Odrustva

Vladimir olovi
OSIGURAVAJUA DRUTVA
Zakonodavstvo Srbije,
pravo EU, uporedno pravo
Institut za uporedno pravo
Vladimir olovi
Institut za uporedno pravo, Beograd
OSIGURAVAJUA DRUTVA
(zakonodavstvo Srbije, pravo EU, uporedno pravo)
Izdava
Institut za uporedno pravo
Za izdavaa
Dr Jovan iri
Recenzenti
Prof. dr Zdravko Petrovi
Dr Duko Dimitrijevi
Prof. dr dr Wolfgang Rohrbach
Tira
300 primeraka
ISBN 978-86-80059-70-9
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
Objavljivanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj

Republike Srbije.
Prof. dr Vladimir olovi
OSIGURAVAJUA DRUTVA
Zakonodavstvo Srbije, pravo EU, uporedno pravo
Beograd, 2010
SADRAJ
PREDGOVOR IZVODI IZ RECENZIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
Prvi deo:
OSIGURAVAJUE DRUTVO KAO POSEBAN OBLIK
PRIVREDNOG DRUTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13
1. Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva . . . . . . .
13
Poslovi osiguranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oblici osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Posredovanje i zastupanje u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Filijale stranih osiguravajuih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Osiguranje imovine i lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . .
Obavezno osiguranje u saobraaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Druga pitanja vezana za funkcionisanje osiguravajuih drutava . .
15
16
17
18
18
19
20
21
2. Retroaktivnost ZO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23
3. Istorija osiguravajuih drutava na naim prostorima . . . . . . . . . . . . . .
28
Istorija osiguranja i osiguravajuih drutava na naim prostorima do

Prvog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Osiguranje kod nas izmeu dva svetska rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Osiguranje kod nas posle Drugog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
4.Osiguravajua drutva danas u Srbiji i u drugim zemljama . . . . . . . .
33
Drugi deo:
OSIGURAVAJUA DRUTVA U ZAKONODAVSTVU
REPUBLIKE SRBIJE, PRAVU EU I UPOREDNOM ZAKONODAVSTVU . . . . 38
I) AKCIONARSKO DRUTVO ZA OSIGURANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
39
1. Akcionarsko drutvo za osiguranje pojam, uslovi osnivanja, davanje i

gubitak dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja . . . . . . . . . 39
Pojam i uslovi za osnivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
39
Osiguravajua drutva
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i

reosiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dozvola za obavljanje poslova osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje
poslova osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prestanak vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja. . . . . . .
Firma i sedite akcionarskog drutva za osiguranje . . . . . . . . . . . . . .
Saglasnost za ulaganja u druga pravna lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
43
44
44
44
2. Organi akcionarskog drutva za osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
44
Izbor lanova uprave i nadzornog odbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Obaveze i odgovornosti lanova uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nadlenost nadzornog odbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Organi osiguravajueg drutva u pojedinim evropskim zemljama .
45
46
47
48
3. Akti akcionarskog drutva za osiguranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
49
4. Uee i kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva . . . . .
50
Uee i kvalifikovano uee u kapitalu privrednog subjekta . . . . .

Povezana lica i kvalifikovano uee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravila o kvalifikovanom ueu u zakonodavstvima
BiH i u Hrvatske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kvalifikovano uee u pojedinim evropskim zemljama . . . . . . . . . .
Zakljuna razmatranja o kvalifikovanom ueu u kapitalu
osiguravajueg drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
50
54
5. Povezana lica u osiguravajuem drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Povezana lica zajedniki interes i uticaj na poslovanje
privrednog subjekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pojam povezanih lica u osiguravajuem drutvu . . . . . . . . . . . . . . . .
Zakljuna razmatranja o povezanim licima u
osiguravajuem drutvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
41
42
54
55
55
56
56
58
62
6. Osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje u zemljama u regionu .
63
Osnivanje osiguravajuih drutava u Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . .

Republika Srpska (BiH). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Crna Gora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
63
66
67
7. Postupak dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja u

pojedinim evropskim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
II) DRUTVO ZA UZAJAMNO OSIGURANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
Sadraj
1. Opti pojmovi o drutvu za uzajamno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
2. Status, upravljanje i ulozi i doprinosi osnivaa i lanova . . . . . . . . . . . .
69
3. Drutvo sa neogranienim i drutvo sa ogranienim doprinosom. . . .
70
4. Neke specifinosti osnivanja drutva za uzajamno osiguranje . . . . . . .
71
5. Odnos akcionarskog drutva za osiguranje i drutva za uzajamno

osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
72
6. Primena pravila o kvalifikovanom ueu u kapitalu na drutvo za

uzajamno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
73
7. Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvima

Republike Srpske i Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
74
8. Drutva za uzajamno osiguranje u drugim zemljama. . . . . . . . . . . . . . .
77
9. Pogled na regulisanje drutva za uzajamno osiguranje u ZO . . . . . . . .
79
III) POSREDOVANJE I ZASTUPANJE U OSIGURANJU . . . . . . . . . . . . . . .
80
1. Posrednici u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
80
Drutvo za posredovanje u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Posredovanje u osiguranju po pravu EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
80
83
2. Zastupnici u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
Osnivanje drutva za zastupanje u osiguranju. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
3. Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . .
87
IV) IMOVINA I UPRAVLJANJE IMOVINOM U

OSIGURAVAJUEM DRUTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
89
V) PORTFELJ OSIGURANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
96
1. Pojam portfelja osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
96
2. Prenos portfelja osiguranja u domaem zakonodavstvu. . . . . . . . . . . . .
97
Pojedine odredbe o prenosu portfelja osiguranja u zakonodavstvu

Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
3. Prenos portfelja kod ugovora o osiguranju ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
4. Prenos portfelja osiguranja u sluaju pokretanja steajnog
postupka protiv osiguravajueg drutva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
5. Primeri iz domae prakse koja se odnosi na prenos portfelja . . . . . . . . 106
VI) NADZOR NAD RADOM OSIGURAVAJUIH DRUTAVA . . . . . . . . . 108
Osiguravajua drutva
1. Nadzor nad radom osiguravaa po ZO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

2. Nadzor nad poslovanjem osiguravajuih drutava u drugim zemljama . . . 120
3. Nadzor nad obavljanjem poslova osiguranja autoodgovornosti . . . . . . 121
4. Nadzor Narodne banke Srbije nad sprovoenjem graninog osiguranja 125
5. Revizija i interna revizija u osiguravajuem drutvu. . . . . . . . . . . . . . . . 129
VII) DELATNOST AKTUARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
VIII) STATUSNE PROMENE OSIGURAVAJUIH DRUTAVA . . . . . . . . . 136
1. Pretvaranje drutva za uzajamno osiguranje u akcionarsko drutvo za
osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2. Udruenje drutava za osiguranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
IX) STATUS OSIGURAVAJUIH DRUTAVA U PRAVU EU . . . . . . . . . . . 140
Trei deo:
STATUS STRANIH OSIGURAVAJUIH DRUTAVA VAN DRAVE
OSNIVANJA (SEDITA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
1. Status filijala uopte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
2. Filijale osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
3. Regulisanje statusa filijala osiguravajuih drutava u EU. . . . . . . . . . . . 149
4. Status filijala osiguravajuih drutava u pojedinim lanicama EU . . . . 155
5. Regulisanje statusa filijala osiguravajuih drutava u
Hrvatskoj i Republici Srpskoj (BiH) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
6. Status filijala stranih osiguravajuih drutava u Republici Srbiji. . . . . . 167
7. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
etvrti deo:
PRESTANAK OSIGURAVAJUIH DRUTAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
1. Prestanak osiguravajuih drutava u zakonodavstvu Republike Srbije 174
Uopte o steajnom i likvidacionom postupku protiv osiguravajuih
drutava kao posebnom steajnom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Steajni postupak protiv osiguravajuih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . 176
Likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu Srbije . . . . . 183
Sadraj
Retroaktivnost Zakona o steaju i likvidaciji banaka

i osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
2. Prestanak osiguravajuih drutava u pravima zemalja u regionu . . . . . 186
Zakonodavstvo Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu
Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu
Republike Srpske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
3. Prestanak osiguravajuih drutava u pravu EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Preambula Direktive i osnovne odredbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mere reorganizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Likvidacioni postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zajednike odredbe Direktive 2001/17/EU za postupak
reorganizacije i likvidacioni postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
193
194
195
197
4. Predlozi za budue regulisanje steaja i likvidacija

osiguravajuih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
5. Solventnost II. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Tri stuba projekta Solventnost II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Organizacija osiguravajuih drutava sa aspekta savladavanja
rizika u zemljama EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Primena projekta Solventnost II u osiguravajuim
drutvima u regionu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Posledice primene projekta Solventnost II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zakljuna razmatranja o projektu Solventnost II . . . . . . . . . . . . . . . .
205
206
206
208
209
Peti deo:
ZAKLJUNA RAZMATRANJA (Predlozi za budue regulisanje statusa
osiguravajuih drutava) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
1. Predlozi za izmene ZO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
PREDGOVOR
Zakon o osiguranju Republike Srbije je donesen 2004. godine. Kasnije je
usledilo vie izmena i dopuna tog Zakona, koje nisu promenile sutinu odredaba tog akta. Ova monografija se bavi, pre svega, kritikom analizom odredaba
pomenutog Zakona, kao i analizom zakonodavstava pojedinih zemalja u ovoj
oblasti. Isto tako, panja je posveena i regulisanju poloaja osiguravajuih drutava u pravu EU.
Zakon o osiguranju Republike Srbije je imao i ima zadatak da stvori
bolje uslove za funkcionisanje trita osiguranja. To se odnosilo kako na funkcionisanje samih osiguravajuih drutava, tako i na zatitu osiguranika. No, ono
to je najbitnije, ovaj Zakon treba da stvori uslove za stvaranje veeg poverenja
u sistem osiguranja koje je poljuljano, ako ne i izgubljeno, naroito, u zadnje
dve decenije. Meutim, ovaj Zakon je doneo i dosta toga negativnog. To se, na
prvom mestu, odnosi, na injenicu da je njegovim donoenjem i stupanjem na
snagu veliki broj osiguravajuih drutava izgubilo dozvolu (razlog tome je bila
nemogunost ispunjenja uslova koji su se ticali osnivakog kapitala), a, drugo,
ovaj Zakon nije regulisao mnoge institute koji su neophodni za nesmetano funkcionisanje pomenutog trita osiguranja.
Ova monografija bi trebalo da prui odgovore na neka od pitanja koja se
tiu statusa osiguravajuih drutava, kao i svih elemenata koja ine taj status.
Odgovori ne bi mogli biti dati da se nisu analizirali i drugi zakonski akti, koji
imaju neposredne i posredne veze sa ovom oblau. U svakom sluaju, osnovni
cilj ove monografije je da se predstavi slika o osiguravajuim drutvima, danas,
nakon dugog niza godina u kojima nismo mogli da govorimo o tome da je trite osiguranja u Srbiji u potpunosti funkcionisalo.
Beograd, 2010. Autor
11
IZVODI IZ RECENZIJA
Prilagoavanje zakonodavstva Republike Srbije pravu Evropske unije jedan je od osnovnih ciljeva koje treba postii u narednom periodu do lanstva
nae zemlje u toj organizaciji. Osiguranje, kao izuzetno znaajna i osetljiva (u
smislu regulisanja) oblast, predstavlja vanu kariku u navedenom prilagoavanju. Monografija Prof.dr Vladimira olovia Osiguravajua drutva pokazuje
da to prilagoavanje nije nimalo jednostavno. Naime, status osiguravajuih drutava u naoj zemlji je, u velikoj meri, drugaiji od zakonodavstava pojedinih
zemalja, koje su lanice EU, kao i od samih akata ove organizacije, koje reguliu
status osiguravajuih organizacija.
Imajui u vidu da se autor dugi niz godina bavi Pravom osiguranja, kao i
da je, iz navedenih razloga, veoma kompetentan u ovoj oblasti, smatram da e
ovaj rad izazvati veliku zainteresovanost i kod drugih italaca, tj. onih koji ele
da se upoznaju sa ovom materijom i iz drugih razloga. Isto tako, verujem da e
autor u sledeim radovima, u kojima se bude bavio ovom materijom, istai i
injenicu da je, praktino, dosadanje regulisanje statusa osiguravajuih organizacija u naoj zemlji bilo pod uticajem raznih negativnih okolnosti.
Prof.dr Zdravko Petrovi
*
Rukopis za monografiju Osiguravajua drutva predstavlja rad koji na
izuzetan nain spaja zakonodavstvo i praksu, ukazujui na probleme koji, u ovoj
oblasti, postoje u pravnom sistemu nae zemlje, kao i u pojedinim pravnim sistemima lanica Evropske unije. Naravno, ovaj rad se bavi i regulisanjem statusa
osiguravajuih organizacija u aktima Evropske unije.
Treba, naroito, istai da je autor dao i pregled situacija u naoj i u drugim
zemljama, kad je u pitanju osnivanje osiguravajuih organizacija, kao i broj tih
drutava, koja obavljaju razliite vrste osiguranja. Isto tako, autor se osvrnuo i
na regulisanje prestanka osiguravajuih drutava u naoj zemlji, uporeujui zakonodavstvo Srbije, pre svega, sa aktima Evropske unije u toj oblasti. Prestanak,
odnosno, steaj i likvidacija osiguravajuih drutava su regulisani Zakonom o
steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje. Autor istie sve negativnosti
regulisanja prestanka banaka i osiguravajuih drutava istim zakonskim aktom.
Takoe, u radu se postavlja pitanje zbog ega na zakonodavac ne regulie reorganizaciju osiguravajuih drutava, kao to to ini pravo Evropske unije.
Dr Duko Dimitrijevi
12
Prvi deo:
OSIGURAVAJUE DRUTVO KAO
POSEBAN OBLIK PRIVREDNOG DRUTVA
1. Osiguravajue drutvo kao poseban oblik
privrednog drutva
Da bi mogli da govorimo o statusu osiguravajuih drutava, moramo, prvo,
da definiemo sve institute vezane za ovaj poseban oblik privrednog drutva, koji
se razlikuje od ostalih oblika privrednih drutava koja se ne bave specifinim
delatnostima. Jedna od tih delatnosti je i osiguranje. Osiguravajue drutvo ili
osigurava je pravno lice koje se bavi delatnou osiguranja. Da bi osiguravajue drutvo moglo da obavlja delatnost osiguranja, ono mora zakljuiti ugovor o
osiguranju sa osiguranikom. Obaveze osiguravajueg drutva predstavljaju sve
obaveze koje je ono preuzelo ugovorom o osiguranju, a to su razni oblici isplate
ugovorenih suma ili naknada, koji su detaljno definisani ugovorom o osiguranju,
polisom osiguranja, kao i uslovima osiguranja. Znai, ugovor o osiguranju zakljuuju ugovara osiguranja i osigurava, u kome se ugovara osiguranja obavezuje da isplati odreeni iznos osiguravau, odnosno, osiguravajuem drutvu, a
osigurava se obavezuje da, ako se desi dogaaj, koji predstavlja osigurani sluaj,
isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, tj. ugovorenu sumu ili uini
neto drugo. Iz navedenog moemo zakljuiti, da su ugovorne strane ugovara
osiguranja i osigurava, ali da se, kod osiguranog sluaja, pojavljuju i druga lica,
odnosno, ili osiguranik ili osigurano lice ili tree lice, koje nazivamo i korisnikom osiguranja.1
Osiguranik je fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u
svoje ime i za svoj raun2, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika. Da bi mogao pribaviti osiguravajuu zatitu, osiguranik treba da je poslovno
sposobno lice koje, kao ravnopravna ugovorna strana, stoji naspram osiguravaa,
sa svim pravima i obavezama koji proistiu iz njihovog odnosa. U praksi se najee deava da je osiguranik istovremeno i ugovara i korisnik osiguranja (kada
su njegova dobra ili on sam izloeni riziku), ali to nije uvek sluaj. Dogaa se
da su opasnostima izloena i tua dobra ili neka druga linost sve to naravno
mora imati uske veze sa osiguranikom. Tako, recimo, kod imovinskih osiguranja osiguranik ne mora uvek biti i sopstvenik osigurane stvari ve, recimo, njen
uivalac. Kod linih osiguranja rizik smrtnog ili nesrenog sluaja moe pretiti nekom drugom licu (branom drugu, deci ili osiguranikovim roditeljima).
1
2
Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., Pravo osiguranja, Beograd 2006., str. 69; l. 897.
ZOO
uleji P., Pravo osiguranja, Beograd 2005., str. 155
13
14
Osiguravajua drutva
Korisnik osiguranja je fiziko ili pravno lice kome pripada naknada iz osiguranja. U svojstvu i korisnika i ugovaraa osiguranja javlja se, najee, jedno te isto
lice osiguranik. Stoga, naziv korisnik osiguranja treba upotrebljavati, pre svega,
kada je lice koje koristi osiguranje bilo van ugovora, u trenutku njegovog zakljuivanja, ne pojavljujui se, ni lino, niti preko zastupnika. Razlika izmeu navedenih uloga u praksi se, naroito, pojavljuje kod ugovora o osiguranju u svoje
ime, a za tu raun. Korisnik osiguranja za tu raun ne mora uvek biti unapred
poznat osiguravau, pa ak ni ugovarau osiguranja. Dovoljno je da ugovorom
budu utvrena nepristrasna merila za njegovo odreivanje3. Zato korisnik moe
biti bilo odreen, bilo odrediv, npr., kod osiguranja za raun neodreenog lica.
Osiguranje za tu raun nastalo je u pomorskom osiguranju, ali je nalo primenu i u mnogim drugim vrstama osiguranja. Pojam korisnika izdvaja se i kod
osiguranja u korist treeg lica, najee kod osiguranja ivota, gde ga moe predstavljati bilo ko (roak, staratelj ili neko drugo lice, dobrotvorna ustanova, neko
preduzee, udruenje, itd.).
No, u ovom radu, bie rei samo o statusu osiguravaa, odnosno, osiguravajueg drutva, koji je jedna od ugovornih strana u ugovoru o osiguranju.
Kad je u pitanju naa zemlja, status osiguravajuih drutava se ureuje Zakonom o osiguranju Republike Srbije (dalje: ZO)4, koji je donesen 2004.godine. ZO
ureuje osnivanje i poloaj osiguravajuih drutava ili drutava za osiguranje,
kako se ta drutva nazivaju u ZO. Osim statusa drutva koja obavljaju poslove
osiguranja, odnosno, bave se pruanjem usluga osiguranja, a to su akcionarsko
drutvo za osiguranje i drutvo za uzajamno osiguranje, ZO regulie i status drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju, odnosno, agencija za pruanje
drugih usluga u osiguranju. Takoe, ZO ureuje delatnost osiguravajuih drutava, poloaj i ovlaenja njihovih organa, status njihove imovine, kao i nadzor
nad njihovim radom.
Meutim, kad govorimo o statusu osiguravajuih drutava, govorimo i o
njihovom prestanku, odnosno, o steaju i likvidaciji. Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava se ureuje posebnim zakonskim aktom, Zakonom o steaju
i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje Republike Srbije (dalje: ZSLBO)5.
Steajni i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava ima svoje specifinosti koje se mogu regulisati ili posebnim zakonskim aktom ili u okviru statusnog zakona koji ureuje i poloaj osiguravaa. Na zakonodavac se opredelio za
poseban zakonski akt, ali je napravio greku, jer istim zakonom regulie i steaj i
likvidaciju banaka. No, o tome e biti rei kasnije.
Posebna panja e se posvetiti i statusu stranih osiguravajuih drutava u
naoj zemlji, kao i u drugim zemljama. Radi se o mogunosti poslovanja osiguravajueg drutva u drugoj zemlji direktno ili preko filijala. Na zakonodavac i u
ovoj oblasti, pokazuje odreene nedoslednosti, iako i u pravu EU, kao i u zako3
4
5
uleji P., nav.delo, str. 245

Zakon o osiguranju Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br. 55/04, 70/04-ispravka, 61/05,
61/05-dr. zakon, 85/05-dr. zakon, 101/07, 63/09-US, 107/09)
Zakon o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje Republike Srbije (Sl.glasnik R.
Srbije br. 61/05).
Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva
15
nodavstvima pojedinih zemalja u susedstvu, postoje reenja koja su dobra i koja

se mogu prihvatiti.
Poslovi osiguranja
Delatnost osiguranja, kojima se bave akcionarsko drutvo za osiguranje i
drutvo za uzajamno osiguranje su poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja, kao i poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja.
Poslovi osiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za spreavanje i suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu
i lica. Navedeno osiguranje moemo nazvati i direktnim osiguranjem, obzirom
da osigurava direktno zakljuuje ugovor o osiguranju sa ugovaraem. O direktnom osiguranju e se raditi i kad ugovor zakljuuje drutvo za zastupanje u
osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju.
Sa druge strane, poslovi saosiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju sa vie drutava za osiguranje koja su se sporazumela o zajednikom snoenju i raspodeli rizika. Znai, ovde imamo vie osiguravaa koji,
zajedniki, zakljuuju ugovor o osiguranju i srazmerno snose rizik, odnosno,
srazmerno isplauju ugovorenu sumu, ako doe do tete, tj. osiguranog sluaja6.
Re je o neposrednoj, horizontalnoj raspodeli rizika izmeu saosiguravaa koji
individualno preuzimaju svoj deo obaveze. Nijedan saosigurava ne odgovara za
obaveze drugih saosiguravaa. Saosiguranje se primenjuje samo u izuzetnim sluajevima, kada se radi o krupnim i tekim rizicima, koje ne moe da preuzme
jedan osigurava. Ugovorom o saosiguranju stvara se lanana obaveza nekoliko
saosiguravaa prema istom osiguraniku. Horizontalnom deobom jednog rizika,
svaki od saosiguravaa preuzima svoj deo obaveze, odnosno, pokriva svoj deo
sudelovanja u snoenju rizika. Kod saosiguranja se podrazumeva prisustvo dva
ili vie osiguravaa neposredno u zakljuivanju jednog ugovora o osiguranju,
tako da svaki osigurava preuzima pokrie odreenog dela rizika. Saosiguranje,
u sutini, predstavlja raspodelu jednog rizika na nekoliko delova koje svaki osigurava preuzima u direktno pokrie iz zajednikog ugovora ili zajednike polise
osiguranja. Osigurava koji je pokreta obaveze iz osiguranja, putem ugovora
o saosiguranju, jeste takozvani vodei osigurava7. Njemu obino ostali saosiguravai poveravaju izvrenje obrauna i naplatu premije osiguranja, koju on
zatim raspodeljuje na ostale saosiguravae. Kod ugovora o saosiguranju postoji
samostalnost i nezavisnost obaveza svakog saosiguravaa. Obaveza svakog saosiguravaa iskljuivo je njegova i ni u kom sluaju se ne prenosi na ostale saosiguravae. Drugim reima, kao da je ugovara osiguranja zakljuio sa svakim
saosiguravaem poseban ugovor o osiguranju. Saosiguranje je neophodno razlikovati od viestrukog osiguranja, tj. kada je neki predmet osiguran kod nekoliko osiguravaa od istog rizika, za isti interes i na isto vreme. U saosiguranju se
zakljuuje jedan ugovor o osiguranju, a kod viestrukog osiguranja zakljuuje
6
7
aruk M., Jakovevi D., Osiguranje i rizici, Zagreb 2007., str. 282
Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str. 157
16
Osiguravajua drutva
se nekoliko samostalnih ugovora. Pri tom pojedini osiguravai u trenutku zakljuenja ugovora ne znaju za ostale ugovore. I saosiguranje predstavlja direktno
osiguranje, s tim to, ovde, imamo vie osiguravaa kao ugovornu stranu. Inae,
organizacija raspodele rizika kod saosiguranja je mogo sloenija u odnosu na
organizaciju rizika kod reosiguranja8.
Poslovi reosiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o reosiguranju
osiguranog vika rizika iznad samopridraja jednog drutva za osiguranje kod
drugog drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja. Ako jedno osiguravajue drutvo ne moe da podnese veliki rizik, koji
proistie iz jednog ugovora o osiguranju, odnosno, ako taj viak rizika prelazi samopridraj, pod kojim podrazumevamo iznos ugovorom preuzetih rizika koji
drutvo uvek zadrava u sopstvenom pokriu i koji moe pokriti sopstvenim
sredstvima9, tada zakljuuje ugovor o reosiguranju. Reosiguranjem se postie
dodatna sigurnost, jer se rizik rasporeuje na vei broj osiguravajuih drutava,
a posebno to je, po pravilu, drutvo koje preuzima funkciju reosiguranja jaa.
Institucija reosiguranja, koja udruuje osiguravajua drutva, poveava sigurnost
osiguranika sa velikim tehnikim i finansijskim potencijalom. Na taj nain su
stvorene mogunosti da se osiguraju i najtei rizici u savremenoj visokorazvijenoj privredi. to se tie pravnog odnosa izmeu osiguranika i osiguravaa, reosiguranjem se nita ne menja osiguranik i osigurava neposredno sklapaju
ugovor o osiguranju, a u narednoj fazi dolazi do ugovornih odnosa izmeu osiguravajueg drutva koje je izvrilo osiguranje (osiguravaa) i organizacije koja
prihvata reosiguranje. Meutim, iako ne postoji pravna veza izmeu osiguranika
i reosiguravaa, ona je od znaaja za opredeljenje osiguranika, koji e se, po pravilu, pre odluiti za osiguranje sa reosiguranjem.
Oblici osiguravajuih drutava

Kao to smo, napred, rekli, osiguravajua drutva se mogu osnovati u obliku akcionarskog drutva za osiguranje i u obliku drutva za uzajamno osiguranje10. Pomenuemo sada, samo osnovne karakteristike ovih drutava. Akcionarsko drutvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja
imovine i lica radi sticanja dobiti. Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju
najmanje dva pravna, odnosno, fizika lica11. Strano pravno i fiziko lice mogu,
pod uslovima uzajamnosti, osnovati akcionarsko drutvo za osiguranje zajedno sa domaim pravnim ili fizikim licima. Akcionarsko drutvo za osiguranje
moe obavljati poslove: 1) jedne ili vie vrsta osiguranja; i 2) reosiguranja. Shodno navedenom, proizilazi da akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati
delatnosti osiguranja kao specijalizovano (kada obavlja jednu vrstu osiguranja)
8
9
10
11
Jankovec I., Saosiguranje kao pravni odnos, Anali PF u beogradu, br.1-4, beograd 1983.,
str. 369
Andrijani I., Klasi K., Tehnike osiguranja i reosiguranja, Zagreb 2002. str. 141
Mrki D., Pravni poloaj osiguravajuih organizacija u jugoslovenskom pravu osiguranja,
SORS 2001., Sarajevo 2001., str. 3
17
ili kao opte (kada obavlja vie vrsta osiguranja)12. Takoe, akcionarsko drutvo
moe obavljati samo delatnost reosiguranja. to se tie pravnog poloaja akcionarskog drutva za osiguranje, bitno je naglasiti da je organizacija za osiguranje
pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica. Akcionarsko drutvo
posluje kao jedinstvena organizacija, sa izvornim pravnim subjektivitetom, koji
stie upisom u sudski registar. Delovi akcionarskog drutva su: direkcije, glavne
filijale i filijale. Direkcije su delovi akcionarskog drutva u okviru koji se objedinjavaju pojedine funkcije akcionarskog drutva. Glavna filijala je deo akcionarskog drutva koji u pravnom prometu sa treim licima ima ovlaenja da u ime
i za raun akcionarskog drutva obavlja sve poslove iz delatnosti akcionarskog
drutva, izuzev poslova reosiguranja. Filijala je deo akcionarskog drutva koji
u pravnom prometu sa treim licima ima ovlaenja, da u ime i za raun akcionarskog drutva obavlja poslove zakljuenja i izvrenja ugovora o osiguranju.
Izuzetno, ukoliko ekspozitura ili poslovna jedinica kao deo akcionarskog drutva
ima odreena ovlaenja u pravnom prometu sa treim licima i one se upisuju
u sudski registar13. U teoriji je opte prihvaeno pravilo, koje je nalo svoju primenu i u praksi, da postoje dva osnovna naina osnivanja akcionarskih drutava:
prvi, kada osnivai akcionarskog drutva osnuju akcionarsko drutvo otkupom
svih akcija pri osnivanju, to se naziva simultano osnivanje i drugi, kada se upuuje javni poziv za otkup akcija, to se naziva sukcesivno osnivanje14.
Drutvo za uzajamno osiguranje je, takoe, kao i akcionarsko drutvo,
pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica u interesu svojih lanova osiguranika. Bitna razlika u odnosu na akcionarsko drutvo je da se drutvo za uzajamno osiguranje ne osniva radi sticanja dobiti15. Drutvo za uzajamno osiguranje osniva najmanje 250 fizikih lica za osiguranje ivota, odnosno,
300 pravnih, odnosno, fizikih lica za ostala osiguranja. Strano pravno i fiziko
lice moe, pod uslovom uzajamnosti, osnovati drutvo za uzajamno osiguranje
zajedno sa domaim pravnim ili fizikim licima. Drutvo moe obavljati samo
poslove jedne ili vie vrsta osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje ne moe
da obavlja poslove reosiguranja i poslove obaveznih osiguranja16. Status drutava
za uzajamno osiguranje je u naoj zemlji uvek izazivao nedoumice. To pokazuje i
broj osnovanih drutava za uzajamno osiguranje u Srbiji, do sada.
Posredovanje i zastupanje u osiguranju

Poslove posredovanja u osiguranju obavlja drutvo za posredovanje u osiguranju koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova. Poslove zastupanja u osiguranju obavlja drutvo za zastupanje u osiguranju i fiziko
lice, koji su dobili dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova. Poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja su posredovanje i zastupanje
12
13
14
15
16
Mrki D., nav.delo, str. 4

Ibidem
18
Osiguravajua drutva
u osiguranju, utvrivanje i procena rizika i teta, posredovanje radi prodaje i

prodaja ostataka osiguranih oteenih stvari i pruanje drugih intelektualnih i
tehnikih usluga u vezi sa poslovima osiguranja. Ovim, zadnje navedenim, poslovima se bave drutva za posredovanje i zastupanje u osiguranju, kao i agencije
za pruanje drugih usluga u osiguranju. Zakonodavac posveuje posebnu panju
ovim oblicima drutava, predviajui za njih drugaije uslove osnivanja i rada.
Naravno, ovde moramo razlikovati poslove posredovanja od poslova zastupanja,
tako da zastupanje moemo posmatrati kao vru vezu izmeu osiguravaa i
drutva za zastupanje. Osim toga, zastupnik ima vea ovlaenja od posrednika.
Drutva za posredovanje i drutva za zastupanje se mogu osnovati u dva oblika,
u obliku akcionarskog drutva i u obliku drutva sa ogranienom odgovornou.
Poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja, obavljaju i agencije za
pruanje drugih usluga u osiguranju i preduzea i druga pravna lica koja imaju
posebno organizovan deo za obavljanje tih poslova, koji su dobili dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova.
Filijale stranih osiguravajuih drutava

ZO propisuje da delatnost osiguranja obavlja drutvo za osiguranje koje je
dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranak stranog drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti. Ogranak ili filijala stranog drutva za osiguranje moi e da
obavlja poslove osiguranja na teritoriji nae zemlje, tek, nakon proteka perioda
od pet godina nakon prijema nae zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju17.
Posvetiemo posebnu panju ovoj injenici, imajui u vidu da, kao tmo smo rekli, rad filijale stranog osiguravajueg drutva nije na adekvatan nain regulisan
u ZO. No, na ovom mestu emo rei da je ovakav nain regulisanja statusa stranih osiguravajuih drutava pogrean, jer se radi o ispunjenju nekih okolnosti
koje e se, tek, dogoditi, odnosno, radi se o proteku jednog, relativno dugog, za
nae uslove u smislu promene zakonodavstva, vremenskog perioda. Najverovatnije je zakonodavac iao za tim da, koliko toliko, uskladi pojedine odredbe ZO
u ovom smislu, ne vodei rauna o nekim drugim nedoslednostima, o emu e
biti rei kasnije.
Osiguranje imovine i lica

Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno18. U sluajevima koji su propisani, osiguranje imovine i lica moe biti i obavezno u sluajevima propisanim
zakonom. Osiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane ugovaraa osiguranja, odnosno, osiguranika kako bi
zatitio imovinu, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono
proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebe koja se zadovoljava sklapa17
18
olovi V., Odgovornost filijala stranih osiguravajuih drutava, Pravo i privreda broj 4-6,
2010., Beograd 2010., str. 378
lan 6. ZO
19
njem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veina osiguranja spadaju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i u
drugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni.
ZO navodi, da imovina i lica u Republici Srbiji mogu da se osiguraju samo kod
osiguravajueg drutva, osnovanog po ovom Zakonu. Ugovor o osiguranju zakljuen suprotno navedenom je nitav. Izuzetno, kod stranog drutva za osiguranje mogu se osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u Republici ne vri
osiguranje, kao i druga imovina i lica, za koje to propie Vlada Republike Srbije19. No, napred smo rekli, da e i strana osiguravajua drutva moi da vre delatnost osiguranja na naoj teritoriji, direktno ili preko filijala, ukoliko se ispune
odreeni uslovi. Postavlja se pitanje zbog ega je zakonodavac, uopte, regulisao
ovu odredbu, ne menjajui ostale i stvarajui jednu vrstu zabune u tumaenju
odredaba o vrenju poslova osiguranja na teritoriji Srbije.
Poslovi osiguranja, u smislu ovog zakona, su poslovi ivotnih osiguranja
i poslovi neivotnih osiguranja. Naveemo vrste ivotnih osiguranja. To su: 1)
osiguranje ivota; 2) rentno osiguranje; 3) dopunsko osiguranje uz osiguranje
ivota; 4) dobrovoljno penzijsko osiguranje; 5) druge vrste ivotnih osiguranja.
ivotno osiguranje ima tedni karakter i predstavlja dobar vid ivotne utedjevine20. Po isteku polise osiguranja, novac se isplauje odjednom ili u ratama, u
zavisnosti od izbora osiguranika. Rentno osiguranje predstavlja osiguranje i istovremeno siguran i unosan oblik ulaganja koje omoguava isplaivanje mesene
rente do kraja ivota ili ogranienog perioda21, ukoliko se izabere ovakav oblik
rentnog osiguranja. U sluaju mesenog plaanja premije, dok traje plaanje, osiguranje obuhvata i sluaj smrti sa dogovorenom visinom osigurane sume. Visina
rente zavisi od pristupne starosti osiguranika, visine premije osiguranja, vremena plaanja premije, ukoliko se ona plaa u godinjim ili mesenim, odnosno,
kvartalnim ratama, kao i od vremena trajanja isplate rente (u zavisnosti da li se
ugovara doivotna ili privremena isplata rente). Rentno osiguranje je kompatibilno sa ostalim vrstama osiguranja ivota, tako to se osigurana suma, koja se
isplauje nakon isteka osiguranja, moe upotrebiti kao jednokratna uplata premije za osiguranje doivotne ili privremene rente.
Dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje

Dobrovoljno penzijsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i drugih rizika
osiguranja, u obimu propisanim zakonom kojim se ureuje obavezno penzijsko
i invalidsko osiguranje ili u veem obimu. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim
fondovima i penzijskim planovima, ija je primena poela 1. aprila 2006. godine,
na nae trite i formalno je uveden tzv. trei stub penzijskog osiguranja. Inae,
prvi stub penzijskog osiguranja predstavlja obavezno dravno penzijsko osiguranje, odnosno, sistem meugeneracijske solidarnosti. Drugi stub je obavezno
19
20
21
lan 7. ZO
20
Osiguravajua drutva
dopunsko penzijsko osiguranje, koje se odnosi samo na zaposlene, a koje administriraju privatni penzijski fondovi. Ono funkcionie tako to se zakonom odredi da se deo procenta obaveznih doprinosa namenjenih za finansiranje prvog
stuba usmeri u drugi, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, dravnu
iz prvog i privatnu iz drugog stuba. Na kraju, trei stub predstavlja dobrovoljno dopunsko penzijsko osiguranje, namenjeno svim graanima, bez obzira da
li su zaposleni ili ne, da li imaju redovne prihode, studiraju, bave se samostalnom delatnou, itd. Dobrovoljno penzijsko osiguranje e u Srbiji imati sve vei
znaaj, obzirom da postojei sistem penzijsko-invalidskog osiguranja u naoj zemlji, zasnovan na tzv. pay-as-you-go principu, sve vie zapada u krizu finansijske
odrivosti. Aktivnosti preduzete u zadnjoj deceniji su dale neke rezultate, koji,
meutim, nisu dovoljni da se, u narednom periodu, obezbede stabilne i dovoljne
penzije za sve i povea pravednost penzijskog sistema. Zbog toga se dalji reformski zahvati nameu kao nunost, gde svoje mesto nalazi i dobrovoljno penzijsko
osiguranje22.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu
ugovora, mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja licima koja nisu osigurana po zakonu, kojim se ureuje obavezno zdravstveno osiguranje, kao i licima koja su osigurana po tom zakonu, a kojima se obezbeuje vei obim prava
od obima, koji se obezbeuje po tom zakonu i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja koja nisu obezbeena tim zakonom23. Dobrovoljno ili privatno
zdravstveno osiguranje ne treba meati sa obaveznim dravnim zdravstvenim
osiguranjem, koje po osnovu radnog odnosa ostvaruje zaposleni i predstavlja
socijalni program svake drave. Dobrovoljno ili dopunsko zdravstveno osiguranje se moe ostvariti uplatama kod osiguravajuih kua. Ova vrsta osiguranja
obezbeuje ekonomsku zatitu pojedinca i njegove porodice za vreme bolesti.
U Srbiji, trenutno, dodatno zdravstveno osiguranje, moe se uplaivati uz polisu
ivotnog osiguranja, ali moe da se uplauje i kao poseban vid osiguranja.
Obavezno osiguranje u saobraaju

Obavezno osiguranje u saobraaju utvruje se i ureuje posebnim zakonom. Taj zakon je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju Republike Srbije
(dalje: ZOOS)24. Kad govorimo o obaveznim osiguranjima u saobraaju, govorimo, na prvom mestu, o osiguranju od odgovornosti. Osim toga, uobiajeno
da kada govorimo o obaveznim osiguranjima, tada mislimo, na prvom mestu, o
osiguranju od autoodgovornosti ili automobilske odgovornosti. Zbog razliitih
shvatanja oko navedenih termina, kao i zbog mogunosti korienja drugih, mi
emo, ipak, da, u ovom radu, koristimo izraz koji se najee i koristi u literaturi
i praksi, a to je osiguranje od autoodgovornosti. No, u obavezna osiguranja ne
22
23
24
Petrakovi D., Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, asopis Industrija br.2, vol.35, god.2007., str. 29
Prikaz najznaajnijih sistema zdravstvenih osiguranja, http://tmg.org.rs/v320405.htm
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br.
51/09)
21
spada samo osiguranje od autoodgovornosti, ve i druge vrste obaveznih osiguranja. Vrste obaveznih osiguranja u saobraaju su sledee: 1. osiguranje putnika u
javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja; 2. osiguranje vlasnika motornih
vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim liciima; 3. osiguranje vlasnika
vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima i putnicima; i
4. osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. Obavezno osiguranje ne moe nastati, ukoliko nema ugovora o obaveznom
osiguranju, odnosno, vozilo prevozno sredstvo se ne moe staviti u saobraaj,
ako on nije zakljuen. Znai, vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni
prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava, koje smo, napred, pomenuli, duni su da zakljue ugovor o obaveznom osiguranju, pre nego to se prevozno sredstvo stavi u saobraaj. Jedna od tema, kojoj e biti posveena panja, a
koja se tie statusa ugovora o obaveznom osiguranju, jeste i steaj osiguravajuih
drutava. Ako se pokrene steajni postupak protiv osiguravajueg drutva, tada
zakljueni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na
koje su zakljueni.
Osiguravajue drutvo je duno da zakljui ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme
zakljuenja tog ugovora. Meutim, osiguravajue drutvo ne moe odbiti ponudu za zakljuenje ugovora o obaveznom osiguranju, ako ugovara osiguranja prihvata uslove osiguranja i tarifu premija drutva za odnosnu vrstu osiguranja koji
vae u vreme dostavljanja ponude za zakljuenje ugovora o osiguranju.
Druga pitanja vezana za

unkcionisanje osiguravajuih drutava
Pomenuemo jo neke karakteristike osiguravajuih drutava, koje se tiu
osnivanja, kao i obavljanja delatnosti. Jedno osiguravajue drutvo ne moe istovremeno obavljati poslove ivotnih i poslove neivotnih osiguranja, osim, u sluaju, kada jedno drutvo, uz poslove osiguranja ivota, obavlja izuzetno i poslove
osiguranja od prikljune nezgode i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u delu
koji pokriva trokove leenja, pod uslovom da se ta osiguranja odnose na lice,
koje je zakljuilo ugovor o osiguranju ivota. Ovu odredbu emo kasnije kritikovati, smatrajui da je necelishodno razdvajati ove dve vrste osiguranja u obavljanju delatnosti jednog osiguravajueg drutva.
Osiguravajue drutvo je duno da reosigura obaveze iz ugovora o osiguranju iznad samopridraja. Samopridraj osiguravajueg drutva je iznos ugovorom
preuzetih rizika koji drutvo uvek zadrava u sopstvenom pokriu i koji moe pokriti sopstvenim sredstvima. Osiguravajue drutvo je duno da uvek zadri deo
rizika u samopridraju. Osiguravajue drutvo je duno da deo rizika iznad samopridraja reosigura kod drutva za reosiguranje. Drutvo za reosiguranje duno je
da deo rizika koji ne moe pokriti svojim sredstvima ili reosiguranjem u zemlji,
reosigura u inostranstvu. U vezi sa ovim, portfelj osiguranja je skup svih osiguranih rizika kod nekog osiguravaa. Moe se iskazivati ukupnim brojem ugovora o
osiguranju, zbirom suma osiguranja ili zbirom premija osiguranja.
22
Osiguravajua drutva
Osniva osiguravajueg drutva ili drugog pravnog lica koje obavlja poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja obezbeuje novani deo
osnovnog kapitala u visini propisanoj ovim zakonom. Osiguravajue drutvo je
duno da u svom poslovanju obezbedi da osnovni kapital drutva bude uvek u
visini, koja nije manja od iznosa koji je predvien zakonom.25
Osiguravajua drutva koja su, napred, spomenuta, za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Imovinu osiguravajuih drutava ine
novana sredstva, svojina nepokretnih i pokretnih stvari, hartija od vrednosti
i druga imovinska prava. Takoe, znaajan deo imovine osiguravajueg drutva
postoji i u robi. Osnovni kapital drutva ine ulozi osnivaa, koji moraju biti u
novanom obliku. Nenovani ulozi osnivaa i akcionara izraavaju se novano.
Sva sredstva kojima jedno osiguravajue drutvo posluje i kojima odgovara
moemo razlikovati na:
1)
2)
3)
4)
sredstva osnovnog kapitala;

premije osiguranja;
sredstva tehnikih rezervi;
sredstva garantne rezerve; kao i druga sredstva. Posebnu panju emo
posvetiti imovini i prihodima osiguravajueg drutva.
Narodna banka Srbije vri nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja i

obavlja druge poslove propisane ovim zakonom. Ovo reenje, predvieno u ZO,
doivelo je kritiku u naoj strunoj javnosti. U svetu se, inae, sprovodi nadzor
nad radom osiguravajuih drutava preko nadzornih tela koja predstavljaju organizacioni deo pri Ministarstvima finansija ili preko agencija koje su neposredno
odgovorne vladi.26 Narodna banka Srbije vri nadzor i nad drutvima za posredovanje i drutvima za zastupanje u osiguranju. Pored poslova nadzora, Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za obavljanje delatnosti osiguranja, reosiguranja,
posredovanja i zastupanja u osiguranju, kao i poslova neposredno povezanih sa
poslovima osiguranja. Narodna banka Srbije i odizima dozvolu za rad osiguravajuem drutvu, odnosno, drutvu za posredovanje i drutvu za zastupanje u
osiguranju.27
Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam osiguranje niti pojam
izveden iz tog pojma u svojoj firmi ili nazivu, odnosno, nazivu svog proizvoda ili
usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu ovog zakona ili posebnog zakona28.
To znai, da bi jedno drutvo moglo da u svom nazivu koristi navedeni pojam,
ono mora biti osnovano, odnosno, mora da ispunjava uslove po ZO ili po nekom
drugom zakonu koji ureuje ime, odnosno, firmu drutva. Mi neemo posveivati
posebnu panju ovom pitanju, ali injenica je da se, u praksi nae zemlje, o ovom
pitanju vodilo rauna. I to ne samo o korienju pojma osiguranje, ve i o korienju pojedinih imena, koje bi u nazivu nosilo osiguravajue drutvo.
25
26
27
28

lan 19. ZO
23
Na osiguravajue drutvo, drutvo za posredovanje u osiguranju, drutvo

za zastupanje u osiguranju i agenciju za pruanje drugih usluga u osiguranju primenjuje se zakon kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom
pojedina pitanja nisu drukije ureena. Na fiziko lice koje obavlja poslove zastupanja u osiguranju primenjuje se zakon kojim se ureuje pravni poloaj preduzetnika, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena29.
Osiguravajue drutvo i drugo lice, koje obavlja poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja, duno je da svoju delatnost obavlja u skladu sa
pravilima struke osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom.
Ovo su najvanija pitanja koja se tiu osiguravajuih drutava, odnosno,
akcionarskog drutva i drutva za uzajamno osiguranje, kao i drutava i lica koja
se bave posredovanjem, zastupanjem i drugim poslovima u vezi osiguranja. Ta
pitanja regulie i ZO. No, veoma vano je imati u vidu i poslovanje osiguravajuih drutava u drugim dravama. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama
statusa osiguravajuih drutava u drugim dravama je bitno i zbog eventualnog
budueg obavljanja delatnosti osiguranja na naoj teritoriji od strane tih drutava, a to regulie ZO, ako se ispune uslovi vezani za status nae zemlje. Zbog toga
e se posvetiti panja statusu osiguravajuih drutava u drugim zemljama i to, ne
samo, lanicama Evropske unije, ve i dravama u regionu, odnosno, prostoru
zapadnog Balkana. Takoe, posvetie se panja i regulisanju prestanaka osiguravajuih drutava u tim zemljama. Isto tako, analizirae se i pravo, odnosno, akti
Evropske unije u ovoj oblasti.
2. Retroaktivnost ZO
Jedan od problema kome moramo da posvetimo panju na poetku ovog
rada, kako bi shvatili sadanji poloaj osiguravajuih drutava u naoj zemlji, jeste problem retroaktivnosti ZO. Naime, mnoge odredbe ZO vae unazad, to
je dovelo do toga da mnoga osiguravajua drutva nisu mogla da ispune uslove
po ovom zakonskom aktu, tako da su izgubila dozvolu za rad. Ako govorimo o
optem pravilu u oblasti primene novog zakona, onda bi rekli da zakon vai za
ubudue. Novi zakon, po optem pravilu, moe da menja ili ukida samo preanji propis, a ne prava i obaveze, koji su nastali u vreme njegovog vaenja. Pravilo
da zakon ne moe vaiti za prolo vreme postalo je opte, to znai da se ono ne
primenjuje samo u izuzetnim sluajevima. Ako pojedine odredbe zakona vae i
za prolo vreme, onda kaemo da je taj zakon retroaktivan. Retroaktivnost oznaava da odreene odredbe zakonskog akta vae i u prolosti, odnosno, da njihovo vaenje ima povratno dejstvo, a o emu odluuje zakonodavac.30 Meutim,
kasnije, naelo zabrane retroaktivnosti nije bilo vie neprikosnoveno. Vremenom
je naputena i ideja o steenim pravima, koja je osnov pravila o zabrani retroaktivnosti zakona.31 U dananjem pravnom sistemu je prihvaeno kompromisno
29
30
31
lan 20. ZO
Gifis S., Law Dictionary, New York 1991., str. 421
Nikoli D., Uvod u sistem graanskog prava, Novi Sad 2004., str. 118
24
Osiguravajua drutva
reenje. I dalje postoji opte naelo zabrane retroaktivnosti, koje se zasniva na

potrebi pravne sigurnosti,32 ali se i odstupa od tog naela. I u naem pravnom
sistemu, samo pojedine odredbe zakona mogu imati retroaktivno dejstvo, kada
to nalae opti interes. Odstupanja su restriktivno postavljena.33 Zakonodavac
moe odluiti da se pojedine odredbe zakona primenjuju retroaktivno, to znai
da se one mogu primeniti i na graanskopravne odnose, koji su, ve, nastali.
U krivinom pravu, opte je pravilo, da je retroaktivnost doputena, samo ako
je novi zakon povoljniji za uinioca krivinog dela. U graanskom pravu nema
takvog ogranienja. Odredba novog zakona moe imati povratno dejstvo, ak i
kada je manje povoljna ili nepovoljna za lica u graanskopravnom odnosu.34
Kao to smo rekli, zakonodavac moe razliito postupati, kada u prelaznim i zavrnim odredbama regulie pitanje vremenskih granica jednog zakona.
Razliito postupanje nije rezultat proizvoljnosti, ve ocena odgovarajuih relevantnih injenica. Po tome, moemo zakljuiti, da zakoni ne mogu imati povratno dejstvo, ve samo pojedine odredbe, i to, samo onda, ako to zahteva opti
interes. Ipak, zakon moe da ima i retroaktivno dejstvo, ako se, sam taj zakon,
proglasi punovanim.35 U sluaju da postoje neki opravdani razlozi za primenu principa retroaktivnosti odreenog zakona, u sluaju promenjenih okolnosti, ipak moramo postaviti pitanje primene pomenute teorije steenih prava, kao
tvorevine jedne reakcionarne teorije. Po teoriji apsolutnog dejstva novog zakona,
novi zakon je retroaktivan kada vrea steena prava pod reimom starog zakona.
A zatita prava pojedinaca od retroaktivnosti novog zakona treba da se regulie
ustavnim odredbama.36
Kada govorimo o ZO, moramo rei da, velika veina odredaba tog zakona,
ima povratno dejstvo, tako da su sva, ve postojea, osiguravajua drutva morala uskladiti svoje poslovanje i veliinu svoje imovine sa njegovim odredbama.
injenica je da, u ovakvoj situaciji, ne moemo govoriti samo o drutvenoj
opravdanosti ili neopravdanosti retroaktivnosti ove vrste zakona, ve i o pravnoj
sigurnosti, odnosno, o stabilnosti pravnog sistema. Ovoj materiji treba posvetiti panju, zbog poloaja ve postojeih osiguravajuih drutava, kao i zbog
osnivanja novih. Iz dva razloga proizlazi sigurnost postojeih i novostvorenih
osiguravajuih drutava, koja zavisi od mogunosti ili nemogunosti povratnog dejstva pojedinih kljunih odredaba novog zakona. Ti razlozi su zatita
osiguranika i oteenika u osiguranju, kao i zatita drutva. Poloaj jednog
osiguravajueg drutva, u naim uslovima, direktno zavisi od zakonodavca, kao
i od odluka nadlenog dravnog organa za kontrolu rada tih drutava. Naravno,
opravdanost retroaktivnosti zakona, koji su doneti u oblasti osiguranja, moemo
traiti i u slabostima celokupnog sistema osiguranja u naoj dravi, koje egzisti32
33
34
35
Stankovi O., Vodineli V., Uvod u graansko pravo, Beograd 1996., str. 262
Nikoli D., nav.delo, str.119
Ibidem
36
Perovi, nav.delo, str. 137
Perovi, Retroaktivnost zakona i drugih optih akata (Teorija sukoba zakona u

vremenu) Beograd 1987., str. 24-26
25
raju, naroito, u zadnjih dvadeset godina. Retroaktivnosti ZO je posveen veliki

broj odredaba, tako da emo sve njih grupisati u etiri dela. Naime, govoriemo
o retroaktivnosti ZO u pogledu:
1) Poloaja osiguravajueg drutva. Postojee osiguravajue drutvo moralo da obavi sledee poslove po ZO, da bi i dalje egzistiralo: usklaivanje poslovnih akata, razgranienje pojedinih vrsta osiguranja i reosiguranja, usklaivanje samog poslovanja drutva, itd;
2) Osnivakog kapitala. Postojee osiguravajue drutvo moralo da uskladi iznose osnivakog kapitala (poetnog fonda sigurnosti) sa iznosima
navedenim u ZO;
3) Poloaja pojedinih lica. lanovi upravnog i nadzornog odbora osiguravajueg drutva morali su da pribave saglasnost za obavljanje navedenih funkcija. Zatim, aktuari, kao i posrednici i zastupnici u osiguranju
morali su da usklade poloaj i ovlaenja u skladu sa ZO; i
4) Postupaka u vezi sa osiguranjem. Zapoeti postupci, koji se odnose na
osnivanje osiguravajuih drutava, zavrie se u skladu sa ZO.
Poloaj osiguravajueg drutva

Prilikom osnivanja, jedno osiguravajue drutvo mora da donese statut i
druge opte akte, odreene zakonom, kao i da definie osnove poslovanja. No,
kao to emo videti, ne samo u ZO, nego i u drugim zakonima, u oblasti osiguranja, predviena je retroaktivnost u ovom delu. Postojea osiguravajua drutva
morali su da usklade svoj statut i druge opte akte sa novim ZO i to u roku od
godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.37 Ako pojedina preduzea
u svom sastavu imaju posebno organizovan deo za obavljanje poslova pruanja
drugih usluga u osiguranju, koji je osnovan po bivem zakonodavstvu u ovoj
oblasti, tada su i oni bili obavezni da usklade svoj poloaj i akte sa ZO u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.38 Iz navedenog moemo
zakljuiti, da e osiguravajua drutva, uvek, kada se donosi novi zakon, morati da odrede svoj status u skladu sa novodonetim odredbama. Zatim, postojea
osiguravajua drutva, koja imaju dozvolu za obavljanje i ivotnih i neivotnih
osiguranja, imala su obavezu da usklade svoje poslovanje u skladu sa lanom
14. ZO, to znai da navedena osiguravajua drutva nee moi istovremeno da
obavljaju poslove obe vrste osiguranja. Ta drutva su bila u obavezi da do kraja
2005. godine razgranie poslove navedenih vrsta osiguranja.39 Isto tako, osiguravajua drutva, koja se istovremeno bave i poslovima osiguranja i poslovima
reosiguranja, bila su u obavezi da razgranie navedene poslove, takoe, do kraja
2005.godine.40 Postavlja se pitanje opravdanosti ovakvog razgranienja razliitih
vrsta osiguranja i tete, koja, zbog toga, moe nastati.
37
38
39
40
lan 229., st. 2. ZO

lan 232., st.1. ZO
lan 234., st.1. ZO
lan 235., st.1. ZO
26
Osiguravajua drutva
Osnivaki kapital
Pravilo je, u oblasti osiguranja, da osiguravajua drutva moraju obezbediti iznos osnivakog kapitala po odredbama novog zakona. U suprotnom izgubie dozvolu za rad i protiv njih e biti pokrenut likvidacioni, odnosno, steajni
postupak. Postojea osiguravajua drutva imala su obavezu da obezbede iznos
poetnog fonda sigurnosti (osnivakog kapitala) po ZO. Naime, osiguravajua
drutva su bila u obavezi da obezbede dve treine kapitala, koji se navodi u ZO,
u roku od sedam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dok su preostali iznos bila u obavezi da uplate do 31. decembra 2005.godine.41 Praktino,
veinu iznosa osnivakog kapitala su osiguravajua drutva morala da obezbede
do kraja 2004.godine, to znai da su za navedeno imali na raspolaganju oko sedam meseci. Napominjemo, da su iznosi poetnog fonda sigurnosti mnogo vei
od iznosa u prethodno vaeem Zakonu. Sigurno je da poveanje osnivakog
kapitala (poetnog fonda sigurnosti) doprinosi zatiti osiguranika, ali, sa druge
strane, pitanje je da li e vei poetni fond sigurnosti doprineti likvidnosti osiguravajueg drutva, tj. efikasnijem izvravanju obaveza od strane tog drutva.
Poloaj lica u osiguravajuem drutvu

Kada govorimo o poloaju lica u osiguravajuem drutvu, mislimo na
lanove upravnog i nadzornog odbora, zatim na aktuare, kao i na posrednike i
zastupnike. Naime, lanovi upravnog i nadzornog odbora morali su da pribave
saglasnost za obavljanje ovih funkcija, i to, takoe, u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ZO.42 to se tie aktuara, smatrae se, po ZO, da lica
koja su stekla zvanje ovlaenog aktuara do donoenja ZO, da su stekla to zvanje
po odredbama tog Zakona.43 U vezi posrednika i zastupnika u osiguranju, po
ZO, ukoliko ta lica imaju najmanje tri godine iskustva na poslovima osiguranja,
tada e Narodna banka Srbije priznati svojstvo posrednika, odnosno, zastupnika
tim licima i upisati ih u registar ovlaenih posrednika, odnosno, zastupnika.44
Naravno, Narodna banka Srbije je imala obavezu da izvri navedeni upis u registar, ukoliko su ta lica podnela zahtev u roku od godinu dana od dana stupanja
na snagu ZO.45 Lica, koja ele da budu upisana u registra ovlaenih posrednika
i zastupnika, morae, sem uslova, koje se tie iskustva, da ispune i ostale uslove
za sticanje ovlaenja, definisane u ZO.46
Postupci
Opte pravilo o neretroaktivnosti, odnosi se i na zapoete postupke. Meutim, u zakonima u oblasti osiguranja je drugaije, kada su u pitanju postupci
41
42
43
44
45
46
lan 233., st.1. ZO

lan 230. ZO
lan 240. ZO
lan 241., st.1 ZO
lan 241., st.2. ZO
lan 241., st.3. ZO
27
za osnivanje osiguravajuih drutava, koji su bili u toku u vreme stupanja na

snagu ZO. Ukoliko su bili u toku postupci za dobijanje dozvola za rad osiguravajuih drutava, koji su pokrenuti u vreme vaenja Zakona o osiguranju imovine
i lica iz 1996.godine (dalje: ZOIL)47, odnosno, do donoenja ZO, ti postupci su
bili okonani po novom Zakonu, odnosno, ZO.48 To znai, da su osiguravajua
drutva, za ije je osnivanje postupak zapoeo pre donoenja novog Zakona, morala da ispune sve uslove po novom Zakonu.
*
**
Retroaktivnost pojedinih odredaba novog Zakona predviena je i u drugim oblastima, koje nismo analizirali u prethodne etiri. Pitanje retroaktivnosti, pre svega, srpskog ZO su veoma aktuelne iz dva razloga. Prvi se tie broja
odredaba, koje reguliu ovu materiju. Obuhvaeno je celokupno poslovanje i
organizacija osiguravajuih drutava, a, takoe, i lanovi upravnog i nadzornog
odbora u tim drutvima. Znai, jedno osiguravajue drutvo, praktino, moralo
je da obezbedi ispunjenje svih pretpostavki, kao da je u pitanju ponovno osnivanje. Drugi razlog se tie oduzimanje dozvola za rad nekolicini osiguravajuih
drutava, od strane Narodne banke Srbije, kao novog nadzornog organa. Zbog
toga, opravdanost i potrebu retroaktivnosti zakona u oblasti osiguranja, treba
paljivo analizirati, s tim to treba poi od sledeih pitanja i problema, na koje se
nije odmah reagovalo: 1) Bilo je neophodno izvriti detaljnu analizu razgranienja poslova ivotnih i poslova neivotnih osiguranja; 2) Takoe, bilo je potrebno
definisati jedinstveni rok za obezbeenje iznosa osnivakog kapitala po ZO; 3)
Trebalo je definisati posebna pravila za osiguravajua drutva, ije je osnivanje
bilo u toku rokova u kojima su osiguravajua drutva morala da ispune uslove
po ZO; i 4) Imajui sve navedeno u vidu, kao i opte pravilo o neretroaktivnosti
novog zakona, treba analizirati iroku primenu retroaktivnosti zakona, koji reguliu osiguranje.
Sigurnost jednog pravnog sistema ogleda se u postojanosti zakona i
retkoj primeni retroaktivnosti pojedinih odredaba novodonetog zakona. To
ne znai da ne treba predvideti povratno dejstvo pojedinih delova zakonskog
akta, kada to zahteva obezbeenje nesmetanog funkcionisanja jedne privredne grane. No, iroka retroaktivna primena ZO, govori o slabosti sistema osiguranja.
Naveli smo osnovne karakteristike osiguravajuih drutava i poslova kojima se bave. Takoe, osvrnuli smo se na probleme koji su prisutni u definisanju
njihovog statusa u naoj zemlji. Korienje iskustava i reenja koja su prihvaena
u drugim zemljama je veoma korisno. Meutim, uvek treba voditi rauna o razvoju osiguranja kod nas u zadnjim decenijama, kao i o mestu koje osiguranje
ima u Srbiji.
47
48
Zakon o osiguranju imovine i lica (Sl.list SRJ br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99)
lan 242. ZO
28
Osiguravajua drutva
3. Istorija osiguravajuih drutava

na naim prostorima
Govorei o osiguravajuim drutvima, ne moemo da ne govorimo o nastanku osiguranja i o nastanku i razvoju osiguravajuih drutava kod nas. Osiguranje, kakvo danas, poznajemo i osiguravajue kue, kakve se danas osnivaju, ne moemo vezivati za neka starija vremena. Tu mislimo na period do kraja
XVIII i poetka XIX veka. Moderno osiguranje i osiguravajua drutva, koja su
organizovana na na naunoj osnovi i koja su voena od strane lica koja se profesionalno i kvalifikovano bave tim poslovom, u razvijenim pravnim oblicima u
kojima se pojavljuje, i sa odreenom intervencijom drave u organizaciji i poslovanju drutava, vezujemo za novije vreme. O modernom osiguranju i modernim
osiguravajuim drutvima moe se govoriti tek od druge polovine XIX veka i
poetkom XX veka49. Meutim, ove usavrene forme su rezultat jednog razvoja
koji se protee kroz itavu istojiju i iji se zaeci naziru jo kod Vavilonaca pre
etiri hiljade godina: u sluaju gubitka broda, vlasniku se nadoknaivala teta, a
u sluaju da brod stigne na destinaciju, vlasnik je bio duan da isplati odreeni
deo dobiti.
Pisani tragovi starih naroda, kao to su Grci, Feniani i Rimljani, ukazuju
na to da je u tadanjoj proizvodnji i prekomorskoj trgovini postojala potreba za
odreenim nainom osiguranja pomorskih prevoza od teta i gubitaka na moru.
U pomorskom prevozu se ve tada sve vie traila, ali i dobijala sigurnost da e
skupoceni tereti, kao i brodovi koji taj teret prevoze, bezbedno prispeti na odredite, tj. da e se u protivnom za njih obezbediti potpuna naknada za pretrpljenu
tetu.
Meutim, mi emo govoriti samo o istoriji osiguravajuih drutava na naim prostorima, pod kojima neemo podrazumevati samo teritoriju Srbije, ve i
teritorije koje su, na bilo koji nain, bile u vezi sa Srbijom. Istorija osiguravajuih
drutava na tim prostorima imala je i ima veliki uticaj i na razvoj osiguravajuih
drutava u naoj zemlji. No, moramo znati, da je razvoj osiguravajuih drutava
kod nas zavisio i od istorijskih okolnosti, kao i od promena drutveno politikih
sistema.
Istorija osiguranja i osiguravajuih drutava

na naim prostorima do Prvog svetskog rata
Poetni oblik obaveznog osiguranja kod nas nalazimo u statutima gradova
na Jadranu i u tri zakonika: Vinodolski zakonik iz 1288. godine; Zakonik cara
Stefana Duana 1349. i 1354. godine; Poljiki statut 1440. godine. Karakteristike
ovih zakonika su izraene u kolektivnoj odgovornosti, i to posebno u selima u
kojima je stanovnitvo ivelo, da nadoknade tetu koja nastane.
U prvoj polovini XV veka i to u Dubrovniku, gde je bila jako razvijena
trgovina, javljaju se prvi ugovori o osiguranju, a zatim se osiguranje iri na ostale
49
uleji P. nav.delo, str.30
29
gradove. U dubrovakom statutu bila je uneta odredba za brodove koji su plovili

u skupinama. Te skupine su se zvale Conserve. Svi uesnici su bili u obavezi
da, ukoliko doe do unitenja broda, kao prevoznog sredstva ili robe, uestvuju u nadoknadi tete. Ovo je bila vrsta zajednikog meusobnog osiguranja za
tete koje bi mogle nastati u plovidbi, kako na robi, tako i na samom brodu.
Godine 1562., Dubrovaka republika donela je Zakon o pomorskom osiguranju, koji predstavlja prvi istorijski spomenik prava u oblasti osiguranja na naim prostorima50. Pored toga to je upuivao na veoma razvijeno obiajno pravo
toga doba, on je potrivao i znaajan uticaj drave u ove poslove: slubenici
dravne kancelarije su utvrivali premije na osnovu procene rizika, ugovor se
sklapao sveano u prisustvu notara, kod osiguranja brodova bilo je odreeno
minimalno trajanje osiguranja, kao i maksimalni iznos do koga se brod mogao
osigurati (radi onemoguavanja prevare). Karakteristino je da je u Dubrovniku
od 1794. godine, pa do propasti Dubrovake republike 1808. godine poslovalo 5
osiguravajuih drutava.
Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine. Te godine osigurao je u
Beogradu izvesni Zuban svoju kuu. Srbske novine su pisale: Posle nekoliko
dana kua izgori i agent Transkog osiguravajueg drutva, koji se nalazio u
Zemunu i kod koga je bilo izvreno osiguranje, isplati odmah osiguranu sumu
od 175 talira.
U Srbskim novinama od 11. oktobra 1844. godine, Vojinovi i Sodrug
saoptavaju: Beko glavno drutvo osiguranja, imajui kapital od 36 miliona
groa, opunomoilo je nas potpisane za svoje glavne zastupnike za Beograd i
celu Srbiju, da se kod nas sva pokretna i nepokretna dobra, kao: kue, duani i
druge staje, nametaj kuni, duanski espap itd., od vatre, groma i zemljotresa,
isto tako i espap, koji iz Srbije za Austriju ide, od potopa za malu nagradu osigurati mogu, i obvezuje se svako kod nas osigurano dobro, ako propadne, po glasu
istiniti dokazatelstva isplatiti.
U Srbiji su se prvo osnivale filijale stranih osiguravajuih drutava. Prvu
filijalu osnovalo je drutvo Anker (1861.godine), zatim Transko opte
osiguravajue drutvo (1867.), Greem (1877) i Njujork (1886). Strana drutva
imala su monopol u osiguranju sve do kraja 19. veka. Prva domaa osiguravajua
kua, Beogradska zadruga, osnovana je 1897. godine. Zatim se 1902. godine pojavljuje jo jedno strano drutvo Rosija, a 1906. domae Srbija.
Osiguranje kod nas izmeu dva svetska rata

Prve poslove osiguranja kod nas su obavljali stranci: Italijani, Francuzi,
Nemci i Englezi. Najvea osiguravajua drutva bila su Jadransko i Assicurazioni generalli, koja su bila italijanska, a od domaih Jugoslavija sa seditem
u Beogradu i Croatia sa seditem u Zagrebu. Domaa osiguranja su dobila
na znaaju tek izmeu dva svetska rata i bilo ih je oko 30, pri emu je opta
ocena naeg osiguranja u tom periodu prilino nepovoljna ono se jo uvek
50
30
Osiguravajua drutva
nalazilo pri dnu liste evropskih zemalja po svom razvoju. Osiguranje tog vremena karakteriu sledei elementi:
a)
zasnovanost na slaboj tehnikoj organizaciji i bez dovojno strunih kadrova (zbog ega je bilo preskupo);
b) do 1937. godine bez ikakve dravne kontrole (to je uticalo na prihvatanje rentabilnih, ali i rizinih poslova, tako da je dolazilo i do krahova
pojedinih velikih osiguravajuih drutava i izazivanja nepoverenja u
osiguranje uopte);
c) veliki uticaj iz inostranstva (dve treine svih osiguravajuih drutava
su bile filijale stranih osiguravaa) to je naroito karakteristino bilo
za reosiguranje, preko koga su bili ugroeni viestrani domai interesi:
ekonomski, politiki, itd.;
d) ostvarivanje profita i podela to veih dividendi akcionarima kao glavni cilj, a potpuno zapostavljanje prevencija to su ukratko, karakteristike osiguranja u Jugoslaviji toga vremena51.
Bankrotstvom 1937. godine velikog austrijskog osiguravajueg drutva
Feniks koje je imalo najvei portfelj osiguranja ivota u Jugoslaviji52, poverenje u osiguranje je bilo jako poljuljano to se najpre odrazilo na privredu. Pod
pritiskom javnosti i samih osiguravajuih drutava doneta je uredba kojom je zavedena dravna kontrola putem regulisanja plasmana rezervi, zabrane otuenja
i optereenja imovine,itd, odnosno, stupila je na snagu Uredba o nadzoru nad
osiguravajuim preduzeima53.
Osiguranje kod nas posle Drugog svetskog rata

Po zavretku Drugog svetskog rata dolo je do znaajnih promena u oblasti osiguranja, obzirom na promenu drutveno politikog sistema. U tom razvoju
zapaa se nekoliko jasno odvojenih etapa, odnosno u Jugoslaviji do sada, imali
smo definisanih 5 sistema:
1)
2)
3)
4)
5)
sistem centralizovanog dravnog osiguranja;

sistem decentralizovanog komunalnog osiguranja;
sistem komercijalizovanog trinog osiguranja;
sistem osiguranja na naelima Ustava iz 1974. godine; i
sistem trinog osiguranja.
Sistem centralizovanog dravnog osiguranja (19451961)54. Moe se

zakljuiti da su do zavretka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji trite osiguranja
predstavljale inostrane osiguravajue kompanije. Odluka o spajanju u dravni
osiguravajui zavod za osiguranje i reosiguranje, osiguravajuih preduzea koja
51
52
53
54

Ibidem
31
prelaze u dravnu svojinu je doneta 1. marta 1945. godine. Takozvani DOZ

prelazi u nadlenost ministarstva finansija, ime je oznaeno njegovo uvoenje u
dravni kreditni sistem. Zakonom je propisan radi delovanje dravanog zavoda.
DOZ treba da:
1.
2.
3.
4.
obavlja osiguranje protiv poara i drugih rizika;

sprovodi sva obavezna osiguranja osim socijalnog;
vri sva reosiguranja po svim poslovima osiguranja;
obavlja ulaganje dugoronih sredstava iz svojih tehnikih i ostalih rezervi u dravne hartije od vrednosti, tj. u dravnu hipotekarnu banku.
Ranija privatna osiguravajua preduzea koja nisu bila konfiskovana nastavila su sa radom. Meunarodnim zakonskim propisom bilo je utvreno da
se dravna imovina mora osigurati kod dravnog osiguravajueg zavoda. To je
uslovilo da privatna osiguravajua drutva nisu vie imala uslove za rad, posle
ega nastaje i njihova likvidacija. DOZ je 1947. godine postao jedini osigurava i
reosigurava u zemlji. Rukovoenje ovim zavodom bilo je centralizovano i funkcionisao je preko administrativnih dravnih direkcija.
Zatim je stupio period za koji vezujemo funkcionisanje sistema decentralizovanog komunalnog osiguranja od 1962. do 1967.godine55. U ovom periodu osnovano je vie osiguravajuih zavoda i zajednica osiguranja. Osiguravajui zavodi su se osnivali za jednu ili vie optina. Vie osiguravajuih zavoda na
teritoriji jedne republike, sainjavali su Republiku zajednicu osiguranja, a sve
republike formirale su jugoslovensku zajednicu za osiguranje i reosiguranje56.
Poetkom 1962. godine imali smo 142 osiguravajua zavoda i 8 zajednica osiguranja. Osiguravajui zavodi sprovodili su sve vrste osiguranja imovine i lica,
osim osiguranja koje su sprovodili zavodi za socijalno osiguranje. Osiguravajui
zavodi vrili su poslove osiguranja na teritoriji optina, dok su zajednice osiguranja vrile reoiguranje zavoda koji su se u njih udruivali.
Kontrolisali su pravila osiguranja i tarife premija, dok je Jugoslovenska zajednica za osiguranje i reosiguranje donosila pravila i sprovodila reosiguranje.
Prikupljala je i obraivala statistike podatke i uestvovala u radu meunarodne
osiguravajue organizacije. Decentralizovanje osiguravajuih zavoda trebalo je
da dovede do ire afirmacije osiguranja i racionalnog korienja sredstava Jedan
od osnovnih razloga, zbog koga nisu postignuti oekivani rezultati, bio je taj to
decentralizacija DOZ-a, koja je izvrena delimino, nije ukljuila decentatizaciju
odnosa u osiguranju, i to su u osnovi zadrani preraeni metodi administrative
regulative odnosa u osiguranju.
Zatim, u periodu od 1968. do 1974.godine funkcionie sistem komercijalizovanog trinog osiguranja57. Ova faza u razvoju osiguranja poinje 1. januara
1968. godine. Nedostaci sitema uvedenog 19611962. godine morali su dovesti
do reorganizacije kojom bi se slabosti dotadanjeg sistema otklonile. Osnovne
karakteristike osiguranja u ovoj etapi su:
55
56
57
uleji P. nav.delo, str.36-37

32
Osiguravajua drutva
1.
2.
3.
dobrovoljnost;
naputanje sistema jedinstvenih tarifa i premija;
ukidanje teritorijalnog monopola i slobodna utakmica osiguravajuih
zavoda;
4. ukidanje automatskog izravnanja rizika (reosiguranje);
5. okrupnjavanje osiguravajuih preduzea;
6. osnovni nosioci osiguranja su osiguravajui zavodi;
7. osiguravajui zavod je privredna organizacija koja sprovodi osigurnje
(delatnost od posebnog drutvenog ineteresa);
8. zavode mogu osnivati radne organizacije, drutveno-politike zajednice i graani;
9. funkcije osiguranja su prikupljanje sredstava radi naknade tete u sluaju nastupanja tetnog dogaaja i uestovanje u preuzimanju preventivnih i represivnih mera;
10. zavodi posluju na teritoriji itave SFRJ;
11. osiguravajui zavod je slobodan u izboru reosiguravaa;
12. radna zajednica svojim sredstvima odgovara za izvrenje preuzetih
obaveza po osnovu osiguranja.
Od brojnih osiguravajuih zavoda koji su postojali do 1967. godine (njih 128),

krajem 1967. godine u SFRJ formirano je 11 zavoda: po jedan u SR BiH i u SR Makedoniji, po dva u SR Sloveniji, SR Srbiji i SAP Vojvodini i tri zavoda u SR Hrvatskoj.
Zatim, za 1974.godinu vezujemo poetak funkcionisanja sistema osiguranja na
naelima Ustava iz navedene godine58. Ipak, ova, etvrta, faza u razvoju osiguranja poinje 1972. godine. Zapravo, to je period realizacije ustavnih amandmana (XXI, XXII i XXIII) donetih 1971. godine. Sutina ustavnih amandmana
bila je sledea:
eliminisanje otuenja vika rada od onoga ko ga je stvorio; i

poslovima i sredstvima osiguranja u osiguravajuim organizacijama
upravljaju osiguranici, tj. organizacije udruenog rada i druga drutvenopravna lica koja s organizacijama osiguranja udruuju svoja sredstva.
Dok se mnoge osiguravajue organizacije nisu ni ustanovile u duhu ustavnih amandmana, 4. februara 1974. godine donet je novi ustav SFRJ. Osnovne
karakteristike razvoja u ovoj etapi su:
1.
2.
3.
58
59
formirane su zajednice rizika kao nov oblik organizovanja i udruivanja u zajednice osiguranja i reosiguranja koji nije postojao do donoenja Ustava;
Ustavom i zakonom izjednaavaju se dve osnovne funkcije osiguranja
imovine i lica, a to su naknada tete i prevencija;
meusobni odnosi su regulisani samoupravnim sporazumima59;
uleji P. nav.delo, str.38-39

4.
5.
33
zakonom se ne predvia mogunost formiranja meovitog osiguranja;

radnici u radnim zajednicama uestvuju u upravljanju zajednicama za
osiguranje i reosiguranje.
Raspadom SFRJ 1991. godine i formiranjem SRJ, na podruju republike

Srbije i Crne Gore formira se preko 40 i vie novih drutava za osiguranje i reosiguranje. Ove organizacije osnivaju se kao akcionarska drutva i drutva za uzajamno osiguranje. Donoenjem mera ekonomske blokade 1992. godine od strane
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija osiguravajua i reosiguravajua drutva u
SRJ stavljaju se u veoma teak poloaj. Ukidanjem ekonomskim tokova, visokom
stopom inflacije istopljeni su osiguravajui fondovi, to je uslovilo pad ekonomskog potencijala osiguranja, gubitak osnovne funkcije osiguranja kroz obezbeenje sigurnosti svojih osnivaa (akcionara), a time i osnovnih postulata zbog
kojih osiguranje i postoji.
Posmatrajui s aspekta funkcije osiguranja i reosiguranja, period od uvoenja blokade najtei je period za poslovanje osiguranja i reosiguranja u novijoj
istoriji bive i sadanje Jugoslavije. Ovako neto nije poznato u istoriji postojanja osiguravajue i reosiguravajue delatnosti. Donoenjem Zakona o osiguranju imovine i lica 1996.godine, ovakva situacija je nezantno popravljena, ali su
problemi i dalje postojali. Najzad, aktuelni ZO se donosi 2004.godine, koji, po
nama, oznaava novu etapu u razvoju osiguravajuih drutava kod nas.
4. Osiguravajua drutva danas u Srbiji

i u drugim zemljama
Iako je, od donoenja ZO, ve broj osiguravajuih drutava u Srbiji izgubio
dozvolu za rad, mi emo dati pregled sadanje situacije u ovoj delatnosti, odnosno, naveemo koja osiguravajua drutva egzistiraju, danas, u naoj zemlji, bez
obzira na eventualne promene koje mogu nastati. Isto tako, posvetiemo panju
pojedinim evropskim zemljama, tj. koja su napoznatija osiguravajua drutva u
tim zemljama. Veina tih, evropskih zemalja, su lanice EU, ali smo posvetili
panju i dvema zemljama koje to nisu.
Srbija
U Srbiji, danas, po podacima Narodne banke Srbije posluje 26 osiguravajuih drutava. Ta drutva su sledea: 1) A.D. za ivotno osiguranje ALICO 2)
A.D. za neivotno osiguranje AS OSIGURANJE 3) A.D. za osiguranje AMS
OSIGURANJE 4) A.D. za osiguranje BASLER neivotno osiguranje 5) A.D. za
osiguranje BASLER ivotno osiguranje 6) A.D. za osiguranje CREDIT AGRICOLE LIFE 7) A.D. za osiguranje DDOR NOVI SAD 8) A.D. za reosiguranje DDOR RE 9) A.D. za osiguranje DELTA GENERALI OSIGURANJE 10)
A.D. za reosiguranje DELTA GENERALI REOSIGURANJE 11) A.D. za osiguranje DUNAV OSIGURANJE 12) A.D. ZA za reosiguranje DUNAV-RE
13) A.D. za osiguranje ENERGOPROJEKT GARANT 14) A.D. za osiguranje
34
Osiguravajua drutva
GLOBOS-OSIGURANJE 15) A.D. za osiguranje GRAWE 16) A.D. za osiguranje MERKUR 17) . A.D. za osiguranje MILENIJUM OSIGURANJE 18)
A.D. za osiguranje SAVA OSIGURANJE 19) A.D. za osiguranje SAVA IVOTNO OSIGURANJE 20) A.D. za ivotno osiguranje SOCIETE GENERALE OSIGURANJE 21) A.D. za osiguranje TAKOVO 22) A.D. za osiguranje
TRIGLAV KOPAONIK 23) A.D. za osiguranje UNIQA ivotno osiguranje
24) A.D. za osiguranje UNIQA neivotno osiguranje 25) A.D. za osiguranje
WIENER STADTISCHE OSIGURANJE 26) A.D. ZA za reosiguranje WIENER RE
Osim osiguravajuih drutava, u Srbiji je registrovano 89 drutava za posredovanje u osiguranju, drutava za zastupanje u osiguranju i agencija i poslovnih jedinica za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju60. Neemo navoditi
lica koja obavljaju poslove posredovanja u osiguranju i poslove zastupanja u osiguranju. Ovde mislimo na fizika lica.
Austrija
Osiguranje u Austriji je u ekspanziji i broj osiguravajuih drutava je u
skladu sa veliinom zemlje i brojem stanovnika. Vodee osiguravajue kompanije
su: 1: U oblasti ivotnog osiguranja: Wiener Stdtische Insurance; Raiffeisen
Insurance; Uniqa Personenversicherung Insurance; Allianz Elementar Leben
Insurance; Finance Life Insurance. 2. U oblasti neivotnih osiguranja: Generali Insurance; Allianz Elementar Insurance; Uniqa Sach Insurance; Donau
Insurance; Zurich Insurance; Niedersterreichische Insurance; Wustenrot
Insurance. Nadzorni organ je Savezno ministarstvo finansija61.
vajcarska
Uopte, trite osiguranja u vajcarskoj je veoma razvijeno. Samim tim, to
moemo rei i za trite osiguranja. Savezna sluba privatnog osiguranja je nadzorni organ u sektoru osiguranja u vajcarskoj. Vodee osiguravajue kompanije
u vajcarskoj su: 1. U oblasti ivotnog osiguranja: Winterthr Leben Insurance;
Rentenanstalt Insurance; Basler Leben Insurance; Zrich Leben Insurance;
Allianz Suisse Leben Insurance; Pax Insurance. 2. U oblasti neivotnih osiguranja: Zrich Insurance; Swiss Mobilar Insurance; Allianz Suisse Insurance;
CSS Insurance; Visana Insurance; Swiss National Insurance62.
Nemaka
U Nemakoj je velika veina osiguranja obavezna. Trite osiguranja u
Nemakoj se razvija veoma brzo. Jedna od najmonijih osiguravajuih kompanija ima svoje sedite u Nemakoj, a to je Allianz. Ta kompanija je osnovana
1890.godine u Berlinu. Nadzorni organ u oblasti osiguranje je Savezni organ za
60
61
62
Izvor: Narodna banka Srbije. http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/60/60_1/index.html

http://finance.mapsofworld.com/insurance/austria-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/switzerland-insurance.html
35
nadzor nad finansijskim uslugama. U Nemakoj egzstira oko 500 osiguravajuih

drutava. Vodee osiguravajue kompanije koje se bave ivotnim osiguranjem
su: Allianz Leben Insurance; Aachenmnchener Leb Insurance; DT. Herold Leben Insurance; Victoria Leben Insurance; Debeka Leben Insurance;
AXA Leben Insurance. Vodee osiguravajue kompanije u nemakoj koje se
bave neivotnim osiguranjima su: Allianz Vers. Insurance; AXA Vers. Insurance; R+V Allgemeine Vers. Insurance; Zrich Vers. AG; Victoria Vers.
Insurance; Wurtt. Vers Insurance; LVM Sach Insurance63.
Italija
I u Italiji se osiguranje razvija brzo. Na tritu finansija se velika panja
poklanja osiguranju. Najvee osiguravajue kompanije u SAD su poele svoje poslovanje u Italiji. U oblasti ivotnog osiguranja najpoznatije osiguravajue
kompanije u Italiji su sledee: Intesa Vita Insurance; Creditras Vita Insurance; Ina Vita Insurance; Montepaschi Vita Insurance; BNL Vita Insurance;
CNP Capitalia Vita Insurance. Napozantije osiguravajue kompanije u oblasti
neivotnih osiguranja su: Fondaria-SAI Insurance; Assicurazioni Generali
Insurance; Aurora Assicurazioni Insurance; Assitalia Insurance; Compagnia Ass. Unipol Insurance; Lioyod Adriatico Insurance; AXA Assicurazioni
Insurance64.
Velika Britanija
U Velikoj Britaniji trite osiguranja je jedno od najstarijih na svetu. Neke
do najveih multinacionalnih osiguravajuih kompanija posluju na teritoriji Velike Britanije jo od 17 veka. Trite osiguranja u Velikoj Britaniji je najvee u
Evropi. Ono kontrolie vie od 15% investicija na tritu akcija. Neke od vodeih
osiguravajuih kompanija u Velikoj Britaniji, u oblasti ivotnog osiguranja, su:
Prudential Insurance; Standard Life Insurance; Aviva Plc Insurance; HBOS
Insurance; Lloyds TSB Group Insurance; AXA Insurance; Aegon Insurance. Vodea osiguravajua drtva u oblasti neivotnih osiguranja su: Aviva Insurance; Zrich Financial Services; Royal & SunAlliance Insurance; Allianz
Cornhill Insurance; BUPA Insurance; NFU Mutual Insurance65.
Grka
Ako bi uporedili sektor osiguranja u Grkoj sa osiguranjima u drugim, pomenutim zemljama, morali bi da primetimo, da je on, manji u odnosu na one u
tim zemljama. No, panju zasluuje razvoj ivotnog osiguranja. Mnoge osiguravajue kompanije koje posluju u Grkoj su u rukama inostranih vlasnika. Banke,
u veini sluajeva, imaju u vlasnitvu velike osiguravajue kompanije. Nadzorni
organ, Direktorat za osiguravajue kompanije i aktuare predstavlja regulatorno
telo sektora osiguranja u Grkoj. Najvanije osiguravajue kompanije u oblasti
63
64
65
http://finance.mapsofworld.com/insurance/germany-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/italy-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/uk-insurance.html
36
Osiguravajua drutva
ivotnog osiguranja su: Interamerican Life Insurance; EFG Life Insurance;

