04 2004 PDF

ISSN 0350-4727
SLU@BENI LIST
GRADA BEOGRADA
Godina XLVIII Broj 4
22. mart 2004. godine
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 19. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 9. stav 4. Zakona o socijalnoj za{titi i obezbe|ivawu socijalne sigurnosti gra|ana
(Slu`beni glasnik RS, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93,
46/94, 48/94, 52/96 i 29/01) i ~lana 27. Statuta grada Beograda
(Slu`beni list grada Beograda, br. 18/95, 20/95, 21/99,
2/00 i 30/03), donela je
ODLUKU
O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O PRAVIMA
U SOCIJALNOJ ZA[TITI BEOGRADA
^lan 1.
U Odluci o pravima u socijalnoj za{titi Beograda
(Slu`beni list grada Beograda, broj 25/93 pre~i{}en
tekst i 1/96) u ~lanu 2. posle ta~ke 5. dodaju se dve nove ta~ke, koje glase:
6. Besplatni obrok
7. Stipendija.
^lan 2.
U ~lanu 3. posle re~i: Beograda bri{e se ta~ka i dodaju re~i: i stranci sa stalnim nastawewem na teritoriji grada Beograda.
Posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi:
Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, pravo na uve}anu jednokratnu nov~anu pomo} utvr|enu ovom odlukom mogu da
ostvare i raseqena lica sa Kosova i Metohije, koja imaju
boravi{te na teritoriji grada Beograda.
^lan 3.
U ~lanu 5. u stavu 2. re~i: u privredi grada Beograda u
mesecu za koji se isplata vr{i, zamewuju se re~ima: po
zaposlenom u gradu Beogradu u prethodnom mesecu.
U stavu 3. re~i: u privredi Beograda u mesecima u kojima se pomo} ispla}uje zamewuje se re~ima: po zaposlenom u gradu Beogradu u prethodnom mesecu.
Posle stava 3. dodaje se novi stav, koji glasi:
Prethodnim mesecom smatra se mesec za koji je u momentu podno{ewa zahteva poznat podatak o ispla}enoj prose~noj zaradi u gradu Beogradu.
^lan 4.
Posle ~lana 5. dodaju se dva nova ~lana koji glase:
^lan 5a
Izuzetno od odredaba ~lana 5. ove odluke pravo na uve}anu jednokratnu nov~anu pomo} imaju:
1. pojedinac i porodica kojima je u poàru, poplavi, zemqotresu ili u drugim nepogodama potpuno ili znatno
o{te}en stan koji koriste po osnovu vlasni{tva ili po
osnovu zakupa, bez obzira na visinu prihoda pojedinca odnosno porodice u iznosu od dve do pet prose~nih zarada
ispla}enih u gradu Beogradu u prethodnom mesecu;
Cena 120 dinara
2. porodica u kojoj je nesre}nim slu~ajem nastupila

smrt jednog ili vi{e ~lanova porodice, a ~iji prihodi za
prethodna tri meseca ne prelaze dve prose~ne zarade u gradu Beogradu ispla}ene u prethodnom mesecu u iznosu od
jedne do pet prose~nih zarada ispla}enih u gradu Beogradu
u prethodnom mesecu;
3. pojedinci i porodice u kojima je ~lan porodice oboleo od te{ke bolesti, a ~iji prihodi za prethodna tri
meseca ne prelaze dve prose~ne zarade u gradu Beogradu ispla}ene u prethodnom mesecu u iznosu od jedne do pet prose~nih zarada ispla}enih u gradu Beogradu u prethodnom
mesecu;
4. pojedinci i porodice koje su stambeno ugroène, i to
za poboq{awe uslova stanovawa ili pla}awa zakupnine
najduè do {est meseci, a ~iji prihodi za prethodna tri
meseca ne prelaze dve prose~ne zarade u gradu Beogradu ispla}ene u prethodnom mesecu u iznosu od jedne do pet prose~nih zarada ispla}enih u gradu Beogradu u prethodnom
mesecu;
5. deca bez roditeqskog starawa koja su na evidenciji
Gradskog centra za socijalni rad, za nabavku {kolskog
pribora i uxbenika, tro{kove ekskurzije i rekreativne
nastave u iznosu od 50% prose~ne zarade ispla}ene u gradu Beogradu u prethodnom mesecu;
6. u~enici osnovnih i sredwih {kola i deca i omladina ometena u razvoju ~ije su porodice korisnici prava na
materijalno obzebe|ewe ili koja koriste pravo na sme{taj
u ustanovu socijalne za{tite ili u drugu porodicu, za tro{kove letovawa i zimovawa u iznosu od 50% prose~ne
zarade ispla}ene u gradu Beogradu u prethodnom mesecu;
7. u~enici osnovnih i sredwih {kola i deca i omladina ometena u razvoju ~ije su porodice korisnici prava na
materijalno obezbe|ewe ili koja koriste pravo na sme{taj
u ustanovu socijalne za{tite ili u drugu porodicu, za tro{kove prevoza do visine stvarnih tro{kova prevoza.
Pod prihodima pojedinca i porodice podrazumevaju se
prihodi ostvareni u prethodna tri meseca po svim osnovama
izuzev prihoda po osnovu de~ijeg dodatka, dodatka za negu i
pomo} drugog lica, naknade za telesno o{te}ewe, primawa
po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u penziju i primawa po osnovu u~eni~kog i studentskog standarda.
Pod prethodna tri meseca podrazumevaju se tri meseca
koja prethodne mesecu u kome je zahtev podnet.
Te{kom bole{}u smatraju se maligna oboqewa, {e}erna
bolest, hemofilija, du{evna bolest i poreme}aji, progresivna nervno-mi{i}na oboqewa, cerebralna paraliza,
multipla skleroza, reumatska groznica, koronarne i cerebrovaskularne bolesti, sistemske autoimune bolesti, hroni~ne bubre`ne insuificijencije i cisti~ne fibroze.
Stambeno ugroènim smatra se pojedinac i porodica
pod uslovom da nema stan ili ku}u u vlasni{tvu na teritoriji Republike Srbije, da ne koristi dru{tveni stan po
osnovu zakupa na teritoriji grada Beograda, da nema mogu}nosti da re{i stambeno pitawe na drugi na~in, da ne ispuwava
Broj 4 78
SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA
uslove za sme{taj u ustanovu socijalne za{tite ili u drugu porodicu i da je on ili ~lan porodice oboleo od te{ke
bolesti iz stava 4. ovog ~lana.
Stambeno ugroènim smatra se pojedinac i porodica
pod uslovom da, kao vlasnik, odnosno zakupac ìvi u neuslovnom stanu, u podrumskim ili tavanskim prostorijama,
vla`nim, bez struje, vodovodne ili kanalizacione instalacije i da je on ili ~lan porodice oboleo od te{ke bolesti iz stava 4. ovog ~lana.
Visinu iznosa uve}ane jednokratne nov~ane pomo}i za
slu~ajeve iz stava 1. ta~. 1, 2, 3. i 4. ovog ~lana utvr|uje
Gradski centar za socijalni rad, na osnovu procene stru~nog tima.
^lan 5b
Pojedinci i porodice mogu u toku kalendarske godine
vi{e puta ostvariti pravo na uve}anu jednokratnu nov~anu
pomo} iz ~lana 5a stav 1. ta~. 1, 2, 3. i 4. s tim da ukupna
sredstva po tom osnovu za tu kalendarsku godinu ne prelaze petostruki iznos prose~ne zarade ispla}ene u gradu Beogradu u prethodnom mesecu.
^lan 5.
U ~lanu 8. posle re~i gra|ana bri{e se ta~ka i dodaju re~i: i roditeqi trojki, ~etvorki, petorki, {estorki i
duplih blizanaca.
^lan 6.
^lan 9. mewa se i glasi:
Stalna nov~ana pomo} za korisnike prava na materijalno obzebe|ewe iznosi 17% od punog iznosa materijalnog
obezbe|ewa utvr|enog Zakonom o socijalnoj za{titi i
obezbe|ivawu socijalne sigurnosti gra|ana za teku}i mesec.
^lan 7.
Posle ~lana 9. dodaje se novi ~lan, koji glasi:
^lan 9a
Stalna nov~ana pomo} za roditeqe trojki, ~etvorki, petorki, {estorki i duplih blizanaca ostvaruje se jednom godi{we i iznosi:
a) za roditeqe dece pred{kolskog uzrasta dve prose~ne zarade ispla}ene u gradu Beogradu u prethodnom mesecu;
b) za roditeqe dece osnovno{kolskog uzrasta tri prose~ne zarade ispla}ene u gradu Beogradu u prethodnom mesecu;
v) za roditeqe dece sredwo{kolskog uzrasta ~etiri
prose~ne zarade ispla}ene u gradu Beogradu u prethodnom
mesecu;
g) za roditeqe dece visoko{kolskog uzrasta pet prose~nih zarada ispla}enih u gradu Beogradu u prethodnom
mesecu.
^lan 8.
U ~lanu 10. u stavu 1. broj 24 zamewuje se brojem 42.
^lan 9.
U ~lanu 13. posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi:
Iznos sredstava za ode}u i obu}u utvr|uje sekretar Sekretarijata za socijalnu i de~ju za{titu jednom godi{we.
^lan 10.
Posle ~lana 14. dodaju se novi podnaslovi i ~lanovi
koji glase:
6. Besplatni obrok
^lan 14a
Pravo na besplatni obrok ima pojedinac i porodica,
koji su korisnici prava na materijalno obzebe|ewe po Zakonu o socijalnoj za{titi i obezbe|ivawu sigurnosti gra|ana, kao i pojedinac i porodica koji iz drugih socijalnih
indikacija nisu u mogu}nosti da zadovoqe osnovne ìvotne potrebe.
22. mart 2004.
^lan 14b
Pravo na besplatni obrok obezbe|uje se preko narodnih
kuhiwa jedanput dnevno i obuhvata izdavawe toplog obroka
radnim danom i suvog obroka subotom.
Bliè uslove u pogledu na~ina organizovawa besplatnog
obroka i odre|ivawa punktova narodnih kuhiwa utvr|uje
Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda.
7. Stipendija
^lan 14v
Pravo na stipendiju imaju u~enici sredwih {kola i
studenti korisnici prava na materijalno obezbe|ewe, dodatak za pomo} i negu drugog lica po propisima o socijalnoj za{titi i sme{taju u ustanovu socijalne za{tite ili u
drugu porodicu.
U~enici sredwih {kola imaju pravo na stipenciju pod
uslovom da su zavr{ni razred osnovno{kolskog obrazovawa zavr{ili sa vrlo dobrim ili odli~nim uspehom i da
isti uspeh postiù tokom {kolovawa u sredwoj {koli.
Studenti imaju pravo na stipendiju pod uslovom da su
zavr{ni razred sredwe {kole zavr{ili sa vrlo dobrim
ili odli~nim uspehom i da u toku studija u roku poloè ispite propisane planom i programom za tu {kolsku godinu
i steknu pravo upisa u narednu godinu studija.
Pravo na stipendiju utvr|uje se re{ewem za svaku {kolsku
godinu.
^lan 14g
Stipendija iznosi 50% od visine minimalne zarade.
^lan 14d
Me|usobni odnosi izme|u Gradskog centra za socijalni
rad i korisnika stipendije ure|uju se pisanim ugovorom o
stipendirawu, na osnovu re{ewa o priznavawu prava na
stipendiju.
Ugovor se zakqu~uje na po~etku {kolske godine za teku}u {kolsku godinu.
^lan 14|
Korisniku stipendije pravo na stipendiju prestaje:
ako se utvrdi da je stipendija dodeqena na osnovu neta~no prikazanih podataka i
kada napusti {kolovawe.
^lan 11.
U ~lanu 16. u stavu 1. re~i: na jednokratne pomo}i i
stalnu nov~anu pomo}, bri{u se.
^lan 12.
Ovla{}uje se Komisija za propise Skup{tine grada Beograda da utvrdi pre~i{}en tekst ove odluke.
^lan 13.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda, a odredbe ~l.
14v14| primewiva}e se po~ev od 1. septembra 2004. godine.
Skup{tina grada Beograda
Broj 5-94/04-H-01, 19. marta 2004. godine
Predsednik
Radmila Hrustanovi}, s. r.
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 19. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 5. Odluke o promeni Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, broj
30/03), donela je
ODLUKU
O PRIVREMENOM UTVR\IVAWU BROJA ODBORNIKA
SKUPTINE GRADSKE OPTINE SURÎN
^lan 1.
Radi sprovo|ewa prvih lokalnih izbora utvr|uje se da
Skup{tina gradske op{tine Sur~in ima 19 odbornika.
22. mart 2004.
^lan 2.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 19.

marta 2004. godine, na osnovu ~lana 27. ta~ka 2. Statuta
grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda'', br.
18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03) i ~lana 9. Odluke o podizawu i odràvawu spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda,
broj 3/00), donela je
ODLUKU
Broj 4 79
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 19. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 27. ta~ka 2. Statuta grada
Beograda (Slu`beni list grada Beograda'', br. 18/95,
20/95, 21/99, 2/00 i 30/03) i ~lana 9. Odluke o podizawu i
odràvawu spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji
grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda'', broj
3/00), donela je
ODLUKU
O PODIZAWU SPOMEN-OBELE@JA GEORGI RAKOVSKOM I VASILU LEVSKOM U TAMAJDANSKOM
PARKU
^lan 1.
Georgi Rakovskom i Vasilu Levskom, u~esnicima bugarske legije koji su se, kao dobrovoqci, borili zajedno sa
srpskom vojskom, u bici sa Turskim garnizonom 1862. godine kod Kalemegdana, podiè se spomen-obele`je u Beogradu, u Ta{majdanskom parku.
O PODIZAWU SPOMEN-ÊSME IVANU STAMBOLI]U
^lan 2.
Spomen-obele`je podiè se sredstvima koja obezbe|uje
Dru{tvo Georgi Rakovski i Skup{tina grada Sofije.
^lan 1.
Ivanu Stamboli}u (19362000), srpskom politi~aru,
podiè se spomen-~esma u Beogradu, u parku Ko{utwak, na
terenu kod Golf kluba.
^lan 3.
Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda''.
^lan 2.
Spomen-~esma podiè se sredstvima grupe gra|ana.

Predsednik
^lan 3.
Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 19. marta 2004. godine, na osnovu ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 18/95, 20/95,
21/99, 2/00 i 30/03) i ~lana 3. Odluke o stalnim manifestacijama u oblasti kulture od zna~aja za grad Beograd (Slu`beni list grada Beograda, br. 7/03 i 33/03), donela je
PRAVILA
marta 2004. godine, na osnovu ~lana 27. ta~ka 2. Statuta
grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda'', br.
18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03) i ~lana 9. Odluke o podizawu i odràvawu spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda'',
broj 3/00), donela je
ODLUKU
O PODIZAWU SPOMENIKA BRANKU RADIÊVI]U
^lan 1.
Branku Radi~evi}u (18241853), srpskom pesniku, podiè se spomenik u Beogradu, u Gradskom parku Zemuna.
^lan 2.
Spomenik se podiè sredstvima koja obezbe|uje Skup{tina op{tine Zemun.
^lan 3.
Ovu odluku objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I

KRATKOMETRA@NOG FILMA
OPTE ODREDBE
^lan 1.
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma (u daqem tekstu: festival), stalna manifestacija u oblasti kulture od zna~aja za grad Beograd, jeste
me|unarodni takmi~arski filmski festival umetni~kih
ostvarewa u oblasti dokumentarnog i kratkometra`nog
filma ra|enih tehnikom filmskog ili video (elektronskog) zapisa.
Festival se odràva u Beogradu, jednom godi{we, u posledwoj nedeqi marta.
^lan 2.
Na festivalu prikazuju se doma}i i strani dokumentarni
i kratkometra`ni filmovi realizovani izme|u dva festivala i filmovi koji ranije nisu bili prijavqivani za
takmi~ewe, ili dati na uvid Selekcionoj komisiji u prethodnom selekcionom periodu.
^lan 3.
Festival ~ine slede}i programski delovi:
doma}i takmi~arski program,
me|unarodni takmi~arski program i
prate}i, netakmi~arski, filmski i drugi umetni~ki
sadràji.
Broj 4 80
Me|unarodni takmi~arski program moè sadràti najvi{e 20% filmova proizvedenih u na{oj zemqi koji istovremeno mogu u~estvovati i u doma}em takmi~arskom programu.
^lan 4.
Ciqevi festivala su: predstavqawe selekcije jednogodi{we doma}e i svetske produkcije dokumentarnog i kratkometra`nog filma; doprinos razvoju filmske umetnosti;
podsticaj kreativnosti autora; doprinos razvoju i popularizaciji dokumentarnog i kratkometra`nog filma.
^lan 5.
Festival nema status pravnog lica.
^lan 6.
Festival ima znak.
Znak festivala je kru`nog oblika, nalik sredwovekovnom {titu sa ta~kama po obodu u ~ijem sredi{tu je prikaz
Beogradske tvr|ave sa otvorenom kapijom ispred koje je jedrewak. U dowem delu znaka, horizontalno, jesu re~i:
Filmski festival Beograd. Uz znak festivala navodi se
naziv: Beogradski festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma (verzija na engleskom jeziku: Belgrade Documentary and Short Film Festival) i redni broj festivala.
O promeni i upotrebi znaka festivala odlu~uje grad
Beograd.
22. mart 2004.
^lan 13.
Stru~no telo Saveta festivala su selektori ili selekcione komisije (do tri ~lana).
Selekcionu komisiju selektore obrazuje Savet festivala iz redova doma}ih i me|unarodnih afirmisanih autora
iz svih oblasti filmskog i drugog stvarala{tva iz oblasti kulture. ^lanovi Selekcione komisije ili selektori
biraju se za rad na jednom festivalu.
Zadatak Selekcione komisije selektora je da pregleda
i izvr{i selekciju svih filmova prijavqenih za u~e{}e
na festivalu i da predloì umetni~kom direktoru i Savetu
festivala filmove za program festivala.
^lan 14.
@iri je stru~no telo Saveta festivala koje ima tri
~lana.
^lanove ìrija bira Savet festivala za rad na jednom
festivalu. Za rad na jednom festivalu, Savet festivala
obrazuje dva ìrija, i to:
@iri doma}eg takmi~arskog programa, koji ~ine
afirmisani predstavnici doma}e kulture, umetnosti i
filmskog stvarala{tva,
@iri me|unarodnog takmi~arskog programa, koji ~ine
dva inostrana i jedan doma}i predstavnik iz oblasti
filmskog stvarala{tva, kulture i umetnosti.
^lan 7.
Na promotivnim materijalima festivala obavezno je
isticawe znaka festivala i grba grada Beograda.
^lan 15.
Savet festivala dostavqa program i predra~un tro{kova festivala organu Gradske uprave nadle`nom za
poslove kulture najkasnije do 1. oktobra teku}e godine za
festival koji }e se odràti u narednoj godini.
^lan 8.
Festival ima savet, umetni~kog direktora, i po potrebi, izvr{nog direktora.
Savet festivala ima predsednika i osam ~lanova koje
imenuje Skup{tina grada Beograda na period od dve godine, iz reda afirmisanih li~nosti u oblasti kulture.
Umetni~kog i izvr{nog direktora imenuje Skup{tina
grada Beograda na period od dve godine.
^lan 16.
Organizacione, stru~ne, administrativne, finansijske i
tehni~ke poslove za potrebe festivala obavqa pravno lice
kome obavqawe tih poslova, ugovorom poveri grad Beograd.
Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zakqu~uje sekretar organa Gradske uprave nadleàn za poslove kulture.
Kontrolu obavqawa poverenih poslova vr{i organ
Gradske uprave nadleàn za poslove kulture.
^lan 9.
Savet festivala utvr|uje: program manifestacije i iznos sredstava potrebnih za realizaciju tog programa (program i predra~un tro{kova), odre|uje mesto, vreme i duìnu trajawa manifestacije, podnosi izve{taj Skup{tini
grada Beograda o odrànoj manifestaciji, obrazuje selekcionu komisiju ili selektore pojedina~nih programa i dva
ìrija za dodelu nagrada festivala i vr{i druge poslove
vezane za odràvawe festivala.
^lan 17.
Izve{taj o odrànoj manifestaciji sa izve{tajem o
utro{enim i ostvarenim sredstvima, Savet festivala dostavqa organu Gradske uprave nadle`nom za poslove kulture,
najkasnije u roku od 30 dana od dana zavr{etka festivala.
^lan 10.
Festival predstavqa predsednik Saveta festivala ili
lice koje on ovlasti, uz prethodnu saglasnost grada Beograda.
^lan 11.
Umetni~ki direktor predlaè Savetu festivala koncepciju festivala, glavne i prate}e programe festivala,
predlaè i daje sugestije Savetu i o drugim pitawima koja su vezana za program festivala.
^lan 12.
Izvr{ni direktor organizuje i koordinira poslove na
realizaciji festivala, a posebno: obezbe|ivawe organizacinih i tehni~kih uslova na izvo|ewe programa festivala, korespondenciju sa izvo|a~ima i drugim u~esnicima
programa, predlagawe fizi~kih i pravnih lica neophodnih za pripremu i izvr{ewe programa i preduzimawe odgovaraju}ih mera na izvr{ewu programa, pra}ewe izvr{ewa
utvr|enih marketin{kih poslova i druge poslove vezane za
realizaciju programa festivala.
^lan 18.
Sredstva za odràvawe festivala obezbe|uju se u buxetu grada Beograda, na osnovu sagledanog programa i predra~una tro{kova festivala, kao i ostalih potreba u oblasti kulture za koje se sredstva obezbe|uju u buxetu grada Beograda.
Pored sredstava iz stava 1. ovog ~lana Savet festivala
obezbe|uje sredstva za odràvawe festivala i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
PROGRAM FESTIVALA
^lan 19.
Za u~e{}e na festivalu mogu se prijaviti doma}i i
strani dokumentarni i kratkometra`ni filmovi nameweni javnom prikazivawu. Uz prijavu je potrebno priloìti
saglasnost proizvo|a~a.
Pravo prijavqivawa imaju pravna lica koja su registrovana za proizvodwu filma i autori filmova.
Filmovi snimqeni na drugim jezicima moraju imati
obezbe|en prevod na srpski jezik.
^lan 20.
Doma}i takmi~arski program formira se iskqu~ivo
izborom selekcijom od filmova koji su prethodno prija-
22. mart 2004.
vqeni za u~e{}e na festivalu. Savet festivala svake godine, najkasnije 90 dana pre po~etka festivala, na odgovaraju}i na~in obave{tava doma}e producente i autore o na~inu prijavqivawa filmova. Prijavqivawe za u~e{}e na
festivalu moè trajati najkasnije do 45 dana od po~etka
festivala.
Me|unarodni takmi~arski program moè biti formiran pozivom za u~e{}e na festivalu upu}enom od strane
umetni~kog direktora, prijavqivawem filmova od strane
inostranih producenata i autora uz naknadnu selekciju,
ili na drugi na~in, u skladu sa odlukom Saveta festivala.
^lan 21.
Doma}i takmi~arski program ima sedam kategorija:
1. Kratkometra`ni studentski film (svih ànrova);
2. Kratkometra`ni eksperimentalni film;
3. Kratkometra`ni animirani film;
4. Dokumentarni film do 30 minuta trajawa;
5. Dokumentarni film preko 30 minuta trajawa;
6. Dokumentarni televizijski film;
7. Kratki igrani film.
Doma}i filmovi prijavquju se za u~e{}e na festivalu
i takmi~e po kategorijama.
Me|unarodni takmi~arski program nema podelu filmova po kategorijama, ve} ga ~ine dokumentarni i kratkometra`ni filmovi strane proizvodwe svih ànrova.
^lan 22.
Na festivalu mogu biti prikazani filmovi snimqeni
ili finalizovani na slede}im formatima: 35 mm film,
16 mm film, digitalna BETA, BETA SP, DV i DVD.
^lan 23.
Prijavqeni filmovi ne mogu se povu}i iz programa
festivala.
Kona~nu odluku o programima festivala donosi Savet
festivala na osnovu predloga Selekcione komisije selektora i umetni~kog direktora.
^lan 24.
Na festivalu dodequju se 22 nagrade:
1. Nagrada za ìvotno delo jednom autoru za ukupan
umetni~ki opus i doprinos stvarala{tvu u oblasti kratkometra`nog filma. Nagrada se moè dodeliti i posthumno.
Odluku o dodeli Nagrade donosi Savet festivala.
2. Grand Prix autoru najboqeg filma izuzetne umetni~ke vrednosti (ukqu~uju}i obe takmi~arske selekcije).
Nagrada moè pripasti jednom od dva filma najboqim
filmovima doma}e ili me|unarodne takmi~arske selekcije.
Odluku o dodeli Nagrade donose oba ìrija na zajedni~koj sednici posle obavqenog pojedina~nog rada ìrija i donetih svih odluka o doma}oj i me|unarodnoj takmi~arskoj selekciji. Odluka se donosi ve}inom glasova ~lanova oba ìrija, a u slu~aju istog broja glasova dodequje se
ex-aequo dvojici autora.
3. Zlatna plaketa Beograd najboqem filmu u celini
doma}eg takmi~arskog programa. Nagrada pripada proizvo|a~u (ili proizvo|a~ima) filma.
Odluku o dodeli Nagrade donosi @iri doma}eg takmi~arskog programa.
4. Zlatna plaketa Beograd najboqem filmu me|unarodnog takmi~arskog programa. Nagrada pripada proizvo|a~u
(ili proizvo|a~ima) filma.
Odluku o dodeli Nagrade donosi @iri me|unarodnog
takmi~arskog programa.
5. Zlatna medaqa Beograd (osam nagrada) za doma}e
filmove u celini, u svih sedam programskih kategorija doma}eg takmi~arskog programa, i kao osmu, proizvo|a~u
filmova za najboqu produkciju grupe filmova. Nagrade po
kategorijama (sedam nagrada) pripadaju rediteqima filmova.
Odluku o dodeli Nagrade donosi @iri me|unarodnog
Broj 4 81
7. Zlatna medaqa Beograd autoru najboqeg filma me|unarodnog takmi~arskog programa van kategorije dokumentarnih filmova.
Odluku o dodeli nagrade donosi @iri me|unarodnog
8. Diploma festivala (sedam diploma) za pojedina~ni autorski doprinos u filmovima doma}eg takmi~arskog
programa, i to za:
najboqi rediteqski rad,
najboqi snimateqski rad,
najboqi scenario tekst,
najboqu montaù,
najboqu animaciju,
najboqi vizuelni dizajn filma,
najboqi ton.
Odluku o dodeli nagrade donosi @iri doma}eg takmi~arskog programa.
9. Nagrada publike najboqem filmu festivala (oba
takmi~arska programa). Nagrada se dodequje na osnovu glasawa publike. Na~in glasawa utvr|uje se odlukom Saveta
festivala.
Nagrade festivala ~ini plaketa diploma i nov~ani
iznos.
Visina nov~anog iznosa nagrada utvr|uje se predra~unom tro{kova festivala.
^lan 25.
Osim nagrada festivala, na festivalu mogu biti dodeqene i nagrade drugih ustanova i organizacija, za koje davalac nagrade formira poseban ìri.
^lan 26.
Savet festivala ima pravo da zadrì kopije filmova
iz zvani~nog programa 30 dana po zavr{etku festivala, radi organizacije festivalskih repriza.
STUPAWE NA SNAGU
^lan 27.
Ova pravila o radu Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometra`nog filma stupaju na snagu danom objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 2003.

godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i
izgradwi (Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj
47/03. i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni
list grada Beograda, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03),
donela je
PLAN DETAQNE REGULACIJE

DELA NASEQA KARABURMA ZONA, IZME\U
ULICA: URALSKE, PATRISA LUMUMBE, MIRIJEVSKOG BULEVARA, MARIJANE GREGORAN, TRIGLAVSKE, VOJVODE MICKA I DELA VI[WI^KE
ULICE
1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV
Priprema, dono{ewe i sprovo|ewe Plana detaqne regulacije dela naseqa Karaburma zona, izme|u ulica:
Uralske, Patrisa Lumumbe, Mirijevskog bulevara, Marijane Gregoran, Triglavske, Vojvode Micka i dela Vi{wi~ke
ulice zasniva se na:
Zakonu o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik
Republike Srbije, broj 47/03),
Broj 4 82
Statutu grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 18/95, 20/95 i 21/99),
Generalnom planu Beograda 2021 (Slu`beni list
grada Beograda, broj 27/03),
Odluci o pripremawu Regulacionog plana izme|u
ulica: Vi{wi~ke, Mirijevskog bulevara, Marijane Gregoran, Husiwskih rudara, Laze Stefanovi}a, Partizanskog
puta, Triglavske i Vojvode Micka (Slu`beni list grada
Beograda, broj 27/02).
Prema ovoj odluci o pripremawu regulacionog plana,
predvi|ena je izrada ovog planskog dokumenta kroz:
1. Prostorno-programski koncept sa definisawem urbanisti~kih potcelina za koje se mogu fazno donositi mawi
planovi detaqne regulacije.
2. Izrada PDR prve faze prostora izme|u ulica: Uralske, Mirijevskog bulevara, Marijane Gregoran, Vojvode
Micka, Triglavske i dela Vi{wi~ke.
Prostorno-programski koncept Regulacionog plana
podru~ja izme|u ulica: Vi{wi~ke, Mirijevskog bulevara,
Marijane Gregoran, Husiwskih rudara, Laze Stefanovi}a,
Partizanskog puta, Triglavska i Vojvode Micka, razmatran na 65. sednici Komisije za arhitekturu i urbanizam
Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda, odrànoj 22.
aprila 2003. godine, sa zakqu~kom:
da se prihvata varijanta sa dopunom kapaciteta u
zoni, dopunom gara`nih i parking mesta u zoni, kao i
daqa razrada saobra}ajne mreè kako u zoni, tako i u delu zone zbog potreba komunalne infrastrukture.
1.2. Karakteristike razvoja teritorije plana detaqne
regulacije iz plana vi{eg reda
Prema Generalnom planu Beograda 2021 (Slu`beni
list grada Beograda, broj 27/03), podru~je, koje tretira
ovaj plan, pripada teritoriji koje je planirano kao Stanovawe u otvorenim gradskim blokovima sa slede}im urbanisti~kim parametrima i pokazateqima (za blokove van
centralne zone):
indeks izgra|enosti 1,02,0,
gustina naseqenosti 250450 st/ha,
odnos stanovawa i delatnosti, preko 70%30%,
stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradwe 30%,
procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30%40%,
visina za nove stambene objekte P+6+Ps (ukoliko je
na 6. spratu i povu~enom spratu stan tipa dupleks),
visina za nove poslovne objekte P+12+Ps (maks. 43 m),
broj parking mesta za stanovawe 0,7 1,1 PM/ 1 stan,
broj parking mesta za poslovawe 1 PM / 80 m,
rastojawe objekta od susednog objekta:
u odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama jedna
visina vi{eg objekta,
u odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama 1/2 visine vi{eg objekta.
Povr{ine du` Vi{wi~ke ulice predvi|ene su za privredne delatnosti i privredne zone, odnosno za delatnosti i zone koje se transformi{u u komercijalne zone i
gradske centre.
U {irem prostornom okruèwu, deo predmetnog podru~ja predvi|en je za razvoj zone centra gradske potceline.
1.3. Ste~ene urbanisti~ko-pravne obaveze
DUP specijalizovanog tr`nog centra Nova Karaburma u ulici Uralskoj iz 1974. godine (Slu`beni list grada Beograda.
Sadràj i kapaciteti ovog plana u celini se prihvataju i obuhvataju formirawe zelene pijace sa prate}im lokalima prehrambenih proizvoda i nalaze se u zoni ovog regulacionog plana.
DUP kompleksa izme|u ulica Marijane Gregoran, Juhorske i Stevana Duki}a centar Karaburme (Slu`beni
list grada Beograda, broj 9/91).
Sadràj, kapaciteti, planirana dispozicija objekata i
wihov volumen u celini su prihva}eni. Stambeni objekti
22. mart 2004.
su u fazi realizacije i nalaze se u zoni ovog regulacionog plana.

U zoni , koja je predmet razrade u planu detaqne regulacije, nema ste~enih urbanisti~ko-pravnih obaveza.
1.4. Karakteristike prostorno-programskog koncepta
Deo Karaburme od ul. Vi{wi~ke na severu, do Partizanskog puta na jugu, Mirijevskog potoka na istoku i Vojvode Micka i Triglavske na zapadu, nalazi se izvan centralne zone Beograda, du` desne obale Dunava u podno`ju
Zvezdare i morfolo{ki to je najniì deo padine Zvezdara, a teritorijalno pripada op{tini Palilula.
Poloàj Karaburme iznad Dunava, a pod velikim brdom
zvezdarske {ume, daje ìvopisnost wenoj panorami.
Prirodni uslovi su povoqni u toku leta zbog vazdu{nih strujawa sa Zvezdare i niz dolinu Mirijevske reke.
Uticaji sa Dunava su bez zna~aja jer su ograni~eni neposredno samo na wegovu obalu. Prirodni uslovi su mawe
povoqni u toku zime.
Na pravcu prema Zvezdari bitno je formirati parkovsku
povr{inu kako bi se sa~uvali uticaji vazdu{nih strujawa.
Otvarawe naseqa prema Dunavu nema nikakvog uticaja na
klimatske procese u lokalnom podnebqu.
Istorijsko nasle|e ovog podru~ja nalazi se na arheolo{kom lokalitetu Praistorijska Karaburma, op{tina
Palilula i ima status spomenika kulture Re{ewe Zavoda
za za{titu spomenika kulture grada Beograda broj 125/2091974.
Ukupna povr{ina podru~ja je oko 110 ha i konceptom
plana definisane su tri celine zone za koje se regulacioni planovi izra|uju i donose fazno.
Prva celina su povr{ine izme|u Vi{wi~ke i Uralske,
blokovi od 1 do 5.
Druga celina su povr{ine izme|u Uralske i Marijane
Gregoran, blokovi od 6 do 18.
Tre}a celina su povr{ine izme|u Marijane Gregoran i
Partizanskog puta, blokovi od 19 do 28.
Unutar urbanisti~kih celina zona prihvataju se ve}
formirani gra|evinski blokovi, dopuwuju nove saobra}ajne veze koje bliè defini{u povr{ine gra|evinskih blokova, formiraju}i tako gradsko gra|evinsko tkivo u 28
gra|evinskih blokova.
Konfiguracija terena, inèwersko-geolo{ke karakteristike zemqi{ta, poloàj primarnih saobra}ajnica koje
tangiraju podru~je, nasle|ena matrica naseqskih ulica i
nasle|ena izgra|enost u podru~ju plana neposredno uti~u
na prostorno-programski koncept i daqu razradu plana detaqne regulacije.
Generalno se zadràva postoje}a namena povr{ina sa
promenama na onim lokalitetima koji nisu usagla{eni sa
namenom povr{ina iz planova vi{eg reda ili sa namenama objekata u konkretnom bloku, kao i za formirawe novih
lokacija javnih objekata i povr{ina za obrazovawe, zdravstvene i komunalne funkcije.
U prostornom konceptu celo podru~je ima jedinstven
tretman prilago|en sadràjima, kapacitetima, parametrima i standardima planiranih namena povr{ina i objekata,
obuhvataju}i i re{ewa tehni~ke infrastrukture za celo
podru~je, elaborat inèwersko-geolo{kih karakteristika
i tehnoekonomsku analizu.
U izgra|enom tkivu, kakvo je ovo podru~je, potencijalne
povr{ine za novu izgradwu proisti~u iz analize postoje}eg stawa, odnosno to su povr{ine na kojima se nalaze
objekti niske spratnosti i planiraju se za vi{espratnu
izgradwu.
Sastavni deo dokumentacije plana je i Prostorno-programski koncept izme|u ulica: Vi{wi~ke, Mirijevskog
bulevara, Marijane Gregoran, Husiwskih rudara, Laze
Stefanovi}a, Partizanskog puta, Triglavske i Vojvode
Micka.
Plan detaqne regulacije radi se za zonu, pa se iz koncepta daju bliè karakteristike samo za ovu zonu.
22. mart 2004.
U zoni urbanisti~ka celina izme|u ulica Uralske

i Marijane Gregoran (blokovi 6-18), centralni je deo
predmetnog podru~ja i u postoje}em stawu to je izgra|eno
tkivo sa namenom vi{espratnog stanovawa u otvorenim
gradskim blokovima, odnosno komercijalnog vida stanovawa eta`nih vlasnika stanova, i sa lokacijama javnih objekata koje ~ine prate}e sadràje funkcija stanovawa ({kole, de~ije ustanove, komunalna postrojewa, parkovske povr{ine, dom zdravqa i po{ta).
Postoje}a uli~na matrica zasnovana je urbanisti~kim
re{ewima iz perioda prvih posleratnih godina (GUP Beograda 1950), kada je naseqe Karaburma izgra|eno kao jedno od prvih naseqa izvan nasle|enog tkiva grada.
Prvi objekti koji su na ovim terenima izgra|eni su polumonta`ne stambene zgrade, izvedene na blagoj padini i
danas su u funkciji (Blok 6).
Tako|e su karakteristi~ni takozvani ruski paviqoni, nizovi lamela, veli~ine 8 h 15 m ili 8 h 18 m i visine P+1 sprat, koji su locirani u blokovima 6, 7, 10, 12, 13,
14, 15 i 17, na kojima je, u segmentima, izvr{ena nadgradwa
sa vi{e etaà.
Stambeni gra|evinski fond, prete`no je iz perioda
izgradwe od 1947. do 1960. godine, razli~ite spratnosti i
sistema izgradwe od prizemnih na posebnim i zajedni~kim parcelama, stambenih objekata niè spratnosti (P+1,
u nizovima i slobodni do P+2), sredwe spratnosti (u najve}oj meri od P+3 i P+4) do stambenih objekata visoke
spratnosti ivi~no-blokovskih (do P+8) i stambenih kula (P+10 do P+14). Objekti visoke i pojedini sredwe
spratnosti datiraju iz perioda posle 1968. godine, tako da
po kvalitetu, opremqenosti i standardima stanovawa ispuwavaju zadovoqavaju}e uslove stanovawa.
Zadràva se postoje}a uli~na mreà, sa planirawem rekonstrukcija postoje}ih regulacija radi otvarawe novih
parking mesta.
Planirano je dovr{avawe poteza Uralske ulice do veze sa ulicom Vojvode Micka.
U okviru bloka 18, planirano je regulaciono i nivelaciono ure|ivawe Triglavske ulice i weno povezivawe sa
ul. Marijane Gregoran i posredno preko nove saobra}ajne
veze weno povezivawe sa ul. Vojvode Micka, ~ime se u potpunosti zaokruùje urbana matrica ove zone.
Evidentan je mali broj mesta za parkirawe i garaìrawe putni~kih vozila. U periodu izgradwe naseqa bio je zastupqen mali stepen motorizacije stanovnika (na 15 stanova bilo je predvi|eno jedno parking mesto).
Stawe komunalnih infrastrukturnih sistema je takvo
da je potrebna rekonstrukcija i pove}avawe kapaciteta
mreè i objekata komunalne infrastrukture za ve} sada{we stawe izgra|enosti (bez naknadno izvedenih radova na
nadgradwi objekata spratnosti P+1 (ruskih paviqona").
Karakteristika druge zone je veliki broj mawih stambenih jedinica sa prose~nom neto kvadraturom stana od
oko 45 m. To je u postoje}em stawu rezultovalo niskim koeficijentom izgra|enosti u odnosu na obuhvat zemqi{ta i
povi{enom gustinom stanovawa.
U izgra|enom tkivu, kakvo je u ovoj zoni, potencijalne
povr{ine za novu izgradwu proisti~u iz analize postoje}eg stawa, odnosno to su povr{ine na kojima se nalaze
objekti niske spratnosti i maweg standarda stanovawa.
U zoni stanovawa u blokovima od 6 do 18, zamenom gra|evinskog fonda niske spratnosti (stambeni paviqoni i
stambeni polumonta`ni objekti, kao i drugi objekti),
omogu}ava se planirawe vi{espratnog stanovawa u otvorenim gradskim blokovima, izgradwom novih stambenih i
stambeno-poslovnih objekata, visine P+4 do P+6 spratova, ~ime se postiè adekvatnije iskori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, kvalitetniji gra|evinski fond sa odgovaraju}im standardima stanovawa (stambene jedinice od min.
80 m BRGP umesto postoje}ih 45 m BRGP).
Postoje}i kompleksi javnih objekata koji pripadaju kategorijama obaveznih naseqskih sadràja zadràvaju se, uz
mogu}nost maweg pro{irewa gra|evinskog zemqi{ta
Broj 4 83
nastalog regulacionim i nivelacionim ure|ivawem saobra}ajnih pravaca.

Postoje}i kompleksi omogu}avaju i daqe pove}awe izgra|enih povr{ina, zavisno od novonastalih potreba.
Sve ove planirane intervencije u zoni , jesu fiksni elementi i predstavqaju osnovni planski pristup rekonstrukciji i revitalizaciji urbanisti~ke potceline zone .
U Prostorno-programskom konceptu obra|ene su tri
varijante i dve podvarijante.
Za daqu razradu zone u planu detaqne regulacije, prihva}ena je varijanta 1.
Varijanta 1
Obuhvata kao fiksne elemente planirane stambene i stambeno-poslovne objekte, visine P+4 i u Bloku 18, visine P+6.
Svi objekti u nadgradwi, useqeni i zavr{eni pred useqewe, zadràvaju se u izvedenom volumenu. Ostali objekti
na kojima su gra|evinski radovi u toku, bez obzira na nivo
izvedenih radova, planiraju se do visine P+4 sprata sa zamenom postoje}ih objekata P+1 i izgradwom od temeqa, sa
planirawem jednog nivoa za garaè.
Inèwersko-geolo{ka rejonizacija
Na osnovu rezultata svih izvedenih istraìvawa (ranije izvedena i po Projektu), izvr{ena je inèwersko-geolo{ka rejonizacija prostora zahva}enog Regulacionim
planom. Izdvojena su tri inèwersko-geolo{ka rejona:
rejon stabilan teren (u okviru wega izvr{ena je podela na podrejone, podrejon a stabilan teren (bez tragova
kretawa), podrejon b stabilan teren (debqina kvartarnih sedimenata iznad fosilnog klizi{ta preko 5 m) i
podrejon c aluvion Dunava ovaj rejon pogodan je za urbanizaciju), rejon uslovno stabilan teren (delovi terena starih, sada umirenih klizi{ta preko kojih su i staloèni kvartarni sedimenti) rejon nestabilan teren
(teren zahva}en procesom aktivnog klièwa. Maksimalna
dubina do klizne povr{ine utvr|ena je u zoni Partizanskog puta i iznosi 14,5 m ~eoni oìqak klizi{ta registrovan je na oko 150 m iznad Partizanskog puta, u podinskom delu odseka Zvezdare. U pogledu podobnosti za urbanizaciju ova kategorija terena ocewuje se kao nepovoqan
teren u pogledu stabilnosti i seizmi~nosti).
Ciq izrade plana
plansko sagledavawe {ireg prostora izme|u Vi{wi~ke ulice i park-{ume Zvezdara, sa posebnim osvrtom na
problem izgradwe na ovom podru~ju;
podizawe standarda stanovawa;
rekonstrukcija postoje}e mreè tehni~ke infrastrukture;
uvo|ewe daqinskog grejawa kori{}ewem prirodnog
gasa, kao i za pripremu tople vode;
boqe iskori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta;
planirawe dodatnih kapaciteta za javne objekte koji
po svom sadràju i funkcijama ~ine sastavni deo stambenih zona;
smawivawe deficita parkinga i gara`nih mesta, na
osnovu standarda Generalnog plana Beograda 2021, planiranim povr{inama za stacionarni saobra}aj, uz minimalno naru{avawe postoje}eg blokovskog zelenila;
primena sanacionih mera kod vi{espratnih objekata
u nadgradwi, useqenih ili u nekoj fazi izgradwe.
2. OBUHVAT PLANA ZONE
Podru~je plana detaqne regulacije zone obuhvata povr{ine od 41,92 ha i grani~i se:
na severu ul. Uralskom i delom ul. Patrisa Lumumbe
i delom Vi{wi~ke ulice (deo Bloka 5 i deo Bloka 1);
na istoku Mirijevskim bulevarom do neure|ene povr{ine, odnosno do stambenih objekata P+4, pa du` blokovskog zelenila nastavqa do ul. Marijane Gregoran;
na jugu ul. Marijane Gregoran do raskrsnice sa Triglavskom;
Broj 4 84
na zapadu sa planiranom regulacijom ul. Triglavskom,

pa nastavqa ulicom Vojvode Micka do raskrsnice sa Uralskom.
Granice podru~ja zone definisane su analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe.
2.1. Popis katastarskih parcela
Cele katastarske parcele:
407/2, 304, 305/1, 306/2, 306/4, 296, 303, 301, 302/1, 302/6,
302/3, 302/5, 258, 297/2, 297/3, 297/4, 297/5, 297/6, 297/7, 302/2,
302/4, 300, 259/1, 259/6, 259/5, 320/1, 317, 303, 254, 260/3,
260/1, 260/2, 260/5, 259/2, 259/4, 260/4, 265, 261, 223/5, 223/1,
223/2, 223/3, 223/4, 224/1, 224/2, 221, 226/1, 5315, 5316, 5317,
5319, 5318, 5320, 5322, 5323, 5324, 5325, 5326, 5327, 5328,
5329, 5330, 5331, 5332, 5333, 5334, 5335, 5336, 5338, 5314,
5364, 5365, 5366, 5367, 5368, 5369, 5370, 5371, 5345, 5346,
5347, 5348, 5349, 5350, 5351, 5352, 5353, 5354, 5355, 5356,
5357, 5340/1, 5341, 5342, 5343, 5344, 5340/2, 5361, 5360/1,
5360/2, 1334/2, 1304/1, 1334/3, 1334/4, 1308/2, 1341/1, 1341/2,
1341/4, 1334/1, 1307/1, 1308/3, 1307/22, 1307/23, 1307/24,
1307/25, 1307/21, 1307/20, 1307/19, 1307/18, 1307/17, 1307/16,
1307/15, 1307/2, 1307/3, 1307/4, 1307/5, 1307/6, 1307/7, 1307/8,
1307/9, 1307/10, 1307/11, 1307/12, 1307/13, 1307/14, 1305/2,
1304/2, 1305/1, 1305/3, 1306, 1253/9, 1254/3, 1310/1, 1310/10,
1310/11, 1310/12, 1310/13, 1310/14, 1310/18, 1310/19, 1310/20,
1310/21, 1310/17, 1310/30, 1310/22, 1310/23, 1310/24, 1315,
1310/27, 1310/28, 1310/29, 1310/26, 1254/4, 1309/1, 1309/5,
1310/15, 1310/16, 1310/1, 1310/2, 1310/3, 1310/4, 1310/5, 1253/8,
1310/6, 1310/7, 1310/8, 1310/9, 1255/3, 1255/5, 1255/6, 1255/7,
1255/8, 1255/9, 1255/10, 1255/11, 1255/12, 1255/13, 1256/3,
1255/4, 1254/1, 1254/2, 1254/5, 1296/8, 1255/2, 1255/1, 1253/1,
1256/1, 1257.10, 1260, 1258, 1262, 1252/2, 1265/1, 1265/18,
1265/14, 1265/13, 1265/12, 1265/15, 1265/9, 1265/10, 1265/11,
1265/2, 1265/3, 1265/4, 1265/5, 1265/6, 1265/7, 1265/8, 1265/16,
1265/17, 1252/1, 1268, 1285/1, 1285/6, 1264, 1242/1, 1242/2,
1302, 1236, 1237, 1238, 1239, 1240, 1241, 319, 1251, 5304,
1244/1, 1244/2, 1245/1, 1245/2, 1245/3, 1235, 1246/1, 1246/2,
1247/1, 1247/2, 314/1, 314/4 i 314/5.
Delovi katastarskih parcela:
318, 334/2, 295/1, 277/6, 217/4, 6121/1, 1336/3 i 5385.
Napomena: U slu~aju neslagawa tekstualnog dela sa grafi~kim prilozima vaè parcele na grafi~kim prilozima.
PRAVILA URE\IVAWA
3. NAMENA I NAÎN KORI[]EWA ZEMQI[TA
zona je izgra|eno tkivo, pa se generalno prihvataju
namene povr{ina iz postoje}eg stawa, sa promenama:
na lokalitetima koji nisu usagla{eni sa namenama iz
planova vi{eg reda i sa namenama objekata u konkretnom
bloku.
Na~in kori{}ewa zemqi{ta tako|e se generalno prihvata iz postoje}eg stawa sa promenama:
na onim javnim povr{inama koje mewaju regulacione
{irine ili se zavr{avaju odre|eni saobra}ajni potezi i
na lokacijama javnih objekata koji se pove}avaju ili
formiraju nove lokacije.
Namena povr{ina odre|uje se za:
javno gra|evinsko zemqi{te,
ostalo gra|evinsko zemqi{te.
Javno gra|evinsko zemqi{te planira se za:
javne povr{ine (saobra}ajnice svih kategorija),
lokacije javnih objekata,
lokacije javnih objekata komunalnih usluga,
lokacije javnih zelenih povr{ina.
Ostalo gra|evinsko zemqi{te planira se za:
vi{espratno stanovawe u otvorenim gradskim gra|evinskim blokovima;
individualno stanovawe na katastarskim parcelama
sa namenom za individualno stanovawe kao deo u otvorenom gra|evinskom bloku.
22. mart 2004.
3.1. Javne povr{ine (saobra}ajnice svih kategorija

sa podu`nim i upravnim parkinzima koji se nalaze
u regulaciji saobra}ajnica)
Javne povr{ine definisane su analiti~ko-geodetskim
elementima za obeleàvawe osovina saobra}ajnica i kotirawem popre~nih profila u planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata i u katastarskom planu gra|evinskim parcelama sa oblikom, poloàjem, veli~inom i numeracijom parcele, kao i katastarskom op{tinom.
Javne povr{ine (uli~na matrica) defini{u poloàj,
oblik i veli~inu gra|evinskih blokova ortogonalne {eme, sa numeracijom gra|evinskih blokova od 6 do 18. Unutar gra|evinskih blokova defini{u se daqe povr{ine lokacija javnih objekata, javnih objekata komunalnih usluga i
ostalih namena.
3.1.1. Lokacije javnih objekata koji pripadaju kategorijama obaveznih naseqskih sadràja
Lokacije za javne objekte odre|ene su za:
osnovne {kole,
de~ije ustanove,
zdravstvene ustanove,
{kola sredwe stru~nog obrazovawa,
po{ta.
Sve ove lokacije nalaze se u postoje}em stawu sa korekcijama koje proisti~u iz planiranog stawa i wihov poloàj kao i izvedeni kapaciteti zadovoqavaju prognozirane
potrebe daqeg razvoja ove zone.
Povr{ine postoje}ih lokacija javnih objekata dozvoqavaju pove}awe kapaciteta objekata, s tim i pove}awe broja
korisnika i zaposlenih koji opsluùju korisnike ovih
objekata.
Kapaciteti i mreà osnovnih {kola tretirani su u
granicama zajedni~kog gravitacionog podru~ja (biv{i
{kolski rejon) koje odgovara granici predmetnog Regulacionog plana.
U analizi postoje}eg stawa lokacija i kapaciteta i definisawa planiranih potreba, predvi|en je prostor za novi {kolski objekat koji }e omogu}iti da se kompenzuju promene u obuhvatu u~enika, predvi|enih resorskim zakonom,
kao i usagla{avawe sa standardima koje diktira EZ.
Mreà de~jih ustanova, kao standardna kategorija naseqskih sadràja, u potpunosti je usagla{ena sa potrebama sa sme{taj dece sa ovog podru~ja. U planiranim demografskim oscilacijama, pri smawewu broja korisnika,
ovi objekti mogu se prenameniti u mawe dopunske kulturno-zabavne centre za decu do 10 godina.
Parcela Doma zdravqa ogranka, dimenzionisana je tako da prema vaè}im standardima moè da opsluì podru~je za oko 35.500 do 40.000 stanovnika. U ciqu zadovoqewa zakonskih normi bi}e kompletirana sa jo{ jednom lokacijom za Dispanzersku slu`bu ( zona).
Granice lokacija javnih objekata definisane su analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe, odnosno koordinatama ta~aka na svim pravcima i prelomima pravaca
u planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata i u
topografsko-katastarskom planu, i to: oblikom, poloàjem, veli~inom i numeracijom parcele, kao i katastarskom
op{tinom. Numeracija gra|evinske parcele data je samo na
lokacijama koje imaju promenu i na planiranim javnim povr{inama.
3.1.2. Lokacije javnih objekata komunalnih usluga
Lokacije za javne objekte komunalnih usluga odre|ene
su prema:
razvoju mreè komunalne infrastrukture u nasequ;
potrebnom kapacitetu;
sredi{tu potro{we;
potrebi razvoja {ireg sistema komunalne infrastrukture.
Lokacije za javne objekte komunalnih usluga odre|ene
su za:
transformatorske stanice i to za TS 110/35/10 kV i
za TS 10/0,4 kV;
22. mart 2004.
ATC automatska telekomunikaciona centrala;

stubove i koridor nadzemnog voda 35 kV;
gasovodnu merno-regulacionu stanicu;
postoje}e kotlarnice;
ni{e za kontejnere ku}nog sme}a;
koridore mreà tehni~ke infrastrukture koja se postavqa izvan regulacija uli~ne mreè;
punkt za odràvawe zelenih povr{ina.
Vodovodna i kanalizaciona mreà nemaju u ovoj zoni
svoja postrojewa.
U postoje}em stawu definisane su slede}e lokacije javnih objekata komunalnih usluga, i to:
lokacija za TS 110/35/10 kV;
niz lokacija za TS 10/0,4 kV;
ATC;
postoje}e kotlarnice koje se nalaze u postoje}im
stambenim i drugim objektima;
ni{e za kontejnere ku}nog sme}a nisu registrovane u
topografskom planu, ali se postoje}e zadràvaju i planiraju nove za planirano stanovawe.
U ovom planu zadràvaju se sve napred nabrojane lokacije javnih komunalnih usluga.
Na lokaciji TS 110/35/10 kV, novim planskim dokumentom bi}e novih intervencija, shodno Odluci o pripremawu
Regulacionog plana za izgradwu dvostrukog voda 110/10 kV
od granice RP naseqa Mirijevo do postoje}e TS 110/35 kV
(110/10 kV) Beograd 1.
Planom se planiraju slede}e lokacije za javne komunalne
objekte:
nova lokacija za planiranu merno-regulacionu stanicu
u ulici Stevana Hristi}a;
za planirane nove kapacitete stambene izgradwe planirano je formirawe novih lokacija za TS 10/0,4 kV;
ni{e za kontejnere ku}nog sme}a u blokovima u kojima se planira zamena postoje}eg gra|evinskog fonda izgradwom novih stambenih i stambeno-poslovnih objekata.
Lokacije za kontejnere odrediti u urbanisti~kim projektima konkretnih objekata.
Lokacije komunalnih postrojewa ve}eg kapaciteta kao
{to su TS 110/35/10 kV, ATC, merno-regulacione stanice,
definisane su koordinatama ta~aka u planu regulacije i
nivelacije povr{ine i objekata i u katastarskom planu
gra|evinskom parcelom ovih postrojewa.
Lokacije za TS 10/0,4 kV defini{u se koordinatama,
sa veli~inom lokacije 5 h 6 m i definisane su analiti~ko-geodetskim elementima u planu regulacije i nivelacije
i u planu gra|evinskih parcela.
Koordinatama ta~aka ne defini{u se ni{e za kontejnere ku}nog sme}a i za zaustavne stanice javnog gradskog
prevoza, ve} dimenzijama povr{ina za napred navedenu namenu.
Za ni{e kontejnera ku}nog sme}a ne odre|uju se u katastarskom planu gra|evinske parcele jer se one nalaze u
parcelama ulica ili u parcelama blokovskog zelenila.
3.1.3. Lokacije javnih zelenih povr{ina
U javne zelene povr{ine svrstani su:
parkovi (samostalni ili uz javne objekte);
zelenilo u okviru regulacija saobra}ajnica i parking povr{ina koje se nalaze u okviru regulacija ulica;
zelenilo na koridorima tehni~ke infrastrukture koji se nalaze izvan regulacija saobra}ajnica.
U ovoj zoni nalazi se postoje}i park na uglu ulica Patrisa Lumumbe i Pane \uki}a u gra|evinskom Bloku 7 i
ima povr{inu od 1.100 m ili 0,11 ha.
U planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata,
ovaj park je definisan analiti~ko-geodetskim elementima
za obeleàvawe i u katastarskom planu ova povr{ina je i
povr{ina gra|evinske parcele koja je definisana koordinatama ta~aka, poloàjem, oblikom, veli~inom, brojem kat.
parcele i katastarskom op{tinom.
U izgra|enom tkivu, kakvo je podru~je ove zone, nema mogu}nosti za formirawe novih parkovskih povr{ina.
Broj 4 85
3.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

3.2.1 Vi{espratna stambena izgradwa u otvorenim gradskim gra|evinskim blokovima
U zoni postoje}a saobra}ajna matrica i planirane
nove saobra}ajne veze formiraju 13 gra|evinskih blokova,
sa numeracijom blokova od 6 do 18, kao i tri lokacije komercijalnih garaà u delu Bloka 1 i delu Bloka 5 prve zone.
Namena povr{ina u ovim blokovima je vi{espratna
stambena izgradwa u otvorenim gradskim gra|evinskim
blokovima i obuhvata ve}im delom i postoje}e stambeno
tkivo razli~ite spratnosti, sa ve}im brojem objekata sredwih spratnosti do P+4.
Svi blokovi su otvorenog tipa, sa samostalnom dispozicijom objekata, ali ima ih i u nizovima.
U okviru ovih gra|evinskih blokova nalaze se lokacije
javnih objekata koje po svom sadràju prate funkciju stanovawa, kao i lokacije javnih objekata komunalnih usluga,
javnih zelenih povr{ina.
U ovim blokovima nalaze se objekti u nadgradwi iznad postoje}ih P+1, i to useqeni i u odre|enoj fazi realizacije.
Zamenom objekata niske spratnosti oslobo|ene su povr{ine za planirawe vi{espratne nove stambene izgradwe i
poslovno-stambenih objekata, visine P+4 sprata, odnosno
u Bloku 18 spratnosti P+6, kao i povr{ine za planirawe
podzemnih, odnosno poluukopanih garaà, shodno prirodnoj konfiguraciji terena, kao i povr{ine za planirawe
otvorenih parking povr{ina.
Vi{espratna stambena izgradwa u otvorenim gradskim
gra|evinskim blokovima definisana je kroz zone sa istim
pravilima ure|ivawa i gra|ewa, i to:
zone zadrànih postoje}ih objekata sa mogu}no{}u
dogradwe sprata ili povu~ene etaè ili potkrovqa u jednom nivou,
zone objekata koji se zadràvaju u izvedenom volumenu,
zone objekata u kojoj se zamewuju postoje}i objekti
spratnosti P+1 i planira izgradwa do P+4,
planirane zone za izgradwu stambenih objekata P+4
sprata,
planirane zone stambeno-komercijalnih objekata,
zone individualnog stanovawa,
planirane zone garaà,
lokaliteti koji se razra|uju urbanisti~kim projektom.
U izgra|enom tkivu, kao {to je predmetna zona, planirawe povr{ina za novu izgradwu (sa izuze}em objekata u
nadgradwi), uslovilo je ~vrsto definisawe ovih povr{ina proverom slede}ih kriterijuma:
odnosa me|u postoje}im objektima i povr{ina na kojima }e se realizovati novi objekti;
provera konfiguracije terena za planirawe podzemnih ili poluukopanih garaà i nivelisawe kota garaà u
jednom ili dva nivoa kako bi se postigle odgovaraju}e kote
prizemqa;
provera planiranih povr{ina budu}e izgradwe u odnosu na blokovsko zelenilo;
provera vertikalne regulacije u odnosu na budu}i volumen novih objekata;
definisawe povr{ina za novu izgradwu u odnosu na
uli~ni front fasada objekata u kontinuitetu ili u prekinutom nizu;
provera iskori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta planirawem, kapaciteta, sa op{tim ciqem podizawa standarda
stanovawa.
U planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata
definisane su povr{ine za planiranu stambenu izgradwu
na povr{inama zamene objekata niske spratnosti. Definisane povr{ine predstavqaju maksimalno iskori{}ewe
gra|evinskog zemqi{ta i u daqoj razradi ove se povr{ine
ne mogu pove}avati, niti mewati wihov poloàj zbog napred navedenih kriterijuma na osnovu kojih su odre|ene,
ali se one mogu smawiti u fazi projektovawa objekata.
Broj 4 86
Objekti u nadgradwi u ovom planu imaju poseban tretman jer fakti~ko stawe na terenu i prezentacija wihovih
gabarita predstavqa:
sagledavawe ovog tipa izgradwe;
utvr|ivawe odnosa prema postoje}im objektima i postoje}oj regulaciji uli~ne mreè;
stepenu naru{enosti vertikalne regulacije i uli~nog fronta fasada.
Objekti u nadgradwi svrstani su u dve zone
1. Objekti koji se zadràvaju u izvedenom volumenu uz
uslov da Gradski zavod za ve{ta~ewe u svom izve{taju o
stawu izvedenih radova potvrdi da su objekti konstruktivno stabilni, pravilno fundirani i da su konstruktivno
povezali postoje}e objekte sa vi{im etaàma.
Ukoliko neki od ovih elemenata ne zadovoqava, potrebno je da Zavod za ve{ta~ewe da odgovaraju}a tehni~ka re{ewa za wihovu sanaciju.
Ako Zavod za ve{ta~ewe izda negativni izve{taj na izvedene radove, takav se objekat planira za ru{ewe sa privremenim iseqewem postoje}ih stanara, i sa planirawem
izgradwe novog objekta u visini P+4 sprata. Ovakvim
tretmanom obuhva}en je i postoje}i objekat P+1 koji pripada kategoriji objekata niske spratnosti.
2. Objekti kod kojih se zamewuju postoje}i objekti
spratnosti P+1 i planiraju objekti P+4, bez obzira na
nivo izvedenih radova, ne tretiraju se kao objekti u nadgradwi iznad postoje}ih objekata niske spratnosti, ve}
kao objekti u izgradwi sa uklawawem postoje}eg objekta
P+1 sprat i izgradwom od temeqa do visine P+4 sprata.
Svi ovi objekti konstruktivnim sistemom i sistemom
fundirawa zauzimaju ve}e gra|evinsko zemqi{te od postoje}ih katastarskih parcela na kojima su izgra|eni postoje}i objekti, visine P+1 sprat.
Izuzetak
Objekti u ul. Stevana Duki}a br. 19 i 23, koji imaju pozitivno mi{qewe Gradskog zavoda za ve{ta~ewe, dato u toku procedure javnog uvida, prihvataju se kao izuzetak od datih pravila za ovu zonu i umesto planirane spratnosti
P+4, ovi objekti planiraju se sa spratno{}u P+5, sa kosim krovom bez korisnog prostora u okviru wega.
U planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata
definisane su povr{ine i gabariti ovih objekata, kao i
vertikalna regulacija i odstojawa od uli~ne regulacije.
Kod gra|evinskog zemqi{ta gde je regulaciono i nivelaciono bilo mogu}e, planirane su garaè u jednom nivou,
po sistemu poluukopanih etaà.
Na uglu Uralske, Vojvode Micka i Patrisa Lumumbe
planiran je poslovno-stambeni objekat, sa podzemnom garaòm u jednom ili dva nivoa, a ispod povr{ine cele lokacije.
U Bloku 18 koji pripada zoni , planirana je vi{espratna stambena izgradwa, visine P+6 spratova, sa podzemnom garaòm u jednom ili dva nivoa. Zbog nedostatka
aùrnog geodetskog snimka topografskog plana i nedostatka katastarskog plana za ovaj blok, cela povr{ina ovog
bloka razradi}e se urbanisti~kim projektom.
Tako|e se za razradu urbanisti~kim projektom planiraju dva lokaliteta sa bespravno izgra|enim objektima koji
su definisani u planu namene i planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata.
Na postoje}im stambenim objektima visine do P+4
sprata planira se dogradwa sprata, ili povu~ene etaè
ili potkrovqa u jednom nivou i formirawe samostalnih
stambenih jedinica.
U prizemqima novoplaniranih objekata mogu se predvideti poslovni prostori slede}eg sadràja:
za delatnosti uslu`nog zanatstva,
trgovine,
advokatske kancelarije,
za agencijske poslove {irokog izbora, prema trì{nim uslovima,
22. mart 2004.
apoteke,
lekarske ordinacije,
privatni pansioni za ~uvawe pred{kolske dece,
druge delatnosti koje ne zaga|uju ìvotnu sredinu.
3.2.2. Individualno stanovawe kao deo u otvorenom gra|evinskom bloku

Individualno stanovawe nalazi se u delovima otvorenih blokova kao povr{ina sa formiranim katastarskim
parcelama i postoje}im objektima, visine P-P+1 sprat.
Ovim planom detaqne regulacije zadràvaju se postoje}e
katastarske parcele, osim kat. parcele br. 5357 KO Palilula, ~ija se povr{ina smawuje radi formirawa javne povr{ine saobra}ajnice sa parking prostorom.
Na ovim parcelama planira se maksimalna visina objekata P+2+Pk ili P+3 sprata bez stambenog potkrovqa.
Parkirawe ili garaìrawe putni~kih vozila predvideti u okviru parcele (u prizemqima objekata, u aneksu uz
objekat ili kao samostalni objekat na parceli).
U prizemqima objekata mogu se predvideti lokali za
delatnosti (trgovina, advokatske kancelarije, lekarske
ordinacije, uslu`no zanatstvo i druge delatnosti koje ne
ugroàvaju ìvotnu sredinu).
3.3. Popis katastarskih parcela za javne namene
Saobra}ajne povr{ine
Cele katastarske parcele:
258, 226/1, 1252/2, 1303, 1255/2, 1255/4, 1256/3, 300, 223/5,
224/1, 223/4, 1304/1, 1308/3, 1305/1, 1254/3 i 1334/1
Delovi katastarskih parcela:
407/2, 304, 303, 256, 295/1, 277/6, 302/1, 297/1, 217/4, 223/1,
221, 223/2, 224/2, 224/1, 6120/1, 5315, 5371, 1365/2, 6121/1,
1344/2, 5314, 5385, 1265/1, 1264, 1302, 1251, 314/1, 317, 1252/1,
1255/1, 259/1, 302/1, 319, 1257/10, 1256/1, 1296/8, 1262,
1255/12, 1254/1, 265, 261, 260/4, 260/5, 259/4, 259/2, 254, 320/1,
1336/3, 1305/2, 1307/1, 1305/3, 1304/2, 1306, 1253/9, 1310/20,
1310/1, 1253/8, 1254/4, 5304 i 334/2.
Lokacije javnih objekata:
Osnovna {kola
Stevan Filipovi}
delovi katastarskih parcela:
302/1, 296, 303, 301, 318
Sedma beogradska gimnazija
deo katastarske parcele:
261
De~iji vrti}
Marijana Gregoran
cele katastarske parcele:
1258, 1260
delovi katastarskih parcela:
1257/10, 1256/1
Dom zdravqa Palilula:
cela katastarska parcela:
1255/5
deo katastarske parcele:
1255/3
De~iji vrti}
deo katastarske parcele
1255/13
Po{ta
cela katastarska parcela
1254/5
1254/1
Trafo-stanica 110/35/10 kV
5371
Trafo-stanice 10/0,4 kV
samostalni objekti:
TS 3 deo katastarske parcele 302/1
TS 21 deo katastarske parcele 1262
TS 5 deo katastarske parcele 254
TS 7 deo katastarske parcele 224/1.
22. mart 2004.
3.4. Bilans povr{ina i kapaciteta
Broj 4 87
Broj 4 88
4. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE

I JAVNE OBJEKTE
4.1. Javne saobra}ajne povr{ine
Postoje}a saobra}ajna mreà naseqa razvijena je u
skladu sa namenom povr{ina zone, postoje}im linijama
javnog gradskog saobra}aja, sa saobra}ajnim povezivawem
naseqa sa gradom i potrebama saobra}ajnog opsluìvawa
postoje}ih i planiranih objekata. Postoje}a saobra}ajna
mreà zadràna je u svim elementima, osim na onim deonicama na kojima se planira rekonstrukcija regulacija za
planirane povr{ine podu`nih i upravnih parkinga.
Od novoplaniranih saobra}ajnica predvi|eno je:
produèwe Uralske ulice i weno povezivawe sa ulicom Vojvode Micka;
rekonstrukcija Triglavske ulice u svim saobra}ajnim
elementima (regulacija, nivelacija i veze koje bi trebalo
da ostvari sa postoje}im ulicama).
Planiran produètak ulice Uralske od Diqske do Vojvode Micka u duìni od 469 m ima popre~ni profil od 10 m,
koji sadrì kolovoz od 6 m i obostrane trotoare od po 2 m.
Planirana saobra}ajnica Nova 2, duìne oko 209 m, sadrì u popre~nom profilu kolovoz od 6 m i obostrane
trotoare od 1 m (Blok 18). Prikazani poloàj ove saobra}ajnice nije obavezuju}i i moè se druga~ije definisati
prilikom izrade urbanisti~kog projekta.
Ovim planskim dokumentom predvi|a se pro{irewe postoje}e regulacije zbog izgradwe parkinga aleja slede}ih
ulica: Uralske, Patrisa Lumumbe, Diqske, Stevana Hristi}a, Maqenske, Jure Kero{evi}, Husiwskih rudara, Marijane Gregoran, Vla{i~ke, Drenova~ke, Jabu~ke, Srneti~ke i ul. 3 (kako je to prikazano u odgovaraju}im grafi~kim
prilozima).
Popre~ni profili planiranih ulica, ulica koje se rekonstrui{u i postoje}ih ulica prikazani su grafi~kim
prilozima br. 5.1. i 5.3.
Regulacione {irine planiranih i ulica koje se rekonstrui{u kre}u se od 8 m do 15 m i sadrè u sebi kolovoz,
jednostrano ili dvostrano parkirawe i obostrane trotoare.
Elementi situacionog, nivelacionog i regulacionog
plana postoje}ih i planiranih saobra}ajnica prikazani su
u grafi~kom prilogu Plan saobra}ajnih povr{ina,
R=1.000.
Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gravitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije.
Kolovoznu konstrukciju novoprojektovanih saobra}ajnih povr{ina i saobra}ajnica koje se rekonstrui{u planirati prema o~ekivanom saobra}ajnom optere}ewu sa asfaltnim kolovoznim zastorom.
Poloàj svih saobra}ajnica utvr|en je koordinatama,
elementima nivelacije, kao i regulacionim {irinama i
dat je u planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata.
Primarna mreà naseqa omogu}ava glavne saobra}ajne
tokove povezivawa sa tkivom Beograda i neposredna povezivawa sa sekundarnom mreòm naseqa.
Primarnu mreù naseqa ~ine saobra}ajnice reda, i to:
ulica Vi{wi~ka od Pan~eva~kog mosta do Mirijevskog bulevara,
ulica Vojvode Micka,
Partizanski put,
Mirijevski bulevar od Vi{wi~ke do ulice Viteza
Kara|or|eve zvezde.
Sve ostale ulice su stambene ulice i ~ine sekundarnu
mreù naseqa.
Parkirawe
U ciqu utvr|ivawa potreba za stacionirawem vozila u
okviru predmetnog prostora ura|en je prora~un potrebnog
broja parking mesta za korisnike prostora, a podaci su dati u tabeli.
22. mart 2004.
Potrebe za parkirawem vozila utvr|ene su na osnovu

slede}ih normativa:
za stanovawe:
postoje}e: 0.77 PM na jedan stan,
planirano, zadràno i nadzidano: jedno PM na jedan
stan,
za delatnosti: jedno PM na 50 m neto povr{ine,
za de~ije ustanove: jedno PM na grupu (15) dece,
za {kolu: jedno PM na jednu u~ionicu.
Tabela: Potreban i ostvaren broj parking mesta
Blok
Ukupno
PM
PM
PM
Bilans
potrebno post.
plan.
plan.
PK
parking
garaè
6
788
0
143
222-423
7
465
0
147
0
-318
8
186
10
50
0
-126
9
432
0
98
96
-238
10
536
13
139
0
-384
11
625
70
164
0
-391
12
795
72
51
30
-642
13
706
85
75
34
-512
14
419
32
21
0
-366
15
263
21
47
0
-195
16
250
18
36
0
-196
17
557
20
27
60
-450
18
511
20
30
244
-217
Ukupno 6.533
361
1028
686
-4.458
Deficit parking mesta nadoknadi}e se izgradwom

parking garaà, i to dve kapaciteta od po 250 PM (svaka) severno od Bloka 6 i dve garaè kapaciteta oko 250
PM (svaka) severno od Bloka 9. Ukupan kapacitet ovih
garaà je oko 1.000 PM tako da krajwi bilans deficita
parking mesta iznosi oko 3.458 PM. Garaè bi bile izgra|ene sa mogu}no{}u pove}awa kapaciteta ukoliko se
ukaè potreba.
Ove vi{eeta`ne garaè imaju karakter komercijalnih
objekata i shodno ~lanu 61. Zakona o planirawu i izgradwi, razra|uju se urbanisti~kim projektom kao urbanisti~ke celine.
4.1.1. Javni gradski saobra}aj
Predmetni prostor je opsluèn linijama 16,23 i 25 autobuskog podsistema JGS-a ~ije se trase pruàju ulicom
Vojvode Micka Krsti}a i ulicom Marijane Gregoran.
Pomenutim linijama JGS-a predmetna lokacija je, u
prostornom smislu, na zadovoqavaju}em nivou povezana
sa centralnom gradskom zonom kao i sa ostalim delovima grada.
4.1.2. Kretawa hendikepiranih lica
U daqoj razradi tehni~ke dokumentacije za realizaciju
planiranih objekata primeniti pozitivne propise koji se
odnose na kretawe hendikepiranih lica (rampe za ulaze u
objekte, oborene ivi~wake itd.).
U okviru ovog plana, nivelaciono-regulaciona re{ewa
omogu}avaju horizontalno i vertikalno kretawe hendikepiranih lica, {to u daqoj razradi tehni~ke dokumentacije treba ispo{tovati.
4.2. Vodovodna mreà
Teritorija predmetnog plana najve}im svojim delom
pripada visinskoj zoni, sem delova teritorije du` ulice
Marijane Gregoran, koja je na granici visinske zone.
22. mart 2004.
Za {ire podru~je visinske zone delimi~no je izgra|en

vodovod 500, prema budu}em rezervoaru Vi{wica".
Za razmatrano podru~je, vodovodna mreà je izgra|ena u
postoje}im ulicama, i to:
primarni vodovod visinske zone 500 u ulicama
Patrisa Lumumbe Lipetskoj Diqskoj Uralskoj
delu Mirijevskog bulevara i Vi{wi~koj;
sekundarni vodovodi visinske zone 200 u ulicama
Micka Krsti}a i Marijane Grgoran, 150 u ulicama Srneti~koj, Jastreba~koj i Mirijevskom bulevaru, 100 u
ulicama Maqenskoj, Husiwskih rudara, delu Marijane
Gregoran, Stevana Duki}a, Juhorskoj, Pane \uki}a, Diqskoj, Patrisa Lumumbe, Lipetskoj, Svrqi{koj, Uralskoj i
Stevana Hristi}a;
sekundarni vodovod visinske zone 150 u ulici
Marijane Gregoran i 100 u ulici Stevana Duki}a.
Kako je u pojedinim ulicama mreà nedovoqnog kapaciteta, potrebno je izvr{iti rekonstrukciju svih vodovoda
pre~nika mawih od 150, na pre~nik najmawe 150.
Da bi vodovodna mreà nesmetano funkcionisala, potrebno je za {ire podru~je visinske zone zavr{iti gradwu primarnog vodovoda 500 do budu}eg rezervoara Vi{wica" i izgraditi rezervoar Vi{wica, a za {ire podru~je visinske zone potrebno je rekonstruisati CS Pionir i izgraditi vodovod visinske zone 400, od CS
Pionir do veze na tunel 600 iz rezervoara Zvezdara,
du` Partizanskog puta.
Pravila gra|ewa
Rekonstrukciju vodovodne mreè potrebno je vr{iti po
trasi postoje}e mreè, zapravo neposredno uz postoje}u
mreù kako bi se smawila potreba izme{tawa ostale infrastrukture, a izbegle velike rekonstrukcije postoje}ih
prikqu~aka.
Prilikom rekonstrukcije mreè ne sme se ugroziti
funkcionisawe postoje}e mreè.
Prikqu~ke je potrebno rekonstruisati u slu~aju da nisu u funkcionalnom stawu.
Rekonstrukciju vodovodne mreè potrebno je raditi
prema prethodno ura|enoj Tehni~koj dokumentaciji.
4.2.1. Kanalizaciona mreà
Teritorija predmetnog plana pripada Centralnom kanalizacionom sistemu, delu na kome se kanalisawe obavqa
op{tim na~inom, glavnih odvodnika za atmosferske i upotrebqene vode, op{tih kolektora, 2 h OB 1200, Vi{wi~ka ulica Dunav, i kolektora u Vi{wi~koj ulici, OB
120/180, sa izlivom 800 u rukavac Dunava. Delimi~no je
izgra|en i Interceptor u Vi{wi~koj ulici, koji predstavqa budu}i, glavni odvodnik upotrebqenih voda Centralnog kanalizacionog sistema, prema budu}em postrojewu za
pre~i{}avawe Veliko selo.
Na samoj teritoriji predmetnog plana, kanalizaciona
mreà je izgra|ena, i to:
primarna mreà-kolektori izvedeni su: OB 70/125 od
ulice Patrisa Lumumbe do Vi{wi~ke, OB 60/110 u ulicama
Triglavskoj, Stevana Hristi}a, Uralskoj, delu Marijane
Gregoran, delu Pane \uki}a, delu Patrisa Lumumbe i
Micka Krsti}a;
sekundarna mreà izvedena je: OK 400 u ulicama
Vla{i}koj, Diqskoj, Husiwskih rudara i delovima ulica Stevana Hristi}a, Patrisa Lumumbe i Uralskoj, OK
350 u delu ulice Marijane Grgoran, OK 300 u ulici Drenova~koj i delovima ulica Micka Krsti}a i Patrisa
Lumumbe. U svim ostalim ulicama pre~nici op{te kanalizacije su OK 250.
Da bi kanalizaciona mreà nesmetano funkcionisala
potrebno je od primarnih objekata kojima gravitira predmetno podru~je izvr{iti rekonstrukciju glavnih odvodnika op{te kanalizacije 2 h OB 1.200, koji su havarisani,
Broj 4 89
kao i izgraditi preliv za upotrebqene vode iz kolektora

OB 120/180 prema budu}em Interceptoru. Kolektori 2 h OB
1200 i OB 800 }e posle izgradwe Interceptora i postrojewa za pre~i{}avawe upotrebqenih voda preuzeti
ulogu odvodnika za atmosferske vode, s tim {to }e se kolektor OB 800 rekonstruisati na pre~nik 1.500 i izvesti do ìvog toka Dunava.
Unutar razmatranog podru~ja potrebno je izmestiti
primarni kolektor OB 70/125, na deonici od ulice Patrisa Lumumbe do Vi{wi~ke ulice, s obzirom na to da se na
trasi kolektora nalaze postoje}i objekti i planirana je
garaà.
Kako prilikom izgradwe sekundarne kanalizacione
mreè nisu ispo{tovani osnovni uslovi za gradwu op{te
kanalizacione mreè, da ista bude pre~nika ne maweg od
dozvoqenog 300, onemogu}eno je nesmetano odvo|ewe atmosferskih voda sa predmetnog podru~ja, pa je potrebno
mreù rekonstruisati na pre~nik najmawe 300.
Pravila gra|ewa
Pre izdavawa odobrewa za izgradwu na predmetnom
podru~ju, potrebno je uraditi Idejno re{ewe odvo|ewa
atmosferskih i upotrebqenih voda za celo gravitiraju}e
slivno podru~je. Idejno re{ewe mora sadràti analizu
postoje}eg stawa sa aspekta funkcionalnosti kanalizacione mreè, kapacitativnog aspekta i jasno definisan
na~in rekonstrukcije i izgradwe mreè. Rekonstrukcija
moè biti dogradwom rasteretnih kanala u pojedinim
ulicama ukoliko su postoje}i kanali u funkcionalnom
stawu.
Ukoliko se analizom u Idejnom re{ewu pokaè da kanali nisu u funkcionalnom stawu, oni se moraju zameniti
novom mreòm, a postoje}a ukinuti.
U izradi Idejnog re{ewa potrebno je posebnu pa`wu
obratiti na na~in evakuacije upotrebqenih i posebno atmosferskih voda sa Partizanskog puta i slivnog podru~ja
ove ulice, s obzirom na to da se ove vode moraju odvesti do
recipijenata preko teritorije koja je predmet plana.
Prilikom radova na rekonstrukciji ne sme se ni u jednom trenutku onemogu}iti kanalisawe teritorije.
Planom detaqne regulacije definisane su trase planiranih (novih) kanala, kao i trase za rekonstrukciju kanalizacione mreè.
4.2.2. Snabdevawe prirodnim gasom i toplotnom
energijom
a) postoje}e stawe
Na predmetnom prostoru ne postoji centralizovani sistem snabdevawa toplotnom energijom. Postoje}i korisnici toplotnu energiju za grejawe i tehnolo{ke potrebe dobijaju iz individualnih toplotnih izvora (neracionalnim
kori{}ewem elektri~ne energije ili pe}i na lako te~no
gorivo).
Pored ovoga, u fazi eksploatacije su i ~etiri blokovske kotlarnice (u nadle`nosti JKP Beogradske elektrane) na koje su prikqu~eni neki objekti visoke stambene
gradwe. Pomenute kotlarnice su termi~ki prenapregnute,
tako da se ovim planom ne predvi|a {irewe wihovih internih toplovodnih mreà.
Kori{}ewe prirodnog gasa za tehnolo{ke potrebe,
grejawe i pripremu tople vode predstavqa sa aspekta
tehnoekonomskog, za{tite ìvotne sredine i termoenergetskih karakteristika postoje}ih i planiranih potro{a~a najracionalnije re{ewe i zbog toga se planira
gasifikacija predmetnog prostora.
b) planirano stawe
Na bazi urbanisti~kih pokazateqa koji su dati ovim planom izvr{ena je detaqna analiza potro{we prirodnog gasa
svih potro{a~a u skladu s wihovom namenom i spratno{}u.
Broj 4 90
Potrebe za prirodnim gasom date su po blokovima u slede}em tabelarnom prikazu:
Broj bloka
6
890
7
660
8
300
9
625
10
810
11
1.005
12
1.150
13
1.010
14
565
15
360
16
390
17
670
18
705
9.140
Za gasifikaciju predmetnog prostora potrebno je izvo|ewe:

deonice prikqu~nog gradskog gasovoda, maksimalnog
radnog pritiska R= 12 bara od postoje}eg gradskog gasovoda u Vi{wi~koj ulici do planirane merno-regulacione
stanice;
merno-regulaciona stanica (MRS) Karaburma centar kapaciteta B= 5.000 m/h;
distributivni gasovod maksimalnog radnog pritiska
R = 4 bara;
U snabdevawu prirodnog gasa u~estvuje i postoje}a
MRS Mirijevski bulevar sa rezervnim kapacitetom od
Bh= 4.500 m/h.
Merno-regulaciona stanica (MRS) zidani je objekat
dimenzija 9 h 5 m i u woj se pored ostalog vr{i regulisawe pritiska, merewe protoka i odorizacija gasa. Ona se
nalazi na rastojawu od 8 m od spoqne ivice kolovoza interne saobra}ajnice i mora imati obezbe|en pristupni put
{irine 3 m i izgra|enu metalnu ogradu oko we.
Pored navedenih elemenata gasovodnog sistema potrebno je izvesti na gradskom i distributivnom gasovodu protivpoàrni {aht (PP[), izvan ograde oko kompleksa
MRS, tako da dati {ahtovi imaju nesmetan prilaz.
Za{titne zone u kojima je zabrawena svaka gradwa objekata suprastrukture iznose:
1. za gradski gasovod pritiska R = 6 = 12 bara po 3 m
mereno od obe strane gasovodne cevi.
2. za distributivni gasovod pritiska R=4 bara po 1 m
mereno od obe strane gasovodne cevi.
3. za MRS 15 m u radijusu od spoqnih ivica objekta.
Na mestima ukr{tawa gasovoda sa kolovozom saobra}ajnica on mora biti za{ti}en za{titnom cevi ili nekim
drugim za{titnim elementom u skladu sa vaè}im propisima i normativima. Za projektovawe i izvo|ewe planiranih deonica gradskog gasovoda pridràvati se u svemu odredaba iz Uslova i tehni~kih normativa za projektovawe
gradskog gasovoda (Slu`beni list grada Beograda, br.
14/77, 19/77, 18/82, 26/83 i 6/88).
Distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni sistem od MRS do pojedina~nih prikqu~aka svakog potro{a~a
unutar radne zone. Ovaj gasovod voditi u trotoarima saobra}ajnica u vidu prstenaste mreè. Prilikom polagawa
gasovodnih cevi voditi ra~una o wegovom dozvoqenom rastojawu u odnosu na ostale infrastrukturne vodove. U rovu
sa gasovodima poloìti vi{enamenske telekomunikacione
kablove za daqinsko o~itavawe elektronskih mera~a i dr.
informativnih sistema.
Postoje}e kotlarnice, izgradwom gasovodne mreè
gasifikovati pridràvaju}i se prilikom projektovawa i
izvo|ewa u svemu odredbi iz Pravilnika o tehni~kim nor-
22. mart 2004.
mativima za projektovawe, gra|ewe, pogon i odràvawe

gasnih kotlarnica (Slu`beni list SFRJ, broj 10/90).
Kod projektovawa i izgradwe distributivnog gasovoda
u svemu po{tovati odredbe iz Pravilnika o tehni~kim
normativima za polagawe i projektovawe distributivnog
gasovoda od polietilenskih cevi za pritisak do 4 bara
(Slu`beni glasnik RS, broj 22/92).
4.2.3. Elektri~na mreà
Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektri~na distributivna mreà objekata, naponskog nivoa 1, 10 , 35 kV
i 110 kV. Postoje}e TS 10/0,4 kV izgra|ene su u sklopu gra|evinskih objekata kao i posebni objekti. Mreà vodova
10 i 35 kV izgra|ena je podzemno a u sklopu saobra}ajnih i
drugih slobodnih povr{ina. Mreà vodova 1 kV izvedena
je podzemno a jednim mawim delom nadzemno. Postoje}e saobra}ajnice opremqene su, uglavnom, instalacijama javne
rasvete.
Na prostoru predmetnog plana izgra|ena je TS
110/35(110/10) kV Beograd 1. Od postoje}e TS 110/35/10
kV izgra|en je dvostruki nadzemni vod 110 kV ka Mirijevu
a planira se gradwa novog dvostrukog nadzemnog voda 110
kV, pored postoje}eg voda 110 kV, ka Mirijevu, odnosno do
TS 400/110 kV Beograd 20. Planirani nadzemni vod 110
kV bi}e predmet posebnog urbanisti~kog plana.
Od postoje}e TS 110/35/10 kV Beograd 1 prema TS
110/35 kV Beograd 6 izgra|en je podzemni vod 110 kV. Postoje}i podzemni vod 110 kV izgra|en je u u koridoru ul.
Marijane Gregoran, Husiwskih rudara, Patrisa Lumumbe
i Vojvode Micka. Postoje}i vod 110 kV izgra|en je, uglavnom u kolovozu pojedinih saobra}ajnica i nije u koliziji
sa planiranim namenama predmetnog urbanisti~kog plana.
Od TS 110/35/10 kV Beograd 1 ka TS 110/10 kV Beograd 28 planirana se gradwa novog podzemnog voda 110 kV.
Trasa novog voda 110 kv planira se u koridoru ul. Marijane
Gregoran, Husiwskih rudara, Patrisa Lumumbe i Mirijevskog bulevara a {to }e biti predmet posebnog urbanisti~kog plana.
Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa kao i specifi~nog optere}ewa za pojedine korisnike odre|en je potreban
broj TS 10/0,4 kV, koje je potrebno realizovati za predmetno podru~je. Za predmetno podru~je potrebno je izgraditi
dvadeset tri TS 10/0,4 kV , instalisane snage 630 KVA, kapaciteta 1.000 KVA uz zadràvawe postoje}ih TS 10/0,4 kV.
Pri odre|ivawu novih TS 10/0,4 kV uzeti su u obzir i postoje}i potro{a~i elektri~ne energije koji nemaju adekvatno snadbevawe elektri~nom energijom.
Planirane TS 10/0,4 kV izgradi}e se u sklopu gra|evinskih objekata kao i posebni objekti.
Planirane TS 10/0,4 kV u sklopu gra|evinskih objekata postaviti pod slede}im uslovima:
prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kV, svojim dimenzijama i rasporedom treba da posluè za sme{taj transformatora i odgovaraju}e opreme;
prostorije za TS predvideti u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od prethodnog stava;
transformatorska stanica mora imati dva odvojena
odeqewa, i to: odeqewe za sme{taj transformatora i odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Svako
odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup spoqa;
betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transformatora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije
zgrade. Izme|u oslonca transformatora i transformatora
postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih
mostova (prenosa vibracija);
obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije za
sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zidova prostorije;
predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS.
Slobodnostoje}e TS 10/0,4 kV postaviti na slobodnim
povr{inama. Za planirane TS predvideti povr{inu od 5 h
6 m. Objekat za sme{taj TS 10/0,4 kV treba da posluì za
22. mart 2004.
sme{taj transformatora i opreme odgovaraju}e snage. Gra|evinski deo uklopiti u okolni ambijent.
Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta
najmawe {irine 3 m do najbliè saobra}ajnice.
Postoje}e TS 10/0,4 kV Srneti~ka Diqska reg. br.
1656 i TS 10/0,4 kV Patrisa Lumumbe reg. br. 1736 koje
nemaju urbanisti~ku dokumentaciju zadràvaju se kao stalni objekti.
Prikqu~ne vodove 10 kV izvesti na postoje}u mreù 10
kV kao i na postoje}u TS 110/35/10 kV Beograd 1. U tom
smislu potrebno je izgraditi vi{e vodova 10 kV od postoje}e TS 110/35/10 kV Beograd 1 do pojedinih TS 10/0,4 kV.
Postoje}e vodove 10 i 1 kV koji su u koliziji sa planiranim sadràjem izmestiti na novu lokaciju. Planirane vodove 10 i 1 kV izvesti u koridoru postoje}ih i planiranih
saobra}ajnih i slobodnih povr{ina.
Planirane vodove postaviti podzemno u rovu potrebnih
dimenzija u zavisnosti od broja vodova u rovu. Na mestima
gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa vodove postaviti
u kablovsku kanalizaciju.
Za prikqu~ewe planiranih TS 10/0,4 kV potrebno je izvr{iti pove}awe kapaciteta TSD 110/10 kV Beograd 1
zamenom postoje}eg transformatora snage 20 MBA sa transformatorom snage 40 MBA.
Osvetqewem planiranih saobra}ajnica i parking prostora posti}i sredwi nivo luminancije od oko 0,6 cd/m.
Vodove javnog osvetqewa postaviti podzemno u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka
naprezawa tla vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju.
4.2.4. TT mreà
Ovo podru~je pripada podru~noj ATC Karaburma. Postoje}i kapaciteti TT mreè ne zadovoqavaju postoje}e potrebe po pitawu obezbe|ivawa potrebnog broja telefonskih prikqu~aka. Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa do{lo se do potrebnog re{ewa TT mreè za dato podru~je.
Obezbe|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka
obezbedi}e se rekonstrukcijom postoje}ih kablovskih podru~ja kao i realizacijom novih kablovskih podru~ja.
Na predmetnom podru~ju izgra|ena je TT kanalizacija i
TT mreà razli~itog kapaciteta. Postoje}a TT kanalizacija izgra|ena je u trotoarskom prostoru pojedinih saobra}ajnica. TT mreà izvedena je podzemno, du` saobra}ajnih
i slobodnih povr{ina a jednim mawim delom nadzemno.
Planiranu TT kanalizaciju TT vodove izvesti u koridoru postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina.
Planiranu TT kanalizaciju izvesti na magistralnim pravcima. Planiranu TT kanalizaciju TT vodove izvesti podzemno u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima, gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla, TT vodove postaviti u
za{titnu cev.
U planiranim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni
izvod potrebnog kapaciteta.
4.3. Javne zelene povr{ine
U javne zelene povr{ine svrstani su:
park,
zelenilo u regulacijama saobra}ajnica,
zelenilo na koridorima tehni~ke infrastrukture koji se nalaze izvan regulacija saobra}ajnica.
U zoni naseqa Karaburme nalazi se jedan park u statusu gradskog parka, to je postoje}i park koji zahteva obnovu, ure|ivawe pe{a~kih komunikacija, obnovu sadnog materijala i dopunu prikladnog mobilijara.
Du` centralnih aleja predvideti visokodekorativno
parterno zelenilo i cvetne aleje.
U parku se mogu predvideti: ~esme, fontane, skulpture
i prostori za okupqawe i odmor odraslih i dece.
U postoje}oj regulaciji ulica nema zastupqenih drvoreda osim u saobra}ajnicama prvog reda.
Postoje}e drvorede zadràti i obnoviti ih u skladu sa
poloàjem tehni~ke infrastrukture.
Broj 4 91
Koridore tehni~ke infrastrukture ozeleniti niskim

rastiwem (travnate povr{ine i nisko {ibqe).
Zelenilo uz objekte javnih namena
Postoje}e {kole i de~je ustanove
Korisnici javnih objekata su u obavezi da primenom odgovaraju}ih mera odràvaju zelenilo u dobrom stawu. Dozvoqavaju se radovi na rekonstrukciji {kolskih i de~jih
igrali{ta kao i preraspodela ovih povr{ina u granicama
parcela, pod uslovom da se povr{ine pod zelenilom zadrè ili formiraju nove.
Pri obnovi zelenila nije dozvoqeno koristiti vrste
sa negativnim svojstvima (otrovnim plodovima, trnovitim
izra{tajima, alergente i sl.).
Zelenilo u regulaciji saobra}ajnih povr{ina
Uli~ni drvoredi zadràvaju se svi postoje}i drvoredi. U ul. Vojvode Micka Krsti}a, Marijane Gregoran i
Mirijevskom bulevaru predvi|a se wihova dopuna do potpunog kontinuiteta. Obavezno je osnivawe novih drvoreda
gde to profil ulice i poloàj komunalnih instalacija
dozvoqava, {to }e se ustanoviti prilikom izrade tehni~ke dokumentacije.
Otvoreni parkinzi }e se zasewivati pa`qivom ugradwom u postoje}e zelenilo ili drvorednom sadwom visokih
li{}ara na svako tre}e parking mesto.
Skverovi se zadràvaju u postoje}im granicama i ure|uju kao cvetno-travnate povr{ine u ciqu o~uvawa preglednosti raskrsnica.
Zelenilo na koridorima tehni~ke infrastrukture
Koridore tehni~ke infrastrukture (nadzemne i podzemne) ozeleniti niskim rastiwem (travnate povr{ine,
nisko `bunasto zelenilo) i u ovim koridorima nije dozvoqena izgradwa gra|evinskih objekata bilo koje namene,
osim objekata postrojewa tehni~ke infrastrukture.
4.4. Lokacije javnih objekata
Sve lokacije javnih objekata koje po svojim funkcijama
~ine obavezni sadràj svih naseqa jesu postoje}i lokaliteti sa postoje}im objektima.
Povr{ina gra|evinskog zemqi{ta svake od ovih lokacija daje mogu}nost pove}awa kapaciteta, odnosno izgradwu, dogradwu novih povr{ina objekata.
U tabelama bilansa povr{ina postoje}eg i planiranog
stawa dati su svi potrebni podaci i preporuke daqeg iskori{}ewa zemqi{ta, izgradwom novih objekata.
Javni objekti mogu se izgraditi u tehnolo{koj visini
prizemqa PT ili u visini P-P+3 sprata.
Kod svih sadràja javnih objekata moè se primeniti
slede}i na~in izgradwe:
slobodna dispozicija objekta razu|enog ili kompaktnog gabarita;
paviqonski tip gabarita u zatvorenom, poluotvorenom ili otvorenom sistemu izgradwe.
U planu regulacije i nivelacije povr{ina i objekata,
dati su na svim ovim lokacijama slede}i podaci:
povr{ina gra|evinskog zemqi{ta predmetnih lokacija;
pove}avawe kapaciteta objekata planiranim parametrima indeksom izgra|enosti I i indeksom zauzetosti
zemqi{ta IZ;
definisane su gra|evinske linije i kotirane u odnosu na regulaciju ulica, i to od osovine ulica;
granice gra|ewa koje odre|uju odnos prema susednim
parcelama ili objektima tako|e su definisane u planu regulacije i nivelacije.
Volumen javnih objekata, spoqni izgled i primena
materijala mogu se predvideti nezavisno od susednih stambenih zgrada, ali se preporu~uju kvalitetni gra|evinski
materijali.
Broj 4 92
Slobodne povr{ine oko ovih objekata imaju status javnih zelenih povr{ina i potrebno ih je rekonstruisati i
obnoviti sadni materijal.
4.5. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite
4.5.1. Za{tita ìvotne sredine
Ne dozvoqava se izgradwa ili bilo kakva promena u
prostoru koja bi mogla da naru{i stawe ìvotne sredine,
izgradwa objekata koji nisu u skladu sa namenama zemqi{ta ili nisu predvi|eni pravilima ovog plana, a posebno
nije dozvoqeno:
otvarawe skladi{ta sekundarnih sirovina, gra|evinskog materijala, otrovnih i zapaqivih sirovina i proizvoda;
objekata koji mogu ometati obavqawe javnog saobra}aja;
objekata koji ometaju pristup objektima i planiranom
ure|ivawu zemqi{ta;
izgradwa objekata u koridorima tehni~ke infrastrukture.
Pod posebnim uslovima, odobrava se:
izuzimawe dela zemqi{ta ili dela objekta za izgradwu ili sme{taj opreme ili ure|aja za komunalne objekte
(TS 10/0,4 kV, toplotne podstanice, hidrotehni~ki ure|aji
i sl.);
izuzimawe dela zemqi{ta ili dela objekta za javne
namene (depandansi vrti}a, u prizemqima kolektivnog
stanovawa, male {kole pripremna odeqewa, ku}ne jasle i sli~no).
U poslovnim prostorima nisu dozvoqene delatnosti
koje mogu kontaminirati ìvotnu sredinu iznad dozvoqenih granica.
Na postoje}im objektima svih namena, i na planiranim,
predvideti arhitektonsko-gra|evinske mere za{tite od
preterane insolacije i udara hladnih zimskih vetrova (roletne, duboke lo|e i sl.).
Parking mesta zaseniti nasadama li{}ara visoke biolo{ke vrednosti.
Zaseniti i osvetliti sve pe{a~ke staze.
Mesta za sme{taj kontejnera za sakupqawe ku}nog i komunalnog otpada predvideti na pristupa~nim mestima kako za korisnike, tako i za komunalna vozila. Ova mesta maskirati `bunastim zimzelenim rastiwem.
4.5.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih
nepogoda
Radi za{tite od potresa, objekti moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim
podru~jima (Slu`beni list SFRJ, br. 31/81, 49/82, 29/83,
21/88, 52/90).
4.5.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra
Radi za{tite od poàra, objekti moraju biti realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima:
objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom
o za{titi od poàra (Slu`beni glasnik SRS, br. 37/88
i 48/94);
objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù,
koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i projektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za
spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra
(Slu`beni list SFRJ, broj 30/91);
objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve (Slu`beni list SRJ, broj 8/95),
po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od gabarita objekta;
22. mart 2004.
objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu visokih
objekata od poàra (Slu`beni list SFRJ, broj 7/84),
Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona (Slu`beni list SFRJ, br. 53,
54/88 i 28/95) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za
za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni
list SRJ, broj 11/96), Odlukom o uslovima i tehni~kim
normativima za izgradwu gradskog gasovoda (Slu`beni
glasnik grada Beograda", broj 14/77) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za ugradwu gasne instalacije (Slu`beni list SRJ" br. 20/92 i 33/92).
Planirane podzemne garaè (broj ulaza i izlaza zavisi
od povr{ine garaè) realizovati u skladu sa odlukama o
uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova (Slu`beni list grada Beograda,
broj 32/4/83).
4.5.4. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu
U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa
skloni{ta, u skladu sa posebnim elaboratom Prilog mera
za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i prostorno-planski uslovi i od interesa za odbranu zemqe, koji je sastavni deo predmetnog plana.
4.5.5. Mere za{tite istorijskog nasle|a
Na prostoru za{ti}enog arheolo{kog nalazi{ta Karaburma, pre po~etka izgradwe predvi|enih novih objekata
obavezno se moraju obaviti sonda`na arheolo{ka istraìvawa radi utvr|ivawa stratigrafije kulturnih slojeva,
{to je obaveza investitora, po osnovu Zakona o kulturnim
dobrima.
Sonda`na arheolo{ka istraìvawa predstavqala bi
prvu fazu, a nakon wihovog izvo|ewa i na osnovu dobijenih
rezultata preduzeli bi se daqi koraci, odnosno bila bi
preduzeta sistematska arheolo{ka istraìvawa na svim
ugroènim povr{inama ili bi bio primewivan stalan arheolo{ki nadzor, uz mogu}nost izvo|ewa za{titnih istraìvawa.
Sonda`na arheolo{ka istraìvawa bila bi ra|ena
prema posebnom programu koji bi bio ura|en u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda, u saradwi sa investitorima izgradwe predvi|enih novih objekata. Sredstva predvi|ena za arheolo{ka istraìvawa duàn je da
obezbedi investitor izgradwe novog objekta. U slu~aju da
se izgradwa realizuje po fazama i arheolo{ka istraìvawa bila bi usagla{ena sa fazama izgradwe. Zbog toga je
neophodno da se obezbedi stalna saradwa izme|u Zavoda za
za{titu spomenika kulture grada Beograda i ostalih zainteresovanih tokom izgradwe.
Na ostalom delu prostora obuhva}enom Planom detaqne regulacije investitori nove izgradwe kao i izvo|a~i
radova du`ni su da, u slu~aju nailaska na arheolo{ke
ostatke, prilikom izvo|ewa zemqanih radova obaveste Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beograda, kako bi
mogle da se preuzmu za{titne intervencije koje ne iskqu~uju sistematska ili za{titna iskopavawa na ovom prostoru.
4.6. Geotehni~ke preporuke i uslovi kori{}ewa prostora
Plana detaqne regulacije
Na osnovu rezultata svih izvedenih istraìvawa na
prostoru Regulacionog plana, daju se slede}e preporuke za
kori{}ewe i planirawe prostora:
Pri planirawu objekata infrastrukture na celom
prostoru Regulacionog plana i faza neophodno je voditi
ra~una o izboru cevnog materijala i kvalitetu spojnica.
Tako|e je neophodno obezbediti mogu}nost pra}ewa stawa
vodovodno-kanalizacione mreè i mogu}nost brze intervencije u slu~aju havarije na mreì. S obzirom na to da
je deo prostora obuhva}en Regulacionim planom progla{en uslovno stabilnim, a na ve}em delu prostora, ispod
22. mart 2004.
sedimenata kvartarne starosti utvr|eno fosilno klizi{te, preporu~uje se da se kompletna vodovodno-kanalizaciona mreà stavi u tehni~ki rov.
Pri planirawu i izvo|ewu saobra}ajnica nema posebnih uslovqenosti.
Pri planirawu zamene postoje}ih objekata niske
spratnosti i izgradwe novih stambenih objekata do P+4
preporu~uje se plitko fundirawe na unakrsno povezanim
temeqnim trakama ili armirano-betonskim temeqnim
plo~ama, a objekte treba orijentisati upravno na padinu.
Mogu}nost izrade podzemnih etaà treba definisati posebnim geotehni~kim elaboratom na osnovu terenskih istra`nih radova (istra`no bu{ewe) u mikrolokaciji novoprojektovanog objekta. S obzirom na utvr|eni nivo podzemnih voda, ne treba planirati posebnu za{titu objekata od
uticaja podzemnih voda.
Gra|evinski iskopi mogu se izvoditi bez posebne za{tite do dubine 1,52 m, a dubqe iskope treba {tititi odgovaraju}om za{titom ili ih izvoditi u kampadama. S obzirom na definisan nivo podzemne vode, u iskope ne treba o~ekivati ve}e prilive podzemne vode.
Za svaki objekat uraditi detaqna istraìvawa a sve u
skladu sa Zakonom o geolo{kim istraìvawima (Slu`beni glasnik RS, broj 44/95).
Za objekte u nadgradwi i useqene, koji se zadràvaju u izvedenom stawu, neophodno je pribaviti mi{qewe
Zavoda za ve{ta~ewe Beograda, na osnovu koga }e se doneti kona~an zakqu~ak o stawu i vrsti sanacionih radova
kako nad starim objektima (P+1), tako i na novim delovima objekta.
Objekti u nadgradwi koji su u raznim fazama realizacije tretiraju se kao objekti u izgradwi. Za predmetne objekte potrebno je pribaviti mi{qewe Zavoda za
ve{ta~ewe Beograd o dosad izvedenom stawu (geostatika, statika i seizmika sa geodetskim osmatrawima slegawa) kao i stav Zavoda o mogu}nostima daqe izgradwe i
dovr{avawa objekata.
4.7. Sprovo|ewe plana
Plan detaqne regulacije dela naseqa Karaburma zona
izme|u ulica: Uralske, Patrisa Lumumbe, Mirijevskog bulevara, Marijane Gregoran, Triglavske, Vojvode Micka i
dela Vi{wi~ke je urbanisti~ki i pravni osnov za:
1. Izradu izvoda iz urbanisti~kog plana za izgradwu
i rekonstrukciju postoje}e i planirane saobra}ajne
mreè, parking povr{ina, mreà tehni~ke infrastrukture, ure|ivawa javnih zelenih povr{ina i za ure|ivawe,
rekonstrukciju i izgradwu novih kapaciteta javnih objekata, kao i javnih objekata komunalnih postrojewa.
Izvod iz urbanisti~kog plana radi se u skladu sa pravilima i grafi~kim prilozima iz plana detaqne regulacije zone.
2. Izradu izvoda iz urbanisti~kog plana za intervencije na objektima na kojima se planira nadzi|ivawe
sprata ili povu~ene etaè do maksimalne planirane
spratnosti P+5.
3. Gra|evinski Blok 18 i dva lokaliteta, jedan u Homoqskoj ulici, Blok 7 i drugi lokalitet izme|u ulice Pane
\uki}a, Marijane Gregoran i Juhorske, Blok 14, planirani
su za daqu razradu Urbanisti~kim projektom, shodno ~lanu
61. Zakona o planirawu i izgradwi. Urbanisti~kim projektom u Bloku 14 obuhvatiti i odnos prema Domu zdravqa.
4. Za ure|ivawe i izgradwu planiranih stambenih i
stambeno-poslovnih objekata, garaà, kao i za ure|ivawe,
sanaciju, rekonstrukciju i izgradwu objekata u nadgradwi
potrebna je izrada urbanisti~kog projekta prema pravilima i grafi~kim prilozima iz ovog plana.
5. Planirane vi{eeta`ne garaè u delu gra|evinskih
blokova 1 i 5 razra|uju se urbanisti~kim projektom i imaju karakter komercijalnih objekata.
Broj 4 93
Urbanisti~ki projekti za ure|ivawe i izgradwu napred

nabrojanih povr{ina i objekata mogu se raditi nezavisno
za svaki lokalitet ako se gra|evinska parcela planira samo u dimenzijama gabarita.
Urbanisti~ki projekat izra|uje se u skladu sa urbanisti~kim planom za potrebe parcelacije ili preparcelacije, kao i za sprovo|ewe urbanisti~kog plana na prostorima koji su za to predvi|eni Planom detaqne regulacije
zone, a na osnovu ~l. 61, 63, 64, 65 i 66. Zakona o planirawu
i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, broj 47/03). Ako se
urbanisti~kim projektom mewa postoje}i sistem formirawa parcela za objekte ostalih namena koji je primewen u
katastarskom planu zone, gde su parcele date u dimenzijama gabarita objekata, tada se urbanisti~kim projektom
mora obuhvatiti, kao min. celina konkretan gra|evinski
blok za preparcelaciju. Nakon izrade i pribavqenog mi{qewa Komisije za planove, urbanisti~ki projekat se izlaè na javnu prezentaciju i potvr|uje od strane nadle`nog organa gradske uprave odnosno nakon toga se moè
pristupiti formirawu gra|evinskih parcela i kompleksa.
Urbanisti~ki projekat, u skladu sa ~l. 61 i 62. Zakona
o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, broj
47/03), izra|uje se na overenom katastarsko-topografskom
planu kao urbanisti~ko-arhitektonsko re{ewe planirane
izgradwe i sadrì:
1. situacioni prikaz parternog i urbanisti~kog re{ewa,
2. idejna arhitektonska re{ewa objekata i pejza`nog
ure|ivawa,
3. skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikqu~cima na spoqnu mreù,
4. situacioni prikaz saobra}ajnih komunikacija i planirane parcelacije,
5. opis, tehni~ki opis i obja{wewe re{ewa iz urbanisti~kog projekta.
Kod objekata u nadgradwi, izvedenih i u fazi realizacije, neophodno je i pozitivno mi{qewe Gradskog zavoda
za ve{ta~ewe o stawu izvedenih radova, odnosno da su takvi objekti konstruktivno stabilni, pravilno fundirani
kao i da je izvedena konstruktivna povezanost postoje}ih
objekata i vi{ih, nadogra|enih etaà.
5. PRAVILA GRA\EWA
5.1. Pravila parcelacije
Poloàj, oblik i veli~ina gra|evinskih parcela odre|uju se prema nameni zemqi{ta i razvrstavaju se na:
Gra|evinske parcele javnih povr{ina (saobra}ajnice
svih kategorija sa pripadaju}im povr{inama uli~nog parkirawa) i one su definisane regulacionim linijama, a
osovinama vezane za koordinatni sistem, ~ime je definisan
wihov poloàj, oblik i veli~ina u katastarskom planu.
Ovom tipu gra|evinskih parcela pripadaju i koridori
tehni~ke infrastrukture koji se nalaze izvan regulacija
saobra}ajnica.
Gra|evinske parcele javnih objekata i javnih objekata komunalnih postrojewa definisane su regulacionim
linijama ulica, trga ili koridora tehni~ke infrastrukture i razdelnim granicama parcela prema drugim namenama zemqi{ta.
U ovom planu ove su parcele odre|ene ve} u postoje}em
stawu i ovim planom se samo reguli{u wihove izmene poloàja, veli~ine i oblika koje proisti~u iz ukupnog ure|ivawa zemqi{ta u ovoj zoni.
U katastarskom planu date su koordinate ta~aka ovih
parcela. Od novih parcela, formira se parcela za MRS gasovoda i mini-parcele za TS 10/0,4 kV.
Korekcije fronta ovih parcela prema ulici mewa}e se
samo ako to zahteva nova regulacija ulica ili koridori za
vo|ewe tehni~ke infrastrukture.
Parcele ostalih namena su gra|evinske parcele za izgradwu objekata stanovawa, poslovawa ili me{ovitih namena.
Broj 4 94
Poloàj, oblik i veli~ina svih parcela odre|uju se na

osnovu planirane povr{ine za izgradwu iz ovoga plana,
dispozicije objekta iz urbanisti~kog projekta sa neophodnim pripadaju}im zemqi{tem za redovno odràvawe objekta. Poèqno je kod objekata u nizu, dvojnih ili sli~nih
dispozicija planirati gra|evinske parcele za svaku lamelu, osim kod objekata sa podzemnim garaàma.
Kod povr{ina za stambenu izgradwu sa podzemnim ili
poluukopanim garaàma, ove lokacije tretirati kao urbanisti~ko-arhitektonske celine, gde povr{ina garaè sa
pripadaju}im rampama i povr{inom za izgradwu stambenog
objekta ~ini minimum pripadaju}eg zemqi{ta za formirawe gra|evinskih parcela.
Ove parcele bi}e definisane u katastarskom planu
prilikom izrade urbanisti~kog projekta.
U tipu otvorenog gradskog gra|evinskog bloka (blokovi od 6 do 18), gra|evinske parcele za stambenu izgradwu,
bez garaà pod objektom, formirati prema planiranim povr{inama za stambenu izgradwu, s tim da minimalna gra|evinska parcela moè biti dimenzija 14 h 14 m. Na parcelama ovih dimenzija moè biti maks. gabarit 14 h 14 m.
Kod izgra|enih objekata u nadgradwi i ovakvih objekata u izgradwi, minimalna gra|evinska parcela moè
biti dimenzija 12 h 14 m ili 12 h 18 m i podrazumeva, da
na ovim parcelama maks. gabarit moè biti 12 h 14 m ili
12 h 18 m.
Kod formirawa minimalnih gra|evinskih parcela indeks zauzetosti zemqi{ta je 100%.
U postoje}em katastarskom planu katastarske parcele
postoje}ih objekata definisane su brojem, poloàjem, veli~inom i oblikom koji je istovetan gabaritima postoje}ih objekata. U svim gra|evinskim blokovima ima parcela
postoje}ih objekata na kojima je izostavqen broj parcele.
U ovom planu detaqne regulacije zone, takve parcele
vode se kao gra|evinske parcele sa numeracijom koja ozna~ava broj gra|evinskog bloka i broj parcele. Numeracija
ovih gra|evinskih parcela data je u katastarskom planu
R=1:1.000, grafi~ki prilog br. 6.1. Veli~ina, poloàj i
oblik ovih parcela formiran je u granicama gabarita postoje}ih objekata shodno snimqenom stawu u katastarskom
operatu (grafi~ki prilog 6.1).
Ostalo gra|evinsko zemqi{te izme|u parcela objekata
je parcela blokovskog zelenila.
5.2. Pravila za postavqawe, izgradwu, obnovu i rekonstrukciju objekata zona sa istim pravilima gra|ewa
Zone zadrànih postoje}ih objekata sa mogu}no{}u dogradwe
sprata ili povu~ene etaè ili potkrovqa u jednom nivou
U procesu revitalizacije postoje}ih objekata dobrog
boniteta planirana je rekonstrukcija, dogradwa sprata
ili povu~ene etaè ili potkrovqa u jednom nivou samo
kod postoje}ih objekata visine do P+4 sprata, a kod
svih ostalih ve}e spratnosti samo izgradwa plitkih kosih krovova. Obnova svih fasada, stepeni{nog prostora,
ugradwa za{titnih arhitektonsko-gra|evinskih elemenata na otvorima objekata, radi za{tite od preterane
insolacije (roletne, prozorske tende, prikladne forme
i dimenzija i sl.), planira se kod svih objekata dobrog
boniteta.
Svi planirani radovi u procesu revitalizacije dozvoqeni su samo uz primenu jedinstvenog arhitektonskog tretmana na objektu, bez mogu}nosti da se na jednom objektu mogu primeniti razli~iti tipovi obrade arhitektonsko-gra|evinskih elemenata.
Kod nadzi|ivawa sprata ili povu~ene etaè ili potkrovqa u jednom nivou mogu se formirati nezavisne stambene jedinice u min. BRGP od 80 m, a u neto povr{ini
stana od 60 m.
Svi otvori na fasadama nadzidanog sprata ili povu~ene etaè ili potkrovqa u jednom nivou moraju pratiti ritam otvora na niìm etaàma.
22. mart 2004.
Postoje}i objekti koji su zadràni sa visinom do P+4,

prete`no stambeni, mogu umesto ravnih krovova ili niskih kosih krovova predvideti nove kose krovove sa formirawem stambenih povr{ina u potkrovnim ili mansardnim etaàma sa iskqu~ivo jednim nivoom. Prvi prelom
krovnih ravni moè biti na maks. 1.60 m. Otvore na potkrovnoj etaì predvideti klasi~nim krovnim baxama ili
zasecawem krovnih ravni radi izgradwe vertikalnih otvora. Otvori na krovnim etaàma moraju pratiti ritam otvora na niìm etaàma.
Potkrovqa ili mansarde svojom povr{inom ne smeju da
budu ve}i od povr{ine doweg sprata.
U zoni zadrànih postoje}ih objekata sa planiranom
dogradwom sprata ili povu~ene etaè ili potkrovqa u jednom nivou, dozvoqava se dogradwa balkona ili polulo|a,
kao i dogradwa postoje}ih objekata na wihovim uvu~enim
delovima. Dogra|eni deo objekta ne sme da predstavqa
smetwu u funkcionisawu postoje}eg dela objekata kao i
objekata na susednim parcelama.
Za objekte predvi|ene za zamenu dozvoqeno je samo teku}e odràvawe, kao poboq{awe neophodnih uslova ìvqewa do privo|ewa planiranoj nameni.
Zone za izgradwu stambenih objekata P+4
Nova zgrada se moè graditi u okviru parcele i odre|ene gra|evinske linije. Gra|evinska linija, odre|ena u m
na odstojawu od regulacione linije, predstavqa granicu
do koje moè biti postavqen najistureniji deo objekta, a
objekat se moè postaviti na tu granicu ili povu}i od we.
Zgrada svojim najisturenijim delom na tlu kao i bilo
kojim delom zgrade ispod povr{ine tla ne sme da prelazi
na javnu pov{inu.
Prelaèwe delova zgrade preko gra|evinske povr{ine
u javnu povr{inu, u vidu erkera, balkona ili nadstre{nica, dozvoqava se pod uslovom da istureni deo zgrade preko
gra|evinske linije mora da bude na visini od najmawe 4,50
m od kote nivelete javne povr{ine i da je udaqenost do
fasade naspramnog suseda najmawe 9 m.
Kod zgrada u nizu nova izgradwa treba da se oslawa na
kalkane susednih zgrada osim u slu~ajevima da je susedna
zgrada predvi|ena za zamenu ili svojim izgledom ne odgovara planiranoj strukturi i ambijentu, onda gabarit kalkana nove zgrade moè biti ve}i od kalkana susedne zgrade.
Zgrada moè da se gradi do visine P+4 sprata.
Kote prizemqa kod objekata bez garaà predvideti od
0,75 m do 1,05 m od kote terena, sa mogu}no{}u promena
kote prizemqa shodno nagibu terena.
Kod objekata u nizu, shodno nagibu terena, mogu se planirati lamele u visinskim kaskadama za visinu sprata ili
za poluvisinu sprata.
Objekte u nizu projektovati kao arhitektonsko-gra|evinske celine koje se etapno mogu realizovati.
Slobodnostoje}i objekti mogu imati otvore prema susednim objektima, ako se nalaze na min. odstojawu od 1/2 h
vi{eg objekta.
Na svim objektima planirati kose krovove, bez mogu}nosti iskori{}ewa tavana za stambene povr{ine.
Planirane objekte u nizu visine P+4 sa podzemnom
ili suterenskom garaòm re{avati kao arhitektonskogra|evinsku celinu.
Postavqawem zgrade na parceli ne smeju se susedima
ugroàvati osvetqewe na stambenim prostorima i provetravawe.
Kapaciteti izgradwe
Indeks izgra|enosti je odre|en na nivou bloka i moè
se direktno primeniti sa bloka na pojedinu parcelu, uz po{tovawe nekih specifi~nosti ili pojedinih zahteva u
bloku ili na parceli. Mogu}e su korekcije vrednosti indeksa izgra|enosti za pojedine parcele ukoliko na nivou
bloka nije iskori{}en sav kapacitet koji parametri
dozvoqavaju.
22. mart 2004.
Tendencija je da se pravilima gradwe pove}a standard

stanovawa, pove}a povr{ina planskog stana, odnosno povr{ine stana po stanovniku i time stvore mogu}nosti za
eventualno smawewe gustine naseqenosti.
Indeks zauzetosti zemqi{ta pod objektom
U tipu otvorenog gra|evinskog bloka i sa primenom
formirawa minimalnih gra|evinskih parcela, indeks
zauzetosti zemqi{ta planiran je do 100%.
Zone izgra|enih i useqenih objekata u nadgradwi
koji se zadràvaju u izvedenom volumenu
Objekti u nadgradwi koji se zadràvaju u izvedenom volumenu pod uslovom da Gradski zavod za ve{ta~ewe izda izve{taj o stawu izvedenih radova i u tom izve{taju potvrdi:
da su objekti konstruktivno stabilni;
pravilno fundirani;
da su postoje}i objekti lo{eg boniteta, visine P+1,
rekonstruisani, konstruktivno povezani sa vi{im etaàma;
da su postoje}a stepeni{ta objekta P+1 na koje su
oslonili stepeni{ta vi{ih etaà, rekonstruisana, pravilno fundirana i konstruktivno povezana sa stepeni{tem vi{ih etaà;
da su primewene sve geotehni~ke mere, a posebno u odnosu na slegawa objekata (postoje}eg P+1 i nadzidanog dela od 6 do 8 etaà);
da su iz stati~kog prora~una ugra|eni svi elementi
od profila armature, marke betona i dr.
Ukoliko neki od ovih elemenata ne zadovoqava, Zavod
za ve{ta~ewe ima obavezu da predloì mere sanacije.
Ako Zavod za ve{ta~ewe izda negativan izve{taj na izvedene radove, takav je objekat planiran za ru{ewe sa privremenim iseqewem postoje}ih stanara i sa planirawem
izgradwe novog objekta u visini P+4 sprata. Ru{ewem je
obuhva}en i postoje}i objekat P+1 sa istim tretmanom postoje}ih stanara (privremeno iseqewe do izgradwe novog
objekta).
Za sve stanove obezbediti parkirawe ili garaìrawe u
skupnim vi{eeta`nim garaàma uz primenu parametra jedan stan jedno parking ili gara`no mesto.
Kod svih ovakvih objekata u nizu, na kalkanskim zidovima zabraweno je otvarawe prozora, balkona ili francuskog balkona. Ako su takvi otvori izvedeni, zazidati ih, a
u postoje}im stanovima izvr{iti rekonstrukcije.
Zone objekata u nadgradwi, sa zamenom postoje}ih P+1
i planiranih do P+4 sprata
Objekti na kojima su gra|evinski radovi u toku po snimqenom stawu na terenu, bez obzira na nivo izvedenih radova, ne tretiraju se kao objekti u nadgradwi iznad postoje}ih objekata, ve} kao objekti u izgradwi, sa uklawawem
postoje}eg objekta P+1 sprat i izgradwom od temeqa do
visine P+4 sprata.
Svi ovi objekti u izgradwi obavezni su pribaviti izve{taj Zavoda za ve{ta~ewe o stawu izvedenih radova.
Izve{taj Zavoda za ve{ta~ewe, prvenstveno bi trebalo
da sadrì:
da su izvedeni radovi konstruktivno stabilni;
pravilno fundirani;
da su postoje}i objekti lo{eg boniteta ukloweni ili
u postupku ru{ewa i da izvedeni konstruktivni sistem
omogu}ava izgradwu od temeqa do visine P+4 sprata;
da su primewene sve geotehni~ke mere, a posebno u odnosu na slegawe objekata;
da su iz stati~kog prora~una ugra|eni svi elementi
od profila armature do marke betona i dr.
Ukoliko neki od ovih elemenata ne zadovoqava, potrebno je da Zavod za ve{ta~ewe izda sanacione mere.
Ako Zavod za ve{ta~ewe izda negativan izve{taj na izvedene radove, takav je objekat planiran za ru{ewe, a na
wegovom lokalitetu planira se izgradwa novog objekta sa
Broj 4 95
ru{ewem postoje}eg P+1 sprat i izgradwom novog do P+4

sprata.
Kako je dispozicija ovih objekata prete`no u nizu, ceo
niz tretirati kao arhitektonsko-gra|evinsku celinu, sa
mogu}no{}u etapne izgradwe po lamelama.
Slobodnostoje}i objekti mogu imati otvore prema susednim objektima ako se nalaze na min. odstojawu od 1/2 N
vi{eg objekta.
Na ovim objektima planirati kose krovove, bez mogu}nosti iskori{}ewa tavana za stambene povr{ine.
Prizemqa i prvi sprat ozidati u kompletnom rasponu
konstruktivnog sistema, tako|e i vi{e etaè.
5.3. Op{ti uslovi za objekte svih namena
U nasequ se zadràvaju svi objekti osim objekata koji
su predvi|eni za zamenu planiranom izgradwom novih
objekata.
Tip blokova se zadràva otvoreni blok sa samostoje}im objektima, objektima u nizu, ugaonom dispozicijom
samostoje}ih objekata, dvojnih, kao i objekata razu|ene
dispozicije.
Postavqawe novih objekata u odnosu na javne povr{ine
i granice susednih parcela, definisano je urbanisti~kom
mreòm linija, i to:
Regulacionom linijom odvaja se javna povr{ina od povr{ina za druge namene. Kada se planom odredi da se objekti postave na regulacionu liniju, tada se gra|evinska linija objekta poklapa sa regulacionom linijom.
Objekti koji se grade na regulacionoj liniji mogu na
vi{im etaàma imati erker ispust prema trotoaru za 0,6 m
sa visinom slobodnog profila od 4,5 do 5 m.
Gra|evinska linija odre|ena je u metrima du`nim od
regulacione linije, odnosno od osovine ulica i predstavqa obavezu da se uli~ni front objekata postavi na wu.
Postoje}i zadràni objekti zadràvaju postoje}e gra|evinske linije koje prate postoje}i gabarit.
Granice gra|ewa postavqene su prema povr{inama
drugih namena, odnosno prema susednim parcelama i predstavqaju ograni~ewe zone gradwe, odnosno do we se moè
postaviti najistureniji deo objekta.
Kod podzemnih objekata koji gabaritom izlaze izvan gabarita nadzemnog dela zgrada (garaè, tehni~ke etaè
itd.), odre|ene su podzemnim gra|evinskim linijama prema
javnim povr{inama i podzemnim granicama gra|ewa prema
susednom zemqi{tu, odnosno parceli.
Podzemna gra|evinska linija moè biti data izme|u
regulacione i gra|evinskog objekta.
Na postoje}im objektima koji se zadràvaju planirano
je nadzi|ivawe sprata ili povu~ene etaè ili potkrovne
etaè u jednom nivou do visine P+5 bez potkrovqa.
Na postoje}im objektima koji se zadràvaju a izgra|eni
su u visini ve}oj od P+4 sprata, nije dozvoqeno nadzi|ivawe sprata ili povu~ene etaè ili potkrovqa, ve} samo
plitki kosi krov.
Planirane objekte na povr{inama gde se zamewuju
objekti niske spratnosti predvideti u visini P+4 sprata, a u Bloku 18, P+6 spratova.
Kod izgra|enih i useqenih objekata u nadgradwi zadràva se postoje}a spratnost, a kod objekata koji su u fazi
izgradwe planirana je spratnost P+4.
Indeks izgra|enosti, odnosno koeficijent izgra|enosti dat je na nivou svakog pojedina~nog bloka i on se
moè primeniti i na parcelama nove izgradwe.
Indeks zauzetosti, odnosno procenat izgra|enosti dat
je po blokovima, a na minimalnim gra|evinskim parcelama planiran je IZ 100%.
Ovi napred nabrojani uslovi i parametri ne mogu se
mewati putem izrade urbanisti~kih projekata.
Sve postoje}e i budu}e parcele imaju direktan pristup
sa uli~ne mreè ili indirektan pristup kroz kolske prilaze u blokovskom zelenilu.
Broj 4 96
Parcele javnih objekata i javnih objekata komunalnih

postrojewa mogu se ograditi prikladnim ogradama, zavisno od wihovih namena.
Volumen planiranih objekata trebalo bi da bude uskla|en sa volumenima neposrednog okruèwa.
Izgled objekta (oblikovawe fasada, primena gra|evinskog materijala i boje zgrada) trebalo bi da doprinesu
obnovi postoje}eg urbanog tkiva.
Uli~ne fasade trebalo bi arhitektonskim elementima
da istaknu plasti~nost fasada.
Krovni pokriva~i trebalo bi da su od razli~itih vrsta
crepa.
Odvodwavawe kosih krovova sprovesti vertikalnim vezama do ki{ne kanalizacije.
Na poslovnim prostorima u prizemqima objekata, portali, izlozi i drugi karakteristi~ni arhitektonski elementi mogu biti nagla{eni posebnom obradom, prete`no u
drvetu, sa ispustima iz fasadnih ravni za oko 0,30 m, platnene nadstre{nice sa ispustom konzole do 1,20 m, a na visini od 2,5 do 3 metra.
Reklame postaviti na fasadnom zidu ili pored portala, ili na konzoli, sa ispustom do 1,20 m, a na visini ve}oj od 2,50 m.
Za sve objekte na kojima je u skladu sa stavovima iz ovog
plana dozvoqena izgradwa sprata ili povu~ene etaè ili
potkrovqa vaì slede}e:
potkrovqe ili mansarda svojom povr{inom ne smeju
izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta;
maksimalna visina nazitka potkrovqa iznosi 1,80 m
ra~unaju}i od poda potkrovne etaè do preloma krovne
kosine;
nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu
tzv. kapa sa prepustima izvan gabarita objekta;
nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa
(mogu}e je u slu~ajevima, kada to geometrija krova dozvoqava, formirawe galerijskog prostora ali ne kao nezavisne
korisne povr{ine);
re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se me|usobno dodiruju obezbediti da se atmosferska voda sa
krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat;
preporuka je da se umesto potkrovqa gradi povu~ena
posledwa etaà koja u tom slu~aju moè imati punu spratnu visinu, s tim da nije dozvoqena mogu}nost izgradwe novih korisnih povr{ina iznad we, ve} samo plitak kos krov
kao pokriva~. Posledwu etaù povu}i min. 1,20 m od fasade objekta;
mogu}a je i dogradwa sprata na objektima spratnosti
do P+4, uz uslov da nije dozvoqena mogu}nost izgradwe novih korisnih povr{ina iznad wega, ve} samo plitak kos
krov kao pokriva~;
obaveza je da se svim intervencijama ne mewaju stilske karakteristike objekta;
planirana dogradwa sprata ili povu~ene etaè ili
potkrovqa moè se izvesti samo u granicama postoje}eg
horizontalnog gabarita;
parkirawe za dodatnu povr{inu obezbediti na slobodnoj povr{ini parcele. Ukoliko ne postoje prostorne
i tehni~ke mogu}nosti, investitor je u obavezi da finansijski u~estvuje u izgradwi jedne od planiranih garaà u
granici plana;
pre zahteva za izradu izvoda iz plana neophodna je
provera stati~ke stabilnosti objekta i geomehani~kih
svojstava terena na mikrolokaciji;
kori{}ewe ovako formiranih stambenih povr{ina
planira se prete`no za deobu doma}instava postoje}ih stanovnika sa bilo koje etaè konkretnog objekta ili za pro{irewe postoje}ih stanova na zadwim etaàma;
ne dozvoqavaju se pojedina~ne gra|evinske intervencije na stambenim zgradama izuzev koordiniranih zajedni~kih akcija svih stanara, uz saglasnost nadle`nih
organa.
22. mart 2004.
Svi privremeni objekti koji se nalaze na blokovskom

zelenilu i javnim povr{inama planirani su za ru{ewe.
Planirane delatnosti (trgovina prehrambenim proizvodima, uslu`no zanatstvo i dr.) predvideti u prizemqima
planirane izgradwe.
Svi objekti u nadgradwi iznad postoje}ih objekata
spratnosti P+1, pored zakonom odre|ene dokumentacije
imaju obavezu dostavqawa Izve{taja Zavoda za ve{ta~ewe o
stawu izvedenih radova.
5.4. Plan detaqne regulacije zone, izme|u ulica
Uralske i Marijane Gregoran, sadrì slede}e
grafi~ke priloge:
1. Izvod iz Generalnog plana Beograda 2021. godine;
2.1. Izvod iz Prostorno-programskog koncepta plana
generalne regulacije planirana namena povr{ina i objekata R = 1:2.500;
2.2. Izvod iz Prostorno-programskog koncepta plana generalne regulacije plan podele podru~ja na zone R = 1:2.500;
3. Plan namene povr{ina zone R = 1:1.000;
4. Plan zamene objekata niske spratnosti i evidencije
objekata u nadgradwi R = 1:1.000;
5. Plan regulacije i nivelacije povr{ina i objekata sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe R = 1:1.000
i inèwersko-geolo{kim rejonima;
5.1. Plan saobra}ajnih povr{ina (javnih i ostalih)
R = 1:1.000;
5.2. Podu`ni profili novoplaniranih saobra}ajnica
R =1:100/1.000;
5.3. Popre~ni profili rekonstrukcije postoje}ih i
planiranih saobra}ajnica R = 1:50;
6. Plan gra|evinskih parcela javnih povr{ina i lokacija javnih objekata R = 1:1.000 na katastarskom planu;
6.1. Katastarski plan sa prikazom i numeracijom gra|evinskih parcela postoje}ih objekata R=1:1.000;
7.1. Plan hidrotehni~ke mreè i postrojewa mreà
vodovoda R=1:1.000
7.2. Plan hidrotehni~ke mreè i postrojewa mreà ki{ne i fekalne kanalizacije sa slivnim podru~jima R = 1:1.000;
8.1. Plan elektromreè i postrojewa R = 1:1.000;
8.2. Plan TT mreè i postrojewa R = 1:1.000;
9. Plan toplovodne i gasovodne mreè i postrojewa
R = 1:1.000;
10. Plan zelenih povr{ina
11. Inèwersko-geolo{ka karta R = 1: 2.500;
12. Sinhron plan R = 1 : 1.000.
Sastavni deo plana je i dokumentacija koja sadrì:
1. Elaborat Prostorno-programski koncept Regulacionog plana podru~ja izme|u ulica: Vi{wi~ke, Mirijevskog
bulevara, Marijane Gregoran, Husiwskih rudara, Laze
Stefanovi}a, Partizanskog puta, Triglavske i Vojvode
Micka op{tina Palilula.
2. Odluka o pristupawu izradi plana
3. Izve{taj o javnom uvidu
4. Obrazloèwe
5. Topografski plan podru~ja zone, R=1:1.000
6. Katastarski plan podru~ja zone, R=1:1.000
7. Katastar podzemnih instalacija zone, R=1:1.000
8. Uslovi javnih komunalnih preduze}a, gradskih institucija itd.
Ovaj plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana
od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
22. mart 2004.
Broj 4 97
Broj 4 98
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 19. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik Republike Srbije,
broj 47/03) i ~lana 11. ta~ka 3. i ~lana 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 18/95, 20/95,
21/99, 2/00 i 30/03), donela je

ZA DEO PODRU^JA CENTRALNE ZONE BLOK IZME\U ULICA: TAKOVSKE, DRA@E PAVLOVI]A,
\U[INE I DALMATINSKE U BEOGRADU
UVOD
Izradi Plana detaqne regulacije podru~ja izme|u ulica Takovske, Draè Pavlovi}a, \u{ine i Dalmatinske
pristupilo se na osnovu ~lana 9. Odluke o pripremawu regulacionog plana za centralnu zonu i zone centara gradskih potcelina na teritoriji Generalnog plana Beograda
2021 (Slu`beni list grada Beograda, broj 12/01).
Detaqni urbanisti~ki plan donet je 1992. godine. Planom detaqne regulacije daju se: podela na javno i ostalo
gra|evinsko zemqi{te, pravila ure|ivawa i gra|ewa, sve
uskla|eno sa novim Zakonom o planirawu i gra|ewu 2003.
i GUP-om Beograda 2021. godine. Ciq je racionalizacija
22. mart 2004.
kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta i podizawe urbanog

standarda ovog dela centralne zone grada.
Pravni osnov:
Zakon o planirawu izgradwi (Slu`beni glasnik
RS, broj 47/03);
Pravilnik o sadrìni i izradi planskih dokumenata
(Slu`beni glasnik RS, broj 60/03);
Zakon o kulturnim dobrima (Slu`beni glasnik RS,
broj 71/94);
Odluka o pripremi izrade Regulacionog plana za centralnu zonu i zone centara gradskih potcelina na teritoriji Generalnog urbanisti~kog plana Beograda (Slu`beni
list grada Beograda, broj 12/01);
Zakqu~ak o pristupawu izradi Regulacionog plana za
deo podru~ja centralne zone: blok izme|u ulica Takovske,
Draè Pavlovi}a, \u{ine i Dalmatinske, donetog na sednici Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda, odrànoj 20. septembra 2002. godine, na osnovu ~lana 27. Zakona
o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa (Slu`beni
glasnik RS, br. 44/95, 16/97 i 46/98).
Planski osnov:
1.1. GP Beograda 2021 (Slu`beni list grada Beograda,
broj 27/03)
1.2. Uslovqenosti iz Generalnog plana Beograda 2021
Urbanisti~ki parametri za nivo bloka ili {ire celine u kompaktnim gradskim blokovima
Blok
Odnos BRGP
Maks. gustina Maks. gustina
Maks. gustina
% zelenih i
De~ija
stanovawa i
stanovawa
zaposlenih
korisnika
nezastrtih
igrali{ta
delatnosti
st./ha
zap./ha
(st.+zap./ha)
povr{ina u
uzrasta 311 god.
odnosu na blok
m/detetu
Postoje}i
5090%
400800
500
1.000
10%
1m det.
blokovi u
(min. 100 m)
centralnoj
zoni
5010%
Na 5,5 m BRGP bloka u Planu detaqne regulacije obavezno obezbediti 1 m neizgra|ene povr{ine.
Urbanisti~ki pokazateqi za parcele u kompaktnim
gradskim blokovima
Indeks izgra|enosti parcele

do 300 m
3.5
do 400 m
3.5
do 500 m
3.5
do 600 m
3
preko 600 m
3
Indeks izgra|enosti ugaonih parcela

Ii h 1,15
Indeks zauzetosti parcele

do 300 m
60%
do 400 m
55%
do 500 m
50%
do 600 m
45%
preko 600 m
40%
Indeks zauzetosti ugaonih parcela

