TEORIJA DRAVE I PRAVA

Pravo
Predavanja
Doc. dr Ljubica orevi
ljubica.djordjevic@fepps.edu.rs

Drutvena norma
Drutvena norma pravilo o ponaanju ljudi u drutvu,
proizalo iz drutva i upueno na volju i svest oveka.
Zasniva se na postojanju:
Subjekata koji stvaraju norme (adresanata)
Subjekata kojima su norme upuene (adresata)
Raznih mogunosti ponaanja adresata u drutvenim
odnosima koji su predmet ureivanja normom
Ciljeva koji se ele ostvariti normom.
Funkcija drutvenih normi prinudno uticanje na adresate da
se u odreenim drutvenim odnosima ponaaju
ujednaeno, tj. postupe u skladu sa normom.
Razlozi za prinudno usmeravanje odnosa:
Pojednostavljivanje sloenih drutvenih odnosa u
kojima se ljudi mogu ponaati previe razliito
Neophodnost to racionalnijeg reavanja sukoba
interesa ljudi u drutvenim odnosima.

Obiaj i moral
Obiajne norme stalno ponavljanje jednog istog
naina ponaanja koji se infiltrirao u ovekovoj
svesti kao obaveza za budue takvo ponaanje.
Moralne norme rezultat kolektivnog i sponatanog
iskustva ljudi u raznim drutvenim situacijama i
odnosima. Tesno su vezane za pojamove
DOBRA I ZLA.
Zabranjuju povredu tueg ili zajednikog
javnog dobra i obuhvaene naelom
pravinosti, ili
Plediraju na unapreenje ljudskih vrednosti i
dobara.

Pravo
Pravo je ona vrsta drutvene norme koju primenjuje drava, u
krajnjij liniji uz primenu monopola fizike sile.
Glavna obeleja prava:
Pravne norme preteno stvara drava kroz donoenje
posebnih pravnih akata,
Pravne norme su prinudne norme adresati normi su duni da
se ponaaju u skladu sa normom bez obzira da li to ele,
Obiajne norme mogu postati pravne norme kad i ako budu
sankcionisane od strane drave,
Pravo mora obezbediti bar minimum uvaavanja od strane
adresata koje obavezuju,
Sadrina pravnih normi mora biti takva da obezbeuje pravu
uvaavanje i potovanje (legitimnost prava).
Naelo proceduralne pravde - ustav i druge najvie pravne
akte donosi narod po posebno utvrenom postupku.
Naelo supstancijalne pravde pravom su priznata i
zatiena temeljna ljudska prava I slobode.

Definicija prava; odnos pravo-obiajmoral

Definicija: Pravo je skup normi kojima se ureuje
zajedniki ivot ljudi, zatienih organizovanim
sankcijama koje primenjuje drava, u krajnjoj liniji,
legitimnom upotrebom monopola fizike sile kojim
raspolae. Pravo treba da ostvaruje pravdu, mir,
sigurnost, slobodu i druge najvie vrednosti.
Pravo-obiaj: Drava moe da preuzme odreene
obiajne norme i obezbedi im karakter pravne
norme (kada za to postoje opravdane potrebe u
drutvu).
Pravo-moral: Moral je uslov i cilj prava (ali ne treba
teiti jednakosti morala i prava). Moralnost prava
se u modernom drutvu obezbeuje pre svega
uvaavanjem NARODNE SUVERENOSTI i
potovanjem LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA.

Pravni poredak
Pojam pravnog poretka
Deo drutvenog poretka koji je regulisan pravom.
Pravni poredak je jedinstvo pravnih normi, ljudskog ponaanja po
tim normama i pravnih vrednosti u konkretnom drutvu u datom
istorijskom trenutku.
Elementi pravnog poretka
Normativni element: sastoji se iz pravnih normi, kao pravila o
ponaanju, i iz pravnih akata, tj. psihikih radnji kojima se stvaraju
pravne norme ili se postavljaju uslovi za njihovo primenjivanje.
Faktian element: sastoji se iz ljudskih materijalnih radnji kojima
se pravne norme ostvaruju, tj. primenjuju.
Zakonitost: odreen odnos izmeu pravnih akata, odnosno
pravnih normi, kao i izmeu njih i materijalnih radnji, koji je
regulisan pravom i ini jedan element pravnog poretka.
Pravni subjekti: ljudi koji vre materijalne radnje i koji meu
sobom stoje u pravnim odnosima, pa su i oni (pravni subjekti)
elementi pravnog poretka.

 Vrednosni element: sastoji se od drutvenih

vrednosti koje su idejni izvori pravnih normi.
Nespecifine pravne vrednosti: ivot, zdravlje,
porodica i sl.
Specifine pravne vrednosti: pravda, mir,
pravna sigurnost i sl.
Logika poreanost elemenata pravnog poretka.
Pravni poredak kao postavljanje, stvaranje
pravnih normi na osnovu odreenog vrednovanja
i njihovo ostvarivanje. Pravni poredak poinje
stvaranjem normi, u ijem je temelju vrednovanje
odreenih drutvenih odnosa, a zavrava se
njihovim ostvarenjem u ljudskom ponaanju.
Pravni poredak kao dinamika pojava, koja je u
neprekidnom kretanju i stvaranju.

Pravni poredak
Prema Blagojevi, Slobodan M., Uvod u pravo, Beograd 1995, str. 163.
Normativni element

Ustav
Zakon
Podzakonski opti pravni
akti
Drugi formalni izvori prava
Presude
Reenja
Ugovori
Ostali pojedinani pravni
akti

Pravni odnos

Pravna ovlaenja i pravne

obaveze subjekata prava

Faktiki element

Vraanje duga, plaanje

poreza, naknada tete i
druge materijalne ljudske
radnje

OPTI PRAVNI AKTI

(opte pravne norme)

POJEDINANI PRAVNI
AKTI (Pojedinane
pravne norme)

MATERIJALNE RADNJE
(ljudske radnje)

Pojam pravne norme

Najbitniji deo, element prava. Vid normativne dimenzije prava.
Pravna norma je pravilo o ponaanju ljudi koje je zatieno
dravnim aparatom prinude. Za odreivanje pojma pravne
norme bitna je njena vezanost za dravu, to je ona drutvena
norma koju drava primenjuje, sankcionie. Za pravnu normu
nije bitno kakvu sadrinu i oblik ima i koliko traje.
Pravna norma NIJE lan ili paragraf zakona ili drugih pravnih
akata. Pravna norma je najee izraena u vie lanova
istog pravnog akta ili u vie pravnih akata, pa ih pravna nauka
i pravna praksa izdvajaju i tako dolaze do celine pravne
norme.
Pravnom normom se uspostavljaju pravna ovlaenja i
pravne obaveze pravnih subjekata, koje ih vezuju u pravnim
odnosima.

Primeri:

Graani koji imaju imovinu, duni su da

plaaju porez; ukoliko to ne urade kaznie se
novanom kaznom.
Ko drugome priini tetu, duan je da je
nadoknadi.
Ko drugoga lii ivota, kaznie se kaznom
zatvora.
Za sklapanje braka je potrebno prisustvo oba
suprunika, nitav je brak zakljuen bez
prisustva oba suprunika ili jednog
suprunika i punomonika drugog.

Vrste pravnih normi

Uslovne i bezuslovne pravne norme
Uslovne pravne norme su one pravne norme koje se donose za stanja, za
situacije koje jo nisu nastupile, za dogaaje koji se jo nisu desili.
Uslovna norma se ne moe primeniti ako ne nastane situacija koja je
njom predviena, i to je njen uslov.
Primeri: ko ima imovinu duan je da plati porez, u suprotnom e biti kanjen
novanom kaznom. Ko drugome priini tetu, duan je da je nadoknadi.
Ko drugoga lii ivota, kaznie se kaznom zatvora. Bez posedovanja
imovine, odn. priinjavanja tete, odn. ubistva nema primene navedenih
pravnih normi.
Bezuslovne pravne norme su one norme koje se odnose na stanja,
situacije koje su nastupile, za dogaaje koji su se desili. Primer: Marko
Markovi je duan da naknadi tetu Petru Petroviu u iznosu od sto
hiljada dinara.
Pravni poredak ne moe postojati bez bezuslovnih pravnih normi, dok uslovne
norme (dodue teorijski) nisu nunost. Ipak, uslovne norme su bitne za
ostvarivanje drutvene funkcije prava. Regulisanje drutvenih odnosa
unapred prua subjektima prava izvesnost u pogledu njihovih prava i
obaveza, odnosa u koje stupaju, a igra i ulogu inioca jednakosti graana,
poto se uslovne norme na jednak nain odnose na sve subjekte.

Opte i pojedinane pravne norme

Opte norme se odnose na neodreen broj sluajeva, odnosno lica
koja se nalaze u istoj situaciji ili mogu doi u istu situaciju
predvienu normom.
Opta norma ne iscrpljuje svoj pozitivitet jednom upotrebom,
jednom primenom, ve vai dok se ne ukine.
Opta norma se uvek donosi pre nastanka situacije koja je
normom predviena.
Primer: Lica koja poseduju imovinu duna su da plaaju porez, u
suprotnom e biti kanjena novanom kaznom. Ova norma se
odnosi na neodreen broj lica, ne prestaje da vai jednom
primenom, ve i za sve budue sluajeve plaanja poreza, norma je
doneta pre nastanka svake konkretne situacije posedovanja imovine,
na osnovu ega se plaa porez.

Opte pravne norme treba primenjivati na konkretne sluajeve. To

se ostvaruje donoenjem pojedinanih pravnih normi.
Pojedinana pravna norma je norma koja se odnosi na tano
odreeno lice, odnosno na tano odreen (jedan) sluaj, koja
iscrpljuje svoj pozitivitet jednom primenom i koja se donosi posle
nastanka situacije koja se njom regulie.
Primer: Petar Petrovi je duan da plati porez u iznosu od 10000 dinara
na ime stana u ul. Jagodica Bobica 5 u Novom Sadu.

Elementi pravne norme

Dva osnovna elementa pravne norme su dispozicija i
sankcija.
I dispozicija i sankcija su pravila ponaanja, i to alternativna
pravila ponaanja (ili se primenjuje jedno ili drugo, a
nikako oba) pri emu je upravo neprimenjivanje dispozicije
uslov za primenu sankcije.
Svaka pravna norma sadri i uslove koji moraju biti ispunjeni
da bi se norma primenila. Deo pravne norme koji sadri
uslove nije pravilo ponaanja i nema normativan karakter,
jer je samo opis jedne faktike situacije. Taj deo prave
norme je pretpostavka ili hipoteza pravne norme.
etiri elementa uslovne pravne norme
Pretpostavka dispozicije, dispozicija, pretpostavka sankcije,
sankcija.
Tri elementa bezuslovne pravne norme
Dispozicija, pretpostavka sankcije, sankcija.

 Pretpostavka dispozicije je onaj deo norme koji odreuje

faktiku situaciju ili injenice koje moraju postojati da bi se
dispozicija, glavni deo norme, mogla primeniti. injenice koje
se reguliu dispozicijom opisane su u njenoj pretpostavci.
Svako ko ima imovinu duan je da plati porez, u protivnom e
biti kanjen.
Dispozicija je sr pravne norme. Dispozicija je samo pravilo
ponaanja ljudi. Sama po sebi ima normativni, ali ne i pravni
karakter.
Svako ko ima imovinu duan je da plati porez, u protivnom e
biti kanjen.
Pretpostavka sankcije se sastoji u opisu prekraja dispozicije
(delikta), tj. ponaanja koje je suprotno ponaanju koje
propisuje dispozicija.
Svako ko ima imovinu duan je da plati porez, u protivnom e
biti kanjen.
Sankcija sadri pravilo o ponaanju onog lica na koje se
odnosila dispozicija, ali koje je ovu prekrilo, kao o ponaanju
odgovarajueg dravnog organa koji prema tom licu ima
primeniti odgovarajuu meru dravne prinude ukoliko ono
odbije da se ponaa prema sankciji.
Svako ko ima imovinu duan je da plati porez, u protivnom e
biti kanjen.