ALICO AIG Life Insurance; ING Life Insurance; Allianz Life Insurance;
Commercial Value Insurance; Agrotiki Insurance. Glavne osiguravajue kompanije u oblasti neivotnih osiguranja u Grkoj su: Ethniki Insurance; Agrotiki Insurance; Alpha Insurance; International Union Insurance; Egnatia
General Insurance; Allianz General Insurance66.
Francuska
Osiguranje u Francuskoj je veoma razvijeno u odnosu na ostale zemlje
EU. Velike osiguravajue kompanije nude razliite proizvode osiguranja. Neke
od najveih osiguravajuih kompanija na svetu imaju poreklo u Francuskoj. Regulatorno telo u oblasti osiguranja u Francuskoj je Komisija za kontrolu osiguranja. Vodee osiguravajue kompanije u oblasti ivotnog osiguranja u Francuskoj
su: CNP Insurance; AXA Insurance; BNP Insurance; AGF Insurance;
ACM Insurance; AVIVA France Insurance. Vodee osiguravajue kompanije
koje se bave neivotnim osiguranjima su: AXA Insurance; AGF Allianz Insurance; Generali Insurance; MACIF Insurance; AZUR GMF Insurance;
MAIF Insurance; MAAF Insurance; ACIVI Insurance.
panija
U prethodnih nekoliko godina, osiguranje u paniji belei veliki rast. Trite osiguranja ini 6 % ukupnog bruto drzutvenog proizvoda panije. Generalni
Direktorat za osiguranje predstavlja regulatorno telo u oblasti osiguranja. Vodee
osiguravajue kompanije u oblasti ivotnog osiguranja u paniji su: MAPFRE
Vida Insurance; VidaCaixa Insurance; BBVA Seguros Insurance; Ibercaja
Insurance; Caser Insurance; Zrich Vida Insurance. Vodee osiguravajue
kompanije u oblasti neivotnih osiguranja su: Allianz Insurance; AXA Aurora
Iberica Insurance; Zrich Espana Insurance; Caser Insurance; Adeslas Insurance; Santa Lucia Insurance; Mutua Madrilena Automovilista Insurance67.
vedska
ivotno osiguranje u vedskoj je veoma razvijeno. Prihvatanjem zakonskih akata koji su doveli do deregulacije trita i poslovanja na tritu, osamdesetih godina prolog veka, date su velike mogunosti bankama i finansijskim
institucijama da mogu da posluju i u sektoru osiguranja. Finansijski nadzorni
organ predstavlja u vedskoj regulatorno telo u ovoj oblasti. Vodee osiguravajue kompanije u oblasti ivotnog osiguranja u vedskoj su: Alecta Insurance;
AMF Pension Insurance; Skandia Liv Insurance; Robur Insurance; LF
Liv Insurance; Handelsbanken Liv Insurance. Vodee osiguravajue kompanije
u oblasti neivotnih osiguranja su: AFA Sjuk Insurance; Trygg-Hansa Insurance; LF Sak Insurance; LF Stockholm Insurance; LF Goteborg Insurance;
AGRIA Insurance68.
66
67
68
http://finance.mapsofworld.com/insurance/greece-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/spain-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/sweden-insurance.html
37
Rusija
Zadnjih godina se i u Rusiji razvija osiguranje. Osim toga, rusko trite
osiguranja je otvoreno za strana ulaganja. Vodea osiguravajua drutva koja se
u Rusiji bave ivotnim osiguranjem su: Stolichnoe Insurance; Delta Polis Insurance; Russo-Garant Insurance; Standart Reserv Insurance; Vita Polis
Insurance; Yakor Insurance; Skala Garant Insurance. Vodee osiguravajue
kompanije koje obavljaju poslove neivotnih osiguranja su: Rosgosstrakh Insurance; Ingosstrakh Insurance; Sogaz Insurance; Rosno Insurance; VSK
Insurance; Soglasiye Insurance69.
69
http://finance.mapsofworld.com/insurance/russia-insurance.html
Drugi deo:
OSIGURAVAJUA DRUTVA U
ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE, PRAVU
EU I UPOREDNOM ZAKONODAVSTVU
Dva oblika osiguravajuih drutava su akcionarsko drutvo za osiguranje
i drutvo za uzajamno osiguranje. ZO regulie sve aspekte statusa ovih oblika
osiguravajuih drutava. U ranijem zakonodavstvu (ZOIL) bila je predviena
mogunost osnivanja sopstvenog osiguravajueg drutva captive, o emu emo
neto rei u zadnjem delu.
Da bi definisali status osiguravajueg drutva, moramo analizirati sve elemente vezane za taj status. To se ne odnosi samo na osnivanje i nain osnivanja
osiguravajueg drutva, ve i na sve ono to ini osiguravajue drutvo i obavljanje delatnosti tog drutva. Da bi pravilno mogli da odredimo poloaj osiguravajuih drutava, moramo da odredimo i delatnosti kojima se drutvo bavi, zatim
ta je imovina osiguravajueg drutva i ta je sadrina te imovine. Ne samo to,
moramo analizirati i poslove i ovlaenja organa osiguravajueg drutva, kao i
poloaj akcionara u akcionarskom drutvu, odnosno, osnivaa i lanova drutva
za uzaajamno osiguranje. U vezi sa tim, potrebno je posvetiti panju i obinom
i kvalifikovanom ueu u kapitalu osiguravajueg drutva, kao i pojmu povezanih lica. Naravno, treba analizirati i razloge za oduzimanje dozvole, odnosno,
prestanka rada osiguravajueg drutva. Ovo su samo neki od elemenata statusa
osiguravajueg drutva, obzirom da e se analizirati i drugi instituti, kao to su
prenos portfelja, mogunost statusnih promena, itd, a koji su, takoe, od vanosti za poloaj osiguravajueg drutva. Da bi osiguravajue drutvo pravilno funkcionisalo, potreban je nadzor nad njegovim radom. Osim unutranjeg, postoji i
spoljni nadzor, koji obavlja nadleni dravni nadzorni organ, a to je, prema ZO,
Narodna banka Srbije. No, ak i kad analiziramo sve ono to ini poloaj osiguravajueg drutva, to nee biti dovoljno da napravimo i u potpunosti shvatimo
razliku izmeu akcionarskog drutva i drutva za uzajamno osiguranje. Drutvo
za uzajamno osiguranje ima svoje specifinosti koje ga razlikuju od akcionarskog
drutva, ali na te specifinosti zakonodavac nije obratio dovoljnu panju. No, o
tome e biti, posebno, rei.
U ovom radu e se posvetiti panja i posredovanju i zastupanju u osiguranju, bez kojih ni osiguranje ni osiguravajua drutva ne bi mogla da funkcioniu.
Poslove posredovanja i zastupanja, po naem zakonodavstvu, mogu obavljati i
pravna i fizika lica. Isto tako, bie rei i o subjektima koji vre druge poslove u
vezi sa osiguranjem.
Na prvom mestu, analiziraemo navedene elemente statusa osiguravajuih
drutava u naem pravu, odnosno, u ZO. No, da bi mogli bolje da razumemo po38
Osiguravajua drutva u zakonodavstvu Republike Srbije, pravu EU...
39
loaj osiguravaa, uopte, posvetiemo panju i pojedinim aspektima regulisanja

navedenih pitanja i u pravu EU, kao i u pravima pojedinih zemalja, od kojih su
neke lanice EU.
Iako je ZO detaljnije uredio materiju poloaja osiguravajuih drutava,
mnoga pitanja zahtevaju dodatna objanjenja. U prvom delu smo, ve, pomenuli jedan problem koji je, velikim delom, doveo do oduzimanja velikog broja
dozvola za rad osiguravajuim drutvima. No, postoje i drugi problemi, koji nisu
vezani samo za status drutva za uzajamno osiguranje, ve i za kontrolu drutva
i uee u kapitalu, status matematike rezerve ivota kod ivotnih osiguranja,
povezana lica i uticaj na upravljanje osiguravajuim drutvom, kao i nadzor nad
poslovanjem drutava. Mi emo se kritiki osvrnuti na sva ova pitanja, obzirom
da je svakoj zemlji, pa i Srbiji, potreban stabilan sistem osiguranja, to mogu da
obezbede samo stabilna osiguravajua drutva. Ta stabilnost zavisi, pre svega, od
stabilnog zakonodavstva i od stabilnog finansijskog sistema u jednoj dravi, ime
se naa zemlja nije mogla pohvaliti.
I) AKCIONARSKO DRUTVO ZA OSIGURANJE

1. Akcionarsko drutvo za osiguranje pojam,
uslovi osnivanja, davanje i gubitak dozvole
za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja
Pojam i uslovi za osnivanje70
Akcionarsko drutvo za osiguranje predstavlja osnovni oblik osiguravajueg drutva po odredbama ZO. Akcionarsko drutvo za osiguranje mogu osnovati najmanje dva pravna, odnosno, fizika lica. Pravna i fizika lica strane dravne pripadnosti ili stranog dravljanstva mogu, pod uslovima uzajamnosti,
osnovati akcionarsko drutvo za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarsko
drutvo za osiguranje. Takva akcionarska drutva predstavljaju domaa osiguravajua drutva. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati samo poslove
jedne ili vie vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove
reosiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati i poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja.
Poslove reosiguranja moe obavljati samo akcionarsko drutvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja. Znai, osiguravajue drutvo se ne moe baviti drugim oblicima osiguranja.
Akcionarsko drutvo za osiguranje ne moe poeti da obavlja poslove osiguranja ili reosiguranja bez osnivakog kapitala. Novani ili osnivaki kapital,
odnosno, poetni fond sigurnosti, potreban za osnivanje akcionarskog drutva
za osiguranje odreen je u evrima, ali se obraunava u dinarskoj protivvrednosti
70
Pojam i uslovi za osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje reguliu se u lanovima

26.-28. ZO
40
Osiguravajua drutva
obraunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan njegove uplate. Po

odredbama ranijeg zakonodavstva, osnivaki kapital je bio odreen u amerikim
dolarima. Inae, poetni fond sigurnosti je viestruko povean u odnosu na
iznose osnivakog kapitala u, pomenutom, ranijem zakonodavstvu. Sada, po ZO,
osnivaki kapital, odnosno, poetni fond sigurnosti iznosi:
1) Ako se akcionarsko drutvo za osiguranje osniva za obavljanje ivotnih osiguranja, poetni fond sigurnosti e iznositi: a) 2.000.000 evra za
obavljanje ivotnih osiguranja, osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja; b) 3.000.000 evra, ako e osiguravajue drutvo pruati usluge dobrovoljnog penzijskog osiguranja; i c) ako osiguravajue drutvo obavlja sve vrste ivotnih osiguranja, onda e morati da uplati 4.000.000
evra na ime osnivakog kapitala.
2) Ako e se osiguravajue drutvo baviti neivotnim osiguranjima, tada
e poetni fond sigurnosti iznositi: a) za osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje 1.000.000 evra; b) za osiguranje
motornih vozila-kasko, inskih vozila-kasko i obavezno osiguranje od
odgovornosti u saobraaju 2.500.000 evra; c) za ostala osiguranja
imovine, ostala osiguranja od odgovornosti i druge vrste neivotnih
osiguranja 2.000.000 evra; i d) za sve vrste neivotnih osiguranja
4.500.000 evra.
3) ako se osiguravajue drutvo osniva za obavljanje poslova reosiguranja, onda e morati da uplati 4.500.000 evra na ima poetnog fonda
sigurnosti.
Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da u svom poslovanju obezbedi da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih
iznosa, u zavisnosti koju e vrstu osiguranja obavljati. Uvek se postavljalo pitanje da li iznos osnivakog kapiatal mora, uvek, da bude na raunu akcionarskog
drutva za osiguranje. Kako vidimo, po odredbama ZO, mora, ali, po nekim ranijim tumaenjima, bilo je dovoljno da taj iznos bude na raunu na kraju poslovne godine, odnosno, prilikom predaje tzv. zavrnog rauna. U svakom sluaju,
ova odredba ZO doprinosi veoj sigurnosti osiguranika.
Akcije akcionarskog drutva za osiguranje mogu glasiti samo na ime71. Da
se podsetimo, akcije na ime se izdaju na ime njihovog vlasnika, odnosno, imaoca i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika.
Ti podaci se moraju uneti u knjigu akcionara akcionarskog drutva (akcionarsku
knjigu). Osnivake akcije se najee izdaju kao akcije na ime, ne samo, kada je u
pitanju osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje. Akcije na ime mogu glasiti
samo na jedno lice, pravno ili fiziko, kada pravo koje je u toj akciji zagarantovano
moe ostvariti samo lice koje je u njoj naznaeno, tj. upisano u knjigu akcionara,
ili njegov pravni naslednik. Akti, tj. statut akcionarskog drutva mogu predvideti
prenos akcije na ime samo uz njegovu saglasnost. Tada je re o tzv. vinkuliranoj
akciji na ime, koja je, prema zakonskoj regulativi, hartija od vrednosti po naredbi.
Opta karakteristika akcija na ime je da je njihov promet otean.
71
lan 29. ZO
41
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje

poslova osiguranja i reosiguranja72
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja podnose osnivai akcionarskog drutva za osiguranje ili, u njihovo
ime, lice koje oni ovlaste.
Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosi se: 1) ugovor o osnivanju; 2) predlog statuta; 3) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo
osnovnog kapitala, koji je, napred, naveden; 4) poslovni plan akcionarskog drutva za osiguranje; 5) predlog akata poslovne politike, sa miljenjem ovlaenog
aktuara; 6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno, firmi i seditu, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom uea u osnovnom
kapitalu akcionarskog drutva za osiguranje; 7) za akcionare pravna lica koji su
kvalifikovani imaoci: a) reenje o upisu u registar, b) prepis akcionara iz knjige
akcionara, odnosno, dokaz iz drugog odgovarajueg javnog registra, ako je akcionar akcionarsko drutvo za osiguranje, c) finansijski izvetaji, sa miljenjem
ovlaenog revizora za poslednje tri godine, d) dokaz nadlenog organa uprave
o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci, e) overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu
godinu, f) i druge dokaze od znaaja za ocenu boniteta akcionara; 8) za akcionare fizika lica, koji su kvalifikovani imaoci: dokaz da to lice u poslednje tri
godine nije bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u
pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak prinudne likvidacije,
odnosno, steaja, dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano za krivina dela
protiv privrede, imovine, slubene dunosti i korupcije, na kaznu zatvora due
od tri meseca, dokaz nadlenog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji
od est meseci, overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju
i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu godinu; 9) spisak lica koja su
povezana sa kvalifikovanim imaocima, sa dokazom o nainu povezanosti; 10)
za fizika lica koja su predloena za lanove uprave (lanovi upravnog odbora i
direktor) i nadzornog odbora: a) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu kolske
spreme, kvalifikacije i profesionalnog iskustva, b) dokaz da to lice u poslednje tri
godine nije bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u
pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak prinudne likvidacije,
odnosno steaja, c) dokaz da to lice ne podlee ogranienjima izbora propisanim
ovim zakonom, a koja se odnose na lanove uprave i nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje, zatim, dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano
na kaznu zatvora duu od tri meseca, e) dokaz nadlenog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci, f) overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu godinu;
11) ime i prezime lica koje e obavljati poslove ovlaenog aktuara ili predugovor
sa pravnim licem registrovanim za obavljanje aktuarskih poslova, kao i dokaz o
osiguranju od odgovornosti za tetu koju ovlaeni aktuar moe prouzrokovati
datim miljenjem; 12) dokaz o propisanoj organizacionoj, kadrovskoj i tehnikoj
72
lan 39. ZO
42
Osiguravajua drutva
osposobljenosti akcionarskog drutva za osiguranje za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju i akata poslovne politike.
Ukoliko su osnivai lica strane dravne pripadnosti ili stranog dravljanstva, tada se navedena dokumentacija podnosi u overenom prevodu na srpski
jezik.
Kao to je reeno, Narodna banka Srbije je nadzorni organ osiguranja. Samim tim, Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain dokazivanja ispunjenosti uslova za osnivanje osiguravajueg drutva, kao i potrebnu organizacionu, kadrovsku i tehniku osposobljenost akcionarskog drutva za osiguranje.
Uz navedena dokumenta, kod osnivanja akcionarskog drutva se podnosi
i poslovni plan drutva koji sadri sledee:
1)
2)
3)
4)
osnove poslovne politike;

grupu ili vrstu osiguranja za koju se izdaje dozvola;
program reosiguranja;
iznos oekivane margine solventnosti, utvrene u skladu sa odredbama ovog zakona;
5) planirani iznos trokova osnivanja i nain pokria tih trokova;
6) plan likvidnosti drutva;
7) elaborat o oekivanim rezultatima poslovanja sa miljenjem ovlaenog
aktuara za trogodinji period, a naroito oekivani prihod od premija,
oekivani rashod po osnovu teta i iznos tehnikih rezervi i rezervi
utvrenih u skladu sa ovim zakonom, oekivane vrednosti sredstava
i njihovih izvora i predraun trokova sprovoenja osiguranja, sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na veliinu i strukturu trita73.
Dozvola za obavljanje poslova osiguranja74

Dozvola za obavljanje poslova osiguranja izdaje se za obavljanje jedne ili
vie vrsta osiguranja kojima e se akcionarsko drutvo za osiguranje baviti. O
zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na osnovu ocene
ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akcionarskog drutva za
osiguranje, Narodna banka Srbije odluuje reenjem, u roku od 60 dana od dana
prijema zahteva. U dispozitivu reenja Narodne banke Srbije izriito se navode
vrste osiguranja za koje se izdaje dozvola. Ako se reenje izdaje za sve vrste osiguranja iz jedne grupe osiguranja, u dispozitivu reenja, navodi se samo ta grupa
osiguranja.
Osnivai akcionarskog drutva za osiguranje duni su da prijavu za upis u
registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole
za obavljanje poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar podnosi se i dozvola za obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje duno
73
74
lan 40. ZO
lanovi 41.-43. ZO
43
je da reenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam

dana od dana prijema tog reenja.
Akcionarsko drutvo za osiguranje, radi obavljanja odreene vrste osiguranja koja nije navedena u dozvoli, odnosno, za prestanak obavljanja neke vrste
osiguranja za koju ima dozvolu, podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za promenu dozvole za obavljanje poslova osiguranja.
Na izdavanje dozvole za obavljanje poslova reosiguranja akcionarskom
drutvu, shodno se primenjuju odredbe ZO koje se odnose na izdavanje dozvole
za obavljanje poslova osiguranja.
Odbijanje zahteva za izdavanje dozvole

za obavljanje poslova osiguranja75
ZO taksativno navodi razloge zbog kojih e se odbiti dozvola za rad
osiguravajuem drutvu. Jedan od njih je diskrecionog karaktera. Narodna banka
Srbije e odbiti zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, ako:
1) akcionarsko drutvo za osiguranje ne dostavi dokaze o ispunjenosti
uslova za osnivanje koji su predvieni u ZO;
2) akcionari kvalifikovani imaoci nemaju saglasnost za sticanje kvalifikovanog uea, o emu e biti, posebno, rei;
3) odredbe ugovora o osnivanju, odnosno statuta akcionarskog drutva za
osiguranje nisu u skladu sa zakonom;
4) lanovi uprave ili nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje ne podnesu potrebne dokaze za obavljanje funkcije lana uprave ili
nadzornog odbora, odnosno, ako predloena lica ne ispunjavaju propisane uslove;
5) iz statuta akcionarskog drutva za osiguranje i druge podnete dokumentacije proizlazi da nisu obezbeeni uslovi propisani za poslovanje
drutva;
6) iz statuta akcionarskog drutva za osiguranje, drugih akata i podnete
dokumentacije i podataka proizlazi da akcionarsko drutvo za osiguranje nije organizaciono, kadrovski i tehniki osposobljeno za obavljanje
poslova osiguranja u obimu predvienom poslovnim planom;
7) ne postoji opravdanost osnivanja akcionarskog drutva za osiguranje;
8) akcionarsko drutvo za osiguranje ne ispunjava druge uslove propisane
zakonom.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, duna je da navede razloge za odbijanje zahteva. Osniva
kome je zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja odbaen
ili odbijen, ne moe ponovo podneti isti zahtev u roku od godinu dana od dana
odbacivanja ili odbijanja tog zahteva.
75
lan 44. ZO
44
Osiguravajua drutva
Prestanak vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja76

Dozvola za obavljanje poslova osiguranja akcionarskom drutvu za osiguranje prestaje da vai:
1) ako drutvo, u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole, ne podnese
prijavu za upis u registar;
2) ako drutvo ne otpone sa poslovanjem u roku od est meseci od dana
upisa u registar;
3) ako drutvo ne obavlja poslove osiguranja due od jedne godine neprekidno;
4) prenosom portfelja osiguranja na drugo drutvo za osiguranje;
5) otvaranjem postupka likvidacije;
6) pokretanjem steajnog postupka.
U navedenim sluajevima, Narodna banka Srbije donosi reenje o prestanku vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja. No, posledice gubljenja
dozvole za rad nisu iste. One, naroito, nisu iste, ako je u pitanju prenos portfelja
osiguranja, odnosno, likvidacija osiguravajueg drutva ili pokretanje steajnog
postupka. O svim ovim institutima bie, posebno, rei.
Firma i sedite akcionarskog drutva za osiguranje

Firma akcionarskog drutva za osiguranje sadri oznaku a.d.o.. Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da zatrai od Narodne banke Srbije saglasnost
na predlog odluke o promeni firme i sedita drutva. O ovom zahtevu Narodna
banka Srbije odluuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Navedeni akti i
radnje su nitavi, ako se preduzmu bez saglasnosti Narodne banke Srbije.
Saglasnost za ulaganja u druga pravna lica

Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da zatrai od Narodne banke
Srbije saglasnost za ulaganja na osnovu kojih drutvo, posredno ili neposredno,
stie kvalifikovano uee u drugom pravnom licu, kao i o svakom sledeem
ulaganju u to pravno lice. O tom zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u roku
od 30 dana od dana prijema zahteva, shodnom primenom odredaba ZO o davanju, odnosno, oduzimanju saglasnosti na ulaganje u akcionarsko drutvo za
osiguranje.
2. Organi akcionarskog drutva za osiguranje

Uprava, kao i nadzorni odbor imaju znaajnu ulogu, tako da njihova
struna i profesionalna osposobljenost za obavljanje poslova iz delatnosti osiguranja, moraju biti na visokom nivou, kako bise realizovali ciljevi zbog kojih se
76
lan 45. ZO
45
osiguravajue drutvo i osniva77. Na organe akcionarskog drutva za osiguranje

primenjuje se, pre svega, zakon kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena. No, i ZO sadri potrebne odredbe za regulisanje organa akcionarskog drutva za osiguranje.
Moramo rei, da se ove odredbe ZO primenjuju i na organe drutva za uzajamno
osiguranje. Mi se neemo, ovde, baviti svim poslovima koje obavljaju i ovlaenjima koja imaju organi akcionarskog drutva za osiguranje. Rei emo, samo,
da akcionarsko drutvo za osiguranje ima sledee organe: skuptinu, upravni odbor, nadzorni odbor i direktora. Samu upravu akcionarskog drutva za osiguranje ine upravni odbor i direktor.
Izbor lanova uprave i nadzornog odbora

Na prvom mestu emo spomenuti direktora kao izvrnog organa osiguravajueg drutva. Direktor akcionarskog drutva za osiguranje mora biti u
radnom odnosu u tom drutvu, a ako drutvo nema direktora, onda u radnom
odnosu mora biti predsednik upravnog odbora. Kandidat za direktora akcionarskog drutva za osiguranje mora da podnese svoj program poslovoenja
drutvom78.
Akcionarsko drutvo za osiguranje podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije
za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru lanova uprave, odnosno,
lanova nadzornog odbora drutva. O tom zahtevu odluuje Narodna banka Srbije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako je lan uprave, odnosno,
lan nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje izabran bez saglasnosti Narodne banke Srbije, izbor se smatra nitavim.
Narodna banka Srbije e odbiti zahtev za dobijanje saglasnosti za obavljanje funkcije lana uprave, odnosno, lana nadzornog odbora akcionarskog
drutva za osiguranje, ako lice ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom ili
ako iz podataka kojima raspolae proizlazi da bi zbog delatnosti ili poslova koje
lice obavlja, odnosno, radnji koje je lice izvrilo moglo biti ugroeno poslovanje
drutva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom.
Narodna banka Srbije e reenjem oduzeti datu saglasnost za obavljanje
funkcije lana uprave, odnosno, lana nadzornog odbora akcionarskog drutva
za osiguranje, ako:
1) je saglasnost data na osnovu neistinitih i netanih podataka;
2) lan uprave, odnosno lan nadzornog odbora prestane da ispunjava
uslove iz ZO;
3) lan uprave, odnosno, lan nadzornog odbora ne postupa u skladu sa
obavezama lana uprave, odnosno, lana nadzornog odbora, u skladu
sa odredbama ZO.
77
78
Ivanevi K., Struna osposbljenost lanova uprave i nadzornog odbora organizacije za

osiguranje i obrazovanje za rad u osiguranju, Savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji,
Pali 2003., Zbornik radova, str. 37
lan 48. ZO
46
Osiguravajua drutva
Narodna banka Srbije moe da naloi akcionarskom drutvu za osiguranje

da razrei dunosti lana, odnosno lanove uprave ili nadzornog odbora drutva
i imenuje novog lana, odnosno lanove:
1) ako drutvo ne postupi u skladu sa nalogom za otklanjanje utvrenih
nezakonitosti i nepravilnosti;
2) ako uprava drutva ne sprovede mere nadzora propisane ovim zakonom;
3) ako drutvo ne postupa u skladu sa obavezom blagovremenog i istinitog izvetavanja, odnosno, obavetavanja Narodne banke Srbije i posle
pismenog upozorenja Narodne banke Srbije ili ako na bilo koji nain
ometa vrenje nadzora nad njegovim poslovanjem.
Ako je zapoet postupak za oduzimanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja akcionarskom drutvu za osiguranje, Narodna banka Srbije e u tom postupku odluivati i o oduzimanju saglasnosti za obavljanje funkcije lana uprave,
odnosno, lana nadzornog odbora drutva.
Iako emo, kasnije, posvetiti panju institutu povezanih lica u
osiguravajuem drutvu, ovde emo, samo, rei da za lana uprave akcionarskog
drutva za osiguranje, pored lica propisanih zakonom kojim se ureuje pravni
poloaj preduzea, ne moe biti izabrano ni lice koje je:
1) povezano sa pravnim licem u kojem akcionarsko drutvo za osiguranje
ima vie od 5% uea u kapitalu ili uea u pravu glasa;
2) lan uprave ili nadzornog odbora u drugom akcionarskom drutvu za
osiguranje79.
Obaveze i odgovornosti lanova uprave80

lanovi uprave akcionarskog drutva za osiguranje, pored obaveza propisanih zakonom kojima se ureuje pravni poloaj preduzea, duni su da obezbede da se poslovanje tog drutva vodi u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom,
propisanim odredbama ZO, kao i propisima donetim na osnovu ZO. Zatim, oni
su duni da obezbede praenje rizika u osiguranju, kao i da preduzmu odgovarajue mere za upravljanje rizikom. Isto tako, oni moraju da vode poslovne i druge
knjige i poslovnu dokumentaciju, zatim da sastavljaju raunovodstvene isprave i
finansijske i druge izvetaje, u skladu sa ZO. lanovi uprave akcionarskog drutva za osiguranje moraju da sastavljaju izvetaje i drugu dokumentaciju koja se
dostavlja Narodnoj banci Srbije, u skladu sa ZO. Oni obavljaju i internu reviziju,
u skladu sa pravilima definisanim u ZO. Na kraju, ta lica su duna da obezbede
da pravni poslovi zakljueni sa akcionarima, povezanim licima i drugim licima
koja imaju dunost prema drutvu, ne budu nepovoljniji po akcionarsko drutvo
za osiguranje od istih poslova zakljuenih po trinim uslovima. lanovi uprave
akcionarskog drutva za osiguranje solidarno su odgovorni drutvu za tetu koja
je nastala kao posledica proputanja propisanih obaveza.
79
80
lan 50. ZO
lanovi 51. i 52. ZO
47
Uprava akcionarskog drutva za osiguranje duna je da odmah pismeno

obavesti nadzorni odbor drutva, ako:
1) je ugroena likvidnost, odnosno, solventnost drutva;
2) nastupe razlozi za prestanak vaenja ili za oduzimanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, odnosno, razlozi zazabranu obavljanja pojedinih vrsta osiguranja;
3) se garantna rezerva drutva smanji ispod nivoa margine solventnosti.
O nastupanju ovih okolnosti, direktor akcionarskog drutva za osiguranje
mora da obavesti Narodnu banku Srbije.
Osim toga, lan uprave akcionarskog drutva za osiguranje duan je da
odmah pismeno obavesti nadzorni odbor drutva i Narodnu banku Srbije o:
1) imenovanju, odnosno, prestanku njegove funkcije u organu uprave,
odnosno nadzornom organu drugih pravnih lica;
2) pravnim poslovima na osnovu kojih je on, odnosno lan njegove ue
porodice posredno ili neposredno stekao akcije, odnosno, udele pravnog lica, na osnovu kojih je lan uprave sam ili zajedno sa lanovima
svoje ue porodice u tom pravnom licu stekao kvalifikovano uee,
odnosno, ako se njegovo uee smanjilo ispod granice kvalifikovanog
uea propisane u odredbama ZO.
Nadlenost nadzornog odbora81

Nadzorni odbor akcionarskog drutva za osiguranje, osim poslova propisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, obavlja i sledee
poslove:
1) praenje rada interne revizije drutva;
2) razmatranje obavetenja uprave i obavetavanje uprave drutva i Narodne banke Srbije o svom stavu povodom obavetenja uprave;
3) razmatranje nalaza Narodne banke Srbije i drugih nadzornih i inspekcijskih organa u postupku nadzora i kontrole nad obavljanjem delatnosti osiguranja od strane osiguravajueg drutva;
4) razmatranje finansijskih izvetaja i godinjih izvetaja o poslovanju
drutva, sa miljenjem ovlaenog aktuara, kao i davanje miljenja sa
obrazloenjem, skuptini drutva i Narodnoj banci Srbije;
5) razmatranje izvetaja o sprovoenju politike saosiguranja i reosiguranja, sa miljenjem ovlaenog aktuara;
6) davanje komentara na izvetaj o obavljenoj reviziji skuptini drutva.
lan nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje duan je da
odmah pismeno obavesti Narodnu banku Srbije o:
81
lan 53. ZO
48
Osiguravajua drutva
1) imenovanju, odnosno, prestanku njegove funkcije u organu uprave,

odnosno nadzornom organu drugog pravnog lica;
2) pravnim poslovima na osnovu kojih je on, odnosno lan njegove ue
porodice posredno ili neposredno stekao akcije, odnosno, udele pravnog lica, na osnovu kojih je lan nadzornog odbora sam ili zajedno sa
lanovima svoje ue porodice u tom pravnom licu stekao kvalifikovano
uee, odnosno, ako se njegovo uee smanjilo ispod granice kvalifikovanog uea propisane ovim zakonom.
lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje solidarno
su odgovorni drutvu za tetu koja je nastala kao posledica proputanja propisanih obaveza.
Organi osiguravajueg drutva

u pojedinim evropskim zemljama
Veina evropskih zemalja predvia, u svom zakonodavstvu, postojanje
skuptine i upravnog odbora u osiguravajuem drutvu. Postojanje nadzornog
odbora nije predvieno na Kipru i Malti, u Letoniji, Federaciji BiH i Rumuniji.
Poto postoje velike razlike meu zakonodavstvima navedenih zemalja u pogledu uslova koje lanovi uprave osiguravajueg drutva moraju da ispune, moraemo za svaku pojedinu zemlju da ih navedeno. U Nemakoj, lanovi uprava
osiguravajuih drutava moraju da isupne sledee uslove: da uivaju dobar
ugled; da su struno osposobljena; da poseduju upravljake sposobnosti. Po
ekom zakonodavstvu, uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, moraju se podneti
odgovarajui dokazi o ispunjenosti uslova koji se tiu lanova uprave, kao to su:
dobar ugled, vlasnitvo nad akcijskim kapitalom, kolska sprema, profesionalno
iskustvo, i dr82. Na Kipru se za lana uprave osiguravaa trai da ima posebno
znanje, zatim da ima iskustvo u finansijskoj oblasti, kao i da nije osuivan za
odreeno krivino delo i da je dravljanin Kipra. U ekoj se trai da ima iskustvo u struci i da nije osuivan za odreeno krivino delo. U Estoniji se trai
da ima akademsko obrazovanje, zatim radno iskustvo u osiguranju ili drugim
finansijskim poslovima, kao i da nije prouzrokovao steaj preduzea. U Letoniji
je potrebno da lan uprave ima potrebno obrazovanje, najmanje 3 godine radnog
iskustva u relevantnoj oblasti, zatim da je dravljanin Letonije, da je poslovno
sposoban, kao i da nije osuivan za krivino delo. U Litvaniji se, takoe, trai
da lan uprave ima potrebno obrazovanje, zatim iskustvo, kao i da nije osuivan za planirano krivino delo i da ne uiva droge ili alkohol. U Maarskoj se
trai da ima univerzitetsku diplomu, najmanje 5 godina radnog iskustva u osiguranju ili slinoj delatnosti, kao i da nije upisan u evidenciju o kanjavanju.
Na Malti se trai da ima univerzitetsku diplomu, zatim radno iskustvo od 1, 2
ili 4 godine u zavisnosti od toga ta je, prethodno, radio, kao i da nije osuivan
za krivino delo. U Poljskoj se trai da ima visoko obrazovanje, zatim iskustvo,
82
Nenadi B., Uslovi za izbor lanova uprave drutva za osiguranje, Savetovanje Privreda i
pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2004., Zbornik radova, str. 18
49
koje garantuje da e savesno obavljati poslove osiguranja, kao i da nije osuivan

za planirano krivino delo i da je poslovno sposoban. U Slovakoj se trai da
ima univerzitetsku diplomu i 3 godine radnog iskustva na podruju finansijskog
trita. U Sloveniji se trai da lan uprave osiguravaa ima zadovoljavajua teorijska i praktina znanja za voenje poslova osiguranja, zatim najmanje 4 godine
radnog iskustva u voenju poslova osiguranja ili drugih slinih poslova, kao i
da nije pravosnano bezuslovno osuen kaznom zatvora od vie od 3 meseca
koja jo nije ukinuta. U Hrvatskoj se trai da ima visoko obrazovanje, zatim,
najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u osiguravajuem
drutvu ili najmanje 6 godina iskustva u voenju poslova u preduzeu, kao i
da nije bio na upravljakom poloaju u drutvu protiv kog je pokrenut steajni
postupak ili u drutvu kome je oduzeta dozvola za rad. U Makedoniji se trai da
lan uprave osiguravaa ima visoko obrazovanje VII stepena, zatim, najmanje 3
godine radnog iskustva u upravljanju poslovima osiguranja ili finansija, kao i da
nije osuivan za delo koje je kanjivo po imovinskom ili finansijskom krivinom
zakonu. U Bugarskoj se trai da ima univerzitetsku diplomu, zatim, najmanje 3
godine radnog iskustva u osiguranju ili na upravljakom poloaju u banci ili bilo
kojoj drugoj finansijskoj instituciji, odnosno, kao predvaa u oblasto prava ili
ekonomije, kao i da nije osuivan za kkrivino delo koje je izvrio sa namerom,
da nije izgubio poslovnu sposobnost ida nije bio lan izvrnog ili kontrolnog
organa u preduzeu protiv kojeg je pokrenut steajni postupak. U Rumuniji se
trai da lan uprave ima najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u osiguranju, zatim, da nema kvalifikovano uee u kapitalu drutva za
posredovanje u osiguranju, da je moralna i potena osoba koja nije osuivana za
krivino delo lanog upravljanja, zloupotrebe ovlaenja, falsifikovanja, lai protiv javne ili privatne svojine, pronevere, lanog svedoenja i sl. Isto tako, trai se
da mu nije izreena zabrana rada u banci ili nekoj drugoj finansijskoj instituciji.
U Rusiji se trai da ima visoko obrazovanje ekonomskog ili finansijskog smera,
dve godine radnog iskustva u oblasti osiguranja ili finansija, kao i da nije osuivan za krivino delo83.
3. Akti akcionarskog drutva za osiguranje

Akcionarsko drutvo za osiguranje donosi statut, druge opte akte, godinji
plan poslovanja i akte poslovne politike. No, ZO detaljno ureuje koje akte akcionarsko drutvo za osiguranje mora da donese. Ti akti su sledei:
1) opti i posebni uslovi osiguranja i tarife premija. Bez ovih akata, osiguravajue drutvo ne bi moglo da egzistira;
2) odluka o tehnikim osnovama osiguranja;
3) odluka o kriterijumima, nainu utvrivanja i tabeli maksimalnog samopridraja i ukupnom iznosu samopridraja;
83
tiblar F. ,Normativno ureenje hrvatskog osiguranja u komparaciji s drugim europskim

zemljama, preuzeto sa: http://hgk.biznet.hr/hgk/fileovi/4279.ppt#266,1, sl.23
50
Osiguravajua drutva
4)
5)
6)
7)
8)
pravilnik o uslovima i nainu deponovanja i ulaganja sredstava drutva;

pravilnik o maksimalnim stopama reijskog dodatka;
pravilnik o formiranju i nainu obraunavanja i visini prenosnih premija;
pravilnik o formiranju i nainu obrauna matematike rezerve;
pravilnik o formiranju i korienju rezervi za uee u dobiti (samo za
ivotna osiguranja);
9) pravilnik o nainu utvrivanja dela tehnike premije za isplatu nastalih
neisplaenih obaveza (rezervisane tete);
10) pravilnik o formiranju i korienju rezervi za izravnavanje rizika (samo
za neivotna osiguranja);
11) pravilnik o uslovima i nainu saosiguranja i reosiguranja;
12) pravilnik o uslovima i nainu ostvarivanja regresa;
12a) pravilnik o postupanju sa obrascima evidencije o polisama;
13) drugi akti poslovne politike84.
Navedeni akti imaju funkciju obavljanja delatnosti osiguranja i reosiguranja. Od vrste i oblika osiguranja, zavisi koje e, od navedenih akata, akcionarsko
drutvo za osiguranje morati da donese.
4. Uee i kvalifikovano uee

u kapitalu osiguravajueg drutva
Uee i kvalifikovano uee u kapitalu privrednog subjekta
Uee u kapitalu privrednog drutava je u direktnoj vezi sa kontrolom
tog drutva, kao i sa upravljanjem tim drutvom. U zavisnosti od visine uea u
kapitalu, zavisie i mogunost kontrole i upravljanja. I kod osiguravajuih drutava se regulie uee u kapitalu, bez obzira da li se radi o osnivakom kapitalu,
tj. poetnom fondu sigurnosti ili o kasnijem sticanju udela. U ZO, ovo pitanje
se regulie na slian nain, kao i u uporednom zakonodavstvu, a i u skladu sa
osnovnim pravilima o sticanju uea u kapitalu jednog drutva. Osnovna pitanja koja se, ovde, postavljaju su: 1) da li visina uea u kapitalu ima uticaja na
status imaoca uea? 2) da li i na koji nain uee u kapitalu osiguravajueg
drutva utie na upravljanje tim drutvom? 3) da li se uee u kapitalu moe
stei, jedino, na samostalan (direktan) nain ili i preko drugog lica? 4) u vezi
sa pitanjem, navedenim pod 3), na koje naine povezana lica utiu na sticanje
kvalifikovanog uea u osiguravajuem drutvu? i 4) da li se pravila o ueu
u kapitalu osiguravajueg drutva mogu primenjivati na sva drutva, koja se, na
bilo koji nain, bave tom delatnou ili samo na akcionarska drutva za osiguranje? Odgovori na ova pitanja predstavljaju i posledice sticanja kapitala koje
predstavlja kvalifikovano uee.
84
lan 58. ZO
51
U zavisnosti od visine uea u kapitalu jednog privrednog drutva, razlikujemo obino i kvalifikovano uee. Naroito je bitno kvalifikovano uee,
jer takva vrsta uea, odnosno visina kapitala utie na upravljanje i kontrolu
drutva.
Pojam kvalifikovanog uea

Opta definicija kvalifikovanog uea razlikuje se od definicije kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva. Naime, kvalifikovano uee
postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogunost da
ostvari najmanje 5 procenata glasakih prava u pravnom licu, odnosno, direktno ili indirektno vlasnitvo nad najmanje 5 procenata kapitala tog pravnog lica,
ili 2) mogunost efektivnog vrenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na
poslovnu politiku tog lica.85 Opti pojam kvalifikovanog uea je postavljen
alternativno. Smatramo da su, napred definisani, uslovi za sticanje kvalifikovanog uea povezani. Znai, osim prava glasa na osnovu kvalifikovanog uea,
koje imalac tog uea ima na osnovu uloenog kapitala, vano pitanje je i na
koji nain to lice stie kvalifikovano uee, kao i uticaj na kontrolu drutva i
upravljanje.
Pitanje kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva je od znaaja za odluivanje u tom drutvu. Pravila o kvalifikovanom ueu u kapitalu
osiguravajueg drutva su, u naem zakonodavstvu, predviena samo za akcionarska drutva za osiguranje, a ne i za drutva za uzajamno osiguranje. Sa time
se ne moemo, u potpunosti, sloiti, imajui u vidu zajednike odredbe ZO i za
akcionarska drutva i za drutva za uzajamno osiguranje, o emu emo, kasnije, govoriti. Kod osiguravajuih drutava, jedno lice ima kvalifikovano uee u
drugom licu, ako je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno, drugih prava, na osnovu kojih stie vie od 10 procenata uea u kapitalu drugog lica ili
uea u pravu glasa drugog lica.86 Odredbe o ueu i kvalifikovanom ueu u
kapitalu osiguravajueg drutva, koje se nalaze u ZO, odnose ce, samo, na akcionarska drutva za osiguranje, to odreuje i zakonodavac, jer i ne spominje drugi
oblik drutva koji se bavi delatnou osiguranja. Naime, akcionarsko drutvo za
osiguranje, akcionarsko drutvo za reosiguranje, drutvo za zastupanje u osiguranju, drutvo za posredovanje u osiguranju, agencija za pruanje drugih usluga
u osiguranju i preduzee i drugo pravno lice koje ima posebno organizovan deo
za pruanje drugih usluga u osiguranju ne mogu imati uzajamno uee u kapitalu, odnosno u pravu glasa.87
Napominjemo, da se drutva za zastupanje i posredovanje u osiguranju, kao i agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju, mogu osnovati i
u drugom pravnoorganizacionom obliku, a ne samo u obliku akcionarskog
drutva.
85
86
87
Definicija kvalifikovanog uea sa sajta Narodne banke Srbije, www.nbs.yu/internet/

latinica/glossary.html
lan 30. ZO
lan 31. ZO
52
Osiguravajua drutva
Saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje kvalifikovanog uea

Da bi jedno lice steklo akcije u osiguravajuem drutvu, na osnovu kojih
e na posredan ili neposredan nain stei kvalifikovano uee u kapitalu, potrebna je saglasnost Narodne banke Srbije, koja vri nadzor i kontrolu rada osiguravajuih drutava. Saglasnost Narodne banke Srbije je potrebna i kada navedeno lice za svako naredno sticanje akcija osiguravajueg drutva, odnosno, kada
novim sticanjem prelazi iznos 20, 33, 50 i 66 posto uea u kapitalu drugog lica,
odnosno, uea u pravu glasa drugog lica.88 Ako se uee akcionara smanji ispod 10 posto kapitala u osiguravajuem drutvu, to drutvo je obavezno da obavesti Narodnu banku Srbije.89 Znai, za svako sticanje kapitala u osiguravajuem
drutvu koje prelazi 10 procenata udela u tom drutvu, potrebna je saglasnost
Narodne banke Srbije. Sa druge strane, kod smanjenja kapitala akcionara ispod
10 procenata, dovoljno je samo obavestiti Narodnu banku.
Razlozi za odbijanje zahteva za dobijanje saglasnosti

za sticanje kvalifikovanog uea i gubitak prava glasa
Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva nee biti mogue
stei, ako postoje razlozi vezani, pre svega, za status i delatnost samog sticaoca,
kao i lica koje je povezano sa njim. Naime, Narodna banka Srbije e odbiti zahtev
za dobijanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea, ako iz dokumentacije
i podataka kojima raspolae proizlazi: 1) da bi, zbog delatnosti ili poslova koje
obavlja ili zbog radnji koje je izvrio podnosilac zahteva, odnosno, sa njim povezano lice, moglo biti ugroeno poslovanje akcionarskog drutva za osiguranje;
2) da bi, zbog delatnosti ili poslova koje obavlja podnosilac zahteva, odnosno, sa
njim povezano lice ili naina povezanosti izmeu tih lica, moglo biti onemogueno, odnosno, oteano vrenje nadzora nad akcionarskim drutvom za osiguranje; 3) da je podnosilac zahteva, odnosno, sa njim povezano lice u poslednje
tri godine bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja
u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno steaja;
4) da bi sticanje kvalifikovanog uea bilo suprotno uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti; 5) da upravlja drutvom
tako, da se pogorava finansijsko stanje drutva ili da drutvo posluje na nain
suprotan propisima.90 Ako Narodna banka Srbije uskrati saglasnost licu koje je
steklo akcije na osnovu kojih ima kvalifikovano uee u akcionarskom drutvu
za osiguranje, tada ono nema pravo glasa u upravljanju tim akcionarskim drutvom za osiguranje po osnovu tako steenih akcija.91
Oduzimanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea

Zakonodavac predvia i razloge za oduzimanje, ve date, saglasnosti
za sticanje kvalifikovanog uea. Narodna banka Srbije e reenjem oduzeti
navedenu saglasnost iz sledeih razloga:
88
89
90
91

lan 32. ZO
lan 35. ZO
lan 36 ZO
53
1) ako je saglasnost data na osnovu neistinitih i netanih podataka. U ZO

se ne kae nita blie o vrsti podataka, na koje se odnosi odredba;
2) ako je zbog delatnosti i poslova koje obavlja ili zbog radnji koje je izvrio kvalifikovani imalac, odnosno, sa njim povezano lice ugroeno
poslovanje akcionarskog drutva za osiguranje;
3) ako je zbog delatnosti i poslova koje obavlja kvalifikovani imalac, odnosno, sa njim povezano lice ili naina povezanosti izmeu tih lica
onemogueno, odnosno, oteano vrenje nadzora nad akcionarskim
drutvom za osiguranje;
4) ako kvalifikovani imalac ne pribavi saglasnost za sticanje kvalifikovanog uea, odnosno, poveanje tog uea ili na drugi nain ometa
vrenje nadzora nad akcionarskim drutvom za osiguranje.
Na osnovu odluke Narodne banke Srbije o oduzimanju saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea, koja se donosi u obliku reenja, kvalifikovani imalac
uea gubi pravo glasa iz akcija na osnovu kojih je njegovo uee u pravu glasa
vee od 10 procenata.92 Gubitak prava glasa nema uticaja na sticanje kapitala.
Posebne obaveze imalaca kvalifikovanog uea kod podnoenja

zahteva za izdavanje dozvole za rad osiguravajuem drutvu
Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva ima velikog uticaja
i na momenat osnivanja tog drutva. Naime, kao to smo rekli, na zakonodavac
odreuje, na prvom mestu, da zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja podnose osnivai akcionarskog drutva za
osiguranje ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste. Zatim, navodi se posebna dokumentacija koju su imaoci kvalifikovanog uea duni da, uz napred navedeni
zahtev, podnesu.93 Spomenuemo samo neka od dokumenata, o kojima je bilo
rei, ali je uputno da ih i na ovom mestu pomenemo, zbog lakeg razumevanja
instituta kvalifikovanog uea. Ta dokumentacija je sledea: 1) za akcionare
pravna lica koji su kvalifikovani imaoci: a) reenje o upisu u registar, b) prepis
akcionara iz knjige akcionara, odnosno, dokaz iz drugog odgovarajueg javnog
registra, ako je akcionar akcionarsko drutvo za osiguranje, c) finansijski izvetaji, sa miljenjem ovlaenog revizora za poslednje tri godine. 2) za akcionare
fizika lica, koji su kvalifikovani imaoci: a) da to lice u poslednje tri godine nije
bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u pravnom
licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno, steaja, b) dokaz da
to lice nije bezuslovno osuivano za krivina dela protiv privrede, imovine, slubene dunosti i korupcije, na kaznu zatvora due od tri meseca, c) dokaz nadlenog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci. Isto tako, treba
dostaviti i spisak lica koja su povezana sa kvalifikovanim imaocima, sa dokazom
o nainu povezanosti. Ukoliko su, ipak, odluke u osiguravajuem drutvu donete
uz uee glasova kvalifikovanog imaoca koji nema saglasnost Narodne banke
92
93
lan 37.ZO
lan 39.ZO
54
Osiguravajua drutva
Srbije, tada one nemaju pravno dejstvo, odnosno nitave su.94 Napominjemo, to
ne znai da lica koja su stekla kvalifikovano uee nemaju kapital, ve znai da
nemaju pravo glasa i da ne mogu donositi odluke, odnosno glasati za njih.95
Povezana lica i kvalifikovano uee

Iako emo o povezanim licima u osiguravajuem drutvu posebno govoriti, ovde emo rei da njih moemo definisati kao lica, koja su povezana, pre
svega, sa kvalifikovanim imaocem kapitala, a i meusobno, kao i sa pravnim
licima, koja su meusobno povezana. Prilikom podnoenja zahteva za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drutva za osiguranje, neophodno je, izmeu
ostalih dokumenata, podneti i spisak lica, koja su povezana sa kvalifikovanim
imaocem kapitala u osiguravajuem drutvu.96 Povezana lica mogu, kroz kvalifikovano uee u kapitalu, uticati na poslovanje osiguravajueg drutva. Kao to
smo, napred, rekli Narodna banka Srbije e odbiti zahtev za davanje saglasnosti
za sticanje kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva, ukoliko bi,
zbog akata ili delatnosti, koje obavlja podnosilac zahteva ili, sa njim, povezano
lice, bilo ugroeno poslovanje osiguravajueg drutva. Kroz kontrolu fondova u
osiguravajuem drutvu vri se uticaj na upravljanje u tom drutvu, kao i uticaj na nadzor. Zakonodavac je, ovom odredbom eleo da sprei, da podnosioci
zahteva za saglasnost za sticanje kvalifikovanog uea u kapitalu i sa njima povezana lica, vre taj uticaj, koji bi bio praen i njihovim drugim radnjama, koje
bi ugroavale poslovanje osiguravajueg drutva. Uee u kapitalu uvek moe
opredeliti uticaj na poslovanje jednog pravnog subjekta. Iz istih razloga, Narodna banka Srbije moe oduzeti, ve datu, saglasnost.
Pravila o kvalifikovanom ueu

u zakonodavstvima BiH i u Hrvatske
I u zakonodavstvima susednih republika predviena su pravila o kvalifikovanom ueu u kapitalu osiguravajueg drutva. Naime, u zakonodavstvima
Federacije BiH97 i Republike Srpske98, jedno lice ima kvalifikovano uee, ako je
na neposredan ili na posredan nain steklo 10 procenata i vie kapitala. Dozvolu
daje Agencija za nadzor. Osim toga, Agencija za nadzor ima diskreciono pravo
da odbije zahtev licima stranog dravljanstva za sticanje kapitala u ovom obimu,
kada su u pitanju osiguravajua drutva osnovana u Federaciji BiH. Zakon o osiguranju Hrvatske (dalje: ZOSH)99 na neto drugaiji nain regulie kvalifikovani
udeo u kapitalu osiguravajueg drutva u odnosu na zakonodavstvo Srbije. To
se odnosi na procenat uea kod daljih sticanja kapitala, kao i na situacije kada
94
95
96
97
98
99
Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, Beograd 2007., str.485

lan 38. ZO
lan 39., st.2., t.9. ZO
Zakon o drutvima za osiguranje u privatnom osiguranju (Slubene novine FBiH
br.24/05)
Zakon o drutvima za osiguranje Republike Srpske (Slubeni glasnik R.Srpske br. 17/05),
lan 2.
Zakon o osiguranju Republike Hrvatske (Narodne novine br. 151/05)
55
jedno lice stekne i manji procenat od onog koji predstavlja kvalifikovano uee,
ako to lice ima kljuni uticaj na upravljanje osiguravajuim drutvom. Mi emo
spomenuti neka od vanijih reenja. Kvalifikovano uee, po odredbama ZOSH,
jeste posredno ili neposredno vlasnitvo poslovnog udela, akcija, odnosno, drugih prava na osnovu kojih imalac stie udeo od 10 procenata ili vie u glasakim
pravima, odnosno kapitalu odreenog pravnog lica, odnosno i vlasnitvo manje
od 10 procenata, ako postoji uticaj na upravljanje pravnim licem, odnosno osiguravajuim drutvom.100 Imalac kvalifikovanog uea duan je za svako dalje
sticanje akcija osiguravajueg drutva, na osnovu kojih stie ili prelazi 20%, 33%
ili 50% udela u glasakim pravima ili kapitalu drutva, odnosno, ako bi drutvo za
osiguranje postalo njeno drutvo ker, prethodno zatraiti odobrenje nadzornog
tela.101 Lice koje stekne ili poseduje akcije u suprotnosti, nema pravo glasa, odnosno, uestvovanja u upravljanju osiguravajuim drutvom na osnovu akcija koje je
pribavilo na taj nain.102 Saglasnost za navedeno daje Direkcija za nadzor. Vidimo da se kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva regulie u BiH i
u Hrvatskoj, na slian, ako ne i isti, nain kao i u ZO. Naime, izmeu ZOSH i ZO
postoji razlika, kad je u pitanju regulisanje uticaja na upravljanje osiguravajuim
drutvom i u sluaju uea manjeg od 10 procenata, koje ZO ne naziva kvalifikovanim. Naravno, u vezi sa ovim, moemo postaviti pitanje uticaja povezanih lica
u ovom sluaju, kao i pitanje na koje sve naine, lice koje poseduje manje od 10
procenata kapitala moe uticati na upravljanje osiguravajuim drutvom.
Kvalifikovano uee u pojedinim evropskim zemljama

Naveemo procente koji predstavljaju kvalifikovano uee u kapitalu
osiguravajuih drutava u nacionalnim zakonodavstvima pojedinih zemalja, od
kojih su, veina, lanice EU, a jedna nije. Propisani iznos kvalifikovanog uea
u kapitalu osiguravajueg drutva, to se mora prijaviti nadzornom organu je
sledei: 1. 10%, 20%, 33%, 50% sledee zemlje: Kipar, eka, Estonija, Letonija,
Litvanija, Malta, Poljska, Slovenija; 2. 10%, 20%, 33%, 50%, 75 % Maarska,
Makedonija, 3. 10%, 20%, 33%, 50%, 66% Slovaka; 4. 5%, 25%, 34%, 50%,
67% Bugarska; 5. 5% Rumunija. Od navedenih zemalja jedino Makedonija
nije lanica EU. Moemo konstatovati da je iznos, odnosno, procenat kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva, manje-vie, isti, u navedenim
zemljama. Jedini izuzetak je Rumunija103.
Zakljuna razmatranja o kvalifikovanom ueu

u kapitalu osiguravajueg drutva
Kontrola osiguravajuih drutava je od velikog znaaja za funkcionisanje
sistema osiguranja u jednoj zemlji. Telo koje vri nadzor nad osnivanjem i radom osiguravajueg drutva, odnosno, Narodna banka Srbije, ima obavezu da
100
101
102
103
lan 9., st.2 ZOSH

lan 21., st.2 ZOSH
lan 24. ZOSH
tiblar F., nav.delo, sl.7
56
Osiguravajua drutva
ogranii, ispunjenjem pojedinih uslova, sticanje kapitala, odnosno, udela u osiguravajuem drutvu. Priroda delatnosti osiguranja to i zahteva, bez obzira da li
se radi o ivotnom ili neivotnom osiguranju. Regulisanje kvalifikovanog uea
u kapitalu osiguravajueg drutva, u naem zakonodavstvu, ima i svojih nedostataka. To se, naroito, odnosi na proputanje blieg definisanja gubitka prava
glasa usled odbijanja saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea. Predlozi koji
se, u ovoj oblasti, mogu izneti, tiu se budueg regulisanja ove materije. To se
odnosi na: 1) razlikovanje kvalifikovanih uea u kapitalu u zavisnosti od visine
tih uea, to znai da bi trebalo, blie, regulisati situacije, kada jedno lice ima
10 procenata uea, od situacija kada lice ima preko 10, 20, 30 procenata, to
se mora odraziti i na status tog lica i na upravljanje, odnosno na kontrolu osiguravajueg drutva; 2) neophodnost blieg definisanja statusa osnivaa i lanova drutva za uzajamno osiguranje, a u vezi sticanja kvalifikovanog uea; i 3)
neophodnost regulisanja odnosa lica koja imaju obino uee i lica koja imaju
kvalifikovano uee, a to se odnosi na zatitu lica koja imaju ispod 10 procenata uea104.
5. Povezana lica u osiguravajuem drutvu

Povezana lica zajedniki interes i uticaj
na poslovanje privrednog subjekta
Nakon izlaganja o ueu i kvalifikovanom ueu u kapitalu osiguravajueg
drutva, logino je, sada, analizirati ta su povezana lica u osiguravajuem drutvu
i kakav uticaj ona imaju na rad tog drutva. Povezana lica su lica, koja su povezana
zajednikim interesom, koji se ogleda u zajednikom upravljanju i zajednikom
ueu u kapitalu u jednom ili vie privrednih subjekata. Na taj nain, povezana
lica utiu na poslovanje, kao i na kapital (fondove) tih privrednih subjekata, ime
se mogu otetiti interesi drugih lica, koji uestvuju u poslovanju tih subjekata, kao
i interesi drugih privrednih subjekata. Povezana lica treba razlikovati od povezanih
preduzea, koji se, kao institut, pojavljuje u nemakom pravu. Povezana preduzea
su pravno nezavisna preduzea, koja su u uzajamnim odnosima, zatim preduzea sa veinskim ueem, zavisna i dominantna preduzea, preduzea sa uzajamnim ueima, kao i preduzea, koja su ugovorne strane u meupreduzimakom
ugovoru.105 Mi emo posvetiti panju regulisanju ovog instituta u osiguranju, ali i
drugi zakoni reguliu ovaj pojam, definiui zato je bitno regulisati lini i zajedniki interes pojedinih lica, koja su vezana meusobno ili sa nosiocem kapitala
u jednom privrednom subjektu. Zadraemo se, samo, na zakonskim reenjima,
uzimajui u obzir da je ovaj institut relativno nov u naem pravu.
Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije106 definie povezana lica
kroz lini interes tih lica. Pre svega, taj Zakon odreuje da lica, koja imaju lini
104
105
106
olovi V., Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva i pravo glasa u upravljanju, Pravo i privreda br. 5-8/2008, Beograd 2008., str. 770
Vasiljevi M., Trgovinsko pravo, Beograd 1993., str.203
Zakon o privrednim drutvima (Sl.glasnik Republike Srbije br. 125/04)
57
interes u privrednom drutvu, ne smeju da upotrebljavaju imovinu drutva u

linom interesu, zatim ne smeju da koriste povlaene informacije, koje se tiu
poslovanja drutva, u cilju linog bogaenja, zatim, da ne koriste poloaj, koji
imaju u drutvu, takoe, za ostvarenje linog interesa, itd.107 Lica, koja mogu
imati lini interes, su, po ovom Zakonu, ortaci ortakog drutva i komplementari komanditnog drutva, lica koja su kontrolni lanovi drutva sa ogranienom
odgovornou ili kontrolni akcionari akcionarskog drutva, zastupnici drutva,
lanovi upravnog, izvrnog i nadzornog odbora, kao i odbora revizora, zatim
lica, kojima je dato ovlaenje da upravljaju privrednim drutvom, kao i likvidacioni upravnik tog drutva.108 Naravno, Zakon o privrednim drutvima definie
da navedena lica, kao i lanovi njihovih porodica, mogu imati lini interes, ako
su ugovorne strane u pravnom poslu sa odnosnim privrednim drutvom (ali se,
u ovom sluaju, ne smatra da se radi o povezanim licima), zatim, ako su u finansijskom odnosu sa licem, koje zakljuuje ugovor sa privrednim drutvom, tj. sa
licem, koje ima neki interes u vezi sa poslom, u vezi koga se zakljuuje navedeni
ugovor, kao i u sluaju, kad su pod kontrolnim uticajem jedne od ugovornih
strana iz ugovora, koji se zakljuuje sa odnosnim privrednim drutvom, odnosno, pod uticajem lica, koje ima neki interes u tom pravnom poslu.109 Isto tako,
Zakon o privrednim drutvima definie ko su lanovi porodice lica, koja imaju
lini interes, a koja su, napred, odreena. To su brani drugovi tih lica, njihova
deca, roditelji, brat, sestra, unuk (odnosno brani drug ovih lica), krvni srodnici
u pravoj liniji, kao i u pobonoj do drugog stepena, usvojilac i usvojenik, srodnici po tazbinskoj liniji do prvog stepena, kao i lica, koja sa licem, koje ima lini
interes, ive u zajednikom domainstvu.110
Meutim, o institutu povezanih lica, ne govorimo samo u privrednim delatnostima. Naime, Zakon o spreavanju sukoba javnih interesa pri vrenju javnih funkcija Republike Srbije111 odreuje, u lanu 2., da su povezana lica pored
srodnika i sva druga lica, koja se prema drugim osnovama i okolnostima mogu
opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom, U lanu 7. se odreuje da su funkcioneri obavezni da, u sluajevima, kada organ odluuje o stvari,
u kojoj povezano lice ima interes, to saopte, pre svog uea u raspravi, a najkasnije pre poetka odluivanja. Praktino, ovde se radi o povezanosti odreenih
lica sa licem, koje vri odreene javne funkcije.
Znai, termin povezana lica se upotrebljava i kod poslovanja privrednih subjekata, kao i kod vrenja javnih funkcija. Isto tako, navedeni termin je
povezan i sa steajnim postupkom. Moemo postaviti pitanje, da li je potpuno
pravilno koristiti navedeni termin, obzirom da Steajni zakon Hrvatske112, koji,
takoe, regulie ovu oblast, koristi termin bliske osobe.113 Smatramo da je ovaj
107
108
109
110
111
112
113
lan 33., st.2 Zakona o privrednim drutvima

lan 31. st.1. Zakona o privrednim drutvima
lan 34., st.1. Zakona o privrednim drutvima
lan 34., st.2. Zakona o privrednim drutvima
Zakon o spreavanju sukoba javnih interesa pri vrenju javnih funkcija (Sl.glasnik R.Srbije
br. 43/04)
Steajni zakon Republike Hrvatske (Narodne novine br.44/96, 29/99, 129/2000)
lan 136. Steajnog zakona Hrvatske, Erakovi A., Steajni zakon s komentarom i primjerima, Zagreb 1997., str. 100
58
Osiguravajua drutva
termin (bliska lica) trebalo preuzeti i u oblasti zatite poslovanja privrednih subjekata, kao i u oblasti osiguranja, obzirom da on, na bolji nain, definie status, pre svega, lica, koja su srodnici i koja su, na taj nain, bliska licima, koja
su osnivai, nosioci kapitala, kao i upravljai u jednom privrednom subjektu,
odnosno, osiguravajuem drutvu. Ta lica su meusobno bliska, po osnovu krvnog i drugog srodstva i za njih ne moemo rei da su povezana. Naravno, za
ostala lica, koja su povezana zajednikim ueem u kapitalu ili zajednikim upravljanjem bi trebalo koristiti termin povezana. Mi smo, koristei odredbe dva
Zakona, jednog koji regulie poloaj i poslovanje privrednih subjekata i drugog,
koji regulie sukob interesa u vrenju javnih funkcija, pokuali da odredimo pojam i osnovne karakteristike ovog instituta. Da bi odredili svrhu regulisanja ovog
pojma u osiguravajuem drutvu, moramo odgovoriti na dva osnovna pitanja.
Ta pitanja su:
a)
Koja lica mogu biti povezana, tj. bliska u jednom osiguravajuem drutvu? i
b) Koji je njihov osnovni cilj u poslovanju jednog privrednog subjekta?
Ta dva pitanja su definisana u ZO, tako to se odreuje krug tih lica, koja
imaju odreeni interes, koji moe biti razliit, u zavisnosti od statusa samog lica.
Naravno, taj interes je vezan za kontrolu poslovanja i kontrolu kapitala (fondova) osiguravajueg drutva. Uticaj na poslovanje i kapital osiguravajueg drutva
moe se vriti na neposredan i posredan nain. Zbog toga je veoma vano definisati ulogu povezanih lica.
Pojam povezanih lica u osiguravajuem drutvu

Povezanim licima u osiguravajuem drutvu smatraju se lica, koja su
povezana, pre svega, sa kvalifikovanim imaocem kapitala, a i meusobno, kao
i sa pravnim licima, koja su meusobno povezana. To znai, da povezana lica u
osiguravajuem drutvu mogu biti i pravna i fizika lica. Kad govorimo o fizikim
licima, mislimo, pre svega, na srodnike (bliska lica), kao i na lica, koja su povezana na drugaiji nain (onako kako su povezana i pravna, zajednikim kapitalom i upravljanjem). Veoma je bitno odrediti krug tih lica, od ega moe zavisiti
i dobijanje dozvole za rad jednog osiguravajueg drutva, kao i opstanak tog
drutva. Naime, kao to smo, napred, rekli, prilikom podnoenja zahteva za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drutva za osiguranje, neophodno je, izmeu
ostalih dokumenata, podneti i spisak lica, koja su povezana sa kvalifikovanim
imaocem kapitala u osiguravajuem drutvu.114 Uticaj, koji mogu imati povezana lica na poslovanje osiguravajuih drutava, pre svega, na njihov kapital, moe
biti veliki, tako da se mora odrediti na koji nain moe doi do zloupotrebe u
ovoj oblasti. Mogue je neposredno i posredno ulagati u jedan privredni subjekt,
a, samim tim, i u osiguravajue drutvo. Zbog toga je potrebno odrediti ulogu
povezanih lica, jer je osnovni cilj ovakvog naina poslovanja, kontrola fondova
drutva, kao i njegove organizacije. ZO odreuje krug povezanih lica. Povezana
lica u osiguravajuem drutvu mogu biti sledea:
114
lan 39., st.2., t.9. ZO
59
a) Pravna lica povezana upravljanjem i kapitalom;

b) Lica koja su povezana ueem u kapitalu drugog lica (privrednog subjekta);
c) Fizika lica srodnici; i
d) Povezana lica kao lanovi upravnog i nadzornog odbora osiguravajueg drutva.115
U ZO su, na drugaiji nain, odreene grupe povezanih lica. U tom Zakonu se odvojeno govori o pravnim licima, a ostala povezana lica su podeljena u
zavisnosti da li su lanovi porodice, odnosno, da li ta lica imaju zajedniki kapital
u jednom licu, sa kojim su povezana ili imaju zajedniki kapital u dva lica, koja
su meusobno povezana. Takoe, posebno su pomenuti lanovi uprave i nadzornog odbora, kao povezana lica. Napred navedena podela je izvrena, na osnovu
ueg grupisanja, po zajednikim karakteristikama pojedinih povezanih lica. Mi
emo, kratko, posvetiti panju svakoj od navedenih grupa povezanih lica, imajui
u vidu da je ono to je najbitnije, u ovoj oblasti, kontrola celokupnog poslovanja
osiguravajueg drutva. Ipak, radi se o, kao to smo, ve, rekli, dve grupe povezanih lica, pravnim i fizikim licima, s tim to je uloga fizikih lica, kao povezanih,
sloenija, jer se ova lica mogu pojavljivati u razliitom odnosu sa kvalifikovanim
imaocem kapitala, kao i sa drugim subjektima, koji su odreeni u ZO.
Pravna lica kao povezana lica

Pre svega, dva ili vie osiguravajuih drutava mogu biti meusobno povezana, tako da meusobno mogu uticati na poslovanje. ZO odreuje da, ako se
radi o dva ili vie pravnih lica, koja su povezana zajednikim ueem u kapitalu
ili zajednikim upravljanjem, za njih kaemo da su povezana.116 Povezanost tih
lica e postojati, ako postoji zajedniki cilj tih lica, koji se ogleda u meusobnom
uticaju na poslovanje svakog od tih lica. Zakonodavac nije odredio visinu kapitala, koji bi jedno osiguravajue drutvo moglo da ulae u drugo, da bi se smatralo
da se radi o povezanim licima (na jednom mestu je reeno pet posto, ali, o tome,
kasnije). Isto tako, u ZO nije odreeno, koji nain i oblici postizanja zajednikih
ciljeva u poslovanju, mogu dovesti do kontrole upravljanja u ovim osiguravajuim drutvima. Povezanost osiguravajuih drutava pravnih subjekata, bie
tetna, jedino ako, na ovaj nain, doe do ugroavanja poslovanja ovih subjekata
i nedozvoljene kontrole. Naravno, o tome odluuje Narodna banka Srbije.117 To
se, pre svega, odnosi na kontrolu kapitala, odnosno, na uee u kapitalu, kao i
na upravu i unutranji nadzor.
Lica povezana zajednikim ueem u kapitalu

ZO odreuje da i druga lica moemo definisati kao povezana. Lica, koja
su povezana zajednikim ueem u kapitalu i upravljanju, ne moraju biti samo
115
116
117
lan 33., ZO
lan 33., st.1. ZO
lan 142., st.1. ZO
60
Osiguravajua drutva
pravna lica, ve i fizika. To se moe zakljuiti iz odredaba ZO, obzirom da se

odvojeno reguliu pravna lica, kao povezana lica i druga lica, koja, takoe, mogu
biti povezana na navedeni nain. Naime, jedno ili vie lica mogu svojim kapitalom uestvovati u drugom licu, na posredan ili neposredan nain. Ovde se radi
o sluaju, kada dva ili vie lica imaju akcije ili udele u drugom licu. Osim toga,
lice ili lica, koja su na ovaj nain povezana, mogu imati uee u kapitalu u oba
povezana lica.118 Zakljuili smo, iz odredbe ZO, da se radi o fizikim licima, jer
se, posebno, reguliu pravna lica kao povezana lica. No, ta lica mogu uestvovati
sa kapitalom u drugom ili drugim pravnim licima, to, takoe, proizlazi iz reenja sadranog u ZO.
Interesantno je da se ZO poziva i na Zakon o privrednim drutvima. Smatrae se, po ZO, da su odreena lica povezana, ako su povezana na nain, koji
definie pomenuti Zakon.119 Rekli smo da navedeni Zakon definie povezana
lica kroz lini interes, dok krug ovih lica odreuje na slian nain, kao i ZO. Mislimo da je i ZO trebalo da definie lini interes, kao veoma bitan element, kod
definisanja povezanih lica.
Srodnici kao povezana (bliska) lica

lanovi porodice, koje moramo definisati kao iru porodicu, su povezana lica, ako zajednikim upravljanjem ili kapitalom utiu na poslovanje
osiguravajueg drutva. ZO pod lanovima porodice podrazumeva i lanove ire
porodice, odnosno ne pominje lica, koja ive u zajednikom domainstvu, to
je, po nama, bitno, obzirom da se, u ZO, pominju i lica, koja su u tazbinskom
srodstvu, kao i druga lica. Kada govorimo o srodnicima lanovima porodice,
kao o povezanim (bliskim) licima, ZO detaljno odreuje, koja lica to mogu biti.
To su sledea lica:
a)
b)
c)
d)
brani drug, odnosno lice, koje ivi u vanbranoj zajednici;

deca i usvojenici;
srodnici do treeg stepena srodstva, kao i srodnici po tazbini; i
lica, koja se nalaze pod starateljstvom lica, odnosno lica, koja nemaju
poslovnu sposobnost.
Vidimo da se na drugaiji nain definie krug srodnika, u odnosu na

odredbe Zakona o privrednim drutvima. No, ne odstupa se od sutine, tj. da ta
lica mogu uticati na poslovanje osiguravajueg drutva.
lanovi upravnog i nadzornog odbora kao povezana lica

Povezanim licima smatraju se i lanovi uprave, odnosno, nadzornog odbora osiguravajueg drutva, odnosno, lanovi njihovih porodica. Krug tih lica
moe biti veoma irok. Ukoliko je jedno lice povezano sa pravnim licem, u kome
jedno akcionarsko drutvo ima vie od pet posto uea u kapitalu (ili pravu
118
119
lan 33., st.2., t.2. i 3. ZO

lan 33., st.2., t.4 ZO
61
glasa), ono ne moe biti izabrano za lana upravnog odbora akcionarskog drutva za osiguranje.120 Ovo lice ima isti tretman, tj. ne moe biti izabrano za lana
uprave, kao i lice, koje je, ve, lan upravnog ili nadzornog odbora u drugom
osiguravajuem drutvu. Znai, dovoljno je da jedno lice bude povezano sa bilo
kojim pravnim subjektom (da spada u povezana lica odreena u lanu 33. ZO),
koje u jednom osiguravajuem drutvu ima vie od pet posto kapitala, pa da ne
moe biti izabrano u upravu tog drutva. Zakonodavac je, oigledno, eleo da
obezbedi nezavisnost lanova upravnog i nadzornog odbora prilikom donoenja
odluka. Zatim, lan upravnog odbora akcionarskog drutva za osiguranje mora
da obavesti nadzorni odbor tog drutva, kao i Narodnu banku Srbije, ukoliko on
ili lice, koje je lan njegove ue porodice, posredno ili neposredno stekne akcije
ili udele drugog pravnog lica, tako da iznos tih akcija ili udela predstavlja kvalifikovano uee u kapitalu, odnosno, ako se to kvalifikovano uee smanji ispod
granice odreene ZO.121 Po ovoj odredbi, lice, koje je, ve, lan uprave osiguravajueg drutva, ne moe, dalje, vriti tu funkciju, ako on ili sa njim povezano
lice, stekne akcije ili udele u drugom pravnom licu, ako bi taj iznos predstavljao
kvalifikovano uee. Isto tako, ova lica imaju obavezu da obaveste nadlene organe, ako bi se taj iznos smanjio (prodajom akcija ili udela, ustupanjem, itd.)
ispod minimuma potrebnog za kvalifikovano uee. Ovde se radi o direktnom
ueu ovih lica u drugom pravnom licu. Ona nisu povezana preko pravnog lica
sa drugim osiguravajuim drutvom, kao to je, napred, reeno.
Na kraju, lan nadzornog odbora, takoe, mora da obavesti Narodnu banku Srbije, ako on ili lice, koje je lan njegove ue porodice, posredno ili neposredno stekne akcije ili udele pravnog lica, tako da iznos tih akcija ili udela predstavlja kvalifikovano uee u kapitalu, odnosno, ako se to kvalifikovano uee
smanjilo ispod granice odreene u ZO.122 Ovde su u pitanju lanovi nadzornog
odbora, za koje je, takoe, bitno da ostanu nezavisni u vrenju svoje funkcije.
Na slian nain je regulisana zabrana ostanka na toj funkciji, kao i za lanove
upravnog odbora osiguravajueg drutva, s tim to, ovde, zakonodavac pominje
lanove ue porodice, a ne povezana lica. Interesantno je da se radi o lanovima
ue porodice, kao povezanim licima, obzirom da se u ZO, definie, samo, koji
lanovi porodice e se smatrati povezanim, a ne odreuje se ko je lan ue porodice, tako da bi, od sluaja do sluaja, trebalo odreivati ovaj pojam, obzirom da
je on relativan. Da li su to, samo, brani drugovi i deca, odnosno usvojenici, ili to
mogu biti i druga lica, koja ive u zajednikom domainstvu.
Povezana lica i kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva

Bitno je odrediti odnos povezanih lica i uea u kapitalu u jednom osiguravajuem drutvu. Ponoviemo, po ZO, jedno lice ima kvalifikovano uee
u kapitalu drugog lica, ako je vlasnik akcija i drugih prava, tako da stie vie od
deset posto uea u kapitalu tog lica, bez obzira da li je posredni ili neposredni
120
121
122
lan 50. ZO
lan 52., st.2., t.2. ZO
lan 54., st 1., t.2. ZO
62
Osiguravajua drutva
vlasnik (imalac).123 To znai, da ako jedno lice ima ispod deset procenata akcija
ili udela, smatrae se da ima obino uee ili, samo, uee u kapitalu. Navedeno je veoma bitno definisati, obzirom da povezana lica mogu, kroz kvalifikovano
uee u kapitalu, uticati na poslovanje osiguravajueg drutva. Kod izlaganja o
kvalifikovanom ueu u kapitalu smo rekli da e Narodna banka Srbije odbiti
zahtev za davanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva, ako bi, zbog akata ili delatnosti, koje obavlja podnosilac zahteva ili, sa njim, povezano lice, bilo ugroeno poslovanje osiguravajueg drutva.
To se odnosi i na ugroavanje nadzora nad radom osiguravajuih drutava. Znai, navedeni zahtev e se odbiti, ako bi podnosilac zahteva ili, sa njim, povezano
lice, vrili akte, odnosno, delatnost, koji bi poremetili vrenje nadzora nad tim
osiguravajuim drutvom124. Na kraju, ovaj zahtev e Narodna banka Srbije odbiti, ako su navedena lica bila lanovi upravnog ili nadzornog odbora, tj. nosioci drugih, posebnih, ovlaenja u pravnom subjektu, protiv kojeg je pokrenut i
sproveden likvidacioni, odnosno steajni postupak.125
Kroz vrenje redovnog nadzora nad osiguravajuim drutvima, Narodna
banka Srbije moe utvrditi navedene nepravilnosti u poslovanju. No, ono to je
bitno, jeste da imalac akcija ili udela u osiguravajuem drutvu nije jedino lice, iji
se akti moraju kontrolisati, ve su to i lica, koja su, na nain definisan u ZO, povezana sa njim. Mora se rei, da u ZO, nisu odreeni detaljni kriterijumi oko akata i
delatnosti navedenih lica, koja mogu ugroziti poslovanje osiguravajueg drutva.
Zakljuna razmatranja o
povezanim licima u osiguravajuem drutvu
Povezana lica se, kao subjekti sa specifinom ulogom u poslovanju jednog
privrednog subjekta, mogu pojavljivati u svim delatnostima. No, osiguranje je
osetljiva i specifina delatnost, tako da uloga ovih lica u poslovanju tih drutava
moe biti veoma znaajna. Imajui u vidu regulisanje ove materije, pre svega, u
ZO i u Zakonu o privrednim drutvima, kao i u ostalim zakonskim aktima, koji
definiu ovaj institut, moemo postaviti nekoliko zakljuaka, koji bi predstavljali,
ne samo pojam i ulogu povezanih lica, ve i ulogu drugih subjekata u jednom
pravnom licu osiguravajuem drutvu, a koja se ogleda u upravljanju i nadzoru
u jednom osiguravajuem drutvu. Ti zakljuci su sledei:
1) Za povezana lica vezujemo zajedniko uee u kapitalu, odnosno, zajedniko upravljanje u osiguravajuem drutvu. Tada mislimo na korporativnu povezanost, pa i to govori da treba koristiti drugaije termine za definisanje navedene povezanosti od srodnike povezanosti;
2) Ta lica mogu biti povezana ili sa imaocem kapitala ili sa samim pravnim licem osiguravajuim drutvom;
3) Povezana lica mogu imati uticaj na poslovanje osiguravajueg drutva;
123
124
125
lan 30., st.2. ZO

lan 37., st.1., t.2. i 3. ZO
lan 35., t.1., 2. i 3. ZO
63
4) Povezana lica mogu imati uticaj i na vrenje nadzora nad radom osiguravajueg drutva od strane Narodne banke Srbije;
5) Tom uticaju, naroito, treba posvetiti panju, kada on ugroava to poslovanje, a to moe dovesti u pitanje opstanak osiguravajueg drutva;
6) U vezi sa navedenim pod 4), postavljamo pitanje, koji koraci treba da
se preduzmu, ako uticaj povezanih lica ne ugroava poslovanje osiguravajueg drutva;
7) Uticaj je vei, ako se radi o kvalifikovanom ueu u kapitalu, znai,
kada jedno lice stekne vie od 10 posto uea u kapitalu;
8) ZO razlikuje pravna i fizika lica, kao povezana lica; i
9) Na zakonodavac nije jasno odredio, koji akti povezanih lica e uticati
na poslovanje osiguravajueg drutva, tako da odluka o tome zavisi i od
diskrecionog ovlaenja nadlenih organa u ovoj oblasti. To se odnosi
i na akte koji e ugroziti vrenje nadzora nad radom osiguravajuih
drutava. Smatramo da je ovaj zakljuak i najbitniji i da nije najbolje
reenje da nadzorni organ odluuje u svakom pojedinanom sluaju.
Treba rei, da ovaj institut zasluuje panju i iz razloga, koji se odnosi na
sticanje povoljnijeg poloaja na tritu na tetu drugih privrednih subjekata, to
se, takoe, moe postii delovanjem povezanih lica. Veoma je bitno odrediti, na
koji nain odreena lica mogu biti imaoci kapitala, kao i drugih prava, da li direktno, odnosno preko povezanih (bliskih) lica. Trebalo je i ZO da definie lini
interes, prilikom odreivanja pojma povezanih lica. Time bi se jasnije definisao
poloaj povezanih lica u odnosu na sve subjekte, koji su vezani sa njima, na, ve,
spomenute naine126.
6. Osnivanje akcionarskog drutva

za osiguranje u zemljama u regionu
Kad govorimo o osnivanju osiguravajuih drutava u zemljma u regionu,
odnosno, u bivim republikama SFRJ, moemo nai vie slinosti u odredbama
koje reguliu navedeno. Analiziraemo odredbe zakonodavstava Hrvatske, Crne
Gore i Republike Srpske (BiH), zadravjui se samo na onim osnovnim pravilima za osnivanje osiguravajuih drutava, imajui u vidu da emo se i kod drugih
tema osvrnuti na ova i druga zakonodavstva.
Osnivanje osiguravajuih drutava u Hrvatskoj

Oblik osiguravajueg drutva
ZOSH predvia da osiguravajue drutvo mogu osnovati pravna i fizika lica, bez obzira da li su domaeg ili stranog dravljanstva, odnosno, dravne
pripadnosti. Osiguravajua drutva se osnivaju po uslovima koji su predvieni u
126
olovi V., Povezana lica u osiguravajuem drutvu, Pravo i privreda vol.42, 5-8/2005, Beograd 2005., str.604
64
Osiguravajua drutva
ZOSH. Osiguravajue drutvo moe biti osnovano samo kao akcionarsko drutvo za osiguranje ili kao drutvo za uzajamno osiguranje (o kome emo malo kasnije). Osiguravajue drutvo koje obavlja poslove reosiguranja, moe biti osnovano, samo kao akcionarsko drutvo127.
Akcionarsko drutvo za osiguranje u Hrvatskoj