Iz h 1,15
Procenat ozelewenih
postoje}i blokovi
10% do 20%
povr{ina na parceli
u Centralnoj zoni
Visina novih
u izgra|enom
1,5 {irine
objekata (u odnosu
tkivu
ulice
na {irinu ulice)
Broj parking mesta

0,71,1
za stanovawe
PM/1 stan
Broj parking mesta

1 PM/80 m BGP
22. mart 2004.
1.3. Kao ste~ene urbanisti~ke obaveze preuzimaju se:

Iz Detaqnog urbanisti~kog plana za prostor izme|u
ulica: Takovske, Draè Pavlovi}a, \u{ine i Dalmatinske (Slu`beni list grada Beograda, broj 6/92).
Generalno, koncepcija prethodnog Detaqnog urbanisti~kog plana za prostor izme|u ulica: Takovske, Draè
Pavlovi}a, \u{ine i Dalmatinske 1992, zadràna je i
ovim planom, i to u slede}im segmentima:
saobra}ajno re{ewe;
re{ewe centralnog gara`nog prostora;
miruju}i saobra}aj u uli~nim koridorima;
regulacija obodnih ulica
parcelacija (obodne izgradwe);
ivi~na izgradwa;
infrastruktura.
Postoje}i objekti ste~ena urbanisti~ka obaveza
objekat u Dalmatinskoj 2325,
objekat u Takovskoj br. 40 (pod za{titom),
objekat u Takovskoj br. 42 (pod za{titom),
objekat slobodno postavqen pod brojevima u ulici
Draè Pavlovi}a br. 8 i Dalmatinskoj br. 27,
Broj 4 99
objekat slobodno postavqen pod brojevima u ulici Draè Pavlovi}a br. 10, \u{inoj 11 i 13 i Dalmatinskoj br. 29.
Na bazi podataka iz DUP-a, formirane su obaveze vezane
za izgradwu objekata koji su planirani DUP-om du` ulica
Dalmatinske, Takovske i Draè Pavlovi}a.
Objekti u izgradwi koja je zapo~eta na osnovu izdatih
gra|evinskih dozvola:
objekat u Dalmatinskoj 17, br. gra|. dozvole 351.2-92/2000,
objekat u Takovskoj 3638, br. gra|. dozvole 351.2-55/1999,
objekat u Takovskoj 46, br. gra|. dozvole 351.2-323/2003.
Radi se o objektima ~ija je izgradwa zapo~eta sa gra|evinskom dozvolom, koja je tokom izgradwe prekora~ena.
S obzirom da su objekti izgra|eni prihvataju se kao postoje}e stawe i uklapaju u planska re{ewa. Za ove objekte
ste~ena urbanisti~ka obaveza je izvedeno stawe.
Za navedene objekte ste~ena urbanisti~ka obaveza je
izvedeno stawe.
Tabelarni pregled urbanisti~kih parametara
Objekat u
Povr{ina
GP 2021.
Izgradwa
Spratnost
ulici br.
parcele m
Iz %
Ii
Iz %
Ii Gra|evinska dozvola
Izgradwa
Dalmatinska 21
452
50%
3,5
70%
3,9
P+Mz+5+Pk+Tavan P+6+Pk
Dalmatinska 19
532
45%
3,5
70%
6,2
P+M3+5+Pk+Tavan P+7+Pk
Dalmatinska 17
406
50%h1,15
3,5h1,15
100%
8,4
P+Mz+5+Pk+Tavan P+7+Pk
(ugaoni objekat)
=57,5%
=4,0
Takovska 3638
36470
50%
3,5
P+2+Pk do P+5+Pk P+2+Pk
(jedinstveni
38326
55%
3,5
80%
6,3
Naknadna urbanisti- do
objekat na
(svega 796)
~ka saglasnost
P+7+Pk
dve parcele
P+Mz+1+Pk do
P+Mz+5+Pk
Takovska 46
328
55%
3,5
73%
4,3
P+5+Pk
P+5+Pk
+
+
+
+
o
+ Prekora~ene gra|evinske dozvole u toku izgrawe.

o Videti Obrazloèwe uz Zakqu~ak o pristupawu izradi regulacionog plana u Svesci 2 Dokumentacija DPR str. 8.1.8.
(Bliì podaci o odobrewima i uslovima po DUP-u, kao i precizni podaci o izgra|enom stawu, BRGP objekata i sl. prikupqani
iz dokumentacije na licu mesta, dati su u Svesci 2. Op{ta dokumentacija PDR)
Napomena: Detaqan pregled urbanisti~kih parametara planirane izgradwe novih objekata dat je u tekstu prikaza potcelina sa
istim pravilima gra|ewa u celini u odeqku Pravila gra|ewa.
2. OBUHVAT PLANA
Podru~je Plana detaqne regulacije definisano je granicom plana. Granica je utvr|ena pravno i fizi~ki, ili kao
regulaciona linija, ili kao granica katastarske parcele.
Planom su granice definisane: tekstualno sa nazivima ulica, tekstualno sa definisawem granice u smislu regulacione linije i brojem katastarske parcele (katastarska parcela javnog puta).
Granica plana utvr|uje se: desnom regulacionom linijom iz prethodnog planskog dokumenta du` ulice Takovske
sa po~etkom na uglu Dalmatinske, levom regulacionom linijom du` ulice Draè Pavlovi}a do raskrsnice sa ulicom \u{inom, levom regulacionom linijom ulice \u{ine, levom regulacionom linijom ulice Dalmatinske do Takovske ulice.
Ovim planom se defini{u i granice intervencije, u
delu Takovske ulice, na mestima gde se infrastrukturna
mreà plana ukqu~uje u mreù van granice plana, prikazane granice intervencije date su u grafi~kom prikazu Sinhron plan instalacija, list broj 11.
Predmet ovog plana detaqne regulacije su sve katastarske parcele unutar prethodno navedene granice plana. Brojevi katastarskih parcela, KOBZ, op{tina Palilula su:
Katastarske parcele javnog puta: 1131 (deo ulice Draè

Pavlovi}a), 1029 (deo ulice \u{ine) i 1132/1 (deo ulice
Dalmatinske).
Katastarske parcele (gra|evinske): 1032/1, 1032/2,
1032/3, 1030, 1031/1, 1031/2, 1029/1, 1029/2, 1028, 1027, 1026/1,
1026/2, 1025/1, 1025/2, 1024/1, 1204/2, 1024/4, 1024/5, 1024/6,
1024/7, 1023, 1022, 1013/1, 1013/2, 1013/3, 1132/3.
KO Palilula, D.L.6 P=1:500
U slu~aju neusagla{enih brojeva navedenih katastarskih parcela iz teksta i grafi~kog dela elaborata, vaè
podaci iz grafi~kog priloga broj 14: Katastarski plan,
Sveska 2, Op{ta dokumentacija.
Povr{ina podru~ja obuhva}ena granicom palna iznosi
1,95 ha.
PRAVILA URE\IVAWA
1. NAMENA ZEMQI[TA (PODELA NA JAVNE
I OSTALE NAMENE)
Zemqi{te u okviru granica plana nameweno je za:
Javne namene:
javne saobra}ajne povr{ine,
socijalna za{tita (depandans obdani{ta u prizemqu
objekata u celini ).
Broj 4 100
Ostale namene:
zemqi{te nameweno prete`no stanovawu sa delatnostima,
zemqi{te nameweno za garaìrawe sa zelenom povr{inom na krovu,
zemqi{te nameweno za interventni kolsko-pe{a~ki
prolaz kroz pasaè objekata,
zemqi{te nameweno za blokovski miruju}i saobra}aj,
zemqi{te nameweno blokovskom zelenilu,
kako je prikazano na grafi~kom prilogu Namena povr{ina u razmeri 1:500.
2. PODELA NA CELINE I POTCELINE
U GRANICAMA PLANA
Prostor u granicama plana deo je uèg centralnog podru~ja grada prete`ne namene stanovawa sa delatnostima u
kompaktnim blokovima. Ovaj deo podru~ja ima karakteristike i sadràje centra u funkciji kako potreba wegovih
stanovnika, tako i {ireg okruèwa.
Planiranom izgradwom novih objekata i rekonstrukcijom urbanog tkiva, sa pove}awem kapaciteta prete`ne namene ovog kompaktnog bloka o~ekuje se da se Takovska ulica, u ovom delu, ukqu~i u red trgova~kih ulica Beograda sa
stanovawem (na vi{im etaàma), a da se u Dalmatinskoj i
ulici Draè Pavlovi}a jo{ vi{e potencira mirno}a ambijenta stanovawa.
Prostor u granicama plana sastoji se od dve karakteristi~ne celine. Celina je tipi~an deo kompaktnog bloka
gradskog centra, sa jedne strane otvorenog prema stambenoj
ulici. Ovu celinu karakteri{e obodna izgradwa na parcelama, na regulacionoj liniji ulica Takovske, Dalmatinske
i Draè Pavlovi}a. U sredi{tu je planirana podzemna
blokovska garaà na tri nivoa, na ~ijem je krovu zelena
povr{ina. Ona je na regulacionoj liniji stambene ulice,
prema kojoj je ovaj deo kompaktnog bloka otvoren. Obodne
parcele po~ev od uli~ne regulacione linije doseù do
sredi{ne povr{ine, koja je namewena za blokovsku podzemnu garaù. S obzirom da je blokovsko zelenilo krova garaè izme|u zadwih granica parcela, ve} DUP-om je dopu{tena izgradwa sa gorwim indeksima izgra|enosti i zauzetosti parcele.
Karakter celine , izme|u ulica Stambene i \u{ine je
blizak bloku otvorenog tipa.
Za razliku od sasvim karakteristi~nog otvorenog bloka, podu`no postavqeni duga~ki stambeni objekti, slobodni u prostoru, stoje paralelno, uzdu`no uz samu regulacionu liniju ulice \u{ine, odnosno stambene ulice, sa druge
strane. U sredi{tu je blokovsko zelenilo, jednim delom a
drugim delom prostor za miruju}i saobra}aj. Slobodna povr{ina je otvorena prema ulicama Dalmatinskoj i Draè
Pavlovi}a.
U celini i osnovna namena je prete`no stambeno-poslovna.
Celine i podeqene su na potceline. Podela celine
na potceline prikazana je na grafi~kom prilogu broj 5,
Podela na potceline u okviru celina i . Potceline u
celini su A, A1, B, B1, D, D1, E, ZPG i S5. U celini
potceline su: C, ZP i MS. Potceline su odre|ene slede}im pravilima ure|ivawa i gra|ewa: vrstom i namenom
objekata i slobodne povr{ine, najve}om dozvoqenom
spratno{}u ili visinom objekta i najve}im dozvoqenim
indeksima zauzetosti i izgra|enosti parcele.
3. USLOVI ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKOG
NASLE\A*
Na podru~ju plana nisu evidentirani objekti spomeni~kih svojstava.
Osnovne prostorne odrednice rekonstrukcije, transformacije i revitalizacije bloka sadrè se u slede}em:
Delovi teksta Uslova za{tite ... preneti su u odeqak Pravila gra|ewa. Tekst u celini dat je u Svesci 2 Dokumentacija PDR
22. mart 2004.
Zadràvawe kvalitetnog gra|evinskog fonda uz intervencije koje su predmet posebnih konzervatorskih uslova.
Evidentirana su dva objekta konstatovana kao kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanisti~ke vrednosti:
objekat u Takovskoj ulici broj 40 i
objekat u Takovskoj ulici broj 42.
Mere za{tite i uslovi ure|ivawa kulturnih dobara
i ambijentalnih vrednosti
Na osnovu detaqne analize postoje}eg stawa kulturno-istorijskog nasle|a i perioda urbanizacije za prostor obuhva}en Planom detaqne regulacije, ura|ene za potrebe izrade plana, na predmetnoj teritoriji nije evidentiran nijedan
objekat spomeni~kih svojstava. Prate}i razvoj urbanizacije
ovog dela gradske teritorije moè se konstatovati da ovaj
blok, sa karakteristikama perifernog oblikovawa prostora, ostavqa mogu}nost znatnije transformacije s obzirom na
prisutan gra|evinski fond.
Osnovne prostorne odrednice rekonstrukcije, transformacije i revitalizacije bloka sadrè se u slede}em:
zadràvawe kvalitetnog gra|evinskog fonda uz intervencije koje su predmet posebnih konzervatorskih uslova;
po plasti~nom dekoru, slojevitoj strukturi fasade,
skladnim i reprezentativnim izgledom, u okviru analize
izdvojeni su objekti u Takovskoj ulici broj 40 i 42. Objekti su konstatovani kao kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanisti~ke vrednosti;
s obzirom na novi karakter unutra{wosti bloka, dvori{ne fasade objekata koji se zadràvaju rekonstrui{u se
u celosti kao primeren prostorni okvir novoj fizionomiji zale|a bloka;
prostor izme|u stambenih paviqona du` \u{ine ulice potrebno je oplemeniti, a fasade objekata rekomponovati u sklopu celokupne planerske akcije predvi|ene ovim
planom.
Konzervatorski uslovi sprove{}e se na slede}i na~in:
objekti koji se zadràvaju rekonstrui{u se, restauriraju pod posebnim kozervatorskim uslovima Zavoda za za{titu
(rekompozicija fasada, uvo|ewe potkrovqa u funkciju, revitalizacija pasaà, promena namene prizemqa);
posebni konzervatorski uslovi definisa}e se u toku
postupka sprovo|ewa plana za svaku od gra|evinskih parcela i izgradwu na wima, po Zakonu o kulturnim dobrima.
Planskim re{ewem predvi|eni su slede}i uslovi i mere
za{tite nasle|a i ambijentalnih vrednosti:
za{tita mogu}ih arheolo{kih nalaza na podru~ju plana vr{i se predvi|awem sonda`nih arhitektonskih istraìvawa pre otpo~iwawa nove gradwe, odnosno detaqnih
istraìvawa ako se utvrde nalazi. Tokom izvo|ewa svih zemqanih radova potrebno je obezbediti arheolo{ki nadzor.
I JAVNE NAMENE
Veli~ine parcela za javne saobra}ajne povr{ine utvr|ene su ovim planom i wihova deoba nije dozvoqena.
4.1. Javne saobra}ajne povr{ine
Za javne saobra}ajne povr{ine definisane su parcele
sa oznakom S1, 2, 3, 4, prikazane na grafi~kom prilogu
Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe u razmeri 1:500.
4.1.1.Uli~na mreà
Saobra}ajne povr{ine op{ti uslovi
Interna saobra}ajna mreà (obodne saobra}ajnice),
imaju}i u vidu da je ovim planom obuhva}en jedan gra|evinski blok, definisana je uz maksimalno po{tovawe
postoje}ih saobra}ajnih koridora i ve} izvedenog stawa.
22. mart 2004.
Obezbe|ivawe potrebnog koridora za Takovsku ulicu

(saobra}ajnicu magistralnog ranga, van prostora zahva}enog ovim planom) uslovilo je pomerawe gra|evinske linije
za novoplanirane objekte, du` ove saobra}ajnice, prema
unutra{wosti bloka. Tako|e se pro{iruje i profil ulice
D. Pavlovi}a od postoje}eg trotoara do pomerene regulacione i gra|evinske linije ka unutra{wnosti bloka. Tu je
planom predvi|en dodatni prostor za parkirawe.
Pomerawe regulacione i gra|evinske linije ka unutra{wosti bloka u ulicama Takovskoj i Draè Pavlovi}a dato je i ranije DUP-om (Slu`beni list grada Beograda,
broj 6/92) i preuzima se ovim planom.
Povr{ine za saobra}aj, zadràne iz postoje}eg stawa i
planirane ovim planom detaqne regulacije, kao povr{ine
pod saobra}ajem definisane su sopstvenom katastarskom
parcelom.
Uslovi za izgradwu i rekonstrukciju saobra}ajnih
povr{ina
Stepen rekonstrukcije i izgradwe utvr|en regulacionim re{ewem, funkcionalnom organizacijom prostora, uz
maksimalno po{tovawe postoje}ih saobra}ajnih koridora
i izvedenog stawa, defini{e slede}e uslove za saobra}ajne povr{ine:
svi elementi saobra}ajne organizacije dimenzioni{u
se prema vaè}im propisima i normativima;
svi elementi popre~nog profila saobra}ajnih povr{ina, koji se me|usobno razlikuju po funkciji, odvajaju se
odgovaraju}im elementima i nivelaciono. Kod ulaza u prostor bloka, na parkinge i garaè, ne prekida se oivi~avawe. Re{ava se spu{tawem ivi~waka ili sa oborenim prelaznim ivi~wakom kad se radi o betonskim prefabrikovanim elementima;
radi bezbednosti odvijawa saobra}aja, naro~ito na
raskrsnicama, treba predvideti odgovaraju}u horizontalnu
i vertikalnu signalizaciju;
odvo|ewe povr{inskih voda sa saobra}ajnica, trotoara i parking povr{ina vr{i se popre~nim i podu`nim padovima do slivnika, a preko wih daqe kanalizacijom;
ozelewavawe i zasewavawe parkinga vr{i se sadwom
odgovaraju}eg sadnog materijala i zatravqivawem parking
rastera;
kapaciteti za stacionarni saobra}aj planirani su
izgradwom kolektivne garaè sa pristupima iz ulica
Dalmatinske i D. Pavlovi}a, i realizacijom otvorenih
parkinga du` Dalmatinske i D. Pavlovi}a.
Broj 4 101
Podaci o popre~nim profilima saobra}ajnica S1, S2,

S3 i S4 nazna~enim na grafi~kim prilozima 3. i 4. a ovde su dati opisno po~ev od strane na kojoj je granica PDR
sa regulacionom linijom, ka regulacionoj liniji sa druge
strane saobra}ajnice:
S1 ulica Draè Pavlovi}a: trotoar 2 m; kolovoz 6 m;
parkirawe pod 90 5 m; trotoar 2 m; ukupno 15 m;
S2 ulica \u{ina: trotoar 1,5 m; kolovoz 5,5 m; trotoar 2 m; ukupno 9 m;
S3 ulica Dalmatinska: trotoar 1,95 m; podu`no parkirawe 2 m; kolovoz 6 m; parkirawe 2 m; trotoar 1,75 m; ukupno 13,70 m (do 14 m mestimi~no zbog ve}e {irine trotoara);
S4 Stambena ulica, unutar bloka: kolovoz 6 m (trotoar uz kolovoz 1,6 m na ostalom zemqi{tu, uz postoje}i objekat C, celine ).
4.1.2. Parkirawe i garaìrawe (koncept)
Parkirawe vozila u okviru granice plana re{ava se na
vi{e na~in:
u okviru regulacione {irine saobra}ajnica, na javnom zemqi{tu,
u okviru parcela, na ostalom zemqi{tu,
u okviru garaà na parcelama, na ostalom zemqi{tu,
u okviru blokovskog parkinga u celini , na ostalom
zemqi{tu,
u okviru blokovske podzemne garaè, na ostalom zemqi{tu.
Planirano je da novi objekti svoje potrebe za stacionirawe vozila, definisane na bazi normative, re{avaju u
okviru svoje gra|evinske parcele, bilo u garaì u sklopu
samog objekta ili na slobodnom delu parcele.
Planirana je i izgradwa podzemne blokovske garaè, u
okviru unutra{wosti bloka. Wen kapacitet je do 343 GM,
prilaz se ostvaruje sa stambene saobra}ajnice unutar bloka, a kolsko-pe{a~ka saobra}ajnica sluì za izlazne rampe u slu~aju poàra na suprotnoj strani od ulaza.
Podaci o potrebnom broju parking mesta dobijeni su na
osnovu normativa iz GP plana 2021. Normativ za potreban
broj PM iznosi:
70 PM/100 stanova za postoje}e stawe,
za planirano 90 PM/100 stanova (0,9 PM/po stanu),
za poslovawe 1 PM/80 m bruto povr{ine poslovnog
prostora,
za trgovinu 1 PM/66 m bruto povr{ine prostora
trgovine.
Bilans mesta za parkirawe prikazan je u narednoj tabeli:
Postoje}e
Ukupna
BRGP postoje}a
Postoje}a
Potreban broj
BRGP m
stanovawe
poslovawe
PM
GM
1. PM/07 st.
1. PM/80 m
5.848
4.094
1.754
37
53
27
22
4.370
3.059
1.311
7
20
16
4.480
3.136
1.344
7
21
17
10.289
4.409
51
53
69
55
14.698
14.698
104
124
Deficit
20
Podaci o potrebnom broju PM sra~unati su na osnovu normativa Prethodne urbanisti~ke analize za centralno podru~je grada, i to:
1) Parkirawe za postoje}e stambene objekte 07 PM/po stanu;
2) Parkirawe za postoje}e posloven objekte 1 PM/80 m;
Broj 4 102
22. mart 2004.
Planirano
Celina Ukupna
BRGP planirana
BRGP postoje}a
BRGP nova
BRGP m stanovawe poslovawe stanovawe poslovawe za izgradwu
stano- poslovawe vawe
Potr. broj PM-GM

Stanovawe
stan.
(0,9 ST/1PM)
Potreban broj PM-GM

Poslovawe
pl.
trg.
(80 m 1PM) (66 m /1PM)
2/3
1/3
30.653
21.457
9.196
4.094
1.754
17.364
7.442
149
61
74
4.870
3.409
1.461
3.059
1.311
350
150
4.980
3.486
1.494
3.136
1.344
350
150
28.352
12.151
10.289
4.409
18.064
7.742
155
64
77
40.503
40.503
14.698
25.805
296
Podaci o potrebnom broju PM sra~unati su na osnovu normativa GP-a, i to:

1) Parkirawe za planirane stambene objekte 0,9 PM/po stanu;
2) Parkirawe za planirane poslovne objekte 1 PM/80 m;
3) Parkirawe za planiranu trgovinu 1 PM/66 m.
Potreban broj parking / gara`nih mesta
1
Potrebna parking-gara`na mesta za postoje}e objekte
124
2
Potrebna parking-gara`na mesta za nove planirane objekte
296
Ukupno potreban broj PM, GM

420
Rekapitulacija
1
Postoje}a PM, GM
104*
2
Nova parking-gara`na mesta (za izgradwu)
(28 PM + 343 GM)
371o
Ukupno parking-gara`nih mesta (postoje}ih i za izgradwu)

475
Suficit
55
Bilansi za planiranu podzemnu garaù
1
Povr{ina garaè (primeweni normativ 25 m GM)
8.572 m
2
Broj gara`nih mesta
343
NAPOMENA: U toku plana objekti koji ne mogu obezbediti dovoqan broj PM, odnosno GM na sopstvenoj parceli, obezbe|uju potreban broj PM u podzemnoj garaì.
* Postoje}a PM i GM:
gara`na mesta u podzemnim etaàma objekata: ul. Dalmatinska br. 2325, 13 GM (jedan nivo); ul. Dalmatinska br. 19 i 21, 40 GM (dva nivoa); ukupno
53 GM;
parking mesta u okviru regulacije ulica, kao i na parkingu potceline MS u celini : ul. Dalmatinska 37 PM; parking potceline MS 14 PM; ukupno
51 PM; svega 104 PM, GM postoje}a.
o Nova PM i GM (za izgradwu)
parking mesta u okviru regulacije ulica: ul. Draè Pavlovi}a 28 PM (gr. prilog br. 3).
gara`na mesta u planiranoj blokovskoj podzemnoj garaì 343 GM (tri nivoa); ukupno 371 PM, GM nova.
U prikazanim bilansima nije obuhva}eno da se ovim planom predvi|a i to da se putem izrade urbanisti~kog projekta za novu izgradwu objekata u
potcelinama B1 i E re{e garaàe za sve stanove u potcelinama, u podrumu objekata (u dva nivoa). Time se pove}ava prikazani suficit u gorwoj tabeli.
4.1.3. Javni gradski saobra}aj

Opsluìvawe sistema JGS-a zadràva se u svemu kako je
definisano postoje}im stawem: autobuskim i trolejbuskim linijama du` Takovske ulice. Autobuska i trolejbuska
stajali{ta su izvan uticaja izmena predloènih ovim planom.
Novoplanirana gra|evinska linija du` Takovske ulice
i izgradwa, ispod i iznad tla ne uslovqava pomerawe i
o{te}ewe trolejbuske kontaktne mreè i stubova.
Pri realizaciji prostora PDR-a, izgradwom objekata
du` Takovske, potrebno je obavestiti i pribaviti posebnu
saglasnost od strane slu`be RJ Saobra}ajna operativa
GSP Beograd, uz podno{ewe odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije na uvid.
Tako|e, front budu}eg gradili{ta prema Takovskoj

treba obezbediti na propisan i odgovaraju}i na~in za nesmetano odvijawe linijskog prevoza trolejbuskih i autobuskih linija i za{titu trolejbuske kontaktne mreè.
S obzirom da koridor Takovske ulice nije u granicama
predmetnog PDR-a i da je predmet posebnog planskog akta
i razrade, ovim planom se, saglasno dopunskim uslovima
JGS-a i obezbe|ivawu fronta gradili{ta prema ulici, defini{u uslovi za regularno odvijawe saobra}aja.
4.1.4. Uslovi za izgradwu i prikqu~ivawe mreè tehni~ke
infrastrukture
Svi elementi uslovqenosti za izgradwu i prikqu~ivawe
mreè tehni~ke infrastrukture, definisani ovim planom,
22. mart 2004.
usagla{eni su na nivou Sinhron plana (grafi~ki prilog

broj 11).
4.1.5. Uslovi za olak{ano kretawe dece, starih,
hendikepiranih i invalidnih lica
Uslovi za neometano kretawe invalidnih lica defini{u se za nivo re{ewa saobra}ajnih i slobodnih povr{ina i za nivo objekata.
Za neometano kretawe invalidnih lica du` javnih povr{na ne predvi|ati denivelaciju. Na raskrsnicama i pe{a~kim prelazima raditi oborene ili upu{tene ivi~wake.
U okviru re{ewa slobodnih povr{ina predvi|enu denivelaciju, pored stepeni{ta, savla|ivati i odgovaraju}im rampama.
Rampe predvideti i na ulazu u objekte kako bi se omogu}io neometan pristup vertikalnim komunikacijama.
Re{ewe slobodnih povr{ina potrebno je uskladiti sa
Odlukom o uslovima za projektovawe stambenih zgrada i
stanova (Slu`beni list grada Beograda, broj 32/4 od
1983. godine).
4.1.6. Uslovi evakuacije otpada
1. Primewena tehnologija evakuacije otpadaka, sastava
kao ku}no sme}e, na predmetnom prostoru je sudovima
kontejnerima, zapremine 1.100 litara i gabaritnih dimenzija: 1,37 h 1,20 h 1,45 m, koji su postavqeni:
u ulici Takovskoj ispred

ku}nog broja 40
1 kontejner na trotoaru
u ulici Takovskoj ispred
ku}nog broja 44
2 kontejnera na trotoaru
u ul. Draè Pavlovi}a
preko puta k. br. 9
2 kontejnera na kolovozu
u ul. Draè Pavlovi}a
preko puta k. br. 15
u ul. \u{inoj
nema kontejnera
u ul. Dalmatinskoj preko
puta k. br. 23
3 kontejnera na trotoaru
puta k. br. 27
puta k. br. 29
2. S obzirom da }e se planiranim intervencijama izvr{iti izgradwa novih objekata, neophodno je ra~unskim

putem utvrditi potreban broj novih sudova sa sme}e, pri
~emu treba koristiti aproksimaciju: jedan kontejner na
800 m korisne povr{ine za stambeni i jedan kontejner
na 600m za poslovni prostor, a zatim odrediti i wihove
lokacije.
3. Sudovi mogu biti postavqeni na slobodnim povr{inama ispred objekata, u okviru posebno izgra|enih ni{a na trotoaru ili use~enih u trotoar i u prostorijama
za dnevno deponovawe sme}a unutar objekata (gde god je to
mogu}e).
4. Prostorije se grade kao zasebne, zatvorene prostorije, bez prozora, sa el. osvetqewem, sa jednim to~e}im
mestom sa slavinom i holenderom i gajger-slivnikom i
re{etkom u podu.
5. Neophodno je obezbediti svim lokacijama sudova za
sme}e direktan i neometan prilaz za komunalna vozila i
radnike JKP Gradska ~isto}a, pri ~emu ru~no gurawe
kontejnera ne sme biti duè od 15 m, po ravnoj podlozi,
bez ijednog stepenika (trotoar se obavezno gradi sa zako{ewem).
6. Saobra}ajnice kojima }e se kretati specijalna komunalna vozila za odvoz sme}a, gabar. dimenzija: 8,60 h 2,50 h
3,50 m, sa osovinskim pritiskom od 10 tona i polupre~nikom okretawa 11 m, moraju biti najmawe {irine 3,5 m za
jednosmerni i 6m za dvosmerni saobra}aj.
Broj 4 103
7. Re{ewe lokacija sudova za sme}e prikazati u projektu ure|ivawa slobodnih povr{ina i u situaciji. U okviru
prostora koji je obuhva}en planom zadràva se postoje}a
tehnologija evakuacije otpadaka sudovima kontejnerima
(zapremina 1.100 l). Pored postoje}eg broja sudova, predvi|eno je wihovo pove}awe imaju}i u vidu novoplanirane kapacitete izgradwe, shodno postoje}em pravilniku (Slu`beni list grada Beograda, broj 32/4 od 1983. godine).
Povr{ine za sme{taj kontejnera planirane su du` ulica Dalmatinske, Draè Pavlovi}a i Takovske.
4.2. Javne zelene povr{ine
Javne zelene povr{ine nalaze se samo u uli~nim koridorima i prikazane su na grafi~kim prilozima Planu
namene povr{ina i Regulaciono-nivelacionom planu u
razmeri 1:500. Wih predstavqaju drvoredna stabla i parking rasteri.
Sa~uvati sva drvoredna stabla u uli~nim koridorima,
bez obzira na wihov kvalitet i tako|e sa~uvati postoje}a
drvoredna mesta za novu sadwu.
4.3. Povr{ine za objekte javne namene
U planu nije predvi|ena izgradwa objekata javne namene.
Za potrebe sme{taja dece planiran je sme{taj De~ije ustanove depandansnog tipa u prizemqima objekata u celini ,
na ostalom zemqi{tu. Depandans de~je ustanove planira se sa
po 40 mesta (260 m BRGP) ukupno 80 mesta (520 m BRGP);
broj dece {kolskog uzrasta iznosi 124 (najblià osnovna
{kola je {kola Vuk Karayi} u Dalmatinskoj ulici).
5. URBANISTI^KI USLOVI ZA INFRASTRUKTURNU
MRE@U I OBJEKTE
5.1. Uslovi za izgradwu vodovodne mreè i objekata
Podru~je plana pripada prvoj visinskoj zoni vodosnabdevawa beogradskog vodovodnog sistema.
Postoje}a vodovodna mreà malog je kapaciteta i dotrajala, tako da ne moè da zadovoqi potrebe pove}ane potro{we planirane PDR.
Rekonstrukcija postoje}e vodovodne mreè podrazumeva
ukidawe mreè pre~nika mawem od 150 mm i postavqawe
nove minimalnog pre~nika 150 mm. Na grafi~kom prilogu broj 6, definisane su trase vodovodne mreè i postrojewa.
U ulicama \u{inoj i D. Pavlovi}a predvi|a se zamena
postoje}e mreè (80 mm na 150 mm), pri ~emu se mogu
koristiti iste trase.
U Dalmatinskoj ulici predvi|a se nova cev 150 mm u
trotoaru prema bloku. Do izgradwe novog cevovoda 150
mm zadràvati prikqu~ke na postoje}i 80 mm, pa zatim
izvr{iti prespajawe prikqu~ka na wega.
Za hidrauli~ni prora~un ra~unalo se sa kotama pijezometra za i visinsku zonu maks. 150 m.n.v i min. 135 m.n.v.
Ovim projektnim re{ewem, obodni cevovodi predmetnog PDR-a zatvaraju jedinstven prsten, ~ime se obezbe|uje
uredno snabdevawe. Raspoloìvi pritisak u vodovodnoj
mreì ne zadovoqava potrebe unutra{we hidrantske mreè, pa je potrebno predvideti hidrostanice za protivpoàrnu vodu.
Glavnim projektom uli~nih vodova 150 mm predvideti ~vorne vodovodne {ahtove sa svim potrebnim armaturama, zasunima, vazdu{nim ventilima i ispustima.
Na mreì predvideti ku}ne prikqu~ke, protivpoàrne
i ba{tenske hidrante, sa potrebnim fazonskim komadima
i armaturama. Cevni materijal mora biti od belog (daktil) liva sa @I spojem.
Kod projektovawa primeniti vaè}e tehni~ke propise
i normative JKP Vodovod i kanalizacija.
Broj 4 104
5.2. Uslovi za izgradwu kanalizacione mreè i objekata

Podru~je Plana detaqne regulacije pripada slivu
Bulbuderskog potoka, koji je kanalisan po op{tem sistemu. Planskim zahvatom do}i }e do pove}awa ki{nih i
fekalnih voda u odnosu na sada{we stawe, te je izvr{ena provera kapaciteta postoje}ih kanala:
kolektor 80/140 cm u Takovskoj ulici,
kolektor 60/110 cm u \u{inoj ulici,
kanal 300 mm u Dalmatinskoj,
kanal 250 mm u D. Pavlovi}a.
U novonastalim uslovima (pove}awe koeficijenta
oticawa i broja stanovnika u bloku), na osnovu provere,
pokazuju se neznatna optere}ewa (za oko 12%) od propusne mo}i, ili za oko 0,51,0% od postoje}eg stawa.
Pri projektovawu podzemnih objekata voditi ra~una da
se omogu}i gravitaciono prikqu~ewe na kanalizacionu
mreù.
Cevni materijal izabrati u skladu sa geomehani~kim
uslovima za ovu vrstu radova. Ograni~ewa za prolaz infrastrukture kroz pasa` u Draè Pavlovi}a, prikazan je u
grafi~kom u Svesci 1, prilog 4a, Preseci. Interventni
kolsko-pe{a~ki prolaz C5 ne sme se zatvarati kapijama i
bilo kakvim zaprekama. On mora da bude stalno i potpuno
slobodan u funkciji, za prolaz svih interventnih vozila,
{to podrazumeva i za komunalna, za hitan prilaz i intervencije na podzemnim instalacijama.
5.3. Uslovi za izgradwu elektroenergetske mreè
i objekata
Podaci o postoje}em stawu:
Napajawe postoje}ih potro{a~a sada se vr{i iz slede}ih TS10/0,4 kV;
Dalmatinska, Takovska, Rudarski fakultet (reg. br.
B-48), snage 1000 kVA;
Dalmatinska 29 (reg. br. B-86), snage 1000 kVA;
Draè Pavlovi}a 8 (reg. br. B-976), snage 630 kVA;
Draè Pavlovi}a 8 (reg. br. B-1491), snage 630 kVA.
Podaci o planiranim sadràjima
Blok
Ukupan budu}i broj stanova
Ukupna jednovrem.
Pj poslovawa (kW)
Ukupno
Maks. 370
1200
Na podru~ju Plana detaqne regulacije potrebno je izgraditi (3) tri TS 10/0,4 kV.
U objektu Dalmatinska 1921 TS 10/0,4 kV (TS-1) kapaciteta 1000 kVA.
U objektu na uglu Takovske i Draè Pavlovi}a TS
10/0,4 (TS-2) kapaciteta 1000 kVA.
U objektu u Draè Pavlovi}a prema \u{inoj ulici
TS 10/0,4 (TS-3) kapaciteta 2 h 1000 kVA.
TS-1 prikqu~iti po principu ulaz-izlaz na vod veza TS 10/0,4 kV Dalmatinska 10 (reg. br. B-1672) ka TS
10/0,4 kV (reg. br. B-976).
TS-2 i TS-3 prikqu~iti po principu ulaz-izlaz
na postoje}i vod veza TS 10/0,4 kV (reg. br. B-976) ka TS
110/10 kV Pionir, izvod br. 2.
Po izgradwi TS-3 postoje}e TS 10/0,4 kV Draè Pavlovi}a 8 (reg. br. B-976) i TS 10/0,4 kV Draè Pavlovi}a 8 (reg. br. B-1491) ugasiti i opremu demontirati.
22. mart 2004.
Ostali uslovi:
Sve postoje}e elketroenergetske objekte ugroène
izgradwom planiranih objekata izmestiti na bezbedno
mesto.
Na elaborat Idejnog re{ewa pribaviti potvrdu od JP
Elektrodistribucija Beograd da je elaborat izra|en u
skladu sa izdatim uslovima. Pri izradi tehni~ke dokumentacije treba sara|ivati sa JP Elektrodistribucija
Beograd.
Za prikqu~ewe objekta na elektrodistributivnu mreù Investitor planiranog objekta je duàn da pribavi
elektoenergetsku saglasnost od JP Elektrodistribucije
Beograd.
Plansko re{ewe
Na podru~ju plana izraditi tri transformatorske stanice 10/0,4 kV (TS-1 i TS-2, snage 2 h 630 kVA, kapaciteta 2 h 1000 kVA) u svemu prema vaè}im propisima.
Planirane transformatorske stanice 10/0,4 kV izgraditi u sklopu planiranih objekata, sa pristupnim putem do
najbliè saobra}ajnice {irine 3,0 m nosivosti 5 t.
Poloàj prostorija za sme{taj transformatorske stanice i veli~ina prostorija treba u svemu da odgovara vaè}im propisima. Minimalne dimenzije su 5,0 h 6,0 m,
h=3,2 m.
Projektom gra|evinskog dela treba re{iti toplotnu,
zvu~nu i hidroizolaciju, tako da zvuk koji proizvodi transformator bude ograni~en dawu na 55dB, a no}u na 40dB.
Izme|u oslonca transformatora i temeqa postaviti elasti~nu podlogu.
Transformatorska stanica mora imati tri odvojena
odeqewa:
dva za sme{taj transformatora,
sme{taj razvoda visokog i niskog napona.
Svako odeqewe mora imati nesmetan pristup spoqa.
Osnovne karakteristike planiranih
transformatorskih stanica su:
Snaga transformatora
2 h 630 kVa
Kapacitet TS
2 h 1000 kVa
Tip transformatora
uqni
Nazivni vi{i napon
10.000 V
Nazivni niì napon
400/231 V
Sprega transformatora
YZ-5 ili DY-5
U~estanost
50 Hz
Energetske transformatore opremiti odgovaraju}im
za{titama.
Za izvode iz TS predvideti potreban broj otvora za prolaz kablova i to 100 mm kako je to vaè}im propisima iz
ove oblasti regulisano.
Na prelazima preko puta kablove voditi kroz kablovsku
kanalizaciju.
Elektroenergetska mreà 10 kV planirana je kao podzemna (kablovska) poloèna tako da prati regulacionu liniju zgrada.
Karakteristike kablovskih vodova su:
Nominalni napon
10.000 V
Tip kabla
NPO 13 A
Presek kabla
3 h 150 mm
Nominalna struja
255A
Na prostoru izrade PDR elektroenergetska mreà 0,4
planirana je kao podzemna (kablovska) poloèna tako da
prati regulacionu liniju zgrade.
22. mart 2004.
Karakteristike kablovskih vodova su:

Nominalni napon
1.000 V
Tip kabla h POO AS (J) ili
POO ASJ
Presek kabla
3 h 150 +70
Elektroenergetska mreà je oblikovana prema zahtevima JP Elektrodistribucija Beograd.
Planirani objekti bi}e prikqu~eni na elektroenergetsku mreù preko prikqu~nih kutija tipa EDB postavqenih na fasade objekta kod ulaza u objekte.
5.4. Uslovi za izgradwu TT mreè i objekata
Kompleks koji se obra|uje ovim planskim aktom pripada kablovskom podru~ju No 10 ATC Dunav.
Kapacitet kablovskog podru~ja ne zadovoqava sada{we
potrebe.
Kablovska TT kanalizacija izgra|ena je u skladu sa situacijom koja je dostavqena u prilogu.
Distributivna TT mreà izvedena je armiranim kablovima postavqenim slobodno u zemqu, a pretplatnici su
preko spoqa{wih, odnosno unutra{wih izvoda povezani
sa distributivnom mreòm.
Analiziraju}i postoje}e stawe i uzimaju}i u obzir novi broj telefonskih prikqu~aka do{lo se do stava da je
potrebno planirati novo kablovsko podru~je za budu}e
pretplatnike u okviru granica RP-a.
Planirawem novog kablovskog podru~ja i rekonstrukcijom postoje}eg obezbedi}e se potreban broj telefonskih
prikqu~aka za nove pretplatnike.
Mesnu mreù planirati za krajwe potrebe korisnika
TT usluga na ovom podru~ju. Distributivne TT kablove koji su postavqeni kroz TT kanalizaciju, ~iji kapacitet ne
zadovoqava perspektivne potrebe korisnika TT usluga,
neophodno je zameniti novim ve}eg kapaciteta.
Distributivne TT kablove koji su poloèni u zemqu, a
kapaciteti ne odgovaraju pove}anom broju pretplatnika,
zadràti, a pored istih, odnosno do planiranih objekata
poloìti nove podzemne TT kablove ~iji }e kapacitet zadovoqiti krajwe potrebe planiranih i postoje}ih korisnika TT usluga.
Planirane podzemne TT kablove postaviti slobodno u
zemqu, odnosno kroz privodnu TT kanalizaciju, u rov dubine 0,8 m i {irine 0,4 m.
Na prelazu ispod kolovoza saobra}ajnica, kao i na svim
onim mestima gde se TT kablovi uvode u objekte, TT kablove postaviti kroz za{titne cevi, odnosno kroz privodnu
TT kanalizaiju.
Kablovsku TT mreù planirati podzemnim uvla~nim i
armiranim TT kablovima.
Postoje}e TT kapacitete zadràti ako zadovoqavaju
svojim kapacitetom i kvalitetom.
Posebnu pa`wu obratiti na postoje}e TT kapacitete
koji ne smeju biti ugroèni novim saobra}ajnim re{ewem.
Plansko re{ewe
Kompleks koji se obra|uje ovim planskim aktom pripada podru~ju ATC Dunav ~iji je kapacitet iskori{}en,
pa treba planirati weno pro{irewe za oko 300 novih
brojeva prema zahtevu za obezbe|ivawem jednog telefonskog prikqu~ka za svaki stan, jedan telefonski prikqu~ak za svaki lokal i jedan za 25100 m povr{ine poslovnog prostora.
Oko bloka u Takovskoj, ulici D. Pavlovi}a i \u{inoj
izgra|ena je TT kanalizacija kapaciteta 38 cevi, koja
omogu}ava provla~ewe novih distributivnih kablova za sada{we i budu}e korisnike.
Broj 4 105
Kompleks pripada kablovskom podru~ju No 10-ATC Dunav. Glavni i distributivni TT kablovi postavqeni su
kroz TT kanalizaciju. Situaciono re{ewe sa potrebnim
kapacitetom i na~inom prikqu~ivawa prikazano je u grafi~kom prilogu broj 8.
Izvodni TT kablovi su armirani, poloèni kroz provodnu TT kanalizaciju ili su poloèni slobodno u zemqu.
Projektovawem nove TT mreè potrebno je iskoristiti
postoje}u rezervu na kablovskom podru~ju No 10-ATC Dunav. Tako|e treba iskoristiti rezervu koja }e se ostvariti
ukidawem prikqu~aka postoje}ih objekata koji se ru{e.
Postoje}e distributivne TT kablove postavqene kroz
TT kanalizaciju, ~iji kapaciteti ne zadovoqavaju planirano
stawe, zameniti novim ve}eg kapaciteta.
Distributivne TT kablove poloène u zemqu sa neodgovaraju}im kapacitetima zadràti, a pored wih poloìti nove podzemne TT kablove koji }e zadovoqiti planirano stawe korisnika.
Planirane podzemne TT kablove postaviti slobodno u
zemqi ili kroz privodnu TT kanalizaciju u rovu dubine 0,8
m i {irine 0,4 m.
Na prelazu ispod kolovoza i na mestima gde se TT kablovi uvode u objekat, kablove postaviti kroz za{titne cevi, odnosno privodnu TT kanalizaciju.
Za nove objekte predvideti unutra{we ku}ne izvode i
privodnu TT kanalizaciju sa dowom telefonskom koncetracijom.
Kablovsku TT mreù planirati podzemnim uvla~nim i
armiranim TT kablovima.
Tehni~ko re{ewe trase kablova, lokacije izvoda i privodne kanalizacije odredi}e se glavnim projektom i uslovima koje }e dati JP PTT saobra}aja.
5.5. Uslovi za izgradwu toplovodne mreè i objekata
Predmetno podru~je pripada grejnom sistemu TO
Dunav.
Objekti }e se napajati toplotom sa magistralnog toplovoda broj 2 od TO Dunav do Slavije, iz ogranka koji
vodi du` Dalmatinske ulice.
Prikqu~ewe postoje}ih i planiranih objekata u granicama plana izvr{i}e se indirektno preko toplotnih
podstanica. Planirana je izgradwa tri toplotne podstanice (TP-1, TP-2 i TP-3).
Dimenzionisawe mreè, od mesta prikqu~ewa do objekta u granicama plana, izvr{eno je prema normativima specifi~nog toplotnom optere}ewu planiranih objekata u
granicama plana, u zavisnosti od namena, vrste i vremena
gradwe objekata.
Temperaturni reìm rada toplovoda je 150/75C, pritisak sistema je NP 25.
Toplotne predajne stanice imaju vezu na vodovod, kanalizaciju i elektroenergiju.
Toplotne predajne stanice moraju imati spoqni ulaz i
u pristupnu kolsko-pe{a~ku saobra}ajnicu.
Predvideti ventilaciju podstanice.
Toplotne predajne stanice (primarni i sekundarni
deo) moraju imati dimenzije 5 h 3,5 h 2,6.
5.6. Uslovi za izgradwu TV (KDS) mreè i objekata
Na osnovu odredaba Zakona o sistemima veza (Slu`beni list SFRJ, broj 41/88), Zakona o izgradwi objekata (Slu`beni glasnik RS, broj 44/95), Odluke i o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova
(Slu`beni list grada Beograda, broj 5/88), Pravilnika o tehni~kim normativima za kablovske distribucione
Broj 4 106
sisteme i zajedni~ke antenske sisteme (Slu`beni list

SFRJ, broj 66/87), i jugoslovenskih standarda JUS
N.N6.170-179 i JUS N.N6.501-504. izraditi projektnu dokumentaciju RTV instalaciju vode}i ra~una da su ispo{tovani i slede}i uslovi:
Pri izradi PDR predmetne lokacije, predvideti kablovsku mreù za distribuciju radio (RA) i televizijskih
signala (TV) signala na na~in utvr|en i za ostalu komunalnu infrastrukturu, odnosno izvr{iti nadogradwu,
pro{irewe postoje}ih i projektovanih sistema, za koje je
ve} izdata saglasnost.
Preduzeti sve mere da se predloènim re{ewem ne
pogor{a kvalitet prijema RA i TV programa kod postoje}ih korisnika na toj lokaciji (s obzirom na prestrukturirawe pojedinih postoje}ih i novoplaniranih objekata).
Predvideti mesto za sme{taj glavne stanice (GS).
Perma na{oj analizi i proceni, najpogodnije mesto za povezivawe na Glavnu stanicu je u ulici Dalmatinska broj 17
(broj saglasnosti JP RTS 13741/13.6.1996.-2065/1996/3K).
Trasa poloènih cevi za prikqu~ewe daje se u uslovima za
izgradwu objekta.
5.7. Uslovi za ure|ivawe i za{titu ìvotne sredine
Jedan od osnovnih ciqeva izrade plana je unapre|ewe i
za{tita ìvotne sredine.
Na osnovu analize stawa ìvotne sredine i ugroènosti prostora definisawem stepena zaga|enosti (Gradski zavod za za{titu zdravqa), planskim re{ewem su u
ciqu poboq{awa stawa i za{tite predvi|eni slede}i
uslovi i mere:
Planirana izgradwa definisana je u skladu sa inèwersko-geolo{kim karakteristikama terena i preporukama za projektovawe, u ciqu izbegavawa neèqenih
efekata slegawa, provlaìvawa i klizawa objekata. Za
daqu razradu (urbanisti~ko-projektantsku) neophodna su
detaqna istraìvawa terena.
Iz postoje}eg stawa se uklawaju svi stambeni i drugi
nehigijenski objekti lo{eg boniteta, kao i suterenski
stanovi u postoje}im zadrànim objektima kolektivnog
stanovawa.
Planirawe namena u prostoru izvr{eno je tako da se
smawi uticaj zaga|ewa vazduha od motornih vozila i buke du` Takovske na stanovnike, postavqawem sadràja
delatnosti u prizemqu i na prvom spratu novih objekata.
U prizemqu Dalmatinske, \u{ine i Draè Pavlovi}a,
planirane su povr{ine sa namenom delatnosti u prizemqima objekata. Unutra{wost bloka nije predvi|ena za
izgradwu, ve} za slobodne i zelene povr{ine. U tom smislu re{ewe fizi~ke strukture omogu}ava dobru provetrenost bloka planiranim prodorima i pasaìma. Uz
sprovedenu rekonstrukciju bloka kojom se uklawaju svi
objekti po dubini parcele omogu}eno je stvarawe uslova
za nesmetano odvijawe lokalnog strujawa vazduha takozvane tolotne inverzije unutar planirane zatvorene blokovske strukture.
Re{avawe prostora za stacionirawe vozila, planirano je, pored postavqawa parkinga na otvorenom, izgradwom podzemne garaè. Pozitivni efekti predloènog
na~ina stacionirawa vozila sagledavaju se smawewem
vizuelnog zaga|ewa prostora. Negativni efekti koji
proisti~u iz koncentracije vozila i potrebe za ve{ta~kim sistemima ventilacije sanira}e se primenom adekvatnih tehni~kih mera i zelenim zasadima. U tom smislu sve nadzemne delove garaè treba {to vi{e ozeleniti, a uz spoqa{we zidove predvideti sadwu puzavica i
22. mart 2004.
podizawe ozelewenih {karpi na delu gde se zbog denivelacije pojavquju zidovi.

Formirana fizi~ka struktura u odnosu na povoqnost
orijentacije i osun~anost prostora omogu}ava
razre{ewe na nivou objekata pravilne orijentacije
stambenih, nestambenih i povr{ina namewenih delatnostima. U tom smislu mere za{tite od preterane insolacije i posebne tehni~ke mere za{tite od buke defini{u
se projektnom dokumentacijom za svaki od planiranih
objekata u zavisnosti od poloàja u prostoru plana, uz
uslov da se pri tom naro~ito vodi ra~una o pravilnoj
orijentaciji stambenih povr{na.
Planirano ozelewavawe sprovesti u skladu sa svim merama za{tite i smawewa negativnih efekata zaga|ewa u
smislu stvarawa tampon zona zelenila du` obodnih saobra}ajnica (drvoredi), za{titnih zona uz povr{ine za igru
dece i miran odmor, i ure|ivawe i ozelewavawe krovnih
plo~a planiranih garaà.
Planirawe kosih krovnih ravni na objektima, kori{}ewe potkrovqa za stanovawe, smawuje negativne efekte
klimatskih uslova, zahteva adekvatnu termoizolaciju, provetrenost krovne konstrukcije u slu~ajevima kad se potkrovqe koristi i izradu vertikalnih prozorskih otvora u
stambenim i boravi{nim prostorijama.
Evakuacija otpadaka vr{i se u skladu sa veè}im propisima (Slu`beni list grada Beograda, broj 32/83), uz uskla|ivawe lokacije kontejnera i prilaznih puteva sa uslovima JKP Gradska ~isto}a.
Predvi|eno je opremawe i prikqu~ivawe prostora plana i planiranih objekata na sve sisteme infrastrukture,
prema uslovima komunalnih preduze}a, u ciqu smawewa mogu}ih zaga|iva~a prostora.
Re{ewem plana definisani su uslovi i mere za omogu}avawe neometanog kretawa hendikepiranih lica.
6. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI
Izgradwu objekata prilagoditi inèwersko-geodetskim uslovima u zavisnosti od rejona u kome se nalaze. Rekonstrukcija, odnosno nadgradwa i dogradwa objekta mogu}a je ako se istraìvawima utvrdi da je on fundiran na
odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e izazvati {tetne posledice po objekat. U suprotnom, potrebno je sprovesti odgovaraju}e intervencije na temeqima kao sanacione mere ili pak u terenu, kako bi se omogu}ilo prihvatawe dodatnog optere}ewa.
Na osnovu kompletnog sagledavawa terena izdvojena su
~etiri inèwersko-geolo{ka rejona.
b Obuhvata deo uz Takovsku ulicu. Povr{inske delove terena izgra|uje nasip debqine 0,51,6 m, les debqine
26,2 m, lesoidne gline debqine 0,84,0 m, gline 4,718 m
i glinoviti lapori debqine 1223 m. Nivo podzemne vode
je konstatovan na dubini od 3,76,9 m. Inèwersko-geolo{ka konstrukcija ne uslovqava ograni~ewa pri urbanizaciji. Temeqne konstrukcije novoplaniranih objekata i saobra}ajnice moraju se {tititi od dopunskog provlaìvawa izradom drenaà, sabirnica, fleksibilnim vezama vodovoda i kanalizacione mreè. Pri dubqim usecawima
preko 3 m obavezno predvideti podgradu.
Ovom inèwersko-geolo{kom rejonu pripada deo urbanisti~kog Bloka 7.
b Obuhvata deo uz Dalmatinsku ulicu. Povr{inske
delove terena izgra|uje nasip debqine 2,3 m, les debqine
2,33,4 m, lesoidne gline debqine od 7,58,2 m, gline od
1114 m i glinoviti lapori debqine od 13 m. Nivo pod-
22. mart 2004.
zemne vode je konstatovan na dubini od 3,76,9 m. Inèwersko-geolo{ka konstrukcija ne uslovqava ograni~ewa

pri ubranizaciji. Temeqne konstrukcije novoplaniranih
objekata i saobra}ajnice moraju se {tititi od dopunskog
provlaìvawa izradom drenaà, sabirnica, fleksibilnim vezama vodovoda i kanalizacione mreè. Pri dubqim
usecawima preko 3 m obavezno predvideti podgradu.
Ovom inèwersko-geolo{kim rejonu pripada deo urbanisti~kog Bloka 5 i 7.
Pri projektovawu obratiti pa`wu na nivelaciona re{ewa terena tako da do|e do {to maweg naru{avawa prirodnog ravnote`nog stawa kao i primenu odre|enih meliorativnih mera u ciqu stabilnosti objekta. Za svaki planirani objekat uraditi detaqna istraìvawa radi definisawa uslova i na~ina gradwe u ovom rejonu.
7. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH
VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI
USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU
Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim
podru~jima (Slu`beni list SFRJ, br. 31/81, 49/82, 29/83,
21/88, 52/90).
Radi za{tite od poàra planirani objekti moraju biti
realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protiv-poàrnim propisima, standardima i normativima:
Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù,
(Slu`beni list SFRJ, broj 39/91).
Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve (Slu`beni list SRJ, broj 8/95),
po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od
gabarita objekta.
Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravilnikom za elektroinstalacije niskog napona (Slu`beni list SRJ, broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ,
broj 11/96).
Planirane garaè, sa korisnom povr{inom ve}om od
500 m, moraju imati obezbe|en sopstveni prilaz za vozila,
rezervni izlaz za vozila, osobqe i korisnike garaè, sistem prinudne ventilacije, mera~e za kontrolu koncentracije ugqen-monoksida, sistem za odimqavawe i instalaciju sigurnosnog osvetqewa (Slu`beni list grada Beograda, broj 31//83).
Planirane garaè, sa korisnom povr{inom ve}om od
1.500 m, moraju imati obezbe|en sopstveni prilaz sa ulazom i odgovaraju}i broj rezervnih izlaza za vozila, osobqe
i korisnike garaè, sistem prinudne ventilacije, mera~e
za kontrolu koncentracije ugqen-monoksida, sistem za
odimqavawe i instalaciju sigurnosnog osvetqewa i instalaciju za automatsku objavu poàra. (Slu`beni list
grada Beograda, broj 31//83).
U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa skloni{ta u skladu sa ~lanom 74. Zakona o odbrani
(Slu`beni glasnik RS, broj 45/91), {to je zbog stepena tajnosti poverqivo (planirawe za{titnih objekata) definisano posebnim elaboratom Prilogom mera
za{tite od elementarnih nepogoda i prostorno-planskim uslovima od interesa za odbranu koji je sastavni
deo predmetnog plana.
Broj 4 107
8. PROTIVPO@ARNA ZA[TITA
Na osnovu priloène planske dokumentacije daju se slede}i uslovi u pogledu potrebnih mera za{tite od poàra:
realizovati objekte u skladu sa ~l. 10, 11, 13, 15, 23. i
26. Zakona o za{titi od poàra (Slu`beni glasnik SRS,
br. 37/88 i 48/94);
predvideti odgovaraju}u hidrantsku mreù, koja se po
pritisku i protoku projektuje u skladu sa Pravilnikom o
tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra (Slu`beni list SFRJ, broj
30/91);
obezbediti objektima pristupne puteve za vatrogasna
vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima
za pristupne puteve, okretnice i ure|ivawe platoa za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od
poàra (Slu`beni list SRJ, broj 8/95), a pasaè izvesti
tako da imaju min. 3,5 m {irine i 4,5 m visine;
realizovati objekte u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona (Slu`beni list SFRJ, br. 53 i 54/88 i 28/95) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od
atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ, broj
11/96);
realizovati objekte u skladu sa odlukama o uslovima
i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova (Slu`beni list grada Beograda, broj
32/4/83);
realizovati trafo-stanice i kablovski razvod u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu
niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafo-stanica
(Slu`beni list SFRJ, broj 13/78) i Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafo-stanica (Slu`beni list SRJ, broj 37/95);
realizovati objekte u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za za{titu visokih objekata od
poàra (Slu`beni list SFRJ, broj 7/84);
realizovati objekte i liftove u skladu sa
Pravilnikom o tehni~kim normativima za liftove na
elektri~ni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta
(Slu`beni list SFRJ, br. 16/86 i 28/89);
realizovati ventilaciju ili klimatizaciju objekata u
skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za ventilaciju i klimatizaciju (Slu`beni list SFRJ, broj
38/89);
realizovati troeta`nu podzemnu garaù tako da se
predvidi:
stabilna automatska instalacija za dojavu poàra, u
skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima
za stabilne instalacije za dojavu poàra (Slu`beni list SFRJ, broj 87/93),
stabilna automatska instalacija za ga{ewe poàra,
instalacija sigurnosnog osvetqewa,
dizel-elektri~ni agregat,
prinudna ventilacija, u skladu sa Pravilnikom o
tehni~kim normativima za ventilaciju ili klimatizaciju (Slu`beni list SFRJ, broj 38/89),
sitem za odimqavawe u skladu sa Pravilnikom o
tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe dima i toplote nastalih u poàru (Slu`beni list
SFRJ, broj 45/83),
sistem za otkrivawe prisustva ugqen-monoksida,
vezu garaè sa stepeni{nim prostorom okolnih
zgrada odvojiti tampon prostorom.
Broj 4 108
22. mart 2004.
9. BILANS PLANIRANIH POVR[INA I PARAMETARA

Javno zemqi{te obodne saobra}ajnice
Ozn.
parcele
Povr{ina m
Namena
S1
S2
S3
S4
saobra}ajnica
saobra}ajnica
saobra}ajnica
stambena ulica
2.005
923
2.285
572
5.785
Ostalo zemqi{te celine i potceline

Celina
Oznaka
potceline
Povr{.
BPO
potcelina m
m
Namena
ZPG
A-E
S5
podzemna garaà (8.572 m)

stambeno-poslovna
kolsko-pe{a~ka
MS
parkir-zelenilo
2.765
6.386
210
9.361
920
ZP
C
zelenilo
stambeno-poslovna
BRGP BRGP
stanova delatwa m nosti
m
BRGP Ii za Iz za
Maks.
ukupno celinu celinu %
m
maks. maks.
delatnosti
4.400
21.457
9.196 30.653
4.400
21.457
9.196 30.653
542
1.424
990
3.409
1.461
1.530
970
3.486
1.494
4.416
1.960
6.895
2.955
9.850
13.777
6.360
28.352
Broj stanova
90
204
780
90
204
780
4.870
90
32
124
4.980
90
33
126
3.27
2.23
12.151 40.503
47%
44%
66
250
46%
270
1.030
Ukupno
Bilans planiranih povr{ina i parametara na nivou plana
Urbanisti~ki parametri
Broj
stanovnika
Po GP-u 2021.
Po PDR 2003.
19.562 m
1 Povr{ina plana (po DKP)

2 Prose~na spratnost
R+5
3 Maks. spratnost
1.5 {irine ulice
4 Gustina naseqenosti
P+7+Pk (Napomena)
400-80 st/ha
721 st/ha
5 Indeks izgra|enosti
2.8
6 Indeks zauzetosti
46 %
7 BRGP delatnosti m
12.151
8 BRGP stanovawa m
28.352
9 Ukupna BRGP m
40.503
10 Broj stanova
270
11 Broj stanovnika (27.5 m /st)
1.030
12 Broj zaposlenih (30 m/zap)
405
13 Odnos stanovawa/delat.
70:30
14 Slobodna povr{. (m/st)
6.37
15 Gustina zaposlenih maks.

16 Gustina korisnika maks.
(st+zap)/ha
500 zap/ha
282 zap/ha
1000 kor/ha
1.000 kor/ha
17 Min % zel. i nezast. povr{. (10%SP)
10%
18 Neizgra|ena povr{ina m
7.364
19 Na 5.5 m BRGP=1m neizgr. pov.
13 %
7.917
5.5 m BRGP=1m n.p.
5.11 m BRGP=1.07 m n.p.
20 Broj dece (od 36 god) 12%
124
21 Broj dece (od 611 god) 12%
124
22 De~ija igral. (od 311 god) 1m/det
248
Izra~unavawe indeksa za plan detaqne regulacije

*BRGP
Indeks
1 Povr{ina plana (u granicama)
19.562
40.503
Indeks Ii
2,1
2 Povr{ina plana
(u osama saobra}ajnica)
17.184
40.503
Indeks Is
2,4
3 Povr{ina plana
(u regulacionim linijama)
14.049
40.503
Indeks Ib
2,8
* Dozvoqeni odnos stanovawa i delatnosti 50%-90% / 50%10%

Obrazloèwe prora~una indeksa izgra|enosti zauzetosti dato je u dokumentaciji plana.
Napomena: P+7+Pk=H visini objekta uslovqenoj GP-om, koja je jednaka ili mawa od 1,5 {irine ulice.
0 Urbanisti~ki parametri od ta~ke 3-22 dati su prema povr{ini plana u regulacionim linijama m 14.349 (prema GP 2021).
22. mart 2004.
Broj 4 109
Izdvojena tabela urbanisti~kih parametara za nivo bloka ili {ire celine u kompaktnim gradskim blokovima.
Blok
Odnos BRGP
Maks. gustina Maks. gustina
Maks. gustina
% zelenih i
De~ija
stanovawa i
stanovawa
zaposlenih
korisnika
nezastrtih
igrali{ta
delatnosti
st/ha
zap/ha
(st+zap/ha)
povr{ina u
uzrasta 311god.
odnosu na blok
m/detetu
Postoje}i
blokovi u
centralnoj
zoni
Prema GPu
5090%
400800
500
1.000
10%
1m det.
(min 100 m)
5010%
Prema PDR 5090%/5010%

718
282
1.000
13%
248 m
Na 55 m BRGP bloka u planu detaqne regulacije obavezno obezbediti 1 m neizgra|ene povr{ine.

PREMA GP-u
Na 5,11 m BRGP bloka obezbe|en je 1,07 m neizgra|ene povr{ine,
PREMA PDR
NAPOMENA: Dati uporedni pokazateqi urbanisti~kih parametara jesu grani~ne vrednosti do kojih se moè i}i u ciqu racionalizacije kori{}ewa bloka, prema ovom PDR.
10. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA

JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA I IZVORI
FINANSIRAWA PREDVI\ENIH PRIORITETNIH
RADOVA NA URE\IVAWU ZEMQI[TA
Za realizaciju planiranih kapaciteta u granicama ovog
plana potrebno je:
rekonstruisati ulicu Draè Pavlovi}a prema planiranoj regulaciji, parcela S1; povr{ina za rekonstrukciju
iznosi 2.005 m;
rekonstruisati Dalmatinsku ulicu prema planiranoj
regulaciji, parcela S3; povr{ina za rekonstrukciju iznosi 2.285 m;
rekonstruisati stambenu ulicu uz garaù, parcela S4;
povr{ina za rekonstrukciju iznosi 572 m;
zameniti sve distributivne cevovode mawe od 150
mm; duìna cevi iznosi 253 m.
Izvor finansirawa su:
1. U nadle`nosti Direkcije za puteve grada Beograda:
1.1. Trenutno se obavqaju radovi na rekonstrukciji:
ulice Draè Pavlovi}a, deo parcele S1 od oko
1.305 m, u postoje}em profilu ulice koji se ovim planom
zadràva, kao povr{ina i pro{iruje, po~etkom planirane
nove izgrade.
1.2. Sprovodi se redovno odràvawe:
ulice \u{ine, parcela S2.
1.3. Bi}e rekonstruisane slede}e ulice:
ulica Dalmatinska, parcela S3 (orijentaciona cena 3.000.000 dinara),
ulica stambena, parcela S4 (orijentaciona cena
500.000 dinara).
1.4. Obavi}e se zamena distributivnih cevovoda, vodovoda mawih od 150 mm (orijentaciona cena 2.000.000 dinara).
2. U nadle`nosti Direkcije za gra|evinsko zemqi{te
i izgradwu Beograda:
deo ulice Draè Pavlovi}a, deo parcele S1 od oko
700 m koji predstavqa novi deo saobra}ajnice i kojim se
pro{iruje postoje}i profil ulice.
Uklawawem postoje}ih objekata ({to nije u nadle`nosti Direkcije) i zamenom novim, na regulacionoj liniji,
po ovom planu, stvara se i novi prostor ulice od linije postoje}eg profila ulice do regulacione linije. U nadle`nosti je Direkcije da na wemu izgradi nove parkinge uz
postoje}i kolovoz i novi trotoar uz budu}e nove objekte
(orijentaciona cena 1.800.000 dinara).
Postoje}i objekat u ulici D. Pavlovi}a br. 8a uklawa

se i ru{i. Ne predvi|a se zamena za ovaj privremeno sagra|eni objekat. Kako se nalazi na parceli S1, na kojoj se formira novi prostor ulice od linije postoje}eg profila ulice do regulacione linije, to je ovo pitawe u nadle`nosti
Direkcije. Objekat je spratnosti P+1 BRGP 662 m, kategorije. Novi deo saobra}ajnice ura~unat je u gore navedenih
700 m (orijentaciona cena 1.059.200 dinara).
PRAVILA GRA\EWA
Pravila se daju za izgradwu zgrada, zamenu, dogradwu i
rekonstrukciju postoje}ih, {to zna~i da je dozvoqena dogradwa i rekonstrukcija do parametara datih ovim planom.
Pravila se daju i za postoje}e slobodne povr{ine bloka,
zelene povr{ine, prostor za miruju}i saobra}aj, kao i za
izgradwu podzemne blokovske garaè i zelene povr{ine
na wenom krovu.
Planirani indeks izgra|enosti na nivou plana (izme|u regulacionih linija) iznosi 2,8, a indeks zauzetosti
46%, koji proisti~u iz prose~nog maksimalnog indeksa za
celinu i celinu .
CELINA POTCELINE A, A1, B, B1, D,
D1, E, ZPG, S5
1. NAMENA
Prete`na namena je stambeno-poslovna.
Odnos stanovawa i delatnosti 50-90% / 50-10%.
Preporu~uje se udruìvawe parcela radi efikasnijeg
re{ewa parkirawa u podzemnim garaàma.
U Takovskoj ulici prizemqe i prvi sprat su u iskqu~ivoj funkciji poslovawa. U ostalim ulicama prizemqe je u
iskqu~ivoj funkciji poslovawa.
Obavezna je i izgradwa podu`nih pasaà kolonada uz
ulicu, prema uslovima iz grafi~kog priloga broj 3.
Prema stawu na terenu, ovim planom su obuhva}eni:
planirani objekti kao zamena postoje}ih novim;
planom* definisani objekti ~ija je izgradwa zapo~eta sa gra|evinskom dozvolom koja je tokom izgradwe prekora~ena, s obzirom da su objekti izgra|eni, prihvataju se
kao postoje}e stawe i uklapaju u planska re{ewa (ste~ena
urbanisti~ka obaveza je izvedeno stawe);
planom definisani postoje}i objekti (ste~ena urbanisti~ka obaveza).
*Videti tekst i tabelu pod ta~kom 1.3. Kao ste~ene urbanisti~ke

obaveze preuzimaju se na strani 2. ove sveske
Broj 4 110
Planirani maksimalni indeks u celini su: zauzetosti 47%, izgra|enosti 3,27.

