PREDAVANJE 9 (PROF. D.

KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

1. Supstancija u magnetskom polju

Sva dosada
nja razmatranja odnosila su se na magnetska polja vremenski konstantnih struja u
vakuumu. Pokazano je i da se dobijeni rezultati sa dovoljnom ta
no

u mogu primeniti i na sve one

supstancije koje neznatno utiu na strno magnetsko polje i pona
aju se slino vakuumu. U takve
spada pre svih vazduh, ali i
itav niz
vrstih, te
nih i gasovitih materija, osim feromagnetika.
Sve supstancije, bez obzira na kvalitativne razlike u efektima, podlo
ne su magneenju i svojim prisustvom u razli
itoj meri doprinose promeni magnetskog polja u kojem se nalaze. Namagne
enost supstancije poti
e od elementarnih magnetskih momenata elektrona i jezgara atoma u razliitoj meri. Kretanje elektrona u atomima je sloeno i mo
e se razloiti na orbitalno kretanje i rotaciju
oko sopstvene ose (spin elektrona). Spin elektrona je njegova primarna karakteristika koja se ne
mo
e svesti na ne
to elementarnije i on igra prvorazrednu ulogu u obja
njenju pona
anja elektrona
u atomima, molekulima i kristalima, kao u i nizu makroskopskih pojava. Posebno va
nu ulogu spin
elektrona ima u prou
avanju feromagnetskih pojava.
Elektroni zajedno sa svojim orbitama obrazuju ravne superprovodne strujne -konture, a svakoj od njih odgovara po jedna -struja kojoj se mo
e pridru
iti odgovaraju
i elementarni orbitalni
magnetski moment m (PREDAVANJE 8, II deo, str. 18) antiparalelan momenatu koli
ine kretanja L (to
je tzv. magneto-mehani
ki paralelizam. Koli
nik modula magnetskog momenta elektrona i momenta koliine kretanja |m|/|L| zove se orbitalni
iromagnetski kolinik, koji je ravan |e|/(2m),
ak i za
elipti
ne orbite. Da bi objasnili odreene anomalije u spektrima zraenja atoma u magnetskom polju, Ulenbek (Uhlenbeck) i Gaudsmit (Gaudsmit) jo1925. godine postavili su hipotezu da elektroni
poseduju, pored orbitalnih, i sopstvene magnetske momente m s (ili magnetske momente spina) i momente koli
ine kretanja Ls, koji su isto kvantno-mehani
kog karaktera. Koli
nik modula |m s|/|Ls |
zove se
iromagnetski kolinik spina. Njegovim indirektnim merenjem (Richardson-Einstein-de Haasov i Barnettov efekat) utvreno je da je njegova vrednost |e|/m, dakle, dvostruko ve
a od orbitalnog
iromagnetskog kolinika |m|/|L| (ova pojava zove se magneto-mehani
ka anomalija).
Sa druge strane, protoni imaju svoje magnetske momente, koji su znatno manji od orbitalnih
momenata elektrona, pa
ak i do 650 puta manji od sopstvenih magnetskih momenata elektrona ms.
Sve supstancije mogu se podeliti na dijamagnetike, paramagnetike i feromagnetike. Kod dijamagnetika i paramagnetika namagne
enost i
ezava uklanjanjem stranog magnetskog polja, dok se
kod feromagnetika ona zadrava. Feromagnetici, ne samo da svojim prisustvom znaajno menjaju
magnetsko polje u kojem su nalaze, vemogu da ga i samostalno stvaraju (permanentni magneti).
U dijamagnetike spadaju, npr., bakar (Cu), srebro (Ag), cink (Zn), bizmut (Bi), olovo (Pb),
sumpor (S), kremen, grafit, te
ni azot i voda. Prefiks "dija" je grkog porekla, a jedno od njegovih
zna
enja je "popreko". Kovanica "dijamagnetski" poti
e od na
ina pona
anja dijamagnetskih
tapova u magnetskom polju: oni te
e da se postave popreko na linije magnetske indukcije. Dijamagnetizam je osnovno magnetsko stanje materije i javlja se kod svih supstancija. S njim u vezi je i dijamagnetski efekat, odnosno pojava indukovanih struja i magnetskih momenata u atomima, koji tee
da anuliraju magnetski fluks strnog polja i da to polje oslabe. Dijamagnetski efekat moe se objasniti ak i pomou klasi
ne teorije i Borovog poluklasinog modela atoma (zainteresovani studenti o
tome mogu da pro
itaju u ud
beniku, str. 406-410).
U paramagnetike spadaju npr. aluminijum (Al), platina (Pt), kiseonik i vazduh. I prefiks "para" je gr
kog porekla, a jedno od njegovih znaenja je "uporedo". Kovanica "paramagnetski" potie
od na
ina pona
anja paramagnetskih
tapova u magnetskom polju: na njih deluje mehani
ki moment koji te
i da ih postavi paralelno sa linijama magnetske indukcije. Paramagnetici spadaju u
supstancije sa slabom magnetskom interakcijom izmeu atoma i molekula, pa je to i razlog zbog
kojeg kod paramagnetika dolazi samo do delimi
nog usmeravanja magnetskih momenata atoma i
molekula u smeru strnog magnetskog polja, a to usmeravanje je izraenije ako je strno polje jae.
Usled toga se intenzitet magnetske indukcije kod paramagnetika u strnom magnetskom polju ne-

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

znatno poveava, a taj efekat postaje sve manje izra

en sa porastom temperature. Paramagnetizam
za razliku od dijamagnetizma nije osnovna osobina supstancije, veposledica interakcionog dejstva
sila koje favorizuju orijentaciju elementarnih magnetskih momenata u jednom pravcu i smeru. Na
paramagnetike u magnetskom polju sile deluju uvek u smeru porasta polja. Magnetsko polje izrazitije deluje na paramagnetike nego na dijamagnetike: npr. dejstvo polja na bakar-hlorid je 45 puta,
a na teni kiseonik 3040 puta ja
e nego na tipi
ne dijamagnetike.
U feromagnetike spadaju gvoe (Fe), kobalt (Co), nikal (Ni), dve retke zemlje (danas jo
uvek bez odreene primene u elektrotrotehnici) gadolinijum (Gd) i disprozijum (Dy) i vei broj
legura i jedinjenja u kojima nema nijednog od navedenih elemenata. Kod feromagnetika postoji jaka interakcija izmeu atoma i molekula, koji ina
e imaju velike magnetske momente. Jaka interakcija izmeu molekula sree se joi kod antiferomagnetika i ferimagnetika. U feromagneticima unetim u strno magnetsko polje dolazi do pojave magnetske indukcije velikog intenziteta, mada porast
temperature taj efekat veoma mnogo naru
ava.
U pogledu magnetskih efekata i uticaja na magnetsko polje, svaki atom ili grupa atoma moe
se zameniti ekvivalentnom strujnom konturom u vakuumu, sa magnetskim momentom koji odgovara ukupnom magnetskom momentu atoma ili grupe atoma. Na osnovu toga, uzorak supstancije moe se zameniti mno
tvom elementarnih kontura (-konture) u vakuumu sa odgovarajuim Amperovim -strujama i magnetskim momentima. U supstanciji koja prethodno nije bila namagne
ena i nalazi se izvan stranog magnetskog polja, magnetsko polje Amperovih -struja makroskopski se naj
e
e i ne mo
e zapaziti, jer je ono primetno smo u neposrednoj blizini atoma. Ta pojava obja
njava se
injenicom da su svi elementarni magnetski momenti orijentisani potpuno statistiki, dakle, u
svim pravcima podjednako, te zato i ne postoji rezultantno makroskopsko magnetsko polje. Meutim, kada se supstancija unese u strno magnetsko polje (npr. nekih makroskopskih strujnih kontura), tada sve elementarne strujne konture te
e da se pod dejstvom elektromagnetskih sila postave tako da njihovi magnetski momenti budu kolinearni sa strnim poljem (videti PREDAVANJE 8-II deo,
str.17).Toj tendenciji suprotstavljaju se termi
ki uticaji, usled
ega dolazi smo do delimine orijentacije -kontura i vektora magnetskih momenata,
to za posledicu ima pojavu namagne
enosti uzorka supstancije, odnosno pojavu sopstvenog magnetskog polja. Kod dijamagnetika i paramagnetika
namagneenost i

ezava ukidanjem strnog magnetskog polja,a kod feromagnetika ona se zadrava.

Smo kod njih se u odsustvu stranog magnetskog polja ne poni
tavaju elementarni magnetski momenti atoma i molekula, tako je kod feromagnetika uoljivo prisustvo sopstvenog magnetskog polja.
Kao
to se elementarna strujna kontura u potpunosti moe okarakterisati svojim magnetskim
momentom, tako se i element namagne
ene supstancije, koji je predstavljen mno
tvom Amperovih
-struja, mo
e okarakterisati vektorskim zbirom momenata svih elementarnih strujnih kontura m
u fizi
ki maloj zapremini V. Makroskopska veliina koja karakteri
e stanje namagne
enosti u elementu V definisana je koli
nikom:

M V ,
V

(*)

i zove se vektor magnetizacije. U svakoj ta

ki nenamagne
ene supstancije vektor magnetizacije je
nula-vektor. Ako u svakoj ta
ki namagne
enog tela vektor M ima isti pravac i smer, za to telo kae
se da je homogeno namagnetisano, pa je M=N'
m, gde je N' koncentracija -kontura u okolini posmatrane ta
ke, a m magnetski moment svake od kontura. Intenzitet vektora magnetizacije M=|M|
o
igledno da ima dimenzije [A/m]. Ispostavlja se da su kod dijamagnetika i paramagnetika vektori
M i B kolinearni (M B) i da M linearno raste sa porastom indukcije strnog magnetskog polja B,
pa su zato te supstancije linearne i izotropne u magnetskom pogledu. Kod grupacija atoma u feromagneticima takva kolinearnost izmeu M i B ne postoji, kao ni linearna zavisnost izmeu M i B,
pa se na tom nivou feromagnetici pona
aju magnetski nelinearno i anizotropno.