Akcionarsko drutvo za osiguranje je akcionarsko drutvo koje je upisano u sudski registar na osnovu dozvole nadzornog organa za obavljanje poslova
osiguranja128. Osnivaki kapital akcionarskog drutva za osiguranje ne moe biti
manji od: 1. 15.000.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja samo iz
pojedine vrste neivotnih osiguranja; 2. iznosa 22.500.000,00 kuna ako drutvo
obavlja poslove osiguranja iz svih vrsta neivotnih osiguranja ili pojedine vrste
osiguranja, to je predvieno u ZOH, to ovde neemo spominjati; 3. iznosa
22.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove ivotnih osiguranja; i 4. iznosa
22.500.000.00 kuna ako drutvo obavlja poslove reosiguranja129. No, sa druge
strane, ZOSH predvia drugaije iznose osnivakog kapitala koji e se primenjivati kada republika Hrvatska bude postala lan EU. Naime, danom prijema
Republike Hrvatske u Evropsku uniju osnivaki kapital akcionarskog drutva za
osiguranje ne sme biti manji od: 1. iznosa 17.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja samo iz pojedine vrste neivotnih osiguranja; 2. iznosa
26.250.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja iz svih vrsta neivotnih osiguranja ili pojedine vrste osiguranja to je predvieno u ZOSH; 3. iznosa
26.250.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove ivotnih osiguranja; 4. iznosa
26.250.000.00 kuna ako drutvo obavlja poslove reosiguranja130.
Sredstva osnivakog kapitala osiguravajueg drutva ne smiju da potiu iz
zajmova ili kredita niti biti optereena na bilo koji nain131. Iznosi osnivakog
kapitala koji su predvieni u odredbi koja e se primenjivati kada Hrvatska bude
primljena u EU, kontroliu se godinje od dana prijema Republike Hrvatske u
EU kako bi se uzele u obzir promene u evropskom indeksu potroakih cena koji
obuhvata sve drave lanice kako to objavljuje Eurostat. Iznosi se prilagoavaju
automatski na nain, da se osnovni iznos osnivakog kapitala poveava u iznosu
procenta promene u indeksu potroakih cena, koji je nastao u toku vremena
od dana stupanja na snagu ove odredbe i datuma kontrole, odnosno, jednom
godinje.
Akcije akcionarskog drutva za osiguranje moraju glasiti na ime. Akcije
akcionarskog drutva za osiguranje moraju da budu u celosti uplaene u novcu,
pre upisa osnivanja ili upisa poveanja osnivakog kapitala akcionarskog drutva za osiguranje u sudski registar. Povlaene akcije akcionarskog drutva za
127
128
129
130
131
lan 15. ZOSH

lan 18. ZOSH
lan 19., st.1 ZOSH. Napominjem, u trenutku pisanja ovog rada 1 evro iznos 7,3 7,4
kune.
lan 19., st.7 i 8 ZOSH
lan 19., st.3 ZOSH
65
osiguranje mogu iznositi najvie 25% ukupnih akcija akcionarskog drutva za

osiguranje. Akcije akcionarskog drutva za osiguranje moraju biti izdate u nematerijalizovanom obliku132.
Specifinosti dobijanja dozvole

za rad osiguravajuih drutava u Hrvatskoj
Pomenuemo nekoliko specifinosti u postupku dobijanja dozvole za rad
osiguravajuih drutava u Hrvatskoj. Pre svega, na odgovorn nadzornog organa
se eka 6 meseci. To je dosta dugaak rok. Razlozi za odbijanje su navedeni u
Zakonu, a mogu je i upravni spor. Osim u Hrvatskoj, voenje upravnog spora je
mogue i u Federaciji BiH. Za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja
osnivai moraju uloiti zahtev kome treba priloiti dokumentaciju.
Zajedniki zahtev u velikoj veini zemalja je: 1) poslovni nacrt (osnove poslovne politike, vrste osiguranja, procena potreba po osiguranju, procena
predviene likvidnosne situacije i raspoloivih finansijskih sredstava, elaborat o
oekivanim poslovnim rezultatima za 3 godine unapred); 2) statut, 3) lista akcionara i kvalifikovanih vlasnika.
U odnosu na druge zemlje, hrvatsko zakonodavstvo je najpovoljnije, kada
je u pitanju kvalifikovano uee u kapitalu. Naime, dozvola nadzornog organa
je potrebna kada se prekorai 15% vlasnitva nad akcijama, ne kod niih, kao ni
kod viih udela.
U Hrvatskoj dravni nadzor obavlja Ured za nadzor koji je samostalno
pravno lice i koje odgovara iskljuivo Vladi Republike Hrvatske. Takvo je ureenje ovog pitanja u veini zemalja. U pojedinim zemljama i entitetima postoji
zajedniki nadzor za sve institucije finansijskog sektora. U drugima zemljama
poseban biro za nadzor osiguravajuih drutava nije samostalan (nije pravno
lice), ve deluje u okviru ministarstva za finansije.
Hrvatska je u pogledu osnivanja kompozitnih drutava osiguranja restriktivnija i od ureenja EU. Naime, u Hrvatskoj nije dozvoljeno osnivanje meovitih
osiguravajuih drutava, kao to je to sluaj, uostalom, i u EU. Ali, u Hrvatskoj
je jo stroiji sistem nego u EU. Naime, hrvatsko zakonodavstvo ne dozvoljava
da osiguravajua drutva koja obavljaju poslove ivotnog osiguranja, obavljaju i
poslove zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja nezgode. Suprotno ureenju u
EU, postoje zemlje koje dozvoljavaju osnivanje i kompozitnih (meovitih) drutava osiguranja, kao to su Rumunija, Crna Gora i Estonija.
Minimalni osnivaki kapital je za Hrvatsku za neke vrste neivotnih osiguranja meu najniima (nii je samo u Estoniji). Za ivotno osiguranje minimalni traeni osnivaki kapital je u Hrvatskoj iznad proseka veine zemalja. Za
reosiguranje minimalni osnivaki kapital je na nivou proseka. Kod drutva za
uzajamno osiguranje minimum je u Hrvatskoj 30% minimuma za akcionarsko
drutvo za osiguranje, s neogranienim doprinosom, a 50% s ogranienim doprinosom.
132
lan 20. ZOSH
66
Osiguravajua drutva
Republika Srpska (BiH)

Pomenuemo i odredbe o osnivanju osiguravajuih drutava u Republici
Srpskoj. Republika Srpska kao entitet u okviru Bosne i Hercegovine je donela
Zakon o drutvima za osiguranje (dalje: ZDO)133 koji ureuje osnivanje i poloaj osiguravajuih drutava, kao i njihov prestanak. Da bi jedno osiguravajue
drutvo bilo upisano u sudski registar, ono mora imati dozvolu za rad, kao uslov
za navedeno. U sudski registar se upisuju i filijale drutva za osiguranje, u skladu
sa propisima o upisu u sudski registar. Zahtev za izdavanje dozvole za rad osiguravajueg drutva se moe podneti samo uz podnoenje sledeih dokumenata: 1.
Osnivaki akt i Statut osiguravajueg drutva; 2. Dokaz o uplati sredstava akcionarskog (osnivakog) kapitala propisanog odredbama ZDO; 3. Plan poslovanja;
4. Podaci o licima na znaajnim poloajima u osiguravajuem drutvu; i 5. Ostali
dokumenti u skladu sa odlukom o dokumentima Agencije RS. Ako smatra da je
neophodno, Agencija RS moe sprovesti kontrolu u predmetu podnosioca zahteva za izdavanje dozvole za rad, zatim, moe saraivati sa drugim nadlenim
upravnim organima i zatraiti bilo koje neophodne podatke koji se tiu linih
podataka i podataka o bankarskom raunu podnosioca zahteva. Agencija RS
donosi reenje o izdavanju dozvole za rad osiguravajuem drutvu, ako su ispunjeni navedeni uslovi propisani u ZDO. Osiguravajua drutva mogu osnovati
nezavisna udruenja osiguravajuih drutava kao dobrovoljne neprofitne institucije. Statut udruenja osiguravajuih drutava mora obezbediti da ta drutva ne
mogu potpisati ugovore sa drugim osiguravajuim drutvima ili udruenjima, a
koji bi mogli ograniiti princip slobodnog trita i transparentne konkurencije u
poslovanju drutava za osiguranje134. Osiguravajue drutvo je obavezno da, u
roku od tri meseca od dana donoenja reenja od strane Agencije RS kojim se izdaje dozvola za rad osiguravajueg drutva, podnese Agenciji RS kopije ugovora
o reosiguranju. Agencija RS moe da zahteva i druge dokumente o reosiguranju,
a to ima za cilj nadzor nad radom osiguravajueg drutva135.
Akcionarsko drutvo za osiguranje u Republici Srpskoj

Na akcionarska drutva za osiguranje se, pre svega, primenjuje ZDO. Ako
neto nije ureeno u ZDO, a tie se akcionarskih drutava, tada se primenjuje
Zakon o preduzeima. ZDO propisuje minimalni osnivaki kapital osiguravajueg drutva za osiguranje. On ne moe iznositi manje od: 1) 2.000.000,00 KM
ako osiguravajue drutvo obavlja jednu ili vie slijedeih vrsta: osiguranje od
odgovornosti za motorna vozila, osiguranje od odgovornosti za vazduhoplove,
osiguranje od odgovornosti za brodove, osiguranje od opte graanske odgovornosti, osiguranje kredita, garancijska osiguranja; 2) 2.000.000,00 KM ako
osiguravajue drutvo obavlja jednu ili vie slijedeih vrsta osiguranja: osiguranje
133
134
135
Zakon o drutvima za osiguranje Republike Srpske (Slubeni glasnik R.Srpske br. 17/05)
lan 34. ZDO
lan 35. ZDO
67
od posledica nesrenog sluaja, zdravstveno osiguranje, osiguranje putnikih

vozila-kasko, osiguranje vozila koja se kreu po inama-kasko, osiguranje
vazduhoplova-kasko, pomorski, reni i kasko na unutranjim vodama, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od poara i drugih opasnosti, osiguranje
razliitih finansijskih gubitaka, osiguranje turistikih usluga; 3) 1.000.000,00
KM ako osiguravajue drutvo obavlja jednu ili vie slijedeih vrsta osiguranja:
ostala osiguranja imovine, osiguranja pravne zatite; 4) 3.000.000,00 KM ako
osiguravajue drutvo obavlja ivotno osiguranje; 5) 3.000.000,00 KM ako osiguravajue drutvo obavlja iskljuivo reosiguranje.
Osnivaki akcionarski kapital mora biti u potpunosti uplaen u novcu pri
osnivanju, i ne sme poticati: iz sredstava kredita koji je odobrilo drutvo u iji
se kapital vri uplata; iz kredita koji je banka ili druga finansijska institucija
odobrila za drugu namenu; ili iz sredstava za iji povrat je garantovalo osiguravajue drutvo u iji kapital se vri uplata. Kada se kod korisnika kredita ili njegovog povezanog lica moe utvrditi veza izmeu dobijenog kredita i uplaenog
akcionarskog kapitala, ili uplaenog akcionarskog kapitala osiguravajueg drutva i dobijenog kredita, takav uplaeni akcionarski kapital nema pravno dejstvo
bez obzira da li su uinjeni na isti ili na drugi nain136.
Crna Gora
Vrlo kratko emo se osvrnuti i na osnovna pravila o osnivanju
osiguravajuih drutava u Republici Crnoj Gori. Naime Zakon o osiguranju
Crne Gore (dalje: ZOCG)137, predvia da poslove osiguranja mogu vriti, jedino,
akcionarska drutva za osiguranje. Osnivaki kapital predvien u ZOCG iznosi:
1.
2.
3.
za obavljanje poslova ivotnih osiguranja 800.000 evra,

za obavljanje poslova neivotnih osiguranja:
a) osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje
500.000 evra,
b) obavezno osiguranje u saobraaju 1.250.000 evra,
c) ostala osiguranja od imovine, kao i kasko osiguranje motornih
vozila 1.000.000 evra,
d) sve vrste neivotnih osiguranja 2.250.000 evra,
za obavljanje poslova reosiguranja 2.000.000 evra138.
Osiguravajua drutva koja obavljaju poslove osiguranja, zatim osiguravajua drutva koja obavljaju poslove reosiguranja, kao i drutva za posredovanje i
drutva za zastupanje u osiguranju ne mogu imati uzajamno uee u kapitalu i
u pravu glasa.
136
137
138
lan 49. ZDO

Zakon o osiguranju Republike Crne Gore (Sl.list crne Gore br. 078/06-1, 019/07-4, 053/0914)
lan 21. ZOCG
68
Osiguravajua drutva
7. Postupak dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti

osiguranja u pojedinim evropskim zemljama
Analiziraemo neke karakteristike postupka dobijanja dozvole za obavljanje poslova osiguranja u pojedinim zemljama, od kojih su neke lanice EU, neke
su kandidati za ulazak u tu organizaciju, a neke od njih nemaju ni takav status.
Naime, kada je re o roku u kome nadzorni organ (organ koji izdaje dozvole za
rad osiguravajuim drutvima) mora odluiti o izdavanju dozvole za obavljanje
ove delatnosti, na Kipru, u ekoj, Litvaniji, na Malti i u Makedoniji je rok 6
meseci. Zatim, u Estoniji, Letoniji i Slovakoj je rok 3 meseca, a 2 meseca je u Federaciji BiH, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Rusiji, i Bugarskoj. etiri meseca je
u Rumuniji, a rok nije odreen u Sloveniji, Poljskoj i Maarskoj. Inae, malteko
zakonodavstvo predvia poseban rok za izdavanje dozvole za obavljanje poslova
reosiguranja, a on iznosi 3 meseca. Kad je u pitanju mogunost albe na odluku
nadzornog organa o izdavanju dozvole za rad osiguravajuem drutvu, ta mogunost postoji na Kipru i na Malti, zatim u Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Slovakoj, Makedoniji i Rumuniji. To nije mogue u Crnoj Gori i u Bugarskoj, a zakon
o tome nita ne kae u ekoj, Maarskoj, Poljskoj, Sloveniji i Rusiji. Mogue je
pokrenuti upravni spor u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Kad su
u pitanju razlozi za odbijanje izdavanja dozvole za rad osiguravajuem drutvu,
uvek je uputno da zakonodavac ovo pitanje uredi. Meutim, i ovde postoje razliita reenja, kada su u pitanju napred navedene zemlje. Razlozi za odbijanje
izdavanja dozvole za rad su navedeni u zakonodavstvima Kipra, eke, Letonije,
Litvanije, Maarske, Malte, Poljske, Slovake, Slovenije, Hrvatske, Makedonije,
Bugarske i Rusije. Zatim, u pojedinim zemljama, razlozi su za odbijanje izdavanja navedene dozvole su odreeni u zakonu, ali postoji mogunost i diskrecione
odluke. Takva situacija je u Estoniji i Rumuniji. Postoje i zemlje u ijim zakonodavstvima nije ureeno ovo pitanje. To su zakonodavstva Federacije BiH, Republike Srpske i Crne Gore139.
II) DRUTVO ZA UZAJAMNO OSIGURANJE

1. Opti pojmovi o drutvu za uzajamno osiguranje
Drutvo za uzajamno osiguranje odlikuje nekoliko posebnosti, koje ga razlikuju od ostalih subjekata, koji se bave poslovima osiguranja. To se, odnosi,
kako na cilj osnivanja i poslovanja, tako i na nain formiranja osnivakog kapitala i drugih fondova drutva, za vreme obavljanja delatnosti. U vezi sa tim,
razlikujemo dve vrste lica, koja upravljaju ovim drutvom, a to su osnivai i lanovi. Status ovih lica je veoma bitno odrediti, obzirom da iz same definicije ovog
drutva proizlazi da su osnivai i lica, koja upravljaju drutvom, istovremeno i
osiguranici.140
139
140

Barbi J., Pravo drutva, knjiga II Drutvo kapitala, Zagreb 2000., str. 1065
69
Drutvo za uzajamno osiguranje se osniva, pre svega, radi zadovoljavanja potreba njegovih lanova. Tu mislimo na pokrivanje rizika, ijim ispunjenjem moe nastati teta na strani lanova drutva. Sredstva drutva za uzajamno
osiguranje prikupljaju se od lanova uplatom doprinosa, a ne premija i ona se
akumuliraju samo za potrebe naknade teta i stvaranja rezervi.141 Sva sredstva
drutva pripadaju osiguranicima i ona im se, ako na kraju poslovne godine ostane viak, mogu vratiti, ukoliko drutvo nije pretrpelo gubitke, kada ti isti osiguranici moraju da uplate dodatne iznose.142
Drutvo za uzajamno osiguranje nije ni drutvo kapitala ni drutvo lica.
Ono je posebno. Elemente drutva lica moemo prepoznati u injenicama da su
lanovi drutva i osiguravai i osiguranici, kao i da je cilj postojanja i poslovanja
drutva podreen njima. Sa druge strane, imajui u vidu nain osnivanja ovog
drutva, njegov kapital podeljen u fondove, organe upravljanja, kao i njegova
obeleja (firma, sedite), onda moramo zakljuiti da su, ipak, preovlaujui elementi drutva kapitala, obzirom da se veina odredaba ZO zajedniki primenjuje, kako na akcionarsko drutvo, tako i na drutvo za uzajamno osiguranje.143
Drutvo za uzajamno osiguranje je drugi oblik drutva za osiguranje, pored akcionarskog, koji se, po ZO, moe baviti delatnou osiguranja. Drutvo za
uzajamno osiguranje se ne moe baviti poslovima reosiguranja.144 Ali, ono moe
biti osnovano za obavljanje ostalih vrsta osiguranja, kao i akcionarsko drutvo
za osiguranje. Videemo da u drugim zakonodavstvima nije tako. Za osnivanje
ovog drutva je, uvek, potrebno 300 osnivaa fizikih i pravnih lica, za svaku
vrstu osiguranja, ako ono nije ivotno. Ovo drutvo nema lukrativni karakter.
Ako se drutvo za uzajamno osiguranje osniva za obavljanje delatnosti ivotnog
osiguranja, tada je potrebno 250 osnivaa, i to, samo, fizikih lica. Mora se rei
da ZO ne sadri odredbe o potrebnom broju osnivaa, ve, jedino, regulie da
drutvo za uzajamno osiguranje mogu osnovati i fizika i pravna lica.145 Za osnivanje drutva za uzajamno osiguranje predvieni su isti iznosi poetnog fonda
sigurnosti, kao i za osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje. Znai, osnivai
drutva za uzajamno osiguranje moraju obezbediti isti osnivaki kapital, kao i
akcionari u akcionarskom drutvu za osiguranje. Ovo su neke od osnovnih karakteristika drutva za uzajamno osiguranje, koje su neophodne i u definisanju
statusa njegovih osnivaa i lanova.
2. Status, upravljanje i ulozi

i doprinosi osnivaa i lanova
Dok akcionarskim drutvom za osiguranje upravljaju akcionari, dotle
drutvom za uzajamno osiguranje upravljaju, kako osnivai, tako i lanovi. Dakle, postoji razlika izmeu lica, koja osnivaju drutvo za uzajamno osiguranje i
141
142
143
144
145

Ibidem
lan 60., st.2. ZO
lan 61. ZO
70
Osiguravajua drutva
lica, koja predstavljaju lanove, odnosno, osiguranike tog drutva. lan drutva
za uzajamno osiguranje je osiguranik, koji stie to svojstvo, zakljuenjem ugovora o osiguranju sa drutvom. lan drutva ne odgovara za obaveze drutva. Ali,
skuptina drutva za uzajamno osiguranje se sastoji i od osnivaa i od lanova.
Oni upravljaju drutvom u skladu sa uloenim ulozima i doprinosima.146 Naravno, moe se ova odredba tumaiti, na taj nain, da e osnivai imati vea prava
od lanova, ako pretpostavimo da su njihovi ulozi daleko vei od doprinosa lanova, imajui u vidu i osnivake uloge. Osnivakim aktima drutva se definiu
upravljaka prava i osnivaa i lanova. ZO nije definisao vea upravljaka prava
osnivaa, ve je odredio da svi lanovi imaju pravo upravljanja srazmerno uloenim sredstvima.
Ono to nas interesuje, odnosi se na status tih lica prema drutvu za uzajamno osiguranje. Kada se definie status tih lica prema drutvu, lako je odrediti
i njihov meusobni odnos. Najvanija pitanja, koja je, u tom smislu, potrebno
definisati, odnose se na uloeni kapital i druge doprinose i davanja od strane tih
lica, kao i na upravljanje drutvom za uzajamno osiguranje. ZO nije, detaljnije,
definisao ova pitanja, tako da se ureivanje statusa drutva za uzajamno osiguranje preputa osnivakim aktima tog drutva, odnosno, njegovim osnivaima.
Zbog toga se mora definisati da li su ova lica ravnopravna, odnosno, da li uloeni kapital na poetku rada drutva mora imati uticaja na njihov status, kao i na
rad drutva. Ako uzmemo u obzir prirodu i cilj osnivanja drutva za uzajamno
osiguranje, onda moramo definisati ko ima vie prava u tom drutvu osnivai
ili lanovi. Da bi se odredila prava tih lica, moraju se staviti u odnos akcionari
u akcionarskom drutvu za osiguranje prema osnivaima drutva za uzajamno
osiguranje, s jedne strane, kao i lanovi (osiguranici) drutva za uzajamno osiguranje prema osiguranicima akcionarskog drutva, sa druge strane. Da bi se
odredili ovi odnosi potrebno je poi od svojstava samih navedenih drutava za
osiguranje.
Osim toga, da bi odredili status osnivaa i lanova drutva za uzajamno
osiguranje, potrebno je definisati bitne elemente tog drutva. Ali, mora se imati
na umu da su i osnivai ovog drutva lanovi i da lica u ovom drutvu, bez obzira da li su uestvovali u osnivanju drutva ili ne, stiu prava na osnovu uloenih
sredstava i doprinosa.
3. Drutvo sa neogranienim i
drutvo sa ogranienim doprinosom
Drutvo za uzajamno osiguranje se osniva kao drutvo sa ogranienim i
kao drutvo sa neogranienim doprinosom.147 Ovo pitanje mora biti ureeno
osnivakim aktom, kao i statutom drutva. Dve vrste drutva za uzajamno osiguranje predviene su u cilju definisanja naina pokrivanja gubitaka drutva na
146
147
lan 70., st.2. ZO

lan 63., st.1. ZO
71
kraju poslovne godine. Naime, nepokriveni rashodi, odnosno, gubici, kod drutva sa neogranienim doprinosom, pokrivaju se putem uplata doprinosa od strane lanova, odnosno, osiguranika, i to bez ogranienja. To znai da e svaki lan
biti obavezan da, bez obzira na ve uplaene iznose, dodatno pokrije sve gubitke
drutva (radi se o neplaenim tetama), na kraju poslovne godine. To, takoe,
praktino, znai da dodatni doprinosi mogu biti i nekoliko puta vei od uloenog iznosa prilikom osnivanja drutva. No, ovde se moe postaviti pitanje dalje
egzistencije drutva za uzajamno osiguranje, ako se radi o gubicima, koji vie
puta premauju osnivaki kapital, imajui u vidu iznose predviene za poetni
fond sigurnosti, koji je isti kao i za akcionarska drutva za osiguranje, izuzimajui iznose predviene za drutva, koja se bave reoisguranjem, kao to je reeno.
Sa druge strane, kod drutva sa ogranienim doprinosom, od lanova se
moe traiti da uplate dodatni doprinos u visini uplaenog iznosa u prethodnoj
poslovnoj godini. Znai, lan drutva nee biti u obavezi da uplati vei iznos
od onoga, koji je uplatio u prethodnoj godini. Visina uplaenog iznosa u prethodnoj godini predstavlja limit eventualne uplate na kraju poslovne godine, ako
se za to ukae potreba. Naravno, pretpostavlja se da su gubici i rashodi vei od
prethodnog uplaenih iznosa i ostalih prihoda drutva za uzajamno osiguranje.
Ukoliko je drutvo za uzajamno osiguranje osnovano za vie vrsta osiguranja,
tada se moe predvideti obaveza plaanja dodatnog doprinosa, na kraju poslovne godine, za svaku vrstu osiguranja, posebno. To znai da e se, posebno, za
svaku vrstu osiguranja, utvrivati gubici i neplaene tete, a ne na nivou celog
drutva. U vezi sa tim, opet emo rei da se ovo drutvo moe baviti svim vrstama osiguranja, pa i osiguranjem od odgovornosti. Zakonodavac je predvideo
takvu mogunost, to znai da e se navedeno urediti statutom drutva.
4. Neke specifinosti osnivanja

drutva za uzajamno osiguranje
Strana pravna i fizika lica mogu osnivati drutva za uzajamno osiguranje,
pod uslovom uzajamnosti. Ugovor o osnivanju drutva za uzajamno osiguranje
mora sadrati, izmeu ostalog, i podatke o imenima, odnosno firmama, kao i o
adresama osnivaa, zatim podatke o visini i broju uloga osnivaa, kao i o nainu, uslovima i rokovima vraanja uplaenih uloga osnivaa, posledicama proputanja uplate uloga, minimalnom doprinosu, eventualnim posledicama, koje
mogu nastati usled neispunjavanja uslova u pogledu minimalnog broja osnivaa, i sl.148 Osnivai drutva za uzajamno osiguranje osnivaju osnivaki odbor,
koji, kao i kod akcionarskog drutva za osiguranje, preduzima potrebne mere za
odravanje osnivake skuptine drutva. Osnivaki odbor drutva za uzajamno
osiguranje podnosi zahtev za osnivanje drutva. Poslovi oko osnivanja drutva
za uzajamno osiguranje, pod kojima podrazumevamo postupak podnoenja zahteva, sastav i delokrug rada osnivakog odbora, izdavanje dozvole za rad i dr.,
148
Mrki D., Pravni poloaj osiguravajuih organizacija u jugoslovenskom pravu, SORS, Sarajevo 2001., str. 13
72
Osiguravajua drutva
isti su, kao i kod akcionarskog drutva za osiguranje. Osim ugovora o osnivanju,
i statut drutva za uzajamno osiguranje sadri bitne elemente, koji se odnose na
osnivae i lanove drutva. To se odnosi na broj i visinu pojedinanih osnivakih
uloga, uslove i rokove uplate doprinosa, ograniene i neograniene doprinose,
dodatne doprinose (u sluaju gubitaka), poetak i prestanak lanstva u drutvu,
prava i obaveze lanova osiguranika, koji istupe iz drutva i dr. Osnivai odluuju do povraaja uplaenih uloga.149 Drutvom za uzajamno osiguranje upravljaju skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor, kao i kod akcionarskog
drutva za osiguranje.150
5. Odnos akcionarskog drutva za osiguranje i

drutva za uzajamno osiguranje
Iako je dominantan oblik osnivanja drutva u oblasti osiguranja akcionarsko drutvo, znaaj imaju i drutva za uzajamno osiguranje. Drutvo za
uzajamno osiguranje, kao i akcionarsko drutvo za osiguranje, obavlja delatnost
osiguranja u interesu osiguranika. Osnovna razlika drutva za uzajamno osiguranje u odnosu na akcionarsko drutvo, jeste cilj u poslovanju. Kao to je reeno, drutvo za uzajamno osiguranje se ne osniva radi sticanja dobiti. Drutvo za
uzajamno osiguranje regulie se, kako posebnim odredbama ZO (koje su predviene samo za to drutvo), tako i onim odredbama, kojima se, istovremeno,
regulie i status akcionarskog drutva za osiguranje. To nisu samo odredbe o
osnivakom kapitalu, odnosno, o poetnom fondu sigurnosti, ve i o postupku
osnivanja drutva, izdavanju dozvole za rad drutva, odbijanju izdavanja dozvole za rad drutva, prestanku vaenja te dozvole, organima drutva, o davanju i
oduzimanju saglasnosti obavljanje funkcije lana upravnog i nadzornog odbora,
odgovornosti lanova uprave, obavezi obavetavanja nadzornog odbora i Narodne banke Srbije, poslovnim aktima drutva, saglasnosti za ulaganje u povezana pravna lica (radi se o davanju saglasnosti na kvalifikovano uee u drugom
pravnom licu), itd.151 Ostale odredbe su posebne i odnose se samo na drutvo za
uzajamno osiguranje. No, iako se na oba subjekta primenjuju i zajednike odredbe ZO, akcionarsko drutvo za osiguranje i drutvo za uzajamno osiguranje se
razlikuju po svojoj prirodi, cilju osnivanja i po licima koja ine ta drutva.
Iako se ranije smatralo, u vreme donoenja ZOIL, kao i kasnije, da e drutvo za uzajamno osiguranje zauzeti znaajnije mesto u oblasti osiguranja, to se,
do sada, nije dogodilo.152 Prave razloge za to, nalazimo u prirodi ovog drutva,
odnosno, u injenici da se radi o neprofitnom drutvu za osiguranje, kao i u, jo
149
150
151
152
Ibidem
Barbi J., nav.delo, str. 1075
U lanu 71. ZO je reeno da se na drutvo za uzajamno osiguranje primenjuju i odredbe
lanova 26, 39 do 55, kao i 57 do 59. te odredbe se primenjuju i na akcionarsko drutvo za
osiguranje.
Marovi B., arkovi N., SR Jugoslavija i integracijski procesi u evropskom osiguranju
ocene i perspektive, SORS, Sarajevo 2001., str. 5
73
uvek, nedovoljno jasno odreenim odredbama ZO. Sigurno je da bi osnivanje

ovih drutava imalo najvie smisla u okviru veih pravnih subjekata, gde bi se
bavila, pre svega, ivotnim osiguranjem i osiguranjem od posledica nezgode.
Inae, sem zajednikih odredaba koje predvia ZO za ova drutva, zajednike odredbe predvia i ZSLBO, koje se odnose na specifinosti steajnog postupka protiv ovih drutava. Poseban deo e biti posveen prestanku osiguravajuih drutava, pa, samim tim, i steajnom postupku protiv ovih subjekata. No,
mora se rei, da se steajni postupak protiv akcionarskog drutva za osiguranje
mora razlikovati od steaja drutva za uzajamno osiguranje. ZSLBO ne pravu tu
razliku. Na ovom mestu, spomenuemo samo one odredbe ZSLBO, koje se odnose na isplatne redove. Naime, osim optih odredbi, u vezi isplatnih redova, a
koje su sadrali i raniji izvori u ovoj oblasti, a to se odnosi na potraivanja, koja
imaju prvenstvo prilikom naplate, a to su potraivanja iz ugovora o osiguranju i
reosiguranju ivota, ugovora o osiguranju od posledica nezgode, kao i ugovora
o osiguranju i reosiguranju svih drugih vrsta osiguranja, predviena je i isplata
potraivanja ostalih poverilaca (koja ne proizlaze iz ugovora o osiguranju), kao
i akcionara, odnosno, lanova drutva za uzajamno osiguranje. Vidimo da ZSLBO spominje lanove drutva za uzajamno osiguranje, tako da se ova odredba
odnosi i na osnivae. Ovde se mora postaviti pitanje statusa osnivaa, njihovih
potraivanja, odnosa prema lanovima i sl.
6. Primena pravila o kvalifikovanom ueu

u kapitalu na drutvo za uzajamno osiguranje
Imajui u vidu odredbe ZO koje reguliu zajednika pravila i za akcionarska drutva za osiguranje i za drutva za uzajamno osiguranje, moemo zakljuiti da se pravila o kvalifikovanom ueu ne odnose i na drutva za uzajamno
osiguranje. No, problem kvalifikovanog uea u kapitalu i uticaja na upravljanje
moe se pojaviti i kod drutava za uzajamno osiguranje. Sigurno je da bi kvalifikovano uee trebalo regulisati i kad je u pitanju sticanje udela u drutvu za
uzajamno osiguranje, ali na drugaiji nain imajui u vidu prirodu ovog osiguravajueg drutva, kao i status osnivaa i lanova tog drutva. Naime, za osnivanje drutva za uzajamno osiguranje predvieni su isti iznosi poetnog fonda
sigurnosti, kao i za osnivanje akcionarskog drutva. Znai, osnivai drutva za
uzajamno osiguranje moraju obezbediti isti osnivaki kapital, kao i akcionari u
akcionarskom drutvu. Drutvo za uzajamno osiguranje se osniva kao drutvo
sa ogranienim i kao drutvo sa neogranienim doprinosom. Dve vrste drutva
za uzajamno osiguranje predviene su u cilju definisanja naina pokrivanja gubitaka drutva na kraju poslovne godine. Naime, nepokriveni rashodi, odnosno,
gubici kod drutva sa neogranienim doprinosom pokrivaju se putem uplata doprinosa od strane lanova, odnosno osiguranika, i to bez ogranienja. Sa druge
strane, kod drutva sa ogranienim doprinosom, od lanova se moe traiti da
uplate dodatni doprinos u visini uplaenog iznosa u prethodnoj poslovnoj godini. Ukoliko je drutvo za uzajamno osiguranje osnovano za vie vrsta osiguranja,
74
Osiguravajua drutva
tada se moe predvideti obaveza plaanja dodatnog doprinosa, na kraju poslovne

godine, za svaku vrstu osiguranja, posebno. Skuptina drutva za uzajamno osiguranje se sastoji i od osnivaa i od lanova. Oni upravljaju drutvom u skladu
sa uloenim ulozima i doprinosima. Akcionarsko drutvo za osiguranje i drutvo
za uzajamno osiguranje razlikuju se, najvie, po svojoj prirodi, cilju osnivanja i
po licima koja ine ta drutva, ali to ne znai da se pitanje kvalifikovanog uea
ne moe postaviti i kod drutva za uzajamno osiguranje. Moda je razlog ovakvog regulisanja sticanja uea u drutvu za uzajamno osiguranje i nedovoljno
jasno regulisana mogunost transformacije tog drutva u akcionarsko drutvo za
osiguranje. Moramo rei, da u ZO, razlika izmeu drutva za uzajamno osiguranje i akcionarskog drutva za osiguranje nije jasno postavljena.
7. Drutvo za uzajamno osiguranje u

zakonodavstvima Republike Srpske i Hrvatske
Zakonodavstva Republike Srpske i Hrvatske na precizniji nain reguliu
drutvo za uzajamno osiguranje, kao i status osnivaa i lanova drutva u odnosu na zakonodavstvo Srbije. Naroito je znaajno preciznije definisanje osnivaa
drutva, kao lanova. Isto tako, priroda i cilj ovog drutva su jasnije odreeni, isticanjem dva osnovna naela njegovog postojanja, a to su uzajamnost i solidarnost.
Na prvom mestu, ZDO na detaljniji nain definie drutvo za uzajamno
osiguranje u odnosu na ZO. U ZDO je drutvo za uzajamno osiguranje definisano kao drutvo za osiguranje u kome lanovi, uplatom doprinosa, meusobno
garantuju da e na naelima uzajamnosti i solidarnosti isplatiti tete nastale ostvarivanjem ugovorenih rizika.153 Znai, po ZDO, drutvo za uzajamno osiguranje
je drutvo u kome lanovi zajedniki garantuju da e finansirati i isplatiti naknadu nakon osiguranog sluaja (koji proizlazi iz rizika predvienog ugovorom o
osiguranju), na osnovu dva navedena naela, koja predstavljaju osnov funkcionisanja drutva. Ovo drutvo je privredno drutvo, koje ima pravni subjektivitet
i ogranienu odgovornost svojih lanova za obaveze tog drutva. I ZDO definie
opte elemente ovog drutva, kao i druga zakonodavstva. To znai da drutvo za
uzajamno osiguranje osnivaju fizika i pravna lica, a osnovni cilj tog osnivanja je
obavljanje delatnosti neposrednog osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje
se, po ZDO, takoe moe osnivati kao drutvo sa ogranienim ili kao drutvo sa
neogranienim doprinosom154.
Sredstva, koja su neophodna za pokrivanje iznosa osiguranja, koja e se
platiti po deavanju rizika, odnosno osiguranog sluaja, prikupljaju se doprinosom samo u obimu, koji je neophodan za ispunjenje obaveza drutva prema
osiguranicima, kao i za stvaranje rezervi. Takoe, ZDO predvia da najmanje
jedna polovina od doprinosa drutva za uzajamno osiguranje, moraju obezbediti
lanovi drutva. Isto tako, po ovom Zakonu, drutvo za uzajamno osiguranje ne
153
154
lan 2. ZDO
olovi V., Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvu Republike Srpske nedoumice i greke, Pravna rije br. 24/2010, Banja Luka 2010., str. 592
75
sme imati godinji promet vei od 2 miliona konvertibilnih maraka. ZDO, takoe, odreuje kojim poslove osiguranja drutvo za uzajamno osiguranje ne moe
obavljati. U odnosu na ZO, radi se o vie vrsta osiguranja, a, pre svega, o vie
vrsta osiguranja od odgovornosti. Drutvo za uzajamno osiguranje nee obavljati
poslove u sledeim vrstama osiguranja: osiguranje od odgovornosti vlasnika ili
korisnika motornih vozila; osiguranje od odgovornosti vlasnika ili korisnika
vazduhoplova; osiguranje od odgovornosti vlasnika ili korisnika brodova;
osiguranje od opte graanske odgovornosti (osim u sluaju ako ne predstavlja
osiguranje sprednih rizika, koji su odreeni odlukom Agencije Republike Srpske
o vrstama osiguranja); osiguranje kredita; i osiguranje garancija.155
ZOSH definie drutvo za uzajamno osiguranje kao drutvo, koje obavlja
poslove osiguranja samo za svoje lanove, po osnovu uzajamnosti.156 Drutvo
za uzajamno osiguranje osniva se tako da osnivai kao lanovi donose statut i
uplauju osnivaki kapital. Osnivaki kapital obezbeuju osnivai, koji imaju
status lanova, a najmanje 250 lica osniva ovo drutvo, bez obzira za koju vrstu
osiguranja se drutvo osniva.157 Osnivaki kapital kod osnivanja drutva za uzajamno osiguranje mora biti najmanje u iznosu trokova osnivanja i organizacije drutva, kao i drugih trokova vezanih za poetak poslovanja. Izuzetno od
navedenog, osnivaki kapital drutva za uzajamno osiguranje mora biti najmanje
jednak iznosu jemstvenog kapitala koji ne sme biti manji od:
iznosa 15.000.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja

samo iz pojedine vrste neivotnih osiguranja:
iznosa 22.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja iz
svih vrsta neivotnih osiguranja ili pojedine vrste osiguranja, koji su
navedeni u ZOSH;
iznosa 22.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove ivotnih osiguranja.
Osnivaki kapital drutva za uzajamno osiguranje mora biti u celosti uplaen u novcu pre upisa osnivanja drutva za uzajamno osiguranje u sudski registar. Statutom se moraju odrediti uslovi i nain vraanja uplaenih sredstava
osnivakog kapitala. Ako je statutom odreeno da se uplaena sredstva osnivakog kapitala ne vraaju, statutom mora biti odreen nain upotrebe ovih sredstava. Uplaena sredstva osnivakog kapitala mogu se vraati samo iz dobiti drutva u pojedinoj poslovnoj godini. Povraaj u pojedinoj godini ne sme biti vii od
iznosa koji je u toj godini bio namenjen za oblikovanje rezervi sigurnosti.
Statutom drutva za uzajamno osiguranje moe biti odreeno da osnivaki
kapital drutva za uzajamno osiguranje ine i sredstva na raunima lanova
drutva za uzajamno osiguranje. Sredstva na raunima lanova drutva za uzajamno osiguranje mogu initi osnivaki kapital drutva za uzajamno osiguranje
ako je statutom odreeno da:
155
156
157
lan 50. ZDO

lan 36. st.2. ZOSH
lan 38. ZOSH
76
Osiguravajua drutva
su isplate sa rauna lanova mogue, ukoliko to ne ugroava adekvatnost kapitala drutva, odnosno, ako su po zavretku postupka likvidacije podmirene sve obaveze drutva za uzaja,mo osiguranje;
drutvo za uzajamno osiguranje mesec dana pre isplate s rauna lanova o nameri isplate obavesti nadzorni organ, osim povraaja u sluaju
prestanka lanstva;
drutvo za uzajamno osiguranje ne sme menjati Statut, u delu koji
se odnosi na raune lanova, bez prethodnog odobrenja nadzornog
organa158.
Statutom se moraju odrediti uslovi i nain obezbeenja sredstava za poslovanje drutva za uzajamno osiguranje od strane lanova. Sredstva za poslovanje drutva za uzajamno osiguranje u pojedinoj godini pokrivaju se iz unapred odreenih doprinosa (premija) lanova. Statutom se moraju odrediti uslovi
i nain dodatne uplate sredstava ako napred navedena sredstva nisu dovoljna
za pokrie obaveza drutva za uzajamno osiguranje. Naknadne uplate sredstava
moraju uplatiti i lica koje su postala lanovi tokom godine, odnosno, lica ije
je lanstvo prestalo u toj godini, i to ravnomerno trajanju lanstva u toj godini.
Ako se tokom poslovne godine menjaju doprinosi (premije) na osnovu kojih se
odreuje visina naknadnih uplata, naknadne se uplate izraunavaju na osnovu
vieg iznosa. Statutom se mora odrediti nain oblikovanja rezervi za pokrie
gubitaka u poslovanju (rezerve sigurnosti) i odrediti koji e se doprinosi (premije) godinje upotrebiti za oblikovanje rezervi sigurnosti, te najnii iznos tih
rezervi159. ZOSH predvia da se lanstvo u drutvu za uzajamno osiguranje stie
zakljuenjem ugovora o osiguranju sa drutvom, prihvatanjem statuta drutva
i uplatom srazmernog dela osnovnog (temeljnog) kapitala.160 Odnos lanova i
drutva, ZOSH ureuje na isti nain, kao i ZO, ali vie panje posveuje organima drutva. Izmeu ostalog, predvieno je da se skuptina drutva moe organizovati kao skuptina svih lanova drutva ili kao skuptina zastupnika lanova,
koji i sami moraju da budu lanovi.161 Posebne odredbe ZOSH posveuje i prestanku drutva za uzajamno osiguranje, prenosu portfelja drutva i pripajanju i
spajanju drutva. Osim toga, ovim Zakonom je predviena mogunost prenosa
cele imovine drutva za uzajamno osiguranje na akcionarsko drutvo za osiguranje.162 Ne samo to, ZOSH regulie i pretvaranje drutva za uzajamno osiguranje
u akcionarsko drutvo za osiguranje.163
Oba zakonodavstva susednih drava reguliu status drutva, kao i status
lica, koja ine to drutvo, na nain, koji doprinosi da se svi instituti, vezani za
ovo drutvo i njegovo poslovanje, jasnije odreuju. To se, naroito, odnosi na:
158
159
160
161
162
163
lan 41. ZOSH

lan 42. ZOH
lan 44. ZOSH
lan 49., st.2. ZOSH
lan 54., st.1. ZOSH
lanovi 55. do 57. ZOSH
77
1) vrste osiguranja, kojima se drutvo za uzajamno osiguranja moe baviti (ZDO);

2) jasno razdvajanje osnivaa drutva, koji imaju status lanova i lanova
osiguranika, koji zakljuuju ugovor o osiguranju sa drutvom;
3) posebno definisanje osnovnog kapitala drutva (ZOSH);
4) prestanak drutva i ostale statusne promene (ZOSH); i
5) mogunost transformacije drutva.
Da zakljuimo, po ZOSH je drutvo za uzajamno osiguranje pravno lice
koje je upisano u sudski registar na osnovu dozvole nadzornog organa za obavljanje poslova osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove osiguranja samo za svoje lanove po naelu uzajamnosti. Drutvo za uzajamno osiguranje moe obavljati poslove osiguranja u svim vrstama osiguranja iz grupa
neivotnih i ivotnih osiguranja osim sledeih vrsta osiguranja: osiguranje
od odgovornosti za upotrebu motornih vozila; osiguranje od odgovornosti
za upotrebu vazduhoplova; osiguranje od odgovornosti za upotrebu amaca
i ostalih plovila; ostala osiguranja od odgovornosti; osiguranje kredita; i
osiguranje jemstva. Drutvo za uzajamno osiguranje ne moe obavljati poslove
reosiguranja164.
Firma drutva za uzajamno osiguranje mora sadravati oznaku da se radi
o drutvu za uzajamno osiguranje. Termin drutvo za uzajamno osiguranje, odnosno, njegov izvod u firmi ili skraenoj firmi moe se upisati u sudski registar i
koristiti u pravnom prometu samo drutvo koje je dobilo dozvolu za rad165.
**
Smatramo da bi i zakonodavstvo Srbije, u oblasti osiguranja, trebalo da
prihvati neka od navedenih reenja, obzirom da je drutvo za uzajamno osiguranje, po nainu osnivanja, nainu obavljanja delatnosti osiguranja, vrsti interesa,
koji se titi, kao i po licima, koja ine ovo drutvo, potpuno drugaije od akcionarskog drutva za osiguranje. U ZO, razlika izmeu drutva za uzajamno osiguranje i akcionarskog drutva za osiguranje nije jasno postavljena.
8. Drutva za uzajamno osiguranje

u drugim zemljama
Kad govorimo o ulozi drutava za uzajamno osiguranje u drugim zemljama, moramo rei da je ta uloga ogromna, odnosno, da postoji veliki broj ovih
drutava, kao i da se u njima ostvaruje veliki doprinos, kao kapital drutva, odnosno, kao portfelj osiguranja. Inae, drutva za uzajamno osiguranje su, prak164
165
lan 36. ZOSH

lan 37. ZOSH
78
Osiguravajua drutva
tino, reakcija na profitna kapitalistika drutva, pa, samim tim, i na akcionarska

drutva za osiguranje. Kod ovih drutava, veliki znaaj ima solidarnost lanova,
ali nije samo ona sutina rada drutva za uzajamno osiguranje. Iznos doprinosa
u pojedinim drutvima za uzajamno osiguranje je veliki166. Npr., iznos doprinosa u 2006 g. u Francuskoj je bio 11 milijardi evra, od ega je 8,4 milijardi evra
uplaeno na ime osiguranja ivota. Ostala osiguranja kojima se bave drutva za
uzajamno osiguranje su osiguranje od autoodgovornosti, osiguranje domainstva, pravne zatite, graanske odgovornosti, zdravstvenog osiguranja, rizika u
poljoprivredi. Drutva za uzajamno osiguranje koja se bave osiguranjem rizika
u poljoprivredi, pokazala su najbolji nain sveobuhvatne zatite od ovih rizika.
Osim toga, drutva za uzajamno osiguranje osnivaju se u na regionalnoj osnovi
ili za pojedine profesije. Ova drutva uspeno konkuriu akcionarskim drutvima i doprinose razvoju osiguranja i onih rizika koje akcionarska drutva ne osiguravaju167.
Naveemo nekoliko drutava za uzajamno osiguranje u drugim zemljama, elei da ukaemo na njihov znaaj, odnosno, ulogu koju imaju u pruanju
osiguravajueg pokria. Prvo emo spomenuti, Drutvo za uzajamno osiguranje
Amika (Amica Mutual Insurance Company). Ovo drutvo je osnovano jo 1907.
godine. Sedite ovog drutva se nalazi u Linkolnu, RodAjlend, SAD i zapoljava
vie od 3000 ljudi u vie od 39 biroa irom SAD. Ovo drutvo se, izmeu ostalog,
bavi i osiguranjem od odgovornosti168.
Sledee drutvo je Nacionalna unija poljoprivrednika za uzajamno osiguranje (National Farmers Union Mutual Insurance Society Limited). Ono je osnovano kao drutvo sa ogranienom odgovornou, skraenica ovog drutva je
NFU. Ovo drutvo je registrovano u Velikoj Britaniji. U 2008.godini, ovo drutvo
je ostvarilo vie od jedne milijarde funti godinjeg doprinosa u ivotnom osiguranju, kao i optem osiguranju u ruralnim zajednicama u Britaniji169.
Zatim, Drutvo za uzajamno osiguranje iz Madrida (Mutua Madrilea) je
veliki neprofitna organizacija. Ovo pansko osiguravajue drutvo je osnovano
1930. godine i bavi se osiguranjem ivota, osiguranjem automobila, zdravstvenim osiguranjem i osiguranjem od nezgode, kao i poslovima oko penzionih i
investicionih fondova170.
Vavanesa uzajamno osiguranje (Wawanesa Mutual Insurance Co.) je kanadsko drutvo. Trenutno, sedite izvrne kancelarije ovog drutva se nalazi u
Vinipeg,a vri usluge u vie kancelarija irom Kanade. Drutvo zapoljava 1800
lica u Kanadi i SAD, kao i 1300 nezavisnih brokera u Kanadi171.
Ovo su samo neka od mnogih drutava za uzajamno osiguranje koja uspeno posluju i ostvaruju velike doprinose.
166
167
168
169
170
171
olovi V., nav.delo, str. 601

www.aktuari.googlepages.com/Pak.ppt
www.amica.com/
www.nfumutual.co.uk
www.mutua-mad.es/webmma/jsp/IN/18index.jsp
www.wawanesa.com/
79
9. Pogled na regulisanje drutva

za uzajamno osiguranje u ZO
Osnivai i lanovi drutva za uzajamno osiguranje nemaju i ne mogu imati
isti status. Iako su i jedna i druga lica lanovi skuptine drutva, njihov status zavisi, pre svega, od njihovih uloga i doprinosa. ZO ne regulie, na detaljniji nain,
razliku izmeu ovih lica. Ovaj Zakon samo navodi postojanje tih lica, kao i njihovo uee u upravljanju. Na osnovu samog teksta ZO, kao i optih pojmova o
ovoj vrsti drutva osiguranja, dolazimo do sledeih zakljuaka:
1) osnovna razlika izmeu drutva za uzajamno osiguranje i akcionarskog
drutva za osiguranje je u cilju njihovog osnivanja. Od toga treba poi
i prilikom definisanja statusa osnivaa i lanova drutva za uzajamno
osiguranje;
2) kod drutva za uzajamno osiguranje postoje dve vrste subjekata, koji
imaju i upravljaka prava, od kojih su jedna vrsta osiguranici, dok
kod akcionarskog drutva osiguranici nemaju takva prava;
3) mogunost osnivanja drutva za uzajamno osiguranje sa ogranienim i
neogranienim doprinosom odnosi se na obaveze lanova i visinu njihovih doprinosa, uloenih u toku godine;
4) vano pitanje za poslovanje drutva za uzajamno osiguranje je i garantni fond, odnosno, minimalni kapital drutva. Trebalo bi predvideti
tane iznose sa kojima drutvo za uzajamno osiguranje morada raspolae, imajui u vidu vrste osiguranja, kojima se ono bavi, kao i predvieni godinji promet;
5) pretpostavka je da su ulozi i ostale uplate osnivaa drutva za uzajamno osiguranje su vee od doprinosa lanova osiguranika. Kad
kaemo pretpostavka, mislimo, pre svega, na visinu poetnog fonda
sigurnosti; i
6) osnovnim aktima drutva za uzajamno osiguranje se definie vanija
uloga osnivaa u upravljanju.
Na osnovu svega, moemo rei, da je status osnivaa detaljnije definisan,
ne u tekstu ZO, ve u aktima drutva. Priroda drutva za uzajamno osiguranje
odreuje drugaije regulisanje i definisanje statusa ovih lica. Cilj drutva za uzajamno osiguranje jeste pokrivanje rizika i naknada eventualnih teta, a ne sticanje dobiti. Zbog toga i lanovi drutva, odnosno, osiguranici imaju navedena
prava. U svakom sluaju, drutvo za uzajamno osiguranje je specifino, iako se
na njegovo osnivanje i poslovanje primenjuje velika veina odredaba, koje se odnose na akcionarsko drutvo za osiguranje. Moda, u ovom pogledu, kao zamerku, mada se to ne odnosi, samo na ZO, moemo uputiti ka odredbama, koje
predviaju isti poetni fond sigurnosti za osnivanje i jedne i druge vrste drutva
za osiguranje.
80
Osiguravajua drutva
III) POSREDOVANJE I ZASTUPANJE

U OSIGURANJU
1. Posrednici u osiguranju172
Drutvo za posredovanje u osiguranju
Poslovi posredovanja u osiguranju su poslovi koji se odnose na dovoenje
u vezu osiguranika, odnosno, ugovaraa osiguranja sa osiguravajuim drutvom
radi pregovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju, na osnovu naloga osiguravajueg drutva osnovanog u skladu sa odredbama ovog zakona ili naloga osiguranika, odnosno, ugovaraa osiguranja173.
Poslove posredovanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja drutvo za
posredovanje u osiguranju koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. Uz poslove posredovanja u osiguranju, drutvo za posredovanje
u osiguranju moe obavljati i poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta. Drutvo za posredovanje u osiguranju ne moe obavljati poslove zastupanja u osiguranju. U izuzetnim sluajevima, drutvo za posredovanje
u osiguranju moe obavljati i poslove zastupanja u osiguranju za odreenu vrstu
osiguranja pod uslovom da ispunjava uslove koji su predvieni u ZO za obavljanje
poslova zastupanja, a o emu emo, kasnije, govoriti, kao i da ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova, s tim to u istom pravnom poslu ne
moe biti zastupnik za jednu, a posrednik za drugu ugovornu stranu.
Drutvo za posredovanje u osiguranju ne moe posredovati radi zakljuenja ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom, ako bi zakljuenje ugovora o osiguranju bilo suprotno propisima koji se odnose na obavljanje poslova
osiguranja na teritoriji nae zemlje. Firma drutva za posredovanje u osiguranju
mora sadrati i oznaku delatnosti posredovanje u osiguranju.
Posrednik u osiguranju mora, na prvom mestu, da bude sposoban da napravi analizu rizika i koncept osiguranja osiguraniku obzirom na rizike od kojih
je ugroen.174 Tana analiza rizika je ocena moguih opasnosti, koje ugroavaju
budueg osiguranika i slui kao pretpostavka za izradu koncepta osiguranja, kao
i osnova za donoenje odluka o izboru osiguravaa.175 Za posrednika je bitna
uloga savetnika, koju on ima u odnosu na osiguranika, a kod izbora vrste i obima osiguravajueg pokria i u izboru osiguravaa.176
172
173
174
175
176
Posredovanje i posrednike u osiguranju reguliu lanovi 72.-86. ZO

Musi F., Iskreno ulaganje u sebe siguran dobitak za sve, Svijet osiguranja, Zagreb, broj
1/2004, str. 61.; Musi F., Pasivna prodaja polica osiguranja, Svijet osiguranja, broj 1/2003,
str. 63.; Musi F., Kvalitetna organizacija kunog ureda - uvjet uspjenog rada, Svijet osiguranja, broj 2/2004, str. 63., Musi F., Kako postati i ostati vrlo dober posrednik i zastupnik
u osiguranju, Svijet osiguranja, broj 5/2003, str. 63.
U Nemakoj se trai, da posrednik u osiguranju mora pismeno voditi razgovore sa svojim
komitentom, odnosno, mora voditi poseban zapisnik o razgovorima sa komitentom.
Ivanjko ., Zavarovalni posrednik in svetovalec - poklic prihodnosti. Agens, Ljubljana
1999.,br.7, str. 14
81
Osnivanje drutva za posredovanje u osiguranju

Drutvo za posredovanje u osiguranju osniva se kao akcionarsko drutvo
ili drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje
pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije
ureena.
Ako se drutvo za posredovanje u osiguranju osniva kao akcionarsko
drutvo, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Ako se drutvo za posredovanje u osiguranju osniva kao drutvo s ogranienom odgovorniu, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od
12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako drutvo za posredovanje u osiguranju obavlja i poslove zastupanja u osiguranju, iznos navedenog, osnovnog, kapitala uveava se za 30%.
Drutvo za posredovanje u osiguranju duno je da u svom poslovanju
obezbedi da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih iznosa, s tim to u novcu, kratkoronim hartijama od vrednosti i kratkoronim plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog kapitala. Akcije akcionarskog drutva za posredovanje u osiguranju mogu glasiti
samo na ime.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju podnose osnivai drutva za posredovanje u osiguranju ili, u njihovo ime,
lice koje oni ovlaste. Uz ovaj zahtev podnosi se: 1) osnivaki akt; 2) dokaz da
je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo osnovnog kapitala; 3)
spisak akcionara, odnosno vlasnika udela; 4) poslovni plan drutva; 5) dokaz da
fizika lica koja su predloena za lanove uprave i nadzornog odbora drutva
ispunjavaju uslove iz ZO koji reguliu izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja; 6) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti
drutva; 7) predugovor ili ugovor o osiguranju od odgovornosti za tete koje nastanu obavljanjem delatnosti ili bezuslovnu finansijsku garanciju banke koja je
prihvaena od Narodne banke Srbije na sumu osiguranja, odnosno na iznos od
najmanje 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan uplate; 8) dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na
drugi nain sa drutvima za osiguranje, drutvima za zastupanje u osiguranju ili
drutvima za posredovanje u osiguranju.
O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju Narodna banka Srbije odluuje reenjem, u roku od 60 dana od dana
prijema zahteva. Osnivai drutva za posredovanje u osiguranju duni su da prijavu za upis u registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana
dobijanja dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju. Uz prijavu
za upis u registar podnosi se i dozvola za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju. Drutvo za posredovanje u osiguranju duno je da reenje o upisu u
registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam dana od dana prijema
tog reenja.
82
Osiguravajua drutva
Oduzimanje dozvole drutvu za posredovanje u osiguranju

Narodna banka Srbije e oduzeti drutvu za posredovanje u osiguranju
dozvolu za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, ako:
1) drutvo za posredovanje u osiguranju prestane da ispunjava jedan od
uslova iz ZO koji reguliu sadrinu zahteva za izdavanje dozvole za
obavljanje poslova posredovanja i akte koji se podnose uz taj zahtev;
2) je poslovanjem drutva za posredovanje u osiguranju ugroen interes
osiguranika ili je utvreno nepotovanje zakona i drugih propisa;
3) drutvo za posredovanje u osiguranju posreduje za drutvo za osiguranje koje nema dozvolu za obavljanje poslova osiguranja.
Ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju

Poslove posredovanja u osiguranju u drutvu za posredovanje u osiguranju mogu obavljati samo zaposleni u tom licu koji imaju ovlaenje Narodne
banke Srbije, koje nazivamo i ovlaeni posrednici. Narodna banka Srbije izdaje
ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju licu koje ispunjava
sledee uslove:
1)
2)
3)
4)
ima prebivalite na teritoriji Republike;

punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;
poloilo je struni ispit za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju;
pravnosnanom sudskom odlukom nije mu izreena mera bezbednosti
ili zatitna mera zabrane obavljanja delatnosti.
Narodna banka Srbije blie propisuje sadrinu i nain polaganja ispita.

Strano fiziko lice koje, po pravu drave iji je dravljanin, ispunjava uslove za
obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, moe obavljati te poslove, pod
uslovima uzajamnosti.
Narodna banka Srbije e oduzeti ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju licu koje:
1) ovlaenje dobije na osnovu neistinitih i netanih podataka;
2) prestane da ispunjava uslove potrebnih za dobijanje ovlaenja;
3) ne postupa u skladu sa ovim zakonom.
*
**
Drutvo za posredovanje u osiguranju koje obavlja poslove posredovanja u osiguranju na osnovu naloga osiguranika, duno je da osiguraniku prui
objanjenja i savete o okolnostima koje su od znaaja za zakljuenje ugovora o
osiguranju. U izvravanju ove obaveze, drutvo za posredovanje u osiguranju je
duno da naroito:
83
1) izradi odgovarajuu analizu opasnosti i predloi odgovarajue pokrie;

2) izradi procenu solventnosti osiguravajueg drutva, na osnovu podataka o poslovanju tog drutva;
3) posreduje, radi pregovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom koje, u odnosu na okolnosti pojedinog sluaja,
osiguraniku nudi najpovoljniju zatitu;
4) obavesti osiguravajue drutvo o osiguranikovoj nameri da zakljui
ugovor o osiguranju i da osiguraniku ponudi uslove osiguranja i upozna ga sa pravilima za izraunavanje premije;
5) proveri sadrinu polise osiguranja;
6) ponudi pomo osiguraniku za vreme trajanja ugovora o osiguranju,
pre i posle nastupanja osiguranog sluaja, a naroito da vodi rauna
o tome da osiguranik u utvrenim rokovima izvri radnje koje su od
znaaja za ouvanje, odnosno, ostvarivanje prava iz ugovora o osiguranju;
7) prati izvravanje ugovora o osiguranju koji je osiguranik zakljuio uz
njegovo posredovanje;
8) izradi predlog za izmenu zakljuenog ugovora o osiguranju, radi vee
sigurnosti osiguranika.
Drutvo za posredovanje u osiguranju duno je da upozna osiguranika sa
svim pravnim i ekonomskim odnosima sa osiguravajuim drutvom koji utiu
na nepristrasnost drutva za posredovanje u osiguranju u ispunjavanju obaveza
prema osiguraniku. Pod pravnim i ekonomskim odnosima smatraju se, naroito,
odredbe ugovora o posredovanju zakljuenog izmeu drutva za posredovanje u
osiguranju i osiguravajueg drutva, na osnovu kojih je drutvo za posredovanje
u osiguranju: 1) duno posredovati iskljuivo u zakljuenju ugovora o osiguranju
sa odreenim osiguravajuim drutvom; i 2) ugovorilo pravo na uveanu proviziju, u odnosu na uobiajenu proviziju za posredovanje kod odreenih vrsta
osiguranja.
Na pitanja dozvola i saglasnosti koje drutvu za posredovanje u osiguranju
izdaje Narodna banka Srbije i upisa u registar nadlenog organa, koja nisu ureena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje
se odnose na akcionarska drutva za osiguranje.
Posredovanje u osiguranju po pravu EU

Vanost posrednika u osiguranju u EU pokazuje i injenica, da su u prethodne tri decenije donesene dve direktive i jedna preporuka o poloaju, pravima
i obvezama posrednika u osiguranju sa aneksima. Posrednik u osiguranju igra,
ne toliko, vanu ulogu u prodaji osiguravajuih i reosiguravajuih proizvoda u
EU.177 Prvi korak ka ostvarivanju prava posrednika osiguranja je bio uinjen do177
Kraus H., Sedanja in prihodnja ureditev statusa in dejavnosti zavarovalnih posrednikov v

Evropi, Dnevi slovenskega zavarovalnitva, Zbornik, Ljubljana, 1999, str. 25.
84
Osiguravajua drutva
noenjem Direktive EEZ broj 77/92 od 13.12.1976. godine o merama za efikasno

provoenje prava do osnivanja i slobode obavljanja usluga u oblasti osiguranja.
Ova Direktiva primenjivala se do poetka primene odredaba nacionalnog zakonodavstva, u koja je ova Direktiva bila implementirana. Obzirom na promene na
tritu osiguranja, u Evropskoj zajednici je 18.12.1991. godine donesena i Preporuka komisije broj 92/48 EEZ o posrednicima osiguranja, koja je pomogla u
usklaivanju nacionalnih zakonskih odredbo o uslovima za obavljanje poslova
posredovanja. Sredinom devedesetih godina pristupilo se izradi posebne Direktive o posrednicima u osiguranju, koja bi obuhvatila nove promene na tritu
osiguranja, a, posebno, dala osnovu za obavljanje posrednikih poslova banaka i
nekih financijskih institucija. Cilj ove Direktive je bila njena primena na sva lica,
ija je delatnost obavljanje usluga posredovanja izmeu treih osoba prema naknadi, koja moe biti u novcu ili u nekom drugom obliku, zavisno od efikasnosti
delovanja posrednika. Direktiva je trebalo da dorinese usklaivanju delovanja
posrednika i s ostalim Direktivama, a, naroito sa onima koje se odnose na pitanje usluga informativnog drutva i zatite potroaa na financijskom tritu.178
Na osnovu navedenog, donesena je, 09.12.2003. godine, Direktiva 2002/92/
EZ Evropskog parlamenta i Saveta, dok je Direktiva 77/92/EEZ ukinuta, a deo
odredaba Preporuke Komisije 98/257 EEZ od 30.03.1998. godine je ostao na
snazi, a to se odnosi na vansudsko reavanje sporova potroaa i posrednika u
osiguranju. Navedena Direktiva jasnije odreuje odreene pojmove, kao to je
posrednik u osiguranju i razgraniava poslove posredovanja od slinih poslova,
koji se obavljaju u oblasti osiguranja. Direktiva se ne odnosi na usluge posredovanja, ako se radi o zakljuenju ugovora o osiguranju, za koje je potrebno poznavati samo sadraj jednog ugovora o osiguranju, i ako se takav ugovor odnosi na
imovinsko osiguranje, ija premija godinja nije vea od 500 EUR, a trajanje nije
due od pet godina. Direktiva detaljnije propisuje obavezu drava lanica EU, da
urede pitanje registracije posrednika u osiguranju, kako fizikih lica, koja se time
bave, tako i pravnih. Prema Direktivi, svaki posrednik u osiguranju, a odnosi se
to i na posrednike u reosiguranju, moraju imati odgovarajue znanje i sposobnosti, a moraju da ispunjavaju i uslove za obavljanje tog posla, koje odreuju
lanice u svom zakonodavstvu. Nain proveravanja tog znanja je u nadlenosti
pojedinih drava. Posrednici moraju biti ugledna lica u svojoj sredini. Posrednici
ne smeju da budu kanjeni za krivina dela iz oblasti zatite svojine i krivina
dela u vezi sa finansijskim uslugama. Kako posrednici nastupaju za svoje ime i
za svoj raun i odgovaraju za moguu tetu nastalu neprofesionalnim radom sa
svojim klientima, Direktiva odreuje, da mora svaki posrednik biti osiguran od
odgovornosti, tako da suma osiguranja ne sme biti manja od 1 miliona evra za
svaki pojedinani zahtev, odnosno, ukupno 1,5 miliona evra godinje za sve mogue odtetne zahteve, a ako to nije sluaj, onda posrednik mora imati na raspolaganju imovinsku vrednost, iju visinu propisuje drava lanica. Posebni uslov
po Direktivi je, da posrednici moraju imati stalna finansijska sredstava u visini 4
% godinje sume primljenih premija, od ega je minimum 15.000 evra.
178
Furminski A., Das Image der Versicherung, Zeitschrift fr die ges. Versicherungs vesseb.,
broj 3/1979.
85
2. Zastupnici u osiguranju179
Poslove zastupanja u osiguranju obavlja pravno ili fiziko lice na osnovu
ugovora o zastupanju, u ime i za raun drutva za osiguranje osnovanog u skladu
sa ZO.
Poslove zastupanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja drutvo za
zastupanje u osiguranju i fiziko lice preduzetnik, odnosno, zastupnik u osiguranju, koji su dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju u
skladu sa ovim zakonom. Uz poslove zastupanja u osiguranju drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju mogu obavljati i poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta. Osiguravajue drutvo
vodi evidenciju drutava za zastupanje u osiguranju i zastupnika u osiguranju
koji za to drutvo obavljaju poslove zastupanja u osiguranju. Narodna banka Srbije ima pravo da izvri uvid u tu evidenciju.
Drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju moe
da obavlja poslove zastupanja samo za jedno drutvo za osiguranje. Izuzetno, drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju moe zastupati
vie drutava za osiguranje, uz njihovu pismenu saglasnost. Osim toga, drutvo
za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju duan je da u svojim
poslovnim prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drutva za osiguranje koje zastupa. Firma drutva za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnika u
osiguranju mora sadrati i oznaku delatnosti zastupanje u osiguranju.
Osnivanje drutva za zastupanje u osiguranju

Drutvo za zastupanje u osiguranju osniva se kao akcionarsko drutvo ili
drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje pravni
poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena.
Ako se drutvo za zastupanje u osiguranju osniva kao akcionarsko drutvo,
novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako se
drutvo za zastupanje u osiguranju osniva kao drutvo s ogranienom odgovorniu, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Akcije akcionarskog drutva za zastupanje u osiguranju mogu glasiti samo na ime.
Drutvo za zastupanje u osiguranju duno je da u svom poslovanju obezbedi da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih,
s tim to u novcu, kratkoronim hartijama od vrednosti i kratkoronim plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog kapitala. Zastupnik u
osiguranju mora uvek imati na raunu najmanje 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju
podnose osnivai drutva za zastupanje u osiguranju ili, u njihovo ime, lice koje
oni ovlaste. Uz ovaj zahtev podnosi se:
179
Zastupanje i zastupnike u osiguranju reguliu lanovi 87.-99. ZO
86
Osiguravajua drutva
1) osnivaki akt;
2) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo
osnovnog kapitala;
3) spisak akcionara, odnosno vlasnika udela;
4) poslovni plan drutva;
5) dokaz da fizika lica koja su predloena za lanove uprave i nadzornog
odbora drutva ispunjavaju uslove iz ZO koji reguliu izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja;
6) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti drutva za zastupanje u
osiguranju;
7) predugovor ili ugovor o zastupanju sa osiguravajuim drutvom koji
mora da sadri odredbu o pravu osiguravajueg drutva na trajni nadzor nad izvravanjem tog ugovora;
8) dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na drugi nain sa osiguravajuim drutvima, drutvima za zastupanje u osiguranju ili drutvima
za posredovanje u osiguranju.
Zastupnik u osiguranju upisuje se u registar kod nadlenog organa uprave, na
osnovu dozvole za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju koju izdaje Narodna
banka Srbije na njegov zahtev, odnosno zahtev lica koje on ovlasti. Uz taj zahtev podnosi se: 1) osnivaki akt; 2) dokaz o identitetu zastupnika u osiguranju (lino ime,
broj line karte i jedinstveni matini broj graana); 3) dokaz o prebivalitu zastupnika u osiguranju; 4) dokaz da na raunu ima uplaena sredstva, koja su, napred, navedena; 5) dokaz o strunoj spremi zastupnika u osiguranju; 6) dokaz da zastupnik u
osiguranju u poslednje tri godine nije bio lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac
posebnih ovlaenja u pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak
prinudne likvidacije, odnosno, steaja; 7) dokaz da zastupnik u osiguranju nije bezuslovno osuivan na kaznu zatvora duu od tri meseca; 8) dokaz nadlenog organa
uprave o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci; 9) overena kopija reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu
godinu; 10) dokaz da zastupnik u osiguranju poseduje ovlaenje za zastupanje u
osiguranju; 11) poslovni plan; 12) predugovor ili ugovor o zastupanju sa osiguravajuim drutvom koji mora da sadri odredbu o pravu drutva za osiguranje na trajni
nadzor nad izvravanjem tog ugovora; 13) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti zastupnika u osiguranju; 14) dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na
drugi nain sa osiguravajuim drutvima, drutvima za zastupanje u osiguranju ili
drutvima za posredovanje u osiguranju. Zastupnik u osiguranju duan je da reenje
o upisu u registar kod nadlenog organa uprave dostavi Narodnoj banci Srbije, u
roku od sedam dana od dana prijema reenja.
Ovlaenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju

Poslove zastupanja u osiguranju u drutvu za zastupanje u osiguranju
i kod zastupnika u osiguranju mogu obavljati samo zaposleni u tom licu koji
imaju ovlaenje Narodne banke Srbije, odnosno, ovlaeni zastupnici. Narodna
banka Srbije izdaje ovlaenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju licu
87
koje ispunjava sledee uslove: 1) postojanje prebivalita na teritoriji Republike; 2)

punoletnost i potpuna poslovna sposobnost; 3) poloen struni ispit za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju; 4) da ne postoji pravosnana sudska odluka
kojom je tom licu izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane obavljanja
delatnosti. Narodna banka Srbije propisuje sadrinu i nain polaganja ispita za
ovlaene zastupnike. Strano fiziko lice koje, po pravu drave iji je dravljanin,
ispunjava uslove za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, moe obavljati te
poslove, pod uslovima uzajamnosti.
*
**
Ugovor o zastupanju u osiguranju uva se u poslovnim prostorijama
ugovornih strana. Narodna banka Srbije ima pravo da izvri uvid u taj ugovor.
Drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju duan je
da novana sredstva i ostale instrumente plaanja i obezbeenja plaanja, koja
je naplatio, odnosno preuzeo od osiguranika, odnosno, ugovaraa osiguranja, u
ime i za raun osiguravajueg drutva, uplati u korist tog drutva istog ili, najkasnije, narednog radnog dana od dana naplate ili preuzimanja, odnosno, da u
istom roku preda ostale instrumente plaanja i obezbeenja plaanja. Drutvo
za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju vri naplatu premije osiguranja, u skladu sa propisima i aktima osiguravajueg drutva. Navedena
sredstva i instrumente plaanja i obezbeenja, drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju duan je da uva na sigurnom mestu do
uplate, odnosno, predaje osiguravajuem drutvu.
Za radnje preduzete u obavljanju poslova zastupanja u osiguranju odgovara osiguravajue drutvo. Drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju odgovara osiguraniku za tetu koja nastane usled lanog predstavljanja ili nepanje drutva za zastupanje, odnosno, zastupnika u osiguranju,
odnosno, zbog toga to drutvo za zastupanje, odnosno, zastupnik u osiguranju
nije otkrio da obavlja delatnost u svojstvu zastupnika. Direktor osiguravajueg
drutva, tj. lice sa posebnim ovlaenjima koje je zakljuilo ugovor o zastupanju,
odgovara osiguravajuem drutvu za tetu prouzrokovanu drutvu koja je nastala iz tog ugovora.
Na izdavanje i oduzimanje dozvole i saglasnosti drutvu za zastupanje u
osiguranju i zastupniku u osiguranju, ovlaenja za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju i dokaz o upisu u registar, shodno se primenjuju odredbe ZO
koje se odnose na drutvo za posredovanje u osiguranju.
3. Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju180

U okviru dela o posredovanju i zastupanju u osiguranju, govoriemo i o
pruanju drugih usluga u osiguranju, koje ne spadaju u poslove posredovanja i
zastupanja, ali se vre u vezi sa osiguranjem. Naime, Agencija za pruanje drugih
180
lanovi 100.-105. ZO
88
Osiguravajua drutva
usluga u osiguranju (dalje: Agencija) je pravno lice koje obavlja poslove utvrivanja i procene rizika i teta, posredovanja radi prodaje i prodaju ostataka osiguranih oteenih stvari i poslove pruanja drugih intelektualnih i tehnikih usluga
u vezi sa poslovima osiguranja181. Agencija se osniva kao akcionarsko drutvo ili
drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena.
Agencija ne moe obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i poslove
zastupanja u osiguranju.
Ako se Agencija osniva kao akcionarsko drutvo, novani deo osnovnog
kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako se Agencija osniva kao
drutvo s ogranienom odgovorniu, novani deo osnovnog kapitala ne moe
biti manji od 12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Agencija je duna da u svom poslovanju obezbedi
da osnovni kapital agencije uvek bude u visini koja nije manja od navedenih
iznosa, s tim to u novcu, kratkoronim hartijama od vrednosti i kratkoronim
plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog kapitala. Znai, kad je u pitanju osnivaki kapital, on je isti kao i kod drutva za posredovanje, odnosno, zastupanje u osiguranju. To se odnosi i na oblik, u kome Agencija
moe biti osnovana.
Zahtev za izdavanje dozvole

za pruanje drugih usluga u osiguranju
Zahtev za izdavanje dozvole za pruanje drugih usluga u osiguranju podnose osnivai Agencije ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste. Uz taj zahtev podnosi se: 1) osnivaki akt; 2) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen
novani deo osnovnog kapitala; 3) poslovni plan agencije; 4) spisak akcionara,
odnosno, vlasnika udela; 5) dokaz da fizika lica koja su predloena za lanove
uprave i nadzornog odbora agencije ispunjavaju uslove iz ZO koji reguliu izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja; 6) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti agencije; 7) dokaz da sa drutvima za osiguranje,
drutvima za posredovanje u osiguranju ili drutvima za zastupanje u osiguranju
ne ini povezano lice u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj preduzea.
*
**
Poslovima iz delokruga rada Agencije mogu se baviti i preduzea i druga pravna lica, pod uslovom da imaju posebno organizovan deo za obavljanje
tih poslova, koji je kadrovski i tehniki osposobljen za pruanje drugih usluga u
osiguranju i da na poseban raun uplate i vode iznos od 12.500 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
181
89
Na pitanja izdavanja i oduzimanja dozvole i saglasnosti i na dokaz o upisu

u registar Agencija, preduzea i drugih pravnih lica, koja bi se bavila ovim poslovima, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na drutva za
posredovanje u osiguranju.
IV) IMOVINA I UPRAVLJANJE IMOVINOM

U OSIGURAVAJUEM DRUTVU
Imovina osiguravajueg drutva se sastoji iz: novca, pokretnih i nepokretnih stvari, hartija od vrednosti, kao i od drugih prava. Celokupna imovina pripada osiguravajuem drutvu, bez obzira da li je akcionarsko drutvo za osiguranje
ili drutvo za uzajamno osiguranje, a ne njihovim delovima. U dananjim uslovima, imovina osiguravajueg drutva se, uglavnom, sastoji iz nepokretnih stvari i
novca, to je i logino, obzirom na uslove poslovanja i mesto osiguranja u naoj
zemlji. Stvaranjem bezbednijih uslova poslovanja i razvojem trita hartija od
vrednosti, moe se oekivati da e, i u naoj zemlji, osiguravajua drutva ulagati
svoj kapital u hartije od vrednosti, u veem procentu182. Mi emo posvetiti panju regulisanju ovog pitanja u ZO, definiui sve delove koje moe sadrati imovina osiguravajueg drutva, bez obzira na vrstu osiguranja kojom se bavi183.
Premija
Imovina osiguravajueg drutva se, pre svega, formira od premije osiguranja. Premija osiguranja sastoji se od funkcionalne premije i reijskog dodatka.
Funkcionalna premija sastoji se od tehnike premije, a moe sadrati i doprinos
za preventivu, ako je uraunat u premiju osiguranja. Inae, premiju moemo da
definiemo kao novani iznos koji je ugovara osiguranja, odnosno, osiguranik
duan da plati kao naknadu za obezbeenje osiguravajueg pokria. U uslovima
osiguranja naih osiguravajuih drutava, premija se, jednostavno, oznaava kao
iznos koji ugovara treba da plati za osiguranje. Ona, zapravo, predstavlja cenu
rizika. Izmeu rizika i premije osiguranja postoji veoma uska povezanost. Visina premije odreuje se prema prosenoj veliini rizika, ija se svaka promena
mora iskazati u promeni premije. Sem toga, premija mora odgovarati riziku i u
odreenom vremenskom razdoblju, odnosno, treba da je srazmerna duini dela
vremena u kome se pokriva rizik. Uvaavajui neto iri pristup, moe se kazati
da je premija i cena osiguranja zbog toga to pored rizika na nju utiu i drugi
inioci kao to su suma osiguranja, trajanje osiguranja, prinos koji se stie ulaganjem sredstava osiguranja, trokovi osiguravanja i slino. Za osiguravaa premija
osiguranja bruto premija predstavlja iznos sainjen iz vie delova s razliitom
namenom (za naknadu teta, isplatu ugovorenih osiguranih svota, za spreavanje
teta, za pokrie trokova).
182
183
arkovi N., Upravljanje organizacijama za osiguranje i reosiguranje, preuzeto sa Interneta

Imovina i upravlajnje imovinom se ureuje u lanovima 106.-134. ZO
90
Osiguravajua drutva
Vrste tehnikih rezervi

Osiguravajue drutvo je duno da, na kraju obraunskog perioda,
utvrdi tehnike rezerve za pokrie obaveza iz obavljanja poslova osiguranja.
Osiguravajue drutvo koje obavlja poslove jedne ili vie vrsta ivotnih osiguranja utvruje tehnike rezerve za:
1)
2)
3)
4)
prenosne premije;
rezervisane tete;
uee u dobiti;
matematiku rezervu.
Osiguravajue drutvo koje obavlja poslove jedne ili vie vrsta neivotnih
osiguranja utvruje tehnike rezerve za:
1) prenosne premije;
2) rezervisane tete;
3) izravnanje rizika.
Tehnike rezerve obrazuju se korienjem naela aktuarske matematike,
pravila struke osiguranja i odgovarajuih statistikih podataka. Narodna banka
Srbije propisuje blie kriterijume i nain obraunavanja tehnikih rezervi.
Prenosne premije, rezervisane tete i

rezerva za uee u dobiti
Deo premije koji se mora preneti u narednu godinu, adekvatno vremenskom periodu, dok traje vanost ugovora o osiguranju, naziva se prenosna premija. Osnovica za obraun prenosne premije je obraunata fakturisana premija
osiguranja, umanjena za onaj deo, koji je ustupljen u saosiguranje, odnosno, reosiguranje drugim osiguravajuim drutvima, a uveana za prenosne premije od
primljenih saosiguranja od drugih osiguravajuih drutava.
Po ZO, prenosne premije obrazuju se izdvajanjem iz ukupne premije osiguranja na kraju tekueg obraunskog perioda, odvojeno za svaku vrstu osiguranja, srazmerno vremenu trajanja osiguranja. Prenosne premije su deo premije
koji se koristi za pokrie obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom obraunskom periodu.
Rezervisane tete (vrsta tehnikih rezervi) predstavljaju procenjeni iznos
obaveza drutva za osiguranje za nastale, a nereene tete do kraja tekueg obraunskog perioda. Po ZO, rezervisane tete obrazuju se u visini procenjenog iznosa
obaveza za nastale prijavljene, a nereene tete i za nastale neprijavljene tete u tekuem periodu. Ako se tete za pojedine vrste osiguranja pojavljuju u obliku rente,
rezevisane tete utvruju se u kapitalizovanom iznosu svih buduih obaveza.
Rezerve za uee u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici
imaju pravo po osnovu uea u dobiti iz ugovora o osiguranju ivota, ako su
osiguranici prihvatili da uestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava tehnikih rezervi.
91
Matematika rezerva ivota

Matematika rezerva je, takoe, vrsta tehnikih rezervi, koja se obrazuje i
obraunava za izmirenje buduih obaveza po osnovu dugoronih ugovora o ivotnom osiguranju. Jednostavnije reeno, matematika rezerva je tehnika rezerva osiguravajueg drutva namenjena izmirivanju buduih obaveza po osnovu
ugovora o ivotnom osiguranju. Matematika rezerva se izraunava posebno za
svaki ugovor o osiguranju ivota, tako to se vrednost obaveza iskazuje u vreme
izraunavanja matematike rezerve. U delu o prestanku osiguravajuih drutava,
posebno emo posvetiti panju statusu matematike rezerve ivota u sluaju pokretanja steaja protiv osiguravajueg drutva.
Rezerva za izravnavanje rizika

Rezerve za izravnanje rizika obrazuju se na teret rashoda osiguravajueg
drutva, posebno za svaku vrstu neivotnih osiguranja i koriste se za vremensko
izravnanje toka teta u pojedinim vrstama osiguranja. Rezerve za izravnavanje
rizika se obrazuju na osnovu standardnog odstupanja merodavnih tehnikih rezultata u tekuoj poslovnoj godini od prosenog merodavnog tehnikog rezultata za svaku vrstu neivotnih osiguranja, kojima se osiguravajue drutvo bavi u
posmatranom periodu.
Likvidnost osiguravajueg drutva

Osiguravajue drutvo je duno da obezbeuje likvidnost i da blagovremeno isplauje tete i druge obaveze drutva. Osiguravajue drutvo moe slobodna sredstva deponovati i ulagati, uz uslov odravanja stalne likvidnosti drutva i blagovremene isplate teta i drugih obaveza drutva. Osiguravajue drutvo
je duno da u poslovanju sredstvima osiguranja preduzima potrebne mere za
obezbeenje sigurnosti deponovanja, odnosno, ulaganja, sa ciljem da se ne ugrozi njihova realna vrednost i likvidnost drutva u izvravanju obaveza iz ugovora
o osiguranju i drugih obaveza. Narodna banka Srbije blie propisuje nain utvrivanja i praenja likvidnosti osiguravajueg drutva.
Sredstva tehnikih rezervi

Ulaganje sredstava tehnikih rezervi je regulisano u ZO. Izbor ulaganja je
utvren obzirom na odreene ciljeve osiguravajueg drutva. Ti ciljevi su sledei:
a) ulaganje sredstava tehnikih rezervi mora da odgovara javnom interesu
modernizacija privrede, razvoj nacionalnog osiguranja u stranim zemljama i sl.;
b) sigurnost ulaganja ovih sredstava u interesu zatite osiguranika nisu dozvoljene spekulativne hartije od vrednosti ili potraivanja koja su bez garancije; c)
ulaganje mora biti rentabilno prioritet imaju obveznice sa fiksnom dobiti; d)
ulaganje ovih sredstava mora biti u likvidne hartije od vrednosti, kako bi se na
vreme izvravale obaveze prema osiguranicima. Najbolje je ulagati u hartije od
vrednosti koje se kotiraju na berzi, jer se lake prenose. Isto tako, osiguravajua
drutva, koja se bave osiguranjem ivota, moraju da raspolau plasmanima,
92
Osiguravajua drutva
odnosno, ulaganjima koja se mogu lako realzovati, imajui u vidu pravo osiguranikana otkup polise, kod ove vrste osiguranja; i e) ulaganja (plasmani sredstava) moraju da budu lako procenjivi i nesporni. Po ZO, sredstva tehnikih rezervi
mogu se deponovati i ulagati u:
1) hartije od vrednosti izdate od strane drave, centralne banke, meunarodnih finansijskih organizacija, odnosno, u hartije od vrednosti za
koje garantuje neki od navedenih subjekata;
2) obveznice, odnosno, druge dunike hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti u zemlji;
3) obveznice, odnosno, druge dunike hartije od vrednosti kojima se ne
trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti, iji je izdavalac
pravno lice sa seditem u zemlji;
4) akcije kojima se trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti u
zemlji;
5) akcije kojima se ne trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti, ako je njihov izdavalac domae pravno lice i ako su izdate kao hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija
od vrednosti;
6) deponovanja i ulaganja kod banaka sa seditem u zemlji;
7) nepokretnosti i druga stvarna prava na nepokretnostima, ako su upisane u zemljine, odnosno, druge javne knjige, ako donose prinos, odnosno, ako je u vezi sa njima mogue oekivati prinos i ako je njihova
kupovna cena odreena na osnovu procene ovlaenog procenjivaa.
Sredstva tehnikih rezervi mogu se drati u gotovini u blagajni i na raunima kod banke. Izuzetno, Narodna banka Srbije moe propisati i druge vrste
deponovanja i ulaganja koja su, s obzirom na sigurnost, i prinos, odgovarajua za
deponovanje i ulaganje.
Narodna banka Srbije propisuje ogranienja pojedinih oblika deponovanja i ulaganja sredstava tehnikih rezervi. Osiguravajue drutvo je duno da
tromeseno obavetava Narodnu banku Srbije o deponovanju i ulaganju ovih
sredstava.
Garantna rezerva
Radi obezbeenja trajnog izvravanja obaveza, osiguravajue drutvo mora
imati garantnu rezervu. Garantnu rezervu ine: 1) osnovni kapital; 2) rezerve iz
dobiti i rezerve utvrene aktima drutva; 3) nerasporeena dobit iz ranijih godina, do 50%; 4) deo nerasporeene dobiti tekue godine, do 50%, pod uslovom da
utvreni iznos ne prelazi prosenu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje tri
godine i da ne prelazi 25% od garantne rezerve; 5) revalorizacione rezerve.
Narodna banka Srbije moe propisati i druge oblike sredstava koja ine
garantnu rezervu, kao i iznos uea tih sredstava u garantnoj rezervi. Rezerve
iz dobiti i rezerve utvrene aktima osiguravajueg drutva, kao i revalorizacione
93
rezerve ne mogu initi vie od 20% garantne rezerve. Garantna rezerva umanjuje
se za otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekue
godine. Ukupan iznos garantne rezerve ne moe biti manji od iznosa osnivakog
kapitala, odnosno, poetnog fonda sigurnosti.
Osiguravajue drutvo sredstva garantne rezerve deponuje i ulae u oblike
u koje se deponuju i ulau i sredstva tehnikih rezrevi, a to je, napred, navedeno, kao i u druge oblike utvrene poslovnom politikom drutva. Osiguravajue
drutvo je duno da tromeseno obavetava Narodnu banku Srbije o deponovanju i ulaganju sredstava garantne rezerve.
Sredstva osiguravajueg drutva