Pretpostavka dispozicije
Pretpostavka dispozicije odreuje dogaaj ili
situaciju koja treba da nastupi da bi tek onda za
subjekt nastupila obaveza da postupa po
dispoziciji.
Pretpostavke opte norme
Svako ko ima imovinu duan je da plati porez, u
protivnom e biti kanjen
Pretpostavke opte norme opisuju injenice koje
treba da nastupe, dok pojedinane norme
imenuju, navode te iste injenice kad su one ve
nastupile.
Petar Petrovi je duan da plati porez u iznosu od
1000 din. na ime stana u ul. Jagodice Bobice u
Novom Sadu
Pretpostavke pojedinane norme
Ukoliko se Petru Petroviu povea imovina za X
dinara, bie duan da plati Y dinara poreza.

Dispozicija
Dispozicija je zapovest o ponaanju ljudi. Dispozicija sadri
uslovnu, relativnu zapovest, jer subjektu nareuje da postupi po
njoj samo ako eli da izbegne primenu sankcije. Meutim, pravna
norma kao celina nije uslovna zapovest, ona ima dve alternativne
zapovesti, od kojih jedna mora biti potovana.
Nareujue dispozicije nareuju subjektu da se ponaa na
odreeni nain, tj. zapovedaju subjektu da izvri izvesnu pozitivnu
radnju (injenice). Roditelji su duni da vaspitavaju svoju decu.
Zabranjujue dispozicije zabranjuju subjektu da izvrI neku
radnju, one nareuju neinjenje. Zabranjeno je ubijati.
Ovlaujue dispozicije ovlauju subjekt na jedno ponaanje, niti
nareuju niti zabranjuju. Svako ima pravo da bira i bude biran u
dravne organe.
Svaka dispozicija sadri zapovest, ali ova ne mora uvek da bude
izraena u zapovednom tonu. I ovlaujua dispozicija sadrI
zapovest jer ovlaujui jednog subjekta u pravnom odnosu ona
obavezuje drugog.

Odreenost dispozicije
Dispozicija moe biti razliita prema stepenu
odreenosti. Vrste i nivoi neodreenosti
mogu biti razliiti. Najvanije meu njima su
dispozicije sa nedovoljno odreenim
pojmovima, alternativne dispozicije,
dispozicije koje daju diskrecionu vlast i
dispozitivne dispozicije.
Obim upotrebe neodreenih dispozicija i
mera njihove neodreenosti, tj. mera slobode
koja se ostavlja subjektima pri primeni
dispozicije, zavisi od cilja koji se time eli
postii. Ima drutvenih oblasti gde je
potrebno i korisno gde je ostaviti veu meru
slobode i onih gde je obrnut sluaj.

Dispozicije s neodreenim pojmovima

Primeri potpuno odreene dispozicije:
Graani koji navre osamnaest godina starosti duni su da
slue vojsku.
Licu koje je pritvoreno mora se uruiti pismeno obrazloeno
reenje u asu pritvaranja ili najdocnije u roku od 24 asa
od pritvaranja.
U nizu sluajeva je sloenost okolnosti tako velika da nije
mogue ui u njihovo podrobno regulisanje, poto bi to
zahtevalo donoenje nepreglednog broja normi. Stoga se u
takvim primerima upotrebljavaju neodreene dispozicije, a
nekom pravnom subjektu se stavlja u dunost da ih blie
odredi, zavisno od konkretnih okolnosti datog sluaja.
Primeri: Roditelji su duni da vaspitavaju svoju decu.
Koliki je udeo svakog suprunika u zajednikoj
imovini odreuje u sluaju spora sud, prema njihovom
doprinosu.

 Pravni standardi su pojmovi koji menjaju svoju

konkretnu sadrinu zavisno od svake konkretne
situacije u kojoj se dispozicija primenjuje.
Primeri: savestan, dobar domain, brza vonja, javni
red i mir, javni moral i sl.
Organ koji primenjuje dotinu dispoziciju treba da za
svaku konkretnu situaciju oceni kako bi se
ponaao prosean ovek, pa da tako potuno
odredi dispoziciju.
Za dispozicije sa pravnim standardima je bitno da
one za svaki konkretan sluaj propisuju samo jedno
ponaanje koje potpuno odgovara dispoziciji, dok
svako drugo ponaanje predstavlja njen prekraj.
Dispozicije sa neodreenim pojmovima daju pravnoj
normi karakter kauuk norme, rastegljive, tako da se
zavisno od konkretne situacije pod nju mogu podvesti
razliite radnje ili predmeti.

Alternativne dispozicije
Dispozicije koje subjektu odreuju jedno ponaanje
kao obavezno nazivaju se kategorinim
dispozicijama.
Dispozicija koja predvia dva ili vie ponaanja koja
su sva podjednako doputena i pri emu samom
subjektu ostavlja da izabere jedno od njih naziva se
alternativnom dispozicijom.
Primer: Dunik je duan da vrati dugovanu stvar ili
da plati njenu novanu vrednost.
Alternativna dispozicija daje slobodu subjektu
obaveze da izbere jedan od dva ili vie naina za
izvrenje svoje obaveze.

Dispozicije koje daju diskrecionu vlast

Dispozicije koje daju diskrecionu vlast ovlauju organe
dravne vlasti da u primeni norme biraju izmeu dve ili
vie mogunosti, pri emu oni (organi vlasti) propisuju
nekom drugom subjektu dispoziciju po kojoj ovaj subjekt
mora da se ponaa. Organi dravne vlasti birajui jednu
od doputenih mogunosti svog ponaanja, vre vlast
prema drugim subjektima.
Ovlaenje iz dispozicije koja daje diskrecionu vlast je
istovremeno i subjektivno pravo i obaveza. Diskreciona
vlast nije samovoljna vlast.
Najea primena u odreivanju nadlenosti upravnih i
sudskih organa, i to u oblasti donoenja pojedinanih
pravnih akata.

 U sluaju diskrecione vlasti, subjekt kome je ta vlast

data nije slobodan da sam stvara normu. Njemu je
unapred odreeno kakvu normu treba da stvori i kako
da se ponaa. On je jedino slobodan da izbere izmeu
vie mogunosti svog ponaanja, odnosno normi, koje
su sve odreene. Pri tome, diskreciona vlast se mora
vriti u interesu slube, odnosno drave, po emu se
diskreciona vlast razlikuje od subjektivnog prava. Ako
se diskreciona vlast vri u svome ili tuem, a ne u
drutvenom intersu, tada postoji zloupotreba vlasti.
U okviru svoje diskrecione vlasti organ je slobodan da
ceni celishodnost svog ponaanja, odnosno svojih
pravnih akata, i nad tom ocenom se ne moe vriti
nikakav nadzor od strane drugih organa. Drugi organi
mogu vriti samo kontrolu zakonitosti takvih akata.

Dispozitivne dispozicije
Prinudne (imperativne) dispozicije su dispozicije koje sadre
pravila ponaanja koja su obavezna za adresate.
Dispozitivne dispozicije sadre jedno pravilo ponaanja
subjekta, ali istovremeno ovlauju ovog ili nekog drugog
zaintersovanog subjekta da umesto date dispozicije sam
stvori drugu. Subjekt na koga se odnosi dispozitivna
dispozicija moe sam da stvori dispoziciju kojom regulie
sopstveno ponaanje ili ponaanje drugih subjekata.
Najee se primenjuju u oblastima imovinskog, graanskog
prava gde vlada princip autonomije volje stranaka.
Ako je dispozicija prinudna, onda svako ponaanje koje je
suprotno njoj predstavlja prekraj, a ako dispozicija
dispozitivna, takvo ponaanje nee biti prekraj ako je u
skladu sa drugom dispozicijom, donetom da je zameni.
Obaveznost dispozitivne dispozicije: Ako subjekt upotrebi
svoje pravo da sam donese dispoziciju, onda ova dispozicija
nije nita manje obavezna od prinudne dispozicije.

Pretpostavka sankcije
Sankcija moe biti primenjena tek ako je izvren
prekraj dispozicije. Uslov primene sankcije je prekraj
ili delikt.
Prekraj mora biti ljudska radnja, po pravilu voljna i
svesna radnja. Prekraj se sastoji iz radnje koja je
suprotna ponaanju koje dispozicija odreuje koa
obavezno za subjekta. Radnja kojom se krI dispozicija
moe biti pozitivna (injenje) ili negativna (neinjenje).
Klasifikacija delikata utie na klasifikaciju sankcija. Dve
osnovne vrste delikata su delikti upereni protiv svojine i
delikti upereni protiv drave.
Krivino-pravni i graansko-pravni delikti: krivina dela i
nanoenje tete.
Disciplinski delikti. Administrativni delikti-prekraji u
uem smislu.

Sankcija

Pojam sankcije
Dva znaenja pojma sankcija:
1. Deo pravne norme koji joj daje pravni karakter, deo koji
sadri pravilo o ponaanju subjekta koji je prekrio
dispoziciju i pravilo o ponaanju dravnog organa prema
prekriocu norme. Sankcija je u ovom sluaju
sekundarna dispozicija.
2. Sankcija kao prinudna mera koju dravni organ sile
primenjuje nad prekriocem dispozicije. Sankcija je ovde
jedan faktiki in ponaanja- primena prinude.
Primena sankcije na dravni organ koji je bio duan da
primeni prvobitnu sankciju pa to nije uinio i koji je time
uinio prekraj prve sankcije. Ova druga sankcija
predstavlja pravnu posledicu prekraja prve sankcije.
Pravna odgovornost je podlonost prekrioca dispozicije
sankciji. Ona moe biti krivina, graanska, disciplinska itd.
Subjektivna i objektivna odgovornost: Subjektivna
odgovornost pretpostavlja krivicu, dok objektivna
odgovornost postoji i bez krivice.

 Vrste sankcija
Vie vrsta sankcija kao prinudnih mera protiv
prekrioca dispozicije.
Sankcije prema licima i sankcije prema aktima.
Dve osnovne vrste sankcija prema licima su kazne (za
krivina dela) i naknada tete (graansko-pravne
delikte). Za disciplinske prekraje postoje
disciplinske kazne, a za administrativne prekraje,
administrativne kazne.
Sankcije prema aktima su mere koje su neposredno
uperene protiv pravnih akata I sastoje se u
ponitavanju izvesnih akata koji bi, inae, proizveli
posledice koje su protivne nekoj pravnoj normi.
Sankcije moraju biti ograniene i tano odreene.

Povezivanje pravnih normi u pravni

poredak
Uspostavljanje loginog odnosa izmeu optih i
pojedinanih pravnih normi. Odnos izmeu opte i
pojedinane pravne norme je takav da opta norma
slui kao osnov za pojedinanu pravnu normu. Opte
norme su stoga vie od pojedinanih, ime se
uspostavlja hijerarhijski odnos izmeu njih, a norme se
svrstavaju u poredak. Nie norme moraju biti u
saglasnosti sa viim. Lex superior derogat legi inferior.
Hijerarhijski odnos izmeu samih optih normi.
Sloena hijerarhija normi u kojoj svaka nia norma
zavisi od prethodne vie, sve do najvie, koja ne zavisi
ni od koje druge pravne norme.

Pravni akt
Pojam pravnog akta
Psihiki akt koji je donoenje izvesne odluke koja ili
sadrI izvesnu normu, pravilo o ponaanju, ili
predstavlja uslov za primenu neke druge norme.
Pravni akt kao akt volje, pa se naziva i izjava volje.
Unutranji akt, koga ne mogu neposredno saznati
drugi ljudi, i kratkotrajan je.
Sredstva za spoljno izraavanje, materijalizaciju.
Dva elementa pravnog akta: unutranji, psihiki akt i
spoljnji, materijalizacija tog psihikog akta.
Pod izrazom pravni akt se obino podrazumeva
spoljni izraz psihikog akta, ne sam psihiki akt.
Materijalizovani akt se odvaja od svog psihikog akta
i dobija izvesnu samostalnost u odnosu na njega.

 Odnos izmeu psihikog akta i njegovog spoljnog izraza

Spoljni akt sluI samo da izrazi unutranji, on je sredstvo
pomou koga se unutranji akt izraava. Pitanje da li u sluaju
nesaglasnosti izmeu psihikog akta I njegovog spoljnog
izraza kao pravni akt treba uzeti unutranji akt ili njegov izraz.
Pitanje slaganja volje i njene izjave.
Za saznavanje unutranjeg akta preko spoljnog izraza
neophodno je:
da ga spoljni izraz doista tano izrazi,
saznati spoljni izraz,
Obezbediti mogunost kontrole da li spoljni izraz tano
izraava unutranju sutinu pravnog akta.
Neslaganje spoljnog izraza s unutranjom sutinom pravnog
akta:
Unutranji akt (volja) stvarno postoji i potpuno je odreen,
ali je netano izraen- greka u izraavanju (u ugovoru se
napie 10 umesto 100 din, 3 umesto 30 godina zatvora i sl).