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

Veli
ina koja karakteri
e namagnetisanost supstancije u nekoj taki, odnosno koja izra
ava
stepen orijentisanosti Amperovih -struja u okolini te ta
ke, zove se vektor magnetske polarizacije i
on je definisan kao J=0
M. Jedinica za J=|J| je [N/(A
m)] (=) [T].
Na osnovu definicione relacije (*) za M, mno
tvo elementarnih magnetskih momenata u fizi
ki maloj cilindri
noj zapremini V=S
h unutar namagneene supstancije (sl. 1a), uvek smoe
zameniti ekvivalentnim magnetskim momentom M
V. Ako je izvodnica cilindri
ne zapremine V
kolinearna sa vektorom magnetizacije M i normalna na malu ravnu povrveliine S, tada se zapremina V mo
e predstaviti na ekvivalentan na
in u magnetskom pogledu, vrlo tankom trakom (h
0), koja se podudara sa omotaem cilindra (sl. 1b) u kojoj postoji Amperova -struja oznaenog
smera i intenziteta IA, za koji su magnetski moment trake m (m=IA
S=IA
S
n) i zapremine V,
M
V (M
V=M
S
h) jednaki (n-jedini
ni vektor normale na S; |n|=1). Odatle se dobija da je M=
=(IA/h)
n, a po
to je M=M
n, to sledi da je M=|M|=
I A/
h.

S S
n

h
"+"

IA

Ik

V
(a)

(b)

Obra~unski smer za sabiranje

makroskopskih i Amperovih
struja u vakuumu

S S
n

k-ta makroskopska
strujna kontura

Sl. 1
Posmatrajmo sada proizvoljno usvojenu orijentisanu konturu C u supstanciji, gde pored Amperovih struja IA postoje i makroskopske konture sa strujama Ik (k 1, n) , koje se kao beo
uzi
na lancu zahvataju sa konturom C (sl. 1b). Naravno da u posmatranom sistemu mogu postojati i
druge makroskopske strujne konture koje se uop
te ne zahvataju sa konturom C, pa njihove struje
ne figuri
u u Amperovom zakonu o cirkulaciji vektora B u vakuumu, kada se ovaj primeni na sistem
makroskopskih i Amperovih -struja. Ako je l-orijentisan linijski element konture C, tada s obzirom na M=|M|, M=M
n i h=dl
n (sl. 1b) sledi, M

h=M
l
n=M

l=IA. Ovaj rezultat se re

ima
mo
e iskazati ovako: skalarni proizvod vektora magnetizacije M i orijentisanog linijskog elementa
l u ta
ki X proizvoljne konture C u magnetskom polju u supstanciji, jednak je Amperovoj -struji
IA oko elementa u ta
ki X raunatoj u referentnom smeru vezanom po pravilu desne zavojnice
sa usvojenim smerom orijentacije konture (, "+", videti sl. 1b). Kada je fizi
ki element
l vrlo
mali

l 0), tada se mo
e napisati da l dl, pa na osnovu prethodnog i Stoksove teoreme sledi:
rot M
dS I

M dl

S0

Kroz C

I A

Ukupna Amperova struja kroz

konturu C u referentnom smeru
vezanom po pravilu desne zavojnice
sa usvojenom orijentacijom konture C

lim
rot M
dS lim
JA
dS
S0 0
S0 0 S0 S

S0 S0

JA
dS

J A rot M

S0

Ova relacija va
i u svakoj ta
ki
magnetskog polja u sup s tan ciji

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

gde je S0 proizvoljna povroslonjena na konturu C i orijentisana u smeru vezanom po pravilu desne

zavojnice sa usvojenom orijentacijom konture, dok je J A vektor lokalne povr
inske gustine Amperovih -struja u ta
kama povr
i S0.
Po
to se Amperove -struje i makroskopske struje nalaze u vakuumu, to emo prvo primeniti
integralni oblik Amperovog zakona o cirkulaciji vektora B u vakuumu na konturu C i sve struje:

I k

B dl 0
I A

(k )
Kroz C
C

M
dl Ik

(k )

C 0

M
dl I k
0

Po strujama svih makroskopskih

(k )

kontura koje se zahvataju sa konturom C

Po strujama svih makroskopskih

kontura koje se zahvataju sa konturom C

B
, H : M , B 0
(H M ) ,
0

Integra ln i oblik generalisanog

H d l I
C

( k)

Po strujama svih makroskopskih

kontura koje se zahvataju sa konturom C

Amperovog zakona.
.
Zove se i teorema o cirkulaciji vektora H , ili

(**)

zakon ukupne (ili tota ln e) struje.

Vektor H u prethodnoj relaciji definisan kao B/0-M zove vektor ja

ine magnetskog polja ili magnetizaciono polje. Jedinica za ja
inu magnetskog polja H=|H| je [A/m]. U sumu struja makroskopskih kontura [relacija (**)] struja Ik unosi se: (1) sa predznakom "+", ako je istog smera sa obra
unskim smerom za sabiranje struja, koji je vezan po pravilu desne zavojnice sa usvojenom orijentacijom konture C (, "+", videti sl. 1b) i (2) sa predznakom "-", ako je suprotnog smera od obra
unskog smera za sabiranje struja (sl. 1b).
Sada
emo primeniti diferencijalni oblik Amperovog zakona na makroskopske struje sa lokalnom povr
inskom gustinom J i Amperove -struje sa lokalnom (povr
inskom) gustinom JA:
rot B 0
(J J A ) 0
(J rot M )

rot

FG B MIJ rot H J
H K
0

Diferencija ln i (ili loka ln i) oblik

.
generalisanog Amperovog zakona

(***)

Integralni i diferencijalni oblik generalisanog Amperovog zakona va

e, kako u vakuumu, tako i u bilo kojoj materijalnoj sredini (u dijamagneticima, paramagneticima i feromagneticima). Tako npr. ako se teorema o cirkulaciji vektora H primeni na toruse sa sl. 23 i sl. 24
(PREDAVANJE 8 , II deo), ali u slu
aju kada su njihova jezgra od feromagnetika, dobija se:

z
C

FG N I , x [ a,b ] IJ
H 0, x l(0, a) (b, )qK

H
dl H
dl H dl H
2
x
C

N
I
H
, x [a ,b] H 0, x [0, a) (b ,) ,
2
x

pri
emu se pravac i smer vektora H odreuje isto kao i vektora B-po pravilu desne zavojnice
(ti vektori su kolinearni u slu
aju kada je torusno jezgro magnetski izotropno). Integralni

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

oblik generalisanog Amperovog zakona izveden je za proizvoljnu konturu C u vremenski konstantnom magnetskom polju. Takoe je i diferencijalni oblik generalisanog Amperovog zakona izveden za vremenski konstantno magnetsko polje. Meutim, u slu
aju kada je magnetsko
polje vremenski promenljivo, generalisani oblici Amperovog zakona u integralnom i diferencijalnom obliku dobijaju slede
i slo
eniji oblik:

dD
dS ,

J dt

H dl

dD
rot H J ,
dt

gde je D vektor elektri

nog pomeraja u posmatranoj sredini sa magnetskim poljem H, dok je
S proizvoljna povroslonjena na konturu C i orijentisana u smeru vezanom po pravilu desne
zavojnice sa usvojenim smerom orijentacije konture. Integralni oblik prethodne jedna
ine poznat je kao jedna od
etiri integralne Maksvelove jedna
ine makroskopskih elektromagnetskih
polja.
U vakuumu je M=0, pa izmeu vektora B i H postoji veza B=0
H
to zna
i da za karakterizaciju magnetskog polja u vakuumu nisu potrebna dva, veje dovoljan samo jedan vektor (B ili H).
U supstancijama koje su linearne i izotropne u magnetskom pogledu (a takvi su prakti
no svi
dijamagnetici i paramagnetici), vektor magnetizacije M uvek je kolinearan sa vektorom ja
ine magnetskog polja H, pa je zbog toga kod njih M=m
H, gde je m magnetska susceptibilnost (m je neimenovan broj). Po
to je u svakoj sredini B=0
(H+M), to kod linearnih i izotropnih sredina imamo
B=0
(H+M)=0
(1+m)
H. Ako se relativna magnetska permeabilnost supstancije defini
e kao r=
=1+m, a apsolutna permeabilnost kao =0
r (r=
0), tada je B=0
(1+m)
H=0
r
H=
H. Je2
dinica za magnetsku permeabilnost je ista kao i za permeabilnost vakuuma [N/A ] ili [H/m]. Kod
dijamagnetika je m 0, ali je r=1+m neznatno manje od jedinice. Meutim, kod paramagnetika
je m 0, dok je r=1+m neznatno ve
e od jedinice.
Kod feromagnetika vai relacija B=0
(H+M), ali kolinearnost M=m
H ne postoji. Meutim,
kod njih se, ipak, mogu koristiti relacije M=m
H i B=
H (B=|B|, H=|H| i M=|M|), vode
i ra
un o
tome da je =0
r, r=1+m i da m i r nisu konstante, vevi
ezna
ne funkcije intenziteta polja H.
Tela na
injena od linearnih, izotropnih i homogenih supstancija (a u takve spadaju homogeni
dijamagnetici i paramagnetici), homogena su, takoe i u magnetskom pogledu (odnosno homogeno
su namagneena), kada je vektor magnetizacije M u svim ta
kama isti. Nehomogeno namagneeno
telo od homogenog feromagnetskog materijala nije homogeno u magnetskom pogledu. Po
to je kod
homogeno namagne
enog tela M=Cst, to je u svakoj njegovoj unutra
njoj ta
ki rezultantna gustina
Amperovih struja JA=rot M=0. Ako je C fizi
ki mala kontura unutar homogeno namagneenog tela u kome ne postoje makroskopske struje (J=0), tada je:
rot H
dS
J
dS 0