Sredstva osiguravajueg drutva deponuju se i ulau u Republici Srbiji. Ta
sredstva osiguravajue drutvo moe deponovati i ulagati i u inostranstvu u visini do 20% iznosa osnovnog kapitala, uz prethodnu saglasnost Narodne banke
Srbije.
Obaveza osiguravajueg drutva se sastoji u obezbeivanju propisane
margine solventnosti iz njegove slobodne sopstvene imovine, kao i u garantovanju da e obaveze osiguravajueg drutva na isplatu osigurane sume i naknade
tete osiguranicima biti izvrene i kada se nae u finansijskim tekoama. Zakon
zahteva od osiguravajueg drutva da u svom poslovanju obezbedi marginu solventnosti u odgovarajuem minimalnom iznosu. Nain izraunavanja margine
utvren je aktom nadlenog organa.
Margina solventnosti osiguravajueg drutva odgovara ukupnoj aktivi
umanjenoj za nematerijalna ulaganja, aktivna vremenska razgranienja, gubitak, obaveze (ukljuujui matematiku rezervu osiguranja ivota) i za prenosne pozicije (prenosne premije i rezervisane tete). Osiguravajue drutvo
izraunava marginu solventnosti odvojeno za ivotna, a odvojeno za neivotna osiguranja.
Osiguravajue drutvo, za prvu godinu poslovanja, marginu solventnosti
izraunava primenom premijske osnove. Osiguravajue drutvo je duno da u
svom poslovanju obezbedi da margina solventnosti uvek bude u visini utvrenoj
na nain koji propie Narodna banka Srbije.
Visina garantne rezerve

Garantna rezerva predstavlja iznos sredstava koje osiguravajue drutvo
mora imati radi obezbeenja trajnog izvravanja obaveza i ne moe biti nia od
izraunate margine solventnosti. Znai, garantna rezerva osiguravajueg drutva
uvek mora biti vea od izraunate margine solventnosti. Ako garantna rezerva
osiguravajueg drutva ne dostie izraunatu marginu solventnosti, drutvo je
duno da u roku od 30 dana od dana utvrivanja neusklaenosti garantne rezerve i margine solventnosti donese program mera za usklaivanje garantne rezerve
i margine solventnosti i dostavi ga Narodnoj banci Srbije.
94
Osiguravajua drutva
Upravljanje rizikom
Osiguravajue drutvo mora da postupa u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom ako u svom poslovanju obezbeuje:
1) saosiguranje i reosiguranje vikova rizika iznad maksimalnog samopridraja, u skladu sa pravilima koja reguliu poslove reosiguranja;
2) plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i izvravanje drugih obaveza iz osnova osiguranja, u skladu sa primenom drugih zakona, kao i
pravilima struke osiguranja, dobrih poslovnih obiaja i poslovne etike;
3) osnovni kapital najmanje u visini osnivakog kapitala, odnosno, poetnog fonda sigurnosti;
4) tehnike rezerve, u skladu sa odredbama ZO o tehnikim rezervama;
5) likvidnost drutva, u skladu sa odredbama ZO;
6) deponovanje i ulaganje sredstava tehnikih rezervi;
7) garantnu rezervu;
8) deponovanje i ulaganje sredstava garantne rezerve;
9) marginu solventnosti;
10) druge aktivnosti radi ispunjenja navedenih obaveza, kao i drugih obaveza propisanih ovim zakonom koje se odnose na upravljanje rizikom.
Prihodi i rashodi
Prihode osiguravajueg drutva ine premije osiguranja i aktivnih poslova
reosiguranja i drugi prihodi od poslova osiguranja, prihodi od finansiranja i neposlovni i vanredni prihodi.
Rashodi osiguravajueg drutva jesu rashodi za tete i ugovorene sume
osiguranja, rashodi za tete po osnovu aktivnih poslova reosiguranja, rashodi
za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja i drugi rashodi od poslova
osiguranja, rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja (trokovi za
sprovoenje osiguranja i reosiguranja), kao i rashodi finansiranja i neposlovni i
vanredni rashodi. Rashodima za tete smatraju se i trokovi utvrivanja i procenjivanja teta, trokovi ostvarivanja regresnih zahteva, sudski trokovi i takse u sporovima po obavezama iz osnova osiguranja, trokovi vetaenja i drugi trokovi u
vezi sa isplatom teta. Osim toga, u rashode osiguravajueg drutva spadaju i:
1) rezervisanja za tete iz osiguranja, saosiguranja i reosiguranja;
2) izdvajanja iz premije osiguranja ivota za matematiku rezervu;
3) izdvajanja na ime uea osiguranika za poveanje sume osiguranja i
slina davanja kod osiguranja ivota, u skladu sa uslovima osiguranja
ivota;
4) izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika.
Trokovi pribavljanja osiguranja mogu se razgraniiti u srazmeri prenosne
premije i ukupne premije, u skladu sa zakonom.
95
Rezultat poslovanja akcionarskog drutva za osiguranje ini ostvareni dobit

ili gubitak. Drutvo za uzajamno osiguranje utvruje ostvareni viak ili manjak.
Iz ostvarene dobiti odnosno vika, drutvo za osiguranje naknauje porez
na dobit, odnosno, viak, a ostatak predstavlja nerasporeenu dobit, odnosno
viak. Osiguravajue drutvo nerasporeenu dobit, odnosno viak iz ranijih godina rasporeuje po sledeem redosledu: 1) za pokrie gubitka, odnosno manjka
iz ranijih godina; 2) za izdvajanja u rezerve; 3) za druge namene utvrene statutom drutva.
Osiguravajue drutvo pokriva gubitak, odnosno manjak iz ranijih godina
prema sledeem redosledu, iz: 1) nerasporeene dobiti, odnosno, vika; 2) rezervi; 3) osnovnog kapitala.
Drutvo za uzajamno osiguranje, pre poetka korienja osnovnog kapitala, pokriva manjak iz dodatnog doprinosa lanova (osiguranika) ili srazmernim
umanjenjem naknade teta svim lanovima (osiguranicima), odnosno, istovremeno iz dodatnog doprinosa i srazmernog umanjenja naknade tete.
Pokrie gubitka i manjka, utvrivanje dobiti

Osiguravajue drutvo je duno da u tekuoj poslovnoj godini pokrije
nepokriveni gubitak, odnosno, manjak iz prethodne godine, kao i da naknadi
osnovni kapital u iznosu iskorienom za pokrie gubitka, odnosno, manjka, ako
je osnovni kapital drutva smanjen ispod iznosa potrebnog za osnivanje osiguravajueg drutva, odnosno, ispod iznosa poetnog fonda sigurnosti.
Osiguravajue drutvo obavetava Narodnu banku Srbije o nastalom gubitku, odnosno manjku i dostavlja program mera za pokrie nastalog gubitka,
odnosno manjka, danom utvrivanja gubitka, odnosno, manjka, a najkasnije u
roku od 15 dana od dana utvrenog za predaju finansijskog izvetaja pravnom
licu nadlenom za voenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom.
Izuzetno, osiguravajue drutvo koje nastali gubitak, odnosno, manjak pokrije iz
nerasporeene dobiti, odnosno, vika ili iz osnovnog kapitala iznad iznosa potrebnog za osnivanje osiguravajueg drutva, nije duno da izradi i dostavi program mera za pokrie nastalog gubitka, odnosno manjka.
Narodna banka Srbije odreuje struno lice koje, na teret osiguravajueg
drutva, kontrolie sprovoenje programa mera za pokrie nastalog gubitka, odnosno, manjka i o tome obavetava to drutvo. Narodna banka Srbije moe, na
predlog strunog lica, da naloi preduzimanje mera za pokrie nastalog gubitka,
odnosno manjka u osiguravajuem drutvu.
Osiguravajue drutvo koje se bavi poslovima ivotnih osiguranja duno je da utvruje dobit, odnosno, viak i gubitak, odnosno, manjak, posebno
za dobrovoljno penzijsko osiguranje, posebno za ostale vrste ivotnih osiguranja
i posebno za poslove reosiguranja. Osiguravajue drutvo koje se bavi poslovima neivotnih osiguranja duno je da utvruje dobit, odnosno, viak i gubitak,
odnosno, manjak, posebno za osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno
osiguranje, osiguranje motornih vozila-kasko, inskih vozila-kasko i obavezno
96
Osiguravajua drutva
osiguranje od odgovornosti u saobraaju, kao i ostalih vrste osiguranja imovine i

osiguranja od odgovornosti, a posebno za poslove reosiguranja.
Godinji izvetaj o poslovanju

Osiguravajue drutvo je duno da sastavlja finansijski izvetaj i godinji izvetaj o poslovanju, u skladu sa zakonom. Kontni okvir i sadraj pojedinih
rauna u kontnom okviru za osiguravajue drutvo propisuje Narodna banka
Srbije. Obrasce finansijskih izvetaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statistike obrade, odnosno, minimum sadraja i formu podataka u njima propisuje
Narodna banka Srbije.
Tehnike i matematike rezerve

osiguravajueg drutva u pravu EU
Iako emo vie da govorimo o regulisanju rezervi osiguravajueg drutva
u pravu EU u posebnom odeljku, ovde emo, samo, navesti, koje rezerve se reguliu u Direktivama EU. Naime, Direktive EU ureuju samo neke od rezervi
osiguravajueg drutva i to: rezerve za prenosne premije, fond rezervisanih
teta, namirene rezervacije, matematike rezerve i rezerve za nepodmirene
rizike. Ne reguliu: rezerve za bonuse i popuste, rezerve za obezbeenje kod
kojih osigurava preuzima rizik poslovanja, kao ni druge tehnike rezerve.
V) PORTFELJ OSIGURANJA
1. Pojam portfelja osiguranja
Portfelj osiguranja predstavljaju sva prava i obaveze po ugovoru ili ugovorima o osiguranju. Portfelj ne ini samo imovina, odnosno, novana sredstva
po ugovoru o osiguranju, nego i prava i obaveze koja proizlaze iz tog ugovora.
Pogreno bi bilo rei da portfelj jednog osiguravajueg drutva predstavlja kapital tog drutva. Portfelj osiguranja je neophodno jasno definisati, obzirom da kad
govorimo o tom institutu, govorimo, na prvom mestu, o statusnim promenama u
jednom osiguravajuem drutvu. Pod prenosom portfelja osiguranja podrazumevamo ustupanje od strane jednog osiguravajueg drutva drugom osiguravajuem
drutvu, na osnovu sporazuma tih drutava, kao i odobrenja za prenos od strane
nadlenog dravnog organa, svih ili dela ugovora o osiguranju sa svim pravima i
obavezama na dan ustupanja.184 Ovde se pojavljuju drutvo ustupilac, za koga su
vezane statusne promene, odnosno prestanak, kao i drutvo prijemnik portfelja,
koje preuzima prava i obaveze po ugovorima o osiguranju od drutva ustupioca.
Prenos portfelja osiguranja se vri pravnim poslom. Najee je prenos
portfelja praen promenama vezanim za osiguravajue drutvo, kada je potrebna
i dozvola nadlenog dravnog organa. Meutim, prenos portfelja se moe izvriti
i bez postojanja statusnih promena, odnosno, dva osiguravajua drutva se mogu
184
Slavni J., Prenos portfelja osiguranja, Pravni ivot br. 11/97, str. 503
97
sporazumeti o prenosu prava i obaveza po ugovorima o osiguranju, obzirom da

za navedeno nije potrebna saglasnost osiguranika.185 Prenos portfelja se vri, pre
svega, zbog blagovremenog i potpunog ispunjenja obaveza prema osiguranicima,
kada jedno osiguravajue drutvo nije vie u mogunosti da u potpunosti ili delimino ispunjava svoje obaveze, zbog razliitih okolnosti. Sa druge strane, osiguravajue drutvo prijemnik, odnosno, ono koje preuzima prava i obaveze po ugovorima o osiguranju, mora imati dobar bonitet, obzirom da se radi i o prenosu
rizika, a o emu se mora voditi rauna kod davanja dozvole za prenos portfelja.
Iako emo govoriti o prenosu portfelja u svim situacijama koje je zakonodavac predvideo, moramo, posebno, istai probleme koji se vezuju za prenos portfelja kod prestanka osiguravajueg drutva, odnosno, kod pokretanja steajnog
postupka. Problemi, koji se, ovde, pojavljuju vezani su za sledee:
1) Prenos portfelja se regulie u dva zakonska izvora, koji reguliu osnivanje i status osiguravajuih drutava, odnosno, steajni i likvidacioni
postupak protiv osiguravajuih drutava;
2) Odredbe o prenosu portfelja se primenjuju i u sluaju steaja, kao i u
sluaju drugih statusnih promena, koje ne moemo izjednaiti sa steajnim postupkom;
3) Razliita opta pravila za ugovore o neivotnom i ugovore o ivotnom
osiguranju, o emu zakonodavac nije nije dovoljno vodio rauna;
4) Pitanje saglasnosti osiguranika na prenos portfelja osiguranja, to se,
naroito, odnosi, na neivotna osiguranja; i
5) Uloga Agencije za osiguranje depozita u prenosu portfelja, a u vezi sa
odlukom Narodne banke Srbije o dozvoli, odnosno, odbijanju prenosa
portfelja osiguranja.
Ovo su samo neka od pitanja, koja se pojavljuju, moramo rei, kao problemi, a koja emo pokuati da analiziramo. No, ako bi sva navedena pitanja ili
probleme morali da svedemo u jedan opti, on bi se svodio na injenicu da je ova
materija regulisana na nain koji ne odgovara posebnoj prirodi steajnog postupka protiv osiguravajuih drutava, a to znai da se nije smelo dogoditi da se istim
zakonskim izvorom reguliu steaj protiv banaka i protiv osiguravajuih drutava.
O tome e biti rei u posebnom delu. No, osim toga, odredbe o prenosu portfelja
odnose na sve situacije, kada se prenose prava i obaveze po ugovorima o osiguranju sa jednog na drugo osiguravajue drutvo. Te odredbe su regulisane u ZO.
2. Prenos portfelja osiguranja

u domaem zakonodavstvu
Odrebe ZO o prenosu portfelja se, kao to smo rekli, odnose na sve situacije
vezane za statusne promene, prestanak drutva ili druge okolnosti vezane za sigurnost samog drutva ili osiguranika. Odreena reenja stvaraju nedoumice kod
primene, u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva.
185
98
Osiguravajua drutva
Podnoenje zahteva za prenos portfelja

drugom osiguravajuem drutvu
Osiguravajue drutvo, nakon dobijanja saglasnosti od Narodne banke Srbije, moe da prenese ceo ili deo portfelja osiguranja na jedno ili vie drugih
osiguravajuih drutava koja imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja koji
se prenose, uz njihovu saglasnost. Uz zahtev za davanje saglasnosti za prenos
portfelj osiguranja, Narodnoj banci Srbije se podnosi sledea dokumentacija:
a)
ugovor o prenosu portfelja osiguranja, u kojem mora biti utvrena vrsta i visina sredstava tehnikih rezervi koja se zajedno sa portfeljom
ustupaju osiguravajuem drutvu koje preuzima portfelj, kao i rok do
kojeg se mora izvriti prenos portfelja. Radi se o sporazumu osiguravajueg drutva ustupioca i osiguravajueg drutva prijemnika. Iz navedenog se moe zakljuiti da se radi o ugovornom odnosu, bez primesa
prinude, to ne moe biti sluaj kod steaja;
b) spisak ugovora o osiguranju po pojedinim vrstama osiguranja koji su
predmet prenosa sa optim uslovima za ta osiguranja. Moraju se navesti svi ugovori po vrstama, kao i po sredstvima, koja se prenose. Naravno, vodei rauna o interesima osiguranika, taj spisak mora sadrati i
opte uslove osiguranja;
c) obrazloenje razloga za prenos portfelja osiguranja i izjanjenje o oekivanim efektima prenosa portfelja osiguranja. Razlozi za prenos portfelja su napred navedeni, s tim to, ovde, moramo dodati da bi obrazloenje moralo da sadri i odluku nadlenog organa, odnosno Narodne
banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad ili neki drugi akt o statusnoj
promeni;
d) izmenu poslovnog plana drutva koje preuzima portfelj osiguranja koji
je neophodan zbog preuzimanja portfelja osiguranja. Osiguravajue
drutvo prijemnik mora da menja poslovni plan, obzirom da ono na
sebe preuzima dodatni skup prava i obaveza prema osiguranicima;
e) izvetaj o finansijskom poslovanju drutva koje prenosi portfelj osiguranja i drutva koje preuzima portfelj osiguranja, sa miljenjem ovlaenog aktuara;
f) miljenje ovlaenog aktuara na prenos portfelja osiguranja. Aktuar je
lice koje daje miljenje o finansijskom poslovanju i stanju osiguravajueg drutva. Bez finansijskog izvetaja nemogue je izvriti prenos portfelja osiguranja. Smatramo da navedeni izvetaj mora biti dostavljen i
nadlenom organu, odnosno, sudu koji vodi steajni postupak protiv
osiguravajueg drutva.
ZO navodi da za prenos portfelja osiguranja nije potrebna saglasnost osiguranika.186 Takvo reenje nije dobro za osiguranike neivotnog osiguranja, obzirom da za ugovore o osiguranju ivota i prenos portfelja u tim sluajevima,
186
lan 209. ZO
99
vae posebna pravila, o emu e, kasnije, biti rei. Osiguranici po ugovorima o

neivotnom osiguranju morali bi, takoe, da imaju odreenu kontrolu nad prenosom portfelja osiguranja, koji se tie njihovih prava po tim ugovorima. injenica je da drugo osiguravajue drutvo preuzima obaveze prema njima, ali o
bonitetu osiguravajueg drutva prijemnika, morali bi da odluuju i osiguranici.
Nakon dobijanja zahteva o prenosu portfelja, Narodna banka Srbije odluuje donoenjem reenja u roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Ta odluka
se objavljuje Slubenom glasniku Republike Srbije. Ne moe se izvriti prenos
portfelja osiguranja na osiguravajue drutvo koje preuzima portfelj, pre nego
to istekne rok koji je predvien za odluivanje od strane Narodne Banke Srbije. To znai da bi osiguravajua drutva mogla da izvre samo pripremne radnje oko prenosa portfelja, dok do samog prenosa ne bi smelo da doe. Narodna
banka Srbije e, samim davanjem reenja o dozvoli prenosa portfelja osiguranja,
odluiti i o primeni odluke o dozvoli za obavljanje poslova osiguranja osiguravajuem drutvu ustupiocu.187 To znai da osiguravajue drutvo nee moi da se
bavi odreenom vrstom osiguranja, ali, samo, ako se radi o statusnoj promeni.
Ta odluka e sadrati niz izmena, o emu nee biti rei.
Obaveze osiguravajueg drutva ustupioca

Osiguravajue drutvo ustupilac duno je da, u roku od 15 dana od dana
prijema reenja kojim se daje saglasnost za prenos portfelja osiguranja, obavesti
ugovarae osiguranja, iji su ugovori o osiguranju obuhvaeni prenosom portfelja osiguranja o firmi i seditu osiguravajueg drutva koje je preuzelo portfelj
osiguranja i o danu, do kojeg se mora zavriti prenos portfelja osiguranja, neposredno pismenim putem ili putem sredstava javnog informisanja. Osiguranik
ima pravo da raskine ugovor pismenim putem, u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja.
Osiguranici neivotnog osiguranja, imaju pravo na deo premije koji odgovara ostatku trajanja osiguranja, a osiguranici ivotnog osiguranja imaju pravo
na iznos matematike rezerve obraunate na dan prenosa portfelja osiguranja,
ako su fondovi osiguranja ivota dovoljni za pokrie tog iznosa ili na iznos smanjen proporcionalno umanjenju fondova osiguranja ivota.188
Odbijanje zahteva za dobijanje saglasnosti

za prenos portfelja osiguranja
Narodna banka Srbije moe da odbije zahtev za davanje saglasnosti za
prenos portfelja osiguranja, ako oceni da bi tim prenosom bila ugroena sposobnost osiguravajueg drutva prijemnika da ispuni obaveze iz ugovora o osiguranju koji su predmet prenosa portfelja osiguranja ili ako bi prenosom portfelja osiguranja bila ugroena likvidnost i solventnost osiguravajueg drutva koje
prenosi portfelj osiguranja.189 Narodna banka Srbije moe odluiti o navedenom
187
188
189
lan 210. ZO
lan 211. ZO
lan 212. ZO
100
Osiguravajua drutva
na osnovu finansijskog izvetaja i miljenja aktuara. Osnovni cilj je zatita osiguranika, kao i trita osiguranja.
Danom prenosa portfelja osiguranja, osiguravajue drutvo prijemnik postaje strana u ugovorima o osiguranju koji su mu prenosom portfelja osiguranja
ustupljeni i preuzima sva prava i obaveze iz tih ugovora, a osiguravajue drutvo
ustupilac oslobaa se obaveza prema osiguranicima. Prenos portfelja osiguranja,
za koji nije dobijena saglasnost Narodne banke Srbije nema pravno dejstvo.190
Pojedine odredbe o prenosu portfelja osiguranja

u zakonodavstvu Republike Hrvatske
Spomenuemo nekoliko reenja iz ZOSH o prenosu portfelja osiguranja.
ZOSH regulie sva pitanja o prenosu portfelja, slino kao i ZO. Portfelj osiguranja se moe preneti na osiguravajue drutvo prijemnika, kada ono dobije dozvolu od strane nadzornog tela za preuzimanje portfelja osiguranja. Osiguravajue
drutvo prijemnik je duno da o prenosu portfelja osiguranja obavesti ugovarae
osiguranja, odnosno, osiguranike putem sredstava javnog informisanja na podruju na kojem osiguranja, koja su predmet prenosa, pokrivaju rizike.
Osiguravajue drutvo u Republici Hrvatskoj moe preneti portfelj osiguranja na:
1) drugo osiguravajue drutvo u Hrvatskoj;
2) svoju filijalu, odnosno na filijalu drugog osiguravajueg drutva sa seditem u Hrvatskoj;
3) osiguravajue drutvo drave lanice, odnosno na njegovu filijalu u Hrvatskoj, odnosno, drugoj dravi lanici (misli se na dravu lanicu EU);
4) filijalu stranog osiguravajueg drutva, ako je sedite filijale u Hrvatskoj;
5) filijalu stranog osiguravajueg drutva, ako je sedite filijale u dravi
lanici, kao i ako osiguranja, koja su predmet prenosa, pokrivaju rizik,
iskljuivo, u toj dravi lanici.
Osiguravajue drutvo duno je da portfelj osiguranja prenese na osiguravajue drutvo prijemnika u roku od tri meseca, od dana prijema dozvole za
prenos portfelja od strane nadzornog tela.191
Odredbe ZOSH smo spomenuli, pre svega, zbog prenosa portfelja osiguranja na filijale domaih i stranih osiguravajuih drutava, odnosno, filijala osiguravajuih drutava u zemljama lanicama Evropske unije. Zakonodavstvo u
Srbiji, jo uvek, na ovaj nain, ne regulie status filijala, ali smatramo da je neophodno da definiemo status filijala osiguravajuih drutava (naravno, moemo
koristiti i drugi termin) u Srbiji. Prvo pitanje, koje se postavlja, jeste da li filijala
mora imati dravnu pripadost zemlje, u kojoj obavlja svoju delatnost, odnosno,
u kojoj je osnovana ? Miljenja smo da mora, iako se, ovde, mora postaviti pitanje, koje se odnosi na nemogunost izvravanja obaveza prema treim licima,
190
191
lan 213. ZO
lan 70. ZOSH
101
odnosno, pitanje steaja. Ali, i pitanje dravne pripadnosti i pitanje pokretanja

steajnog postupka, zavisi, opet, od zakonodavnog sistema zemlje u kojoj se ona
osniva.
Ono to moramo rei je sledee: kad govorimo o filijali stranog subjekta,
govorimo o prisustvu elementa inostranosti u jednom graanskopravnom odnosu, u naem sluaju, u osiguranju. Koje e pravo biti primenjeno na poloaj filijale stranog subjekta i delatnost, koju ona obavlja na teritoriji druge drave, zavisi
od toga, da li zemlja, u kojoj filijala obavlja delatnost, definie filijalu kao pravno
lice ili ne. Ako bi definisali filijalu kao pravno lice, onda emo istu definisati kao
samostalnu organizacionu celinu.192
Bitan je status filijale u odnosu na strano osiguravajue drutvo, odnosno,
da li je u zavisnom odnosu ili ne (mora se voditi rauna i o postojanju odnosa
drutva keri prema matinom drutvu). Uslovi, po kojima se filijala osniva na
teritoriji druge zemlje, ako je ona pravno lice, moraju biti isti ili slini sa uslovima osnivanja posebnog osiguravajueg drutva, da bi mogla da obavlja delatnost
osiguranja. Osim toga, posebni uslovi su, takoe, predmet zakonodavstva zemlje
osnivanja filijale. Kad su u pitanju ugovori o osiguranju, koje filijala moe zakljuiti, moramo imati u vidu da mnoge zemlje dozvoljavaju da se filijale bave ili
samo ivotnim ili samo neivotnim osiguranjem.
Znai, da bi mogli da govorimo o prenosu portfelja na filijale osiguravajuih drutava, moramo definisati njihov status u domaem zakonodavstvu. Mi
emo poseban deo posvetiti status ustranih osiguravajuih drutava, pa, samim
tim, i statusu filijala tih drutava. No, ovde emo, samo, rei, da se po ZO, poslovima osiguranja, na teritoriji Republike Srbije, mogu baviti samo osiguravajua
drutva sa seditem u naoj zemlji.193 Po ZO nije dozvoljeno stranim osiguravajuim drutvima da osnivaju filijale, poslovne jedinice i sline subjekte, preko
kojih bi obavljali delatnost osiguranja u Republici Srbiji. Strana osiguravajua
drutva, da bi obavljali delatnost osiguranja, jedino mogu da osnivaju osiguravajua drutva u skladu sa domaim zakonima ili da ulau sredstva u, ve postojea, drutva.
3. Prenos portfelja kod ugovora

o osiguranju ivota
O prenosu portfelja bie rei, kao to je reeno, u delu koji se bavi prestankom osiguravajuih drutava, pa, samim tim, i o prenosu portfelja kod ugovora o ivotnom osiguranju, ali u mnogo manjem obimu, nego u ovom delu.
Samim tim, na ovom mestu, detaljnije e biti analiziran prenos portfelja, ne
samo, kad su u pitanju ugovori o osiguranju ivota, ve i druge situacije kada se
govori o primeni ovog instituta, osim kada je u pitanju steaj protiv osiguravajuih drutava.
192
193
Naroito u zakonodavstvima nekih bivih republika SFRJ.

lan 23., st.1. ZO
102
Osiguravajua drutva
Kod ugovora o osiguranju ivota, odnosno, kod osiguravajuih drutava

koja se bave poslovima osiguranja ivota, postoje odreene specifinosti koje se
primenjuju samo u ovoj oblasti osiguranja, a tiu se tri situacije, u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv drutva koje se bavi ovom vrstom osiguranja. To
se odnosi na prenos portfelja kod ugovora o osiguranju ivota na drugo osiguravajue drutvo, smanjenje ugovorne sume osiguranja i osnivanje novog osiguravajueg drutva koje bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota, a to ZO nije
regulisao svojim odredbama.
Naime, ZO predvia da se, u sluaju donoenja reenja o pokretanju steajnog postupka nad osiguravajuim drutvom koje obavlja poslove osiguranja
ivota, ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima prenose drugim osiguravajuim drutvima, ako ih oni prihvate. Sve preuzete obaveze prema osiguranicima
se ne menjaju, ukoliko se odnose na navedeno reenje.194 Slino predvia i Zakon o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Republike Crne Gore195, u ijim
odredbama se navodi da e se sva prava, sredstva i obaveze po ugovorima o osiguranju ivota preneti sa jednog na drugo osiguravajue drutvo, ako se, protiv
prvonavedenog osiguravajueg drutva pokrene steajni postupak.196
Smanjenje ugovorene sume osiguranja

Ako ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima ne budu prihvaeni od
strane drugih osiguravajuih drutava na nain propisan ovim zakonom, osiguranici obrazuju odbor koji preduzima pripremne radnje za prenos ugovora o osiguranju ivota sa sredstvima drugim osiguravajuim drutvima, sa smanjenim
sumama osiguranja. Za smanjenje ugovorenih suma osiguranja, napred navedeni odbor osiguranika zatraie miljenje ovlaenog aktuara i o tom miljenju
obavestie Narodnu banku Srbije.197 Isto navodi i pomenuti Zakon o steaju i
likvidaciji drutava za osiguranje Republike Crne Gore. Naime, ako ugovori o
osiguranju ivota ne budu prihvaeni od strane drugih osiguravajuih drutava,
odnosno prava i obaveze po tim ugovorima, tada osiguranici ivota mogu obrazovati odbor koji preduzima pripremne radnje za prenos ugovora o osiguranju
ivota na druga osiguravajua drutva. Tako oformljeni odbor osiguranika zatraie miljenje ovlaenog aktuara, ako doe do smanjenja ugovorenih suma
osiguranja i o tome e obavestiti nadleni organ.198
No, postavlja se pitanje da li, uopte, treba da doe do smanjenja ugovorenih suma osiguranja. Ako pogledamo redosled namirenja poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava, videemo da se, na prvom mestu,
izmiruju obaveze po potraivanjima proisteklim iz ugovora o osiguranju i reosiguranju ivota, tako da je to prvi razlog, zbog ega ne treba da doe do smanjenja ugovorenih suma osiguranja. Osim toga, sredstva osiguranja ivota ne mogu
194
195
196
197
198
lan 203. ZO
Zakon o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore (Sl.list Crne Gore br. 11/07)
lan 9. Zakona o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore
lan 204. ZO
lan 10. Zakona o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore
103
biti predmet izvrenja, niti se mogu druge obaveze osiguravajueg drutva namirivati iz tih sredstava. Ta sredstva su dovoljna da bi iz njih mogle da se namire
sve ugovorne obaveze po osiguranju ivota. Naravno, steajni upravnik moe da,
u toku steajnog postupka, odlui o smanjenju ugovornih obaveza po zakljuenim ugovorima, ali se postavlja pitanje, da li bi to moglo da se odnosi na ugovore
o osiguranju ivota. Smatramo da se ne mogu, kod ovog pitanja, primenjivati
opta pravila steajnog postupka, koja se odnose na dvostrano teretne ugovore i
postupanje steajnog upravnika sa tim ugovorima.
Osim toga, ZO nije jasno odredio, na koji nain se obrazuje odbor osiguranika, koji e odluivati o smanjenju ugovorenih suma. Da li je kriterijum
izbora osiguranika u odbor iznos u polisi osiguranja ivota ili neki drugi ? Kod
smanjenja ugovorenih suma osiguranja moramo voditi rauna i o formiranju
matematike rezerve ivota.
Osnivanje novog osiguravajueg drutva

sredstvima osiguranja ivota
U ranijem zakonodavstvu nae zemlje, odnosno, u ZOIL, bila je definisana mogunost osnivanja novog osiguravajueg drutva sredstvima po ugovorima
o osiguranju ivota. To drutvo bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota.
Naravno, radi se o sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg
drutva i izdvajanju sredstava po ugovorima o osiguranju ivota. Ukoliko je pokrenut steajni postupak protiv osiguravajueg drutva, koje se bavi osiguranjem
ivota, tada su sami osiguranici mogli sredstvima, koja predstavljaju sredstva
osiguranja ivota tog drutva, osnovati novo osiguravajue drutvo, koje bi se,
takoe, bavilo poslovima osiguranja ivota199. Navedena sredstva predstavljaju
posebna sredstva i ona se vode na posebnom raunu osiguravajueg drutva. Ta
sredstva su zatiena, na taj nain, to se protiv njih ne moe dozvoliti izvrenje, niti se ona mogu koristiti za neke druge obaveze osiguravajueg drutva. Na
osnovu toga, a radi zatite osiguranika, predviena je mogunost da se osnuje, tim sredstvima, drugo osiguravajue drutvo, ukoliko bi se ispunili uslovi po
ZOIL. Naravno, bilo je potrebno da ta sredstva budu dovoljna za poetni fond
sigurnosti, a potrebna je i dozvola nadlenog organa za poslove finansija. Sa druge strane, moe se desiti da ne mogu biti ispunjeni uslovi za osnivanje novog
osiguravajueg drutva, na ovaj nain, tako da bi se, u tom sluaju, svi ugovori
o osiguranju ivota ustupili drugim osiguravajuim drutvima. Potrebno je bilo
da ih ta osiguravajua drutva i prihvate, a to zavisi, pre svega, od iznosa samih
sredstava, koja se, takoe, prebacuju na raun tog osiguravajueg drutva, kao i
od toga, da li e taj iznos biti dovoljan za namirenje obaveza iz ugovora o osiguranju ivota.200 ZOIL ne precizira da li je bio potreban pristanak i samih osiguranika, odnosno, da li su oni mogli da podnesu zahtev za isplatu otkupne vrednosti polise, ukoliko su protiv ovakvog ustupanja ugovora o osiguranju ivota
drugim osiguravajuim drutvima. Obzirom da je protiv jednog osiguravajueg
199
200
lan 131. st.1 ZOIL

lan 131. st.2 ZOIL
104
Osiguravajua drutva
drutva, koje se bavi osiguranjem ivota pokrenut steajni postupak, tada steajni upravnik odluuje o svim poslovima, koji bi se sprovodili u steajnom postupku, pa bi tako on doneo odluku i o ustupanju tih ugovora. Iz toga sledi da se ne
bi traio pristanak osiguranika, ali bi oni, tada, po optim pravilima, mogli da
trae naknadu u iznosu, koji je naveden. U jednom ili u drugom sluaju (osnivanje novog drutva, odnosno ustupanje ugovora) obaveze prema osiguranicima
se nisu smanjivale. To je i logino, obzirom da se ni sredstva osiguranja ivota ne
smeju smanjivati, usled pokretanja steajnog postupka.201 Ukoliko doe do osnivanja novog drutva, odnosno ustupanja ugovora, tada steajni postupak miruje
sve do okonanja navedenih postupaka.202 Kod pitanja mirovanja steajnog postupka, mogu se pojaviti dve situacije. Prva, kada se jedno osiguravajue drutvo
bavi samo poslovima osiguranja ivota i druga, kada se drutvo bavi i drugim
vidovima osiguranja. Ukoliko bi bila u pitanju druga situacija, onda bi steajni
postupak mogao da se vodi protiv drugih sredstava osiguranja, obzirom da sredstva osiguranja ivota ne mogu biti predmet izvrenja.
4. Prenos portfelja osiguranja u sluaju pokretanja

steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva
Kao to smo, napred, rekli, u ovom delu neemo veliku panju posveivati
prenosu potrtfelja u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg
drutva, imajui u vidu da e, u posebnom delu, o tome biti dosta rei. No, ovde
emo istai najvanije karakteristike prenosa portfelja u navedenoj situaciji. U
steajnom postupku koji se vodi protiv osiguravajuih drutava data je znaajna
uloga Agenciji za osiguranje depozita. U ovom postupku, Agencija vri funkciju
steajnog upravnika. Veina pitanja, vezana za prenos portfelja osiguranja, reguliu se u odredbama ZO, ali samo iz razloga, koji su navedeni u ZO, a ne u sluaju pokretanja steajnog postupka. Takav prenos portfelja osiguranja vri se uz saglasnost i nadzor Narodne banke Srbije, tako da Agencija nema nikakvu ulogu u
tom postupku, za razliku od prenosa portfelja osiguranja kod steajnog postupka
protiv osiguravajuih drutava, a to regulie zakonodavstvo koje ureuje steaj
osiguravajuih drutava. Agencija sprovodi postupak prenosa portfelja osiguranja, u skladu sa veliinom sredstava osiguravajueg drutva steajnog dunika,
kao i u skladu sa isplatnim redovima.
Kada su u pitanju osiguravajua drutva, protiv kojih je otvoren steaj, zakonodavac definie i prenos portfelja na drugo osiguravajue drutvo, to ukljuuje i prenos novanih sredstava. Prenos portfelja ne sme ugroziti finansijsku
stabilnost drutva, to znai da prenos ne sme ugroziti izvrenje obaveza po ugovorima o osiguranju od strane tog drutva. Kada se izvri prenos portfelja osiguranja na drugo osiguravajue drutvo, izvrie se i prenos novanih sredstava
koja odgovaraju visini portfelja.203
201
202
203
lan 131. st. 3 ZOIL

lan 131. st.4 ZOIL
lan 11., st.2. ZSLBO
105
Inae, u ZO se uloga Agencije u prenosu portfelja osiguranja ne navodi.

Ponovimo, u ZO se navodi da Narodna banka Srbije moe, ako utvrdi nepravilnosti i nezakonitosti u radu osiguravajueg drutva naloiti da to drutvo prenese
svoj portfelj na drugo.204 Znai, poseban odeljak je predvien u ZO, koji je posveen prenosu portfelja osiguranja, ali se te odredbe ne odnose na prenos portfelja osiguranja u sluaju pokretanja steajnog postupka. Naime, radi se o prenosu portfelja osiguranja kada jedno osiguravajue drutvo ne moe da izvrava
obaveze po ugovorima o osiguranju. Uloga Narodna banka Srbije kod prenosa
portfelja osiguranja je glavna i ZO ne spominje Agenciju. Meutim, odredbe ZO
koje se odnose na prenos portfelja osiguranja primenjuju se i u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva. Meutim, zakonodavac
kae da se to ini shodno, to se moe tumaiti na taj nain da e se odredbe ZO
prilagoditi steajnom postupku. To je u vezi sa korekcijom koja se odnosi na navoenje razloga za prenos portfelja, obzirom da se ovde radi o razlogu pokretanja steajnog postupka. Zatim, to se odnosi i na prava osiguranika, to proizlazi
iz vrste zakljuenog ugovora o osiguranju, kao i na status osiguravajueg drutva
steajnog dunika koje je prenelo portfelj osiguranja na drugo drutvo.
Ono to emo jo rei, odnosi se na injenicu da je nemogue, na primer,
regulisati u ZO prenos portfelja u svim situacijama vezanim za status osiguravajuih drutava, a da se ne spomene steajni postupak.
*
**
Napred smo naveli pet pitanja, odnosno, problema koji se pojavljuju kod
regulisanja prenosa portfelja osiguranja, u sluaju pokretanja steajnog postupka
protiv osiguravajuih drutava. Sledei zakljuci e se sastojati u odgovorima na
tih pet pitanja, tj. u pokuaju reavanja problema, koji proizlaze, pre svega, iz
injenice, to prenos portfelja nije posebno regulisan u sluaju otvaranja steaja.
Ti odgovori su sledei:
1) Materija prenosa portfelja se regulie u dva zakonska izvora, u ZO i u
ZSLBO, s tim to se odredbe ZSLBO o prenosu portfelja pozivaju na
ZO, koji, uopte, ne regulie, posebno, prenos portfelja kod pokretanja
steajnog postupka protiv osiguravajuih drutava. Reenje bi se sastojalo u tome da, materija prenosa portfelja osiguranja bude regulisana u
posebnom zakonskom izvoru koji bi regulisao, samo, steajni postupak
protiv osiguravajuih drutava. Naravno, u ZO bi se, kao i do sada, regulisao prenos portfelja na dosadanji nain, uz neke izmene, koje bi
se ticale saglasnosti osiguranika na prenos portfelja, osnivanje novog
osiguravajueg drutva, koje bi se bavilo samo poslovima osiguranja
ivota i sl.;
2) Odredbe iz ZO o prenosu portfelja osiguranja bi se primenjivale u steajnom postupku protiv osiguravajueg drutva, jedino, u smislu optih
204
lan 165. ZO
106
Osiguravajua drutva
pojmova o prenosu portfelja, dok bi se detaljnije regulisanje prebacilo na zakonodavstvo koje regulie steaj osiguravajuih drutava;
3) Zakonodavstvo bi moralo da pravi jasniju razliku izmeu ivotnog i
neivotnog osiguranja, to, sada, nije sluaj. Prenos portfelja ima svoje
specifinosti vezane za pojedine vrste osiguranja;
4) Napred smo rekli da je potrebna saglasnost osiguranika i u sluaju kad
se radi o neivotnom osiguranju. Bonitet osiguravajueg drutva prijemnika je veoma bitan za osiguranike, tako da bi oni morali da daju
svoj glas za prenos portfelja, s tim to bi se utvrdili kriterijumi glasanja
osiguranika; i
5) Uloga Agencije za osiguranje depozita u steajnom postupku protiv
osiguravajuih drutava, nije jasna. To proizlazi, kako iz same funkcije
Agencije, tako i iz naina regulisanja ove materije.No, o tome e biti
rei kasnije.
Necelishodnost ovakvog naina regulisanja ove materije, ogleda se, pre svega, u tome, to vie zakona ureuju ovu oblast, ali na neusaglaen nain. Steajni
postupak protiv osiguravajuih drutava je posebna vrsta promene u odnosu na
statusne promene i druge situacije, kada dolazi do prenosa portfelja. Zakonom,
koji regulie steaj osiguravajuih drutava, potrebno je jasnije odrediti poloaj
Narodne banke Srbije i u odnosu na osiguravajua drutva izmeu kojih dolazi
do prenosa portfelja, kao i u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita205.
5. Primeri iz domae prakse

koja se odnosi na prenos portfelja
Naveemo dva primera koji se odnose na prenos portfelja, s tim to se
prvi primer odnosi na prenos portfelja u sluaju osnivanja osiguravajueg drutva, dok se drugi odnosi na prenos portfelja osiguravajueg drutva kome je
oduzeta dozvola za rad. Naravno, mi emo navesti celu odluku Narodne banke
Srbije, u ovom drugom sluaju.
I) Narodna banka Srbije je 18. maja 2007.godine, izdala dozvolu za rad
Akcionarskom drutvu za neivotno osiguranje Uniqa neivotno osiguranje sa
seditem u Beogradu. Delokrug ovog drutva su sve vrste neivotnih osiguranja.
Direktor Drutva je Gerald Miler, a veinski osniva pravno lice Uniqa International Beteiligungs Verwaltungs GmbH iz Bea, Austrija. Re je o pravnom
licu u sastavu renomirane poslovne grupe Uniqa, koja se bavi pruanjem svih
vrsta usluga osiguranja u petnaest zemalja, prvenstveno centralne i jugoistone Evrope. Uniqa grupa je u 2005. imala obim ostvarenih premija od 3.385,6
miliona evra i obim isplaenih ostvarenih suma i teta od 2.585,5 miliona evra.
Poznata rejting agencija Standard&Poors je glavne kompanije Uniqa grupe,
kao emitente hartija od vrednosti, ocenila rejtingom A.
205
olovi V., Prenos portfelja u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava, Tradicionalno 6. savetovanje pravosua Vrac 2009., Zbornik radova str. 143
107
Inae, to pravno lice je prethodne godine izvrilo preuzimanje veinskog

paketa akcija Cepter osiguranja (danas Uniqa osiguranja). Novo drutvo
za osiguranje preuzee portfelj neivotnih osiguranja od Uniqa osiguranja,
koje e se ubudue baviti samo poslovima ivotnih osiguranja. Nakon izdavanja dozvola Credit Agricole Life i Uniqa neivotnom osiguranju, oekuje se
izdavanje jo nekoliko novih dozvola za rad (greenfield licenci). To e doprineti daljem razvoju trita osiguranja Srbije, jaanju konkurencije i poboljanju kvaliteta usluga, to i jeste cilj aktivnosti Narodne banke Srbije kao organa
supervizije.206
II) Narodna banka Srbije je 20. aprila 2006.godine, nakon sprovedene neposredne supervizije i analize primljenih godinjih finansijskih izvetaja koja su
dostavila sama drutva, zbog brojnih nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju
izrekla mere prema dva drutva za osiguranje SIM osiguranju iz Beograda i
Prizmi iz Topole. Ove mere NBS je preduzela radi obezbeenja finansijski pouzdanog i stabilnog trita osiguranja, zbog zatite interesa osiguranika i korisnika
osiguranja i obezbeivanja usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan nain.
Akcionarskom drutvu SIM osiguranje iz Beograda, NBS je oduzela dozvolu za rad i zabranila raspolaganje imovinom do otvaranja postupkalikvidacije, jer je ustanovljeno da je ovo drutvo nesolventno i da ne raspolae dovoljnim
sredstvima za izmirenje svojih obaveza po osnovu ugovora iz osiguranja. Pri tome
NBS podsea da je ovoj osiguravajuoj kui jo 9.11.2005. godine izrekla privremenu meru zabrane zakljuivanja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti,
kao i da su na snazi svi ugovori zakljueni sa SIM osiguranjem do 10.11.2005.
godine do isteka roka njihovog vaenja, odnosno do objavljivanja zavretka postupka likvidacije ili steaja u sredstvima javnog obavetavanja.
Narodna banka je svesna injenice da ova mera pogaa graane, ali nije
imala alternativno reenje. NBS, takoe, naglaava da prevashodna odgovornost
za tetu nanetu graanima lei najpre na samim vlasnicima drutva, zatim direktorima, lanovima upravnog i nadzornog odbora, revizorima i aktuarima koji su
pokrivali njegovo nesavesno poslovanje. Akcionarskom drutvu za osiguranje
Prizma osiguranje iz Topole NBS je naloila da svoj portfelj osiguranja prenese
na drugo drutvo za osiguranje u roku od 90 dana i zabranila mu je zakljuivanje novih ugovora i proirivanje obaveza iz preuzetih ugovora, kao i raspolaganje imovinom i sprovoenje odluka upravnog odbora i skuptine drutva bez
saglasnosti NBS. Odluujui se na meru prenosa portfelja na drugo drutvo za
osiguranje kojim sankcionie ovu osiguravajuu kuu, zbog postojanja brojnih
nezakonitosti i nepravilnosti, NBS je istovremeno korisnicima osiguranja omoguila da svoja prava ostvaruju kod drutva koje e preuzeti portfelj. Pri tome,
NBS istie da e saglasnost za preuzimanje portfelja biti data samo drutvu koje
moe da izvri sve preuzete obaveze iz zakljuenih ugovora.207
206
207
http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=1899&konverzija=no
108
Osiguravajua drutva
VI) NADZOR NAD RADOM

OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
Donoenjem ZO, poslovi nadzora nad radom osiguravajuih drutava su
preli na Narodnu banku Srbije. Ranije, nadzor je vrilo savezno Ministarstvo
finansija. U veini zemalja, nadzor nad radom osiguravaa obavlja Ministarstvo
finansija, odnosno, organ u sastavu tog ministarstva ili Agencija. Nije uobiajeno, po praksi drugih zemalja, da nadzor ove vrste obavlja centralna banka u
jednoj dravi. Moe se postaviti pitanje, bez dublje analize, zbog ega nije predviena posebna organizacija, koja bi vrila nadzor nad osiguranjem, kao to je
to predvieno u nekim zakonodavstvima susednih drava.208 Naravno, u vezi sa
ovim, postavlja se pitanje i odgovornosti nadzornog organa za izvreni nadzor
nad poslovanjem osiguravajuih drutava. Efikasnost kontrole, odnosno, nadzora je obezbeena od strane Narodne skuptine Republike Srbije, obzirom da ona
kontrolie rad Narodne banke Srbije.209 Ne samo to, ve, kad govorimo o vrenju
nadzora od strane Narodne banke Srbije nad poslovima osiguranja, govorimo i o
osnovnoj funkciji tog nadzornog organa, a ona je bankarske prirode i usmerena
je ka tom sektoru.210
Mi emo analizirati odredbe ZO koje reguliu nadzor211, ali emo posvetiti panju i nadzoru nad osiguravajuim drutvima u drugim zemljama. Osim
toga, obzirom na vanost osiguranja autoodgovornosti, uopte, posebno emo
analizirati nadzor u ovoj vrsti osiguranja.
1. Nadzor nad radom osiguravaa po ZO

Delokrug Narodne banke Srbije
Kao to smo rekli, nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vri Narodna banka Srbije, prvenstveno, u cilju zatite interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja. Pored nadzora, Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja i zastupanja u osiguranju i
poslova neposredno povezanih sa poslovima osiguranja, daje saglasnost na akte i
radnje propisane ovim zakonom, donosi akte propisane ZO, obrauje statistike
i druge podatke, vodi registre u skladu sa ovim zakonom i razmatra prigovore
osiguranika, korisnika osiguranja i treih oteenih lica na rad osiguravajuih
drutava i drugih lica koja obavljaju delatnost osiguranja. Narodna banka Srbije
sarauje sa drugim nadzornim organima u zemlji i inostranstvu i obavlja i druge
208
209
210
211
R.Srpska, Hrvatska
Nenadi B., Ovlaenje dravnih organa u postupku osnivanja drutva za osiguranje u
uporednom pravu, s posebnim osvrtom na ovlaenja Narodne banke Srbije, savetovanje
Osiguranje u susret procesu pridruivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji, Pali 2006.,
Zbornik radova, str. 277
Nenadi B., nav.delo, str. 278
Nadzor nad radom osiguravajuih drutava regulie se u lanovima 142.-180a. ZO
109
poslove propisane ovim i drugim zakonom. Saradnja Narodne banke Srbije sa

drugim nadzornim organima u inostranstvu bila bi jasnija, kada bi strana osiguravajua drutva mogla obavljati delatnost osiguranja na naoj teritoriji, bilo
direktno, bilo preko filijala. No, na to treba saekati i o tome e biti rei kasnije.
Ovako, saradnju Narodne banke Srbije kao nadzornog organa u osiguranju sa
drugim nadzornim organima u stranim dravama, treba shvatiti kao saradnju u
oblasti boljeg informisanja, korienja tuih iskustava i sl. Osim toga, Narodna
banka Srbije je duna da donosi propise radi sprovoenja odredaba ZO.
Narodna banka Srbije posreduje u reavanju zahteva za naknadu tete
radi spreavanja nastanka spora iz osnova osiguranja, razmatra prigovore osiguranika, korisnika osiguranja i treih oteenih lica i titi prava i interese tih
lica. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skuptini Republike Srbije, najmanje jednom godinje, izvetaj o stanju na tritu osiguranja, koji naroito sadri podatke o obimu poslovanja osiguravajuih drutava po vrstama osiguranja,
stepenu aurnosti u isplati teta, iznosu i strukturi kapitala, kretanju ostvarene
likvidnosti i solventnosti, ostvarenoj efikasnosti u poslovanju (produktivnosti,
ekonominosti i rentabilnosti) i o drugim pitanjima od znaaja za ocenu stanja
na tritu osiguranja.
Narodna banka Srbije reenjem odluuje o izdavanju, promenama, odnosno, oduzimanju dozvole, izdavanju, odnosno oduzimanju saglasnosti, o merama koje se izriu u postupku vrenja nadzora i o drugim pitanjima iz nadlenosti Narodne banke Srbije. Ovo reenje se donosi u pismenom obliku. Reenje je
konano i protiv njega nije dozvoljena alba, ali se moe pokrenuti upravni spor.
Reenja o izdavanju i oduzimanju dozvola objavljuju se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Registar podataka
Narodna banka Srbije vodi registar podataka o osiguravajuim drutvima
kojima je izdala dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, sa podacima o osnivaima drutva, kvalifikovanim imaocima, lanovima uprave i nadzornog odbora
drutva, kao i o poslovanju osiguravajuih drutava i merama koje se izriu u
postupku vrenja nadzora nad radom drutava.
Pored ovog registra, Narodna banka Srbije vodi registar podataka o drutvima za posredovanje u osiguranju, drutvima za zastupanje u osiguranju i
zastupnicima u osiguranju, kojima je izdala dozvolu za obavljanje poslova posredovanja i zastupanja u osiguranju, registar izdatih ovlaenja ovlaenim
posrednicima i ovlaenim zastupnicima, registar izdatih dozvola za pruanje
drugih usluga u osiguranju, registar pravnih lica koja poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona, kao i registar izdatih ovlaenja ovlaenim aktuarima.
Vrenje nadzora
Narodna banka Srbije vri nadzor nad poslovanjem osiguravajueg drutva,
kao i drutva za posredovanje u osiguranju i drutva za zastupanje u osiguranju,
110
Osiguravajua drutva
odnosno, zastupnika u osiguranju, agencije za pruanje drugih usluga u osiguranju, preduzea i drugih pravnih lica koja imaju posebno organizovan deo za
pruanje drugih usluga u osiguranju i pravnih lica koja poslove posredovanja
i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona. U izuzetnim
sluajevima, Narodna banka Srbije moe da izvri nadzor i nad pravnim licima
koja su povezana sa navedenim pravnim subjektima i da ostvari uvid u poslovne
knjige svih uesnika u poslu koji je predmet nadzora, ako je to neophodno radi
vrenja nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva. Ako nadzor nad odreenim navedenim pravnim licem vri drugi nadzorni organ, Narodna banka Srbije e nadzor nad poslovanjem ovog lica izvriti u saradnji sa tim organom.
Predmet nadzora
Kad govorimo o predmetu nadzora nad osiguravajuim drutvima, govorimo, praktino, o svim poslovima koje ini delatnost jednog osiguravaa. Znai,
nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem drutva za osiguranje obuhvata:
1) obavljanje delatnosti osiguranja u skladu sa izdatom dozvolom; 2) usklaenost
optih akata i akata poslovne politike sa zakonom i drugim propisima; 3) nadzor
nad zakonitou rada drutva; 4) likvidnost i solventnost u obavljanju delatnosti
osiguranja; 5) nain utvrivanja tehnikih rezervi; 6) izvravanje preuzetih obaveza po osnovu ugovora o osiguranju; 7) deponovanje i ulaganje sredstava osiguranja u skladu sa zakonom; 8) sastavljanje knjigovodstvene i druge dokumentacije,
voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja u skladu sa zakonom,
drugim propisima, optim aktima i aktima poslovne politike drutva; 9) sprovoenje mera koje je naloila Narodna banka Srbije; 10) nain obavljanja interne
revizije; 11) ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom za osnivae drutva i
kvalifikovane imaoce i za lica koja obavljaju funkcije lana uprave i nadzornog
odbora drutva; 12) kadrovsku i tehniku osposobljenost drutva; 13) trokove
provizije za posredovanje i zastupanje u osiguranju; 14) trokove uprave i nadzornog odbora; 15) nenaplaene premije i druga potraivanja drutva; 16) sprovoenje politike saosiguranja i reosiguranja; 17) druga pitanja propisana zakonom.
Narodna banka Srbije ovaj nadzor nad poslovanjem osiguravajueg drutva moe vriti ili posrednom kontrolom, odnosno, prikupljanjem, praenjem i
proveravanjem izvetaja i obavetenja osiguravajueg drutva koje je u skladu sa
odredbama ZO, drutvo duno da dostavlja Narodnoj banci Srbije ili neposrednom kontrolom nad poslovanjem osiguravajueg drutva. Narodna banka Srbije
blie propisuje nain vrenja nadzora.
Na osnovu izvrenog nadzora, Narodna banka Srbije izrie mere nadzora, u skladu sa ovim zakonom i podnosi prijave nadlenim organima u sluaju
osnovane sumnje da utvrene nezakonitosti i nepravilnosti sadre obeleja krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja.
Inspektori osiguranja
Nadzor nad poslovanjem osiguravajueg drutva vri ovlaeno lice Narodne banke Srbije inspektor osiguranja. Inspektor osiguranja moe biti lice
koje, pored optih uslova propisanih zakonom, ispunjava i sledee uslove: 1)
111
mora imati visoku kolsku spremu ekonomskog ili pravnog smera; 2) mora da
bude strunjak iz oblasti osiguranja; 3) mora da ima radno iskustvo na finansijsko raunovodstvenim, aktuarskim ili drugim odgovarajuim poslovima u osiguranju od najmanje tri godine; 4) da nije bezuslovno osueno na kaznu zatvora
duu od est meseci; 5) da se protiv njega ne vodi krivini postupak.
Pri vrenju poslova, inspektor osiguranja mora imati legitimaciju kojom
se utvruje njegovo slubeno svojstvo. Narodna banka Srbije propisuje obrazac
legitimacije inspektora osiguranja, nain njenog izdavanja i nain korienja legitimacije. U vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva inspektor
osiguranja ima pravo da: 1) ostvari uvid u opta akta, akta poslovne politike i
poslovne knjige drutva i sva druga akta, dokumentaciju i podatke koja se odnose na poslovanje drutva u Republici i inostranstvu; 2) zahteva od lanova
uprave, nadzornog odbora, internog revizora, ovlaenog aktuara i lica sa posebnim ovlaenjima drutva, da prue informacije i objanjenja u okviru svog
delokruga koja se odnose na poslovanje drutva; 3) privremeno oduzme isprave
i predmete ako utvrdi da su oni upotrebljeni, odnosno, namenjeni za izvrenje
krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja.
U vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva, inspektor
osiguranja duan je da sveobuhvatnom kontrolom, utvrdi naroito:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
pravilnost utvrivanja i izraunavanja tehnike rezerve;

pravilnost deponovanja i ulaganja sredstava tehnikih rezervi;
obezbeenje garantne rezerve osiguravajueg drutva;
pravilnost deponovanja i ulaganja sredstava garantne rezerve;
obezbeenje margine solventnosti;
pravilnost obrauna teta i pridravanje rokova za isplatu teta;
pravilnost primene uslova osiguranja i tarifa premija i drugih akata poslovne politike drutva;
8) tanost finansijskih i drugih izvetaja koje drutvo sainjava, u skladu
sa zakonom.
Inspektor osiguranja vri nadzor na osnovu naloga koji izdaje guverner
Narodne banke Srbije ili lice zaposleno u Narodnoj banci Srbije koje on ovlasti. U postupku vrenja nadzora inspektor osiguranja, prvo, sainjava zapisnik
o izvrenoj kontroli, a zatim, predlae mere radi otklanjanja utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti. Zapisnik se dostavlja osiguravajuem drutvu, kod kojeg
je izvren nadzor, najkasnije, u roku od osam dana, od dana izvrenog nadzora.
Na zapisnik o nadzoru, osiguravajue drutvo moe podneti primedbe u roku od
osam dana od dana prijema zapisnika, o kojima se pismeno izjanjava inspektor
osiguranja, i zavisno od osnovanosti primedaba, sainjava dopunu zapisnika, odnosno, slubenu beleku.
Obaveze osiguravajueg drutva u postupku nadzora

Osiguravajue drutvo duno je da inspektoru osiguranja, na njegov zahtev: 1) omogui kontrolu poslovanja u seditu drutva i drugim prostorijama
u kojima osiguravajue drutvo, odnosno, drugo lice po njegovom ovlaenju
112
Osiguravajua drutva
obavlja delatnost i poslove nad kojima Narodna banka Srbije vri nadzor; 2)
omogui kontrolu poslovne i druge dokumentacije, aurnosti i ispravnosti poslovnih i drugih knjiga i drugih evidencija, ispravnosti i tanosti sastavljanja finansijskih izvetaja i godinjih izvetaja o poslovanju drutva, kao i izvetaja i
obavetenja koja su dostavljena Narodnoj banci Srbije; 3) stavi na uvid raunovodstvenu i drugu dokumentaciju, poslovne knjige ili pojedine delove poslovnih
knjiga i drugu evidenciju; 4) obezbedi izvod podataka na mediju koji inspektor
osiguranja odredi, kao i da omogui potpuni uvid u elektronski sistem medija
raunovodstvenih podataka. Inspektor osiguranja duan je da vri nadzor nad
poslovanjem osiguravajueg drutva tako da u to manjoj meri ometa redovno
poslovanje tog drutva.
Osiguravajue drutvo dostavlja Narodnoj banci Srbije,

za potrebe nadzora, dostavlja sledee akte:
1) finansijski izvetaj i godinji izvetaj o poslovanju, sa miljenjem ovlaenog aktuara i nadzornog odbora sa obrazloenjem;
2) kopiju izvetaja o obavljenoj reviziji, sa komentarom tog izvetaja od
strane skuptine drutva i nadzornog odbora;
3) izvetaj o sprovoenju politike saosiguranja i reosiguranja, sa miljenjem ovlaenog aktuara;
4) poslovni plan drutva;
5) statut i druge opte akte, kao i izmene i dopune tih akata;
6) akte poslovne politike, kao i izmene i dopune tih akata, sa miljenjem
ovlaenog aktuara;
7) obavetenje o promenama u strukturi kapitala drutva;
8) obavetenje o promeni ovlaenog aktuara;
9) dokaze o izmenama podataka koji se upisuju u registar;
10) obavetenje o sazivanju skuptine i zapisnik sa sednice skuptine;
11) druga obavetenja, izvetaje i podatke propisane zakonom.
Osim toga, osiguravajue drutvo je duno da tromeseno izvetava Narodnu banku Srbije o: 1) strukturi kapitala, sa promenama akcionara; 2) saosiguranju i reosiguranju vikova rizika iznad maksimalnog samopridraja, sa
miljenjem ovlaenog aktuara; 3) visini i strukturi ostvarenih premija, po vrstama osiguranja; 4) broju i visini prijavljenih i reenih teta i teta u sporu, sa
miljenjem ovlaenog aktuara; 5) tehnikim rezervama i deponovanju i ulaganju sredstava tehnikih rezervi, sa miljenjem ovlaenog aktuara; 6) stanju i
promenama na ostaloj imovini; 7) likvidnosti osiguravajueg drutva, sa miljenjem ovlaenog aktuara; 8) garantnoj rezervi i deponovanju i ulaganju sredstava
garantne rezerve, sa miljenjem ovlaenog aktuara; 9) margini solventnosti, sa
miljenjem ovlaenog aktuara; 10) nalazima interne revizije, sa ocenom nadzornog odbora; 11) drugim propisanim podacima.
Osiguravajue drutvo je duno da, na zahtev Narodne banke Srbije, dostavlja i druge izvetaje, informacije i podatke koji su od znaaja za vrenje nad-
113
zora Narodne banke Srbije. Sadrinu navedenih obavetenja i podataka, kao i

nain njihovog dostavljanja, blie propisuje Narodna banka Srbije.
Osiguravajue drutvo je duno da dostavlja Narodnoj banci Srbije statistike i druge podatke po grupama i vrstama osiguranja, u rokovima i na nain
koji propisuje Narodna banka Srbije. Obraeni podaci koriste se za izradu tehnikih osnova i tarifa premija i za obavljanje aktuarskih poslova.
Mere nadzora
U vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva, Narodna banka Srbije moe: 1) naloiti mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti; 2)
naloiti mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom; 3)
naloiti prenos portfelja osiguranja na drugo osiguravajue drutvo; 4) preuzeti
kontrolu nad poslovanjem osiguravajueg drutva; 5) oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja za koje je izdata dozvola; 6) naloiti
privremene mere; 7) predloiti mere prema lanovima uprave, lanovima nadzornog odbora, licima sa posebnim ovlaenjima i kvalifikovanim imaocima.
Ako je u ZO propisano da Narodna banka Srbije moe izrei vie mera,
najpre e izrei onu meru koja je najmanje nepovoljna za osiguravajue drutvo.
Izuzetno, ako zbog ponaanja lica nad kojim se vri nadzor mogu nastupiti neotklonjive tetne posledice, Narodna banka Srbije e preduzeti drugu odgovarajuu
meru. Narodna banka Srbije nalae osiguravajuem drutvu da otkloni nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju ako utvrdi da:
1) je prestalo da ispunjava neki od propisanih uslova za obavljanje poslova osiguranja;
2) obavlja poslove koje po ovom zakonu ne moe obavljati;
3) postupa suprotno pravilima o voenju poslovnih knjiga i poslovnih
izvetaja, internoj reviziji, odnosno reviziji finansijskih izvetaja;
4) postupa suprotno obavezi izvetavanja i obavetavanja Narodne banke
Srbije;
5) lan uprave ili nadzornog odbora drutva ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom;
6) postupa suprotno odredbama zakona, drugih propisa i optih akata
kojima je ureeno poslovanje osiguravajueg drutva;
7) se prema osiguranicima i drugim korisnicima osiguranja, ponaa protivno pravilima struke osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i poslovnoj etici;
8) ne ispunjava druge obaveze propisane zakonom.
Narodna banka Srbije donosi reenje, kojim odreuje meru i odreuje rok
za otklanjanje utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti. Osiguravajue drutvo je
duno da, u roku koji je odredila Narodna banka Srbije, otkloni utvrene nezakonitosti i nepravilnosti i Narodnoj banci Srbije dostavi izvetaj o sprovoenju
naloenih mera. Uz taj izvetaj, prilau se isprave i drugi dokazi o otklanjanju
utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti.
114
Osiguravajua drutva
Narodna banka Srbije moe, na osnovu tog izvetaja, izvriti ponovnu

kontrolu poslovanja osiguravajueg drutva, u obimu koji je neophodan za utvrivanje da li su nezakonitosti i nepravilnosti otklonjene. Ako je izvetaj o sprovoenju mera za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti nepotpun, Narodna
banka Srbije moe naloiti osiguravajuem drutvu dopunu izvetaja i odrediti rok za dostavljanje. U sluaju da se na osnovu navedenog izvetaja utvrdi da
nezakonitosti i nepravilnosti nisu otklonjene, Narodna banka Srbije preduzima
druge mere, u skladu sa zakonom.
Mere Narodne banke Srbije kod nepostupanja

po pravilima o upravljanju rizikom
Ako Narodna banka Srbije utvrdi da drutvo za osiguranje ne postupa u
skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, naloie osiguravajuem drutvu da
obezbedi:
1) saosiguranje i reosiguranje vikova rizika iznad maksimalnog samopridraja;
2) plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i izvrenje drugih obaveza
iz osnova osiguranja;
3) osnovni kapital u propisanoj visini;
4) propisane tehnike rezerve;
5) likvidnost drutva;
6) eponovanje i ulaganje sredstava tehnikih rezervi prema propisanoj visini i strukturi;
7) garantnu rezervu;
8) deponovanje i ulaganje sredstava garantne rezerve prema propisanoj
visini i strukturi;
9) marginu solventnosti;
10) druge aktivnosti radi ispunjenja navedenih obaveza.
Osim toga, Narodna banka Srbije moe osiguravajuem drutvu: 1) zabraniti zakljuivanje novih ugovora o osiguranju, u pojedinim ili svim vrstama
osiguranja i proirenje ve preuzetih obaveza; 2) naloiti raskid ugovora o osiguranju, ugovora o posredovanju, odnosno, zastupanju u osiguranju, ako bi njihovo dalje vaenje nanelo tetu drutvu; 3) ograniiti visinu rizika koji moe da
preuzme u osiguranju; 4) zabraniti vrenje odreenih isplata; 5) zabraniti zakljuivanje poslova sa pojedinim akcionarima, lanovima uprave, lanovima nadzornog odbora, povezanim licima ili drugim pravnim licima; 6) naloiti imenovanje
savetnika za oblast poslovanja u kojoj su utvrene nezakonitosti i nepravilnosti; 7) naloiti promenu organizacije rada; 8) naloiti naplatu potraivanja; 9)
privremeno zabraniti, odnosno, ograniiti raspolaganje imovinom; 10) naloiti
auriranje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza, usaglaavanje potraivanja
i obaveza, procenjivanje bilansnih i vanbilansnih pozicija; 11) naloiti poboljanje sistema elektronske obrade podataka; 12) naloiti poboljanje organizacije
115
i naina obavljanja interne revizije; 13) naloiti preduzimanje drugih radnji u

skladu sa zakonom. Narodna banka Srbije reenjem nalae mere i odreuje rok
za otklanjanje nepravilnosti u vezi sa pravilima o upravljanju rizikom.
Prenos portfelja osiguranja kao mera nadzora

O prenosu portfelja bilo je i bie jo rei, ali, ovde emo rei da, u situaciji,
kad Narodna banka Srbije utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju osiguravajueg drutva koje mogu da ugroze ili ugroavaju sposobnost drutva da
ispuni obaveze nastale iz obavljanja poslova osiguranja, tada ona moe naloiti
osiguravajuem drutvu da svoj portfelj osiguranja prenese na drugo osiguravajue drutvo. Prenos portfelja osiguranja se mora izvriti u skladu sa odredbama
ZO o prenosu portfelja osiguranja.
Preuzimanje kontrole nad poslovanjem

osiguravajueg drutva
Po ZO, u tano definisanim sluajevima, Narodna banka Srbije moe
preuzeti kontrolu nad obavljanjem delatnosti osiguranja od strane osiguravaa.
Narodna banka Srbije e doneti takvu odluku, ako oceni da:
1) osiguravajue drutvo nije izvrilo svoje obaveze iz ugovora o osiguranju ili nee biti u mogunosti da izvri obaveze o njihovoj dospelosti;
2) sredstva osiguravajueg drutva nisu dovoljna da prue ugovorenu zatitu osiguranicima ili poveriocima drutva;
3) deo imovine koji se vodi u poslovnim knjigama ili evidenciji osiguravajueg drutva, ili koji je predmet njegovog upravljanja, nije na propisan nain procenjen i prikazan;
4) je kapital osiguravajueg drutva na takvom nivou ili mu vrednost opada u toj meri da moe imati tetne posledice po osiguranike ili poverioce drutva;
5) je osiguravajue drutvo nepravilno ili nezakonito utvrdilo ili iskazalo
rezultat svog poslovanja;
6) je zbog izreene mere koja se odnosi na delatnost i poslove koje je
obavljao kvalifikovani imalac uea u kapitalu, onemoguen rad organa osiguravajueg drutva;
7) osiguravajue drutvo ne postupa saglasno izreenim merama Narodne banke Srbije.
Preuzimanje kontrole nad poslovanjem osiguravajueg drutva ne moe
trajati due od jedne godine. Reenjem Narodne banke Srbije o preuzimanju
kontrole nad poslovanjem osiguravajueg drutva, odreuje se preuzimanje kontrole nad poslovanjem drutva, ime, prezime i jedinstveni matini broj graana
vanrednog upravnika, kao i vreme trajanja kontrole nad poslovanjem drutva.
Navedenim reenjem se mogu imenovati dva ili vie vanrednih upravnika, koji
ine vanrednu upravu drutva za osiguranje.
116
Osiguravajua drutva
Donoenjem reenja Narodne banke Srbije o preuzimanju kontrole nad

poslovanjem osiguravajueg drutva ovlaenja uprave drutva prelaze na vanrednu upravu i suspenduje se nadlenost drugih organa drutva. Odluke iz
nadlenosti organa uprave osiguravajueg drutva donosi vanredna uprava, na
osnovu saglasnosti Narodne banke Srbije. Vanredna uprava je duna da preduzme mere neophodne za povratak stabilnosti i likvidnosti osiguravajueg drutva. Vanredna uprava duna je da najmanje svaka tri meseca dostavlja Narodnoj
banci Srbije izvetaj o finansijskom stanju i uslovima poslovanja osiguravajueg
drutva. Vanredna uprava duna je da u roku od devet meseci od imenovanja
dostavi Narodnoj banci Srbije izvetaj sa ocenom ekonomske stabilnosti osiguravajueg drutva i mogunostima za njegovo dalje poslovanje, koji sadri: 1)
ocenu i posledice preuzimanja pokria gubitka drutva od strane akcionara osiguravajueg drutva; 2) mogunosti otklanjanja nepokrivenog gubitka drutva;
3) neiskazane rashode koji mogu uticati na obaveze drutva; 4) ocenu moguih
mera za otklanjanje nelikvidnosti drutva, sa procenom trokova sprovoenja tih
mera; 5) ocenu razloga za pokretanje postupka likvidacije, odnosno, steajnog
postupka protiv osiguravajueg drutva.
Poveavanje osnovnog kapitala zbog

ekonomske stabilnosti osiguravajueg drutva
Ako Narodna banka Srbije, na osnovu izvetaja vanredne uprave, oceni da
je radi obezbeenja margine solventnosti osiguravajueg drutva, odnosno, radi
otklanjanja uzroka nelikvidnosti ili nesolventnosti drutva neophodno na odgovarajui nain poveati osnovni kapital drutva sa novim novanim ulozima,
moe da naloi vanrednoj upravi drutva da sazove skuptinu akcionara drutva
i predloi joj donoenje odluke o poveanju osnovnog kapitala. Vanredna uprava
duna je da objavi sazivanje skuptine radi odluivanja o poveanju osnovnog
kapitala, najkasnije, u roku od osam dana, od dana prijema naloga Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije najmanje jednom u tri meseca ocenjuje rezultate
vanredne uprave. Narodna banka Srbije donosi konanu ocenu rezultata vanredne uprave, najkasnije u roku od 60 dana od prijema izvetaja vanredne uprave. Ako Narodna banka Srbije oceni da se za vreme vanredne uprave poboljalo
ekonomsko stanje drutva za osiguranje, tako da je drutvo dostiglo marginu
solventnosti koja je odreena u ZO, kao i da redovno ispunjava svoje dospele obaveze, donee reenje o ukidanju vanredne uprave i razreenju vanrednog
upravnika. No, ako Narodna banka Srbije oceni da se za vreme vanredne uprave
nije poboljalo ekonomsko stanje osiguravajueg drutva, tako da drutvo nije
dostiglo potrebnu marginu solventnosti, odnosno, da drutvo nije sposobno da
redovno ispunjava dospele obaveze, donee reenje o oduzimanju dozvole drutvu za obavaljanje poslova osiguranja i pokrenue postupak likvidacije, odnosno,
steajnog postupka.
117
*
**
Vanredna uprava osiguravajueg drutva prestaje danom: 1) uruenja
osiguravajuem drutvu reenja od Narodne banke Srbije o ukidanju vanredne
uprave; 2) isteka 12 meseci od njenog uvoenja; 3) donoenja reenja o pokretanju postupka likvidacije, odnosno, postupka steaja. Vanredna uprava upisuje se
u registar nadlenog organa, u skladu sa zakonom. U registar se unose i podaci o
vanrednom upravniku, njegovom razreenju i prestanku vanredne uprave.
Oduzimanje dozvole osiguravajuem drutvu

ZO propisuje sluajeve kada Narodna banka Srbije moe oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja osiguravajuem drutvu.
No, oduzimanje dozvole ne oslobaa drutvo za osiguranje obaveza po osnovu
zakljuenih ugovora o osiguranju. U svakom sluaju, Narodna banka Srbije moe
osiguravau oduzeti dozvolu za rad, ako:
1) utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju drutva, a dalje obavljanje delatnosti osiguranja bi ugrozilo interese osiguranika i drugih
korisnika osiguranja;
2) osiguravajue drutvo zakljui ugovor o posredovanju i zastupanju u
osiguranju sa drutvom za posredovanje, odnosno, zastupanje u osiguranju ili zastupnikom u osiguranju, koji ne poseduju dozvolu Narodne
banke Srbije;
3) osiguravajue drutvo ne obavlja delatnost u skladu sa pravilima struke
osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom;
4) nastupe razlozi za oduzimanje saglasnosti na akte i radnje drutva;
5) osiguravajue drutvo obavlja delatnost na nain kojim se povreuju
prava osiguranika, korisnika osiguranja, odnosno, treih oteenih lica,
tj., ako drutvo ne isplauje tete ili ne izvrava druge obaveze;
6) je osiguravajue drutvo dalo netane podatke o svom poslovanju ili
podatke koji mogu dovesti u zabludu osiguranike, korisnike osiguranja, odnosno, trea oteena lica;
7) prema izvetaju ovlaenog aktuara, odnosno, ovlaenog revizora ili
nalazu Narodne banke Srbije osiguravajue drutvo nije solventno;
8) osiguravajue drutvo usvoji finansijski izvetaj i godinji izvetaj o poslovanju, odnosno, donese akt poslovne politike, a da prethodno nije
razmotrilo miljenje ovlaenog aktuara;
9) osiguravajue drutvo nije omoguilo vrenje nadzora, na propisani
nain;
10) osiguravajue drutvo nije omoguilo ovlaenom revizoru da izvri
reviziju, na propisani nain;
118
Osiguravajua drutva
11) osiguravajue drutvo nije obezbedilo obavljanje aktuarskih poslova,

na propisani nain;
12) osiguravajue drutvo nije dostavilo izvetaje, dokumenta i druge podatke, na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom;
13) je portfelj osiguranja prenet bez saglasnosti Narodne banke Srbije;
14) osiguravajue drutvo, u ostavljenom roku, nije sprovelo mere koje mu
je naloila Narodna banka Srbije, odnosno nije otklonilo razlog za preduzimanje tih mera;
Osim navedenog, Narodna banka Srbije e osiguravajuem drutvu oduzeti dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, i ako: 1) je dozvola dobijena na
osnovu neistinitih i netanih podataka; 2) osiguravajue drutvo prestane da ispunjava uslove za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja; 3) se broj
akcionara akcionarskog drutva za osiguranje, odnosno, broj lanova (osiguranika) drutva za uzajamno osiguranje smanji ispod broja propisanog u ZO, a u
roku od est meseci se nije poveao do tog broja; 4) osiguravajue drutvo obavlja poslove osiguranja za koje nema dozvolu Narodne banke Srbije, osim u sluaju kada osiguravajue drutvo koje obavlja poslove osiguranja ivota izuzetno
obavlja i poslove osiguranja od prikljune nezgode i dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja, u delu koji pokriva trokove leenja, pod uslovom da se ta osiguranja
odnose na lice koje je zakljuilo ugovor o osiguranju ivota; 5) osiguravajue
drutvo ne odrava osnovni kapital u visini propisanoj za osnivaki kapital; 6)
osiguravajue drutvo ne izdvaja, ne obrazuje i ne odrava tehnike rezerve propisane zakonom; 7) osiguravajue drutvo ne obezbedi sigurnost deponovanja i
ulaganja sredstava osiguranja, odnosno, nije ouvalo njihovu realnu vrednost; 8)
osiguravajue drutvo nije usvojilo ili ne sprovodi program mera za pokrie gubitka, odnosno, manjka; 9) osiguravajue drutvo nije u ostavljenom roku postupilo prema merama Narodne banka zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o
upravljanju rizikom; 10) osiguravajue drutvo nije uplatilo doprinos u garantni
fond, ne izvrava obaveze po osnovu meunarodne karte osiguranja ili ako ne
ispunjava druge zakonom i meunarodnim ugovorima propisane obaveze; 11)
vanredna uprava nije dovela do stabilnosti i likvidnosti osiguravajueg drutva. I
u ovim sluajevima, oduzimanje dozvole ne oslobaa drutvo za osiguranje obaveza po osnovu zakljuenih ugovora o osiguranju.
Predlog za pokretanje likvidacionog,

odnosno steajnog postupka
Narodna banka Srbije, istovremeno sa donoenjem reenja o oduzimanju
dozvole zaobavljanje poslova osiguranja, pokree postupak likvidacije, odnosno, steaja protiv osiguravajueg drutva. Reenjem o oduzimanju dozvole za
obavljanje poslova osiguranja osiguravajuem drutvu, Narodna banka Srbije e
odrediti i meru zabrane raspolaganja imovinom drutva do otvaranja postupka
likvidacije, odnosno donoenja reenja o pokretanju steajnog postupka.
119
Privremene mere
Ako Narodna banka Srbije, u vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva, utvrdi da je neophodno izrei privremenu meru kojom se
obezbeuje zatita interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja ili izvrenje reenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, izrei e tu
meru. Privremenom merom moe se naloiti osiguravajuem drutvu da: 1) ne
zakljuuje nove ugovore o osiguranju i ne proiruje obaveze iz preuzetih ugovora
o osiguranju; 2) ne raspolae svojom imovinom bez saglasnosti Narodne banke
Srbije; 3) ne sprovodi odluke upravnog odbora i skuptine drutva, bez saglasnosti Narodne banke Srbije. Privremena mera traje do isteka razloga za njeno
uvoenje, a najdue est meseci od dana donoenja reenja o izricanju te mere.
Mere prema lanovima organa uprave, imaocima

kapitala i ostalim ovlaenim licima osiguravajueg drutva
Ako Narodna banka Srbije u postupku vrenja nadzora utvrdi da lan uprave ili nadzornog odbora, lice sa posebnim ovlaenjima i kvalifikovani imalac
ne postupa u skladu sa odredbama zakona i drugih propisa i optih akata i time
osiguravajuem drutvu prouzrokuje materijalnu tetu ili pribavi protivpravnu
imovinsku korist ili preduzme radnju koja predstavlja lou poslovnu praksu,
Narodna banka Srbije moe predloiti osiguravajuem drutvu preduzimanje
odgovarajuih mera prema tom licu. U navedenom sluaju Narodna banka Srbije moe predloiti sledee:
1) razreenje, odnosno, prestanak radnog odnosa tog lica u osiguravajuem drutvu;
2) privremenu zabranu obavljanja poslova osiguranja, do donoenja odluke nadlenog organa;
3) predloiti osiguravajuem drutvu da od lica naknadi tetu prouzrokovanu protivpravnim radnjama.
Ako se protiv lana uprave ili nadzornog odbora, lica sa posebnim ovlaenjima i kvalifikovanog imaoca osiguravajueg drutva vodi krivini postupak
za navedene radnje, Narodna banka Srbije moe predloiti suspenziju tog lica sa
radnog mesta u drutvu i suspendovanje prava glasa po osnovu uea u kapitalu
drutva, do okonanja krivinog postupka. Ako lice, u skladu sa merom Narodne banke Srbije, bude suspendovano ili mu prestane radni odnos u osiguravajuem drutvu, ne moe biti lan uprave, odnosno nadzornog odbora, niti moe
uestvovati u delatnosti lica povezanog sa osiguravajuim drutvom za vreme od
pet godina od dana izricanja mere.
*
**
Odredbe ZO o postupku i merama nadzora koji vri Narodna banka Srbije, shodno se primenjuju i na drutva za posredovanje u osiguranju, drutva za
120
Osiguravajua drutva
zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnike u osiguranju, agencije za pruanje

drugih usluga u osiguranju, preduzea i druga pravna lica koja imaju posebno
organizovan deo za pruanje drugih usluga u osiguranju, kao i na pravna lica
koja poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona.
Narodna banka Srbije i zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao i lice koje
po nalogu Narodne banke Srbije vri dunost utvrenu ovim zakonom, ne odgovaraju za tetu koja nastane vrenjem te dunosti, osim ako se dokae da je teta
prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom. Ova lica ne mogu odgovarati
za tetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije,
odnosno, prestanka vrenja dunosti. Narodna banka Srbije nadoknadie trokove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dunostima koje ti zaposleni obavljaju ili su obavljali
na osnovu ovog zakona. Narodna banka Srbije nadoknadie trokove i licima
kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.
2. Nadzor nad poslovanjem osiguravajuih drutava

u drugim zemljama
Kad je u pitanju nadzor nad radom osiguravajuih drutava u drugim
zemljama, tu postoje razlike izmeu razvijenih zemalja i zemalja koje su, pre
kratkog vremena, postale lanice EU. Naime, u skandinavskim zemljama postoji
integrisan nadzor, zbog dobro razvijenog finansijskog sektora. Nadzor obavlja
Agencija za osiguranje, a Ministarstvo finansija posredno kontrolie njihov rad.
No, Finska je jedina koja nema jedinstven nadzor. Razlog lei u veoma bitnoj
ulozi osiguranja, a to je obavljanje poslova obaveznog zdravstvenog i socijalnog
osiguranja U Finskoj, nadzor vri Ministarstvo za zdravlje i socijalna pitanja212.
Sa druge strane, u Belgiji, nadzor obavlja Biro za integrisani nadzor i Komisija za osiguranje. Komisija ima vea ovlaenja (davanje dozvole za rad) i ono
podnosi izvetaje Ministarstvu finansija213. U Francuskoj, osiguranje je dobro
razvijeno i ono predstavlja oslonac ekonomskog razvoja. Francuska ima i razvijen zakonodavni sistem u ovoj oblasti. Nadzor nad osiguravajuim drutvima
vre 2 komisije: 1. Komisija za kontrolu osiguranja; i 2. Komisija za organizaciju
osiguranja. U obe Komisije su ukljueni najeminentniji strunjaci iz oblasti osiguranja. Komisija se sastaje dva puta godinje214.
Kad su u pitanju druge zemlje, u njima je prisutan tradicionalni koncept
nadzora u osiguranju. Uglavnom, nadzor vri Ministarstvo finansija, Centralna
banka (retki sluajevi) ili Agencije za osiguranje. U Bugarskoj nadzor obavlja:
1) Uprava za nadzor koja donosi odluke vezane za poslovanje osiguravajuih
212
213
214
Balaban M., Nadzor u osiguranju, sl.12, http://www.swot.ba/dokumenti/pdf_20090717105911.