 Sam unutranji akt ima izvestan nedostatak, subjekt koji

ga je stvorio ne bi ga stvorio da na njega nisu uticali
odreeni spoljni ili unutranji faktori. Re je o neslaganju
postojeeg, a tano izraenog unutranjeg akta, sa
aktom koji bi bio stvoren kad ne bi delovali oni uzroci koji
su delovali da se akt stvori batakav kakav je.
Zabluda- unutranji uzrok neslaganja, donosilac akta
donosi akt smatrajui da su injenice na osnovu kojih ga
donosi drugaije nego to jesu i to u toj meri drugaije
da bi ga saznanje o stvarnim injenicama navelo da ne
donese takav akt.
Prevara- zabluda donosioca akta izazvana je namernom
delatnou nekog drugog lica, a ne njega samog.
Prinuda- na donosioca se fizikim ili psihikim
sredstvima nasilja deluje da donese akt kakav u stvari
ne eli.

Donoenje pravnog akta

Pravni poredak sam regulie sopstveno

stvaranje. Pravne norme se stvaraju
pravnim aktima, a samo donoenje pravnog
akta se regulie nekim drugim prethodnim
pravnim aktom. Najviim pravnim aktom se
zasniva pravni poredak.
Regulisanjem svog sopstvenog stvaranja
pravni poredak odrava svoje jedinstvo.
Pravni poredak regulie i nain, postupak
donoenja pravnih akata i samu sadrinu
pravnih akata.

Oblik (forma) pravnog akta

Oblik pravnog akta je skup materijalnih inilaca i naina

kojima se on stvara i ispoljava i sastoji se iz tri elementa,
koji su odreeni prethodnim pravnim aktom.
Tri elementa forme pravnog akta:
Nadlenost subjekta za njegovo donoenje.
Ovlaenje odreenih subjekata da donose odreene
pravne akte. Dve vrste ovakvih subjekata: dravni
organi i nedravni subjekti. Nadlenost za donoenje
pravnom aktu se daje onom subjektu za koga se
smatra da e akt najbolje doneti.
Postupak donoenja obuhvata one konkretne radnje
pomou kojih tvorac akta mora da stvori akt. Postupak
ima za cilj da akt bude donet na najispravniji nain.
Ukoliko postupak nije unapred ureen, on je slobodan,
tj. donosilac ga slobodno odreuje.
Materijalizacija akta je telesna radnja kojom se akt
spolja izraava, kao i materijalno sredstvo pomou
koga se obezbeuje njegovo trajanje.

Sadrina (materija) pravnog akta

Glavni element je jedna odluka razuma i volje (izjava
volje) koja izaziva odreene pravne posledice.
Akti kojima se stvaraju pravne norme i akti kojima se
postavljaju uslovi za primenu pravnih normi.
Sporedan element sadrine pravnog akta je
oznaavanje samog akta - koja je vrsta akta, koji ga
subjekt donosi, pravni osnov donoenja, mesto i
vreme donoenja, i sl.
Akti kojima se stvaraju pravne norme dele se na
opte i pojedinane, i na one kojima se stvara
potpuna pravna norma ili samo jedan element pravne
norme.
Sankcije prema aktu za prekraj propisa o formi i
sadrini. Formalna i materijalna neispravnost akta.

Formalan i materijalan pojam pravnog akta

Za odreivanje formalnog pojma pravnog

akta najvaniji element je nadlenost
subjekta, a tek u drugom redu stoji
postupak. U istu vrstu pravnih akata u
formalnom smislu dolaze svi akti za ije
donoenje je nadlean isti subjekt.
Materijalni pojam pravnog akta se
odreuje prema njegovoj sadrini.
Naelno poklapanje pravnih akata u
njihovoj formi i sadrini.

Opti pravni akti (izvori prava)

Opti pravni akti su vii od pojedinanih i
smatraju se izvorima pojedinanih, poto se
ovi donose na osnovu optih akata.
Tri vrste izvora prava
Materijalna izvor prava- drutvena injenica iz
koje pravo nastaje.
Idejni izvor prava, drutvene vrednosti iz kojih
izvire pravo.
Formalan izvor prava, opti pravni akt.

Materijalan izvor prava

Uzrok koji izaziva stvaranje prava, ili
Drutveni inioci koji, pod dejstvom tih uzroka,
stvaraju pravo.
Materijalan izvor prava su drutveni odnosi u
kojima nastaju snani sukobi interesa, od
tolikog znaaja za opstanag potpunog
drutva, da ih je neophodno prinudno
usmeravati prinudnim normama.
Najvaniji drutveni inilac u stvaranju prava
je drava.

Vrednosni (idejni) izvor prava

Drutvene vrednosti predstavljaju vrednosni (idejni) izvor pravnih
normi.
Dve osnovne vrednosti: sloboda i pravda.
Sloboda kao samoodreenje.
Pravda kao jednakost, a jednakost prava zahteva optost pravne
norme.
Aristotel: opta pravda je potpuna vrlina I sastoji se u potovanju
moralnog zakona, tj. opteg dobra. Posebna pravda je deo opte
pravde I odnosi se na neto konkretno. Distributivna pravdapodela svih dobara meu pripadnicima jedne dravne zajednice
(svaki pojedinac dobija od zajednikog dobra srazmerno svojim
zaslugama). Komutativna pravda- svaka od dveju strana koje stoje
u meusobnom odnosu dobija podjednako.
Pravna sigurnost- prdvidljivost ovlaenja i obaveza utvrenih
pravnim normama i izvesnost ostvarenja tih ovlaenja i obaveza.
Vrednost mira- nepostojanje nasilja meu pojedincima odn.
dravama.

Formalan izvor prava

Opti akt. Iz opteg akta, odn. opte norme koju on
sadrI obavezno izviru pojedinane pravne norme.
Primenom opte norme na jedan konkretni sluaj ne
prestaje njena vanost, ve ona vaI i za sve budue
istovetne sluajeve, sve dok ne bude ukinuta.
I formalan izvor ima stvaralaku ulogu u pravu- on
kristalizuje, formulie, precizira normu koja sledi iz
materijalnog izvora. Formalni izvor odraava
materijalni izvor, ali ga i stovremeno i menja,
dograuje. Dijalektiki, a ne mehaniki odnos
materijanlog i formalnog izvora prava.
Pravna praznina. Pojedinaan akt nije proizaao iz
opteg, ve je stvoren samostalno.
Vanost optih akata za pravnu sigurnost i
jednakost.

 Razlike u formalnim izvorima prava u evropskokontinentalnom i anglosaksonskom pravu: zakon i obiaj.

Koji e akt u jednom pravnom poretku biti izvor prava
odreuje se pozitivnim pravom.
U zavisnosti od subjekta koji stvara izvore prava (drava
ili nedravni subjekt), izvori prava se dele na dravne,
nedravne i meovite. Re je ustvari o neposredno ili
posredno dravnim izvorima prava. Drava izriito ili
preutno daje nadlenost nekim nedravnim subjektima
da stvaraju izvore prava I zato su njihovi izvori posredno
dravni.
Hijerarhija pravnih akata.
Najvaniji izvori prava danas: zakon, dravni akti niI od
zakona, pisani nedravni akti, sudski precedent, obiaj, i
donekle, ugovor. Sudska praksa i pravna nauka nisu
izvori prava ali nisu bez znaaja, jer se kroz praksu
sudova primenjuje pravo, a pravna nauka obrauje
izvore prava (pozitivno pravo).

Ustav
Ustav (u materijalnom smislu) ine
osnovne pravne norme o organizaciji drave
(stvaranje, zadaci, ovlaenja i postupci
ostvarivanja tih ovlaenja najviih dravnih
organa)
Pravne norme o drugim temeljnim strukturama
celokupnog dravno-pravnog poretka (svojina,
podela vlasti)
Pravne norme o pravnom statusu pojedinaca
u dravi
Naela i vrednosti na kojima su utemeljene
pravne norme u ustavu.

 Ustav kao poseban pisani opti pravni akt

najvie pravne snage. Ustav donosi
najvia, ustavotvorna vlast iz ega
proizilazi njegova najvia pravna snaga.
Reviziju ustava moe doneti samo
ustavotvorna vlast po posebno propisanom
postupku.
Ustav u formalnom smislu kao pisani opti
pravni akt donet od ustavotvorne vlasti, sa
viom pravnom snagom i viom garantijom
trajanja u odnosu na obine zakone, to
obezbeuje veu stabilnost ustava i
materije koju ureuje.

Zakon
Tri glavna smisla termina zakon
Pravno pravilo uopte, pravilo koje drava namee kao
obavezno svojom prinudom, bez obzira na oblik u kome se
javlja.
Pisani pravni izvori uopte, samo oni pravni akti koji su
pisani, i to specijalno oni koje izdaje dravna vlast.
Samo jedna vrsta pravnih izvora, pisani izvor koji ima
najviu pravnu snagu od svih pisanih pravnih izvora, tj.
pisani izvor koji izdaju posebni, zakonodavni organi, po
posebnom postupku. (najue i pravo znaenje pojma
zakon)
Pojam zakona u formalnom smislu odreen je po formalnim
karakteristikama i po pravnoj snazi koja otud potie. Ovakvo
odreivanje pojma zakona ne ulazi u pitanje njegove sadrine.
Svi akti koje donose odreeni organi (zakonodavni) u formi
odreenoj za donoenje zakona jesu zakoni, bez obzira na
to kakva im je sadrina.

 Pojam zakona u materijalnom smislu se

odreuje po sadrini akta. Obino se kao
zakon u materijalnom smislu smatra samo
onaj pravni akt koji sadri opte pravne
norme, i to svaki opti akt, bez obzira na
njegovu formu. Zakon u materijalnom smislu
je istovetan sa optim aktom, pa su svi izvori
prava (kao opti akti) zakon u materijalnom
smislu.
Ipak zakonom kao izvorom prava se smatraju
samo oni akti koji su istovremeno i zakoni u
formalnom i zakoni u materijalnom smislu.

 Zakonodavni postupak
Podnoenje predloga zakona, koji pripremaju posebni
struni i politiki organi (najee vlada)
Pretres u odboru zakonodavnog tela
Pretres u plenumu zakonodavnog tela i glasanje o
predlogu
Objavljivanje zakona u slubenim novinama
Stupanje na snagu posle odreenog proteka vremena
(vacatio legis)
Izmeu izglasavanja zakona i objavljivanja mogue su i
sledee faze postupka:
Sankcija, potvrivanje zakona od strane efa drave,
Promulgacija, tj. ef drave utvruje da je dotian
zakon zaista donela zakonodavna vlast u
predvienom postupku i da se on ima primenjivati na
sve.

 Kodifikacija
Veliki zakoni, koji obuhvataju celu jednu ili ak vie pravnih
oblasti, odnosno pravnih grana, nazivaju se zakonici, odn.
kodeksi, a njihovo donoenje kodifikacija.
Bitni uslovi za uspenu kodifikaciju:
Stabilnost, odreenost i razvijenost drutvenoekonomskog i politikog sistema koji se eli kodifikovati.
Ekonomski uslov kodifikacije- odreen nivo razvoja I
stabilnost sistema proizvodnje. Bitna je jedinstvenost I
razvijenost trita.
Odreeni nivo razvoja prava.
Zakonik treba da daje smo naela, a ostalo da ostavi praksi
i niim propisima. Uz to, zakonik treba da bude sasvim
jasan i precizan (pri emu jezik kodifikacije ne sme biti
suvie struan).

Meunarodni ugovori
Meunarodnim ugovorom se spaja volja
dva ili vie meunarodnih subjekata radi
ureenja njihovih interesa meunarodnim
normama.
Meunarodni ugovori obavezuju samo
strane ugovornice, za tree drave je
ugovor res inter alios acta.
Ratifikacija meunarodnog ugovora kao
uslov za njegovu primenu u nacionalnom
pravu.

Podzakonski pravni akti

Opti pravni akti nie pravne snage od zakona koje donose
organi izvrne vlasti (ef drave, vlada, uprava) i lokalni organi
samouprave.
Uredba je neposredno nii pravni akt od zakona, a vii od drugih
podzakonskih akata. Njena neophodnost proistie iz apstraktnosti
i nedovoljne odreenosti zakonskih odredaba. Uredba je
izvedeni, a ne samostalni akt (vezana je za zakon).
Generalno ustavno ovlaenje vlade za donoenje uredbi za
izvrenje zakona ili
Specijalno ovlaenje (vlada moe doneti uredbu za izvrenje
zakona samo ako je u samom zakonu ovlaena na to).
Ordonanse u francuskom pravu.
Donoenje uredbi u vanrednim prilikama (uredbe po nudi).
Odluka je izvrni akt koji se donosi radi konkretizacije odreene
zakonske odredbe.
Podzakonski opti pravni akti moraju biti i formalno i materijalno
usklaeni sa ustavom i zakonom. Postojanje meusobne
hijerarhije podzakonskih akata.

Opti akti drutvenih organizacija

Pravo kao pluralistiki fenomen.
Delatnost privrednih organizacija kao osnova
savremenog unutranjeg i meunarodnog
ekonomskog ivota. Te privredne organizacije
nastaju u skladu sa zakonom kojim se ureuje
njihov nastanak i druga vana pitanja, ali se
njima ostavlja iroka autonomija da vlastitim
optim aktima ureuju niz vanih pitanja.
Statut privrednog drutva kao osnovni opti
pravni akt.
Kolektivni ugovori o radu.

Obiaj kao izvor prava

U modernom pravu obiaj predstavlja supsidijaran izvor prava
nie pravne snage od zakona.
Obiaj kao instrument za popunjavanje pravnih praznina
(obiaji praeter legem), za upotpunjavanje zakona (obiaji
secundum legem) ili za derogaciju zakona (obiaji contra
legem).
Obiajno pravo obuhvata pravne norme koje nastaju
dugotrajnim ponavljanjem odreenog ponaanja u okvirima
jedne zajednice.
Konstitutivni elementi obiaja :
Pravna svest (opinio iuris) ili svest o nunosti (opinio
necessitas)
Dugotrajnost ponaanja (lunga consuetudo)/ ova praksa je
spoljni izraz svesti o obaveznosti.
Teorije o pravnoj obaveznosti obiaja
Teorija uverenja
Teorija priznanja
Obiaji u meunarodnom i trgovakom pravu

Sudska presuda kao izvor prava

(sudski precedent)

Sudija sudi o proteklim a ne buduim dogaajima (lex de futuro,

iudex de preterito).
Naela da presuena stvar raa pravo pravo samo izmeu stranaka
i da se ima smatrati istinitom vae i u modernom evropskom pravu.
Sudska presuda kao izvor prava u anglo-amerikom pravu.
Svojstvo presuda viih sudova.
Sudskim precedentom se smatra presuda viih sudova, doneta u
konkretnom sluaju, koja obavezuje sud koji je tu presudu doneo i
sve nie sudove od njega, na istovetne presude u buduim
istovetnim sluajevima (tj. slinim sluajevima iji je ratio legis isti)
koje budu reavali.
Obaveznost dela obrazloenja presude, koji se u engleskom pravu
naziva racio decidendi, a u amerikom pravu holding. Stare decisis.
Mogunost da vii sud iste jurisdikcije ukine precedent nieg suda,
ili da to bude uinjeno zakonom.
Razlozi jednakosti, pravinosti, pravne izvesnosti i ekonominosti.

Sudska praksa i praksa drugih organa

Sudijska delatnost kao tumaenje zakona.
Stvaralaka uloga sudije u primeni i
tumaenju zakona.
Sudska praksa kao izvor prava ?
Delatnou sudova su nastala posredno
brojna opteobavezna pravila.

Pravna nauka
Pravna nauka kao bitan izvor prava u
periodu od XIII do XIX veka.
Od kraja XIX veka pravna nauka poinje
sticati sve veI znaaj u stvaranju i primeni
prava.
Stvaranje optih pravnih principa.
Tumaenje prava
Pravna nauka kao posredan izvor prava ili
autoritet u pravu.

Pravna praznina i slobodno stvaranje

prava

Zadatak potpunog pravnog normiranja je nemogue ostvariti, a pre

svega zbog sloenosti i dinamike drutvenog ivota.
Pravne praznine su konfliktni drutveni odnosi koji su pravno
neregulisani ili nedovoljno regulisani.
Merila za razvrstavanje pravnih praznina:
Praznine u pravnoj normi- pravna norma je nepotpuna ili nejasna,
Praznine u zakonu,
Kolizione pravne praznine u zakonu postoji protivrenost izmeu
dve ili vie normi,
Praznine u pravnoj oblasti ili pravu u celini.
Poetne (primarne) praznine, tj. Praznine koje je normotvorac
predvideo u momentu donoenja odreenog izvora prava.
Naknadne (sekundarne pravne praznine) su se javile posle
donoenja pravnog izvora.
Institut tzv. reitog utanja zakonodavca.
Sud je duan da rei sluaj koji je iznet pred njega i kad taj sluaj
predstavlja pravnu prazninu. Stvaralaka uloga suda.

Pojedinaan pravni akt

Pojedinaan pravni akt je onaj pravni akt koji sadri ili
stvara pojedinanu normu u celini ili jedan njen deo.
Opte norme kojima nije potrebno da budu
konkretizovane pojedinanim aktom da bi se mogle
ostvariti, i
opte norme koje kao uslov za svoju primenu zahtevaju
donoenje pojedinanog akta sa pojedinanom normom.
Sankcije koje predviaju opte norme koje ne zahtevaju
konkretizaciju kroz pojedinaan akt se mogu primenjivati
neposredno na osnovu optih normi i njihovog prekraja,
dok se u drugom navedenom sluaju sankcije mogu
primenjivati tek poto budu donete i prekrene
pojedinane norme.
Donoenjem pojedinanog akta zavrava se proces
stvranja pravnih normi, tj. normativnog elementa pravnog
poretka.

Vrste pojedinanih pravnih akata

Pojedinani akti koji stvaraju norme, odnosno
normativne elemente (dispoziciju i sankciju):
Potpuni pojedinani pravni akti stvaraju oba
normativna elementa, i dispoziciju i sankciju
Nepotpuni pojedinani akti koji stvaraju ili
samo pojedinanu dispoziciju ili pojedinanu
sankciju.
Pojedinani akti koji stvaraju samo izvesne
elemente predviene u pretpostavci pravne
norme (napr. student podnese molbu za upis na
fakultet, alba viem organu uprave, tuba
sudu).
Po formi pojedinani akti se dele na dravne
akte i nedravne akte (pravne poslove).

Potpun pojedinaan pravni akt

Pojedinani akti koji sadre i dispoziciju i sankciju su
relativno retki u pravnom poretku. Izvdajanje akata koji
sadrI samo dispoziciju ili samo sankciju proizilazi i iz
toga to se pojedinana sankcija samo uslovno moe
odrediti aktom koji odreuje dispoziciju, jer u trenutku
donoenja uslov sankcije jo uvek ne postoji, tj.
dispozicija jo nije prekrena. Izvesnim subjektima se
zato samo u izuzetno daje nadlenost da jednim istim
aktom odrede i pojedinanu dispoziciju i pojedinanu
sankciju.
Sluajevi donoenja potpunog pojedinanog pravnog
akta su retki, pa subjekti koji su nadleni da takve akte
donose nisu posebno izdvojeni a ni postupak za njihovo
donoenje nije posebno odreen. Ovi akto nemaju svoju
posebnu formu, ve se donose u formi drugih akata
(upravnih, sudskih ili u formi pravnog posla).

Nepotpun pojedinaan pravni akt

Pojedinani akti koji odreuju pojedinanu
dispoziciju: upravni akt i pravni posao, i pojedinani
akti koji odreuju sankciju: sudski akt.
Upravni akt: U formalnom smislu upravni akt je svaki
akt koji donosi upravni organ po utvrenom
postupku. U materijalnom smislu upravni akt je onaj
pojedinani akt koji odreuje dispoziciju. Sporedan
element upravnog akta je utvrivanje injenica koje
predstavljaju uslov za primenu dispozicije.
Upravni akt po sadrini je pojedinani akt kojim se
odreuje dispozicija koja subjekta ije ponaanje
regulie obavezuje i protiv njegove volje.

 Pravni posao je pojedinaan akt nedravnog subjekta

(pojedinca ili organizacije) koji odreuje dispoziciju
koja je za subjekta ije ponaanje regulie obavezna
samo sa njegovim pristankom. Nedravni subjekt
znaI da pravni posao donosi (zakljuuje) subjekt koji
se ne pojavljuje kao nosilac dravne vlasti.
Pravni poslovi kao sredstvo kojim odnosni subjekti (u
graanskom pravu) slobodno reguliu svoje
meusobne odnose.
Pravni poslovi mogu biti jednostani ili dvostrani
(viestrani). Jednostrani pravni poslovi su oni koji
nastaju izjavom volje samo jedne strane (testament,
menica, obeanje nagrade i sl.). Dvostrani ili viestrani
pravni poslovi nastaju saglasnou volja dve ili vie
strana. To su ugovori.

 Sudski akt je
u formalnom smislu akt koji donosi sud po naroitom,
sudskom postupku,
u materijalnom smislu pojedinaan pravni akt kojim se
odreuje sankcija.
Sudskim aktom se pre odreivanja sankcije utvruje
postojanje prekraja (delikta) koji je pretpostavka sankcije.
Potpun sudski akt sadri i pretpostavku sankcije i sankciju,
a nepotpun sudski akt utvruje da nema prekraja i da se
sankcija ne moe primeniti.
Sudski akt kao strogo formalan akt, koji se donosi po
sloenom i sporom postupku koji je detaljno ureen
odgovarajuima zakonicima (krivinom, parninom,
izvrnom ili vanparninom).
Amnestija - akt kojim se spreava izvrenje sankcije u nizu
sluajeva, a pomilovanje je pojedinaan akt za pojedinani
takav sluaj. Sudska presuda u ovim sluajevima ostaje
punovana,a njene posledice (tj. primena sankcije) se
nite.

Pravni odnos
Pravni odnos je onaj drutveni odnos koji je
regulisan pravnim normama. Preko pravnog
odnosa se normativni deo pravnog poretka
(pravne norme) povezuje sa faktikim delom
(ljudskim radnjama).
Pravni odnos moe biti ili odnos regulisan
jednom optom normom, ili i jednom optom i
jednom pojedinanom normom, ili samo jednom
pojedinanom normom jer nema opte pravne
norme (postoji pravna praznina).

Elementi pravnog odnosa

Pravni odnosi kao odnosi izmeu lica, pravnih subjekata,
koji nisu elementi pravnog odnosa.
Dva osnovna elementa svakog pravnog odnosa: pravno
ovlaenje i pravna obaveza. Svako ovlaenje jednog
subjekta pretpostavlja dunost drugog subjekta, i
obrnuto.
Pravno ovlaenje: Mogunost odreenog ponaanja
subjekta koje je zatieno pravnim poretkom. Ponaanje
subjekta obaveze u odnosu na subjekt ovlaenja su:
Pasivno ponaanje, neinjenje, koje se izraava u
obavezi trpljenja ponaanja subjekta ovlaenja.
Aktivno ponaanje, injenje, koje se izraava u
obavezi subjekta da radi ono to mu subjekt
ovlaenja naredi.
Dve osnovne vrste pravnog ovlaenja su subjektivno
pravo i nadlenost.

 Subjektivno pravo je pravno ovlaenje subjekta

prava radi zatite njegovog sopstvenog interesa.
Za subjektivno pravo je karakteristino da je, u
odreenim granicama, subjekt prava potpuno
slobodan da se ponaa po sopstvenom
nahoenju.
Apsolutna, stvarna prava, i relativna ili
obligaciona. Stvarna prava deluju prema svima
(erga omnes), a relativna prava deluju prema
tano odreenim licima (inter partes).
Prenosiva i neprenosiva prava u zavisnosti da
li su vezana za linost ili ne.

 Nadlenost je pravno ovlaenje subjekta prava

kojim on treba da titi neiji tu (a ne svoj) interes,
tj. interes drugog subjekta u ije ime dela.
Navedeni interes je u stvari subjektivno pravo tog
drugog subjekta.
Subjekt subjektivnog prava je mnogo slobodniji u
vrenju svog ovlaenja od subjekta subjekta
nadlenosti. Subjekt nadlenosti mora da dela
onako kako bi delao onaj iji interes ovaj ostvaruje.
Nadlenost stoga pored ovlaenja sadrI i
obavezu. Prema subjektu u ijem interesu se vri
nadlenost, subjekt koji nadlenost vri pojavljuje
se kao subjekt obaveze. Subjekt nadlenosti mora
vriti svoja ovlaenja kad god je to racionalno.
Racionalnost zamiljene volje.

 Pravo na tubu: Pravo na ovlaenje sadri kao svoj sastavni

element i pravo na pravnu zatitu ovlaenja, odn. Pravo na
tubu.
Pravo na zatitu se sastoji u ovlaenju subjekta prava da
zahteva da dravni organ sile intervenie (svojom silom) da bi
zatitio subjektivno pravo.
Zloupotreba subjektivnog prava sastoji se u upotrebljavanju
svoga prava tako da se potpuno ili delimino onemoguava
korenje drugog subjekta njegovim pravom. Zloupotrebom se
ne ini prekraj, ve se vri subjektivno pravo.
Pitanje namere kao elemena zloupotrebe prava.
Zloupotreba nadlenosti: Zloupotreba nadlenosti kao
zloupotreba ovlaenja-odgovara zloupotrebi subjektivnog
prava.
Zloupotreba nadlenosti postoji i kada subjekt nadlenosti ne
vri nadlenost u interesu subjekta, u ijem interesu bi
nadlenost trebalo da vri.
Zloupotreba vlasti kao zloupotreba nadlenosti od strane
dravnog organa. Naroito bitno u sluajevima vrenja
diskrecione vlasti.

 Pravna obaveza (dunost) znai da je subjekt prava

u takvoj situaciji da njegovo ponaanje obavezno
regulie pravna norma, po kojoj treba da postupi, jer
e u suprotnom na njega biti primenjena sankcija.
Subjekt odgovarajueg ovlaenja moe zahtevati
od subjekta obveze da tu obavezu izvri.
U jednom pravnom odnosu jedan pravni subjekt
moe imati samo ovlaenje ili samo obavezu, ali
ima i onih pravnih obaveza gde se na strani jednog
subjekta mogu nai i ovlaenje i obaveza.
Prenosivost obaveze.
Pravno stanje (situacija, status) je skup pravnih
ovlaenja i pravnih obaveza koje subjekt prava
ima u odreenom trenutku.

Nastanak, menjanje ili prestanak pravnih odnosa

Pravni odnos nastaje onog trenutka kad jedna pravna
norma pone obavezivati dva odgovarajua subjekta
prava. Pravni odnos prestaje kad prestane ova obaveza
ponaanja po pravnoj normi, a menja se kad obaveza
postane druga (tj. jedan odnos prestane, a novi
nastane).
Nastanak pravnog osnosa na osnovu bezuslovne pravne
norme: odnos nastaje neposredno na osnovu ovakve
norme, im norma stupi na snagu.
Nastanak pravnog odnosa na osnovu uslovne pravne
norme: za nastanak pravnog odnosa je pored stupanja
norme na snagu neophodno i ostvarenje uslova koji je
normom predvien. Tek nastupanjem uslova, nastaje
pravni odnos.
Mutatis mutandis vai za prestanak pravnog odnosa.

Pravna injenica
Pravne injenice su injenice koje su predviene u
pretpostavci uslovnih pravnih normi, a na osnovu kojih
(injenica) nastaju ili prestaju pravni odnosi.
Obine injenice i pravne injenice
Obine injenice su one koje nisu pravne pojave.
Pravne injenice su odreene pravom, tj. spadaju u oblast specifinih
pravnih pojava.

Dogaaji i ljudske radnje

Dogaaji su sve promene u prirodi koje nastaju bez uea ljudske volje
i svesti.
Ljudske radnje su one telesne ili psihike radnje oveka koje su
izvrene voljno i svesno, koje ovek sam izaziva. Ljudske radnje mogu
biti:
Pravni akti
Ostale ljudske radnje- telesne radnje i psihike radnje.

Po drugom merilu ljudske radnje delimo na:

Radnje saglasne pravu
Prekraje (delikte).

Zastarelost i odraj
Protek vremena kao pravna injenica.
Zastarelost je protek vremena usled koga se izvesna
ovlaenja gube, odnosi prestaju.
Odraj je protek vremena usled koga se izvesna ovlaenja
stiu, izvesni odnosi nastaju.
U naelu, svako ovlaenje je vremenski ogranieno, tj.
svakom subjektu se daje izvestan rok da svoje ovlaenje
vri. Ukolio on u tom roku ne upotrebljava ovlaenje, oda ga
gubi, ovlaenje i pravni odnos prestaju da postoje.
Pravno gledano, ovlaenje postoji u pravnom poretku i kad
se ne vri. Meutim, ukoliko se jedno ovlaenje ne vrI
odreeno vreme, onda ono zastareva, prestaje da postoji.
Zastarelost tee samo onda ako je subjekt prava u
mogunosti da svoje ovlaenje vri, pa ga ne vri, ali ne i
onda kada nije u mogunosti da svoje ovlaenje vri.
Sticanje ovlaenja na osnovu dugog vrenja naziva se
odrajem.

Objekt prava (stvar)

Objekt prava je predmet na koji se odnose
pravna ovlaenja i pravne obaveze subjekata u
pravnom odnosu. Pod objektom prava obino se
podrazumeva stvar, deo spoljnog, materijalnog
sveta koji nije ovek (zemljite, kua, kniga,
novac, maina). Objekt prava nalazi se u
ovekovoj pravnoj vlasti, on njega moe koristiti,
njime raspolagati, ubirati plodove.
Pokretne i nepokretne stvari.
Zamenljive i nezamenljive stvari.

Subjekt prava
Pravne norme se u prvom redu odnose na ljudsko
ponaanje, pravni odnosi postoje izmeu ljudi. U
najirem i najpreciznijem smislu, ljudi su subjekt prava,
jer se ono jedino na njih odnosi.
Subjekt prava treba da se shvati u prvom redu kao
subjekt kome pravo stavlja neto u korist ili na teret, bez
obzira na njegovu svest i volju. Ako je takav subjekt lien
sposobnosti svesti i volje, onda postoji zastupnik koji
dela u njegovo ime.
Pravni agenti mogu delati i u svoju i u tuu korist, tj. i u
svoje i u tue ime.
Subjekt prava=pravna sposobnost, svojstvo da se bude
nosilac ovlaenja i obaveza.

Fiziko lice
Sposobnost fizikog lica za svesne radnje koje izazivaju
pravne posledice
Pravni agent- lice koje ima dovoljno razvijenu svest i volju
da pravne norme moe shvatiti i njima motivisati svoje
ponaanje ima sposobnost da svojim svesnim radnjama
izazove odgovarajue pravne posledice.
Sposobnost da se odgovara za svoje svesne radnje je
sposobnost za izvrenje delikta.
U svim granama prava smatra se da svako lice koje je
zdravo i punoletno ima dovoljno razvijenu svest i volju.
Politika sposobnost aktivno i pasivno birako pravo.
Poslovna sposobnost kao sposobnost za vrenje pravnih
poslova.
Deliktna graanskopravna sposobnost kao sposobnost da
se snosi odgovornost za uinjeni delikt (za nanetu tetu)
Deliktna krivinopravna sposobnost.

 Pravna svest
Svest mogunost da se shvati ta se normom
zahteva
Volja mogunost donoenja odluke da li da se
postupi prema normi ili ne.
Prvi element pravne svesti je poznavanje prava, tj.
svest o postojanju prava i poznavanje njegove
sadrine.
Drugi element pravne svesti je zauzimanje stava
prema pravu.
Nepoznavanje pravne norme
Pravilo da se za krenje norme niko ne moe izviniti
svojim neznanjem norme.
Ignorantia legis nocet- neznanje zakona kodi.

Pravno lice
Drutvene tvorevine kojima je priznato svojstvo pravnog subjekta
nazivaju se pravnim licima.Svojstvo subjekta prava stiu samo one
drutvene tvorevine koje ispune uslove utvrene zakonom ili drugim
propisom I budu upisane u poseban registar koji se vodi kod
nadlenog dravnog organa.
Pravno lice je drutvena tvorevina koja predstavlja dovoljno
organizovanu jedinku, s vlastitom imovinom i zakonitim ciljem
delovanja. Pravno lice prdstavlja vetaku linost razliitu ne samo
od drugih pravnih lica, ve i od fizikih lica od kojih je to pravno lice
sastavljeno. Ljudi koji se povezuju u pravno lice se ponaaju tako da
se posledice njihovih radnji ne uraunavaju njima, ve pravnom licu.
Pravno lice moe imati samo ona ovlaenja koja odgovaraju
njegovoj prirodi i cilju radi koga je stvoreno.
Pravno lice poseduje delatnu sposobnost, tj. sposobnost da
sopstvenom voljom i sopstvenim radnjama izaziva pravne posledice.
Imovinska odgovornost pravnog lica.
Posebni uslovi za nastanak pravnih lica.
Upis u registar kao trenutak roenja pravnog lica.

 Vrste pravnih lica

Javna (drava, optina, provincija; javne
ustanove; javna preduzea), i privatna pravna
lica (trgovaka drutva i druga drutvena
udruenja).
Pravna lica privatnog prava se dele i na
profitna i neprofitna pravna lica, u zavisnosti
da osnovana radi sticanja dobiti ili radi
sticanja odreenih socijalnih i kulturnih ciljeva.
Profitna pravna lica se dele na trgovaka
drutva lica i trgovaka drutva kapitala.

Zastupnik
injenica da postoje fizika lica koja nemaju poslovnu
sposobnost odnosno da postoje subjekti prava koji nisu fizika
lica (ve su pravna lica) i koji stoga ne mogu sopstvenim
radnjama izazivati pravne posledice uslovila je pojavu
institucije zastupnika. Navedene vrste subjekata prava ne
mogu lino vriti pravna ovlaenja i obaveze, pa to umesto
njih ini jedno poslovno sposobno fiziko lice koje je njihov
zastupnik.
Zastupnik ima ovlaenja i obaveze da u ime i u interesu
drugog lica (zastupljenog) zakljuuje odreene pravne poslove
ili preduzima druge pravne radnje.Subjekt ovako zakljuenog
pravnog posla je zastupljeno lice, a ne zastupnik.
Zakonski zastupnici- roditelji i zakonski zastupnici pravnih lica.
Staraoci- zastupnici na osnovu pojedinanog akta nadlenog
dravnog organa.
Statutarni zastupnik- statutom utvreni zastupnici pravnog lica.
Ugovorno zastupnitvo- institucija punomonika.

Zakonitost
Pojam zakonitosti
Tri nivoa konkretizacijie pojma
Saglasnost svih akata sa zakonom kao viim aktom.
Svi pravni akti i sve materijalne radnje dravnih organa i
graana moraju da se donesu i vre u skladu sa zakonom
i na osnovu zakona,
Svi pravni akti manje pravne snage moraju biti doneti ili na
osnovu zakona ili drugih pravnih akata vee pravne
snage.
Pravni poredak sam ureuje svoje stvaranje. U pravnom
poretku vai naelo da vii pravni akti odreuju i po formi i
po sadrini nie pravne akte.
Zakonitim se naziva onaj akt (pravni ili materijalni) koji je u
skladu sa viim aktima od sebe, a nezakonitim (ili
protivpravnim) onaj akt koji nije u skladu sa viim aktima.

 Oblici zakonitosti
Formalna zakonitost postoji kad su akti slabije
pravne snage formalno saglasni (doneti od
nadlenog organa, prema predvienom
postupku, sa odgovarajuom materijalizacijom)
sa aktima vee pravne snage.
Materijalna zakonitost postoji kad su akti slabije
pravne snage po svojoj sadrini saglasni sa
sadrinom viih pravnih akata.
Neposredna i posredna zakonitost
Poetna i naknadna zakonitost
Stvarna zakonitost (ili nezakonitost) i formalno
utvrena zakonitost (ili nezakonitost)

Pravna snaga
Pravna snaga je mera uticaja, dejstva jednog
pravnog akta na druge akte. Ona zavisi
prevashodno od forme pravnog akta. Zavisno od
koliine vlasti kojom raspolae subjekt koji
donosi pravi akt, odreuje se i pravna snaga
pravnog akta. Ako isti subjekt donosi vie vrsta
pravnih akata, njihova pravna snaga zavisi od
postupka po kome su doneti.
Pravni akti koji zauzimaju vie mesto u
hijerarhiji pravnih akata ostvaruju veu meru
uticaja na druge akte, kao to trpe manju meru
uticaja drugih akata na sebe.

Pravno sredstvo
Pravno sredstvo je izjava volje kojom ovlaeni
subjekt zahteva od nadlenog organa da ispita
zakonitost izvesnog pravnog ili materijanog akta.
Naelo dvostepenosti- odluka dravnog organa
doneta u prvom stepenu moe biti preispitana
pred drugostepenim organom.
Najvanija pravna sredstva kojima se obezbeuje
kontrola i zatita zakonitostu su tuba i alba.
Kada se zahtev za ispitivanje zakonitosti podnosi
nekom sudskom organu, tada se takvo pravno
sredstvo naziva tuba.
alba je pravno sredstvo kojim se zahteva
ispitivnje zakonitosti upravnih akata od strane
vieg upravnog organa.

 Pravni lekovi su posebna vrsta pravnih sredstava kojima

se zahteva donoenje drugostepene odluke suda,
odnosno upravnog organa, i imaju za cilj da pobiju odluku
koja se smatra nezakonitom.
Redovni i vanredni pravni lekovi.
Redovni pravni lekovi se ulau protiv odluka koje jo
nisu postale pravosnane. Karakteristian redovni
pravni lek je alba protiv prvostepene odluke nadlenog
dravnog organa. Devolutivni-o njima reava via
instanca; suspenzivni- odlau pravosnanost pobijane
odluke.
Vanredni pravni lekovi se ulau protiv odluka koje su
postale pravosnane. Napr. Zahtev za zatitu
zakonitosti, Zahtev za ponavljanje postupka.
Granice do kojih se moe vriti kontrola zakonitosti:
Najvia sudska instanca
Postavljanje vremenskih rokova za upotrebu
odgovarajueg pravnog leka.

Sankcije zbog nezakonitosti

Prema nezakonitim aktima se primenjuju pravom
utvrene sankcije, koje se razlikuju u zavisnosti da li
je nezakonit akt pravni ili materijalni akt.
U sluaju nezakonitih pravnih akata izriu se
sankcije prema aktima koje imaju za cilj ponitaj
pravog akta i posledica koje je proizveo u pravnom
poretku.
Nitavi pravni akti se otklanjaju iz pravnog poretka
tako to se ponitavaju sve posledice koje je
proizveo nezakoniti pravni akt i to od momenta
njegovog donoenja (ex tunc). Ponitenje akta se
vri po slubenoj dunosti, a na nitavnost akta se
moe pozvati svako pravno zainteresovano lice.
Rok za podnoenje zahteva za ponitaj nije
ogranien.

 Uklanjanje ruljivih pravnih akata iz pravnog poretka

Na ruljivost se moe pozvati samo odnosno pravno
zainteresovano lice.
Zahtev za uklanjanje ruljivog akta iz pravnog poretka
moe se podneti samo u predvienom vremenskom roku.
Relativno nitavi akti u graanskom pravu.
Ukidanje ruljivog akta u ustavnom i upravnom pravupravna dejstva ukinutih akata prestaju od trenutka kada je
postala pravosnana odluka o ukidanju ruljivog akta (ex
nunc).
Konvalidacija ruljivog akta.
Sankcije prema nezakonitim materijalnim aktima se sastoje u
vrenju suprotne radnje sa ciljem da se uspostavi ono stanje
koje je postojalo pre nezakonitog materijalnog akta
(restitutivne sankcije). Prema licima koja su uinila
nezakonite materijalne ranje mogu se primeniti i retributivne
sankcije, koje imaju za cilj da ih odvrate od daljeg vrenja
nezakonitih akata.

Pravosnanost
S obzirom da pravni poredak tei konanom uklanjanju
svake povrede prava, odnosno neopozivom odstranjenju
spornih situacija, pravom je predvieno da postupak
ispitivanja zakonitosti odreenih akata mora biti, u
odreenom trenutku, definitivno okonan.
Akti ija je zakonitost utvrena okonavanjem postupka
za ispitivanje njihove zakonitosti nazivaju se
pravosnanim. Protiv ovakvih akata se ne mogu vie
ulagati redovni pravni lekovi.
Pravosnanost nastupa
Protekom roka koji je odreen za pokretanje postupka
ispitivanja zakonitosti, ako ovaj (postupak) nije pokrenut,
Odricanjem od prava na albu protiv prvostepene odluke
pod uslovima predvienim zakonom, ili
Donoenjem konane odluke o zakonitosti akta, ako je
alba uloena.

 Dejstvo pravosnanosti:
Nemogunost da iste stranke iznose isti spor na
reavanje nadlenom dravnom organu (naelo ne
bis in idem)
Vezanost nadlenog dravnog organa za
pravosnano presueni sluaj.
Mogunost pobijanja pravosnanih akata vanrednim
pravnim lekovima.

Stupanje na snagu
Stupanje na snagu znai da su subjekti ije se
ponaanje ureuje normom sadranom u optem aktu
obavezni od trenutka stupanja na snagu tog okta (odn.
pravnih normi koje akt sadri) da se ponaaju po toj
normi.
Trenutak stupanja na snagu nekog zakona odreuje se:
Zakonom, tako to sam zakon na kraju odreuje kada stupa na
snagu, ili
Ustavom ili posebnim zakonom koji sadrI optu normu o
stupanju na snagu zakona.

Opti pravni akti stupaju na snagu, a pojedinani pravni

akti stiu svojstvo pravosnanosti.
Konanost i pravosnanost upravnih akata.

Izvrnost
Izvrnost jednog pravnog akta znai da su subjekti duni da se
po njemu ponaaju, jer od trenutka nastupanja izvrnosti postoje
svi uslovi za to ponaanje.
Izvrni su po pravilu samo pojedinani akti, koji tano predviaju
uslove za svoju izvrnost i trenutak njenog nastupanja.
Izvrnost u irem smislu predstavlja svojstvo pojedinanog
pravnog akta koji je stupio na snagu da bude izvren.
Izvrnost u uem smislu znai da odnosni pravni akt od trenutka
sticanja izvrnosti moe da bude izvren primenom dravne
prinude.
Paricioni rok je rok u kome lice koje je duno da postupi po
pravosnanom pravnom aktu moe dobrovoljno da izvri
inidbu Istekom paricionog roka akt se moe izvriti
primenom dravne prinude.
Izvran moe biti svaki pojedinaan pravni akt. Upravni i sudski
akt neposredno se izvravaju prinudom (kad je to nuno), a
pravni posao se izvrava posredno putem sudskog akta.
Odnos pravosnanosti i izvrnosti.

Primena prava
Primena prava je ponaanje pravnih subjekata po pravnim
normama. Kako se pravna norma sastoji od dispozicije i
sankcije i primena prava se moe odrediti kao ponaanje
odgovarajuih pravnih subjekata bilo po dispoziciji bilo po
sankciji.
Ponaanje po dispoziciji dobrovoljna primena prava.
(Ponaanje subjekta potinjenog dispoziciji).
Prinudna primena prava - ponaanje po sankciji. (Ponaanje
dva subjekta, prekrioca dispozicije i dravnog organa za
prinudu).
Restitutivne i retributivne sankcije.
Primena prava kao primena opte pravne norme na konkretan
sluaj koji je u njoj predvien.
Utvrivanje da se opta norma odnosi na dati konkretan
sluaj (pravni silogizam)
Izvoenje pojedinane pravne norme za taj konkretni
sluaj iz opte norme.

Postupak primene pravne norme

Radnje kojima se primenjuje pravo su usmerene na dva cilja:

Tano odreivanje ponaanja koje norma zahteva u datom konkretnom

sluaju,
Izvrenje samog ponaanja.

Odreivanje ponaanja prema pravnoj normi

Neophodno je utvrditi i oceniti injenice konkretnog
sluaja koji treba reiti. Jeziko oblikovanje i utvrivanje
pravno relevantnih injenica konkretnog sluaja koji
treba reiti.
Neophodno je iznai normu odnosno izvriti izbor
pravnih normi pogodnih za primenu na dotini sluaj.
Pritom treba utvrditi autentian tekst tih normi (tzv. nia
kritika pravne norme) kao i vaenje ovih pravnih normi
(tzv. via kritika pravne norme). Tumaenje pravnih
normi.
Neophodno je uporediti pravne injenice opisane u
pretpostavci dispozicije uslovne pravne norme sa
realnim injenicama konkretnog sluaja.

 Subsumcija- zakljuak da li se konkretni

sluaj moe podvesti (subsumirati) pod
utvrenu pravnu normu.
Izricanje pravne posledice ili posledica.
Odluka u konkretnom sluaju javlja se u obliku
pravne posledice odnosno konkluzije procesa
subsumcije, ija je misaona ema pravni
silogizam (u formalnoj logici, silogizam se
odreuje kao posredan deduktivan zakljuak
iz tano dve premise).
Pravnom silogizmu se moe pristupiti tek kad je
obavljen zadatak tumaenja apstraktnog
pravnog pravila (velike premise) i data
kvalifikacija pravno relevantnih injenica
konkretnog sluaja (mala premisa).

Dokazi
Dva osnovna znaenja rei dokaz:
Dokazno sredstvo - uviaj, isprava, svedok, vetak,
Rezultat izvedenog dokaza iskaz svedoka, vetaka,
sadrina isprave.
Nikad se ne dokazuju SVE injenice jednog sluaja, ve samo
PRAVNO RELEVANTNE injenice.
Neposredni i posredni dokazi
Neposrednim dokazima se postojanje izvesnih pravno
relevantnih injenica utvruje neposrednim ulnim
opaanjem o svojstvima ili stanjima stvari ili lica (uviaj ili
pregled isprave).
Posredni dokazi su oni dokazi gde se injenice koje se
dokazuju ne mogu posmatrati neposredno, ve se njihovo
postojanje utvruje pomou veze izmeu njih i drugih
injenica (dokaza u uem smislu) koje se mogu
neposredno posmatrati (napr. iskaz svedoka, iskaz
vetaka).

 Ocena dokaza:
Naelo slobodne ocene dokaza- sud ili drugi dravni
organ je slobodan u oceni dokaza. Slobodna ocena
dokaza NIJE proizvoljnost. Argumentacija
suda/dravnog organa podlona je kontroli vie
instance. Uz to, ni prema naelu slobodne ocene
dokaza se sudu ne daje ovlaenje da se uputa u
ocenu dokazne snage javne isprave. Sem toga, sud
slobodno ceni iskaz vetaka, ali ga redovno usvaja.
Naelo tzv. formalne istine: organ pred kojim se izvodi
dokazivanje je bio obavezan da izvesnu injenicu
smatra dokazanom im za nju postoji odreen broj
dokaza odreenog kvaliteta.

Pretpostavke
Pravne pretpostavke ili prezumcije su pravila koja
odreuju da se izvesne pravno relevantne injenice
imaju smatrati istinitim i bez potrebe da budu dokazane.
Oborive pretpostavke: kod oborivih pretpostavki se
pretpostavljaju kao tane one injenice koje su
normalno, u najveem broju sluajeva zaista i tane, i
koje su verovatno tane i u datom konkretnom sluaju.
Da bi se omoguilo utvrivanje netanosti pretpostavke,
doputeno je onom ko tvrdi da ona nije tana i
zainteresovan je, da to i dokae. Teret dokazivanja u
sluaju oborive pretpostavke prebacuje se na onoga ko
tvrdi da je ona netana.
Neoborive pretpostavke: u izvesnim sluajevima
drutveni interes moe zahtevati da se izvesne
pretpostavke proglase neoborivim, tj. da se iskljui
mogunost dokazivanja njihove tanosti.

Fikcije
Fikcija je pravnotehniko sredstvo kojim
se proglaava za tano ono to nije tano
i za ta se zna da nije tano.
Svrha fikcija u pravu je da se na najlaki
nain ostvare izvesni doputeni ciljevi.
Smatranje zaetog deteta roenim, ako je
to u njegovom interesu ili pak smatranje
zgrade ambasade strane drave delom
teritorije te drave kao primeri fikcija u
pravu.

Vaenje pravnih normi u prostoru

Naelo teritorijalnog vaenja pravnih normi:
Pravo jedne drave vai na teritoriji te drave.
Po tim normama su duna da se ponaaju samo
lica koja se nalaze na teritoriji te drave, a pravo
se primenjuje i na stvari koje se nalaze na njenoj
teritoriji.
Reavanje sukoba zakona prema
meunarodnom privatnom pravu.
Fikcija eksteritorijalnosti.
Vaenje pojedninanih pravnih akata i pravnih
poslova na celoj teritoriji.

Vaenje pravnih normi u vremenu

Dva vremenska momenta, poetak i prestanak vaenja
pravnih normi, odn. pravnih akata koji sadre pravne
norme.
Pravna norma, naelno, moe poeti da vai ili
Od momenta njenog usvajanja odn. izricanja, ili
Od trenutka njenog objavljivanja odn. dostavljanja
adresatu, ili
Protekom odreenog vremena od objavljivanja u
slubenom glasilu odn. od dostavljanja adresatu.
Pravilo da opte pravne norme stupaju na snagu
protekom odreenog vremena od dana objavljivanja u
odgovarajuem slubenom glasilu. Vacatio legis

 Prestanak vaenja pravne norme

Abrogacija: izriito ukidanje vaee pravne norme
donoenjem nove u kojoj se istie da prethodna
norma prestaje da vai.
Derogacija: preutno ukidanje vaee pravne
norme donoenjem nove pravne norme iste ili vie
pravne snage kojom se ureuje isti odnos na
drugaiji nain, s tim da se u njoj ne navodi izriito
da ranije vaea norma prestaje da vai.
Lex superior derogat legi inferiori (vii zakon
ukida nii)
Lex posterior derogat legi priori (docniji zakon
ukida raniji)
Lex specialis derogat legi generali (specijalni
zakon ukida opti).
Ako je pravna norma doneta na odreeno vreme,
ona prestaje da vai istekom tog vremena.

Povratno dejstvo pravnih normi

Po pravilu, pravna norma vai za budunost, tj. od
trenutka kad je stupila na snagu za budue
ponaanje odnosnih subjekata.
Sluaj da pravne norme budu obavezne za
odnosne subjekte i pre nego to su donete naziva
se povratno (retroaktivno) dejstvo pravne norme.
Povratno dejstvo pravne norme znai da se na
ponaanje subjekta koje je regulisano normom koja
ima povratno dejstvo primenjuje sankcija te norme,
ukoliko je to ponaanje prekraj dotine norme, ili
da se pravne posledice subjektovog ponaanja
cene po normi sa povratnim dejstvom.

TUMAENJE PRAVA
Pojam tumaenja uopte
Tumaenje je delatnost kojom se utvruje znaenje (smisao)
neke materijalne pojave koja je i upotrebljena da bi se ono
(znaenje) saoptilo. Materijalna pojava koja je nosilac znaenja
naziva se znak.
Dve strane u procesu tumaenja:
Jedna upotrebljava znak da bi saoptila sadraj svoje psihe,
Druga opaa znak i pomou njega saznaje pomenuti sadraj.

Zakonik (kodeks) znaenja - dogovor o znaenju znakova.

Jezik kao najvaniji sistem znakova.
Tri mogua znaenja:

Znaenje koje tvorac pridaje znacima,

Znaenje znakova prema zakoniku znaenja,
Znaenje koje subjekt tumaenja daje sistemu znakova.
Cilj saobraaja svesti putem znakova je poklapanje ova tri znaenja.
U praksi meutim uvek postoji odreeno nepoklapanjne izmeu
navedenih znaenja.

Pravi cilj tumaa nije da utvrdi smisao samih znakova koji su

upotrebljeni, drei se njihovog zakonika znaenja, nego da
putem njih utvrdi sadraj svesti koji je odailja izrazio pomou
njih.

Pojam tumaenja prava

Tumaenje prava kao utvrivanje tanog (ili

pravog) znaenja (smisla) pravnih normi.
Primer:
Suprunici imaju ista prava i dunosti prema deci:
oni su duni starati se zajedniki o njihovom
izdravanju i vaspitavanju.
Za obaveze koje u toku braka uzme na sebe
jedan suprunik za tekue potrebe zajednice
odgovara poveriocu i drugi suprunik kao da ih je
on sam na sebe uzeo
Suprunik koji nema sredstava za ivot, a
nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo
na izdravanje od drugog suprunika ukoliko je
ovaj u stanju da to uini.

 Tumaenje prava i pravna praznina

Tumaei bilo koju normu, uvek se u stvari tumai celokupan
pravni sistem iji je ona deo. Tumaenje pravne norme je zato
uvek tumaenje dotinog pozitivnog prava kao celine.
U sluaju postojanja pravne praznine naroito dolazi do izraaja
tumaenje prava kao celine. Tuma u ovom sluaju tumai
normu koja takorei i ne postoji te je ovde re o tumaenju u
irem smislu, za razliku od tumaenja postojee norme (odn.
tumaenja u uem smislu).

Znaaj tumaenja prava

Tumaeje prava kao sastavni deo procesa saznanja pravne
norme.
Do krenja pravne norme i od graana, a naroito od dravnih
organa, ne dolazi toliko otud to oni namerno ele da prekre
pravo, ve pre svega otud to nisu dobro protumaili odnosne
pravne norme.

 Predmet tumaenja prava

Predmet tumaenja u uem smislu je pravna
norma, jedna ili vie njih, meusobno
povezanih nekom vezom.
Predmet tumaenja u irem smislu ceo pravni
sistem, sve norme.

Vrste tumaa prava

Tumae treba podeliti najpre najpre prema tome da li su
Dravni organi, ili
Nedravni subjekti.
Kad dravni organi tumae pravo kao svoju slubenu
nadleznost, po pravilu njihovo tumaenje ima odreenu
obaveznu pravni snagu. Kad pravo tumae nedravni
subjekti, njihovo tumaenje nema obaveznu pravnu snagu.
Tumaenje norme od strane stvaraoca norme i od subjekta koji
nije stvaralac dotine pravne norme.
Autentino tumaenje norme vri njen sopstveni stvaralac.
Autentino tumaenje u stvari i nije tumaenje u pravom
smislu - kada dravni organ tumai normu koju je doneo on
stvara novu pravnu normu, donosi novi pravni akt, kojim se
precizira i razrauje norme koju je ranije doneo i koju
tumai. Radnja tumaenja dodue postoji, ali se njoj dodaje
i stvaranje nove pravne norme, kojom je izraen rezultat
tumaenja.
Povratno dejstvo interpretativnih zakona.

 Tumaenje dravnih organa

Radnja tumaenja kao sastavni deo radnje primene prava
od strane upravnih i sudskih organa.
Vanost sudskog tumaenja.
Tumaenje nedravnih subjekata
Sa ciljem primenjivanja neke norme koju je neko drugi
stvorio, ili
Kao vrsta autentinog tumaenja sopstvenih normi. U
ovom sluaju takvo tumaenje obavezuje odnosne
tumae, zavisno od pravne snage akta kojim se ono daje.
Obaveznost sa pristankom.
Nauno tumaenje
Tumaenje koje daje pravna nauka u svojoj slobodnoj
delatnosti i koje nema za svrhu neposrednu primenu prava
od strane samog tumaa.
Celokupna pravna nauka kao sredstvo tumaenja.

 Postupak tumaenja
Utvrivanje tanog teksta norme, kao i da li
ona ini deo pozitivniog prava.
Utvrivanje pravog znaenja pravne norme
Utvrivanje njenog tanog znaenja shodno
zakoniku znaenja, tj. utvrivanja njenog jezikog
znaenja.
Utvrivanje pravog znaenja pravne norme.
Uporeivanje jezikog i pravog znaenja pravne
norme. Ukoliko se ova dva znaenja poklapaju,
tumaenje je zavreno. Ukoliko se pak razilaze,
pristupa se ispravljanju jezikog znaenja pravim
znaenjem.

 Sredstva tumaenja

Jezik
Logika
Sistem prava
Istorija norme
Cilj norme.

Pomou sredstava tuma pristupa tumaenju, povezujui

rezultate koje dobija pojedinim sredstvima u jednu
loginu celinu.
Jezik kao glavno sredstvo, ostala su u odreenom smislu
sporedna, tj. slue samo ispravljanju jezikog smisla.
Unutranja sredstva: logiko i sistemsko tumaenje.
Spoljanja sredstva: istorijsko i ciljno tumaenje.
Navedenim sredstvima (logikim, sistemskim, istorijskim i
ciljnim tumaenjem) utvruje se pravo znaenje pravne
norme.

Jeziko znaenje pravne norme

Jeziko znaenje je ono znaenje koje se dobija primenom

zakonika znaenja, tj. pravila jezika, jezikim tumaenjem.
Jeziko znaenje dobijeno jezikim tumaenjem moe biti ili jasno ili
nejasno. Ukoliko je nejasno, ono se mora razjanjavati drugim
sredstvima tumaenja, ime se istovremeno utvruje i pravo
znaenje norme.
Nejasno znaenje
Besmislena norma
Pravna norma je besmislena kad nema nikakvog znaenja,
tako da se ne moe otkriti sadraj psihe koji se njome
iskazuje.
Besmislenost norme kad se povee s drugim pravnim
normama. Protivrenost normi koja dovodi do sukoba
znaenja normi, koji se reava sistemskim tumaenjem.
Neodreena norma
Neodreena norma ima vie znaenja, a ne zna se koje od
njih je pravo. Uzroci: nesavrenost jezika ili neodreenost
pojmova.
Neodreeni pojmovi

Jeziko tumaenje

Jeziko znaenje norme utvruje se jezikim tumaenjem, tj. pomou

zakonika znaenja pojedinih elemenata jezika kao sredstva izraavanja.
Glavni elementi jezika koji se upotrebljavaju za izraavanje su rei,
skupovi rei, reenice i, u pisanom jeziku, interpunkcijski znaci.
Leksiko, gramatiko, sintaksiko, interpunkcijsko tumaenje.
Znaenje upotrebljenih jezikih elemenata se utvruje prema zakoniku
znaenja koji je upotrebljavao tvorac norme.
Stvaranje posebnih termina za preciznu oznaku najvanijih pravnih
pojmova.
Jednima se oznaavaju isto pravni pojmovi koji ne postoje van
oblasti prava (napr. vinost, poslovna sposobnost, izvrnost)
Drugi pojmovi postoje i van prava, u obinom ivotu, pa ih pravo
uzima odatle i daje im posebno precizirano znaenje (napr. Stvar,
roditelj, akt).
Prilikom jezikog tumaenja se mora uzeti da svaki jeziki znak ima
svoje sopstveno znaenje, tj. da nije suvian u optem tekstu norme.
Svakom jezikom znaku, ukoliko on ima vie znaenja, treba dati ono
znaenje koje on normalno, po zakoniku znaenja ima, i to znaenje
koje mu je prvo ili glavno.

 Tehnika pravila za utvrivanje jezikog znaenja

Jezikim znacima ne treba pridavati poseban pravni
smisao ukoliko za to ne postoje dovoljno osnovani i vrsti
razlozi.
Znacima koji oigledno imaju osobeno pravno znaenje,
razliito od onog u obinom jeziku, treba, po pravilu
pridavati opte pravno znaenje, tj. ono koje imaju s
obzirom na celokupan pravni sistem, a samo izuzetno
posebno pravno znaenje, tj. ono koje imaju u okviru
jednog dela pravnog sistema.
Pri odreivanju posebnog pravnog znaenja pojedinih
izraza mora se voditi rauna i o znaenju slinih znakova u
drugim odgovarajuim delovima pravnog sistema.
Ukoliko je u pravnom aktu izriito odreeno znaenje
pojedinih znakova, treba se strikno drati tih odredbi.
Istim znacima u istoj pravnoj normi, odnosno aktu, ne
treba bez dovoljno razloga, davati razliita znaenja.

Pravo znaenje pravne norme

Zadatak tumaenja pravne norme je u utvrivanju njenog
pravog znaenja.
Pravo znaenje kao znaenje pravne norme koje
obezbeuje ispravno i najpotpunije mogue vrenje one
uloge koju ta norma ima u drutvu.
Vezano i slobodno tumaenje
Vezano tumaenje je ono tumaenje koje kao pravo znaenje
uzima jedno od jeziki moguih znaenja, odnosno jedino
mogue jeziko znaenje, ako je mogue samo jedno takvo
znaenje.
Slobodno tumaenje je ono tumaenje gde tuma nije vezan
nikakvim jezikim znaenjem norme, ve je slobdan da joj da
onakvo znaenje kakvo on nalazi za potrebno, bez obzira to
ono nije jeziki mogue. Slobodno tumaenje kao conradictio in
adjecto (oksimoron).

 Subjektivno tumaenje
Subjektivno tumaenje se sastoji u poistoveivanju
pravog znaenja norme s onim znaenjem koje joj je
hteo dati njen tvorac. Pitanje volje tvorca pravne
norme.
Objektivno tumaenje
Objektivno tumaenje ne istrauje volju tvorca norme.
Po objektivnom tumaenju pravo znaenje norme nije
ono koje joj pridaje njen tvorac ve koje joj pridaje
drutvo.
Ue shvatanje objektivnpg tumaenja: Pravo
znaenje norme je ono koje je odreeno
zakonikom znaenja, a ovaj je drutvena tvorevina.
Norma je sam tekst norme, jeziko znaenje je
jedino pravo znaenje norme.
[ire shvatanje objektivnog tumaenja ne smatra da
je pravo znaenje norme njeno jeziko znaenje.
Pravo znaenje norme je znaenje koje bi joj
pridao jedan savreno razuman subjekt kako bi
najbolje posluila drutvu u kome je i za koje je
stvorena.

Pravna norma nije ono to je njen tvorac hteo da ona bude,

ve ono to ona stvarno jeste. Relevantnodt IZJAVE volje.
Jeziko znaenje nije pravo znaenje pravne norme ali ono
odreuje granicu objektivnom tumaenju.
Izmeu subjektivnog i objektivnog tumaenja treba izabrati
objektivno kao ono koje prua pravo znaenje norme.
Subjektivno tumaenje kao dopunsko sredstvo objektivnog
tumaenja.

Statiko tumaenje
Prema statikom tumaenju pravi smisao pravne norme je
onaj koji je norma imala u trenutku svog donoenja.
Evolucionistiko tumaenje
Evolucionistiko tumaenje postoji kad se pravim
znaenjem norme smatra ono znaenje koje norma ima u
trenutku tumaenja. Evolucionistiko tumaenje postoji
samo ako se znaenje norme promenjeno od trenutka
njenog donoenja, do trenutka tumaenja.

Sredstva utvrivanja pravog znaenja

pravne norme
Logiko tumaenje
Logiko tumaenje se sastoji u utvrivanju
znaenja norme pomou logike, tj. primenom
zakona logike na znaenje koje se dobija
jezikim i drugim vrstama tumaenja.
Dva osnovna rezultata logikog tumaenja:
Utvrivanje da li znaenje koje se dobija drugim
vrstama tumaenja logiki mogue,
Izvlaenje iz norme onog znaenja koje se ne moe
dobiti jezikim ili drugim tumaenjem.

Protivrenost u samoj normi i protivrenost

izmeu dve ili vie normi.

 Izvlaenje iz norme onog znaenja koje se ne moe dobiti

jezikim ili drugim tumaenjem.
Prosta primena osnovnog logikog naela istovetnosti
(principa identiteta). Znaenje koje se ovim tumaenje izvlaI
iz norme potpuno je pouzdano utvreno kao I ono koje se
dobija jezikim tumaenjem. Njime se dato jeziko znaenje
proiruje i na predmete koji nisu neposredno sadrani u
samom iskazu.
Znaenje norme se izvodi pomou mnogo sloenijih
zakljuivanja na osnovu izvesnih pravila koja je teko nazvati
logikim u strogom smislu reI I koja nisu sadrana u samom
pravu, ve ih stvara sam tuma.
Zabranjeno je iI desnom stranom ulice. Logikim
tumaenjem utvrujemo da je doputeno iI levom
stranom ulice.
Neophodan oprez pri upotebi ove vrste tumaenja. Da li je
znaenje utvreno ovim tumaenjem pravo znaenje
pravne norme moemo utvrditi tek posle tumaenja i
drugim sredstvima tumaenja.

 Sistematsko tumaenje
Sistematsko tumaenje je utvrivanje znaenja pravne norme
pomou veze izmeu nje i svih ostalih normi koje ine pravni
sistem.
Dve osnovne vrste sistematskog tumaenja:
Ono koje se vri pomou mesta koje norma zauzima,
Ono koje se vri pomou smisaonog povezivanja normi.
Rasporeivanje normi u pojedine delove jednog akta i davanje
naslova ovim delovima ima za cilj da blie odredi njihovo
znaenje. Od mesta norme u odnosnom delu akta zavisi i
njeno znaenje. Sistematika, naroito naslovi pojedinih
delova akta, ne ine sami po sebi nikakve pravne norme,
koje bi po svojoj obaveznoj snazi bile jednake pravnim
normama. Njih treba shvatiti kao pomona sredstva.
Nia norma po obimu ne sme ne sme protivreiti vioj normi,
koju konkretizuje. Pomou znaenja optije norme odreuje i
znaenje manje opte. Optija norma samo postavlja okvire,
granice znaenja manje opte norme.
Naela su opte pravne norme koje vre odreen uticaj na
tumaenje niih pravnih normi.

 Istorijsko tumaenje
Istorijsko tumaenje tumai norme pomou
drutvenih okolnosti. Ovim tumaenjem se
istrauju okolnosti koje utiu na odreivanje
cilja norme istorijskim metodama.
Istorijsko tumaenje ispituje
Opte drutveno stanje koje je prethodilo normi,
Pripremne radove na donoenju normi,
postupak donoenja, predloge I njihove
promene, diskusije, i sl,
Promene u samoj normi tokom njenog trajanja i
uzroke koji su ih izazvali.

 Ciljno (teleoloko) tumaenje

Ciljnim tumaenjem se reava koje je od
moguih znaenja (znaenja utvrenih drugim
sredstvima tumaenja) pravne norme njeno
pravo znaenje.
Cilj norme je ostvarenje odreenog uticaja na
drutvo, koji je koristan.
Odreivanje cilja norme.

Analogija

Analogija odn. tumaenje po slinosti je osnovni nain tumaenja

pomou koga se popunjavaju pravne praznine.

Analogija znai da se na jedan sluaj koji nije regulisan optom

pravnom normom primenjuje pravna norma koja je predviena za
neki drugi sluaj, koji je sa njim slian, i to upravo na osnovu te
slinosti.

Analogija je meovit, induktivno-deduktivan zakljuak, koji nam

omoguava da na osnovu zajednikih poznatih obeleja dva sluaja i
poznatih obeleja za koja znamo da u jednom sluaju proistiu iz
zajednikih obeleja, zakljuimo da takva ista obeleja postoje i u
drugom sluaju, iako nam ovo niije poznato.
Tanost analogije zavisi od tanosti premise deduktivnog zakljuka, tj.
Od tanosti induktivnog dela.
Bitna taka pri primeni analogije je utvrivanje odgovarajueg
drutvenog interesa koji se titi normom koja treba da bude primenjena
analogijom, utvrivanje tzv. zakonskog razloga (ratio legis), razloga
zbog koga je ta norma doneta. Ovo se postie ciljnim tumaenjem.
Pomou analogije posebna pravna norma koja se odnosi na jedan
sluaj pro[iruje se I na drugi, zato to I u jednom I u drugom sluaju
postojiisti zakonski razlog, odn. Isti interes koji treba zatititi.
Zakonska (analogia legis) i pravna (analogia iuris) analogija.

Razlog suprotnosti Argumentum a

contrario

Razlog suprotnosti slui da se pravne praznine popunjavaju na

nain koji je suprotan analogiji.
Prema razlogu suprotnosti se za sve sluajeve koje neka norma ne
obuhvataprimenjuje norma koja joj je slina.
Pri zakljuivanju na osnovu zakona suprotnosti polazni stav je da je
jedna norma propisana za jedan sluaj na osnovu svih njegovih
sastavnih obeleja- zakonski razlog nije samo jedno ili nekoliko
obeleja sluaja ve sva obeleja u celini. Poto se takav sluaj
nesumnjivo razlikuje od sluaja koji predstavlja prazninu, to se na
njega i ne moe primeniti norma koja je propisana za drukiji sluaj,
ve njoj suprotna norma.
Argumetum a cotrario kao nain zakljuivanja koji se primenjuje
kada postoji jedna opta i jedna posebnija norma, koja predstavlja
izuzuetak u odnosu na optiju. Tada se za sve sluajeve koji nisu
obuhvaeni posebnijomnormom na osnovu razloga suprotnosti
smatra da potpadaju pod optu normu.

Usko tumaenje izuzetaka

Exceptiones non sunt extendendae
Izuzetak u pravu treba usko tumaiti.
Ako je jedna norma izuzuetak u odnosu na neku
drugu, optiju normu, onda se ona mora usko
tumaiti, tj. mora se kao njen pravi smisao uzeti
onaj najui smisao.
Izuzetak je posebna norma u odnosu na optiju
koja ima suprotan sadraj od ove.

Popunjavanje pravnih praznina optim

naelima
Opta naela su pravne norme koje obuhvataju
veoma veliki broj konkretnih sluajeva, tako da slue
kao osnov za nastanak mnogobrojnih konkretnih
normi koje ove sluajeve podrobnije reguliu.
Naelo da svaka teta treba da se nadoknadi;
naelo da ugovori moraju savesno da se
izvravaju.
U izvesnim sluajevima naelo ne mora biti
razraeno konkretnom normom. Takve praznine
se popunjavaju optim pravnim naelima.
Prividna praznina ?

Uporeivanje jezikog i pravog

znaenja
Tuma je vezan jezikim znaenjem norme i pravo znaenje
norme moe biti samo jedno od njenih jezikih znaenja.
Pravo znaenje norme ne moe biti neko znaenje koje nije
jeziko znaenje. Zahtev pravne sigurnosti, zakonitosti i
jednakosti pred pravom.
Ispravljanje norme s jasnim znaenjem u sluaju omake
S objektivnog gledita omaka postoji kad nijedan
prosean ovek, koji bi stvarao normu ne bi ovu formulisao
tako kako je formulisao, jer bi time oigledno uinio
nemoguom njenu primenu ili tako teko otetiointeres koji
inae pravo normalno titi, da bi to bilo potpuno
neprihvatljivo.
Vozila se u gradu moraju kretati najmanjom brzinom od
3000 km na sat.
Za krau kradljivac moe biti osuen kaznom zatvora od
300 godina.

 Omaku treba razlikovati od nesavrenosti norme. Kod

nesavrenosti norme tvorac norme stvara nesavrenu
normu kad hoe da ona bude takva kakva je, a ona kao
takva nije savrena. Nesavrenost norme se ne ispravlja.
Utvrivanje omake spada u tumaenje, a njeno
ispravljanje u stvaranje prava.
Omaka je samo ona koja se nalazi u originalnom tekstu
norme.
Ispravljanje norme u sluaju pravne praznine
Pitanje da li postoji pravna praznina ili je re o odnosima
koji ne treba da budu regulisani pravom.
Dotian deo prava sluI kao bitan oslonac za popunjavanje
pravne praznine. Taj deo prava prua ono pravo znaenje
koje je jedno od njegovih moguih znaenja ukoliko se
povee sa znaenjem celokupnog prava.

 Ispravljanje besmislenih normi

Besmislenost kao rezultat omake.
Besmislena norma se smatra nepostojeom, a na sluaj koji
ona regulie se primenjuju pravila o pravnoj praznini.
Meusobno protivrene norme: ni jedna od njih ne postoji, ili
se uzima da jedna od njih postoji i vai. Izbor zavisi od ocene
vanosti odgovarajuih interesa u sukobu.
Besmislena norma nema jeziko znaenje, pa tako nema ni
pravo znaenje, jer pravo znaenje moe biti samo jedno od
jezikih znaenja.
Ispravljanje neodreenih normi
Neodreena norma je ona koja ima vie moguih jezikih
znaenja, pa je njeno pravo znaenje jedno od njih.
Podela znaenja po obimu na srednja, uska i iroka. Srednje
znaenje (normalno, bukavalno) je ono znaenje koje
obuhvata one subjekte koji se normalno, proseno
obuhvataju dotinim znaenjem, tj. koje je prvo i najee
shodno zakoniku znaenja.