H dl

rot M
dS
J
dS 0 ,

M dl
A

gde je S proizvoljna povrunutar tela, oslonjena na konturu C i orijentisana u smeru vezanom po

pravilu desne zavojnice sa orijentacijom konture. Magnetsko polje namagne
ene supstancije u kojoj
nema makroskopskih struja (J=0) poti
e iskljuivo od Amperovih -struja. Meutim, kako je u svakoj ta
ki unutar homogeno namagneenog tela bez makroskopskih struja JA=0, to se zaklju
uje da
rezultantno magnetsko polje potie isklju
ivo od Amperovih struja na povr
i tela. Sada emo odrediti podu
nu gustinu JsA tih struja na povr
i homogeno namagneenog tela. Posmatrajmo jedan jako
uveani delipovr
i takvog tela oko take X (sl. 2a). Vektori magnetskih momenata m Amperovih
-kontura oko te ta
ke su kolinearni, pa je vektor JsA normalan na vektor magnetizacije M (koji je
kolinearan sa m) i vektor jedini
ne normale n povr
i oko ta
ke X. Za malu pravougaonu konturu C
mo
e se napisati:

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

lim
M
dl M

l cos M

l sin , lim
M
dl lim
rot M
dS lim
JA
dS J sA

l,

h 0

h 0

h 0

h 0

J sA M
sin JsA M n (Amperove struje postoje u vakuumu),

ime smo do
li do vane relacije koja povezuje vektore podu
ne gustine povr
inskih Amperovih
struja i magnetizacije u svakoj ta
ki povr
i homogeno namagneene supstancije.
Povr{inske Amperove

struje

I > 0 (struja navojaka)

l
| l|

h/2

h/2

J sA
J sA
(a)

N'
(b)

Sl. 2
Posmatrajmo veoma dug i tanak solenoid sa jezgrom od homogenog materijala permabilnosti

(sl. 2b). Pretpostavimo da je solenoid ravnomerno i gusto motan, da je podu

na gustina njegovih navojaka N' i da je struja navojaka vremenski konstantna sa intenzitetom I. Magnetsko polje u
solenoidu je homogeno intenziteta H=N'
I i indukcije B=
N'
I. Do ovog formalno dobijenog rezultata mogue je do
i i na sledei na
in. Intenzitet vektora magnetizacije u solenoidu je M=m
H=
=(r-1)
H=(r-1)
N'
I. Kako je gustina Amperovih struja u jezgru JA=0, to se koriste
i sl. 2b mo
e
zaklju
iti da se u bliskim delovima dve susedne Amperove struje kompenzuju, a da jedino struje na
povr
i jezgra ostaju nekompenzovane i da se svode na rezultantnu povr
insku Amperovu struju podune gustine JsA=M n i intenziteta JsA=|JsA|=M=(r-1)
N'
I. Zbog toga rezultantno magnetsko polje B u solenoidu nastaje superpozicijom polja BI=
N'
I struje I i polja B M=
(r-1)
N'
I struje JsA
u vakuumu, odnosno B=BI+B M=
N'
I+
(r-1)
N'
I=
N'
I. Kada je relativna permeabilnost jezgra
solenoida velika (r 1), tada je i podu
na gustina dopunskih struja na njegovoj povr
i velika; ona
je r-1 puta vea od podu
ne gustine primarne struje solenoida N'
I.
Posmatrajmo homogeno namagne
en permanentni magnet u obliku neogranienog, pravog
krunog cilindra, koji se nalazi u vakuumu. U ta
kama u unutra
njosti magneta je M=Cst i B=0
M,
dok je u vakuumu M=0. Meutim, ako je takav magnet kona
ne du
ine, u ta
kama unutar magneta
smerovi vektora B i H=B/0-M su suprotni, kao i |B| < 0
|M|. Linije polja B su neprekidne, dok se
linije polja H i M prekidaju na graninoj povr
i magnet/vakuum.
2. Grani
ni uslovi na razdvojnoj povr
i dve sredine
Grani
ni uslovi nisu nikakve nove relacije vezane za dve bliske ta
ke sa raznih strana povr
i
koja razdvaja dve sredine razli
itih magnetskih osobina, vesu ti uslovi smo poseban izraz generalisanog Amperovog zakona i zakona o konzervaciji magnetskog fluksa. Grani
ni uslovi imaju prakti
nu vrednost samo u sluaju kada je jedna sredina feromagnetik, a druga to nije. Grani
ni uslovi

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

na razdvojnoj povr
i dijamagnetika i/ili paramagnetika nisu od interesa, po
to izmeu tih sredina
nema neke zna
ajnije razlike. Dijamagnetici i paramagnetici vrlo slabo uti
u na magnetsko polje u
kojem se nau, dok feromagnetici uti
u jako.
Pretpostavimo da na razdvojnoj povr
i
izmeu sredina 1 i 2 nema makroskopskih struja (sl.
3a), a zatim bilo gde postavimo orijentisanu cilindri
nu povrSc vrlo male osnovice
S u fizi
kom
pogledu i izvodnice koja normalno proseca povr

Da bi se izveli grani
ni uslovi na smoj povr
i

potrebno je pretpostaviti da u grani

nom sluaju du
ina izvodnice cilindra h 0

Neka su B1 i B2
vektori magnetske indukcije, a H1 i H2 ja
ine magnetskog polja u sredinama 1 i 2 respektivno na
preseku S cilindra Sc i povr
i Normalne komponente vektora B1 i B2 su B1n=B1
n i B 2n=B2
n,
respektivno, gde je n vektor jedini
ne normale orijentisane povr
i
S=S
n. Na osnovu zakona o
konzervaciji magnetskog fluksa imamo:

lim B
dS ( B1
n B2
n)
S ( B1n B2n )
S 0 B1n B2n .
h0

Sc

(b)

H1

Sredina 1

B1t
l

Sredina 1
B1
Sc

H2

B1n

B1t

B1n

B2

Sredina 2

B2n

B1

B2t

Sredina 2

1
2

B2

B2t

B2n

(a)

(c)

Sl. 3
Pretpostavimo da je K orijentisana pravougaona kontura u ravni vektora H1 i H2, vrlo male
irine =|l| u fizikom pogledu i visine h koja u grani
nom procesu te
i nuli (sl. 3b). Takoe, neka
je i pravac vektora l paralelan ravni Neka su tangencijalne komponente vektora H1 i H2 respektivno H1t i H2t. Po
to na grani
noj povr
i sredina 1 i 2 nema makroskopskih struja, tada u ta
kama te
povr
i mora biti rot H=0, pa i cirkulacija vektora H po konturi K mora biti ravna nuli:

lim
H
dl H1

l H2

l H1t H 2t

l 0 H1t H 2t .

h 0

Poslednje dve relacije ukazuju na neprikidnost normalnih komponenti magnetske indukcije i

tangencijalnih komponenti vektora ja
ine magnetskog polja na razdvojnoj povr
i dve sredine. Te
dve relacije zovu se grani
ni uslovi. Koristei ih zajedno sa sl. 3c moe se izvesti zakon prelamanja
linija magnetskog polja na razdvojnoj povr
i dve sredine bez makroskopskih struja:

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

tg1 B1t / B1n B1t 1

H1t 1

.
tg2 B2t / B2n B2t 2
H2t 2

Pri prelasku iz sredine ve

e, u sredinu manje magnetske permeabilnosti, linije magnetskog
polja priklanjaju se ka normali na razdvojnu povr
. U posebnom slu
aju kada je sredina 1 vazduh ili
vakuum, a sredina 2 izrazit feromagnetik (
) iz poslednje relacije zaklju
uje se da
e linije
magnetskog polja u vazduhu ili vakuumu prakti
no biti normalne na razdvojnu povr
, tj. da

0,
u slu
aju kada je 0 2 /2.