pdf
Ibidem
Balaban M., nav.delo, sl. 13
121
drutava i podnosi izvetaje Ministarstvu finansija; i 2) Nacionalni savet osiguranja, koji daje i oduzima dozvole za rad osiguravajuim drutvima. U ekoj,
nadzor vri Ministarstvo finansija koje podnosi izvetaje Vladi eke. Finansijski
inspektori moraju biti ugledne linosti iz oblasti osiguranja i moraju ispunjavati
uslove propisane zakonom. U Sloveniji nadzor obavlja Agencija za osiguranje
koje je u svojstvu pravnog lica podnosi izvetaje o radu Vladi Slovenije. Pitanja
vezana za davanje dozvola za rad donosi Senat kao nadzorno telo Agencije za
osiguranje215.
Naveemo koji organi obavljaju nadzor nad radom osiguravajuih drutava u pojedinim zemljama, koje, napred, nismo spomenuli: 1. Kipar nadzornik nad radom osiguravajuih drutava (Superintenedent of Insurance); 2.
eka Ministarstvo finansija; 3. Estonija Biro za finansijski nadzor; 4. Letonija Komisija za finansijsko i trite kapitala; 5. Litvanija Nadzorna komisija
za osiguranje, 6. Maarska Biro za finansijski nadzor; 7. Poljska Nadzorna
komisija za osiguranje i penzione fondove; 8. Malta Biro za finansijske poslove; 9. Slovaka Biro za finansijsko trite; 10. Federacija BiH Biro za nadzor
osiguranja; 11. Republika Srpska Ministarsvo finansija; 12. Crna Gora Ministarstvo finansija; 13. Makedonija Ministarstvo finansija; 14. Rumunija Nadzorna komisija za osiguranje; 15. Rusija Sluba za nadzor osiguranja216.
3. Nadzor nad obavljanjem poslova

osiguranja autoodgovornosti
Kao to smo rekli, Narodna banka Srbije vri nadzor nad celokupnom delatnou osiguranja, pa i nad obavljanjem poslova osiguranja autoodgovornosti,
dok je po ranijem zakonodavnom reenju, odnosno, po ZOIL iz 1996.godine,
nadzor nad osiguranjem vrilo Savezno ministarstvo finansija. Znai, ZO definie da Narodna banka Srbije vri nadzor, pre svega, zbog zatite osiguranika.217
Narodna banka Srbije, praktino, vri sve poslove, koji se tiu osiguranja.
Na osnovu odredaba ZO, Narodna banka Srbije vri nadzor i nad poslovima osiguranja autoodgovornosti. U vezi sa tim, Narodna banka Srbije vri nadzor nad poslovanjem svih osiguravajuih drutava, kao i nad poslovanjem subjekata, koji se bave poslovima, koji imaju veze sa osiguranjem, kao to su drutva
za posredovanje u osiguranju, drutva za zastupanje, agencije za pruanje drugih usluga u osiguranju, itd.218 Moramo rei, da kod obaveznog osiguranja od
autoodgovornosti, Narodna banka Srbije vri kontrolu ne samo osiguravajuih
drutava, ve i organizacija, kao to je Garantni fond (koji je po zakonodavstvu
koje ureuje obavezna osiguranja u saobraaju, pravno lice). Isto tako, Narodna
banka Srbije ima posebnu ulogu i kod graninog osiguranja. Meutim, ZO nije
predvideo odredbe, koje se odnose na posebne oblike osiguranja, pa samim tim,
215
216
217
218
Balaban M., nav.delo, sl. 14 i 15

lan 142., st.1. ZO
lan 148., st.1. ZO
122
Osiguravajua drutva
i na obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Znai, reenja, koja se nalaze u

ZOOS, a koja se tiu nadzora nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti, imaju osnov u ZO, ali samo uz posebno tumaenje. No, moramo znati da
obavezno osiguranje od autoodgovornosti ima svoje specifinosti i da je o tome
trebalo voditi rauna i prilikom donoenja ZO. Naravno, ZOOS definie ulogu
Narodne banke Srbije kod nadzora, ali ne odreuje sve mere, koje ona moe
primenjivati prilikom vrenja nadzora, a definie i situacije kada Narodna banka
Srbije ne vri, direktno, nadzor nad poslovima obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. U prilog tome, govori i injenica da je u ZOOS predvieno osnivanje
Informativnog centra, koji deluje u okviru Udruenja osiguravajuih organizacija, a koji ima posebnu ulogu kod ostvarivanja prava oteenih lica po saobraajnim nezgodama, a o emu e biti rei kasnije. Naravno, treba rei da nadzor nad
Udruenjem osiguravajuih organizacija vri Ministarstvo finansija.
Nadzor nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti

u domaem zakonodavstvu specifinosti
Analizu odredba domaeg zakonodavstva (mislimo na ZOOS), u ovoj oblasti, usmeriemo ka sledeem:
1) uloga Narodne banke Srbije u regulisanju premija i uslova obaveznog
osiguranja od autoodgovornosti;
2) uloga Narodne banke Srbije u funkcionisanju Garantnog fonda;
3) uloga navedenog nadzornog organa u sprovoenju graninog osiguranja; i
4) vrenje nadzora nad vrenjem zakonom odreenih javnih ovlaenja
od strane Udruenja osiguravajue organizacije, od strane Ministarstva
finansija.
Ponoviemo, funkcija Narodne banke Srbije, kao nadzornog organa, nad
vrenjem delatnosti osiguranja, definisana je u ZO, to znai da su tim zakonom, definisane i mere, koje ona preduzima prema osiguravajuim drutvima i
drugim institucijama, kod vrenja delatnosti osiguranja autoodgovornosti, iako
takav nain regulisanja nije celishodan. No, mere su definisane i u ZOOS, dok je
tim Zakonom predviena i uloga Ministarstva finansija kao nadzornog organa.
Uloga Narodne banke Srbije u definisanju uslova i

premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti,
kao i polise osiguranja
Uslovi osiguranja i tarife premija
Narodna banka Srbije daje saglasnost i na izmenu ili dopunu uslova osiguranja i tarifa premija. Naime, osiguravajue drutvo je duno da, pre poetka
primene, dostavi Narodnoj banci Srbije izmene i dopune uslova osiguranja i tarifa
premija, na prethodnu saglasnost. Uz navedene izmene i dopune, dostavlja se i
miljenje ovlaenog aktuara. Narodna banka Srbije mora da dostavi svoju sagla-
123
snost u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za saglasnost.219 ZOOS, inae,

predvia da Narodna banka Srbije utvruje osnove premije, odnosno, sledee elemente premijskog sistema u osiguranju autoodgovornosti: 1) kriterijumi za izrauvanje premije, kao i strukturu premije. Kad je u pitanju ova vrsta osiguranja,
ne moe se puno odstupiti od osnovnih pravila, kad je u pitanju struktura, a to
je da se premija, pre svega, deli na funkcionalnu premiju i reijski dodatak. Ista
je situacija i kada je u pitanju izraunavanje premije, gde se, takoe, primenjuju opta pravila; 2) minimalni iznos tehnike premije za obavezno osiguranje od
autoodgovornosti. Naravno, tehnika premija je najvaniji deo premije i iz nje se
izdvajaju sredstva za izvravanje obaveza i stvaranje rezervi. Narodna banka Srbije
je ovlaena da odredi minimalni procenat bruto premije, koji e se izdvojiti za
tehniku premiju; 3) maksimalni iznos bruto premije, koji e se koristiti kao reijski dodatak. Reijski dodatak se koristi za funkcionisanje osiguravajueg drutva,
a to obuhvata trokove, dohotke, doprinose, itd. Narodna banka Srbije je dobila
ovlaenje da, ovim postupkom, sprei preveliko izdvajanje za reijski dodatak,
kao i nemogunost plaanja teta, usled toga; i 4) najvii iznos naknade, kao i provizije, koji e se izdvajati za poslove zatsupanja i posredovanja u osiguranju, kao
i za druge poslove vezane za osiguranje autoodgovornosti. Navedena naknada,
odnosno, provizija se plaa, pre svega, licima, koja se bave poslovima posredovanja i zastupanja (drutvima i fizikim licima), ako imaju dozvolu od Narodne
banke Srbije za obavljanje navedenih poslova220. Navedeno reenje je predvieno,
radi spreavanja zloupotreba i nelojalne konkuerncije u ovim poslovima. Smatramo da je, od svih navedenih elemenata, koji su vezani za premijski sistem, a koje
odreuje Narodna banka Srbije, najvaniji, za funkcionisanje ovog sistema osiguranja, odreivanje minimalnog iznosa za sredstva tehnike premije.221
Kada je u pitanju uloga Narodne banke Srbije kod odreivanja uslova osiguranja i tarifa premija, ovde se mogu postaviti dva pitanja. Prvo se tie jedinstvenih
tarifa premija osiguranja autoodgovornosti, a drugo se odnosi na davanje saglasnosti od nadzornog organa. Opti uslovi obaveznog osiguranja od autoodgovornosti su, uglavnom, iste ili sline sadrine, tako da moemo da kaemo da su jednoobrazni.Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno, tako da su i opti uslovi
jedinstveni. Sa tarifama premija je slina situacija. One se odreuju na nivou cele
Republike u zavisnosti, a razlikuju se s obzirom na snagu vozila u KW. Narodna
banka Srbije moe uticati na tarife premija, ali se postavlja pitanje njihove jednostrane izmene od strane osiguravajueg drutva. ZOOS regulie i situaciju kada se
Narodna banka Srbije ne izjasni o zahtevu osiguravajueg drutva, u roku od 30
dana. Tada, osiguravajue drutvo nee moi da primenjuje uslove i tarife.
Polisa osiguranja
Sadraj polise osiguranja, kao i nain njenog izdavanja propisuje Narodna
banka Srbije. ZOOS ne govori nita o obrascu polise. Interesantno je da ZOOS
219
220
221
lan 6. ZOOS
olovi V., Regulisanje nadzora nad osiguranjem autoodgovornosti, Pravni ivot br.
11/2006, Beograd 2006., str. 533
uleji P., Novi propisi u obaveznom osiguranju u saobraaju, savetovanje Osiguranje u
svetlu novog zakonodavstva, Pali 2005., Zbornik radova, str. 88
124
Osiguravajua drutva
predvia da sadrinu polise odreuje Narodna banka Srbije, obzirom da Zakon

o obligacionim odnosima predvia isto u lanu 902., st.1.222 Iz toga proizlazi da
Narodna banka Srbije mora poi od odredba tog Zakona, prilikom odreivanja
sadraja polise. Po tome, polisa osiguranja, po ZOOS, je jednoobrazna za celu
teritoriju Srbije.223 Meutim, to se odnosi samo na sadrinu, a ne i na obrazac
polise, to dovodi do zakljuka da su, po tom pitanju, osiguravajua drutva slobodna. Da li je to, ba, tako? Navedena reenja jesu korak napred u odnosu na
prethodno vaea pravila, ali smatramo da su nedoreena. Da li je bilo potrebno
da se regulie sadraj polise i nain izdavanja, kao i da se, u toj oblasti, daju ovlaenja nadzornom organu, ako je navedeno, ve, regulisano starijim zakonskim
izvorom.
Isto tako, Narodna banka Srbije propisuje obrazac zahteva za naknadu tete, koji oteeno lice upuuje osiguravajuem drutvu, kod nastanka tete po saobraajnoj nezgodi. ZOOS ne govori nita vie od navedenog, tako da moemo
zakljuiti da e se raditi o jednoobraznom obrascu, koji e distribuirati sama Narodna banka Srbije ili e ovlastiti neki drugi organ za to. Naravno, moe se oekivati da sama osiguravajua drutva tampaju obrasce tih zahteva, po jednoobraznom obrascu, a kontrolu tampe i korienja vrie Narodna banka Srbije. No,
moemo postaviti pitanje, da li e ova odredba usporiti reavanje podnetih zahteva za naknadu tete a samim tim i isplatu iste? U svakom sluaju, ovo je jedan od
vidova efikasne kontrole isplate teta od strane osiguravajuih drutava224.
Nadzor nad Garantnim fondom

Uloga Narodne banke Srbije u funkcionisanju Garantnog fonda
Po odredbama ZOOS, Garantni fond odgovara Narodnoj banci Srbije.225
Inae, da ponovimo, institut Garantnog fonda se, u ZOOS, drugaije regulie nego
u ZOIL. Garantni fond je, kao to je reeno, po novom zakonodavstvu, pravno
lice. Meutim, isti su sluajevi, kada e se koristiti sredstva Garantnog fonda, odnosno, kada e se isti aktivirati: 1) u sluaju kada neosigurano vozilo izazove saobraajnu nezgodu; 2) kada saobraajnu nezgodu izazove nepoznato vozilo, kada
se isplauju samo nastale tete na licima; i 3) kada tetu u saobraajnoj nezgodi naini vozilo, koje je u momentu nezgode, bilo osigurano kod osiguravajueg
drutva, protiv kojeg je pokrenut steajni postupak. No, postoji i dosta novih reenja, koja se tiu organa Garantnog fonda, izdvajanja sredstava za Fond (izdvajaju
vlasnici vozila, na nain predvien u ZOOS), poslovanja Garantnog fonda, itd.
Meutim, nas, na ovom mestu, interesuje uloga Narodne banke Srbije u
funkcionisanju Garantnog fonda. Narodna banka Srbije daje saglasnost na Statut
Garantnog fonda. Sa druge strane, Upravni odbor uz saglasnost Vlade imenuje
i razreava Direktora Garantnog fonda, Predsednika i lanove Upravnog odbo222
223
224
225

lan 19. ZOOS
lan 88. ZOOS
125
ra.226 Jedan lan Upravnog odbora se imenuje na predlog Narodne banke Srbije.
227 Ali, kad je u pitanju poslovanje Garantnog fonda, ZOOS precizira da nadzor nad radom Garantnog fonda vri Narodna banka Srbije.228 Godinji raun
za prethodnu godinu, sa izvetajem o poslovanju i izvetajem ovlaenog revizora, Garantni fond podnosi Narodnoj banci Srbije i ministarstvu nadlenom
za poslove finansija do 30. aprila tekue godine229. Meutim, smatramo da je u
ZOOS trebalo definisati, kada bi i u kojim sluajevima, Narodna banka Srbije
mogla kontrolisati rad Garantnog fonda i kada bi mogla donositi mere, koje bi
se primenjivale. Osim toga, uloga Narodne banke Srbije u radu Garantnog fonda
bi se morala blie definisati i u sluajevima, koji su navedeni, a odnose se na
naknadu tete, koja je nastala upotrebom motornog vozila, koje je osigurano
kod osiguravajueg drutva nad kojim je otvoren steajni postupak. U ZOOS
je predvieno da na Garantni fond, koji je isplatio tetu po polisi, koju je izdalo
osiguravajue drutvo, protiv kojeg je pokrenut steajni postupak, prelaze sva
prava oteenog lica iz steajnog postupka. Znai, Garantni fond stie odreena
prava prema steajnoj masi, odnosno stie status steajnog poverioca, jer
ima poloaj oteenika, ije je potraivanje nastalo pre pokretanja steajnog
postupka. Postavlja se pitanje gubitaka, koje Garantni fond moe da ima, a tiu
se nedovoljnosti steajne mase, kada se Fond moe naplatiti manje od isplaenog
iznosa oteeniku, odnosno, moe se desiti da ne naplati nita. To je pitanje,
koje nije reeno u ZOOS, a gde bi Narodna banka Srbije mogla da reaguje,
odreivanjem veeg procenta doprinosa, koji bi izdvajale osiguravajua drutva.
Sigurno je da, u ovakvim situacijama, treba da reaguje i drugi nadleni dravni
organ (ne samo Narodna banka Srbije), obzirom na vei broj oduzetih dozvola i
pokrenutih likvidacionih postupaka protiv domaih osiguravajuih drutava.
4. Nadzor Narodne banke Srbije nad

sprovoenjem graninog osiguranja
O graninom osiguranju govorimo, onda kada vozilo, koje ulazi u poseenu zemlju ne poseduje zelenu kartu, kao dokaz o postojanju osiguranja, kao
ni bilo koje drugo osiguravajue pokrie, koje se predvia sporazumima izmeu
Biroa. U tom sluaju, vozilo, odnosno imalac ili voza istog, mora na granici
poseene zemlje, zakljuiti granino osiguranje sa nekim od domaih osiguravajuih drutava, koja imaju dozvolu za bavljenje ovom vrstom osiguranja. To
osiguranje je kratkorono, obzirom da se zakljuuje za odreeni krai vremenski
period.
Nas, na ovom mestu, najvie interesuje zadnji, navedeni, princip, koji se
odnosi na ulogu Udruenja osiguravajuih organizacija (Nacionalnog biroa)
kod ove vrste osiguranja, zbog toga, to nae zakonodavstvo nije, jasno, odredilo
226
227
228
229
lan 82. i 84. ZOOS

lan 82. ZOOS
lan 88. ZOOS
lan 89. ZOOS
126
Osiguravajua drutva
ulogu ovog instituta kod ove vrste osiguranja, ve je i po ZOIL, kao i po ZOOS,
za nadzor nad sprovoenjem graninog osiguranja, bilo nadleno Ministarstvo
finansija, odnosno, po ZOOS, Narodna banka Srbije. Treba rei da i organ unutranjih poslova vri nadzor nad ispunjavanjem obaveze zakljuenja graninog
osiguranja od strane vozaa vozila sa stranom registracijom230. O drugim obavezama organa unutranjih poslova, ZOOS ne govori.
Visinu i strukuru premije za granino osiguranje propisuje Narodna banka
Srbije. Narodna banka Srbije odreuje i elemente za izraunavanje premije.Kao
to smo rekli, ZOOS predvia da Narodna banka Srbije predvia kriterijume
za izraunavanje premije, kao i za strukturu premije, zatim odreuje minimalni iznos tehnike premije, kao i maksimalni procenat bruto premije, koji jedno
osiguravajue drutvo moe da izdvoji za reijski dodatak. Ako Narodna banka
Srbije, prilikom kontrole poslovanja osiguravajueg drutva, utvrdi da navedeni
elementi nisu uopte primenjeni ili nisu primenjeni na pravilan nain, tada e
naloiti njihovu primenu. U ZOOS nisu spomenute konkretne mere, koje Narodna banka Srbije moe preduzeti prema osiguravajuem drutvu.
Nadzor Ministarstva finansija nad vrenjem javnih ovlaenja

od strane Udruenja osiguravajuih organizacija
Ministarstvo finansija vri nadzor nad vrenjem javnih ovlaenja od strane Udruenja osiguravajuih organizacija (dalje: Udruenje), a ukoliko utvrdi
da se ta javna ovlaenja ne vre u skladu sa Zakonom, tada e naloiti da se
preduzmu mere da se nepravilnosti, uoene u vrenju javnih ovlaenja, uklone.231 Da ponovimo koja javna ovlaenja vri Udruenje: 1) obavlja poslove
nacionalnog biroa osiguranja koji proizlaze iz meunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za tete nastale upotrebom
motornih vozila u zemlji ili inostranstvu; 2) propisuje i tampa obrasce i vri
kontrolu upotrebe meunarodne karte osiguranja vlasnika motornih vozila od
odgovornosti za tete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu, kao i obradu odtetnih zahteva u vezi s tim osiguranjem (zelena karta);
3) vodi Informacioni centar, Biro za naknadu tete i Registar tetnih dogaaja; 4) prikuplja, obrauje, uva, dostavlja, odnosno objavljuje na svom veb sajtu
podatke od znaaja za obavljanje poslova poverenih ovim zakonom, ukljuujui i podatke o postavljenim odtetnim zahtevima po svakoj polisi osiguranja za
primenu bonus-malus sistema, koje su drutva za osiguranje duna da dostavljaju Udruenju; 5) predstavlja drutva za osiguranje pred dravnim i drugim
nadlenim organima u zemlji i meunarodnim organizacijama za osiguranje; 6)
utvruje visinu doprinosa koji uplauju drutva za osiguranje radi obezbeivanja
sredstava za izvrenje poslova Udruenja poverenih ovim zakonom; 7) donosi
kodeks o ponaanju u poslovima obaveznog osiguranja; 8) obavlja druge poslove
utvrene ovim zakonom.Meutim, mora se rei da Udruenje ima obaveze i prema narodnoj banci Srbije. Naime, Udruenje mora da obavesti Narodnu banku
230
231
lan 38. ZOOS

lan 71. ZOOS
127
Srbije o visini doprinosa koji uplauju drutva za osiguranje radi obezbeivanja

sredstava za izvrenje poslova Udruenja, a, isto tako, mora navedenom organu
da dostavi podatke i o primeni bonus-malus sistema232.
ZOIL je detaljnije regulisao odnos Udruenja i nadlenih dravnih organa. ZOOS se ne bavi razliitim situacijama, koje mogu nastati, kada je u pitanju
nepotovanje odredaba Zakona. Na primer, kod zloupotrebe zelenih karata, na
bilo koji nain, zatim kod neplaanja teta po predmetima zelene karte i dr. Znai, mora se definisati ne samo odnos Udruenja i osiguravajuih organizacija,
ve i odnos Udruenja i nadlenih dravnih organa. Ipak, moemo zakljuiti da
je ZOOS, u definisanju navedenih odredaba, poao od regulisanja ovog sistema
putem meunarodnog sporazuma.
Mere koje preduzima Narodna banka Srbije

u sluaju povreda odredaba ZOOS
ZOOS odreuje i mere koje Narodna banka Srbije moe preduzeti, ako
doe do povreda odredaba navedenog Zakona. Te mere su iskljuivo usmerene
ka osiguravajuim drutvima, odnosno, lanovima njihovih poslovodstava. Mere
predviene u ZOOS su nezavisne u odnosu na mere koje su predviene u ZO.
U svakom sluaju, ovde se radi o merama koje se preduzimaju samo u vrenju
nadzora nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti. Te mere su sledee:
1) Narodna banka Srbije moe javno objaviti informacije o neizvravanju ili neblagovremenom izvravanju obaveza drutva ili o poslovanju
drutva suprotno propisima, na teret drutva;
2) Narodna banka Srbije moe oduzeti saglasnost direktoru ili drugom
odgovornom licu u drutvu, datu saglasno Zakonu o osiguranju;
3) Narodna banka Srbije moe privremeno zabraniti drutvu obavljanje
poslova obaveznog osiguranja;
4) Narodna banka Srbije moe oduzeti drutvu dozvolu za obavljanje poslova obaveznog osiguranja;
5) Narodna banka Srbije moe izrei novanu kaznu drutvu, kao i predsedniku, odnosno lanu organa drutva.
Pozitivne i negativne strane regulisanja nadzora nad obaveznim

osiguranjem od autoodgovornosti u ZOOS
Iako se ZOOS primenjuje neto vie od godinu dana, u vreme pisanja
ovog rada, mogu se istai neke njegove pozitivne i negativne strane. No, neemo
govoriti o opravdanosti vrenja nadzora nad osiguranjem, uopte, od strane Narodne banke Srbije, to je regulisano u ZO. Narodna banka Srbije vri nadzor i
nad osiguranjem autoodgovornosti, i to nad svim iniocima ove vrste osiguranja.
Znai, to nije nadzor, samo, nad obavljanjem delatnosti i nad zakonitou rada
jednog osiguravajueg drutva, ve navedeni nadzorni organ ima svoje mesto i
232
lan 70. ZOOS
128
Osiguravajua drutva
kod kontrole drugih institucija, bez kojih ne bi ni moglo da funkcionie obavezno

osiguranje od autoodgovornosti. Pozitivne strane navedenog regulisanja nadzora
nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti su sledee:
1) Osnivanje Informativnog centra, ije podatke koriste, pre svega, oteena lica. Osim oteenih lica, ti podaci su od velike vanosti i za osiguravajua drutva, koja se bave ovom vrstom osiguranja, kao i za sam
nadzorni organ; i
2) Uloga Narodne banke Srbije u odreivanju elemenata premije je veoma znaajna, jer se radi o specifinoj vrsti osiguranja, gde moe doi
do zloupotreba i oteenja treih lica. Zbog toga je bitno da Narodna
banka Srbije odreuje, pre svega, minimalni iznos tehnike premije,
kao i procenat, koji se izdvaja za naknade.
Sa druge strane, vie je negativnih elemenata, koje nalazimo u odredbama
ZOOS, a odnose se na vrenje nadzora. Negativnosti proizlaze, pre svega, iz
nedoreenosti odreenih odedbi, tako da se stie utisak da ZOOS, u ovom delu,
ima dosta praznina, koja se moraju, posebno, tumaiti. Negativne strane navedenog regulisanja nadzora u ZOOS odnose se na sledee:
1) Odreivanje sadrine polise osiguranja od strane Narodne banke Srbije, iako Zakon o obligacionim odnosima predvia isto. Ako je zakonodavac hteo da definie obaveznost istovetne sadrine polise za sva
osiguravajua drutva, koja se bave osiguranjem od autoodgovornosti,
on se morao pozvati na Zakon o obligacionim odnosima;
2) Nadzor nad vrenjem graninog osiguranja vri Narodna banka Srbije,
kako propisuje ZOOS. To proizlazi iz odredbe, koja se odnosi na odreivanje premije za granino osiguranje od strane navedenog nadzornog
organa. Ako je, ve, definisano da premiju odreuje Narodna banka
Srbije, zato nije navedeno da ovaj organ vri nadzor i nad zakljuenim
polisama osiguranja, po ovoj vrsti osiguranja, kao i nad nezgodama,
koje nastanu po tim polisama. Sa druge strane, ZOOS je definisao nadzor nad obavljanjem poslova zelene karte, tako da je regulisao nadzor
nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti, kad je prisutan element inostranosti, ako granino osiguranje, uslovno, moemo uvrstiti
u ovu grupu osiguranja;
3) ZOOS nije naveo mere, koje Ministarstvo finansija, moe da preduzme
u sluaju nepridravanja pravila i neizvrenja naloga od strane osiguravajuih drutava i drugih organizacija. To se odnosi na nadzor nad
vrenjem javnih ovlaenja od strane Udruenja osiguravajuih organizacija. injenica je da je ZO definisao mere, koje Narodna banka Srbije
moe preduzeti, a to smo i pomenuli na poetku rada, ali je bilo bitno
definisati ovlaenja Ministarstva finansija kod vrenja javnih ovlaenja od strane Udruenja osiguravajuih organizacija nad predmetima
zelene karte; i
4) Nadzor Narodne banke Srbije nad Garantnim fondom, morao je biti
definisan na celishodniji nain, kod pitanja naknade tete koju je prou-
129
zrokovalo vozilo osigurano kod osiguravajueg drutva protiv kojeg je

pokrenut steajni postupak. To se odnosi na status Garantnog fonda u
steajnom postupku i mogunost naplate svih isplaenih teta iz steajne mase, a o emu je bilo rei.
ZOOS je, prilikom regulisanja obaveznog osiguranja od autoodgovornosti,
stavio u prvi plan Narodnu banku Srbije. To je i oekivano, ako se uzmu u obzir
odredbe ZO. Isto tako, osiguranje od autoodgovornosti je obavezno, tako da je
intervencija drave ovde neophodna. Ipak, ini se da su, u drugi plan, potisnuta
osiguravajua drutva, koja bi trebala da imaju vei uticaj na rad Udruenja osiguravajuih organizacija, kao i na Garantni fond.
5. Revizija i interna revizija u osiguravajuem drutvu233

Revizija u osiguravajuem drutvu
O reviziji u osiguravajuim drutvima govorimo u okviru dela o nadzoru nad radom tih drutava, iako se praktino radi o davanju miljenja strunog
lica na finansijski izvetaj. Revizija finansijskih izvetaja osiguravajueg drutva
vri se u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji234 kojim se ureuje revizija finansijskih izvetaja, ako u ZO nije drukije ureeno. Sadrinu izvetaja
o obavljenoj reviziji finansijskih izvetaja osiguravajueg drutva blie propisuje
Narodna banka Srbije.
Osiguravajue drutvo obavetava Narodnu banku Srbije o izboru revizora u roku od sedam dana od dana izbora. Narodna banka Srbije daje saglasnost
na izbor revizora u roku od 15 dana od dana prijema tog obavetenja. Prilikom
odluivanja o davanju te saglasnosti Narodna banka Srbije polazi od strune
osposobljenosti revizora i istinitosti i objektivnosti ranije datih izvetaja, odnosno, od toga da li su raniji izvetaji revizora izraeni u skladu sa meunarodnim
standardima revizije. Narodna banka Srbije moe da trai od revizora i dodatna
objanjenja u vezi sa obavljenom revizijom.
Narodna banka Srbije moe u toku vrenja nadzora da zahteva proveru
izvetaja ovlaene revizije od strane ovlaenog revizora koga ona odredi, ako
postoje razlozi za sumnju u ispravnost miljenja ovlaenog revizora. Trokove tog postupka snosi prvobitno ovlaeni revizor, osim ako miljenje ovlaenog revizora koga odredi Narodna banka Srbije ne potvrdi razloge zbog kojih je
Narodna banka Srbije ispitivala ispravnost prvobitnog miljenja, u kom sluaju
trokove snosi Narodna banka Srbije.
O ustanovljenim propustima i nepravilnostima u izvetaju o obavljenoj reviziji i u radu ovlaenog revizora, prilikom obavljanja revizije u osiguravajuem
drutvu, Narodna banka Srbije obavetava organ nadlean za nadzor nad radom
preduzea za reviziju. Narodna banka Srbije posebno obavetava navedeni organ
233
234
Interna revizija i revizija se regulie u lanovima 135.-141. i 196.-201. ZO

Zakon o raunovodstvu i reviziji Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br. 46/06 i 111/09)
130
Osiguravajua drutva
o preduzeima za reviziju koja su obavljala reviziju kod osiguravajuih drutava

kojima je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja i o razlozima za oduzimanje dozvole.
Osiguravajue drutvo dostavlja Narodnoj banci Srbije finansijski izvetaj
na koji je miljenje dala ovlaena revizija. Uz taj izvetaj, osiguravajue drutvo
dostavlja i skraeni finansijski izvetaj, koji objavljuje Narodna banka Srbije.
Interna revizija
Pre nego to preemo na analizu regulisanja interne revizije u osiguravajuim drutvima u ZO, rei emo neto o optim pojmovima vezanim za ovaj
institut. Prilikom sprovoenja interne revizije glavni akteri su subjekat i objekat
ispitivanja. Subjektom interne revizije smatra se organizacija, kompanija, preduzee (pravno lice) koje je uspostavilo internu reviziju. Objekat interne revizije
je obiman i heterogen. Internu reviziju obavljaju interni revizor (fiziko lice) ili
revizorski tim. Informacije dobijene iz oblasti interne revizije utiu na donoenje
vitalnih odluka o buduim namerama kompanije kojima se formuliu poslovne
politike i strategije. U toku istorijskog razvoja poslovnih sistema i interne revizije, osnovni predmet ispitivanja su bile poslovne knjige, efikasnost knjigovodstva i nedozvoljeni delikti. Ovaj predmet je evoluirao u predmete operativnog
nadzora i kontrole nad segmentima kompanije, znaajnim za njeno odravanje i
rast. Struktura uloge interne revizije zavisi od sledeih faktora: 1. veliine kompanije, 2. geografske lokacije, 3. delatnosti kojom se kompanija bavi, 4. poloaja
interne revizije u kompaniji i 5. postojanja i efikasnosti drugih oblika eksternog
nadzora i kontrole i kvaliteta njihovog delovanja. U literaturi razlikujemo podelu predmeta interne revizije na tri segmenta: 1. finansijska revizija (Financial
Auditing), 2.revizija poslovanja (Operational Auditing) i 3. revizija usklaenosti
(Compliance Auditing). Bitni okvirni zadaci u sprovoenju interne revizije su:
finansijska revizija, revizija poslovanja, otkrivanje uzroka slabih taaka u poslovanju, otkrivanje krivinih dela, vetaenja, savetovanja, razvoj kompanije i
uspostavljanje plana zadataka interne revizije za celu kompaniju i smernice za
upravljanje rizicima235.
Osnivanjem Instituta internih revizora u SAD 1941. godine i Institutom
internih revizora u Nemakoj 1956. godine, znatno je ubrzan razvoj interne revizije u preduzeima, a kasnije i u bankama. Ispitivanjem poslovanja u bankama,
lake se shvataju i ocenjuju rizici vezani za ekonomski i finansijski poloaj banke,
bonitet sredstava, dinamika likvidnosti i realnost bilansiranja. Predmet ispitivanja interne revizije u bankama je sloen i heterogen i proao je kroz vie etapa.
No, interna revizija je veoma vana i u osiguravajuim drutvima. Svuda
u svetu, delatnost osiguranja je predmet kako dravnog tako i internog nadzora.
Interni nadzor je: 1. sistem internih kontrola obavljaju ga svi zaposleni tokom
procesa rada u okviru svojih redovnih radnih obaveza i 2. interna revizija is235
Interna i operativna revizija, www.kontroling.ftn.uns.ac.rs/.../INTERNA%20I%20OPERATIVNA%20REVIZIJA%201.pdf
131
pituje poslovanje kroz poslovne promena. Interne kontrole u osiguranju su sintetiki predmet ispitivanja interne revizije. Pored ispitivanja internih kontrola,
interna revizija procenjuje i rizike vezane za status, pravilnike, opte i posebne
uslove osiguranja, tehnike osnove osiguranja, nain i postupak procene i likvidacije teta, rezervaciju teta, prenosne premije, plasmane, reosiguranja i druge
najosetljivije rizike. Poseban akcenat se stavlja na praenju najvanijih postupaka
prilikom sainjvanja godinjih finansijskih izvetaja236.
Osiguravajue drutvo je duno da organizuje internu reviziju, koja je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih poslova. Internu reviziju osiguravajueg
drutva obavlja posebni organizacioni deo u drutvu utvren statutom. Interna
revizija osiguravajueg drutva za svoj rad neposredno odgovara nadzornom odboru drutva. Organi osiguravajueg drutva i zaposleni u osiguravajuem drutvu ne smeju spreavati, ograniavati ili oteavati izvetavanje o nalazima i procenama zaposlenih na poslovima interne revizije u osiguravajuem drutvu. Rad
interne revizije osiguravajueg drutva ureuje se pravilnikom o radu interne
revizije, koji donosi upravni odbor drutva.
Kontrola osiguravajueg drutva

Interna revizija osiguravajueg drutva sprovodi stalnu i sveobuhvatnu
kontrolu svih aktivnosti iz poslovanja drutva, a naroito:
1) kontinuirano praenje, proveru i unapreenje sistema rada u osiguravajuem drutvu;
2) identifikaciju rizika kojima je osiguravajue drutvo izloeno ili se
moe oekivati da bude izloeno;
3) ocenu i vrednovanje uspostavljenog sistema interne kontrole;
4) izdavanje odgovarajuih preporuka za otklanjanje uoenih nepravilnosti i nedostataka i za unapreenje primenjenih postupaka i sistema
rada.
Pod sistemom interne kontrole podrazumevaju se odgovarajue procedure, postupci i radnje, koje je uprava osiguravajueg drutva duna da organizuje
na nain koji odgovara prirodi, sloenosti i rizinosti posla, kao i promenama
uslova poslovanja osiguravajueg drutva koje se mogu predvideti, a u cilju spreavanja nepravilnosti i nezakonitosti u poslovanju drutva.
Interna revizija kontrolie i procenjuje: 1) adekvatnost i primenu propisanih politika i procedura kontrole rizika; 2) raunovodstvene postupke i organizaciju obavljanja raunovodstvenih poslova; 3) pouzdanost i aurnost finansijskih i upravljakih informacija.
Osiguravajue drutvo je duno da pravilnikom o radu interne revizije i
programom rada interne revizije propie obavljanje funkcije interne revizije u
skladu sa naelima struke i praksom interne revizije, meunarodno priznatim
standardima interne revizije i etikim principima interne revizije.
236
Ibidem
132
Osiguravajua drutva
Interni revizori
Za obavljanje poslova interne revizije osiguravajue drutvo mora imati
zaposleno najmanje jedno lice. Osiguravajue drutvo je duno da utvrdi uslove
za imenovanje i razreenje internog revizora, kao i raspored ostalih zaposlenih
u organizacionom delu interne revizije. Lice koje obavlja poslove interne revizije
ne moe obavljati druge poslove u osiguravajuem drutvu, nema ovlaenja i
odgovornost za pripremu akata i druge dokumentacije koja moe biti predmet
interne revizije, niti moe biti lan uprave i nadzornog odbora drutva. Interni revizor, za svaku obavljenu internu reviziju, sastavlja izvetaj. Interni revizor
obavlja poslove interne revizije na nain propisan ovim zakonom.
Rad interne revizije

Program rada i godinji plan rada interne revizije osiguravajueg drutva usvaja nadzorni odbor drutva. Programom rada interne revizije ureuje se,
naroito: jasno i detaljno definisani rizici u oblasti poslovanja u kojima ti rizici
mogu nastati, ciljevi i zadaci interne revizije, kao i prioriteti u vrenju funkcije interne revizije, periodinost, odnosno uestalost aktivnosti interne revizije,
nain sprovoenja programa interne revizije i odgovornost internog revizora s
realizacijom tog programa i stepen obuhvatnosti i detaljnosti interne revizije po
odreenim podrujima poslovanja osiguravajueg drutva. Godinjim planom
rada interne revizije utvruju se planirane aktivnosti interne revizije, a, naroito,
u oblasti poslovanja u kojima e interna revizija izvriti kontrolu poslovanja i
rokove za izvrenje planiranih aktivnosti. Pored obavljanja interne revizije utvrene navedenim programom i planom, interna revizija obavlja pojedinanu reviziju na zahtev nadzornog odbora, odnosno, uprave osiguravajueg drutva.
Interna revizija osiguravajueg drutva sastavlja estomesene i godinje
izvetaje o internoj reviziji. estomeseni izvetaj o internoj reviziji sadri:
1) opis izvrenih kontrola poslovanja (predmet revizije);
2) ocenu naina obrade dokumentacije i postupka zakljuivanja ugovora
o osiguranju i izdavanja polisa i likvidacije teta;
3) nezakonitosti i druge nepravilnosti koje je utvrdila interna revizija u
postupku revizije, sa objanjenjima i posledicama uoenih nepravilnosti i naznaenjem odgovornih lica;
4) predlog mera za otklanjanje utvrenih nepravilnosti i rokove za njihovo sprovoenje;
5) druge konstatacije, ocene i predloge vezane za otklanjanje nepravilnosti koje je utvrdila interna revizija.
Godinji izvetaj o internoj reviziji sadri i: 1) izvetaj o realizaciji programa
rada i godinjeg plana rada interne revizije; 2) rezime znaajnih konstatacija o obavljenoj reviziji; 3) ocenu preduzetih mera za otklanjanje uoenih nepravilnosti.
Interna revizija podnosi izvetaje, istovremeno, i nadzornom odboru i
upravi osiguravajueg drutva. Godinji izvetaj o internoj reviziji, sa miljenjem
133
nadzornog odbora, upravni odbor osiguravajueg drutva razmatra istovremeno

sa finansijskim izvetajem drutva. Upravni odbor osiguravajueg drutva duan
je da uz godinji izvetaj o internoj reviziji, sa miljenjem nadzornog odbora,
skuptini dostavi i izvetaj o merama koje su preduzete povodom nalaza interne
revizije i nadzornog odbora za otklanjanje uoenih nepravilnosti.
Ako interna revizija utvrdi da osiguravajue drutvo ne postupa u skladu
sa pravilima o upravljanju rizikom i zbog toga drutvu preti nelikvidnost ili nesolventnost ili utvrdi da je ugroena sigurnost poslovanja, odnosno, da su ugroeni interesi osiguranika, duna je da o tome odmah, a najkasnije u roku od
24 asa od trenutka saznanja, obavesti upravu i nadzorni odbor osiguravajueg
drutva. Ako interna revizija utvrdi da uprava, odnosno, lanovi uprave ili lica sa
posebnim ovlaenjima osiguravajueg drutva ne postupaju u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, duna je da o tome odmah, a najkasnije u roku od 24
asa od trenutka saznanja, obavesti nadzorni odbor tog drutva.
VII) DELATNOST AKTUARA

Nauna disciplina kojom se bave aktuari naziva se aktuarstvo. Aktuar je
strunjak koji poseduje znanja iz matematike, finansijske matematike, matematike osiguranja, matematike statistike i teorije rizika237 i koji se koristei matematike metode teorije verovatnosti, statistike i matematike bavi problemima
finansijske neizvesnosti i rizika. Posao aktuara za projekciju buduih dogadaja
ukljuuje analizu podataka iz prolosti, razvoj modela i procenu postojeih rizika. Veina aktuara radi poslove koji su vezani u delatnosti, kako osiguranja, tako
i penzijskog osiguranja. Aktuarska znanja potrebna su dravnim organima odgovornim za nadgledanje rada i poslovanja osiguravajuih drutava i penzijskih
fondova. Aktuari rade na kalkulacijama premija osiguranja, odreivanju rezervi
osiguranja, razvoju osiguravajuih proizvoda, kao i upravljanju imovinom i obvezama i drugim poslovima vanim za rad osiguravajuih drutava. No, na prvom mestu, aktuarstvo i rad aktuara je neophodan za egzistenciju osiguravajuih
drutava.
Definisanje aktuarstva u ZO238

Aktuarske poslove, u smislu ovog zakona, obavljaju ovlaeni aktuari.
Ovlaeni aktuar je lice koje je dobilo ovlaenje Narodne banke Srbije za obavljanje aktuarskih poslova. Uslove za sticanje zvanja ovlaenog aktuara propisuje Narodna banka Srbije. Ovlaenog aktuara imenuje direktor osiguravajueg
drutva.
Ovlaeni aktuar daje miljenje o sledeem: 1) nain izraunavanja tarifa
premija; 2) formiranje tehnikih rezervi koje moraju biti obrazovane u skladu sa
237
238
Koovi J., Uloga i znaaj aktuarske profesije u razvoju trita osiguranja, Savetovanje
Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova, str.221
Aktuarstvo se u ZO regulie u lanovima 181.-195.
134
Osiguravajua drutva
ZO; 3) akti poslovne politike u postupku njihovog donoenja, odnosno, u postupku izmena i dopuna i primeni akata poslovne politike; 4) finansijski izvetaji i godinji izvetaj o poslovanju drutva; 5) izvetaj o sprovoenju politike
saosiguranja i reosiguranja; 6) obraunavanje matematike rezerve, to mora biti
u skladu sa ZO; 7) prenos portfelja osiguranja. Ovlaeni aktuar izraunava, odnosno, daje miljenje o margini solventnosti i obavlja druge aktuarske poslove,
u skladu sa ZO. Nadleni organi osiguravajueg drutva duni su da u postupku
donoenja, odnosno, utvrivanja navedenih akata, razmotre miljenje ovlaenog aktuara. Miljenje ovlaenog aktuara dostavlja se i internoj reviziji i nadzornom odboru osiguravajueg drutva. Sadrinu miljenja ovlaenog aktuara
blie propisuje Narodna banka Srbije.
Nezavisnost i samostalnost aktuara

Ovlaeni aktuar nezavisan je i samostalan u vrenju poslova. Ovlaeni
aktuar duan je da obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom i pravilima aktuarske struke, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom. Kad ovlaeni
aktuar uoi nepravilnosti u poslovanju osiguravajueg drutva, duan je da upravi i nadzornom odboru drutva predloi mere za otklanjanje uoenih nepravilnosti. Osiguravajue drutvo duno je da obezbedi ovlaenom aktuaru stalni i
nesmetani pristup podacima o poslovanju koji su mu neophodni i koje ovlaeni
aktuar zatrai u vezi sa obavljanjem aktuarskih poslova.
Za ovlaenog aktuara ne moe biti imenovano lice koje u osiguravajuem
drutvu obavlja funkciju lana uprave, odnosno nadzornog odbora i internog
revizora drutva. Nadzor nad radom ovlaenih aktuara vri Narodna banka Srbije. Ako se ovlaeni aktuar, prilikom vrenja poslova iz svoje nadlenosti, ne
pridrava obaveza propisanih ovim zakonom, Narodna banka Srbije moe izrei
mere upozorenja ili oduzimanja ovlaenja za obavljanje aktuarskih poslova.
Narodna banka Srbije moe ovlaenom aktuaru izrei meru upozorenja,
ako ovlaeni aktuar ne postupi u skladu sa pravilima ZO. Narodna banka Srbije
reenjem oduzima ovlaenje za obavljanje poslova ovlaenog aktuara, ako je:
1) ovlaenje dobijeno na osnovu neistinitih i netanih podataka; 2) ovlaeni
aktuar bezuslovno osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje aktuarskih poslova; 3) ovlaeni aktuar i pored izreene mere upozorenja
ponovo postupio protiv propisa, kao i protiv pravila aktuarske struke.
Ako posle imenovanja ovlaenog aktuara Narodna banka Srbije imenovanom licu oduzme ovlaenje, odnosno, ako u vezi sa imenovanim licem nastupe okolnosti koje se odnose na nespojivost poslova, direktor osiguravajueg
drutva duan je da imenuje novog ovlaenog aktuara, u roku od 30 dana od
dana dostavljanja reenja o oduzimanju ovlaenja za obavljanje poslova ovlaenog aktuara, odnosno, od dana nastupanja navedenih okolnosti.
Osiguravajue drutvo, miljenje aktuara

i Narodna banka Srbije
Ako nadleni organ osiguravajueg drutva ne prihvati miljenje ovlaenog aktuara, osiguravajue drutvo je duno da, u roku od 15 dana, o tome oba-
135
vesti Narodnu banku Srbije i da navede razloge zbog kojih taj organ nije prihvatio
miljenje ovlaenog aktuara. U ovom sluaju, Narodna banka Srbije moe doneti reenje kojim e naloiti preduzimanje odgovarajuih mera. Ako ovlaeni
revizor utvrdi da finansijski izvetaj osiguravajueg drutva ne prikazuje istinito i
objektivno stanje imovine, kao i rezultate poslovanja, taj izvetaj drutvo dostavlja u roku od pet dana ovlaenom aktuaru koji je sainio miljenje na finansijski
izvetaj tog drutva. Ovlaeni aktuar je duan da preispita svoje miljenje u roku
od 30 dana od dana dostavljanja tog izvetaj i o tome obavesti nadleni organ
osiguravajueg drutva koji je usvojio finansijski izvetaj.
Ako se ovlaeni aktuar ne sloi sa izvetajem o obavljenoj reviziji, osiguravajue drutvo je duno da u roku od sedam dana od dana prijema miljenja
ovlaenog aktuara o tome obavesti Narodnu banku Srbije. Narodna banka Srbije se moe saglasiti sa miljenjem ovlaenog aktuara ili sa izvetajem o obavljenoj reviziji ili da ima svoje miljenje, o emu obavetava osiguravajue drutvo.
Narodna banka Srbije donosi reenje kojim nalae osiguravajuem drutvu mere
za otklanjanje uoenih nepravilnosti, a drutvo je duno da postupi po reenju
i o tome pismeno obavesti Narodnu banku Srbije, u roku od 30 dana od dana
donoenja reenja.
Narodna banka Srbije moe u toku vrenja nadzora da zahteva proveru miljenja ovlaenog aktuara od strane ovlaenog aktuara koga ona odredi, ako postoje razlozi za sumnju u ispravnost miljenja ovlaenog aktuara. Trokove ovog
postupka snosi osiguravajue drutvo, osim, ako miljenje ovlaenog aktuara
koga odredi Narodna banka Srbije potvrdi ispravnost miljenja ovlaenog aktuara koga je odredilo drutvo, u kom sluaju trokove snosi Narodna banka Srbije.
*
**
Da izdvojimo ono to je najvanije za aktuarstvo i rad aktuara. Osiguravajua drutva, kao i drutva koja se bave reosiguranjem, pre poetka obavljanja
poslova osiguranja moraju imenovati ovlaenog aktuara. Imenovani ovlaeni
aktuar utvruje ispravnost obrauna tehnikih rezervi, a pri tome, proverava da
li osiguravajue drutvo poseduje odgovarajue podatke za obraun tehnikih rezervi kao i njihovu verodostojnost, odnosno, da li su metodi i osnove obrauna
tehnikih rezervi u skladu s pravilima aktuarske struke i vaeim propisima, kao
i da li se oblikuju tehnike rezreve osiguranja, tako da omoguuju trajno ispunjavanje svih obaveza osiguravajueg drutva iz ugovora o osiguranju. Imenovani
ovlaeni aktuar odgovoran je i za pitanje, da li se oblikuju premije osiguranja
u skladu sa aktuarskom strukom i vaeim propisima, kao i da li su oblikovane,
tako da omoguavaju trajno ispunjavanje svih obaveza osiguravajueg drutva iz
ugovora o osiguranju. Spomenuti obraun odgovarajue tehnike rezerve obavlja
se na osnovu priznatih aktuarskih postupaka, a pravilnost obrauna odgovarajue
tehnike rezereve treba da potvrdi imenovani ovlaeni aktuar u svojeruno potpisanom miljenju imenovanog ovlaenog aktuara o obraunu odgovarajue tehnike rezerve. Miljenje je sastavni deo godinjeg izvetaja osiguravajueg drutva,
a u njemu se navodi koji su metodi obrauna odgovarajue tehnike rezerve kori-
136
Osiguravajua drutva
ene za pojedinu vrstu osiguranja. Imenovani ovlaeni aktuar duan je, takoe,
da izradi miljenje o oblikovanju iznosa premija i tehnikih rezervi osiguranja.
Kad je u pitanju Srbija, ranije je postojao veliki problem sa ovlaenim
aktuarima i polaganjem strunog ispita za ovlaenog aktuara. Primarni uslov za
dobijanje zvanja ovlaenog aktuara je bio rad na aktuarskim poslovima u praksi, a ne strunost. Kad su u pitanju druge zemlje, situacija je drugaija. Naime,
u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, SAD i u drugim zemljama, postoje jaka
udruenja aktuara239.
VIII) STATUSNE PROMENE

ZO posebnu panju posveuje statusnim promenama osiguravajuih drutava, kao i drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju240. No, posebno
je izdvojeno regulisanje statsunih promena drutva za uzajamno osiguranje.
Osiguravajue drutvo moe vriti spajanje s drugim drutvom za osiguranje ili podelu na dva ili vie drutava za osiguranje, ali, samo, uz saglasnost
Narodne banke Srbije. Spajanje se vri po optim pravilima koja su regulisana
zakonodavstvom, koje ureuje privredna drutva. Isto se moe rei i kad je u pitanju podela osiguravajueg drutva. Drutvo za posredovanje u osiguranju, odnosno, drutvo za zastupanje u osiguranju ili agencija za pruanje drugih usluga
u osiguranju moe vriti spajanje s drugim drutvom za posredovanje, odnosno,
zastupanje u osiguranju ili agencijom za pruanje drugih usluga u osiguranju
ili podelu na dva ili vie drutava za posredovanje, odnosno, zastupanje u osiguranju ili agencije za pruanje drugih usluga u osiguranju, ali, opet, samo uz
saglasnost Narodne banke Srbije. Interesantno je da zakonodavac nije posvetio
panju transformisanju drutva za posredovanje u drutvo za zastupanje. O tome
nema rei ni u odredbama koje se posveene ovim drutvima. Drutvo za osiguranje, drutvo za posredovanje, odnosno, drutvo za zastupanje u osiguranju
i agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju moe promeniti oblik organizovanja samo uz saglasnost Narodne banke Srbije, u skladu sa zakonom. Na sve
navedene statusne promene primenjuju se zakonske odredbe koje se odnose na
osnivanje tih drutava. To znai da se moraju ispuniti svi uslovi koji su odreeni
u ZO, kad je u pitanju stvaranje novog subjekta.
1. Pretvaranje drutva za uzajamno osiguranje u

akcionarsko drutvo za osiguranje
ZO posebno ureuje mogunost transformisanja drutva za uzajamno
osiguranje u akcionarsko drutvo za osiguranje. Logino je da zakonodavac posveuje veu panju ovoj mogunosti, imajui u vidu da su mnoga pravila zajed239
240
Koovi J., nav.delo, str.228

Statusne promene se u ZO reguliu lanovima 214.-220.
137
nika za oba oblika osiguravajuih drutava, kao i da je iznos poetnog fonda sigurnosti isti i za akcionarsko drutvo i za drutvo za uzajamno osiguranje. Znai,
drutvo za uzajamno osiguranje moe promeniti oblik organizovanja u akcionarsko drutvo za osiguranje, ako ispunjava uslove za osnivanje tog drutva, u
skladu sa zakonom. Na promenu oblika organizovanja drutva za uzajamno
osiguranje u akcionarsko drutvo za osiguranje, shodno se primenjuju odredbe
zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea koje se odnose na promenu
oblika organizovanja drutva, ako tim zakonom pojedina pitanja nisu drukije
ureena241. Odluku o promeni oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje donosi skuptina ovog drutva. Skuptina donosi navedenu odluku troetvrtinskom veinom glasova od ukupnog broja prisutnih lanova skuptine,
ako statutom drutva za uzajamno osiguranje nije predviena vea kvalifikovana
veina. Uprava drutva za uzajamno osiguranje duna je da, uz poziv za sednicu
skuptine, svim lanovima dostavi i predlog odluke o promeni oblika organizovanja, sa poukom o pravu na prigovor o promeni oblika organizovanja i pravnim
posledicama koje iz toga proizlaze. Svaki lan drutva za uzajamno osiguranje
moe najkasnije u roku od tri dana do dana odreenog za zasedanje skuptine
podneti pismeni prigovor na promenu oblika organizovanja drutva. Na odluku o promeni oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje saglasnost
daje Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije e odbiti davanje saglasnosti,
ako oceni da se promenom oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje
mogu ugroziti interesi lanova drutva. Ti interesi mogu biti razliiti, ako imamo
u vidu broj lica koji je potreban, da bi se osnovalo drutvo za uzajamno osiguranje, kao i injenicu da je taj broj razliit u zavisnosti, da li se drutvo za uzajamno osiguranje bavi ivotnim ili neivotnim osiguranjima. Isto tako, drutvo za
uzajamno osiguranje, kao to je reeno, moe biti osnovano ili sa ogranienim ili
sa neogranienim doprinosom, pa i to treba imati u vidu prilikom transformacije ovog drutva u akcionarsko. Zbog toga je veoma bitno da se tano odrede
interesi svakog lana drutva u ovakvoj situaciji.
Odluka o promeni oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje
sadri nominalni iznos osnovnog kapitala, iznos na koji glase akcije i nain utvrivanja uea pojedinih lanova u kapitalu i druge elemente koje sadri ugovor o osnivanju akcionarskog drutva za osiguranje. Nominalni iznos osnovnog
kapitala ne moe da prelazi vrednost imovine drutva za uzajamno osiguranje,
umanjenu za obaveze tog drutva na dan utvrivanja iznosa. Ako tom odlukom
nije drugaije odreeno, svi lanovi drutva za uzajamno osiguranje uestvuju u
osnovnom kapitalu akcionarskog drutva za osiguranje. Uee pojedinog lana
drutva za uzajamno osiguranje u akcionarskom kapitalu, ako lanovi nisu sa
istim ueem, moe se odrediti na osnovu visine osigurane sume, visine doprinosa (premije), visine traenog pokria za sluaj ivotnog osiguranja, kriterijuma za raspodelu vika i vremena trajanja lanstva u drutvu. Svaki lan drutva za uzajamno osiguranje koji je uloio prigovor na odluku o promeni oblika
organizovanja drutva ima pravo na isplatu svog uea u kapitalu drutva. Na
osnovu ovih odredaba ZO, moemo govoriti, pre svega, o razlici izmeu osnivaa i lanova drutva za uzajamno osiguranje, o emu je, napred, ve bilo rei.
241
138
Osiguravajua drutva
injenica je da se kod odreivanja osnovnog kapitala u akcionarskom drutvu, o

tome treba voditi rauna. Meutim zakonodavac je postavio vei broj kriterijuma, na osnovu kojih se moe odrediti uee svakog lana u kapitalu akcionarskog drutva. Vee dileme nema, kad su u pitanju visina osigurane sume, visina
doprinosa, tj. premije i visina pokria kod ivotnog osiguranja, mada bi statutom
drutva za uzajamno osiguranje, ova pitanja morala da budu detaljnije definisana. Postavlja se pitanje da li se u istu ravan mogu staviti ova tri kriterijuma.
Smatramo da se, ovde, ne mogu primenjivati pravila koja se primenjuju, npr. u
steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava, odnosno, da prednost mora
da ima kriterijum visine doprinosa ili premije, obzirom da drutvo nastavlja da
ivi, ali kroz drugi oblik. to se tie kriterijuma raspodele vika, on zavisi od
vrste drutva za uzajamno osiguranje (da li je sa ogranienim ili neogranienim
doprinosom). Smatramo da ovaj kriterijum ima vie smisla kod drutva za uzajamno osiguranje sa neogranienim doprinosom. Zadnji, pomenuti, kriterijum se
odnosi na vreme trajanja lanstva u drutvu. O tome smo, ve, govorili, ali, dodaemo da bi presudan kriterijum morao da bude uplaeni doprinos, odnosno,
visina premije.
Kao to vidimo, odredbe ZO koje se odnose na transformisanje drutva za
uzajamno osiguranje u akcionarsko drutvo odnose se samo na odluku nadlenog organa u drutvu o transformaciji, kao i na udeo u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva. Pitanja koja nisu regulisana, a koja je neophodno definisati,
su sledea: 1. Nain namirenja (isplate) onih lanova drutva za uzajamno osiguranje, koja ne glasaju za transformisanje drutva, odnosno, koja ne ele udeo
u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva; 2. Neophodnost blieg definisanja
navedenih kriterijuma za odreivanje udela u osnovnom kapitalu akcionarskog
drutva, odnosno, jasnije odreivanje njihovog redosleda; i 3. Mogunost transformisanja drutva za uzajamno osiguranje koje se bavi ivotnim osiguranjima
u akcionarsko drutvo koje bi se bavilo neivotnim osiguranjima. Takva mogunost nije navedena u ZO.
2. Udruenje drutava za osiguranje

ZO sadri odredbu da se drutva za osiguranje mogu udruivati u udruenja drutava za osiguranje. Dalje, ZO odreuje da se na ta udruenja primenjuju
se odredbe zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea. Kad govorimo
o organizovanju drutava za osiguranje ili osiguravajuih drutava u udruenje,
postavljaju se dva pitanja. Prvo se odnosi na injenicu da li se to organizovanje
odnosi na sve subjekte, koji se, na bilo koji nain, bave pruanjem usluga osiguranja, to bi, osim akcionarskog i drutva za uzajamno osiguranje, obuhvatilo i
drutva za posredovanje i zastupanje u osiguranju, kao i agenciju za pruanje
drugih usluga u osiguranju? Drugo pitanje se odnosi na injenicu da, ve, postoji
Udruenje osiguravajuih organizacija, koje vri poslove vezane za meunarodno
osiguranje autoodgovornosti i koje je, posebno, regulisano u drugim zakonskim
izvorima i da bi se, prilikom, osnivanja, napred spomenutog, Udruenja, moralo
voditi rauna o nazivu te organizacije, kako ne bi dolo do zabune?
139
Prvo, ne bi trebalo da se u isto Udruenje zajedno organizuju i drutva

koja se bave direktnim pruanjem usluga osiguranja (akcionarska drutva za osiguranje i drutva za uzajamno osiguranje) i drutva koja se bave posredovanjem
i zastupanjem, odnosno, agencije. Dva razloga postoje za navedeno. Prvi razlog
se odnosi na samu injenicu da se radi o potpuno razliitim subjektima, u statusnom obliku. Ne samo to, uslovi za osnivanje su razliiti, delatnost kojima se
bave ti subjekti, odgovornost, itd. Drugi razlog se odnosi na samu unutranju
strukturu ovih subjekata i probleme koje imaju u poslovanju. Ta struktura i ti
problemi su razliiti, tako da bi bilo najuputnije da se navedena drutva organizuju u posebne asocijacije.
Drugo, Udruenje osiguravajuih organizacija ili drutava ve postoji i
ono obavlja poslove vezane za osiguranje autoodgovornosti sa elementom inostranosti, tj. za sistem zelene karte. Udruenje osiguravajuih organizacija ima,
Zakonom, odreena ovlaenja u sistemu zelene karte. Udruenje osiguravajuih
organizacija obavlja ulogu Nacionalnog biroa nae zemlje. Uloga Udruenja osiguravajuih organizacija nije, samo, odreena meunarodnim izvorima, koji definiu ulogu i ostalih Biroa zemalja lanica Saveta biroa (glavnog organa u ovom
sistemu), ve i odredbama ZOOS. Udruenje predstavlja osiguravajua drutva
pred nadlenim dravnim i drugim organima, kao i pred meunarodnim organizacijama za osiguranja. Kada govorimo o Udruenju kao predstavniku osiguravajuih drutava, definiemo njegovu ulogu kao Biroa osiguranja, centralnog
organa u oblasti osiguranja. Udruenje moe predstavljati sva osiguravajua drutva, a, isto tako, moe predstavljati pojedina drutva, kada je potrebno reiti
neko posebno pitanje. To vai i za domae i za meunarodne organe. Udruenje
predstavlja osiguravajua drutva, pre svega, pred nadlenim dravnim organima (Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije), a u meunarodnim
okvirima, Udruenje vri navedenu funkciju pred Savetom biroa. Ne treba iskljuiti i injenicu, da Udruenje moe predstavljati osiguravajua drutva i pred
drugim domaim organima, kao i pred meunarodnim, pre svega, pred drugim
Nacionalnim biroima. Ono to je bitno, jeste da Udruenje pred meunarodnim
organima, kao predstavnik osiguravajuih drutava, reava probleme vezane za
odtetne zahteve.
Zbog navedenog, ne bi bilo dobro da se ta asocijacija naziva Udruenje
drutava za osiguranje ili osiguravajuih drutava. Ali, u ZO je navedeno samo
da se moe raditi o vie udruenja, jer se govori u mnoini. U ZO, nema rei o
tome, na koja se drutva odnose ta udruenja, kao i o tome da postoji Udruenje
osiguravajuih organizacija koje se bavi navedenim poslovima osiguranja.
*
**
Moemo rei da statusne promene nisu do kraja ureene u ZO. To se ne
odnosi samo na drutvo za uzajamno osiguranje, ve i na drutvo za posredovanje, odnosno, zastupanje u osiguranju. Postavlja se pitanje, zbog ega je zakonodavac, u posebnom odeljku ZO, regulisao ovo pitanje. Mnogo bi bilo preglednije
140
Osiguravajua drutva
i jasnije da je to uinio u okviru odredaba o samom drutvu. Pozivanje na zakonodavstvo koje ureuje status privrednih drutava je neophodno, ali samo u optem smislu. Meutim, u ZO nisu ureena neka pitanja koja su direktno vezana
za ova drutva i delatnost kojom se bave.
IX) STATUS OSIGURAVAJUIH DRUTAVA

U PRAVU EU
O pravu EU koje, izmeu ostalog, regulie osiguranja i rad osiguravajuih
drutava bilo je, ve, rei do sada, a bie rei i kasnije, ali emo, sada, predstaviti
ono to je najvanije, ato su odredbe Direktiva EU u ovoj oblasti, odnosno, analiziraemo ono to su te Direktive EU regulisale, a to je, delimino, uticalo i na
nae zakonodavstvo. U ovom odeljku emo, o regulisanju statusa osiguravajuih
drutava u pravu EU, govoriti uopteno, imajui u vidu da treba posvetiti panju
onome to je najvanije za status navedenih privrednih subjekata, a da bi detaljno analiziranje svih odredaba Direktiva EU (dalje: Direktive) koje reguliu ovu
materiju, prevazilazilo okvire ovog rada.
Da bi jedinstveno trite moglo da funkcionie, Direktive za ivotno i neivotno osiguranje predvidele su niz pravila koja se odnose na davanje dozvole
za rad i kontrolu poslovanja i koja su drave lanice morale da integriu u svoje
nacionalno zakonodavstvo242.
Direktive daju mogunost da nacionalni propisi prihvate tradicionalno
razvrstavanje osiguranja, vodei rauna o tome da one vrste i grupe osiguranja
koje predviaju Direktive ne budu izostavljene. Direktive utvruje pravilo da se
odreena vrsta osiguranja moe sprovoditi, samo, ako je navedeno u dozvoli za
rad. Direktive sadre klasifikaciju osiguranja na dve osnovne grupe: neivotna i
ivotna osiguranja. Direktive dozvoljavaju da osiguravajua drutva koja su osnovana kao meovita, mogu i dalje da obavljaju i ivotna i neivotna osiguranja243.
Direktiva neivotnog osiguranja predvia uslove pod kojima osiguravajue drutvo koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova u jednoj ili vie vrsta
osiguranja, moe da obavlja i vrste osiguranja za koje nije dobilo dozvolu. Znai,
predvia se da se osiguravajua drutva mogu baviti i poslovima osiguranja i
poslovima koji su neposredno povezani sa poslovima osiguranja, jer su sredstva
osiguranja strogo namenska i slue za plaanje obaveza iz ugovora o osiguranju,
pa se ne sme dozvoliti da se izvravanjem obaveza iz drugih poslova, ugrozi poloaj osiguranika244.
Direktive predviaju dva oblika osiguravajuih drutava, kao i veina nacionalnih zakonodavstava: akcionarsko drutvo i drutvo za uzajamno osiguranje.
242
Pak J., Harmonizacija propisa o osiguranju sa Direktivama Unije, Harmonizacija

domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije: Osiguranje, Sloboda kretanja
robe i kapitala, Pravo konkurencije, Institut za uporedno pravo, Monografija 153,
Beograd 2004., str. 10
243
244
Pak J., nav.delo, str.11

141
Delatnost drutva za uzajamno osiguranje nije ograniena na neko podruje245.

I ovde vidimo da je od izuzetnog znaaja za jedno trite osiguranja, da drutva
za uzajamno osiguranje mogu obavljati delatnost osiguranja bez ogranienja na
pojedine vrste.
Kao to je reeno, Direktive predviaju da se osiguravajua drutva mogu
baviti samo onim vrstama osiguranja, koja su navedena u dozvoli koju je izdao
nadleni organ za nadzor osiguranja.
Pravo osiguranja u EU veliki znaaj daje aktuarstvu. Veoma je bitno utvrditi koje lice moe da obavlja poslove aktuara, kao i posledice neimenovanja aktuara u odreenom roku, zatim uslove za njegovo razreenje, strunu spremu,
poslove koje obavlja, itd.
Kod nas se ne sprovodi osiguranje pravne zatite koje je, inae, veoma
razvijeno u drugim zemljama. Posebna Direktiva regulie ovu vrstu osiguranja,
koja zahteva da se obrada teta vri odvojeno od drugih poslova. Osiguravajua
drutva koja obavljaju vie vrsta osiguranja uz osiguranje pravne zatite pribegavaju prenosu ovih poslova na druga drutva i tako izbegavaju sukob interesa, a
to se zahteva u Direktivi. Zakonska mogunost prenosa izdvojenih poslova na
druga lica omoguila bi da se osiguranjem pravne zatite bave i osiguravajua
drutva koja osiguravaju i druge imovinske rizike.
Direktive odreuju da se, kod prenosa portfelja, sprei povreda interesa
osiguranika zbog promene osiguravaa. Moraju se odrediti uslovi pod kojima e
se transakcija obaviti. Ti uslovi se odnose na izbor osiguravaa na koji se ugovori
o osiguranju prenose, dokumenta koja se podnose uz zahtev za izdavanje dozvole za prenos tih ugovora, nain odluivanja o tom zahtevu i dr.246.
Solventnost osiguravajuih drutava zavisi od visine osnovnog kapitala,
naina na koji se prati osigurani rizik, plasiranja slobodnih sredstava i formiranja odgovarajuih rezervi. Potrebno je utvrditi pravila ija e primena garantovati finansijsku stabilnost osiguravaa.
Direktive ne predviaju koliki osnivaki kapital osiguravai moraju da
imaju, ali polaze od toga da je taj kapital znaajan, obzirom da ini jednu od
stavki koja ini marginu solventnosti osiguravaa. Osnivaki kapital zavisi od
ekonomskih prilika u jednoj zemlji, razvijenosti osiguranja, iskustva u poslovanju i nivoa potrebne zatite osiguranika. No, previsok iznos osnivakog kapitala
moe da dovede do nemogunosti poslovanja247. Zakonodavac u Srbiji nije potovao ovo pravilo, prilikom usvajanja ZO. To je, kao to smo rekli, dovelo do
oduzimanja dozvole za rad velikom broju osiguravajuih drutava, to nije, samo
po sebi, negativno, ali kriterijum ispunjenja uslova koji se odnosi na iznos osnivakog kapitala nije smeo da bude presudan kod prestanka rada ovih subjekata.
Margina solventnosti je slobodni kapital osiguravaa u iznosu koji omoguava izvrenje obaveza osiguravaa. Direktive su margini solventnosti posvetile veliku panju. Zemlje lanice EU su integrisale pravila Direktive o margini
245
246
247

142
Osiguravajua drutva
solventnosti, uglavnom, donoenjem podzakonskih akata u kojima je, u potpunosti, prihvaen nain njenog utvrivanja na osnovu teta i premije. Prva Direktiva o neivotnom osiguranju i prva Direktiva o ivotnom osiguranju utvruju nain izraunavanja margine solventnosti, tako da drave lanice moraju da
utvrde pravila o margini solventnosti posebno za navedene grupe osiguranja. Nije
ostavljena mogunost da drave lanice primene neki drugi nain izraunavanja.
Direktive sadre odredbe i o garantnom fondu. On ini 1/3 margine solventnosti. No, garantni fond, odnosno, njegova visina zavisi od ekonomske situacije u jednoj zemlji i snage osiguravaa248.
Direktive predviaju da osiguravajua drutva moraju da raspolau sredstvima koja su potrebna za izvrenje tekuih obaveza u uslovima oekivanog
ponaanja rizika i rezervama koja su potrebna za izravnavanje rizika u vremenu koje obezbeuje izvrenje obaveza i kada ponaanje rizika odstupa od oekivanog, kao to je to sluaj kod masovnih i katastrofalnih teta. No, Direktive
su ostavile zemljama lanicama da blie reguliu ovu materiju. Tehnike rezreve
moraju da pokriju tekue obaveze u poslovnoj godini, a rezerve sigurnosti se
formiraju najee tako to se jedan deo dobiti izdvaja u poseban fond. Sva zakonodavstva moraju da posvete vie panje matematikoj rezervi. Aktuari moraju
da uzmu u obzir budue obaveze osiguravaa po osnovu svakog pojedinanog
ugovora, kao i sve isplate na koje osiguranik ima pravo, ukljuujui i trokove i
proviziju249.
Kod plasmana sredstava osiguranja, osiguravajue drutvo mora da vodi
rauna o pravilima koja imaju zadataka da spree da se ulaganjem, koje nije
ogranieno, ugroze fondovi osiguranja. Direktive su predvidele i vrstu i nain
plasmana sredstava osiguravaa. Kod plasmana sredstava osiguranja, jedno od
vanijih pitanja je da li se sredstva mogu ulagati u obveznice ili druge hartije od
vrednosti kojima se trguje na tritu hartija od vrednosti u drugim zemljama.
Direktive predviaju iroka ovlaenja subjekata koja sprovode nadzor
nad radom osiguravajuih drutava. Isto tako, Direktive ostavljaju dravama lanicama odluku koji organ e sprovoditi poslove nadzora. Nadzor mora da bude
takav da omogui primenu pravila koja su utvrena u Direktivama.
Po Direktivama, poslove reosiguranja treba da obavljaju samo domaa
osiguravajua drutva koja se bave samo tim poslovima250.
Kad je u pitanju saosiguranje, u EU se razvija komunitarno osiguranje.
Direktiva o saosiguranju (br. 78/477 od 30.05.1978.), omoguava osiguravaima
koji imaju sedite u nekoj od drava lanica da rizik prenesu i na osiguravajua
drutva iz drugih zemalja lanica, pri emu vodei osigurava ne mora da ima
sedite u dravi u kojoj se nalazi rizik251.
248
249
250
251

143
Direktiva koja regulie rad posrednika doneta je 1976.godine (77/92 od

13.12.1976. zamenjena Direktivom br. 2002/92 od 9.12.2002.) na sveobuhvatan
nain regulie obavljanje delatnosti posrednika. Posredovanje u osiguranju moraju obavljati kvalifikovana lica na celom podruju EU sa jednom dozvolom, bez
ogranienja i diskriminacije. Delatnost posredovanja se mora obavljati uz posedovanje strunih znanja, zatim, poslovi posredovanja i posrednici se moraju
upisivati u registar, a odgovornost posrednika za tete se mora osigurati. Treba
razlikovati agente od brokera osiguranja. Isto tako, treba posebno regulisati delatnost jednih i drugih. No, brokerima treba posvetiti veu panju, jer za njihov
rad ne odgovara osigurava 252.
Spomenuemo i Direktivu o voenju knjigovodstva u osiguranju, koja sadri niz pravila koja se moraju prihvatiti u svim dravama koja imaju nameru da
postanu lanice EU. Velike razlike koje postoje u strukturi i sadraju u bilansima
osiguravaa koji imaju sedite u dravama lanicama morale su da se otklone,
obzirom na prekogranine delatnosti osiguravaa i potrebu saradnje nadlenih
organa zanadzor drava u kojima se pruaju usluge i drava u kojima je ugovor
o osiguranju zakljuen. Direktiva o godinjim i konsolidovanim raunima osiguravaa (br.91/674 od 19.12.1994.) utvrdila je istu strukturu i iste nazive stavki
u bilansima osiguravajuih drutava. Uporedivost knjigovodstvenih podataka je
od velikog znaaja za ocenu solventnosti osiguravaa i nju treba obezbediti i kod
nas, za naa osiguravajua drutva, obzirom na to da e saradnja izmeu osiguravaa u Evropi biti sve vea, a samim tim i potreba da se rezultati poslovanja
naih osiguravaa i onih koji posluju u drugim zemljama Evrope, lake i tanije
utvrde. Zadatak Direktive o voenju knjigovodstva u osiguranju je da obezbedi
detaljno regulisanje nadzora akata i izvetaja osiguravajuih drutava253.
*
**
Analizirajui odredbe naeg zakonodavstva o osiguranju, moramo zakljuiti, da su prihvaena samo neka od pravila koja su definisana u spomenutim
Direktivama. To se ne odnosi samo na osnivanje i status osiguravajuih drutava,
ve i na regulisanje posrednika i zastupnika u osiguranju, a naroito na status
stranih osiguravajuih drutava na naoj teritoriji, o emu e, kasnije, biti rei.
Moramo rei da su Direktive ostavile irok prostor zemljama lanicama za regulisanje ove oblasti. To se, naroito, odnosi na osnivaki kapital. No, sa druge
strane, velika panja je posveena margini solventnosti i garantnom fondu. Time
se tite i prava osiguranika i status osiguravajuih drutava, kao i samo trite
osiguranja u jednoj zemlji. Spomenuli smo samo najvanije odredbe koje se tiu
i regulisanja statusa osiguravaa u Srbiji, obzirom da se ova materija u Direktivama EU regulie veoma iroko. Iz ovoga proizlazi da e se i zakonodavstvo u naoj
zemlji menjati, u skladu sa uslovima, ne samo na tritu osiguranja, ve i u vezi
statusa nae drave prema EU.
252
253
Pak J., nav.delo, str.19-20

144
Osiguravajua drutva
Regulisanje kvalifikovanog uea u pravu EU

Poseban deo emo posvetiti regulisanju kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva u EU, kao jednom od instituta koji utie na kontrolu
upravljanja i poslovanja. Znai, kao to smo rekli, akti Evropske Unije reguliu osiguranje na tri nivoa: ivotno osiguranje, neivotno osiguranje i posebna
pravila o osiguranju. Kad je u pitanju regulisanje kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva, akti EU reguliu ovo pitanje i kod ivotnog i kod
neivotnog osiguranja. Naime, Direktivom Saveta EU br. 92/49/EEC od 18.juna
1992. godine (kao izmena Direktiva br. 73/229/EEC i br. 88/357/EEC) o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti
direktnog osiguranja, osim ivotnog osiguranja254 utvrena je obaveza obavetavanja nadlenih organa o identitetu akcionara i lanova koji imaju kvalifikovano
uee (10 % i vie), kao i o visini njihovog uea.255 Direktiva Saveta EU br.
92/96/EEC od 10. novembra 1992. godine (kao izmena Direktiva br. 79/267/EEC
i br. 90/619/EEC) o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u
vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog ivotnog osiguranja256 propisuje, da se
vlasnika struktura kapitala osiguravajueg drutva mora regulisati odredbama
o kvalifikovanom ueu u kapitalu. Pravila ZO koja reguliu navedeno pitanje,
u skladu su sa pravilima EU, odnosno, sa odedbama pomenutih Direktiva, koja,
izmeu ostalog, reguliu i kvalifikovano uee u osiguravajuem drutvu. Cilj
takvog regulisanja je, pre svega, provera boniteta akcionara, kao i lanova uprave. Od velikog je znaaja profil osnivaa osiguravajuih drutava, obzirom da
delatnost osiguranja omoguava sticanje visokog profita ili prelivanja sredstava,
to je, u ranijem periodu, esto bilo na tetu i osiguranika i drugih korisnika osiguranja, a i same drave. Zbog toga je veoma bitno uvoenje odreenih ogranienja i provere lica koja su osnivai osiguravajuih drutava i koja stiu kontrolni
paket akcija, kroz kvalifikovano uee u kapitalu.257
254
255
256
257
Council Directive 92/49/ on the coordination of laws, regulations and administrative

provisions relating to direct insurance other than life assurance and amending Directives
73/239/EEC and 88/357/EEC (third non-life insurance Directive) (O.J. L 228, 11.8.1992.)
Gazivoda J., Pravo o osiguranju Evropske unije, Vodi kroz pravo Evropske unije, Institut
za meunarodnu politiku i privredu, Beograd 2005.,str. 14
Council Directive 92/96/ on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to direct life insurance and amending Directives 79/267/EEC and
90/619/EEC (third life assurance Directive) (O.J. L 360, 9.12.1992.)
Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str.76
Trei deo:
STATUS STRANIH
VAN DRAVE OSNIVANJA (SEDITA)
Zakonodavac je u Srbiji predvideo mogunost da strana pravna i fizika
lica mogu osnovati osiguravajue drutvo u naoj zemlji. Naravno, osnivanje se
vri po odredbama domaeg zakonodavstva. No, sa druge strane, iako takva mogunost postoji u drugim zemljama, pre svega, u zemljama EU, ali i u zemljama
u susedstvu, u Srbiji, jo uvek, nije mogue da na njenoj teritoriji delatnost osiguranja obavljaju strana osiguravajua drutva. Kao to smo rekli, u drugim zemljama je to mogue, tako da strana osiguravajua drutva svoje poslove mogu
obavljati ili direktno ili preko filijala na teritorijama drugih drava, odnosno, van
drave osnivanja (sedita). Problem, naravno, postoji i on e jo dugo egzistirati,
sudei po odredbama ZO. Naime, strana osiguravajua drutva e, jo dugo, morati da ekaju na trenutak, kada e moi, bez osnivanja osiguravajueg drutva
u Srbiji po domaim propisima, da na teritoriji nae drave obavljaju delatnost
osiguranja. Meutim, po izmenama ZO iz 2007. godine, ta mogunost je data,
ali uz ispunjenje uslova, kao i uz izostanak detaljnijeg regulisanja.
*
**
Pitanje poslovanja stranih osiguravajuih drutava na teritoriji domae zemlje je aktuelno, ne samo sa stanovita prilagoavanja nacionalnog zakonodavstva pravu EU, ve i sa stanovita naina i oblika obavljanja delatnosti osiguranja
od strane tih organizacija, uopte, jer strana osiguravajua drutva ne moraju
biti, samo, iz zemalja EU. To pitanje se moe i mora postaviti kod primene ZO,
obzirom da ZO na drugaiji nain regulie ovu materiju, odnosno, ZO nije doneo neka nova reenja u oblasti poslovanja stranih osiguravajuih drutava u Srbiji, iako je donesen pre, relativno, kratkog vremena. Da li strana osiguravajua
drutva mogu poslovati u Srbiji na direktan nain, odnosno, nesporednim vrenjem delatnosti osiguranja ili osnivanjem filijala, poslovnih jedinica, poslovnica,
itd., ili e to moi uiniti, jedino, putem osnivanja posebnih osiguravajuih drutava, po propisima nae zemlje, odnosno, zemlje osnivanja? Obzirom da naa
zemlja eli da prilagodi svoje zakonodavstvo zakonodavstvu EU, ovo pitanje je
vie nego aktuelno. injenica je da ZO drugaije regulie ovu oblast od zemalja
lanica EU, kao i od drugih zemalja, koje ele lanstvo u EU, kao i Republika
Srbija. Tu mislimo, pre svega, na bive republike SFRJ, koje pitanje filijala stranih
osiguravajuih drutava reguliu, drugaijim definisanjem njihovog statusa. No,
145
146
Osiguravajua drutva
kao to smo, napred rekli, izmenama ZO, predvidelo se da e strana osiguravajua drutva moi da obavljaju poslove osiguranja na teritoriji Srbije, ali nakon
proteka 5 godina od dana ulaska nae zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Ova materija nije dalje regulisana u navedenim izmenama, ali je u ZOOS ova
materija detaljnije regulisana. Kasnije emo tome posvetiti vie panje.
EU je, u ovoj oblasti, postepeno dola do reenja, koja su, sa pojedinim
izuzecima, prihvaena u veini zakonodavstava lanica EU. Ta reenja su posledica definisanja primarnih ciljeva na nivou funkcionisanja trita EU, u koje
spada i delatnost osiguranja. Kretanje kapitala i stanovnitva postavilo je, kao
imperativ, drugaije regulisanje pitanja statusa osiguravajuih drutava u EU. To
se posebno odnosi na mogunost obavljanja delatnosti od strane osiguravajuih
drutava, osnovanih u zemlji lanici EU u drugim zemljama EU. EU je postavila
pravila, koja su definisana u vie posebnih akata donesenih u okviru EU, a, isto
tako, definisani su i principi, koji su prihvaeni u zakonodavstvima zemalja EU,
pa i u zakonodavstvima bivih republika SFRJ, bez obzira da li su lanice EU ili
ne. Neposredno poslovanje jednog osiguravajueg drutva iz zemlje EU na teritoriji druge drave ove organizacije, predstavlja glavni cilj delatnosti osiguranja
na tritu EU. No, definisani su i drugi oblici poslovanja u oblasti osiguranja, pre
svega, osnivanje filijala ili drugih slinih oblika u dravama EU.
Pre nego to posvetimo panju regulisanju poslovanja stranih osiguravajuih drutava putem filijala na teritoriji druge zemlje, osvrnuemo se na status
filijala uopte, kao i na pitanje filijala osiguravajuih drutava. Da li je filijala
pravno lice ili ne, osnovno je pitanje, na koje, pre svega, zakonodavac mora dati
odgovor, obzirom da iz tog odgovora proizlaze mnoge posledice vezane za status,
ne samo filijale, nego i za samo osiguravajue drutvo, osnivaa te filijale. Osim
toga, veoma bitno pitanje je i celishodnost i uspenost ovakvog naina poslovanja stranih osiguravajuih drutava, a na to pitanje moe odgovoriti praksa,
odnosno, iskustvo u dosadanjoj primeni ovakvih reenja.
1. Status filijala uopte