Potrebno je da se ispo{tuje stawe izvedeno prema ilustrativnom prikazu u Svesci 2 Dokumentacija DPR. Nije
dozvoqena dogradwa bilo koje vrste na objektu i na krovu,
zatvarawe kolonada; natkrivawe ravnih terasa; zatvarawe
ili zastakqivawe terasa i lo|a (mogu}e tende i sl.) i dr.
Potceline sa istim pravilima gra|ewa:
A. Takovska broj 40 i 42, P+1+Pk (sa dva nivoa), postoje}i objekti sa uvo|ewem potrkovqa u funkciju. Objekti su kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanisti~ke
vrednosti. Namene su stambeno-poslovne, sa obaveznim poslovawem u prizemqu i na spratu. Sve intervencije na objektu su predmet posebnih konzervatorskih uslova.
Takovska 40: indeks zauzetosti 62%, indeks izgra|enosti 2,0.
Takovska 42: indeks zauzetosti 55%, indeks izgra|enosti 1,6 (potkrovqe privedeno nameni).
Ste~ena urbanisti~ka obaveza je postoje}e stawe.
A1.* Takovska 44, P+2+3+Pk, namene stambeno-poslovne sa planiranim obaveznim poslovnim sadràjem u
prizemqu i na prvom spratu.
Indeks zauzetosti 55%, indeks izgra|enosti 2,6.
Planirani novi objekat.
B. Dalmatinska 2325, P+6+Pk, postoje}i objekat
stambeno-poslovni sa obaveznim poslovawem u prizemqu.
Ste~ena urbanisti~ka obaveza je postoje}e stawe.
B1.** Takovska 48, P+6+Pk planira se stambeno-poslovna namena, ugaonog objekta, sa obaveznim poslovawem u
prizemqu i spratu.
Indeks zauzetosti 50% h 1,15 = 57,5%, indeks izgra|enosti 3,5 h 1,15=4,02.
Planirani novi objekat.
D. Planirana spratnost je P+2+Pk do P+7+Pk, planira se stambeno-poslovna namena sa obaveznim poslovawem u prizemqu i na prvom spratu u Takovskoj ulici i obaveznim poslovawem u Dalmatinskoj ulici. Nià spratnost
je pra}ewe venca i slemena susednog objekta pod za{titom.
Prema uslovima za{tite, novi objekti su vezani za kote
venca uz koje se grade i sa niè spratnosti kaskadno se pewu do venca susednog objekta vi{e spratnosti.
Dalmatinska 21: P+6+Pk, indeks zauzetosti 70%,
indeks izgra|enosti 3,9.
Takovska 3638: P+2+Pk do P+7+Pk, indeks zauzetosti 80%, indeks izgra|enosti 6,3.
Ste~ena urbanisti~ka obaveza je izvedeno stawe svih
objekata u celini D.
D1. Takovska 46, P+5+Pk, objekat se planira sa stambeno-poslovnom namenom, poslovna namena obavezna u prizemqu i na prvom spratu.
Ste~ena urbanisti~ka obaveza je izvedeno stawe.
E**. Draè Pavlovi}a 2, 4, 6 P+4 do P+5+Pk, planira se stambeno-poslovna namena sa poslovawem obavezno u
prizemqu. Kaskadirawe se vr{i prema postoje}em objektu
P+4+Pk u celini . U prizemqu (i eventualno na prvom
spratu) planiraju se prostorije depandansa KDU prema
potcelini ZPG.
Planirani novi objekti.
* Vaì fusnota iz ta~ke 7. Arhitektonska obrada objekata.

** Potceline za koje je ovaj plan pravni i planski osnov za izradu obaveznog Urbanisti~kog projekta, prema odeqku ove sveske, Smernice za sprovo|ewe plana (graf. prilog br. 4).
22. mart 2004.
ZPG* Planira se podzemna garaà, na tri nivoa, sa zelenom povr{inom na krovnoj plo~i, u funkciji igre dece,
odmora odraslih i tako|e igre dece depandansa KDU, prikazano na grafi~kom prilogu, br. 4.
S5** Planira se interventni kolsko-pe{a~ki prolaz
kroz pasaè objekata.
U novim objektima u zoni E, uz ulicu Draè Pavlovi}a
predvideti de~iju ustanovu depandansnog tipa, kapaciteta
80 mesta (520600 m BRGP) u prizemnim etaàma stambenih objekata. Slobodna povr{ina za pred{kolsku ustanovu
min. 10 m/detetu je na zelenoj povr{ini garaè.
2. USLOVI OBRAZOVAWA GRA\EVINSKE PARCELE
2.1. Poloàj parcele
Poloàj parcele utvr|en je regulacionom linijom u odnosu na javnu povr{inu i razdelnim granicama parcele
prema susednim parcelama. Parcela mora imati neposredan kolski pristup na javnu saobra}ajnu povr{inu.
2.2. Veli~ina parcele
Svaka katastarska parcela koja odgovara pravilima
parcelacije ovog plana postaje gra|evinska parcela.
Formirawe gra|evinske parcele vr{i}e se tako da novoformirana gra|evinska parcela ne bude mawa od 300 m
i minimalnog lica 12 m.
Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spajawem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa
Zakonom o planirawu i izgradwi.
Prema GP-u:
spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, a granica novoformirane parcele obuhvata sve parcele koje se spajaju;
spajawem parcela vaè}a pravila izgradwe za planiranu namenu i tip bloka ne mogu se mewati, a kapacitet se
odre|uje prema novoj povr{ini. Zbog boqe organizacije i
iskori{}enosti prostora, on moè biti ve}i od zbira pojedina~nih kapaciteta spojenih parcela;
spajawem se formira parcela na kojoj tip izgradwe
bez obzira na veli~inu parcele treba da bude u skladu sa
neposrednim okruèwem, a u za{ti}enim podru~jima u
skladu sa uslovima za{tite.
Deoba katastarske parcele na kojoj se nalazi postoje}a
zgrada moè se izvr{iti uz uslov da postoje}a zgrada i posle deobe parcele ispuwava sve date parametre predvi|ene
planom, za zonu u kojoj se nalazi, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi.
3. POLO@AJ ZGRADE
Poloàj zgrade odre|en je gra|evinskom linijom prema
javnoj povr{ini i prema granicama susednih parcela. Obavezno je postavqawe najisturenijeg dela zgrade na gra|evinsku liniju prema javnoj povr{ini, a u ostalim ulicama
i u odnosu na granice susednih parcela, gra|evinska linija je linija do koje je dozvoqeno gra|ewe.
Podzemna gra|evinska linija se poklapa sa nadzemnom
linijom, na regulacionoj liniji. Dozvoqava se izgradwa
jednostrano i dvostrano uzidanih zgrada.
Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e jednostrano uzidane zgrade zadràva se jednostrano uzidani poloàj zgrade na granici parcele, sa bo~nim susedom, prema postoje}em stawu. Prilikom zamene ili rekonstrukcije postoje}e dvostrano uzidane zgrade zadràva se dvostrano uzidani poloàj zgrade prema granicama parcela sa
bo~nim susedima, prema postoje}em stawu.
4. INDEKS ZAUZETOSTI, Iz
Zauzetost parcele zgradom utvr|uje se indeksom zauzetosti parcele.
Maksimalna vrednost indeksa zauzetosti na parceli je
za planirane nove objekte data u tabeli ispod (izuzev ste~enih obaveza).
* Vaì fusnota iz ta~ke 7. Arhitektonska obrada objekata.

** Potceline za koje je ovaj plan pravni i planski osnov za izradu obaveznog Urbanisti~kog projekta, prema odeqku ove sveske, Smernice za sprovo|ewe plana (graf. prilog br. 4).
22. mart 2004.
Maksimalni indeks zauzetosti parcele uve}ava se mnoèwem Iz sa 1,15.
Indeks zauzetosti parcele

do 300 m
60%
do 400 m
55%
do 500 m
50%
do 600 m
45%
preko 600 m
40%
Indeks zauzetosti ugaonih parcela

Iz h 1,15
5. INDEKS IZGRA\ENOSTI, Ii
Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene izgra|ene povr{ine svih nadzemnih etaà korisnog prostora zgrade i povr{ine parcele u skladu sa urbanisti~kim
pravilima iz GP-a 2001. Maksimalni indeks izgra|enosti
na parceli je za planirane nove objekte dan u tabeli ispod
(izuzev ste~enih obaveza).
Maksimalni indeks izgra|enosti parcela na uglu uve}ava se mnoèwem Ii sa 1,15.
Indeks izgra|enosti parcele

do 300 m
3,5
do 400 m
3,5
do 500 m
3,5
do 600 m
3,0
preko 600 m
3,0
Indeks izgra|enosti ugaonih parcela

Ii h 1,15
6. SPRATNOST ILI VISINA ZGRADE

Maksimalna spratnost zgrade je P+7+Pk, u Takovskoj
ulici prema GP-u maksimalna visina objekta je 1,5 {irine ulice za planirane nove objekte izuzev ste~enih obaveza (u Dalmatinskoj ulici).
Kota prizemqa moè biti maksimalno na visini od 1,2 m
u odnosu na kotu ulice.
Visina zgrade odre|uje se u odnosu na {irinu ulice.
Visina zgrade je odre|ena i slede}im uslovima:
veli~inom bloka i regulacije parcela,
indeksom izgra|enosti i indeksom zauzetosti parcele,
za{titom siluete gradske panorame,
uslovima i preporukama za za{ti}ene ambijente, javne prostore i uli~ne poteze.
Prema GP-u 2021. visina novih objekata u odnosu na
{irinu ulice u izgra|enom tkivu izuzetno moè biti i ve}a od 1,5 {irine ulice.
U posebnim slu~ajevima u ulicama koje ve} imaju formiranu visinsku regulaciju, ili je ona vidno zapo~eta na
glavnim deonicama tih ulica, visina novih zgrada mora da
se uskladu sa zate~enom regulacijom bez obzira na geometrijska pravila koja su prethodno navedena. Uskla|ivawe
visine postoje}ih i planiranih objekata moè biti: na
vencu, povu~enom spratu ili na visini slemena. Odstupawe od 1/5 spratne visine ra~una se za skladno povezivawe.
U slu~aju razli~itih visina susednih zgrada, odre|ivawe visine se radi sa onom visinom koja najboqe povezuje razli~ite visine postoje}ih susednih zgrada.
U blokovima gde su visine objekata ujedna~ene, ekstremno niski pojedina~ni objekti prilikom nadgradwe
ili zamene novim mogu se usaglasiti sa preovla|uju|om visinom objekta u bloku, bez obzira na urbanisti~ke parametre bloka, koji u tom slu~aju mogu biti i prekora~eni. Potpuno usagla{avawe visina u bloku, prema odgovaraju}em
gabaritu obodnih ulica, nije obavezuju}e osim ako detaqnijom urbanisti~kom razradom nije druga~ije predvi|eno.
Ovo je od zna~aja za analogno tipi~nu situaciju, u odnosu na gore navedena pravila urbanisti~ke regulacije koja
Broj 4 111
se nedvosmisleno javqa u kontinuitetu, povezanih potcelina D, A, A1, D1 u celini 1 ovog kompaktnog bloka, po~ev
od Dalmatinske ulice, pa du` Takovske ulice, prema ulici D. Pavlovi}a.
7. ARHITEKTONSKA OBRADA OBJEKTA
Spoqni izgled objekta, primeweni materijali, oblik
krova, primewene boje i druge elemente objekta treba dati
u saglasju sa ambijentalnim odlikama okruèwa i posebnim uslovima za{tite.
Iz uslova za{tite Kontinuitet izgradwe zatvorenog
gradskog bloka sprove{}e se po{tovawem horizontalne
regulacije, izgradwom novoplaniranih objekata na regulaciji ulica. Visinski novi objekti moraju biti vezani za
kote venaca objekata uz koje se grade. Razli~itim visinama
volumena objekta treba najpre ostvariti vezivawe za venac
neposrednog nièg suseda. Daqe, kaskadnim narastawem
volumena objekta vr{i se povezivawe sa druge strane sa vi{im susednim objektom.*
Kod novih i u rekonstrukciji postoje}ih zgrada u blokvoima sa koncentracijom centralnih aktivnosti kada je
{irina trotara mawa od 3 m, preporu~uje se uvla~ewe izloga i formirawe kolonada ili arkada (iz GP-a).
Tako|e, prema GP-u, odnos delova objekta prema gra|evinskoj liniji, ispadi na objektima (erkeri, balkoni i
sl.) ~ija se gra|evinska linija poklapa sa regulacionom
linijom mogu prelaziti liniju trotoara:
maksimalno 0,60 m od gra|evinske linije, ako je trotoar mawi od 3,5 m, i to maksimalno 40% povr{ine uli~ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m od trotoara (ulice D. Pavlovi}a, Dalmatinska i \u{ina),
maksimalno 1 m ako je trotoar ve}i od 3,5 m, a {irina ulice ve}a od 15 m, i to na maksimalno 40% povr{ine
uli~ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara (Takovska ulica).
Ovo pravilo ne odnosi se na objekte koji su ste~ena
obaveza.
Ukoliko se projektuje kosi krov, nagib krova mora biti u skladu sa vrstom krovnog pokriva~a od 6 do 30. Krovni pokriva~ uskladiti sa ambijentom i primewenim materijalima na fasadi. Maksimalna visina nazitka potrkovne etaè iznosi 1,60 m.
Potkrovni prostor podrazumeva jednu etaù, s tim da je
na toj etaì dozvoqeno formirawe galerije u okviru
istog funkcionalnog prostora, ukoliko morfologija krova pruà takvu mogu}nost.
Pravilo se ne odnosi na objekte pod za{titom.
Potkrovni prostor moè se formirati i u vidu povu~ene etaè.
Kos krov koji je nagnut ka bo~no susednom objektu ne
sme biti u kontaktu sa kalkanskim zidom tog objekta, kako
bi se spre~ilo slivawe atmosferilija na krov suseda.
Krovni prozori mogu biti ili u ravni kosine krova
ili se re{avaju baxama.
8. ZELENILO
Uklawawem lo{ih i pomo}nih objekata iz dvori{ta
stvoriti mogu}nost da se na izgra|enom delu parcele reafirmi{u ure|ene zelene povr{ine (ba{te) koje koriste
na neposredan na~in korisnici, vlasnici parcele, a na
posredan na~in predstavqaju zna~ajan elemenat u poboq{awu stawa ìvotne sredine i doprinose uve}awu ambijentalnih vrednosti. Korisnici parcele mogu svoj slobodni prostor ure|ivati prema vlastitim afinitetima, s tim
{to minimum 20% povr{ine, slobodnog dela parcele, mora biti pod zelenilom. Ako je ispod dela slobodne povr{ine parcele planirana podzemna garaà, krov garaè
ure|ivati dopunom zelenila primenom àrdiwera i sl.
* Kaskadirawe volumena objekta nazna~eno je visinskim kotama,

odnosno visinama kaskadiranih delova objekta (od terena do
vrha kaskadiranog dela), na grafi~kim prilozima u Svesci 2,
Dokumentacija PDR.
Broj 4 112

9. OGRA\IVAWE
Nije dozvoqeno.
10. PARKIRAWE
Parkirawe re{avati na parceli na otvorenom parkingu ili u garaì zgrade, po normativu 0,7 PM po stanu, za
izgra|ene stanove, za planirane 0,9 PM po stanu, a za poslovawe 1,0 PM/80 m povr{ine poslovnog prostora, za trgovinu 1,0 PM/66 m BRGP. Kod izgradwe novih zgrada na
parceli re{iti pitawe garaìrawa za stanove u podrumu
zgrade, a ostatak po potrebi smestiti u zajedni~ku garaù
bloka. U potcelinama nove izgradwe B1 i E re{iti garaè (moè i u dva nivoa) podruma objekata za sve stanove u
potcelinama.
11. EVAKUACIJA OTPADA
Primewena tehnologija evakuacije otpadaka, sastava
kao ku}no sme}e, na predmetnom prostoru, jeste sudovima
kontejnerima zapremine 1.100 litara, dimenzije 1,37 h 1,20
h 1,45 metara.
12. PRIKQUÊWE NA INFRASTRUKTURNU
MRE@U
Zgradu prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz uslove i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a, u skladu sa
grafi~kim prilogom Sinron plan u razmeri 1:500.
POTCELINE ZPG, S5
ZPG PODZEMNA KOLEKTIVNA GARA@A SA ZELENOM POVR[INOM NA KROVNOJ PLOÎ GARA@E
1. NAMENA OBJEKTA
Dozvoqena izgradwa podezmnog gara`nog objekta na
tri nivoa sa dva ulaza iz stambene ulice i dva rezervna
protivpoàrna izlaza na interventni kolsko-pe{a~ki
prolaz kroz pasaè objekata S5.
U garaì su predvi|ena 343 gara`na mesta.
2. USLOVI ZA OBRAZOVAWE GRA\EVINSKE
PARCELE
Poloàj parcele je utvr|en regulacionom linijom u odnosu na javnu povr{inu i razdelnim granicama parcele
prema susednim parcelama. Parcela ima neposredan kolski pristup na javnu saobra}ajnu povr{inu, stambenu ulicu S4.
Dozvoqava se formirawe gra|evinske parcele spajawem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa
Zakonom o planirawu i izgradwi. Parcela se defini{e, u
ovom slu~aju, urbanisti~kim projektom.
3. POLO@AJ PODZEMNE GARA@E
Poloàj garaè odre|en je gra|evinskom linijom prema javnoj povr{ini i prema granicama susednih parcela.
Obavezno je postavqawe najisturenijeg dela garaè na gra|evinsku liniju prema javnoj povr{ini, a u odnosu na granice susednih parcela, gra|evinska linija do koje je dozvoqeno gra|ewe.
Podzemna gra|evinska linija se poklapa sa nadzemnom
gra|evinskom linijom.
4. INDEKS ZAUZETOSTI PARCELE, Iz
Ne izraàva se za podzemne garaè.
5. INDEKS IZGRA\ENOSTI PARCELE, Ii
Ne izraàva se za podzemne garaè.
22. mart 2004.
6. SPRATNOST ILI VISINA

Objekat je podzeman i nije dozvoqena izgradwa bilo kakvog nadzemnog objekta na krovu garaè.
7. ARHITEKTONSKA OBRADA
Nema uslova.
8. ZELENILO
Na krovnoj plo~i garaè obezbediti propisnu za{titnu ogradu na mestima denivelacije izme|u okolnog terena
i krovne plo~e uz weno ozelewavawe.
Slobodna povr{ina na krovnoj plo~i garaè ure|uje se
kao slobodna i ozelewena povr{ina za potrebe korisnika
prostora. Delovi te povr{ine ure|uju se kao povr{ine za
pe{a~ko komunicirawe, igru dece (250 m), mirni odmor i
povr{ine zelenila, kao i slobodnu povr{inu za depandans
de~ijeg obdani{ta.
Garaà je na jednom delu zbog pada terena iznad nivoa
terena (do krovne plo~e oko 1,5 m). Koristiti mogu}nost
izrade krovne plo~e u padu.
Na krovnoj plo~i garaà obezbediti propisnu za{titnu ogradu na mestima denivelacije izme|u okolnog terena
i krovne plo~e, uz weno ozelewavawe.
U sklopu ure|ivawa slobodnih povr{ina na krovnoj
plo~i potrebne elemente za ventilaciju garaè izvesti
disperzivno, van prostora de~ijih igrali{ta, uz maskirawe zelenim zasadom otpornim na zaga|ewe od izduvnih gasova.
Za sadwu sredweg i visokog rastiwa na krovnoj plo~i
garaè predvideti grupacije bazena (ve}ih àrdiwera) sa
min. slojem plodne zemqe od 120 cm. Za travwake minimum
40 cm.
U sklopu projekta ure|ivawa slobodnih i zelenih povr{ina defini{u se elementi urbane opreme, vr{i se izbor
zastora partera u odnosu na wegovu namenu, estetsku vrednost, na~in izvo|ewa i odràvawa. Tipologija vrtno-arhitektonskih elemenata i elemenata urbane opreme treba da
bude uskla|ena sa elementima nasle|a, odnosno sa zahtevom
formirawa celovito ure|enog i oplemewenog prostora.
Odvodwavawe atmosferskih voda izvr{iti povr{inski, po principu: od objekta preko zelenih povr{ina i saobra}ajnica do najblièg recipijenta. Na krovnoj plo~i
garaè predvideti drena`ni sloj.
Na slobodnim i zelenim povr{inama predvideti hidrantsku mreù 6/4.
Prilikom sadwe potrebno je zadovoqiti biolo{ko tehni~ke uslove, koji se odnose na kvalitet sadnog materijala, tehnologiju sadwe i dispoziciju u odnosu na trase podzemnih instalacija.
9. OGRA\IVAWE
Nije dozvoqeno.
kontejnerima zapremine 1.100 litara, dimenzija 1,37 h 1,20
h 1,45 metara.
11. PRIKQUÊWE NA INFRASTRUKTURNU MRE@U
Zgradu prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz uslove i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a u skladu sa
grafi~kim prilogom Sinhron plan u razmeri 1:500.
S5 INTERVENTNI KOLSKO-PE[A^KI PROLAZ
KROZ PASA@E OBJEKATA
Kolsko-pe{a~ki interventni prolaz S5 je {irine 3,5 m
i u funkciji je obezbe|ivawa prolaza interventnih vozila: vatrogasna vozila, vozila hitne pomo}i, milicije i komunalna vozila, uz dozvolu prilaza parkinzima na parcelama objekata du` wegove strane prema Takovskoj ulici.
22. mart 2004.
Na ovaj prolaz dati su protivpoàrni izlazi iz garaè u

sredi{tu bloka. Minimalna {irina pasaà ispod objekata uz ul. Draè Pavlovi}a i Dalmatinske je 4 m, a minimalna visina 4,5 m. Kolovoz prolaza uraditi za sredwe te{ki saobra}aj.
Interventni kolsko-pe{a~ki prolaz S5 ne sme se zatvarati kapijama i bilo kakvim zaprekama. On mora da bude stalno i potpuno slobodan u funkciji za prolaz svih
intervetnih vozila, {to podrazumeva i za komunalna, za hitan prilaz i intervencije na podzemnim instalacijama.
Broj 4 113
Potcelina C, objekat linearnog trakta u ulicima Draè Pavlovi}a 10, \u{ina 11 i 13 i Dalmatinska 29, nalazi se na prostoru koji je odre|en regulacionim linijama
prema javnim povr{inama S3, S2 i S1 i gra|evinskom linijom prema potcelinama MS i ZP.
Obavezno je postavqawe najisturenijeg dela zgrade na
gra|evinsku liniju prema javnoj povr{ini u odnosu na granice susednih potcelina, gra|evinska linija je linija do
koje je dozvoqeno gra|ewe. Podzemna gra|evinska linija se
poklapa sa nadzemnom gra|evinskom linijom.
CELINA POTCELINE C, ZP, MS

4. INDEKS ZAUZETOSTI, Iz
1. NAMENA
Osnovna namena je prete`no stambeno-poslovna.
Dozvoqeni sadràji u postoje}im zgradama su stambeni
i poslovni. Odnos stanovawa i poslovawa 5090%/5010%.
Obavezno u prizemqu su funkcije poslovawa. Dozvoqena je nadgradwa potkrovqa.
Koeficijenti u celini su maksimalno: 2,23 izgra|enosti i 44,3% zauzetosti celine .
Potceline sa istim pravilima gra|ewa:
C. Spratnost P+4+Pk, postoje}a dva objekta linearnog trakta, namena stambeno-poslovna, dozvoqena nadgradwa potkrovqa.
Objekat linearnog trakta u ulicama Draè Pavlovi}a 8, Dalmatinska 27.
Indeks zauzetosti 63%. Indeks izgra|enosti 4,0.
Objekat linearnog trakta u ulicama Draè Pavlovi}a 10, \u{ina 11 i 13 i Dalmatinska 29. Indeks zauzetosti 70%. Indeks izgra|enosti 3,7.
Za oba objekta ste~ena urbanisti~ka obaveza je postoje}e stawe.
ZP Zelena povr{ina u slobodnom me|uprostoru izme|u
objekata.
MS Miriju}i saobra}aj, parkirawe u slobodnom me|uprostoru izme|u objekata.
Zauzetost parcele zgradom utvr|uje se indeksom zauzetosti parcele.

Maksimalna vrednost indeksa zauzetosti za celinu je
Iz=44,3%.
5. INDEKS IZGRA\ENOSTI, Ii
Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene povr{ine svih nadzemnih etaà korisnog prostora zgrade i povr{ine parcele.
Maksimalna vrednost indeksa izgra|enosti za celinu
je Ii=2,23.
6. SPRATNOST ILI VISINA ZGRADE
Maksimalna spratnost zgrade je P+4+Pk. Kota prizemqa moè biti maksimalno na visini od 1,2 m u odnosu na
kotu ulice.
7. ARHITEKTONSKA OBRADA OBJEKTA
Krovni pokriva~ uskladiti sa ambijentom i primewenim materijalima na fasadi. Maksimalna visina nadzitka potkrovne etaè iznosi 1,6 m. Kosi krov pod uglom od
30. Predvi|ena rekompozicija fasada i nadgradwa potkrovqa.
POTCELINA C U OKVIRU CELINE

1. NAMENA
Potcelina C podrazumeva dva stambeno-poslovna objekta linearnog trakta.
8. ZELENILO
Korisnici parcele mogu svoj slobodni prostor ure|ivati prema vlastitim afinitetima, s tim {to minimum
20% povr{ine mora biti pod zelenilom.
2. USLOVI OBRAZOVAWA GRA\EVINSKE

PARCELE
Poloàj parcela utvr|en je regulacionom linijom u
odnosu na javnu povr{inu i razdelnim granicama prema susednim parcelama. Parcela mora imati neposredan kolski
pristup na neposrednu javnu povr{inu.
Svaka katastarska parcela koja odgovara pravilima
parcelacije ovog plana postaje gra|evinska parcela. Dozvoqava se formirawe gra|evinskih parcela spajawem katastarskih parcela, celih ili delova, u skladu sa Zakonom
o planirawu i izgradwi. Deoba katastarske parcele, na
kojoj se nalazi postoje}a zgrada, moè se izvr{iti, uz
uslov da postoje}a zgrada i posle deobe parcele ispuwava
sve date parametre predvi|ene planom za zonu u kojoj se nalazi, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi.
3. POLO@AJ POTCELINE
Potcelina C, objekat linearnog trakta u ulicama Draè Pavlovi}a 8 i Dalmatinska 27, nalazi se na prostoru
koji je odre|en regulacionim linijama prema javnim povr{inama S4, S1 i S3 i gra|evinskom linijom prema potcelinama MS i ZP.
9. OGRA\IVAWE
Nije dozvoqeno.
10. PARKIRAWE
Parkirawe se re{ava u sklopu celine na otvorenom
parkingu ili u garaì (za stanove u potkrovnoj etaì i izgra|ene stanove koji trenutno nemaju obezbe|eno parkirawe predvi|a se u podzemnoj garaì potcelina ZPG) po normativu 0,7 PM po stanu, za planirane 0,9 PM po stanu, a za
poslovawe 1 PM/80 m povr{ine poslovnog prostora, za
trgovinu 1PM/66 m BRGP.
kontejnerima zapremine 1.100 litara, dimenzija 1,37 h 1,20
h 1,45 metara.
12. PRIKQUÊWE NA INFRASTRUKTURNU MRE@U
Zgradu prikqu~iti na infrastrukturnu mreù uz uslove i saglasnost nadle`nih komunalnih ku}a, u skladu sa
grafi~kim prilogom Sinhron plan u razmeri 1:500.
Broj 4 114
POTCELINA MS U OKVIRU CELINE

1. NAMENA
Zadràva se namena blokovskog parkirawa (14PM) sa
postoje}im zelenilom, kao sastavnim delom prostora slobodne povr{ine celine .
2. POLO@AJ PROSTORA POTCELINE
Poloàj potceline utvr|en je regulacionom linijom u
odnosu na javnu povr{inu S1 i sa razdelnim granicama:
gra|evinskim linijama postoje}ih objekata potceline C
kao i linijom granice sa potcelinom ZP (prema grafi~kom prilogu br. 5).
3. ZELENILO
Korisnici mogu svoj slobodan prostor ure|ivati prema
vlastitim afinitetima. Prilikom rekonstrukcije postoje}eg parkinga obavezno je sa~uvati postoje}a kvalitetna
stabla, a nekvalitetna zameniti.
22. mart 2004.
GRAFI^KI PRILOZI
L.1. Javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te
i podela na celine u okviru Plana
L.2. Plan namene povr{ina
L.3. Regulaciono-nivelacioni plan
L.4. Plan javnih povr{ina sa re{ewem
saobra}ajnih povr{ina, analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe
i smernicama za sprovo|ewe
L.4a. Popre~ni profili saobra}ajnica
L.5. Podela na potceline u okviru
celina i
L.6. Vodovodna mreà i objekti
L.7. Kanalizaciona mreà i objekti
L.8. Elektroenergetska mreà i objekti
L.9. TT i KDS mreà i objekti
L.10. Toplovodna mreà i objekti
L.11. Sinhron plan infrastrukturne mreè
i objekata
R 1:500
R 1:500
R 1:500
R 1:500
R 1:200
R
R
R
R
R
R
1:500
1:500
1:500
1:500
1:500
1:500
R 1:500
4. OGRA\IVAWE
DOKUMENTACIJA
Nije dozvoqeno.
POTCELINA ZP U OKVIRU CELINE

1. NAMENA
Zadràva se postoje}a namena zelene povr{ine kao sastavni deo prostora slobodne povr{ine celine .
2. POLO@AJ PROSTORA POTCELINE
Poloàj potceline odre|en je regulacionom linijom u
odnosu na javnu povr{inu S3 i razdelnim granicama: gra|evinskim linijama postoje}ih objekata potceline C, kao
i linijom granice sa potcelinom MS (prema grafi~kom
prilogu broj 5).
3. ZELENILO
Korisnici mogu svoj slobodan prostor ure|ivati prema
vlastitim afinitetima. Prilikom rekonstrukcije postoje}eg zelenila obavezno je sa~uvati postoje}a kvalitetna
stabla, a nekvalitetna zameniti.
4. OGRA\IVAWE
Nije dozvoqeno.
1. Registracija Instituta za arhitekturu i urbanizam

Srbije
2. Zakqu~ak o pristupawu izradi plana, obrazloèwe
3. Obave{tewe ministarstvu o pristupu izradi plana
4. Akt o objavqivawu stru~ne rasprave i javnog uvida
5. Zapisnik sa zakqu~cima Komisije za javni uvid
6. Poziv predstavnika Ministarstva na sednicu za javni uvid i stru~nu raspravu
7. Kopije uslova i podataka ovla{}enih institucija,
organa, organizacija i preduze}a koji su zakonom
ovla{}eni da ih utvr|uju
8. Izvod iz delova drugih studija i idejnih re{ewa
ili generalnih projekata na kojima se pojedina re{ewa u planu neposredno zasnivaju
9. Kopije neposredno predatih primedaba zainteresovanih strana u postupku javnog uvida (ili wihov
spisak sa osnovnim zahtevom)
10. Popis svih katastarskih parcela i wihovih delova
koji se nalaze u granicama regulacionog plana
11. Vlasni~ki listovi parcela
12. Pregled prethodnih obaveza po ranijim planovima i
izdatih urbanisti~kih dozvola, drugih dokumenata i
akata koji se nalaze u granicama regulacionog plana
13. Topografska podloga
14. Katastarska podloga
15. Katastar instalacija
16. Izvod iz geomehanike
SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA

Ovaj plan detaqne regulacije predstavqa pravni i
planski osnov za izdavawe izvoda iz plana u ciqu pribavqawa odobrewa za izgradwu, zamenu, dogradwu i rekonstrukciju zgrada i ure|ivawe povr{ina javne namene. Tako|e, predstavqa pravni i planski osnov za izradu obaveznog
Urbanisti~kog projekta za potrebe parcelacije i preparcelacije, po ~l. 61, 62. i 63. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni list grada Beograda, broj 47/2003) za parcele prikazane na grafi~kom prilogu L.4 Plan javnih
povr{ina... sa smernicama za sprovo|ewe u R 1:500.
Stupawem na snagu ovog plana detaqne regulacije stavqa se van snage Detaqni urbanisti~ki plan za prostor
izme|u ulica: Takovske, Draè Pavlovi}a, \u{ine i Dalmatinske (Slu`beni list grada Beograda, broj 6/92).
Sastavni deo ovog plana detaqne regulacije su i:
Sadràj elaborata Plana detaqne regulacije

Sveska 1 PLAN DETAQNE REGULACIJE
Sveska 2 OP[TA DOKUMENTACIJA PLANA DETAQNE REGULACIJE
Sveska 3 ELABORAT ONO
od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.

Predsednik
22. mart 2004.
Broj 4 115
Broj 4 116
22. mart 2004.
22. mart 2004.
Broj 4 117
Broj 4 118
22. mart 2004.
22. mart 2004.
Broj 4 119
Broj 4 120
22. mart 2004.
22. mart 2004.

marta 2004. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o
planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, broj
47/03) i ~l. 11. i 24. Statuta grada Beograda (Slu`beni
list grada Beograda", br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03)
donela je

ÊTIRI BLOKA IZME\U ULICA: KRUNSKE,
KURSULINE, WEGO[EVE I KNEGIWE ZORKE NA
TERITORIJI OP[TINE VRAÂR
1. UVOD
1.1. Pravni i planski osnov
Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije ~etiri bloka izme|u ulica: Krunske, Kursuline,
Wego{eve i Knegiwe Zorke na teritoriji op{tine Vra~ar, sadrì se u odredbi ~lana 46. Zakona o planirawu i
izgradwi (Slu`beni glasnik RS, broj 47/03), Zakonu o
kulturnim dobrima (Slu`beni glasnik RS, broj 71/94),
Pravilniku o sadrìni i izradi urbanisti~kog plana
(Slu`beni glasnik RS, broj 33/99), Pravilniku o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadrìni,
uslovima i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava (Slu`beni glasnik
RS, broj 75/03), Odluci Skup{tine grada Beograda o pripremawu Regulacionog plana za centralnu zonu i zone
gradskih potcelina na teritoriji grada (Slu`beni list
grada Beograda, broj 12/01) i Zakqu~ku o pristupawu izradi Regulacionog plana dela centralne zone prostorne
celine op{tine Vra~ar (Slu`beni list grada Beograda",
broj 18/01).
Prema Generalnom planu Beograda 2021 (Slu`beni
list grada Beograda, broj 27/03) podru~je obuhva}eno ovim
planom nameweno je stanovawu i stambenom tkivu. Nalazi
se u okviru centralne zone, urbanisti~ke celine Novo grabqe, Bulevar kraqa Aleksandra i Neimar (6).
Urbanisti~ki parametri za nivo bloka ili {ire lokacije u kompaktnim gradskim blokovima u centralnoj zoni
iznose:
odnos BRGP stanovawa i poslovawa 50-90% / 50-10%
maksimalna gustina stanovawa
400-800 st/ha
maksimalna gustina zaposlenih
500 zap./ha
maksimalna gustina korisnika
1000 st+zap./ha
% zelenih i nezastrtih povr{ina u odnosu na povr{inu bloka
10%
de~ija igrali{ta, za uzrast
od 3 do 11 god.
1 m/st
(najmawe 100 m)
Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima zavise od veli~ine parcele i
iznose:
indeks izgra|enosti parcela
do 500 m
I = 3,5
preko 500 m
I = 3,0
indeks izgra|enosti ugaonih
parcela
I h 1,15
stepen zauzetosti parcele
do 300 m
60%
do 400 m
55%
do 500 m
50%
do 600 m
45%
preko 600 m
40%
stepen zauzetosti ugaonih parcela
SZ h 1,15
procenat ozelewenih povr{ina
na parceli
10-20%
visina novih objekata
(u odnosu na {irinu ulice)
1,5 {irine ulice
broj parking mesta za stanovawe
0,7-1,1 pm/stan
broj parking mesta za stanovawe
1 pm/80 m BRGP
Broj 4 121
Delovi predmetnog podru~ja detaqno su obra|ivani u

okviru:
DUP-a nove saobra}ajnice od ulice 27. marta do autoputa, Slu`beni list grada Beograda", broj 11/70.
DUP-a rekonstrukcije ~etiri bloka na teritoriji op{tine Vra~ar izme|u ulica: Alekse Nenadovi}a, Proleterskih brigada, Ko~e Kapetana i Wego{eve ulice, Slu`beni list grada Beograda", broj 5/88.
U kontaktnoj zoni du` Krunske ulice je Regulacioni
plan Bulevara revolucije (Bulevara kraqa Aleksandra),
deonica od Takovske do Sin|eli}eve ulice (blokovi A1-A19,
B11, B17), Slu`beni list grada Beograda, broj 15/01, a
du` Wego{eve ulice Detaqni urbanisti~ki plan rekonstrukcije 10 blokova na teritoriji op{tine Vra~ar, Slu`beni list grada Beograda, br. 26/67, 19/70, 20/71, 24/71,
20/76, 5/82.
Kao koncept plana kori{}en je Prostorno-programski
koncept Regulacionog plana dela centralne zone - Prostorna celina op{tine Vra~ar (verifikovan zakqu~kom
Izvr{nog odbora Skup{tine grada br. 350-2272/02, od 1.
novembra 2002), te su i urbanisti~ki parametri (spratnost
objekata, indeks izgra|enosti i stepen zauzetosti), pravila parcelacije i izgradwe i princip re{avawa parkirawa
i garaìrawa vozila preuzeti iz ovog plana uz korekcije.
Prema navedenom planu, predmetno podru~je ~etiri bloka
nalazi se u okviru zone A kontinualno izgra|enog gradskog centra, podzona A2, blokovi 31, 37, 38 i 39, za koje su
(na nivou bloka) definisani slede}i urbanisti~ki parametri (koji se mogu u fazi nacrta korigovati i mewati):
Tabela 1: Urbanisti~ki parametri na nivou bloka
Blok
Neto P
BRGP
bloka (ha) ukupno
Indeks
Stepen
Broj
izgra|e- zauzetosti stanovnika
nosti (I)
(S)
31
37
38
39
1,32
0,74
0,82
0,93
34.320
19.240
19.680
22.320
2,6
2,6
2,4
2,4
60
60
50
50
686
385
394
446
Ukupno
3,81
95.560
2,5
55
1.911
1.2. Ciqevi izrade plana

Povod za izradu plana je preispitivawe kapaciteta izgradwe na ovom podru~ju na bazi koncepta i na osnovu brojnih inicijativa gra|ana, pruàwe mogu}nosti nove izgradwe na teritoriji blokova 38 i 39 koji do sada, zbog
konceptualnog re{ewa sadrànog u DUP-u nove saobra}ajnice od ulice 27. marta do autoputa (Slu`beni list grada Beograda", broj 11/70), nisu imali ovakav tretman i re{avawe problema deficita u broju parking mesta.
Ciqevi izrade plana su:
definisawe javnog interesa,
preispitivawe kapaciteta izgradwe i podizawe standarda stanovawa u procesu urbane rekonstrukcije,
redefinisawe re{ewa parkirawa i garaìrawa,
za{tita i obnova istorijskog nasle|a.
1.3. Obuhvat plana
Granica plana obuhvata deo teritorije op{tine Vra~ar, koju ~ine unutra{we regulacione linije ulica Krunske i Knegiwe Zorke i spoqa{we regulacije linije ulica
Wego{eve i Kursuline sa raskrsnicom Krunske i Kursuline.
êtiri bloka definisana su ulicama:
Blok 31 Krunska, Molerova, Wego{eva i Knegiwe
Zorke,
Blok 37 Krunska, Ko~e Kapetana, Wego{eva i Molerova,
Broj 4 122
Blok 38 Krunska, Baba Vi{wina, Wego{eva i Ko~e

Kapetana,
Blok 39 Krunska, Kursulina, Wego{eva i Baba Vi{wina.
Ukupna povr{ina plana iznosi oko 4,95 ha.
Popis katastarskih parcela u okviru granice plana
KO VRAÂR , D.L. 7; 13, R= 1:500
Popis parcela koje ulaze u granicu plana:
Cele parcele:
549; 545/2; 545/1; 542; 543; 544; 614; 632; 631; 615/1; 615/2;
629; 616; 617; 618/1; 618/2; 619; 620/1; 620/2; 626; 627; 628; 290;
646/2; 646/1; 645/1; 645/2; 646/3; 645/3; 644; 643; 648/1; 648/2;
649; 650; 651; 652; 642; 641; 640; 639; 638; 637/1; 298; 670/3;
670/1; 670/2; 669/1; 669/2; 668; 667; 666; 665; 664; 656; 657; 658;
659; 660/1; 660/2; 661; 662; 1644; 537/2; 536; 533; 547; 622;
637/2; 621; 635; 636; 663/6; 663/5; 663/4.
Delovi parcela:
287; 1399; 671; 541; 537/1; 535; 534; 532; 554; 553; 552; 551; 613;
633; 637/3; 634; 653; 654; 655; 1400/2; 663/3; 663/2; 663/1; 676/1.
U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela iz
tekstualnog i grafi~kog dela elaborata, vaè podaci iz
grafi~kog priloga Regulaciono-nivelaciono re{ewe sa
urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe i Kopije plana.
2. PRAVILA URE\IVAWA
2.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta
Zemqi{te u okviru granica plana namewuje se za:
Javne namene:
javne povr{ine za saobra}ajnice sa infrastrukturom
i parkinzima
trafo-stanica
Ostale namene (samostalno ili u kombinaciji):
stanovawe
poslovawe
objekte garaà
specijalizovan objekat ambasade
prate}e slobodne ozelewene povr{ine
Tabela 2: Bilans povr{ina na teritoriji plana
Namena
Povr{ina (ha) U~e{}e (%)
Javne
saobra}ajne povr{ine
povr{ine sa infrastrukturom
i parkinzima
ustanove pred{kolske
za{tite i vaspitawa
1,88
37,98
u okviru stambeno-poslovnih objekata
Ostale
stanovawe i poslovawe
povr{ine u odnosu 50/90%/50-10%,
sa prate}im slobodnim
ozelewenim
povr{inama (min. 10%)
i objektima podzemnih
garaà
nadzemna garaà
objekat ambasade
2,84
0,12
0,11
57,38
2,42
2,22
Ukupno (bruto)
4,95 ha
100 %
Popis katastarskih parcela za javne namene:

KO Vra~ar
d.l. 7; 13 R=1:5.000
Parcela 1: ulica Molerova.
Cela: 287.
Parcela 2: ulica Ko~e Kapetana.
Cela: 290; Delovi parcela: 646/2; 648/1; 649; 650; 648/2;
651; 652; 634.
Parcela 3: ulica Baba Vi{wina.
22. mart 2004.
Delovi parcela: 298; 635; 636; 637/1; 638; 639; 640; 641;
642; 643; 644; 645/2; 664; 665; 666; 667; 668; 669/1; 669/2; 670/3;
653; 646/3.
Parcela 4: ulica Kursulina.
Delovi parcela: 671; 655; 1644; 1400/2; 1399.
Parcela 5: ulica Wego{eva.
Delovi parcela: 676/1.
Napomena: U slu~aju neslagawa tekstualnog dela sa grafi~kim prilogom, vaè podaci sa grafi~kih priloga.
2.2. Karakter celine i zona

Prostor obuhva}en ovim planom pripada prostornoj celini op{tine Vra~ar. Nalazi se izme|u zona okarakterisanih kao centralna gradska zona i periferija. U neposrednoj blizini, a van granice plana, nalaze se sadràji
poput Kaleni}eve pijace i zgrade op{tine Vra~ar, koji generi{u veliki broj posetilaca.
Prostor, kome pripada predmetna lokacija, odlikuju jasno definisani blokovi zatvorenog tipa, sa preovladavaju}om ivi~nom izgradwom, sastavqeni od objekata razli~itog tipa. Evidentna je zate~ena raznolikost gra|evinskog
fonda od vi{espratnih objekata do prizemnih, iz razli~itih perioda, morfolo{kih i stilskih karakteristika i
promenqivog boniteta.
Na prostoru obuhva}enom planom u postoje}em stawu postoji deficit ure|enih zelenih povr{ina i prostora za
parkirawe vozila. Unutra{wost blokova je uglavnom neure|ena. Du` atraktivnih pravaca kretawa prizemqa su namewena komercijalnim sadràjima. Posebne ambijente ~ine ulice Krunska i Wego{eva. Ulice unutar granica plana, postoje}e uske regulacije, preoptere}ene su saobra}ajem i parkiranim vozilima.
Zone plana obuhvataju delove blokova, a podela je na~iwena prema karakteru obodnih ulica i nasle|enom urbanom tkivu, tj. planiranim urbanisti~kim parametrima.
Zona A obuhvata delove blokova du` saobra}ajnica
Krunske i Wego{eve. Iako su urbanisti~ki parametri za
izgradwu novih objekata isti, napravqena je dodatna podela na podzonu A1 du` Krunske ulice koju karakteri{e specifi~an uli~ni profil, gra|evinska linija pomerena u
odnosu na regulacionu sa obaveznim predba{tama i nasle|eni objekti tipa gradskih vila i podzonu A2 du` Wego{eve ulice koju odlikuju dinami~na kretawa i atraktivni
komercijalni i poslovni sadràji u prizemqima objekata.
Razlike se ogledaju u specifi~nim pravilima postavqawa
objekta na parceli i preporu~enoj nameni.
Zona B obuhvata delove blokova du` saobra}ajnica Kursuline, Baba Vi{wine, Ko~e Kapetana i Knegiwe Zorke.
Karakteristika zone su mirna kretawa i stambeno-poslovni objekti spratnosti u skladu sa planiranom regulacijom
ulica. Podzonom B1 obuhva}eni su objekti gde je mogu}e izvr{iti zamenu objekta novim, dok se podzona B2 odnosi na
objekte u Kursulinoj ulici, koji su susedi spomenika kulture i specifi~nosti koje nosi ta lokacija.
Zona V obuhvata preostali deo podru~ja i u ovoj zoni
propisano je o~uvawe ambijenta, tj. zadràvawe postoje}ih
objekata, uz ograni~ene intervencije. Zona je diferencirana na tri podzone: V1 koja obuhvata spomenik kulture, sa
uslovom o~uvawa izvornog oblika i za{tite pripadaju}e
parcele, V2 u kojoj su planirane intervencije u gabaritu i
volumenu bez promene horizontalne i vertikalne regulacije ka javnom prostoru i mawe intervencije na dvori{nom delu objekata, u skladu sa ta~kom 7. u poglavqu 3.3.1.
Op{ti uslovi, i V3 sa planiranim dogradwama na dvori{nom delu objekta u skladu sa parametrima datim planom.
2.3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine
i javne objekte
2.3.1. Uslovi za objekte javne namene
Ustanove osnovnog obrazovawa
Broj dece {kolskog uzrasta kre}e se u rasponu od 8 do
10% stanovnika bloka, {to ukupno iznosi oko 260 dece na
22. mart 2004.
podru~ju predmetnog plana. Prema Generalnom planu Beograda 2021 (Slu`beni list grada Beograda, broj 27/03)
standard za ovu vrstu objekata iznosi od 6,5 do 7,5 m
BRGP/u~eniku.
Osnovne {kole koje se nalaze u granicama zajedni~kog
{kolskog rejona imaju slede}e kapacitete:
1. O[ Sveti Sava",
ul. Avalska 8
za jednu smenu 17,40 m
BRGP/u~eniku,
2. O[ Vladislav Ribnikar",
ul. Kraqa Milutina 10
za jednu smenu 5,16 m
BRGP/u~eniku,
3. O[ Sava Kova~evi}",
ul. Vojvode Dragomira 1 za jednu smenu 15,66 m
BRGP/u~eniku.
Mreà osnovnih {kola na optimalnoj dostupnosti od
predmetnog podru~ja svojim gra|evinskim i nastavnim kapacitetima moè prihvatiti pove}awe broja stanovnika
na predmetnoj teritoriji.
Ustanove pred{kolske za{tite i vaspitawa
U okviru teritorije plana treba obezbediti prostorne
uslove za formirawe depandansa, ukupnog kapaciteta oko
90 mesta (oko 600 m BRGP sa otvorenim prostorom od oko
800 m). Ova potreba obezbe|uje se u prizemnim delovima
(orijentisanim prema dvori{tu) stambeno-poslovnih objekata u ulici Knegiwe Zorke br. 60 i 62 (u svakom objektu
po 150 m) i Baba Vi{winoj br. 37, 39 i 41 (u svakom objektu po 100 m), putem nezavisne realizacije. Postoji mogu}nost otvarawa pred{kolskih ustanova kao vida privatne
delatnosti, uz uslov zadovoqewa svih propisanih standarda.
2.3.2. Uslovi za ure|ivawe saobra}ajnih povr{ina
1. U planiranom stawu uli~ne mreè, prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine, Kursulina ulica je
ulica prvog reda, dok ulice: Krunska, Wego{eva i Knegiwe Zorke ostaju u rangu ulica drugog reda.
2. Ulice Knegiwe Zorke i Krunska (osim raskrsnice sa
Kursulinom) nalaze se van granica plana.
3. Ulica Wego{eva zadràva se bez intervencija.
4. Ulica Kursulina ostaje u istoj regulaciji ali se kolovoz sa 6 m pro{iruje na 11 m.
5. Ulica Baba Vi{wina pro{iruje se sa 10 m na 14 m.
Ovo se ostvaruje putem etapnosti u realizaciji plana. Novu regulaciju ~ini}e obostrani trotoari {irine 2 m, kolovoz od 5 m i 5 m za grupacije parking mesta pod uglom od
45, koje se organizuju naizmeni~no sa leve i desne strane
osovine saobra}ajnice.
6. Ulica Ko~e Kapetana pro{iruje se sa 6,75 m na 10 m.
Planira se trotoar od 1,5 m sa obe strane, saobra}ajnica {irine 4,5 m i jednostrano podu`no parkirawe {irine 2,5 m.
7. Ulica Molerova zadràva regulaciju od 12 m, s tim
da se planira reìm umirenog saobra}aja sa smicawem
grupacija parking mesta pod uglom od 45. Elementi saobra}ajnog profila su kolovoz {irine 4 m, parking 5 m i
obostrani trotoari od 1,5 m.
8. U ciqu umirewa saobra}aja u ul. Molerovoj i Baba
Vi{winoj planira se formirawe vertikalnih prepreka"
izdizawem kolovoza kao i bo~no suèwe kolovoza na pozicijama ulaza u ulicu. Poloàj vertikalnih prepreka" mora biti uskla|en sa prilazima garaì.
9. U planiranom stawu linije JGPP-a zadràvaju se
kao u postoje}em stawu.
10. Postaviti odgovaraju}u saobra}ajnu signalizaciju.
11. Obezbediti parking mesta u okviru planiranih
otvorenih parking mesta u regulaciji ulica. Voditi ra~una o potrebnom broju parking mesta za vozila osoba sa specijalnim potrebama (najmawe 5% od ukupnog broja, ali ne
mawe od jednog parking mesta), wihovim dimenzijama (minimalna {irina 3,50 m) i poloàju (u blizini ulaza u
objekte i sl.), u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kre-
Broj 4 123
tawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica

(Slu`beni glasnik RS", broj 18/97). Propisno obeleìti ova parking mesta.
12. Podi}i kvalitet pe{a~kih kretawa i primeniti propise koji se odnose na nesmetano kretawe, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata
u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih
i invalidnih lica (Slu`beni glasnik RS", broj 18/97).
13. Na mestima na kojima nije dozvoqeno parkirawe na
trotoaru izvesti ivi~wake ve}e visine, dok na mestima pe{a~kih prelaza izvesti rampe sa upu{tenim ivi~wacima.
14. Stabla drve}a u okviru parking prostora za{tititi
odgovaraju}im {titnicima ogradama.
15. Parterne povr{ine u okviru ulica Molerove, Kapetan Ko~ine i Baba Vi{wine (na deonici od Krunske do
Wego{eve ulice) poplo~ati odgovaraju}im materijalom.
16. Obezbediti prostor za stajali{ta javnog prevoza i
obraditi ih u skladu sa zahtevima Pravilnika o uslovima
za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim
kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica
(Slu`beni glasnik RS", broj 18/97).
17. U okviru trotoara, u nivou kolovoza obezbediti prostor za sme{taj sudova za prikupqawe otpada, na lokaciji
ve} postoje}ih sudova.
18. Ne dozvoqava se formirawe stepeni{ta za pristup
rekonstruisanim prizemnim i suterenskim etaàma, van
regulacione linije bloka, tj. u okviru trotoara.
19. Javno osvetqewe ulica obezbediti u skladu sa Uslovima za elektroenergetsku mreù.
2.3.3. Uslovi za regulaciju zelenih povr{ina ure|ivawe
slobodnih povr{ina i izgradwu i ure|ivawe de~jih igrali{ta
Sistem zelenila na planom razra|ivanoj teritoriji ~ine: drvoredi, predba{te i zelenilo na pojedina~nim parcelama stambenih i poslovnih objekata.
Postoje}e zelenilo
Planom se zadràva sve postoje}e kvalitetno drve}e na
parcelama kao i kvalitetno drve}e u drvoredu u Wego{evoj i Krunskoj ulici.
Sa~uvano kvalitetno drve}e prilikom nove izgradwe
ili rekonstrukcije treba uklopiti u nova re{ewa ure|ivawa terena. Izuzetno, uklawawe ili izme{tawe stabala moè se izvr{iti uz posebne uslove JKP Gradsko zelenilo,
uz obaveznu nadoknadu u ukupnom broju stabala. Ovo se posebno odnosi na o~uvawe drve}a na slede}im parcelama:
ul. Wego{eva br. 55 kao i drvored u istoimenoj ulici,
ul. Knegiwe Zorke br. 66,
ul. Ko~e Kapetana ispred broja 26, i u dvori{tu broja 36 i 40,
ul. Baba Vi{wina br. 37 i 48,
ul. Krunska 90.
Drvoredi
Wego{eva ulica zadràva se postoje}i drvored na
delu ispred blokova 37, 38 i 39 i planira se osnivawe drvoreda na delu ulice ispred Bloka 31.
Molerova i Baba Vi{wina ulica planira se osnivawe novih drvoreda ~ija je uloga vi{estruka: zasena parking
mesta, oplemewivawe ambijenta i poboq{awe kvaliteta
ìvotne sredine. Ukoliko se pri izradi tehni~ke dokumentacije pokaè da zbog stawa podzemnih instalacija nije mogu}e zasnivawe drvoreda sadwom na klasi~an na~in, drvoredi u navedenim ulicama moraju se osnovati sadwom drvorednih sadnica u odgovaraju}e àrdiwere, primenom na poseban na~in odnegovanih takozvanih kontejnerskih sadnica.
Ulica Ko~e Kapetana drvored je planiran na delu
ulice sa podu`nim parkirawem. Zbog uskog profila ulice
uslovqavaju se vrste drve}a koje ne formiraju veliku kro{wu i koje dobro podnose orezivawe kako bi se kro{we po
potrebi mogle redukovati.
Broj 4 124
Predba{te
Posebnu ambijentalnu karakteristiku, pored drvoreda
sa travnom ba{ticom u sredi{wem delu ulice Krunske, ~ine i predba{te koje se ovim planom i daqe afirmi{u. Izbor vrsta drve}a, {ibqa i cve}a ne uslovqava se, ali je preporuka da se za ozelewavawe koriste vrste sa izrazito dekorativnim svojstvima i sukcesivnim periodima cvetawa.
Preporuka je tako|e da ~etinarske ili zimzelene vrste budu zastupqene sa oko 30% u odnosu na li{}are, kako bi se
ublaìo monotoni efekat u periodu mirovawa vegetacije.
Zelenilo na parcelama stambenih i poslovnih objekata
Za date prostore ne odre|uju se posebna pravila ure|ivawa osim da oko 30% parcele treba da bude ure|ena zelena povr{ina, bar na onim parcelama gde ima prostornih
mogu}nosti. Na slobodnim dvori{nim povr{inama (bez
podzemnog dela objekta) preporu~uju se sadnice visokih
li{}ara sa dekorativnim karakteristikama cvetova (paulovnija, sofora, divqi kesten i druge).
Ravan krov podzemnih garaà unutar bloka moè se jednim delom koristiti za povr{insko parkirawe (maksimalno 50% ukupne povr{ine), ali ga obavezno zasen~iti
sadnicama koje zbog specifi~nosti lokacije moraju biti u
àrdiwerama. Izvr{iti poplo~avawe partera.
Na drugom delu mogu se urediti poplo~ane povr{ine za
de~ija igrali{ta. Ove dve namene moraju se fizi~ki razdvojiti (povr{ine za igru dece udaqiti od ventilacionih
kanala garaè) kontinuiranim nizom àrdiwera sa kontejnerskim sadnicama odgovaraju}eg ~etinarskog drve}a
usko piramidalnog ili vaqkastog habitusa.
Zastor na ovim povr{inama mora biti od savremenih,
iskqu~ivo mekih materijala, a sprave za igru dece prilago|ene pred{kolskom uzrastu. Izri~ito se ne odobrava
primena ~vrstih zastora (beton, betonske kulije plo~e) ispod sprava kao {to su pewalice, quqa{ke, klackalice i
sl. U okviru ove povr{ine planirane su klupe za sedewe.
2.4. Uslovi za tehni~ku infrastrukturu
2.4.1. Vodovodna mreà
Predmetna teritorija pripada drugoj visinskoj zoni
snabdevawa Beograda vodom. U okviru bloka i okolnih
ulica dominira stara mreà nedovoqnog kapaciteta 80
mm 100 mm. Ulicama Krunska i Ko~e Kapetana prolazi magistralni cevovod 300 mm, a u ul. Knegiwe Zorke
postoji 150 mm. Postoje}a mreà uglavnom se nalazi u
kolovozu ili ispod planiranih parking prostora.
Ukinuti celokupnu vodovodnu mreù pre~nika maweg
od 150 mm osim u ul. Knegiwe Zorke gde se zadràva postoje}e stawe. Izgraditi novu vodovodnu mreù minimalnog pre~nika 150 mm. Postaviti je u trotoare ili ivi~wake rekonstruisanih saobra}ajnica i povezati u prstenast sistem u {ahtovima sa svom potrebnom armaturom.
Planirano je prikqu~ewe nove distributivne mreè na
postoje}i primarni vod 300 mm na uglu ulica Krunske i
Ko~e Kapetana. Na uli~noj mreì predvideti dovoqan
broj protivpoàrnih hidranata. Izvesti rekonstrukciju
ku}nih prikqu~aka na novu mreù, a staru mreù ukinuti.
Obezbediti dovoqne koli~ine vode i dovoqan pritisak za
sanitarne i protivpoàrne potrebe.
2.4.2. Kanalizaciona mreà
Kanalizacija pripada centralnom sistemu Beogradske
kanalizacije, i to u delu koji se kanali{e po op{tem sistemu odvo|ewa ki{nih i upotrebqenih voda. Postoje}a
kanalizacija nalazi se u kolovozu postoje}ih i planiranih
saobra}ajnica i pre~nika je 250 mm 350 mm.
S obzirom na to da se u najvi{em delu sliva ka kolektoru u ul. Mekenzijevoj zadovoqava svojim kapacitetom i
nije potrebna wena rekonstrukcija osim uskla|ivawa planiranih saobra}ajnica. Pri izgradwi novih objekata mora
se voditi ra~una o mogu}nosti ukqu~ivawa novih objekata
u postoje}e uli~ne kanale po tehni~kim propisima Beogradske kanalizacije.
22. mart 2004.
2.4.3. Elektroenergetska mreà

Za snabdevawe elektri~nom energijom planiranih potro{a~a potrebno je izgraditi ~etiri nove TS 10/0,4 kV i
postoje}u TS 10/0,4 kV Knegiwe Zorke 68 (reg. br. B-233)
zameniti novom TS kapaciteta 2h1.000 kVA. Planirane
TS-1, TS-2, TS-3 su kapaciteta 1.000 kVA, a TS-4 kapaciteta 2h1.000 kVA. U ul. Wego{evoj br. 67, rekonstrukcija
elektroopreme vr{i}e se u okviru postoje}e TS.
Sve planirane TS 10/0,4 kV grade se u sklopu planiranih objekata. Izgradwa nove TS-2 planira se u okviru novog objekta u ul. Baba Vi{winoj 47, ugao sa Krunskom 88.
Transformatorske stanice kapaciteta 1h1.000 kVA moraju
imati najmawe dva odvojena odeqewa: jedno odeqewe za
sme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj razvoda niskog i visokog napona.
Transformatorska stanica kapaciteta 2h1.000 kVA mora imati najmawe tri odvojena odeqewa: dva odeqewa za
sme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj razvoda niskog i visokog napona.
Obezbediti sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju prostorije za sme{taj transformatora. Pristup prostorijama
TS 10/0,4 kV obezbediti izgradwom pristupnog puta najmawe {irine 3 m do najbliè javne saobra}ajnice.
Planirane TS-2 , TS-3 i TS-4 prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz na novi 10 kV vod koji }e se poloìti od TS
35/10 kV Neimar" do TS 35/10 kV Tehni~ki fakultet".
Planirana TS-1 prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz na
postoje}i 10 kV vod koji je postavqen izme|u TS 10/0,4 kV
Knegiwe Zorke 68 (reg. br. B-233 ) i TS 35/10 kV Neimar".
Planirani kablovi 10 kV u okviru predmetnog plana
izve{}e se podzemno, a u rovu dubine 0,8 m, {irine 0,40,5 m.
Niskonaponska mreà u okviru predmetnog plana izve{}e se tako|e podzemno u rovu dubine 0,8 m, {irine u zavisnosti od broja kablova.
Sve postoje}e vodove 1 i 10 kV koji su ugroèni izgradwom objekata i saobra}ajnica izmestiti na bezbednu lokaciju. Sve saobra}ajnice opremqene su instalacijom javnog
osvetqewa, koja }e biti rekonstruisana po isteku ekonomskog i tehni~kog veka trajawa.
Prikqu~ewe planiranih TS 10/0,4 kV na mreù bi}e
mogu}e po izgradwi i stavqawe u pogon TS 110/10 kV
Obili}" i Centar".
2.4.4. TT i KDS mreà
Predmetni blokovi pripadaju podru~ju postoje}ih glavnih TT kablova N 19, 22 i 25 ATC Krunski venac. Kapaciteti navedenih TT kablova ne zadovoqavaju potrebe
pretplatnika na wihovim podru~jima. Du` ulica Kursuline, Baba Vi{wine, Ko~e Kapetana i Molerove izgra|ena je
kablovska TT kanalizacija kapaciteta dve TT cevi, du`
ulice Knegiwe Zorke kapaciteta tri TT cevi, du` Ulice
Wego{eve kapaciteta 12 TT cevi i du` ulice Krunske kapaciteta 12 TT cevi. Distributivna TT mreà izgra|ena je
uvla~nim TT kablovima postavqenim kroz postoje}u TT kanalizaciju i armiranim TT kablovima postavqenim kroz
privodnu TT kanalizaciju, odnosno slobodno u zemqu.
Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka kori{}en je usvojeni princip:
stanovawe: svaki stan jedan telefonski prikqu~ak,
poslovawe: na svakih 30 m korisne povr{ine jedan
telefonski prikqu~ak,
lokali: svaki lokal jedan telefonski prikqu~ak.
Na bazi usvojenog principa i veli~ine urbanih jedinica do{lo se do stava da je za predmetno podru~je potrebno
obezbediti ukupno oko 1.100 telefonskih prikqu~aka.
Uzimaju}i u obzir perspektivni plan TT mreè i TT kanalizacije na podru~ju ATC Krunski venac konstatovano je da:
deo Bloka 31 pripada podru~ju glavnog TT kabla N 2;
deo Bloka 31 i mawi deo Bloka 37 pripada podru~ju
glavnog TT kabla N 5;
ve}i deo Bloka 37 i Blok 38 pripadaju podru~ju glavnog TT kabla N 22;
22. mart 2004.
Blok 39 pripada podru~ju glavnog TT kabla N 18;

postoje}im i planiranim trasama mogu se projektovati i polagati i vi{enamenski telekomunikacioni kablovi (VNTKM, KDS).
2.4.5. Toplovodna mreà
Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu
toplane Kowarnik, odnosno toplovodnom konzumu magistralnog toplovoda 355.6/5.6 mm poloènim u ulici Kursulinoj. Postoje}i objekti koji se nalaze u okviru predmetnog plana trenutno, svoje potrebe zadovoqavaju koriste}i
individualne izvore energije (el. energiju ili pe}i sa
razli~itim osnovnim energentima). Na bazi urbanisti~kih pokazateqa datih ovim planom izvr{ena je procena toplotnog konzuma za sve potro{a~e u skladu sa wihovom
spratno{}u i namenom. On iznosi 9.600 KW i kao takav je
posluìo za prora~un i dimenzionisawe cevne mreè.
U tabelarnom prikazu izvr{en je pregled potreba za toplotnom energijom po urbanisti~kim blokovima:
Broj 4 125
Planiranu toplovodnu mreù projektovati i izvoditi

od postoje}eg gore pomenutog magistralnog toplovoda kao
{to je to dato u grafi~kom prilogu, s ciqem celokupne toplifikacije predmetnog prostora. U ul. Krunskoj ostavqena je mogu}nost povezivawa sa magistralnim toplovodom
273 mm koji pripada toplifikacionom sistemu toplane
Dunav, ~ime sistem napajawa toplotnom energijom postaje
reverzibilan. Toplovodnu mreù izvoditi u betonskim kanalima standardizovanih dimenzija ili sa bezkanalnim
predizolovanim cevima. Minimalna dubina ukopavawa toplovodnih cevi iznosi 0,8 m u odnosu na gorwu ivicu cevi.
Toplovodna mreà raspore|ena je optimalno i postavqena
tako da predstavqa najcelishodnije re{ewe u odnosu na
prostorne mogu}nosti pojedinih saobra}ajnica, toplotnog
konzuma planiranog za postoje}e i planirane povr{ine i
poloàja ostalih infrastrukturnih vodova.
Toplotne podstanice smestiti u prizemqa planiranih
objekata ili u podrume postoje}ih i za wih obezbediti prikqu~ke na elektri~nu energiju, vodovod i gravitacionu kanalizaciju. Ta~an broj i pozicija toplotnih podstanica
nije fiksan i on moè biti korigovan prilikom izrade i
overe daqe urbanisti~ke i tehni~ke dokumentacije. Toplotne podstanice projektovati i izvesti u svemu prema
Tehni~kim propisima JKP Beogradske elektrane".
Tabela 3: toplotni konzum, po gradskim blokovima
Broj bloka
Broj
Toplotni
podstanica
konzum (kW)
Blok 31
3
3.000
Blok 37
1
2.200
2.5. Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta
Blok 38
5
2.000
Blok 39
6
2.400
Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog
gra|evinskog
zemqi{ta vr{i se iz buyetskih sredstava
15
9.600
Skup{tine grada Beograda.
Tabela 4: Predmer radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta
Radovi na ure|ivawu
Vrsta
Jedinica mere
Intervencija
Ukupna koli~ina
javnog gra|. zemqi{ta
Rekonstrukcija
Novo
Izuzimawe zemqi{ta za saobra}ajnice

m
742
742
Vodovod
150 mm
m
1.210
1.210
Elektroinstalacije
10 kV
m
600
600
podzemni vod
1 kV
m
2.400
2.400
TS
10/0,4 kV
kom.
3
3
(1h1.000) kVA
10/0,4 kV
kom.
1
1
(2h1.000) kVA
TT instalacije
600h4h0,4 mm
dva kablovska
podru~ja
Toplovod
273/5 mm
m
340
340
219,1/5 mm
m
290
290
133/4mm
m
159
159
108/3,6 mm
m
351
351
88,9/3,2 mm
m
198
198
60,3/2,9 mm
m
94
94
TP
kom.
15
15
Saobra}ajnice
Kursulina
m
3.633
3.633
(ukupna povr{ina
Baba Vi{wina
m
2.106
2.106
kolovoza sa trotoarima Ko~e Kapetana
m
1.527
1.527
i parking mestima)
Molerova
m
1.856
1.856
Drvoredi
kom.
64
2.6. Inèwersko-geolo{ki uslovi

Prostor regulacionog plana nalazi su rasponu sa apsolutnim kotama 133144 mnv. Teren ovog prostora izgra|en
je od tercijalnih glinovito-laporovitih sedimenata, na
dubini od 9 do 10 m, sa kotama 128129,5 mnv. Preko ovih
naslaga formirane su kvartarne deluvijalno-proluvijalne
i eolske naslage, ukupne debqine 910 m. Kvartarne naslage prekrivene su nasipom promenqive debqine do 1 m. Nivo podzemne vode utvr|en je na dubini 5,206,30 m (apsolutne kote 132133,5). Lokalno podzemna voda utvr|ena je na
kontaktu kvartarnih i tercijarnih sedimenata (na dubini
od 10,5 m, apsolutne kote 128).
Pri planirawu izgradwe novih objekata pridràvati

se slede}ih uslova:
nasip je ja~e sti{qiv, sniènih otpornih svojstava i
nije pogodan za fundirawe;
les je osetqiv na dodatno provlaàvawe i ja~e sti{qiv za >100 kN/m. Treba se prilagoditi procenom dozvoqene nosivosti, optimalnom dubinom fundirawa, spre~avawem sekundarnih dotoka vode u podtlu;
ostale sredine u padini lesnih naslaga povoqne su za
fundirawe, uz obaveznu za{titu temeqne jame u pogledu
stabilnosti, dotoka vode i primenu drena`nih sistema
oko objekta.
Broj 4 126
Objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture:

saobra}ajnice u nasipu izvodi}e se uz pripremu podtla koja podrazumeva uklawawe nepovoqnog materijala i
mehani~ku stabilizaciju do propisane zbijenosti;
angaòvawem lesnih naslaga voditi ra~una o wegovoj
osetqivosti na dejstvo mraza i obavezi brzog i kontrolisanog odvo|ewa povr{inskih voda;
iskopi u koje se polaè prate}a infrastruktura, dubqi od 2 m, moraju se {tititi razupirawem. Radovi }e se
izvoditi u prirodno vla`nom tlu.
Rekonstrukcija, dogradwa i nadogradwa postoje}ih
objekata mogu}a je ako se istraìvawima utvrdi da su oni
fundirani na odgovaraju}i na~in i da uve}awe optere}ewa na temeqe ne}e izazvati {tetne posledice po objekat.
U suprotnom potrebno je sprovesti odgovaraju}e intervencije na temeqima kao sanacione mere ili pak u terenu, kako bi se omogu}ilo prihvatawe dodatnog optere}ewa.
Za daqi nivo projektovawa potrebno je uraditi detaqna
istraìvawa koja }e definisati dubinu i na~in fundirawa pogotovo za objekte gde su planirane podzemne etaè.
Analize se moraju sprovesti u skladu sa Zakonom o geolo{kim istraìvawima (Slu`beni glasnik RS", broj 44/95).
2.7. Za{tita kulturno-istorijskog nasle|a
Za potrebe Regulacionog plana dela centralne zone
Prostorna celina op{tine Vra~ar (prostorno-programski
koncept) u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda izra|en je elaborat Uslova ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status
prethodne za{tite i mere wihove za{tite (maj 2002). Posebno, za podru~je ~etiri bloka koje obuhvata ovaj plan izra|en
je elaborat Uslova ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status prethodne za{tite i
mere wihove za{tite br. 030513, od 21. marta 2003. godine.
1. Prema navedenim elaboratima, blokovi 31, 37 i 38
pripadaju celini Stari Beograd, za koju je planiran reìm za{tite stepena koji podrazumeva kontrolisanu
urbanu obnovu sa za{titom postoje}eg tkiva sa limitiranim pogu{}avawem i modernizacijom, zamenu dotrajalog
gra|evinskog fonda novim koji se svojom horizontalnom i
vertikalnom regulacijom uklapa u postoje}i karakter, implementaciju tercijalnih delatnosti, rekonstruisawe saobra}aja, akcije ure|ivawa i unapre|ewa, ure|ivawe postoje}ih i formirawe novih javnih prostora. Deo Bloka 31
prema ulici Knegiwe Zorke, nalazi se u okviru zone uticaja celine Smiqani}eve ulice.
2. Du` Krunske ulice, u okviru blokova 31, 37 i 38 definisana je celina koju karakteri{u objekti tipa rezidencija i vila sa izrazitim arhitektonsko-urbanisti~kim i ambijentalnim vrednostima. Planiran je reìm za{tite
stepena koji podrazumeva ~uvawe postoje}eg gra|evinskog
fonda, regulacije, profila i karaktera ulice, postoje}e
spratnosti objekata i karakteristi~nog drvoreda. Izgradwa novih objekata uslovqena je o~uvawem karaktera ulice i
postizawem skladnog odnosa sa postoje}im tipom izgradwe.
3. Blok 39 nalazi se van navedenih zona. U okviru ovog
bloka (ul. Kursulina br. 35, ku}a Mihaila Popovi}a iz
1905, arh. Stojan Titelbah) nalazi se spomenik kulture
kulturno dobro sa za{ti}enom parcelom. Fasada je vremenom devastirana, te se predvi|a vra}awe prvobitne secesijske dekoracije. Sve budu}e intervencije ograni~avaju se
na postoje}i gabarit objekta.
4. Objekti koji se nalaze uz spomenik kulture u Kursulinoj ulici 33 i 37 datiraju iz iste epohe i imaju istu horizontalnu i vertikalnu regulaciju. Radi o~uvawa vrednosti za{ti}enog objekta i usagla{avawa wegove okoline
propisuje se obaveza raspisivawa urbanisti~ko-arhitektonskog konkursa za izgradwu na susednim parcelama.
5. Dvori{ne fasade objekata u ulici Baba Vi{winoj
br. 40, 42 i 44a koji se nalaze u zale|u spomenika kulture
obraditi sa posebnom pa`wom, uz obavezu pribavqawa saglasnosti Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda na glavni projekat.
22. mart 2004.
6. Tokom radova na izvo|ewu podzemnih etaà potrebno

je obaviti za{titna arheolo{ka iskopavawa.
7. Objekti na kojima je mogu}e izvr{iti nadzi|ivawe
jedne spratne etaè, u skladu sa uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda: ulica Ko~e Kapetana br. 35, 37 i 41.
8. Objekti na kojima je mogu}e izvr{iti remodelovawe
neprimerene nadgradwe potkrovqa u formi ponovqene
spratne etaè, u skladu sa uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda: ulica Ko~e Kapetana br.
39, 43 i 49 (deo objekta).
9. Objekti koje je mogu}e zameniti novim u skladu sa
pravilima plana:
ulica Knegiwe Zorke br. 58, 60, 62 i 66;
ulica Molerova br. 40 (re{avawe u okviru urbanisti~kog projekta za potrebe izgradwe podzemne garaè, katastarska parcela ne zadovoqava minimum za gra|evinsku
parcelu propisan planom);
ulica Ko~e Kapetana br. 47, 30, 32, 34, 36, 38 i 40;
ulica Baba Vi{wina br. 31, 33, 35, 37, 39, 41, 43, 45,
47, 34, 34a, 36, 38, 40, 42 44a i 48;
ulica Kursulina br. 25, 27, 29, 33,37, 39 i 41;
ulica Krunska br. 88 i 90;
ulica Wego{eva br. 55 i 57 (izdato odobrewe za izgradwu novog objekta).
10. Na svim ostalim objektima na teritoriji obuhva}enoj planom koji nisu navedeni za mogu}nost zamene ili
nadzi|ivawa mogu}e je izvesti intervencije u gabaritu i
volumenu, bez promene horizontalne i vertikalne regulacije. Za sve intervencije na postoje}im objektima koji se
zadràvaju potrebna je saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda, kojom }e se utvrditi obim
i vrsta intervencije. Obezbediti saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda na glavni projekat.
2.8. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih
nepogoda i prostorno-planski uslovi od interesa
za odbranu
Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih nepogoda
Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizovani
i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim normativima
za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima
(Slu`beni list SFRJ, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).
Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra
Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima:
Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom
o za{titi od poàra (Slu`beni glasnik SRS, br. 37/ 88
i 48/94).
Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve... (Slu`beni list SRJ, broj 8/95).
Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Odlukama o tehni~kim normativima za projektovawe stambenih
zgrada i stanova (Slu`beni list grada Beograda, broj
32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu visokih objekata od poàra (Slu`beni list SFRJ",
broj 7/84), Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona (Slu`beni list
SFRJ, br. 53 i 54/88 i 28/95), Pravilnikom o tehni~kim
normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ, broj 11/96), Pravilnikom o
tehni~kim normativima za klimatizaciju i ventilaciju
(Slu`beni list SFRJ, broj 38/89), Pravilnikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe dima i toplote nastalih u poàru (Slu`beni list SFRJ, broj 45/85),
22. mart 2004.
Pravilnikom o tehni~kim normativima za liftove na el.

pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Slu`beni list
SFRJ, br. 16/86 i 28/89), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih
trafo-stanica (Slu`beni list SFRJ, broj 13/78) i Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za
za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostanica (Slu`beni list SFRJ, broj 37/95).
Planirana vi{eeta`na podzemna i nadzemna garaà
mora imati: stabilnu automatsku instalaciju za dojavu poàra, stabilnu instalaciju za ga{ewe poàra, sistem za
otkrivawe prisustva SO gasa, instalaciju sigurnosnog
osvetqewa, dizel agregat, prinudnu ventilaciju, sistem za
odimqavawe. Veza garaè sa stepeni{nim prostorom
okolnih zgrada mora se odvojiti tampon prostorom.
Planirana jednoeta`na podzemna garaà mora imati:
instalaciju sigurnosnog osvetqewa, prinudnu ventilaciju
i sistem za odimqavawe. Veza garaè sa stepeni{nim prostorom okolnih zgrada mora se odvojiti tampon prostorom.
Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu
U vezi sa civilnom za{titom nije planirana izgradwa
skloni{ta, ve} je obaveza investitora da uplati doprinos
za izgradwu skloni{ta, u skladu sa ~lanom 74. Zakona o odbrani (Slu`beni glasnik RS", broj 45/91).
2.9. Uslovi za za{titu ìvotne sredine
@ivotnu sredinu na ovom prostoru ugroàvaju izduvnim gasovima i bukom motorna vozila i u zimskom periodu, mnogobrojna ku}na loì{ta na ~vrsto gorivo. Iz tog
razloga sa ciqem za{tite ìvotne sredine pridràvati
se slede}ih uslova:
ne dozvoqavaju se namene koje mogu zagaditi ìvotnu
sredinu iznad dozvoqenih granica,
u delu objekata prema ulici izbegavati stanovawe u
suterenskim i prizemnim etaàma,
osloboditi unutra{wost blokova od nehigijenskih i
pomo}nih objekata i ovaj prostor planirati kao ozelewenu
povr{inu,
zagrevawe objekata vr{iti iskqu~ivo centralizovano,
obezbediti dovoqno osun~anosti i provetrenosti,
zelene nasade pa`qivo planirati tako da imaju visoku biolo{ku, funkcionalnu i estetsku vrednost,
obezbediti adekvatnu ventilaciju nadzemnih i podzemnih garaà.
3. PRAVILA GRA\EWA
3.1. Vrsta i namena objekata
Najve}i deo zemqi{ta obuhva}enog planom namewen je
stanovawu u kombinaciji sa komercijalnim i poslovnim
sadràjima, u odnosu 5090% / 5010%. Preporuka je da
prizemqa objekata uz ulice Krunsku, Wego{evu, Knegiwe
Zorke, Molerovu, Ko~e Kapetana, Baba Vi{winu i Kursulinu budu nestambena, dok se nestambena namena preporu~uje i za prostor na prvom spratu u podzoni A2, du` Wego{eve ulice. Kod postoje}ih objekata koji imaju predba{tu
u podzoni A1, uz Krunsku ulicu i kod drugog, ve} postoje}eg objekta u dubini parcele, prizemqa objekata mogu biti
namewena stanovawu. Poslovni i komercijalni sadràji
ne smeju da ugroàvaju stanovawe, naro~ito u pogledu za{tite ìvotne sredine, nivoa buke i aerozaga|ewa. Odnos
stambenog i poslovnog prostora na nivou parcele nije definisan, tj. dozvoqava se promena namene iz stambene u
poslovnu, i obrnuto, u skladu sa op{tim uslovima.
3.2. Uslovi za obrazovawe gra|evinske parcele
1. Poloàj parcele definisan je regulacionom linijom prema javnim povr{inama i razdelnim granicama parcela prema susednim parcelama, iste ili druge namene.
2. Gra|evinske parcele formiraju se na osnovu postoje}ih
katastarskih parcela, u skladu sa planom datim pravilima.
3. Mogu}e je ukrupwavawe, tj. spajawe dve ili vi{e katastarskih parcela radi formirawa gra|evinske parcele, uz
Broj 4 127
uslov da se vr{i u okviru granica celih parcela, bez mogu}nosti promene namene i tipa izgradwe, uz korekciju kapaciteta prema novoj povr{ini parcele. Uslov preparcelacije je izrada urbanisti~kog projekta za predmetne parcele.
4. Bez obzira na eventualno spajawe parcela, postoje}i
front parcela prema saobra}ajnicama mora se odraziti na
budu}u izgradwu, {to je navedeno i obja{weno u poglavqu
3.3.4. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe objekata.
5. Mogu}a je deoba katastarskih parcela radi formirawa gra|evinske parcele, uz uslov da posle deobe svaka pojedina~na parcela ispuwava sve planom date uslove, kao i
uslove iz prethodnog stava. Uslov parcelacije je izrada urbanisti~kog projekta za predmetne parcele.
6. Deoba parcela objekata koji uìvaju status spomenika kulture nije mogu}a.
7. Svaka gra|evinska parcela mora imati obezbe|en
pristup na javnu povr{inu ulicu kao i prikqu~ak na tehni~ku infrastrukturu.
8. Na parcelama povr{ine mawe od 140 m sa frontom
prema saobra}ajnici uìm od 9 m nije mogu}a nova izgradwa za namene stanovawa ili poslovawa ili rekonstrukcija postoje}ih objekata. Ovim vrednostima je definisan minimum uslova za formirawe gra|evinske parcele. Preparcelacijom spajawem parcela sa nekom od susednih parcela, sti~u se uslovi za realizaciju novog objekta, u skladu sa
planiranim kapacitetima.
3.3. Uslovi za izgradwu objekata
Ovim planom dati su pokazateqi i pravila za zamenu
objekata novim i rekonstrukciju postoje}ih objekata.
3.3.1. Op{ti uslovi
1. Nije dozvoqena izgradwa ili bilo kakva promena u
prostoru koja bi mogla da naru{i ili ugrozi objekat ili
funkciju na susednoj parceli.
2. Pravila za izgradwu data u planu odgovaraju obliku
i veli~ini parcela.
3. Izgradwa novih objekata i dogradwa postoje}ih uslovqeni su obezbe|ivawem odgovaraju}eg broja parking mesta
za nove stambene ili poslovne jedinice.
4. Za sve intervencije na postoje}im objektima koji se
zadràvaju potrebna je saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture. Saradwa je obavezna i za nove objekte u
okruèwu spomenika kulture.
5. Izgradwa novih objekata planirana je interpolacijom u postoje}u gradwu.
6. Pri rekonstrukciji postoje}ih objekata voditi ra~una o tehni~kim mogu}nostima za realizaciju planirane intervencije, prilikom izrade geotehni~ke dokumentacije.
7. U okviru volumena postoje}ih objekata koji se zadràvaju dozvoqava se adaptacija, rekonstrukcija i pro{irewe
stambenih jedinica u ciqu poboq{awa uslova i standarda
stanovawa. Planom su dozvoqene slede}e intervencije: pretvarawe tavanskog prostora u stambeni, sa mogu}no{}u podizawa nazitka ka dvori{tu, zatvarawe krovnih terasa ka dvori{tu objekata, pretvarawe podrumskog prostora u poslovni
ili gara`ni prostor, iskop podrumskih prostorija ispod postoje}eg objekta a u wegovom gabaritu, sanacija i zamena konstruktivnih elemenata objekta i sl., pod uslovom da su intervencije u skladu sa ostalim uslovima definisanim planom.
8. U slu~aju lo{eg boniteta postoje}eg objekta daje se
mogu}nost radikalne intervencije zamene postoje}eg
objekta novim, {to je prikazano u grafi~kom prilogu Elementi za sprovo|ewa plana.
9. Za ure|ivawe i ozelewavawe dvori{ta objekata nema
prostornih mogu}nosti za ozelewavawe u ve}em obimu zbog
velike zauzetosti povr{ina parcela postoje}im objektima.
Za ovu namenu planira se minimalno 30 % povr{ina koje
}e se dobiti ra{~i{}avawem dvori{ta i uklawawem dotrajalih dvori{nih objekata.
10. Nije dozvoqena izgradwa drugog ili pomo}nog objekta na parceli, uz obavezu uklawawa postoje}ih, osim u navedenim slu~ajevima koji predstavqaju izuzetak i u slu~aju garaà i nadstre{nica za parking mesta u okviru parcele.
Broj 4 128
11. Sudove za prikupqawe otpada za potrebe novih objekata postaviti unutar istih, tako da budu lako dostupni
korisnicima i komunalnim vozilima.
12. Prilaze i ulaze u objekat re{avati u skladu sa uslovima Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slu`beni glasnik RS", broj 18/97).
3.3.2. Urbanisti~ki parametri
1. Visina objekata ne sme pre}i onu koja je planom definisana za tu zonu, tj. parcelu. Maksimalna spratnost postoje}ih i planiranih objekata data je u prilogu Regulaciono-nivelaciono re{ewe, sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima
za obeleàvawe R=1:500.
2. Maksimalna spratnost novih objekata iznosi P+5 u
zonama A1 i A2, tj. P+4 u zoni B1 i P+1-P+3 u zoni B2. Izuzetak je maksimalna spratnost ugaonog dela objekta na katastarskoj parceli br. 653 KO Vra~ar, ul. Baba Vi{wina br.
48, koja iznosi P+6, kao {to je prikazano na grafi~kom
prilogu br. 2. Regulaciono-nivelaciono re{ewe sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina, analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe, R=1:500. Ostatak
objekta zadràva maksimalnu spratnost P+5. Ve}a spratnost
na uglu objekta dozvoqena je iz razloga zaklawawa neprimerene nadgradwe susednog objekta iz pravca Krunske ulice.
3. Zavr{nu nadzemnu etaù (~etvrtu ili petu u zavisnosti od zone i poloàja objekta) izvesti u formi sprata,
povu~unog sprata ili potkrovqa, a u skladu sa Uslovima za
arhitektonsko oblikovawe objekata (3.3.4). Iznad ove etaè
nije dozvoqeno formirawe dodatnog korisnog prostora.
4. Kota prizemqa novih objekta odre|uje se u zavisnosti
od poloàja zgrade na parceli i to maksimum 50 cm iznad
okolnog terena ili najvi{e kote trotoara ispred objekta.
Kota prizemqa ne moè biti nià od kote okolnog terena
ili trotoara.
5. Maksimalna visina venca planiranih objekata u zonama A1 i A2 ne sme pre}i 18 m, u zoni B1 ne sme pre}i 15 m,
odnosno u zoni B2 12 m, ra~unato od najniè kote trotoara
ispred objekta. Voditi ra~una o uskla|ivawu venca sa susednim objektima koji su izvedeni u skladu sa pravilima zone.
6. Maksimalna visina slemena planiranih objekata u
zonama A1 i A2 ne sme pre}i 21 m, u zoni B1 ne sme pre}i
18 m, odnosno u zoni B2 15 m, ra~unato od najniè kote
trotoara ispred objekta. Kod objekata sa ravnim krovom vaì propisana maksimalna visina venca.
22. mart 2004.
7. Maksimalni dozvoqeni stepen zauzetosti (S) za izgradwu novih i rekonstrukciju postoje}ih objekata u zonama A1 i A2 iznosi 65%, u zoni B1 60% i u zoni B2 55%.
8. Maksimalni dozvoqeni indeks izgra|enosti gra|evinske parcele (I) za izgradwu novih i rekonstrukciju postoje}ih objekata u zonama A1 i A2 iznosi 3,75, u zoni B1
3, a u zoni B2 iznosi 2,4. U obra~unsku vrednost ulazi zbir
svih nadzemnih etaà, ne ra~unaju}i podzemne.
9. Izuzetno, samo u slu~aju objediwavawa izgradwe na
tri katastarske parcele br. 649, 650 i 651 (adrese Ko~e Kapetana 32, 34 i 36), u zoni B1, a kao stimulans, dozvoqava
se pove}awe urbanisti~kih parametara, i to stepena zauzetosti do 75% i indeksa izgra|enosti do 3,75, za maksimalnu spratnost P+4. Zbirno, na ove tri parcele odnos postoje}eg gra|evinskog fonda i planiranog, sa predloènim
parametrima, iznosi 1:2.
10. Zona V1 zadràn objekat u postoje}em stawu spomenik kulture, o~uvawe izvornog oblika, intervencije u
gabaritu i volumenu bez promene horizontalne i vertikalne regulacije.
11. Zona V2 zadràni objekti u postoje}em stawu, intervencije u gabaritu i volumenu bez promene horizontalne i
vertikalne regulacije ka javnom prostoru i mawe intervencije na dvori{nom delu objekata, u skladu sa ta~kom 7. u poglavqu 3.3.1. Op{ti uslovi. Izuzetak od ovog pravila je deo
objekta na katastarskoj parceli br. 646/1 KO Vra~ar u ul. Ko~e Kapetana 26, za koji je izdato odobrewe za izgradwu (Odeqewe za komunalno-stambene i gra|evinske poslove op{tinske uprave op{tine Vra~ar, Re{ewe br. 351-215/03-, od 13.
avgusta 2003) u smislu nadzi|ivawa do spratnosti P+5.
12. Zona V3 zadràni objekti u postoje}em stawu, intervencije u gabaritu i volumenu bez promene horizontalne i vertikalne regulacije ka javnom prostoru i mogu}nost
dogradwe na dvori{nom delu objekta u skladu sa planiranim parametrima: maksimalna spratnost definisana
spratno{}u postoje}eg objekta, kao i maksimalna visina
venca i slemena, maksimalni stepen zauzetosti 60 % i maksimalni indeks izgra|enosti gra|evinske parcele 3,0.
13. Za sve intervencije na postoje}im objektima koji se
zadràvaju potrebna je saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda, kojom }e se utvrditi obim
i vrsta intervencije.
14. Zona NG planirana je za izgradwu nadzemne garaè
spratnosti P+4 do P+5 (ukupan broj nadzemnih etaà moè se pove}ati na ra~un razlike u spratnim visinama, ali
ne vi{e od jedne etaè, po{tuju}i uslov o maksimalnoj visini zavr{nog venca od 15 m). Za ovu zonu maksimalni stepen zauzetosti iznosi 100%, a indeks izgra|enosti 4.
Tabela 5: Maksimalni urbanisti~ki parametri definisani za zone
Maks. spratnost
Maks. stepen
Maks. indeks
Maks. visina (m)
Zona
zauzetosti (S %)
izgra|enosti
gra|. parcele (I)
venca
slemena
Generalni plan
1,5 {irine ulice
40-6- (h1,15)
3-3,5 (h1,15)
Koncept Vra~ara
P+3 P+5
50-60
2,42,6
Plan detaqne regulacije

A1 i A2
P+5
65
3,75
18
21
B1
P+4
60
3,0
15
18
B2
P+1 P+3
55
2,4
12
15
V1
zadràn objekat u postoje}em stawu spomenik kulture, o~uvawe izvornog oblika, intervencije u gabaritu i volumenu bez promene horizontalne i vertikalne regulacije
V2
zadràni objekti u postoje}em stawu, intervencije u gabaritu i volumenu bez promene horizontalne i
vertikalne regulacije ka javnom prostoru i mawe intervencije na dvori{nom delu objekata, u skladu
sa ta~kom 7. u poglavqu 3.3.1. Op{ti uslovi
V3
zadràni objekti u postoje}em stawu, intervencije u gabaritu i volumenu bez promene horizontalne i
vertikalne regulacije ka javnom prostoru i mogu}nost dogradwe na dvori{nom delu objekta u skladu
sa planiranim parametrima:
postoje}a
60
3,0
postoje}a
NG
P+4-P+5
100
4,0
15
22. mart 2004.
15. U blokovima 38 i 39 nije dozvoqena dogradwa postoje}ih objekata do planom datih maksimalnih kapaciteta,
ve} je ove kapacitete mogu}e ostvariti samo zamenom objekata i novom izgradwom, uz mogu}nost sanacije postoje}ih
objekata do realizacije nove izgradwe.
16. Objektima u ulici Molerovoj br. 31 i 33 (kat. parc.
br. deo 547 i 545/2) daje se mogu}nost dogradwe u dvori{nom delu, do planom planiranih kapaciteta, uz obavezu
o~uvawa horizontalne i vertikalne regulacije i izgleda
postoje}ih objekata prema javnoj povr{ini.
17. Postoje}i, drugi stambeni objekat koji se nalazi u
dubini parcela br. 545/1, 547 i 549 zadràva se uz uslov zadovoqewa protivpoàrne sigurnosti i mogu}nost adaptacije i sanacije. Ne daje se mogu}nost rekonstrukcije, tj. dogradwe.
3.3.3. Poloàj objekta u odnosu na regulaciju, granice

gra|evinske parcele i susedne objekte
Poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu
kao i postavqawe objekata dato je u prilogu Regulaciononivelaciono re{ewe sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima za
obeleàvawe R=1:500.
1. Regulaciona i gra|evinska linija objekata koji se zadràvaju tako|e se zadràva bez promena. Prihvataju svi
ispadi van fasadnih ravni postoje}ih objekata, a u odnosu
na gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju. U slu~aju zamene objekta vaì planom definisana gra|evinska, odnosno regulaciona linija.
2. Novi objekti postavqaju se u neprekinutom nizu
(osim kod izuzetaka opisanih u narednom stavu), na planiranoj gra|evinskoj liniji po{tuju}i pravila za izgradwu
prema bo~nom susedu i obezbe|ivawe minimuma slobodne
povr{ine na parceli.
3. Me|usobna udaqenost od postoje}ih slobodnostoje}ih objekata koji se zadràvaju (u podzoni A1, du` Krunske
ulice) iznosi najmawe polovinu visine vi{eg objekta, ili
~etvrtinu ako na naspramnim bo~nim fasadama nema otvora
na prostorijama za osvetqewe, a ne moè biti mawa od 5 m.
4. Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita planiranog objekta u prekinutom nizu (u podzoni A1, du`
Krunske ulice) od linije susedne gra|evinske parcele je
2,5 m, po{tuju}i prethodni uslov, osim na gra|evinskoj
parceli koja je nastala od katastarskih parcela 635 i 636
KO Vra~ar, gde se izuzetno dozvoqava izgradwa novog
objekta na bo~noj granici parcele prema katastarskoj parceli 637/3 KO Vra~ar.
5. Nadzemna gra|evinska linija objekata poklapa se sa
regulacionom, sem na mestima nazna~enim na grafi~kom
prilogu Regulaciono-nivelaciono re{ewe sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih povr{ina i analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawa R=1:500, gde je do{lo
do odstupawa iz funkcionalnih razloga (u podzoni A1
predba{te u Krunskoj ulici).
6. Za nove objekte u ulicama Ko~e Kapetana (samo parna
strana) i Baba Vi{winoj, gde {irina trotoara uà od 2 m
obavezno je da prizemqa novih objekata budu povu~ena minimum 2 m u odnosu na regulaciju, uz formirawe kolonade
na regulacionoj liniji.
7. Prizemqe novih objekata na uglu treba da je povu~eno najmawe 3 m od bliè ivice kolovoza radi preglednosti raskrsnice.
8. Arhitektonski elementi tipa erkera, nadstre{nica,
balkona, terasa i sl., mogu se pojaviti kao ispadi na karakteristi~nim delovima objekata (ugao, zavr{etak, sredi{wi deo i sl.), ukoliko rastojawe sa naspramnim susedom
iznosi minimum 9 m a {irina trotoara je minimalno 2 m,
Broj 4 129
uz uslov da ne prelaze gra|evinsku liniju horizontalnom

projekcijom za 0,50 m i da po~iwu na minimum 4 m iznad
kote nivelete javne povr{ine ispred zgrade. Istureni deo
ne sme biti ve}i od polovine ukupne povr{ine cele fasade. Horizontalna projekcija linije ispada moè biti najvi{e pod uglom od 45 od najblièg otvora na susednom
objektu. Ovi elementi ne smeju prelaziti granicu parcele
ka susedima.
9. Izlog trgovinske radwe moè biti prepu{ten u odnosu na gra|evinsku liniju maksimalno 30 cm, pod uslovom
da je minimalna {irina trotoara 3 m. Ispod ove {irine
trotoara nisu dozvoqeni ispadi izloga lokala.
10. Nadstre{nice mogu imati maksimalni ispust konzole do 1 m, i to na visini od 3 m, po celoj {irini objekta. Reklame postaviti na fasadnom zidu ili na konzoli sa
ispustom do 1 m, na visini ve}oj od 3 m.
11. Dozvoqeno je povla~ewe objekata od regulacione linije ka dubini parcele, na etaàma iznad prvog sprata.
12. Ne dozvoqava se prelaèwe izvan gra|evinske linije u javnu povr{inu bilo kojim delom zgrade ispod povr{ine tla.
13. Gra|evinska linija podzemnih etaà moè da se poklapa sa bo~nim i zadwom granicom gra|evinske parcele,
uz uslov da se ne mewa postoje}a kota terena.
14. Dvori{na (nadzemna) gra|evinska linija do koje je
mogu}e izvr{iti izgradwu novog ili dogradwu postoje}eg
objekta nalazi se na minimalno 5 m od zadwe granice parcele. Ovo pravilo ne vaì za slede}e objekte: spomenik
kulture u ul. Kursulinoj 35, koji nije mogu}e dogra|ivati
(zona V1), nadzemnu garaù u ul. Baba Vi{winoj (zona NG),
koja je planirana sa maksimalnim stepenom zauzetosti do
100% i ~ija }e se dvori{na gra|evinska linija utvrditi
prilikom izrade urbanisti~kog projekta i odnosa prema
susednim objektima, objekte u bloku 31 i 37, na parcelama
gde je planirana izgradwa podzemne garaè i obaveza izrade urbanisti~kog projekta (zona V2 u kojoj nije mogu}a dogradwa i planirano je ure|ewe ravnog krova garaè) i ugaone objekte u zoni A1, koji se obavezno postavqaju na planirane regulacione i gra|evinske linije, sa maksimalnim
stepenom zauzetosti parcele do 65% i maksimalnim indeksom izgra|enosti do 3,75.
15. Nije dozvoqeno otvarawe fasadnih otvora stambenih prostorija ka bo~nim susednim parcelama, ~ime bi se
ugrozila privatnost, osim ako je u pitawu postoje}e stawe
na objektima spomenika kulture. Otvori pomo}nih prostorija u stanu (kuhiwa, WC, kupatilo, ostava ili garderoba)
minimalnim parapetom od 1,8 m, po{tuju}i uslov udaqenosti izme|u objekata.
16. Pri izgradwi objekata u neprekidnom nizu, na novom objektu ostavqa se svetlarnik iste veli~ine i simetri~an svetlarniku postoje}eg objekta.
17. Novi prolazi u unutra{wost parcele, ukoliko se
koriste kao kolski, treba da su najmawe ~iste {irine 3 m
i visine 4,5 m.
18. Na regulacionoj liniji dozvoqava se postavqawe
ograda kod objekata koji se grade povu~eni od we. Uslov je
da svi elementi ograde budu na gra|evinskoj parceli koja
se ogra|uje. Vrata i kapije se ne mogu otvarati van regulacione linije. Visina zidane ograde sa uli~ne strane ne
sme da prelazi 0,9 m. Maksimalna dozvoqena visina transparentne ograde iznosi 1,4 m. Ograde parcela na uglu ne
mogu biti vi{e od 0,9 m od kote trotoara, zbog preglednosti raskrsnice.
19. Granice parcela unutar bloka mogu se ogra|ivati
zidanim, transparentnim ili ìvim zelenim ogradama, uz
uslove da visina ograde ne prelazi 1,4 m, da se izvodi uz
saglasnost suseda, te da se elementi ograde nalaze u osovini granice gra|evinske parcele ili na zemqi{tu vlasnika ograde.
Broj 4 130
22. mart 2004.
Poloàj objekta u odnosu na regulaciju, granice gra|evinske parcele i susedne objekte ilustracije pravila
3.3.4. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe objekata

1. Maksimalna visina nazitka stambene potkrovne etaè iznosi 160 cm, ra~unato od kote poda potkrovne etaè
do ta~ke preloma krovne korine. Visina nazitka moè biti i mawa, u skladu sa uslovima slu`be za{tite, ili kada je
planirana samo intervencija u gabaritu postoje}eg krova.
2. Krov novog objekta moè biti kos, ravan ili sferan. Kosina krova mora svojom dowom ivicom po~eti u ravni fasadnog zida doweg sprata, ra~unaju}i prostor potreban da se smesti horizontalni oluk. Nisu dozvoqeni prepusti i izlaèwe
van gabarita zgrade. Ravan krov moè imati zidani deo maksimalnog gabarita koji odgovara gabaritu vertikalnih komunikacija unutar objekta (stepeni{nog prostora i liftovskog okna), kao i pergole i ostale elemente ure|ivawa krovne ba{te
bez mogu}nosti zatvarawa i pretvarawa u koristan prostor.
3. Nagib kosih krovnih ravni novih objekata prilagoditi vrsti krovnog pokriva~a, uz ograni~ewe da maksimalni dozvoqeni nagib za dvovodne krovove iznosi 40, a jednovodne krovove 15. Obaveza je da se krovne ravni novih
objekta postavqaju nagnute ka ulici.
4. Za rekonstrukcije i nadgradwe (kada je uslov ponavqawe posledwe etaè) vaì oblik i nagib postoje}eg
krova, iako prelazi ograni~ewe od 40.
5. Ne dozvoqava se oblik mansardnog krova koji }e pokrivati vi{e od jedne korisne etaè, tj. krov mora biti
projektovan tako da je svojim gabaritom upisan u polukrug. Nagib kosih krovnih ravni prilagoditi vrsti krovnog pokriva~a, uz ograni~ewe da maksimalni dozvoqeni
nagib iznosi 60 i da se krov formira iza venca objekta,
bez prepusta.
22. mart 2004.
6. Fasadna ravan povu~enog sprata mora biti minimalno 2 m udaqena u odnosu na ravan fasade objekta. Spratna
visina ove etaè moè biti ista kao i na niìm etaàma,
u skladu sa namenom prostora.
7. Nadzidani deo u potpunosti mora biti uklopqen u
stil i karakter postoje}eg objekta, osim ukoliko nije druga~ije navedeno u uslovima slu`be za{tite. Ne dozvoqavaju se parcijalna re{ewa, koja }e ugroziti izgled i stabilnost objekta. Otvori nadzidanog dela moraju da prate ritam fasadnih otvora niìh etaà.
8. U slu~aju kada se vr{i spajawe dve ili vi{e parcela
radi izgradwe objekta, fasadu takvog objekta obraditi na
taj na~in da odraàva {irinu fronta postoje}ih parcela,
u ciqu spre~avawa pojave duga~kih i monotonih fasada koje nisu u duhu ovog prostora.
Broj 4 131
9. U arhitekturi novih objekata mogu se pojaviti svi

elementi karakteristi~ni za ovaj ambijent, koji bi naglasili i pove}ali atraktivnost objekta. Istovremeno, preporu~uje se i moderan arhitektonski izraz i upotreba savremenih materijala, kao princip kontinualnosti u izgradwi grada.
10. Na poslovnim prostorima u prizemqima objekta
portali, izlozi i drugi karakteristi~ni arhitektonski
elementi mogu biti nagla{eni posebnim obradom, ali u
skladu pravilima ovog plana datim u poglavqu 3.3.3. Poloàj objekta u odnosu na regulaciju, granice gra|evinske
parcele i susedne objekte.
11. Nije dozvoqeno zatvarawe prizemqa koja imaju kolonade u smislu formirawa korisnog prostora.
Uslovi za arhitektonsko oblikovawe objekata ilustracije pravila
Broj 4 132
3.3.5. Uslovi za re{avawe parkirawa

U prora~unu potreba za parkirawem kori{}en je normativ:
0,7 pm po postoje}em stanu tj. na 60 m korisne povr{ine stana;
1 pm za nove stanove, tj. na 60 m korisne povr{ine stana;
1 pm za lokal, tj. na 60 m korisne povr{ine poslovnog
prostora.
U postoje}em stawu konstatovan je nedostatak garaà i
organizovanih parking prostora, haoti~no parkirawe u
regulaciji saobra}ajnica i deficit od 450 parking mesta
(zadovoqeno je samo 23% potreba). U planskom periodu za
potrebe korisnika, potrebno je obezbediti ukupno 891 parking mesto.
Parkirawe na javnom gra|evinskom zemqi{tu re{ava
se na otvorenim parkinzima u okviru regulacija saobra}aj-
22. mart 2004.
nica, a parkirawe na ostalom gra|evinskom zemqi{tu treba re{avati na slede}i na~in:

za nove objekte, izgradwom podzemnih garaà u okviru objekata i parkirawem na slobodnom delu parcele;
za postoje}e objekte, pretvarawem podzemnih prostorija u garaè i parkirawem na slobodnom delu parcele, uz
obezbe|ivawe prolaza kroz prizemqe objekta;
udruìvawem svih zainteresovanih korisnika parcele radi izgradwe garaè unutar bloka, uz obaveznu izradu
urbanisti~kog projekta;
izgradwom nadzemnih garaà na parcelama.
Predloènim re{ewem u potpunosti su zadovoqeni
planirani kapaciteti i deficit iz postoje}eg stawa. Gravitaciono podru~je garaà je na prose~nih pet minuta hodawa, tj. udaqenosti do 360 m, {to pokriva podru~je predmetna ~etiri bloka.
Tabele 6 i 7: Potrebe za parking prostorom
blok
postoje}e stawe
planirano stawe
BRGP
BRGP
BRGP
PM
PM
PM
stanovawe poslovawe ukupno stanovawe poslovawe ukupno
BRGP
BRGP
BRGP
stanovawe poslovawe ukupno
PM
PM
PM
stanovawe poslovawe ukupno
31
17.665
3.912
21.577
148
47
195
21.951
5.332
27.283
204
63
267
37
18.564
677
19.241
156
8
164
18.266
749
19.015
155
9
164
38
11.684
685
12.369
98
9
107
17.277
3.009
20.286
198
41
239
39
12.896
607
13.503
111
8
119
17.376
8.399
25.775
187
34
221
60.809
5.881
60.690
513
72
585
74.870
17.489
92.359
744
147
891
Blok
A
Postoje}e
B
Postoje}e
ostvareno
V
Postoje}i
deficit
(B-A)
G
Planirano
D
\
E
@
Ukupno
Ostvareno Ostvareno Ukupno ostpotrebno na povr{in- u garaàma vareno pla(A+G)
skim parkin.
nom (\+E)
Z
Ukupan
deficit
(@-D)
31
195
40
-155
72
267
35
139
174
-93
37
164
30
-134
0
164
18
48
66
-98
38
107
30
-77
132
239
45
161
206
-33
39
119
35
-84
102
221
12
471
483
+262
585
135
-450
306
891
110
819
929
+38
Uslovi za re{avawe parkirawa na otvorenim parking

prostorima u okviru regulacije ulica dati su u poglavqu
2.3.2. Uslovi za ure|ivawe saobra}ajnih povr{ina.
Uslovi za izgradwu podzemnih garaà
1. Podzemne garaè grade se u okviru novih objekata
ili kao zasebni objekti na parcelama ostalog zemqi{ta.
2. Broj parking mesta u garaàma u okviru novih objekata mora da zadovoqi potrebe parkirawa vozila za kapacitete pripadaju}e gra|evinske parcele.
3. Planirati ih u potpunosti kao ukopane. Kota krova
garaè mora biti u nivou terena.
4. Mogu zauzimati 100 % povr{ine parcele.
5. Podzemna gra|evinska linija odredi}e se naknadno
na osnovu geotehni~ke dokumentacije za izgradwu podzemne
garaè i stawa susednih objekata.
6. Za realizaciju vi{eeta`nih podzemnih garaà unutar
blokova 31 (kapaciteta oko 50 gara`nih mesta) i 37 (kapaciteta oko 43 gara`na mesta) obavezna je izrada urbanisti~kog
projekta u kojem }e se re{iti pozicija garaè, ulaza/izlaza,
rezervnog izlaza i ure|ivawe povr{ine na ravnom krovu.
7. Ravan krov podzemne garaè u Bloku 37 i deo ravnog
krova podzemne garaè u Bloku 31, po{to se nalaze unutar
prete`no stambenog bloka ili su locirane na povr{ini
koja je prethodno predstavqala kvalitetnu slobodnu povr{inu, koristiti kao povr{inu sa prete`nom odgovaraju}om namenom i ure|ivawem (zelena ili poplo~ana povr{ina, prostor za rekreaciju, igru dece i sl.), u skladu sa planom datim uslovima za regulaciju zelenih povr{ina.
8. Deo ravnog krova garaè u Bloku 31 planirati za povr{insko parkirawe (oko 18 parking mesta) i izvr{iti
odgovaraju}e ure|ivawe prostora (poplo~avawe, obeleàvawe parking mesta, zasen~ivawe nasadima drve}a i sl).
9. Obezbediti potreban broj parking mesta (minimum

5% od ukupnog broja), odgovaraju}ih dimenzija (minimalne
{irine 3,50 m) i na odgovaraju}oj lokaciji unutar garaè
({to bliè ulazu/izlazu) za vozila osoba sa specijalnim
potrebama, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica
(Slu`beni glasnik RS", broj 18/97). Propisno obeleìti ova parking mesta.
10. Svi ostali uslovi, po pitawu za{tite od poàra,
provetravawa i sl. u skladu su sa tehni~kim normativima
za ovu vrstu objekata.
Uslovi za izgradwu nadzemnih garaà
1. Planirana nadzemna garaà kapaciteta oko 330 parking mesta nalazi se na katastarskim parcelama br. 666,
667 i 668. U svemu vaè uslovi za ovu vrstu objekata, uz obavezu izrade urbanisti~kog projekta.
2. Daje se mogu}nost da se na osnovu inicijative investitora na povr{ini plana mogu graditi nadzemne garaè
umesto propisanih namena, na bilo kojoj parceli ostalog
zemqi{ta, koja svojom povr{inom zadovoqava uslove ovakve izgradwe i na kojoj je mogu}e izvr{iti zamenu objekta,
osim na parcelama u zonama A1, A2 i V2 (prema Krunskoj i
Wego{evoj ulici) i B2 (u okruèwu spomenika kulture).
3. Namena objekta moè biti 100% garaà ili kombinacija sa drugom vrstom delatnosti. Ukupni procenat zastupqenosti planiranih delatnosti u okviru garaè ne
moè biti ve}i od 15 % ukupne povr{ine objekta. Ukoliko se u okviru objekta nalazi vi{e razli~itih namena, tada se u ukupan kapacitet garaè ne ra~unaju parking mesta
potrebna za delatnosti.
22. mart 2004.
Tabela 8: Mogu}nost kombinovawa garaè sa odre|enim

vrstama delatnosti
Dozvoqene delatnosti
Poloàj u garaì
Komercijalne delatnosti na prvoj (prizemnoj) etaì

maks. 15% BRGP
Poslovawe
na prvoj (prizemnoj) ili
maks. 15% BRGP
posledwoj etaì
Ugostiteqski sadràji na prvoj (prizemnoj) etaì
maks. 10% BRGP
4. Za ovu vrstu objekata maksimalni stepen zauzetosti

iznosi 100 %, a indeks izgra|enosti 4. Ukupan broj nadzemnih etaà moè se pove}ati na ra~un razlike u spratnim visinama, ali ne vi{e od jedne etaè, po{tuju}i uslov
o maksimalnoj visini zavr{nog venca.
5. Mogu imati i podzemne etaè, u skladu sa uslovima
navedenim za podzemne objekte garaà.
6. Ravan krov garaè moè se koristiti za parkirawe,
uz obavezu da se izvr{i wegovo propisno ogra|ivawe, ogradom visine minimum 1,10 m, koja je prora~unata za ovu namenu, tj. da izdrì eventualni udar vozila. Mogu}e je izvesti natkrivawe lakom krovnom konstrukcijom.
7. Obezbediti potreban broj parking mesta (minimum 5%
od ukupnog broja), odgovaraju}ih dimenzija (minimalne {irine 3,50 m) i na odgovaraju}oj lokaciji unutar garaè ({to
bliè ulazu/izlazu) za vozila osoba sa specijalnim potrebama, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slu`beni glasnik
RS", broj 18/97). Propisno obeleìti ova parking mesta.
8. Objekat nadzemne garaè u okviru kompaktnog gradskog bloka stambeno-poslovne namene, uzidanog tipa, mora
imati zatvorene fasadne ravni, odgovaraju}i obra|ene u
skladu sa ambijentom.
9. Po{tovati sve uslove vezane za ovu vrstu objekata po
pitawu za{tite od poàra, provetravawa i sl. imaju}i u
vidu odnos prema namenama u okruèwu.
10. Obavezna je izrada urbanisti~kog projekta nadzemne
garaè u Bloku 39, tj. u ulici Baba Vi{winoj, u kojem }e se
re{iti pozicija garaè, ulaza/izlaza, rezervnog izlaza i
dvori{ne gra|evinske linije.
4. MERE SPROVO\EWA PLANA
planski osnov za izdavawe izvoda iz plana i odobrewa za
izgradwu objekata, saobra}ajnih povr{ina, ure|ivawe zelenila, kao i svih prostora u okviru plana, a prema pravilima iz ovog plana, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS", broj 47/03).
Detaqni urbanisti~ki plan nove saobra}ajnice od
ulice 27. marta do autoputa (Slu`beni list grada Beograda, broj 11/70) i Detaqni urbanisti~ki plan rekonstrukcije ~etiri bloka na teritoriji op{tine Vra~ar izme|u
ulica: Alekse Nenadovi}a, Proleterskih brigada, Ko~e
Kapetana i Wego{eve u Beogradu (Slu`beni list grada
Beograda, broj 5/88) prestaju da vaè u granicama ovog
plana detaqne regulacije.
Regulacija Krunske ulice i infrastrukturni vodovi
definisani su Regulacionim planom Bulevara revolucije,
deonica od Takovske do Sin|eli}eve ulice (Slu`beni
list grada Beograda, broj 15/01).
Regulacija ulice Knegiwe Zorke i infrastrukturni
vodovi definisani su DUP-om rekonstrukcije ~etiri bloka na teritoriji op{tine Vra~ar izme|u ulica: Alekse Nenadovi}a, Proleterskih brigada, Ko~e Kapetana i Wego{eve ulice (Slu`beni list grada Beograda", broj 5/88).
Za katastarske parcele koje imaju mawu povr{inu i
{irinu fronta od planom date minimalne gra|evinske
parcele, u ciqu nove izgradwe, do planom definisanih kapaciteta neophodno je izvr{iti preparcelaciju. Na obeleènim povr{inama u prilogu Elementi za sprovo|ewe plana
Broj 4 133
R=1:500, uslovqava se da se daqa razrada sprovodi obaveznom izradom urbanisti~kog projekta. Izuzetak je katastarska parcela br. 640 KO Vra~ar, koja nema obavezu udruìvawa sa susednim katastarskim parcelama br. 639 i 641,
iako ovo ostaje kao preporuka, ve} je mogu}a nezavisna
pojedina~na realizacija objekata na navedenim parcelama,
prema parametrima za zonu B1, uz obavezu re{avawa garaìrawa i izgradwe de~ije ustanove planiranog kapaciteta.
Za potrebe realizacije podzemnih garaà u blokovima 31 i 37, tj. jedinstvenog re{avawa same garaè, pozicije ulaza/izlaza, rezervnog izlaza i ure|ivawa povr{ine na
ravnom krovu, propisuje se izrada urbanisti~kog projekta.
Objekte u ulici Ko~e Kapetana br. 41 i 43 mogu}e je nadgraditi, tj. zameniti izvedenu neprimerenu nadgradwu potkrovqa ponavqawem tipske spratne etaè, u gabaritu postoje}eg objekta, nezavisno od obaveze izrade urbanisti~kog projekta za podzemnu garaù.
Obaveza izrade urbanisti~kog projekta odnosi se i na
nadzemnu garaù u Bloku 39, tj. u ulici Baba Vi{winoj.
Za izgradwu novih objekata u neposrednom okruèwu
spomenika kulture u ul. Kursulinoj br. 35 preporu~uje se izrada urbanisti~ko-arhitektonskog konkursa i propisuje se
obaveza verifikacije arhitektonsko-urbanisti~kog re{ewa
od strane Komisije za planove, sa ciqem usagla{avawa sa zadrànim objektom i obezbe|ivawe kvalitetnog arhitektonskog re{ewa. Ovo se posebno odnosi na proveru spratnosti
novih objekata koja se moè kretati izme|u P+1 do P+3.
Promenu regulacije u ulicama Baba Vi{winoj i Ko~e
Kapetana izvesti etapno. U prvoj etapi novi objekti postavqaju se na planiranu gra|evinsku liniju. Infrastrukturni vodovi nalaze se u postoje}oj regulaciji {to omogu}ava
wihovu rekonstrukciju. Tek po izgradwi svih objekata na
planiranoj gra|evinskoj liniji, u drugoj etapi, pristupa
se rekonstrukciji saobra}ajnih povr{ina sa svim planiranim elementima i zameni infrastrukturnih vodova kao
i izjedna~avawu regulacione linije sa gra|evinskom, u
skladu sa planom.
Sastavni deo Plana detaqne regulacije su i:
GRAFI^KI PRILOZI
1. Plan namene povr{ina, R=1:500
2. Regulaciono-nivelaciono re{ewe sa urbanisti~kim
re{ewem saobra}ajnih povr{ina, analiti~ko-geodetskim
elementima za obeleàvawe, R=1:500
3. Elementi za sprovo|ewe plana, R=1:500
4. Plan mreà infrastrukture Vodovod i kanalizacija, R=1:500
5. Plan mreà infrastrukture Elektro, TT i KDS
instalacije, R=1:500
6. Plan mreà infrastrukture Toplovod, R=1:500
7. Plan mreà infrastrukture Sinhron plan,
R=1:500
DOKUMENTACIJA
1. Odluka Skup{tine grada Beograda o pripremawu Regulacionog plana za centralnu zonu i zone gradskih potcelina na teritoriji grada (Slu`beni list grada Beograda,
broj 12/01)
2. Zakqu~ak o pristupawu izradi Regulacionog plana
dela centralne zone prostorne celine op{tine Vra~ar
(Slu`beni list grada Beograda", broj 18/01).
3. Izve{taj o javnom uvidu
4. Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam i gra|evinske poslove
5. Orijentacioni prikaz ostvarenih kapaciteta nivou
parcele i bloka
6. Elaborat: uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa
kulturnih dobara i dobara koja uìvaju status prethodne
za{tite i mere wihove za{tite
7. Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija
8. Uslovi i podaci ovla{}enih institucija, organa, organizacija i preduze}a
9. Inicijative gra|ana
Broj 4 134
Grafi~ki deo
1. Izvod iz Generalnog plana Beograda 2021, R=1:20.000
2. Aerofoto snimak iz jula 2001. godine
3. Topografski plan, R=1:500
4. Katastar podzemnih instalacija, R=1:500
5. Kopija plana, R=1:500
6. Inèwersko-geolo{ka karta, R=1:500
22. mart 2004.
Ovaj plan stupa na snagu osam dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
22. mart 2004.

planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS", broj
47/03) i ~lana 11. ta~ka 3. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i
30/03), donela je

DELA CENTRALNE ZONE, PROSTORNA CELINA
OP[TINE VRAÂR, ZA PODRU^JE IZME\U BULEVARA CRVENE ARMIJE (JU@NI BULEVAR)
I ULICA USTANI^KE, GOSPODARA VUÎ]A
I GRANICE KOLEKTIVNOG STANOVAWA U BLOKOVIMA 190 I 193
OP[TE ODREDBE
1. Uvodne napomene
Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije ~ine:
Odluka o pripremawu Regulacionog plana za centralnu zonu i zone centara gradskih potcelina na teritoriji
Generalnog urbanisti~kog plana Beograda (Slu`beni
list grada Beograda", broj 12/01);
Zakqu~ak o pristupawu izradi Regulacionog plana
dela centralne zone prostorna celina Vra~ar (Slu`beni list grada Beograda", broj 18/01) koji je doneo Izvr{ni
odbor Skup{tine grada;
Zakon o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik
RS", broj 47/2003);
Generalni plan Beograda 2021 (Slu`beni list grada Beograda", broj 27/03).
2. Povod i ciq izrade plana
Prostor koji je predmet Plana detaqne regulacije nalazi se u centralnoj zoni grada na obodu starog jezgra Beograda, ali su tokom vremena razli~iti problemi, nekonzistentnost i neprincipijelnost u realizaciji dosada{we planirane gradwe rezultirali neadekvatnim kori{}ewem prostora, substandardnog kvaliteta. Za ovaj prostor postoje zainteresovani investitori ali dodela zemqi{ta nije realna i mogu}a prema uslovima vaè}eg
planskog dokumenta.
Stoga je osnovni ciq Plana detaqne regulacije da se sa
aspekata realnosti programskih zahteva, prostornih mogu}nosti i ekonomi~nosti investirawa:
ostvare kvalitetniji uslovi za funkcionisawe i ìvot predmetnog podru~ja;
dopune postoje}e i stvore nove urbane vrednosti u
skladu sa pozicijom predmetnog podru~ja u {iroj centralnoj zoni grada;
o~uvaju i unaprede ukupno graditeqsko nasle|e i stvorene vrednosti predmetnog podru~ja;
usklade izgradwa infrastrukture i ure|ivawe javnog
gra|evinskog zemqi{ta sa realnim potrebama.
3. Prostorni obuhvat plana
Prostor za koji se radi predmetni planski dokument
obuhva}en je ulicama: Bulevar Crvene armije (Ju`ni bulevar), Ustani~ka, Gospodara Vu~i}a i granicom kolektivnog stanovawa u blokovima 190 i 193. Na osnovu podele iz
prostorno-programskog koncepta Regulacionog plana centralne zone prostorna celina op{tine Vra~ar, povr{ina obhva}ena ovim planom sadrì Blok 192, deo Bloka 193
i deo Bloka 190 do kolektivnog stanovawa.
Orijentaciona bruto povr{ina predmetnog podru~ja je
oko 3,0 ha.
Predmetni prostor pripada urbanisti~koj celini 6
Novo grobqe, Bulevar kraqa Aleksandra, Neimar.
Katastarske parcele obuhva}ene planom su: 4194/1;
4194/2; 4194/3; 4194/4; 4194/5; 4194/6; 4194/7; 4194/8; 4194/9;
Broj 4 135
4194/10; 4194/11; 4194/15; 4194/16; 4194/17; 4194/18; 4194/19;

4194/52; 4194/53; 4194/54; 4194/55; 4194/56; 4194/57; 4194/62;
4194/63; 4194/67; 4194/78; 4194/79; 4194/80; 4194/81; 4194/82;
4194/85; 4194/86; 4194/87. U slu~aju da se ne slaù tekstualni i grafi~ki prilog, merodavan je grafi~ki prilog.
4. Uslovqenosti iz op{tijih planova
Za predmetni obuhvat Prostorno-programski Koncept
regulacionog plana dela centralne zone, prostorne celine op{tine Vra~ar (verifikovan Zakqu~kom br. 3502272/02 od 1. novembra 2002. godine IO SGB).
Generalnim planom Beograda 2021 (Slu`beni list
grada Beograda", broj 27/03) odre|ena su op{ta pravila
ure|ewa i pravila gra|ewa za stanovawe u kompaktnim
gradskim blokovima; stanovawe u otvorenim gradskim blokovima; individualno stanovawe; stanovawe u prigradskim naseqima i stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima.
Uslovqenosti iz op{tijih planova i wihova implementacija prikazani su u programu za izradu ovog plana u
poglavqu Dokumentacija" koje je sastavni deo ovog elaborata.
5. Uporedni prikaz uskla|enosti Plana
sa planovima vi{eg reda
Spoqa{wi blok Unutra{wi blok
indeks
procenat
indeks
procenat
izgra|enosti zauzetosti izgra|enosti zauzetosti
GP BGD 2021
3.55.0 4060% 1.22.2 4060%
Koncept Vra~ar
4.0
60%
1.55
60%
Predmetni plan
4.3 neto
70%
2.0 neto
60%
PROGRAM ZA IZRADU PLANA

IZVOD IZ PROGRAMA
1. USLOVQENOSTI IZ GENERALNOG PLANA
BEOGRADA DO 2021. GODINE
1.1. Tipologija stambenog tkiva
Tipovi stambenog tkiva blokova koji su obuhva}eni u
ovom GP definisani su na osnovu morfolo{kog kriterijuma, a stanovawe je planirano da se razvija unutar nekoliko tipova blokova:
stanovawe u kompaktnim gradskim blokovima;
stanovawe u otvorenim gradskim blokovima;
individualno stanovawe;
stanovawa u prigradskim naseqima i
stanovawe u me{ovitim gradskim blokovima.
Stanovawe }e se u ovim blokovima prvenstveno realizovati razli~itim oblicima rekonstrukcije, obnove, revitalizacije, sanacije i sl. Nove stambene potrebe, novi
stanovi koji }e se tek graditi i za koje su planirane nove
stambene zone u ovom GP, mogu da pripadaju prakti~no
svim planiranim tipovima. U ve}ini pomenutih tipova
blokova mogu}e je da se u budu}nosti na|e i socijalno i
pristupa~no stanovawe.
Kako na teritoriji Plana ne postoji osnovna {kola,
predvi|a se da oko 150 dece sa ovog prostora poha|a postoje}e osnovne {kole u neposrednoj okolini, i to pod uslovom da se zadovoqi kriterijum da gravitaciono podru~je
iznosi 5001.000 m, i kombinovanu de~ju ustanovu planiranu DUP-om dela mesne zajednice NH Franc Rozman
Stane op{tine Vra~ar za blokove izme|u Bulevara Crvene armije, Gospodara Vu~i}a, Ustani~ke i Maksima Gorkog (Slu`beni list grada Beograda", broj 23/88).
Broj 4 136
2. OSNOVNI CIQEVI I PREPORUKE ZA KONCEPT

PLANA
2.1. Op{ti ciqevi i koncepcija
uvaàvawe postoje}e izgra|enosti grada i realnih
procena fizi~kih mogu}nosti daqih intervencija u gradu;
kontinuitet u planirawu saobra}aja i infrastrukture
u skladu sa postoje}im i planiranim namenama povr{ina;
integracija razli~itih sadràja, ukoliko se me|usobno ne ugroàvaju, umesto wihovog razdvajawa;
planirawe za{tite i razvoja preostalih prirodnih
zelenih masiva duboko urezanih u gradsko jezgro, kao i negovawe unutar gradskog zelenila;
planirawe povr{ina za individualnu izgradwu naro~ito u kontinualno izgra|enom tkivu grada kao o~ekivanog
dominantnog vida re{avawa stambenih potreba u budu}nosti;
intenzivnije ure|ivawe prigradskih naseqa po obodu
grada radi ravnomernijeg ukupnog razvoja;
racionalnije planirawe intervencija u saobra}aju i
infrastrukturi.
2.2. Poloàj u odnosu na planirane gradske
sisteme i funkcije
Prostor koji je predmet Plana detaqne regulacije nalazi se na periferiji centralne zone na obodu starog jezgra Beograda isto~no od raskrsnice Ju`nog bulevara i
Ustani~ke ulice. Obuhva}eni prostor je u zoni velike denivelisane raskrsnice Autokomanda na kojoj se uvodni
pravac Avalski put preko Bulevara vojvode Stepe ukr{ta
sa autoputem i uliva u centralnu zonu grada. Prostor uz autoput je deo planiranog centralnog poteza na kome se o~ekuje zna~ajna izgradwa poslovnog prostora velikih komercijalnih objekata u funkciji turizma, ugostiteqstva, zabave, trgovine i poslovawa.
2.3. Osnovne preporuke za konkretni prostor
Preporu~uje se da se u toku izrade Plana detaqne regulacije re{e slede}a urbanisti~ka pitawa:
shodno o~ekivanom ambijentu i zna~aju Ju`nog bulevara, za razliku od prete`no individualnog stanovawa u
zale|u, formirati regulaciju ve}ih stambeno-poslovnih
objekata sa kolskim pristupom sa interne saobra}ajnice;
utvrditi ukupne potrebe za parkirawem, proveriti
stepen wihovog zadovoqewa na predmetnoj teritoriji i
predloìti re{ewe;
utvrditi karakter i namenu objekata uz Ju`ni bulevar
i Ustani~ku ulicu. Preporu~uju se slobodnostoje}i objekti spratnosti P+4+Pk i vi{e koji formiraju poslovni
bulevar;
utvrditi poziciju nove regulacione linije na Ju`nom bulevaru u funkciji javnih povr{ina trotoara sa
ili bez kolonada ili arkada u objektu i poziciju povr{ina za parkirawe;
utvrditi karakter i visinu objekata u unutra{wosti
predmetnog podru~ja, odnosno kakav je karakter i kolika
je spratnost novih zgrada (P+1+Pk ili P+2+Pk);
pro{irewe pe{a~kih povr{ina trebalo bi, kad god je
to mogu}e, ostvarivati ili na ra~un kolovoza, ili na ra~un postoje}ih objekata otvarawem kolonada i arkada, ili
kao novi prostor u delovima blokova koji se rekonstrui{u;
jugozapadna orijentacija fasada i jugoisto~na orijentacija krovova uslovno omogu}ava i kori{}ewe solarne
energije, {to treba imati u vidu prilikom obrade pravila
ure|ivawa i pravila gra|ewa.
PRAVILA URE\IVAWA
1. PRINCIPI PLANSKOG RE[EWA
Osnovni principi na kojima se zasniva predloèno
re{ewe su:
1. uskla|ivawe plana sa urbanisti~kim parametrima
GUP-a Beograd 2021, ali i delom prostorno-programskog
22. mart 2004.
Koncepta regulacionog plana dela centralne zone, prostorne celine op{tine Vra~ar;
2. da se u spoqa{wem bloku stvori osnov za puno iskori{}ewe mogu}nosti na neizgra|enom gra|evinskom zemqi{tu, kao i iskori{}ewe mogu}nosti dogradwe postoje}ih
objekata na izgra|enom gra|evinskom zemqi{tu do pokazateqa i normativa odre|enih Generalnim planom za blokove
kompaktnog tipa kao i za blokove du` poslovno-komercijalnih zona i pravaca;
3. da se u unutra{wem bloku stvori osnov za transformaciju i puno iskori{}ewe mogu}nosti i na neizgra|enom
gra|evinskom zemqi{tu i puno iskori{}ewe mogu}nosti
dogradwe postoje}ih objekata na izgra|enom gra|evinskom
zemqi{tu, do pokazateqa i normativa odre|enih Generalnim planom delom za blokove kompaktnog tipa i delom za
blokove poluotvorenog tipa;
4. o~uvawe postoje}e regulacije i maksimalno o~uvawe
postoje}e morfologije i matrice, {to }e se posti}i primenom pravila gradwe ispod maksimalno mogu}ih parametara i kapaciteta za kompaktne blokove;
2. URBANISTI^KA PRAVILA
Pravila i uslovi dati su kao minimalne vrednosti
({irina ulice, rastojawa od granice parcela i susednih
objekata, procenat nezastrtih ili zelenih povr{ina).
Pravila urbanisti~ke regulacije obuhvataju zna~ewe
primewenih pojmova i opis wihovog kori{}ewa u sprovo|ewu, a odnose se na:
namenu prostora,
saobra}ajne povr{ine,
javne prostore,
zelene povr{ine,
gradske blokove,
regulaciju.
3. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE
3.1. Pravila za planiranu namenu prostora
Planirane namene prostora definisane su odgovaraju}im grafi~kim prilogom u grafi~kom delu elaborata Namena povr{ina plan. Namene definisane grafi~kim
prilogom Plana predstavqaju preovla|uju}u, dominantnu
namenu na tom prostoru. Za planirane namene data je mogu}nost potpune transformacije u drugu, koja mora biti
usagla{ena sa pravilima gra|ewa i trajnim dobrima i
uslovima za{tite prostora.
U skladu s principima, ovim planom predvi|a se slede}e plansko re{ewe:
1. Spoqa{wi blok delatnosti i stanovawe uz poslovno trgova~ke ulice
Indeks izgra|enosti (ii) za blok je od 3.5 do 4.5. Za
izabranu vrednost indeksa 4.3, na planom obuhva}enoj bruto povr{ini zemqi{ta dozvoqena je izgradwa ukupno 43
195,1598 m bruto izgra|ene razvijene povr{ine.
Novi objekti ne bi trebalo da pre|u visinu ve}u od 19
m (22 m), odnosno P+5 (P+6 na uglovima).
Opredeqewe ovog plana je da procenat zauzetosti iznosi oko 70%, odnosno da bude planirano maksimalno
7031.7702 m pod objektima za ukupnu povr{inu gra|evinskih parcela u obuhvatu plana u ovoj potcelini. Prose~na
parcela }e biti veli~ine 1.015 m, a prose~na kvadratura
ku}a na prose~nim parcelama je 2.360 m, s obzirom na odre|eni stepen motorizacije 1 za stanovawe, odnosno normative za delatnosti (jedno parking mesto na 60 m poslovnog prostora).
Odnos izgra|ene povr{ine (bruto) i neto povr{ine
parcele obra~unava}e se tako da bruto izgra|ena povr{ina
objekta bude 4.3 na 1 m parcele.
2. Unutra{wi blok stanovawe u transformaciji od
individualnog stanovawa (gradske vile) do poluotvorenog
i delom kompaktnog bloka
22. mart 2004.
Ovim planom najve}i indeks izgra|enosti (ii) za blok

je 1,6, {to bi omogu}ilo da na povr{ini obuhva}enoj planom bude izgra|eno ukupno 15 554,7776 m bruto razvijene
izgra|ene povr{ine.
Dozvoqena spratnost je P+2+Pk, u zavisnosti od {irine ulice i rastojawa naspramnih objekata. Stepen motorizacije je prose~no 0,9, a slobodne povr{ine po stanovniku treba da bude od minimum 8 m do 18 m na nivou bloka.
S obzirom na to da je ova zona u transformaciji iz karakteristi~ne porodi~ne stambene izgradwe, potrebno je u
daqoj izgradwi po{tovati procenat zauzetosti (iz) od
60% do 70% (da oko 3040% povr{ine zemqi{ta ostane
neizgra|eno i slobodna zelena povr{ina na parcelama).
Planska odrednica bi dakle bila da u ovoj zoni na bruto
planom obuhva}enoj povr{ini bude 4 558,6464 m pod objektima.
Prose~na bruto izgra|ena povr{ina na svakoj od postoje}ih prose~nih 12 parcela (prose~na parcela = 642 m)
moè biti slede}a: prose~na veli~ina ku}a 1.268 m sa
prose~no sedam garaà (u zavisnosti od broja stanova).
Za svaku konkretnu parcelu bi se odnos izgra|ene povr{ine (bruto) i neto povr{ine parcele obra~unavao kao 2 m
bruto izgra|ene povr{ine na svaki 1 m neto povr{ine
parcele.
3.2. Odnos gra|evinske linije prema
regulacionoj liniji bloka
Gra|evinska linija prikazana u grafi~kom delu elaborata je obavezna s tim da u skladu s pravilima gra|ewa moè da bude na odgovaraju}oj regulacionoj liniji bloka
(niz u Ustani~koj i Ju`nom bulevaru), ili da bude povu~ena od regulacione linije ka unutra{wosti bloka (novi
objekti u Gospodara Vu~i}a i delom u Ju`nom bulevaru).
Regulacija bloka, odnosno wegova veli~ina i oblik defini{u se odre|ivawem regulacionih linija. Unutar regulacionih linija mogu}a je promena granica parcela.
Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih parcela vr{i se pod slede}im uslovima:
podela se vr{i u okviru granica parcele,
pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela
ne moè se obezbediti sa sukorisni~kih povr{ina.
Podelom se ne mogu formirati parcele koje su substandardne u pogledu veli~ine i na~ina gradwe u odnosu na neposredno okruèwe, odnosno planirani tip izgradwe.
3.3. Sportski i rekreativni prostori
Sportski kompleks (ko{arka{ki teren) u ulici Franca Rozmana ovim planom zadràva se kao namena.
Predvi|ena rekonstrukcija i pro{irewe terena u
okviru parcele, kao i izgradwa potrebnih prate}ih sadràja i objekata (svla~ionice, uprava, komercijalni sadràji, kao i ostalo prema programu razvoja kluba) mogu}e je
do pokazateqa i normativa koji vaè za ostale parcele i
objekte u sklopu unutra{weg bloka.
4. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE
4.1. Urbanisti~ka pravila za postoje}e saobra}ajnice
U Planu regulacija postoje}ih ulica ostaje nepromewena. Prilikom rekonstrukcije ulica potrebno je u sa~uvati
postoje}e kvalitetno drve}e. U postoje}im ulicama zadràva se postoje}i raspored instalacija i po potrebi dopuwava i uskla|uje sa novim.
Nadzemni i podzemni delovi okolnih zgrada i delovi
drugih objekta koji su povezani sa konstrukcijama saobra}ajnica i komunalnih postrojewa (podzemni pe{a~ki prolazi, tuneli za instalacije i sl.) mogu da se nalaze u {irini ulice izme|u regulacionih linija, u skladu sa tehni~kim propisima.
Pe{a~ke povr{ine (staze i trotoari) sastavni su element popre~nog profila saobra}ajnica. Minimalna {irina trotoara za kretawe pe{aka iznosi 1,5 m.
Broj 4 137
4.1.1. Ulica prvog reda Ju`ni bulevar

Ju`ni bulevar je kapacitetni potez namewen javnom i
individualnom putni~kom saobra}aju i kao ulica prvog reda sluì za povezivawe pojedinih delova grada sa centrima i zonama aktivnosti ili stanovawa.
Regulacija ulice ste~ena je obaveza iz ranije donetog
planskog dokumenta (Regulacioni plan saobra}ajnice Ju`ni bulevar deonica od Ustani~ke do Gr~i}a Milenka,
Slu`beni list grada Beograda", broj 9/01) i nije u obuhvatu ovog regulacionog plana, ali je u wemu prikazana s obzirom na to da je od uticaja na funkcionalnu organizaciju predmetnog podru~ja.
U saobra}ajnom re{ewu Koncepta, Ju`ni bulevar ozna~en je kao ulica prvog reda na obodu sa ju`ne strane op{tine Vra~ar. Saobra}ajnica Ju`ni bulevar obra|ena je
Regulacionim planom na delu od Ustani~ke ulice do ulice Gr~i}a Milenka (Slu`beni list grada Beograda", broj
9/01). Regulaciona {irina je na delu do ulica Maksima
Gorkog 30 m a na delu od ulice Maksima Gorkog do Gr~i}a Milenka 26 m. U profilu sadrì dve kolovozne trake
po 7 m, razdelno ostrvo {irine 4,5 m, obostrane trotoare
i parkirawe na delu do ulice Maksima Gorkog.
Sa drugim ulicama ostvaruje veze u nivou sa obaveznom
semaforskom signalizacijom.
Regulacionim planom saobra}ajnice Ju`ni bulevar na
potezu od Ustani~ke do ulice Gr~i}a Milenka (Slu`beni list grada Beograda", broj 9/01) korigovana je raskrsnica Ju`nog bulevara i Ustani~ke ulice i delimi~no trase
bulevara. Time je izvr{ena korekcija katastarskih parcela
4194/1, 4194/15, 16, 18 i 19 kako bi se formirali pe{a~ki
trotoari sa zelenim povr{inama. Pomenutim regulacionim
planom predvi|eno je i vezivawe nove interne saobra}ajnice na Ju`ni bulevar u sistemu uliv-izliv. Za trasirawe ove
saobra}ajnice iskori{}ene su parcele 4194/82 i 4194/87.
4.1.2. Ulice drugog reda Gospodara Vu~i}a
Ulica drugog reda vezni je elemenat izme|u primarne i
sekundarne putne i uli~ne mreè i vr{i distribuciju
ciqnog i izvornog saobra}aja u okviru odre|enih urbanisti~kih zona.
Popre~ni profil sadrì kolovoz sa trakom po smeru i
obostrane trotoare. Zate~ene {ire regulacione mere ove
saobra}ajnice omogu}avaju organizaciju parking povr{ina
van kolovoza i formirawe jednostranih ili obostranih
drvoreda. Regulacija ulice Gospodara Vu~i}a obuhva}ena je
drugim planskim dokumentom sa ~ijom izradom je izrada
ovog plana koordinirana, te se i potencijalna raskrsnica
sa Ustani~kom ne razmatra ovim planom.
4.1.3. Sekundarna uli~na mreà
Sekundarna uli~na mreà je splet internih ulica i kolovoza koji sluè za pristup do odre|enih ciqeva (Franca Rozmana i Bjelanovi}eva). U granicama plana nema planiranih promena u reìmu, profilu ili ure|ivawu ovih
ulica.
Razmatraju}i predlog da se proanalizira mogu}nost
ostvarivawa veze ulice Franca Rozmana sa Ustani~kom
ulicom u sistemu uliv-izliv, zakqu~eno je da ovakva veza
nije mogu}a usled nedovoqne udaqenosti kapacitetne raskrsnice Ustani~ke ulice sa Ju`nim bulevarom, {to moè
oteàti normalno funkcionisawe saobra}aja.
4.2. Pravila za nove saobra}ajnice
Interna saobra}ajnica za pristup podzemnim garaàma
i parkinzima za nove objekte, koja se formira unutar bloka, paralelna je sa Ju`nim bulevarom i za wenu realizaciju potrebno je izuzimawe delova katastarskih parcela
4194/79, 4194/80 i 4194/81 i delova parcela 4194/2, 4194/7,
4194/8, 4194/17, 4194/18 i 4194/19. Za preostale delove pomenutih parcela moè se vr{iti ispravka granica ukoliko
ne ispuwavaju sve potrebne uslove za pravilnu gra|evinsku
parcelu.
Broj 4 138
Ova saobra}ajnica bi}e minimalne {irine kolovoza

od 5,5 m sa trotoarima sa obe strane od po 1,5 m {irine, a
sluì}e za ulaz u podzemne garaè objekata koji }e se graditi na KP 4194/18 i 4194/19 uz Ju`ni bulevar i stra`we
delove stambenih parcela.
22. mart 2004.
Potreban broj parking mesta prora~unat je na osnovu

slede}ih parametara:
za stanovawe: 1 parking mesto/1 stambena jedinica
prose~na stambena jedinica=75 m
za poslovawe: 1 parking mesto/60 m neto poslovnog
prostora
4.3. Pravila za parkirawe i garaìrawe

5. OP[TA PRAVILA ZA ZELENE POVR[INE
Prilikom nove izgradwe i dogradwe zajedni~ko pravilo za sve objekte je da se potrebe za parkirawem/garaìrawem zadovoqe na pripadaju}oj parceli na kojoj se gradwa
vr{i u podzemnim garaàma (za novogradwu) ili u dvori{tima za (nadgradwu i dogradwu).
Zadovoqavawe potreba za stacionirawem saobra}aja bi}e ostvareno na jedan od slede}ih na~ina:
na postoje}im parcelama individualnog stanovawa u
parceli ili u pripadaju}im garaàma,
za novoplanirane stambeno-poslovno-trgova~ke objekte du` Ju`nog bulevara parkirawe zaposlenih ostvariva}e
se u podzemnim garaàma kojima se pristupa novotrasiranom internom saobra}ajnicom paralelnom sa bulevarom, i
to po pravilu za svaki objekat na pripadaju}oj parceli.
REKAPITULACIJA prora~un potrebnog

broja parking mesta
KO VRAÂR
LOKACIJA JU@NI BULEVAR
SPOQA[WI BLOK
rekapitulacija za blok
Bruto povr{ina
bloka m (1)
Razv. bruto
povr{ina
objekata m
Razv. bruto
povr{ina
poslovnih
objekata m
Razv. bruto
povr{ina
stambenih
objekata m
13 358,77
43 195,1599
32 856,3272
10 338,8327
Broj parking mesta

koje treba
obezbediti za
potrebe poslovawa
Broj parking mesta

koje treba
obezbediti za
potrebe stanovawa
Ukupan broj
parking mesta
koje treba
obezbediti za
spoqa{wi blok
Za{tita postoje}eg fonda zelenih povr{ina i wihovo

unapre|ewe rekonstrukcijom, uklawawem privremenih
objekata i zamenom stabala i biqnog fonda vr{i se registrovawem tih povr{ina i wihovom valorizacijom stawa.
U ciqu za{tite zelenog fonda, nije mogu}a prenamena postoje}ih zelenih povr{ina u druge namene. S obzirom na to
da se osnovna namena i koncepcija prostora bitno ne mewa, nema posebnih uslovqenosti osim {to je neophodno
uraditi slede}e:
snimak postoje}e vegetacije sa manualom valorizacije,
dopuniti drvored u ulicama Bjelanovi}evoj i Gospodara Vu~i}a,
za sve novoplanirane objekte urediti projekat ure|ivawa i ozelewavawa slobodnog prostora, a za objekte kod
kojih to nije mogu}e obavezno uraditi projekat vertikalnog ozelewavawa,
izbor sadnog materijala usaglasiti sa mikroklimatom, a re{ewe ozelewavawa treba da prati arhitekturu
objekta i okolnog prostora,
podzemne i nadzemne instalacije usaglasiti sa visokom vegetacijom prema vaè}im propisima.
6. POPIS PARCELA ZA ODRE\IVAWE JAVNOG
GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA
Postoje}e povr{ine koje se mogu proglasiti za javno
gra|evinsko zemqi{te su:
deo ulice Franca Rozmana, KP 4194/63 obuhva}en planom do granice plana,
ulica Bjelanovi}eva, KP 4194/67 u celini,
KP 4194/78 objekat centralne kuhiwe i pripadaju}a
povr{ina.
Planirane povr{ine za javno gra|evinsko zemqi{te su:
cele parcele 4194/79, 4194/80, 4194/81, 4194/85, 4194/86,
delovi parcela 4194/2, 4194/15, 4194/16, 4194/17, 4194/18,
4194/19, 4194/7 i 4194/8.
Ostalo gra|evinsko zemqi{te u okviru plana ~ine sve
preostale parcele u obuhvatu plana.
275
81
356
7. USLOVI IZGRADWE INFRASTRUKTURE
7.1. Uslovi za izgradwu elektroenergetske mreè

i postrojewa
KO VRAÂR
LOKACIJA JU@NI BULEVAR
UNUTRA[WI BLOK
rekapitulacija za blok
Bruto povr{ina
bloka m
Razv. bruto
povr{ina
objekata m
Pribliàn broj
novih stambenih
jedinica
Maksimalna
razvijena
bruto povr{ina
poslovnih
objekata m
9 721.736
15500,86
30
3100,172
Broj parking mesta

koje treba
obezbediti za
potrebe poslovawa
Broj parking mesta

koje treba
obezbediti za
potrebe stanovawa
Ukupan broj
parking mesta
koje treba
obezbediti za
unutra{wi blok
38
30
68
U oviru predmetnog plana izgraditi tri nove TS 10/0,4 kV,

i to:
TS 1 kapaciteta 2 h 1000 kVA u objektu na parceli
4194/1.
4194/62.
4194/16.
Planirane TS 10/0,4 kV izgraditi u okviru gra|evinskog dela navedenih objekata.
Planirana TS 2 kapaciteta 1 h 1000 kVA mora imati
najmawe dve prostorije, jednu za sme{taj transformatora,
a drugu za sme{taj razvoda niskog i visokog napona.
TS 1 kapaciteta 2 h 1000 kVA mora imati najmawe tri
prostorije, dve za sme{taj transformatora i jednu za sme{taj niskog i visokog napona.
Prostorije za sme{taj transformatora moraju imati
sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju.
Pristup prostorijama TS obezbediti najmawe {irine
3 m do najbliè javne saobra}ajnice. Planirane TS 10/0,4 kV
prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz na postoje}u 10 kV
mreù.
22. mart 2004.
Prikqu~ewe planiranih TS 10/0,4 kV na 10 kV mreù

bi}e mogu}e tek nakon pu{tawa u pogon i uklapawa u mreù TS 110/10 kV Obili}".
Sve postoje}e 10 kV i 1 kV kablove koji su ugroèni izgradwom objekata i saobra}ajnica izmestiti na bezbednu trasu.
Postoje}i kabl 110 kV zadràti na postoje}oj trasi, sa
tim da maksimalno rastojawe temeqa objekata i kabla mora da bude 1 m.
Minimalno rastojawe temeqa objekata od 110 kV kabla
mora da iznosi 1 m.
Za snabdevawe novih planiranih potro{a~a elektri~nom energijom u okviru predmetnog plana izgraditi jo{
tri TS 10/0,4 kV, i to:
TS 1 kapaciteta 2 h 1000 kVA,
TS 2 kapaciteta 1 h 1000 kVA,
TS 3 kapaciteta 1 h 1000 kVA.
Planirane TS 10/0,4 KV prikqu~iti na postoje}u 10 kV
mreù ali tek nakon pu{tawa u pogon i uklapawa u mreù
TS 110/10 kV Obili}". Postoje}i 10 kV kablovi koji su
ugroèni izgradwom novog objekta na parceli 4194/1
predvi|eno je da se izmeste.
Niskonaponsku mreù 1 kV izvesti podzemnim elektroenergetskim vodovima postavqenim ispod trotoarskog prostora i slobodnih povr{ina. Postoje}e javno osvetqewe, u okviru predmetnog plana, predvi|eno je da se rekonstrui{e.
7.2. Uslovi za TT mreù i postrojewa
Postoje}i i planirani pretplatnici pripadaju podru~ju planiranog glavnog TT kabla isturenog pretplatni~kog
stepena lociranog u objektu Po{te u ulici Ju`ni bulevar.
Navedeni izdvojeni stepen opti~kim TT kablom povezan je
sa pripadaju}om ATC Krunski venac".
Glavni TT kabl No 1 poloìti kroz postoje}u TT kanalizaciju do predmetnog podru~ja, gde se glavni TT kabl ra~va u distributivnu mreù koja se gradi uvla~nim TT kablovima poloènim kroz postoje}u TT kanalizaciju i armiranim TT kablovima poloènim slobodno u zemqu ili
kroz privodnu TT kanalizaciju.
U novim objektima predvideti unutra{we ku}ne izvode
sa dowom vrstom telefonske koncentracije. Kapacitet
unutra{wih izvoda i distributivne TT mreè projektovati za krajwe potrebe korisnika. Sve postoje}e TT objekte
koji su ugroèni izgradwom planiranih objekata i saobra}ajnica izmestiti na bezbednu trasu.
Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka kori{}en je usvojeni princip:
stambeni objekat: svaki stan dva telefonska prikqu~ka,
poslovni objekat: na svakih 3050 m korisne povr{ine jedan telefonski prikqu~ak.
Na osnovu podataka iz predmetnog plana i usvojenog
principa, do{lo se do stava da je za predmetno podru~je potrebno obezbediti oko 400 telefonskih prikqu~aka. Ovaj
broj telefonskih prikqu~aka obezbedi}e se u novoplaniranom isturenom pretplatni~kom stepenu ~ija je lokacija
u Ju`nom bulevaru u objektu Po{te. Pretplatnici }e se
prikqu~iti preko novoformiranog kablovskog podru~ja
No 1 navedenog isturenog pretplatni~kog stepena.
Planirani glavni TT kabl polagati kroz postoje}u TT
kanalizaciju du` Ju`nog bulevara do okna na uglu Ustani~ke i Ju`nog bulevara. U tom oknu glavni TT kabl se ra~va u dva kraka. Jedan krak ide Ju`nim bulevarom, a drugi
krak Ustani~kom ulicom. Distributivnu mreù poloènu
kroz postoje}u TT kanalizaciju rekonstruisati, odnosno
zameniti novom ve}eg kapaciteta.
7.3. Uslovi za vodovodnu mreù
Koncepcija re{ewa vodosnabdevawa uslovqena je lokacijom kompleksa Plana koji pripada prvoj visinskoj zoni
vodosnabdevawa, ve} izgra|enom distributivnom vodovodnom mreòm i ste~enim obavezama iz ranije donetih planova koji gravitiraju ovoj visinskoj zoni i zasniva se na
slede}em:
Broj 4 139
Snabdevawe vodom prve visinske zone re{iti prikqu~kom na primarni cevovod 600 500 mm koji je lociran du` Ustani~ke ulics i Ju`nog bulevara.
Prikqu~ak sekundarne vodovodne mreè na primarni
cevovod 600 500 mm izvesti na dva mesta, i to jedan na
uglu ulica Ustani~ke i Gospodara Vu~i}a, a drugi prikqu~ak na uglu ulica Franca Rozmana i Ustani~ke.
Distributivnu sekundarnu vodovodnu mreù formirati kao prstenastu u kompleksnom re{ewu 1. visinske zone.
Oko primarnog cevovoda 600 500 mm treba obezbediti za{titni pojas od 5 m sa svake strane i u tom pojasu nije dozvoqena izgradwa bilo kakvih objekata osim saobra}ajnica, zelenila i infrasturkture.
Novo saobra}ajno re{ewe i kapacitet postoje}e vodovodne mreè uslovqavaju rekonstrukciju distributivnog
sistema i izgradwu nove vodovodne mreè.
Izvr{iti zamenu svih postoje}ih uli~nih distributivnih cevovoda mawih dimenzija od 150 mm ili lo{eg
fizi~kog stawa i u obuhvatu plana i u uticajnoj zoni.
Planirani cevovodi ne mogu biti mawih dimenzija
od 150 mm.
U ulici Franca Rozmana zameniti i postoje}i cevovod 100 mm na pre~nik 150 mm. Postoje}i cevovod
200 mm u Ustani~koj ulici treba produìti du` Ju`nog
bulevara, ~ine}i prstenastu mreù oko dela naseqa u visinskoj zoni sa cevovodom 200 mm u ulici Gospodara Vu~i}a.
Dimenzije cevovoda vodovodne mreè moraju da zadovoqe potrebe normalnog snabdevawa vodom svih korisnika
kao i da obezbede potrebnu koli~inu vode i pritisak za
unutra{wu i spoqnu protivpoàrnu za{titu.
Trase cevovoda voditi javnim povr{inama, trotoarima ili zelenim povr{inama. Na vodovodnoj sekundarnoj
distributivnoj mreì predvideti nadzemne hidrante za ga{ewe poàra.
Rekonstruisati sve postoje}e cevovode nedovoqnog
kapaciteta na pre~nik najmawe dimenzije 150 mm i cevovode koji su u koliziji sa saobra}ajnim re{ewima. Vodovodna mreà odre|ena je kao prstenasta i svaki blok predstavqa jedan prsten ~ine}i jednu celinu u kompleksnom re{ewu prstanaste mreè.
7.4. Uslovi za kanalizacionu mreù
Predmetni kompleks i celo {ire slivno podru~je nalazi
se u slivu kolektora u Ju`nom bulevaru a generalno ~ini
Centralni kanalizacioni sistem. Pri odre|ivawu koncepcije re{ewa kanalizacije prema budu}im potrebama i zahtevima, u granicama slivnog podru~ja zadrà}e se sva re{ewa kanalizacije iz osnovnog DUP-a dela mesne zajednice NH
Franc Rozman Stane op{tine Vra~ar za blokove izme|u Bulevara Crvene armije, Gospodara Vu~i}a, Ustani~ke i Maksima Gorkog (Slu`beni list grada Beograda", broj 23/88).
Uli~na kanalizaciona mreà funkcionisa}e u planiranom stawu po op{tem sistemu kanalisawa.
Iz analize propusne mo}i postoje}e kanalizacije ura|ene u okviru Idejnog re{ewa DUP-a, zadràvaju se svi
postoje}i uli~ni kanali, dok su rekonstrukcijom obuhva}ene nizvodne deonice izgradwom paralelnih kanala:
u ulici Gospodara Vu~i}a 400 350 mm od ulice
P~iwske do Ustani~ke;
u ulici Franca Rozmana 500 300 mm od ulice
Dragana Pavlovi}a do Ustani~ke.
Teritorija ovog plana pripada ûburskom podslivu i
slivu Mokrolu{kog kolektora, gde je odvodnik svih voda ovog podsliva sistem kolektora u saobra}ajnici Ju`nog
bulevara. Idejnim projektom rekonstrukcije postoje}eg kolektorskog sistema u Ju`nom bulevaru, kojim se defini{u
uslovi rekonstrukcije postoje}eg kolektorskog sistema,
predvi|ena je izgradwa novog kolektora du` saobra}ajnice kao dopunskog kolektora za prijem ra~unskih ki{a sa
sliva verovatno}e pojave jedanput u deset godina.
Oba postoje}a kolektora ukidaju se u vreme kada im
prestane funkcija izgradwom novog kolektora kapaciteta
2.300 mm na ovoj deonici.
Broj 4 140
Planirane kanale gradske kanalizacije predvideti

dimenzija najmawe 300 mm.
Izgradwu, rekonstrukciju i pove}awe dimenzija kanalizacije realizovati fazno prema potrebi i mogu}nostima
postoje}eg kanalizacionog sistema.
Trase novih kanala po pravilu postaviti oko osovine
kolovoza saobra}ajnica.
Ovim kanalima odvodwavati maksimalni deo teritorije koji dozvoqava slivno podru~je i nivelacioni elementi kanala.
Predvideti odvodwavawe svih slobodnih povr{ina u
bloku, vode}i ra~una o kvalitetu voda koje se ispu{taju u
kanalizacioni sistem.
7.5. Uslovi za izgradwu toplovodne mreè i postrojewa
Za {ire predmetno podru~je planira se celokupna toplifikacija pre svega izgradwom magistralnih toplovoda
355.6/5.6 mm du` ulica Brani~evske (od hrama Sv. Save)
i M. Gorkog i wihovim povezivawem sa postoje}im toplovodnim primarom u ul. Ustani~koj.
Na toplovodnu mreù prikqu~iti:
a) postoje}e stambene objekte koji se zadràvaju, a jo{
nisu prikqu~eni na toplifikacioni sistem,
b) planirane stambeno-poslovne objekte,
v) postoje}e stambene objekte koji se nadzi|uju i pro{iruju.
Prikqu~ewa na postoje}u toplovodnu mreù izvesti u
komorama KO-1(Ju`ni bulevar) i KO-4 (ul. Deli Radivoja), izgradwom toplovodnih cevi odgovaraju}eg pre~nika.
Planiranu toplovodnu mreù polagati u betonske tipske
kanale ili u sloju peska kao predizolovane cevi, sa minimalnim nadslojem zemqe od 0,8 m mereno od gorwe ivice
cevi. Planirane toplovode voditi ispod saobra}ajnica na
predmetnom prostoru i ostalih javnih povr{ina.
Sve planirane toplotne podstanice indirektno se prikqu~uju na toplovodnu mreù. Sekundarne toplovode temperaturnog i pritisnog reìma 90/70C i NP 6, voditi od
podstanica do pojedinih objekata.
Toplotne podstanice moraju imati obezbe|en kolsko-pe{a~ki pristup i prikqu~ke na vodovod, el. energiju i gravitacionu kanalizaciju. One moraju biti zvu~no izolovane
i ventilirane. Wihov ta~an broj, kapacitet i dispozicija mogu se mewati prilikom izrade i overe daqe urbanisti~ke i tehni~ke dokumentacije.
Prilikom projektovawa i izvo|ewa toplovodne mreè
i postrojewa pridràvati se svih odredaba iz Tehni~kih
uslova JKP Beogradske elektrane" iz 1993. i 1996. god.
8. USLOVI ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
Nadle`ni iz Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, nakon razmatrawa Izve{taja zaduènih izvestilaca, zakqu~ili su da sa gledi{ta za{tite ìvotne sredine moè da
se prihvati predloèno plansko re{ewe pod slede}im
uslovima:
da se planira centralizovano zagrevawe kompleksa
obuhva}enog ovim planom;
da se stambeni objekat na uglu Gospodara Vu~i}a i
Ustani~ke projektuje tako da se prema Ustani~koj ulici
orijenti{u prostorije mawe osetqive na buku i kontaminiran vazduh i da se projektuju posebne arhitektonsko-gra|evinske i druge mere za za{titu tih prostorija sa Ustani~ke ulice. Objekat na ovoj parceli mora biti min. 10 m
udaqen od kolovoza Ustani~ke ulice;
da se poru{e svi postoje}i objekti, posebno oni u unutra{wosti kompleksa koji se ne uklapaju u planirano re{ewe;
da se sve slobodne povr{ine ozelene nasadom li{}ara i drugog rastiwa;
da se planiraju de~ja igrali{ta za decu pred{kolskog
uzrasta u skladu sa normativima GP-a.
22. mart 2004.
9. URBANISTI^KE MERE ZA[TITE OD

ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH
NEPOGODA I USLOVI OD INTERESA
ZA ODBRANU ZEMQE
9.1. Urbanisti~ke mere za za{titu od
elementarnih nepogoda
(Slu`beni list SFRJ, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).
9.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra
Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizovani prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima:
Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom
o za{titi od poàra (Slu`beni glasnik SRS", br. 37/88
i 48/94).
Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve... (Slu`beni list SRJ, broj 8/95).
Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Odlukama o tehni~kim normativima za projektovawe stambenih
zgrada i stanova (Slu`beni list grada Beograda", broj
32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona (Slu`beni list
SFRJ, br. 53, 54/88 i 28/95), Pravilnikom o tehni~kim
normativima za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ, broj 11/96), Pravilnikom o
tehni~kim normativima za klimatizaciju i ventilaciju
(Slu`beni list SFRJ, broj 38/89), Pravilnikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe dima i toplote nastalih u poàru (Slu`beni list SFRJ, broj 45/85),
Pravilnikom o tehni~kim normativima za liftove na el.
pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Slu`beni list
SFRJ, br. 16/86 i 28/89), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih
trafo-stanica (Slu`beni list SFRJ, broj 13/78) i Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za
za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafo-stanica (Slu`beni list SFRJ, broj 37/95).
Za planiranu podzemnu garaù, povr{ine preko 1.500 m,
predvideti sopstveni prilaz za vozila i odgovaraju}i broj
rezervnih izlaza za vozila i korisnike, instalaciju za automatsku dojavu poàra, sistem za otkrivawe ugqen-monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa, dizel agregat, prinudnu ventilaciju, sistem za odimqavawe, stabilni sistem
za automatsko ga{ewe poàra shodno Odlukama o uslovima
i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada
i stanova ( Slu`beni list grada Beograda", broj 32/4/83).
Podzemne garaè, povr{ine preko 500 m, moraju imati
sopstveni prilaz za vozila, rezervni izlaz za vozila i korisnike, hidrantsku mreù, sistem za otkrivawe prisustva
ugqen-monoksida, instalaciju sigurnosnog osvetqewa,
prinudnu ventilaciju, sistem za odimqavawe, stabilni sistem za automatsko ga{ewe poàra shodno Odlukama o
uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova (Slu`beni list grada Beograda",
broj 32/4/83).
9.2. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu
U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwa
skloni{ta u skladu sa posebnim elaboratom: Prilogom mera za{tite od elementarnih nepogoda i prostorno-planskim uslovima od interesa za odbranu, koji je sastavni deo
predmetnog plana.
22. mart 2004.
10. USLOVI ZA NESMETANO KRETAWE

INVALIDNIH LICA
Daqom urbanisti~ko-tehni~kom razradom predmetnog
prostora definisati uslove koji }e invalidnim licima
omogu}iti nesmetano kretawe, kori{}ewe slobodnih povr{ina (zajedni~kih i javnih), pristup komercijalnim i
dru{tvenim sadràjima i javnom prevozu.
ZA URE\IVAWE TERENA
11.1. Inèwersko-geolo{ka rejonizacija terena
Na osnovu morfolo{kih karakteristika terena, litolo{kog sastava i inèwersko-geolo{kih uslova terena po
dubini i {irini profila, na prostoru regulacionog plana izdvojena su dva inèwersko-geolo{ka rejona:
Rejon , zahvata ve}i deo predmetnog terena i izdvojen
je na prostoru ispod ulice Gospodara Vu~i}a, koji zahvata
noì~ni deo leve padine ûburskog potoka, sa kotama 103-96.
Rejon ima karakteristike padine blagog nagiba sa uspostavqenom op{tom stabilno{}u terena.
Teren ovog rejona izgra|en je od tercijarnih glinovito-laporovitih sedimenata (M23GL, L) na dubini od 5 do
11 m, sa apsolutnim kotama 88-94. Preko ovih naslaga,
formirane su kvartarne: deluvijalne (dkg), eluvijalno-deluvijane (e-dg), eluvijalne (l*) i eolske (l), ukupne debqine 511 m. U terenu je formirana razbijena izdan sa nivoom na dubini 37 m u podini eolskih naslaga (l*).
Kvartarni i tercijerni sedimenti uslovno su povoqni
za prijem i preno{ewe dodatnih optere}ewa.
Pri planirawu objekata visokogradwe, pridràvati se
slede}ih uslova:
angaòvawem lesa (l) prilagoditi se geotehni~kim
svojstvima procenom dozvoqene nosivosti, optimalnom dubinom fundirawa i spre~avawem sekundarnih dotoka vode;
pri angaòvawu lesoidne gline (l*) ra~unati na nejednaku vodozasi}enost na dubini ispod 34 m i ograni~eno optere}ewe do 150 kN/m;
ostale sredine u podini lesoidnih glina povoqne su
za prihvatawe dodatnih optere}ewa, uz obaveznu za{titu
temeqne jame u pogledu lokalne stabilnosti, dotoka podzemne vode i primenu lokalnih drena`nih sistema oko
objekata.
Objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture:
planirawem saobra}ajnica u lesu i lesoidnim glinama (l, l*) voditi ra~una o wihovoj osetqivosti na dejstvo
mraza i primeniti brzo i kontrolisano odvo|ewe povr{inskih voda;
planirawem komunalne infrastrukture ra~unati na
lokalno prisustvo podzemne vode ispod tre}eg metra i razupirawe rovova dubqih od 2,0 m.
Za vi{e nivoe projektovawa u ovom rejonu moraju se izvesti detaqna istraìvawa, u zavisnosti od specifi~nosti objekta. Koncepcija istraìvawa treba da omogu}i dobijawe slede}ih podataka:
utvr|ivawe litolo{ke gra|e terena u neposrednoj zoni gra|evinskih zahvata;
hidrogeolo{ke karakteristike terena, posebno u
stvorenim uslovima;
fizi~ko-mehani~ke parametre litolo{kih ~lanova;
dinami~ke parametre, u skladu sa vaè}im zakonskim
propisima.
Rejon , zahvata neposrednu zonu regulisanog ûburskog potoka, sa kotama sada{we povr{ine terena u rasponu 96,597,5. Ova kota rezultat je nivelacije terena nasipawem u visini do 3 m.
Osnovu terena, na dubini 5,08,5 (kota 86-92) grade tercijerni glinovito-laporoviti sedimenti (M23GL), preko
kojih su formirane aluvijalne naslage predstavqene u
ovom delu potoka, organskim glinama (ago), debqine promenqive 26 m, dok zavr{ni deo profila ~ini nasip izveden
Broj 4 141
u ciqu nivelacije terena, debqine do 3 m. Podzemna voda,

utvr|ena je u dowem delu aluvijalne gline i oksidaciono
izmewenoj laporovitoj glini, sa nivoom na dubini 56 m.
Rejon je uslovno povoqan za urbanizaciju.
Pri planirawu objekata visokogradwe, mogu se o~ekivati slede}e uslovnosti:
nasip (n) je nepovoqan u podtlu i mora se odstraniti
u potpunosti;
dubqim ukopavawem, kada se angaùju organske gline
(ago), o~ekuju se velika i nejednaka slegawa, prisustvo podzemne vode u dowem nivou i oteàni uslovi rada zbog lepqivosti sredine.
Objekti saobra}ajne infrastrukture:
saobra}ajnice, ukoliko prate sada{wu niveletu terena, izvodi}e se uvek u nasipu, uz potrebnu homogenizaciju
podtla;
komunalna infrastruktura, ukoliko se izvodi u nasipu (do 3 m dubine), izvodi}e se u uslovima prirodne vla`nosti, me|utim zbog mogu}eg osipawa materijala rovove
dubqe od 2 m {tititi razupirawem. Izvo|ewem rovova dubqih od 3 m angaòva}e se organska glina (ago) koja je nepovoqna za rad zbog lepqivosti, a u dowem nivou na dubini ispod 5 m ra~unati na prisustvo podzemne vode.
Za vi{e nivoe projektovawa u ovom rejonu moraju se izvesti detaqna istraìvawa za svaki gra|evinski zahvat,
koja treba da omogu}e dobijawe slede}ih podataka:
utvr|ivawe debqine nasipa (n);
fizi~ko-mehani~ke parametre organske gline (ago),
pre svega one koji se odnose na deformabilna svojstva;
hidrogeolo{ke karakteristike, dubinu do nivoa podzemne vode;
dinami~ke parametre u skladu sa vaè}im zakonskim
propisima.
11.2. Prirodni gra|evinski materijali
Povr{inska zona kvartarnih sedimenata izgra|ena od
lesa (l) i lesiodne gline (l*) moè se smatrati upotrebqivom kao gra|evinski materijal. Pogodnost zbijawa
omogu}i}e wihovu upotrebu za pripremu podtla kod saobra}ajnica, parkinga i zatrpavawa rovova infrastrukture.
11.3. Geolo{ki aspekti za{tite tla i podzemne vode
kao deo ìvotne sredine
U ciqu za{tite ìvotne sredine, tla i podzemne vode
potrebno je da se preduzmu slede}e mere:
potpuno ure|ivawe terena, zaseka, saobra}ajnica, parking prostora, trotoara i lokalnog sistema odvoda povr{inskih voda;
zavr{etak objekta u izgradwi koji stoji godinama nezavr{en, uz Bulevar Crvene armije;
uklawane komunalnog sme}a sa terena.
Elaborat Inèwersko-geolo{ki uslovi sastavni je
deo dokumentacije Plana.
12. USLOVI I MERE ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKIH I AMBIJENTALNIH
VREDNOSTI
Kako se na raskrsnici ulica Neboj{ine i Ju`nog bulevara nalazi objekat dobrog boniteta iz perioda modernizma i pripada celini koja uìva status prethodne za{tite
Kote`Neimar, neophodno je novi objekat na raskrsnici
sa suprotne strane Ju`nog bulevara u podru~ju plana arhitektonski oblikovati i uskladiti tako da se formira reprezentativni ulaz u Ju`ni bulevar.
U obuhvatu plana nema drugih objekata kategorisanih
sa stanovi{ta za{tite kulturno-istorijskih i ambijentalnih vrednosti.
13. USLOVI ZA EVAKUACIJU OTPADA
S obzirom na to da se planira izgradwa novih objekata,
neophodno je da se srazmerno uve}aju korisne povr{ine
prostora i postoje}i broj kontejnera. Za poslovni prostor
Broj 4 142
22. mart 2004.
vaì normativ 1 kontejner/600 m korisne povr{ine, a za

stambeni 1 kontejner/800 m korisne povr{ine. Pri odre|ivawu lokacija za sme{taj kontejnera treba voditi ra~una da se
oni postave na udaqenosti od 525 m od pripadaju}eg objekta,
na betonskoj podlozi bez stepenika sa nagibom do 3%.
Lokacije sudova moraju imati neometani pristup za komunalna vozila, pri ~emu saobra}ajnice moraju da propuste
komunalna vozila za odvoz sme}a gabarita dimenzija 8,60 h
3,50 h 2,50 m, sa osovinskim pritiskom od 10 tona i polupre~nikom krivine od 11 m.
Za jednosmerni saobra}aj predvideti saobra}ajnice
{irine prolaza 3,5 m, a za dvosmerni 6 m.
Kod saobra}ajnica sa slepim zavr{etkom obavezno predvideti okretnicu jer nije dozvoqeno kretawe vozila unazad.
Kad god je mogu}e izgraditi ni{e u trotoaru (u nivou
kolovozne trake ukoliko je trotoar {iri od 3 m) ili na
trotoaru sa oborenim ivi~wakom.
14.3. Tro{kovi izgradwe saobra}ajnice sa trotoarima
14. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA

ZEMQI[TA
NAPOMENA: Programom nisu obuhva}eni tro{kovi rekonstrukcije, odnosno obnove komunalne infrastrukture van granica
Plana, s obzirom na to da su obuhva}eni ili postoje}im programima ili }e biti sastavni delovi kontaktnih planova.
Tro{kovi realizacije nove saobra}ajnice u planu detaqne regulacije dela centralne zone, prostorna celina
op{tine Vra~ar za podru~je izme|u Ju`nog bulevara i ulica Ustani~ke, Gospodara Vu~i}a i granice kolektivnog
stanovawa u blokovima 190 i 193.
Tro{kovi realizacije predmetne saobra}ajnice podrazumevaju:
tro{kove pripremawa terena,
tro{kove opremawa terena,
tro{kove izgradwe.
14.1. Tro{kovi pripremawa terena
Tro{kovi pripreme zemqi{ta obuhvataju tro{kove re{avawa imovinskopravnih odnosa (eksproprijacija zemqi{ta, naknada za ru{ewe pomo}nih objekata i tro{kove fizi~kog ru{ewa istih) i tro{kove izrade projektne
dokumentacije.
1. Imovinskopravni odnosi
1.1. Eksproprijacija zemqi{ta

za saobra}ajnicu
992 m 1.554din/m h 992 m =1.541.568
1.2. Naknada za ru{ewe

pomo}nih objekata
465 m
3.000din/m h 465m=1.395.000
1.3. Tro{kovi ru{ewa

pomo}nih objekata
465 m
13.443din/m h 465m=6.250.995
2. Izrada projektne
dokumentacije
3%h42.344.213=1.270.327
Ukupno: tro{kovi
pripremawa terena
10.457.890 din.
14.2. Tro{kovi opremawa terena

Tro{kovi komunalnog opremawa saobra}ajnice podrazumevaju tro{kove izgradwe elektroinstalacija, fekalne
i ki{ne kanalizacije, toplovoda, ozelewavawa i dr.
1. Radovi na elektroinstalacijama
(vod 10kV i trafo-tanice)
402 m
445 m h 6.500=2.892.500
2TS 1 h 1.000=6.500.000
1TS 2 h 1.000=5.200.000
2. Radovi na toplovodu
125 m
125 m h 22.750=2.843.750
3. Radovi na fekalnoj
kanalizaciji 400
168 m
168 m h 11.700=1.965.600
4. Telefonski prikqu~ci
400 kom.
400 kom. h 13.000=5.200.000
5 Ozelewavawe
7 kom.
7 h 4.500din/kom=30.000
Ukupno: tro{kovi
opremawa terena
24.631.850 din.
1. Klovozna konstrukcija
1.086 m
6.000din/m h 1.086 m=6.516.000
558 m
2. Totoari
3.600din/m h 558 m=2.008.800
Ukupno: tro{kovi izgradwe
8.524.800 din.
14.4. Tro{kovi realizacije nove saobra}ajnice

rekapitulacija
Tro{kovi pripremawa terena
Tro{kovi opremawa terena
Tro{kovi izgradwe saobra}ajnice
sa trotoarima
Ukupno:
10.457.890 din.
24.631.850 din.
8.524.800 din.
43.614.540 din.
PRAVILA GRA\EWA
4.1. Pravila gra|ewa za unutra{wi blok
objekti koji se mogu graditi pod uslovima odre|enim
planom jesu stambeni objekti u kojima se u prizemnoj etaì mogu obavqati i delatnosti, usluge, kao i poslovawe
svih tipova;
procentualni odnos stanovawa i poslovawa je 100%80% : 0%-20%;
objekti ~ija je izgradwa zabrawena su svaka vrsta industrije, pogona, radionica ili objekata za javnu upotrebu
ukoliko zaga|uju ìvotnu sredinu;
najmawa dozvoqena {irina uli~nog fronta za gra|evinske parcele je 10 m;
najmawa dozvoqena povr{ina gra|evinske parcele je
300 m;
obavezan je direktan uli~ni pristup do gra|evinske
parcele;
poloàj novoizgra|enih objekata u odnosu na bo~ne
granice gra|evinske parcele odre|en je u grafi~kom delu
i iznosi ka bliòj granici minimum 1,5 m, a ka daqoj granici min. 2,5 m s tim da je minimalno rastojawe od izgra|enog objekta na susednoj parceli 4 m. Postoje}i objekti
zadràvaju svoje bo~ne gra|evinske linije i rastojawa do
bo~nih granica pripadaju}e parcele, a da budu}i nadogra|eni delovi ne smeju pre}i preko bo~nih gra|evinskih linija prizemqa;
odnos gra|evinske prema regulacionoj liniji prikazan je u grafi~kom delu;
sve novoizgra|ene objekte neophodno je smestiti na
predwu gra|evinsku liniju;
najve}i dozvoqeni odnos razvijene bruto izgra|ene
povr{ine nadzemnih korisnih etaà i neto povr{ine gra|evinske parcele je 2;
najve}a dozvoqena zauzetost gra|evinske parcele je
ograni~ena na 60%;
najve}a dozvoqena spratnost objekata i delova objekata je prizemqe i dva sprata i potkrovqe;
za parcelu 4194/53 sportske namene dozvoqena maksimalna spratnost gradwe je P+1, indeks iskori{}enosti 2
a procenat zauzetosti do 70%;
najve}a dozvoqena visina objekata i delova objekata
do slemena je 12 m;
najmawa dozvoqena me|usobna udaqenost novih objekata je 4 m;
obezbe|ivawe prostora za parkirawe vozila je obavezno na parceli bilo povr{inskim parkirawem, bilo podzemnim garaàma, i to u odnosu jedan stan/jedno parking
mesto, odnosno 60 m poslovnog prostora/jedno parking mesto;
22. mart 2004.
kada se na parceli izgra|uje podzemna garaà neophodno je prethodno izraditi elaborate Mere tehni~ke za{tite okolnih objekata;
podzemne garaè treba obavezno izgraditi na parcelama 4194/7 i 4194/9:
dopu{tena je izgradwa mansardnih krovova i wihovo
kori{}ewe kao korisne povr{ine;
dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovqa radi se u slu~aju lo{eg stawa ravnog krova, te je
postavqawe kosog krova sa minimalnim potrebnim nagibom (do 15%) najoptimalnije re{ewe;
novu krovnu konstrukciju treba postaviti povla~ewem
iza venca ili zidane ograde ravnog krova. Ukoliko to nije mogu}e, moè se postaviti na venac zgrade, ali nije dozvoqeno isturawe krova van ravni fasade, odnosno krov ne
sme da izlazi iz gabarita zgrade;
podzemne zajedni~ke garaè, pasaì i prostori obavezno se grade istovremeno kad i objekat kome sluè;
ogra|ivawe u zoni bloka je dozvoqeno s tim da je ograda puna do visine 80 cm a transparentna do visine 1,40 m;
uslovi prikqu~ewa na komunalnu i ostalu infrastrukturu dati su u posebnom poglavqu;
uslovi za{tite susednih objekata, uslovi za arhitektonsko oblikovawe pojedinih elemenata objekata, kao i
me|usobna rastojawa objekata dati su u op{tim pravilima
gra|ewa za unutra{wi blok u Dokumentaciji plana.
Pravila za intervencije na postoje}im objektima
Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti u
skladu sa uslovima ovih pravila i merama za{tite.
Ukoliko objekat ne ispuwava neke od uslova koji su vezani za neophodna rastojawa od granica parcela i od susednih objekata, postoje}e gra|evinske linije zadràvaju se za
postoje}i gabarit objekta i mogu}e su mawe izmene bez promene gabarita (kao {to je pretvarawe tavanskog prostora
u koristan prostor).
Ukoliko se vr{i zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po uslovima za nove
objekte.
4.2. Pravila gra|ewa za spoqa{wi blok
Prete`na namena nije iskqu~iva u svakom objektu dozvoqena je me{ovita namena: u objektima u Ju`nom bulevaru na spratovima se moè graditi stambeni prostor, a u
ostalim objektima unutar granica plana koji su prete`no
stambeni u prizemqima se mogu graditi lokali i poslovni prostor.
objekti koji se mogu graditi pod uslovima odre|enim
planom jesu me{ovite namene uz poslovno-trgova~ke ulice
u Ju`nom bulevaru su poslovni objekti i poslovni objekti kombinovani sa stanovawem, a u ulicama Ustani~koj i
Gospodara Vu~i}a stambeni objekti sa poslovnim sadràjima u niìm etaàma;
procentualni odnos poslovawa i stanovawa je 100%20% : 0%-80%;
objekti ~ija je izgradwa zabrawena svaka vrsta industrije;
najmawa dozvoqena {irina uli~nog fronta za gra|evinske parcele je 10 m;
najmawa dozvoqena povr{ina gra|evinske parcele je
300 m;
obavezan je direktan uli~ni pristup do gra|evinske
parcele;
poloàj objekata u odnosu na regulacione linije odre|en je u grafi~kom delu;
odnos gra|evinske prema regulacionoj liniji prikazan je u grafi~kom delu;
sve novoizgra|ene objekte obavezno je smestiti na
predwu gra|evinsku liniju, osim na parceli 4194/57;
najve}i dozvoqeni odnos razvijene bruto izgra|ene
povr{ine i neto povr{ine gra|evinske parcele je 4,3, a za
ugaone objekte 1,15 h 4,3=5;
Broj 4 143
najve}a dozvoqena zauzetost gra|evinske parcele je 70%;

najve}a dozvoqena spratnost objekata i delova objekata je P+2+Pk,P+4, P+4+Pk,P+5, a za ugaone objekte do
P+6, u svemu prema grafi~kom prilogu;
na parcelama 4194/2, 4194/3 i 4194/4 u Ustani~koj ulici, ukoliko postoji zainteresovan investitor, mogu}e je
umesto pojedina~nih nadzi|ivawa postoje}ih objekata do
spratnosti P+2+Pk, planirati potpuno novu gradwu objekata u neprekinutom nizu, maksimalne spratnosti P+5, sa
poslovnom namenom;
za objekat na parceli 4194/17 mogu}a je nadgradwa postoje}eg objekta do spratnosti P+2+Pk, odnosno gradwa
do P+5 ukoliko se postoje}i objekat zamewuje potpuno novim;
za objekat na parceli 4194/57 mogu}a je nadgradwa postoje}eg objekta do spratnosti P+2+Pk, odnosno gradwa
do P+4 ukoliko se postoje}i objekat zamewuje potpuno novim;
za objekat na parceli 4194/62 na delu na uglu prema
Ustani~koj ulici dozvoqena je spratnost P+6 (visina 22
m) radi akcentovawa ugaone pozicije;
najve}a dozvoqena visina objekata i delova objekata
je 19 m, a za ostale ugaone objekte kao delove koje treba akcentirati i do 22 m;
obezbe|ivawe prostora za parkirawe vozila obavezno
je na parceli bilo povr{inskim parkirawem, bilo podzemnim garaàma i to u odnosu jedan stan/jedno parking
mesto, odnosno 60 m poslovnog prostora/jedno parking mesto;
dopu{tena je izgradwa mansardnih krovova i wihovo
kori{}ewe kao korisne povr{ine;
dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovqa radi se u slu~aju lo{eg stawa ravnog krova, te je
postavqawe kosog krova sa minimalnim potrebnim nagibom (do 15%) najoptimalnije re{ewe;
novu krovnu konstrukciju treba postaviti povla~ewem
iza venca ili zidane ograde ravnog krova. Ukoliko to nije mogu}e, moè se postaviti na venac zgrade, ali nije dozvoqeno isturawe krova van ravni fasade, odnosno krov ne
sme da izlazi iz gabarita zgrade;
podzemne garaè se obavezno grade istovremeno kad i
objekat kome sluè;
kada se na parceli izgra|uje podzemna garaà neophodno je prethodno izraditi elaborate Mere tehni~ke za{tite okolnih objekata;
podzemne garaè treba obavezno izgraditi na parcelama 4194/18, 4194/19 i u slu~aju gradwe na urbanisti~kim
projektom spojenim parcelama 4194/82 i 4194/87;
ogra|ivawe u zoni bloka nije predvi|eno, osim u ulici Gospodara Vu~i}a s tim da je ograda puna do visine 80
cm a transparentna do visine 1,40 m;
uslovi prikqu~ewa na komunalnu i ostalu infrastrukturu dati su u posebnom poglavqu;
uslovi za{tite susednih objekata, uslovi za arhitektonsko oblikovawe pojedinih elemenata objekata, uslovi
za obnovu i rekonstrukciju postoje}ih objekata i dozvoqeno upu{tawe objekta ili delova objekata u javnu povr{inu
dati su u op{tim pravilima gra|ewa za unutra{wi blok u
Dokumentaciji plana.
Pravila za intervencije na postoje}im objektima
Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti u
skladu sa uslovima ovih Pravila i merama za{tite.
Ukoliko objekat ne ispuwava neke od uslov, koji su vezani za neophodna rastojawa od granica parcela i od susednih objekata, postoje}e gra|evinske linije zadràvaju se za
postoje}i gabarit objekta i mogu}e su mawe izmene bez promene gabarita (kao {to je pretvarawe tavanskog prostora
u koristan prostor).
Ukoliko se vr{i zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po uslovima za nove
objekte.
Broj 4 144
Postoje}i objekat centralne kuhiwe ne moè se dogra|ivati ili mewati u arhitektonskom smislu, osim adaptacija i sanacija. U slu~aju zamene objekta novom izgradwom,
primewuju se pravila za spoqa{wi blok.
4.3. Pravila gra|ewa za poteze
4.3.1. Izgradwa u Ju`nom bulevaru
Odre|ivawe visina zgrade za nove objekte i nadgra|ene
postoje}e objekte
Pravila o visine zgrade koja se ovim planom navode vaè za izgradwu novih zgrada i za nadgradwu postoje}ih
zgrada.
Visina objekta je sredwe rastojawe od podno`ja objekta na terenu do kote slemena (za objekte sa kosim krovom),
odnosno do kote venca ili ograde krova (za objekte sa ravnim krovom).
Odnos gra|evinske linije prema susednim bo~nim parcelama
Na mestu kontakta novog i postoje}eg objekta gra|evinska linija treba da bude kontinualna, u {irini veznog
elementa na uli~noj fasadi, ili neophodnih rastojawa (od
granice parcele i od susednih objekata) za dvori{ni deo
objekta.
Regulacione linije za nove objekte u Ju`nom bulevaru
defini{u se kao obavezan neprekinuti niz.
Za izgradwu novih objekata neophodno je obezbediti potreban broj parking mesta u podzemnoj garaì kojoj ne moè da se pristupa iz Ju`nog bulevara, ve} samo iz novotrasirane interne unutarblokovske saobra}ajnice paralelne
Ju`nom bulevaru.
Minimalna visina svakog novog objekta planiranog na
regulaciji Ju`nog bulevara ne moè biti mawa od visine
ranije izgra|enih objekata.
Visine postoje}ih objekata koje su ujedna~ene, prilikom nadgradwe ili zamene novim, mogu se usaglasiti sa visinom susednih objekata u bloku. Potpuno usagla{avawe
visina u bloku nije obavezuju}e.
Ispadi na delovima objekata u nizu, u kompaktnim delovima bloka (Ju`ni bulevar), orijentisani prema ulici
ne smeju ugroàvati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada (na uli~noj fasadi) moè biti najvi{e pod uglom od 45 stepeni od najblièg
otvora na susednom objektu, odnosno maksimum 1,20 metara.
Izuzetno, {ahtovi za snabdevawe i vezu trotoara sa podrumom novih objekata mogu biti i van regulacione linije bloka, do maksimalno 1 m.
Prelaèwe delova zgrade preko gra|evinske linije u
javnu povr{inu dozvoqava se u vidu erkera, balkona, terasa, nadstre{nica ili sl., prema uslovima ovih pravila.
Izlog trgovinske radwe moè biti prepu{ten u odnosu na gra|evinsku liniju maksimalno 30 cm, pod uslovom da
je minimalna {irina trotoara 3 m.
Ugaona zgrada
Ugaona zgrada u Ju`nom bulevaru moè da bude vi{a od
susednih zgrada, ali ne vi{a od 22 m, sa povu~enim etaàma. Za ugaoni objekat potrebno je da, u skladu sa beogradskom arhitekturom, postoje dominantni gra|evinski elementi fasade ili krova.
4.3.2. Izgradwa u ulici Gospodara Vu~i}a
Gra|evinska linija prema regulaciji u Gospodara Vu~i}a obavezuju}a je za poloàj gra|evinske linije novih
objekata. Povla~ewe gra|evinske linije novog objekta od
osnovne regulacije moè se planirati na jednoj ili vi{e
parcela i ne moè biti na frontu mawem od 30 m.
Prekinuti niz
Objekti u Gospodara Vu~i}a mogu se graditi i kao prekinuti i kao neprekinuti niz.
22. mart 2004.
U slu~aju nove izgradwe na obe susedne parcele prekinutog niza, minimalno rastojawe gra|evinske linije od
bo~ne, zajedni~ke granice parcele je 1/5 visine planiranog objekta, ali ne mawe od 6 m, kada je dozvoqeno na bo~nim fasadama otvarawe samo otvora pomo}nih prostorija.
Ukoliko se urbanisti~kim projektom obavi parcelacija ili preparcelacija na svakoj novoj gra|evinskoj parceli, obezbediti ulaz u podzemnu garaù radi zadovoqewa
potreba za parking prostorom.
Ugaona zgrada
Ugaone zgrade u ulici Gospodara Vu~i}a mogu da budu
vi{e od susednih zgrada, ali ne vi{e od 22 m, odnosno do
P+6, sa povu~enim etaàma. I posle niè izgradwe dozvoqena je nadgradwa novih etaà do dozvoqene visine u ciqu akcentovawa objekta ili wegovog dela. Za ugaone objekte je poèqno da, u skladu sa beogradskom arhitekturom postoje dominantni gra|evinski elementi fasade ili krova.
4.3.3. Izgradwa u Ustani~koj ulici
Zbog ekskluzivnosti i zna~aja poteza du` Ustani~ke
ulice, zbog neposredne blizine velikog saobra}ajnog ~vori{ta, za wega je primerenija namena poslovawe, sa znatno druga~ijom arhitekturom od postoje}e. Ukoliko postoji
saglasnost suseda i zainteresovan investitor, mogu}e je na
ovom potezu umesto pojedina~nih nadzi|ivawa postoje}ih
objekata do spratnosti P+2+Pk, planirati potpuno novu
gradwu objekata u neprekinutom nizu, maksimalne spratnosti P+5, sa poslovnom namenom. Ukoliko postoji interes
investitora da gradi jedinstven objekat na sve tri katastarske parcele, neophodno je uraditi urbanisti~ki projekat koji }e definisati uslove preparcelacije.
Nadgradwa novih etaà u Ustani~koj ulici
Nadgradwa novih etaà postoje}ih objekata u Ustani~koj ulici mogu}a je u okviru planiranih visina za ovu zonu prema pojedina~nim pravilima, pri ~emu se posebna pa`wa mora obratiti na visinski odnos i arhitektonsko
uskla|ivawe sa susednim objektima. Nadgradwa podrazumeva obezbe|ivawe odgovaraju}eg broja parking mesta za nove
kapacitete prema ovim pravilima. Saobra}ajni pristup za
ove garaè ostvaruje se novom internom ulicom.
Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, ulazne
nadstre{nice bez stubova, nadstre{nice i sl.) ~ija se gra|evinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu
prelaziti liniju trotoara maksimalno 0,6 m od gra|evinske linije, i to maksimalno na 40% povr{ine uli~ne fasade, i na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara.
Nisu dozvoqeni ispusti van gra|evinske linije na delu objekta prema bo~nim granicama parcela, odnosno prema susednim objektima. Ispadi na delovima objekata u kompaktnim delovima bloka (Ustani~ka) orijentisani prema
ulici ne smeju ugroàvati privatnost susednih objekata.
Horizontalna projekcija linije ispada moè biti najvi{e pod uglom od 45 stepeni od najblièg otvora na susednom objektu.
Izuzetno, {ahtovi za snabdevawe i vezu trotoara sa podrumom novih objekata mogu biti i van regulacione linije bloka, do maksimalno 1 m.
Prelaèwe delova zgrade preko gra|evinske linije u
javnu povr{inu dozvoqava se u vidu erkera, balkona, terasa, nadstre{nica ili sl., prema uslovima ovih pravila.
Izlog trgovinske radwe moè biti prepu{ten u odnosu na gra|evinsku liniju maksimalno 30 cm, pod uslovom da
je minimalna {irina trotoara 3 m.
15. MERE ZA SPROVO\EWE PLANA
15.1. Pregled ste~enih urbanisti~kih obaveza i ocena
upotrebqivosti planova u kontaktnom podru~ju
U pregledu Ste~ene urbanisti~ke obaveze za Regulacioni plan dela centralne zone, prostorna celina op{tine
22. mart 2004.
Vra~ar, za podru~je izme|u Bulevara Crvene armije (Ju`ni

bulevar) i ulica Ustani~ke, Gospodara Vu~i}a i granice
kolektivnog stanovawa u blokovima 190 i 193 (u daqem
tekstu: Pregled) upotrebna vrednost planova je raznolika
i zavisi od wihove uskla|enosti sa:
zakonskom regulativom za planirawe i ukupnim zakonskim okruèwem,
vaè}im GUP-om,
promewenim dru{tveno-ekonomskim kontekstom i
planerskim stavovima (radikalna rekonstrukcija, veliki
obim ru{ewa, promena gradske strukture i tipa izgradwe,
nova saobra}ajna re{ewa, izmewen stav o za{titi kulturno-istorijskog nasle|a itd.).
Od navedenih planova u dostavqenom Pregledu procewujemo da je re{ewe predmetnog plana neophodno uskladiti sa planskim re{ewima, i to na slede}i na~in:
GUP Beograda do 2021. godine osnovni je dokument
prema kome se uskla|uju pojedina~ni planovi;
koncept Regulacionog plana dela centralne zone
prostorna celina op{tine Vra~ar (u Pregledu naveden u
poglavqu REGULACIONI PLANOVI pod rednim
brojem 19) usvojen je na Komisiji Izvr{nog odbora Skup{tine grada i predstavqa tako|e obavezu i osnov za razradu mawih celina na podru~ju op{tine Vra~ar.
U Urbanisti~kom zavodu zapo~eta je izrada jo{ jednog
kontaktnog plana pod nazivom Plan detaqne regulacije
dela centralne zone prostorna celina izme|u ulica Gospodara Vu~i}a, Gr~i}a Milenka i Ustani~ke, op{tina
Vo`dovac, i on }e proveriti mogu}nost novog re{ewa raskrsnice ulica Gospodara Vu~i}a i Ustani~ke.
15.2. Prelazne i zavr{ne odredbe
U postupku preispitivawa planova na osnovu Zakona o
planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS", broj
47/03) o~ekuje se dono{ewe odgovaraju}ih odluka o odre|ivawu delova planova donetih po predhodnim propisima koji se mogu primewivati u skladu sa vaè}im zakonom i sa
Generalnim planom Beograda do 2021. godine.
Urbanisti~ki planovi i urbanisti~ki projekti ~ija je
priprema otpo~ela i dovedena u zavr{nu fazu na osnovu
re{ewa prethodnog Generalnog plana, mogu se i zavr{iti
na osnovu odredaba tog plana, osim u delovima koji su u suprotnosti sa novim re{ewima GP za primarnu uli~nu mreù, sistem {inskog saobra}aja i re{ewa u centralnim jezgrima, u roku od {est meseci od po~etka primene ovog generalnog plana.
15.3. Intervencije na komunalnoj infrastrukturi
van granica Plana
Uslovima u predmetnom planu predvi|aju se intervencije na trasama komunalne infrastrukture koje se nalaze
van granica Plana, i to:
u Ju`nom bulevaru trasa toplovoda je novim re{ewem
dislocirana;
u ulici Gospodara Vu~i}a trase kanalizacije 400350 mm od ulice P~iwske do Ustani~ke obuhva}ene su
rekonstrukcijom nizvodne deonice, izgradwom paralelnih
kanala;
kao ste~ena obaveza iz programa ure|ivawa zemqi{ta
planira se izgradwa cevovoda 200 mm ispod trotoara Ju`nog bulevara zbog izme{tawa postoje}eg cevovoda 150
mm iz budu}eg kolovoza u trotoar i veze cevovoda 600
mm sa distributivnom uli~nom mreòm.
Ove izmene prikazane su u Planu kao tehni~ko re{ewe
u okviru zone intervencije koja je prikazana na grafi~kom
prilogu br. 5 Sinhron plan". S obzirom da su od uticaja
na re{ewa unutar obuhvata Plana, wihova realizacija }e
se vr{iti putem odgovaraju}eg programa za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, a Aktom o urbanisti~kim uslovima u
skladu s ovim i s pomenutim planom, koji se odnosi na regulaciju Ju`nog bulevara i navedenih susednih saobra}ajnica.
Broj 4 145
15.4. Spisak parcela koje se razra|uju urbanisti~kim

projektom i arhitektonsko-urbanisti~kim
konkursom
Predmetni plan predstavqa osnov za izdavawe Izvoda
iz Plana, dobijawe odobrewa za izgradwu i izradu urbanisti~kog projekta u slu~aju preparcelacije (u slu~aju spajawa ili deobe katastarskih parcela u ciqu formirawa novih gra|evinskih parcela).
Za planiranu izgradwu na katastarskim parcelama na
dve lokacije
4194/1 i 4194/19
4194/82 i 4194/87
obavezna je izrada urbanisti~kog projekta zbog preparcelacije.
Za arhitektonsko re{ewe objekta na uglu Ju`nog bulevara i Ustani~ke ulice (sada parcela 4194/1) neophodno je
raspisivawe javnog konkursa kako bi se stru~no i kvalitetno iskoristio potencijal ugaone pozicije i funkcionalno odgovorilo na prostorna ograni~ewa uslovqena
dispozicijom podzemnih vodova infrastrukture.
SADR@AJ ELABORATA
Grafi~ki prilozi Plana detaqne regulacije dela centralne zone, prostorna celina op{tine Vra~ar, za podru~je izme|u Bulevara crvene armije (Ju`ni bulevar) i ulica
Ustani~ke, Gospodara Vu~i}a i granice kolektivnog stanovawa u blokovima 190 i 193. sastavni su deo elaborata
Plana i sadrè slede}e:
1. namena povr{ina, postoje}e stawe
R 1:500
2. namena povr{ina, plan
R 1:500
3. plan regulacije i parcelacije
R 1:500
4. plan nivelacije i saobra}ajno re{ewe
R 1:500
5. sinhron plan
R 1:500
Sastavni deo Elaborata iz prethodnog stava je Dokumentacija plana koja sadrì:
Odluku o pripremawu Plana detaqne regulacije dela
centralne zone, prostorna celina op{tine Vra~ar, za
podru~je izme|u Bulevara crvene armije (Ju`ni bulevar) i ulica Ustani~ke, Gospodara Vu~i}a i granice
kolektivnog stanovawa u blokovima 190 i 193
Zakqu~ak o pristupawu izradi Regulacionog plana
dela centralne zone prostorna celina Vra~ar
Izve{taj o javnom uvidu
Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam i gra|evinske poslove
Prostorno-programski elementi pribavqeni putem
koordinacije na izradi ovog plana Urbanisti~ki
zavod Beograda
Program izrade Plana (izvod iz GP 2021 i analiza
postoje}eg stawa)
Stawe i uslove za kori{}ewe infrastrukturne mreè
Obrazloèwe planskog re{ewa
Op{ta pravila ure|ivawa i gra|ewa
Elemente za izvode iz Plana (Tabelarni prikaz planiranih urbanisti~kih parametara i status parcela)
Modele za izvod iz Plana
Uslove i saglasnosti javnih komunalnih preduze}a i
gradskih zavoda
Inèwersko-geolo{ki elaborat i
Grafi~ke priloge:
1D Geodetska podloga kopija plana
R 1:500
2D Geodetska podloga topografska podloga
R 1:500
3D Geodetski plan vodova i podzemnih
instalacija
R 1:500
Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Predsednik
Broj 4 146
22. mart 2004.
22. mart 2004.
Broj 4 147
Broj 4 148

planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/03), ~l. 11. i 27. i ~lana 3. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95 i 20/95,
21/99, 2/00 i 30/03) donela je
22. mart 2004.
3.1.1. Popis katastarskih parcela u granici plana

Podru~ju koje je obuhva}eno granicom plana pripadaju
slede}e katastarske parcele:
KO Novi Beograd
D.L. br. 46, 47, 50, 51 R= 1:1.000
delovi kat. parcela:

cele kat. parcele:
KP 2265/1
KP 2266

DELA BLOKA 22 U NOVOM BEOGRADU
U slu~aju neusagla{enosti sa grafi~kim prilogom:

Kopija plana" 4. R=1:1.000, vaè podaci sa grafi~kog
priloga plana.
UVOD
Plan Detaqne regulacije dela Bloka 22 u Novom Beogradu ura|en je u skladu sa ~lanom 39. Zakona o planirawu
i izgradwi (Slu`beni glasnik RS", broj 47/03) i Odluci
o pripremawu regulacionog plana dela Bloka 22 u Novom
Beogradu (Slu`beni list grada Beograda, broj 4/01).
Generalnim planom Beograda 2021 (Slu`beni list
grada Beograda", broj 27/03) podru~je obuhva}eno granicom
Plana detaqne regulacije prema prilogu plana kori{}ewa zemqi{ta, pripada stanovawu i stambenom tkivu.
Prema tipologiji stambenog tkiva iz GP, blok obuhva}en planom definisan je kao otvoren gradski blok u centralnoj zoni, za koji su dati slede}i urbanisti~ki parametri za nivo bloka, odnosno parcele i objekte:
odnos BRGP stan. i delatnosti
50%90% 50%10%
maks. gustina stanovawa
300600
gustina zaposlenih (zap./ha)
300 zap./ha
maks. gustina korisnika (st.+zap./ha)
700 st.+zap./ha
% zel. i nezastrtih povr{ina
u odnosu na P bloka
30%
indeks izgra|enosti
1,22,2%
stepen zauzetosti
30%
visina za nove stamb. objekte
P+6+povu~en sprat
visina za nove poslovne objekte
P+12+Ps (maks. 43 m)
broj parking mesta za stanove
0,71,1 PM/stan.
broj parking mesta za poslovawe
1 PM/80 m bruto
2. POVOD I CIQ IZRADE PLANA
2.1. Povod izrade plana
Promena zakonske regulative, kao i potreba da se preispitaju re{ewa data vaè}im DUP-om (izgradwa stambenog bloka umesto postoje}eg objekta VMC koji se uklawa)
inicirali su izmenu planske dokumentacije koja }e novim
re{ewem omogu}iti daqu izgradwu i transformaciju dela
centralne zone Novog Beograda.
2.2. Ciqevi izrade plana
Ovim planom detaqne regulacije razgrani~ava se javno
gra|evinsko zemqi{te od gra|evinskog zemqi{ta za druge
namene, daju uslovi prikqu~ewa novih objekata na mreù
komunalne infrastrukture, daju pravila ure|ivawa i izgradwe sa ciqem da se:
defini{e javni interes,
preispitaju re{ewa data u vaè}em DUP-u s obzirom
da se u granici plana zadràva postoje}a parkovska povr{ina kao i postoje}i kompleks Vojnomedicinskog centra,
redefini{e u skladu sa novim re{ewem parkirawe,
za{titi i oplemeni postoje}a kvalitetna vegetacija.
3. OBUHVAT PLANA
3.1. Granica plana
Plan detaqne regulacije obuhvata deo Bloka 22 u op{tini Novi Beograd izme|u Bulevara Arsenija ârnojevi}a (Autoput) i interne saobra}ajne mreè u bloku, u povr{ini od oko 2,81 ha. Granicom intervencije obuhva}eni su
prikqu~ci na infrastrukturnu mreù.
PRAVILA URE\IVAWA GRA\EVINSKOG

ZEMQI[TA
1. KARAKTER PODRU^JA
Prostor obuhva}en ovim planom detaqne regulacije
pripada Bloku 22 u Novom Beogradu, odnosno centralnoj
zoni Novog Beograda koja se planira kao novi poslovnotrgovinski, administrativni i kulturni centar dràvnog
i regionalnog zna~aja sa najve}om razvojnom mogu}no{}u u
pogledu izgradwe novih kapaciteta, sa akcentom na komercijalne delatnosti.
Osnovna karakteristika {ireg podru~ja je wegova
stambena namena, sa stambenim grupacijama koje prate
uli~nu matricu sa podzemnim garaàma. Stambene grupacije delimi~no su realizovane prema vaè}em planu a neke su u fazi realizacije.
Pored stanovawa koje je u {irem okruèwu, u granici
ovog plana obuhva}ene su slede}e povr{ine: kompleks
zdravstvenog centra (Vojnomedicinski centar spratnosti
P+1), kao i zelena povr{ina koja ima parkovski i rekreativni karakter.
2. NAMENA ZEMQI[TA U GRANICI PLANA
Zemqi{te u granici plana namewuje se za:
A. Javno gra|evinsko zemqi{te
povr{ina objekta javne namene (VMC),
saobra}ajne povr{ine sa infrastrukturom i parkinzima,
parkovska povr{ina
zelene i poplo~ane povr{ine.
B. Ostalo gra|evinsko zemqi{te
povr{ina namewena stanovawu sa delatnostima
(celina A1).
Prostorna dispozicija planiranih namena prikazana
je na grafi~kom prilogu br. 1. Namena povr{ina"
R=1:500.
2.1. Tabela bilansa povr{ina
A Javno gra|evinsko
KP
GP/broj
m
zemqi{te
Povr{ina objekta
javne namene (VMC)
cela KP 2266
deo KP 2265/1
2
7.528
Saobra}ajne povr{ine
sa infrastrukturom
i parkinz.
deo KP 2265/1 4,5,6
7.220
Zelene i poplo~ane
7,8,9
povr{ine
Parkovska povr{ina
deo KP 2265/1
3
6.657
B Ostalo gra|evinsko
zemqi{te
Povr{ina za stanovawe sa delatnostima
(celina A1)
deo KP 2265/1
1
6.754
A+B Povr{ina obuhva}ena

planom
2,81 ha
22. mart 2004.

I JAVNE OBJEKTE
3.1. Javne povr{ine namewene saobra}aju
Za ovu namenu izdvajaju se:
interne saobra}ajnice sa parkinzima koje opsluùju
navedeni prostor,
pe{a~ka saobra}ajnica izme|u objekta Vojnomedicinskog centra i stambeno-poslovnog objekta,
pe{a~ka staza izme|u parkovske povr{ine i objekta
Vojnomedicinskog centra koja se zadràva.
3.1.1. Urbanisti~ki uslovi za re{ewe saobra}ajnih povr{ina
Pristup delu Bloka 22 koji je predmet ovog plana detaqne regulacije ostvaruje se preko postoje}ih internih
saobra}ajnica koje izlaze na ulice Milentija Popovi}a,
Bulevar AVNOJA i Proleterskih brigada i povezuju ga sa
ostalim delovima grada.
U funkcionalnom smislu ulica Milentija Popovi}a je
ulica reda, dok su Bulevar AVNOJA, i ulica Proleterske solidarnosti ulice reda.
Obodna saobra}ajna mreà realizuje se prema osnovnom
DUP-u dela centralne zone Novog Beograda: blokovi 22,
25, 26 i 29 sa prate}om infrastrukturom (Slu`beni list
grada Beograda", broj 18/93).
Saobra}ajne povr{ine sa situacionim i nivelacionim
elementima prikazane su u grafi~kom prilogu br. 2 Regulaciono-nivelacioni plan sa re{ewem saobra}ajnih povr{ina R = 1:500.
Izme|u stambeno-poslovnog objekta i Vojnomedicinskog
centra zadràna je pe{a~ka povr{ina koja u {irini 3,5 m
ima funkciju protivpoàrnog puta za vatrogasna vozila.
Konstrukciju pe{a~kog platoa na delu prolaza protivpoàrnog vozila dimenzionisati u odnosu na o~ekivano
saobra}ajno optere}ewe.
Na krajevima postaviti odgovaraju}e prepreke (potisni
stubi}i...) u ciqu spre~avawa pristupa ostalim vozilima.
3.1.2. Parkirawe vozila
Potrebe parkirawa vozila u granici plana re{avati u
skladu sa planiranim namenama, uz primenu slede}ih normativa: jedan stan 1 PM, na 60 m neto povr{ine delatnosti jedno PM odnosno po lokalu (mawem od 60 m2 neto) potrebno je obezbediti jedno PM.
Parkirawe vozila na predmetnom prostoru planirano
je na otvorenim parking povr{inama du` internih saobra}ajnica, na pripadaju}oj parceli (na otvorenim parking povr{inama i u podzemnoj garaì).
Za Vojnomedicinski centar potrebno je obezbediti 104
PM. Du` interne saobra}ajnice planirano je 55 PM na
otvorenim parking povr{inama, a preostala potrebna parking mesta obezbediti na pripadaju}oj parceli objekta.
Uz stambeno-poslovni objekat du` interne saobra}ajnice planirano je 49 PM. Parkirawe vozila za potrebe
stambeno-poslovnog objekta obezbediti u okviru pripadaju}e parcele objekta, u podzemnoj garaì i na otvorenoj
parking povr{ini.
Pristup podzemnoj garaì ostvariti sa internih saobra}ajnica preko upu{tenih ivi~waka i oja~anog trotoara.
Tabelarni prikaz parkirawa
Potrebno
PM (orijentaciono)
Ostvareno Planom detaqne

regulacije (orijent.)
Namena
Parkirawe
Parkirawe
S
du` javne
na parceli
saobra}ajnice (u gar. i na
otvor. parking
povr{inama
1 Stambeno177
49 PM 123 GM (u garaì) 226
-poslovni
54 PM (orjent.)
objekat
Objekat
zdravstvenog
centra
55 PM
49 PM
104
S 1+2
281 PM
153 PM
123 GM54 PM 330 PM
Broj 4 149
3.1.3. Uslovi Javnog gradskog prevoza

Predmetni prostor je opsluèn linijama gradskog prevoza sa trasama i autobuskim stajali{tima.
3.1.4. Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica
U toku razrade i sprovo|ewa predmetnog plana primeniti odredbe Pravilnika o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece,
starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slu`beni
glasnik RS, broj 18/97).
3.1.5. Uslovi za evakuaciju otpada
Za sakupqawe otpada sastava ku}nog sme}a postaviti
potreban broj sudova kontejnera zapremine 1.100 litara,
gabarita dim. 1,45 m h 1,37 m h 1,20 m.
Broj novih sudova za sme}e odrediti prema normativu 1
kontejner na 800 m korisne povr{ine stambenog prostora; i jedan kontejner na 600 m korisne povr{ine poslovnog prostora.
Locirati sudove u posebno izgra|ene ni{e u delu slobodnih povr{ina (kolovozu ili trotoaru sa oborenim
ivi~wakom) ili izgradwom ni{a pored posledweg parking mesta, sa betonskom podlogom, ograni~avaju}im zidovima i oborenim ivi~wakom.
Re{ewe lokacije sudova za sme}e prikazati u projektu
ure|ivawa slobodnih povr{ina.
3.2. Uslovi komunalne infrastrukture
3.2.1. Uslovi hidrotehni~ke infrastrukture
3.2.1.1. V o d o v o d n a m r e ` a
Snabdevawe vodom predmetne teritorije vr{iti iz
mreè Beogradskog vodovodnog sistema.
Predmetna teritorija nalazi se u prvoj visinskoj zoni
vodosnabdevawa, koja je pod dominantnim uticajem PP Beànija".
Planirati dve osnovne pozicije radova na vodovodnoj
mreì, i to:
napu{tawe i izme{tawe ranije planiranih cevovoda
koji su sada u koliziji sa planiranim namenama i objektima, a na}i }e se van regulacije ulica;
izgradwa nove vodovodne mreè uslovqene izgradwom
planiranih objekata i saobra}ajnica.
Potrebno je izvr{iti promenu trase ranije planiranog
cevovoda 150 mm tako da ne prelazi preko postoje}eg
objekta VMC-a.
S obzirom da postoje}i cevovod 400 mm i planirani
700 mm prolaze preko predmetnog kompleksa neophodno
je obezbediti za{titni koridor. Predvideti za{titni pojas od oko 5 m gabaritno sa obe strane cevovoda. U ovom koridoru ne dozvoqava se bilo kakva izgradwa kao ni postavqawe visokog rastiwa. Tako|e se na trasi ovog cevovoda
ne dozvoqava skladi{tewe gra|evinskog materijala i kretawe te{ke mehanizacije, kako prilikom izgradwe tako i
prilikom eksploatacije objekata.
Planirane cevovode predvideti na min. pre~nik 150 mm.
Trase planiranih cevovoda predvideti javnim povr{inama
u skladu sa sinhron planom tako {to }e minimalni razmak
spoqne ivice zida temeqa objekata biti min. 3 m.
Pri izradi hidrauli~kog prora~una ra~unati sa radnim kotama pijezometra: min. 140 mnm i maks. 150 mnm.
Vodovodnu mreù projektovati po sistemu prstenaste
mreè, ~ime se obezbe|uje kru`no snabdevawe vodom.
Na vodovodnoj mreì predvideti nadzemne vodovodne
hidrante u skladu sa protivpoàrnim propisima.
Blok 22 se nalazi u {iroj A" zoni sanitarne za{tite
izvori{ta i korisnik je duàn da kori{}ewe lokacije prilagodi propisima o pona{awu u zoni sanitarne za{tite.
Da bi se omogu}ilo uredno vodosnabdevawe ovih potro{a~a, a i {ire gledano podru~je, pored izgradwe distributivne mreè neophodno je predvideti odgovaraju}u izgradwu,
Broj 4 150
odnosno zavr{etak radova na primarnim objektima Maki{

2, magistralni cevovod 900 mm i CS Beànija B".
3.2.1.2. K a n a l i z a c i o n a m r e ` a
Predmetna teritorija pripada centralnom kanalizacionom sistemu i to delu sa separacionim na~inom odvo|ewa
otpadnih voda.
Deo Bloka 22 koji je predmet ovog RP pripada novoformiranom sistemu kanalizacije blokova 22, 25, 26, 29, ~ije }e
se ki{ne vode odvodwavati preko kolektora 1.000-1.500 i
nove CS 13 (SIV") do izliva u Dunav. Fekalne vode }e se
odvodwavati putem planiranog kolektora 120/90 ~iji je recipijent postoje}i kolektor 200/175 cm u Bul. Nikole Tesle.
Za ovaj primarni kanalizacioni sistem izra|ena su urbanisti~ka dokumenta i wihova izgradwa je u toku.
Predvideti dve osnovne pozicije radova na kanalizacionoj mreì, i to:
izgradwu nove gravitacione mreè uslovqene izgradwom novih saobra}ajnica i korisnika
stavqawe van snage ranije projektovane kanalizacione mreè izazvane promenom namene povr{ina i saobra}ajnih re{ewa.
Deo trase ranije planiranog fekalnog kolektora
120/90 koji bi se na{ao ispod objekata VMC-a treba napustiti. Nova trasa pomera se u regulaciju nove saobra}ajnice ispod kolovoza, shodno sinhron planu.
Zadràti sva re{ewa kanalizacije u okviru postoje}eg
stawa, koja mogu da se primene u novim uslovima po{tuju}i kapacitet i kvalitet mreè.
Kanalizaciju projektovati gravitaciono tako da prikqu~ewe otpadnih voda mogu izvr{iti potro{a~i na min.
koti 74 mnm. Svi potro{a~i sa niìm kotama moraju imati posebnu kanalizacionu mreù i crpnu stanicu za prepumpavawe koju sami korisnici odràvaju.
Trase kanala predvideti ispod kolovoza saobra}ajnica.
Dimenzije uli~nih kanala odrediti hidrauli~kim prora~unom za kona~no stawe izgradwe tako da je najmawa dimenzija
za fekalne kanale 250 mm, tj. za ki{ne kanale 300 mm.
Onemogu}iti bilo kakvo me{awe ki{nih i fekalnih voda.
Ako se kod nekog korisnika, u slu~aju postojawa garaà,
pojave tehnolo{ke otpadne vode, upu{tawe u javnu kanalizacionu mreù izvr{iti preko talo`nika i separatora.
3.2.2. Uslovi elektroenergetske i TT mreè
3.2.2.1. E l e k t r i ~ n a m r e ` a
Za napajawe elektri~nom energijom potrebno je izgraditi dve TS 10/0,4 kV, instalisane snage 630 kVA, kapaciteta 1.000 kVA. Planirane TS 10/0,4 kV izgraditi u sklopu planiranog stambeno-poslovnog objekata pod slede}im
uslovima:
prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kV, svojim dimenzijama i rasporedom treba da posluè za sme{taj transformatora i odgovaraju}e opreme;
prostorije za TS predviditi u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od prethodnog stava;
transformatorska stanica mora imati dva odvojena
odeqewa, i to: odeqewe za sme{taj transformatora i odelewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. Svako
odeqewe mora imati nesmetan direktan pristup spoqa;
betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transformatora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije
zgrade, izme|u oslonca transformatora i transformatora
postaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nih
mostova (prenosa vibracija);
obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije za
sme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zidova prostorije;
predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS .
Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta
najmawe {irine 3 m do najbliè saobra}ajnice.
22. mart 2004.
Prikqu~ni vod izvesti na vod 10 kV (veza izme|u postoje}e TS 10/0,4 kV Arsenija ârnojevi}a 125 i TS 35/104 kV
Novi Beograd 3). Da bi se omogu}ilo prikqu~ewe na dati vod 10 kV, potrebno je izvr{iti dogradwu i rekonstrukciju postoje}e mreè 10 kV na ovom podru~ju, i to:
izgraditi vod 10 kV od TS 110/10 kV Blok 20 do postoje}e TS 10/0,4 kV Milentija Popovi}a br. 16;
postoje}u TS10/0,4 kVMilentija Popovi}a 26 spojiti sa planiranim vodom 10 kV iz prethodnog stava.
U postoje}oj mreì 10 kV izvr{iti potrebna mawa prespajawa a ~ime }e se omogu}iti prikqu~ewe planiranih objekata. Planirane vodove 10 kV izvesti ispod saobra}ajnih i
slobodnih povr{ina, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
Lokacija vodova 10 kV, izvan granice predmetnog plana, bi}e predmet posebnog planskog dokumenta.
Osvetqewem internih saobra}ajnica posti}i sredwi
nivo luminancije od oko 0,6 cd/m. Vodove javnog osvetqewa postaviti podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju.
3.2.2.2. T T m r e ` a
Ovo podru~je pripada podru~noj ATC Novi Beograd i
o
kablovskom podru~ju N 19. Potreban broj telefonskih
prikqu~aka obezbedi}e se iz postoje}e TT mreè nakon rekonstrukcije predmetnog kablovskog podru~ja. Planiranu
TT kanalizaciju izgraditi od postoje}e TT kanalizacije,
du` postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina. Planirane TT vodove izgraditi od planirane TT kanalizacije do planiranih objekata. Planiranu TT kanalizaciju
TT vodove izvesti podzemno, u rovu potrebnih dimenzija. U
pojedinim lamelama predmetnog objekta izgraditi unutra{wi ku}ni izvod potrebnog kapaciteta.
3.2.2.3. M r e ` a K D S
Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnovnoj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i
TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede}e servise: internet, telemetrija, video na zahtev, video
nadzor, govorni servisi itd.
Generalnim planom predvi|ena je izgradwa tehnolo{ki jedinstvene digitalne infrastrukture ~ime }e se re{iti problemi do kojih dolazi u praksi kao {to su nekontrolisana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapacitetima pristupne i transportne mreè nacionalnog operatera itd. Potrebno je prethodno da zakonodavac propi{e
zakonsku regulativu koja }e uneti red u ovo osetqivo podru~je koje je od velikog interesa za razvoj telekomunikacija u gradu. Pri izradi urbanisti~kih planova potrebno je
predvideti mogu}nost realizacije mreè KDS.
Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u koridoru planiranih i postoje}ih TT vodova TT kanalizacije.
Planirane vodove KDS izgraditi podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.
3.2.3. Uslovi za toplovodnu mreù i postrojewa
Predmetni blok pripada toplifikacionom sistemu toplane Novi Beograd", odnosno toplotnom konzumu magistralnog toplovoda M3b ~iji je toplovodni primar pre~nika 219.1/5 mm poloèn unutar Bloka 22.
Shodno urbanisti~kim parametrima datih ovim planom, izvr{ena je analiza toplotnog konzuma za postoje}e i
planirane povr{ine, koja je posluìla za dimenzionisawe cevne mreè i odre|ivawe kapaciteta planiranih toplotnih podstanica.
Stoga, planirane objekte snabdevati preko planiranih
podstanica PS2 i PS3, a postoje}u toplotnu podstanicu
PS1 zadràti uz proveru kapaciteta zbog termi~kog poja~awa (+ Q=240 KW).
Prikqu~ke na postoje}u toplovodnu mreù ostvariti u
toplovodnim komorama KO-1 i KO-2. Trasa planiranih
22. mart 2004.
toplovoda odre|ena je optimalno u odnosu na poziciju postoje}ih toplovodnih komora i pozicije objekata.
Ta~an broj i dispozicija planiranih toplotnih podstanica moè se mewati prilikom izrade i overe daqe urbanisti~ke dokumentacije. Planirane toplotne podstanice
smestiti u prizemqa (suterene) predmetnih objekata i
obezbediti im pristupnu kolsko-pe{a~ku stazu. One moraju posedovati prikqu~ke na vodovod, el.energiju i gravitacionu kanalizaciju.
Toplotne podstanice su dimenzija standardizovanih
prema tehni~kim propisima JKP Beogradske elektrane",
zvu~no izolovane i ventilirane.
3.3. Uslovi za javne zelene povr{ine
U granici plana, zelene i slobodne povr{ine proìmaju i dopuwuju osnovne namene, a istovremeno poboq{avaju ukupne mikroklimatske uslove bloka.
U ciqu o~uvawa i unapre|ewa zelenih povr{ina, maksimalno su za{ti}ene i sa~uvane postoje}e ure|ene zelene
povr{ine i zasadi kvalitetne vegetacije u kompleksu Vojnomedicinskog centra, na slobodnoj povr{ini uz Autoput
i deo drvoreda uz poplo~ani plato.
U okviru javnih zelenih povr{ina nije dozvoqena izgradwa ni postavqawe privremenih ili stalnih objekata.
3.3.1. Park
Postoje}a ozelewena povr{ina izme|u bulevara AVNOJ-a i Autoputa adaptira se u park, namewen okupqawu i
odmoru stanovnika bloka. Na ovom prostoru zasnovan je
fond veoma kvalitetne dendroflore li{}ara i ~etinara (kedrovi, platani, breze, crvenolisna {qiva), visoke
biolo{ke i estetske vrednosti, te se u potpunosti zadràva.
[emu parkovskih staza prilagoditi osnovnim pravcima pe{a~kih kretawa iz susednih delova bloka. Uz {etne
staze predvideti mesta za odmor i prostore za igru dece.
3.3.2. Pe{a~ka komunikacija
Du` postoje}e poplo~ane pe{a~ke komunikacije formirati obostrani drvored, uz zadràvawe postoje}ih sadnica lipe.
3.3.3. Ozelewavawe parking povr{ina
Na parking povr{inama predvideti zastor od betonskih raster elemenata sa zatravqenim spojnicama.
Za zasenu parking mesta primeniti rasadni~ki odnegovane sadnice visokih li{}ara koje se odlikuju gustom kro{wom i otporno{}u na uslove sredine, posebno na izduvne gasove i pra{inu.
3.4. Urbanisti~ke op{te i pojedina~ne mere za{tite
3.4.1. Uslovi za za{titu ìvotne sredine
U ciqu za{tite ìvotne sredine u toku daqe realizacije planiranih sadràja primeniti slede}e uslove:
prilikom odre|ivawa namene poslovnog prostora izbegavati delatnosti koje mogu uticati na pove}awe komunalne buke i aerozaga|ewa, kao i one koje kontaminiraju
ìvotnu sredinu iznad dozvoqenih granica;
ventilaciju podzemne garaè izvesti postavqawem
otvora (prozora) na suprotnoj strani ulaza;
zadràti {to je mogu}e vi{e postoje}e zelenilo a
slobodne povr{ine dodatno ozeleniti nasadama li{}ara
odgovaraju}e biolo{ke i estetske vrednosti.
3.4.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda
U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od
ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opasnosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora
biti ura|ena uz primenu odgovaraju}ih preventivnih prostornih i gra|evinskih mera za{tite.
Broj 4 151

(Slu`beni list SFRJ", br. 31/81, 49, 29/83, 21/88, 52/90).
3.4.3. Uslovi za{tite od poàra
Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizovati prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim propisima, standardima i normativima:
Objekti moraju biti realizovani u skladu sa ~l. 10, 11
13, 15, 23. i 26. Zakona o za{titi od poàra (Slu`beni
glasnik SRS", br. 37/88 i 48/94).
(Slu`beni list SFRJ", broj 39/91).
Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima
za pristupne puteve... (Slu`beni list SRJ", broj 8/95).
Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravilnikom za elektroinstalacije niskog napona (Slu`beni
list SRJ", broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od
atmosferskog pra`wewa (Slu`beni list SRJ", broj 11/96).
Planirana podzemna garaà mora biti realizovana u
skladu sa odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za
projektovawe stambenih zgrada i stanova (Slu`beni list
grada Beograda", broj 32/4/83).
Za podzemnu garaù obezbediti prilaz za vozila, rezervne izlaze, stabilnu automatsku instalaciju za dojavu
poàra, sistem za otkrivawe prisustva ugqen-monoksida,
instalaciju sigurnosnog osvetqewa, sistem prinudne ventilacije i sistem odimqavawa, shodno istoj odluci.
U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra
(Slu`beni glasnik SR Srbije, broj 37/88) investitor
mora pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju
objekata od MUP-a Srbije SUP-a Uprave protivpoàrne policije u Beogradu.
3.4.4. Uslovi za civilnu za{titu qudi i dobara
U vezi sa civilnom za{titom predvi|ena je izgradwa
skloni{ta u skladu sa ~lanom 74. Zakona o odbrani (Slu`beni glasnik RS, broj 45/91), {to je zbog stepena tajnosti poverqivo (planirawe za{titnih objekata) definisano posebnim elaboratom: Prilogom mera za{tite od elementarnih nepogoda i prostorno-planskim uslovima od
interesa za odbranu, koji je sastavni deo predmetnog urbanisti~kog planskog akta.
Istra`ni teren je povoqnih geotehni~kih karakteristika za izgradwu stambenih i ostalih prate}ih objekata,
uz jedan broj ograni~avaju}ih faktora.
Pri projektovawu i izvo|ewu objekata (a naro~ito iskopa) na ovoj lokaciji treba voditi ra~una o stawu podzemne vode (koja je konstatovana na koti 70,18 mnv). Problemi
se mogu javiti jo{ u toku temeqnog iskopa. Iskop za temeqewe mora se obavezno raditi uz propisanu za{titu iskopa (podgrade). Ukoliko se sa kotom fundirawa ide ispod
nivoa podzemne etaè, neophodno je predvideti adekvatnu
hidroizolaciju.
U zavisnosti od stati~kih i gra|evinskih karakteristika objekata, wihovo fundirawe moè se izvesti direktno, plitko ili duboko na {ipovima. Na~in fundirawa izabrati tek nakon detaqnih inèwersko-geolo{kih
istraìvawa, detaqne analize i geostati~kih prora~una.
Za postavqawe linijskih objekata infrastrukture (vodovodne i kanalizacione cevi, PTT i elektrokablovi i
sl.), kao i podtla za sve vrste saobra}ajnica (ulice, parkirawe, pe{a~ke staze i sl.), mogu se koristiti povr{inski
delovi terena koji su prekriveni refuliranim peskom.
Ovaj materijal je povoqnih geotehni~kih karakteristika.
Broj 4 152

PRAVILA GRA\EWA
1. PRAVILA GRA\EWA ZA POVR[INU NAMEWENU

STANOVAWU SA DELATNOSTIMA (CELINA A1)
U okviru ove povr{ine planirana je izgradwa stambeno-poslovnog objekta sa podzemnom garaòm. U prizemqu
novoplaniranog objekta planirati delatnosti. Odnos stanovawa i delatnosti dat je u slede}em rasponu, stanovawe
: delatnosti = 85% : 15%.
Nisu dozvoqene delatnosti koje kontaminiraju ìvotnu sredinu iznad dozvoqenih granica, kao i one koje mogu
uticati na pove}awe komunalne buke i aerozaga|ewa.
Poloàj parcele odre|en je regulacionim linijama prema javnim povr{inama koje su date analiti~kim elementima
i definisane kako je dato u grafi~kom prilogu br. 2 Regulaciono-nivelacioni plan sa re{ewem saobra}aja i analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe R = 1:500.
Deqewe parcele nije mogu}e a prikqu~ewe na komunalnu infrastrukturu dato je u poglavqu Pravila ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, ta~ka 3.2. Uslovi komunalne
infrastrukture.
Oblik i veli~ina parcele odre|eni su tako da se na woj
moè izgraditi objekat u skladu sa pravilima ovog plana.
Povr{ina gra|evinske parcele za izgradwu stambenoposlovnog objekta iznosi 6.750 m.
1.2. Uslovi za izgradwu stambeno-poslovnog objekta
Stambeno-poslovni objekat je po dispoziciji samostalan, postavqen u okviru gra|evinskih linija.
Gra|evinske linije nadzemnih i podzemnih etaà prema objektu Vojnomedicinskog centra, odnosno planirane
parking povr{ine na jugoisto~noj strani parcele poklapaju izuzev na mestima nazna~enim na grafi~kom prilogu
br. 2 Regulaciono-nivelacioni plan R = 1:500.
Gra|ewe izme|u gra|evinske linije i regulacione linije nije dozvoqeno.
Spratnost novog stambeno-poslovnog objekta iznosi P+6.
Daje se sloboda u formirawu geometrije krova (krovne
ravni mogu biti ravne ili vi{evodne) a ugaonoi deo potrebno je posebno naglasiti arhitektonskim oblikovawem.
Prizemqe novog objekta povu}i u odnosu na gra|evinsku
liniju, uz formirawe kolonade.
Maksimalna dubina trakta planiranog objekata prikazana je na grafi~kom prilogu br. 2 Regulaciono-nivelacioni plan R = 1:500.
Maks. dozvoqeni indeks zauzetosti parcele za izgradwu objekta je 40%, a maks. dozvoqen indeks zauzetosti parcele za izgradwu podzemne garaè je 70%.
Maks. dozvoqen indeks izgra|enosti parcele iznosi
i" = 3.0.*
Arhitektonski elementi tipa erkera, nadstre{nice,
balkona, terasa i sl. mogu se pojaviti kao ispadi na delu
objekta (ugao, zavr{etak, sredi{wi trakt) uz uslov da ne
prelaze gra|evinsku liniju svojom horizontalnom projekcijom vi{e od 1 m i da po~iwu na min. 4 m iznad kote prizemqa. Ovi ispadi na fasadi ne mogu zauzimati povr{inu
ve}u od polovine ukupne povr{ine cele fasade.
Za parkirawe vozila du` interne saobra}ajnice obezbe|eno je 49 PM, a preostali potreban broj PM obezbediti na pripadaju}oj parceli objekta (podzemna garaà i
otvorena parking povr{ina).
Garaù planirati kao poluukopanu. Na~in i dubinu (tj.
kotu) fundirawa garaè definisati tek nakon detaqnih
geolo{kih istraìvawa.
Poloàj ulaza izlaza, kota poda garaè i podzemna
gra|. linija dati su u grafi~kom prilogu br. 2. Regulaciono-nivelacioni plan" R=1:500.
Podzemne korisne etaè ulaze u indeks izgra|enosti osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnih garaà, sme{taj neophodne infrastrukture i stanarskih ostava (GP Beograda 2021).
22. mart 2004.
U pravcu postoje}e pe{a~ke komunikacije preko koje se

pasarelom iznad Autoputa ostvaruje veza sa Blokom 23, planiran je pasa` u prizemqu novoplaniranog objekta min.
{irine 4,5 m.
Izgled novog objekta (oblikovawe fasade, izbor i primena gra|evinskog materijala, arhitektonski elementi i
detaqi) treba da doprinese uspostavqawu savremenih urbanih vrednosti predmetnog podru~ja.
Arhitektonskim oblikovawem naglasiti ugaonu poziciju stambenog objekta, i to: visinom, oblikom, zidnim
otvorima, materijalom (fasadnom oblogom i sl.).
1.1.1. Uslovi za ozelewavawe parcele
U povr{ini namewenoj stanovawu, na prostoru izme|u gra|evinske i regulacione linije, prema stambenim objektima i
pe{a~koj komunikaciji primeniti parterno re{ewe zelenila uz sadwu pojedina~nog li{}arskog i ~etinarskog drve}a.
Povr{inu iznad podzemne garaè re{iti kao krovni
vrt sa propisnom podlogom, izolacionim slojevima i slojem humusne zemqe debqine min. 60 cm.
Krovni vrt urediti kao pe{a~ku povr{inu sa prostorima
za odmor i sedewe, uz zna~ajniju primenu krovnog zelenila.
Zasenu parking prostora na parceli obezbediti sadwom
drvorednih sadnica visokih li{}ara.
Nije dozvoqeno ogra|ivawe parcele.
2. PRAVILA GRA\EWA ZA POVR[INU NAMEWENU
ZDRAVSTVENOM CENTRU
U jugozapadnom delu bloka prema Autoputu, uz postoje}u
parkovsku povr{inu zadràva se postoje}i objekat Vojnomedicinskog centra sa mogu}no{}u nadgradwe i dogradwe.
Ukoliko se postoje}i objekat ne moè iz raznih razloga (geotehni~kih ili konstruktivnih dispozicija) nadzidati do kapaciteta predvi|enih ovim planom mogu}e je
objekat ukloniti i na parceli podi}i novi objekat prema
navedenim uslovqenostima. Za planirano nadzi|ivawe i
dogradwu neophodno je preispitati na~in temeqewa kao i
konstruktivna svojstva objekata.
Zadràva se postoje}i kompleks zdravstvenog centra na
kome se moè graditi u skladu sa pravilima plana koji
ovim planom postaje gra|evinska parcela.
Deqewe parcele nije mogu}e, a prikqu~ewe na komunalnu infrastrukturu dato je u poglavqu (Pravila ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta) ta~ka 3.2. Uslovi komunalne
infrastrukture.
Povr{ina gra|evinske parcele iznosi 7.528 m.
2.2. Uslovi za izgradwu objekta zdravstvenog centra
Objekat graditi u okviru postoje}ih gra|evinskih linija.
Maks. spratnost objekta na parceli je do P+2.
Maks. dozvoqeni indeks zauzetosti parcele objektom je 50%.
Maks. dozvoqen indeks izgra|enosti parcele je i" = 1,2.
Parkirawe vozila obzebediti na pripadaju}oj parceli.
Postoje}i objekat na parceli dograditi ili nadzidati
na osnovu napred navedenih uslovqenosti.
U slu~aju rekonstrukcije postoje}eg objekta nadzidani
deo u potpunosti mora pratiti karakter postoje}eg da bi
on u oblikovnom smislu delovao kao jedinstvena arhitektonska i funkcionalna celina.
Krov objekta izvesti slobodno u pogledu forme i geometrije krovnih ravni (ravne ili vi{evodne kose ravni).
2.2.1. Uslovi za ozelewavawe parcele
Zelenilo u okviru parcele ~ine visokodekorativne vrste ~etinara, li{}ara i {ibqa koje se ovim planom u potpunosti zadràvaju, uz potrebne mere nege, revitalizacije
i dopune postoje}ih zelenih povr{ina.
Nije dozvoqeno ogra|ivawe parcele.
22. mart 2004.
Broj 4 153
3. TABELARNI PRIKAZ KAPACITETA IZGRADWE U GRANICI PLANA
A
Prikaz postoje}e izgradwe
Namena
Broj parcele Povr{ina parcele m
Sprat
BRGP/m
1.
Zdravstvena ustanova/VMC
1
3.022
P P+1
6.043
B
Prikaz planirane izgradwe
Namena
Oznaka
Povr{.
Spratnost
BRGP m
Broj staBroj
Broj PM
parcele m
orijentaciono
nova
lokala
(orijent.) (orijent.)
1
Stanovawe sa
celina
6.754
do P+6
16.341 2.167
150
27
177
delatostima
A1
stanov. delat.
18.508
2
Zdravstvena
javni obj.
ustanova (VMC)
2
7.528
do P+2
8.475
104
4. PRIKAZ UPOREDNIH URBANISTI^KIH POKAZATEQA U GRANICI PLANA

(P=2,81 ha)
Prema planu detaqne
Prema DUP-u
regulacije
Slu`beni list", 18/93
Bruto razvijena gra|evinska povr{ina stanovawa, delatnosti

i delatnosti u sklopu stanovawa
26.983 m
38.390 m
Bruto razvijena gra|evinska povr{ina namewena stanovawu
16.341 m
25.400 m
BRGP namewena delatnostima (zdravstvo i delatnosti
u stanovawu)
10.642 m
12.990
Bruto razvijena gra|evinska povr{ina namewena delatnosti
u sklopu stanovawa
2.167 m
5.400 m
BRGP (objekat zdravstvene stanice)
8.475 m2
9.100 m
Povr{ina pod objektima
5.640 m
3.440 m
Slobodna povr{ina (bruto)
24.000 m
26.000 m
Broj stambenih jedinica
150
360
Broj stanovnika (st)
600 st.
1.080 st.
Broj zaposlenih
300
423
Slobodna povr{ina po stanovniku (m)
24 m/st.
15,2 m/st.
Indeks izgra|enosti (i")
2,1
2,3
Gustina naseqenosti (st/ha)
204 st/ha
370 st/ha
Broj parking mesta
ukupno obezbe|eno
obez. 237 PM
330 PM (123 u garaì)
(70%)
DOKUMENTACIJA PLANA DETAQNE

SPROVO\EWE PLANA
REGULACIJE
Detaqni plan dela centralne zone Novog Beograda:
blokovi 22, 25, 26 i 29 sa prate}om infrastrukturom (Slu1. Odluka o pristupawu izradi plana
`beni list grada Beograda", broj 18/93) prestaje da vaì u
2. Izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi sa prigranici ovog plana detaqne regulacije.
medbama sa javnog uvida
3. Uslovi i mi{qewa JKP i drugih u~esnika u
planski osnov za izdavawe izvoda iz plana za izgradwu
izradi plana
objekata, saobra}ajnih povr{ina i infrastrukture, ure|i4. Geolo{ko tehni~ka dokumentacija
vawe zelenih povr{ina, kao i svih prostora u granici pla5. Obrazloèwe
na, a prema pravilima iz ovog plana, saglasno odredbi
~lan 56. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni list
GRAFI^KI PRILOZI DOKUMENTACIJE:
grada Beograda", broj 47/03).
1.D. Topografski plan sa granicom plana
R 1:500
Pre izdavawa odobrewa za gradwu stambeno-poslovnog
objekta (celina A-1) obavezna je verifikacija idejnog pro2.D. Kopija plana sa granicom plana
R 1:1.000
jekta od strane Komisije za planove SGB.
3.D. Katastar vodova i podzemnih instalacija R 1:500
4.D. Inèwersko-geolo{ka karta terena
R 1:500
GRAFI^KI PRILOZI
5.D. Izvod iz DUP-a
R 1:1.000
1.0. Namena povr{ina
R 1:500
6.D. Namena povr{ina postoje}e stawe
R 1:500
2.0. Regulaciono-nivelacioni plan sa
re{ewem saobra}ajnih povr{ina i
analiti~ko-geodetskim elementima
Ovaj
plan
detaqne
regulacije
stupa na snagu osmog dana
za obeleàvawe
R 1:500
3.0. Plan mreè i objekata infrastrukture
R 1:500 od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
3.1. Vodovodna i kanalizaciona mreà
i postrojewa
3.2. Elektroenergetska, TT mreà i KDS
mreà i postrojewa
3.3. Toplovodna mreà i postrojewa
Predsenik
4.0. Kopija plana sa granicom javnih povr{ina R 1:1000
Broj 4 154
22. mart 2004.
22. mart 2004.
Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 19. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS", broj 47/03) i
~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda", br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je
Broj 4 155
Odluci o izradi Regulacionog plana grobqa za ku}ne

qubimce (Slu`beni list grada Beograda", broj 20/98) i
Generalnom planu Beograda (Slu`beni list grada
Beograda", broj 27/03).
4. PRAVILA PARCELACIJE

GROBQA ZA KU]NE QUBIMCE
OP[TI DEO
1. UVOD
Odlukom Skup{tine grada Beograda o izradi Regulacionog plana grobqa za ku}ne qubimce. (Slu`beni glasnik
grada Beograda", broj 20/98) i na osnovu rezultata elaborata Analiza lokacija za izgradwu grobqa za ku}ne qubimce" (JUGINUS, 1994. godine) odre|ena je orijentaciona
lokacija za nevedeno grobqe, i to ju`no od autoputa Beograd Zagreb, izme|u novoplanirane sabirne ulice prvog
reda i kompleksa rasadnika kod hotela "Nacional" u Novom Beogradu.
Ovaj prostor je {umsko zemqi{te u nadle`nosti JP
Srbija{ume", a Izmenama i dopunama GUP-a Beograda
predvi|en je za komunalne objekte punktove. U me|uvremenu je na inicijativu JP Srbija{ume", prostorno-programskim konceptom Regulacionog plana Bloka 51 izvr{ena
relokacija grobqa na slobodni prostor izme|u zona 08 i
14, preko koga prolazi splet dalekovoda.
S obzirom da se na ovom prostoru nalazi {umska povr{ina, koju karakteri{e visoka odrasla vegetacija izuzetnog kvaliteta, planirano grobqe za ku}ne qubimce treba
prostorno, urbanisti~ki, arhitektonski i pejza`no oblikovati uz minimalne intervencije na postoje}oj vegetaciji. Sa tim ciqem je, u JKP "Zelenilo-Beograd" izra|en
Elaborat snimawa i valorizacije zelenila na lokaciji
grobqa ku}nih qubimaca u Bloku 51", na osnovu koga je i
predloèn prostorni koncept Plana.
Ovim planom u potpunosti je po{tovano postoje}e stawe na terenu, a sama organizacija grobqa neposredno je
proiza{la iz rasporeda stabala i uslova wihove za{tite,
i to kao {umsko-parkovski tip grobqa, sa mogu}no{}u vi{e na~ina sahrawivawa oko 2.200 ku}nih qubimaca.
Pravila parcelacije u okviru predmetnog planskog dokumenta odnose se na definisawe gra|evinskih parcela
koje formiraju predmetni kompleks grobqa, sa jasno razgrani~enim i regulisanim imovinsko-pravnim odnosima
koji vladaju na tom prostoru, u okviru uslova odre|enim
Planom detaqne regulacije Bloka 51. Na ovaj na~in omogu}ena je fazna realizacija na predmetnom prostoru, i to tako da se postepeno aktiviraju gra|evinske parcele po dubini kompleksa.
Planom parcelacije definisane su parcele kompleksa
grobqa za ku}ne qubimce sa planiranim objektom, povr{inama za sahrawivawe, pripadaju}im prate}im i slobodnim
povr{inama, kao i za{titnim zelenim pojasom. Planirane gra|evinske parcele obuhvataju delove jedne ili vi{e
katastarskih parcela i odre|ene su regulacionom linijom
prema javnim povr{inama (okolnim saobra}ajnicama), granicom prema susednoj parceli i analiti~ko-geodetskim
elementima.
Novoformirane gra|evinske parcele na teritoriji
Plana su slede}e:
gra|evinska parcela broj 1 sastoji se od dela katastarske parcele broj 155/3;
gra|evinska parcela broj 2 sastoji se od dela katastarske parcele broj 155/3;
gra|evinska parcela broj 3 sastoji se od delova katastarskih parcela broj 155/2 i 155/3;
gra|evinska parcela broj 4 sastoji se od delova katastarskih parcela broj 146/5, 147/4, 148/4, 149/4, 150/4, 151/4,
153/1(put), 155/2 i 155/3 KO Novi Beograd.
Za definisawe novoformiranih gra|evinskih parcela
merodavan je grafi~ki prilog: Parcelacija i regulacija
sa nivelacionim i analiti~ko-geodetskim elementima" u
R 1:500. Za sve {to nije navedeno u pravilima parcelacije
koristiti odredbe Pravilnika o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadrìni, uslovima i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte (Slu`beni glasnik RS", broj 75/03).
5. ODNOS PREMA STEÊNIM OBAVEZAMA
2. GRANICA DETAQNE REGULACIJE PLANA I

POPIS KATASTARSKIH PARCELA
Podru~je koje obuhvata Plan detaqne regulacije nalazi
se okviru granica Plana detaqne regulacije Bloka 51 na
Novom Beogradu i odre|eno je planiranim trasama saobra}ajnica, koje su u potpunosti preuzete iz pomenutog plana,
a wegova granica poklapa se sa regulacionom linijom bloka, obuhvataju}i povr{inu koja iznosi oko 1,54 ha.
Granica Plana prikazana je na grafi~kom prilogu
Aùrna geodetska podloga kopija plana" u razmeri
1: 500 i obuhvata delove slede}ih katastarskih parcela:
148/4, 150/4, 151/4, 153/1 (put), 155/2 i 155/3.
NAPOMENA: u slu~aju neslagawa izme|u brojeva parcela i
obuhva}enog podru~ja vaì granica utvr|ena u grafi~kom prilogu
1D Aùrna katastarska podloga" u R 1:500.
Prema Odluci o izradi Regulacionog plana grobqa za

ku}ne qubimce (Slu`beni glasnik grada Beograda", broj
20/98), predvi|eno je da ono bude locirano na {umskom zemqi{tu uz planiranu saobra}ajnicu T-4, neposredno uz
putni pojas autoputa. Na inicijativu JP Srbija{ume",
prostorno-programskim konceptom Plana detaqne regulacije Bloka 51 izvr{ena je relokacija grobqa na prostor
izme|u zona 08 i 14, preko koga prolazi splet dalekovoda.
S obzirom da je granica predmetnog plana odre|ena
Planom detaqne regulacije Bloka 51, kojim su definisane
i trase planiranih obodnih saobra}ajnica, urbanisti~ka
re{ewa saobra}aja i komunalne infrastrukture iz pomenutog plana preuzimaju se kao ste~ena obaveza.
PRAVILA URE\IVAWA
1. PRAVILA U POGLEDU PLANIRANIH NAMENA

1.1. Osnovne planirane namene povr{ina
Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe Plana
detaqne regulacije grobqa za ku}ne qubimce sadrè se u
slede}em:
Zakonu o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik
RS", broj 47/03),
Pravilniku o sadrìni i izradi planskih dokumenata (Slu`beni glasnik RS, broj 60/03),
Na podru~ju Plana detaqne regulacije koji zahvata povr{inu od oko 1,54 ha, predvi|ene su povr{ine slede}ih
namena:
javno gra|evinsko zemqi{te i
ostalo gra|evinsko zemqi{te kompleks namewen
planiranom grobqu.
Broj 4 156
1.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te

Javno gra|evinsko zemqi{te zahvata prostor neposredno uz planirani profil Sur~inskog puta i ograde planiranog grobqa za ku}ne qubimce i nameweno je jednim delom za javne zelene povr{ine, a drugim delom za pristupne
kolske i pe{a~ke saobra}ajnice. Na ovom prostoru nalaze
se postoje}e trase magistralnog vodovoda. Ukupna povr{ina ovog prostora iznosi oko 0,03 ha.
1.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te
Ostalo gra|evinsko zemqi{te nameweno je planiranom
grobqu za ku}ne qubimce, zahvata povr{inu od oko 1,51 ha
i na wemu su predvi|ene povr{ine slede}ih namena:
za{titni zeleni pojas {irine 15 m (P=0,62 ha);
prostor za sahrawivawe (P=0,55 ha);
parcele za grobove u nizu (P=0,11 ha)
parcele za {umsko grobqe (P=0,22 ha)
parcela za zajedni~ko sahrawivawe (P=0,14 ha)
parcela za ruì~wak (vrt se}awa) (P=0,02 ha)
parcela za rozarijume i kolumbarijume (P=0,022 ha)
spomen-park Beo-zoo vrta (P=0,022 ha)
povr{ina za prate}e sadràje pristupni trg, objekat, parking prostor (P=0,14 ha);
saobra}ajnice unutar kompleksa (P=0,13 ha).
1.2. Pravila za organizaciju povr{ina za sahrawivawe
U sredi{tu kompleksa, na prostoru koji je oivi~en za{titnim pojasom zelenila {irine 15 m, predvi|ena je organizacija nekoliko tipova povr{ina (parcela) koje se
me|usobno razlikuju po na~inu sahrawivawa. Ovi tipovi
povr{ina za sahrawivawe definisani su prvenstveno poloàjem, rasporedom i kvalitetom postoje}ih stabala na
ovom prostoru:
Grobovi u nizu ortogonalno raspore|ena grobna mesta na delovima kompleksa na kojima nema postoje}ih stabala. Parcele su prete`no pravougaonog oblika povr{ine
od oko 110 m. Sve parcele su neposredno okruène pe{a~kim stazama i zelenim pojasom {irine 1 m, sa `bunastim
rastiwem. Ukupan broj planiranih mesta za sahrawivawe u
grobovima u nizu je oko 800 mesta.
[umsko grobqe slobodno raspore|ena grobna mesta
izme|u visokih stabala povezana pe{a~kim stazama {irine 1,5 m, organizovana u grupacije razli~itih veli~ina, u
zavisnosti od raspoloìvog prostora i poloàja sadnica.
Broj grobnih mesta je oko 900.
Rozarijumi i kolumbarijumi kasete za sme{taj urni
postavqene na tlu (rozarijumi) i na zidu (kolumbarijumi).
Zidove kolumbarijuma postaviti po obodu parcela tako da
wihova visina ne prelazi 1,5 m, a duìna 2 m u kontinuitetu. Povr{ine za kasete za urne i kolumbarijume pejza`no
urediti tako da se prepli}u i smewuju poplo~ane i zelene
povr{ine. Ukupan broj urni je oko 1.100.
Ruì~wak vrt se}awa" slobodni prostor za posipawe pepela zasa|en ruàma, u koji je mogu}e uklopiti i
mawe povr{ine za ukop urni. U okviru ovih povr{ina
predvideti odmori{ta sa klupama.
Povr{ina za zajedni~ko sahrawivawe slobodni prostor pokriven travom za sahrawivawe bez posebnih obele`ja, ili sa razli~iti prigodnim obele`jima (male kamene plo~e, kamene figure i sl.) postavqenim direktno na
tle travu. Ovaj prostor zauzima povr{inu od oko 1.400 m
i sme{ten je u dnu kompleksa.
Spomen park Beo-zoo vrta specifi~no hortikulturno
i ambijentalno organizovan prostor povr{ine oko 220 m,
sa posebnim obele`jima u vidu spomenika, skulptura ili
spomen-plo~a, razli~itim na~inima sahrawivawa i vrtnoarhitektonskim elementima i opremom.
22. mart 2004.
Dimenzije grobnih mesta odre|ene su prema veli~ini

ìvotiwa, a preuzete su iz strane literature. Ukupan broj
grobnih mesta na prostoru Plana je oko 1.700. Tako se za
sahrawivawe u zemqi na tertoriji Plana predvi|aju tri
tipa grobnih mesta:
1. malo grobno mesto dimenzija 0,5 h 0,5 m bruto povr{ina po grobnom mestu 0,88 m;
2. sredwe grobno mesto dimenzija 0,7 h 1 m bruto povr{ina po grobnom mestu 1,30 m;
3. veliko grobno mesto dimenzija 1 h 1,5 m bruto povr{ina po grobnom mestu 2,75 m.
U okviru analize i dimenzionisawa bruto povr{ine
po grobnom mestu usvojene su minimalne udaqenosti izme|u grobnih mesta, i to bo~no 30 cm, ~eono 20 cm i prilaz
grobnom mestu 60 cm. Struktura i broj pojedinih tipova
grobnih mesta ovim planom dati su orijentaciono i zavise iskqu~ivo od potreba i zahteva zakupaca. Na parcelama
za sahrawivawe mogu}e je kombinovati razli~ite na~ine
sahrawivawa. To se odnosi kako na parcele sa grobovima u
nizu, tako i na prostore namewene {umskom grobqu.
Spomen-obele`je predvideti na gorwem delu grobnog
mesta tako da visina spomenika ne prelazi 60 cm. Pri organizaciji grobnih mesta nije potrebno posebno obra}ati
pa`wu na wihovu orijentaciju, ali wihov pravac mora biti uklopqen u oblik parcele, odnosno paralelno ili
upravno na pe{a~ke staze.
Za pohrawivawe urni sa pepelom kremiranih ìvotiwa
date su potrebne dimenzije prostora za sme{taj urni 20 h
20 h 30 cm i to u posebnim kasetama dimenzija 50 h 50 h 40 cm
(~etiri urne u kaseti). Planom se ne iskqu~uje mogu}nost
primene nekih savremenijih i originalnijih re{ewa prilikom izrade projekta grobqa.
2. NUMERI^KI PODACI
2.1. Struktura povr{ina
Bilans ostvarenih povr{ina:
povr{ina bloka:
povr{ina pod objektom:
trg za ispra}aj:
spomen-park Beo-zoo vrta:
povr{ine za sahrawivawe:
ure|ene zelene povr{ine:
povr{ine namewene saobra}aju:
interne pe{a~ke saobra}ajnice i aleje:
parking prostor:
Povr{ine za sahrawivawe:
parcela javne namene:
1,54
0,015
0,022
0,022
0,55
0,77
0,16
0,13
0,03
0,55
0,03
ha,
ha,
ha,
ha,
ha,
ha,
ha,
ha,
ha,
ha,
ha.
2.2. Realizovani kapaciteti:

Novoplanirani objekat:
RBGP=260 m
Prostori za sahrawivawe:
grobovi u nizu
P=1.100 m ukupno 800 grobnih mesta
{umsko grobqe
P=2.300 m ukupno oko 900
grobnih mesta
rozarijumi i
P=180 m oko 1.100 mesta
kolumbarijumi
za urne
Trg za ispra}aj:
220 m.
3. PRAVILA ZA SAOBRA]AJ I SAOBRA]AJNE

POVR[INE
3.1. Obodne saobra}ajnice
S obzirom da obodne saobra}ajnice pripadaju teritoriji Plana detaqne regulacije bloka 51, urbanisti~ka re{ewa saobra}aja iz pomenutog plana prihvataju se kao ste~ena obaveza.
22. mart 2004.
3.2. Unutra{we saobra}ajnice na teritoriji Plana

U okviru predmetnog kompleksa planirane su tri kategorije internih saobra}ajnica:
1. glavne prilazne kolsko-pe{a~ke saobra}ajnice aleje {irine 3,5 m, koje su namewene prvenstveno pe{a~kom
saobra}aju, uz mogu}nost kretawa komunalnih vozila po potrebi;
2. pe{a~ke staze {irine 1,2 m, koje se nadovezuju na
glavne aleje i kojima se obezbe|uje pristup parcelama za
sahrawivawe;
3. pe{a~ke staze izme|u grobnih mesta {irine 1,2 m u
okviru {umskog grobqa i 0,6 m kod grobova u nizu.
Broj 4 157
spojeve preko kojih ne moè do}i do infiltracije vode u

podzemqe. Na kanalizaciju za atmosferske vode prikqu~iti i dve ~esme koje su predvi|ene u sredi{wem delu kompleksa grobqa. Neophodno je imati u vidu da planirano
grobqe ne moè egzistirati bez kanalizacije za atmosferske vode, o ~emu treba voditi ra~una u po~etnoj fazi realizacije grobqa.
U zavisnosti od dinamike izgradwe grobqa i planiranog kolektora, u tehni~koj dokumentaciji re{iti na~in
transfera atmosferskih voda u pomenuti kolektor. Ukoliko niveleta kolektora bude nepovoqna za gravitacioni
prikqu~ak, re{ewe realizovati internom crpnom stanicom.
3.3. Parkirawe vozila na teritoriji Plana
4.2. Pravila za izgradwu vodovodne mreè i objekata
Parkirawe na ovom prostoru re{eno je na slobodnom

delu parcele, na parking prostoru sa direktnim pristupom
sa Sur~inskog puta na ukupno 13 parking mesta i pe{a~kom
vezom sa pristupnim trgom i prate}im objektom.
Granica Plana detaqne regulacije grobqa za ku}ne qubimce u potpunosti je preuzeta iz Plana detaqne regulacije Bloka 51, kome pripadaju obodne saobra}ajnice, pa se urbanisti~ka re{ewa komunalne infrastrukture iz pomenutog plana u svemu prihvataju kao ste~ena obaveza. Neophodno je naglasiti da se teritorija predmetnog Plana
detaqne regulacije nalazi na delu teritorije, koja je predmet druge faze realizacije Plana detaqne regulacije Bloka 51, za koji nisu kompletirana urbanisti~ka re{ewa komunalne infrastrukture i sinhron plan.
Kompleks Plana detaqne regulacije pripada prvoj visinskoj zoni vodosnabdevawa Beograda i treba ga posmatrati iskqu~ivo kao deo Bloka 51 u Novom Beogradu. Snabdevawe ovog podru~ja vr{i se sa postrojewa "Beànija" i
u ovom trenutku u sistemu nema dovoqnih koli~ina vode.
Prikqu~ewe kompleksa predvideti u svemu prema dobijenim uslovima Slu`be tehni~ke dokumentacije
Sur~inskim putem, Planom detaqne regulacije Bloka
51, planirana je izgradwa magistralnog cevovoda pre~nika 1,200 mm. Za{titni koridor cevovoda je 10 m i u tom
prostoru nije dozvoqena izgradawa gra|evinskih objekata.
Na pomenuti cevovod nije dozvoqeno prikqu~ewe distribucione mreè.
Ku}ne instalacije vezati za javnu mreù iskqu~ivo
preko vodomernog {ahta (ili ni{e), opremqenog vodomerom sa pripadaju}om armaturom. Planirani prikqu~k
objekta na uli~nu mreù raditi u saradwi sa JKP Beogradski vodovod" i od wih pribaviti saglasnost.
4.1. Pravila za izgradwu kanalizacione mreè

i objekata
4.3. Pravila za izgradwu elektroenergetske

i TT mreè i objekata
Kanalizacija pripada centralnom sistemu Beogradske

kanalizacije", i to onom delu koji se kanali{e po separacionom na~inu odvo|ewa ki{nih i upotrebqenih voda. Ki{na kanalizacija predmetne lokacije pripada slivu kolektora Beànijska kosa reka Sava, dimenzija 160/160
cm. Predvi|eno je da se sve ki{ne vode prikupe kolektorom na Sur~inskom putu, koji se daqe vezuje za postoje}i
kolektor Beànijske kosa reka Sava.
Fekalna kanalizacija predmetnog kompleksa pripada
slivu kolektora FK 80/135 na Sur~inskom putu koji se spaja sa kolektorom FB 90/157 u Prvomajskoj ulici, koji daqe
odvodi fekalne vode prema CS U{}e".
S obzirom da postoje}e stawe odgovara predvi|enim kapacitetima, novoplanirani objekat i dve ~esme fontane
na pristupnom trgu vezati na postoje}u gradsku mreù preko planiranog ku}nog kanalizacionog prikqu~ka. Pomenuti prikqu~ak projektovati po op{tem sistemu i u okviru glavnog projekta, na uli~nu cev sa padom od 2 do 6% i
minimalnom kaskadom od 60 cm u prvom revizionom silazu. Objekat prikqu~iti na uli~nu kanalizaciju prema tehni~kim propisima Beogradske kanalizacije".
Dimenzije i pre~nik ku}nog prikqu~ka usvojiti na
osnovu hidrauli~kog prora~una ku}nih instalacija, tako
da pre~nik ne moè biti mawi od 150 mm.
Atmosferske vode sa internih saobra}ajnica i pe{a~kih staza koncentrisati na zapadnoj poziciji grobqa jer
nije omogu}eno prirodno oticawe tih voda. Zbog toga je potrebno predvideti kanalizaciju koja }e prikupiti i odvesti atmosferske vode iz grobqa. Predvi|eno je da se projektovana interna ki{na kanalizacija prikqu~i na planirani kanal za atmosferske vode u profilu Sur~inskog puta. S obzirom na terenske uslove mogu}e je predvideti pad
kanalizacije od oko 50%. Planiranu kanalizaciju izgraditi od PVC cevi koje imaju dobre mehani~ke osobine i
Elektroenergetska mreà
4. PRAVILA ZA IZGRADWU TEHNI^KE

INFRASTRUKTURE
Predmetni kompleks nalazi se u blizini postoje}e

TS 220/110 kV Beograd 5", koja je uklopqena u mreù 220
i 110 kV. Pri realizaciji planiranog objekta voditi ra~una o uticaju i blizini navedenog elektroenergetskog
objekta.
Planirani objekat prikqu~iti na elektrodistributivnu mreù pod slede}im uslovima:
planirana jednovremena snaga objekta iznosi 25 kW;
objekat prikqu~iti kao kablovski silaz sa postoje}e
niskonaponske nadzemne mreè do KPK na objektu. Koristiti kabl tipa PPOO-A 4 h 50 mm ili PPOO 4 h 35 mm,
1 kW;
predvideti izme{tawe na bezbedno mesto svih elektroenergetskih objekata ugroènih izgradwom predmetnog
kompleksa, uz o~uvawe postoje}ih galvanskih veza.
Osvetqewem planiranih saobra}ajnih povr{ina i parking prostora unutar kompleksa posti}i sredwi nivo luminacije od oko 0,6 cd/m. Osvetqewem slobodnih i zelenih povr{ina posti}i sredwi osvetqaj od oko 15 Lx. Na
mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla, planirane vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju.
U skladu sa uslovima JP Elektroistok", postoje}i
stub broj 4 dalekovoda 2 h 110 kV broj 1178 AB Beograd 5
Beograd 9, koji se nalazi u okviru za{titnog zelenenog pojasa, ograditi na odgovaraju}i na~in, bez metalnih elemenata (betonske àrdiwere i sli~no), kako bi bio onemogu}en prilaz ve}em broju qudi.
TT mreà i postrojewa
Kompleks koji je predmet ovog plana pripada podru~ju
o
o
ATC To{in bunar" i kablovskim podru~jima N 29 i N 39.
Broj 4 158
Prema uslovima Preduze}a za telekomunikacije Telekom

Srbija", u okviru granica Plana detaqne regulacije nema
postoje}ih TT objekata.
Planirani objekat prikqu~iti na TT mreù pod slede}im uslovima:
struktura potro{a~a prate}i sadràji grobqa 250 m,
parametri za dimenzionisawe privodnog TT kabla
na dva zaposlena jedan telefonski prikqu~ak ukupno pet
prikqu~aka,
prikqu~ak objekta na TT mreù izvesti u svemu prema
uslovima nadle`ne TT sekcije Telekom Srbija".
Za potrebe planiranih TT korisnika izgraditi kanalizaciju sa odgovaraju}im TT vodovima. Planiranu TT kanalizaciju TT vodove postaviti du` planiranih saobra}ajnih povr{ina. Planiranu TT kanalizaciju i TT vodove
postaviti podzemno, u rovu potrebnih dimenzija. U planiranom objektu izgraditi unutra{wi ku}ni izvod potrebnog kapaciteta.
Na prelazu ispod kolovoza, kao i na svim onim mestima gde se kablovi uvode u objekat postaviti ih u za{titne
cevi, odnosno kroz privodnu TT kanalizaciju, u svemu prema uslovima JP Telekom Srbija".
4.5. Pravila za izgradwu gasovodne mreè i objekata
Za planirani objekat predvideti snabdevawe prirodnim gasom za potrebe zagrevawa prostorija, zagrevawa sanitarne vode i druge potrebe koje mogu biti zadovoqene
primenom prirodnog gasa. Za gasnu instalaciju u planiranom objektu vaè odredbe Pravilnika o tehni~kim normativima za unutra{we gasne instalacije.
Pomenutu gasnu instalaciju vezati za trase distributivnih gasovoda koje treba postaviti u okviru regulacionih linija saobra}ajnica, po pravilu u trotoare, sa obe
strane saobra}ajnica (koje pripadaju teritoriji Plana detaqne regulacije Bloka 51), u svemu prema odredbama Pravilnika o tehni~kim normativima za polagawe i projektovawe distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi za
maksimalni radni pritisak do 4 bara.
4.6. Pravila za evakuaciju otpada
Za sakupqawe i evakuaciju otpada (iskqu~ivo kao ku}no sme}e) koristiti sudove kontejnere zapremine 1.100 l,
standardnih dimenzija. Kontejnere postaviti na slobodni
prostor ispred objekta, u posebnu ni{u ili boks na ulasku
u kompleks. Maksimalna udaqenost ovih ni{a od kolovoza
je 15 m, po ravnoj podlozi bez stepenika.
Kod postavqawa kontejnera na otvorenom, potrebno je
izgraditi plato (beton, asfalt) u sklopu zelenih povr{ina, oivi~en lakom AB zidovima visine ve}e od sudova. Poèqno je izgraditi uli~ni slivnik u platou i povezati ga
sa kanalizacionom mreòm.
Kako se u neposrednoj blizini nalazi odlagali{te organskog otpada JKP Zelenilo-Beograd", ovaj otpad sa planiranog grobqa }e posebnim vozilima biti odno{eno na
postoje}u deponiju.
22. mart 2004.
6. PRAVILA ZA ZELENE I SLOBODNE POVR[INE

Postoje}u kvalitetnu vegetaciju sa~uvati u najve}oj mogu}oj meri, a planirane intervencije uklopiti u postoje}e
zeleno tkivo. Se~a stabala moè se izvr{iti iskqu~ivo
kao planirana sanitarno-higijenska mera nege. Na osnovu
analize postoje}eg stawa vegetacije i manuala valorizacije, uraditi na aùrnoj geodetskoj podlozi Glavni projekat
ure|ivawa i ozelewavawa terena usagla{en sa Sinhron
planom. Izbor i vrste sadnica usaglasiti sa mikrolokalitetom u okruèwu. Parking mesta raditi od raster elemenata sa travom, a na parking prostoru predvideti drvoredna stabla u otvorima kasetama.
Ukupna planirana povr{ina namewena zelenilu iznosi oko 1,09 ha, odnosno 70,7% ukupne povr{ine kompleksa
grobqa. Prostorno ure|ivawe zelenila re{iti u skladu sa
savremenim tendencijama urbanisti~ke prakse i uz po{tovawe osnovnog principa neophodnosti uspostavqawa
skladnog odnosa izme|u parcela (grobnih mesta), saobra}ajnica i zelenila.
Na osnovu planirane namene povr{ina, funkcije i saobra}ajnog re{ewa predvi|ena je slede}a kategorizacija
zelenila:
1. drvoredi,
2. zelenilo uz prate}i objekat i trg za ispra}aj pjacetu,
3. zelenilo uz grobove u nizu,
4. zelenilo kao integralni deo {umskog grobqa,
5. zelenilo na prostoru rozarijuma i kolumbarijuma,
6. zelenilo na prostoru za zajedni~ko sahrawivawe i
vrt se}awa", posipawe pepela,
7. za{titno zelenilo.
1. Drvoredi
Drvoredi su predvi|eni uz planirani parking prostor,
na ulazu u grobqe i du` unutra{wih kolsko-pe{a~kih saobra}ajnica aleja. Izbor biqnih vrsta bazirati na
osnovnim karakteristikama koje zadovoqavaju navedenu
funkciju, kao {to su visokoformirana kro{wa, otpornost na mikroklimu, aerozaga|ewa, buku, vetar i sl. Uz unutra{wu glavnu saobra}anicu aleju, na pojedinim mestima
predvideti uskopiramidalne i vaqkaste forme ~etinara.
2. Zelenilo uz prate}i objekat i trg za ispra}aj pjacetu
Na ovom prostoru predvidetu uglavnom zelenilo parternog karaktera, odnosno niske forme zimzelenog, listopadnog i poleglog {ibqa u kombinaciji sa sezonskim cve}em. Centralnu pjacetu obodno ozeleneti sadwom visokih
li{}ara ili ìvom ogradom.
3. Zelenilo na parcelema za grobove u nizu
Po{tovati parcelaciju grobnih mesta, uz primenu sve
vrste stabala sa usko kupastim, piramidalnim i vaqkastim
formama, posebno po obodu parcela.
4. Zelenilo kao deo {umskog grobqa
5. PRAVILA ZA OGRA\IVAWE KOMPLEKSA

Parcelu kompleksa grobqa ograditi ogradom ukupne
visine 1,40 m, i to tako da zidani deo bude visine 0,9 m,
ra~unaju}i od kote trotoara, odnosno terena, a preostali
deo do visine 1,40 m da bude transparentan.
Ogradu postaviti na udaqenosti od 3 m od postoje}eg
vodovoda pre~nika 100 i 200 mm, tako da pomeniti vodovod ostane neogra|en na javnoj povr{ini, a ograda, odnosno stubovi i kapije budu u potpunosti na gra|evinskoj
parceli broj 1 koja pripada kompleksu grobqa. Planirane
kapije za kolski i pe{a~ki pristup otvarati iskqu~ivo
prema unutra{wosti kompleksa grobqa.
Zadràti u najve}oj mogu}oj meri postoje}u vegetaciju

definisanu u elaboratu Snimak postoje}eg stawa vegetacije sa manualom", i to vrste oznaène brojem 3-5.
5. Zelenilo na prostoru rozarijuma i kolumbarijuma
Parcele za rozarijume i kolumbarijume, namewene pohrawivawu urni sa pepelom, organizovati na poplo~anom
prostoru, uz primenu niskih formi zimzelenog, listopadnog i poleglog {ibqa u kombinaciji sa sezonskim cve}em.
Zidove kolumbarija obraditi vertikalnim zelenilom (puzavicama i cve}em).
22. mart 2004.
6. Zelenilo na prostoru za zajedni~ko sahrawivawe

i vrt se}awa"
Zajedni~ke grobnice ku}nih qubimaca obraditi parterno u kombinaciji postoje}ih stabala, travnatih povr{ina i ruì~waka.
7. Za{titno zelenilo
Za{titno zelenilo {irine 15 m, formirati kao kontinualni pojas neposredno uz granice kompleksa, i to kao
integralni deo postoje}e vegetacije. U okviru ovog pojasa
predvideti dopuna sadwu novim stablima, sa ciqem za{tite od vetra i smawewa nepovoqnih uslova mikrosredine.
Podzemne instalacije raditi u skladu sa visokom vegetacijom, sa vaè}im propisima za wihovo me|usobno odstojawe (od stabla do ivice rova svake instalacije), i to:
od vodovoda
1,5 m,
od kanalizacije
2,53 m,
od gasovoda
5 m,
od PTT-a
1,5 m,
od elektroinstalacija
1,5 m.
Uslovi za ure|ivawe slobodnih povr{ina i wihovo
ozelewavawe prikazani su na grafi~kom prilogu broj 5
Plan ozelawavawa" u R 1:500.
7. USLOVI ZA URE\IVAWE I ZA[TITU
@IVOTNE SREDINE
Za potrebe izrade Plana detaqne regulacije grobqa za
ku}ne qubimce, s obzirom na wegovu specifi~nu namenu,
Gradski zavod za za{titu zdravqa je, u skladu sa odredbama
Pravilnika o analizi uticaja objekata, odnosno radova na
ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik Republike Srbije",
broj 61/92) izradio elaborat Prethodna analiza uticaja
grobqa za ku}ne qubimce u Beogradu (Beànijska kosa) na
ìvotnu sredinu", broj 352-931 od 7. oktobra 1997. godine.
Pomenuta analiza pokazala je da objekti i aktivnosti
na planiranom grobqu mogu negativno uticati na ìvotnu
sredinu. Zbog toga je potrebno prilikom izgradwe i u toku redovne eksploatacije preduzeti slede}e za{titne mere
koje imaju za ciq svo|ewe negativnih uticaja u granice
prihvatqivosti:
snabdevawe vodom za sve potrebe na kompleksu grobqa
obezbediti iz centralnog vodovodnog sistema grada Beograda;
na kompleksu predvideti izgradwu najmawe jedne ~esme;
odvodwavawe sa slobodnih povr{ina predvideti povr{inskim putem, nivelacijom terena i popre~nim padom
saobra}ajnica, do recipijenta kanala pored interne saobra}ajnice (glavne aleje);
na grobqu izgraditi objekte sa slede}im sadràjima:
kancelariju, sanitarne prostorije za javno kori{}ewe i za
zaposlene, prostorije za opremu koja se koristi za odràvawe grobqa;
~vrste otpadne materije sa grobqa (ostaci ve{ta~kog
cve}a i dr.) kontrolisano sakupqati u posebne kontejnere,
a wihovo odno{ewe organizovati u saradwi sa nadle`nim
komunalnim preduze}em;
na grobqu nije dozvoqeno ukopavawe ìvotiwa koje
su uginule od zaraznih bolesti;
uslov za ukopavawe na grobqu je potvrda veterinara o
uzroku smrti ìvotiwe;
potrebno je obezbediti specijalno vozilo (zatvoreno,
koje se lako ~isti i dezinfikuje) za prevoz le{eva od mesta ugini}a do grobqa;
turnus ukopavawa ne sme biti kra}i od deset godina;
le{eve ukopavati u sanducima i kutijama koje su sa~iwene od biodegradabilnih materijala;
dubina ukopavawa podrazumeva sloj najmawe 1 m zemqe
iznad le{a;
Broj 4 159
granicom kompleksa planirati za{titnu zonu, najmawe {irine 15 m, koju je potrebno ispuniti gustim zelenilom (visokim, sredwim i niskim) dugog vegetativnog
perioda;
izraditi projekat ure|ivawa zelenih povr{ina kojim
treba predvideti zadràvawe vrednog visokog rastiwa na
kompleksu.
Tako|e je neophodno preduzeti i mere za{tite ìvotne
sredine planirane u okviru uslova iz Plana detaqne regulacije Bloka 51, posebno one koje se odnose na dalekovode
koji prelaze preko velikog dela kompleksa, za koje se mora
imati u vidu da prilikom projektovawa i izgradwe nisu
predvi|ene posebne mere za{tite, jer u to vreme nije ni
predvi|ena izgradwa na tom prostoru.
8. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI ZA URE\IVAWE TERENA
a) Inèwersko-geolo{ke odlike terena
Predmetni prostor, prema inèwersko-geolo{koj rejonizaciji, predstavqa urbanizacijom morfolo{ki neizmewene terene sa kontinualnim nagibima 5-15 (od Sur~inskog puta prema istoku) 5-15.
Uzdignuti deo terena lociran je uz Sur~inski put, sa
apsolutnim kotama iznad 94. Povr{inu terena izgra|uje makroporozan les prekriven slojem humusa debqine do 0,5 m.
Teren nije izloèn vodozasi}ewu (atmosferske vode povr{inski oti~u).
Prirodno zaravweni tereni i uvale malog nagiba locirani su na isto~nim delu prostora, sa apsolutnim kotama
ispod 94. Povr{inski deo izgra|uje sloj humusa debqine i
do 2 m. Pripovr{inski delovi lesa su do dubine 3 m. Les
je kapilarno porozan i izloèn permenentnom natapawu
atmosferskim vodama.
Kolektori podzemne vode nalaze se na dubini od 17 do
23 m (oko 19 m).
b) Uslovi za sahrawivawe
Neophodno je izvr{iti nasipawe terena zbog realizacije sanitarnih uslova za sahrawivawe, i to na dubini od
1,80 m. Nasipawe za regulaciju terena nema funkciju samo
izdizawa terena, ve} predstavqa budu}i povlatni nivo tla,
koji svojim fizi~ko-hemijskim svojstvima uti~e na neophodne procese razgradwe. Sastav nasutog tla mora obezbediti sredwi nivo poroznosti sa vazdu{nom provodqivo{}u, {to nakon procesa nasipawa preovla|uju tla sa peskovitim frakcijama, ali i dovoqan sadràj gline.
Nasipawe izvesti tek nakon izrade glavnog projekta
kako bi bile utvr|ene ta~ne granice zona koje se nasipaju
i pristupilo sahrawivawu u wima, zatim prioriteti, geometrija i ure|ivawe, {to bi predstavqalo osnov za ozelewavawe povr{ina.
Uslovi za sahrawivawe mogu se u velikoj meri smatrati povoqnim jer se kota sahrawivawa nalazi u lesnom tlu,
koji je na ovom prostoru zastupqen. Ovo tlo ima zadovoqavaju}u vodopropusnost i vazdu{ni kapacitet zbog relativno dobre poroznosti. Kote sahrawivawa ne}e biti pod uticajem vode.
U daqoj fazi projektovawa neophodno je izraditi namenski geolo{ki elaborat o uslovima nasipawa, kao i
uslovima za sahrawivawe, u skladu sa Zakonom o geolo{kim
istraìvawima (Slu`beni glasnik RS", broj 44/95).
v) Uslovi za izgradwu objekta
Kod novoprojektovanog objekta, s obzirom na planiranu
podrumsku etaù, o~ekuje se temeqewe na dubini od oko
33,5 m. U tim uslovima temeqni kontakt ostvariva}e se u
naslagama makroporoznog lesa, tako da kod temeqewa
objekta treba ispuniti slede}e uslove:
temeqewe treba izvesti na jedinstvenoj koti bez kaskada u jedinstvenom gabaritu temeqa;
Broj 4 160
projektovati temeqe koji obezbe|uju monolitnost i

krutost sistema temeqne plo~e ili trake me|usobno povezane, koje premo{}uju sve nejednakosti u slegawu.
g) Uslovi za izgradwu tehni~ke infrastrukture
vodovodna i kanalizaciona mreà mora biti izvedena izvan zone temeqewa objekta;
veze unutra{we mreè vodovoda, kanalizacije i gasovoda sa spoqnom moraju biti fleksibilne, kako bi se
omogu}ilo slegawe;
vodovi mreè infrastrukture koji su neposredno uz
objekat, treba da se projektuju i izvedu preko vodonepropusnih podloga (betonskih kanala).
9. MERE ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKIH I
AMBIJENTALNIH VREDNOSTI
Sa aspekta za{tite kulturnih dobara, podru~je Plana
detaqne regulacije nije utvr|eno za prostornu kulturnoistorijsku celinu, nema utvr|ene spomenike kulture, ni
dobra pod prethodnom za{titom i ne uìva status celine
pod prethodnom za{titom.
10. URBANISTI^KE MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VE]IH NEPOGODA I USLOVI
OD INTERESA ZA ODBRANU ZEMQE
Pri izgradwi novih objekata na predmetnoj teritoriji,
neophodno je realizovati prostorne i gra|evinsko-tehni~ke mere za{tite od ratnih razarawa, elementarnih i drugih ve}ih nepogoda, odnosno obezbe|ivawe uslova od
interesa za odbranu zemqe.
10.1. Za{tita od potresa
Radi za{tite od potresa, planirani objekat mora biti
realizovan i kategorisan prema uslovima iz Pravilnika o
tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima.
10.2. Za{tita od poàra
Sa ciqem za{tite od poàra, planirani objekat izvesti tako da se prvenstveno elimini{e mogu}nost {irewa
poàra, pa u tom smislu treba primeniti sve vaè}e propise iz ove oblasti. Zbog toga se mora predvideti odgovaraju}a hidrantska mreà.
11. TEHNOEKONOMSKI USLOVI ZA KORI[]EWE
PROSTORA
Ure|ivawu prostora obuhva}enog ovim planom i planiranoj izgradwi pristupiti na osnovu planske, tehni~ke i
investicione dokumentacije, a pripremawu i komunalnom
opremawu zemqi{ta na osnovu elemenata Plana.
Kako je predmetno podru~je uglavnom komunalno opremqeno, ili }e biti opremqeno realizacijom Plana detaqne regulacije Bloka 51, svi pomenuti radovi odnose se na
izgradwu dela mreè koja }e prihvatiti novog korisnika.
Izradom Investicionog programa, koji sadrì dinamiku ulagawa za period izgradwe na predmetnom podru~ju,
odredi}e se sredstva potrebna za realizaciju Plana. Kona~na cena ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta bi}e utvr|ena u trenutku ustupawa zemqi{ta, a tro{kovi gra|ewa na
ovom podru~ju bi}e polazni osnov za sporazumevawe i odlu~ivawe u~esnika u procesu realizacije Plana.
12. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA
planski osnov za izdavawe izvoda iz plana i odobravawe za
izgradwu i ure|ivawe povr{ina javne namene. Tako|e je u
22. mart 2004.
fazi projektovawa kompleksa grobqa i prate}ih sadràja

neophodno pristupiti izradi detaqne analize uticaja na
ìvotnu sredinu.
PRAVILA GRA\EWA
Poloàj planiranog objekta uslovqen je trasom postoje}eg dalekovoda, koji se pruà celom duìnom kompleksa,
postoje}om trasom kolektora i planiranom trasom primarnog vodovoda, koji se nalazi u profilu Sur~inskog puta.
Udaqenost objekta od pojedinih instalacija je slede}a:
od dalekovoda
min. 10 m,
od postoje}eg vodovoda
min. 3 m,
od planiranog magistralnog cevovoda
pre~nika 1.200 mm
min. 10 m.
U pomenutom objektu predvi|eni su prate}i sadràji:
kancelarija, veterinarska ambulanta, sala za ispra}aj, sanitarni ~vor sa priru~nom kuhiwom i mawa prodavnica za
opremu. Planirana spratnost objekta iznosi P+Pk, a orijentaciona RBGP=250 m.
Gabarit planiranog prate}eg objekta prikazan je orijentaciono, a gra|evinska linija objekta data je na grafi~kom prilogu broj 3: Parcelacija i regulacija sa analiti~ko-geodetskim elementima" u R 1:500 i obavezuju}a je.
Grafi~ki prilozi Plana detaqne regulacije grobqa za

ku}ne qubimce sastavni su deo pomenutog plana i sadrè:
Izvod iz GUP-a Beograda
(namena povr{ina)
R 1:20.000
Namena povr{ina
1. Namena povr{ina postoje}e stawe
R 1:500
2. Namena povr{ina i objekata plan
R 1:500
3. Parcelacija i regulacija sa
analiti~ko-geodetskim elementima
R 1:500
4. Saobra}ajno i nivelaciono re{ewe
R 1:500
5. Plan ozelewavawa
R 1:500
6. Elektroenergetska i TT mreà
R 1:500
7. Vodovodna i kanalizaciona mreà
R 1:500
8. Sinhron plan
R 1:500
9. Organizacija grobnih mesta detaq
R 1:500
Sastavni deo elaborata iz prethodnog stava je Dokumentacija plana koja sadrì:
Odluku o pripremawu Regulacionog plana
grobqa za ku}ne qubimce;
Izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi;
Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam i
Grafi~ke priloge:
1D Aùrna katastarska podloga
kopija plana
R 1:500
2D Aùrna geodetska podloga
topograski plan
R 1:500
3D Aùran katastar podzemnih
instalacija
R 1:500
4D Inèwersko-geolo{ka karta
(izvod iz Bloka 51)
R 1:500
5D Izvod iz Plana detaqne regulacije
Bloka 51) koncept;
Uslove nadle`nih javnih komunalnih
preduze}a i gradskih zavoda.
od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda".
Predsednik
22. mart 2004.
Broj 4 161
Broj 4 162
22. mart 2004.
22. mart 2004.
Broj 4 163
Broj 4 164
22. mart 2004.
22. mart 2004.
Broj 4 165
Skup{tina grada Beograda, na sednici odrànoj 19.

marta 2004. godine, na osnovu ~lana 121. Zakona o lokalnoj
samoupravi (Slu`beni glasnik RS", broj 9/02), ~lana 3.
Odluke o odre|ivawu naziva i obeleàvawu ulica, trgova
i zgrada na teritoriji grada Beograda (Slu`beni list
grada Beograda", broj 7/94) i ~lana 27. stav 2. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda'', broj 18/95,
20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

marta 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 17/95 pre~i{}en tekst, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03) i ~lana 10. Odluke o
Gradskom javnom pravobranila{tvu (Slu`beni list grada Beograda, br. 5/92, 16/94 i 3/00), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU ZAMENIKA GRADSKOG

JAVNOG PRAVOBRANIOCA
O PROMENI NAZIVA ULICA NA TERITORIJI

GRADSKIH OP[TINA STARI GRAD I VRAÂR
RE[EWE
1. Imenuje se za zamenika gradskog javnog pravobranioca

Jelena [teta, dipl. pravnik.
2. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Mewaju se postoje}i nazivi ulica, i to:

Stari grad
1) delu Zmaj Jovine od ulice Vase ârapi}a do Dunavske ulice odre|uje se naziv: ulica Knegiwe Qubice;
2) ulici Pavla Papa odre|uje se naziv: ulica Jelisavete Na~i};
3) u delu ulice \ure \akovi}a od Francuske ulice do
skvera Carigradske i ulice Vojvode Dobrwca odre|uje se
naziv: Venizelosova ulica;
4) ulici Bo{ka Vrebalova vra}a se stari naziv: ulica Generala Le{janina;
5) ulici generala Mahina odre|uje se naziv: ulica
Mi}e Popovi}a;
6) ulici Vladimira Ne{i}a odre|uje se naziv: Mihizova ulica.
Stari grad Savski venac
7) ulici Narodnog fronta vra}a se stari naziv: ulica Kraqice Natalije.
Stari grad Palilula
8) ulici 29. novembra odre|uje se naziv: Bulevar despota Stefana;
Vra~ar
9) ulici Boìdara Axije odre|uje se naziv: ulica Radoslava Gruji}a;
10) ulici Vlade Ze~evi}a odre|uje se naziv: ulica
Ivana ]aje;
11) ulici Dragana Pavlovi}a odre|uje se naziv: ulica
Vojvode Hrvoja;
12) ulici Du{ana Bogdanovi}a odre|uje se naziv: ulica Patrijarha Gavrila;
13) ulici \ure Salaja odre|uje se naziv: ulica Desanke Maksimovi};
14) ulici Janka Lisjaka vra}a se stari naziv: Metohijska ulica;
15) ulici Milutina Blagojevi}a vra}a se stari naziv:
Dani~areva ulica;
16) ulici êtrnaestog decembra odre|uje se naziv:
ulica Cara Nikolaja ;
17) ulici Franca Rozmana odre|uje se naziv: ulica
Sime Igumanova;
18) ulici Filipa Kqaji}a odre|uje se naziv: ulica
Patrijarha Varnave;
19) ulici Ogwena Price odre|uje se naziv: ulica
\or|a Vajferta;
20) Malajni~koj ulici odre|uje se naziv: ulica Borislava Peki}a.
Vra~ar Zvezdara
21) ulici @arka Zrewanina odre|uje se naziv: ulica
Vojvode [upqikca.
Vra~ar Savski venac Vo`dovac
22) Bulevaru JNA odre|uje se naziv: Bulevar oslobo|ewa.
Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Broj 015-107/04-H-01 19. marta 2004. godine
1. Daje se saglasnost na Pravilnik o izmeni i dopuni

Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Doma omladine Beograda, koji je doneo vr{ilac du`nosti direktora 3. marta 2004. godine.
Predsednik
Predsednik

Predsednik

marta 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 17/95 pre~i{}en tekst, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03) i ~lana 10. Odluke o
Gradskom javnom pravobranila{tvu (Slu`beni list grada Beograda, br. 5/92, 16/94 i 3/00), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU ZAMENIKA GRADSKOG
JAVNOG PRAVOBRANIOCA
1. Imenuje se za zamenika gradskog javnog pravobranioca
Milovan Baqak, dipl. pravnik.
Predsednik

marta 2004. godine, na osnovu ~lana 12. Zakona o delatnostima od op{teg interesa u oblasti kulture (Slu`beni
glasnik RS, broj 49/92), ~lana 11. ta~ka 8. i ~lana 27. ta~ka 12a Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je
RE[EWE
O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PRAVILNIK
O IZMENI I DOPUNI PRAVILNIKA O ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA
DOMA OMLADINE BEOGRADA IZ BEOGRADA,
UL. MAKEDONSKA BR. 22/
Broj 4 166

marta 2004. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa (Slu`beni glasnik
RS, broj 62/03) i ~lana 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i
30/03), donela je
22. mart 2004.
2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa.

RE[EWE
O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA
[ESTE BEOGRADSKE GIMNAZIJE
1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora [este beogradske gimnazije, Beograd, ul. Milana Raki}a br.
33, na li~ni zahtev,
Milan Popovi}, ekonomista.
Predsednik

30/03), donela je
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA
GIMNAZIJE U LAZAREVCU
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Gimnazije u
Lazarevcu, ul Race Terzi}a br. 6,
Mihailo Ti{ma, dipl. elektroinèwer.
RE[EWE
GIMNAZIJE U LAZAREVCU
1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Gimnazije u Lazarevcu, ul. Race Terzi}a br. 6,
Slobodan Milanovi}, dipl. in`.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
[ESTE BEOGRADSKE GIMNAZIJE
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora [este beogradske gimnazije, Beograd, ul. Milana Raki}a br. 33,
Svetlana Jevti}, diplomirani defektolog.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA
OSNOVNE [KOLE MARKO ORE[KOVI]
BEOGRAD
1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora
Osnovne {kole Marko Ore{kovi}, Beograd, ul. Otona
@upan~i~a br. 30,
Dejan Avramovi}, elektrotehni~ar,
Irena Bulatovi}.
Predsednik
22. mart 2004.

30/03), donela je
Broj 4 167

RE[EWE
OSNOVNE [KOLE U@I^KA REPUBLIKA, BEOGRAD
1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora
Osnovne {kole Uì~ka republika, Beograd, ul. Jurija
Gagarina br. 78,
Dragoqub Jak{i}, in`. elektrotehnike.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE JOVAN POPOVI], BEOGRAD
Osnovne {kole Jovan Popovi}, Beograd, ul. Marijane
Gregoran br. 62,
Zoran V. Jovanovi}, profesor odbrane.

OSNOVNE [KOLE 20 OKTOBAR, BEOGRAD
Osnovne {kole 20 oktobar, Beograd, ul. Omladinskih
brigada br. 138,
dr Vladan [ubarevi},
Darko Habazin.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE MILICA MILO[EVI],
JAGWILO, MLADENOVAC
Osnovne {kole Milica Milo{evi}, Jagwilo, Mladenovac, na li~ni zahtev,
Miodrag Gli{i}, varilac.

OSNOVNE [KOLE IVAN GUNDULI] BEOGRAD
1. Razre{ava se du`nosti ~lan [kolskog odbora
Osnovne {kole Ivan Gunduli}, Beograd, ul. Narodnih
heroja br. 12,
Spomenka Ivanovi}.

Predsednik
Broj 4 168

30/03), donela je
22. mart 2004.

RE[EWE
OSNOVNE [KOLE JELENA ]ETKOVI], BEOGRAD
Osnovne {kole Jelena ]etkovi}, Beograd, ul. Vrawska
br. 26, na li~ni zahtev,
Dragana Mi{i}, profesor istorije,
Marija Brki}, profesor geografije.
Predsednik

30/03), donela je
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE U@I^KA REPUBLIKA,
BEOGRAD
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne
{kole Uì~ka republika, Beograd, ul. Jurija Gagarina
br. 78,
Qiqa Kneèvi}, profesor filozofije.
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE MLADOST, BEOGRAD
1. Razre{ava se du`nosti ~lan [kolskog odbora
Osnovne {kole Mladost, Beograd, ul. Gandijeva br. 99,
na li~ni zahtev,
Dejan Babi}.
Predsednik

Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
30/03), donela je
RE[EWE
O IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA
OSNOVNE [KOLE MARKO ORE[KOVI],
BEOGRAD
1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne
{kole Marko Ore{kovi}, Beograd, ul. Otona @upan~i~a br. 30,
Aleksandra Jak{i}, in`. {umarstva,
Jelena Miti}, stomatolog.

OSNOVNE [KOLE 20 OKTOBAR, BEOGRAD
{kole 20 oktobar, Beograd, ul. Omladinskih brigada
br. 138,
Dejan Josipovi}, profesor,
Qiqana Rom~evi}.
Predsednik
22. mart 2004.
Broj 4 169

30/03), donela je

30/03), donela je
RE[EWE
RE[EWE

OSNOVNE [KOLE IVAN GUNDULI], BEOGRAD
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole Ivan Gunduli}, Beograd, ul. Narodnih heroja br. 12,
Miwa Kova~evi}, ekonomista.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE JOVAN POPOVI], BEOGRAD
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole Jovan Popovi}, Beograd, ul. Marije Gregoran br. 62,
\or|e Ban~i}, ma{inski tehni~ar.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE MILICA MILO[EVI],
JAGWILO MLADENOVAC
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole Milica Milo{evi}, Jagwilo Mladenovac,
âslav Mi}i}.
Predsednik

OSNOVNE [KOLE JELENA ]ETKOVI],
BEOGRAD
{kole Jelena ]etkovi}, Beograd, ul. Vrawska br. 26,
Marija Manojlovi}, nastavnik razredne nastave,
[evala Hayiefendi}, nastavnik matematike.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE MLADOST, BEOGRAD
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole Mladost, Beograd, ul. Gandijeva br. 99,
Qiqana Kozomara, profesor geografije.
Predsednik

30/03), donela je
RE[EWE
OSNOVNE [KOLE SVETISLAV GOLUBOVI]-MITRAQETA, ZEMUN BATAJNICA
1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole Svetislav Golubovi} Mitraqeta, Zemun Batajnica,
ul. Dalmatinske Zagore br. 94,
Dragana Toma{evi}, nastavnik razredne nastave.
Broj 4 170

Predsednik
Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda na sednici

odrànoj 15. marta 2004. godine, na osnovu ~l. 3. i 23. Odluke o Izvr{nom odboru Skup{tine grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda, br. 17/92 i 10/93), doneo je
22. mart 2004.
(Slu`beni list grada Beograda, br. 14/01 i 24/01) u

~lanu 12. stav 4. mewa se i glasi:
Po~etna cena po m za javno nadmetawe je cena po m
za odgovaraju}i poslovni prostor utvr|ena Odlukom o utvr|ivawu zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac
prava kori{}ewa grad Beograd.
U istom ~lanu stav 5. mewa se i glasi:
Komisija utvr|uje iznos depozita koji ne moè biti
niì od jedne mese~ne zakupnine za poslovni prostor koji je ogla{en za javno nadmetawe.
PRAVILNIK
^lan 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda, a primewiva}e se od 1. aprila 2004. godine.
O IZMENI PRAVILNIKA O DAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA NA KOME JE NOSILAC PRAVA KORI[]EWA GRAD BEOGRAD
Izvr{ni odbor
Skup{tine grada Beograda
Broj 361-979/04-IO, 15. marta 2004. godine
^lan 1.
U Pravilniku o davawu u zakup poslovnog prostora
na kome je nosilac prava kori{}ewa grad Beograd
Predsednik
Nenad Bogdanovi}, s. r.
AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I WIHOVIH ORGANA

VRAÂR
Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 15. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 130. Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS", br. 49/99 i 9/2002) i
~lana 16. ta~ka 9. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Vra~ar (Slu`beni list grada Beograda", broj 3/00)
donela je
RE[EWE
O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU OP[TINSKE
IZBORNE KOMISIJE OP[TINE VRAÂR
1. Razre{ava se Veselinka ]uk, predsednik Op{tinske
izborne komisije, sa 27. oktobrom 2003. godine.
2. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda".
Skup{tina op{tine Vra~ar
Broj 96-14/2004-, 15. marta 2004. godine
Predsednik
Milena Milo{evi}, s. r.
~lana 16. ta~ka 9. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Vra~ar (Slu`beni list grada Beograda", broj
3/2000) donela je
RE[EWE
O IZMENI I DOPUNI RE[EWA O IMENOVAWU
OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE OP[TINE
VRAÂR
1. Imenuje se Vera \uki} za ~lana Op{tinske izborne
komisije sa 15. martom 2004. godine.
Predsednik
~lana 16. ta~ka 9. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Vra~ar (Slu`beni list grada Beograda", broj 3/00)
donela je
Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 15. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 16. ta~ka 7. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Vra~ar (Slu`beni list
grada Beograda", broj 3/2000) donela je
RE[EWE
O RAZRE[EWU ^LANA STALNOG RADNOG TELA

SKUP[TINE OP[TINE VRAÂR
O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU OP[TINSKE

IZBORNE KOMISIJE OP[TINE VRAÂR
1. Razre{ava se Milovan Baqak, ~lan Op{tinske izborne komisije, sa 15. martom 2004. godine.
Predsednik
RE[EWE
1. Razre{ava se Uro{ Jovanovi}, odbornik DOS-a, sa

mesta ~lana Komisije za prigovore i àlbe Skup{tine op{tine Vra~ar.
Predsednik
22. mart 2004.
Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 15. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 16. ta~ka 7. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Vra~ar (Slu`beni list
grada Beograda", broj 3/2000) donela
RE[EWE
O IZBORU ^LANA STALNOG RADNOG TELA SKUP[TINE OP[TINE VRAÂR
1. Bira se Marko Mandi}, odbornik DOS-a, na mesto
~lana Komisije za prigovore i àlbe Skup{tine op{tine
Vra~ar.
Predsednik
ZVEZDARA
Skup{tina op{tine Zvezdara na sednici odrànoj 9. marta 2004. godine na osnovu ~l. 37, 42. i 50. Zakona o radnim
odnosima u dràvnim organima(Slu`beni glasnik RS"
br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 i 39/02), ~lana 29. i 11.
Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama
(Slu`beni glasnik RS" br. 34/01), Uredbe o koeficijentima za obra~un plata imenovanih i postavqenih lica i
zaposlenih u dràvnim organima (Slu`beni glasnik RS"
br. 45/01, 69/02, 61/03), Uredbe o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima, izabranih, odnosno postavqenih lica (Slu`beni glasnik RS" br. 37/94,
40/94, 6/99 i 37/01), a u skladu sa odredbama Op{teg kolektivnog ugovora (Slu`beni glasnik RS" br. 22/97, 21/98,
53/99, 12/00 i 31/01), Posebnog kolektivnog ugovora za dràvne organe (Slu`beni glasnik RS" br. 23/98) i ~lana
19. Odluke o organizaciji organa op{tine Zvezdara (Slu`beni list grada Beograda" br. 9/00 pre~i{}en tekst)
donela je
ODLUKU
O PRAVIMA NA NAKNADE I DRUGA PRIMAWA
OP[TINSKIH ODBORNIKA I PLATAMA LICA
KOJA BIRA, IMENUJE I POSTAVQA SKUP[TINA
OP[TINE ZVEZDARA
OP[TE ODREDBE
^lan 1.
Ovom odlukom ure|uje se pravo na naknadu tro{kova nastalih vr{ewem odborni~ke du`nosti u Skup{tini op{tine Zvezdara, kao i ostala primawa odbornika i plata,
dodataka, naknada i ostalih primawa lica koja bira, imenuje i postavqa Skup{tina op{tine Zvezdara (u daqem tekstu: izabrana, imenovana i postavqena lica).
NAKNADE I DRUGA PRIMAWA ODBORNIKA
^lan 2.
Odbornik u Skup{tini op{tine (u daqem tekstu: odbornik) ima pravo na:
naknadu izgubqene zarade nastale usled vr{ewa odborni~ke du`nosti,
naknadu tro{kova prevoza sredstvima javnog gradskog
saobra}aja na teritoriji op{tine Zvezdara,
druge naknade utvr|ene ovom odlukom.
Broj 4 171
^lan 3.
Pravo na naknadu iz ~lana 2. ove odluke ima i ~lan radnog tela Skup{tine koji nije odbornik u Skup{tini.
^lan 4.
Odbornik koji zbog u~e{}a u radu Skup{tine ne ostvaruje zaradu u preduze}u, ustanovi ili od samostalne delatnosti, ima pravo na naknadu izgubqene zarade, i to:
u visini izgubqene zarade, ukoliko je u stalnom radnom odnosu, a na osnovu odgovaraju}e potvrde preduze}a
ili ustanove o visini izgubqene zarade za vreme provedeno u Skup{tini ili po nalogu nadle`nog organa Skup{tine,
u pau{alnom iznosu koji utvrdi Administrativna komisija za odbornike koji ostvaruju zaradu od samostalne
delatnosti kao osnovnog zanimawa.
Naknada iz stava 1. ovog ~lana ispla}uje se na li~ni
zahtev.
^lan 5.
Administrativna komisija Skup{tine op{tine utvr|uje uslove pod kojima se ostvaruju prava iz ~lana 24. ove odluke.
^lan 6.
Prava na naknade utvr|ene ovom odlukom odborniku
pripadaju od dana verifikacije do dana prestanka mandata, a ~lanovima skup{tinskih radnih tela koji nisu odbornici od dana izbora do dana razre{ewa.
PLATE, DODATAK, NAKNADE I DRUGA PRIMAWA
IZABRANIH IMENOVANIH I POSTAVQENIH
LICA
1. Plata
^lan 7.
Lice koje bira Skup{tina iz reda odbornika i reda
gra|ana (u daqem tekstu: izabrana, imenovana i postavqena lica) i koje je na stalnom radu u Skup{tini i zbog vr{ewa funkcije prestaje da ostvaruje platu u preduze}u,
ustanovi ili od samostalne delatnosti, ima pravo na platu u stalnom mese~nom iznosu.
^lan 8.
Pravo na platu u skladu sa ovom odlukom imaju:
predsednik i potpredsednik Skup{tine;
predsednik, potpredsednik i ~lanovi Izvr{nog odbora Skup{tine na stalnom radu;
sekretar i zamenik sekretara Skup{tine;
op{tinski javni pravobranilac i wegovi zamenici;
glavni i odgovorni urednik lista Na{a Zvezdara" i
wegov zamenik.
^lan 9.
Plate izabranih, postavqenih i imenovanih lica iz
~lana 8. ove odluke utvr|uju se na osnovu:
1. osnovice za obra~un plata;
2. koeficijenta koji se mnoì osnovicom;
3. dodatka na platu;
4. obaveza koje se pla}aju na osnovu poreza i doprinosa
za obavezno socijalno osigurawe iz plate, u skladu sa zakonom.
^lan 10.
Osnovicu za obra~un i isplatu plata utvr|uje Vlada Republike Srbije u skladu sa ~lanom 3. Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama.
Broj 4 172
^lan 11.
Koeficijentom se izraàva sloènost i odgovornost
poslova koje obavqaju izabrana, imenovana i postavqena
lica.
Koeficijent sadrì dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za kori{}ewe godi{weg odmora.
^lan 12.
Izabrana, imenovana i postavqena lica imaju pravo na
dodatak na zaradu od 0,4% cene rada za svaku punu godinu
rada ostvarenog u radnom odnosu, uve}anog za sta` osigurawa koji se ra~una sa uve}anim trajawem.
^lan 13.
Koeficijenti za obra~un i isplatu plata izabranih,
imenovanih i postavqenih lica u Skup{tini iznose:
predsednik Skup{tine i predsednik
Izvr{nog odbora Skup{tine
10,50
potpredsednik Skup{tine
i potpredsednik Izvr{nog odbora
10,30
~lanovi Izvr{nog odbora Skup{tine
na stalnom radu u Izvr{nom odboru
Skup{tine
10,10
sekretar Skup{tine
10,30
zamenik sekretara Skup{tine
10,10
javni pravobranilac
10,30
zamenik javnog pravobranioca
10,10
glavni i odgovorni urednik
9,00
zamenik glavnog urednika
8,80
^lan 14.
Koeficijent utvr|en za izabrana, imenovana i postavqena lica uve}ava se u zavisnosti od sloènosti i odgovornosti poslova najvi{e do 30%.
22. mart 2004.
3. Naknada plate
^lan 18.
Izabrana, imenovana i postavqena lica na stalnom radu imaju pravo na naknadu plate za vreme:
kori{}ewa godi{weg odmora;
kori{}ewa pla}enog odsustva;
odsustvovawa u dane dràvnih i verskih praznika;
davawa krvi, tkiva i drugih delova tela;
stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa;
u drugim slu~ajevima utvr|enim Kolektivnim ugovorom.
Naknada plate se ispla}uje u visini zarade koju bi izabrano, imenovano i postavqeno lice ostvarilo na radnom
mestu u mesecu za koji se vr{i obra~un, isplata naknade, uz
dodatak po osnovu minulog rada.
^lan 19.
Izabrano, imenovano i postavqeno lice u Skup{tini
na stalnom radu ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovawa sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad i to:
u visini 65% od plate koju bi ostvarilo u mesecu u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad ako je ona
prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ali ne mawe od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa zakonom;
u visini 100% od plate koju bi ostvarilo u mesecu u
kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, ako je ona
prouzrokovana profesionalnom bole{}u ili povredom na
radu.
^lan 20.
Izabrano, imenovano i postavqeno lice ima pravo na
naknadu plate za vreme vojne ve`be i odazivawa na poziv
vojnih i drugih organa u visini plate koju bi ostvarilo u
mesecu za koji se vr{i isplata naknade, ako zakonom nije
druga~ije odre|eno.
4. Ostala primawa
^lan 15.
Izabrano i imenovano lice, za koje je ovom odlukom
utvr|eno da ima pravo na platu, a koje nije na stalnom radu u Skup{tini, ima pravo na naknadu u visini razlike izme|u punog iznosa plate utvr|ene za funkciju koju obavqa
i zarade koju ostvaruje u radnom odnosu.
Na naknadu utvr|enu u smislu ovog ~lana pla}aju se svi
doprinosi kao na platu iz radnog odnosa.
^lan 16.
Izabranom i imenovanom licu koje ima pravo na platu
u skladu sa ovom odlukom, a koje nastavqa rad i ostvaruje
platu u preduze}u, ustanovi ili od samostalne delatnosti,
odnosno ostvaruje druga primawa koja imaju karakter plate, moè da se utvrdi naknada za vr{ewe funkcije koja iznosi 30% od ukupnog iznosa plate utvr|ene za funkciju koju obavqa.
Naknada utvr|ena u smislu ovog ~lana uve}ava se u zavisnosti od sloènosti i odgovornosti poslova najvi{e do 10%.
2. Dodatak na platu
^lan 17.
Dodatak na platu pripada za:
1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad);
2. deùrstvo i druge slu~ajeve rada duèg od punog radnog vremena odre|enog propisima (prekovremeni rad);
3. rad na dan dràvnih i verskih praznika;
4. dnevna naknada za pove}ane tro{kove rada i boravka
na terenu (terenski rad);
5. rad no}u (izme|u 22,00 ~asa i 6,00 ~asova narednog dana).
Dodatak na platu iz stava 1. ovog ~lana obra~unava se i
ispla}uje u visini utvr|enoj Op{tim kolektivnim ugovorom.
^lan 21.
Izabrano, imenovano i postavqeno lice u Skup{tini
na stalnom radu ima pravo i na druga primawa koja obuhvataju:
tro{kove prevoza;
otpremninu pri odlasku u penziju i prestanak radnog
odnosa;
druge tro{kove predvi|ene posebnim propisima koji
se odnose na izabrana, imenovana i postavqena lica.
Primawa iz stava 1. ovog ~lana obra~unavaju se i ispla}uju u visini utvr|enoj Op{tim kolektivnim ugovorom,
ili drugim odgovaraju}im propisom.
NAKNADE TRO[KOVA ODBORNIKA, IZABRANIH,
IMENOVANIH I POSTAVQENIH LICA
^lan 22.
Odbornik, ~lan skup{tinskog radnog tela, izabrano,
imenovano ili postavqeno lice, ima pravo na naknadu tro{kova dnevnice za slu`beni put u zemqi i inostranstvu,
na koji se upu}uje za obavqawe odborni~ke ili slu`bene
du`nosti, za potrebe Skup{tine ili radnog tela Skup{tine, a po ovla{}ewu Skup{tine, predsednika Skup{tine ili drugog ovla{}enog lica.
Putni nalog za slu`beni put u zemqi i inostranstvu
izdaje sekretar Skup{tine ili lice koje on ovlasti.
^lan 23.
Dnevnice za slu`beni put u zemqi i inostranstvu ispla}uju se u visini utvr|enoj Op{tim kolektivnim ugovorom, Posebnim kolektivnim ugovorom za dràvne organe,
odnosno drugim propisima.
22. mart 2004.
OBRAÛN I ISPLATA PLATA, DODATAKA,

NAKNADA I DRUGIH PRIMAWA
^lan 24.
Pravo na platu, dodatke i druga primawa pripada izabranom, imenovanom i postavqenom licu na stalnom radu u
Skup{tini op{tine od dana stupawa na funkciju do kraja
meseca u kome je razre{en, odnosno do prestanka vr{ewa
funkcije.
Ako lice po prestanku vr{ewa funkcije ne bude birano na drugu funkciju ili raspore|eno na druge poslove i
zadatke, nastavqa rad u Skup{tini i ostvaruje pravo na
platu i ostala primawa najduè {est meseci.
Plata iz stava 2. ovog ~lana odre|uje se primenom koeficijenta koji je imao u posledwem mesecu pre prestanka
funkcije i osnovice za obra~un i isplatu plata iz ~lana
13. ove odluke.
Pravo na platu lica iz stava 2. ovog ~lana moè se izuzetno produìti {est meseci ukoliko u tom vremenu sti~e pravo na penziju.
Pravo na platu iz ~lana 2, 3. i 4. prestaje zasnivawem
radnog odnosa ili sticawem prava na penziju.
^lan 25.
Plata utvr|ena u smislu ~lana 9. ove odluke ispla}uje
se za rad u punom radnom vremenu, odnosno u vremenu koje
se smatra punim.
PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 26.
Pojedina~na re{ewa o ostvarivawu prava izabranih,
imenovanih i postavqenih lica iz ove odluke donosi Administrativna komisija.
^lan 27.
Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da vaì
Odluka o pravima na naknade i druga primawa odbornika
u Skup{tini op{tine Zvezdara i platama i drugim primawima lica koja bira i imenuje Skup{tina(Slu`beni
list grada Beograda" br. 14/93 i 21/94).
^lan 28.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda".
Skup{tina op{tine Zvezdara
br. 020 5, 9. marta 2004. godine
Predsednik
Petar Moravac, s. r.
Skup{tina op{tine Zvezdara na sednici odrànoj 9. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 19. Odluke o organizaciji organa op{tine Zvezdara (Slu`beni list grada Beograda", br. 9/00 pre~i{}en tekst) donela je
ODLUKU
O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O OP[TINSKOJ
UPRAVI
^lan 1.
U Odluci o op{tinskoj upravi (Slu`beni list grada
Beograda", br. 15/2000 pre~i{}en tekst, br. 18/2000 i
20/2000), ~lan 10. mewa se i glasi:
Odeqewe za privredu, finansije i dru{tvene delatnosti vr{i poslove koji se odnose na: planirawe, pripremu
Broj 4 173
i dono{ewe buxeta op{tine, trezor op{tine finansijsko planirawe, upravqawe gotovinskim sredstvima, kontrolu rashoda buxeta, upravqawe dugom, buxetsko ra~unovodstvo i izve{tavawe i upravqawe finansijskim informacionim sistemom; inspekcijski nadzor nad kori{}ewem
buxetskih sredstava; pra}ewe stawa i razvoja male privrede i privatnog preduzetni{tva, op{te poslove male privrede, poslove op{te privredne problematike, poslovnog
prostora i dru{tvenih delatnosti od interesa za op{tinu,
upravne poslove u oblasti privatnog preduzetni{tva, izdavawe i overu radnih kwiìca i ugovora o radu sa ku}nim
pomo}nim osobqem, ostvarivawe za{tite ~lanova porodice lica na obaveznoj vojnoj slu`bi, poslove ekshumacije i
sahrawivawa, studentskih kredita, stru~ne poslove u vezi
sa zbriwavawem izbeglica na teritoriji op{tine.
Odeqewe vodi postupak u oblasti invalidsko-bora~ke
za{tite vezan za status ratnih vojnih invalida, mirnodopskih vojnih invalida, civilnih invalida rata i uìvalaca porodi~ne invalidnine, kao i poslove ostvarivawa
svih prava ove kategorije utvr|ene republi~kim i gradskim propisima, vr{i poslove isplate mese~nog nov~anog
primawa materijalnog obezbe|ewa dopunske za{tite vojnim invalidima, civilnim invalidima rata i uìvaocima
porodi~ne invalidnine i druge poslove iz oblasti invalidsko-bora~ke za{tite utvr|ene zakonom i drugim propisima.
Odeqewe vr{i i druge poslove u skladu sa propisima.
^lan 2.
U ~lanu 11. stav 2. mewa se i glasi:
Slu`ba za vr{ewe zajedni~kih poslova vr{i poslove
koji se odnose na kori{}ewe birotehni~kih i drugih sredstava opreme, kori{}ewe, odràvawe i obezbe|ewe zgrada
i slu`benih prostorija i obezbe|ewe drugih uslova rada za
Op{tinsku upravu i druge organe, kori{}ewe i prevoz motornim vozilima i druge servisne usluge, finansijsko-ra~unovodstvene poslove za direktnog i indirektne korisnike buxetskih sredstava koji se odnose na u~e{}e u pripremi finansijskih planova i zavr{nih ra~una buxetskih
korisnika, kontrolu nov~anih dokumenata, namensko kori{}ewe sredstava, pripremu naloga za pla}awe, formirawe
kwigovodstvenih isprava, vo|ewe poslovnih kwiga i drugih evidencija po korisnicima kao i stru~ne poslove u
oblasti javnih nabavki, poslove umnoàvawa materijala za
slu`bene potrebe i za stranke, poslove protivpoàrne za{tite imovine i lica zaposlenih u Op{tinskoj upravi,
daktilografske i kurirske poslove, poslove opsluìvawa
telefonske centrale, bifea, odràvawa higijene u zgradi
i druge poslove za potrebe Skup{tine, Izvr{nog odbora i
Op{tinske uprave.
Slu`ba moè na osnovu ugovora obavqati poslove iz
svog delokruga za potrebe drugih organa i organizacija uz
naknadu."
^lan 3.
U ~lanu 39. iza stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
Sekretar Op{tinske uprave, na osnovu Uputstva za
pripremu nacrta buxeta op{tine, izra|uje predlog finansijskog plana koji se odnosi na: teku}e izdatke, dodatna
sredstva i nabavku opreme, izdaje naloge za pla}awe koje
treba izvr{iti iz sredstava organa kojim rukovodi i donosi zavr{ni ra~un."
^lan 4.
U ~lanu 40. st. 3 bri{e se.
^lan 5.
U ~lanu 41. st. 2. bri{e se.
^lan 6.
U ~lanu 42. st. 2. bri{e se.
Broj 4 174
^lan 7.
U ~lanu 43. st. 2 bri{e se.
^lan 8.
^lan 44. bri{e se u celosti.
^lan 9.
Predsednik
Skup{tina op{tine Zvezdara na sednici odrànoj 9. marta 2004. godine na osnovu ~l. 1115. Zakona o lokalnim izborima (Slu`beni glasnik RS", br. 13/2002, 30/2002,
33/02, 37/02 i 42/02) i ~l. 19. Odluke o organizaciji organa
op{tine Zvezdara (Slu`beni list grada Beograda", br.
9/00 pre~i{}en tekst) donela je
RE[EWE
O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU IZBORNE KOMISIJE U STALNOM SASTAVU OP[TINE ZVEZDARA
U Re{ewu o imenovawu Izborne komisije u stalnom sastavu op{tine Zvezdara br. 020-18 od 25. septembra 2002.
godine, br. 020-25 od 24. decembra 2002. godine i br.
020- 6 od 11. juna 2003. godine, u ta~ki , vr{i se izmena, i to:
za predsednika: umesto Svetlane Peji} imenuje se Diana Popovi},
za ~lana: umesto Milinka Baj~ete imenuje se Qubinka
Ili},
za zamenika ~lana: umesto Vladimira Todi}a imenuje se
Nadica Najman,
za ~lana: umesto Tijane Krivokapi} imenuje se Dragan
Dimitrieski.
U ostalom delu Re{ewe ostaje neizmeweno.
Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda".
Predsednik
22. mart 2004.
^lan 2.
U ~lanu 5. ta~ka 1, posle re~i Skup{tine" umesto re~i i", stavqa se zarez.
U istom ~lanu, ta~ka 2. mewa se i glasi Slu`ba zajedni~kih poslova i".
U istom ~lanu, posle ta~ke 2. dodaje se ta~ka 3, koja glasi:
3. Informativna slu`ba".
^lan 3.
^lan 11 mewa se i glasi:
Odeqewe za privredu i finansije vr{i poslove dràvne uprave u oblasti buxeta, finansija, privatnog preduzetni{tva i bora~ko-invalidskoj za{titi, na osnovu zakona,
Statuta grada, Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Palilula i drugih propisa."
^lan 4.
Slu`ba zajedni~kih poslova vr{i zajedni~ke poslove,
ukqu~uju}i i poslove javne nabavke za Skup{tinu op{tine,
Izvr{ni odbor i Op{tinsku upravu.
^lan 5.
Posle ~lana 13. dodaje se novi ~lan 13a, koji glasi:
Informativna slu`ba sara|uje sa sredstvima javnog
informisawa i vr{i poslove informisawa."
U okviru Informativne slu`be obrazuje se:
Redakcija lista Palilula", koja vr{i poslove pripreme, izdavawa i {tampawa lista Palilula".
^lan 6.
U ~lanu 19. posle stava 3, dodaje se novi stav koji glasi:
Radom Informativne slu`be rukovodi direktor."
^lan 7.
U ~lanu 20. stav 2, posle zadwe alineje dodaje se nova
alineja koja glasi:
za direktora Informativne slu`be visoka stru~na sprema, radno iskustvo tri godine u novinarstvu i rad
na ra~unaru."
^lan 8.
U tekstu Odluke o op{tinskoj upravi op{tine Palilula (Slu`beni list grada Beograda", broj 19/2000 i
14/2001) re~i: Odeqewe za komunalno-gra|evinske i stambene poslove", zamewuju se re~ima: Odeqewe gra|evinskih
i stambenih poslova" u odgovaraju}em padeù, a re~i: Slu`ba za zajedni~ke, finansijske i ra~unovodstvene poslove", zamewuju se re~ima: Slu`ba zajedni~kih poslova" u
odgovaraju}em padeù.
^lan 9.
Pravilnik o organizaciji, radu i sistematizaciji poslova Op{tinskog organa uprave op{tine Palilula uskladi}e se sa odredbama ove odluke.
PALILULA
Skup{tina op{tine Palilula na 21. sednici, odrànoj 17. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 62. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Palilula (Slu`beni
list grada Beograda", br. 19/00, 6/02, 16/02 i 35/03) donela je
ODLUKU
O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O OP[TINSKOJ UPRAVI OP[TINE PALILULA
^lan 1.
U ~lanu 4. Odluke o op{tinskoj upravi op{tine Palilula (Slu`beni list grada Beograda", broj 19/00 i 14/01),
ta~ka 2. mewa se i glasi:
2. Odeqewe gra|evinskih i stambenih poslova".
^lan 10.
^lan 11.
Ovla{}uje se Komisija za propise Skup{tine op{tine
Palilula da utvrdi pre~i{}en tekst Odluke o op{tinskoj
upravi op{tine Palilula.
Skup{tina op{tine Palilula
Broj 060-21/2004--6-1, 17. marta 2004. godine
Predsednik
Milan Markovi}, s. r.
22. mart 2004.
Skup{tina op{tine Palilula na 21. sednici, odrànoj 17. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 14. i 25. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Palilula (Slu`beni list grada Beograda", br. 19/00, 6/02, 16/02 i 35/03),
donela je
ODLUKU
RAKOVICA
Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Rakovica, na sednici odrànoj 4. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 48.
stav 3. Zakona o buxetskom sistemu (Slu`beni glsnik
RS", br. 9/02 i 87/02), i ~lana 4. Odluke o Izvr{nom odboru Skup{tine op{tine Rakovica (Slu`beni list grada
Beograda", br. 5/2000, 17/00 i 12/02), doneo je
O IZMENI ODLUKE O JAVNOM PRAVOBRANILA[TVU

OP[TINE PALILULA
^lan 1.
U ~lanu 6. stav 2. Odluke o Javnom pravobranila{tvu
op{tine Palilula (Slu`beni list grada Beograda", broj
5/92), umesto re~i dva", treba da stoji re~ tri".
^lan 2.
Javni pravobranilac svojim aktom ure|uje sistematizaciju i organizaciju rada Javnog pravobranila{tva i broj
zaposlenih za vr{ewe administrativno-tehni~kih poslova, uz mi{qewe Izvr{nog odbora."
^lan 3.
Predsednik
Skup{tina op{tine Palilula na 21. sednici, odrànoj 17. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 37. Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu (Slu`beni glasnik RS", br.
49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 46/95, 54/96 i 14/00) i ~lana 25. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Palilula
(Slu`beni list grada Beograda", br. 19/00, 6/02, 16/02 i
35/03), donela je
RE[EWE
O RAZRE[EWU I IMENOVAWU ZAMENIKA PREDSEDNIKA KOMISIJE ZA SPROVO\EWE KOMASACIJE ZA
TERITORIJU OP[TINE PALILULA
1. Strahiwa Sekuli}, diplomirani pravnik, razre{ava
se du`nosti zamenika predsednika Komisije za sprovo|ewe komasacije za teritoriju op{tine Palilula.
Broj 4 175
RE[EWE
O KORI[]EWU SREDSTAVA TEKU]E BUXETSKE
REZERVE
1. Iz sredstava utvr|enih Odlukom o privremenom finansirawu op{tine Rakovica za period 13 2004. godine,
Razdeo 2. Op{tinska uprava, sa pozicije 38 Ekonomska klasifikacija 499 Teku}a buxetska rezerva, odobravaju se
sredstva u iznosu od 857.000 dinara, koja }e se usmeriti za
pokri}e tro{kova u istom razdelu na:
poziciji 19, ekonomska klasifikacija 416 nagrade,
bonusi i ostale nagrade u iznosu 477.000 dinara,
poziciji 22, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po
ugovoru u iznosu od 150.000 dinara, tako da ukupan iznos
ove aproprijacije iznosi 300.000 dinara,
poziciji 26, ekonomska klasifikacija 426 materijal
u iznosu od 200.000 dinara, tako da ukupan iznos ove aproprijacije za period 13 iznosi 700.000 dinara
poziciji 27, ekonomska klasifikacija 482 porezi,
obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti
drugom u iznosu od 30.000 dinara, tako da ukupan iznos ove
aproprijacije za period 13 iznosi 438.000 dinara.
2. O izvr{ewu Re{ewa stara}e se Odeqewe za privredu, finansije i dru{tvene delatnosti.
Izvr{ni odbor
Skup{tine op{tine Rakovica
Broj 06/1- 109/2004-, 4. marta 2004. godine
Potpredsednik
Borivoje Tomi}, s. r.
STARI GRAD
Skup{tina op{tine Stari grad, na sednici odrànoj
16. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 20. i 69. Odluke o
organizaciji organa op{tine Stari grad (pre~i{}en
tekst Slu`beni list grada Beograda", broj 6/2000, i 9/00
i 24/01), donela je
ODLUKU
2. Svetolik Jocovi}, diplomirani pravnik, imenuje se
za zamenika predsednika Komisije za sprovo|ewe komasacije za teritoriju op{tine Palilula.
3. Ovim re{ewem vr{i se izmena re{ewa Skup{tine
op{tine Palilula, broj 060-4/2001--3 od 2. marta 2001.
godine i re{ewa broj 060-10/2002--13 od 28. marta 2002.
godine o imenovawu sastava Komisije za sprovo|ewe komasacije za teritoriju op{tine Palilula.
O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O OP[TINSKOJ UPRAVI OP[TINE STARI GRAD

^lan 1.
U Odluci o op{tinskoj upravi op{tine Stari grad
(Slu`beni list grada Beograda", broj 1/01, 8/01 i 11/02) u
~lanu 17, u posledwem redu, umesto Zajedni~ka slu`ba",
utvr|uje se: Slu`ba za finansijske i zajedni~ke poslove".
4. Re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda".

Predsednik
^lan 2.
U ~lanu 19, u prvom redu, umesto re~i Zajedni~ka slu`ba",
utvr|uje se: Slu`ba za finansijske i zajedni~ke poslove".
U istom ~lanu, u prvom redu, posle re~i obavqa", dodaje se: stru~ne poslove trezora i finansijske poslove direktnog korisnika", i posle re~i korisnika stavqa zarez.
Broj 4 176
^lan 3.
Posle ~lana 28. Odluke, dodaje se nov ~lan 28-a, koji glasi:
^lan 28a
Osim lica utvr|enih u ~lanu 26. Odluke, Izvr{ni odbor, postavqa i razre{ava i pomo}nika na~elnika odeqewa i slu`be, na period od ~etiri godine, s tim {to po isteku tog perioda, isto lice moè biti ponovo postavqeno.
Na postavqewe i razre{ewe pomo}nika na~elnika odeqewa i slu`be, shodno se primewuju odredbe ove odluke
koje se odnose na postavqewe i razre{ewe na~elnika odeqewa i slu`be."
^lan 4.
^lan 5.
Po stupawu na snagu ove odluke, u roku od 30 dana, sekretar op{tinske uprave, uskladi}e akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta sa izmenama izvr{enim ovom odlukom i doneti re{ewa o rasporedu zaposlenih.
Skup{tina op{tine Stari grad
-01 broj 06-12/2004, 16. marta 2004. godine
Predsednik
Mirjana Boìdarevi}, s. r.
Skup{tina op{tine Stari grad na sednici odrànoj

16. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 20. i 55. Odluke o
organizaciji organa op{tine Stari grad (pre~i{}en
tekst Slu`beni list grada Beograda", br. 6/00, 9/00 i
24/01), donela je
22. mart 2004.
^lan 2.
Saradwa izme|u grada Lo|a Poqska i gradske op{tine Stari grad Beograd, ostvariva}e se u oblasti obrazovawa, uzajamne humanitarne pomo}i i u oblasti kulture, sa
ciqem unapre|ewa kulturnog i dru{tvenog ìvota Starog
grada i grada Lo|a.
^lan 3.
Predsednik Skup{tine gradske op{tine Stari grad
potpisa}e sporazum o saradwi sa gradom Lo|om Republika Poqska.
^lan 4.
Odluku dostaviti Vladi Republike Srbije Ministarstvu nadle`nom za poslove lokalne samouprave, radi davawa saglasnosti, i objaviti u Slu`benom listu grada Beograda".
Obrazloèwe
Delegacija op{tine Stari grad boravila je u gradovima Kjelce i Lo| Republika Poqska, na wihov poziv, u periodu od 19. 11 23. 11. 2003. godine, a radi postizawa dogovora u vezi sa kulturnom i obrazovnom saradwom.
Skup{tina gradske op{tine Stari grad, smatraju}i da
ima interes da prihvati inicijativu za uspostavqawe saradwe sa gradom Lo|om, odlu~ila je da donese Odluku o uspostavqawu saradwe sa gradom Lo|om, Republika Poqska.
Uspostavqawe saradwe sa op{tinama i gradovima
predvi|eno je Odlukom o organizaciji organa gradske op{tine Stari grad ~lanom 20, a sredstva za ostvarivawe
me|unarodne i me|uop{tinske saradwe predvi|ena su Odlukom o buxetu Skup{tine.
Odluka se dostavqa Vladi RS radi davawa saglasnosti, koja }e se objaviti u Slu`benom glasniku Republike
Srbije".
ODLUKU
O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O IZVR[NOM
ODBORU SKUP[TINE OP[TINE STARI GRAD
^lan 1.
U Odluci o Izvr{nom odboru Skup{tine op{tine Stari
grad (Slu`beni list grada Beograda", broj 9/00,) u ~lanu 2,
u stavu 1, u ta~ki 8, u posledwem redu, iza re~i zamenika",
dodaje se: i pomo}nika na~elnika odeqewa i slu`be".

Predsednik
^lan 2.
Skup{tina op{tine Stari grad na sednici odrànoj

16. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 152. stav 1. ta~ka 8.
Zakona o lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik RS",
broj 49/99) i ~lana 20. Odluke o organizaciji (Slu`beni
list grada Beograda br. 6 i 9/00 i 24/01), donela je

RE[EWE
Predsednik
O UTVR\IVAWU PRESTANKA MANDATA ODBORNIKU

SKUP[TINE OP[TINE STARI GRAD ZORANU
POPOVI]U
Skup{tina op{tine Stari grad, na osnovu ~lana 20.

Odluke o organizaciji op{tine Stari grad, prihvataju}i
inicijativu grada Lo|a Republika Poqska, na predlog
predsednika Skup{tine op{tine Stari grad, na sednici
odrànoj 16. marta 2004. godine, donela je
Utvr|uje se da je Zoranu Popovi}u, odborniku Skup{tine op{tine Stari grad, izabranom na izborima 24. septembra 2000. godine, u izbornoj jedinici broj 25, prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, sa 16. martom
2004. godine, zbog smrti.
Sa prestankom mandata prestaje i funkcija ~lana Izvr{nog odbora.
Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda".
ODLUKU
O USPOSTAVQAWU SARADWE IZME\U GRADSKE
OP[TINE STARI GRAD I GRADA LO\A
REPUBLIKA POQSKA
^lan 1.
Skup{tina gradske op{tine Stari grad Beograd, prihvata inicijativu grada Lo|a, Republika Poqska, za potpisivawe Sporazuma o uspostavqawu saradwe.

Predsednik
22. mart 2004.
Skup{tina op{tine Stari grad u Beogradu na sednici

odrànoj 16. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 20. i 59.
Odluke o organizaciji organa op{tine Stari grad (Slu`beni list grada Beograda", 6 i 9/00 i 24/01), na predlog
predsednika Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine, u saglasnosti sa predsednikom Skup{tine op{tine Stari
grad, donela je
RE[EWE
ÛKARICA
Skup{tina op{tine ûkarica na 33. sednici, odrànoj 1. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 17. ta~ka 14. Odluke o organizaciji organa op{tine ûkarica pre~i{}en tekst (Slu`beni list grada Beograda, br. 8/00 i
4/02), ~lana 18. Zakona o javnim slu`bama (Slu`beni glasnik RS, broj 42/91 i 71/94) i ~lana 26. Statuta Galerije
73, donetog na sednicama Upravnog odbora odrànim 20.
maja 2002. i 24. marta 2003. godine donela je
O IZMENI RE[EWA BROJ 06-36, OD 11. OKTOBRA

2000. GODINE I IZBOR JEDNOG ^LANA IZVR[NOG
ODBORA SKUP[TINE OP[TINE STARI GRAD
1. Mewa se re{ewe Skup{tine op{tine Stari grad,
broj 06-36, od 11. oktobra 2000. godine, tako {to se za ~lana Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Stari grad, bira
Du{an Ninkovi}, dipl. pravnik iz Beograda, iz reda gra|ana , do isteka mandata Skup{tine op{tine.
Imenovani }e biti na stalnom radu u Skup{tini op{tine, po~ev od 17. marta 2004. godine.
2. Administrativna komisija Skup{tine op{tine done}e re{ewe o radno-pravnom statusu imenovanog.
Broj 4 177
RE[EWE
O POSTAVQEWU DIREKTORA KULTURNE USTANOVE
GALERIJA 73
Postavqa se Milan Tla~inac, diplomirani istori~ar,
za direktora kulturne ustanove Galerija 73 za mandatni
period od ~etiri godine.
Imenovani }e na du`nost direktora stupiti danom postavqewa.
Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom listu grada Beograda.
Skup{tina op{tine ûkarica

Predsednik
Zoran Alimpi}, s. r.
Predsednik
MLADENOVAC
Skup{tina op{tine Stari grad u Beogradu na sednici
odrànoj 16. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 20. Odluke o organizaciji organa op{tine Stari grad (Slu`beni
list grada Beograda", 6 i 9/00) i ~lana 12. Odluke o osnivawu Javnog preduze}a za upravqawe poslovnim prostorom
Poslovni prostor op{tine Stari grad" (Slu`beni list
grada Beograda", 6, 9 i 22/00), na predlog Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine, donela je
Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Mladenovac na

sednici odrànoj 2. marta 2004. godine, na osnovu ~lana 3.
stav 2. Odluke o uslovima i na~inu postavqawa privremenih objekata na javnim povr{inama u Beogradu (Slu`beni
list grada Beograda, br. 3/94, 1/95, 6/99, 6/01, 26/01, 3/02 i
12/02) i ~lana 2. i 27. Odluke o Izvr{nom odboru Skup{tine op{tine Mladenovac (Slu`beni list grada Beograda, br. 1/02 i 5/03) i ~lana 59. Poslovnika o radu Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Mladenovac (Slu`beni
list grada Beograda, br. 25/01) doneo je
RE[EWE
PRAVILNIK
O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU NADZORNOG
ODBORA JAVNOG PREDUZE]A ZA UPRAVQAWE POSLOVNIM PROSTOROM POSLOVNI PROSTOR
OP[TINE STARI GRAD"
1. Mewa se re{ewe Skup{tine op{tine Stari grad,
broj 06-40, od 2. novembra 2000. godine, u stavu tako {to
se za ~lana Nadzornog odbora Javnog preduze}a za upravqawe poslovnim prostorom Poslovni prostor op{tine Stari grad", umesto Dobrosava @ivkovi}a, imenuje Du{an Kuzmanovi}, predstavnik zaposlenih, izabran od strane sindikalne organizacije Javnog preduze}a.
Mandat imenovanog traje do isteka mandata Skup{tine
op{tine.
2. U svemu ostalom navedeno re{ewe ostaje neizmeweno.
Predsednik
O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O POSTAVQAWU LETWIH BA[TA UGOSTITEQSKIH

OBJEKATA NA JAVNIM POVR[INAMA U MLADENOVCU
^lan 1.
U Pravilniku o postavqawu letwih ba{ta ugostiteqskih objekata na javnim povr{inama u Mladenovcu (Slu`beni list grada Beograda, broj 3/03), u ~l. 2. st. 1. posle
re~i uz bri{u se re~i ugostiteqski objekat i dodaju
re~i ili neposredno naspram ugostiteqskog objekta.
U istom ~lanu u stavu. 2. posle re~i senilo dodaje se
re~ tenda.
^lan 2.
U ~lanu 9. u stavu 3. posle re~i nagibu dodaju se re~i
ili je u znatnoj meri neravan.
^lan 3.
U ~lanu 11. u stavu 1. posle re~i je dodaju se re~i tendama, kao i.
U ~lanu 11. u stavu 3. posle re~i suncobran dodaje se
re~ tenda.
Broj 4 178
^lan 4.
U ~lanu 13. stav 1. mewa se i glasi:
Izuzetno se moè dozvoliti da elementi letwe ba{te
budu fiksirani za javnu povr{inu uz obavezu vlasnika,
odnosno korisnika ugostiteqskog objekta da posle uklawawa letwe ba{te teren vrati u prvobitno stawe, pod
pretwom prinudnog izvr{ewa, o tro{ku vlasnika korisnika.
^lan 5.
U ~lanu 16. stav 1. umesto ta~ke stoji zarez i dodaje se
koje utvr|uje veli~inu, izgled i druge delove za postavqawe letwe ba{te u skladu sa ovim Pravilnikom.
Stav 3. ~lana 16. bri{e se.
U ~lanu 16. u stavu 5. na kraju stava ta~ka se zamewuje zarezom i dodaju re~i kao i obavezu vra}awa terena u prvobitno stawe posle uklawawa letwe ba{te.
U istom ~lanu, u stavu 6, na kraju stava se ta~ka zamewuje zarezom i dodaju re~i i poreskoj upravi.
U istom ~lanu 16. stav 7. mewa se i glasi:
Odobrewe za letwu ba{tu bi}e ukinuto korisniku koji posle izdavawa odobrewa za letwu ba{tu prekr{i Odluku o radnom vremenu vi{e od dva puta u jednom mesecu, po
prijavi komunalne inspekcije ili OUP-a.
^lan 6.
Posle ~lana 17. dodaje se novi ~lan koji glasi:
^lan 17a
Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Mladenovac moè
na obrazloènu molbu vlasnika korisnika, odobriti
istom da mu obaveza pla}awa naknade za postavqenu letwu
ba{tu te~e od dana kada je stvarno postavio letwu ba{tu,
{to se dokazuje zapisnikom Komunalne inspekcije.
22. mart 2004.
^lan 7.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda.
Izvr{ni odbor
Skup{tine op{tine Mladenovac
Broj 9-006-2-9/17/2004-, 2. marta 2004. godine
Predsednik
Sini{a Jovanovi}, s. r.
Po izvr{enom sravwewu sa izvornim tekstom utvr|eno

je da su se u Odluci o izmeni i dopuni Odluke o buyetu op{tine Palilula za 2003. godinu, koja je objavqena u Slu`benom listu grada Beograda, broj 35 od 30. decembra
2003. godine potkrale gre{ke pa se daje
ISPRAVKA
ODLUKE O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O BUYETU
OP[TINE PALILULA ZA 2003. GODINU
U ~lanu 5. u tabeli, pod Posebni deo, razdeo 2. Op{tinska uprava, broj pozicije 24, u koloni Iznos, umesto
broja: 300.000 treba da stoji broj: 7.000.000.
U istom ~lanu i istom delu tabele, broj pozicije 26, u
koloni Iznos, umesto broja: 590.000 treba da stoji
broj: 3.220.000.
koloni Iznos, umesto broja: 2.250.000 treba da stoji
broj: 2.500.000.
koloni Iznos, umesto broja: 2.000.000 treba da stoji
broj: 5.290.000.
Iz Skup{tine op{tine Palilula
22. mart 2004.
Broj 4 179
SADR@AJ
Strana
Strana
Odluka o izmeni i dopuni Odluke o pravima u
socijalnoj za{titi Beograda
77
Odluka o privremenom utvr|ivawu broja odbornika Skup{tine gradske op{tine Sur~in
78
Odluka o podizawu spomen-~esme Ivanu Stamboli}u
79
Odluka o podizawu spomenika Branku Radi~evi}u
79
Odluka o podizawu spomen-obele`ja Georgi
Rakovskom i Vasilu Levskom u Ta{majdanskom
parku
79
Pravila Beogradskog festivala dokumentarnog
i kratkometra`nog filma
79
Plan detaqne regulacije dela naseqa Karaburma
zona, izme|u ulica: Uralske, Patrisa Lumumbe,
Mirijevskog bulevara, Marijane Gregoran, Triglavske, Vojvode Micka i dela Vi{wi~ke ulice
81
Plan detaqne regulacije za deo podru~ja centralne zone blok izme|u ulica: Takovske, Draè
Pavlovi}a, \u{ine i Dalmatinske
98
Plan detaqne regulacije ~etiri bloka izme|u
ulica: Krunske, Kursuline, Wego{eve i Knegiwe
Zorke na teritoriji op{tine Vra~ar
121
Plan detaqne regulacije dela centralne zone,
prostorna celina op{tine Vra~ar, za podru~je izme|u Bulevara Crvene armije (Ju`ni bulevar) i ulica
Ustani~ke, Gospodara Vu~i}a i granice kolektivnog
stanovawa u blokovima 190 i 193
135
Plan detaqne regulacije dela Bloka 22 u Novom
Beogradu
148
Plan detaqne regulacije grobqa za ku}ne qubimce
155
Re{ewe o promeni naziva ulica na teritoriji
gradskih op{tina Stari grad i Vra~ar
165
Re{ewe o imenovawu zamenika gradskog javnog
pravobranioca
165
Re{ewe o imenovawu zamenika gradskog javnog
pravobranioca
165
Re{ewe o davawu saglasnosti na Pravilnik o
izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Doma omladine Beograda iz Beograda, ul. Makedonska br. 22/
165
Re{ewe o razre{ewu ~lana [kolskog odbora
[este beogradske gimnazije
166
Re{ewe o razre{ewu ~lana [kolskog odbora
Gimnazije u Lazarevcu
166
Re{ewe o imenovawu ~lana [kolskog odbora
[este beogradske gimnazije
166
Re{ewe o imenovawu ~lana [kolskog odbora
Gimnazije u Lazarevcu
166
Re{ewa o razre{ewu i imenovawu ~lanova {kolskog odbora u jednom broju osnovnih {kola 166-169
Pravilnik o izmeni Pravilnika o davawu u zakup poslovnog prostora na kome je nosilac prava
kori{}ewa grad Beograd
170
Re{ewe o izmeni i dopuni Re{ewa o imenovawu

Op{tinske izborne komisije op{tine Vra~ar
Re{ewe o razre{ewu ~lana stalnog radnog tela
Skup{tine op{tine Vra~ar
Re{ewe o izboru ~lana stalnog radnog tela
Skup{tine op{tine Vra~ar
170
170
171
ZVEZDARA
Odluka o pravima na naknade i druga primawa
op{tinskih odbornika i platama lica koja bira,
imenuje i postavqa Skup{tina op{tine Zvezdara
Odluka o izmeni i dopuni Odluke o op{tinskoj
upravi
Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Izborne
komisije u stalnom sastavu op{tine Zvezdara
171
173
174
PALILULA
Odluka o izmenama i dopunama Odluke o op{tinskoj upravi op{tine Palilula
Odluka o izmeni Odluke o Javnom pravobranila{tvu op{tine Palilula
Re{ewe o razre{ewu i imenovawu zamenika predsednika Komisije za sprovo|ewe komasacije za teritoriju op{tine Palilula
174
175
175
RAKOVICA
Re{ewe o kori{}ewu sredstava teku}e buxetske
rezerve
175
STARI GRAD
Odluka o izmenama i dopunama Odluke o op{tinskoj upravi op{tine Stari grad
Odluka o izmenama i dopunama Odluke o Izvr{nom odboru Skup{tine op{tine Stari grad
Odluka o uspostavqawu saradwe izme|u gradske op{tine Stari grad i grada Lo|a Republika
Poqska
Re{ewe o utvr|ivawu prestanka mandata odborniku Skup{tine op{tine Stari grad Zoranu
Popovi}u
Re{ewe o izmeni Re{ewa broj 06-36, od 11. oktobra 2000. godine i izbor jednog ~lana Izvr{nog
odbora Skup{tine op{tine Stari grad
Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Nadzornog odbora Javnog preduze}a za upravqawe poslovnim prostorom Poslovni prostor op{tine Stari
grad
175
176
176
176
177
177
ÛKARICA
Re{ewe o postavqewu direktora Kulturne ustanove Galerija 73
177
MLADENOVAC
Akti skup{tina gradskih op{tina
i wihovih organa
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika

o postavqawu letwih ba{ta ugostiteqskih objekata
na javnim povr{inama u Mladenovcu
VRAÂR
Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Op{tinske izborne komisije op{tine Vra~ar
Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Op{tinske izborne komisije op{tine Vra~ar
177
Ispravke
170
170
Ispravka Odluke o izmeni i dopuni Odluke o buxetu op{tine Palilula za 2003. godinu
178
Broj 4 180
22. mart 2004.
SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe
BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259
Pretplata: 3242-516
Izdava~ Grad Beograd Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-298641-97. Odgovorni urednik
RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:
JP Slu`beni glasnik, [tamparija Glasnik, Beograd, Lazareva~ki drum 15

04 2004 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

04 2004 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0350-4727

22. mart 2004. godine

Cena 120 dinara

2. porodica u kojoj je nesre}nim slu~ajem nastupila

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

22. mart 2004.

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 19.

O PODIZAWU SPOMEN-^ESME IVANU STAMBOLI]U

Skup{tina grada Beograda

BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

22. mart 2004.

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Skup{tina grada Beograda, na sednici odr`anoj 2003.

PLAN DETAQNE REGULACIJE

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

22. mart 2004.

su u fazi realizacije i nalaze se u zoni ovog regulacionog plana.

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

U zoni urbanisti~ka celina izme|u ulica Uralske

nastalog regulacionim i nivelacionim ure|ivawem saobra}ajnih pravaca.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

na zapadu sa planiranom regulacijom ul. Triglavskom,

22. mart 2004.

3.1. Javne povr{ine (saobra}ajnice svih kategorija

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

ATC automatska telekomunikaciona centrala;

3.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

22. mart 2004.

3.2.2. Individualno stanovawe kao deo u otvorenom gra|evinskom bloku

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

3.4. Bilans povr{ina i kapaciteta

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

4. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE

22. mart 2004.

Potrebe za parkirawem vozila utvr|ene su na osnovu

Deficit parking mesta nadoknadi}e se izgradwom

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Za {ire podru~je visinske zone delimi~no je izgra|en

kao i izgraditi preliv za upotrebqene vode iz kolektora

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Potrebe za prirodnim gasom date su po blokovima u slede}em tabelarnom prikazu:

Za gasifikaciju predmetnog prostora potrebno je izvo|ewe:

22. mart 2004.

mativima za projektovawe, gra|ewe, pogon i odr`avawe

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Koridore tehni~ke infrastrukture ozeleniti niskim

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

22. mart 2004.

22. mart 2004.

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Urbanisti~ki projekti za ure|ivawe i izgradwu napred

SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Polo`aj, oblik i veli~ina svih parcela odre|uju se na