3. Feromagnetski materijali i neke njihove osobine

Feromagnetski i njima sli
ni materijali danas imaju veliku i raznovrsnu primenu u elektrotehnici za izradu: (1) jezgara elektri
nih ma
ina (obrtnih generatora, motora i transformatora) i (2) stalnih magneta i jezgara elektromagneta. Magnetska permeabilnost r feromagnetika obi
no je veoma
velika i zajedno sa intenzitetima magnetizacije M=|M| i indukcije B=|B| predstavlja sloenu i vi
ezna
nu funkciju ja
ine polja H=|H|. Meutim, M i B ne zavise jedino od ja
ine polja H u odreenom trenutku, vei od ja
ine tog polja kojoj je materijal ranije bio podvrgnut, odnosno M i B zavise
od tzv. "istorije magneenja" materijala. Ta pojava svojstvena je smo feromagneticima i zove se
histerezis (grki:

=zaka
njavam). Sada emo prvo ukratko objasniti poreklo feromagnetizma i opisati Vajsovu fenomenolo
ku teoriju domena, a zatim
emo razmotriti krive magne
enja
feromagnetskih materijala, koje imaju veliki znaaj u elektrotehnici. Napominjemo da je formiranje
domena i prirodu unutra
njih sila koje dovode do spontane namagne
enosti supstancije, uspe
no
objasnila tek kvantna teorija.
Atomi i molekuli feromagnetika u su
tini su paramagnetski, jer poseduju nekompenzovane
magnetske momente (kao i atomi i molekuli paramagnetskih materijala). Izuavanje
iromagnetskih
pojava kod feromagnetika jasno ukazuje da su za pojavu feromagnetizma najodgovorniji nekompenzovani magnetski momenti spina elektrona u nepopunjenim unutra
njim ljuskama, a da valentni
elektroni nisu nosioci jakih magnetskih momenata zbog slabe veze sa atomskim jezgrom i njihove
podlo
nosti sadejstvu sa elektronima susednih atoma u obrazovanju molekula i kristala. Pri takvim
meusobnim dejstvima hemijskog karaktera sopstveni magnetski momenti spina valentnih elektrona se kompenzuju. Dakle, orbitalni magnetski momenti elektrona nisu od primarnog zna
aja za
nastanak feromagnetizma.Magnetska sprega izmeu atoma i molekula kod paramagnetika je relativno slaba, a kod feromagnetika vrlo jaka. Usled toga se u feromagneticima formiraju velike grupacije
od po 10121015 molekula sa magnetskim momentima savr
eno orijentisanim u istom pravcu i smeru (sl. 4a). Takve grupe molekula zovu se Vajsovi domeni i oni u su
tini predstavljaju stalne magnete namagnetisane do zasienja. Linearna dimenzija Vajsovih domena kod gvo
a kree se od 10-3
[cm] do nekoliko [mm], pa
ak i do nekoliko [cm] u istim monokristalima. Osim toga, na granicama domena postoje vrlo jaka magnetska polja, zahvaljuju
i kojima su Vajsovi domeni eksperimentalno i uo
eni jo1931. godine (F. Bitter). Ako se uzorak feromagnetskog materijala lepo izbrusi i
prema
e koloidnim rastvorom finog praha oksida gvoa (npr. magnetita),
ija su zrnca pre
nika
manjeg od 1 [], tada dolazi do sakupljanja tih zrnaca na granicama domena, usled
ega se obrazuju
figure koje odgovaraju oblicima domena i mogu se posmatrati mikroskopom. Kada feromagnetik
nije namagne
en, magnetski momenti domena su haoti
no orijentisani u svim pravcima (kao i kod
paramagnetika sl. 4b), pa je rezultantna makroskopska namagne
enost ravna nuli. Izmeu susednih
domena sa razli
itim pravcima rezultantnih magnetskih momenata postoje prelazni slojevi (ili granice domena) debljine 10 -810-6 [m] u kojima je promena pravca magnetskih momenata postepena.
Ti slojevi zovu se Blohovi zidovi.
Prvo obja
njenje spontane namagne
enosti feromagnetika na nivou domena dala je kvantna
teorija. Naime, Hajzenberg je pokazao da su za orijentaciju magnetskih momenata atoma unutar do-

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

mena odgovorne tzv. sile razmene, koje nemaju obja

njenje u klasi
noj fizici, a analogne su silama
koje obezbeuju stabilnost molekula. Radijus dejstva tih sila je mali i prakti
no ogranien samo na
bliske atome. Kada se posmatra uzorak feromagnetika (svi feromagnetici su kristalne strukture), tada u oblasti koja odgovara Vajsovom domenu linearne dimenzije reda 10 -2 [mm] sa pribli
no 1015
atoma supstancije izmeu elektrona u susednim jonima deluju vrlo jake elektrostati
ke sile koje
uti
u na orijentaciju magnetskih momenata elektrona i ekvivalentne su dejstvu magnetskog polja
indukcije B=105 [T]. Kristalna zrna, odnosno Vajsovi domeni, anizotropni su u magnetskom pogledu, a njihove kristalografske ose orijentisane su statisti
ki. Zbog toga se u feromagnetskim telima sa
mno
tvom domena anizotropija kompenzuje i tela se pona
aju makroskopski magnetski izotropno.

(b)

(a)

Sl. 4
Usmeravajue dejstvo prethodno pomenutih sila naru
avaju termi
ke oscilacije kristalne re
etke. Iznad temperature TCf koja se zove Kirijeva feromagnetska temperatura, termi
ke oscilacije
potpuno onemogu
avaju paralelnu orijentaciju magnetskih momenata jona kristalne re
etke i feromagnetik tada po
inje da se pona
a kao obian paramagnetik.

M 0

(a)

(b)

M
M1
m

(c)

M2
(d)

Sl. 5
Magnetska polarizacija kod feromagnetskih materijala ostvaruje se sa maksimalnom ureeno

u magnetskih momenata atoma i molekula, koja u okviru domena postoji

ak i u odsustvu strnog magnetskog polja. Meutim, istra
ivanja pokazuju da pored magnetskih momenata karakteristi
nih za atome dijamagnetika, paramagnetika i feromagnetika postoje i drugi specifini tipovi polarizacije karakteristini za neke druge materijale sa velikom primenom u elektrotehnici (kao
to su,
recimo, feriti). Na sl. 5a prikazan je deo prostorno centrirane kubne kristalne re
etke -gvoa sa
jednim atomom u sredi
tu elementarne
elije kristala. Magnetski momenti atoma m (crni krui
i sa
malom strelicom) pokazuju visok stepen usmerenosti, tako da u zavisnosti od temperature T, re-

10

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

zultantna gustina magnetskog momenta M (koja makroskopski karakteri

e stanje namagne
enosti),
mo
e biti vrlo velika. Meutim, kada temperatura T dovoljno poraste (T TCf), tada zbog haotine
orijentacije magnetskih momenata m i rezultantna gustina magnetskog momenta opadne (M 0).
Na sl. 5b prikazana je orijentacija magnetskih momenata m kod antiferomagnetskih supstancija (MnO, FeO, CoO, MnF2, FeF 2, NiF2, MnS, CuCl 2, itd.). Kod njih su magnetski momenti "susednih" atoma naizmeni
no antiparalelni, tako da je rezultantna magnetizacija M=0. Pri odreenoj
temperaturi (Nelova temperatura) antiferomagnetizam kod ovih materijala nestaje, a pojavljuju se
paramagnetizam i dijamagnetizam. Antiferomagnetici danas jouvek nemaju zna
ajniju primenu u
elektrotehnici.
Poseban tip antiferomagnetskih materijala su tzv. ferimagnetski materijali, ili feriti. U tim materijalima postoji antiparalelna orijentacija magnetskih momenata susednih atoma i grupa atoma.
Meutim, zbog nesimetri
ne strukture, ekvivalentni momenti susednih grupa atoma nisu isti, tako
da ovakva antiparalelna orijentacija, ipak, rezultuje u formiranju Vajsovih domena sa intenzivnom
namagneeno

u (sl. 5c). Premda magnetizacija zasi

enja kod ferita dosti
e samo 20 % magnetizacije zasienja gvoa, feriti ipak imaju ogroman znaaj u savremenoj elektrotehnici visokih frekvencija, pre svega zbog velike specifi
ne elektrine otpornosti
reda 1031010

m
. Obi
ni provodni feromagnetski materijali (kao
to je gvoe) ne mogu se koristiti na visokim frekvencijama,
po
to usled elektromagnetske indukcije u njima dolazi do intenzivne pojave vrtlo
nih ili Fukoovih
struja koje slabe visokofrekventno magnetsko polje i proizvode nepotrebno zagrevanje materijala
usled Dulovog efekta. Velika grupa ferita ima tipinu hemijsku formulu oblika MeFe2O3, gde je
Me-oznaka za dvovalentni metal (Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Zn, Mg, Cd).
Metamagnetici su antiferomagnetski materijali kod kojih pod dejstvom jakog magnetskog
polja dolazi do prelaska antiferomagnetskog pona
anja u feromagnetsko.
Parazitski feromagnetizam je antiferomagnetizam kod koga razli
iti smerovi magnetizacije
M1 i M2 (sl. 5d) nisu antiparalelni i ne poni
tavaju se.
Reverzibilno zaokretanje domena

Js
Permanentni magnet

Ireverzibilno pove}anje
i zaokretanje domena

Solenod sa
feromagnetskim jezgrom

Fe-{ipka

Reverzibilno pove}anje domena H

0
3
1

(a)

Poja~ava~

2-3 - ireverzibilno zaokretanje

Uve}an detalj
gornje krive

Zvu~nik

1-2 i 3-4 - reverzibilno zaokretanje

4

(b)

Sl. 6
Kada se prethodno nemagne
en feromagnetik unese u strano magnetsko polje H
iji se intenzitet postepeno pove
ava, na magnetske domene deluju momenti koji te
e da ih postave u pravcu i
smeru polja. Zbog toga se pri malom intenzitetu strnog polja prvo orijenti
u domeni koji zaklapaju
najmanje uglove sa pravcem polja, usled
ega se poveava njihova zapremina i pro
iruju granice na
raun susednih domena. Ako se zatim strno magnetsko polje iskljui, dolazi do uspostavljanja
prvobitnog stanja, pa se tada za proces magneenja kae da je reverzibilan (videti sl. 6a). Meutim,
u slu
aju ako se i dalje nastavi sa pove
anjem intenziteta strnog polja H dolazi do ireverzibilnog
poveavanja granica domena i njihove relativno nagle rotacije u pravcu polja. Taj proces ne tee
kontinualno, vese odvija u malim skokovima. Izdvojeni detalj na krivoj J(H) (sl. 6a) pokazuje da