Status filijale u jednoj dravi, zavisi od pravnog sistema te drave. To
znai, da pitanje statusa filijale u jednoj zemlji, odnosno, da li filijala ima status
pravnog lica ili ne, zavisi od regulisanja materije u toj zemlji. Kod ovog pitanja
postoje neke nedoumice, ne samo u naem pravnom sistemu, ve i u pravnim
sistemima bivih republika SFRJ, kao i u pravu EU. To pitanje je veoma bitno,
jer, kao to smo rekli, status filijale moe proizvesti mnoge posledice, koje se
ogledaju, izmeu ostalog, i kroz ispunjenje obaveza tog subjekta prema treim
licima, odnosno, tada se postavlja pitanje odgovornosti osnivaa filijale, odnosno, subjekta sa seditem u inostranstvu. Od pravnog sistema te zemlje, zavisie
i da li e se za osnivanje filijale u inostranstvu, traiti ispunjenje uslova, kao i za
osnivanje ostalih pravnih lica preduzea.
Ako bi ovo pitanje analizirali sa stanovita elementa inostranosti, odnosno, Meunarodnog privatnog prava, videli bi da lan 17. Zakona o reavanju
Status stranih osiguravajuih drutava van drave osnivanja (sedita)
147
sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (dalje: Zakon o MPP)258, definie

pripadnost pravnog lica po pravu drave, po kome je ono osnovano. To znai da
se u toj zemlji nalazi i sedite tog pravnog lica. Sa druge strane, moe se desiti da
pravno lice ima stvarno sedite, kako definie Zakon o MPP. U tom sluaju, ako
pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi, a ne u onoj, u kojoj je osnovano
i po pravu te druge drave ima njenu pripadnost, smatrae se pravnim licem
te drave. Pravila, koja su definisana za odreivanje dravne pripadnosti pravnog lica su razliita od zemlje do zemlje. Ipak, izdvajaju se dva. Jedno se odnosi
na osnivanje i registrovanje pravnog subjekta u zemlji u kojoj e imati i sedite.
Drugo se odnosi na stvarno sedite, odnosno na mesto u kome se obavlja glavna
delatnost ili veina delatnosti tog pravnog subjekta. Ista pravila, koja odreuje i
Zakon o MPP. Pravila koja odreuje Zakon o MPP nisu aktuelna, odnosno, ne
odgovaraju nekim reenjima prihvaenim u drugim izvorima, naroito, u pravu
EU. No, kod nas ne postoje druga pravila za odreivanje dravne pripdanosti
pravnih lica, tako da, uvek, postoji nedoumica ta je stvarno sedite, odnosno,
ta se sve moe podrazumevati pod mestom ili dravom u kojoj se nalazi stvarno
sedite jednog pravnog lica. Isto tako, i od pravila strane zemlje, u kojoj se nalazi
stvarno sedite pravnog lica, zavisi, da li e se ono smatrati pravnim licem te
zemlje ili ne. To su samo neki od problema, koji se mogu pojaviti kod odreivanja pripadnosti pravnih lica, u sluaju primene Zakona o MPP. Meutim, ista ili
slina situacija je i u drugim zemljama.
Da li filijala mora imati dravnu pripadost zemlje u kojoj obavlja svoju
delatnost, odnosno, u kojoj je osnovana ? Miljenja smo da mora, iako se, ovde,
mora postaviti pitanje, koje se odnosi na nemogunost izvravanja obaveza prema treim licima, odnosno, pitanje steaja. Ali, i pitanje dravne pripadnosti i
pitanje pokretanja steajnog postupka, zavisi, opet, od zakonodavnog sistema zemlje u kojoj se ona osniva.
Ono to moramo rei je sledee: kad govorimo o filijali stranog subjekta,
govorimo o prisustvu elementa inostranosti u jednom graanskopravnom odnosu, u naem sluaju, u osiguranju. Koje e pravo biti primenjeno na poloaj filijale stranog subjekta i delatnost, koju ona obavlja na teritoriji druge drave, zavisi
od toga, da li zemlja, u kojoj filijala obavlja delatnost definie filijalu kao pravno
lice ili ne. Ako bi definisali filijalu kao pravno lice, onda emo istu definisati kao
samostalnu organizacionu celinu (i u tom pogledu, u pojedinim zakonodavstvima, postoje neke nedoumice i pogrena shvatanja).259
2. Filijale osiguravajuih drutava

Kad govorimo o filijalama osiguravajuih drutava, interesovae nas, jedino, filijale stranih osiguravajuih drutava, odnosno, mogunost poslovanja
tih drutava osnivanjem filijala na domaoj teritoriji. U vezi sa tim, injenica da
258
259
Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl.list SFRJ br. 43/82,
72/82, Sl.list SRJ br. 46/96)
Naroito u zakonodavstvima nekih bivih republika SFRJ.
148
Osiguravajua drutva
filijala, poslovna jedinica, poslovnica ili neki drugi slian oblik, moe obavljati
delatnost osiguranja na teritoriji druge zemlje, postavlja pitanje statusa tog subjekta. Ponovimo, da li je ona pravno lice ili ne? To je pitanje, koje se vie puta
postavlja, ali je najznaajnije. Zatim, da li se, na teritoriji druge zemlje, filijala
osniva po propisima, koji su predvieni za osnivanje osiguravajuih drutava ili
po posebnim propisima? Ukoliko zakonodavstvo drave, u kojoj se osniva filijala
predvia posebne propise za isto, postavlja se pitanje, koje posebne uslove, filijale moraju da ispune, da bi obavljali delatnost osiguranja? Na kraju, koje vrste
ugovora o osiguranju filijale mogu da zakljuuju u drugoj zemlji?
Odgovori na ova pitanja zavise od pravnog sistema zemlje, u kojoj se osniva filijala. Meutim, moemo rei da filijala mora imati status pravnog lica, ako
je upisana u sudski registar, ako ima svoj raun u poslovnoj banci ili drugoj instituciji, kao i ako ima samostalnost u odnosu na osiguravajue drutvo u drugoj
zemlji. Znai, bitan je status filijale u odnosu na strano osiguravajue drutvo,
odnosno, da li je u zavisnom odnosu ili ne (mora se voditi rauna i o postojanju odnosa drutva keri prema matinom drutvu). Uslovi, po kojima se filijala
osniva na teritoriji druge zemlje, ako je ona pravno lice, moraju biti isti ili slini
sa uslovima osnivanja posebnog osiguravajueg drutva, da bi mogla da obavlja
delatnost osiguranja. Osim toga, posebni uslovi su, takoe, predmet zakonodavstva zemlje osnivanja filijale. Kad su u pitanju ugovori o osiguranju, koje filijala
moe zakljuiti, moramo imati u vidu da mnoge zemlje dozvoljavaju da se filijale bave ili samo ivotnim ili samo neivotnim osiguranjem. U tom smislu ovu
oblast reguliu i Direktive EU, o emu e biti rei.
Nas e vie interesovati osnivanje i status filijala stranih osiguravajuih
drutava i obavljanje delatnosti osiguranja preko njih, ali, ponovimo, strano osiguravajue drutvo, po reenjima u EU, moe obavljati svoju delatnost i neposredno u drugoj zemlji lanici. U svakom sluaju, pravo EU je, u oblasti osiguranja, omoguilo slobodno obavljanje ove delatnosti i slobodno korienje usluga,
koje proizlaze iz toga.
*
**
U analizi regulisanja osnivanja i rada filijala stranih osiguravajuih drutava i direktnog vrenja poslova od strane stranog osiguravajueg drutva poi
emo, prvo, od pravila definisanih u pravu EU. Osvrnuemo se i na neka reenja
u pojedinim dravama lanicama EU. Takoe, posvetiemo panju reenjima u
pojedinim dravama regiona, pre svega u Hrvatskoj i Republici Srpskoj (Bosna i
Hercegovina). Naravno, na kraju emo govoriti i o nainu na koji je ovu materiju
regulisao ZO.
Ono to, uvek, treba imati na umu, kad je u pitanju status stranih osiguravajuih drutava van drave osnivanja (sedita), jeste bonitet tih drutava, odnosno, efikasnost plaanja teta, kao i pitanje poloaja domaih osiguravajuih
drutava, koja moraju ispuniti uslove po domaem zakonodavstvu (tu se misli,
pre svega, na osnivaki kapital poetni fond sigurnosti) u odnosu na strana
149
osiguravajua drutva koja ne moraju ispuniti te uslove. U vezi sa tim, postavlja

se pitanje i odliva kapitala u druge drave, o emu e, posebno, biti rei.
3. Regulisanje statusa filijala

osiguravajuih drutava u EU
Osnovni ciljevi unutranjeg trita osiguranja EU
Osiguranje se, u pravu EU, definie kao vrsta finansijskih usluga. Pravo
EU je, u ovoj oblasti, definisalo i primarne ciljeve, potrebne za funkcionisanje
osiguranja na tritu EU. Neki od glavnih ciljeva unutranjeg trita osiguranja
EU su i:
1) osiguravaima, koji imaju sedite u jednoj od zemalja lanica EU mora
biti omogueno da slobodno posluju i pruaju usluge osiguranja u bilo
kojoj drugoj lanici EU, bez osnivanja filijala, agencija, poslovnica, itd.
Ovde se misli na direktno obavljanje delatnosti osiguranja na teritoriji
druge drave;
2) nadzor nad radom osiguravaa mora biti definisan, u osnovi, istovetnim najvanijim pravilima u ovoj oblasti. Nadzor je jedno od osetljivih
pitanja. Ko bi vrio nadzor, da li nadzorni organ drave u kojoj posluje
strano drutvo ili nadzorni organ drave, iju pripadnost ima to drutvo. Naravno, da li je uputno da nadzor vre oba nadzorna organa ?
Kada bi, na primer, postojala mogunost da strana osiguravajua drutva obavljaju poslove osiguranja u Srbiji, postavilo bi se, opravdano,
pitanje, da li bi nadzor mogla da vri Narodna banka Srbije;
3) kupac, odnosno osiguranik, mora biti u mogunosti da, u bilo kojoj zemlji lanici EU, zakljui ugovor o osiguranju. To znai, da bilo koji dravljanin bilo koje zemlje lanice EU, moe zakljuiti ugovor o osiguranju u bilo kojoj zemlji. On to moe uiniti kod osiguravajueg drutva
koje je osnovano po pravu te zemlje ili kod osiguravajueg drutva koje
nema pripadnost te zemlje;
4) posrednici i zastupnici osiguranja moraju imati slobodu da posluju u
bilo kojoj zemlji lanici pod istim uslovima. Po ovome, bitno je da zastupnici i posrednici (bez obzira da li su pravna ili fizika lica) ispune
uslove po pravu svoje zemlje, koja je, naravno, lanica EU, i da, samim
tim, mogu obavljati poslove posredovanja i zastupanja u bilo kojoj drugoj zemlji lanici EU. Spomenuli smo samo neke ciljeve, imajui u vidu
da nas, pre svega, interesuje mogunost osnivanja i status filijala osiguravajuih drutava na teritoriji EU. Meutim, bez definisanja i drugih
ciljeva unutranjeg trita osiguranja EU nije mogue objasniti poloaj
i poslovanje osiguravajueg drutva na teritoriji EU.260
260
Bara I., Osiguranje u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, SORS, Sarajevo, jun
2001., str. 12
150
Osiguravajua drutva
Osnov funkcionisanja unutranjeg trita EU, kad je u pitanju osiguranje,

se, izmeu ostalog, sastoji i u injenici da osiguravajua drutva, koja imaju sedite u bilo kojoj lanici EU, mogu slobodno obavljati delatnost osiguranja u bilo
kojoj drugoj zemlji lanici EU, bez osnivanja filijala, poslovnica, agencija, itd.
Znai, ta drutva mogu zakljuivati ugovore o osiguranju u drugoj zemlji lanici, neposredno, bez ispunjenja nekih posebnih uslova, ako su dobili dozvolu
za obavljanje te delatnosti u matinoj zemlji, koja je, takoe, lanica EU. Trite
osiguranja u zemljama lanicama EU nije odmah liberalizovano. To je injeno
postupno, odnosno u dva vremenska perioda. Prvi period vezan je za vreme od
1975. do poetka devedesetih godina prolog veka. U tom periodu, osiguravajue drutvo, koje ima sedite u zemlji lanici EU, moglo je da u drugoj zemlji
lanici osnuje drutvo, samostalni pravni subjekt. Radilo se, znai, o ispunjenju
uslova, koji su zakonom predvieni za osnivanje osiguravajueg drutva ili nekog drugog oblika (filijale, poslovnice i sl.) na teritoriji domae zemlje zemlje
osnivanja.
Drugi period vezujemo za vreme posle 1992. godine, odnosno, period, u
kome je osiguravajuim drutvima doputeno da slobodno odluuju o tome da li
e delatnost osiguranja obavljati direktno ili e to initi preko otvorenog drutva
u drugoj zemlji lanici. Znai, osiguravajua drutva su dobila izbor, ali samo u
okviru zemalja lanica EU.261 Samim tim, dat je okvir za prilagoavanje nacionalnih zakonodavstava lanica EU, tako da je, time, omogueno da osiguravajue drutvo iz zemlje lanice EU obavlja delatnost osiguranja na vie naina,
odnosno kroz vie oblika.
Filijale stranih osiguravajuih drutava, u oblasti vrenja finansijskih usluga
na teritoriji zemalja lanica EU, odnosno, u okviru njih, osiguranja, predstavljaju
oblast, koja se regulie na poseban nain. Naime, osnivanje filijala stranih osiguravajuih drutava, u okviru EU, moramo posmatrati sa dva osnovna aspekta, ali
i sa treeg, koji se odnosi na jednu zemlju, koja nije lan EU. Prvi je osnivanje
filijala od strane osiguravajueg drutva, koje ima sedite u zemlji EU. Bez obzira,
u kojoj je zemlji EU, osiguravajue drutvo dobilo dozvolu za vrenje delatnosti
osiguranja, ono e moi slobodno da prua usluge na teritorijama svih drugih
drava lanica EU. Drugi aspekt je osnivanje ovih subjekata od strane osiguravajuih drutava, koje dolaze van EU. To znai da je drugaiji status ovih filijala i
da oni moraju ispuniti razliite uslove za osnivanje. Osim toga, moramo, uslovno
reeno, sa treeg aspekta, pomenuti i vajcarska osiguravajua drutva i njihov
status u dravama EU, imajui u vidu da vajcarska nije lanica EU, kao i da mnoga zakonodavstva posebno reguliu status osiguravajuih drutava iz ove zemlje.
Usklaivanje nacionalnih zakonodavstava

sa pravom EU u oblasti osiguranja
Kao i u drugim oblastima prava EU, tako i u okviru osiguranja, kljuno pitanje je usklaivanje nacionalnog zakonodavstva buduih zemalja lanica
sa pravom EU. Svaka zemlja kandidat pregovara sa Evropskom komisijom o
261
Bara, nav.delo, str. 8
151
uslovim pristupanja, koji su za sve zemlje jednaki. Naravno, to vai i za nau

zemlju. Uslovi pristupanja se sastoje od optih uslova, koji su definisani na sastanku Evropskog Saveta u Kopenhagenu 1993. godine, odnosno, sastoje se iz
potpunog usvajanja acquis communautaire, kao uslova. Acquis communautaire
(dalje: acquis) je skup prava i obaveza, koje sve zemlje, u okviru EU, obavezuje.
Usvajanje acquis-a zahteva pravna i privredna prilagoavanja zemlje kandidata.
Prihvatanje acquis-a je neophodan uslov za lanstvo u EU.262 Da bi se pregovori o pristupanju pojedinih zemalja EU bolje organizovali, Komisija EU je definisala 31 oblast, odnosno acquis, u okviru prilagoavanja pravu EU. Neemo
pomenuti sve oblasti, ali su jedan od tih acquis-a i finansije, koje su podeljene
na dve podoblasti: finansijske ustanove i osiguranje.263 Mi neemo posveivati
panju finansijskim ustanovama, ve emo se zadrati na prilagoavanju zakonodavstva u oblasti osiguranja, kroz Prvi i Drugi stadijum. Ti stadijumi su nivoi
prioriteta prilagoavanja zakonodavstva, tako da Prvi stadijum predstavlja vii, a
Drugi stadijum predstavlja nii prioritet. Miljenja smo da ne moemo na takav
nain odrediti prioritet ovih stadijuma, imajui u vidu da mere Prvog stadijuma predstavljaju osnov za prilagoavanje zakonodavstva, dok su mere Drugog
stadijuma definisale sadrinu uspostavljanja jedinstvenog trita osiguranja na
teritoriji zemalja EU, podrazumevajui i statusne oblike, kroz koje e se obavljati
ta delatnost.
Prvi stadijum
Kod osiguranja, mere Prvog stadijuma ine tri Direktive EU: 1) Direktiva
Saveta EU br.73/239/EEC od 23.jula 1973. godine o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog osiguranja, osim ivotnog osiguranja264; 2) Direktiva Saveta EU br. 79/267/EEC od
5.marta 1979. godine o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi
u vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog ivotnog osiguranja265; i 3) Direktiva
Saveta EU br. 91/674/EEC od 19.decembra 1991. godine o godinjim i konsolidovanim izvetajima drutava za osiguranje.266 Prve dve, navedene, Direktive
ine osnov. Najvaniji cilj tih Direktiva, jeste omoguavanje obavljanja delatnosti
direktnog osiguranja. Bilo je potrebno stvoriti pravni okvir, koji bi omoguavao
da osiguravajua drutva iz jedne zemlje lanice EU obavljaju svoju delatnost u
drugoj zemlji lanici po propisima, koje odreuje ta zemlja-zemlja domain, uz
to jednostavniji postupak osnivanja filijale ili nekog drugog oblika, odnosno, uz
262
263
264
265
266
Bara I., nav.delo, str. 10

Bara I., nav.delo, str. 11
First Directive 73/239/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to the taking up and pursuit of the business of direct insurance other
than life assurance (OJ L 228, 16.8.1973.)
First Directive 79/267/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to the taking up and pursuit of the business of direct life assurance (OJ
L 63, 13.3.1979.)
Council Directive 91/674/ on the annual accounts and consolidated accounts of insurance undertakings (O.J. L 374, 31.12.1991.)
152
Osiguravajua drutva
to jednostavniji postupak za odobravanje direktnog vrenja delatnosti osiguranja. Jedan od zahteva iz Direktiva je i odvojeno obavljanje delatnosti ivotnog
osiguranja. Trea, navedena, Direktiva br. 91/674/EEC odnosi se na donoenje
jedinstvenih pravila o finansijskim izvetajima osiguravajuih drutava, ali njoj,
sada, neemo posveivati posebnu panju, obzirom da je o njoj bilo rei u prethodnom delu.
Drugi stadijum
Drugi stadijum omoguava, merama, koje su njegov sadrinski deo, osiguravajuim drutvima da mogu slobodno da odluuju o tome, da li e na teritoriji druge zemlje lanice, delatnost osiguranja obavljati direktno, bez osnivanja
filijale ili drugog slinog oblika ili putem osnivanja filijala. Te mere omoguuju
da nadzorni organi zemalja lanica EU direktno komuniciraju. Mere Drugog stadijuma predstavljaju Direktive iz 1992. godine o neivotnom i ivotnom osiguranju. To je bilo potrebno, jer mere Prvog stadijuma nisu uspele u stvaranju jedinstvenog trita osiguranja i uvoenja jednostavnog postupka osnivanja filijala ili
postupka za dobijanje dozvola za direktno obavljanje delatnosti osiguranja, tako
da je, do uvoenja mera Drugog stadijuma, jo uvek bio stroiji reim nadzora,
zatim, jo uvek su egzistirali tei uslovi za osnivanje filijala u drugoj zemlji, a,
usled toga, korisnik odnosno, osiguranik nije mogao da slobodno bira, sa kojom
e osiguravajuom organizacijom (domaom ili stranom) zakljuiti ugovor o osiguranju.
Dve Direktive, koje su donesene u okviru Drugog stadijuma su sledee:
1) Direktiva Saveta EU br. 92/49/EEC od 18.juna 1992. godine (kao izmena Direktiva br. 73/229/EEC i br. 88/357/EEC) o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog osiguranja, osim
ivotnog osiguranja267; i 2) Direktiva Saveta EU br. 92/96/EEC od 10. novembra
1992. godine (kao izmena Direktiva br. 79/267/EEC i br. 90/619/EEC) o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti
direktnog ivotnog osiguranja.268 No, ovu Direktivu je zamenila Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta br. 2002/83/EC u vezi sa ivotnim osiguranjem.269
Direktiva o neivotnom osiguranju omoguava da osiguravajue drutvo
obavlja svoju delatnost na teritorijama zemalja lanica EU bez ogranienja. Osiguravajue drutvo koje je dobilo dozvolu za rad od strane nadlenog nadzornog
organa u matinoj dravi, dravi u kojoj ima sedite, moe da obavlja poslove
osiguranja u drugim zemljama lanicama EU, bez ponovnog podnoenja zahteva
za dobijanje dozvole od strane nadlenog organa u drugoj dravi. Definie se da
267
268
269
Council Directive 92/49/ on the coordination of laws, regulations and administrative

provisions relating to direct insurance other than life assurance and amending Directives
73/239/EEC and 88/357/EEC (third non-life insurance Directive) (O.J. L 228, 11.8.1992.)
Council Directive 92/96/ on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to direct life insurance and amending Directives 79/267/EEC and
90/619/EEC (third life assurance Directive) (O.J. L 360, 9.12.1992.)
Directive 2002/83/EEC of the European Parliament and of the Council concerning life
assurance (O.J. L 345, 19.12.2002.)
153
odnosno osiguravajue drutvo moe obavljati navedene poslove preko filijale

ili direktno, odnosno, nesporedno na teritoriji druge zemlje lanice. to se tie
Direktive o ivotnom osiguranju, ona, takoe, ukida sva ogranienja za bavljenje
ovom vrstom osiguranja. Ova Direktiva jedino propisuje, da se vlasnika struktura kapitala osiguravajueg drutva mora regulisati odredbama o kvalifikovanom ueu u kapitalu. To znai da to osiguravajue drutvo mora da ispuni sve
uslove koji se tiu osposobljenosti za obavljanje ove delatnosti. Osim toga, ova
Direktiva odreuje obavezu za osiguravajua drutva, da informiu korisnika,
odnosno, budueg osiguranika o svim elementima ugovora o osiguranju, koji e
biti zakljuen izmeu navedenih stranaka. Naravno, da ponovimo, ova obaveza
se tie samo ugovora o ivotnom osiguranju.
Potrebno je spomenuti i dve Direktive, koje imaju prelazni karakter, odnosno koje su olakale definisanje statusa stranih osiguravajuih drutava u zemljama EU. Radi se o Direktivi br. 88/357/EEC od 22.juna 1988. godine270 i o
Direktivi br. 90/619/EEC od 8. novembra 1990. godine (nije vie na snazi).271
One su popunile pravnu prazninu, koja se pojavila izmeu donoenja i primene
Direktiva, koje su omoguile slobodu kod osnivanja filijala stranih osiguravajuih drutava i Direktiva, koje su uvele potpunu slobodu, definiui sistem osiguranja na podruju EU, omoguavajui da strano osiguravajue drutvo (naravno
iz zemlje EU) osnuje filijalu u drugoj zemlji lanici, kao i da slobodno vri delatnost osiguranja u drugoj zemlji.
Kod prilagoavanja nacionalnog zakonodavstva pravu EU, u oblasti osiguranja, potrebno je analizirati i druge akte, odnosno Direktive, ali, sa stanovita statusa i obavljanja delatnosti osiguravajueg drutva na teritoriji EU, moda
je potrebno, jo, pomenuti i Direktivu br. 64/225/EEC o otklanjanju prepreka i
slobodnom osnivanju i obavljanju delatnosti reosiguranja i retrocesije272, koja
zabranjuje bilo kakva ogranienja na podruju EU za obavljanje delatnosti reosiguranja. Drave lanice EU mogu slobodno regulisati ovu vrstu osiguranja,
vodei rauna o slobodnom protoku usluga. Da zakljuimo, integracija u EU podrazumeva potpuno prihvatanje pravnog sistema te organizacije, a samim tim i
slobodno obavljanje delatnosti osiguranja na tritu EU.273 Meutim, ta integracija mora biti postepena.
Moemo rei, da se osiguranje, na nivou EU, regulie na tri nivoa, ali se ne
regulie direktno osnivanje i status osiguravajuih drutava, odnosno, svih obli270
271
272
273
Second Council Directive 88/357/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to direct insurance other than life assurance and laying down
provisions to facilitate the effective exercise of freedom to provide services and amending
Directive 73/239/EEC (O.J. L 172, 4.7.1988.)
Council Directive 90/619/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to direct life assurance, laying down provisions to facilitate the effective
exercise of freedom to provide services and amending Directive 79/267/EEC (O.J. L 330,
29.11.1990.)
Council Directive 64/225/EEC on the abolition of restrictions on freedom of establishment
and freedom to provide services in respect of reinsurance and retrocession (O.J. 56,
4.4.1964.)
Story J., Walter I., Political economy of financial integration in Europe, MIT Press, Cambridge, Massachusetts 1997., str.265
154
Osiguravajua drutva
ka ovih drutava, ukljuujui tu i njihove filijale. Navedena tri nivoa su ivotno

osiguranje, neivotno osiguranje i posebna pravila o osiguranju. Kada su u pitanju posebna pravila o osiguranju u EU, pitanja, koja su regulisana Direktivama,
a koja su vezana za status osiguravajuih drutava su pitanja likvidacije i reorganizacije osiguravajuih drutava, dopunskog nadzora nad solventnou ovih
drutava, kao i, eventualno, pitanje godinjih i konsolidovanih rauna osiguravajuih drutava, to je predmet posebnog regulisanja. Kao to smo rekli, Direktive
EU se direktno, jo uvek ne bave, unifikacijom pravila za osnivanje i definisanje
poloaja osiguravajuih drutava, ali su postavile osnov za to.
Odliv finansijskih sredstava i ogranienja

Rekli smo, napred, da postoji problem odliva kapitala u ovoj oblasti. To
je problem, o kome bi i na zakonodavac morao da vodi rauna prilikom omoguavanja poslovanja stranih osiguravajuih drutava (direktno ili preko filijala) u nekom buduem regulisanju ove materije. Znai, ako strano osiguravajue
drutvo iz zemlje lanice EU vri delatnost osiguranja direktno, moe se pojaviti
problem odlivanja finansijskih sredstava u matinu zemlju tog drutva. Mnoge
zemlje, kanididati za ulazak u EU, mogu postaviti odreena ogranienja za odliv
tih sredstava. Tada se moe pojaviti problem vezan za poslovanje stranog osiguravajueg drutva. Ipak, smatra se da zemlje kandidati mogu ukinuti ta ogranienja vezana za odliv sredstava u matinu zemlju osiguravajueg drutva u tri koraka. Prvi korak se sastoji u ukidanju ogranienja, koja se tiu reosiguranja, tako
da treba omoguiti direktno reosiguranje u inostranstvu. Drugi korak se vezuje
za ukidanje ogranienja kod neivotnih osiguranja, obuhvatajui pri tome, i pomorska, kao i transportna osiguranja. Trei korak se odnosi na ukidanje ogranienja kod ivotnih osiguranja.274 Pruanje usluga osiguranja se, u ovom pogledu,
moe definisati i kao kretanje kapitala, obzirom da u sebi obuhvata upravljanje i
aktivom i pasivom osiguravajueg drutva.
*
**
Regulisanje poloaja osiguravajuih drutava u pravu EU je skopano sa
razliitim tekoama, koje vezujemo za razliita zakonodavstva, kao i za proirenje same EU. Naravno, oblici organizovanja osiguravajuih drutava nisu i ne
mogu biti isti u svim zemljama lanicama EU, ali je bilo bitno definisati osnovna merila za osnivanje i status osiguravajuih drutava u istim. Postojanje EU
pretpostavlja slobodno kretanje, kako njenih stanovnika, tako i kapitala. Osiguravajua drutva u zemljama EU moraju imati zajednike karakteristike, koje se
ogledaju u uslovima za osnivanje, odreivanju vrste i porekla kapitala, kojim se
ta drutva osnivaju, samim oblicima poslovanja u ovoj oblasti, kao i u mogunosti osnivanja i poloaja filijala ili podrunica u zemljama lanicama. Osnovni cilj
ujednaavanja pravila, jeste mogunost da dravljani zemalja lanica EU slobodno koriste usluge osiguranja u bilo kojoj zemlji lanici. Isto tako, ono to nas, na
274
Bara, nav.delo, str. 9
155
ovom mestu, najvie interesuje, jeste definisanje ujednaenih pravila za osnivanje filijala stranih osiguravajuih drutava. Naravno, ovo pitanje zavisi od statusa
filijale, to treba regulisati na nivou celokupnog zakonodavstva jedne zemlje, ne
samo, kada se radi o filijalama osiguravajuih drutava.
4. Status filijala osiguravajuih drutava

u pojedinim lanicama EU
Kada pogledamo zakonodavstva pojedinih zemalja lanica EU, vidimo da
strani kapital (kapital druge zemlje lanice) u oblasti osiguranja, tanije reeno,
poslovanja u ovoj oblasti, moe biti prisutan kroz osnivanje samostalnog osiguravajueg drutva u drugoj zemlji lanici, to je bilo i ranije prisutno. Osnivanje
osiguravajueg drutva po domaim propisima (ne samo onim, koji se odnosi na
osnivanje i poloaj ovih drutava), kao i ulaganje sredstava stranog osiguravajueg drutva u neko domae osiguravajue drutvo, omoguava da strani kapital,
odnosno, strana osiguravajua drutva budu prisutna na tritu osiguranja druge
zemlje, kroz domaa osiguravajua drutva, obzirom da navedena drutva imaju
status domaeg, jer se i osnivanje i ulaganje sredstva u domae osiguravajue
drutvo mora vriti po domaem zakonu. Drugi oblik je osnivanje filijale u drugoj zemlji lanici. Naravno, moramo razlikovati sluaj kada strano osiguravajue
drutvo dolazi iz neke od zemalja EU, odnosno, kada ima sedite u toj zemlji275
i kada to nije sluaj. Filijala se osniva po propisima zemlje u kojoj e obavljati
poslove osiguranja. Drugaija je situacija sa stranim osiguravajuim drutvima,
koja nisu iz zemalja EU. Oni nemaju status, kao, prethodno spomenuta drutva
iz EU, tako da oni mogu obavljati poslove osiguranja na teritoriji zemlje lanice
EU, po posebnim uslovima, pa i kroz osnivanje filijale. Moramo, opet, spomenuti
i status filijala vajcarskih osiguravajuih drutava, koji neke zemlje EU definiu,
pa i zemlje, koje, jo uvek, nisu u EU (kao Hrvatska). Naime, vajcarska osiguravajua drutva mogu osnivati filijale u zemljama EU, pod lakim uslovima nego
osiguravajua drutva iz zemalja van EU.
Rekli smo, napred, da posebno pitanje predstavlja osnivanje filijala stranih osiguravajuih drutava iz zemalja van EU. Interesantno je analizirati takvu
mogunost, odnosno, ovde se postavlja pitanje, da li navedena osiguravajua
drutva mogu to uiniti, u kojim zemljama, kao i koje uslove moraju ispuniti,
imajui u vidu razliite vrste osiguranja. Odluka br.2/2001 izmeu Meksika i EU
od 27.02.2001. godine276 je vrlo interesantna u tom pogledu. Odluka je donesena na osnovu Petog protokola Generalnog sporazuma o trgovini i uslugama
(GATS)277, koja se odnosi na zemlje lanice Svetske trgovinske organizacije, a
275
276
277
Vollbrecht J., Insurance regulation and supervision, Policy Issues in Insurance: Insurance
regulation, liberalisation and financial covergence, OECD 2001., str. 51
Decision No. 2/2001 of the EU-Mexico Joint Council of 27. February 2001. Implementing Articles 6,9, 12(2)(b) and 50 of the Economic Partnership, Political Coordination and
Cooperation Agreement, Annex I, Foreign Trade Information System, www.sice.oas.org/
Trade/mexeufta/english/dec201c.asp
Fifth Protocol to the General Agreement on Trade in Services-Decision of the Commitee
on Trade in Financial Services adopting the Fifth Protocol to the General Agreement on
156
Osiguravajua drutva
koji obuhvata listu posebnih obaveza (sadranih u Aneksu) za lanice EU, izmeu ostalog, i obaveza, koje se odnose na obavljanje delatnosti osiguranja. Ona
sadri odredbe o mogunosti obavljanja delatnosti osiguranja od strane osiguravajuih drutava iz Meksika (odnosi se i na ostale finansijske institucije) u zemljama lanicama EU.
Osvrnuemo se na neke delove Aneksa, odnosno, liste posebnih obaveza u
ovoj oblasti. Te obaveze se odnose na mogunost obavljanja ove delatnosti u zemljama lanicama EU. Spomenuemo neke zemlje i mogunosti obavljanja pojedinih vrsta osiguranja preko stranih osiguravajuih drutava ili njihovih filijala.
Na primer, kada je u pitanju Austrija, obavezno osiguranje u vazdunom
saobraaju mogue je zakljuiti samo preko posebno osnovanog osiguravajueg
drutva u zemaljama EU ili filijale, koja je osnovana u Austriji. Vee premije za
ugovore o osiguranju izuzimajui reosiguranje i retrocesiju odreuju se za osiguravajua drutva, koja nisu osnovana u EU i filijale koje nisu osnovane u Austriji.
Obavezno transportno osiguranje u vazdunom saobraaju mogue je u Danskoj
zakljuiti samo preko osiguravajuih organizacija osnovanih u EU. U Nemakoj,
strano osiguravajue drutvo moe zakljuivati osiguranje u oblasti meunarodnog transporta, jedino preko filijale tog drutva, osnovane u Nemakoj. Kad je u
pitanju Francuska, osiguranje, koje se odnosi na transport, moe se, jedino, zakljuiti od strane osiguravajuih drutava, koja su osnovana u EU. Inae, u Francuskoj
se jednako tretiraju filijale stranih i domaih osiguravajuih drutava u pogledu
ispunjavanja finansijskih obaveza i nadzora.278 U Italiji, osiguranje robe u transportu i osiguranje vozila dozvoljeno je, samo, osiguravajuim drutvima, koja su
osnovana u EU. Neemo posveivati panju svim zemljama EU, obzirom da su prihvaena navedena pravila o statusu stranih osiguravajuih drutava iz zemalja EU
i iz drugih zemalja, kao i o status njihovih filijala. Svaka zemlja EU, u ovoj oblasti,
ima svoje specifinosti, koje se odnose, pre svega, na vrstu osiguranja.
No, sa stanovita naeg prava osiguranja, interesantnije su drave, koje su
postale lanice EU u zadnjih nekoliko godina. Ne samo to, te drave su i nai susedi Slovenija i Bugarska, koje su 2004., odnosno, 2007. godine postale lanice EU.
Slovenija
U Sloveniji, osiguravai iz zemalja lanica EU, mogu obavljati delatnost
osiguranja, odnosno, zakljuivati ugovore o osiguranju bez osnovanih filijala ili
preko njih. Odredbe Zakona o osiguranju (Zakona o zavarovalnitvu) se primenjuju i na navedene ugovore o osiguranju. Znai, za osiguranika je svejedno da li
e ugovor o osiguranju zakljuiti sa domaim ili stranim osiguravaem iz zemlje
EU.279 Kada osiguravai iz zemalja lanica EU osnivaju filijalu u Sloveniji, tada,
278
279
Trade in Services (S/L/44)-Decision of the Council for Trade in Services of Dec.1997 on

commitments in financial services; Annex European Communities and their Member
States, Schedule of Specific Commitments (O.J. L 20 27.01.1999.)
Usher J. A., Financial Services, Taxation and Monetary Movements, Services and Free
Movement in EU Law, Oxford University Press 2002., str. 407
Ivanjko ., Aktualna pitanja osiguranja nakon stupanja Republike Slovenije u Evropsku
Uniju, Zbornik radova Privreda i pravo osiguranja u tranziciji, Cavetovanje Pali 2004.,
str. 121
157
o tome, moraju obavestiti Agenciju za nadzor preko organa za nadzor zemlje lanice EU, gde osigurava ima sedite. To obavetenje mora sadrati spisak osiguranja, kojima e se ta filijala baviti, kao i obim tih poslova, posebno za svaku vrstu
osiguranja. Nadzorni organ sedita osiguravajueg drutva mora, takoe, dostaviti izjavu o kapitalu drutva (koji je propisan zakonom sedita tog drutva).280
Osim toga, nadzor nad radom filijale vri nadzorni organ zemlje lanice, odnosno, zemlje, gde je sedite drutva i on ima isti poloaj na teritoriji Slovenije, kao
i domai nadzorni organ. Znai, strani subjekt, u ovom sluaju, nadzorni organ,
se izjednaava sa domaim. Naravno, Slovenija razlikuje filijale osiguravajuih
drutava iz drugih zemalja nelanica (u odnosu na drutva iz zemalja EU) i za
njihovo osnivanje odreuje posebna pravila. Naime, strano osiguravajue drutvo
iz zemlje, koja nije lanica EU mora dobiti dozvolu od Agencije za nadzor osiguranja i mora obezbediti minimalni garantni kapital u visini jedne polovine kapitala, koji je odreen za osnivanje osiguravajueg drutva. Takoe, filijalu moraju
voditi dva zastupnika, koji moraju da ispune sve uslove, kao i lanovi upravnog
odbora domaeg osiguravajueg drutva. Isto tako, u filijali, poslove osiguranja,
moraju obavljati struni kadrovi. Nadzor nad radom filijale vri domaa Agencija,
na osnovu domaih propisa. Na kraju, kad su u pitanju filijale vajcarskih osiguravajuih drutava, one moraju imati dozvolu Agencije za nadzor osiguranja, ali
ne moraju da poloe garantni kapital prilikom osnivanja. Kao to se vidi, radi se o
preuzimanju merila, koja su definisana u zemljama EU. 281
Bugarska
Treba, u ovoj oblasti, spomenuti i zemlju, koja je prvog dana 2007. godine,
postala lan EU, a to je Bugarska, koja je zajedno sa Rumunijom najmlai lan
ove organizacije. Naime, bugarski zakonodavac definie da strani osigurava, koji
je registrovan za obavljanje delatnosti osiguranja, u jednoj ili vie zemalja lanica
EU, moe obavljati istu delatnost i u Bugarskoj.282 Strani osigurava mora imati
dozvolu Komisije za finansijski nadzor za obavljanje navedene delatnosti. Po bugarskom zakonodavstvu, predviena je i mogunost registrovanja filijale ili predstavnitva, uopte, tako da strano lice moe registrovati filijalu ili predstavnitvo,
ako je za obavljanje svoje delatnosti registrovan u matinoj zemlji. Filijala mora
biti registrovana kod nadlenog bugarskog regionalnog suda. Isto tako, predvieno je da strano osiguravajue drutvo moe obavljati svoju delatnost i kroz
drutvo sa ogranienom odgovornou. Predviene su i sume osnivakog kapitala za navedene subjekte, u zavisnosti da li e se baviti ivotnim ili imovinskim
osiguranjem, odnosno, reosiguranjem ili svim navedenim oblicima osiguranja.
Sume osnivakog kapitala moraju biti deponovane kod bugarske Centralne banke. Filijala stranog osiguravajueg drutva u Bugarskoj mora imati zastupnika,
koji ima registrovano prebivalite u toj zemlji.283
280
281
282
283
Ivanjko ., Osiguranje u Sloveniji, SORS, Sarajevo 2004., str. 7

Ivanjko ., nav.delo, str.8
Business opportunities in Bulgaria, The Bulgarian chamber of commerce and industry,
www.bcci.bg/law/basic/bussines_in_bulgaria.htm
Ibidem
158
Osiguravajua drutva
Interesantna je mogunost da strano osiguravajue drutvo moe obavljati

svoju delatnost osnivanjem drutva sa ogranienom odgovornou na teritoriji
Bugarske. Ovde se ne radi o filijali, ve o samostalnom pravnom subjektu, koji
mora ispuniti uslove vezane za osnivaki kapital, a, naravno, mora imati i svoj
raun, itd. Moemo postaviti i pitanje odgovornosti tog drutva sa ogranienom
odgovornou, kao i odnosa tog drutva i stranog osiguravajueg drutva koje je
njegov osniva.
5. Regulisanje statusa filijala osiguravajuih drutava u

Hrvatskoj i Republici Srpskoj (BiH)
Zemlje, koje su kandidati ili koje su u pregovorima u vezi lanstva u EU
(bez obzira na trenutni status i fazu pregovaranja), a ija emo zakonodavstva
analizirati u oblasti osiguranja, tanije u oblasti poslovanja preko filijala stranih
osiguravajuih drutava, jesu Hrvtska, kao zemlja, koja je, faktiki, blia ulasku
u EU, kao i Republika Srpska (u okviru BiH), koja nema, jo uvek, takav poloaj.
Osim to su navedene zemlje kandidati za ulazak u EU, one su, sa stanovita
naeg prava, interesantne, zato to su bive republike SFRJ i to na drugaiji nain reguliu ovu materiju (blie merilima EU u ovoj oblasti) od Srbije, koja nije,
u oblasti statusa i poslovanja stranih osiguravajuih drutava na naoj teritoriji,
napravila korak blie EU, iako je, pre relativno kratkog vremena, donesen novi
Zakon. No, veu panju emo posvetiti Bosni i Hercegovini, odnosno, Republici
Srpskoj. Naime, analiziraemo status osiguravajuih drutava iz razliitih entiteta (mislimo na Federaciju BiH i Republiku Srpsku).
Hrvatska
Hrvatsku smo, napred, kratko pomenuli u nastojanjima da svoje zakonodavstvo u oblasti osiguranja prilagodi zakonodavstvu Evropske Unije. ZOSH
definie da osiguravajua drutva, na teritoriji Republike Hrvatske, mogu osnivati domaa i strana fizika i pravna lica. Meutim, pod stranim licima, hrvatsko zakonodavstvo podrazumeva dve vrste stranih subjekata. ZOSH definie
stranu zemlju, kao zemlju van EU284 i dravu lanicu, pod kojom podrazumeva
dravu iz EU285. Praktino, ovom odredbom se odreuje i drugaiji status subjekata koji dolaze iz zemlje lanice EU ili iz neke druge zemlje. Takoe, ZOSH
definie da je vajcarsko osiguravajue drutvo pravno lice, koje je za poslove
osiguranja u Hrvatskoj dobilo dozvolu nadlenog nadzornog organa.286 Znai,
posebno se odreuje status stranog osiguravajueg drutva, koje dolazi iz
vajcarske, tako da je, ak, i posebna odredba posveena tome. Predvieno je
da strana osiguravajua drutva, koja nisu iz zemalja lanica EU, mogu osnivati
svoje filijale (podrunice) u Hrvatskoj pod uslovima predvienim u ZOSH, kao i
284
285
286
lan 5., st.1. ZOSH

lan 4. , st.1. ZOSH
lan 5., st.4. ZOSH
159
uz podnoenje propisane dokumentacije. To znai, da e ta lica morati da ispune

sve uslove, koji su predvieni u ZOSH, kao i domaa lica, koja osnivaju drutva
sa seditem u Hrvatskoj. Ti uslovi su sledei:
a)
poslove osiguranja filijale moraju da vode, najmanje, dva lica koja su

ovlaena da zastupaju osnivae;
b) filijala mora da bude kadrovski i tehniki osposobljena;
c) filijala mora da raspolae sa deponovanim sredstvima u iznosu od jedne polovine iznosa osnivakog kapitala, koji je predvien u ZOSH;
d) filijala mora da raspolae na teritoriji Hrvatske sa imovinom u vrednosti od jedne polovine garantnog kapitala koji je propisan u ZOSH.
U vezi sa tim, filijala mora da deponuje i iznos kao jemstvo za plaanje
obaveza iz ugovora zakljuenih na teritoriji Hrvatske.287
Osiguravajua drutva iz zemalja lanica EU mogu poslove osiguranja
na teritoriji Hrvatske obavljati neposredno ili preko filijale.288 Ova odredba je
u skladu sa ciljevima unutranjeg trita osiguranja EU. Znai, kao i u drugim
zemljama EU, strana osiguravajua drutva iz zemalja EU, mogu neposredno
sklapati ugovore o osiguranju na teritoriji Hrvatske, iako Hrvatska, jo uvek, nije
lanica EU. I hrvatska osiguravajua drutva mogu, preko filijala, obavljati poslove osiguranja na teritoriji i drava lanica i drugih stranih drava.289 Ta drutva moraju o tome obavestiti nadleni nadzorni organ u Republici Hrvatskoj,
a moraju da ispune i uslove za obavljanje poslova osiguranja putem filijala ili
neposredno u zavisnosti da li se radi o dravama lanicama290 ili ne. Ako se radi
o drugim stranim dravama, tada e hrvatska osiguravajua drutva moi da
obavljaju poslove osiguranja samo preko filijale, po uslovima, koji su predvieni
u zakonodavstvu zemlje, gde filijala obavlja delatnost osiguranja.291
Strana osiguravajua drutva obavljaju delatnost osiguranja u Hrvatskoj,
pre svega kao samostalna drutva. Ukupan broj osiguravajuih drutava (kako
domaih, tako i stranih) u Hrvatskoj je u julu 2006. godine iznosio 24.292 Pojedine strane osiguravajue organizacije su, u Hrvatskoj, osnovale drutva keri
stranih drutava ili su ta drutva nastala spajanjem domaeg i stranog osiguravajueg drutva. To je primer sa Kvarner Wiener Stdtische. To drutvo je drutvo ker austrijskog drutva Wiener Stdtische Allgemeine Versicherung AG i
nastalo je spajanjem hrvatskog drutva Kvarner osiguranja iz Rijeke i Wiener
Stdtische iz Zagreba.293 No, pretpostavka je da e strana osiguravajua drutva
za obavljanje svoje delatnosti koristiti i druge statusne oblike predviene u navedenom Zakonu. Vidimo da hrvatski zakonodavac na detaljan nain ureuje
287
288
289
290
291
292
293
lan 86., st.2 ZOSH

lan 82., st.1. ZOSH
lan 76., st.1. ZOSH
lan 77., st.1. ZOSH
lan 81., st.1. ZOSH
Trite osiguranja u Republici Hrvatskoj, Hrvatska gospodarska komora 2006., www.hidra.srce.hr/arhiva/
Vidi: www.poslovniforum.hr
160
Osiguravajua drutva
ne samo razliku izmeu osiguravajuih drutava koja dolaze iz razliitih stranih

zemalja (mislimo, pre svega, na lanice i nelanice EU), ve i odgovornost filijala
stranih osiguravajuih drutava koja moraju da ispune, pre svega, uslove koji se
tiu novanog kapitala sa kojima moraju da raspolau u obavljanju poslova osiguranja na teritoriji Hrvatske.
Republika Srpska (BiH)

Status stranih osiguravajuih drutava u Republici Srpskoj
Kao to smo rekli, Republika Srpska, kao entitet u okviru BiH, prilagodila
je, u odreenom obimu, svoje zakonodavstvo u oblasti osiguranja, merilima koje
su definisale ne samo drave EU, ve i druge zemlje. To se odnosi, pre svega, na
statusni deo tog zakonodavstva, odnosno, na status stranih osiguravajuih drutava. Iako, slobodno to moemo rei, sistem osiguranja, ni blizu nije razvijen u
Republici Srpskoj, kao to je to u nekim susednim zemljama, odnosno, u Hrvatskoj, pa ak i u Srbiji, da ne govorimo o drugim zemljama, naroito onima iz EU,
donesen je Zakon, koji se odnosi, pre svega, na status osiguravajuih drutava, a
samim tim, i na filijale stranih drutava, s tim to taj Zakon razlikuje strana osiguravajua drutva, odnosno, njihove filijale iz drugog entiteta, odnosno Federacije
BiH i filijale osiguravajuih drutava iz drugih zemalja. Videemo kasnije, strano
osiguravajue drutvo moe poslovati u Republici Srpskoj preko registrovanih filijala. ZDO je filijalu osiguravajueg drutva definisao kao organizacionu jedinicu
drutva za osiguranje, na koju je drutvo prenelo deo ovlaenja za nastupanje u
pravnom prometu sa treim licima i koja se kao organizaciona jedinica upisuje u
sudski registar.294 Ovde treba analizirati tri pitanja, od ijih odgovora e zavisiti i
status navedenih filijala. Prvo pitanje se odnosi na definiciju organizacione jedinice drutva za osiguranje, odnosno, da li je ta jedinica samostalna ili ne. Iz ove
odredbe se moe zakljuiti da nije. Zatim, prenos ovlaenja na tu organizacionu
jedinicu, takoe, govori da nije u pitanju samostalni subjekt. I tree pitanje se odnosi na upis u sudski registar, to definie filijalu kao samostalno pravno lice, to
ne proizlazi iz ostala dva pitanja, odnosno, elemenata ove odredbe.
Strano osiguravajue drutvo, koje nema sedite u Bosni i Hercegovini,
moe da obavlja delatnost osiguranja u Republici Srpskoj u obliku filijale, nakon
dobijanja dozvole za rad od Agencije RS i izvri upis u sudski registar. Filijala stranog osiguravajueg drutva ima svojstvo pravnog lica i pod nadzorom je
Agencije RS.295 Osiguravajua drutva, koja nemaju sedite u BiH, mogu, u Republici Srpskoj, obavljati delatnost osiguranja u zavisnosti od registracije u zemlji
njihovog sedita.296 Ako je strano osiguravajue drutvo registrovano i za poslove ivotnog i za poslove neivotnog osiguranja, tada e ono moi u Republici
Srpskoj da vri delatnost ili samo ivotnog ili samo neivotnog osiguranja preko
registrovanih filijala. Zatim, ako to drutvo obavlja poslove neivotnog osiguranja preko supsidijernog drutva u Republici Srpskoj, tada e ono moi da dobije
dozvolu za obavljanje poslova ivotnog osiguranja preko filijale. Ako je strano
294
295
296
lan 2. ZDO
lan 45., st.1. ZDO
lan 46. ZDO
161
osiguravajue drutvo, u svojoj zemlji, registrovano za poslove samo jedne vrste

osiguranja, ivotnog ili neivotnog, tada e ono moi da obavlja navedenu registrovanu vrstu osiguranja, takoe, preko registrovane filijale.297
Da bi strano osiguravajue drutvo dobilo dozvolu za rad filijale u Republici Srpskoj, ono mora biti osnovano kao akcionarsko drutvo ili kao drutvo
za uzajamno osiguranje ili u nekom drugom obliku drutva za osiguranje, koji
je predvien u zemljama lanicama EU, kao i da u matinoj zemlji, ima dozvolu
za rad da obavlja vrste osiguranja, za koje i trai dozvolu u Republici Srpskoj.
Isto tako, filijala mora imati postavljenog zastupnika, koji moe biti ili fiziko ili
pravno lice. Ako je pravno lice, mora postaviti fiziko lice koje e ga predstavljati
i mora imati sedite u Republici Srpskoj. Zatim, mora se potovati naelo reciprociteta, odnosno, da i osiguravajua drutva iz Republike Srpske mogu poslovati u zemlji u kojoj ima sedite drutvo, koje osniva filijalu u Republici Srpskoj.
ZDO predvia i obavezu obezbeenja najnie granice kapitala, kao i posedovanje imovine na teritoriji Republike Srpske u visini od 50% minimalnog garantnog fonda, kao i garancije u vidu depozita u visini od 25% od navedenog fonda.
Osim toga, ZDO predvia i ispunjenje obaveza koje se tiu margine solventnosti,
tehnikih rezervi, ispunjenja kadrovskih i tehnikih uslova, postavljenja aktuara,
podnoenja potrebne dokumentacije, itd.298
Zastupnik filijale stranog osiguravajueg drutva299
Strano osiguravajue drutvo mora postaviti zastupnika filijale u Republici
Srpskoj. Zastupnik mora biti ovlaen za zastupanje osiguravajueg drutva i na
sudovima i pred dravnim organima, raunajui tu i Agenciju RS, kao nadzorni
organ. Osiguravajue drutvo ne moe postaviti vie zastupnika na odreenom
delu teritorije ili za zastupanje odreene vrste osiguranja. Zastupnik potpisuje
sve polise koje su izdate u toj filijali stranog osiguravajueg drutva. Iz razloga
celishodnosti, mogu se ovlastiti vie lica za potpisivanje polisa, koji moraju imati
ispravno overeno ovlaenje, koje moraju podneti na uvid. Zastupnik filijale preuzima odgovornost lanova Upravnog odbora osiguravajueg drutva. U sluaju
opoziva ili otkaza zastupnika filijale, novi zastupnik mora biti imenovan u roku
od 60 dana od dana opoziva ili otkaza prethodnog zastupnika. U suprotnom,
Agencija RS e filijali stranog osiguravajueg drutva oduzeti dozvolu za rad.
ZDO nije regulisao pitanje odgovornosti zastupnika filijale, kao i pitanje obezbeenja treih lica, odnosno, osiguranja zastupnika. Kod odgovornosti zastupnika,
postavlja se pitanje kontrole izvetaja koje zastupnik podnosi matinom osiguravajuem drutvu, odnosno, stranom drutvu.
Osnivanje filijala osiguravajuih drutava
izmeu entiteta u Bosni i Hercegovini
ZDO razlikuje osnivanje filijala stranih osiguravajuih drutava, mislei,
pri tome, na osiguravajua drutva, koja imaju sedite van BiH, od otvaranja fi297
298
299
lan 33. ZDO

lan 46. ZDO
lan 47. ZDO
162
Osiguravajua drutva
lijala osiguravajuih drutava, koja imaju sedite u Federaciji BiH, ali van Republike Srpske. Isto tako, ZDO regulie i osnivanje filijala u Federaciji BiH od
strane osiguravajuih drutava, koja imaju sedite u Republici Srpskoj. ZDO je
osnivanje filijala osiguravajuih drutava regulisao i posebnim i optim odredbama. ZDO je posebno regulisao status filijala drutava iz Federacije BiH, kao i iz
Republike Srpske, ali je predvideo i neka zajednika pravila.
Osnivanje filijale osiguravajueg drutva iz Federacije BiH
u Republici Srpskoj300
Osiguravajue drutvo, koje ima sedite u Federaciji BiH moe da osnuje filijalu u Republici Srpskoj, pod uslovom da Agencija za nadzor Federacije
BiH dostavi Agenciji RS zahtev sa odreenim dokumentima, koje definie ZDO,
na jednom ili vie slubenih jezika u BiH. Ta dokumenta, koja bi pre mogli da
definiemo kao uslove, su sledea:
1) Plan poslovanja. Ovaj plan se odnosi na vrste osiguranja, kojima e se
baviti filijala osiguravajueg drutva iz Federacije BiH, kao i na strukturu same filijale. Tu se, pre svega, misli na kadrovsku i tehniku osposobljenost. Iako to zakonodavac nije definisao, plan poslovanja bi
trebao da se odnosi na odreeni period, kao i na teritoriju Republike
Srpske, na kojoj e ta filijala obavljati delatnost osiguranja;
2) Dokument koji e sadrati adresu filijale u Republici Srpskoj. ZDO definie tu adresu kao mesto na kome se mogu dobijati dokumenti, zatim, kao mesto na koje se mogu slati dokumenti, kao i mesto, na koje
se mogu slati obavetenja zastupniku. Vidimo da zakonodavac nije
upotrebio termin sedite filijale, tako da ovde, opet, moemo postaviti
pitanje statusa filijale, odnosno da li je ona pravno lice ili ne;
3) Punomo zastupnika, koje se mora odnositi na zastupanje pred sudovima, dravnim organima i drugim institucijama u Republici Srpskoj.
Ako je ovlaeni zastupnik pravno lice, on mora ovlastiti fiziko lice za
zastupanje filijale;
4) Dokaz da je ovlaeni zastupnik nastanjen u Republici Srpskoj i da
moe zastupati filijalu. ZDO predvia da, u ovakvom sluaju, moe biti
postavljen samo jedan zastupnik na teritoriji Republike Srpske za sve
vrste osiguranja i da on mora potpisivati sve polise izdate u toj filijali;
5) Dokaz da je osiguravajue drutvo lanica Zatitnog fonda Republike
Srpske, kao i Biroa zelene karte BiH. Najverovatnije je zakonodavac
mislio na filijalu. Taj dokaz se trai, samo, ako e filijala obavljati poslove osiguranja od odgovornosti koje se odnosi na motorna vozila;
6) Dokaz o solventnosti; i
7) Izjava o odabranom nainu poslovanja, ako se bavi vrstom osiguranja
sudski trokovi, a to je regulisano lanom 65. ZDO, ime se mi, u
ovom radu, neemo baviti.
300
lanovi 36. i 37. ZDO
163
Filijala osiguravajueg drutva iz Federacije BiH moe poeti sa radom na

teritoriji Republike Srpske, odmah nakon dostavljanja svih navedenih dokumenata, odnosno, nakon ispunjavanja svih navedenih uslova.
Kad je u pitanju ispunjavanje poreskih obaveza, filijala osiguravajueg
drutva iz Federacije BiH podlee zakonskim propisima Republike Srpske, to
znai da e se svi porezi i ostale dabine i trokovi, koji proizlaze iz ugovora
o osiguranju, zakljuenih na teritoriji Republike Srpske, plaati na toj teritoriji.
Pokretna imovina, vlasnitvo filijale, koja se nalazi u zgradi u Republici Srpskoj,
takoe podlee poreskim propisima Republike Srpske. To se ne odnosi na robu
u prometu.
Osnivanje filijale osiguravajueg drutva iz Republike Srpske u Federaciji
BiH301
Osiguravajue drutvo, koje ima sedite u Republici Srpskoj moe osnovati filijalu u Federaciji BiH, ako Agenciji RS, podnese zahtev za otvaranje filijale
u Federaciji, kao i dokumente odreene u ZDO. Ti dokumenti ili uslovi su slini
li isti sa napred spomenutim dokumentima, ali emo ih, kratko, navesti:
1) Plan poslovanja;
2) Dokument koji e sadrati adresu filijale u Federaciji BiH;
3) Punomo zastupnika, koje se mora odnositi na zastupanje pred sudovima, dravnim organima i drugim institucijama u Federaciji BiH;
4) Dokaz da je osiguravajue drutvo lanica Zatitnog fonda Republike
Srpske, kao i Biroa zelene karte BiH, ako se bavi osiguranjem od odgovornosti za motorna vozila; i
5) Izjava o odabranom nainu poslovanja ako se bavi vrstom osiguranja
sudski trokovi, a to je regulisano lanom 65. ZDO.
Sve primedbe, koje smo, napred naveli, odnose se i na navedene uslove
predviene za osnivanje filijale osiguravajueg drutva iz Republike Srpske u Federaciji BiH. Kada Agencija RS proveri sve uslove, odnosno, dokumente i kad
utvrdi da osiguravajue drutvo ispunjava uslove za osnivanje filijale u Federaciji
BiH, tada je duna da, u roku od 60 dana, dostavi zahtev, sa svim navedenim
dokumentima, Agenciji u Federaciji BiH. Ako Agencija RS ne donese reenje u
okviru roka od 60 dana, odnosno, ako utvrdi da osiguravajue drutvo ne ispunjava uslove, odnosno, ako odbije da donese reenje, tada osiguravajue drutvo
ima pravo da pokrene upravni spor u Republici Srpskoj.
Ukoliko osiguravajue drutvo iz Republike Srpske, koje je registrovano za
obavljanje poslova neivotnog osiguranja, namerava da u Federaciji BiH, preko
svoje filijale, obavlja poslove zdravstvenog osiguranja, kao vrstu socijalnog osiguranja302, tada e ono morati da Agenciji RS podnese tarife tehnikih premija
301
302

Zakonodavac je definisao zdravstveno osiguranje kao vrstu osiguranja koje djelimino ili
u potpunosti zamjenjuje statutarni sistem socijalnog osiguranja u entitetu.
164
Osiguravajua drutva
i opte i posebne uslove da bi moglo da obavlja poslove navedenog osiguranja.

Neemo se due zadravati na ovome.
Agencija za nadzor osiguranja Republike Srpske
Obzirom da je uloga Agencije RS (odnosno Agencija za nadzor osiguranja
Republike Srpske) velika, kad je u pitanju izdavanje dozvola za rad inostranim
osiguravajuih drutava, kao i filijalama tih drutava, posvetiemo panju osnovnim funkcijama Agencije RS, koje regulie ZDO. Agencija RS je neprofitna organizacija Republike Srpske, koja za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Ona je
pravno lice i finansira se iz budeta.303 Agencija RS ima regulatornu i nadzornu
funkciju, koja je usmerena ka osiguravajuim drutvima koja obavljaju delatnost
osiguranja na teritoriji Republike Srpske, a svrha tih funkcija je zatita osiguranika i trita osiguranja. Dva glavna elementa regulatorne funkcije Agencije,
koje emo spomenuti jesu nadzor nad primenom zakona i podzakonskih akata u oblasti osiguranja i regulisanje rada osiguravajuih drutava i posrednika u
osiguranju.304 Agencija RS izdaje dozvolu za rad osiguravajuim drutvima, ali
moe trajno ili privremeno oduzeti istu za obavljanje svih ili jedne vrste osiguranja.305 ZDO regulie niz ovlaenja koja ima Agencija RS u vrenju svoje regulatorne funkcije. Jedna od bitnih funkcija Agencije RS sastoji se u mogunosti da
imovinu osiguravajueg drutva, koje je u tekoama, stavi pod starateljstvo.306
Takoe, Agencija RS moe da ogranii obim poslovanja, odnosno, obavljanja delatnosti osiguranja, osiguravajuem drutvu, koje je u tekoama. Ne samo to,
Agencija RS moe uticati na poveanje i smanjenje premija u odreenoj vrsti
osiguranja, nakon ukidanja tarifnog sistema.307 Agencija RS moe zahtevati od
osiguravajuih drutava i njihovih filijala, kao i od supsidijernih drutava dostavljanje obavetenja i dokumenata. Kod nekih obavetenja i dokumenata, Agencija
RS moe zahtevati i dostavljanje miljenja aktuara, odnosno, revizora, koje je u
vezi sa tim dokumentima.308 Osim toga, Agencija RS moe vriti kontrolu uprave osiguravajueg drutva, kao i posebne kontrole.309
Agencija RS vodi i registar osiguravajuih drutava koja imaju sedite van
Bosne i Herecegovine, a obavljaju poslove osiguranja na teritoriji Republike Srpske, preko filijala. Neemo navoditi sve funkcije koje ima Agencija RS u kontroli
osiguranja, ali one, koje su navedene, daju Agenciji RS glavnu ulogu u svim fazama postojanja osiguravajueg drutva, od njegovog osnivanja, preko vrenja
delatnosti, do gubitka dozvole, odnosno, likvidacije i eventualno, steaja. Ipak,
ZDO posebno regulie saradnju Agencije RS sa Agencijom za osiguranje Bosne i
Hercegovine i Agencijom za nadzor osiguranja Federacije BiH.310 Obzirom da i
303
304
305
306
307
308
309
310
lan 5. ZDO
lan 6. ZDO
lan 7., st.1. ZDO
lan 12., st.1. ZDO
lan 13. ZDO
lan 14. ZDO
lan 22. ZDO
165
osiguravajua drutva obavljaju poslove osiguranja u Republici Srpskoj preko filijala, navedeno regulisanje je neophodno. Pre svega, navedene Agencije razmenjuju informacije koje su od koristi za vrenje nadzora nad svim osiguravajuim
drutvima u Bosni i Hercegovini. ZDO regulie funkciju Agencija kod drutava
sa zajednikim ueem, zatim kod zabrane slobodnog raspolaganja sredstvima
od strane osiguravajueg drutva, kod oduzimanja dozvole za rad osiguravajuem drutvu, kao i u drugim sluajevima.
Moemo rei da Agencija RS na istovetan nain kontrolie rad osiguravajuih drutava, koja su osnovana od strane domaih fizikih i pravnih lica, kao i
rad drutava, koja su osnovali strana lica. Agencija, ipak, vodi poseban registar
inostranih osiguravajuih drutava, koja u Republici Srpskoj obavljaju delatnost
osiguranja preko filijala. Sa druge strane, posebno se regulie uloga Agencije
RS kod obavljanja delatnosti osiguranja od strane osiguravajuih drutava, koja
imaju sedite u drugom entitetu, ali kroz saradnju svih navedenih Agencija, ime
je, u stvari, zakonodavac eleo da zakonski objedini delatnost, odnosno trite
osiguranja u celoj dravi.
Zajednika pravila za rad filijala u Republici Srpskoj i Federaciji BiH311
ZDO sadri odredbe, koje su zajednike i za jedne i za druge filijale,
odnosno, za drutva, koja imaju sedite u Federaciji BiH, kao i za drutva sa
seditem u Republici Srpskoj. Te odredbe se odnose na sledee:
1) Obaveza dostavljanja dokumentacije. Agencija RS moe traiti od osiguravajueg drutva sa seditem u Federaciji BiH, a koje obavlja poslove osiguranja u Republici Srpskoj, preko filijala, niz dokumenata,
koji se odnose na vrenje ove delatnosti, a koje se tiu osiguranika. Pre
svega, to su opti i posebni uslovi osiguranja. ZDO, ovde, primenjuje
i naelo reciprociteta. Naime, osiguravajua drutva iz Federacije BiH
su duna da dostave traenu dokumentaciju, ako su na to obavezana
i osiguravajua drutva iz Republike Srpske, koja delatnost osiguranja
obavljaju u Federaciji BiH, takoe, preko filijala. ZDO regulie i odbijanje primene njegovih odredaba;
2) Obezbeenje primene Zakona. Ako osiguravajue drutvo iz Federacije
BiH ne potuje odredbe ZDO, Agencija RS donosi reenje o otklanjanju nezakonitosti u poslovanju i duna je da, o tome, obavesti Agenciju
Federacije BiH. Ako osiguravajue drutvo ne postupi po navedenom
reenju, tada e Agencija RS ponovo obavestiti Agenciju Federacije
BiH i zahtevati da ona preduzme mere prema tom drutvu, kako bi
se omoguilo izvrenje reenja. Agencija Federacije BiH je duna da o
preduzetim merama obavesti Agenciju RS. Ukoliko sve to je navedeno
ne dovede do rezultata, odnosno, ako osiguravajue drutvo i dalje kri
Zakon, tada e Agencija RS, nakon obavetavanja Agencije Federacije
BiH, da sama preduzme mere prema tom drutvu, ukljuujui i zabra311
lanovi od 40. do 44. ZDO
166
Osiguravajua drutva
nu zakljuenja ugovora o osiguranju preko filijale u Republici Srpskoj.

Osim toga, Agencija RS moe izrei filijali osiguravajueg drutva iz
Federacije BiH, i ogranienje slobodnog raspolaganja imovinom tog
osiguravajueg drutva na teritoriji Republike Srpske. Svako reenje o
merama i ogranienjima prema filijali, mora se sa obrazloenjem dostaviti i osiguravajuem drutvu i Agenciji Federacije BiH;
3) Zajednika kontrola osiguravajuih drutava i njihovih filijala. Da bi se
sprovela kontrola nad radom osiguravajueg drutva i njegove filijale,
Agencija RS mora saraivati sa Agencijom Federacije BiH. Agencija RS
moe i sama sprovesti kontrolu nad odnosnim osiguravajuim drutvom, ako je to neophodno i hitno, ali uz prethodno obavetenje Agencije Federacije BiH;
4) Izvrenje obaveza iz ugovora u sluaju likvidacije. Ako doe do pokretanja likvidacionog postupka protiv osiguravajueg drutva, koje obavlja delatnost osiguranja preko filijale, tada se obaveze koje proizlaze iz
ugovora, zakljuenih preko te filijale, ispunjavaju na isti nain kao i
obaveze iz drugih ugovora o osiguranju zakljuenih od strane tog osiguravajueg drutva312, u skladu sa odredbama o zatiti osiguranika u
postupku likvidacije, i
5) Reklamiranje osiguravajuih drutava i njihovih filijala (o tome nee
biti rei).
Vidimo da je kod svih zajednikih odredaba, koje omoguavaju rad filijala, neophodna saradnja Agencija iz oba entiteta. Od kontrole zakonitosti rada do
preduzimanja mera i ogranienja prava, prisutna je kako obaveza obavetavanja,
tako i obaveza dostavljanja potrebnih dokumenata izmeu Agencija. Moemo
postaviti pitanje, da li osiguravajue drutvo iz Federacije BiH, ima poloaj stranog osiguravajueg drutva, uzimajui u obzir odredbe, koje se odnose na drutva iz drugih zemalja. Prisustvo Agencije za nadzor je priustno i kod jednih i kod
drugih osiguravajuih drutava, s tim to, kod drutava iz Federacije navedeni
nadzorni organi direktno komuniciraju, dok je kod drutava iz drugih zemalja,
potrebna dozvola za rad Agencije RS.
Merodavno pravo za osnivanje osiguravajuih drutava po odredbama ZDO
ZDO posebnu odredbu posveuje odreivanju merodavnog prava za statusna pitanja osiguravajuih drutava. Mi emo spomenuti neke osnovne elemente ove odredbe, ali emo, pre svega, odgovoriti na pitanje po kom pravu se
osnivaju osiguravaua drutva, od strane inostranih fizikih i pravnih lica, kao i
po kom pravu se osnivaju i posluju filijale stranih osiguravajuih drutava i osiguravajuih drutava sa seditem u Federaciji BiH. Postoji samo jedan odgovor
na ova pitanja, a to je domae pravo. To znai da osiguravajua drutva, koja su
osnovala strana fizika i pravna lica, imaju domau dravnu pripadnost. to se
tie filijala stranih osiguravajuih drutava, na njihovo osnivanje i poslovanje se,
takoe, primenjuje domae pravo, to je i logino. Kad su u pitanju osigurava312
lan 70. ZDO
167
jua drutva iz drugog entiteta, odnosno Federacije BiH, za njih, ipak, ne moemo rei da su strane dravne pripadnosti (iako smo to pitanje postavili, napred,
zbog regulisanja u ZDO), ali se na osnivanje i poslovanje filijala tih drutava
primenjuje ZDO, odnosno pravo Republike Srpske. Saradnja Agencija iz jednog
i drugog entiteta pokazuje da se radi o povezanom tritu osiguranja, odnosno o
zajednikim ciljevima svih osiguravajuih drutava na teritoriji BiH.
6. Status filijala stranih osiguravajuih drutava

u Republici Srbiji
Po ZO, poslovima osiguranja se na teritoriji Republike Srbije mogu baviti
samo osiguravajua drutva sa seditem u naoj zemlji.313 Takvo reenje egzistira
i sada, bez obzira na izmene ZO, koje smo spomenuli, a o kojima e, detaljnije,
biti rei kasnije. Po ZO, kao to smo rekli, predviena su dva statusna oblika za
obavljanje delatnosti osiguranja, a to su akcionarsko drutva za osiguranje i drutvo za uzajamno osiguranje. Meutim, strana pravna i fizika lica mogu, jedino,
osnivati akcionarska drutva za osiguranje, pod uslovima predvienim u ZO i pod
uslovom uzajamnosti. Isto tako, strana pravna i fizika lica mogu ulagati sredstva
u postojee akcionarsko drutvo za osiguranje na domaoj teritoriji.314 Kada je
u pitanju osnivanje drutva za uzajamno osiguranje, ZO navodi da ovo drutvo
mogu osnovati fizika i pravna lica315, ne spominjui strana, tako da moemo
zakljuiti da ovo osiguravajue drutvo mogu osnivati samo domaa lica.
Znai, po ZO nije dozvoljeno, jo uvek, stranim osiguravajuim drutvima
da osnivaju filijale, poslovne jedinice i sline subjekte, preko kojih bi obavljali delatnost osiguranja u Republici Srbiji. Strana osiguravajua drutva, da bi obavljali
delatnost osiguranja, jedino mogu da osnivaju osiguravajua drutva u skladu
sa domaim zakonima ili da ulau sredstva u, ve postojea, drutva. Vidimo da
ovakvo reenje odstupa ne samo od reenja prihvaenih u zemljama EU, ve i od
zakonodavstava pomenutih bivih republika SFRJ. ZO ne samo da ne predvia
odredbe, koje bi se odnosile, na razliit status osiguravajuih drutava iz zemalja
lanica EU i osiguravajuih drutava iz ostalih zemalja, ve, uopte, ne spominje
mogunost da strano osiguravajue drutvo obavlja svoju delatnost preko filijale,
poslovnice ili drugog, slinog, oblika. Jo jednom napominjemo, takva situacija
je i sada prisutna, iako je dolo do izmena, koje dozvoljavaju rad stranim osiguravajuim drutvima, ali uz uslov nastanka okolnosti vezanih za dravu.
Da je nemogunost rada stranih osiguravajuih drutava na teritoriji Srbije, jedan od kljunih problema govorila je i radna verzija Izvetaja Komisije
Evropske Zajednice o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zakljuivanju
sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom Unijom od 12.04.2005.
godine316, u kojoj se kae da je u julu 2004. odgovornost za kontrolu sektora osi313
314
315
316
lan 23., st.1. ZO

lan 26., st.2. ZO
lan 61. ZO
Komisija Evropskih zajednica, Radni papir Komisije, Izvetaj o spremnosti Srbije i Crne
Gore za pregovore o zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom
168
Osiguravajua drutva
guranja preneta na Narodnu banku Srbije i da je, od tada, petnaest osiguravajuih drutava izgubilo dozvolu za rad i protiv njih je pokrenut postupak likvidacije
(misli se na navedeni period do dana izrade ove radne verzije Izvetaja), dok su
neka osiguravajua drutva dobrovoljno pristala na obustavu poslovanja. Dalje,
navedena Komisija konstatuje da su dva najvea osiguravajua drutva u Srbiji
Dunav osiguranje i DDOR Novi Sad, koji su u veinskom dravnom vlasnitvu i da pokrivaju dve treine trita osiguranja. Isto tako, Komisija konstatuje da
ne postoji specifian plan privatizacije osiguravajuih drutava.317 Na kraju, ono
to je, na ovom mestu, najbitnije, Komisija konstatuje da strano pravno i fiziko
lice moe osnovati osiguravajue drutvo u Srbiji, samo kroz zajedniko ulaganje sa partnerom iz Srbije. Osiguravajue drutvo osnovano na takav nain, nije
ovlaeno da obavlja delatnost osiguranja van teritorije Srbije.318 Spomenuli smo
sve navode Komisije iz radne verzije Izvetaja, koje se odnose na sistem osiguranja u Srbiji. injenica to je, kao organ, koji vri nadzor nad radom osiguravajuih drutava, odreena Narodna banka Srbije znaajna je i sa stanovita osnivanja tih subjekata. Zatim, nedostatak plana privatizacije je bitna injenica za
definisanje svojine u najveim osiguravajuim drutvima, koji su pod kontrolom
drave. Komisija je, posebno, kao negativnu injenicu istakla da strani subjekti
mogu obavljati delatnost osiguranja, samo kroz jedan oblik zajednikog ulaganja. Da bi se izmenila ovakva situacija, potrebno je, pre svega, izmeniti odredbe
ZO, koji se odnose na mogunost obavljanja delatnosti osiguranja od strane inostranih osiguravajuih drutava na teritoriji Srbije. No, uporedo sa tim, potrebno
je drugaije definisati i filijalu ili neki drugi oblik delovanja na domaoj teritoriji.
Pod time se, najverovatnije, mislilo na status filijale kao pravnog lica.
Osim toga, nae zakonodavstvo bi trebalo materiju osnivanja osiguravajuih drutava, gde se kao osnivai pojavljuju strana fizika i pravna lica, kao
i materiju osnivanja filijala stranih osiguravajuih drutava, da regulie na dva
nivoa. Naravno, postojale bi neke slinosti sa zakonodavstvima susednih drava,
kao i nekih zemalja EU, ali bi, dok je Republika Srbija u ovom statusu prema EU,
bilo neophodno definisati status stranih osiguravajuih drutava, koja dolaze iz
zemalja EU, kao i status ostalih osiguravajuih drutava iz drugih zemalja. Tu
se misli na regulisanje drugaijeg statusa jednih i drugih filijala. injenica je da
se ne mogu sva strana osiguravajua drutva tretirati na jednak nain, a o emu
govore i iskustva pojedinih zemalja, koje su ili lanice EU ili su dalje odmakli
u pregovorima sa EU. Takoe, potrebno je definisati i obavljanje nadzora nad
radom filijala stranih osiguravajuih drutava. U vezi sa tim, treba odrediti, da
li e, samo u sluaju, kada se u Srbiji osniva filijala osiguravajueg drutva iz
zemlje lanice EU, na nadzorni organ direktno komunicirati sa nadzornim organom odnosne zemlje EU.
Do izmena ZO je dolo 2007.godine. Te izmene su predvidele mogunost
da strano osiguravajue drutvo moe obavljati delatnost osiguranja na teritoriji
nae zemlje preko filijala, poslovnica ili ogranaka. Ali, te izmene se odnose na
odreeni vremenski period, nakon pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgo317
318
Unijom, 12.04.2005., SEC (2005) 478 final,

Izvetaj, str.22
Izvetaj, str.34
169
vinskoj organizaciji, tj. nakon isteka 5 godina od dana pristupanja toj organizaciji. Osim ZO, odredbu o navedenoj mogunosti sadri i ZOOS, koji odreuje
da e se poslovima osiguranja autoodgovornosti moi baviti ogranak osiguravajueg drutva iz drave lanice Evropske unije, kao i iz druge strane zemlje.
Obzirom da se navedena odredba ZOOS poziva na primenu ZO, to znai da e
navedeno vaiti nakon isteka 5 godina od dana pristupanja nae zemlje pomenutoj Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Navedene odredbe ne bi predstavljale nita
udno u naem zakonodavstvu, da se na celishodan i potpun nain regulisalo
ovo pitanje. Ni ZO, kao ni ZOOS, ne reguliu detaljnije ovu mogunost, tako
da se postavljaju razna pitanja, koja se ne tiu samo statusa ogranka, odnosno,
filijale stranog osiguravajueg drutva, ve i naina na koji e ovaj statusni oblik
obavljati ove poslove, a naroito odgovornosti ogranaka ili filijala, imajui u vidu
da nije definisano da li i oni moraju da ispunjavaju uslove koji se tiu poetnog
fonda sigurnosti po ZO.
Regulisanje rada ogranaka stranih osiguravajuih drutava

u domaem zakonodavstvu
Po pomenutim izmenama ZO, delatnost osiguranja obavlja osiguravajue drutvo koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti,
kao i ogranak stranog drutva za osiguranje koje je, takoe, dobilo dozvolu istog
organa319. Nijedna druga odredba ZO nije posveena obavljanju poslova osiguranja od strane ogranka stranog osiguravajueg drutva. Osim toga, nijedna
odredba ZO nije posveena ni odgovornosti tih ogranaka u bavljenju navedene
delatnosti. To je i najvanije pitanje. No, time se bave druga zakonodavstva. Napominjemo, jo jednom, navedena odredba e se primenjivati 5 godina nakon
pristupanja nae zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Postaviemo na ovom
mestu pitanje: zbog ega na zakonodavac nije saekao navedeni trenutak i tada
izmenio ZO ili doneo novi Zakon u ovoj oblasti?
Odgovoriti na ovo pitanje nije jednostavno. Naime, ako je zakonodavac
eleo da prilagodi zakonodavstvo Republike Srbije pravu EU, u tome nije uspeo,
jer on, uopte, nije definisao na koji nain e poslovati ogranaka ili filijala stranog osiguravajueg drutva, kao i da li e postojati mogunost da strano osiguravajue drutvo direktno obavlja poslove osiguranja na naoj teritoriji. Zatim,
zakonodavac nije odredio kakav e tretman i status imati strana osiguravajua
drutva koja dolaze iz zemalja lanica EU, a kakav iz ostalih zemalja. Da li e se
praviti razlika izmeu zemalja kao to su vajcarska, Norveka, SAD, Kanada,
Japan i sline, u odnosu na zemlje koje dolaze iz nerazvijenijih zemalja. Isto tako,
zakonodavac je morao, ako je ve spomenuo ogranke ili filijale stranih osiguravajuih drutava, da definie i nain njihovog poslovanja na naoj teritoriji i da li
e oni morati da ispune neke uslove koje se tiu obezbeenja osnivakog kapitala, registrovanja sedita, rada preko zastupnika, itd. Ovako, moemo rei da na
zakonodavac nije predvideo mogunost rada stranih osiguravajuih drutava na
teritoriji Srbije, odnosno, on e to uraditi kasnije, kod novih izmena ili najverovatnije, kod donoenja novog Zakona u ovoj oblasti.
319
lan 3., st.1 ZOS
170
Osiguravajua drutva
U svakom sluaju, moramo da kaemo da odredba koja definie mogunost rada stranih osiguravajuih drutava u naoj zemlji preko filijala je nelogina. Ne samo iz razloga, to nijedna druga odredba ili deo odredbe ne pominje
ovu oblast, ve i zbog perioda koji treba da protekne da bi se navedena odredba
primenjivala, kao i zbog ispunjenja uslova vezanog za lanstvo Republike Srbije
u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti

od strane osiguravajuih drutava iz Evropske unije,
odnosno, drugih stranih drava
ZOOS, koji je donesen 2009.godine, odreuje, takoe, da ogranci stranih
osiguravajuih drutava mogu obavljati poslove osiguranja autoodgovornosti na
teritoriji nae zemlje. Ali, ZOOS odreuje da to mogu uiniti i direktno strana
osiguravajua drutva, preko imenovanih predstavnika. Naime, osiguravajua
drutva iz zemalja Evropske unije, kao i iz ostalih stranih drava mogu obavljati
navedenu delatnost. ZOOS definie da su to drutva koja, po ZO, mogu obavljati
poslove obaveznog osiguranja na teritoriji Republike Srbije. Osim toga, ZOOS
definie da strana osiguravajua drutva, kao i ogranci stranih osiguravajuih
drutava moraju biti lanovi Udruenja osiguravaa. Ne samo to, ZOOS odreuje da se na njih primenjuje lan 75. Zakona. Nije jasno, zato je naveden ovaj
lan, osim ako je u pitanju tehnika greka. Naime, lan 75. ZOS kao ni lan 75.
ZOOS se ne odnose na bilo ta to ima veze sa navedenim.
Kao to je reeno, strano osiguravajue drutvo, osim preko ogranka,
moe direktno obavljati poslove osiguranja preko imenovanog predstavnika koji
ima sedite, odnosno, prebivalite u Republici Srbiji. Njegovo ime i ostali podaci
moraju biti prosleeni Narodnoj banci Srbije i Udruenju osiguravaa. Imenovani predstavnik u ime i za raun stranog osiguravajueg drutva, kao i ogranka,
obrauje odtetne zahteve i isplauje tete oteenim licima, zastupa osiguravajue drutvo pred sudovima i nadlenim organima u Republici Srbiji. ZOOS navodi da imenovani predstavnik moe obavljati i poslove ovlaenog predstavnika
za odluivanje o odtetnom zahtevu. Meutim, iz navedenog moemo zakljuiti
da se, ipak, ne mogu izjednaiti ova lica. Ipak, da vidimo koja ovlaenja ima
ovlaeni predstavnik.
Po ZOOS, ovlaeni predstavnik za odluivanje po zahtevima za naknadu
tete iz oblasti obaveznog osiguranja od autoodgovornosti je lice koje obavlja
poslove u ime i za raun osiguravajueg drutva. Ti poslovi se tiu saobaajnih nezgoda koje su nastale u lanicama Evropske unije, kao i u zemljama koje
nisu lanice Evropske unije, ali su njihovi Biroi zelene karte lanice sistema zelene karte. Ono to je bitno, te zemlje nisu zemlje prebivalita oteenog lica.
Poslovi ovlaenog predstavnika se sastoje u prikupljanju informacija, preduzimanju mera koje su potrebne za odluivanje o zahtevu za naknadu tete, kao
i isplata tete u dravi prebivalita oteenog lica. Ovlaeni predstavnik mora
imati sva potrebna ovlaenja za zastupanje osiguravajueg drutva u odnosu na
oteeno lice i dravne organe, i u toj dravi mora imati svoje sedite, odnosno,
171
prebivalite. Isto tako, ovlaeni predstavnik mora biti osposobljen za obradu

odtetnih zahteva na slubenom jeziku drave za koju je imenovan. Znai, radi
se o zastupniku osiguravajueg drutva koji ima funkciju breg i jednostavnijeg
reavanja zahteva za naknadu tete. Ovlaeni predstavnik moe raditi za jedno
ili vie osiguravajuih drutava. No, iako ovlaeni predstavnik deluje u ime i za
raun osiguravajueg drutva na teritoriji drave prebivalita oteenog lica, ono
moe da podnese, direktno, zahtev za naknadu tete ili odgovornom licu za tetu
ili osiguravajuem drutvu, kod koga je tetnik osiguran od autoodgovornosti.320
Po ZOOS, domae osiguravajue drutvo je duno da na teritoriji svake drave
lanice Evropske unije imenuje ovlaenog predstavnika za odluivanje o zahtevu za naknadu tete, o emu se obavetavaju svi informacioni centri zemalja
lanica Evropske unije.
Moemo zakljuiti da nikako ne moemo izjednaiti imenovanog predstavnika i ovlaenog predstavnika. ZOOS je morao da detaljno uredi ovlaenja
imenovanog predstavnika i kakav je njegov status u odnosu na strano osiguravajue drutvo koje zastupa u naoj zemlji. Da li bi ovlaeni predstavnik mogao
da vri poslove imenovanog predstavnika. Sigurno ne, jer je uloga ovlaenog
predstavnika definisana, pre svega, u sluajevima kada treba pomoi oteenom
licu da ostvari svoj zahtev za naknadu tete. Imenovani predstvanik je morao da
bude precizno definisan.
Kritike ovakvom nainu regulisanja ovog pitanja stoje. Njih ima vie. One
se mogu definisati kroz sledea pitanja upuena zakonodavcu:
1) Zato je u ZOOS odreeno da strana osiguravajua drutva mogu direktno obavljati poslove obaveznog osiguranja, preko imenovanog predstavnika, a da to nije regulisano u ZO? ZO ili neki drugi Zakon koji e
ureivati poloaj osiguravajuih drutava predstavlja akt koji e urediti
i status stranih osiguravajuih drutava. Kako je mogue da ZOOS, kao
akt koji, na prvom mestu, ureuje obavezna osiguranja u saobraaju,
ureuje jedno statusno pitanje? Osim toga, da li bi se rad filijale stranog
osiguravajueg drutva ili imenovanog predstavnika koji bi zastupao
to drutvo odnosio samo na osiguranje autoodgovornosti, obzirom da
ZOOS ureuje, izmeu ostalog, i ovu vrstu obaveznog osiguranja?
2) Zatim, zato je u ZOOS odreeno da imenovani predstavnik moe vriti navedene poslove i u ime ogranka stranog osiguravajueg drutva,
ako je ogranak, ve, registrovan za obavljanje ovih poslova? To moe
biti samo ovlaeni predstavnik za odluivanje o odtetnom zahtevu, a
videli smo da se ne radi o istom licu? O tome je, ve, bilo rei.
3) Zbog ega, kao to smo rekli, nije blie definisan imenovani predstavnik, da li se radi o fizikom ili pravnom licu ili te poslove mogu obavljati i jedni i drugi? U vezi sa navedenim, kako e se ostvariti naknada
tete, odnosno, kako e imenovani predstavnik vriti plaanje tete i ko
daje garancije oteenim licima u ovoj situaciji? Da li je to Udruenje
osiguravaa, Garantni fond ili Narodna banka Srbije, odnosno, drava?
320
lan 46. ZOOS
172
Osiguravajua drutva
4) Zbog ega ni u ZOOS nije odreena odgovornost ogranaka stranih

osiguravajuih drutava, ako to, ve, nije uinjeno u ZO? i
5) Od kog datuma e se primenjivati odredba lana 60. ZOOS, imajui u
vidu da je ZO definisao navedeno? Zbog ega odredbe ZOOS i ZO, u
ovom smislu, nisu usklaene?
Ovo su samo neka od pitanja, koja, u najmanju ruku, stvaraju zabunu. U
svakom sluaju, trebalo je regulisati ovu materiju. To se moglo uiniti, tako, to
bi se uzeli u obzir uslovi i okolnosti u kojima se nalazi nae osiguranje i naa
zemlja (mislimo na ulanjenje nae zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju i
na status prema EU). Naime, u izmenama iz 2007. godine, moglo se predvideti
da strana osiguravajua drutva mogu obavljati poslove osiguranja na teritoriji
Srbije, samo, preko filijala, koje bi morale da ispune uslove vezane za osnivaki
kapital, nadzor, kao i druge uslove (slino kao u Sloveniji). To bi se, naravno, odnosilo na strana osiguravajua drutva iz svih zemalja. Takoe, u navedenim izmenama i dopunama ZO se mogla regulisati i situacija nakon ulaska nae zemlje
u Svetsku trgovinsku organizaciju, a tada bi se, naravno, predvidela mogunost
da strana osiguravajua drutva obavljaju svojudelatnost na naoj teritioriji ili
preko filijala ili direktno. Naravno, tada bi morala da se pravi razlika, u smislu ispunjenja odreenih uslova, izmeu zemalja lanica EU, zatim razvijenih zemalja
kao to su SAD, vajcarska i druge, kao i drugih zemalja koje ne spadaju u ove
dve grupe.
7. Zakljuak
Prilagoavanje nae zemlje zakonodavstvu EU u oblasti osiguranja, trebalo bi da predstavlja ne samo imperativ, ve i neumitan i neophodan proces
pribliavanja ovoj organizaciji, bez obzira na momenat kad e Srbija postati njen
lan. No, mnogo je vanije da u domaem zakonodavstvu budu definisani svi
instituti, koji e doprineti i efikasnosti pravnog sistema i razvoju osiguranja. U
vezi sa tim, treba definisati mogunost osnivanja filijale stranog osiguravajueg
drutva, kao i slobodu da osiguravajua drutva iz svih ili iz pojedinih zemalja EU slobodno i direktno obavljaju delatnost osiguranja u Srbiji, uz ispunjenje
uslova u matinoj zemlji. U ovom momentu, neizvesno je kada e Srbija postati
lanica EU. Zbog toga treba analizirati mogunost da osiguravajua drutva iz
svih ili pojedinih zemalja lanica EU mogu slobodno obavljati svoju delatnost u
Srbiji. Isto tako, treba omoguiti i osiguravajuim drutvima iz drugih zemalja
iste ili sline uslove poslovanja na naoj teritoriji.
No, status nae zemlje, samo je jedan od zakljuaka, koje treba navesti.
Pre svega, mogunost da osiguravajua drutva iz zemalja lanica EU slobodno
obavljaju poslove osiguranja u drugim zemljama EU, posledica je samog definisanja ciljeva trita ove organizacije. Drugo, injenica da osiguravajua drutva
mogu osnovati filijalu u drugoj zemlji EU, samo je korak ka ujednaavanju vrenja delatnosti osiguranja. No, ovakvo regulisanje proizvodi i posledice, koje
173
se, pre svega, ogledaju, u ispunjenju obaveza prema treim licima, odnosno, u
sluajevima, kada jedan subjekt, u ovom sluaju, osiguravajue drutvo ili filijala
tog drutva ne budu u mogunosti da vre svoje obaveze. Tada, u sluaju insolventnosti, treba definisati status filijale. Da li ona predstavlja samostalno pravno
lice, organizacionu jedinicu stranog osiguravajueg drutva ili zastupnitvo tog
drutva. Znaaj tog pitanja je posebno bitan za trea lica, odnosno, poverioce,
kao i za trite osiguranja u jednoj zemlji, obzirom da subjekti, koji su nesposobni za plaanje, ne bi trebalo da egzistiraju na tom tritu, osim u sluaju, kada je
mogue zakonskim merama omoguiti njihov dalji rad.
U ovom momentu, neizvesno je kada e Srbija postati lanica EU. Bez obzira na to, treba omoguiti i osiguravajuim drutvima iz drugih zemalja iste ili
sline uslove poslovanja na naoj teritoriji. Da bi se to ostvarilo, na zakonodavac
e drugaije morati da regulie ovu materiju, odnosno, morae da detaljnije uredi status filijala stranih osiguravajuih drutava, kao i da uskladi odredbe razliitih zakonskih akata koji reguliu ovu oblast. To sad nije sluaj sa ZO i ZOOS.
Da zakljuimo. Poslovanje stranih osiguravajuih drutava treba, u naem
zakonodavstvu, da bude ureeno u zavisnosti od toga, iz koje zemlje ta drutva
dolaze. Prvo, ako bi se radilo o drutvima koja su iz zemalja lanica EU, tada
bi ona mogla da obavljaju delatnost osiguranja na naoj teritoriji ili direktno ili
preko filijala, poslovnica ili drugog oblika. Naravno, ne bi trebalo da ispunjavaju
druge uslove. Navedeno bi se primenjivalo, samo u sluaju, lanstva nae zemlje
u EU. Naravno, navedeno nosi sa sobom i rizike, obzirom da osiguravajua drutva dolaze iz razliitih zemalja lanica EU, a, isto tako, sama drutva su razlitog
boniteta. Ovaj problem bi mogao biti reen istovremenim nadzorom nad radom
stranih osiguravajuih drutava na naoj teritoriji i od strane naeg nadzornog
organa i do strane nadzornog organa zemlje sedita osiguravaa. Drugo, ako se
radi o osiguravajuim drutvima iz zemalja koje nisu lanice EU, ali spadaju u
red razvijenih zemalja (kao to su vajcarska, SAD, Norveka i dr.), za njih bi
trebalo da vae isti uslovi poslovanja, kao i za drutva uz zemalja EU. Na kraju,
ukoliko se radi o osiguravajuim drutvima iz ostalih zemalja, koje ne spadaju u
navedene dve grupe, tada bi ona, da bi mogla da posluju na naoj teritoriji, morala da ispune posebne uslove koji bi se ticali poetnog fonda sigurnosti, odnosno, osnivakog kapitala, odreenih garancija, koje bi morao da prui nadzorni
organ zemlje sedita osiguravaa, dodatnog nadzora od strane naeg nadzornog
organa i sl.
Meutim, treba definisati mogunost rada stranih osiguravajuih drutava
na teritoriji Srbije i u periodu dok ona ne postane lanica EU. Sigurno je da bi i
onda trebalo praviti razliku izmeu pojedinih zemalja, koje su navedene, ali bi,
po naem miljenju, sve filijale stranih osiguravajuih drutava morale da ispune
uslov koji bi se ticao osnivakog kapitala. I ovde bi postojale razlike u procentu
kapitala, koji bi morao biti uplaen, u zavisnosti od toga, u kojoj zemlji osigurava ima sedite. U svakom sluaju, nadzorni organi nae i drugih drava bi, ovde,
imali veliku ulogu.
etvrti deo:
PRESTANAK OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
Veoma vano pitanje za funkcionisanje osiguravajuih drutava je i regulisanje njihovog prestanka. Osiguravajua drutva se razlikuju od ostalih privrednih drutava, kao to smo rekli. To se odnosi i na nain osnivanja i na delatnost.
No, to se odnosi i na prestanak, odnosno, na dva postupka koja oznaavaju kraj
osiguravajueg drutva, a to su steajni i likvidacioni postupak. Postoje specifinosti vezane za ova dva postupka. Te specifinosti su doprinele da postoje razlike
i izmeu zakonodavstava koja reguliu ovu oblast. U ovom delu posvetiemo
panju, pre svega, regulisanju ovog pitanja u Srbiji, zatim u nekim zemljama regiona, kao i u pravu EU. Na kraju, posvetiemo se i jednom pitanju koje nema
direktne veze sa steajem i likvidacijom osiguravajuih drutava, ve sa pitanjem
odravanja solventnosti osiguravajuih drutava u zemljama lanicama EU koje
karakterie prisutnost stalne harmonizacije propisa kojima se regulie poslovanje
osiguravaa. Napred pomenutim Direktivama EU za ivotna i neivotna osiguranja je propisana obaveza osiguravajuih drutava da odravaju marginu solventnosti kao minimalni iznos kapitala koji se mora posedovati za sluaj nastupanja
nepredvidivih dogaaja. Danas se u EU intenzivno radi na donoenju nove regulative solventnosti, koja bi polazila od specifinosti svakog osiguravaa, u nameri
da se postigne bolja povezanost izmeu propisanog kapitala i trine pozicije
osiguravajueg drutva, zatim efikasnija zatita osiguranika i akcionara osiguravajueg drutva, kao i vei stepen harmonizacije u okviru jedinstvenog trita
osiguranja. Naravno, kao to se vidi, ovo pitanje ima direktne veze i sa pitanjem
prestanka osiguravajuih drutava.
1. Prestanak osiguravajuih drutava

u zakonodavstvu Republike Srbije
Uopte o steajnom i likvidacionom postupku
protiv osiguravajuih drutava
kao posebnom steajnom postupku
Posebno regulisanje steajnog i likvidacionog postupka protiv osiguravajuih drutava proizlazi iz posebnosti samih osiguravajuih drutava. Osiguravajua drutva su finansijske organizacije, koje od drugih srodnih drutava (samim
tim i od banaka) izdvaja niz instituta, koji se pojavljuju samo u delatnosti osiguranja. ZSLBO, odnosno, napred pomenuti Zakon o steaju i likvidaciji banaka i
drutava za osiguranje Republike Srbije regulie, izmeu ostalog, i poloaj poverilaca u steajnom i likvidacionom postupku, predviajui i zajednike odredbe
174
Prestanak osiguravajuih drutava
175
koje se primenjuju na namirenje potraivanja i kad su u pitanju banke i kod osiguravajuih drutava, kao i odredbe koje se odnose na posebne isplatne redove
kod osiguravajuih drutava. Naravno, ZSLBO regulie specifinosti vezane za
steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, dok opte elemente definie Zakon
o steaju Republike Srbije (dalje: ZS).321
Znai, ZSLBO regulie pokretanje steajnog i likvidacionog postupka i
protiv banaka i osiguravajuih drutava, ukljuujui i sve pravne posledice, koje
proizvodi steaj. To znai da se jednim zakonskim izvorom regulie steaj i likvidacija dva navedena subjekta, koji su razliiti i po vrsti delatnosti i po nainu
poslovanja. Jedina zajednika karakteristika i banaka i osiguravajuih drutava
sastoji se u njihovom finansijskom karakteru, ali to ne znai da je ta karakteristika identina i kod jednog i kod drugog subjekta.
Steajni postupak protiv osiguravajuih drutava je poseban steajni postupak. Posebni steajevi su postupci koji se pokreu i vode po drugaijim pravilima od opteg steaja, koji se vodi protiv veine privrednih subjekata. Kada
kaemo da se radi o drugaijim pravilima, ne mislimo na steajne postupke koji
nisu u vezi sa optim steajnim postupcima. Te posebnosti proizlaze iz oblika
tog subjekta, tako da se i njihovo osnivanje razlikuje od osnivanja ostalih subjekata. Posebni steajni postupci se razlikuju od opteg, kao to se steajni
dunici razlikuju meu sobom. Posebni steajevi nisu posebna vrsta steajnih
postupaka, ve su postupci koji se pokreu i vode protiv drugaijih subjekata
steajnih dunika. Jedna od osnovnih razlika izmeu posebnog steajnog postupka koji se vodi protiv osiguravajuih drutava i ostalih optih steajnih postupaka, sastoji se i u tome to se isplatni redovi drugaije reguliu u odnosu na
isplatu potraivanja poverilaca u optem steajnom postupku322. Neto slino
moemo rei i kad je u pitanju likvidacija ovih subjekata.
Pre usvajanja ZSLBO, materiju steaja i likvidacije osiguravajuih drutava
regulisao je ZO, koji je, takoe, predviao isplatne redove. ZO je, kao to je reeno, regulisao samo neke segmente ova dva postupka, koji se pokretao i vodio
protiv osiguravajuih drutava, ime je napravio propust po mnogim pitanjima.
To se odnosi na neke specifinosti samog steajnog i likvidacionog postupka
protiv ovih subjekata. Pre svega, u ZO nije napravljena jasna razlika (bar u tekstu) izmeu postupka likvidacije i steajnog postupka, ve se u naslovu odeljka
ZO, koji regulie ovu materiju, pominje prestanak osiguravajuih drutava, kao
i ostalih drutava, koje se bave poslovima osiguranja. Zatim, nije na jasan nain
regulisan steaj osiguravajuih drutava, koja se bave poslovima osiguranja ivota. Naime, nakon pokretanja steajnog postupka ugovori o osiguranju ivota se,
po ZO, prenose na druga osiguravajua drutva, ako ih ona prihvate.323 Sa druge
strane, ako navedena drutva ne prihvate te ugovore, svi osiguranici e obrazovati odbor, koji e odluiti o prenosu ugovora o osiguranju ivota sa smanjenim
sumama osiguranja.324 ZO ne spominje neka opta pravila, u ovoj oblasti, koja
321
322
323
324
Zakon o steaju Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br.104/09)

olovi V., Poloaj poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava
reenja u domaem pravu i pravu EU, Pravo i privreda 5-8/2009, Beograd 2009., str. 217
lan 203. ZO
lan 204. ZO
176
Osiguravajua drutva
se odnose na mogunost isplate suma osiguranja, po navedenim ugovorima, kao

i mogunost osnivanja osiguravajueg drutva od strane osiguranika, koji su zakljuili ugovor o osiguranju ivota sa drutvom, protiv kojeg je pokrenut steajni
postupak, ako naravno ta sredstva budu dovoljna za osnivanje drutva, koje bi se
bavilo, naravno, samo poslovima osiguranja ivota (videemo, kasnije, da se i u
Crnoj Gori na slian nain regulie ovo pitanje).
Osim toga, ZO regulie i namirenje iz steajne mase, odnosno, predvia
isplatne redove. Na prvom mestu isplauju se trokovi steajnog postupka, zatim potraivanja poverilaca po osnovu osiguranja i reosiguranja ivota do visine
matematike rezerve. Nakon toga, isplauju se potraivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgode, kao i potraivanja poverilaca po
osnovu ostalih ugovora o osiguranju i reosiguranju325. Kad se isplate navedena
potraivanja, primenjivae se odredbe steajnog zakonodavstva, to znai da e
doi na red isplata ostalih poverilaca, kao i isplata osnivaa osiguravajueg drutva u steaju.326
Steajni postupak protiv osiguravajuih drutava

Poloaj poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava je
poloaj steajnih poverilaca. Posebnosti vezane za njihovo namirenje zavise od
vrste osiguranja u kojoj je zakljuen ugovor iz koga proistie potraivanje. Potraivanja iz ugovora o osiguranju ivota se posebno reguliu, obzirom da sredstva
matematike rezerve ivota imaju poseban tretman. I u pravu Evropske unije se
posebno regulie namirenje potraivanja u navedenom steajnom postupku. Izdvajaju se dva metoda ili modaliteta namirenja, kao to emo videti kasnije.
Mora se rei da, u domaem zakonodavstvu, postoje problemi u regulisanju namirenja potraivanja u steajnom postupku protiv osiguravajueg drutva, koji se sastoje iz injenica vezanih za zajedniko regulisanje namirenja prioritetnih potraivanja i za banke i za osiguravajua drutva u ZSLBO, zatim za
pozivanje na ZS, kad je u pitanju etvrti isplatni red, koji se odnosi na steajne
poverioce i primenu te odredbe i na namirenje u steaju osiguravajuih drutava,
kao i za nain regulisanja potraivanja vezanih za sredstva matematike rezerve
ivota.
Pokretanje steajnog postupka327

Narodna banka Srbije vri nadzor i kontrolu poslovanja osiguravajuih drutava, pa, samim tim, ima ovlaenje da u, zakonski utvrenim uslovima, oduzima dozvolu za rad. Narodna banka Srbije donosi reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka i dostavlja ga nadlenom sudu.
Isto tako, to reenje se dostavlja osiguravajuem drutvu, protiv kog je pokrenut
steajni postupak, kao i Agenciji za osiguranje depozita. Nadleni sud je duan
325
326
327
Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str.87-88

lan 206. ZO
lanovi 4., 5. i 6. ZSLBO
177
da, najkasnije, prvog radnog dana od dana prijema reenja od Narodne banke
Srbije, donese odluku o pokretanju steajnog postupka. Inae, protiv reenja Narodne banke Srbije mogue je pokrenuti upravni spor. Ako se reenje poniti u
upravnom sporu, a, kasnije, Narodna banka Srbije donese novo reenje o tome
da su ispunjeni uslovi za otvaranje steaja protiv osiguravajueg drutva, pravne
posledice e nastupiti danom isticanja prvog oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda.
Subjekti steajnog postupka328

Kada govorimo o subjektima steajnog postupka, govorimo, pre svega, o
organima steajnog postupka, a to su steajno vee, steajni upravnik i odbor poverilaca. U steajnom postupku, koji se pokree protiv osiguravajuih drutava,
ulogu steajnog upravnika vri Agencija za osiguranje depozita, koja daje predlog
i za izbor lanova odbora poverilaca. Osim navedenih organa steajnog postupka, moramo navesti i samog steajnog dunika, kao i Narodnu banku Srbije. Kao
to vidimo, nije predvien steajni sudija, kao organ steajnog postupka. Agencija za osiguranje depozita, kao steajni upravnik, utie na rad poverilaca, samim
tim to predlae lanova odbora poverilaca. ZSLBO se, blie, ne bavi izborom
lanova odbora poverilaca, pa se moe zakljuiti, da bi se, u tom delu, morao
primenjivati ZS, to ne moemo prihvatiti, obzirom na specifinost ovog posebnog steajnog postupka. Steajno vee, po odredbi ZSLBO, kao sudski organ
kontrolie rad Agencije za osiguranje depozita, kao i sam steajni postupak. Moramo izdvojiti Narodnu banku Srbije, kao subjekt, koji moe oduzeti dozvolu za
rad osiguravajuem drutvu, tako da o Narodnoj banci moemo govoriti, kao o
predlagau steajnog postupka.
Isplata pre glavne deobe

(prioritetna potraivanja, zajednike odredbe ZSLBO)
ZSLBO isplatu plata, doprinosa, zarada drugih vrsta i trokova ureuje
zajedniki i za banke i za osiguravajua drutva. Radi se o prioritetnim
potraivanjima, gde bi mogli da prihvatimo zajedniko regulisanje isplate za
obe vrste navedenih drutava. Naime, pre glavne deobe, na teret steajne mase,
isplauju se:
1) neisplaene neto minimalne zarade u poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka;
2) neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednjih dve godine pre otvaranja steaja; i
3) mesene zarade lica u radnom odnosu u banci ili osiguravajuem drutvu, za vreme trajanja steajnog postupka.
Nakon navedenih trokova, isplauju se i trokovi vezani za odravanje i
unovenje imovine steajnog dunika, zatim trokovi steajnog postupka, kao
328
lan 7. ZSLBO
178
Osiguravajua drutva
i ostali trokovi, nastali nakon pokretanja steajnog postupka.329 Vidimo da se

radi o optim pravilima, koja se odnose na trokove steajnog postupka, ali moemo postaviti pitanje redosleda isplate, odnosno, da li bi prioritet trebalo da
imaju trokovi steajnog postupka (tu ne mislimo samo na sudske trokove). U
ZS se predvia drugaije reenje. Naime, trokovi steajnog postupka su svrstani
u prvi isplatni red. Ne razumemo, zato ZSLBO nije na isti nain regulisao namirenje trokova, iako se poziva na ZS330.
Isplatni redovi u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava

Isplatni redovi osiguravajueg drutva u steaju, regulisani su primenom
optih pravila u ovoj oblasti. Kada kaemo opta pravila, mislimo na pravila u
osiguranju. Radi se o potraivanjima steajnih poverilaca, obzirom da su ona vezana za zahteve prozale iz ugovora o osiguranju, kao i za druge zahteve, koji su,
prema duniku, nastali pre pokretanja steajnog postupka. Obzirom da je isplata
trokova zajedniki regulisana, ZSLBO, na slian nain, kao i ZO, ureuje isplatu
potraivanja, to znai da je redosled sledei:
1) ugovori o osiguranju i reosiguranju ivota. Radi se o potraivanjima iz
navedenih ugovora, koji imaju privilegovan status u odnosu na ostale ugovore koji pokrivaju rizike u drugim vrstama osiguranja. Inae,
sredstva dobijena zakljuenjem ugovora o osiguranju ivota imaju poseban tretman, kada je u pitanju pokretanje steajnog postupka;
2) ugovori o osiguranju od posledica nezgode. Osiguranje od posledica
nezgode spada u osiguranje lica, mada sadri dosta karakteristika osiguranja imovine. Obzirom na injenicu da ovo osiguranje svrstavamo
u osiguranje lica, potraivanja iz ugovora o osiguranju, koji se odnose
na ovu vrstu osiguranja, imaju prednost u odnosu na ostale vrste osiguranja;
3) ugovori o osiguranju i reosiguranju svih drugih vrsta osiguranja. Radi
se o potraivanjima vezanim za sve ostale vrste osiguranja, osim osiguranja lica.331
Takoe, kao i kod banaka, ZSLBO svrstava u isplatni red i potraivanja
po osnovu javnih prihoda, da bi, na kraju, regulisao i isplatne redove, koje je do
sada regulisalo opte steajno zakonodavstvo. Naime, ZSLBO u isplatne redove
svrstava i potraivanja ostalih poverilaca, kao i potraivanja akcionara, odnosno,
lanova drutva za uzajamno osiguranje.332 Moramo rei, da ZSLBO kompletnije ureuje isplatne redove, kada je u pitanju steaj osiguravajuih drutava od
opteg steajnog zakonodavstva, odnosno ZO, to je oekivano, obzirom na
prirodu ZS, odnosno, ZO. Naime, ZO je ureivao isplatu potraivanja po ugovorima o osiguranju i reosiguranju, dok je isplatu ostalih potraivanja ureivalo
329
330
331
332
lan 16. ZSLBO

lan 18. ZSLBO
179
opte steajno zakonodavstvo, na koje se ZO i pozivao. U svakom sluaju nije

se odstupilo od pravila koja su opta za isplatu potraivanja, kada su u pitanju
osiguravajua drutva, a koja se tiu potraivanja po zakljuenim ugovorima o
osiguranju. Prednost u isplati zavisi od predmeta ugovora o osiguranju.
Kao to je reeno, na steajni postupak osiguravajuih drutava se primenjuju i odredbe ZS, ukoliko odredbama ZSLBO nije drugaije odreeno. No, nije
jasno da li se navedeno odnosi i na namirenje potraivanja, obzirom da ZSLBO
jasno kae da se ne primenjuju odredbe ZS o prethodnom steajnom postupku,
steajnom sudiji, skuptini poverilaca i reorganizaciji. Ako pogledamo odredbe
ZS koje reguliu namirenje steajnih poverilaca, koje nas interesuju, videemo da
one nisu, u potpunosti, primenljive na namirenje potraivanja kod osiguravajuih drutava. Steajni poverioci su podeljeni u isplatne redove, u koje moemo
svrstati i potraivanja koja ureuje i ZSLBO, ali specifinost namirenja kod steaja osiguravajuih drutava se ogleda u potraivanjima koja proistiu iz pojedinih ugovora o osiguranju333.
Poloaj poverilaca iz ugovora o osiguranju ivota

Kod ugovora o osiguranju ivota, odnosno, kod osiguravajuih drutava
koja se bave poslovima osiguranja ivota, postoje odreene specifinosti koje se
primenjuju samo u ovoj oblasti osiguranja, a tiu se tri situacije, u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv drutva koje se bavi ovom vrstom osiguranja. To se odnosi na prenos portfelja kod ugovora o osiguranju ivota na drugo
osiguravajue drutvo, smanjenje ugovorne sume osiguranja i osnivanje novog
osiguravajueg drutva koje bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota, a to
nije regulisano u Zakonu. Radi se o mogunostima, koje stoje na raspolaganju
osiguranicima iz ugovora o osiguranju ivota, u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv drutva koje se bavi osiguranjem ivota. Sredstva po ugovorima o
osiguranju ivota ne mogu biti deo steajne mase, tako da ona imaju poseban
tretman. Ipak, ZSLBO je propustio da kompletno uredi ovo pitanje, tako da je
ono regulisano jedino u ZO.
ZO je predviao da se, u sluaju donoenja reenja o pokretanju steajnog
postupka nad osiguravajuim drutvom koje obavlja poslove osiguranja ivota,
ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima prenose drugim osiguravajuim drutvima, ako ih oni prihvate. Sve preuzete obaveze prema osiguranicima se ne menjaju, ukoliko se odnose na navedeno reenje.334 Ako ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima ne budu prihvaeni od strane drugih osiguravajuih drutava,
na nain propisan ovim zakonom, osiguranici obrazuju odbor koji preduzima
pripremne radnje za prenos ugovora o osiguranju ivota sa sredstvima drugim
osiguravajuim drutvima, sa smanjenim sumama osiguranja.
U ranijem zakonodavstvu nae zemlje, odnosno, u ZOIL, bila je definisana mogunost osnivanja novog osiguravajueg drutva sredstvima po ugovorima
o osiguranju ivota. To drutvo bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota.
333
334

lan 203. ZO
180
Osiguravajua drutva
Mogunost osnivanja novog osiguravajueg drutva od strane osiguranika predstavljalo je jedno od optih pravila u ovoj oblasti i sigurno je da je zakonodavac
morao da vodi o tome rauna. injenica je da je poetni fond sigurnosti visok
kod osnivanja ove vrste osiguravajuih drutava, ali je trebalo predvideti i ovu
mogunost, na taj nain to bi se osiguranicima ostavila mogunost da osnuju i
drutvo za uzajamno osiguranje (osim akcionarskog drutva).
Uloga Agencije za osiguranje depozita

Blie emo odrediti ovlaenja Agencije za osiguranje depozita u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava. Naime, osnovne funkcije Agencije
za osiguranje depozita (dalje: Agencija) u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava, navode se u ZSLBO. Agencija je steajni upravnik, na iji predlog
steajno vee bira lanove odbora poverilaca.335 Praktino, izbor lanova odbora
poverilaca e zavisiti od predloga Agencije. U optem steajnom postupku, koji
se vodi protiv ostalih privrednih subjekata, skuptina poverilaca bira i opoziva
lanove odbora poverilaca, a ne steajni upravnik, kao ni steajno vee, odnosno,
steajni sudija.336 Znai da je uloga Agencije, kao steajnog upravnika u steajnom postupku protiv osiguravajueg drutva vea od funkcije steajnog upravnika u optem steajnom postupku. Zatim, Agencija sprovodi postupak prenosa portfelja osiguranja u skladu sa veliinom sredstava osiguravajueg drutva
steajnog dunika, kao i u skladu sa isplatnim redovima. Isplatni redovi su
regulisani u ZSLBO, koji podrazumeva potovanje optih pravila u ovoj oblasti,
a s obzirom na poverioce i vrstu njihovih potraivanja. Agencija mora, u roku
od dvadeset dana od dana pokretanja steajnog postupka, da objavi javni tender,
u kome e se oglasiti prenos portfelja osiguranja steajnog dunika na drugo
osiguravajue drutvo. Narodna banka Srbije daje saglasnost na prenos portfelja,
odnosno, na izbor osiguravajueg drutva, koji je najbolji ponua.337 Narodna
banka Srbije, uvek, donosi odluku o prenosu portfelja osiguranja, bez obzira da
li je pokrenut steajni postupak ili ne. Narodna banka Srbije mora voditi rauna
o osiguravajuem drutvu, na koje se prenosi portfelj osiguranja. To se odnosi na
solventnost tog drutva. Prenos portfelja ne sme ugroziti finansijsku stabilnost
tog drutva, to znai da prenos ne sme ugroziti izvrenje obaveza po ugovorima
o osiguranju od strane tog drutva. Kada se izvri prenos portfelja osiguranja na
drugo osiguravajue drutvo, izvrie se i prenos novanih sredstava, koja odgovaraju visini portfelja.338 Ugovor o prenosu portfelja zakljuuju steajni dunik i
osiguravajue drutvo, koje preuzima portfelj osiguranja, i to u roku od dva radna
dana od dobijanja saglasnosti od Narodne banke Srbije.339 ZSLBO je propustio
da predvidi, koji ugovori o osiguranju imaju prednost, kad je u pitanju prenos
portfelja. To bi bilo u skladu sa optim pravilima osiguranja. No, kao to vidimo,
uloga Agencije je u postupku prenosa portfelja osiguranja kod steajnog postup335
336
337
338
339
lan 7., st.2. i 3. ZSLBO

lan 24. ZSP
lan 10., st.1. i 3. ZSLBO
181
ka, operativna, odnosno ona organizuje taj postupak, dok Narodna banka Srbije
donosi konane odluke o izboru osiguravajueg drutva, koje je dalo najbolju
ponudu. Agencija ima obavezu da obavesti sve osiguranike, putem sredstava javnog informisanja, o zakljuenom ugovoru o prenosu portfelja izmeu steajnog
dunika i drugog osiguravajueg drutva, i to u roku od dva radna dana od dana
zakljuenja ugovora.340 Osiguranici, takoe, imaju prava kod prenosa portfelja
osiguranja, a to se regulie ZO341, a ne u ZSLBO, a o emu e biti rei.
Agencija ima pravo da, u steajnom postupku protiv osiguravajueg drutva, pobija pravne radnje steajnog dunika, zajedno sa poveriocima. Pobijanje
pravnih radnji se vri u skladu sa zakonom, koji ureuje privredna drutva. Radi
se o pravnim poslovima dunika, koji su preduzeti est meseci pre dana, kada su
nastupile pravne posledice steaja. Tuba za pobijanje pravnih radnji dunika,
moe se podneti, nakasnije est meseci od dana nastupanja pravnih posledica
steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva.342 Nije jasno, na koji nain
Agencija i poverioci mogu pobijati pravne radnje dunika, a to ne navodi ZSLBO. Da li to ine zajedno ili odvojeno, odnosno, ko donosi odluku o pobijanju
pravnih radnji steajnog dunika?
Agencija, takoe, vri popis imovine steajnog dunika, a sainjava i poetni steajni bilans u roku od ezdeset dana od dana nastupanja pravnih posledica steajnog postupka.343 I steajni upravnik vri iste radnje u optem steajnom postupku.344 Funkcija Agencije se sastoji i u tome, to ona, u roku od est
meseci od isteka roka za prijavljivanje, utvruje osnovanost i visinu prijavljenih potraivanja poverilaca.345 ZSLBO navodi da e se odrati ispitno roite na
kome e se sastaviti lista svih prijavljenih potraivanja346, ali ne navodi ko saziva
to roite. Moemo zakljuiti da to ini Agencija. U optem steajnom postupku,
radnje ispitivanja potraivanja, naravno, vri steajni upravnik, ali u saglasnosti
sa steajnim sudijom.347 Agencija odluuje i o trokovima steajnog postupka,
odnosno, moe da ih privremeno obezbedi iz njenih sredstava, s tim da se ona
mogu povratiti, kada se formira steajna masa.348
Uloga Agencije je definisana kroz, napred navedene, funkcije, regulisane
u ZSLBO. Vidimo da neke od funkcija nisu, u potpunosti, definisane, a neke
su definisane na nejasan nain. Meutim, to je posledica ovakvog regulisanja
ove oblasti, odnosno, posledica, koja proizlazi iz uloge Agencije kao steajnog
upravnika u steajnom postupku protiv osiguravajueg drutva. Takva uloga
Agencije za osiguranje depozita je razumljiva, kada su u pitanju banke, kao steajni dunici, dok se kod osiguravajuih drutava, protiv kojih je otvoren steaj,
340
341
342
343
344
345
346
347
348

lan 13. ZSLBO
lan 17., t.3. i t.4. ZSP
lan 14. st.1. ZSLBO
lan 14. st.2. ZSLBO (u roku od 60 dana od isteka roka za prijavljivanje potraivanja)
lan 17., t.10. ZSP
lan 15. ZSLBO
182
Osiguravajua drutva
moe postaviti pitanje uloge ovlaenog organa u okviru Narodne banke Srbije (inspektora osiguranja), koji vri nadzor i kontrolu poslovanja osiguravajuih
drutava.349 Neemo, dalje, analizirati druge karakteristike ovog postupka, regulisanog u ZSLBO.
Primena odredaba ZO o prenosu

portfelja osiguranja na steajni postupak
Napred smo naveli da Agencija ima bitnu ulogu kod prenosa portfelja
osiguranja u sluaju pokretanja steajnog postupka. Meutim, prenos portfelja
osiguranja detaljno regulie i ZO. U ZO se uloga Agencije u prenosu portfelja osiguranja ne navodi, obzirom da ZO i ne regulie steajni postupak protiv
osiguravajueg drutva, jer su odredbe ZO o tome, donoenjem ZSLBO, derogirane.350 Pre svega, ZO navodi da Narodna banka Srbije moe, ako utvrdi nepravilnosti i nezakonitosti u radu osiguravajueg drutva, naloiti da to drutvo prenese svoj portfelj na drugo.351 Poseban odeljak ZO posveuje prenosu
portfelju osiguranja, s tim to se te odredbe, kao to smo rekli, ne odnose na
prenos portfelja osiguranja, u sluaju pokretanja steajnog postupka. Naime,
radi se o prenosu portfelja osiguranja kada jedno osiguravajue drutvo ne moe
da izvrava obaveze po ugovorima o osiguranju. Naravno, osiguravajue drutvo u zahtevu za dobijanje saglasnosti za prenos portfelja moe navesti i druge
razloge. Ona to ini u zahtevu za dobijanje saglasnosti na prenos portfelja.352
O prenosu portfelja odluuje Narodna banka Srbije u roku, odreenom u ZO
(60 dana od dana prijema zahteva).353 Isto tako, Narodna banka Srbije moe da
odbije da da saglasnost na prenos portfelja, ako utvrdi da bi time bilo ugroeno osiguravajue drutvo, na koje se prenosi portfelj, a, isto tako, ako utvrdi da
bi time bila ugroena finansijska sposobnost i solventnost osiguravajueg drutva, koje prenosi portfelj.354 Prenosom portfelja ne smeju biti ugroena ni prava
osiguranika. Osim to Narodna banka Srbije mora voditi rauna o solventnosti
osiguravajueg drutva, koje preuzima portfelj, i osiguranik, sam, ima pravo da
raskine ugovor o osiguranju. On to moe da uini pismenim putem u roku od
30 dana od dana prijema obavetenja o preuzimanju portfelja.355 Odredbe ZO,
koje se odnose na prenos portfelja osiguranja, primenjuju se i u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva, kako to navodi ZSLBO.356
Meutim, u ZSLBO se navodi da se to ini shodno, to se moe tumaiti na taj
nain, da e se odredbe ZO prilagoditi steajnom postupku. To se odnosi na
korekciju, koja se odnosi na navoenje razloga za prenos portfelja, obzirom da
se, ovde, radi o razlogu pokretanja steajnog postupka. Zatim, to se odnosi i na
349
350
351
352
353
354
355
356
lan 151., st.1. ZO

lan 31. ZSLBO
lan 165. ZO
lan 209. ZO
lan 210., st.1. ZO
lan 212. ZO
lan 211., st.2 ZO
183
prava osiguranika, to proizlazi iz vrste zakljuenog ugovora o osiguranju, kao

i na status osiguravajueg drutva steajnog dunika, koje je prenelo portfelj
osiguranja na drugo drutvo.
Likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu Srbije

Prinudna likvidacija osiguravajuih drutava357
ZSLBO ureuje i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava.
Ovaj zakonski akt regulie i prinudnu i dobrovoljnu likvidaciju ovih subjekata. Ukoliko Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad osiguravajuem drutvu, tada e navedeni dravni organ doneti reenje o sprovoenju postupka likvidacije.358 ZSLBO navodi da e se kod prinudne likvidacije protiv navedenog
subjekata primenjivati Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije (dalje:
ZPD)359, kao i ZSP, osim odredaba koje se odnose na odbor poverilaca, razlune
poverioce, pobijanje pravnih radnji, osiguranje depozita, kao i na isplatne redove.360 Osnovni organi likvidacionog postupka protiv osiguravajuih drutava su
likvidaciono vee i likvidacioni upravnik, a ulogu likvidacionog upravnika vri
pomenuta Agencija.361 Znai, Agencija je i steajni i likvidacioni upravnik, kada
su u pitanju navedeni subjekti. U toku sprovoenja likvidacionog postupka navedena Agencija, kao likvidacioni upravnik, moe utvrditi da je osiguravajue
drutvo protiv kojeg se vodi likvidacioni postupak insolventno, ime se ostvaruju uslovi za pokretanje steaja. U tom sluaju, Agencija je duna da predlog
o pokretanju steajnog postupka podnese Narodnoj banci Srbije.362 Praktino,
ZSLBO samo pominje prinudnu likvidaciju protiv osiguravajuih drutava i definie Agenciju za osiguranje depozita kao likvidacionog upravnika.
Dobrovoljna likvidacija osiguravajuih drutava

Da bi mogao biti pokrenut postupak dobrovoljne likvidacije Skuptina
osiguravajueg drutva mora doneti odluku o tome uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. Odluku o pokretanju postupka dobrovoljne likvidacije Narodnoj banci Srbije podnosi direktor ovog subjekata, najkasnije prvog narednog
radnog dana od dana donoenja odluke od strane Skuptine. Kao to vidimo
radi se o hitnom dostavljanju. Sa druge strane Narodna banka Srbije ima obavezu da odlui o zahtevu za pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije u roku
od 60 dana od dana prijema zahteva. Narodna banka Srbije daje saglasnost u
formi reenja. Isto tako, da bi mogao da se pokrene postupak dobrovoljne likvidacije potrebno je da direktor osiguravajueg drutva podnese dokaze o dovoljnoj imovini kojom raspolau navedeni subjekti iz koje e moi da se namire svi
357
358
359
360
361
362
lan 20. ZSLBO

Slijepevi D., Likvidacija drutva za osiguranje, Pravo i privreda, br. 5-8/2005, str. 612
Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije 125/04)
lan 21. ZSLBO
lan 22. ZSLBO
lan 23. ZSLBO
184
Osiguravajua drutva
poverioci, odnosno, on mora podneti dokaz o insolventnosti i sposobnosti za

plaanje. Ti dokazi moraju biti podneti istovremeno sa zahtevom za pokretanje
ovog postupka.363
Inae, ZSLBO navodi da e se postupak dobrovoljne likvidacije sprovoditi
u skladu sa ZPD. U sluaju da Narodna banka Srbije odbije da da saglasnost za
pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije, pokrenue se postupak prinudne
likvidacije ili e doi do pokretanja steajnog postupka. U sluaju da Narodna
banka Srbije utvrdi da su oteena prava poverilaca u postupku dobrovoljne likvidacije, donee reenje o pokretanju postupka prinudne likvidacije protiv osiguravajueg drutva.364
Ukoliko nakon namirenja poverilaca u postupku likvidacije preostane
imovina, ona e se podeliti akcionarima likvidacionog dunika u skladu sa visinom uea u akcionarskom kapitalu dunika. Treba napomenuti da ZSLBO,
u potpunosti, titi prava poverilaca, time to predvia da e poverioci, koji nisu
prijavili svoja potraivanja do dana deobe mase, moi da svoja potraivanja
ostvare od strane lica u iju korist su uplaena sredstva iz likvidacione mase.365
ZSLBO sadri i odredbu koja se odnosi na drutvo za uzajamno osiguranje. Ako se radi o likvidaciji takvog oblika osiguravajueg drutva, tada e se
sredstva drutva podeliti osnivaima i lanovima, a u skladu sa visinom njihovih
uplata u zadnje tri godine.366
Agencija za osiguranje depozita u likvidacionom postupku

U likvidacionom postupku, koji se vodi protiv osiguravajueg drutva,
Agencija ima ulogu likvidacionog upravnika, ali, samo, kada je u pitanju prinudna likvidacija. Prinudni likvidacioni postupak e se pokrenuti, kada Narodna banka Srbije, oduzme dozvolu za rad osiguravajuem drutvu.367 Agencija
vodi likvidacioni postupak, pored likvidacionog vea.368 U skladu sa svojim
ovlaenjima, Agencija, u toku likvidacionog postupka, moe utvrditi da su se
ispunili uslovi za pokretanje steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva.
Takav predlog, Agencija podnosi Narodnoj banci Srbije.369 Interesantno je da se
odredbe ZSLBO o dobrovoljnom likvidacionom postupku, odnose i na banke i
na osiguravajua drutva, odnosno, na druge finansijske organizacije, kako je to
navedeno u ZSLBO.370 Inae, odredbe ZSLBO o prinudnoj likvidaciji se, takoe,
odnose i na banke i na osiguravajua drutva. Kada je u pitanju dobrovoljna likvidacija, tada se primenjuju odredbe ZPD.371
363
364
365
366
367
368
369
370
371
lan 24. ZSLBO

lan 25. ZSLBO
lan 27. ZSLBO
lan 26. ZSLBO
lan 22. ZSLBO
185
ZSLBO ne sadri vie odredaba o ulozi Agencije u prinudnoj likvidaciji

protiv osiguravajuih drutava, osim navedenih. U jednoj odredbi se ZSLBO, jo,
osvre na likvidaciju osiguravajuih drutava, odnosno, na drutva za uzajamno
osiguranje. Naime, kada se likvidacioni postupak pokrene protiv drutva za uzajamno osiguranje, tada se sredstva, odnosno, imovina drutva vraa osnivaima,
na ime njihovih uloga, kao i lanovima, odnosno, osiguranicima, u skladu sa
njihovim uplaenim doprinosima za poslednje tri godine.372 Drutva za uzajamno osiguranje imaju specifian oblik u odnosu na ostala osiguravajua drutva,
odnosno, na akcionarska drutva za osiguranje. Ona se, kao to smo rekli, mogu
osnovati kao drutva sa neogranienim doprinosom i kao drutva sa ogranienim doprinosom. U zavisnosti od navedenih oblika drutava za uzajamno osiguranje, zavisie i vrsta uplate dodatnog doprinosa za namirenje teta i drugih
rashoda.373
Regulisanje uloge Agencije za osiguranje depozita u steaju i

likvidaciji osiguravajuih drutava u drugim aktima
I Zakon o agenciji za osiguranje depozita (dalje: ZAGD)374 regulie poloaj Agencije, kao steajnog, odnosno, likvidacionog upravnika u steajnom i
likvidacionom postupku protiv osiguravajueg drutva. Samo se u jednoj odredbi, ZAGD osvre na ulogu Agencije u ova dva postupka, navodei, jo, da e se
steajni i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava, voditi po ZSLBO,
tako da iz te odredbe, moemo izvui zakljuak da je jedini akt, koji regulie steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, upravo ZSLBO, to nije, u potpunosti,
tano, kao to smo videli. Ovaj Zakon se, u kasnijim odredbama, vie ne bavi pitanjima vezanim za osiguravajua drutva, sem u jednom sluaju, koji nije vezan
za steajni ili likvidacioni postupak.375 Moramo rei, da ZAGD ne regulie ni
koji organ Agencije donosi odluke, koje se tiu steajnog i likvidacionog postupka osiguravajuih drutava. Moemo zakljuiti da ZAGD, praktino i ne regulie
ulogu Agencije u navedena dva postupka protiv osiguravajuih drutava, iako se
radi o Zakonu, koji se, direktno, odnosi na Agenciju.
Drugi Zakon, koji regulie status Agencije je Zakon o osiguranju depozita (dalje: ZOD)376. ZOD ne regulie ulogu Agencije u delatnosti osiguravajuih
drutava, pa, samim tim, ni u steajnom i likvidacionom postupku protiv tih
subjekata, ve samo regulie funkcije Agencije u poslovanju banaka. Znai, ni
navedena dva Zakona, koja blie definiu status i delatnost Agencije, ne reguliu
osiguravajua drutva, moemo rei, ni jednom odredbom, osim jednog izuzetka, koji predstavlja konstataciju i pozivanje na ZSLBO.
372
373
374
375
376
lan 26. ZSLBO

lan 63., st.1., 2. I 3. ZO
Zakon o agenciji za osiguranje depozita (Sl.glasnik R.Srbije br. 61/05), lan 6.
U pitanju je lan 10. Zakona, koji regulie ulogu Agencije u postupku organizacije i sprovoenja postupka prodaje dravnog kapitala drutava za osiguranje, ali u skladu sa Zakonom, koji ureuje osiguranje.
Zakon o osiguranju depozita (Sl.glasnik R.Srbije br. 61/05)
186
Osiguravajua drutva
Retroaktivnost Zakona o steaju i likvidaciji banaka

i osiguravajuih drutava
Retroaktivnost ZSLBO je, takoe, posebno regulisana za steajne postupke, koji se vode protiv banaka, odnosno za steajne postupke, koji se vode protiv
osiguravajuih drutava. Zakonodavac moe razliito postupati, kada u prelaznim i zavrnim odredbama regulie pitanje vremenskih granica jednog zakona.
Razliito postupanje nije rezultat proizvoljnosti, ve ocena odgovarajuih relevantnih injenica. Po tome, moemo zakljuiti, da zakoni ne mogu imati povratno dejstvo, ve samo pojedine odredbe, i to, samo onda, ako to zahteva opti
interes. Ipak, zakon moe da ima i retroaktivno dejstvo, ako se, sam taj zakon,
proglasi punovanim.377 Kada je u pitanju ZSLBO, njegova primena e se protezati unazad, u zavisnosti od toga, po kom je Zakonu zapoet steajni postupak
protiv banke, odnosno, osiguravajueg drutva.
to se tie osiguravajuih drutava, ako je steajni postupak protiv tih subjekata pokrenut po ranijem Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji (ZPPSL)378, tada e se on i nastaviti po odredbama tog Zakona. Zatim, ako
je steajni postupak protiv osiguravajuih drutava zapoet po odredbama ZSP,
tada e se isti nastaviti po ZSLBO. Ako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu
za rad osiguravajuem drutvu pre donoenja ZSLBO, a sud nije doneo reenje
o pokretanju steajnog postupka protiv tog subjekta do momenta stupanja na
snagu istog Zakona, tada e se postupak sprovesti po odredbama ZSLBO, znai
novodonetog Zakona.379 Moda je situacija kod osiguravajuih drutava sloenija, obzirom da je od donoenja ZO i ZSP, do donoenja ZSLBO, oduzet veliki
broj dozvola za rad osiguravajuim drutvima.
2. Prestanak osiguravajuih drutava

u pravima zemalja u regionu
Posvetiemo panju regulisanju steaja i likvidacije protiv osiguravajuih
drutava u tri drave u regionu, odnosno, u dve drave i jednom entitetu, kao
delu drave. Naime, analiziraemo zakonodavstva Hrvatske, Crne Gore i Republike Srpske u ovoj oblasti. Razlog tome je, pre svega, nain regulisanja. U
Hrvatskoj se ovaj postupak regulie statusnim zakonom, koji regulie poloaj
osiguravajuih drutava. To je, ve, pomenuti ZOSH. Naravno, ovim Zakonom
se reguliu samo specifinosti steajnog postupka protiv osiguravajuih drutava, dok se veina pravila reguliu zakonodavstvom koje regulie opti steajni
postupak. Zatim, u Crnoj Gori se ova materija regulie Zakonom o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje (dalje: ZSLO CG)380, a u Republici Srpskoj u,
377
378
379
380
Perovi S., nav.delo, str. 24-26

Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji (Sl.list SFRJ br.84/89 i Sl.list SRJ
br.37/93 i 28/96)
lan 29. ZSLBO
Zakon o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore (Sl.list Crne Gore br. 11/07)
187
takoe, pomenutom ZDO, kao i drugim izvorima. Kao to vidimo, radi se o dva
naina regulisanja, kad su u pitanju zakonski akti. Znai, u Hrvatskoj i Republici
Srpskoj se ova materija regulie zakonodavstvom koje ureuje poloaj osiguravajuih drutava, dok se u Crnoj Gori posebno regulie steajni postupak protiv
osiguravajuih drutava. Posvetiemo panju najvanijim aspektima regulisanja
ove oblasti u navedne tri zemlje, s tim to emo, kad je u pitanju hrvatsko zakonodavstvo, analizirati samo steajni postupak protiv osiguravajuih drutava.
Zakonodavstvo Republike Hrvatske

Opte odredbe
ZOSH sadri odredbe o steaju osiguravajuih drutava, koje se odnose na
specifinost navedenih subjekata i voenje steajnog postupka protiv njih, dok se
opta pitanja ovog postupka reguliu po Steajnom zakonu Republike Hrvatske
(dalje: SZ).381 ZOSH posveuje panju kako optim odredbama, koje se odnose na
specifinosti ovog postupka, kada se on otvara protiv osiguravajueg drutva, kao i
odredbama koje se odnose na ugovore o osiguranju u kojima se obrazuje matematika rezerva, odnosno, radi se, pre svega, o ugovorima o osiguranju ivota.
Kao razlozi za pokretanje steajnog postupka protiv osiguravajuih drutava, navodi se situacija, kada je imenovana posebna uprava, na osnovu ijeg
izvetaja je procenjeno da se nije poboljalo finansijsko stanje osiguravajueg
drutva, tako da ono nije u stanju da ispunjava tekue obaveze, kao i situacija,
kada se prilikom obavljanja nadzora nad osiguravajuim drutvom utvrdilo postojanje nekog od steajnih razloga, koji su predvieni u SZ382.
ZOSH sadri i odredbu koja se odnosi na prestanak ugovora o osiguranju,
koje je zakljuilo osiguravajue drutvo u pitanju, i odreuje da e oni prestati
pokretanjem steajnog postupka protiv tog drutva383. Reenje o obustavi steajnog postupka, kao i reenje o zakljuenju steajnog postupka nad osiguravajuim
drutvom dostavlja se i nadzornom telu384. U ZOSH se utvruju i potraivanja
viih isplatnih redova. Naime, potraivanjima prvog vieg isplatnog reda (pored
onih koji su utvreni u SZ), smatraju se i: a) potraivanja iz ugovora o ivotnom
osiguranju i ostalih ugovora o osiguranju za koje se primjenjuju sline tablice
verovatnosti i prorauna kao za ivotna osiguranja koja se nisu mogla namiriti iz
imovine za pokrie matematike rezerve; b) potraivanja iz ugovora o neivotnim i drugim osiguranjima u vezi sa kojima se ne oblikuju matematike rezerve
na ime naknade tete za tetne dogaaje koji su nastupili pre otvaranja steaja i
na ime povrata dela premije plaene za period posle prestanka ugovora o osiguranju; i c) potraivanja Hrvatskog ureda za osiguranje za izvrene isplate iz
Garantnog fonda, a po Zakonu o obveznim osiguranjima u prometu Republike
381
382
383
384
lan 218. ZOSH; Steajni zakon Republike Hrvatske (Narodne novine br. 44/96, 29/99,
129/2000, 82/06)
lan 219. ZOSH
lan 220. ZOSH
lan 221. ZOSH
188
Osiguravajua drutva
Hrvatske, na ime naknade isplaenog iznosa tete, koje oteena lica nisu mogli
naplatiti od osiguravajueg drutva zbog otvaranja steaja nad tim drutvom385.
Posebne odredbe ZOSH o isplati potraivanja iz osiguranja u

kojima je potrebno oblikovati matematiku rezervu
ZOSH sadri posebne odredbe koje se odnose na ivotna osiguranja, kao
i na druge vrste osiguranja u kojima se primenjuju sline tablice verovatnosti i
prorauna kao i za ivotna osiguranja, odnosno, na potraivanja iz tih osiguranja. Poverioci koji imaju takva potraivanja, imaju pravo odvojenog namirenja
iz imovine za pokrie matematike rezerve, tj. iz sredstava prikupljenih unovenjem imovine za pokrie matematike rezerve. Imovina za pokrie matematike
rezerve ne ulazi u steajnu masu i iskljuivo je namenjena namirenju navedenih
poverilaca. Imovina za pokrie matematike rezerve je imovina osiguravajueg
drutva koja je odvojena od ostale imovine osiguravajueg drutva i koja je oblikovana u skladu sa odredbama ZOSH, koje se odnose na obavezu oblikovanja
imovine za pokrie matematike rezerve386.
Navedeni poverioci imaju pravo na namirenje potraivanja iz imovine za
pokrie matematike rezerve na dan pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva. Poverioci potraivanja iz ugovora o ivotnim osiguranjima i
ostalih ugovora o osiguranju, kod kojih postoji obaveza osiguravajueg drutva
da primenjuje pravila o ivotnim osiguranjima, imaju pravo da se iz imovine za
pokrie matematike rezerve, isplate pre ostalih potraivanja, u visini koja odgovara obaveznom pokriu u vezi sa osiguranjem iz kojeg proizlazi to potraivanje.
Ako imovina za pokrie matematike rezerve nije dovoljna za kompletnu isplatu
navedenih potraivanja, tada se potraivanja isplauju u odnosu sa obaveznim
pokriem u vezi sa osiguranjem iz kojeg proistie potraivanje, kao to je odnos
izmeu celokupne vrednosti imovine za pokrie matematike rezerve i obaveznog pokria za sva osiguranja koja su zakljuena od strane osiguravajueg drutva u vrsti osiguranja, a u vezi kojih je oblikovana imovina za pokrie matematike rezerve387. Visina potraivanja i ukupna visina obaveznog pokria utvruje
se na dan pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva388.
Steajni upravnik je duan da kod organizacije, koja obavlja poslove platnog prometa, otvori i poseban raun za imovinu za pokrie matematike rezerve. Naravno, on je duan da otvori i opti raun za steajnog dunika, posle pokretanja steajnog postupka389. Poverioci koji imaju potraivanja iz imovine za
pokrie matematike rezerve imaju pravo da imenuju svog predstavnika u odbor
poverilaca, na prvoj skuptini poverilaca390. Potraivanja iz ugovora o osiguranju prijavljuju se steajnom upravniku u skladu sa odredbama SZ391.
385
386
387
388
389
390
391
lan 222. ZOSH

lan 223. ZOSH
lan 224., st.1,2 i 3 ZOSH
lan 224., st.6 ZOSH
lan 225., st.1 ZOSH
lan 226. ZOSH
lan 227. ZOSH
189
*
**
injenica je da ZOSH posveuje malo odredaba steajnom postupku protiv
osiguravajuih drutava. Ovaj postupak sadri mnogo vie posebnosti u odnosu na
ono to je regulisano u ZOSH. Te posebnosti se ne odnose samo na isplatu potraivanja u ovom postupku. Kada je u pitanju isplata potraivanja iz ugovora o osiguranju u vezi kojih je potrebno obrazovati matematiku rezervu ivota, smatramo
da je zakonodavac izdvojio najvanije karakteristike ove vrste osiguranja, imajui u
vidu status ovih sredstava u uslovima pokretanja steajnog postupka.
Steaj i likvidacija osiguravajuih

drutava po zakonodavstvu Crne Gore
Pokretanje steajnog postupka i imenovanje steajnog upravnika
Kad je u pitanju ZSLO CG, analiziraemo samo one odredbe, koje su specifine ili koje izazivaju nedoumice. Pre svega, definicija pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva nije sasvim jasna. U navedenom Zakonu se
kae, da e se taj postupak pokrenuti, ako regulatorni organ nadlean poslove osiguranja oceni da mere koje su preduzete u skladu sa Zakonom o osiguranju nisu
dovele do poboljanja u ispunjavanju obaveza od strane osiguravajueg drutva.
Vrlo neveto se upotrebljavaju termini kao to su margina solventnosti i garantne
rezerve, tj. govori se o njihovoj usklaenosti, od koje zavisi pokretanje steajnog
postupka. Margina solventnosti se u poslovanju osiguravajueg drutva menja.
injenica je da od garantnih rezervi zavisi bonitet osiguravajueg drutva, ali je
zakonodavac morao da definie garantne rezerve, ta ih ini i kad e se smatrati
da njihovo preveliko troenje ugroava sigurnost tog drutva.392 Zatim, ZSLO CG
definie i ko moe biti imenovan za steajnog upravnika. To moe biti lice, koje je
na listi steajnih upravnika, koje ima visoku strunu spremu i tri godine radnog
iskustva u osiguranju. Ne kae se nita o tome, koja visoka struna sprema mora
biti u pitanju i na kojim poslovima je to lice bilo u jednom osiguravajuem drutvu.393 Da li to lice moe biti neko, ko nije zavrio pravni ili ekonomski fakultet ili
ko je radio samo na proceni teta ili nekom drugom poslu, na kome nije mogao
da bude upoznat sa svim ili veinom poslova vezanih za osiguranje. Osim toga,
nije jasno zbog ega je odreeno da e razreeni steajni upravnik vriti poslove u
postupku do imenovanja novog. Naroito, ako se radi o licu koje je osueno zbog
vrenja krivinih dela ili protiv kojeg se vodi krivini postupak, itd.
Matematika rezerva ivota

(sredstva po ugovorima o osiguranju ivota)
Sledee to moemo da zamerimo zakonodavcu, kada je u pitanju ZSLO
CG, odnosi se na postupanje sa sredstvima osiguranja ivota. To se odnosi na
prenos ugovora o osiguranju ivota sa sredstvima na druga osiguravajua dru392
393
lan 5. ZSLO CG
lan 7. ZSLO CG
190
Osiguravajua drutva
tva. Naime, ako su ta drutva odbila da se izvri prenos tih ugovora na njih, postavlja se pitanje zato bi osiguranici iz tih ugovora obrazovali odbor, koji bi vrio pripremne radnje koje bi dovele do prenosa tih ugovora na druga drutva.394
Nita se ne govori o tome, koje bi to radnje bile, kao i koja je svrha ponovnog
pokuaja prenosa tih ugovora na druga drutva. Takoe, nita se ne govori o
druge dve mogunosti, koje se odnose na isplatu matematike rezreve, odnosno
sredstava osiguranja ivota osiguranicima, kao i mogunosti za osnivanje drugog osiguravajueg drutva koje bi se bavilo osiguranjem ivota. Kad je u pitanju
isplata navedenih sredstava, navodi se smanjenje ugovorenih suma i obavetavanje regulatornog organa i nita vie, tako da je ta odredba ostala nedoreena.
Kad je u pitanju namirenje potraivanja poverilaca, ZSLO CG ne spominje ugovore o reosiguranju.395 ZSLO CG regulie jedino dobrovoljnu likvidaciju
osiguravajuih drutava.396 Radi se o optim pravilima i pozivanjem na primenu
odredaba drugih zakona, pre svega tog ZSLO CG.
injenica je da ZSLO CG izbegao greku, koja je uinjena u regulisanju
ove oblasti u Srbiji i Republici Srpskoj. Taj zakonski akt regulie samo steaj i
likvidaciju osiguravajuih drutava. Naravno, neizbeno je pozivanje na opta
pravila, odnosno, na Zakone koje reguliu ove postupke.
Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava

po zakonodavstvu Republike Srpske
Kao to smo, napred, rekli u Republici Srpskoj se steaj i likvidacija osiguravajuih drutava regulie odredbama ZDO, odnosno statusnim zakonom,
kao i steajnim zakonodavstvom i Zakonom o likvidacionom postupku397. Moramo, odmah, rei da je ova oblast regulisana na necelovit i nepregledan nain
(to uostalom vai i za ostale delove ovog Zakona). No, analiziraemo samo one
najvanije i najinteresantnije odredbe, napominjui da ZDO regulie, kako neke
elemente steaja i likvidacije, tako i postupak reorganizacije. Meutim, mi neemo posveivati panju reorganizaciji, obzirom da se i ovde zakonodavac poziva na opta pravila definisana u Zakonu o steajnom postupku i jedino to
je vredno pomenuti, odnosi se na mogunost preduzimanja mera reorganizacije
prema filijali osiguravajueg drutva u Republici Srpskoj koje ima sedite u Federaciji BiH. Kao glavni subjekt u ovim postupcima odreena je,ve, pomenuta
Agencija za osiguranje Republike Srpske (dalje: Agencija RS).
Zakoni koji reguliu steajni i likvidacioni postupak, kao i Zakon koji se
odnosi na preduzea primenjuju se na steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, osim u sluajevima, kada je u ZDO predvieno drugaije reenje.398
Osim toga, dok se ne zakljui likvidacioni postupak, ne moe se pokrenuti
394
395
396
397
398
lanovi 9. i 10. ZSLO CG

lan 13. ZSLO CG
lan 14. ZSLO CG
Zakon o likvidacionom postupku (Sl.glasnik R.Srpske 64/02)
lan 68., st.2. ZDO
191
steajni.399Agencija RS mora biti obavetena od strane suda o pokretanju likvidacionog ili steajnog postupka i to u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva za pokretanje postupka.
Utvrivanje potraivanja vri sudija u steajnom ili likvidacionom postupku. Potraivanja se isplauju po sledeem redu: 1. korisnici polisa ivotnog osiguranja; 2. korisnici naknada po polisama neivotnog osiguranja koji su prijavili
ostvarenje osiguranog sluaja i ije su prijave evidentirane; i 3. bilo koja druga
lica koja su prijavila svoje zahteve u vremenskom periodu iz ovog lana.400 Postavlja se pitanje, zato se ne upotrebljava termin ugovor o osiguranju, a ne polisa. Osim toga, kao u zakonodavstvu Crne Gore, ne pominje se reosiguranje.
Agencija RS nadzire sve postupke tokom posebne likvidacije ili steaja drutva
za osiguranje.
Privilegovana potraivanja
ZDO regulie i privilegovana potraivanja na poseban nain. Time se tite
lica, koja imaju potraivanja po ugovorima o osiguranju. Naime, korisnici naknada osiguranja, kao i njihovi naslednici, imaju privilegovana potraivanja prema ulaganjima drutva za osiguranje u odnosu na sva ostala opta ili posebno
privilegovana potraivanja, sa izuzetkom trokova procesa posebne likvidacije,
kao i trokova steaja. Kada osiguravajue drutvo doe u fazu posebne likvidacije, korisnik naknade osiguranja ima privilegovana potraivanja prema svim
sredstvima, bilo da pripadaju ulaganjima tog drutva ili ne. Ta privilegija im daje
prednost nad svim ostalim poveriocima, osim za potraivanja navedenih trokova.401 Ne vidimo razlog ovakvog definisaja privilegovanih potraivanja, pogotovo to je posebna odredba posveena isplatnim redovima.
Likvidacija i posebna likvidacija

U lanu 68. ZDO se definie niz pitanja, koje se odnose na likvidaciju i
posebnu likvidaciju, privremenog i likvidacionog upravnika, radnje u postupcima
likvidacije i sl. U Republici Srpskoj se likvidacioni postupak protiv osiguravajuih
drutava pokree od strane Agencije RS u sledeim sluajevima:
1) kad Agencija RS oduzme dozvolu za rad osiguravajuem drutvu;
2) kad sud proglasi nitavom registraciju osiguravajueg drutva; i
3) kad Skuptina osiguravajueg drutva donese odluku o prestanku rada
drutva.
No, ZDO predvia i postupak posebne likvidacije, koju, takoe, pokree
Agencija RS. Po odredbama ZDO posebna likvidacija titi interese osiguranika
i razlikuje se od opte ili kako je zakonodavac definie, standardne likvidacije.
Naime, ova likvidacija se pokree: a) kad je trajno i potpuno oduzeta dozvola za
399
400
401
lan 68. st. 4 ZDO

lan 69., st. 2 I 3. ZDO
lan 70, st.1 i 2. ZDO
192
Osiguravajua drutva
rad i b) kad je zabranjeno raspolaganje imovinom u sluaju donoenja odluke od

strane Skuptine drutva o prestanku rada. Tada je Skuptina drutva duna da
tu odluku dostavi Agenciji RS, koja moe, u roku od 15 dana, doneti odluku o
pokretanju postupka posebne likvidacije. Postupak posebne likvidacije poinje i
zavrava se donoenjem reenja Agencije RS.
Privremeni likvidacioni upravnik i likvidacioni upravnik

ZDO predvia i posebne odredbe o privremenom upravniku i likvidacionom upravniku. Agencija RS postavlja privremenog upravnika, koji nadzire posebnu lividaciju osiguravajueg drutva. On je duan da u roku od 30 dana od
dana postavljenja od strane Agencije RS, obavesti sve ugovarae osiguranja da je
osiguravajuem drutvu oduzeta dozvola za rad, da je poeo postupak posebne
likvidacije i da e se svi zakljueni ugovori o osiguranju smatrati raskinutim u
roku od 30 dana od dana prijema tog obavetenja.
Meutim, posle imenovanja likvidacionog upravnika, ZDO odreuje dalje
aktivnosti privremenog upravnika. On moe da kontrolie postupak likvidacije,
kao i da daje miljenje na zahtev likvidacionog upravnika. Osim toga, privremeni upravnik moe da uestvuje u sudskim postupcima. Ukoliko privremeni
upravnik bude razreen dunosti, svi njegovi akti, sprovedeni u toku postupka
likvidacije, bie vaei. Znai, zajedno mogu delovati i privremeni i lividacioni upravnik. Ovde emo postaviti samo jedno pitanje, ako privremeni upravnik
moe biti razreen, zato nisu navedeni mogui razlozi za to i zato bi, u svakom
sluaju, njegovi akti, izvreni u toku postupka, ostali vaei.
Likvidacija osiguravajueg drutva bie zakljuena, ako akcionari osiguravajueg drutva (akcionarsko drutvo) ili lanovi drutva za uzajamno osiguranje, koji imaju vie od 50% kapitala u drutvu, kao i likvidacioni, odnosno,
privremeni upravnik, podnesu prijavu, u kojoj se istie da je uspeno sprovedena
likvidacija portfelja osiguranja.
Ne ponavljajui ono to je, napred, reeno, a odnosi se na zamerke nainu
regulisanju ove oblasti u ZDO, rei emo, jo, da je zakonodavac u Republici
Srpskoj propustio da na detaljniji nain uredi mnoge bitne institute vezane za
steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, dok je, sa druge strane, pokuao da
definie pojedine pojmove, naroito, u likvidacionom postupku i postupku posebne likvidacije. Time j doprineo nejasnosti pojedinih odredaba i mogunosti
preirokog tumaenja istih.
3. Prestanak osiguravajuih drutava u pravu EU

Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava br. 2001/17/EC (dalje: Direktiva)402 propisuje posebna pravila
za reorganizaciju i likvidaciju osiguravajuih drutava. Postupak reorganizacije
402
Directive 2001/17/EC of the European Parliament and of the Council of 19 March 2001
on the reorganisation and winding-up of insurance undertakings (Official Journal L 110,
20/04/2001 P.0028-0039)
193
predstavlja postupak za nastavak rada osiguravajueg drutva, kada se preduzima niz mera, koje treba da dovedu do toga da dunik nastavi sa poslovanjem.
ZS, kao i zakoni u regionu, koji ureuju oblast steaja, ureuju detaljno postupak reorganizacije dunika, a osnova tog postupka je steajni plan. Mi emo, u
ovom radu, upotrebljavati termin reorganizacija, a ne sanacija, to bi, moda,
bio taniji naziv za ove mere, ali pravna priroda reorganizacije govori da bi taj
termin bio prikladniji. Direktiva ureuje i likvidaciju osiguravajuih drutava,
koristei opti izraz winding-up. to se tie izraza winding-up, on se odnosi
na pravna lica.403 Mi emo taj termin prevesti kao likvidacija, obzirom da je taj
termin izveden iz anglosaksonskog prava, u kome postoji i termin bankruptcy
(steaj), koji se moe odnositi i na fizika lica. Posvetiemo panju najvanijim
karakteristikama Direktive, ne ulazei u detalje. Samo emo navoditi najvanije
faze ovih postupaka, interesantne i sa stanovita naeg zakonodavstva.
Preambula Direktive i osnovne odredbe

Pre nego to preemo na pregled pojedinih odredaba Direktive, moramo
rei da se u tim odredbama upotrebljavaju pojedini struni termini, koje smo
mi, prevodei, pokuali da prilagodimo naim shvatanjima o ovim postupcima.
Takoe, vanost Direktive se ogleda i u tome, to se primenjuje, izmeu ostalog,
i kod efekata odluka o otvaranju postupka reorganizacije i likvidacionog postupka i u drugim zemljama lanicama, a ne samo u zemlji, u kojoj se pokrenuo
postupak. Kao to smo rekli, Direktiva se primenjuje na postupke reorganizacije
i likvidacije osiguravajuih drutava u zemljama lanicama Evropske Unije. U
Preambuli Direktive govori se o optim karakteristikama instituta, koje regulie.
Isto tako, Direktiva daje opte definicije instituta, koje upotrebljava404. Mi emo
se osvrnuti samo na one najosnovnije, koje su izloene u Preambuli, s tim da
emo nekim pojmovima i fazama postupaka reorganizacije i likvidacije posvetiti
vie panje kasnije. Iako je u oblasti steaja (odnosno insolventnosti) donesena
Direktiva EU br.1346/2000 od 29. maja 2000. godine405, ona se ne primenjuje na
likvidaciju osiguravajuih drutava.406 Direktiva se primenjuje na osiguravajua
drutva, koja imaju sedite u jednoj od zemalja lanica Evropske Unije. Takoe,
ova Direktiva regulie i poloaj poverilaca, koji imaju prebivalite, odnosno sedite u navedenim zemljama.407 Dejstvo Direktive se proiruje i na filijale osiguravajuih drutava, s tim to se definie da e pravo zemlje, u kojoj se nalazi filijala, regulisati njen poloaj, imovinu i odgovornost.408 Ono to je interesantno,
jeste odnos obinih i privilegovanih poverilaca, odnosno zatita privilegovanih
403
Gifis S.H., Law Dictionary, Barrons Educational Series, Inc. 1991., str 41
Mozley, Whiteleys, Law Dictionary, Butterworths 1993., str. 27
404
olovi V., Direktiva 2001/17/EU o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava, savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova, str. 48
405
Doneta 29.05.2000., Council regulation (EC) No 1346/2000 of 29 May 2000 on insolvency
proceedings (Official Journal L 160 , 30/06/2000 P. 0001 0018)
406
Preambula Direktive (2)
407
408
194
Osiguravajua drutva
poverilaca u odnosu na obine, kao i u odnosu na zakonodavno regulisanje ovog

instituta u zemljama lanicama.409 Direktiva predvia dva metoda tretmana potraivanja poverilaca: u odnosu na imovinu, kao i u odnosu na poverioce.410 Takoe, Direktiva predvia pun efekat odluke o otvaranju steajnog postupka u
drugim zemljama Evropske Unije.411 Direktiva obrauje postupak reorganizacije
i postupak likvidacije, ali odreuje i neka zajednika pravila za obe vrste postupaka. to se tie regulisanja pojedinih faza postupaka, Direktiva odreuje da e
se primenjivati pravo domae zemlje. To se odnosi na prebijanje u postupku,
prava izlunih i razlunih poverilaca, uticaja ovih postupaka na pravne poslove,
sudske postupke, itd.412 Direktiva regulie i poloaj filijala onih osiguravajuih
drutava, koja imaju sedite van zemalja lanica Evropske Unije.413 Imajui u
vidu da su postupci, koje regulie ova Direktiva veoma sloeni, zadrali bismo se
samo na navedenim najosnovnijim karakteristikama Preambule.
Direktiva u osnovnim odredbama definie institute, kao to su osiguravajue drutvo, filijala, mere reorganizacije, likvidacioni postupak, domaa zemlja
zemlja pokretanja postupka, zemlja u kojoj se nalazi filijala osiguravajueg
drutva, ovlaeni organ za pokretanje postupka i donoenje mera reorganizacije, nadzorni organ, administrator u postupku reorganizacije, likvidacioni upravnik, kao i zahtev, odnosno potraivanje.414 Pod filijalom podrazumeva se predstavnitvo osiguravajueg drutva, koje se bavi poslovima osiguranja, s tim da je
njeno sedite na teritoriji zemlje lanice. Odredbe Direktive podrazumevaju filijalu kao pravno lice, koje je pod jurisdikcijom zemlje, koja je dala dozvolu za rad
toj filijali. Pod merama reorganizacije podrazumevaju se mere, koje preduzima
ovlaeno administrativno ili sudsko telo u cilju nastavka rada osiguravajueg
drutva. Naravno, te mere su deo plana, tako da njih moe biti i vie, u zavisnosti
o kakvom obliku reorganizacije je re. Pod potraivanjima, odnosno zahtevima
smatraju se zahtevi osiguranih lica, imalaca polise, kao i drugih lica, koja imaju
pravo podnoenja direktnog zahteva protiv osiguravajueg drutva. Ovo su samo
neke od definicija koje daje Direktiva, to je neophodno kod razumevanja pojedinih odredaba.
Mere reorganizacije
Samo ovlaeni (sudski ili administrativni) organ moe doneti odluku o
preduzimanju mera reorganizacije jednog osiguravajueg drutva, ukljuujui i
filijale u drugim zemljama lanicama. Mere reorganizacije ne spreavaju voenje
likvidacionog postupka protiv osiguravajueg drutva.415 Mere reorganizacije e
se regulisati po pravu one zemlje u kojoj se sprovode.416 Te mere e imati dejstva
409
410
411
412
413
414
415
416

lan 2.
lan 4., st.1.
lan 4., st.2
195
u svim zemljama lanicama, bez ispunjenja bilo kakvih posebnih formalnosti.417

To znai, da e se odluke o sprovedenim merama priznavati u drugim zemljama
lanicama, bez ispunjenja pretpostavki za priznanje. Sprovoenje mera reorganizacije bie nadzirani od posebnog nadzornog organa. Organ, koji je doneo odluku o sprovoenju reorganizacije bie duan da obavesti nadzorni organ o svim
odlukama, koje je doneo u vezi mera reorganizacije418. Sa druge strane, nadzorni
organ, koji je na ovakav nain obaveten, bie duan da obavesti nadzorne organe u drugim zemljama lanicama, u kojima ta reorganizacija proizvodi odreene
posledice.419 Takoe, Direktiva propisuje obavezu javnog oglaavanja donoenja
odluke o reorganizaciji. Reorganizacija i mere za njeno sprovoenje moraju se
oglasiti u slubenim novinama.420 Direktiva ureuje i pitanje obavetavanja poznatih poverilaca i njihovog prava na prijavu potraivanja. Vidimo da Direktiva
govori o poznatim poveriocima, ukoliko zna gde se nalazi njihovo prebivalite
ili sedite u zemljama lanicama. O merama reorganizacije poverioce obavetava
administrator tog postupka, kao i o njihovom pravu na podnoenje prijave potraivanja.421
Postupak reorganizacije, koji se sprovodi radi nastavka rada jednog osiguravajueg drutva, podrazumeva procenu niza mera, koje bi dovele do daljeg
poslovanja tog drutva, vodei rauna o svim specifinostima same delatnosti
osiguranja. Postupak reorganizacije pretpostavlja prihvatanje steajnog plana,
koji je osnova reorganizacije i koji se sastoji iz niza mera, odnosno, oblika reorganizacije, koji moraju biti prihvaeni od strane poverilaca, da bi steajni plan
mogao funkcionisati i da bi steajni dunik mogao dalje da posluje i da izvrava
obaveze prema poveriocima. Meutim, taj postupak bi imao svoje specifinosti
kod osiguravajuih drutava, koji bi se ticao, pre svega, bavljenja razliitim vrstama osiguranja od strane jednog osiguravajueg drutva, kao i tretiranja odreenih potraivanja.
Likvidacioni postupak
Ve smo rekli da Direktiva koristi izraz winding up za steaj, odnosno
likvidaciju osiguravajuih drutava. Zbog razlika u terminima u ovoj oblasti, mi
emo koristiti re likvidacija. I kod otvaranja likvidacionog postupka, glavnu
ulogu ima ovlaeni organ (administrativni ili sudski), koji donosi odluku o pokretanju ovog postupka. Ta odluka se odnosi ne samo na osiguravajue drutvo,
ve i na filijale, u skladu sa napred navedenim. Ta odluka moe biti donesena i
u sluaju sprovoenja mera reorganizacije, odnosno, i u njihovom odsustvu.422
Znai, odluka o otvaranju likvidacionog postupka se moe doneti, bez obzira
na postupak reorganizacije. Odluka o otvaranju likvidacionog postupka e se
417
418
419
420
421
422
lan 4., st.3

lan 5.
lan 6.
lan 7., st.1.
lan 8., st.1.
196
Osiguravajua drutva
priznati u svim zemljama lanicama, bez ispunjenja formalnosti oko priznanja

te odluke.423 Kao i kod reorganizacije, i ovde postoji obaveza obavetavanja nadzornog organa.424 Inae, Direktiva upotrebljava termin supervisory authorities,
koji bi mogli da upodobimo sa institutom nadzornog organa, koji jasno definie
ulogu ovog organa. to se tie prava, koje e se primeniti u postupku, merodavno e biti pravo domae zemlje, u kojoj se vodi postupak, osim ako nije na drugaiji nain ureeno u odredbama lanova 19 do 26 Direktive, koje su zajednike
i za reorganizaciju i za likvidacioni postupak.425 To pravo e se, izmeu ostalog,
primenjivati i na: status imovine privilegovanih poverilaca, uslove prebijanja potraivanja, uticaj postupka na pravne poslove, uticaj postupka na sporove koje
vode poverioci, trokove postupka, uslove i efekte zakljuenja postupka, itd.426
Direktiva ureuje tretman potraivanja, na taj nain, to zemlja lanica
moe potraivanja ureivati pomou dva metoda. Prvi metod se odnosi na odreene prednosti potraivanja iz osiguranja u odnosu na druga potraivanja, pod
odreenim uslovima. Drugi metod odreuje da ta potraivanja nee imati prednost pred zahtevima zaposlenih, trokovima postupka i taksama, zahtevima koji
proizlaze iz socijalnog osiguranja i zahtevima izlunih i razlunih poverilaca.427
Direktiva ureuje i potraivanja (zahteve), koja imaju prvenstvo i osnov u imovini, kao i njihovo podnoenje na isplatu. Ta potraivanja se mogu podneti na
isplatu i pre otvaranja likvidacionog postupka, odnosno pre podnoenja i nezavisno od drugih zahteva, koji su navedeni u lanu 10, a po Direktivama br. 73/239/
EEZ i br. 79/267/EEZ.428
Odreena je i obaveza ovlaenog organa, koji je doneo odluku o otvaranju postupka, zatim upravnika (likvidatora) postupka, kao i drugog ovlaenog lica, da objave odluku o otvaranju likvidacionog postupka u slubenim
novinama.429 Kao i kod reorganizacije, i u likvidacionom postupku se moraju
obavestiti poznati poverioci o otvaranju likvidacionog postupka. Oni se moraju
obavestiti pismeno, odnosno, pojedinano. To obavetenje mora sadrati sve relevantne podatke o postupku, pravu na podnoenje zahteva, odnosno na prijavu potraivanja, privilegovanim potraivanjima i sl.430 Svaki poverilac, koji ima
prebivalite ili sedite u jednoj od zemalja lanica, kao i van zemlje u kojoj je
pokrenut postupak, ima pravo da podnese prijavu potraivanja, kao i da ospori
pojedina potraivanja.431 Takva potraivanja imae isti tretman, kao i prijavljena potraivanja od strane poverilaca, koji imaju sedite ili prebivalite u zemlji
pokretanja postupka.432 Izuzev u sluajevima, kada pravo zemlje pokretanja po423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
lan 8., st.2.

lan 8., st.3.
lan 9., st.1.
lan 9., st.2.
lan 10., st.1.
lan 12.
lan 14., st.1.
lan 15.
lan 16., st.1.
lan 16., st.2.
197
stupka propisuje neto drugo, poverilac moe, kao prijavu potraivanja, poslati
kopiju dokumenata, u kojima e istai prirodu zahteva, odnosno potraivanja,
datum od kojeg potrauje odreeni iznos, eventualno pravo na stvarima, kao i
druge podatke od vanosti za prijavu potraivanja.433 to se tie jezika, na kome
se mogu podneti prijave navedenih potraivanja, poverioci e sastaviti prijavu
na slubenom jeziku zemlje ili na jednom od slubenih jezika zemlje u kojoj se
vodi postupak. Naravno, ovo pravilo vai i za eventualne primedbe i osporavanja drugih potraivanja.434 Direktiva odreuje obavezu i za obavetavanje ostalih
poverilaca. Likvidacioni upravnik e obavestiti poverioce na uobiajen nain o
postupku.435 Nadzorni organi zemalja lanica mogu zahtevati obavetenje o likvidacionom postupku i fazama i razvoju tog postupka od nadzornog organa
zemlje u kojoj se vodi postupak.436
Pomenuli smo samo najinteresantnije odredbe, koje se odnose na nadzorni organ, metode tretmana potraivanja (kojima nismo posvetili dovoljno
panje, obzirom na posebno regulisanje u napred navedenim Direktivama) i
prijavu potraivanja (jednakost poverilaca). Naravno, ostale odredbe o regulisanju ovog postupka su opte. Neke odredbe Direktive su zajednike i za postupak reorganizacije i za likvidacioni postupak. Te odredbe reguliu dejstva ovih
postupaka, kao i status odluka, koje su donesene u ovim postupcima, u drugim
zemljama lanicama.
Zajednike odredbe Direktive 2001/17/EU za

postupak reorganizacije i likvidacioni postupak
Direktiva sadri i odredbe, koje e se primenjivati i kod preduzimanja
mera reorganizacije i kod likvidacionog postupka. Pre svega, Direktiva odreuje,
koje e se pravo primenivati na ugovore o radu i radne odnose, predviajui da
e se primeniti pravo zemlje lanice u kojoj se postavlja pitanje. to se tie ugovora, iji je predmet neka nepokretna imovina, primenie se pravo zemlje lanice, na ijoj se teritoriji nalazi ta imovina437. Isto tako, ako je predmet ugovora
vazduhoplov ili brod, primenie se pravo zemlje lanice u kojoj se vodi registar
brodova, odnosno vazduhoplova.438 Takoe, Direktiva regulie i prava poverilaca, koji svoj osnov potraivanja imaju u stvarima, bilo da su one pokretne ili nepokretne, na taj nain da postupak reorganizacije ili likvidacioni postupak nee
uticati na ta prava.439 Isto tako, ovi postupci nee uticati na pravo poverilaca da
zahtevaju prebijanje svojih potraivanja sa drugim potraivanjima.440 Direktiva
odreuje da e se postupci, koji su u toku, regulisati po pravu zemlje lanice u
433
434
435
436
437
438
439
440
lan 16., st.3.