11

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

je u delovima 1-2 i 3-4 pove

anje intenziteta magnetske polarizacije reverzibilno, dok je u delu 2-3
ono vrlo naglo i ireverzibilno. Takva skokovita promena magnetske polarizacije J i indukcije B u
feromagnetskim materijalima zove se Barkhauzenov efekat. On se mo
e registrovati jednostavnom
aparaturom prikazanom na sl. 6b. Kada se permanentni magnet prinese solenoidu, usled Barkhauzenovog efekta magnetska indukcija u gvozdenoj
ipki naglo se menja, a time i magnetski fluks kroz
navojke ravnomerno i gusto motanog solenoida (broj navojaka je vrlo veliki). Usled promene fluksa
u namotaju se indukuju kratkotrajne (impulsne) elektromotorne sile koje u kolu generi
u strujne impulse. Ovi se prvo poja
avaju, a zatim registruju u obliku
uma u zvu
niku. Ako se i dalje nastavi sa
poveanjem strnog magnetskog polja, u jednom trenutku dolazi do magnetskog zasi
enja materijala (M=Ms=C st). Tada su svi magnetski momenti orijentisani u smeru strnog polja, nema vi
e nikakvih skokovitih promena, a reverzibilno zaokretanje domena odvija se postepeno sa promenom polja
(sl. 6a). Magnetska indukcija u feromagnetiku sa zasienjem je B=0
H+Js=0
(H+Ms). U slu
aju
kada je H Ms imamo da je B 0
H, pa se intenzitet magnetske indukcije jako sporo i pribli
no
linearno pove
ava sa porastom polja H.
U svim feromagneticima postoji neka vrsta trenja. Usled toga nastaju slede
e pojave:

Zaokretanje domena uvek je pra

eno pretvaranjem energije magnetskog polja u toplotu. Ovi
gubici zovu se histerezisni gubici.

Promene magnetizacije uvek kasne za promenom strnog polja, koje tu magnetizaciju izaziva.
Takvo pona
anje zove se histerezisno pona
anje.

Isklju
ivanjem strnog polja domeni se vi
e ne vra
aju u prvobitno stanje u kojem su bili haoti
no orijentisani. Rezultat toga je da u feromagnetiku i dalje postoji magnetsko polje, uprkos
injenici da je strano polje iskljueno. Indukcija polja u feromagnetiku zove se remanentna
(ili zaostala) indukcija i njome se obja
njava postojanje permanentnih (ili stalnih) magneta.
Feromagnetski materijali naje

e se u praksi ne opisuju na prethodni na

in, vepomo
u krive magne
enja B(H), koja se snima jednostavnom aparaturom prikazanom na sl. 7a. Uzorak feromagnetika koji se ispituje obino je formiran u obliku tankog torusnog jezgra.

N 1 , R1

B
BG

Hm

A +

1''
0

I ,I

1
3
5

e, Q

N 2 , R2

1'

Hm

2
4
6

(a)

(b)

Sl. 7
Namotaj feromagnetskog torusa permeabilnosti (H) sa N1 ravnomerno i gusto namotanih
zavojaka ukupne termogene otpornosti R 1 vezan je na red sa ampermetrom A i naponskim izvorom
ems E,
ija se struja I reguli
e promenljivim otpornikom R. Oko torusnog namotaja nalazi se drugi
galvansko izolovani namotaj sa N2 zavojaka termogene otpornosti R2, povezan sa balisti
kim galvanometrom BG, koji meri koli
inu elektriciteta proteklu kroz kolo. Torusno jezgro nije prethodno bilo magne
eno, du
ina njegove srednje linije je l, a veli
ina poprenog preseka je S (sl. 7a). Intenzitet magnetskog polja u ta
kama na srednjoj liniji torusa prema generalisanom Amperovom zakonu
je H=N1
I/l. Ako se za vreme t struja namotaja (N1, R1) promeni za I, tada se intenzitet polja u to-

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

12

rusu promeni se za H=N1

I/l, a kroz balisti
ki galvanometar protekne koli
ina elektriciteta Q=
=e
t/R 2, gde je e indukovana ems u namotaju (N2, R2), e= -N2

t, a
prira
taj magnetskog
fluksa kroz torus, odnosno kroz svaki njegov navojak. Po
to je torus tanak, to je fluks prakti
no
ravnomerno rasporeen po S, pa je prira
taj magnetske indukcije B=/S= -
R2/(N 2
S)

Q. Kriva
magne
enja snima se polaze
i od take (H, B)=(0, 0), tako
to se struja I postepeno menja u odreenim koracima I koji se mere ampermetrom A. U svakom od njih prvo se izrauna H=N1
I/l, a
zatim se na osnovu Q izmerenog pomo
u BG izra
una i B= -
R2/(N2
S)

Q. Na taj na
in dolazi
se do diskretnog skupa taaka na krivoj magneenja. U sluaju kada je torusno jezgro prethodno ve
bilo namagne
eno, ono se mora razmagnetiti tako
to se ponovo izvr
i njegovo magne
enje pomo
u
jakog naizmeni
nog polja,
ija amplituda veoma postepeno opada do nule. Feromagnetik se, takoe,
mo
e razmagnetiti i jakim potresima i udarima.
Ako feromagnetik prethodno nije bio magne
en, tada se sa porastom ja
ine polja H, indukcija
u torusu menja po krivoj 0-1 od 0 do prevojne ta
ke na toj krivoj (sl. 7b). Posle toga je porast
funkcije B(H) jako usporen jer poti
e od
lana 0
H, a sama funkcija pribli
ava se pravoj vrlo malog nagiba prema H-osi. Materijal torusa tada ulazi u magnetsko zasi
enje sa gustinom magnetskog
momenta Ms. Kriva 0-1 na sl. 7b zove se prvobitna kriva magneenja i za nju se defini
e po
etna
magnetska permeabilnost datog feromagnetika kao, a =dB/dH|H=0 =tg(sl. 7b).
Ako ja
ina polja posle maksimalne vrednosti Hm po
ne da opada do nule, magnetska indukcija u torusu menja se po krivoj 1-2 (H 0) koja se nalazi iznad prvobitne krive magneenja. Kada
bude H=0 (ta
ka 1') u torusu ostaje prisutna izvesna remanentna, ili zaostala magnetska indukcija
Br. Njena pojava obja
njava se
injenicom da po prestanku dejstva spolja
njeg polja magnetski momenti ne dospevaju u prvobitan haoti
an poredak. Ta indukcija jednaka je zaostaloj magnetskoj polarizaciji u materijalu. Promenom smera struje i njenim poveavanjem po veli
ini, magnetska indukcija nastavlja da se menja po krivoj 1-2 do ta
ke 1'' sa koordinatama (H, B)=(-Hc, 0), gde se Hc
0 zove koercitivno polje (ili koercitivna sila). Materijali sa velikim koercitivnim poljem zovu se
magnetski tvrdi, a oni kod kojih je to polje malo zovu se magnetski meki materijali. Ako polje H i
dalje nastavi da opada u negativnom smeru, tada se pri H= -Hm dolazi u ta
ku 2, gde je indukcija u
torusu negativna i maksimalna po modulu. Pri slede
oj promeni ja
ine polja od Hm do Hm indukcija se menja po krivoj 2-3 (ta
ka 3 lei malo ispod ta
ke 1). Pri narednoj promeni H od Hm do -Hm
indukcija se menja po krivoj 3-4 (taka 4 lei malo ispod take 2), a zatim se indukcija menja: po
krivoj 4-5 (ta
ka 5 lei malo ispod ta
ke 3) pri promeni polja H od -Hm do Hm, po krivoj 5-6
(ta
ka 6 lei malo ispod ta
ke 4) pri promeni polja H od Hm do -Hm, po krivoj 6-7 (ta
ka 7 lei
malo ispod take 5) pri promeni polja H od -Hm do Hm, itd. Ponavljaju
i tako ciklus magne
enja
vi
e puta, uo
ava se sve manja razlika izmeu ta
aka skupa 1, 3, 5, ...i ta
aka skupa 2, 4, 6, ....
Veposle desetak ciklusa magne
enja kriva B=B(H) prelazi u zatvorenu simetri
nu krivu CH (sl.
8a), koja se zove ciklus histerezisa. Oblik te krive zavisi od vrste materijala i maksimalne ja
ine
polja Hm.
Krive magneenja dobijene pri relativno sporim promenama polja H zovu se stati
ke krive
magne
enja. Meutim, u praksi su od velikog interesa bakrive magne
enja dobijene pri relativno
brzim, ali periodi
nim, promenama polja H, a naro
ito kada su te promene prostoperiodi
ne ("cisoidne") sa frekvencijom f=50
Hz
. Krive magne
enja koje se dobijaju u ovom poslednjem slu
aju
zovu se dinami
ke krive magneenja, a njihov oblik zavisi od vrste feromagnetika, maksimalne ja
ine magnetskog polja Hm i radne frekvencije f. Sa porastom f ciklusi histerezisa simetri
no se
ire,
odnosno "debljaju" u pravcu H-ose. Ciklus histerezisa predstavlja moda najva
niju karakteristiku
feromagnetskih materijala.
Na sl. 8b prikazani su ciklusi histerezisa koji odgovaraju razli
itim maksimalnim poljima Hm i
svi oni su sli
nog, mada ne potpuno istog oblika. Najva
niji od tih ciklusa je svakako onaj najvei
(obino se za taj ciklus defini
u B r i Hc ), jer on reprezentuje stanje maksimalno mogu
eg magnetskog naprezanja koje se u datom feromagnetiku moe ostvariti, s obzirom da feromagnetik tada
duboko ulazi u magnetsko zasienje.

13

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

Isprekidana kriva linija na sl. 8b koja povezuje vrhove ciklusa histerezisa zove se osnovna ili
normalna kriva magne
enja i obi
no se navodi kao karakteristika magne
enja materijala. Ta kriva
se razlikuje od prvobitne krive magne
enja, ali je ta razlika u praksi obi
no zanemarljiva.
Pri malim vrednostima Hm i periodi
nom magne
enju histerezisna petlja veoma li
i na vrlo
malu elipsu, koja se zove Rejlijeva histerezisna petlja. Tada se stanje u feromagnetiku moe smatrati kvazilinearnim. Ako je uz to joi magne
enje prostoperiodi
no, jaina polja
e se menjati po zakonu H= 2 Heff
cis(2f
t+), a indukcija po zakonu B= 2 Beff
cis(2f
t+). Kada se redom pree na
j

kompleksne predstavnike tih veli

ina, H=Heff
e i B=B eff
e (j= 1 ), onda se mo
e definisati i
j
(

-j
(-

kompleksna permeabilnost feromagnetika kao =B/H=(B eff/Heff)

e

=
e
=
r
e-j
(se
zove ugao gubitaka feromagnetika).
U praksi je
est i slu
aj da se magnetsko polje menja perodino u vremenu, a da se te promene
superponiraju sa vremenski konstantnom komponentom polja (to se sre
e npr. kod prigu
nica sa
predmagneenjem). U ovom sluaju ciklusi histerezisa su nesimetri
ni.
Remanentna indukcija
jednaka je zaostaloj
magnetskoj polarizaciji

Magnetsko zasi}enje

CH

Br

Br

Hm

H
Hc

Osnovna ili
normalna kriva
magne}enja

Hm
H c

H
Veliki ciklus histerezisa

(a)

(b)

Sl. 8
Sada
emo dati nekoliko razli
itih definicija permeabilnosti feromagnetskih materijala podesnih za njihovo razli
ito opisivanje u zavisnosti od uslova primene. Magnetsku permeabilnost kod
feromagnetika o
igledno da nije mogu
e jednoznano definisati kao odnos B i H, po
to je B
H=
=f
H

nelinearna i vi
ezna
na funkcija polja H. U tu svhu se koristi normalna kriva magneenja (sl.
8b), pomo
u koje se defini
e normalna permeabilnost materijala n kao odnos B/H dute krive (sl.
9a). Jasno je da je n=f1(H) kao i da je poetna permeabilnost a=limH0 (dB/dH)=f1(0). Maksimalna permeabilnost max dobija se pri magnetskom polju H koje odgovara onoj ta
ki na normalnoj
krivoj magne
enja u kojoj prava povu
ena iz koordinatnog po
etka dodiruje tu krivu (sl. 9b). Od
svih vrsta permeabilnosti koje se mogu definisati, normalna permeabilnost najpodesnija je za opisivanje feromagnetskih materijala, jer se ti materijali naje

e koriste u uslovima prostoperiodi

ne
promene polja H.
Diferencijalna permeabilnost d=f2(H) defini
e se kao odnos dB/dH dunormalne krive
magne
enja (sl. 9a). O
igledno da je d(H=0)=lim H0 (dB/dH)=a .
U mnogim prakti
nim primenama
esto se sree slu
aj da je malo prostoperiodino magnetsko polje superponirano na vremenski konstantno jako polje. U tom slu
aju nastaje mali, vrlo pljosnati ciklus histerezisa oko ta
ke X (sl. 9c) za koji se mo
e definisati inkrementalna permeabilnost
feromagnetika kao inkr=B/H.
Ako se prilikom snimanja krive magne
enja ja
ina polja smanji za mali iznos H, a zatim se
ponovo vrati na prvobitnu vrednost (sl. 9d) indukcija se menja po krivoj koja nije potpuno zatvore-

14

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

na, ali vi
ekratnim ponavljanjem tog procesa ona postaje takva. Tako dobijeni unutra
nji ciklusi
histerezisa mogu se aproksimirati vrlo malim elipsama sa glavnim osama nagiba tgkoji pribli
no
odgovara nagibu tangente na veliki ciklus histerezisa u taki remanentne indukcije B r. Magnetska
permeabilnost definisana kao rev=tg=dB/dH|H=0, B=Br zove se reverzibilna magnetska permeabilnost i ona se pored normalne permeabilnosti n
esto koristi u projektovanju magnetskih kola.
B

Osnovna ili normalna

kriva magne}enja

B
inkr
H

H
O

Mali ili unutra{nji

ciklusi histerezisa

(a)

(c)
B

n
Br

max

dB
rev tg
dH

H
O

(b)

H 0, B Br

(d)

Sl. 9
4. Magnetska kola
Feromagnetski materijali naj
e
e se koriste za izradu jezgara elektri
nih ma
ina i ureaja
(elektri
nih generatora, motora, transformatora, elektromagneta, elektromagnetskih relea i sli
no).
Ta jezgra su obino vrlo razli
itog oblika, mogu imati uske vazdu
ne procepe i barem na jednom
svom delu nose izolovan strujni namotaj. Magnetski fluks skoro u potpunosti je kanalisan feromagnetskim jezgrom, sli
no kao
to je elektri
na struja kanalisana elektri
nim provodnicima. Samo mali deo ukupnog fluksa koji izlazi iz feromagnetika (a obrazuju ga linije indukcije koje napu
taju taj
feromagnetik), zove se rasipni magnetski fluks. Njegova maksimalna vrednost obi
no iznosi 1015
% ukupnog magnetskog fluksa i u prvoj aproksimaciji mo
e se zanemariti. Glavni magnetski fluks
jednak je razlici ukupnog i rasipnog magnetskog fluksa. Kod magnetskih kola ti fluksevi ne mogu
se odrediti ta
no, vesamo priblino: ta
nost je ve
a kod tankih nego kod debelih magnetskih kola,
a samo u jako malom broju sluajeva ti fluksevi mogu se odrediti teorijski bez gre
ke. U daljem razmatranju usvoji
emo da se uticaj rasipnog magnetskog fluksa moe zanemariti. Sada prvo dajemo
definiciju magnetskog kola.

Magnetsko kolo u
irem smislu je skup tela i sredina kroz koje se zatvaraju linije magnetske
indukcije, odnosno kroz koje se zatvara magnetski fluks.
Magnetsko kolo u u
em smislu predstavlja sistem u kome se pomo
u feromagnetskih materijala unapred kanali
e magnetski fluks odreenim
eljenim putem.
Magnetsko kolo mo
e biti prosto, ako ima samo jednu granu i jedan fluks; a mo
e biti i slo
eno ili razgranato, ako ima vi
e grana sa odgovaraju
im fluksevima.

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

15

Pod analizom prostog (ili nerazgranatog) magnetskog kola podrazumeva se odreivanje njegovog magnetskog fluksa. Pod analizom slo
enog (ili razgranatog) magnetskog kola podrazumeva se odreivanje flukseva njegovih grana. Po analogiji sa elektri
nim kolima i mre
ama
bilo bi logino da se razgranata magnetska kola zovu magnetskim mre
ama, ali takav termin
nije rasprostranjen, pa nije ni usvojen.
Problemi analize prostih i/ili slo
enih magnetskih kola sa specificiranim geometrijskim karakteristikama jezgara i osobinama materijala mogu se svrstati u jednu od slede
e dve klase:

Problemi I vrste - tra

e se brojevi zavojaka i struje namotaja u slu
aju kada je poznat fluks
kola (ili fluksevi grana)

Problemi II vrste - tra

i se fluks kola (ili fluksevi grana) u slu
aju kada su poznate karakteristike namotaja (tj. struje i brojevi zavojaka pojedinih namotaja)

Feromagnetski materijali nisu linearni i ne mogu se jednozna

no okarakterisati odreenom
normalnom magnetskom permeabilno

u n, s obzirom da ova zavisi od intenziteta magnetizacionog polja H. Meutim, zbog jednostavnijeg prora
una u praksi se ponekad uvodi aproksimacija da
je magnetsko kolo priblino linearno i da se mo
e okarakterisati nekom srednjom magnetskom permeabilno
u r 1. Takav pristup posebno je pogodan za analizu tankih magnetskih kola sa malom ja
inom polja u granama, pa se moe usvojiti da je vrlo priblino B a
H. Na
alost, kod ta
nijih prora
una moraju se uzeti u obzir debljina kola i nelinearnost feromagnetika,
to jako komplikuje analizu koja formalno podse
a na analizu nelinearnih elektrinih mre
a. Elektri
ne mree se
18

obi
no nalaze u sredini sa 10
puta manjom elektri
nom provodno
u od provodnosti grana
mre
e, tako da se uticaj rasipnih struja moe zanemariti i analiza sprovesti sa velikom ta
no

u. Naalost, nelinearna magnetska kola obi

no su u vazduhu kao sredini sa magnetskom permeabilno

u
2

smo 10 puta manjom od permeabilnosti kola, tako da rasipni fluks ima uticaj na ta
nost analize. Analiza ovakvih kola ne mo
e se sprovesti sa gre
kom manjom od 510 %. U daljem tekstu
usvoji
emo nekoliko slede
ih pretpostavki:
(1) Da se kod magnetskih kola rasipanje mo
e zanemariti.
(2) Da su t kola tanka u odnosu na svoju duinu (ili du
inu grana), pa je po njihovom popre
nom preseku magnetski fluks ravnomerno raspodeljen, a vektori magnetske indukcije i jaine
polja konstantni i normalni na taj presek (ovo je uslov kvazilinei
nosti magnetskih kola).
Zbog nelinearnosti feromagnetskih materijala kod magnetskih kola je, pored aproksimativnih
pretpostavki (1) i (2), potrebno usvojiti joi sledee:
(3) Da su poznate krive magneenja materijala kola. Pod krivom magne
enja podrazumeva se, ili
prvobitna, ili normalna kriva magneenja, izmeu kojih prakti
no ne postoji zna
ajna razlika.

(a) Omov zakon za prosto magnetsko kolo. Kirhofovi zakoni za razgranata magnetska kola
Posmatrajmo prosto i tanko magnetsko kolo na sl. 10a koje se nalazi u vazduhu. Neke od njegovih sekcija imaju strujne namotaje, dok ih druge nemaju pa se za takav sistem namotaja kae
da je asimetri
an. Usled toga
e i magnetsko rasipanje kod ovog kola biti ne
to vee nego u slu
aju
kada postoji samo jedan strujni namotaj, ravnomerno i gusto namotan na jezgro. Pretpostavimo, kao
i obino, da je magnetska permeabilnost materijala svake od sekcija znatno ve
a od permeabilnosti
okolnog vazduha. Zbog toga se rasipni fluks u prvoj aproksimaciji moe zanemariti, te se moe
pretpostaviti da linije magnetske indukcije ne napu
taju jezgro kola. To obezbeuje da je prethodno
navedeni uslov (1) zadovoljen. Pretpostavimo i da su preostali uslovi (2) i (3) zadovoljeni. Posmatrajmo sada u jezgru magnetskog kola zami
ljenu srednju liniju (kontura C), koja je orijentisana
proizvoljno i
iji su segmenti normalni na odgovaraju
e popre
ne preseke. Ti preseci su orijentisani
u smeru vezanom po pravilu desne zavojnice sa orijentacijom konture C. Orijentacija konture C

16

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

predstavlja algebarski ili referentni smer u kome se rauna magnetski fluks kola, a ona ujedno
odreuje i smer cirkulacije vektora H po toj konturi kod primene generalisanog Amperovog zakona. Simbol pra
en znakom "+" pokraj njega odreuje obraunski smer za sabiranje struja kod
primene Amperovog zakona. Neka je li srednja duina, a Si konstantna povr
ina poprenog preseka
i-te sekcije kola (i 1,n) .
0

N 1 , I1

N 2 , I2

2
3

N n ,I n

4
N1 , I1

" "
k
j

lk

" "

2
D
5

N 2 , I2
6
6

N j,Ij

Sk

(a)

3 3

1
Sekcije n
1, ... n

N 3 ,I 3

(b)

Sl. 10
S obzirom da je u svakoj ta
ki i-te sekcije Bi =i
Hi i da je magnetski fluks kroz svaki njen
popreni presek i B i
Si (i 1,n) , pri
emu je 1

n :=0, tada je:

H
dl H i
dli Hi
dli
i=1 li

i=1 li

i=1 li

n
n
Bi
B
S
li

dli i i
dli 0
,

i
Si
Si
i =1 li
i=1
i
i

gde 0 predstavlja magnetski fluks kroz popre

ni presek kola, ili fluks po jednom navojku.
Sa druge strane, na osnovu generalisanog Amperovog zakona va
i slede
e:
n

H
dl N k
Ik

I 1 N 2
I 2 N 3
I 3 ... -N j
I j ... -N n
I n videti sl. 10a

k=1

n
n
li
H

d
l

k
k
0

Si
k=1
i=1
C
i

F
0 m
Rm

Kap Hopkinsonov zakon, ili

,
Omov zakon za magnetsko kolo

gde je u op
tem slu
aju:

Fm : N k
I k [A] Magnetomotorna ili magnetopobudna sila magnetskog kola ,
k =1

l
Rmi : i
(i 1,n )
1 / H Magnetska otpornost ili reluk tan sa i -te sekcije kola ,

i Si
n
n
l
Rm : Rmi i
[1/H] Ukupna magnetska otpornost ili reluk tan sa prostog kola .
i=1
i=1
i Si

(*)

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

17

Ukupna magnetska otpornost prostog magnetskog kola jednaka je zbiru magnetskih otpornosti sekcija. U zavisnosti od broja zavojaka, na
ina namotavanja, smerova i intenziteta struja u namotajima,
magnetomotorna sila Fm i fluks kola 0 mogu biti pozitivni, negativni ili nula. Sledstveno tome,
takvi su i algebarski intenziteti magnetske indukcije B i i ja
ine magnetskog polja Hi (i 1,n) , respektivno, koji se raunaju u odnosu na usvojenu orijentaciju konture C. Magnetomotorna sila F m,
takoe se odreuje prema orijentaciji konture C: u slu
aju kada su orijentacije te konture i k-tog
namotaja vezane po pravilu desne zavojnice, proizvod Nk
Ik (k 1, n) unosi se u sumu za F m (*) sa
predznakom "+", dok u suprotnom unosi se sa predznakom "-". Veli
ina i =1/Rmi (i 1,n)
Hzove
se magnetska provodnost ili permeansa i-te sekcije, a =1/R m=1/
(1/1)+(1/2)+ ... +(1/n)magnetska provodnost ili permensa
itavog magnetskog kola.
Ovde se mora primetiti slede
e. Po
to su sekcije kola od feromagnetskog materijala, tada je za
svaku od njih i=fi (Hi ) (i 1,n) , pa se odatle kori
enjem odgovarajuih krivih magne
enja materijala mogu konstruisati funkcije i=fi*(B i) i i=fi **(0) (i 1,n) . Tada se iz Omovog zakona za magnetsko kolo (*) dalje neposredno dobija:
n

F
0 m k=1n
Rm

Ik

li

i=1
i Si

Ik

k=1

l
f **( i ) S
i =1
i
0
i

: (0 ) ,

to zna
i da se magnetski fluks u tankim feromagnetskim kolima bez rasipanja prakti
no mora odrediti grafoanaliti
ki, odnosno numeri
ko-grafi
kim re
avanjem nelinearne jedna
ine 0=(0).
Posmatrajmo sada tanko i razgranato (slo
eno) magnetsko kolo sa etiri "vora" A, D, F i G i

est proizvoljno orijentisanih "grana" 16 (sl. 10b). Orijentacije grana ujedno predstavljaju i algebarske smerove u odnosu na koje se ra
unaju fluksevi 1 6 i algebarski intenziteti magnetskih
polja H1 H6 i magnetskih indukcija B1 B6 grana. U odnosu na te smerove pomenute veli
ine mogu
biti pozitivne, negativne ili nula. "vor" magnetskog kola je podru
je u kojem se stiu najmanje tri
"grane" kola. Za
vorove A, D, F i G moe se na osnovu zakona o konzervaciji magnetskog fluksa
napisati slede
e:

z
z

B
dS 0 ,

z
z

B
dS 0

B
dS 0 ,

(u op
tem slu
aju)
B
dS 0

grana

0 .

Za bilo
koji ~vor

Jedna
ina oblika grana=0, koja se mo
e napisati za svaki vor bilo kojeg magnetskog kola, zove
se prvi Kirhofov zakon za magnetska kola (IKZM). Taj zakon va
i kako za linearna, tako i za nelinearna magnetska kola. Slino kao kod elektri
nih mre
a sa vremenski konstantnim i sporo promenljivim strujama, tako je i za magnetsko kolo sa n
vorova mogu
e napisati ta
no n-1 linearno
nezavisnih jedna
ina po IKZM za proizvoljno odabrani skup od n-1
vorova. Za jedini preostali

vor, jedna
ina po IKZM dobija se sabiranjem svih prethodnih jedna
ina. Prema generalisanom Amperovom zakonu za svaku konturu linearnog ili nelinearnog magnetskog kola (na primer, za konturu
C
rafiranu na sl. 10b), mogue je napisati slede
e:
H
dl N

(k )

N1 I1 N2 I2

Ik
Po strujama svih namotaja koji
se zahvataju sa konturom C

videti sl. 10b

18

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

U prethodnoj sumi: (1) strujni obuhvat Nk

Ik uzima se sa predznakom "+" kada je smer struje Ik isti
kao i obra
unski smer za sabiranje struja "" i (2) Nk
Ik se uzima sa predznakom "-" kada je smer
struje Ik suprotan od obra
unskog smera "" (videti sl. 10b). Pretpostavimo da j-ta grana ima srednju du
inu lj, konstantan popre
ni presek Sj (kada to nije slu
aj grana se dekomponuje u delove
konstantnog poprenog preseka) i normalnu magnetsku permeabilnost j=fj(Hj)=fj*(B j)=fj**(j ). Kako je magnetsko kolo tanko i bez rasipanja, moe se smatrati da su u svakoj njegovoj grani i svakom popre
nom preseku vektori H i B normalni na taj presek. Odatle sledi:

H dl H

lj ,

Du` j- te
grane
( j)

H dl

H j
lj

Du` konture
C

Du` konture
C

Nk
Ik ,

Du` konture
C

gde se proizvod Hj
l j uzima sa predznakom "+" kada se orijentacije j-te grane i konture C poklapaju,
a sa predznakom "-" kada su te orijentacije suprotne. U prethodnoj relaciji proizvod Fmk=Nk
Ik uzima se sa predznakom "+" kada su orijentacije k-tog namotaja i konture C vezani po pravilu desne
zavojnice, dok se u suprotnom Fmk uzima sa predznakom "-". U tom smislu F mC=Fmk |Dukonture C
predstavlja ekvivalentnu, ili ukupnu, magnetomotornu silu (mms), odnosno magnetopobudnu silu
(mps) koja deluje u konturi C. Relacija oblika:

H l N
j

Du` konture
C

Du` konture
C

Ik

mk

Du` konture
C

FmC

mms
konture C

zove se drugi Kirhofov zakon za magnetska kola (IIKZM) sa vremenski konstantnim i/ili vremenski
sporo promenljivim strujama. Po
to je magnetska otpornost j-te grane, R mj=lj/(j
Sj)=lj/
fj(Hj)
Sj
=
=lj /fj *(Bj)
Sj
=l j/f j**(j)
Sj
, a kako je njen magnetski fluks j=Bj
Sj, tada se na osnovu prethodnog
IIKZM mo
e napisati u alternativnom obliku:
B
l
B
S
l
j j j j j Rmj
j FmC
j
j
Sj
Du` konture
Du` konture
Du` konture

H l
j

Du` konture
C

Du` konture
C

mj

j FmC

mms
konture C

, odnosno

mms
konture C

Alternativni oblik IIKZM .

Proizvod Rmj
j uzima se sa predznakom "+" ako se orijentacije j-te grane i konture C poklapaju, a
sa predznakom "-" ako su te orijentacije suprotne. Normalne magnetske permeabilnosti grana (j)
koje figuri
u u prethodnoj relaciji mogu se odrediti pomo
u odgovaraju
ih krivih magneenja materijala Bj(Hj). Meutim, pokazuje se da je umesto tih permeabilnosti daleko korisnije raspolagati sa
funkcijama oblika j=Bj
Sj =j(Umj), koje se dobijaju mnoenjem ordinata krivih magne
enja Bj sa
povr
inama preseka grana Sj , a apscisa Hj tih krivih sa srednjim du
inama grana lj . Algebarska veli
ina Umj =Hj
l j koja se na taj na
in dobija zove se magnetski napon grane i on ima smer formalno
pridruen usvojenoj orijentaciji grane. Sistem jedna
ina koji predstavlja alternativan oblik IIKZM
formalno je linearan, a u su
tini nelinearan, zbog nelinearne zavisnosti izmeu permeabilnosti i ja
ine magnetskog polja kod feromagnetskih materijala, odnosno zbog takve zavisnosti izmeu flukseva i magnetskih napona grana. Zbog toga analiza prostih i sloenih feromagnetskih kola ima dosta
sli
nosti sa analizom nelinearnih elektri
nih kola i mre
a.
U praksi, grane magnetskih kola vrlo retko su tanke, pa je njihova du
ina obino uporediva sa

19

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

dimenzijama popre
nog preseka, te se zato te grane moraju smatrati "debelim". Na
alost, ta
na analiza debelih magnetskih kola za sada ne postoji, ali se, ipak, u tu svrhu koristi odreen aproksimativni postupak pomou kojeg se dolazi do rezultata sa zadovoljavaju
om ta
no

u. Osnovna pretpostavka koja se u tom postupku usvaja jeste da se magnetska otpornost grane ili prostog magnetskog
kola mo
e definisati kao Rm =l s/(s
S), gde je: (1) ls-srednja du
ina, (2) S-povr
ina popre
nog preseka i (3) s-magnetska permeabilnost grane ili prostog kola u takama na njihovoj srednjoj liniji (sl.
11a). Kada se odreuje duina ls potrebno je obratiti pa
nju da se pored linijskih segmenata b, d, f i
h, mora uzeti u obzir i odreeni broj kru
nih lu
nih segmenata a, c, e i g (sl. 11a). Tako, npr. za prosto magnetsko kolo na sl. 11a srednja du
ina grane "1" je ls1 =a+b+c+d+h, a grane "2" je ls2=e+f+g.
Veli
ina gre
ki koje nastaju pri prethodno uinjenim aproksimacijama vrlo grubo se moe proceniti
na primeru prostog magnetskog kola u obliku torusa pravougaonog popre
nog preseka (sl. 11b) sa
homogenim feromagnetskim jezgrom poznate karakteristike magne
enja, na koji je ravnomerno i
gusto namotano N zavojaka sa strujom I. Prema generalisanom Amperovom zakonu, magnetsko polje H u torusu odreeno je relacijom:

N
I
H H( x )
, x [a ,b] H 0, x [0,a ) (b,) .
2
x

Kako je u datom sluaju torusno jezgro feromagnetsko, to je B=

H=f(H)
H:=F(x), gde se preko
funkcije F(x), prethodne relacije i krive magneenja, jednozna
no defini
e dvostruko preslikavanje
x H B za x
a, b
. Fluks kroz popre
ni presek torusa 0 i njegova magnetska otpornost Rm
dati su sledeim izrazima:

N
I I N
I
z
H
h
dx z f FG

J
H 2 x K 2 x h dx z F ( x) h dx,
b

N
I
Rm
.
0

Meutim, ako se uvede jednostavna i gruba aproksimacija da je permeabilnost svih ta

aka u
torusu priblino jednaka permeabilnosti s dunjegove srednje linije ls, dobija se:
N
I
Hs

Bs ,
Preko krive

(a b)
magne}enja

B
s s ,
Hs

Rm

N
I

N
I h
b
0 s

h dx s

ln ,
2
x
2
a
a
b

N I
2

.
b
0
s
h ln
a

FG IJ
HK

(#)

Uvedimo sada jogrublji metod odreivanja magnetske otpornosti torusa, tako

to
emo pretpostaviti da se ova moe izra
unati prema slede
em jednostavnom aproksimativnom obrascu:
l

(b a)
Rma s
.
s
S s
h (b a)

Relativna gre
ka aproksimacije koja se ovim putem
ini, u odnosu na Rm dobijeno prema (#) je:

FG IJ
H K

R m Rma Rm
b / a 1
b

ln
1 g (b / a ) .
Rm
Rm
2
(b / a 1)
a

(&)

20

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

Sa grafika funcije g(b/a) prikazane na sl. 12 u opsegu b/a

1, 3.2vidi se da aproksimacija
(&) daje dobre rezultate u pogledu veli
ine gre
ke,
ak i kod vrlo debelih torusa.
Grana 2

Grana 1

1 ,S1
a

b
h

2 ,S2

f ( H )

l1s
c

l2s

(a)

(b)

Sl. 11

Sl. 12
Iz prethodnih razmatranja zaklju
ujemo da se magnetska otpornost grane i/ili prostog magnetskog kola moe odrediti,
ak i u op
tem sluaju sa malom gre
kom, koriste
i relaciju Rm=ls /(s
S),
koja npr. i kod vrlo debelih torusa (b/a=3) daje procentualnu gre
ku manju od 10 % (videti sl. 12).
Sre
om, ak i kod mno
tva drugih debelih magnetskih kola koja se sreu u paksi, pristup zasnovan
na primeni aproksimativne relacije R m=ls/(s
S), uglavnom daje dovoljno dobre rezultate u pogledu
veli
ine u
injene gre
ke.
Poseban slu
aj predstavljaju magnetska kola sa vazdu
nim procepima, koja se naje
e sre
u
u praksi (elektri
ni motori i generatori, elektromagneti, relea). Posmatrajmo magnetsko kolo na sl.
13a sa vazdu
nim procepom
irine l0 u kome je ja
ina magnetskog polja H0, a indukcija B 0=0
H0.
U feromagnetiku je jaina magnetskog polja H, a indukcija B=
H=f(H)
H. Prema Omovom zakonu
za magnetska kola, fluks kola na sl. 13a je:

21

PREDAVANJE 9 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

Rm
N
I
0
, gde je:
Rm Rm0

l
reluktansa feromagnetskih delova kola,
f (H )
S

l
Rm0 0 reluktansa vazdu
nog procepa,
0
S0

a S0 efektivna povr
ina preseka vazdu
nog procepa. U samom procepu magnetsko polje pribli
no je
homogeno, a u blizini ivice procepa ono je zbog rasipnog magnetskog fluksa nehomogeno. Zbog toga je efektivna povr
ina preseka vazdu
nog procepa S0 uvek ne
to vea od povr
ine preseka S feromagnetskih delova kola (tj. S0 S), a izraz za Rm0 utoliko je taniji ukoliko je l0 manje u odnosu na
dimenzije popre
nog preseka procepa. Kako je =f(H) 0, to je za razumne vrednosti l, l0, S i S0
reluktansa feromagnetskog dela kola R m obino zanemarljiva u odnosu na Rm0 (tj. Rm Rm0), pa je:
N
I
N
I S0
0
0
.
Rm 0
l0

Iz poslednje relacije vidi se da je veoma vano da se

to jednostavnije obezbedi
to bolja procena efektivne povr
ine vazdu
nog procepa S0. Za magnetska kola konstantne debljine i preseka
naj
e

e kori

enog oblika (kruni, pravougaoni i kvadratni), na sl. 13b i 13c dati su izrazi prema
kojima se odreuje S0, a na sl. 13d i 13e izrazi za izraunavanje S0 u slu
aju kada se debljine feromagnetskih delova kola jako razlikuju.
C

S0

l0

S 0 (
D l0 ) 2 / 4

S 0 ( a l0 )
(b l0 )

D
l0

l0

l
S

(a)

(b)

S0 (
D 2 l0 )2 / 4

S0 (a 2l0 )
(b 2l0 )
a

(c)

l0

l0

(d)

Sl. 13

(e)