lan 17., st.2.
lan 18., st.1.
lan 18., st.2.
lan 19.
lan 20., st.1.
lan 22., st.1.
198
Osiguravajua drutva
kojoj se vodi takav postupak.441 To znai da e se o prekidu postupka, koji je u

toku, donositi odluka po pravu zemlje suda, koji vodi taj postupak.
Ovlaeni organ koji je doneo odluku o pokretanju navedenih postupaka,
donosi odluku i o imenovanju administratora u postupku reorganizacije, kao i
likvidacionog upravnika. Da bi ova lica mogla da preduzimaju akte u drugim
zemljama lanicama, moraju da dokau svojstvo originalnim primerkom odluke
ili overenom kopijom te odluke. Nee se traiti legalizacija tih isprava u drugim
zemljama lanicama.442 Administrator i likvidacioni upravnik moraju da postupaju u zemljama lanicama u skladu sa pravom odnosne zemlje lanice.443 Administrator i likvidacioni upravnik imaju pravo da zahtevaju upis sprovoenja
mera reorganizacije i otvaranje likvidacionog postupka u zemljine registre, trgovake registre ili bilo koje druge javne registre u drugim zemljama lanicama.
Trokovi tih registracija tretirae se kao trokovi postupka.444
Direktiva odreuje da e se primenjivati njene odredbe i na postupke
sprovoenja mera reorganizacije i likvidacionog postupka protiv filijala osiguravajuih drutava, koja imaju sedite u treim zemljama, van zemalja lanica.
Zemlja u kojoj se pokree postupak (ili domaa zemlja) je zemlja u kojoj navedena filijala ima ovlaenje (dozvolu) za rad.445 Ukoliko osiguravajue drutvo,
koje ima sedite u treoj zemlji, ima vie filijala, koja imaju ovlaenje za rad u
nekoliko zemalja lanica, svaka od tih filijala tretirae se nezavisno u skladu sa
odredbama Direktive. Organi koji pokreu ove postupke, kao i nadzorni organi,
duni su da koordiniraju sve akte u vezi voenja ovih postupaka protiv navedenih filijala.446
U vezi primene ove Direktive, zemlje lanice su bile dune da usklade svoje propise sa odredbama Direktive pre 20. aprila 2003. godine.447 Propisi zemalja
lanica, koji su usklaeni sa odredbama Direktive, primenie se na sprovoenje
postupaka mera reorganizacije i na likvidacione postupke, koji e biti pokrenuti
posle navedenog datuma.448 Znai, Direktiva odreuje i vreme primene njenih
odredaba, ostavljajui rok dravama lanicama da usklade svoje propise o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava, tako da njene odredbe nemaju
retroaktivno dejstvo.
Specifinosti Direktive 2001/17/EU

Odredbe Direktive daju nova reenja u oblasti likvidacije (steaja) i reorganizacije osiguravajuih drutava. Ta reenja predstavljaju i specifinosti Direktive,
koja, uz primenu nekih ranijih Direktiva, koje se odnose na pojedine vrste osiguranja (spomenute ovom tekstu), predstavljaju osnov za jedinstveno regulisanje
441
442
443
444
445
446
447
448
lan 26.
lan 27., st.1.
lan 27., st.3.
lan 28.
lan 30., st.1(a).
lan 30., st.2.
lan 31., st.1.
lan 31., st.2.
199
ove materije u zemljama lanicama. Svaka od Direktiva EU ima takav cilj, koji
pokuava da definie u svojim odredbama, bez obzira na koju oblast se odnosi.
Iz navedenog proizlazi potreba da definiemo neke od najvanijih specifinosti
Direktive, koje bi mogle da poslue kao putokaz kod donoenja novih propisa u
ovoj oblasti u naem zakonodavstvu. Te specifinosti su sledee:
1) Kao to je, ve, reeno, osnovni cilj Direktive jeste unifikacija pravila
u ovoj oblasti, s tim, to se radi o ogranienoj unifikaciji, obzirom da
se regulisanje pojedinih faza u postupcima reorganizacije i likvidacije
ureuje po pravilima domae zemlje, u kojoj se reava pojedina faza;
2) Direktiva odreuje samo neka od pravila ovih postupaka, koja se tiu
tretmana potraivanja pojedinih poverilaca i odnosa njihovih potraivanja prema ostalim potraivanjima, zatim naina namirenja tih poverilaca, kao i sprovoenja postupka reorganizacije. Pretpostavlja se da
specifinost delatnosti osiguranja nalae jedinstvenu primenu pravila,
koje se odnose na navedeno;
3) Status filijala je odreen na taj nain, to se primenjuju odredbe Direktive, ak i kada osiguravajue drutvo, o ijoj filijali je re, ima sedite u
nekoj treoj zemlji;
4) Takoe, Direktiva ureuje tretman stranih subjekata u ovim postupcima. Naime, kada jedan od ovih postupaka, pokrenut u jednoj od zemalja lanica, ima efekta u drugoj zemlji lanici, onda strani administrator, likvidacioni upravnik ili poverilac moe ostvarivati svoja prava
i u toj zemlji lanici, pod uslovima odreenim u Direktivi; i
5) Isto tako, Direktiva ureuje tretman stranih odluka i drugih akata u
drugoj zemlji lanici, odreujui da e te odluke proizvesti dejstva u
drugoj zemlji lanici i bez ispunjenja posebnih formalnosti, odnosno,
nee biti potrebno sprovesti postupak priznanja tih odluka449.
Moemo da zakljuimo da je osnovni cilj Direktive 2001/17/EU regulisanje ove materije na nivou svih zemalja lanica EU. Naravno, potrebno je uskladiti
i nacionalna zakonodavstva sa njenim odredbama. Osim toga, delatnost osiguranja je posebna u odnosu na ostale delatnosti, tako da se, u sluaju insolventnosti
jednog osiguravajueg drutva, moraju postaviti posebna pravila za neke faze navedenih postupaka. Inae, to se tie osnovnih pravila o reorganizaciji i likvidaciji (steaju) ovih subjekata, primenjivala bi se, kao i do sada, opta pravila.
4. Predlozi za budue regulisanje steaja

i likvidacija osiguravajuih drutava
Imajui u vidu da smo, napred, istakli bitne injenice o nainu regulisanja
steajnog i likvidacionog postupka osiguravajuih drutava u Srbiji, zatim u zakonodavstvima tri zemlje, kao i u pravu EU, ovde emo izneti nekoliko predloga
za budue regulisanje ove oblasti. Ti predlozi su sledei:
449
olovi V., nav.delo, str. 54-55
200
Osiguravajua drutva
1) Regulisanje steajnog i likvidacionog postupka protiv osiguravajuih

drutava je neophodno posebnim zakonskim aktom (koji bi se odnosio
samo na ta drutva). No, u tom aktu bi se regulisale samo specifinosti
vezane za osiguravajua drutva, dok bi se druga pitanja, vezana za steajni postupak, regulisala optim steajnim zakonom;
2) Jasno razlikovanje akcionarskog drutva i drutva za uzajamno osiguranje od drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i agencija
za pruanje drugih usluga u osiguranju, kad je u pitanju pokretanje
steajnog i likvidacionog postupka;
3) Posebno posveivanje panje regulisanju steaja i likvidacije drutava
za uzajamno osiguranje, obzirom na specifinosti samog drutva i cilja
u poslovanju;
4) Tano odreivanje steajnih razloga, odnosno, pretpostavki za pokretanje steajnog postupka, koje ne moe na isti nain biti regulisano kao
i u optem steajnom postupku. To se, naroito, odnosi na sluajeve
kada Narodna banka Srbije ne oduzme dozvolu za rad, a drutvo ne
izvrava svoje obaveze dui vremenski period;
5) Regulisanje imenovanja steajnog upravnika, kao u crnogorskom zakonodavstvu, sa odreenim modifikacijama. Agencija za osiguranje
depozita ne moe biti steajni i likvidacioni upravnik, kao to je to uinjeno u srpskom zakonodavstvu;
6) Regulisanje isplatnih redova, tako to e se jasno odvojiti trokovi i dugovi steajne mase od privilegovanih potraivanja, kao i potraivanja
po ugovorima o osiguranju u odnosu na potraivanja ostalih poverilaca i akcionara, odnosno, lanova drutva;
7) Posebno regulisanje potraivanja po osnovu osiguranja ivota i predvianje tri naina postupanja sa sredstvima matematike rezerve po
optim pravilima;
8) Regulisanje prinudne i dobrovoljne likvidacije protiv osiguravajuih
drutava u istom zakonskom aktu, kao to je to uinjeno u srpskom
zakonodavstvu. Smatramo da ova materija ne moe biti regulisana zakonom o privrednim drutvima ili preduzeima, osim ako su u pitanju
opta pravila;
9) Regulisanje pokretanja steajnog postupka protiv filijala stranih osiguravajuih drutava. No, pre toga, potrebno je predvideti mogunost
poslovanja stranih osiguravajuih drutava putem filijala na domaoj
teritoriji, to je imperativ, obzirom na neka reenja u ovoj oblasti, ne
samo u zemljama EU, ve i u Hrvatskoj; i
10) Kad je u pitanju regulisanje retroaktivnosti, treba voditi rauna o statusu steajnog i likvidacionog postupka, odnosno, bitna je faza u kojoj se
postupak nalazi.
Jo jednom napominjemo, steajni i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava ima svoje specifinosti, iako se radi o finansijskoj organizaciji,
201
kao to je i banka. Meutim, ovi subjekti imaju svoje specifinosti, tako da se ne

mogu istim zakonskim aktom regulisati navedeni postupci protiv njih, kao to je
to sluaj u Republici Srbiji. Zakonodavstvo Crne Gore nainilo je korak napred
kad je u pitanju regulisanje ove oblasti. Meutim, mnogo toga je proputeno, odnosno neki instituti su ostali nedoreeni. Na kraju, regulisanje steaja i likvidacije protiv osiguravajuih drutava u Republici Srpskoj ureeno je na takav nain
da je, moemo rei, potrebno hitno i ponovno regulisanje ove oblasti. U svakom
sluaju, prvi korak, koji bi trebao da napravi srpski zakonodavac, u buduem regulisanju ove materije, jeste odvajanje regulisanja steaja i likvidacije banaka od
steaja i likvidacije osiguravajuih drutava. Drugi korak bi morao biti usmeren
ka drugaijem regulisanju steajnog i likvidacionog upravnika u ovim postupcima, odnosno, te funkcije nikako ne bi mogla da vri Agencija za osiguranje depozita. Trei korak bi bio usmeren ka odvojenom regulisanju steaja i likvidacije
akcionarskih drutava za osiguranje od steaja i likvidacije drutava za uzajamno
osiguranje. Kad su u pitanju drutva za posredovanje i drutva za zastupanje u
osiguranju, smatramo da bi steajni i likvidacioni postupak protiv ovih subjekata
morao biti regulisan po optim pravilima za privredna drutva.
5. Solventnost II
U ovom delu posvetiemo panju i jednoj temi koju ne moemo svrstati u
oblast o kojoj je, do sada, bilo rei. Upravljanje rizicima od strane osiguravajuih
drutava nema direktne veze sa steajem ili likvidacijom, ali pravilno regulisanje
upravljanja rizikom i pravilna primena tih pravila u praksi je od izuzetne vanosti za solventnost osiguravaa, pa, samim tim, to dovodi do stabilnog poslovanja
i nemogunosti neispunjavanja obaveza prema treim licima. Da je upravljanje
rizicima od strane osiguravaa od izuzetne vanosti, govori i injenica da i pravo
EU regulie ovu materiju, odnosno, da se upravo spremaju izmene regulisanja
ove oblasti. Iako se ova oblast, pre svega, oslanja na ekonomski aspekt osiguranja, mi emo pokuati da izdvojimo ono to je najvanije.
Problem solventnosti osiguravajuih drutava vezujemo i za interese osiguranika i za interese osiguravaa, odnosno, za interese vlasnika osiguravajuih
drutava. Inae, Finska se bavi problemom solventnosti osiguravajuih drutava
jo od pedesetih godina XX veka, a u Evropi je do sedamdesetih godina istog
veka, bilo vie pokuaja provere solventnosti450. Rizici osiguranja su u SAD u
razdoblju od 1969. do 1998. godine bili uzrok za 41 % sluajeva nesolventnosti. U svetu se moe vie od polovine sluajeva nesolventnosti pripisati rizicima
koji su u EU, ranije, bili potpuno zanemareni u obraunu minimalnog kapiatala osiguravajueg drutva. Inae, u EU nije bilo velikih tekoa sa nesolventnou osiguravajuih drutava. Od 1996. do 2001. godine je bilo 85 veih tekoa
u osiguravajuim drutvima, kojima su se bavili supervizori osiguranja451. Od
450
451
Komelj J., Dolniar J., Izazovi i mogunosti u osiguranju i reosiguranju sa naglaskom na

Solventnost II, prezentacija, 18.susret osiguravaa i reosiguravaa SORS 2007., Sarajevo
2007., str. 2
Komelj J., Dolniar J., nav.delo, str. 6
202
Osiguravajua drutva
toga, dolo je do zatvaranja osiguravajuih drutava u 20 sluajeva, odnosno, u

17 drutava koja su se bavila imovinskim osiguranjem, a u tri drutva koja su
se bavila ivotnim osiguranjem. U 65 sluajeva do zatite interesa osiguranika
dolo je obaveznim ili dobrovoljnim prenosom portfelja, preuzimanjem drutva
ili dokapitalizacijom. Kasnije, od 65 pomenutih drutava, jo je 29 prestalo sa radom. Od 2001.do 2004.godine, dolo je do prestanka rada jo 13 osiguravajuih
drutava koja su se bavila imovinskim osiguranjem, kao i 14 drutava koja su
se bavila ivotnim osiguranjem. Osnovni problem vezan za solventnost svodi se
na odreivanje minimalnog iznosa kapitala koje osiguravajue drutvo mora da
poseduje za sigurno poslovanje.
Prelaz sa klasinih ili standardnih modela upravljanja rizikom na interne
modele koje e izraditi i, nakon odobrenja nadzornog organa, upotrebljavati pojedini osiguravai, nije ni jednostavan, ni bezopasan, kao ni jeftin. Interno modeliranje omoguava smanjenje varijabilnosti u upravljanju rizikom, mogunost
procene veliine kapitala, a time i efikasniju alokaciju istog u cilju pravilnog vrednovanja odluka i dobijanja odgovora na pitanje: ta e se dogoditi, ako vie stvari, odjednom, krene loe? Cilj uvoenja Solvency II, odnosno, Solventnosti II
koji e biti uveden najkasnije 31.12.2012.godine, jeste uvoenje sveobuhvatnog
upravljanja rizikom u cilju zatite osiguranika452. Sam Solvency II daje mogunost primene internih modela, prilagoenih svakom osiguravau, odnosno,
njegovoj situaciji453. Kakav je njihov odnos i ta sve uvoenje internih modela
trai od osiguravajuih drutava, kao i kako se prati efikasnost internih modela
upravljanja rizikom, pitanja su na koja emo pokuati da damo odgovor.
Bitno izmenjeno poslovno okruenje u poslednjih nekoliko godina dovelo
je do suoavanja osiguravajuih drutava sa brojnim izazovima i rastuim rizicima i istovremeno doprinelo da se se kapital i solventnost osiguravaa, u odnosu
na preuzete obaveze, nau u fokusu panje kako akcionara i osiguranika, tako i
drave i njenih nadzornih organa. Glavni uzroci nesolventnosti osiguravajuih
kompanija su:
rizici osiguranja (tehniki rizici, odnosno, rizici na strani pasive bilansa stanja), koji ukazuju na stepen dovoljnosti sredstava rezervi osiguravajuih drutava za izvravanje obaveza i pokrie teta ili dugova;
rizici imovine (rizici ulaganja, odnosno, rizici na strani aktive bilansa stanja), kojima su osiguravajua drutva izloena prilikom ulaganja
slobodnih sredstava rezervi i kojima osiguravai moraju kontinuirano
upravljati na bazi njihove prethodne detaljne analize i to objektivnije
procene;
tzv. netehniki rizici, koji su uzrokovani ponaanjem uprave (menadmenta), kao to je namerno odreivanje niih premijskih stopa kako bi
se ostvario brzi prodor na trite i preuzeo vei trini udeo, to kao posledicu ima manjak sredstava za isplatu teta i trokova poslovanja454.
452
Background to the Solvency II Project, http://ec.europa.eu/internal_market/insurance/solvency/background_en.htm
453
454
www.osiguranje.hr
Jaukovi L., Kaelan V., Nova regulativa solventnosti osiguravajuih kompanija u EU
projekat Solventnost II-, str. 77, http://www.mnje.com/V/077-084%20MNE%20br5.pdf
203
Regulativa solventnosti osiguravajuih drutava koje posluju na teritoriji

EU, bazirana je na izraunavanju i odravanju minimalnog iznosa margine solventnosti, koja treba da omogui stalnu kontrolu i praenje funkcionalnog odnosa izmeu potrebnog kapitala i preuzetih rizika. Shodno prvoj Direktivi EU za
neivotna osiguranja iz 1973. godine (br. 73/239/EEC), obraun margine solventnosti se vrio metodom premijske osnove. Shodno istoj Direktivi, kod osiguranja
sa malim procentom aurnosti u reavanju zahteva za naknadu tete, prilikom
odreivanja margine solventnosti se koristi indeks teta. Istim propisom je predviena obaveza formiranja minimalnog garantnog fonda u iznosu jedne treine.
Period od sedam godina se uzima u sluaju da osiguravajue drutvo osigurava
neke od sledeih rizika osiguranje kredita, useva i plodova, oluje, grada i mraza,
to zavisi od zahtevane margine solventnosti, pri emu se ona kree u rasponu od
200.000 do 1.400.000 evra, zavisno od vrste osiguranja. Izraunavanje margine
solventnosti za dopunska osiguranja uz osiguranje ivota podrazumeva primenu istih kriterijuma kao i za neivotna osiguranja, dok se, kod poslova upravljanja penzijskim fondovima, margina solventnosti izraunava, analogno, kao kod
osiguranja ivota povezanih sa investicijama, zavisno od vrste penzijskog fonda.
Prvi propisi kojima se regulisala solventnost kompanija ivotnih osiguranja u EU
predviali su obavezu formiranja minimalnog garantnog fonda od 800.000 evra,
pri emu se ovaj fond umanjivao za 25%, kada su u pitanju osiguravajua drutva
sa uzajamnom odgovornou. Odredbe prvih Direktiva kojima je regulisano trite osiguranja EU su bile predmet velikog broja analiza, tako da su, u cilju poboljanja kvaliteta zatite osiguranika, usledile dopune pomenutih propisa. Naime,
kao to smo, napred, rekli, Evropski parlament i Savet EU su, u martu 2002. godine, usvojili Direktivu 2002/13/EC za neivotna osiguranja i Direktivu 2002/12/EC
za ivotna osiguranja. Nova zakonska reenja u EU predviaju obraun margine
solventnosti primenom fiksnih koeficijenata na vrednost ukupnog premijskog
prihoda ili prosenog iznosa teta (kod neivotnih osiguranja), odnosno, na iznos
matematike rezerve (kod ivotnih osiguranja).
Afirmisanje iskljuivo kvantitativnog pristupa problematici solventnosti,
bez analiziranja kvalitativnog aspekta finansijske pozicije osiguravajueg drutva, predstavlja osnovni nedostatak projekta Solventnost I. Nove Direktive iz
2002. godine, nisu odstranile kljune nedostatke prvobitnih Direktiva iz 70-tih
godina prolog veka. Naime, minimalni zahtev za kapitalom trenutno se, iskljuivo, rauna na osnovu obaveza osiguravajueg drutva, to upuuje na zakljuak da se prilikom njegovog odreivanja uzimaju u obzir samo osigurani rizici,
dok ostali kvantitativni rizici (kao npr. rizik kamatne stope i ostali trini rizici)
nisu adekvatno ukljueni u obraun. Postojei obraun margine solventnosti je
imao za posledicu da su uspena osiguravajua drutva, formirajui vei iznos
tehnikih rezervi i zaraunavajui vee premije, bili prinueni da izdvajaju vei
iznos sredstava za odravanje minimalnog zahtevanog kapitala, to je uticalo na
pokuaj mnogih osiguravaa da smanje zahtevani kapital putem sniavanja premija i sredstava tehnikih rezervi. Kao dalji nedostatak projekta Solventnost I,
navodi se to, to postojei regulatorni okvir ne sadri detaljnija pravila o usklaivanju vrednosti imovine i obaveza drutava455. Stoga, aktiva i obaveze mogu biti
455
Jaukovi L., Kaelan V., nav.delo, str. 79
204
Osiguravajua drutva
vrednovane na osnovu razliitih pravila, to daje iskrivljenu sliku solventnosti

osiguravaa i ometa potenu konkurenciju unutar EU.
U sklopu projekta Solventnost I, modeli procene solventnosti osiguravajuih drutava nisu uvek saglasni a, u nekim sluajevima, su ak i kontradiktorni. Ukoliko osiguravajue drutvo povea premije za neivotna osiguranja, rizik
nesolventnosti se smanjuje, dok se, shodno odredbama projekta Solventnost I,
zahtevani iznos kapitala poveava. S obzirom na navedeno, cilj projekta Solventnost II je uspostavljanje koherentnog sistema merenja solventnosti uvaavajui:
a) obim usluga osiguranja koje nudi osiguravajue drutvo; b) sposobnost osiguravaa da proceni rizik sa kojim se suoava u svom poslovanju; i c) kvalitet
sistema upravljanja rizikom.
Znai, Solventnost II predstavlja poboljani regulatorni okvir solventnosti
osiguravajuih drutava putem:
uvoenja sistema merenja solventnosti zasnovanog na riziku, ime se

afirmie pristup opreznog merenja stepena rizika portfelja osiguravaa
i proporcionalnog utvrivanja potrebnog iznosa kapitala. Predmetni
projekt u analizu ukljuuje sledee kategorije rizika: kreditni rizik, trini rizik, poslovni rizik, rizik likvidnosti i rizik osiguranja;
utvrivanja jedinstvenih pravila za merenje solventnosti osiguravajuih
drutava, usmeravanjem na holistiki pristup kod kojeg se imovina i
obaveze vrednuju u skladu sa trinim principima;
podsticanja osiguravaa da sprovodi aktivnosti upravljanja rizikom.
Solventnost II e stimulisati osiguravajua drutva da razvijaju sofisticirane sisteme upravljanja rizikom, tako to e od kompanija koje budu
uspene u predmetnim aktivnostima zahtevati manje iznose kapitala za
odravanje solventnosti;
definisanja zahtevanog iznosa kapitala primenom standardnog pristupa ili internog modela, to e uticati da se od osiguravajuih
drutava, koje profitabilno posluju, zahteva manje kapitala za odravanje solventnosti nego od drutava sa slabijim poslovnim rezultatima.
Agresivna investiciona strategija osiguravaa, u smislu investiranja u
visoko rizinu imovinu e, takoe, rezultirati veim zahtevanim iznosom kapitala. Tehnike upravljanja rizikom, kao to su reosiguranje i
sl., takoe mogu uticati na redukovanje nivoa rizika, a samim tim i na
nivo potrebnog kapitala. Mnoga osiguravajua drutva su razvila visoko sofisticirane kompjuterske modele, kako bi testirale efekte razliitih
dogaaja na njihove portfelje osiguranja. Ovi modeli se mogu koristiti
da se izrauna potreban nivo kapitala, kako bi se osiguravajue drutvo suprotstavilo razliitim nepovoljnim dogaajima koji mogu nastati.
Meutim, imajui u vidu visoke trokove internog modela, Solventnost
II daje mogunost malim i srednjim preduzeima da kao alternativu
koriste tzv. standardni pristup, koji e biti zasnovan na riziku i potovati iste principe kao i interni modeli;
podsticanja diversifikacije rizika osiguravajuih drutava, ime se,
ujedno, utie na njegovo smanjenje. Odredbama projekta Solventnost
205
I nisu predviene stimulativne mere za ona osiguravajua drutva koja

su upravljala svojim poslovanjem u smislu primene adekvatnih strategija redukovanja rizika, u cilju ostvarenja visokog stepena njegove
diversifikacije. Navedeno ukazuje da projekat Solventnost II, prilikom
definisanja potrebnog nivoa kapitala, uzima u obzir posveenost osiguravaa problematici diversifikacije rizika456.
Navedenim izmenama regulatornog okvira pokuae se sa ostvarenjem
bolje povezanosti strukture kapitala i profila rizika osiguravajueg drutva, vei
nivo fleksibilnosti poslovanja osiguravaa, kao i vei stepen konkurentnosti trita osiguranja u zemljama EU. Drugim reima, Solventnost II podstie osiguravae da unapreuju interne sisteme upravljanja rizikom promoviui princip
to je vei stepen kvaliteta upravljanja rizikom, osiguravajue drutvo je obavezno da dri manji iznos kapitala.
Tri stuba projekta Solventnost II

Projekat Solventnost II polazi od tzv. strukture tri stuba. Prvim stubom
se definie iznos sredstava koji osiguravajue drutvo mora da obezbedi da bi
bilo solventno. Primenom metoda aktuarske matematike, osiguravajuim drutvima se postavljaju novi kvantitativni zahtevi u pogledu obezbeenja minimalnog iznosa kapitala. Takoe, uvodi se novi nain obrauna tehnikih rezervi, koji
pretpostavlja vrednovanje imovine i obaveza modelom realne procene takozvane najbolje procene457. Drugi stub projekta Solventnost II analizira solventnost osiguravaa sa kvalitativnog aspekta (time ukljuuje onu izloenost riziku
koja ne moe biti merena korienjem matematikog aparata) i definie okvir
kontrole nadzornih organa. U drugom stubu e biti ureen proces upravljanja
onim rizicima koji ne budu kvantitativno uvaavani u obraunu potrebnog kapitala. Poseban naglasak je stavljen na potrebu obezbeenja visokog kvaliteta procesa upravljanja poslovima osiguranja i upravljanja ljudskim resursima, kao i na
neophodnost intenzivnog razvoja internog sistema kontrole. Imajui u vidu rast
kompleksnosti poslova osiguranja i tehnika upravljanja rizicima u budunosti,
namee se potreba za afirmisanjem procesa nadzora osiguranja, koji zahteva visoko kvalifikovani kadar za kvalitetno obavljanje predmetnih aktivnosti. Ukazujui na injenicu da efikasno upravljanje i kontrola osiguravaa mogu doprineti
smanjenju njihove izloenosti operativnom riziku, Solventnost II, takoe, potencira ulogu i odgovornost koju imaju lanovi uprave osiguravajuih drutava.
Drugi stub e dopunjavati prvi i pre svega e ureivati kontrolu458. Trei stub
projekta Solventnost II je osmiljen sa namerom da se povea transparentnost i
dostupnost informacija svim trinim uesnicima, odnosno, u cilju uvrivanja
mehanizama trita. Ovim stubom je predvieno uvoenje novih raunovodstvenih standarda zasnovanih na tzv. fer vrednosti, podranih trino orijentisanim procenama kapitala, ime e se stei potpunija slika o stanju solventnosti
456
457
458

206
Osiguravajua drutva
osiguravaa, a time i poboljati zatita kako osiguranika tako i akcionara. Trei

stub e ureivati, pre svega, podnoenje izvetaja, odnosno, sve ono to je povezano sa preglednou poslovanja osiguravajueg drutva459.
Nasuprot postojeim modelima za odreivanje margine solventnosti
shodno projektu Solventnost I, prilikom obrauna minimalnog zahtevanog kapitala, kao i zahtevanog solventnog kapitala prema projektu Solventnost II, uzimaju se u obzir svi rizici sa kojima se suoava osiguravajue drutvo na tritu, to
ukazuje na injenicu da propisani iznos kapitala reflektuje kako rizik osiguranja,
tako i kreditni rizik, rizik poslovanja, trini rizik i rizik likvidnosti460. Dakle,
namera je da se formiranjem ovih graninih vrednosti i njihovom procenom za
mnogo krae periode, obezbedi vei stepen zatite osiguranika i drugih korisnika osiguranja od neoekivanih gubitaka.
Organizacija osiguravajuih drutava sa aspekta

savladavanja rizika u zemljama EU
Sva odgovornost za savladavanje rizika poslovanja lei na rukovodstvu
osiguravajueg drutva. Osim rukovodstva osiguravajueg drutva, za savladavanje rizika je potrebno i postojanje: 1) odbora za rizike poslovanja, iji je zadatak
da postavljaju granice rizika, zatim da odreuju kontrole i aktivnosti, kao i da
proveravaju ukupno poslovanje drutva, kao i status drutva na tritu; 2) operativnih jedinica, koji aktivno upravljaju rizicima i obavljaju razne testove u vezi sa
tim, 3) unutranje kontrole, koja predstavlja nezavisnu kontrolu aktivnosti osiguravajueg drutva. Osim toga, bitni elementi za savladavanje rizika poslovanja
su celovita programska, a moemo rei, i sistemska podrka, zatim jedinstvena
poslovna politika drutva, kadrovska stabilnost, dokumentovani i dobro praeni
procesi poslovanja, kao i integracija razliitih strunih funkcija unutar osiguravajueg drutva u postupku odluivanja.
Primena projekta Solventnost II

u osiguravajuim drutvima u regionu
Analiziraemo primenu projekta Solventnost II u zemljama bive Jugoslavije, osim u Republici Sloveniji, obzirom da je ona lanica EU. Na teritoriji
regiona, obzirom na malu veliinu trita, verovatno je da e, dugorono, na pojedinanim tritima osiguranja (misli se na pojedine zemlje regiona) biti prisutna mala osiguravajua drutva. Kad kaemo mala drutva, to kaemo sa aspekta
prava zemalja EU. Ta drutva e biti udruena u neku osiguravajuu organizaciju, jer e time smanjiti fiksne trokove za razvoj.
Kad je u pitanju organizacija osiguravajuih drutava sa aspekta savladavanja rizika na podruju regiona, ona e biti malo drugaija u odnosu na EU.
Naime, organizaciona struktura e se dopuniti sa jedinicama koje su potrebne
za savladavanje rizika. Tu se misli na odbore za savladavanje rizika. Zatim, ve
459
460
Ibidem
207
postojee organizacione jedinice, u okviru osiguravajueg drutva, dobie nove

aktivnosti, koje e se sastojati u rukovoenju, organizovanju operatvnih jedinica,
kao i u nadzoru461. Na kraju, neke od dananjih organizacionih jednica u drutvu e se spojiti. Tu mislimo, pre svega, na aktuare i finansijski sektor u drutvu.
U stvari, najloginije da se poetak aktivnosti vezane za savladavanje rizika postavi u ove organizacione jedinice (aktuari, finansijski sektor).
No, veoma je bitna i promena kod onih koji odluuju u osiguravajuim
drutvima. Tu mislimo na promene kod samih lica koja ine upravu, odnosno,
menadment drutva. Odluke e se, uvek, usvajati obzirom na to kakav je rizik za ostvarivanje zahtevanih poslovnih rezultata prihvatljiv za osiguravajue
drutvo.
Zatim, veoma je vana i uloga dravnih nadzornih organa. Uloga nadzornih institucija e se bitnije promeniti u oblasti provere ispunjavanja odreenih
normativnih zahteva i pokazatelja. Naime, navedena provera e se pretvoriti u
kvalitativnu kontrolu strukture i uspenosti poslovanja osiguravajueg drutva.
Nadzorni organi e morati svoje znanje iz poznavanja propisa tako dopuniti
praktinim poznavanjem delovanja finansijskog trita i trita osiguranja462.
Na podruju trita osiguranja u zemljama regiona, odnosno, u dravama
bive SFRJ uticaj Solventnosti II e nastati, pre svega, zbog: a) preuzimanja odreenih pravila Solventnosti II u pravno ureenje pojedinanih drava; b) prikljuenjem ili pripremom za ulazak pojedinane drave EU; c) preko reosiguranja; i
d) preko osiguravajuih drutava koja su u vlasnitvu vlasnika iz zemalja EU463.
Postavlja se pitanje da li projekat Solventnost II moe da smanji verovatnou nastanka insolventnosti osiguravajuih drutava. Ako pogledamo navedeno, odnosno, ako pogledamo odredbe navedene Direktive, onda moe, ali kakva
je situacija u praksi? Projekat Solventnost II usmeren je ka savladavanju veeg
broja rizika (meu njima su i rizici nepotpune politike upravljanja rizicima, nepotpune organizacije preuzimanja u osiguranje, poslovne strategije poslovanja,
kontrole procesa i osposobljenosti rukovodstva, neoekivanih akumulacija, koji
su do sada uzrokovali najvei broj nesolventnosti u EU). Isto tako, predvieno je sprovoenje testova stresa koji e simulisati ekstremne scenarije za jedno
osiguravajue drutvo. Po miljenju mnogih, te mere e delovati preventivno,
kako se ne bi poeli pojavljivati brojniji steajni postupci posledica promene klime, napretka tehnologije i rizika kojih moda osiguravajua drutva, jo, nisu
dovoljno svesna. Kod Solventnosti II je re o kljunom misaonom preskoku u
nainu poslovanja, koji proistie iz ispunjavanja formalnih zahteva u sadrajno
savladavanje delatnosti osiguranja. Toga moraju da budu svesni svi u osiguravajuem drutvu, a, naroito, rukovodstvo, nadzorni organi i vlasnici464. Drava i
pojedinana osiguravajua drutva bi morali to pre da uvide neophodnost uspostavljanja sistema savladavanja rizika, kao to to predvia Solventnost II, to
461
462
463
464

208
Osiguravajua drutva
je znaajno i za preivljavanje osiguravajuih drutava i za olakano prikljuenje

zemalja regiona EU.
Osiguravajua drutva i grupacije osiguravajuih drutava

sa najveom bruto premijom u 2009.godini
Naveemo osiguravajua drutva, odnosno, grupacije osiguravajuih drutava
u tzv. regiji Adrija koja imaju najveu bruto zaraunatu premiju u 2009.godini:
Osiguravajue drutvo
(grupacija)
1. Triglav grupa
2. Croatia grupa
3. Agram grupa
4. Zavarovalnica Maribor
5. Adriatic Slovenica
6. Vzajemna Health
7. Generali group
8. Kvarner Vienna Insurance Group
9. Dunav grupa
10.Allianz
11.Grawe grupa
12. DDOR
13. Sava RE grupa
14. Merkur grupa
15. Uniqua grupa
Bruto zaraunata premija

(u mil.evra)
952,2
456,4
330.9
266,0
265,8
248,4
211,2
159,2
156,4
134,4
126,4
119,0
115,5
97,8
87,4
Za razliku od bankarskog sektora, u kojem dominiraju meunarodne grupacije, u sektoru osiguranja jo uvek su, na prvim mestima, domae osiguravajue kompanije. No, moe se primetiti da u regionu dolazi do stratekog zaokreta
koji jo nije poeo da daje rezultate, ali bi to trebalo da se ostvari, uskoro, tj.
umesto poveanja udela na tritu, to je do sada bio sluaj, osiguravai su teite
poslovanja prebacili na profitabilnost465.
Posledice primene projekta Solventnost II

Videli smo koji su elementi primene projekta Solventnost II, kao i razloge za njegovo prihvatanje. Sada emo videti neke od posledica koje e nastati primenom Solventnosti II. Posledice Solventnosti II e se ogledati posebno
kod: planiranja obima potrebnog kapitala i rezervisanja; definisanja potrebne
465
Izvor: http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Komentariianalize/tabid/138/View/Details/ItemID/61160/ttl/Osiguranja-Regijom-dominiraju-lokalni-igraci/Default.aspx
209
premije i sadraja proizvoda osiguranja; ostvarivanja investicionih profita;

prenosa rizika, povezivanja osiguravajuih drutava; organizovanja strukture
osiguravajueg drutva; preglednosti poslovanja; nove uloge dravnih nadzornih organa. Kad govorimo o uticaju Solventnosti II na proizvode osiguranja,
taj uticaj e doprineti ogranienju pojedinih pokria, skupljoj premiji pojedinih
proizvoda, prenoenju rizika na osiguranika, odbijanju pokria za pojedine rizike. Posledica svega toga najverovatnije e biti jo vea individualizacija rizika.
Kad su u pitanju osiguravajua drutva u zemljama bive SFRJ, dugorono
gledano, posledice primene Solventnosti II e biti iste kao i u EU, ali e ih, prvo,
prouzrokovati zahtevi reosiguravaa. Zbog toga e biti potrebno puno ulaganja
energije i sredstava u programsku opremu, kvalitet podataka i stalnu analizu podataka zbog individualizacije rizika. Osiguravajua drutva e biti bolje upoznata
sa svojom finansijskom izloenou i tome e prilagoditi investicionu politiku, a
kao posledica e se pojaviti zahtevi za niim kapitalom, a zbog toga e nastati i
konkurentnija premija. Osiguravajua drutva e traiti ulaganje u manje rizine
i dugorone investicije sa niim prihodima, a posledica e biti pritisak na dizanje
premija. To e, u zemljama regiona, prouzrokovati potrebu za razvojem finansijskog trita i mogunosti za ulaganje u inostranstvo466.
Kad je u pitanju prenos rizika, to je jedan od bitnih naina smanjivanja
izloenosti rizicima, a to se moe postii: a) reosiguranjem (prenos rizika na drugi pravni subjekt); b) promenom proizvoda osiguranja ili prekidom poslovanja
u pojedinanim poslovnim linijama (prenos rizika na osiguranika); c) finansijskim instrumentima, kao to su obveznice za mortalitet i obveznice za katastrofe,
dugorone opcije i dr. (prenos rizika na finansijsko trite). Sve to ukazuje na
to, da e odluka o reosiguranju biti jedan od kljunih naina smanjenja rizika.
Zbog toga, neminovno, mora doi do promene odnosa izmeu reosiguravaa i
osiguravaa, to e se ogledati u: veoj individualizaciji programa reosiguranja; postizanju ekonomskih uinaka reosiguranjem; potrebi po preciznijima
podacima; i uticaju na promenu proizvoda osiguranja467. I na teritorijama zemalja bive SFRJ e doi do poveanja potrebe za reosiguranjem. Ali ne kod svih
drutava koja se bave reosiguranjem, ve kod onih koja imaju vei bonitet.
Kad je u pitanju udruivanje, odnosno, spajanje osiguravajuih drutava,
mora se rei da e Solventnost II predstavljati dodatni katalizator tog spajanja,
zbog utede trokova u prilagoavanju, koje prati udruivanje, zatim, zbog potrebnog znanja u takvim situacijama, eventualne mogunosti predvianja pogrene
strategije i spreavanja toga, kao i lakeg organizovanja strukture drutava u veim
grupacijama, odnosno, uspena osiguravajua drutva e preuzimati neuspena.
Zakljuna razmatranja o projektu Solventnost II

Globalna ekonomska i finansijska kriza poveala je pritisak na poslovanje, kao i finansijske rezultate evropskih i regionalnih drutava za osiguranje. Uz
stalni pritisak na prihode od premija, kvalitet finansijske imovine i optimizacija
procesa upravljanja tetama, tu je i pojaan nadzor regulatornih tela, koji pred
466
467

210
Osiguravajua drutva
sektor osiguravaa i u regionu, a, naroito, u srednjoj Evropi stavlja nove, dodatne izazove. Meutim, najvei izazov koji stoji pred evropskim osiguravajuim
drutvima je, apsolutno, Direktiva EU br. 2009/138/EC468, koja je poznatija pod
nazivom Solventnost II. U svetlu novih promena propisa, osiguravai su suoeni
s dva izazova. S jedne strane, moraju osigurati potpunu usklaenost s Direktivom Solventnost II, dok im se s druge strane pojavljuju nove poslovne i finansijske prilike koje nove prilike i nova regulativa ove oblasti donosi. Obzirom na sloenost i vanost nove regulative, bie teko u kratkom roku prepoznati i u pravoj
meri iskoristiti nove strateke prilike. Ipak, ako dugorono gledamo, kvalitetno
postavljanje ciljeva i uspena primena sistema upravljanja rizicima omoguie
veliki iskorak u odnosu na konkurenciju, zatim, u odnosu na druga osiguravajua drutva, kao i u odnosu na trite osiguranja u celini. To, uostalom, zahteva
Direktiva Solventnost II. Rok za primenu ove Direktive je januar 2013. godine.
Na prvi pogled se moe rei da ima dosta vremena do primene ovog akta, ali su
osiguravai, u drugim zemljama, ve poeli sa usklaivanjem svojih akata i sa
potrebnim pripremnim aktivnostima.
Sve promene vezane za uvoene projekta Solventnost II su veoma sloene, a za njihovo sprovoenje ima malo vremena. Nova regulativa u ovoj oblasti
obuhvata, pre svega, razvoj i primenu okvira za upravljanje rizicima na nivou
celog osiguravajueg drutva, zatim izradu metodologije za merenje i upravljanje
rizicima, kao i obraun regulatornog kapitala. Isto tako, bitna je i transparentnost, to se ogleda kroz javna obavetenja o poslovanju osiguravajueg drutva,
odnosno, o finansijskim podacima vezanim za to poslovanje, kao i o sistemu
upravljanja rizicima. To znai da Solventnost II trai veu sofisticiranost, kao
i dalji razvoj aktuarskih metodologija i tehnika. Osim toga, potrebno je razviti informatika reenja nuna za obezbeenje pravilne primene i funkcionisanja kljunih procesa, metodologija i izvetajnih zahteva koje novi propisi trae.
Praksa pokazuje da je optimalan nain pristupa usklaivanju sa Solventnosti II
provoenje tzv. Analize jaza, kojom se stie uvid u postojee i eljeno stanje
usklaenosti sa propisima, kao i definisanje konkretnih ciljeva i akcija469. Ve
sada je u osiguravajuim drutvima potrebno edukovati ne samo vii menadment, ve i sve zaposlene na kljunim funkcijama u drutvu (u finansijskom
sektoru, zatim meu aktuarima, u sektoru koji se bavi upravljanjem rizicima,
itd), kako bi im se objasnili novi propisi.
Uz sve kvalitativne zahteve koje definie Solventnosti II, sprovodi se i peta
po redu kvantitativna studija uticaja (tzv. QIS 5) kojoj je cilj da pokae kako e
izgledati finansijska pozicija osiguravajuih drutava u svetlu novih propisa, sa
naglaskom na adekvatnost kapitala. Iskustva iz prethodnih kvantitativnih studija
uticaja govore da uspeno popunjavanje navedene studije QIS-a 5, zahteva dosta
truda, vremena i novca, ali se ova studija preporuuje470.
468
469
470
Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November

2009 on the taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Solvency
II) (OJ L 335/1, 17.12.2009.)
Solventnost II na vidiku: Fokus na upravljanju rizicima, http://www.bankamagazine.hr/
Magazin/Arhivatiskanogizdanja/tabid/80/brojid/44/ItemId/61589/Default.aspx
Pre svega od konsultanata Deloitte-a.
Peti deo:
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
(Predlozi za budue regulisanje statusa
osiguravajuih drutava)
U naem zakonodavstvu predviena su samo dva oblika osiguravajuih
drutava. U ZOIL iz 1996.godine bilo je predvieno sopstveno drutvo za osiguranje ili captive. To je bio trei oblik osiguravajueg drutva koji nije predvien,
sada, u ZO. Razlog regulisanja ovog oblika osiguravajueg drutva u pomenutom Zakonu bilo je korienje prednosti koje donose forme samoosiguranja i
osnivanje captive, odnosno, sopstvenih osiguravajuih drutva, a koje su hteli da
iskoriste menaderi velikih i sloenih kompanija. Postavlja se pitanje, zbog ega
captive nije regulisan u sadanjem zakonodavstvu. Najverovatnije, kako smatraju neki autori, zbog toga to tadanja regulativa, po pomenutom ZOIL iz 1996.
godine, nije bila atraktivnija da bi privukla strane investitore. No, i najliberalnija
normativna reenja, praena odreenim povlasticama, nee podstai osnivanje
ovih osiguravajuih drutava dok se ne uspostavi definitivna politika i ekonomska stabilnost zemlje471. Sa druge strane, slino pitanje moemo postaviti i kod
drutva za uzajamno osiguranje, odnosno, pitanje vezano za njegov status na dananjem tritu osiguranja.
Ako bi morali da damo predloge za budue regulisanje ove materije, a
imajui u vidu, sa jedne strane, pravo Evropske unije i zakonodavstva pojedinih zemalja u kojima osiguranje, uopte, ima veoma vanu ulogu, a, sa druge
strane, poloaj osiguranja i osiguravajuih drutava u naoj zemlji devedesetih
godina, kao i poetkom 21. veka, kao i inertnost naeg zakonodavca u iznalaenju i donoenju novih reenja, to bi bilo dosta teko. Ipak, upustiemo se u
davanje predloga, na osnovu napred navedenog, ali emo se, pre toga, osvrnuti
na bitan element razvoja regulisanja osnivanja, rada i ukupnog statusa osiguravajuih drutava u naoj zemlji, a to je poloaj osiguranja u naoj zemlji, uopte,
i poloaj nae zemlje u poznatim okolnostima, u vezi sa tim. No, na ovom mestu, emo, samo, navesti poloaj nae zemlje i naeg osiguranja u sistemu zelene karte, odnosno, meunarodnog osiguranja autoodgovornosti, koji, u sutini,
pokazuje celu sliku osiguranja u naoj zemlji, tih godina. U vreme devedesetih
godina XX veka, moemo slobodno rei, naa osiguravajua drutva su preivljavala zahvaljujui, jedino tome, to je osiguranje autoodgovornosti obavezno
osiguranje. Druge vrste osiguranja, kao to su ivotno osiguranje, osiguranje
imovine, kao i oblici tih osiguranja bila su na marginama, odnosno, retki su bili
sluajevi zakljuenja takvih ugovora. No, da se vratimo sistemu zelene karte i
471
Slavni J., Sopstveno osiguravajue drutvo, captive, Pravni ivot br. 7-8, vol.51, god.2002.,
Beograd 2002., str. 91
211
212
Osiguravajua drutva
statusu naih osiguravajuih drutava u tom sistemu. Naime, poloaj nae zemlje
je u u periodu od 1992. do 2000. godine, bio promenljiv i nezavidan. Radi se o
drugom vremenskom periodu, nakon raspada SFRJ. Deavalo se da naa zemlja
u odreenim periodima ne bude lanica sistema zelene karte, to je posledica, ne
samo poloaja nae zemlje, uopte, ve i neizvravanja obaveza, prema tom sistemu, od strane domaih osiguravaa. Nakon donoenja Rezolucije o sankcijama
protiv SR Jugoslavije br. 757 od 1.juna 1992. godine, vie zemalja je raskinulo ili
suspendovalo Inter biro sporazum sa naom zemljom. Radilo se o 19 zemalja,
dok je 13 i dalje saraivalo sa naom zemljom, u ovom sistemu.472 O problemu nae zemlje vie puta se raspravljalo pred Odborom komiteta za saobraaj
i Ekonomskom komisijom UN za Evropu, kao i pred Savetom biroa.473 Nakon
ukidanja sankcija naoj zemlji, na Generalnoj skuptini Saveta biroa, koja je odrana u Kazablanci 30. i 31. maja 1996.godine, doneta je Odluka o obavezivanju
osiguravajuih drutava SR Jugoslavije da sve svoje dugove inostranim osiguravajuim organizacijama, isplate u etiri jednake rate i to u roku od dve godine.
No, obaveze nisu izvravane.474 Ne elimo da, u ovom delu, detaljno analiziramo
uzroke, koji su doveli do navedene situacije, ve, jednostavno, da ukaemo na
jedan period, koji nam moe biti putokaz za izbegavanje ponavljanja istih greaka. Obzirom da je, tadanja, SR Jugoslavija nekoliko puta, odlukom Saveta biroa,
iskljuivana i primana u sistem zelene karte, nametao se problem, kako doi do
drugaijeg regulisanja ove materije u domaem zakonodavstvu, tako i do izvravanja obaveza od strane naih osiguravaa prema inostranim Biroima. Problem
vezan za unutranje zakonodavstvo se izraavao, takoe, i u nekim nedoslednostima i nedoumicama, koje su vezane za nain regulisanja materije meunarodnog osiguranja autoodgovornosti.
Ovo je samo jedan segment, koji pokazuje kakvo je bilo osiguranje u naoj
zemlji tih godina. Ne samo to, takvoj situaciji je doprineo i veliki broj osiguravajuih drutava koja nisu izvravala svoje obaveze, bez obzira da li se radilo o sistemu zelene karte, osiguranju autoodgovornosti ili nekoj drugoj vrsti osiguranja.
Poetkom XX veka, odnosno, 2000. godine, oekivale su se pozitivne promene koje bi se oslikale, pre svega, u smanjenju broja osiguravajuih drutava,
odnosno, u tome da na tritu osiguranja ostanu samo ona drutva koja redovno
izvravaju svoje obaveze, tj. plaaju tete. ekalo se sve do 2004.godine, odnosno,
do donoenja ZO. No, iako je taj Zakon jasniji i moderniji u odnosu na ranije
zakonodavstvo, ipak je, svojim odredbama o njegovoj retroaktivnosti, doprineo
da veliki broj osiguravajuih drutava izgubi dozvolu za rad, ali ne zbog neizvravanja obaveza, ve zbog neispunjenja odredaba ZO u odreenom roku. Zbog
toga smo, na poetku, u prvom delu govorili o retroaktivnosti ZO. Da stvar bude
jo gora, ZO, u svom tekstu iz 2004. godine, nije predviao mogunost da strana
osiguravajua drutva obavljaju svoju delatnost na domaoj teritoriji, direktno
ili preko filijala. No, kasnijim izmenama, o emu je bilo rei, doputa se ta mo472
473
474
Kneevi V., Obrada meunarodnih teta u Srbiji i Crnoj Gori, OSIGURANJE, hrvatski
asopis za teoriju i praksu osiguranja, Zagreb 2004., jun, broj 6., str. 28
Ibidem
Kneevi V., nav.delo, str. 28
213
Zakljuna razmatranja
gunost, ali uz ispunjenje nekih okolnosti koje zahtevaju dug vremenski period,
a same okolnosti su neizvesne. Ono to dodatno komplikuje situaciju odnosi se
na odredbe ZOOS koji detaljnije regulie mogunost rada stranih osiguravajuih
drutava na teritoriji Srbije, a da o tome nema ni slova u ZO.
1. Predlozi za izmene ZO
Predlozi za izmene ZO, odnosno, za donoenje novog Zakona u ovoj oblasti, odnosile bi se na sledee:
1) Na prvom mestu, trebalo bi ponovo regulisati mogunost da jedno osiguravajue drutvo moe obavljati i neivotna i ivotna osiguranja. injenica je da u drugim zemljama ivotno osiguranje ima drugaiji status nego kod nas. Sa druge strane, ako se eli da ta vrsta osiguranja ima
isti tretman kod nas, tada bi trebalo ponovo odrediti takvu mogunost.
Razlozi za to su mnogi. Pre svega, vea je zainteresovanost buduih
osnivaa da se bave i jednom i drugom vrstom osiguranja. Sigurno je
da e postojati sve vie osiguravajuih drutava koji e se preorijentisati na ivotno osiguranje, ali da bi se to dogodilo, ta drutva moraju
postati finansijski jaka, odnosno, moraju imati odgovarajui bonitet da
bi obavljala ovu delatnost i da bi budui osiguranici imali poverenja u
njih. Naravno, ovo se odnosi i na drutvo za uzajamno osiguranje, ali
emo se tom obliku osiguravajueg drutva posebno posvetiti;
2) Drutvo za uzajamno osiguranje bi trebalo drugaije regulisati nego
akcionarsko drutvo za osiguranje. To se odnosi kako na osnivaki
kapital, odnosno, poetni fond sigurnosti, tako i na jasnije definisanje
mogunosti transformacije drutva za uzajamno osiguranje u akcionarsko drutvo. Kad je u pitanju osnivaki kapital, postavlja se pitanje,
da li e osnivanje drutva za uzajamno osiguranje biti rentabilno, odnosno, primamljivo za osnivae, ako su i za ovaj oblik osiguravajueg
drutva, predvieni isti iznosi kao i za akcionarsko drutvo. Ako imamo u vidu specifinosti osnivanja drutva za uzajamno osiguranje, odnosno, potreban broj osnivaa, u zavisnosti kojom vrstom osiguranja
e se drutvo baviti, kao i cilj osnivanja drutva, tada se postavlja pitanje da li je uputno odrediti da se ovo drutvo osniva na isti nain, sa
istim poetnim fondom sigurnosti, kao i akcionarsko drutvo. Ukoliko
bi se jasnije definisala mogunost transformacije drutva za uzajamno
osiguranje u akcionarsko drutvo, tada bi to novo drutvo moralo da
ispuni drugaije uslove predviene zakonom u vezi osnivakog kapitala. Problem transformacije je veliki, tako da se to mora imati u vidu, jer
smatramo da bi osnivanje drutava za uzajamno osiguranje bilo mnogo
ee u naoj zemlji, ako bi se izmenili ne samo uslovi transformacije,
ve i uslovi za osnivanje drutva za uzajamno osiguranje. Ovako, kako
praksa govori, drutvo za uzajamno osiguranje nije nalo svoje pristalice meu osnivaima. No, to je bio sluaj i pre donoenja ZO;
214
Osiguravajua drutva
3) U vezi sa drutvom za uzajamno osiguranje, postavlja se pitanje i

ogranienog i neogranienog doprinosa. Kao to smo, napred, rekli,
ovo drutvo se moe osnovati u ova dva oblika. Zakonodavac je tome
posvetio samo jedan lan u kome konstatuje da se drutvo za uzajamno osiguranje moe osnovati u navedena dva oblika, a i objanjava
ta je ogranieni, a ta neogranieni doprinos. Smatramo da je trebalo
detaljnije urediti ovu oblast, odnosno, da je trebalo napraviti razliku
izmeu osnivaa i lanova, kad je u pitanju ogranieni i neogranieni
doprinos;
4) Donoenjem ZO 2004.godine, poslovi nadzora nad radom osiguravajuih drutava, preli su u nadlenost Narodne banke Srbije. Po ranijem zakonodavnom reenju, odnosno, po ZOIL iz 1996.godine, nadzor
nad osiguranjem je vrilo Savezno ministarstvo finansija. ZO definie
da Narodna banka Srbije vri nadzor, pre svega, zbog zatite osiguranika.475 Narodna banka Srbije, praktino, vri sve poslove, koji se tiu
osiguranja. Ona izdaje dozvole za rad osiguravajuim drutvima, bez
obzira, kojom vrstom osiguranja e se baviti. Zatim, ona preduzima
mere prema osiguravajuim drutvima, u skladu sa odredbama ZO i
ona oduzima, istim, dozvolu za rad, ukoliko se ispune uslovi za to, po
odredbama ZO.476 Moe se postaviti pitanje, bez dublje analize, zbog
ega nije predviena posebna organizacija, koja bi vrila nadzor nad
osiguranjem, kao to je to predvieno u nekim zakonodavstvima susednih drava.477 Naravno, postavlja se pitanje i odgovornosti nadzornog
organa za izvreni nadzor nad poslovanjem osiguravajuih drutava.
Narodna banka Srbije odgovara Narodnoj skuptini, tako da moemo
govoriti i o efikasnosti kontrole vrenja nadzora.478 Ne samo to, ve,
kad govorimo o vrenju nadzora od strane Narodne banke Srbije nad
poslovima osiguranja, govorimo i o osnovnoj funkciji tog nadzornog
organa, a ona je bankarske prirode i usmerena je ka tom sektoru;479
5) Jedan od dva problema, koja emo navesti jeste steaj i likvidacija osiguravajuih drutava i primena ZSLBO. To se odnosi na injenicu, da
se istim zakonskim aktom regulie i steaj i likvidacija banaka i steaj
i likvidacija osiguravajuih drutava. Samim tim, nije detaljno posveena panja steajnom i likvidacionom postupku protiv osiguravajuih
drutava. To stvara veliki problem, obzirom da su neke odredbe zajednike, a moramo rei da banke i osiguravajua drutva jesu finansijske
organizacije, ali da su potpuno razliite prirode, odnosno, da imaju razliit cilj osnivanja i da obavljaju razliitu delatnost. U drugim zemljama, izmeu ostalog, i u naem susedstvu, drugaije su regulisali ovu
oblast. Postoje dve mogunosti za ispravku navedenog. Prva se odnosi
475
476
477
478
479
lan 142., st.1. ZO

lan 142., st.2. ZO
R. Srpska, Hrvatska
215
na mogunost donoenja zakona koji bi ureivao, samo, steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, a druga se odnosi na to da ZO ili drugi
zakonski akt, koji bi regulisao status osiguravajuih drutava, regulie
specifinosti vezane za steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, dok
bi se druga pitanja regulisala optim zakonom o steaju ili steajnom
postupku;
6) U vezi sa steajem i likvidacijom osiguravajuih drutava, postavlja se
i pitanje steajnog, odnosno, likvidacionog upravnika. U ZSLBO se
predvia da ulogu ovog organa obavlja Agencija za osiguranje depozita, koja tu ulogu obavlja i kad su u pitanju banke. Prvo, nelogino je
da Agencija za osiguranje depozita koja ima svoje mesto u bankarskom
sistemu, ima bilo kakva ovlaenja kad su u pitanju osiguravajua drutva. O tome je, ve, bilo rei. Drugo, samo se, u ZSLBO, navodi da e
ova Agencija obavljati funkciju steajnog i likvidacionog upravnika. Ne
navode se neke specifinosti vezane za osiguravajua drutva. Ne samo
to, ni zakonski akti koji reguliu status Agencije, kao to su Zakon o
Agenciji za osiguranje depozita i Zakon o osiguranju depozita nisu
tome posvetili panju ni u jednoj odredbi; i
7) Na kraju, postavlja se pitanje, zbog ega u naem zakonodavstvu nije
predvien postupak reorganizacije osiguravajueg drutva kao steajnog dunika, kao to je to sluaj u pravu EU. U steajnom zakonodavstvu nae zemlje predvien je institut reorganizacije kao mogunost
nastavka rada steajnog dunika, ako on ispuni uslove, u odreenom
vremenskom periodu, koji su predvieni planom reorganizacije, a koji
su prihvatili poverioci. Ovakva mogunost nije predviena za osiguravajua drutva (kao ni za banke, uostalom), to dovodi u pitanje
jednakost osiguravajuih drutava sa ostalim privrednim drutvima.
Naravno, ovde se moe govoriti o merama koje Narodna banka Srbije
preduzima, u sluaju tekoa, prema osiguravajuem drutvu, ali smatramo da treba predvideti mogunost da sam steajni dunik osiguravajue drutvo i poverioci odluuju o eventualnoj mogunosti
nastavka rada, bez obzira na injenicu karakteristika osiguravajueg
drutva, funkcionisanja i znaaja osiguranja u naoj dravi, kao i potrebu reagovanja drave, ako ono ne funkcionie kako treba.
Ovo su samo neka od mnogih pitanja, koje smo i formulisali kao probleme
i za koje smo predloili odreena reenja, koja bi mogla biti prihvaena u eventualnoj izmeni zakonodavstva u ovoj oblasti. U svakom sluaju, moraju se koristiti
iskustva drugih zemalja, kako lanica EU, tako i zemalja u regionu, odnosno, u
susedstvu. Moramo imati na umu poloaj osiguranja u naoj zemlji, uopte, a,
isto tako, mora se napraviti detaljna analiza o zakljuenim ugovorima o osiguranju u zadnjoj deceniji po vrstama osiguranja. Osnovni problem osiguranja, kao
delatnosti, predstavlja poverenje buduih osiguranika, koje je, u najmanju ruku,
poljuljano. Ako imamo na umu da je devedestih godina funkcionisalo, jedino,
osiguranje od autoodgovornosti, samo zbog toga to je obavezno i to vlasnici
216
Osiguravajua drutva
vozila ne mogu registrovati isto bez polise osiguranja, tada moramo shvatiti da je
period od 10 godina (ako raunamo poetak tog perioda od 2000.godine, mada
se ne moe rei da je osiguranje tada automatski poelo da funkcionie kako
treba) veoma kratak, da bi dolo do veih poboljanja u ovoj oblasti. Ne samo to,
bilo je potrebno saekati dosta dugo, da se donese novi Zakon o osiguranju, koji
je, moramo to rei, usporio vraanje poverenja u osiguranje. To, zbog toga, to
je, nakon donoenja ZO, veliki broj osiguravajuih drutava izgubio dozvolu za
rad, odnosno, mnoga osiguravajua drutva nisu mogla da ispune uslove predviene novim zakonodavstvom. Steajni postupci protiv mnogih osiguravajuih
drutava koja su izgubila dozvolu za rad jo nisu zapoeli, a postavlja se pitanje
pravine naknade tete oteenim licima, koja su najvie na gubitku prestankom
rada tih osiguravajuih drutava. Naravno, bilo je neophodno napraviti red na
tritu osiguranja, nakon 14 ili 15 godina stalnih problema. Jedan od problema
se, upravo, ticao poetnog fonda sigurnosti koji je bio relativno nizak i koji nije
obezbeivao nesmetan rad osiguravajuih drutava. ZO je, u tom smislu, veoma
pozitivan, ali nije dobro izabran kriterijum na osnovu koga su se oduzimale dozvole za rad osiguravajuim drutvima.
No, tu nije kraj problemima. Donoenjem ZO, nije regulisano obavezno
osiguranje u saobraaju, a, samim tim, ni osiguranje autoodgovornosti, koje je
od izuzetne vanosti za funkcionisanje osiguranja, kako smo rekli. ZOOBS je
donesen, tek, 2009.godine, to znai da se do tada primenjivao deo biveg ZOIL,
koji je regulisao vrste osiguranja, koje sada regulie ZOOS. Ta osiguranja su: 1.
osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja; 2. osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima;
3. osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim
licima i putnicima; i 4. osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. ZOIL je do 2009.godine nepotpuno regulisao ove vrste
osiguranja. Sa jedne strane, imali smo nove iznose za osnivaki kapital osiguravajuih drutava, a sa druge strane, nismo imali regulisana obavezna osiguranja
u saobraaju, kojima se bave naa osiguravajua drutva u velikom obimu. Ovde,
naroito, mislimo na osiguranja pod takama 1. i 2. Moramo jo rei, da mnoge
odredbe ZOOS imaju odlonu primenu.
U predlozima smo pomenuli mogunost da se, u sledeim izmenama zakonodavstva u ovoj oblasti, osiguravajua drutva bave i ivotnim i neivotnim
osiguranjima. ivotno osiguranje ima svoje specifinosti koje ga izdvajaju od
ostalih, neivotnih, osiguranja. Kod ivotnog osiguranja se primenjuju mnoga
pravila koja se ne primenjuju kod ostalih osiguranja. Meutim, imajui u vidu
bonitet naih drutava, kao to smo rekli, i cilj koji treba da bude ostvaren uveavanjem matematike rezerve ivota i sigurnou osiguranika, smatramo da, jo
uvek, nije vreme da se donosi ovakva odredba. Ovo se odnosi samo na drutva
koja su se bavila i ivotnim i neivotnim osiguranjima. Ovaj predlog se ne moe
odnositi na zakonsku mogunost da se osnuje osiguravajue drutvo koje bi se
bavilo, jedino, ivotnim osiguranjem.
217
*
**
Osiguravajua drutva se bave izuzetno sloenom delatnou. Ona pruaju
pokrie za eventualne tete koje mogu nastati u toku trajanja osiguranja. Osiguravajue drutvo se moe baviti nizom razliitih vrsta osiguranja. Na primer, jedno nae osiguravajue drutvo bavi se sledeim vrstama osiguranja: 1) ivotno
osiguranje: a) osiguranje ivota i b) popularno riziko osiguranje ivota; 2) Neivotna osiguranja: a) Osiguranje od poara i nekih drugih opasnosti; b) osiguranje maina od loma, c) osiguranje od opasnosti provalne krae i razbojnitva; d)
osiguranje objekata u izgradnji i objekata i opreme u montai; e) osiguranje od
opasnosti prekida rada zbog poara i nekih drugih opasnosti (oma); f) kombinovano osiguranje raunara; g) kolektivno osiguranje kue ili stana od poara i
nekih drugih opasnosti; h) osiguranje stvari domainstva; i) osiguranje biznisa;
j) dobrovoljno zdravstveno osiguranje za sluaj hirurkih intervencija, operacija i
teih bolesti; k) osiguranje od posledica nesrenog sluaja nezgode; l) putniko
zdravstveno osiguranje sa asistencijom; 3) Osiguranje poljoprivrede: a) osiguranje useva i plodova; b) osiguranje ivotinja. 4) Osiguranje od odgovornosti iz
delatnosti; 5) Osiguranje motornih vozila: a) osiguranje od autoodgovornosti; b)
potpuno kasko osiguranje vozila; c) delimino kasko osiguranje motornih vozila
sa sluaj sudara; d) osiguranje vozila od loma; e) pomo na putu. 6) Osiguranje transporta: a) Osiguranje robe (stvari) u transportu kargo; b) Osiguranje
od odgovornosti vozara; c) Osiguranje plovnih objekata (kasko); d) Osiguranje
od opasnosti izazvanih prevozom opasnih materija480. Ovo su samo neki oblici
osiguranja (mi smo naveli one koje nudi osiguravajue drutvo). U okviru svih
ovih osiguranja postoji niz formi. Na primer, kod osiguranja od odgovornosti
iz delatnosti, razlikujemo osiguranje od profesionalne odgovornosti, a u okviru
tog osiguranja razlikujemo osiguranje od odgovornosti advokata, javnih belenika (notara), revizora, raunovoa, arhitekta, lekara, stomatologa, farmaceuta,
steajnih upravnika, kao i drugih profesija. To znai da je delatnost osiguranja
veoma kompleksna, to znai da i statusu osiguravajuih drutava treba posvetiti
posebnu panju. Regulisanje tog statusa treba da obezbedi nesmetano funkcionisanje osiguranja na teritoriji jedne zemlje, to znai da se mora obezbediti
zatita imovine i lica i pravina i efikasna naknada, ako doe do tete. Da bi se
postigla ta dva cilja, neophodno je stvoriti sistem osiguranja koji ne bi poivao
samo na sankcijama koje prema osiguravajuem drutvu moe izrei nadzorni
organ i drava.
480
www.ddor.co.rs/sr/osiguranje/
INSURANCE COMPANIES
(legislature of Republic of Serbia, EU law,
comparative law)
Summary
The insurance company is a specific form of the company. Insurance
company is engaged in insurance activities by concluding the contract of insurance
with the insured. This contract may relate to the various types of insurance, as
life, as well as, non-life insurance, and to the forms of these insurances. In this
book, the author analyzes the status of the insurance companies, which is one
of the parties of the contract of insurance. When we talk about our country,
the status of insurance companies are regulated by the Act on Insurance of the
Republic of Serbia (hereinafter: the Act), adopted in 2004. The Act regulates the
establishment and the position of insurance companies, as well as, other issues of
importance to the functioning of these entities.
Two forms of insurance companies are joint stock insurance company
and mutual insurance company. Earlier, the Serbian legislature regulated the
own insurance company captive. The Act regulates all aspects of the status of
these forms of insurance companies. This book defines the status of an insurance
company and analyze all elements related to that status. This applies not only to
the establishment and to the form of this establishment of the insurance company,
but, also, to the all elements of the insurance company and to the carrying out the
insurance by this company. This book, also, correctly determines the position of
insurance companies, as well as, activities by which company deals with, and what
is property of the insurance company and what is the contents of the property.
Not only that, we must analyze the duties and powers of the insurance company
and the position of shareholders in joint stock company, and the position of
the founders and members of a mutal insurance company. In this regard, the
author pays attention to ordinary and qualified participation in the capital of
an insurance company, as well as, the notion of related persons. Of course, the
author analyzes the reasons for the revocation of an insurance company. Also,
attention is paid to other institutions, such as the transfer of the portfolio, the
possibility of status changes, etc., which are also relevant to the position of an
insurance company. For the proper functioning of the insurance company is
required to control over his work (supervision). In addition to the interior, there
is an external control, which performs the competent state supervisory authority,
and to the Act, this authority is the National Bank of Serbia. On the other hand,
the mutual insurance company has its own characteristics that distinguish it
218
Insurance Companies
219
from the joint stock insurance company, but these specifics the legislator doesnt
regulates. This book, also, defines the mediation and representation in insurance.
These activities is very important for the functioning of the insurance companies.
Mediation and representation in our legislature, may serve as natural and legal
persons. Also, the author defines the other entities that carry out other duties in
connection with insurance.
The author, first, analyze these elements of the status of the insurance
companies in our law, or, in the Act. But for the better understanding of the
position of insurance companies, in general, attention is focused to the specific
aspects of regulating these issues in EU law, as well as in the legislations of some
individual countries, some of which are EU members, and some do not.
The second part concerns to the fact that the legislator in Serbia foresaw
the possibility that foreign legal and natural persons may found an insurance
company in our country. Of course, the domestic legislation regulates this
establishment of the insurance company. But, on the other hand, although
such a possibility exists in other countries, mainly in EU countries, but also in
neighboring countries, Serbia is still not possible to present in its territory in
insurance activities conducted by the insurance company. In other countries is
possible, so that foreign insurance companies, their operations may be performed
either directly or through affiliates in the territories of other States or outside
the country of establishment (seats). The problem, of course, exists and will still
exist, according to the provisions of the Act. We have to say, foreign insurance
companies will, for a long time, have to wait for a moment, when they will be
able to carry out insurance activity in the territory of Serbia by local regulations,
without establishing an insurance company in the country. However, by the
amendments of the Act of 2007. year, this option is given, but with the fulfillment
of the conditions, as well as, the absence of detailed regulation.
The third part concerns the very important issue for the functioning of
insurance companies, and that the regulation of their termination. Insurance
companies is different from other companies, as we said. It, also, refers to the
way of establishment and activity. However, this, also, applies to the termination
i.e., to the two proceedings, which means end of the insurance company, such
as bankruptcy and liquidation proceedings. There are specifics related to these
two proceedings. These characteristics have contributed to differences between
the legislations regulates this area. In this section attention is paid, above all,
to the regulation of this issue in Serbia, and in some countries, as well as, in
EU law. Finally, we analyze the one issue that has nothing direct connection
with the bankruptcy and liquidation of the insurance companies, but the
issue of maintaining the solvency of insurance companies in the EU member
states which are characterized by the presence of permanent harmonization of
regulations governing the operations of insurers. The EU Directives for life and
non-life insurance is a prescribed obligation of insurance companies to maintain
a solvency margin as the minimum capital that must have in case of occurrence
of unpredictable events. Today, in the EU is working on adopting new regulation
of solvency, which should take into account the specificities of each insurer, in
220
Osiguravajua drutva
order to achieve better linkages between regulatory capital and market position
of an insurance company, then the effective protection of policyholders and
shareholders of the insurance company, and a greater degree of harmonization
in the single insurance market.
Finally, the book presents suggestions for amendments of the Act, i.e., for
the adoption of new regulations in this area. Proposals for the change of the Act
relating to the following:
1) First of all, the legislator should re-regulate the possibility that an
insurance company can, also, perform non-life and life insurance;
2) A mutual insurance company should be regulated differently than the
joint stock insurance company. This applies to the initial capital, ie, the
initial security fund, and the possibility of transformation of mutual
insurance companies into the joint stock company;
3) In the connection with the mutual insurance company, the question
regarding to the limited and unlimited contributions. We believe that
the legislator should be more detailed to regulate this area, ie, that it
should make a distinction between the founders and members, when it
comes to limited and unlimited contributions;
4) The Act regulates the supervision of the insurance company. Now, the
supervision over the work of insurance companies, moved into the
jurisdiction of the National Bank of Serbia. According to an earlier
legislative decision, supervision of insurance is performed by the
Federal Ministry of Finance. The Act defines that the National Bank
of Serbia shall monitor, primarily, for the protection of policyholders.
It can be questioned, without a deeper analysis, why legislator does not
regulate a separate organization that would carry out supervision over
insurance, as proposed in legislation in some neighboring countries.
Of course, the question regarding, also, to the responsibility of the
supervisory authority for the supervision of the operations of insurance
companies;
5) One of two problems, which we will mention is the bankruptcy and
liquidation of insurance companies. This refers to the fact that the
same legal act regulates the bankruptcy and liquidation of banks and
the bankruptcy and liquidation of the insurance companies. Therefore,
it is not thoroughly addressed to the bankruptcy and liquidation
proceedings against insurance companies;
6) In connection with the bankruptcy and liquidation of the insurance
companies, there is the issue of bankruptcy, ie, the liquidation trustee
(administrator). The legislation defines that the bankruptcy or the
liquidation trustee in these proceeding is the Deposit Insurance Agency,
which performs this role when it comes to banks; and
7) Finally, the question is, why in our legislation is not intended the
reorganization proceeding of the insurance company as a bankruptcy
Insurance Companies
221
debtor, as is the case in EU law. The bankruptcy legislation of our country

provided the institute of reorganization as a possible continuation of
the debtor, if he fulfills the conditions, at the appropriate time, provided
by the reorganization plan, which was accepted by the creditors. This
option is not provided for the insurance companies (or for the bank,
after all), which brings into question the equity of insurance companies
with other companies.
These are just some of many questions, which we formulated as problems
for which we propose some solutions that could be accepted in any change in
legislation in this area. The problems that previously existed in the insurance
industry were large, that would be expected to be one piece of legislation passed
to improve in the insurance market. In any case, we must use the experiences
of other countries, both EU members and countries in the region, ie, in the
neighborhood. We must bear in mind the situation of the insurance in our
country, in general, and, also, we must make the detailed analysis of the concluded
contracts of insurance in the last decade, depending on the type of the insurance.
The main problem in the insurance sector is the confidence of future insured
policyholders.
LITERATURA:
(informacije o zakonskim aktima donetim u Evropskoj uniji i u Republici Srbiji, kao i o drugim aktima koji reguliu status osiguravajuih drutava
date su u fusnotama)
Andrijani I., Klasi K., Tehnike osiguranja i reosiguranja, Zagreb 2002.
Balaban M., Nadzor u osiguranju, preuzeto sa http://www.swot.ba/dokumenti/
pdf_20090717105911.pdf
Bara I., Osiguranje u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, SORS, Sarajevo, jun 2001.
Barbi J., Pravo drutva, knjiga II Drutvo kapitala, Zagreb 2000.
aruk M., Jakovevi D., Osiguranje i rizici, Zagreb 2007.
olovi V., Direktiva 2001/17/EU o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava,
savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova
olovi V., Povezana lica u osiguravajuem drutvu, Pravo i privreda vol.42,
58/2005, Beograd 2005.
olovi V., Regulisanje nadzora nad osiguranjem autoodgovornosti, Pravni ivot br.
11/2006,
Beograd 2006.
olovi V., Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva i pravo glasa u
upravljanju, Pravo i privreda br. 58/2008, Beograd 2008.
olovi V., Prenos portfelja u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava,
Tradicionalno 6. savetovanje pravosua Vrac 2009., Zbornik radova
olovi V., Poloaj poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava
reenja u domaem pravu i pravu EU, Pravo i privreda 58/2009, Beograd
2009.
olovi V., Odgovornost filijala stranih osiguravajuih drutava, Pravo i privreda
broj 46, Beograd 2010.
olovi V., Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvu Republike Srpske
nedoumice i greke, Pravna rije br. 24/2010, Banja Luka 2010.
Erakovi A., Steajni zakon s komentarom i primjerima, Zagreb 1997.
Furminski A., Das Image der Versicherung, Zeitschrift fr die ges. Versicherungs
vesseb, 3/1979
Gifis S., Law Dictionary, New York 1991.
Ivanevi K., Struna osposbljenost lanova uprave i nadzornog odbora organizacije
za osiguranje i obrazovanje za rad u osiguranju, Savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova
Ivanjko ., Zavarovalni posrednik in svetovalec poklic prihodnosti. Agens, Ljubljana 1997., br.7
222
Literatura
223
Ivanjko ., Aktualna pitanja osiguranja nakon stupanja Republike Slovenije u Evropsku Uniju, Zbornik radova Privreda i pravo osiguranja u tranziciji, Savetovanje Pali 2004.
Ivanjko ., Osiguranje u Sloveniji, SORS, Sarajevo 2004.
Jankovec I., Saosiguranje kao pravni odnos, Anali PF u beogradu, br.14, Beograd
1983.
Jaukovi L., Kaelan V., Nova regulativa solventnosti osiguravajuih kompanija u EU projekat Solventnost II-, str. 77, preuzeto sa: http://www.mnje.
com/V/077084%20MNE%20br5.pdf
Kneevi V., Obrada meunarodnih teta u Srbiji i Crnoj Gori, OSIGURANJE, hrvatski asopis za teoriju i praksu osiguranja, Zagreb 2004.
Koovi J., Uloga i znaaj aktuarske profesije u razvoju trita osiguranja, Savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova
Komelj J., Dolniar J., Izazovi i mogunosti u osiguranju i reosiguranju sa naglaskom na Solventnost II, prezentacija, 18.susret osiguravaa i reosiguravaa
SORS 2007., Sarajevo 2007.
Kraus H., Sedanja in prihodnja ureditev statusa in dejavnosti zavarovalnih posrednikov v Evropi, Dnevi slovenskega zavarovalnitva, zbornik, Ljubljana, 1999.
Marovi B., arkovi N., SR Jugoslavija i integracijski procesi u evropskom osiguranju ocene i perspektive, SORS, Sarajevo 2001.
Mozley, Whiteleys, Law Dictionary, Butterworths 1993.
Mrki D., Pravni poloaj osiguravajuih organizacija u jugoslovenskom pravu osiguranja, SORS 2001., Sarajevo 2001.,
Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., Pravo osiguranja, Beograd 2006.
Musi F., Pasivna prodaja polica osiguranja, Svijet osiguranja, Zagreb br.1/2003
Musi F., Kako postati i ostati vrlo dober posrednik i zastupnik u osiguranju, Svijet
osiguranja, Zagreb br. 5/2003
Musi F., Iskreno ulaganje u sebe siguran dobitak za sve, Svijet osiguranja, Zagreb,
br. 1/2004
Musi F., Kvalitetna organizacija kunog ureda uvjet uspjenog rada, Svijet osiguranja, Zagreb br. 2/2004
Nenadi B., Uslovi za izbor lanova uprave drutva za osiguranje, Savetovanje
Privreda i pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2004., Zbornik radova
Nenadi B., Ovlaenje dravnih organa u postupku osnivanja drutva za osiguranje
u uporednom pravu, s posebnim osvrtom na ovlaenja Narodne banke Srbije, savetovanje Osiguranje u susret procesu pridruivanja Srbije i Crne Gore
Evropskoj Uniji, Pali 2006., Zbornik radova
Nikoli D., Uvod u sistem graanskog prava, Novi Sad 2004.
Pak J., Harmonizacija propisa o osiguranju sa Direktivama Unije, Harmonizacija domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije: Osiguranje, Sloboda kretanja robe i kapitala, Pravo konkurencije, Institut za uporedno pravo,
Monografija 153, Beograd 2004.
Perovi S., Retroaktivnost zakona i drugih optih akata (Teorija sukoba zakona u
vremenu), Beograd 1987.,
224
Osiguravajua drutva
Petrakovi D., Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, asopis

Industrija br.2, vol.35, 2007.
Slavni J., Prenos portfelja osiguranja, Pravni ivot br. 11/97, Beograd 1997.
Slavni J., Sopstveno osiguravajue drutvo, captive, Pravni ivot br. 78/2002,
vol.51, Beograd 2002.
Slijepevi D., Likvidacija drutva za osiguranje, Pravo i privreda, br. 58/2005, Beograd 2005.
Stankovi O., Vodineli V., Uvod u graansko pravo, Beograd 1996.
Story J., Walter I., Political economy of financial integration in Europe, MIT Press,
Cambridge, Massachusetts 1997.
tiblar F., Normativno ureenje hrvatskog osiguranja u komparaciji s drugim europskim zemljama, preuzeto sa: http://hgk.biznet.hr/hgk/fileovi/4279.ppt#266,1
uleji P., Novi propisi u obaveznom osiguranju u saobraaju, savetovanje Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva, Pali 2005., Zbornik radova
uleji P., Pravo osiguranja, Beograd 2005.
Usher J. A., Financial Services, Taxation and Monetary Movements, Services and
Free Movement in EU Law, Oxford University Press 2002.
Vasiljevi M., Trgovinsko pravo, Beograd 1993.
Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, Beograd 2007.
Vollbrecht J., Insurance regulation and supervision, Policy Issues in Insurance: Insurance regulation, liberalisation and financial covergence, OECD 2001.
arkovi N., Upravljanje organizacijama za osiguranje i reosiguranje, preuzeto sa
Interneta
lanci preuzeti sa Interneta korieni sajtovi:

Background to the Solvency II Project, http://ec.europa.eu/internal_market/insurance/solvency/background_en.htm
Business opportunities in Bulgaria, The Bulgarian chamber of commerce and industry, www.bcci.bg/law/basic/bussines_in_bulgaria.htm
Definicija kvalifikovanog uea, sajt Narodne banke Srbije, www.nbs.yu/internet/
latinica/glossary.html
Interna i operativna revizija, www.kontroling.ftn.uns.ac.rs/.../INTERNA%20I%20
OPERATIVNA%20REVIZIJA%201.pdf
Narodna banka Srbije, http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/60/60_1/index.
html
Prikaz najznaajnijih sistema zdravstvenih osiguranja, http://tmg.org.rs/v320405.htm
Solventnost II na vidiku: Fokus na upravljanju rizicima, http://www.bankamagazine.hr/Magazin/Arhivatiskanogizdanja/tabid/80/brojid/44/ItemId/61589/
Default.aspx
Trite osiguranja u Republici Hrvatskoj, Hrvatska gospodarska komora 2006.,
www.hidra.srce.hr/arhiva/
Literatura
225
http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Komentariianalize/tabid/138/View/Details/ItemID/61160/ttl/Osiguranja-Regijom-dominiraju-lokalni-igraci/Default.aspx
http://finance.mapsofworld.com/insurance/austria-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/switzerland-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/germany-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/italy-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/uk-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/greece-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/spain-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/sweden-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/russia-insurance.html
www.aktuari.googlepages.com/Pak.ppt
www.amica.com/
www.ddor.co.rs/sr/osiguranje/
www.nfumutual.co.uk
www.mutua-mad.es/webmma/jsp/IN/18index.jsp
www.osiguranje.hr
www.poslovniforum.hr
www.wawanesa.com/
CIP
,
368.032
347.764
, , 1966
Osiguravajua drutva : zakonodavstvo Srbije,
pravo EU, uporedno pravo / Vladimir olovi. Beograd :
Institut za uporedno pravo, 2010 (Beograd : Dosije studio).
226 str. ; 24 cm
Tira 300. Napomene i bibliografske reference uz
tekst. Bibliografija: str. 222225. Summary: Insurance
Companies.
ISBN 978-86-80059-70-9
a)
b)
COBISS.SR-ID 180037900
ISBN 978-86-80059-70-9
9 788680 059709

Odrustva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odrustva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vladimir olovi

Institut za uporedno pravo

Objavljivanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj

Prof. dr Vladimir olovi

1. Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva . . . . . . .

3. Istorija osiguravajuih drutava na naim prostorima . . . . . . . . . . . . . .

Istorija osiguranja i osiguravajuih drutava na naim prostorima do

1. Akcionarsko drutvo za osiguranje pojam, uslovi osnivanja, davanje i

Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i

2. Organi akcionarskog drutva za osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Izbor lanova uprave i nadzornog odbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Akti akcionarskog drutva za osiguranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Uee i kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva . . . . .

Uee i kvalifikovano uee u kapitalu privrednog subjekta . . . . .

5. Povezana lica u osiguravajuem drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje u zemljama u regionu .

Osnivanje osiguravajuih drutava u Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Postupak dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja u

II) DRUTVO ZA UZAJAMNO OSIGURANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Opti pojmovi o drutvu za uzajamno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Status, upravljanje i ulozi i doprinosi osnivaa i lanova . . . . . . . . . . . .

3. Drutvo sa neogranienim i drutvo sa ogranienim doprinosom. . . .

4. Neke specifinosti osnivanja drutva za uzajamno osiguranje . . . . . . .

5. Odnos akcionarskog drutva za osiguranje i drutva za uzajamno

6. Primena pravila o kvalifikovanom ueu u kapitalu na drutvo za

7. Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvima

8. Drutva za uzajamno osiguranje u drugim zemljama. . . . . . . . . . . . . . .

9. Pogled na regulisanje drutva za uzajamno osiguranje u ZO . . . . . . . .

III) POSREDOVANJE I ZASTUPANJE U OSIGURANJU . . . . . . . . . . . . . . .

Drutvo za posredovanje u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Osnivanje drutva za zastupanje u osiguranju. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IV) IMOVINA I UPRAVLJANJE IMOVINOM U

1. Pojam portfelja osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Prenos portfelja osiguranja u domaem zakonodavstvu. . . . . . . . . . . . .

Pojedine odredbe o prenosu portfelja osiguranja u zakonodavstvu

1. Nadzor nad radom osiguravaa po ZO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Retroaktivnost Zakona o steaju i likvidaciji banaka

4. Predlozi za budue regulisanje steaja i likvidacija

uleji P., nav.delo, str. 245

Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva

nodavstvima pojedinih zemalja u susedstvu, postoje reenja koja su dobra i koja

Oblici osiguravajuih drutava

Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva

Posredovanje i zastupanje u osiguranju

Mrki D., nav.delo, str. 4

u osiguranju, utvrivanje i procena rizika i teta, posredovanje radi prodaje i

Filijale stranih osiguravajuih drutava

Osiguranje imovine i lica

Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva

Dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje

Obavezno osiguranje u saobraaju

Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva

Druga pitanja vezana za

sredstva osnovnog kapitala;

Narodna banka Srbije vri nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja i

Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str. 71

Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva

Na osiguravajue drutvo, drutvo za posredovanje u osiguranju, drutvo

reenje. I dalje postoji opte naelo zabrane retroaktivnosti, koje se zasniva na

Perovi, nav.delo, str. 137

Perovi, Retroaktivnost zakona i drugih optih akata (Teorija sukoba zakona u

Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva