besplatni list za kulturu

AVANGRAD
broj 18 - decembar 2014 /januar 2015.

fotografija: Sinia Trifunovi

pogled iz ugla
:

Provokativnost
4

intervju:

Vida Ognjenovi}
8

drama:

~itali{te:

Konrad

Srdi} - DeLilo
- Markes - Zvev
o+

13

Hadersfild
18

psihologija/film

O kulama

filozofija:

Universum
Virtualis
21

od KARATA
26

filmska arhiva:

Jovan Jovanovi}

muzika:

Kinematografija
Tre}eg rajha

Milan Mladeno
vi}
35

29

Recenzije 2014

svojeru~ni putopis:

Berlin

ovde blizu:

Matijas
Hani{

Lepota i svest o njoj

44

Da budemo malo dojsovski pretenciozni i

samozadovoljni: ako bismo brojeve Avangrada
posmatrali kao epizode ovaj broj bi bio sm zavretak
jednog romana poput Uliksa. Svih osamnaest brojeva
moda nije bogato i raznoliko kao Dojsovih osamnaest
epizoda, ali verujem da bismo od tolikog materijala
stvorili jedno, panje vredno delo.
Osamnaesti Avangrad ekskluzivno donosi intervju
sa naom uvenom knjievnicom, dramskom
spisateljicom i rediteljkom Vidom Ognjenovi, potom
stalne rubrike u kojima priamo o prekomernosti i
provokaciji u umetnosti, te piscima Konradu, Srdiu,
DeLilu, Markesu... Zanimljivi su prikazi o drami
Hadersfild itati ili gledati, kao i o temi iz filozofije,
te uvek aktuelnom spoju knjievnosti, psihologije i
filma vienom kroz roman Petra Uspenskog. Znaajan
prostor je dodeljen i filmu (sasvim zaslueno, a
videete i zato), ali i muzici. Najsveija rubrika Esej
se ovog puta bavi lepotom i svesti o njoj, a Ovde blizu
donosi priu o Matijasu Haniu, zaboravljenom slikaru.
Posebno interesantan je putopis o uvek intrigantnom
Berlinu, kao i osvrt na projekat Vudu Tehnotik...
A na na literarni sokak Proesis ste ve odavno
navikli, pa je uvodnik suvian.
I jo neto o broju 18: nalik na monolog Moli Blum?!
Pro(e)sudite sami.
Milan ivkovi

39

42

esej:

(18)

oka
rni s

a
liter

ESIS
PRO49

Urednici: Branko uri i Milan ivkovi; redakcija: Ivan Pani, Brankica uri, Dejan imurda; stalni saradnici: Ivan Despotovi,
Sinia Trifunovi, Mladen urii, ila imurda; saradnici u ovom broju (po redosledu pojavljivanja): Zlatko Pangari, Nemanja Rotar,
Tomica iri, Danijela Repman, Bojan Radoji, Branko Radakovi, Ivan Jasikovi, Nenad uri, Vladimir Petrovi, Adam Ranelovi,
Ivan Bai, Jovana Miti, Jelena Dojinovi, Dejan orevi, Sekule ari, Oliver Miliji, Marko Repac, Duan Vejnovi, Dragana Grbi
Ganoo, ore Grmua, Ana Rodi, Marija Lepojevi (Srbija); Iva Damjanovi, Ines Peruko Rihtar (Hrvatska); Marko Toma, Vladan
ipovac (BiH); Dragia Damjanovi (Crna Gora); tehniko reenje: Branko uri; izdaje: Udruenje ARTiFAKT Sombor; tampa: Print
Azur Sombor; tira: 700.
Rad na naslovnoj stranici: ila imurda (Jedna od nas, akvarel, 2014)
Rad na poslednjoj stranici: Marija Lepojevi (Gradi, kombinovana tehnika)
Priloge primamo na e-mail: avangrad@gmail.com
Sajt: www.avangrad.weebly.com; www.facebook.com/avangrad
CIP -
,
008(05)
AVANGRAD : besplatni list za kulturu / urednici Branko uri i Milan
ivkovi.
- 2009, br. 1 (maj)- .- Sombor : ARTiFAKT, 2009-. - Ilustr. ; 24 cm
ISSN 1821-133X
COBISS.SR-ID 239782407

Ovaj broj
Avangrada
pomogao je
Grad Sombor

pogled iz ugla

AVANGRAD

PREKOMERNOST
Obrazloiti i odobriti provokaciju je izazov upuen umetnosti, a uz pomo provokativnog
dela moe se opipati duh vremena. Ali, pitanje je ta je to provokativno i u kojoj meri je ono
danas dovoljno da ne pree u degutantno ili u banalno i povrno, ak, politiki korektno (taj
problem smo dotakli u prolom broju). Da li je tano zapaanje da ivimo u vremenu kada
nita ne moe da nas iznenadi, naroito kada je re o duhovnom pregalatvu? Ili nada ipak
postoji? Nekoliko naih saradnika, dobro upuenih u svoj zanat, potrudie se da odgovori na
ova pitanja i ujedno pokuati da locira provokativno u svekolikom stvaralatvu.

Provokacija

priredio Branko uri

U savremenoj srpskoj proznoj produkciji nema ni snage a ni volje za provokaciju. Jo je gora

situacija u poeziji gde smo izloeni nepreglednoj kolekciji demokratski nastrojenih lirskih
subjekata. ak je i njihov preovlaujui enski karakter ve apsorbovan i normalizovan.
Veina knjievne produkcije kree se u ustaljenim okvirima. Knjievno delo crpi svoju
posebnost iz posebnosti i originalnosti prie. Vrednost dolazi od vetine umetnika.
Opeprihvaena shvatanja seksualnosti, nacije, religije, umetnosti, itd. nisu dirnuta, ne
dovode se u pitanje. Ono gde dolazi do pomeranja jeste insistiranje na vulgarnom jeziku
ulice ili grupe. Ljudi/likovi ne govore normalno nego su prosti, sirovi, nekorektni, politiki
ostraeni, itd. Meutim, to je tanka ili lana provokacija. Pisac formatizuje te haotine
karaktere u likove i celine, u roman, dok realno ivoti takvih ljudi jedva da prelaze format
kratke prie. Druga karakteristika savremene produkcije jesu istorijski romani. Izgleda da
samo istorijske linosti (gotovi, izgraeni likovi) imaju kapacitet sa kojim moe da se ispria
pria.
Izazivati moemo dvojako. U prvu vrstu spadaju provokacije telom/seksualnou,
religijom, nacijom, tradicijom/istorijom i moralom. U drugu vrstu spadaju provokacije
samom umetnikom praksom/nainom/postupkom/sredstvom.
Pikaso je tako poeo da slika geometrijskim oblicima. Provokativni su performansi Marine
Abramovi, provokativan je bio slobodan stih, provokativan je bio roman toka svesti,
provokativan je bio dadaizam, provokativan je Todoroviev signalizam, kompjuterska/
kombinatorika poezija, provokativna je urbana govorna poezija (slem), provokativno je
gostovanje kosovskih umetnika, provokativno je izvesti predstavu sa glumcima bez odee,
itd., itd.
Pregled prvog i drugog skupa kae da moemo izazivati samo tamo gde postoje norme,
normalnost/obiajnost, tabui.
Lepa ena je provokativna sama po sebi. Manje lepa ena moe da se naminka i obnai,
meutim, kada se lepa ena jo i naminka i izazovno obue tada je to nadrealizam! Mislim
da je taj prelazak u nadrealizam (u SF i sve vrste fantazija) glavna karakteristika svetske
umetnike produkcije. Provokacija (ali i umetnost) gubi svoju otrinu, gubi svoje socijalno
znaenje i postaje puka bujna mata.
Zlatko Pangari

pogled iz ugla

AVANGRAD

Razmisljanja o
knjizevnosti
i provokaciji
v

U eri trudoljubive groznice i materijalnog prestia, eri inovnika i suenog prostora uma,
nema izraene potrebe za asovima posveenim knjievnosti. To je jasan znak da je smrt
velike umetnosti uveliko nastupila. Pisci pokuavaju da skrenu panju na sebe, da upute
svoj vapaj, ali nema eha u pustinji. Knjievnost vie nije nalik sekiri koja treba da razbije
zamrznuto more u nama, ve pre lagani vodvilj za pregaoevu laku no. To se deava svuda:
i knjievnici visokih dometa obeavaju odmor i razonodu, i oni se obraaju umornom, i
oni ga mole za veernje asove pozornosti, strpljenja. Meutim, kapci pospanog inovnika
lagano klize i nita od proitanog ne uspeva da inficira duu. Kome onda ponuditi vrednosti
originalnog, samosvojnog, dubokoumnog umetnikog stvaranja? Kome se obraa pisac
starinskog kova? Stari Grci su u svojim pesnicima i tragiarima videli uitelje odraslih. Pisci
i filozofi su svojim linim primerom potvrivali teorijske stavove koje su javno iznosili.
Danas je pozicija pisca u drutvenom smislu obesmiljena. Oni ne slue za ugled, ve za
pozornicu. Oni nisu vie apologeti trajnog ve komercijalni zabavljai svetine.
Nikada nisam pokuavao da budem zanimljiv, zabavan s namerom, nikada pisac bestselera.
Mi koji stvaramo, moramo imati na umu injenicu da je umetnost boanska igra. Boanska
jer smo poastvovani talentom stvaranja novih svetova, dimenzija. Igra jer je to u sutini
samo privid. Ako toga nismo svesni, ako itaocu poelimo da saoptimo neto vie, monije
od okvira jednog romana, zapadamo u smenu situaciju i umesto snane predstave imamo
smenu melodramu.
id je smatrao da celokupan eklekticizam modernog stvaralatva predstavlja znak
odumiranja ideja, istroenost, zamorenost i nestanak originalnosti. Nema vie potrebe za
neponovljivim artizmom. Prvo industrijalizacija, potom digitalizacija sveta, uinile su da u
ljudima zamre osobeni oseaj za prepoznavanje i potovanje autentine umetnike kreacije.
Ili kako to mudro zapaa Bela Hamva: Razina ivota odjednom se srozala. Nasuprot svim
sudovima o veliini poeli smo da ivimo ivotom sve nieg reda. (...) Srozavanje razine
ivota je upravo to: nigde ne biti. Objavljivati humane, socijalne i nacionalne principe,
a u meuvremenu se baviti utajom proneverenih dravnih imovinskih predmeta. (...) To
se nazvalo praksom i realitetom ivota. Takav ovek je nazivan pametnim. A genije je u
opoziciji stezao pesnicu od srdbe.
Ipak, ne treba klonuti duhom. To nije uinio ni jedan od najveih francuskih pisaca svih
vremena Gistav Flober. Ovaj usamljeni perfekcionista preporuivao je gospoici Leroaje
de antpi, staroj devojci to je izgubila veru, lek kako bi ublaila tugu i nelagodu u svetu
blagonaklonih blinjih, a to je bila vrhunska knjievnost.
Pisao joj je: itajte velike pisce, trudite se da uhvatite njihov nain miljenja, da se
pribliite njihovoj dui, i iz tog izuavanja izii ete tako zaneseni da e vas to uiniti
srenom. Biete kao Mojsije kad je silazio sa Sinajske gore. Imao je zrake oko glave, jer je
posmatrao Boga.
Nemanja Rotar

pogled iz ugla

AVANGRAD
I

Izandale kontroverze

Prije otprilike godinu dana u Hrvatskom narodnom kazalitu u Zagrebu gledao sam Mikelanela
u reiji Tomaa Pandura. Na samom poetku predstave glavni glumac, Livio Badurina, skida
odjeu i izvaljuje kitu. Iza mojih lea zauo se unisoni izraz oka: Isuseee!!! Te su gospoe, koje
izgovaraju zdravomarije kad vide muki spolni organ, bile obuene u bunde i djelovale su kao da
imaju godinju pretplatu ne samo na kazalite ve i za operu i balet, ali, eto, jo uvijek im je tabu
i provokacija kad vide muko spolovilo na teatarskoj sceni. Kod nas, na ovim prostorima, oito je
jo uvijek provokativna muka golotinja, na ensku smo se navikli, to nam je normalno iz razloga
koji su elaborirani, ali oito nedovoljno shvaeni. Uglavnom, stvar je u tome da su razliite
stvari provokativne u razliitim kulturama, ili nekulturama, ima i toga, jelte. Toliko mogu rei o
tome. Nailazi na razne reakcije. Ljudi se kod nas klibere kad netko u javnosti izgovori psovku,
pocrvene kao djevojice i hihou se dlanom poklopivi usta. Negdje drugo ljudi manje ili vie
mirno gledaju izvedbe brut arta. Ovdje je moda najprovokativnije baviti se nekim politikim
temama na kontroverzan nain. Makar ljudi ne kue ni kad im otvoreno kae da su retardirani.
Svako djelo mora imati tendenciju da izazove nekakve reakcije kod publike ili itatelja. Postupci
mogu biti potpuno razliiti. Netko eli nasmijati ljude, netko ih eli rasplakati, netko ih eli
naljutiti, okirati, isprovocirati. Ali, iskreno, ja nisam u stanju navesti neka posebno provokativna
djela, jer me teko to istinski okiralo u posljednje vrijeme.
Marko Toma

O provokativnosti
kao umetnickom st
avu
v

Provokativnost doivljavam kao vid potkopavanja uukanog temelja mimezisa, otisak

neijeg krampa u glibavom pastelu stvarnosti. Provokativnost moe biti i samo sezonski imid
umetnosti, krojen po meri pocepanog veristikog lica, sve zarad pornografskog raskopavanja
mentaliteta svakodnevice. esto, ukoliko provokativnost kao lini stav ne preraste u ozbiljniju,
epistemoloku igru dubljeg razotkrivanja anatomije stvarnosti, postaje samo pomodni gest lien
istinske subverzivnosti. U vrednosnoj perspektivi ovakvi kritiki glasovi prilino su neujednaeni,
neretko lieni umetnikog znaenja.
I tu dolazimo na osnovno pitanje: ta je provokativnost na iroj vrednosnoj skali umetnosti?
Po mom miljenju, nema prave subverzivnosti bez ozbiljnog stvaralakog istraivanja.
Provokativnost nije samo pitanje pukog izbora tema, drugim reima, autor nije subverzivan samo
onda kad zalazi u polje demistifikovanja politiko-ideolokih dogmi ili onda kada, to je jo ei
sluaj danas, posebno kod mlaih, a i kod nekih samoproklamovano subverzivnih autora, stilske
registre banalizuje nefunkcionalnim psovakim manirizmom.
Provokativnost, kako je ja razumem, kao viegodinji autor u domenu neega to bih u
slobodnijem smislu nazvao angaovanom poezijom, nastaje kao spoj kritikog intelekta s jedne
strane, utemeljenog na stvaralakom individualizmu koji tei dijalogu sa tekuim mimezisom, te
kreativne lucidnosti i matovitosti u izboru tema i umetnikih postupaka, s druge strane, kojima
se krajnji ishod spisateljskog angaovanja, ipak, svesno podupire postojanijom umetnikom
vrednou. U suprotnom, plaim se da je puka provokativnost bez ikakve promiljenosti i
kreativne posebnosti, samo pucanj u prazno, ili tek obina generacijska poza u depou polovnih,
votanih figura nae knjievne savremenosti.
Tomica iri
6

AVANGRAD

Povrsnost
v

pogled iz ugla

Najee, prva asocijacija na re provokacija je obino nekakva klieirana hard kor provokacija koja
je uglavnom sama sebi cilj. Dakle primitivizam: pojavne stvari poput grudi i usana bizarnih veliina,
statua Isusa od okolade kojoj je namenjeno da bude pojedena (a pri tome je najvea panja usmerena na
to kome e dopasti intimni delovi), odea na golom telu od sirovog mesa, lani homoseksualizam, crno
utilo (ili uto crnilo) i pikanterije iz neijeg privatnog ivota
U dananje vreme hiperinfomativnosti zatrpani smo provokativnim sadrajima i senzacionalizmom do
te mere da smo postali inferiorni prema njima. Razvio se jedan obrnuto proporcionalni odnos to je
provokacije vie, odgovora na nju je sve manje. Toliko otrimo seivo da smo ga otupeli.
Iznuena, nerafinisana, jeftina provokativnost nije i ne bi smela da bude ona alatka kojom barata
umetnost. Umetnika provokacija ponekad moe da koketira sa komercijalizacijom, ali samo ukoliko to
nije bila njena izvorna svrha. Njena uloga je pre svega razbuivanje, pokretanje iz letargije, osnaivanje
interaktivnosti umetnikog dela i njegovog primaoca, povod za samopreispitivanje i zato se ona po svojoj
prirodi nalazi u mnogo dubljim slojevima samog dela, ne u njegovoj pojavnosti. Dakle, provokativna je
sirova, nepatvorena istina, podsticanje da sagledamo, priznamo i uoimo ono na ta nismo bili spremni.
Okretanje poleine onog to je najee izdignuto na pijedastal nedodirljivosti. Ona mora da ide dalje od
intuitivnog buenja emocija. Mora buditi um. Ali, nije dovoljno samo nekoga probuditi. Jo je vanije
uticati korak dalje nakon tog buenja. Provokacija mora biti etnja iji je cilj da razgazimo uske vidike. I,
ne manje vano, pri tome ne sme da poniava oveka u njegovoj estoj banalnosti, ve da iz isprovociranih
samopriznanja i samoosvetljavanja proistekne uzviavanje njegove ovenosti.
Verujem da jo uvek postoje odnegovani kritiki umovi koji imaju istanane senzore za podstrek na
kritiko promiljanje i kvalitetnu umetniku provokaciju.
Dela koja bih definisala kao provokativna su prepoznatljiva: Stranac od Kamija, ivotinjska farma
i 1984. od Orvela, Kafkin Proces, Markesova pria Sreno leto gospoice Forbs, Prie o gospodinu
Kojneru od Brehta
Kola slikara Dragana Neia iz ciklusa Ko lai ljubavi.

Danijela Repman

Podloznost interpretacijama
v

Moe li se i danas provokacija smatrati sredstvom izraavanja stavova i propitivanja drutvenih odnosa,
tabua i predrasuda ili je postala svrhom sama sebi? Drutvo je manje-vie liberalizirano, sve je vieno tako
da je sve tee isprovocirati neku temu, a da ima smisla. Provokacija je iz underground-a, kontrakulture
postala mainstream, marketinki alat, a sve je manje poligon za pokretanje drutvenih promjena.
Povijesno gledano, postoje teme koju su vjeno provokativne kao to su ljudska tjelesnost, to jest
nagost, vjerske dogme, nasilje, seksualnost. Provokacija je stoljeima inherentna u umjetnosti, no kako
stvari stoje danas?
U umjetnosti sve moe biti motiv, od golog ljudskog tijela do konzerve juhe, no to je to to ga ini
umjetnou? To je vrlo teko rei. Prije nekoliko godina za velik iznos na aukciji je prodano Manzonijevo
umjetniko djelo Merda d'Artista (Artist's shit) ili Umjetnikovo govno to je ponovo potaknulo rasprave
o tome to se sve u suvremenom svijetu moe plasirati kao umjetnost. Je li umjetnost kad glumac na
sceni sam sebi puta krv, je li umjetnost kad Hamlet puca iz pitolja ili pisoar okrenut naopako ili je to
smiljena provokacija, strategija oka kojom se gladi vlastiti ego, pokuava ostvariti materijalna dobit ili
15 minuta slave?
Nalijepiti na konzervu naljepnicu Merda d'artista ne iziskuje nikakvo slikarsko umijee, no sigurno
zahtijeva odreenu likovnu artikulaciju i esteticizam te predstavlja svojevrstan iskaz, odnosno koncept
koji u ovom sluaju nadvladava formu. to je Manzoni htio rei podlono je interpretacijama neki
mogu shvatiti da se htio narugati publici, neki mogu shvatiti da svoje umjetniko djelo smatra govnom na
simbolikoj razini. U svakom sluaju, svrha je postignuta, publika isprovocirana.
U dananjem konzumeristikom vremenu teko je pronai vrijedne primjere provokacije u umjetnosti.
Mnogo ei su povrni primjeri poput onog otisnute Bogorodice na Severininim sisama.
Iva Damjanovi

intervju

AVANGRAD

Poevi od drame ,,Maj nejm iz Mitar, pa sve

do danas, kroz dramski svet Vide Ognjenovi
tumaraju iseljenici, u veitoj potrazi za novim
(ivotom, identitetom, svetom, mestom prebivalita,
za novom ansom). U tim je ljudima kako sama
kae prepoznala jednu posebnu naciju, jednu
zajednicu kojoj se uvek iznova vraala piui svoje
drame. Ta zaokupljenost beguncima viestruko
je zanimljiva, pa je sa njom zapoeo razgovor sa
istaknutom srpskom knjievnicom, a nastavio se
priseanjem na podvige koje je uinila u svojoj
drugoj, rediteljskoj profesiji. Stoga se, nakon prie
o emigrantima, zadravamo u Srpskom narodnom
pozoritu, a potom pravimo kratak izlet u
prolost, i preturamo po potisnutim
uspomenama i seanjima. Na tom se
izletu priseamo velikih glumakih
imena, razgovaramo o drutvenoj
ulozi pozorita, a postajemo i
svedoci onih pria kojima nije bilo
sueno da ostanu preutane

Pozori{te umire uspravno,

ali neumitno
Autorka ste nekoliko drama koje
bismo, uslovno reeno, mogli oznaiti
kao emigrantske nevolje, budui
da je njihova osnovna tema sudbina i
ivot iseljenika. Toj temi prilazili ste iz
razliitih uglova, sagledavajui je uvek u
drugaijem kontekstu, pa se pitam otkud
ta preokupacija emigrantskim svetom?
To je jedna od onih venih tema, kao rat,
kao ljubav, kao izdaja Istorija oveanstva
je u sutini istorija pomeranja pojedinaca,
grupa, naroda, vojnih konvoja, osvajakih
armada, begunaca, trgovaca, istraivaa,
avanturista, varalica, dobitnika, gubitnika
unaokolo po planeti. Razlozi su za ta
menjanja mesta razliiti, kao i prevaljene
daljine, iskustva i svedoenja o njemu. Ta
kruenja zemljom nikad nisu prestala, s tim

to su danas usavrena do zaista fantastinih

razmera.
Uzmimo samo vrtoglavu brzinu stizanja
do najudaljenijih taaka na zemaljskom
aru. to se nekad savladavalo mesecima, uz
ogromne rizike, danas se prevaljuje za dan i
to uz veliku sigurnost. Zatim obim i efikasna
dosegljivost informacija o mestu kud smo se
uputili. Sve to danas ini da moemo da se
oseamo kao na poznatom terenu, gde god
se nali, jer i o tom delu sveta imamo opirne
podatke i to na dohvat ruke.
Ali zar poslovica ipak ne glasi: Ko se seli,
taj se ne veseli?
Da, da, paradoksalna je injenica da nita
od toga nije ponitilo duboko oseanje neke
instinktivne teskobe, straha i zebnje od

AVANGRAD

promene, ak i kad je to paljivo izabran

potez, a kamoli kad je pitanje prisile.
Ta nesnaenost i strepnja od novog se
tvrdokorno odrala do danas, sve od vremena
kad je svako izmetanje iz prebivalita
predstavljalo mistinu promenu, pa makar to
bio samo silazak s planine u njeno podnoje,
ili obrnuto, uspon odozdo nagore. Danas sve
to jeste jednostavnije, ali unutranji nemir
zbog neizvesnosti nije pobeen lakoom
premetanja po planeti.
I Vas zanimaju ta udna oseanja straha
pred tuinom koja ostaju bez obzira na
to to su brzom komunikacijom daljine
postale relativan pojam?
Tano, ta oseanja podeljenosti, trenuci
kad je ovek ni kod kue ni od kue, kad
je sam sebi jedina kua, kad enju za
novim i mogue boljim preplavljuje nita
manja enja za ostavljenim i naputenim
okolnostima koje jesu bile pune tekoa,
ali smo bili iznali nain savladavanja...
Te paradoksalne suprotnosti su polje mog
knjievnog ispitivanja.
Zar nije jedno iskonsko ljudsko oseanje,
kojem bezmalo svaki ovek podlee, vredno
svakovrsnog istraivanja. Mene privlai i
zato to ono u sutini izmie imenovanju, jer
je istovremeno i lirsko i epsko, individualno
i kolektivno, potmulo bolno i vidno
agresivno. Poinje kao elan, kao odgovor na
zov daljine, ili kao bekstvo od opasnosti u
spasonosna reenja, ali se ubrzo pretvara u
nostalgina prizivanja i ulepavanja svega
od ega smo otili.
U nae vreme je re o jednoj vrsti
endemskog irenja tog emocionalnog oka.
Re je o milionskim brojevima dislociranih
ljudi, iseljenika, izbeglica, azilanata,
modernih nomada, koji legalno, ili ilegalno
krue svetom. Nekad privremeno nekad
trajno asimilovani, nekad bez ikakve nade
na takvu mogunost, nekad ive pod svojim,

intervju

a nekad pod izmiljenim imenom, u svom, ili

tuem identitetu, ali retko, ili nikad potpuno
prilagoeni. Iseljenici su posebna nacija
koja automatski asimiluje sve narodnosti
sveta bez obzira na rasu, pol, uzrast i verske
pripadnosti. Oni su dramski likovi mojih
drama.
Junaci drame Maj nejm iz Mitar
pozicionirani su u granini prostor
na kom se neprestano sukobljavaju
zaviaj i tuina. Samim tim, naglaava se
i uvek prisutni strah od nepoznatog, koji
ponajvie proistie iz neznanja abetnog
jezika koji je neophodan da bi se
ostvarila komunikacija u tuem svetu. Sa
kojim bi se preprekama i strahovima Vai
junaci suoili ako bi danas poli na dalek
put na kome velika tuga bije od tuine?
Kao to sam rekla, ta tuina, ili nigdina,
da posudim izraz Svetlane VelmarJankovi, budi strepnju svoje vrste, prema
svedoanstvima sudei, vrlo slinu u svim
vremenima. Naravno, ona se suspree na
razne naine, ali onaj osnovni impuls straha
od promene fundamentalnih okolnosti
ostaje. Danas bi grupu iseljenika iz istog
mesta, meu kojima je samo jedan pismen,
morile iste brige kao i moje junake od pre
sto godina. Odjednom bi iskrsla pitanja Ko
smo, odakle smo i kuda idemo, koja dotle
nisu sebi postavljali, jer su ta saznanja
nasleivali, a da toga nisu ni bili svesni. U
trenutku iseljavanja samo na maternjem
jeziku su u stanju da postave, da razumeju
i odgovore na ta pitanja. Dakle stenjeni su
i prinueni da se dre zajedno, jer e im ta
mala grupa ubudue biti obris porekla, bia
i odranja. Udaljeni od poznatog podneblja,
bez mogunosti sporazumevanja, u vlasti
straha i loih pretpostavki, ostaje im samo da
sanjaju o lepoti svoga zaviaja bez obzira na
sve njegove nedostatke.

intervju

ini se da je problem identiteta neto

to povezuje veinu junaka koji u Vaem
dramskom svetu ostaju zarobljeni
izmeu svog i tueg prostora. Taj se
identitet najee uspostavlja i naruava u
jeziku, i gotovo da se ne moe odvojiti od
njega. Stiete li utisak da i sami gubimo
identitet sa gubljenjem svesti o znaaju
maternjeg jezika?
Jezik kojim govorimo od poetka svesne
komunikacije nas, naravno, uveliko odreuje.
Jeste vaan deo naeg identiteta, naroito
ako smo na njemu nauili najvei deo svoga
znanja i taj upotrebom usvojeni i razueni
korpus rei nam slui za sporazumevanje
na najdubljem i najirem nivou. Naravno,
mislim na kodirane jezike, a ne na nareja i
lokalne govorne aberacije koje su posledica
analfabetizma i bitno suavaju opseg i kvalitet
sporazumevanja. Te govorne navike, koje su
se u bolja vremena ispravljale u koli, danas
slue i za politiku manipulaciju upravo
tim famoznim identitetom, kao da identitet
amnestira sve nedostatke i nevaljalstva, pa
i jezike greke i odstupanja od pravila. I
onda se vri nasilje nad jezikom u politike
svrhe, kao da lingvistika, ta prethodnica svih
nauka, jo nije izmiljena.
Isto imamo pojavu takozvanog globi
govora, to znai kalemljenje engleskih rei
na sve jezike matrice. Jezika polivalencija
se, meutim, ne postie gomilanjem tuica,
ve se, naprotiv, takvim nauurenim
hibridima naruava izraajnost sopstvenog
renikog bogatstva, pa, ako hoete, i
naruava identitet.
Jednom prilikom ste rekli kako u svojim
javnim nastupima i dramama prozivate
drutvo i dravu koja se tako lako odrie
mladih ljudi, koji svoju sreu najee
trae na Zapadu, u nekom boljem
svetu. Generacija mladih je, iz godine

u godinu, sve brojnija u redovima ispred

stranih ambasada. Postoji li ovde neka
bolja budunost za nas?
Da, ogorena sam ravnodunou drave
prema injenici da mladi akademci odavde
bee glavom bez obzira. A poto je egzodus
akademske mladei previe vidljiv da bi se
prikrivao politikim dosetkama, zasipaju nas
nekim sofizmima i nabudenim obeanjima
koja deluju kao amanske formule za
sastavljanje znakova karme.
I na vae pitanje da li za mlade ovde
postoji neka bolja budunost, trebalo bi
da kao univerzitetski profesor odgovorim
nekim politikim analgetikom za umirenje u
vidu poziva na strpljenje i primera odricanja.
Verujem da bi mi moji studenti zamerili
na takvoj retorici. Zato vam kaem da kod
nas prirodni evolucioni proces drutvenog
razvoja slabo uspeva. Zariba na korupcionim
leeim policajcima, lajfuje na narcizmu
i rigidnosti vlasti, zaustavi se kod svake
zakonske odredbe nenaviknut na pravnu
dravu.
Prema tome, ta da vam kaem, ovde se
svaka promena na bolje mora izvojevati
nepristajanjem na obmane, pobunom
protiv nebrige, pritiskom, podseanjem na
obeanja, pozivanjem na odgovornost za
neizvrenje. Ne dajte se, ja sam na vaoj
strani.
U drami Ostavite poruku (ili
Begunci), koju ste nedavno postavili
na scenu Srpskog narodnog pozorita,
ponovo se vraate temi emigracije. Ideju
ste kako kaete pronali u jednom
poglavlju knjige U starini ime mu bee
Hemus Borislava iovakog, koje ste
itali izdvojeno, kao pripovetku pod
naslovom koji e kasnije poneti i drama.
iovaki pie u formi poruka koje su
snimljene na telefonskoj sekretarici, pa me

intervju

zanima da li Vas je upravo forma teksta

podstakla da jo jednom progovorite
o emigrantima, i zato ste se odluili da
dramu postavite ba na scenu SNP-a?
Da, te poruke su mi se uinile kao odline
dramske replike, trebalo je samo napisati
dramu koja e se odvijati kao posledica
onoga to se u porukama nagovetavalo
i pripremalo, a to je bekstvo iz zemlje od
vojne mobilizacije.
U Novom Sadu sam postavila tu dramu
zato to tekst Borislava iovakog skoro
dokumentarno prikazuje jedno burno vreme
ba tu, u tom gradu. Dakle, smatrala sam,
nema boljeg mesta za praizvedbu. I, sudei
po odzivu publike i sauesnikom praenju
nae predstave, nisam izgleda pogreila.
Usled nesrenih okolnosti u kojima
se zatekla srpska kultura, pozorita su
dovedena na ivicu egzistencije. Koliko je
danas teko realizovati velike dramske
projekte poput Mefista, Seoba ili
predstave Je li bilo kneeve veere?
Slaete li se da je produkcija naih
pozorita zapravo mnogo bolja od njihove
nezavidne finansijske situacije?
Slaem se i upravo bi tako glasio moj
odgovor da ga niste u pitanju tako lepo
formulisali.
Naa
su
pozorita bolja no to
na drutveni trenutak
zasluuje, a to je zato to
nae drutvo ne shvata
da je kultura osnovno
merilo njegovog stvarnog
napretka.
Pozorita,
biblioteke,
izdavatvo,
muzike
i
muzejske
ustanove danas kod nas
opstaju uprkos tome to
vlast za kulturom ima tako
rudimentisanu potrebu.

Meutim, ako se pozorite, kao mesto stalne

aktivnosti, bori samo za svoj puki opstanak,
onda stoji u mestu, atrofira, gubi snagu na
nominalno, a ne sutinsko odranje. Nema
mogunosti ni za pravi radni zamah, ni za
umetniki rezultat. Drugim reima, pozorite
umire uspravno, ali neumitno. E, to ubijanje
pozorita ide na savest nadlenih, ali tamo je
izgleda teko probiti zatitini omot.
Za glumaki ansambl Srpskog narodnog
pozorita kaete da je odlian i da se sa
njim sporazumevate na pravi nain. ta
Vas jo, osim prvoklasnog osoblja, vezuje
za ovu pozorinu instituciju? Kakva su
Vaa seanja na SNP iz prolog vremena?
Da, smatram da je ansambl odlian, puno
mladih glumaca ornih i sposobnih i za najtee
moderne pozorine poduhvate. Podrani su
od grupe iskusnijih, umetniki ostvarenih
kolega. Nije sluajno da se ovom ansamblu
redovno vraa takav reditelj kakav je Tomi
Janei da sa njima organizuje radionice i
zanimljive glumake treninge. Osim toga,
mislim da upravnik Milosavljevi i direktor
Drame Boris Isakovi znalaki vode kuu,
to se vidi po tome da nema znaajnijeg
gostovanja gde SNP ne briljira, i festivala na
kojem umetnici ne dobijaju nagrade.

Vida Ognjenovi i deo glumake ekipe koja je

realizovala pozorinu predstavu Seobe u SNP-u

intervju

Iz ranijih godina seam se odlinih

Mijaevih, Egonovih, Majerinih predstava,
da pomenem samo neke reditelje. Divnih
glumaca, alaje, Milice Radakovi,
ora Jelisia, Jelice Bjeli, Hajtla, Baje
Gardinovakog, a od ivih Mire Banjac
i njenih bravura. ta da kaem, bilo je
raznih perioda, ali nita od toga nije bilo
uzalud.
Kao dramska spisateljica i rediteljka
u isto vreme, dobar deo ivota podredili
ste pozorinoj sceni, pa ste na njoj,
osim izvanrednih postavki, izgradili i
velika prijateljstva. Poznato mi je da
nerado govorite o uspomenama na
one koji su nas zauvek napustili, ali
se uvek sa divljenjem setim reenice
koju ste izrekli u jednom seanju na
Oliveru Markovi, rekavi da je to
glumica koja je bila sama ansambl. Da
li biste podelili sa nama neku anegdotu
koje se rado prisetite kada se spomene
Oliverino ime?
Radili smo dramu Gospoa Olga
Milutina Bojia. Ona je igrala naslovnu
ulogu, a Vasa Panteli advokata, njenog
nekadanjeg ljubavnika s kojim ona tajno
ima sina kojeg je igrao Miki Manojlovi.
Poto dolazi do ozbiljnog zapleta, Olivera i
Vasa imaju nekoliko dramatinih scena, no
Vasa nikako da se upusti u pravu temperaturu
scene, dri glas na niskoj lagi, jedva se uje.
Olivera odjednom zaustavi probu i, kao da
se priseti neke vane injenice, kae: Zna,
Vaso, da bismo bili uverljiviji, ti i Miki
morate da liite, inae e svi misliti da je u
pitanju neka Olgina smicalica, pa e sve ovo
biti komedija, a ne ono to stvarno jeste
napeta drama. Pa kako misli da to izvedemo
mi, to treba minka da postigne, zabrinuo se
Vasa. Nee, kae Olivera, posluaj ti kako
Miki govori glasno, muiavo i angrizavo,
sve to mora da je nasledio od oca, zna. Pa

12

AVANGRAD

pusti malo glas, ovee, nemoj da govori

kao kaluer koji ita molitvu u sebi. Svi smo
se nasmejali, a Vasa je shvatio ta treba.

Vida Ognjenovi i Olivera Markovi

na probi pozorine predstave Kad su cvetale tikve

U knjievnosti je nepisano pravilo

da svaki pisac ima svog kritiara, a
svaki kritiar svog pisca. To se neretko
primeuje i u pozorinoj umetnosti.
Za koga biste rekli da je Va glumac, ili
jednostavnije ko su Vai glumci?
Ima ih mnogo, a toliko ih je koji nisu
vie ivi. Retko sam zavravala probe
sa glumcima, a da ne poelim da se to
pre ponovo naemo na nekom komadu.
Za neke od njih sam pisala komade, za
neke uloge, za neke monologe (izmeu
ostalih za Petra Kralja, Predraga Ejdusa,
Igora orevia, uriju Cveti, Vojina
etkovia, Cecu Bojkovi, Irfana Mensura,
Svetozara Cvetkovia, Oliveru Markovi,
arka Lauevia, Stevana alajia, Baju
Gardinovakog, Miu Janketia, Josifa
Tatia) Meutim, ima jedan vulkanski
ekspresivan glumac, Sergej Trifunovi, eto,
on je moj glumac iako nisam sa njim radila
predstavu.
razgovarao Mladen urii

AVANGRAD

italite

Pri~a o jednom od nas:

D`ozef Konrad

Tek kada kradljivca zamislimo kao

potenog oveka, tek tada pria postaje
zanimljiva, rei su Konrada o glavnom
junaku jednog od svojih remek dela
Nostromu. Grenici koje treba razumeti jesu
u centru panje Konradovog spisateljskog
genija. Ovim postaje jasno da Konradovi
junaci oliavaju svu kompleksnost modernog
oveka grenika i sveca koji uvek stoji pred
nekakvom ivotnom graninom situacijom
koja ga neumitno tera da sm otkrije
elementarije svoga bia. Dakako, ovaj pisac
i tada ostaje tih, nemo promatrajui koje su
granice spoznaje ovekovog bia.
Dozef
Konrad
(Joseph
Conrad,
1857-1924) predstavlja pionira perioda
modernizma u engleskoj knjievnosti.
Mnogo toga ini ovog pisca jedinstvenom
pojavom u svetskoj knjievnosti. Roen je
kao Jozef Teodor Konrad Korzeniovski u
poljskoj Ukrajini, nedaleko od Berdieva,
u uglednoj porodici poljskih revolucionara
boraca protiv ruske vlasti. Vrlo brzo
naputa svoju domovinu, to mu ona
kasnije nikad nee oprostiti, smatrajui da
bi mladi intelektualci trebalo da, pre svega,
doprinesu borbi za nacionalnu stvar i to pre
zadovoljenja bilo kakvih linih ambicija.
Prvo se obreo u francuskoj mornarici, da bi
se konano prikljuio engleskoj trgovakoj
mornarici u svojim dvadesetim godinama.
Zanimljivo je da je tek tada nauio engleski
jezik, nakon maternjeg poljskog i francuskog
jezika kojima je do kraja ivota bolje vladao,
ali je na engleskom napisao sva svoja dela
od kojih neka danas predstavljaju vrhunce
knjievne umetnosti. U pomorskom svetu je
napredovao do kapetana broda, i ubrzo, nakon

veih zdravstvenih problema, nastavlja da

putuje, ali od tada samo u svojim romanima.
Visoko je cenio pomorske vrline i nastojao
da ih potuje tokom celog ivota. Njegovo
iskustvo na moru pokazalo se kasnije kao
neprocenjivo jer je na maestralan nain u
svojim delima prikazivao motive koje je
do detalja poznavao. No, treba naglasiti da
su pomorski okvir i egzotine destinacije
u njegovim romanima samo odgovarajua
okruenja za tematiku koja je univerzalnog i
egzistencijalnog karaktera, prepuna simbola
i pitanja na koje italac pokuava da pronae
nekakav smisleni odgovor.
Romanom Almajerova ludost (Almayers
Folly, 1895) Konrad zapoinje to dugo
literarno putovanje, sve do sredita
ovekovog unutranjeg sveta. U tom, kao
i u narednom delu Izgnanik sa ostrva (An
Outcast of the Islands, 1897), on tek daje
jedva primetne naznake budueg velikog
pisca i to kroz egzotino okruenje i glavne
junake budue grenike koje bi trebalo
razumeti. Nakon Crnca sa Narcisa (The
Nigger of the Narcissus, 1897) u kome
poinje da razvija svoju prepoznatljivu
narativnu tehniku, Konrad objavljuje
istinske literarne vrhunce Srce tame (Heart
of Darkness, 1899), Lorda Dima (Lord Jim,
1900) i Nostroma (Nostromo, 1904). U sva tri
pomenuta romana Konrad dovodi do krajnjih
granica svoje spisateljske sposobnosti
ulaui floberovski napor u nastanak
svake reenice, te kroz tretiranje tematike,
naratora i naracije, neprekidno primorava
itaoca da bude aktivni uesnik prie neko
ko ima svoj integritet i jedinstveni ugao
posmatranja. Tako nas Konradov omiljeni

13

italite

narator arls Marlo vodi do Kerca u srce tame

afrikog kontinenta, ali i civilizovanog
ljudskog bia koje se razloilo na svoje
elementarije. Upoznavanje srca tame ljudske
jedinke i itave nae civilizacije Kerc kratko
saima u dvaput ponovljenu istu re uas,
uas. Grejam Grin na jednostavan nain
opisuje ovo mesto: Ovde moete izmeriti
koliko civilizacija zaista vredi. Tako bi naa
potencijalna identifikacija s Kercom mogla
da dovede do potpune samospoznaje koja
nam se, uzgred reeno, ne bi nikako dopala.
Tako je i Dim stalno jedan od nas, neko
ko je otkrio u jednoj graninoj situaciji svoje
bie, te je time u sutinskoj prednosti nad
svima nama koji ostajemo u hamletovskoj
dilemi da li bismo skoili sa Patne ili ne
ukoliko bismo se nali u Dimovoj situaciji.
Pitanje identifikacije itaoca s glavnim
likom je sutinsko u ovom romanu. Nakon
itanja, mnogobrojna pitanja se nameu, a
vrlo malo se daje jasnih odgovora. Moe li
se posle moralnog pada ponovo uspraviti i
vratiti u ljudske visine, ostaje Konradovo
veno zavetanje svojim itaocima. Lord
Dim je delo koje nas neumitno progoni,
navodei nas na pomisao da je svako bar
jednom u ivotu skoio s neke Patne (brod
sa koga je Dim skoio ostavivi uspavane
hodoasnike na njemu). Za pisca je to njegova
domovina Poljska. Za Nostroma
je to materijalni progres i srebro
koji ga polako vode u neizbenu
smrt. Ponovo imamo grenika
koga valja razumeti jer radi
stvari koje bi moda u njegovoj
situaciji i sm italac uradio...
Ko bi mogao rei za samog
sebe da bi bilo suprotno?!
Vieslojnost i kompleksnost
radnje Nostroma samo ine ova
pitanja jo teim. Utisak je kao
da nas Konrad u ova tri dela
dri ispred tri razliite slike koje
vape za naim individualnim
impresijama i odgovorima.

14

AVANGRAD
Nakon ovih romana, Konrad pie i nekoliko
neto slabijih dela poput Tajnog agenta (The
Secret Agent, 1907) i Oima Zapada (Under
Western Eyes, 1911), u kojima pisac menja
pomorsko okruenje za moderni velegrad u
koji smeta glavnu radnju romana. Tu stvara
poprilino vete zaplete i opet postavlja
pregrt pitanja pred modernog oveka.
Pisac ipak najvie uspeva u okruenju koje
najbolje poznaje na moru i u egzotinim
krajevima on stvara jedinstveni literarni svet
u koji mali broj ljudi uspeva da ue na pravi
nain, verovatno podsvesno strahujui od
tih razornih, konradovskih samospoznajnih
susreta.
Dozef Konrad je napisao jo nekoliko
kraih, manje znaajnih dela tokom svog
ivota, ali on danas, zahvaljujui Kercu,
Dimu i Nostromu, predstavlja istinskog
inovatora, pisca egzistencijalnih raskra
na koja usmerava svoje itaoce. Tvorac
jedinstvene knjievne rei i izraza, veiti
stranac u svetskoj knjievnosti, i danas ostaje
za mnoge nedokuiv postavljajui pitanja
ija aktuelnost ne prolazi. Zbog toga ostaje
interesantan i dananjim itaocima koji su
okrenuti sutinskim ljudskim pitanjima i
promiljanjima o njima.
Milan ivkovi

Dozef Konrad

italite

AVANGRAD

Pozdravi iz podzemlja
Sran Srdi
Zapisi iz itanja
4.
Kulturni centar Novog Sada, 201

U intervjuima i razgovorima sa ovim proznim

piscem najee postavljeno pitanje je ono o
njegovoj omiljenoj literaturi. ta sve ita i slua
ovek koji toliko predano pie o itanju i muzici,
iji su tekstovi mape citata i parafraza, implicitni i
eksplicitni kodvi za drugaija tumaenja poznatih i
manje poznatih knjiga i kompozicija. Naslov Zapisi
iz itanja upuuje na poznato delo Dostojevskog,
ne bez razloga: kao i pripoveda u knjizi ruskog pisca, i Srdi je ovek podzemlja, no, za
razliku od literarnog pandana, ivi pisac je pre svega ovek koji oprezno tumara tekstom i
njegovim tajnim prolazima, neko ko o tim prolazima detaljno i iscrpno govori. I ne samo
to. Srdi nije dogmatski tuma, on ne stavlja taku na svoje zakljuke i vienja, njegovi
tekstovi u Zapisima (ba kao i u drugoj prozi) dijaloki su, oni pozivaju na dalje razgovore,
drugaija tumaenja. Tako se moe rei da je ovaj pisac tvorac teksta koji se da rastumaiti
samo prilikom procesa nazvanog prostorno itanje, a to je ono koje podrazumeva otvorenost
itaoca da se kroz napisano kree u mnogim (beskrajnim) smerovima, a ne samo prema
kraju, uobiajenoj katarzi ija sveina zna brzo da izlapi. Srdi, dakle, ume uspeno da
multiplicira katarzu, da je sa svakim novim itanjem ponovo, na raznim mestima u knjizi, u
istoj, u manjoj ili u veoj meri, doivimo.
Pored navedenog, ova je knjiga i preporuka za itanje, to je mikroskopska analiza zlatnih
dela iz svetske literature: kritika koja se nadovezuje na kritiku, itanje koje se oslanja na
itanje, poznata Srdieva preciznost, odstupnica od bilo kakve improvizacije (to, govorei
o ovom autoru, NIJE odstupnica od slobode slobode teksta i slobode u tekstu). Moe se
nagovestiti da je Aurbahova polazna taka (Ansatzpunkt) u obraenoj literaturi (grai) u
Zapisima iz itanja ono sto je pisca fasciniralo jo od Mrtvog polja. To je smrt, nagon ka
smrti, samoubistvo kao dokazni materijal dat na uvid Bogu i ljudima, ma koliko oni za to bili
zainteresovani. Tako se autori poput Dona Kenedija Tula, Kamale Markandaje, Nacume
Sosekija, Jukija Miime, Ijana Kurtisa, Milana Oklopdia, iako meusobno distancirani,
pre svega prostorno, nalaze pod okriljem jednog tamnog sumatrizma, kog je nemogue
razdvojiti od svog opozita ovog (apsurdnog) sveta.
Svenarodna skribomanija je danas optepoznata i izlina tema, niko nikog ne ita (ili
ne uje, eto jo jednog Srdievog lajtmotiva), svi piu, i to iskljuivo za sebe, da nahrane
svoj ego. Nasuprot tome, ta je jedna od vrednosti Srdievog pisanja? Odgovor je: njegovo
itanje, njegovo sluanje. Pomenuta otvorenost. Dobar dokaz su Zapisi iz itanja.

15

italite

Tragovi

AVANGRAD

Don DeLilo
Aneo Esmeralda
prevod Zoran Paunovi
Geopoetika, 2013.

Prve dve prie u ovoj zbirci proverenog autora dostojan su uzorak njegovog
sada ve kultnog opusa. Redosled tekstova u knjizi hronoloki je organizovan,
po godini kada su napisani. Prva pria, Stvaranje (1979), s pravom asocira na
starozavetno Postanje. DeLilovi Adam i Eva, transformisani u savremeno muko i savremeno ensko,
smeteni su u savremeni raj egzotino turistiko ostrvo. Tematski, Stvaranje je blisko Singerovoj
prii Jedini u hotelu, gde se mentalitet Zapadnog oveka, pravolinijski trasiranog ka nigdini i
zaboravu, suprotstavlja haotinom hedonizmu Treeg sveta. Introspektivna naracija glavnog junaka,
turiste, japija, zbog kolapsa avionskog saobraaja zarobljenog na ostrvu, biva sve siromanija, ogrezla
u repeticiju, uprkos sveini nove ljubavne avanture. Pozadina je, dakle, ironija savremeni Adam i iz
njegovog rebra (ovde: njegovog dodira) roena Eva nose u sebi gen prvobitnog praha: materijalnog
dokaza o sveobuhvatnom nitavilu.
Pria Trenuci ljudskosti u Treem svetskom ratu priziva Bredberijevu zbirku pripovedaka Tetovirani
ovek. Dva astronauta iz kosmikog broda posmatraju Zemlju prekrivenu dinama i peatiranu
nestalim gradovima; Trei rat je trajao kratko, ali je bio dosad najefikasniji. Ipak, u svemiru nisu
sami: kosmikom crninom plutaju nostalgini zvuci starih radio programa, a astronauti se seaju
svakodnevnog ivota na nekada ivoj Zemlji. Pisac uklanja svaku, oekivanu, sf metafiziku, pred
astronautima nije nikakvo lemovsko otkrie, njihov vidik krasi jedino planeta Zemlja i njene, uprkos
svemu, veno plave boje.
Dok neto krai Trka donosi eksperiment pripovednog mozaika u kom se podprie spajaju u
celovitu priu (tranje kroz zbilju kao supstrat pisanja), pravi problem je naslovna Aneo Esmeralda.
Manipulisanje glavnim motivom, i pored vetog voenja kroz svet izmeu dve apokalipse, svet lien
svakog tumaenja, deluje iznenaujue isprazno i nekako ravo postavljeno u centar ove angaovane
distopijske balade. Iscrtani aneli na zidovima u ratovima i bolestima devastiranom Bronksu, i to
kao oznake za preminule, deluju patetino ma sa kakvom viom (humanom) namerom bili uvedeni u
tekst. Drugaiji je Bader-Majnhof, tu pria o silovatelju pokajniku nosi nijanse velikih grenika kakvi
se javljaju kod, nimalo sluajno, Dostojevskog. A DeLilov uspean prenos metagrae u savremeni
Njujork priu ostavlja otvorenom za pitanja o samoi i manijakalnim pokuajima da se ona prevazie.
Pono kod Dostojevskog otkrie tekstualnu vezu DeLila i ruskog pisca, i to kroz lik oveka u kaputu
kog dva deaka iz kampusa, pod uticajem Dostojevskog, dofikcionalizuju izmiljaju mu osobine,
imena, osmiljavaju mu ivot nalik ivotu junaka u knjigama uvenog klasika. Spona je vidljiva i u
Srpu i ekiu gde se reminiscencija na Dostojevskog moe potvrditi i kroz naslov (blaga asocijacija
na razlog zbog kog je ruski pisac utamnien), ali i kroz mesto deavanja prie. U pitanju je zatvor u
kom su osuenici (greh: finansijske pronevere) kanjeni potpunim obesmiljavanjem njihovih bia
oduzeta im je visoka tehnologija koja je bila njihov tit i kua. Tako goli i niiji oni bivaju svesni da
se performans u kom su uestvovali van zidina zatvora nastavlja i bez njih. Finale je nemo: Izgladnela
nalikuje pozoritu senki, to je snana metafora o granici koju se usudio da prekorai postindustrijski
pobunjeni automat u enji da sustigne smrt, da joj, konano, vidi lice. Izgladnela je mogua Sonja
Marmeladova. I to je trag koji vodi od DeLila do Dostojevskog. I obratno.

16

italite

AVANGRAD

Izme|u

sa

KNJIGE
SA
PIJACE

pa

a,

Gabrijel Garsija Markes

Sto godina samoe
prevela Jasna Mimica-Popovi
BIGZ, Beograd, 1978.

o{enih ~a
izn
ra

Sto godina samoe kupio sam za svega sedamdeset dinara, dan pre Markesove smrti.
Ostaje upitno da li bi cena bila vea nakon vesti o pievom upokojenju. Verovatno
ne, jer se nekako, ak i meu svetom sa pijace, podrazumeva da je Markes odavno preminuo, da se ve
svrstao u klasike o kojima su toliki raspredali i toliki ih prodavali. Knjiga bi svakako ostala jeftina, a smrt
njenog autora bi mogla da se smatra kao iluzorno Melkijadesovo ieznue otiao je jednom, zauvek, ali
e doi, u drugom vidu, da bi opet nestao, i pojavio se u treem vidu (po starom alhemiarskom receptu),
kao avet dunika kog jure svi njegovi uzori iz batine svetske knjievnosti (Hemigvej, recimo, naplauje
svoju beskompromisnu, brzu fabulu, Kafka prinudnu teskobu egzistencije i naela nemoi iste pred vratima
svekolike pravde, Dostojevski magini hristijanizam i udesa aktivne ljubavi i prostodunosti), ali i kao
potrailac koji e se obratiti novim (de)konstruktivistima njegovog maginog realizma. Neko kog e ceniti
i neokonzervativci i neoliberali, samo kad se dogovore oko termina odavanja poasti. Sto godina samoe
se sastoji od dve razine jedne folklorne i svojevrsno obraene u korist fantastinog, i druge realne,
sa socijalnim i ljubavno-erotskim motivima koje se meusobno odmiu kako vreme protie (a protie
neumitno, brzo, pratei porodicu Buendija kao u ravastom ogledalu). Stari Makondo, iji sjaj kasnije
sve intenzivnije bledi (kao to i slava njegovog najpoznatijeg stanovnika, pukovnika Aurelijana Buendije,
postaje brendirana, pa smena, a zatim zaboravljena), predstavlja mesto gde neke stvari jo nisu ni dobile
imena te su tako osloboene uobiajenog poimanja. Zato, nije udo, ilimi mogu da lete, javlja se epidemija
nesanice, a duhovi mrtvih nastanjuju svet ivih. Taj svet je i svet sela, pojanjava Salman Rudi (Politika
26.4.2014), u kojem je tehnologija neto zastraujue, dok je pobona devojka koja se uznosi u nebo neto
savreno verovatno.
Prolost je, dakle, stara pria puna sirovih nestvarnosti, a budunost je tu kao preraena, objanjena,
nestvarnost. Valja izabrati. Vremenska maina i te kako postoji.

Dojs da, Frojd ne

Italo Zvevo
Zenova savest
prevela Lela Mati
Nolit, Beograd, 1963.

Roman Itala Zveva koncipiran je kao autobiografija bolesnika koji nije vie hteo da se
lei, pa je doktor, iz osvete, dao da se ispovedni tekst tampa. Tok pripovedanja lii na
icu na koju se, poput vea, kae dogaaji, i to, pre svega, radi eksperimentisanja doktora S., psihoanalitiara.
Upravo e taj ovek biti onaj sa kojim e se Zeno, pripoveda, uzgredno obraunavati ruei njegove teorije
i utirui sopstveni put ka izleenju. Frojdovo uenje, tako, bie samo alat sa kojim e Zeno ulaziti u svoja
seanja i polusnove, ali to uenje nee biti garant njegovom zdravlju. Pre e lek predstavljati Dojsovo
(italijanski pisac upoznao je velikog irskog literatu 1903. godine u svom rodnom Trstu) seciranje svesti
i mogunost da se ona, kroz pisanje, jeziki opipa, nego Frojdova nestabilna psihoanaliza koju Zvevo
naziva psihikom pustolovinom. Pripovedau postepeno biva sve jasnije da bolest, u koju posveeno
veruje, moe da mu prui pogodnosti kakve drugi ljudi nemaju. Dogaaji koji e uslediti nakon njegovog
neobinog venanja otvorie mu vrata mogue slobode, ekvivalenta savesti. U fokus se stavljaju svi Zenovi
kaprici, pa i uvrede koje zbog svoje hirovitosti upuuje drugima. Na taj nain glavni junak poinje da
sa sopstvenim biem vri opite koji e poprimiti obrise munog samoposmatranja. Odnos sa suprugom
Augustom posluie Zenu za preispitivanje svog morala i, uopte, utemeljenog i opravdanog postojanja
istog. Tom prilikom, on e se uveriti da postoji neprirodna veza ljudske savesti i drutvenih normi, koje
e se, ne bez patnje, uspeno reiti. Tada e otkriti da u njegovim ljubavnim sagreenjima kajanja nema!
To bi mogao da bude zakljuak Zena osloboenog od strane Zena, zdravog i pravog i pored toliko bolesti.
Branko uri

17

luka, kabl
ov

x VHS k
as
i xx
e

ta

te,
la

Melkijades na pijaci

drama

AVANGRAD

Hadersfild Ugljee ajtinca:

Prednost citanja u odnosu

na gledanje
v

U poreenju sa uspehom koji je drama

Hadersfild postigla na sceni Jugoslovenskog
dramskog pozorita, a potom i na filmskom
platnu, moglo bi se rei da njen tampani
oblik nije zavredio preveliku panju domae
italake publike. Razlog za to svakako jeste
injenica da se savremena drama ree ita
nego to se gleda, i upravo zbog toga se, na
marginama jednog itanja, pokazuje zbog
ega treba posvetiti veu panju itanju
(ove) drame.
Hadersfild u svom izvornom obliku sadri
nekoliko vanih smernica koje se mogu
uoiti iskljuivo paljivim itanjem, i koje
u velikoj meri omoguavaju itaocu da
pronikne u samu sr drame koja, uistinu,
predstavlja mnogo vie od prie o destrukciji
jedne drave, jedne generacije, jednog
drutva. Iako su i pozorina i filmska
adaptacija vrlo autentine, i na izuzetno
dobar nain prikazuju priu u celini, gledalac
esto nije u mogunosti da se usredsredi na
oznake koje ajtinac sa velikom panjom
unosi u svoj komad, i zbog toga svako ko
gleda ovu dramu (na pozornici ili na filmu)
ostaje uskraen za odreene poruke koje
su skrivene u strukturi i sadrini dramskog
teksta.
U emu je prednost itanja u odnosu na
gledanje, moe se utvrditi na primeru krajnje
metaforine analize ekspirovog Hamleta
od strane Rae, glavnog junaka drame.
Raa je podseanja radi veiti student

18

knjievnosti koji je, spletom nesrenih

okolnosti, doiveo mnogo traginiju sudbinu
od svojih generacijskih drugova koji su se
na vreme obreli sa zapadne strane sveta.
Predstavljen kao pristalica teorije da se sve
raspada i sam je doveden u isto stanje, i
zato se ponekad ini da mu upravo sopstveni
ivot, i izriiti napor da ne pokua da promeni
bilo ta u njemu, dre i utvruju teoriju. Raa
je istaknuti reprezent jednog uruenog
drutva, ali i generacije kojoj je postavljen
ultimatum da pobegne glavom bez obzira,
ili da ostane i trune zajedno sa svojom
dravom. Njegov odnos prema propalom
drutvu i otadbini u velikoj meri asocira na
uvenu Hamletovu repliku: Neto je trulo u
dravi Danskoj (ekspir 2012: 208), i zato
se treba prisetiti naina na koji on govori
o ekspirovom junaku sa kojim, nimalo
sluajno, deli i poneku karakternu osobinu.
Sama scena je izuzetno zanimljiva,
jer prikazuje tridesetogodinjeg Rau i
razuzdanu esnaestogodinjakinju Milicu
koja mu na video-rekorderu puta porno
snimak iz brane sobe svojih roditelja. Dok
snimak traje, Raa komentarie kako matori
rastae kurvu i zapoinje svoje izlaganje o
Hamletu sledeim reima: Jebi ga, Hamlet...
Njega je sjebao roeni otac. Hamlet je bio
pun govana. Nije jebao. Odao se nekim
usranim drogama, i kadgod bi se uradio,
njemu je le matorog dolazio u halucinacije.
U tim haludama, ale ga je trovao. Zvao

AVANGRAD
ga na osvetu. [] Hamlet se toliko primao
na halude s matorim, toliko ga je dobro
radilo, da je za drogu prodao i dravu.
Edipovac. Palio se na kevu. Impotentno
puvalo. Izdajnik (ajtinac 2005: 26. Ovde
i u narednim citatima kurziv je moj, prim.
aut.). Raino izlaganje neprestano se prekida
scenama seksa, ali e on i pored toga, uspeno
poentirati: Hamlet je pao u iskuenje i nije
iskulirao. Time je navukao tragediju. Lo
trip. I nije duhovit, taj Hamlet. Mraan je.
Takve treba sklanjati... (ajtinac 2005: 2829).
Na taj nain glavni junak drame uspostavlja
vezu izmeu knjievnosti i ivota, uveren u to
da svako ko se bori za pravdu i slobodu treba
biti sklonjen (ili bolje reeno uklonjen?), jer
drutvu poput naeg nije potreban onaj ko je
sposoban da misli svojom glavom. Odlian
primer za to je Ivan, neka vrsta drutveno
podobnog oveka koji je ujedno i pravi
reprezent ljudstva kakvo se trebalo stvoriti
u oboleloj dravi. Nakon kratkog vremena
provedenog u specijalnim jedinicama, on je
zavrio na leenju, da bi ga potom godinama
trovali lekovima svakoga dana dozom
od 407 miligrama. Kada je, nakon takve
terapije, spao na deset miligrama dnevno,
on je ve bio fiziki i psihiki uniten, a
najalosnije od svega je to to nije jedini
i to su takvi poput njega iz dana u dan
postajali sve brojniji. Raa je svega toga
svestan, i zato s pravom konstatuje: Kad bi
nam neko davao 407 miligrama dnevno, za
koju godinu bi nam svima bilo svejedno ko
smo, gde smo, s kim smo! Mi smo crvi
sa vikom inteligencije! Bui, jede zemlju,
jede sopstvena govna, tu jede, tu kaki, tu
jede, tu kaki, i gomila slika i zvukova koji
se prepliu u modanoj masi, za koji kurac?
Sklopi mi 30 sekundi smisla od sveg tog
sranja i napravi mi reklamu za ivot!
(ajtinac 2005: 91-92).

drama

Osim to mu pomae da uspostavi vezu

izmeu knjievnosti i sveta koji ga okruuje,
ekspirova drama sadri i potencijalno
objanjenje Raine teorije da se sve
raspada. Ono se krije upravo u Hamletovom
zapaanju da nita nije ni dobro ni zlo, nego
ga takvim ini nae uverenje (ekspir 2012:
228). ekspirov junak pristalica je sline
teorije u okviru koje se ceo svet posmatra
kao jedna velika tamnica sa mnogim
pregradama, elijama i apsanama (ekspir
2012: 228), dok je najvea i najgora tamnica
za njega sopstvena drava. Po tome mu
je Raa veoma blizak, pre svega zato to je
zatoenik sopstvenog ivota, ali i otadbine
koja mu postaje tamnica u trenutku kada
die ruke od svega i svojim pesimistinim
pogledom na ivot pristaje na golo
preivljavanje. Dok oajniki trai smisao
ivljenja, on je duboko u sebi pomiren sa
injenicom da obitava u domovini umrlih,
nastradalih, dotuenih, mentalno i fiziki
osakaenih ljudi. To, uostalom, potvruje i
sam, kada rezigniran upita Igora: Ti, vidi
ovde nekog ivog? (ajtinac 2005: 48).

19

drama

Odgovor na svoje dileme Raa e, pred

sam kraj drame, jo jednom pronai u
ekspirovom Hamletu, kada mu se u svesti
suprotstave beli lav iz Hadersfilda i uti
lav iz rodnog mesta. Tada e rei da je na
lav ut zato to smo mi sve svoje popiali,
dok e mu beli lav nagovestiti potencijalno
reenje: To bi bilo reenje! To je jedino
dobro ega se onaj drkadija Hamlet setio
da uradi, gotovo patriotski in... Nisam
rekao maloj, zato je doveo Fortinbrasa?...
To bi nama trebalo! Turci! Tatari! Bilo ko!
Razume?... Tua vlast e pojaati koheziju
naroda... Tuin je omraen! To je dobro za
natalitet, za duhovnost, porobljeni se mnoi...
To sranje... je vana stvar... (ajtinac 2005:
95). Ova replika itaoca e jo jednom
navesti da razmilja u kontekstu ekspirove
tragedije, dok onome koji dramu gleda
najverovatnije nee pruiti mogunost da
zastane i razmisli o potencijalnim vezama,
jer ga tok dramske radnje neprestano vodi
napred.
Pored hamletovskih, u drami Ugljee
ajtinca postoji i niz drugih oznaka koje
e primetiti ozbiljan italac. Zanimljivi
su, recimo, naslovi dramskih scena (Jebo
sam ti mater, Mongolija, U meuvremenu,
Eto, vidi..., Like a hurricane, Zlo doba
i Buenje) koji neprestano upuuju na
skrivene poruke u ovom delu. Tako se,
na primer, poglavljem Like a hurricane
direktno sugerie na istoimenu pesmu
Neil Young-a, ija se unplugged verzija
konstantno uje u izvornom tekstu Ugljee
ajtinca, dok je u reiji Ivana ivkovia ona
zamenjena nekom drugom pesmom. italac
e, meutim, razumeti da se numera Like a
hurricane odnosi na Rainu dugogodinju
ljubav, i da zbog toga ajtinac s razlogom
insistira na njenom ponavljanju koje vrlo
brzo postaje naporno Rainim prijateljima.
Upravo u ovim segmentima drame ogleda se

20

AVANGRAD
prednost onoga koji ita u odnosu na onoga
koji se sa priom Ugljee ajtinca susree na
pozornici ili na filmu. To, naravno, ne znai
da ne bismo mogli govoriti i o prednostima
gledanja u odnosu na itanje, ali su one ipak
neto drugaije prirode, i zahtevaju mnogo
vie prostora od onog koji nam je trenutno
na raspolaganju.
Zato se ovde treba zaustaviti, i naglasiti
da su navedena zapaanja tek mali deo onoga
to paljivom itaocu i predanom istraivau
prua dramski komad Ugljee ajtinca u
svojoj pisanoj formi. Ova beleka je ne
treba zaboraviti nastala na marginama
jednog itanja, i predstavlja samo skicu
nekog ozbiljnijeg i sadrajnijeg osvrta
na Hadersfild. Njena osnovna ideja je da
podstakne na razmiljanje o prednosti
itanja u odnosu na gledanje, ali i obratno
o prednosti vizuelne umetnosti nad pisanom
rei. Pored toga, ona se uvek iznova vraa
istom pitanju: Da li je nama ve postalo
svejedno ko smo, gde smo i s kim smo?
1

Po tekstu Ugljee ajtinca pozorinu predstavu je reirao

Aleks izholm, i ona je premijerno izvedena 26. februara
2005. godine u Teatru Bojan Stupica. Glavne uloge u prvoj
postavi tumaili su: Goran uljik (Raa), Neboja Glogovac
(Ivan), Vojin etkovi (Dule), Damjan Kecojevi (Igor),
Tijana Mladenovi (Milica) i Josif Tati (Otac).
2
Film je, po istoimenoj prii, snimljen 2007. godine u
reiji Ivana ivkovia, a realizovala ga je uigrana glumaka
ekipa, kojoj su se pridruili Jelisaveta-Seka Sabli (u ulozi
Ivanove majke), Miki Manojlovi (u ulozi pesnika) i vei broj
glumaca-statista. Ulogu esnaestogodinje Milice u filmskoj
verziji tumai Suzana Luki, dok su glavne uloge ostale
neizmenjene u odnosu na pozorinu adaptaciju drame.

Literatura
ajtinac 2005 Ugljea ajtinac, Hadersfild, Jugoslovensko
dramsko pozorite, Beograd, 2005.
ekspir 2012 Vilijam ekspir, Hamlet. Danski kraljevi, u
knjizi: etiri tragedije, Laguna, 2012, 173-334.

Mladen urii

filozofija

AVANGRAD

Universum Virtualis

Izvjetaj o posljedicama
novog ustrojstva
MISLITI je isto to i biti, ree stari
mudrac iz kolijevke filozofije, gdje je kosmos
bio vjean, nestvoren, neunitiv; dok je
zagrobni ivot zagarantovan. Misliti je isto
to i plemeniti duu, umetati je u fenomen
koji je prefinjeno preoblikovan da
se kree sa racionalne ravni do mitologije
i obrnuto. Taj fenomen je u racionalnim
tokovima obezbjeivao mjesto filozofiji
kao miljenju miljenja, da se izrazimo
Hegelovim rjenikom, ali je obezbjeivao
vjerovanje u poredak i ubjeenje da poredak
procesualno sm sebe realizuje. Ubjeenje
ureenosti koje je ontoloki toliko osnaeno
da se na oigled empirijske haotinosti ruio
svaki verifikacioni postupak kroz jednu
bivstvenu racionalizaciju. R. Dekartov
postupak ex ego, od mikrokosmosa ka
kosmosu, od fizike do metafizike, polako
je otkrivao ne samo moderne tekovine
filozofske misli nego i virtualizaciju haosa
(), i otkrivanje novog mita zvanog
virtuelni kosmos ili universum virtualis.
Kosmos koji je tvorio poredak i vjenu
memoriju (nemosina), veliinom se ne da
u virtualnom svijetu raspraviti, ta treba da
predstavlja ovaj novi poredak. Opet sve sami
pojmovi mitologije obueni u ruho jednog
novodobnog tehnikog miljenja, miljenja
koje ne preispituje svoju osnovanost ve se
samo dii sa postignuima dehumanizacije.

Tehniko za korijen ima opet preispitivanje

ranih grkih miljenja koja su se odnosila na
pojam . Smisao grkog i savremenog
poimanja tehnikog je sa zavidnom
preciznou objasnio i iznio Martin Hajdeger,
sa svojim prepoznatljivim stilom. U tom
poimanju moemo nai odline osnove za
novo miljenje pojma . Sumirajmo tu
preciznost u reinterpretaciji smisla odnoenja
starog i novog poimanja tehnikog. Naime,
na ve Hajdegerovo odvajanje kroz uvenu
izjavu: Smisao tehnikog nije neto
tehniko, moramo uvidjeti da to udvajanje
nije dovoljno za objanjenje fenomena
tehnika u posthumnom dobu u kome ivi
ovjek, u vremenu dualizma tehnike
ere. Naime, danas, u svijesti misleih
bia se ne moe govoriti samo o prolom
harmonijskom poimanju , i preanjem
revolucionaristiki shvaenom tehnikom
kao opisu jedne ere industrijalizacije.
Mehanizam se promijenio i u ravno
umnoavanja razvio kroz postupak nove
kosmologizacije virtualnosti, kao postupka
odredljivosti neodredljivog. ovjekovo
odreivanje virtualnog kosmosa se stvara
slikom ontolokog remena koji je napunjen
sa tvrdnjama realiteta, ali se zaboravlja da
ovjek je uvar bitka, i da pred ovjekom
realno je ono to se uvijek odupire, dok
je virtualno ono to se potinjava. Geslo

21

filozofija

novog vijeka je sintezovano u jednoj svima

poznatoj reenici: Izmjeriti sve mjerljivo i
mjerljivim uiniti ono to je nemjerljivo;
danas se dostie vrhunac trans-mensuracije.
Mjera postaje toliko nepoznata ovjeku
kao da nije njegova tvorevina, te rastom
naunih dostignua raste i mitologijski
znaaj jedne nauke i njena nezrelost se
uvia kroz oslanjanje na tehnika svojstva,
zaboravljajui na znaaj znanja. ovjek nije
apstraktno [perverzno] bie koje ui izvan
svijeta, ovjek je bie realnosti i u stalnoj
tenji je da kae ne. ovjek mora biti
angaovan ne da bi obezbjedio smisao tog
angamana ve da bi djelom potvrdio svoje
postojanje, ouvao svoje bie i ne dozvolio
zatvaranje svojih ivotnih snaga u slikama
ne-miljenja. Pored ostvarivanja transmensuracije dostie se vrhunac na kojem se
raa novi postupak, postupak digitalizacije.
Postupak digitalizacije je prirodan produkt
u-mjera-vanja, jer u digitalnom produktu
kakav god on bio: rentgenski snimak, MR
snimak itd., on nije stvar svijeta niti deus sive
natura, ve produkt naune mainerije koja
je u procesu demitologizacije postala mit per
se. Mit da se u snimcima koji obezbjeuju
egzistiranje
univerusum
virtualis-a
moe nai dokaz nedokazivog, dokaz
neegzistirajueg, dokaz dokaza, pa nam na
vidjelo se pojavljuje jedna fina paralogika,
ili, ljepe reeno dananjim rjenikom,
digitalna logika. emu ta digitalna logika,
pa ukoliko je istina da injenice u logikom
prostoru jesu svijet, onda novim virtuelnom
poretku je potrebna logika za zadobijanje
statusa svijeta, samim tim i kosmosa.
Logos, koji je pojmljen grkim miljenjem,
nije program i nije virtualizacija vremena i
prostora, takoe svojom primjenjivou ne
potvruje i istodobnost sa novim poretkom
universum virtualis-a. Ovakvo tehniko
nastojanje sve vie dokazuje I. Kantovu

22

AVANGRAD
tvrdnju da su vrijeme i prostor u ovjeku,
a ne van njega. U tom virtualizovanom
postupku logosnog iskrivljenja, sam
tehniki ureaj ne osjea vrijeme i prostor,
ak je prostor toliko izgubio na cijeni jer u
svom munom vizantijskom dokazivanju
o vjenosti kosmosa i beskrajnosti, ovjek
umjetno stvori jedan takav koji vjeno uva
informacije, koji je vjean, ne-stvoren,
neunitiv, univesum virtualis. Proizvodnja
jeste ovjekova, i ona je obavijena jakom
vjerom fenomena harmonije; dok se u ovom
savrenom kosmosu ne pojavljuju greke,
na ratio je sve vie sklon grekama. Budui
da se u novom kosmosu moe govoriti samo
o izvoenju ex datis, greka e biti svrstana
samo kao jo jedna informacija. Budui
da gdje ima greaka ima i mjesta govoru o
tehnikom, ovjek e nastojati da nastavi
da ivi svijetom gledajui ga kroz okvir ex
datis-a, a principi, miljenje e nestajati.
Prva poimana je imala vjean kosmos
misleih bia, mitom obavijenu stvarnost;
druga je imala ekstenzivniju i
racionalniju strukturu mehanicizma. Za
stvarnost se nije marilo u kontekstu natura
naturans, u prvom pojmljenju ve
se davao znaaj samo natura naturata;
trea je dananja tehnikolonizovana
svijest, i ona udvostruava natura naturata,
imamo stvoreno u ekstenzivnom opsegu,
kao opsegu koji se poniava kao produkt
moranja, i imamo neekstenzivno stvaranje
koje ima mnogo veu mo rasprostiranja,
ali sa totalnim iskljuenjem prostorne
komponente. Govoriti o virtuelnom prostoru,
mada nam je taj pojam tako prirastao za
nae kognitivne aparate, nemogue je, jer
mogunost se uvijek opisuje u racionalnoprostornim fenomenima postojanja.
Paradoksalno,
ali
posve
istinito,
nepostojanjem prostorne komponente u
universum virtualis-u, zadobija se velika

AVANGRAD
rasprostranjenost, brzina najbreg, mjera
nemjerljivog. Postoje autori nefilozofske
orijentacije koji tvrde da je ovaj paradoks
samo okularan i da je stvarno stanje
stvari posve drugaije. Ovdje nemamo
prostora da se pozabavimo detaljnijom
analizom porijekla takvih tvrdnji, u samoj
osnovi emo negirati samo ovu izreenu
konstrukciju stanje stvari, u novonastalom
para-mensuralnom okviru je nemogue
govoriti o stvarima, a izgleda i nemogue
govoriti o njihovim stanjima; naime mjera
je zaokupljena mjerenjem mjera i postala je
nezavisni diskurs samomjerljivog teorijskog
postojanja. Mo zadobijena postaje odvojena
od stvarnosti, od ivota svijeta.
Postojanje je takoe, kao po-stojanje stvari
u virtualnom kosmosu, nemogue, ali opet
zatvaranjem u empirijskom aparatu ovjek
svjedoi njegovo postojanje, kakva bijeda
sadanjosti, kakva srea sutranjice. Trea
koju opisujemo iako je nemogue
opisati, postojanje je u pravom racionalnom,
strogo nomenualnom obliku. Njeno
postojanje je osnovano samom konstrukcijom
ubjeenja, sa tog neepistemolokog nivoa
moemo tvrditi postojanje, jer i sm advort
Hidson uporno tvrdi da su stvarnosti samo
ono to se vjeruje kao takvo. Mora se
skrenuti panja da se ipak radi o ubjeenju, a
ne uvjerenju u opisanom kosmosu.
Mogunost svih komponenti universum
virtualis-a je samo u mogunostima naeg
poimanja i relacionog reflektovanja tih
komponenti, mogunost per se ipak ostaje
antropoloka karakteristika, i govoriti o
mogunostima antropologizacije ovog
kosmosa je hodanje po ivici zdravog razuma.
ovjek u ovom poretku hiperracionalizacije,
hiperkomunikacije
postaje
simulacija
simulacije, postaje neprekidna gomila
informatikih lanaca koji se opisuju sa
jasnom naunom paradigmom, paradigmom

filozofija

mjerene komunikacije koja postaje opisana

novanom vrijednou.
Dostupnost u prvom poimanju
je rijetkost, i u rijetkosti se ogleda
genijalnost u izvoenju; drugopojmljena

industrijalizovane
svijesti
je
karakteristina po mogunosti da se naui
sistem funkcionisanja; u opisanom
novom kosmosu je nepostojei, ipak
najrasprostranjeniji
stvaralac
zavisne
komunikacije. Komunikacija je postala
sinonim za smisleni govor, iako nepravedno
poistovjeivanje, naziru se razlozi za takav
radikalan postupak. Fenomen digitalne
logike je upravo cilj reprezentovanja
da komunikacija posebno u universum
virtualis-u jeste smisleni govor dva mislea
bia; naime komunikacija je samo razmjena
simbola i nita vie. Treba imati u vidu da
simboli mogu izraavati objektivno iskustvo
direktno i indirektno, dok je ova razmjena
simbola simulativna, samim tim se, uslovno,
moe smjestiti u indirektno izraavanje,
sa simulacijom indirektnosti. Ovakvo
udvajanje dovodi do vika komunikacije,
nadalje i viku govora; a viak govora moe
da omete i dovodi do utnje, svijet je u
ubjeenju da je u jeku ekspanzije govorenja,
a dok se gomila utanje raste koliina
simulacije komunikacije. Za ovakvo stanje
se nazire odgovornost u nepotovanju
Demokritovog uputa: Dunost je zboriti
istinu, a ne govoriti mnogo.
Smislenost poprima od ovjekovih uticaja
u procesu oblikovanja pomenutih simbola,
ovjek jeste homo symbolicus u krajnjoj
instanci, ali i nije samo homo symbolicus
jer je on mnogo vie od toga, i nije samo
proizvoa simbola. Misliti, biti, govoriti
je trolano jedinstvo koje obezbjeuje
smisao i govorenje, ali i komuniciranje.
Kada u ovom trolanom jedinstvu jedna od
komponenata ne vri dobro svoju funkciju

23

filozofija

odmah se posee za terminom komunikacija,

to je podsvjesna reakcija na ciljanu
diferenciranost komunikacije i govorenja,
kao i na vjetaku osnovanost prve i prirodnu
slojevitost i smislenost druge. Komunikacija
pored osnaivanja ovjekovog odreenja kao
homo symbolicus-a, ima za cilj utvrivanje
ovjeka kao takvog; pored tog odreenja
ovom kosmosu odgovara opravdanje za
stvaranje digitalne logike i antropoloko
odreenje ovjeka kao bia nedostataka,
jer univesum virtualis je taj koji nudi
proteze koje su ovjeku toliko potrebne za
prevazilaenje njegovih nedostataka. Meu
svoje proizvode nudi, uslovno, digitalnu
logiku, kao sredstvo koje treba da obezbjedi
jednu misaonu jednakost u ovom svijetu
blagostanja. Prostornost e polako gubiti
na znaaju, a kroz osnaeno uvjerenje
da nam corpus natura nije potreban. Stvoriti
corpus virtualis koji e napokon prevazii
dualitet duha i tijela, to je obeanje tvoraca
novog kosmosa, ali prethodno je potrebno
unititi svaku mogunost, pa i mogunost da
postoji, tj. postojanje kao kategoriju
treba unititi. Da bi ovaj umjetni poredak
stvorio memorije koje sa sobom nose, te
memorije bi imale nedostatke, tj. ne bi
bile ovjek. Nasuprot ako bi se pokuale
smjestiti u diskurs antropologije onda se ini
nepravda istoljudskom (reinmenschliches)
pojmljenju ovjeka. Vrijeme ima dva
aspekta, mislei i iskustveni, ovdje je dolo
do udvajanja, neminovno je da postoji i to
novo vrijeme, virtualno, tempus virtualis,
ali nisam kadar da odredim, da li je ono
iskustvenog aspekta ili misleeg. Rei da je
iskustveno povlai pitanje njenog postojanja,
propadanja, trajanja; ove karakteristike
nema; rei da je mislee je mogue, ali onda
mu dajemo i kategoriju postojanja, to mi
filozofski inat ne dozvoljava da priznam. U
opsegu stvarno (das wirkliche) jeste neto

24

AVANGRAD

to ispunjava djelovanje (wirken), ali ne

bih pourio da dam na znaaju virtualnim
diskursima bilo kakvo istinsko djelovanje
u polju stvarnosti, osim ukoliko nije rije
o stvarnosti virtualis poretka. Rjeenje je
sledee: postojanje zadobija u nepostojanosti,
tj. postoji jer ne postoji, samododjeljivajui
iluziju vjenosti. Svoju istinitost zadobija
predstavljajui se kao iluzija stvarnosti
koja je reprezentovanjem da nije istinitost,
dobila istinitosni karakter. Iluziju postojanja
zadobija kroz slinost sa naim logikim
aparatom, paradoksalno nastoji se pokazati
kao vjeno u stvari je slabano dejstvo na
na optiki sistem. ovjek u savremenom
dobu je mrtav, u virtuelnom dobu treba da
zadobije novi virtuelno-ontoloki znaaj,
posljedica takvog postupka nije nita drugo
nego simulacija ivota. Pored svega moramo
biti svjesni da e istina dakle postojati makar
svijet propao. Kako nas je an Bodrijar uio
da je danas komunikacija upravo simulacija
komunikacije, tako i ovjek u svijetu
universum virtualis-a nije nita drugo nego
simulacija ovjeka. Komunikacija je postala
neto hiperracionalno. ovjek pripajajui
smislenost simulacije postaje simulakrum,
mrtvozornik sopstvenom cogita, secirajui
ga sferom digitalizacije.
Dragia Damjanovi

AVANGRAD

Deak koji se udavio u suzama

Deak koji je eksplodirao od sree

radovi
Bojana Radojia;
ugljen na papiru
(252 lista knjige),
220 x 450 cm,
2012.
Deak koji je izgoreo od elje

25

psihologija/film

AVANGRAD

O kulAMA Od KARATA
Razmatranje problema pasivnosti kroz prikaz jednog literarnog dela

Osokin gleda oko sebe i iznenada ga

preplavljuje izuzetno iv oseaj da bi sve bilo
isto ovako, i kada njega ne bi bilo. Prethodnom
reenicom zavrava se roman udan ivot
Ivana Osokina*, iz pera Pjotra Damjanovia
Uspenskog, koji je iz tampe izaao pre nepunih
sto godina. Iako ne predstavlja izuzetno tivo
u rangu klasika psiholokog romana koji nas
umeno stavljaju u glavu junaka koji vei deo
budnog ivota provode mahnito preispitujui
ono to tzv. prosean ovek uzima zdravo
za gotovo (tu mislim na Zapise iz podzemlja
F. M. Dostojevskog, Muninu . P. Sartra,
Tunel E. Sabata, i neke druge naslove), ipak
zasluuje veu panju od one koja mu se
poklanja. Moda je pravi razlog opskurnosti
ovog kratkog ruskog romana, kao i oseaja da
bi svet knjievnosti bio isti ovakav i kad njega
ne bi bilo, taj to njegov pisac, inae proponent
izvesne ezoterijske kole razvoja svesti, ne
pripada svetu pisaca lepe knjievnosti.
Junak romana, Osokin, u stalnom je sukobu
sa autoritetima, odlae svoje obaveze, ne veruje
u uenje i rad, od okoline trai bezuslovno
razumevanje svojih destruktivnih postupaka,
izbegava svako direktno konfrontiranje, a time
i mogunost za razreenje realno postojeih
konflikata, a povrh svega, sve vreme zanosi
se milju o velikim ivotnim promenama.
Dati opis ponaanja savreno odgovara slici
sindroma pasivno-agresivne linosti, to,
uzevi u obzir vreme nastanka romana, svakako
nije mogla da bude ideja-vodilja autora.
Zahvaljujui teoriji transakcione analize
(TA) znamo da svakoj vrsti problematine
pasivnosti u ponaanju redovno prethodi

26

mentalno otpisivanje aspekata sebe, drugih

ili realnosti. Namera koju je autor romana
nesumnjivo imao jeste da predoi itaocu da se
ljudski ivot odvija u dve ravni unutranjoj,
imaginativnoj i spoljanjoj, fizikoj. Frojd je
onomad, napravivi razliku izmeu primarnog
i sekundarnog procesa miljenja, ustanovio
princip zadovoljstva i princip realnosti kao
opozite kojima se rukovode instance linosti.
Smatrao je da je sanjarenje, razvojno stariji
proces od logikog miljenja, automatizam
koji ne podlee prohtevima realnosti, i da
slui samo za privremenu redukciju tenzije
izazvane radom nagona koji trae neposredno
zadovoljenje. Ukratko, san (bilo da je noni
ili dnevni) je ispunjenje elje. U civilizaciji
koja iznad svega vrednuje racionalnost, u
eri postindustrijskog drutva gde je profit
imperativ, opaena sklonost ka provoenju
vremena u neproduktivnoj privatnoj misaonoj
aktivnosti izjednaavala se, u najboljem sluaju,
sa lenjou. Empirijsko istraivanje sanjarenja
dovelo je do toga se odbaci nekadanji
negativni drutveni predznak povlaenja u svet
fantazije i da se istie kompleksnija adaptivna
funkcija istog u oveka. Novo tumaenje
prevazilazilo je okvire onog koje je nudila
tradicionalna psihoanaliza: svakodnevno
sanjarenje je injenica koja se odnosi na sve
ljude, i ono slui razradi oekivanja ishoda
buduih dogaaja, pomae u planiranju,
podsea nas na nezavrene poslove o kojima
moda izbegavamo voljno da razmiljamo, i
odrava potrebni nivo uzbuenja u situacijama
koje su jednoline i monotone. Utvreno je
da kod veine ljudi preovladavaju prijatna

AVANGRAD
sanjarenja, obojena pozitivnim emocijama, ali
isto tako i da postoje sanjarenja koja su izraz
strahova, krivice, neprijateljstva, ili ona ija je
sama skokovita priroda pokazatelj anksioznosti
subjekta.
Uspenski junaka svog romana prikazuje kao
nekog ko u sanjarenju vidi ultimativni spas
od dosade. Unutranjim ivotom Osokina
dominiraju elaborirane eskapistike fantazije
o imaginarnom svetu, a onog to zovu
konstruktivnim sanjarenjem praktino nema.
Dok pratimo epizode iz njegovog ivota,
namee se utisak da svaki put kada situacija
postane kritina on trai izlaz, umesto da
se uhvati u kotac sa problemom. Stvarnost
podreuje fantazmatskom i stoga odgovore
na sva svoja pitanja trai u sebi. Uistinu, za
Osokina bismo mogli rei da je reprezentativni
predstavnik solipsizma, verovanja da je
iskljuivi izvor znanja o sopstvu i svetu sm
subjekat. Sa ovom misaonom platformom
najue je povezana i defektnost komunikacije
sa drugima, jer osoba nije u stanju da prihvati
ono to je M. Anti sroio u poznatim
stihovima: Ne pitaj kako sam saznao sta
misli. Moda sam ponekad bio: ti. Moda si
i ti pomalo bio: ja. Moda smo zajedno bili
ceo svet. Odbijajui da uje ta mu drugi
poruuju i da ui iz iskustva, Osokin iznova
ponavlja iste greke tokom ivota i dospeva u
stanje koje karakterie doivljaj bezizlaznosti
u kom vie ni fantazija ne prua utoite.
Bitna tema u knjizi (koja nije eksplicirana
kao takva) jeste ona o samoispunjujuem
proroanstvu, konceptu koji se u transakcionoj
analizi naziva ivotnim scenarijem. Osokinov
ivot kree se krunom putanjom koja je
iscrtana u celosti ve u poetnoj taki, na
samom poetku romana: prolost e postati
budunost, a budunost se ve desila u
prolosti. Solipsist je solipsist upravo time to
dokazuje sebi da sve ve zna. Autor na jednom
mestu u Osokinov govor stavlja proizvoljno

psihologija/film

i samodopadno razmetanje nieanskom

idejom venog vraanja istog da bi podcrtao
zaarani krug u kom se Osokin nalazi. Zaista,
slabost njegove volje, istrajno potkrepljivanje
uverenja da stvarnost nije stvarna, te da je pre
svega dosadna, banalna i trivijalna, i kao takva
nepodnoljiva, udaljava Osokina od sudbine
aktivnog preoblikovatelja ivota unutar
drutvene vreve. Privrenost krugu (pasivnost)
je jaka jer poznato prua sigurnost, ali je
istovremeno puna ambivalentnih oseanja
jer se sloboda nazire u razbijanju kruga. U
trenutku kada Osokin odlui da sebi oduzme
ivot, pisac se pojavljuje u romanu u formi
maga koji razbija iluzije to ih Osokin gaji
spram novog poetka, praznog lista za koji
obeava da e biti ispisan drugaijom priom.
Poruka maga je kontroverzna: predaj svoju
volju na odreeno due vreme onom koji zna
put, viem od sebe, uitelju i budi spreman na
rtvu, ili se nita nikada nee promeniti. Kada
su nam poznate sve opasnosti koje vrebaju
iza delovanja samoproklamovanih gurua,
duhovnih uitelja, i drugih manipulanata,
kako je umesno da danas itamo ovo mesto
u romanu? Ako nastavimo itanje u kljuu
kojim smo se sluili u dosadanjem izlaganju,
bilo bi to upuivanje poziva na ee izlaenje
iz glave u spoljni svet, naputanje ubeenja
da je broj ansi koje ivot prua neogranien,
rtvovanje grandioznosti na oltaru napora, ali
istovremeno i rtvovanje vree pune grehova
prolosti na oltaru pomirenosti.

27

psihologija/film

Pokolenje koje ne moe da podnese dosadu

bie pokolenje malih ljudi, ljudi rastavljenih od
laganog tempa prirode, ljudi u kojima lagano
umire svaki ivotni zamah , napisao je Bertrand
Rasel u Osvajanju sree. Na drugom mestu u
istoj knjizi pie: Valja prihvatiti da je neka
vrsta elje za moi svojstvo ljudi od kojih moe
da se stvori dobra zajednica. I svaki oblik elje
za moi, ukoliko nije izvitoperen, podrazumeva
s njim povezan oblik napora. Drugim reima,
dosada i rad nunosti su ljudske egzistencije.
Ponekad se javljaju zajedno, ali uglavnom se
meusobno ponitavaju...
ivot Ivana Osokina odvija se u formi
pokretnih slika; poetak romana izgleda
ovako: Filmsko platno pokazuje scenu na
moskovskoj eleznikoj stanici Kursk. Sunani
aprilski dan 1902. godine. Vodei se milju
velikog francuskog reditelja Erika Romera da
je ba film ona savremena umetnika forma
koja moe spontano da proizvede metaforu,
onako kako to ini poezija, potraiemo duh
Osokina, ili neke parie njegovog duha, u tri
igrana filma i ponuditi tako odgovor na pitanje
zato je Osokin jedan od junaka naeg doba.
I 1963. godine u Velikoj Britaniji snimljen
je film Laov Bili (Billy Liar) koji svojim
protagonistom i radnjom neodoljivo podsea

AVANGRAD

na udan ivot: tu su neobuzdana sanjarenja,

tu su ljubavne zgode i nezgode, tu je ak i
antologijska scena na eleznikoj stanici. Ton
je gorko-sladak.
II 2012. godine u Italiji je snimljen film
Nina. Mlada ena po imenu Nina razgovara sa
deakom koji ivi u njenoj zgradi:
Dakle, ti nema posao? Ne zna ime eli
da se bavi kad odraste?
Kladim se da ti ve zna ime e se baviti.
Ne znam, ali ja imam samo 11 godina.
...
Ne mogu...
ta ne moe?
Da budem normalna kao ostali. Da imam
posao, kuu, momka.
ta je loe u tome da bude kao ostali?
Plaim se.
Nina ui od deaka. Atmosfera je snolika.
Ton je tiho-optimistian.
III Iste, 2012. godine, u Grkoj je snimljen
film Mladi koji jede hranu za ptice (To agori
troei to fagito tou pouliou). Mladi ne ume
da se zaposli. Izgladneo, deli hranu za ptice
sa svojim kanarincem. Odseen od drutva,
postepeno gubi kontakt sa realnou. Ton je
hladan, kao no.
* P. D. Uspenski, udan ivot Ivana Osokina, Zlatni zmaj, Beograd,
2005.

Ivan Pani

Glad
- svetlosna instalacija;
projekat Vudu Tehnotik
(autor Vladimir Petrovi)

28

filmska arhiva

AVANGRAD

Jovan Jovanovi - autor u borbi protiv

KONTROLE SVESTI

uveni filmski autor i teoretiar filma Jovan

Jovanovi roen je 31. maja 1940. godine u
Beogradu, gde je diplomirao reiju na Akademiji za
pozorite, film, radio i televiziju.
Ovaj harizmatini umetnik, koji je uspevao da
realizuje svoje subverzivne ideje u jednopartijskom
reimu, poetkom devedesetih otiao je da ivi u
Sloveniju.
Jovanovi je oduvek imao problema sa svojim
filmovima. Ve na samom poetku svog stvaralatva,
kao student, napravio je kratki film Studentski grad
koji je zabranjen na Akademiji i mali broj ljudi je
uopte mogao da ga vidi. Jovanovi je taj film snimao
sm, iz ruke, i tehniki je loe odraen. U njemu je
prikazao runu stranu Studentskog grada: prljave
otpatke, hodnike i kupatila, te je komisija smatrala
da je nedopustivo da se tako neto bilo gde prikae.
Bila je to tek uvertira u ono to e slikati u svojim
narednim projektima. Ovim kratkim ostvarenjem
delom je pokazao ta ga zapravo interesuje kao
filmskog umetnika, a to je crna strana realnosti. On
je eleo da predstavi sve ono to ne valja u drutvu
i dravi u kojoj ivi. Bez obzira na oblast, smatrao
je nunim da predoi problem, jer svet nije savren
kao to ga mnogi predstavljaju. Tadanja Jugoslavija
nije elela da vidi drugaiju stranu ivota koja je
postojala, ali je veto skrivana. U to vreme malo ko
je smeo da se odvai da kritiki posmatra sistem koji
je funkcionisao u iluzionistikom modelu gde je sve
bilo ulepavano, tako da su teme za koje je Jovanovi
bio ozbiljno zainteresovan estoko uznemiravale
strogo kontrolisanu javnost.
Prvi Jovanoviev igrani film, diplomski rad
Izrazito ja, koji je snimljen 1969. godine, takoe je
bio problematian za to vreme.
Ravnoduni i cinini junak ovog srednjemetranog
filma, kog glumi naturik Stevan Tadi, jeste mladi
koji peva u rok bendu i nezadovoljan je sobom i
drutvom. Kroz gotovo ceo film, uz sarkastian smeh,
ironino komentarie sve ono to se nalazi u njegovoj
okolini. On je mlad ovek koji besciljno luta tragajui
za ,,sreom. Jovanovi na taj nain metaforino
govori o svim mladim ljudima koji zapravo ne

znaju ta e sa sobom, ne shvatajui da se srea

krije u njima samima i da je moraju tu prepoznati. U
suprotnom se mogu upustiti u problematian ivot i
doi, kao junak ovog ostvarenja, u sukob sa organima
reda bez ikakve potrebe.
Film obiluje duhovitim dosetkama uz po koju
psovku i crni humor koji e Jovanovi sasvim
razraditi u svom prvom dugometranom ostvarenju
Mlad i zdrav kao rua koji je snimljen 1971. godine.
Moe se rei i da je u neku ruku Izrazito ja skica za
film Mlad i zdrav kao rua. To njegovo prvo famozno
dugometrano ostvarenje jedan je od najokantnijih
filmova snimljenih kod nas, jer je bez kompromisa
govorio o kriminalu, narkomaniji i prostituciji. Uz
to, film sadri poseban cinian i perverzan humor
koji je prisutan i u Izrazito ja, a pre toga je mogao
da se uje iskljuivo na ulici, meu autsajderima. Do
tada, u domaoj kinematografiji takva vrsta dijaloga
bila je nezamisliva. aljive doskoice Jovanovievog
glavnog junaka Stevana Nikolia zvanog Stiv, kog
glumi Dragan Nikoli, sline su sa onim koje
izgovara junak filma Izrazito ja, samo to su u Mlad
i zdrav kao rua znatno agresivnije.
Dok je u Izrazito ja kamera stabilna, u ovom
drugom filmu su kadrovi namerno naizgled veoma
nespretno snimljeni iz ruke. Neki delovi filma Mlad
i zdrav kao rua izgledaju kao da su uraeni tako to
je snimatelj trei nosio kameru na ramenu i snimao
samo da bi atmosfera bila to uznemirujua. Od prvog
do poslednjeg minuta u filmu nema klasinog zastoja
koji bi malo smirio napetost, ve je ceo film nabijen
negativnom i dinaminom energijom, a negde pred
kraj nivo agresivnosti je jo vei, te se tako moe
rei da je Jovanovi, ako nita drugo, definitivno bio
tvorac najagresivnijeg crnotalasnog filma.
Mlad i zdrav kao rua je bio u bunkeru trideset i
pet godina. Dodue, prikazan je iste te godine i kada
je snimljen na uvenom Pulskom festivalu, potom
jo u nekim mestima, a onda je misteriozno nestao.
Niko nije znao gde je jedina kopija filma, a zatim ga
je pronaao sin Nedeljka Jeia koji je bio direktor
ovog subverzivnog filma. Svoju drugu premijeru
doiveo je 2006. godine i postao hit.

29

filmska arhiva
Prema reakcijama publike danas, moe se zakljuiti
koliko Srbi idu iz krajnosti u krajnost. Dok jedna
polovina pristrasno smatra da je to jedan od najboljih
filmova ikada snimljenih u Srbiji, drugi deo je
razoaran i zgroen. Istina o kvalitetu ovog ostvarenja
je negde izmeu. Sa tehnike strane film je relativno
loe odraen, a sa druge strane, ako posmatramo
idejna reenja i poruku, Mlad i zdrav kao rua je, tada
kada je nastao, bio veoma moderan jer je ponudio
jedan potpuno drugaiji nain razmiljanja i pristup
snimanja, a i danas izgleda veoma svee.
Sa ovim filmom dokazujemo da nismo kasnili
za tadanjim svetskim umetnikim trendovima.
Naalost, kako to obino biva, neto mora da nas
koi, tako da je ovaj film sklonjen i totalitarni
sistem nije dozvolio da pokaemo da nismo zaostali
za svetom. U to vreme snimljena je i Kjubrikova
Paklena pomoranda, a glavni akter Jovanovievog
filma po ponaanju i razmiljanju neodoljivo podsea
na glavnog lika iz Kjubrikovog ostvarenja, samo to
je Stevan nepopravljivi agresivac kojeg niko ne moe
da prevaspita, dok u Kjubrikovom filmu glavni junak
ne samo to biva prevaspitan, ve postaje i rtva
nasilja. Zanimljiva je i udna povezanost i slinost
nekih scena iz filma Olivera Stouna Prirodno roene
ubice snimljenog 1994. godine i Jovanovievog
filma, tako da izgleda prosto neverovatno da je Mlad
i zdrav kao rua snimljen 1971. godine.
Ipak, ono to nas kao publiku najvie iznenauje i
do bola okira jeste injenica da ovaj film najavljuje
vreme i razmiljanje koje je eksplodiralo i rairilo
se u potpunosti meu omladinom devedesetih kao
kakva otrovna dimna bomba. Jovanovi je govorei
o tadanjoj crnoj realnosti spontano zavirio u ono
scena iz filma
Mlad i zdrav kao rua

30

AVANGRAD
to e nas zadesiti dve decenije kasnije. Interesantna
reenica ,,Ja sam vaa budunost koju izgovara
Stevan na kraju filma uliva nam neverovatan strah
zbog toga to time dokazuje tezu, ako mogu tako
da kaem, da je film proroki ukazao na neke
mogunosti koje su se, naalost, sasvim realizovale
na tetu naeg drutva. Tada ta reenica moda nije
nita znaila i postavljena je iz ko zna kojih razloga,
ali je neposredno odredila da danas o ovom filmu
ovako priamo.
Stevan je mladi delikvent, negativac koji postaje
najvei mafija u Beogradu i medijska zvezda, to
je danas gotovo normalna pojava. Razni krimosi
i mafijai zauzimaju najvei deo medija i u oima
mnogih mladih ljudi oni su idoli.
Te 1971. godine Jovanovi je u saradnji sa
Miodragom Miloeviem reirao i veoma zanimljiv
kratki dokumentarno-igrani film Kolt 15 Gap, a
potpuni naslov tog ostvarenja zapravo je Kupim
otpatke, liem tanjire 15 godina aktivno, pasivno. U
njemu je glavni glumac nezaposleni metalostrugar
koji je vrio 180 probnih radova u 150 fabrika
Jugoslavije i 9 drava Evrope.
On kroz film ogoreno govori, izmeu ostalog,
i o tome kako ga je odbio ogroman broj ena uz
najpogrdnije rei, kako je etiri godine bez posla
i kako je dvadeset godina spavao po klupama,
podrumima i vagonima. Ovaj film je drugaiji od
Izrazito ja i Mlad i zdrav kao rua po tome to je
glavni junak sredoveni ovek kom je moral na prvom
mestu, za razliku od prethodna dva filma u kojima
smo imali za glavne likove veoma bahate buntovne
mladie to ne poznaju moralne i bilo kakve druge
granice. Jedan od elemenata koji povezuje sva tri
junaka je nezadovoljstvo koje oseaju. Dok u Izrazito
ja i Mlad i zdrav kao rua imamo bezrazlono
nezadovoljne i razmaene mladie, sredoveni radnik
je nezadovoljan odnosom drave prema jednom
potenom radniku kao to je on. On i pored toga
to nema posla i to je doao do zakljuka, nakon
dugog niza godina loih iskustava, da u Jugoslaviji
ko najvie radi zapravo najmanje zarauje, ne eli da
krade, niti se bavi nekim drugim ilegalnim poslovima
jer je iskonski poten, dok u filmu Mlad i zdrav kao
rua imamo sasvim suprotnu situaciju. Glavni junak
je nemoralni lenjivac i ubica koji vozi dobra kola i
ivi kao razmetljivi i bahati bogata. Pored svega,
u jednom trenutku policija mu nudi i saradnju, dok
nezaposleni metalostrugar i marksista koji eli da
radi za dobrobit drave, na poten nain, nita ne

AVANGRAD
dobija od nje i jo ima problema sa policijom. Dok
Stevan olako moe da ubije, ako treba i vie ljudi
odjednom, i uradi najodvratnije stvari ako mu se
prohte, metalostrugar je ekstremno drugaiji. On
slobodno vreme, kog ima na pretek kao nezaposlen,
izmeu ostalog, koristi na autobuskoj i eleznikoj
stanici gde spreava sitne lopove da ostvare svoje
ciljeve, jer eli da titi potene radne ljude. Dakle,
on je u tim svojim humanim namerama i previe
poten, tako da to vie ne moe da se okarakterie
kao normalno ponaanje. On eli da pomogne
drugima, to znai da eli da radi u korist drugih,
dok Stevan isto tako prevazilazi granice normalnog
ali u negativnom smislu. On bi radio samo za svoje
line interese, a druge bi bez problema rado gazio.
Jovanovi je tako obradio neke zaista interesantne
teme koje bi uvek bile trn u oku vladajuoj strukturi.
U svakom sluaju, i Mlad i zdrav kao rua i Kolt 15
Gap, predstavljaju ozbiljnu kritiku drave, dok je
Izrazito ja ipak tek zaetak Jovanovievog osvrta na
poljuljani moral i sistem koji je postavljen na sasvim
pogrenim osnovama.
Posle ve pomenutih projekata, uveni reditelj je
reirao niz kratkih dokumentarnih filmova: Revolucija
koja tee (1972), Radni ljudi Umetnici (1975),
Narkomani (1976), Minel Pet eerana 1978.
(1978), eerana Kovin (1979), III vazduhoplovna
Balkanijada (1980), Susreti osnovnih kola Stevan
Filipovia (1980) i Pelister jue, danas, sutra (1982).
Nakon toga, reirao je drugi dugometrani igrani
film Pejzai u magli 1983. godine. Ovo mu je ujedno
i poslednje dugometrano igrano ostvarenje, bar za
sada. Nadamo se da nee tako i ostati, jer Jovanovi
ima sigurno dosta toga da kae i danas.
Pejzai u magli je verovatno jedan od najboljih
filmova o narkomaniji ikada snimljenih. Jovanovi
je uspeo da napravi igrani film koji je zbog svoje
dokumentaristike fakture veoma ubedljiv, a to
je ono to je bitan element kako bi ostvarenje bilo
kvalitetno, jer igrani film definitivno treba da tei
dokumentarnosti.
Pejzai u magli sigurno mogu posluiti i u
edukativne svrhe, jer na najrealniji mogui nain
prikazuju kako se poinje sa drogama, u kakve sve
probleme dospevaju i kako tragino zavravaju
narkomani.
Za razliku od dotadanjih Jovanovievih igranih
filmova, gde su glavni likovi mukarci, u ovom je
glavni lik problematina devojka, uenica dizajnerske
kole Lela koju glumi Ana Marija Petrievi. Lela

filmska arhiva
ulazi u svet narkomanije i postaje deo bezumnog
ivota mladih kojima je droga najvaniji element
lanog opstanka. Svakodnevica im tako postaje sve
sumornija, a droga sve skuplja, te mladi narkomani
zbog toga upadaju u razne nevolje i, kako to obino
biva, dolaze u sukob sa zakonom. Lela e na kraju
zavriti tragino, kao i njen deko Ivan, koga glumi
Tihomir Arsi.
U Pejzaima u magli Jovanovi je izmeu ostalog
oslikao i roditelje mlade narkomanke Lele i Ivanovog
oca, kao ljude koji su nesposobni da bilo ta praktino
uine kako bi vratili svoju decu na pravi put, iako to
bezuspeno pokuavaju.
Roditelji su nemoni i pored toga to su na vanim
drutvenim poloajima i ive neizgled lagodno, a
probleme kriju ili ih ne reavaju na vreme, pa dolazi
do traginog ishoda, te se na taj nain, kao i u svim
svojim filmovima, Jovanovi ozbiljno pozabavio
kritikom skorojevia i lanih autoriteta. Ovog puta to
je uradio zadirui duboko u jo jedan veliki problem
modernog oveka. Ispriao je okantnu i jezivu priu
o narkomaniji koja je do tada bila tabu tema u naoj
zemlji i niko se nije uputao da ozbiljno polemie o
tome, te je on i ovim filmom iritirao mediokritete.
Nakon Pejzaa u magli, 1990. godine Jovanovi
je snimio kratkometrani dokumentarac ovek koji
je pravio sisteme, najveim delom sastavljen od
arhivskog materijala kroz koji je hteo ironino da
prikae ljude koji ne smeju da misle svojom glavom.
Ujedno to je i esej o nekadanjem dravniku Edvardu
Kardelju, jednom od monika koji su propagirali
jednoumlje.
Poslednji dokumentarac Vukovar zato? snimio je
1991. godine.
injenica je da je Jovanovi uradio mali broj
filmova, s obzirom na to koliko traje njegova filmska
karijera, dok je sa druge strane i sa tako malim brojem
ostvarenja ostavio dubok trag u naoj kinematografiji
i dao veoma znaajne filmove o kojima se veoma
argumentovano polemie meu kritiarima i mlaom
generacijom filmofila, onima koji su otkrili kvalitete
ovog autora i prihvatili ga bolje nego nekadanja
publika i javnost kojoj je bila zabranjena sloboda
miljenja. Protiv Jovanovia, u doba kada je
poletno stvarao svoja dela, nisu bili samo cenzori,
ve i filmski radnici koji su izabrali da budu sluge
tadanjeg totalitarnog sistema.
Jovan Jovanovi nije reirao nijedan film ve dve
decenije. Da li to znai da je kontrola svesti jaa nego
ikada?
Branko Radakovi

31

filmska arhiva

AVANGRAD

Trijumf kadra:

KINEMATOGRAFIJA
TRECEG RAJHA
/

Zigfrid Krakauer (Siegfried Kracauer), filozof

i filmski teoretiar, inae nemaki Jevrejin koji
je dolaskom nacista na vlast pobegao u Pariz,
da bi 1941. godine preao u Sjedinjene Drave,
u svojoj knjizi, naslovljenoj Od Kaligarija do
Hitlera (From Caligari to Hitler), objavljenoj
1947. godine, nudi jedan pogled u ,,psiholoku
istoriju nemakog filma (kako glasi i podnaslov
ove knjige). Krakauer, koji smatra da se ,,analizom
nemakih filmova mogu izloiti duboke psiholoke
sklonosti koje su uticale na tok dogaaja, osvre
se najpre na niz nemakih filmova snimljenih od
1913. godine (poev sa filmom Praki student),
da bi zatim izneo svoja zapaanja o filmovima iz
perioda Vajmarske republike (utemeljene 1919.
godine, na veliko razoaranje, odnosno, uasnutost
nacionalista i ljubitelja ,,pruskog duha), naroito
na remek-dela nemakog ekspresionizma, kao to
su slavni Vineov (Robert Wiene) Kabinet doktora
Kaligarija (Das Kabinett des Doktor Caligari)
iz 1920. godine, Murnauov (Friedrich Wilhelm
Murnau) Nosferatu (1922), ili Langovi (Fritz Lang)
filmovi Doktor Mabuze Igra (Dr. Mabuse Der
Spieler, 1922), Metropolis (1927) ili M (1931).
Reiti autor se naroito rado osvre na filmove
u kojima preovlauju motivi strave i uasa, ludila,
kobnih i preteih sila; njega na prvom mestu
zanimaju filmovi kod kojih u prvi plan izbija
takozvana tamnija strana ljudske prirode. Iako ne
zastupa neku eksplicitno psiholoku teoriju (niti
sam pokuava da je prui) o kolektivnoj svesti, ili
Jungovog kolektivnog nesvesnog, Krakauer skree
itaocu panju na ,,one duboke slojeve kolektivnog
stava koje se ire manje-vie ispod praga svesti,
i ujedno nastupa sa uverenjem da se u neobinim,
morbidnim, teskobom proetim filmovima,
snimljenim u godinama nakon zavretka Prvog
svetskog rata, odraava sve ono to se komealo
ispod povrine vajmarske svakodnevice, i to je
samim tim imalo i tendenciju da se ispolji, ako se
za to ukae odgovarajua prilika Razlozi zbog

32

kojih izlaganje o filmu u Treem rajhu zapoinjem

osvrtom na Krakauerovu knjigu, ogledaju se najpre
o onom to je ovaj odlian, ali esto i jednostran
pisac, primetio, a to stoji u vezi sa karakteristinim
tematskim i motivacionim sklopom nemakih
filmova koji su prethodili Hitlerovom dolasku na
vlast. Krakauer esto preteruje, odlazi u krajnosti,
ali dolazi do zanimljivih zapaanja.
Ipak, ono to svakako vai za nemaku
kinematografiju druge decenije XX veka, odnosno za
film Vajmarske republike, jeste odluno odbacivanje
svakodnevice sa svom njenom konfuznom i
nimalo romantinom drutvenom stvarnou.
Poprite dogaaja premeta se u dubinu ljudske
due: uasu drutvene stvarnosti, izgleda, mogu
da pariraju jedino uasi zapostavljenih pretinaca
ljudske prirode u kojima se komaaju iracionalne,
destruktivne sile. Naravno, niz ostvarenja nemakog
ekspresionizma, koji su zauzeli cenjeno mesto u
istoriji filma, bili su najpre umetniki filmovi, koji
svojom kompozicijom i zahtevnou svakako nisu
oduevljavali neku iru publiku. Mnogo ugodnija
bekstva od uznemirujue stvarnosti mogla su se
nai u takozvanim ,,kostimskim filmovima i
lakim komedijama Ernsta Lubia (Ernst Lubitsch),
u lascivnom humoru koji ne zahteva mentalni
angaman.
Dakle, taj krajnje neobian, tamniji, i za nemaki
film specifian filmski put, poeo je, zapravo, jo
1913. godine, kada je jedan glumac pun entuzijazma,
imenom Paul Vegener (Paul Wegener), pokrenuo
snimanje filma u kome e on odigrati i glavnu
ulogu. Re je o filmuPraki student (Der Student
von Prag), kojeg slobodno moemo nazvati i prvim
dugometranim filmom strave i uasa. Scenario
za film napisao je, oslanjajui se na motive iz
pripovedaka uvenog nemakog romantiara E.T.A.
Hofmana (E.T.A. Hoffmann) i Edgara Alana Poa
(Edgar Allan Poe), Hans-Hajnc Evers (Hanns-Heinz
Ewers), koji e svoju sklonost ka fantastinom i
okultnom posle neke dve decenije preobraziti u

AVANGRAD

glasnu podrku nacistikom reimu, iz koje e

ujedno proistei romanHorst Vesel (Horst Wessel),
po kome je raen jedan od prvih dugometranih
nacistikih filmova, Hans Vestmar (Hans Westmar),
iz 1933. godine. Paul Vegener e i posle Prakog
studentanastaviti sa snimanjem bizarnih filmova u
kojima dominiraju fantastini motivi - uostalom, i
njegov viedelni filmGolem(prvi deo snimljen je
1915. godine), zauzima znaajno mesto u istoriji
kinematografije. Vegenerovo neobino, iroko
lice, vrlo izgraenih i podignutih jagodica, malog
ela i kosih oiju, najpre podsea na lice nekog
Azijata. Takve fizike karakteristike, pogodne za
uloge koje je sebi na poetku glumake karijere
dodeljivao, doprinele su tome da se kasnije,
u nacistikoj Nemakoj Vegener specijalizuje
za uloge negativaca, naroito onih dumana koji
delaju protiv nemakih nacionalnih interesa, i u
ijoj fizionomiji je naglaavano neto Nemcu tue
i strano ,,nenemako, ukratko reeno.
U tom prvom Vegenerovom filmu, prakog
studenta Balduina pohodi njegov dvojnik-ubica,
savreno otelovljenje Jungovog koncepta Senke,
tamne strane nae linosti, paljivo skrivane kako
od naih blinjih, tako i od nas samih. U odnosu
na svog tamnog brata, Balduin je sasvim nemoan.
Da li zaista sadraj ovog filma iz 1913. godine,

filmska arhiva
donekle proroanski nagovetava ono to e neke
dve decenije kasnije zadesiti Nemce? Takoe, u
filmu Golem (1915), pretku svih inscenacija o
Frankentajnu, snimanom prema romanu Gustava
Majrinka (Gustav Meyrink), golem, bie nainjeno
od gline, a koje rabin pomou kabalistikih formula
doziva u ivot, saznaje za svoje neprirodno poreklo
i postaje mahniti unititelj. Vetako bie je, takoe,
glavni lik filma Ota Riperta (Otto Rippert) iz 1916.
godine, Homunkulus (Homunculus). To stvorenje,
naizgled normalan mladi ovek, sebe, takoe,
otkriva kao neljudsko stvorenje, nesposobno za
ljubav, sa jakom sadistikom komponentom,
i velikom eljom za razaranjem, da bi nakon
toga postalo diktator koje seje strah i trepet
oveanstvom. Krakauerov spisak proroanskih
filmova obuhvata niz znaajnih filmova vajmarskog
perioda, kao to je pomenuti Kabinet doktora
Kaligarija; Krakauer ujedno skree panju na
originalni dakle, proroanski scenario Hansa
Janovica (Hans Janowitz) i Karla Majera (Carl
Mayer), kojeg je reditelj razvodnio. Za Krakauera,
proroanski su i filmovi Frica Langa (Fritz Lang),
poput Metropolisa (1926), ili, u veoj meri, prvi
film iz trilogije o Doktoru Mabuzeu (Dr. Mabuse),
iz 1922. godine, u kome je glavni lik psihijatar
koji vodi dvostruki ivot: za javnost, on je ugledni
lekar; meutim, pored toga on je i kriminalac sa
hipnotikim moima, figura iz podzemlja. Sutina
Krakauerovih analiza, moe se rei, treba itaocu
da ukae na filmske figure tirana, manipulatora i
ubica, pretea Hitlera i njegovih nacista, koji su u
Nemcima pokrenuli mrane iracionalne sile na koje,
takoe, ukazuju filmovi snimanih pre Hitlerovog
uspona.
Nezavisno od toga da li verujemo da se istorijski
fenomeni naroito oni ,,krupniji, masovniji i
dalekoseniji mogu objasniti kao nune posledice
uzroka koji se daju ispitati i analizirati (to jest,
objasniti u kontekstima drutva, vremena i uhvatljivih
ili neuhvatljivih spletova kulturnih obrazaca), ili
verujemo da se neke arhetipske, numinozne sile
promaljaju iz tame kolektivnog nesvesnog na
svetlost istorijske pozornice, teko je izbei makar
saet osvrt na nemaku kinematografiju onako
kako je prethodila Hitlerovom stupanju na vlast.
Jedan domai autor vrlo jasnim jezikom nudi saeto
obrazloenje u vezi sa optim drutvenim znaajem
filma: ,,Potreba za zajednikim psiholokim stavom
ujedinjuje publiku sa sadrajem pokretnih slika

33

filmska arhiva
projektovanih na velikom platnu u zamraenoj sali.
To je naroito izraeno u kriznim vremenima, koja
i inae izazivaju homogenizovanje u nacionalnim
ili dravnim zajednicama. U filmovima se iroko
koriste stereotipi koji se oslanjaju na predstave
formirane generacijama i lee u kolektivnom
nesvesnom, to je jedan od glavnih razloga tako
snanog uticaja filma. Ove rei koje, naravno,
ne moraju biti rezervisane samo za nacistiku
Nemaku, ve odjekuju i vremenom i prostorom,
sve do brda Holivuda mogu se odnositi na
prilike u kojima su se nale jo i zemlje zahvaene
olujama Prvog svetskog rata. Slavni nemaki
general Ludendorf (Ludendorff), zabrinut zbog
saveznikog prednjaa u propagandnoj utilizaciji
filma, a svestan nezodovoljstva koje raste u narodu,
izjavljuje: Naa pobeda u potpunosti zavisi od
nae upotrebe filma u svrhu to veeg ubeivanja
onih koji bi jo mogli da se pridobiju za nemaku
stvar. Upravo je danas uvena kompanija UFA
(prvobitni naziv: Universal Film AG), osnovana
krajem 1917. godine, sa seditem u potsdamskom
predgrau Babelsbergu, trebalo da predstavlja
svojevrsan odgovor inostranoj filmskoj propagandi.
Nemaka gubi u Velikim ratu i ostaje bez znaajnih
teritorija. Istorija belei da su uspostavljanjem
Vajmarske republike i radikalnim smanjenjem
vojske, itave generacije, koje su takorei samo za
vojsku znale, izgubile svoj oslonac; mnotvo ovih
pojedinaca nalo je utoite u nacionalistikim (ne
nuno pre-nacistikim ili nacistikim!) strujama i
strankama, okupljenih oko legende o nepobeenoj
nemakoj vojsci, kojoj su zapravo,domai izdajnici,
takozvani novembarski zloinci, socijaldemokrate
i nemaki Jevreji, zaboli no u lea. O ovoj legendi
se danas govori kao o Legendi o ubodu noem u
lea (Dolchstolegende). Da je njena ikonografija,
proeta elementima Epa o Nibelunzima, uticala
na Hitlera (na koga je i Langovo remek-delo o
Nibelunzima iz 1924. ostavilo snaan utisak), moe
se videti na primeru teksta kojeg je voa stranke
NSDAP, budui Fhrer, objavio 1923. godine u
stranakom asopisu Vlkischer Beobachter, i gde
upozorava da bi svaka nova borba sa spoljnjim
neprijateljem, a sa novembarskim zloincima iza
lea, nemakom Zigfridu ponovo zabila koplje u
lea.
Filmovi sa nacionalistikim motivima snimani su
i pre nego to su nacisti stavili pod lupu nemaku
filmsku industriju, da bi je zatim preuzeli. Medijski

34

AVANGRAD
magnat i voa desne Nemake nacionalne
narodne partije (Deutschnationale Volkspartei)
Alfred Hugenberg, ali i vlasnik UFA (koju e
prodati nacistima po njihovom stupanju na vlast),
podravao je negovanje patriotskih i nacionalistikih
sentimenata na filmskom platnu. Prvi igrani film
koji je doiveo premijeru nakon dolaska nacista na
vlast, ve 2. februara
1933, snimljen je
godinu dana ranije,
bez uplitanja nacista.
Re je o filmu
Gustava
Ucickog
(Gustav Ucicky) Zora
(Morgenrot),
koga
njujorki National
Board of Review
proglasio
filmom
godine.
Austrijski
reditelj Ucicki ubrzo
postaje jedan od vodeih reditelja Treeg rajha.
Uprkos tome to nije sniman po nalogu nacista,
film je bio sasvim po ukusu novih vlastodraca.
U sreditu filma, himni vojnikom ispunjenju
dunosti, ija je radnja smetena u Prvi svetski rat,
nalazi se posada nemake podmornice, spremna na
junaku smrt kakva e se jo mnogo puta videti u
bioskopima Treeg rajha.
Zadubina
Fridriha
Vilhelma
Murnaua
(Friedrich-Murnau-Stiftung), koja je preuzela
ulogu arhivara filmskog materijala Treeg rajha,
terminom Vorbehaltsfilme oznaila je one filmove
koji su bez ikakvog uvijanja promovisali ideje
nacionalsocijalizma; odnosno, koji, da sledimo
precizniju definiciju, veliaju rat, ire rasistike
ideje, hukaju narod. Ovi su se filmovi nekada
mogli prikazivati uz posebnu dozvolu, u prisustvu
ovlaenog komentatora koji gledaocu nudi
odgovarajua objanjenja. Meutim, danas se (kao
,,procureli materijal koji ne podlee zakonima o
autorskom pravu) dobar deo ovih filmova moe
nai na legalnim internet sajtovima poput youtube.
com ili archive.org, ime pomenuta kategorizacija
umnogome gubi svoj smisao.
Ovaj tekst je prvi u nizu tekstova o kinematografiji
Treeg rajha. U sledeem broju objaviemo novi
prilog o filmovima nastalim u jednom delikatnom i
osetljivom momentu za istoriju sveta.
Ivan Jasikovi

muzika

AVANGRAD

MIX@2014
Je li, bre, ta nam nudi, imurda?
Dva domaa komada. U sredini brz, al egzotian
namaz, i to bez aditiva!
Neka nam, za poetak, Marko Dabeti kae
neto o svojoj kreaciji zvanoj Tearpalm:
Danas je ve nepobitno da je poslednjih
petnaestak godina, i na srpskoj underground sceni
(a scenom moe biti nazvana samo u nedostatku
zaista adekvatnog termina) kao i neto ranije
na globalnoj, ekspanzija svesti o prednostima
kompjutera i kunog studija kao odgovora
na lihvartinu umirue muzike industrije, u
potpunosti promenila pojam nezavisnog muziara.
To je, naravno, izrodilo talas za talasom projekata
produciranih u sobi, ije je medijsko prisustvo
izraeno iskljuivo po forumima, elektronskim
fanzinima, blogovima i internet radio stanicama.
Iz tog mnotva dolazi i Tearpalm, verovatno
jedini psihodelini post-industrial sastav na toj
novoj meta-sceni kod nas. Jedini u smislu da se
pojam psihodelino ne izjednaava sa prostom
disonancom ili upotrebom procesiranja zvuka od
koga se sluaocima zavrti u glavi, te muzikom
nastalom na psihodelinim drogama, ve radije
pokuava da pomiri tradiciju izmenjene svesti
od Ostina Osmana Spera i Pitera Kerola do
prvog talasa britanske i subsekventne amerike
psihodelije ezdesetih godina dvadesetog veka, sa
uticajima krautrocka i ranog britanskog industrial
zvuka, olienog u delovanju uvene familije
bendova kojoj su rodonaelnici Throbbing
Gristle sa svojim izomorfima Psychic TV i Coil,
a koja je na ovaj ili onaj nain ukljuivala i druge
sastave iji se uticaji povremeno daju uti kod
Tearpalma: The Legendary Pink Dots, Nurse
With Wound (naroito kasniji drone radovi),
Cyclobe i slini. Zvuk Tearpalma, na izdanjima
(kojih do danas ima trinaest, ne raunajui razne
kompilacije na kojima se pojavljuju remiksi,
saradnje i ekskluzivne trake) i uivo, opisivan je
u elektronskoj tampi uglavnom udnim lirskim

ili impresionistikim pasaima: kao muzika

koja zalazi i prodrmava najmranije kutke uma
(Balkanrock), kojom autor priziva prazne ideje
udaljenih i nevinih trenutaka prolosti iz kojih
e se tek, postepeno i neprimetno, jednog dana
razviti svaka neistoa, ali i kretnja (Popboks)
i iskazuje svoj smisao za ukus razliitosti od
divljenja i radosti ivota, do insinuacija na kajanje,
oaj, mrnju i nezaobilaznu smrt (terapija.
net). Tearpalm je koncertno aktivan, sa brojnim
nastupima, prvenstveno u Beogradu, a svirali su
i u Novom Sadu, Panevu, Kumanovu i Skoplju.

http://tearpalm.bandcamp.com/
No, sad je vreme da va dopisnik sa terena, u
svom nepogreivom stilu, saopti ta to ima novo
u muzici 2014.godine:
Scott Walker + Sunn O))) - Soused da,
jo jedna mala nona muzika, ili Skot DID IT
AGAIN, ovog puta u drutvu poznatih drone
mamutlija. Tako smo mi itavog leta strepeli od
ovog sparivanja, a sve to posle hiper-more Bisch
Bosch, gde Skot zamalo vaspostavi nenadmane
lekcije pri kukianju demencije. ta li e tek biti
kad se udrui sa Sunn O)))?, tako sam ja drhtao

35

muzika
noima i danima kakva crna melasa e mi duu
duegupkati, kakav emer e nastati kad ovi drouneri
svojim katranom ponu da fino podvlae Skotove
grlate uzlete? Tu mira ni razuma nee biti, ne ne i,
onda sam nelegalno skinuo Soused nedelju dana pre
ofil izlaska. I, bilo mi je recimo ovako: drali Sunn
O))) Skota kako treba, drao i on njih, klizila je ta
celina, bez onoliko traumatinih cepanja u Bisch
Bosch stilu, lake za pratiti, to jes jes. Naravno,
opevalo se ono to se izgovoriti ne da, i nee, i ne
moe, i tako od prvih trenutaka gripoznog ushita
gitarskih kuka i kukica, pa se upadalo u blatno
korito, pa i pod bi, a Skot je sve vreme radio s onu
stranu jezika, zagledan u neto? U pesmi Bull
uleteli su bubnjevi, te pomislih na tren kako e neko
pomisliti da su novi Swans u poreenju s ovim
osunana bajka, da bi me iz te tuposti trgla pesma
nazvana Fetish sa subindustrial brujanjem gde Skot
spominje akne i gubavce, a moda i ne i tako
dalje, do deranja na kraju uspavanke zvane Lullaby;
nezdravo, gadno, neprijatno, dakle kako smo ve
NAVIKLI od Skota u poslednjih dvadesetak godina.
Sve je to katkad zanimljivo za ljubitelje, a ja sam
ljubitelj, i kaem da je moglo i bolje. Nije ba da
sam pao sa stolice, i ini mi se kao da su se i Skot
i kolege pomalo uzdravali od ful ludila kojeg su
mogli da priute. Ma ko zna
Ali,
Andrea
Schroeder
je
iz
Nemake,
iz
Glitterhouse
muzikog stada:
kroz
maglu
se ukazao taj
melanholini
osmejak i najavio
odlian
drugi
album Where the
Wild Oceans End sa odlinom obradom Bouvija, a
svi smo negde uli kako je teko obraditi i tretirati
Heroes. Eto, Andrea je uspela, i toj silnoj odlinosti
je doprineo Chris Eckman kao producent, a deo
albuma je sniman u Hansa studiju dok su napolju
promicali deurni fantomi, zle due i mrtvi dusi
Berlina. Where the Wild je umoran, mraan,
ali fino tkan neki kau Nico, neki pominju i
Patty Smith, a neki ne kau nita. Ipak, ona ve
u prvim stihovima kae kako su joj usta suva od

36

AVANGRAD
neizgovorenih rei, a ruke umorne od pisanja.
Ako ne padnete odma na taj akcenat, zadimljeni
pogrebni tempo, i to u starom dobrom maniru
smorene hladne germanke, ipak ne toliko otporne
na novembarska otkrovenja neke tajne, pozno
jesenje romanse, onda ete sigurno pasti na Ghosts
of Berlin, moda najbolju stvar sa ovog albuma,
jer to je jedna od onih kad eta po mrtvom snegu,
sam svoj gazda urbane otuenosti, skoro siguran da
te voli i razume niko drugi do Andrea Sch., negde
duboko u tvom uhu.
Goat su veani, prava misterija: maske i vudu
(ba tako!) iz sela Korpilombola sa severa ove
severne zemlje; psihodelika orgijastika, (pseudo)
spiritualnost, berlini u afrikama ili baltik na Maliju,
kako god ti drago. Na albumu Commune, kad bi
ga poredili sa genijalnim World Music izdanjem iz
2012. Goat deluju mestimino, ali samo mestimino
umorni, no nema se tu ta ozbiljno zameriti. Znai,
nije za baciti: reverba u izobilju, Black Sabbath
ufalovan u Sublime Frequencies eksploatacije,
ili: urka pod nebom to menstruira dok kult nekih
golaa (naravno, u krugu oko vatre) praktikuje
nuklearnu gnozu, moda i povratak na selo, moda i
povratak u rupu u tlu, a moda je samo ,,Funkadelic
sreo Tonija Iomija, kako je to ve negde lucidno
opisan Goat! Nije hermetino, ni naporno, nego
sjajno jo uvek je sjajno, brao draga, a ta ete sa
treim albumom, e ba me zanima
A ja moram
dalje, jer mesta
je sve manje, a
povratnika sve
vie, pa red je da
se makar preleti:
Chrome su TU
sa Feel It Like
a Scientist, a
prolo je vie
od
decenije.
Hellios Creed
je naprasno odluio da sklepa jos jednu
transplutonijansku garau. Ko prati ime se Chrome
zanima ve 30 godina jo jednom dobija ba to to
je i prieljkivao: svemirske olupine bauljaju po svim
sferama i atmosferama u Raw Power vektorima uz
vokale to poput esid izbljuvka korodiraju ti unutar
lobanje, i cvre do pinealne ti lezde. Dosta. Pere

AVANGRAD
Ubu nude Carnival of Souls, nazvan po filmu iz
60-ih, gde kao da manje cijue elektronika nego
na Lady From Shanghai. Gitare su, recimo, u
prvom planu, a bogami i neka tuga, teina, David
Thomas-u izgleda presuilo helijuma... i tako se
baulja kroz ovaj Karneval Dua, uz gomilu rnr
arhetipa, prototipa, dovoljnih za (dez)orjentaciju.
Vizija meseca tuta i tma, uz ve poznatu
geografiju i psihogeografiju D. Tomasovu. Sve
poinje betonskim gruvanjem Zlatnog Surfa br.
2, a nastavlja se do samog kraja sumrano, sporo,
kockasto, emerno, uz zmijolike arabeske klarineta
(taaa??!) Znai, dr Faustus u busu, na putu za Jutu,
sve do 14 minuta ne toliko funkcionalnog zavrnog
dema Brother Ray gde se pjeva o soda planinama
i pustinjama i slinim epifanijama. Zakljuak: kad
sve saberem i oduzmem, ja vie volim Carnival
od Lady, i mislim da je ovo najbolji Pere Ubu
jo od St. Arkansas dana. I, ostade jo Godflesh:
oni su u svetu koji jedino moe osvetlati vatra,
aha! Dastin konano puta Jesu da se odmori,
a ruku na srce, taj koncept je ve dobro utonuo u
unjkavost, pa tako od New Dark Ages odmah ide
kromanjonska klanica, to se i nastavlja kroz vei
deo ove zgruane komadine. Rifovi primitiva,
repeticija, hipnoza, nema plesa, regularno prebijanje
rozbratne uz poten ulet u Filth meljaonicu (isto
da se jo jednom prisetimo koliko su rani Swans
bitni u Godflesh sagi), i tako uz mastodontski bat,
dok se sve ne rastopi u psihodeliji finala Towers of
Emptiness. Dakle, nije da ne valja, mada vreme
e pokazati koliko je World Lit Only By Fire
stvarno moan ili je ovaj ushit pri sluanju samo
nuspojava nostalgije za Streetcleaner, etc. danima!
Zavravamo sa onima koji tek dolaze
predstavljam sjajne domae, jedne i jedine
THE CYCLIST CONSPIRACY, (Anti) world
orchestra.
U mranom dobu, Kali Yuga, na put spasenja smatra pisac (ili pisci) Teologije i biciklizma treba krenuti biciklom. To je apsurdno, ali ba zato
spasonosno. Jer, apsurdno ne znai nemogue.
Teologija donosi hrpu nekorisnog znanja; to znanje
moe biti i istinito, ali je neupotrebljivo. I zato
treba spojiti bogoslovlje i biciklizam. Prednosti su
oigledne. Pre svega, klasini modeli spasenja vie
nisu primereni vremenu koje je toliko poodmaklo
u pokvarenosti da postoje specijalne institucije i

muzika
slube za spreavanje spasenja.
(Svetislav Basara, Fama o biciklistima)
Leta Gospodnjeg 2014, posle zavrenog Opteia
i rastavljanja Velikog pentocikla, Mala braa
konano uspevaju da konstruiu Veliki staurocikl.
I to krajnje neoekivano, usred imaginarnih
predela saharskog bespua, u venoj potrazi za
Konstantinopoljem. Znoj njihovih dua postaje
isto blistavilo (Virya), nasuprot gnusobe ogledala,
a put se ukazuje jasnije nego ikad.
Bicikl idealno prevozno sredstvo za putovanje
kroz Kali Yugu!
(Anti)
world
o r k e s t a r
The
Cyclist
Conspiracy
je
muzika
ispostava Male
brae za Misterije
poslednjeg doba.
Svojevremeno
zaet
kao
https://www.facebook.com/
neformalni
TheCyclistConspiracy
projekat u okviru,
sada ve nepostojeeg, Drutva za razvoj alhemijskih
studija Vasko Popa, danas je dugosvirajua trupa
sastavljena od desetak mukih i enskih dua.
Iako u sebi spaja muzike uticaje iz najrazliitijih
delova sveta, orkestar se trudi da izbegne povrni,
novodobni eklekticizam i da svu svoju kreativnu
energiju usmerava ka sintezi pretpostavljenih
elemenata. Bilo da su u pitanju Vizantijsko carstvo
ili tajni nomadski putevi pustinje, aava krma
prepuna mangasa i raskalanih ena ili stepa sa
nebom samo za amana, psihodelini ili turcke
rock, Bliski ili Daleki istok, putovanja na koja
biciklisti odlaze nikako ne predstavljaju potragu
za svetlou sveta. Ponekad, ona se ukazuju kao
simbolina potraga za Konstantinopoljem, srcem
ciklinog carstva Vizantije, ali ona su uvek potraga
za srcem jedine prave svetlosti Agape.
Za sada, orkestar je izbacio nekoliko singlova koji
predstavljaju delie predstojee tetralogije albuma,
a do kraja godine oekuje se njihov prvi EP, Live at
caf Constantinople, zapis sa zajednikog nastupa
sa kirja Katerinom, uvenom prvakinjom rembetike
i narodne pesme.
Dejan imurda

37

muzika

AVANGRAD

In memoriam:
Milan Mladenovi
(1958-1994)
Pre tano sedam godina napisao sam tekst za jedan somborski list, a povodom
trinaestogodinjice prestanka rada grupe Ekatarina Velika Tekst sam poeo ovim reima:
Da bi se potpuno shvatila jedinstvenost i vanvremenska pojava Ekatarine Velike vie je
nego dovoljno izai u Vrt, omirisati Zemlju, upoznati Jesen i osetiti Ljubav, tamo negde, u
Srcu.
Nekako oseam da ova reenica i danas zasluuje da se ovde ponovi, dvadeset godina nakon
smrti velikog rokenrol umetnika i pesnika specifinog senzibiliteta Milana Mladenovia.
ak i slabiji poznavaoci muzikog opusa Ekatarine Velike vrlo lako e prepoznati nazive
pesama, njihovu tematiku, ali i neprolazni karakter. Magini i nadasve inteligentni spoj
muzike i teksta, savrena poetska nit i nespremnost na bilo kakav kompromis unutar istinske
muzike umetnosti jesu glavna obeleja Milanovog kreativnog rada. Ta poetska nit na
udesan nain povezuje Ekatarinu i njene sluaoce i danas.
Milanova uloga u novom talasu jugoslovenskog rokenrola jeste nemerljiva od Limunovog
drveta, preko arla i Katarine II, on konano dolazi do pijedestala svog muzikog bia
Ekatarine Velike. Niu se pesme jedinstvenog lirskog izraza: Ona se budi, Jesen, Radostan
dan, Oi boje meda, Zemlja, Ljubav, Voda, Srce, Samo par godina za nas, Krug, Siguran,
Idemo, Neko nas posmatra, Anestezija
Roen u Zagrebu, a iveo u Sarajevu i Beogradu, nosio je u sebi taj kosmopolitski duh
jugoslovenskih prostora koji je bio cenjen i priznat irom sveta. Poetkom devedesetih,
Milan se angauje u antiratnim protestima i bori se protiv bezumlja koje je ovladalo ovim
prostorima. Svojim ivotom, Milan potvruje da borba za ideale nije besmislena jer, jedino
ako se za njih iskreno borite, ostaete zauvek zabeleeni u neprolaznim elementima o kojima
su Milan i Ekatarina najvie govorili: Vodi, Vazduhu, Vatri i Zemlji.
Ekatarina Velika ostaje vena inspiracija, najistija emocija koja spaja ljude i zahteva od
njih da razmiljaju, a ne da nemo posmatraju svet oko sebe. A otili su iznenada i tiho, kao
odabrani, uz jednostavan i nezaboravan Milanov pozdrav: Hvala vam. Bila je to Ekatarina
Velika. Dovienja.
Milan ivkovi

38

ovde blizu

AVANGRAD

Tragom

Matijasa
-

Hanisa

U
Gradskom
muzeju
Sombor
tokom septembra i oktobra meseca
2014. godine bila je otvorena izloba
subotikog Muzeja pod nazivom Matijas
Hani, kasno barokni putujui slikar
na kojoj su bili izloeni radovi ovog
umetnika restaurirani u konzervatorskoj
radionici Gradskog muzeja u Subotici.
Ono to je zanimljivo za nau rubriku
su dela Matijasa Hania, oltarske pale
koje potiu iz crkava u blizini Sombora.
Sa eljom da vas uputimo na jo jedan
kulturni izlet, upoznaemo vas sa ovim
zaboravljenim, a iroj javnosti i ne
ba poznatim slikarom, te ukazati na
znaaj njegovog dela za bogato kulturno
naslee ovog podruja.
Matijas Hani je roen u Pragu 1754.
godine, o emu svedoi njegova signatura
Mathias Hanish Pinxit Ex Natiae
Bhemicae Natus Pragae. Doselio se
u june krajeve Ugarske oko 1793.
godine, najverovatnije zahvaljujui
porudbini Nikole Mukia koji je
tada poruio sliku Snene Gospe za
franjevaki samostan u Subotici. Tokom
18. veka katolika crkva je za svoje
potrebe najee naruivala oltarske
pale od umetnika iz Bea, Pete, Budima
i Peuja, te u literaturi nema mnogo
podataka o delatnosti slikara koji su se

doselili na ove prostore. Najpouzdanije

svedoanstvo o njegovom boravku
u Somboru su ponovo jedna njegova
signatura, sa oltarske pale iz Bakog
Brega, gde se potpisao kao Mathias
Hanisch pinxit Zombor i beleke iz
1799. godine u matinoj knjizi krtenih
upe Svetog Trojstva u Somboru, koje se
odnose na smrt njegove ene i keri. Sa
ovih prostora posao ga vodi u Kalou, pa
u Baju, gde i umire 1806. Nakon njegove
smrti Haniova slikarska radionica
je nastavila sa radom i saradnjom sa
upama ovog kraja.
Sada kada smo ukratko upoznati sa
Haniovim ivotnim putem, moemo
zapoeti obilazak mesta u kojima se
nalaze njegova dela. Krenuemo od
Doroslova, sela u kom je upa osnovana
1752. godine i u kom su nekada postojale
tri privatne kapele. Za crkvu Svetog
Emerika u Doroslovu Hani je naslikao
glavnu oltarsku palu na kojoj je prikazan
Sveti Emerik, zatitnik mladih, sin i
prestolonaslednik maarskog Svetog
kralja Stefana. Ono to odlikuje mnoga
Haniova dela je prikazivanje svetih
dogaaja kao savremenih, te su i ovde
glavni akteri prikazani u jednom takvom
ambijentu, sve sa ciljem da se pokae da
je svet vere blizak zemaljskom svetu.

39

ovde blizu

AVANGRAD

Raspee, 1974, Doroslovo-Gradski

muzej Sombor

Iz Doroslova potie i Haniova slika

Raspea koja se sada nalazi u likovnoj
zbirci Gradskog muzeja u Somboru, a
nastala je 1794. godine. Na ovoj slici
Hani na svojstven nain prikazuje
dramatini trenutak Isusove smrti na
krstu usklaujui ambijent i gestove
uesnika dogaaja u jedan snaan i
ekspresivan prizor. Uz krst stoji Marija
koja plaui die ruke prema svom
sinu, a Sveti Jovan jevanelista brie
suze maramicom oplakujui svoga
uitelja. Zidovi Jerusalima u pozadini
izvedene su u tamnim, braonkastim
tonovima sa svetlim efektima oker
boje.
Jo jedna slika raspea koju je
naslikao Matijas Hani nalazila se na
sporednom oltaru, iznad sakristijskih
vrata upne crkve u Gajdobri. U
ovom selu, prva crkva od erpia
je izgraena 1764. godine, a sa
gradnjom crkve od vrstog materijala

40

se zapoelo 1788. godine. Za razliku

od Raspea iz zbirke Gradskog muzeja
u Somboru, ova kompozicija sadri i
lik Marije Magdalene koja kleei
tuguje pod krstom. Na Raspeu iz
Gajdobre je neto ublaenija drama
glavnih aktera, ali i dalje se uspeno
doarava tragian trenutak Isusove
smrti. Ova oltarska pala je preslikana
1911. godine, a prilikom restauracije
je pronaena signatura na kojoj se
Hani potpisao kao somborski slikar:
Mathias Hanisch pinxit Zombor.
Sledea stanica bilo bi selo Baki
Breg, u kojem se nalazi crkva Svetog
arhanela Mihaila izgraena 1789.
godine, koja je prema usmenoj
tradiciji nekada bila posveena Svetim
muenicima Ivanu i Pavlu, i postoji jo
od 1740. godine. U ovoj crkvi nalaze
se dva Haniova rada, oltarska pala
bonog oltara na levoj strani crkvene
lae koja prikazuje Svetog Josipa i
druga, oltarska pala Svetih muenika
Ivana i Pavla koja se postavlja na
sporedni oltar za vreme njihovog
praznika. Oltarska slika Sveti Josip sa
detetom nosi signaturu naeg majstora:
Mathias Hanisch pinxit Zombor
i nastala je 1796. godine, kada je
Hani neko vreme boravio u Bakom
Bregu. Sveti Josip, svetovni Isusov
otac, zatitnik je porodice, brakova,
siroadi i zanatlija koji obrauju drvo.
U vreme baroka formira se samostalna
ikonografija ovog svetitelja, koji je na
radnijim kompozicijama uglavnom
imao sporednu ulogu. Koristei
grafiki predloak Hani je izveo ovaj
veoma uspean rad, najverovatnije na
molbu somborskih franjevaca koji su

AVANGRAD

Sveti Ivan i Pavle, 1796,

upna crkva u Bakom Bregu

brinuli o vernicima upe u Bakom Bregu,

a negovali su kult ovog svetitelja. Takoe
i kult svetog Ivana i Pavla negovan je u
ovom mestu, te je Hani i njih naslikao
za upu u Bakom Bregu. Ovaj rad nije
signiran, ali sa sigurnou je pripisan
Haniovoj paleti od strane strunjaka.
Sveti muenici Ivan i Pavle, stradali
362. godine, potovani su kao zatitnici
od nevremena jo od 6. veka. Na naim
prostorima vrlo su retki njihovi prikazi,
iako se njihov kult za vreme baroka iri
od strane Franjevaca. Hani ih je prikazao
sa karakteristinim atributima muenika:
vencem i palmom, a u ruci dre svee koje
su jo jedan atribut svojstven njima, jer se
prema tradiciji svee pale u crkvama, i kod
kue kao zatita od nevremena i oluje.
Na mali obilazak zavriemo u Bakom
Monotoru, u crkvi Svetog Petra i Pavla.
Izgraena 1752. godine, a 1806. godine je
ponovo izgraena neto vea crkva, u vidu
trobrodne bazilike. Zajedno sa jo nekoliko
crkava u severnoj Bakoj, crkva Svetog

ovde blizu

Petra i Pavla u Bakom Monotoru je

karakteristian primer sakralne arhitekture
druge polovine 18. veka. Matijas Hani
je za ovu crkvu naslikao monumentalnu
glavnu oltarsku palu Svetog Petra i Pavla.
Na njoj je prikazan trenutak kada Sveti
Petar i Pavle, apostoli, primaju kljueve i
zakon Hristove Crkve. Ovo delo ponovo
svedoi o majstorovom poznavanju
ikonografije ili pak korienju grafikih
predloaka, s obzirom da je kompozicija
klasino predstavljena, sa apostolima
kako sede na oblacima u centralnom polju,
Svevideim okom okruenim krilatim
glavicama iznad njih, i neizbenim
atributima, kljuevima i papskom tijarom,
te Svetim pismom i maem.

Sveti Petar i Pavle, 1806,

upna crkva u Bakom Monotoru

Sa ciljem da ne ukazujemo samo na dela

umetnosti i kulture naih prostora ija je
odrivost ugroena, kroz ovaj lanak smo
eleli da istaknemo i onu drugu stranu, a
to je dobar primer ouvanja i prezentacije
kulturnog naslea sa naih prostora od
strane ustanova koje su za njih zaduene.
Brankica uri

41

svojeruni putopis

AVANGRAD

B ERLIN:

neki drugi svet

Berlin je siromaan, ali seksi.

gradonaelnik nemake prestonice Klaus Voverajt
Poetkom avgusta 2010. godine uputio
sam se na predugo iekivano dvomeseno
putovanje u Berlin kao 21-godinji
student finansijske matematike Prirodnomatematikog fakulteta Univerziteta u
Novom Sadu i stipendista fonda nemake
akademske razmene studenata DAAD
(stipendija za dvomeseno intenzivno
uenje nemakog jezika). Nakon skoro
tridesetoasovnog iscrpljujueg putovanja
autobusom, na glavnoj autobuskoj stanici
u Berlinu saekala me je studentkinja
Slobodnog univerziteta, couch surferka iz
Nepala, koja mi je izdala sobu. Nisam znao
da je Dahlem, deo Berlina u kome sam
boravio, jedan od najbogatijih krajeva. To su
govorile i vile koje su se nizale pred mojim
oima ulaskom u ovaj kraj. Vila u kojoj sam
iveo bila je stara i poela je da propada. Za
250 meseno izdvojenih za stanarinu, bio
mi je omoguen sasvim lagodan ivot od

42

ostatka stipendije. Prvog dana otiao sam sa

ostalim gostoljubivim ukuanima na oblinje
Krumme Lanke jezerce.
Kako sam proitao na Vikipediji, simbol
i ponos Dalema je, svakako, Slobodni
univerzitet u Berlinu koji se nalazi na vrhu
najboljih nemakih univerziteta i jedan je
od najpoeljnijih univerziteta inostranih
studenata. Pored njega, poznata je i velika,
prostrana Botanika bata, koja svojim
raskonim bojama i mirisima predstavlja
pravi dragulj za veliki, neumorni grad,
idealan za porodine izlete ili ake
ekskurzije, gde se ne mogu videti goliava
tela, kao, na primer, na jezercetu Krumme
Lanke kog sam prvi dan sa svojim
gostoljubivim ukuanima obiao. Stekao
sam utisak da je ovaj kraj veinom boravite
bogatih graana, ije su arene, elegantne
i detaljno ureene bate viene na putu do
jezerceta, mirisale za mene tada stranim

AVANGRAD
mirisima, mirisima nepoznatog, dalekog
grada koji nikada do tada nisam osetio (pa,
moda ak i jesam, ali sam prvog dana u
Berlinu, iscrpljen od ispita, putovanja i
nespavanja eleo da verujem u jedinstvenost
trenutka) i koji su me uinili da se oseam
kao stranac, to dodue i jesam bio. Odmah
se moglo primetiti da je ovaj deo grada, gde
je veinsko stanovnitvo i dalje nemako,
mesto za ljude bez puno kompleksa. Na
mirnoj obali zavuenoj u omanjoj umi, oni
su se u potpunosti preputali prirodi. Bilo
je i golih staraca, a i male dece bez kupaih
(ili bilo kakvih drugih) gaa. Tamo su se,
pored zgodnih i mladih tela, bez ikakvog
stida etale i neatraktivne ene ponosno
nosei tu neatraktivnost: svoje mlitave grudi
i oputene guzice koje nimalo nisu podseale
na cice sa naslovnica seksi magazina. Momci
se takoe nisu nimalo ustezali da osunaju
svoje izuzetno male kite. Prizoru totalne
oputencije doprinosile su i feministkinje
sa rej-banom i neobrijanim pazusima.
Freikrperkultur (FKK) kultura slobodnog
tela je pokret iz Nemake koji vodi poreklo
jo iz 18. veka. Pomislio sam da se nalazim
na jednoj popularnijoj nudistikoj plai,
mada mi je ubrzo objanjeno da je to bila
samo plaa sa puno FKK-ovaca.
Svakako, kraj grada na koji veina mladih
ljudi prvo pomisli kada se spomene Berlin
je Krojcberg (Kreuzberg). Zaliven rekom
prejom, naseljen strancima, netalentovanim
i talentovanim, priznatim i nepriznatim
umetnicima, smeten u samom srcu
prestonice Nemake, neumorno gosti veliki
broj turista. Verovatno najvie zahvaljujui
ovome kvartu izgovorena je esto citirana
i jako popularna reenica gradonaelnika
Berlina: ,,Berlin je siromaan, ali seksi.
Moglo bi se rei da ovde ima zaista podosta
istine. U Krojcbergu, plate su najmanje,
nezaposlenih ima najvie, a to je i epicentar

svojeruni putopis

za berlinske omladince, fensere, hipstere

Tako da bi se mogao izvui fin uzorak onoga
to bi po kriterijumima veine bilo seksi.
Ljudi koji bi u malom gradu zavrili kao
ekscentrici i budale, jer ive kako ele, ovo
mesto im otvara drugaija vrata. Na primer,
gejevi i lezbejke su ,,pokorili Berlin. Sudei
po broju zastavica duginih boja zalepljenih
po kafiima, restoranima, prodavnicama i
drugim objektima kojima eli da se naglasi
javno podravanje gej posetilaca, kao i
po broju mladih, ali i starih, koji se etaju
drei se za ruke, poprilino je jasno zato
je Berlin omiljena evropska gej destinacija.
U mnogim kafiima nude se mali vodii za
noni ivot, vrlo ,,otvoreni ba kao to je to
i sam Berlin. Dok nam je raspevana riokosa
konobarica, koja ne zna da peva, verovatno
pomalo naduvana, donosila vino, u nekom
od alternativnih kafia gde su mahom
sedeli stariji hipsteri, par novopeenih
poznanika sa kursa jezika i ja smo bacilli
oko u neki od detaljnih turistikih vodia.
Tamo ste mogli videti ,,sone klubove:
striptiz klubove, erotic opove, gej klubove
i pregrt feti klubova sa sve malim slikama,
koji bi verovatno mnogi nazivali nakaznim
modernim proizvodom Zapada, dok je za
Berlince i sve one koji se oseaju tako to bila
odlina vikend zabava. Ovakva ,,reklama i
zidovi koji skrivaju privatnost prljavih nonih
klubova obeavali su mnogo vie od onoga
u ta smo mi bili spremni da se upustimo.
Naravno, gotovo svuda su se mogle pronai
informacije o AIDS-u i o bezbednom seksu,
a u toaletima su se nalazili automati gde su
se mogli kupiti kondomi za koji evro.

Nenad uri

43

esej

AVANGRAD

Lepota i svest o njoj

Sadanjost je neuhvatljivi trenutak na kraju onoga to je bilo, koji poznaje ono to je maloas stajalo
ivo pred nama a sad je ve iza i od nas odvojeno, nepromenljivo i takvo kakvim se zateklo, te me je
ispunilo tiinom onog to je sada, u kojoj postoji samo ono to bee i ono beskonano Nita to jo nije
postalo. utim iz potovanja prema onome to jeste. Svaki trenutak je zaustavljen i odloen tamo odakle
ga vie nee moi nestati. Da li mu to neko pridaje vanost koju mu mi ne pridajemo? Sadanjost je
nalik vrhu flomastera za crtanje iza kojeg sve ostaje zavreno, makar mi nita ne uinili u njoj. Ipak,
moe biti i vredna panje, im je neko odluio da je belei.
Budunost mi se uinila nestvarnom i neverovatnom, kakvom bi se, u poreenju s belim platnom
i slikaru uinila slika koju ima u sebi. Poto sam naiao na jednu slinu belinu, neverujuu u ono
to e se dogoditi, hodajui kroz par drvoreda morao sam se okrenuti prema onome to je bilo: sva
mesta na kojima sam postojao ispunjena su tajnovitim utanjem... Kao da ih obasjava poverenje koje ne
dolazi od mene, kao da ute jer je sve to se na njima moglo dogoditi zavreno. ini mi se da svojom
tiinom iskazuju potovanje prema meni i mojoj odluci zbog koje je tako ispalo. ute jer nemaju ta da
kau. Ja ih nisam dotakao i nita se nije dogodilo. Izgleda da nita nije moglo biti ili je ovo - ono to je
moglo i zaista jeste. Moda se sve moglo dogoditi, jer ta prolost bee lelujava i prozrana, ispunjena
lepotom koja bee tu i u koju se moglo kroiti, kao to se sve kretalo dajui mi nagovetaj da sam deo te
lepote ili kako se barem lako mogu u njoj nai, a sada su se te senke povukle pred prolou, to ostade
neostvarena i koja se sad, na ovim nikad dosegnutim mestima pojavljuje u nestvarnom sjaju.
Ne znam ta me je zadralo da se spojim sa tom lepotom. Moda to bee svest o njoj, zbog ega sam
posumnjao u to da sam njen deo, jer sam primetio da lica na kojima je ona nisu svesna svoje lepote.
Tako sam ostao izvan nje. Gledam je neostvarenu u svemu to je bilo, ega se seam po toj svesti, kada
se ono ja to je imalo svest o lepoti time ogradilo od lepote same. Prolost uti neispunjena. U njoj
nita nije postalo.
Izmeu nezamislive budunosti i neuhvatljive sadanjosti, primetio sam da je davnina jedino u emu
jo uvek postojim. Meseeva ledena belina podseti me na platno i nagna da mislim da li neto moe
biti, moe li se budunost osloboditi prolosti, one neostvarenosti to je u prolosti postojala i koja
joj se u trajanju javlja, spreava veru da e se u budunosti neto dogoditi i time je uiniti razliitom.
I jo interesantnije: moe li se prolost osloboditi budunosti, moe li se prolost razreiti krivice za
budunost, te greke koju u sebi bezazleno nosi, krivice koja za samu prolost nije znaajna, ve samo
pridenuta, jer se ostvaruje izvan njenog trajanja i u prolosti samoj je bez uzroka, stoga nestvarna.
Sva ta mesta posmatraju me nekakvom ledenom ljupkou (poput nekoliko svetiljki du senovite
staze). Stvarnost izgleda kao nenametljiva potvrda njihovog uticaja na budunost, zbog ega se ini
kako bi se mogla odbaciti svaka krivica (kao to bi bilo lake ne poverovati u vinovnost kakvog davnog
dodira) za bolest, kada se ova pojavi. Sva ova neispunjenost i nestvarna lepota postojali bi i da se tada
desilo sve to se imalo dogoditi. Nemogue je da je to uticalo na budunost... A ako jeste onda je to
strahovito, jer je sada neostvarenost ogromna, ravna Nitavilu, a nekad to bee tek malo odbijanje onoga
to je stajalo tu.

44

AVANGRAD

esej

Odvojena od sveta koji je i te kako svestan lepote, ona postaje u oima Svesti surova, jer je nedostina,
jer se nije dogodilo nita to bi uinilo da svet postane lepota sama. Iza te prividne prolosti, prazne i
odmaknute, nalazi se jedino Nitavilo, ono veliko Nita koje sve okruuje i o kome se nita ni ne moe
znati.
ini mi se da prepoznajem kako je ovo sada budunost, u kojoj se ogleda sve to je postojalo.
Nevinost svih tih davnih mesta ne ini se vie uzrokom, ve naprotiv posledicom! Zar prolost
moe biti uzrok budunosti?
Uinilo mi se da je to nemogue iz dva razloga: 1) budunost nije postojala onda kada je postojala
prolost i 2) prolost postoji samo viena iz budueg i viena u sebi samoj. Kada je u sebi samoj,
niemu ne moe biti uzrok, a tamo gde postoji u buduem, pre e joj biti uzrok ono u emu postoji,
nego to e biti uzrok onome u emu se nalazi. A ona jeste u budunosti.
Jedan konj i titrave senke koje su lampe bacale niz ulicu (i ulice), setili su me da ovo nije budunost
i shvatih kako sve to postoji u dalekoj prolosti. Kako sam mogao da dopustim da puko uzbuenje
zavara ono ja. Svako ja postoji u davnini. Viena iz nje, sada, budunost je bez uzroka. Jer uzrok
ovoga to je sada je budunost; a koji je uzrok budunosti? Budue nema uzrok, a ako je tako, onda
je ono Bog. Poto postojim samo u prolosti, shvatio sam da sam nepremostivo odvojen od Boga, jer je
prolost transcedentna budunost koja je prela preko sadanjosti (koje nema u vremenu a samim tim
ni u prostoru, koja je metafizika i izvan svakog razumnog shvatanja).
Bog je nezamisliv kao i ono to e biti. Ako je to Bog, onda je on sve. Osetih da to nikako ne moe
biti, jer se u ovoj tiini sada seam samo svesti to nije mogla postati lepota, prologa koje je Pakao i
koje ostade neispunjeno, jer je videlo lepotu ali nikad samo nije moglo biti lepo, kao i strahovito surovu
lepotu Pakla zbog koje svest raste do bezgraninosti i postaje neostvariva. Izgleda nezamislivo da se
moe ostvariti Sve u svetu gde su odvojeni Svest i Lepota. ta vie, ini se kako je na ovom mestu ovde
(gde sam ko zna kojim uzrokom dospeo) mogue birati izmeu: biti Lepo i imati Svesti o njemu. Jedna
su bia, jo u preegzistenciji, izabrala prvo, a ostala drugo. Ali zar nisu prva bia svojim izborom sebe
osudila na blaeno Nita, u kome, iako jesu Lepota (dakle Sve) ipak ne mogu videti sebe, ni spoznati
ono to jeste... Dok su druga izabrala pravi Pakao, jer ostadoe izvan, kako bi mogla videti Lepotu - po
cenu da od nje nepovratno budu odvojena, jer kada bi u nju kroili postali bi Nita, izgubivi svest,
kojom bi saznali ono to jesu da su lepa.
Ta pomisao me je prenerazila, podsetila na moju sopstvenu odluku u tom sluaju, nenametljivo poput
drhtaja svetiljke koja me je posmatrala uzdignuta nad vlanim plonikom. U svesti mi se priinila
misao kojoj nisam smeo da verujem: biti lepota sama ili imati svest o njoj, ostati u nitavilu ili roditi
se - ne zna se ta je gore. Izroniti iz lepote i stei svest isto je to i roditi se, to je poetak seanja na
sopstveni poetak, a to nas odvaja od Nieg. ta ako je ovek prinuen da bira izmeu Pakla i Nitavila
- jer bilo da je postao ili nije postao (a onim koji nije postao nazvau onog ko nema svest o lepoti)
nalazi se u nekom od ta dva? Raj je izvan mog poimanja kao i lepota koja bi mogla videti sebe, kao
i bivstvovanje koje bi bilo i postalo i ne bi postalo... U njemu bi mogao biti samo Bog. Prebivati u
Raju, bilo bi nemogue koliko i u onome to e biti, budui da kad ono postane, vie nije to to e
biti. Moemo postojati jedino u prolosti ili u sadanjosti Nitavilu, samo na ta dva mesta, na onima
na kojima Bog ne moe obitavati. Sadanjost je Lepota bez svesti o sebi, a prolost Svest o lepoti, bez
nje same.
Kada podelih bia na ove dve grupe, pitanje kojih ima vie postavilo se samo po sebi: onih koji su

45

esej

AVANGRAD

Lepota ili onih sa sveu. Izgledalo je da bi se manji broj odluio da bude ovo drugo, jer u odnosu na
pogled koji imam odavde, ostati u Nitavilu bilo bi prilino preimustvo. Moda ih ima malo, moda
su retki. A ta ako sam sam, jedini koji se odluio da ovde doe. ta ako niko nije krenuo sa mnom? ta
ako sam jedini ja postao? Bez obzira to druga bia jesu lepota, ipak su nepostojea jer ne vide sebe i
nema nieg izvan njih, dok sam ja samo svest i nisam nita od onoga to jeste, ali bar vidim lepotu koja
je od mene udaljena i koja se pokazuje u zatvorenom sjaju.
Meutim, morao bih da priznam da nijedno bie ovde ne moe biti apsolutna lepota ili apsolutna
svest. Neto e lepote biti u svesti i obrnuto. Meni to deluje nestvarno i nemogue, jer bi sva svest
morala biti u Lepoti.
To mi se odavde ini neostvarivim. Stoga zamislih jednu taku postojanja (koje je iz jedne take
i poelo da se odmotava), u kojoj bi tako neto bilo mogue i gde bi lepota postala apsolutna. Dok
se god vidi ova nemogunost i dok je Bie (a to je Lepota) odvojeno od znanja o sebi, jer ga nema
dotle traje neostvarenost u kojoj sve uti, nepostalo. Kao takvo see duboko u davno, sve do kraja
traganja, odnosno do poetka iza kojeg je Nita, o kome ne moe biti seanja, u kome nije postojala
ak ni svest jer nije imala, verovatno, o emu da bude. Nitavilo je ono to sve okruuje i u ta e se
ovo, nadograujui se na seanje trajanje svesti, nezamislivo i vratiti. Moda je to prolost koje se
ne seamo, pade mi na pamet.
Kroz arene prozore daleko ispod sebe ugledao sam lica dece na, kako se inilo, igranci koja se
privodila kraju. Jedino sam po uarenim reflektorima mogao da naslutim muzika poto do mene nije
dopirala. Gledao sam njihova lica, pomalo odsutna i zanesena. Podsetila su me na obris reke koji se
prua preko parka, po kojem sjaji nena i ljupka meseina. I kao da mi je neko doapnuo sledeu
reenicu, zastao sam ne primeujui ni park ispred, ni no oko mene: Ako se te prolosti ne seam,
znai da sam u njoj i sam bio lepota! Zato je ona nitavilo, jer to da nisam imao svest o onome to
jeste, moe biti jedino zato to sam bio lepota sama. Bio sam, ali nisam mogao znati ta jesam, niti
videti lepotu udaljenu od sebe, po emu bih znao da postojim, makar kao puka svest.
A ta ako je itavo Nitavilo to okruuje ovaj svet samo ugasla lepota, koja se ini da je Nita, jer
je niko u seanju (svesti) nije mogao videti? ta ako je Pakao samo srce nitavila, jedina svesna taka
u njemu?
Setih se da je ja beskrajno blizu Boga. Ne moe se opisati ono to ga od njega deli. Sve to moe
biti, im doe do nas, gubi svoju prirodu (da moe biti) i vie nije Bog. Ono to bee pre nego to je
seanje, odnosno Nitavilo, poelo moralo je, ini mi se, biti veno, poto pre toga nikakve svesti
nije ni bilo. Pratei ovu misao morao sam da se zapitam postoji li mogunost kojom e se sve to je
imalo svest o lepoti i od nje bilo odvojeno setiti da je nekad i samo bilo lepota, onde gde je mislilo
da je Nita. Ne ini mi se suvinim da primetim kako je svest ograniena, za razliku od nitavila koje
je bezgranino. Moda je tu re o dva nitavila. U tom sluaju, jedno od njih, Lepota po sebi, udaljilo
se od Lepote i poprimilo svest o Njoj, dok drugo jo nije postalo (sveu) i nezamislivo je kao i Bog.
No ipak, ostaje mi da verujem kako zaista postoji taka gde e se sve ono to ima svest o lepoti setiti
Nitavila, upravo sebe samog, tako da e se svest setiti kako je sama nekad bila lepota i, budui svest,
postati iznova lepota, ali Ona koja sebe moe videti i sebe biti svesna, apsolutna... To bi bilo isto toliko
neverovatno koliko i trenutak posle kojeg vie ne bi bilo budunosti, jer je sam postao budunost, koja
je sada... i koja je, beskonana, sva ispunila sadanjost. Onu istu van prostora i vremena.
Ali ostavimo prolost budunosti.
Ivan Despotovi

46

AVANGRAD

Per Aspera Ad Astra (detalji)

- projekat Vudu Tehnotik
(autor Vladimir Petrovi)

47

osvrt

Vudu Tehnotik

AVANGRAD

Voodoo Technotic

Projekat Vudu Tehnotik (Voodoo Technotic) se bavi veitim pitanjem Slobode, kroz prouavanje
njenog komplementa Ropstva. Tehnotik je izmiljena re koja oznaava trenutni stadijum u evoluciji
oveka, gde je linija izmeu ljudskog i virtuelnog tanka. Morfoloki podsea na naziv leka (analgetik,
anestetik, citostatik), pri emu je akcenat stavljen na njegova esto ,,nevidljiva neeljena dejstva.
Autor eksplicitno komunicira svoj doivljaj (Vudu) negativnog uticaja tehnoloke (r)evolucije na
zdravlje, individuaciju, meuljudske odnose, ekologiju, svoje okruenje i ivot uopte. Prikazuje
oblike savremenog ropstva i negativne efekte savremenih tehnologija na auru pojedinca.
Kako nam nove tehnologije ,,pomau da zaboravimo ko smo? Na koji nain, svesno i nesvesno,
rtvujemo svoju individuaciju? Kako se udaljavamo od sebe, od blinjih i od ljudi uopte? Koje
to nove stvari potiskuju iskonske i humane vrednosti? I da li digitalno i virtuelno moe da zameni
ljudsko? Predstavljanjem razliitih oblika susreta oveka i savremene tehnologije autor skree panju
na pretnju da virtuelni svet postane supstitut za sam ivot.
Celokupan projekat Vudu Tehnotik (Voodoo Technotic), sastoji se od 10 skulptura i jedne instalacije
nastalih u periodu avgust 2012 - februar 2014. Svaka skulptura na svoj nain predstavlja ideju i
koncept projekta i moe se izlagati samostalno.
Skulptura 1: Zahtev za prijatelja
Predstavlja autorovo vienje komunikacije izmeu ljudi preko drutvenih mrea. Okosnica rada
je obezglavljeno telo oveka koji provodi beskrajne sate traei virtuelno drutvo drugog oveka.
Iako je broj ljudi na planeti vei nego ikada, ovek je izgleda usamljeniji nego ikada, to predstavlja
svojevrstan paradoks. Umoran i optereen svakodnevicom, okree se svetu gde ,,skriven iza lanih
imena moe da bira identitet kakav eli esto na taj nain gubei sopstveni. Crna boja skulpture
ukazuje na pretnju da drutvene mree predstavljaju upravo suprotno gubilite svake drutvenosti i
humanosti; ali, tu je i zlatna krv nada da je ovek ipak jo uvek iv.
Skulptura 2: Kroz trnje do zvezda
Ovom skulpturom predstavljen je savremeni stil ivota u irem smislu. Kriterijumi uspeha u
dananjem svetu, barem zapadnom kome i nae podneblje tei, nametnuti su i podrazumevaju se.
Veina ih ne preispituje. Ako ih i preispituje ili ak i ne prihvata kao sopstvene vrednosti, postavlja
se pitanje koju alternativu ovek ima. Novac, uspena karijera, materijalna dobra... Da bi doao do
njih, ovek se, svesno ili nesvesno, stavlja na krst. rtvuje svoje zdravlje, interesovanja, porodicu,
prijatelje, sve ono to ga ispunjava i ini slobodnim. Ironija je to savremeni robovi esto misle da su
dotakli zvezde.
Instalacija: Glad
Instalacija koja opisuje konzumerizam dananjice u smislu informacija. Gladni ovek guta enormne
koliine informacija koje mu se serviraju i koje nije u stanju da svari. On postaje provodnik podataka
od kojih su neki za njega od najveeg znaaja, drugi su potpuno irelevantni, ali svejedno tretirani su na
isti nain iz kratkorone memorije odlaze u zaborav, jer nikada ne stignu da se obrade zbog najezde
novih. Gde je nestalo kritiko miljenje, pa i miljenje uopte i zato se ovek prepustio i predao.

48

PROESIS
literarni sokak

crte: Adam Ranelovi

osvrt

AVANGRAD

Knjiga bez

korica
Voz je po pravilu kasnio i danas.
Ovoga puta ne zbog kvarova, niti zbog
kanjenja nekog drugog voza iz kog je
trebalo da pokupi putnike. Danas se
pod njegove tokove bacio sedi starac
po imenu Gavrilo.
Gavrila sam sreo jo jutros, ba
ovde, na eleznikoj stanici u
Vrbasu; obojica smo ekali voz za Novi
Sad. Na sebi je imao iznoeno teget
odelo, koje je kupio dok je bio znatno
mlai i jai, pa mu je sada bilo
nekoliko brojeva vee. Od hladnog
novembarskog jutra zatitio se
izbledelim kaputom koji je na svakoj
kopi imao razliito dugme i bila su
priivena raznobojnim koncima. Glavu
mu je uvao obli vojvoanski eir sa
zelenom trakom preko ije sredine se
pruala tanka linija zlatne boje, a
na nogama je imao crne cipele tankih
onova koji su bili ispucani na mestu
gde se savijaju. Staklo njegovih
naoari bilo je debelo, oi su mu
izgledale sitno i isprano, a jedno je
bilo poluzatvoreno. U slabanoj aci,
na kojoj se svaki zglob ocrtavao kao
umetni kliker, nosio je malu platnenu
vreu.
Pored bede u kojoj je iveo i
starake slabosti koju je doekao,
bio je srean. Priao mi je i upitao
koliko je sati. Nakon to sam mu
odgovorio, prokomentarisao je
hladnou, ali je dodao da je ipak lep
dan. Sloio sam se; bilo je vedro
jutro. Pomogao sam mu da se popne uz
visoke stepenice vagona i pustio ga
da sedne na preostalo slobodno mesto u

vozu. Stajao sam pokraj njega i gledao

kroz prozor. Nakon nekog vremena,
primetio sam da je starac iz svoje
platnene torbe izvadio knjigu. Knjiga
je bila stara, kao i sve na njemu.
Stranice su bile ute i pohabane, ak
su i korice nedostajale.
Jeste li itali ovu knjigu? upitao
me je.
Zatvorio je knjigu pokazujui
mi njen naslov na prvoj stranici.
Vozovi koji odnose, autora Stefana
Ostojia. uo sam za tog pisca,
popunjavajui ukrtene rei,
nekoliko puta sam video reportae
o njemu na televiziji, ali nisam
proitao nijednu njegovu knjigu.
Rodio se u Srbiji, jo kao student je
otiao u Ameriku i tamo se proslavio
kao pisac. Pisao je na srpskom i na
engleskom.
Jesam, odlina je. Sve njegove
knjige su odline.
On danas potpisuje svoju novu
knjigu u Kulturnom centru u Novom
Sadu. Doao je u Srbiju nakon trideset
godina. Ja ba tamo sada idem. Da li i
vi idete tamo? Jeste li proitali novu
knjigu?
E, tu nisam. Nisam ni znao da je
objavio novu knjigu.
Ovo mi je omiljena knjiga. Nadam se
da e hteti da je potpie.
Ne vidim zato ne bi. Oigledno je
da mnogo volite ovu knjigu. teta to
su se korice pohabale.
A, ne. Korice sam isekao i uramio,
tada sam primetio precizan rez
skalpelom na mestu gde se nekada

AVANGRAD
nalazila korica knjige. Ako se
seate, na koricama se nalazila slika
pisca. To je jedina njegova slika
koju imam.
Mhm, promrmljao sam i vratio se
gledanju krajolika kroz prozor.
Nisam eleo da saznam kuda ovaj
razgovor moe da vodi.
Uvidevi da nisam zainteresovan
za dalji razgovor, starac se vratio
svojoj knjizi. Meutim, nije
nastavio da ita tamo gde je stao ve
je krenuo ispoetka. Kakav senilni
starac, pomislio sam i nekulturno
itao preko njegovog ramena.
Imao sam deset godina, sedeo sam na
klupi eleznike stanice i gledao
vozove. Moj otac je verovao da vozovi
donose sreu, a onda je seo u voz za
Sombor i bez ikakve najave otiao
zauvek, ostavivi mene i majku u
potpunoj bedi. Poslednji put sam
video oca dok mi je mahao kroz prozor
voza koji odnosi sreu moje majke i
mene. Sa klupe sam mogao da vidim da
su mu oi bile krvave i pune suza.
Koliko god da mu je bilo teko, neu
mu nikada oprostiti
Ubrzo je okrenuo stranice i
nastavio da ita tamo gde je bio stao,
a ja sam nastavio sa razgledanjem
vojvoanskog prostranstva.
U Novom Sadu sam mu pomogao da
sie sa stepenica vagona. On mi se
zahvalio i rekao:
Drago mi je da smo se upoznali,
potom mi je rekao svoje ime i zahvalio
mi se na pomoi, a ja sam promrmljao
svoje i rekao:
Nema na emu.
Iste veeri vraao sam se kui iz
Novog Sada. Na eleznikoj stanici
ponovo sam sreo starca. Delovao je
umorno, ipak je za jednog starca bilo
isuvie naporno da provede itav
dan u velikom gradu, potpuno sam,

proesis
a pitanje je da li je imao dovoljno
novca za gradski prevoz.
Pozdravio sam ga i upitao da li
je dobio potpis. Zavukao je ruku
u svoju platnenu vreu i izvadio
knjigu sa potpisom i posvetom. Za
gospodina Gavrila, pisalo je, a
ispod stilizovan paraf autora.
Nije mi delova preterano sreno zbog
potpisa. Moda mu je pisac rekao
neto to ga je razoaralo, pomislio
sam. Ali ta bi mu mogao rei? Moda
je starac oekivao da dobije novu
knjigu na poklon, ali nije. Mogao sam
tako do unedogled da pothranjujem
paranoine misli, izmiljajui nove
razloge njegovog nezadovoljstva pa
sam, shvativi, odustao.
Po trei put sam mu pomogao da
savlada stepenite vagona. Iznova mi
se zahvalio i seo do nekog gospodina,
a ja sam seo prekoputa. Od Novog
Sada do Vrbasa, piljio je u prvu
stranicu knjige, a ja u njega. Zaista
je delovao depresivno taj starac.
Dok sam u Vrbasu pomagao da sie sa
vagona, rekao mi je samo:
Nije mu oprostio, i krenuo je
lagano ka neobeleenom peronu prvog
koloseka, gde je uskoro, po redu
vonje, trebalo da pristigne voz za
Sombor.
Voz je klizio u stanicu, a starac u
svoju smrt. Glomazna gvourija, u
nemogunosti da se zaustavi, neno je
prela preko njegovog tela i odvojila
ga od napaene glave. Knjiga bez
korica ostala je vrsto zarobljena
u stisku njegove ake. Priao je
policajac, iz vree je izvadio njegov
novanik, pronaao linu kartu i
viknuo:
Gavrilo Ostoji! Gavrilo Ostoji
iz Sombora. Da li neko poznaje ovog
oveka?
Ivan Bai

51

proesis

AVANGRAD

Bijeda je mrtva
Bijeda je mrtva,
uti i ne plai.
Sablasna i uplja,
nasred stola je aa.
Tuna misao u svretku
grubih kontura
topi se kao kletva.
Dok ono to valja obasjava zvijezda
obrane radi,
na vidiku sloboda
svjetlost isklesana iz mraka.
Bijeda je mrtva,
uti i ne plai,
zatvori oi i zaboravi,
jer stigao je aneo smrti,
da nas spasi.

OJJ
EE
BBRRO
VIVI

Odgovori, 0djeci, Umiruci

/

Uzdah sa usne
se moe iscijediti,
odgovori, odjeci, umirui.
Bila je krtena kiom
vjetrom povijena
kraj rijeke mahovinom nahranjena.
Svijet je hladan i na suncu
dok malo oblaka moe dosaditi,
izvjesni oblici, prisutni.
Bez kisika u grudima
ljubav u srcu negira
pljusak, gravitacija.
ivot nije zatvoren san
u vjerojatniji svijet,
nedovoljnost razigrane noi.
Na kraju ostat e leati
dok zrak isparava
sa isuenim sokovima
u tjelesnim dubinama
nagriena od starosti
poput trule jabuke
okonane u svojoj svjeini.
Rije i tajna,
izmeu naruja i Boga
kroz otvorenu pjesmu
gusti nijemosti
odgovori, odjeci, umirui.
Ines Peruko Rihtar

52

Hiljadu arenih riba

lepra u jednoj glavi.
Dve hiljade nasukanih brodova
meu nama.
Pet hiljada slomljenih igraaka za deaka
i samo jedna za devojicu.
Munina.
Plavi Beskraj i bled sjaj,
Za nas.
Sedam hiljada preostalih apata
i jo toliko poljubaca.
Petnaest hiljada zagrljaja
i tek neto malo neizgovorenih rei.
Trideset hiljada suza
i jos toliko molitvi; za nju i njega.
elja.
Nestajanje, Spas.
Bezbroj hiljada svega i svaega: glupih ala,
Raivenih depova, ponitenih autobuskih karti
Pranjavog, vrelog asfalta velegrada.
ekanje dolazak - Glad.
Poetak Kraja.
Samoa, Strah i Strast.
Igrali se brojeva: dva, etiri, est....
koliko bejahu hiljada kod nas?
Deje kolice imaju kraj?
Da nieg nije bilo, da li bi opet isto
i samo ono jo Jednom?
Daleko i Veno,
Ljubavi Moja,
U plavi Beskraj i taj udan sjaj...

Jovana Miti

AVANGRAD

- Bitroj

Taj san kao da je osmislio izofreni

juvelir inspirisan ipkom renesansnih
okovratnika i trakama meseine. Ali, u
algoritmu je imao greku. Nije ispratio
glatku, svilenu nit s poetka. Izgubio
je ritam kao loe izgovoren stih. Umesto
senki, oko predmeta su se ljuspale
rei nepoznatih, mrtvih jezika. Kroz
mozak mu je galopirala re bitroj.
Njenog znaenja nije mogao da se seti.
Probudio se obliven znojem. Seo je na
ivicu kreveta i duboko uzdahnuo.
Sa pretovarenog pisaeg stola je uzeo
novine od jue i na margini zapisao
re. Naredni trenuci su ve bili
premereni koracima kao i ova skuena
soba. Dovoljno je da stoji po strani,
stvarnost e biti ista, ba kao i jue
ili dan pre.
Jedina promena je samoivo
oploavanje sitnih predmeta u stanu,
neuglednih trofeja njegove opsesivne,
sakupljake strasti. Provukao se izmeu
gomile papira, kutija i knjiga i otiao
do toaleta. Pogledao se u ogledalo.
Uinilo mu se da umesto sebe vidi mokru
mrlju sa tavanice iznad glave. Bitroj
moda znai da ne postojim. Uputio se u
trgovinu. Kupio je doruak i novine, a
prodavaica mu je gurnula kusur u ruke i
rekla: Nemojte zaboraviti. Klimnuo je
glavom. Bitroj moda znai da ne smem
da zaboravim.
Hodao je teko jer je nosio u stomaku
talog koji se sakupljao godinama,
sveprisutan i dosledan kao gradska
vreva. Vremenom se na njega navikao,
kao i na to da spava uz otvoren prozor
pored koga nou tutnje teretni kamioni
ili na miris naftalinskih kuglica koje
sadri njegovo seanje.
Niz vremenskih taaka jo jednog
autistinog prepodneva imao je
uobiajeni redosled. Primetio je praznu

proesis

klupu i seo. Trudio se da izgleda kao

ovek koji nekoga eka. Razmiljao
je: Bitroj je odlino ime za puder
koji vraa sveinu licu, GMO kafu
molekularne strukture za popravljanje
raspoloenja, ime zaboravljenog
pesnika dadaiste, ljubiasti insekt
ije pomeranje krila oseam ispod
rebara, prezime ene sa pseudonim od
dva identina sloga, novootkriveni
poremeaj linosti
Uputio se ka stanu. Moda je meu
hrpom kutija predmet koji nosi to ime?
Dok se penjao stepenicama, na pola puta
do etvrtog sprata izgubio je dah. U
slepoonicama je osetio bubnjanje srca
pa je na kratko stao.
Uao je u prazan stan. Ovoreni prozor
je klepetao. Moda bitroj znai
nestati? Niega nije bilo sem kreveta.
Otiao je do toaleta. Na polici je i
dalje stajao konac za zube, plavi sapun
sa lanim mirisom morskih talasa i
posuda sa suvim laticama cvea tekog
mirisa. Podigao je glavu i pogledao
mrlju na plafonu. Moda je ona
bitroj? Nastala pukom sluajnou, bez
odreenja o svrhovitosti, neugledna,
otuena i izoptena, kao zgaena
bubu na betonu, a nekad zadivi svojim
treptajima kao da je otkinuti deli
svemira. Prenu ga preglasni zvuk
zvona.
Gospodin Bitroj?
Pogledao je umorno oveka na vratima
oima pisca kratkih pria, uzdahnuo
i utke seo na ivicu kreveta. Sve je
postalo jasno. Umesto senki su se
ljuspali delovi iskrivljenih ogledala
sa prikazima zaboravljene prolosti.
Kroz mozak mu je galopirala re ije je
znaenje upravo spoznao.
Danijela Repman

53

proesis

AVANGRAD

Iz ciklusa

I JA VOLIM

Refleksija (diptih) - Jelena Dojinovi;

kombinovana tehnika na platnu, 240x140 cm
(strane 54 i 55)

MARIJU
Ovaj svet , Marija
Ne moe da podnese tiinu
Revolucija jede svoju decu
Pauk je danas odneo crvenog peoa
Paradoks maine i oveka.
Ja sam neozbiljan pesnik
Volim neozbiljne stvari
Ovi drugi su uozbiljili svet
I on vie nije za nas.
Pored jezera lei pesnik
Tamo gde poinje briga
I sanja svoju pesmu
uzbuenje
se
potkopava
krikom, glasom
Ti gleda u vodu
koji
govori
da
je
utisak
utisnut
kao onomad
I broji stihove.
blistanje
uz
koje
se
drhti
i
kruni.
Pada
Pesnik plae
tamna
zavesa
pljake
i
niko
se
vie
Jer u tvojim oima
ne obazire na mogunosti
Vidi svoj san.
jednog preostalog bisera.
Kuda, Marija
Iz ove zemlje uda
Sekule ari
Ako ne u smeh.

Svetlost

Dejan Djorevi

54

proesis

AVANGRAD

Metastaza REI
Ne boj se
(plae se oni koji se nadaju)
on e tebe nai
neroenog
u zgruanoj mezgri vulve
pod noktom u drobu pepeljue
iza zakljuanog vida
u voritu
meu tetoviranim licima nevesti u Dalmaciji
u prolosti
ispod gavranovog pera u klaviru Sesila Tejlora
na dnu oploene vode
u ljusci ljuturi metka za srce
iznad krilatog deaka na lobanjitu-igralitu
sa donje strane vage jezika
u arapi Belle de Jour
usred udilita
u imenu imena
zazidanog
u utilu
pod oiljkom na paterici mukoj materici
ludog pesnika O.
Oliver Miliji

55

proesis

AVANGRAD

poezija nije slovni turizam

poezija nije slovni turizam
nije leksika niti sintaksika promenada
nije praznoslovlje ometenih u pisanju
nije ni semantika biuterija, pljusak
pokislih metafora na ploniku jezika
zarad pukog artistikog ozvuavanja
nije oplitanje slovnih poskoica i kola
sa vijorenjem svadbarskih maramica i
starosvatovskim podvriskivanjem
poezija nije slava ni preslava rei
ne piite vrhunsku poeziju
ne zanosite se kreativnim radionicama
nikada neete postati bardovi
jer poezija nije nikada samo zvuk i arm
nije proizvod dizajniran na industrijskom
kalupu akademskog neoklasicizma:
ako smo duu proterali iz moderne lirike
- taj plaljivi topos jeftine oseajnosti ne izbacujmo i dumane, malograane i ifte!
poezija je uvek znak o neemu
oznaavanje lovne sezone
njuenje eke i zavaravanje traga
ako je poezija uistinu poetak lova
neka i cenzori budu oholi lovci
te plaene ubice pesnikog tela
a ti, pesnie,
budi njihova skokovita divlja
prepredena i brzonoga
opsena
i
duh

56

Tomica iri

AVANGRAD

OLA
BBOLA

proesis

Ukrotitelji

Ne seam se vie kad i gde, samo kroz maglu pamtim da sam leao u nekom
stacionaru trpei neizrecive bolove.Nou bih sluao zapomaganja
ostalih pacijenata (kolega, kako smo se meusobno zvali) koja su
bila prekinuta, da tako kaem, ali, u stvari, to nisu bili prekidi
njihovih muka ve su zapomaganja u mojoj percepciji bila naruena
detonacijama sa sprata iznad. To mi je bio kao neki odmor, predah,
uivao sam slusajui ritam ne znajui ko i ta ga proizvodi. Sada
mi je jasno da su to bili udarci taka ljudi koji su se uz pomo njih
kretali.Uprkos tome to sam bio zabavljen neim, moji bolovi naravno
nisu jenjavali. Nekad su ili do granice neizdrivosti, tada bi se sve
zavrtelo, zapravo pretvorilo u vir izmaglice i ja sam kao po neijoj
zapovesti morao kroz usta pa na nos ispustiti nekoliko priguenih
glasova, nalik onima kad maka naavi se u opasnosti frke kako bi
zaplaila napadaa. Tako sam ja plaio bol.
Drutvo u sobi je bilo arenoliko. Bilo je razbijenih glava,
slomljenih nogu, ruku, vratova, preseenih vena, pa i onih koji
su se oporavljali od kojekakvih operacija, eludca, srca, a da ne
zaboravim, bilo je i duevnih bolesnika. Njih nita nije bolelo,
bili su pokretni, neki ak ivahni i zbog toga su ih svrstavali u
bolesniku elitu.
Ne oseati bol, velika je to stvar, rekao bih ak i luksuz za jednog
oveka. Do mene je leao neki bez nogu. Njemu je stalno bilo hladno,
tresao se toliko da su mu vetaki zubi cvokotali, a on bi ih vadio
samo pred spavanje, kasno uvee.Izmeu bolesnika nije bilo mnogo
prie, svako zaokupljen sopstvenom mukom, ekao je. Morfijum smo
dobijali tano u pet posle podne, bili smo nestrpljivi. Drugi krevet
do mene leao je jedan bez nosa. Saznali smo da je imao tumor pa su mu ga
otfikarili, neko je govorio da je teak narkoman, a samo jednom, kad je
progovorio, rekao je da on ima nos samo mu raste sa unutrasnje strane,
dakle, u glavi, ali to savremena medicina ne priznaje i stoga mu niko
nije verovao.
Bilo je hladno. Zimski period se najtee podnosi u takvim uslovima,
ali ta je tu je, nismo se alili, znajui da e morfijum reiti i taj
problem. Osoblje, koliko znam, nije bilo na opijatima i analgeticima,
oni su imali grejalice u svojim ordinacijama iz kojih nisu izlazili
ni da nas pitaju kako smo, to je bio njihov posao. Umesto njih, to
su obavljale medicinske sestre, a jedna od njh upravo gleda na sat,
oblai beli mantil, ispred ogledala popravlja minku, frizuru,
navlai gumene rukavice, zatim uzima veliku crnu torbu punu ampula,
prolazi kroz hodnik, dolazi do vrata od sobe, okree se prema nama i
kae: Vae vreme je dolo.
(I tu se zavesa spustila.)
Marko Repac

57

proesis

a
sljunku
N
N
v

Ne znam jeste li boravili nekada u

Rovinju poetkom avgusta. Premda
naelo milosra ie da se ponadam da
niste, razlozi koji mene pokreu
neuporedivo su praktiniji. Radi
razumevanja ovoga to poinjem da
objanjavam bilo bi korisno da ste se
zadesili u tom kamenom gradiu nekog
avgusta (eventualno jula). Ja jesam.
Bejah tamo letos. Dve nedelje godinjeg
proveo sam s devojkom i njenim
drugaricama u Istri. Zvui odlino:
provesti dve letnje nedelje s trima
devojkama na Jadranu. Zvui. Samo to
ja nisam letovao u holywoodskoj
tinejderskoj komediji. I postoje
veoma dobri razlozi to samo jo u
najzaostalijim zajednicama na ovoj
planeti mukarac ivi pod istim krovom
s veim brojem ena. A ja sam na
letovanju s ove tri zavrio iskljuivo
sopstvenom krivicom: opet sam bio
dekintiran. I da sam imao drugu opciju,
za poetak bih odabrao da letujem negde
na obali. I ne bih svakog jutra, poto
su svi kuhinjsko-kupatilski obredi
obavljeni (taman oko podne), palio
usijana kola i sputao se petnaest
kilometara s nekog brda, preznojavao se
traei prazno mesto na divljem
parkingu uz magistralu, pa onda
izigravajui tegleu ivotinju silazio
do stenuga kraj vode, kako bih se po
njima topio i prebrojavao koliko mi je
prljenova preivelo jo jedan
celononi zulum ipke iz raspalog
troseda na koji su me osudile; sigurno
ne bih provodio popodneva zraei
mladee i nakanjujui se da uem u
ilet-ledenu vodu koja podmuklo preti
meduzama i jeevima i sumnjivo se peni.
Obeajem, promeniu se, rekao sam sebi.

58

Radiu vie. Piu manje. Ako ne budem u

zatvoru, imau dovoljno para da idueg
leta platim sebi letovanje. Planirao
sam te preventivne korake za
nastupajuu budunost, ali vodio sam
rauna i o akutnim nedaama: petog dana
spustio sam ih do stena i produio sam
za Pulu. Ugodno sam proveo dan. Video
sam Arenu. etao se po gradu. Pevuio
pesme KUD Idijota. U apoteci sam kupio
neku mast i utrljao je u krsta. Seo u
kafi, dovrio Beckettove eseje.
Odmarao sam se. U povratku sam pokupio
ene i odvezao ih natrag na brdo. Pred
poinak sam sujeverno zamolio devojku
da mi utrlja Voltaren u krsta. O
delotvornosti tog postupka neu rei ni
re. No Pula me je okrepila, te ipak
lake pregurah naredna dva dana na
stenama podno magistrale. Prvog sam
proitao jedan romani Cesara Aire,
drugog sam preao na Barthelmejeve
prie. Treeg dana ponovo mi je bila
potrebna rehabilitacija. Ostavio sam
ene i otiao sam u Rijeku. Dok sam
stigao ve je bilo prolo dva. etao sam
po gradu. Video jedne cipele zbog kojih
sam nanovo zaalio to sam sirotinja.
Seo u kafi s pogledom na more, pio
kafu, gledao u more. itao malo
Barthelmeja. Nisam mogao da se
skoncentriem. Odustao. Razmiljao o
glupostima kojih se ovek valjda jedino
seti dok u avgustu gleda u more, a onda
uzeo da zapisujem beleke za jednu
priu ija e se radnja odvijati u
kidnapovanom avionu koji je prisilno
prizemljen na neki aerodrom. Prvobitna
zamisao bila je da to bude neki
bliskoistoni aerodrom, zatim nisam
mogao da odluim je li mi to dobra
ideja, da bih na kraju shvatio kako

proesis
pitanje lokacije aerodroma u krajnjoj
liniji uopte nije bitno. I za sad
toliko o tome. Oko sedam sam poao
nazad. Pokuavao sam, s volanom u
rukama, da ne zaboravim neke dosta
dobre stihove koji su mi padali na
pamet. Bio sam inspirisan. Kroz boni
prozor video se Cres nad koji su se
navlaili oblaci. Oblaci su bili tanki
i krhki, raiveni na mnogo mesta. Kroz
svaki od tih procepa videlo se po jedno
modro nita. Sluao sam The Grateful
Dead i pamtio svoje nove stihove. Pre
spavanja sam nanovo naterao devojku da
mi utrlja mast u krsta, u pokuaju da se
suprotstavim lumbagu (i ipci).
Probudio sam se. Opet isto: tri ene,
dva dana. Bio sam odustao od
Barthelmeja. Od knjiga koje sam poneo
na more, na raspolaganju su mi jo bili
Onettijev roman Meu duhovima i
Perecova Politika romansa. Preao sam
na Pereca (taj Onettijev sam ranije ve
jednom bio proitao). Nakon Rijeke,
glavna novina bila je da je jedna od
drugarica (sreom, ne ona u ijoj kui
smo odsedali, ve druga) naglas i pred
svima izgovorila rei mrzovolja,
nadrkan, teak i ti, i tako jo
neke sline; a sve te rei izgovorila
je u premalo vremena, i gledajui u
smeru mog lica, i vrljajui ogavno
iritantne upitnike po vazduhu onim
svojim pogledom. Pravo je udo kako sam
ostao hladan i nisam reagovao.
Verovatni razlog tome bile su misli
kojima sam tada bio zaokupljen. Kroz
njih su upravo defilovali OHara,
Despotov i Poe. itala su mi se sva
trojica, pogotovo Poe, i bio sam
siguran da e me elja minuti pre nego
to se vratim kui. Meutim, nisam imao
izbora: Perec, a posle eventualno
Onetti. I onda kui. Treeg dana ponovo
mi je bio neophodan oporavak od tri
ene. Problem je samo bio to u blizini
nije bilo treeg grada: Pulu ve

posetih, a i u Rijeci sam ve bio.

Pogledao sam na mapu i zakljuio jedino
to se moglo zakljuiti: Rovinj. Rekoh
na poetku kako se iz strogo praktinih
razloga nadam da ste bili nekad tamo
poetkom avgusta. Ukoliko je tako,
mnogo toga vam je ve jasno. Ukoliko
nije, moda ste boravili nekada u nekom
paklu? Pa ipak, u kojem god da ste paklu
mogli zadesiti ovaj je gori. A pri tom
nema ni vatre. Ima samo tona i tona
italijanskih i vapskih babetina.
Babetina s natprirodnim moima. I te
babetine e vam svata uiniti. Ne
moete ni da zamislite. Delovae vam da
se nita ne deava, ali stvari e se
deavati. O, da. Ne biste mogli ni da
zamislite ta su u stanju da vam urade.
Samo jedan mali primer: uinie da se
obradujete egzistenciji srpskih
turista. Uinie da ih elite.
Istinski. Uinie da im se nadate. Da
im se zaista nadate. Uinie da eznete
za svojim enama na stenju pod
magistralom. Ne priam napamet. Meni se
desilo. O takvim moima ovde govorimo.
Moima koje e uiniti da ne
prepoznajete sopstvene elje. I sve to
ove babetine e postii za samo
nekoliko sati. Moja devojka tvrdi da po
povratku odatle vie nisam isti ovek.
Sasvim mogue. Nisam sklon da joj
protivreim po tom pitanju. Mada, ruku
na srce, u mom konkretnom sluaju
postojalo je tu jo neto. Da li su
babuskare upletene i u ono to mi se
desilo, teko je rei. Jo tee bi bilo
tu mogunost sasvim odbaciti. Prelazim
odmah na stvar: sutina je da ovek ne
moe da se eta po Rovinju ceo dan.
Stari grad se obie za sat vremena.
Osim toga, bilo je vrue. Osim toga,
bio je to ve trei dan za redom kako
nisam uao u more (prethodna dva sam
proveo prevrui se po stenju sa
Perecom u rukama i pokuavajui da
ignoriem dokono ensko avrljanje). A

59

proesis
bio sam na letovanju. I vreme je
isticalo. Te odluih: da se okupam.
Konsultovah jednog ljubaznog
trafikanta. Sve to u vam rei jeste da
poeleti plau u Rovinju nije dobra
ideja. Stoga zamislimo sad da sam ve
tamo, da se nakon ipenja po ezi i
raznih peripetija nalazim pred nekom
nazovi-plaom, nekim uskim pojasom
ljunka krcatim ljudskim telesinama.
Presvukao sam se tu, pod borovima.
Ostavi samo u kupaim gaama, zaputio
sam se ka gunguli kraj vode. Jo i ne
zakoraivi na ljunak, iskusio sam onu
neprijatnost koju normalni homo
sapiens oseti dok obnaen koraa pred
drugim homo sapiensima koji odozdo, sa
svojih pekira, pilje u njegovo telo.
Obnaen i normalan homo sapiens ne moe
a da ne oseti neprijatnost dok ga u hodu
reetaju nepoznati pogledi; ne moe,
ukoliko nije debela matora svinja. A ja
to nisam bio. Ako postanem, drugaije
u letovati. Ali rasplinjujem se.
Stopala su mi, dakle, napokon bila na
ljunku. Poao sam ka desnom kraju
plaice uinilo mi se da u se tamo
lake probiti do pliaka i tada se
stvorio preda mnom. Bio je na pet metara
od mene. Obnaen kao i ja, samo kosat i
bradat i mokar i nasmejan. Prepoznao me
je. Sa iznenaenjem u zvonkom glasu,
obratio mi se prezimenom, a ja sam rekao
Zdravo, i izgovorio njegovo u vokativu.
Ne pomae prii, ali istina je da sam se
i sm osmehnuo. I to je bilo to. To je
bio trenutak u kojem se u meni pojavio
poriv, i taj poriv se u deliu sekunde
pretvorio u misao, a ova se, brzinom
veom od ma koje druge misli,
pretvorila u kaubojski pokret moje leve
ruke koji e moj levi dlan odvesti u
mrak mog levog depa, da bi u njemu
dohvatio drku malog pitolja koji se
sada uspravlja i koji e, poto ruka
dospe u vodoravni poloaj, sasuti
pet-est metaka u telo regionalno

60

AVANGRAD
slavnog mi kolege.
Samo to se to nije desilo. Istina je
da sam se osmehnuo. Istina je i da se
(odnegde) pojavio onaj poriv iz koga
je ve pomenuta misao nastala. Istina
je i da je misao istog asa dovela
do pokreta moje leve ruke. Pokret se
takoe desio, i to je istina. Ali tu
je bio kraj. To je sve. Niega vie
nije bilo. Tim pokretom nisam dohvatio
pitolj. Jer pitolja nije bilo. A nije
ga bilo jer nije bilo ni depa u kojem
je mogao leati: bio sam u kupaim
gaama. O, da: u kupaim gaama bez
depa, i stoga bez pitolja skrivenog u
njemu. I nainio sam taj nagli pokret,
dotakao sam prstima kupai, a onda,
shvativi grotesknost svog kaubojskog
ina odjurio u pravcu borove ume.
enama nita nisam spomenuo. Bio sam
pokorni sluga do kraja letovanja. Po
povratku sam kupio mali pitolj na
buvljoj pijaci i poeo da ga nosim sa
sobom kad god izaem iz stana. Spreman
sam, i znam da neu oklevati. Jedino me
mui oekivanje da e verovatno prvo
stradati neko jo mnogo gori. Zasigurno
neka literarna hulja, ali koja je
istovremeno i ljudska nula. I onda
me plai slutnja da e se stvari koje
elim da drim razdvojenima pomeati.
Jer: elim nekog poput njega. elim da
ponem sa nekim ko barem donekle ume sa
slovima i ko je na izvesan nain ak i
simpatian (u najbanalnijem znaenju
te rei, onom kojim se oznaava da
u pitanju recimo nije iritantna
utogljena kretenina, visokoparna i
nadobudna, uzviena i hladna). elim
nekog dobroudnog i poznatog, nekog
ko udara i po ustaama i po etnicima,
dobriinu omiljenu meu sredovenom
buroazijom enskog pola; nekog ko
je posve u redu, i iji je jedini greh
u slovima. Ali mislim da nemam vie
vremena da razmiljam o tumaenjima.
Spreman sam.
Duan Vejnovi

AVANGRAD

proesis

Telefon
- Dragana Grbi Ganoo;
ulje na platnu, 155x145 cm,
1997.

61

proesis

AVANGRAD

Igra sudbine
Leao sam
Leao sam na klupi u parku dok me
je obuzimala neka jeza. Prolee je
ve uveliko stiglo ali propraeno
hladnim vetrovitim noima. Nisam
imao ni kueta ni maeta, iveo sam
sam. Ako se to u opte moglo nazvati
ivotom. Postao sam neto to ni
u najgorem snu nisam mislio da e
me snai, bio sam prosjak. Ulini
dukac, zaboravljen i naputen od
drutva u kojem sam nekada ponosno
iveo. Nekad ugledni trgovac,
cenjen i potovan od ljudi sada se
vue od jedne do druge klupe traei
po kantama za ubre neki obrok. To
je bila moja stvarnost. Imao sam na
sebi prljave, iscepane pantalone
od dve godine i jednu zelenu jaknu
koju sam pronaao na smetlitu.
Beogradski parkovi su bili moje
mesto stanovanja a ponekad i toplo
mesto ispod zabaenog mosta. Ljudi
su od mene beali u irokom krugu,
ne znajui moju sudbinu. Bio sam
potiten do krajnih granica,
ali sam se nekako i navikao na
sve to. Koliko god ovek moe da
se navikne na takvu situaciju.
Dane sam provodio etajui pored
Save, voda mi je ulivala neki mir
i nadu za boljem sutra. Dani su se
smenjivali tako brzo, a od bilo
kakve promene nije bilo ni traga.
Samo je postajalo gore. Sledili
su veliki dani gladi. Retko je ta
moglo da se pronae po kontejnerima

62

tako da sam bio prinuen na krau.

Uao bih u prvu slobodnu pekaru i
uzeo to vie peciva. Uzevi ta mi
je potrebno beao sam glavom bez
obzira dok sam uo povike mrnje iza
svojih lea. Spaen sam makar na
kratko. Namirivi osnovne ivotne
potrebe zavukao sam se ispod nekog
mosta i odmarao. Gledao sam u ono
pecivo u rukama mislei na ta sam
ja spao? Zar sam postao lopov? Ono
ega sam se ranije gnuao? Zar je
sramota ukrasti ako niko ne eli da
ti pomogne? Da li sam sada gori od
drugih ljudi samo zato to sam ukrao
da bih izmirio osnovne ivotne
potrebe? Pitanje je preveliko da
bi se odgovor sveo na jednu re.
Spustio sam ono pecivo, zakopao
jaknu i utonuo u san. Vetar je poeo
jo jae da duva, inilo se da e
jako nevreme. Ustao sam, bilo je
oko 9 uvee. Kia je poela da pada
pretvorivi se u pljusak. Nisam smeo
ii nigde po tom nevremenu. Prostor
ispod mosta mi je bio jedini zaklon.
Vetar je bio sve hladniji i hladniji
a voda je sve vie nadolazila. Oko
ponoi je voda ve zala u tunel,
morao sam da se sklonim dalje iako
pljusak nije prestajao. Istrao
sam napolje ka stepenicama koje su
vodile u pravcu Ua. Nisam stigao
da napravim ni korak kad se spotakoh
na neto u vodi i padoh na zemlju.
Vrisnuo sam od bola iz sve snage.

AVANGRAD
Spustio sam pogled ka desnoj nozi
kad ugledah ogromnu rasekotinu
na podruju butine. Uhvatio sam
ranu desnom rukom i lagano ustao
dok me je hladan pljusak obasipao.
Uspeo sam posle sat i po hramljanja
nekako da se dovuem do podzemnog
tunela blizu TC Ue gde sam i
ostao. Bio sam na sigurnom neko
vreme. Strgnuo sam deo jakne i
zavezao je oko rane na butini.
Mnogo je krvarila, ali sam ipak
nekako zaustavio vei deo odliva.
Leao sam na podu naslonjen na
zid dok me je hladnoa obuzimala.
Sati su prolazili a rana me je sve
vie i vie bolela. Novi dan je
svanuo, pokuao sam da ustanem
ali nisam mogao. Strovalio sam se
odmah na pod. Od bola nisam znao gde
se nalazim, vrtelo mi se u glavi.
Uzeo sam pare onog peciva isto
da namirim glad. Opet sam utonuo u
san. Kia jo nije prestajala, ak
ta vie, bila je sve jaa. Voda
je poela da se sliva u podzemni
prolaz. Od iznemoglosti sam pao
na pod i izgubio svest. Voda je
ve uveliko poplavila pod tako da
sam leao u njoj. Glava mi je bila
naslonjena na ivicu zida tek toliko
da mi vode ne pree preko nje. I
dalje nisam bio pri svesti. Misli
su mi lutale od jednog do drugog
mesta.
- Gospodine, gospodine, je l ste
dobro? Zapita policajac koji je
dobio dojavu da se neko nalazi u
poplavljenom podzemnom prolazu.
Uzevi toki voki, pozvao je Hitnu
pomo koja je momentalno stigla i
prebacila me u Urgentni centar.
Probudio sam se oko 3 sata po

proesis
podne. Bio sam na infuziji, a
rana na desnoj butini mi je bila
u zavojima. Bol i dalje nije
prestajao to me je iznenadilo.
Ali pored svega toga, ja sam se
oseao prijatno u udobnom i toplom
bolnikom krevetu u kojem sam
bio smeten. Pogledao sam kroz
zamagljeni prozor, pljusak jo nije
prestajao. Tada zauh neke vesti iz
hodnika. Neki glasovi su pominjali
vanredno stanje. Hm, mora da je
to sve zbog ove ogromne kie. Ali
to me se nije previe doticalo, bio
sam na toplom posle dve godine. To
je bilo jedino vano, topla hrana i
topao krevet. ta moe ovek vie
od toga da zaeli? Bio bih proklet
kad bi traio vie od toga? Oseao
sam se tako srean i ispunjen. U tom
trenu, visoki sedi doktor ueta u
sobu ka mom krevetu, nosei neke
nalaze.
- Kako se oseate? Da li vas boli
noga? ree doktor nenim tonom.
- Da, osea se blagi bol
odgovorih.
- Da li moete da mi kaete vae
ime i prezime? upita doktor
vadei hemijsku iz mantila.
- Zovem se Vladan Ili. Roen sam u
Beogradu, 1971 godine izustih.
- E pa, Vladane, ima veliku
komplikaciju sa ranom na nozi
ree doktor.
- Kako mislite, doktore?
- Rana se ugnojila, moraemo da
amputiramo celu nogu odgovori
doktor gledajui u araf kreveta.
- Ali, ne, ne mogu... To je
previe. Ne elim, mora da ima
drugi nain? rekoh dok mi je glas
podrhtavao od straha.

63

proesis
- ao mi je, ali nema. Operacija e
biti izvrena sutra u pola 3 ree
doktor i otide niz hodnik.
Ovo se ne deava, ovo je nemogue.
Ostau bogalj za ceo ivot. Od
itavog straha nisam oseao bol u
desnoj nozi. Nervoza je postala sve
vea i vea, ruka mi je poela da
podrhatava iz ista mira. I ovako
se jedva snalazim za ivot, kako
u bez jedne noge? O Boe ta mi to
radi? ta sam ti toliko skrivio?
Naslonio sam se na onaj jastuk dok
sam posmatrao kine kapi kako klize
niz okno prozora. Sestrica je ula
u prostoriju i donela mi topli
obrok. Blago sam se pridigao i uzeo
tanjir u ruke. Desnom rukom sam
uzeo kaiku koja mi zbog nervoze
ispade iz nje na pod. Sestrica
pritra i izvadi drugu, mrtei
se. Uzeo sam dva tri zalogaja
ali vie nisam imao apetita. Bes
me je preplavio od same pomisli
da u sutra imati amputaciju noge
i bacih onaj tanjir sa hranom na
pod. Sestrica vrisnu na ta uletee
doktori iz hodnika i dadoe mi
injekciju od koje ubrzo i zaspah.
- Vladane probudite se, za dva
sata imate operaciju ree doktor
smeei se. Otvorio sam oi i
ugledao njegovo veselo lice kako
pilji u mene.
- ta ima veselo u tome to u za
dva sata ostati bez noge doktore?
rekoh tunim tonom.
- Sad e sestrica da vam donese
ruak, pojedite koliko budete mogli
i nemojte da pravite incidente kao
jue odgovori prosedi doktor dok
je sestrica ulazila kroz vrata i
nestade niz hodnik.

64

AVANGRAD
Pojeo sam onaj obrok kao da mi je
poslenji. Noga me je opet poela
da boli, i to nepodnoljivo. Gutao
sam one komade pire krompira dok
me stomak nije zaboleo i predadoh
tanjir sestrici i ona napusti
sobu. Napolju je jo padala kia
od koje sam se oseao oajno. Nisam
znao ta je gore, ova kia ili ova
situacija. Jedno je bilo jasno,
bilo mi je muka od obe. Kako je
vreme odmicalo, tako mi se nervoza
poveavala. Doktor se pojavio 15
minuta pre operacije, a sestrica
ga je pratila u stopu vukljajui
kolica. Prila je mom krevetu i
pomogla mi da ustanem. Smestila me
je u kolica i krenula niz hodnik.
Posle nekog vremena, stigli smo u
salu za operacije gde su me metnuli
na sto. Gledao sam preplaeno u
pribor za seckanje dok mi je lampa
obasjavala lice. Doktor, ovaj put
u odelu mi je priao, ubrizgao
neku injekciju i ja utonuh u san.
Poslenje to sam video je testera
za seenje noge koju je drao u
ruci. Srce je radilo sve bre i
bre i ja izgubih svakih pojam o
vremenu.
Probudila me je jaka bol i ja
otvorih oi. Bio sam u krevetu
bolnike sobe. Samo to mi je
ova bol bila poznata. Polako sam
dolazio k sebi i ja spustih pogled
na noge. Levu stranu nisam oseao u
opte, ali odakle onda bol dolazi?
Odsekli su mi nogu! ODSEKLI SU MI
ZDRAVU NOGU! Nee! O Boe! Prodrah
se iz petnih ila dok me je bol
desne noge preovladavala. Doktori
uletee u sobu ali kad su videli ta
su uinili samo su nemo stajali i

proesis

AVANGRAD
preznojavali se.
- UBIU VAS! MRTVI STE! UBIU
VAS MAJKU LI VAM VAU! vritao
sam na njih dok su mi suze tekle
niz lice. Tresao sam se itavim
telom. Doktori brzo potrae
ka meni dok sam mlatarao rukama
na sve strane i metnue mi novu
injekciju i ja ponovo utonuh u
san.
Vreme je teklo, a oko mene
je bio potpuni mrak. Bio sam
u najmranijoj tamnici koja
je ikada stvorena. Glas me je
prenuo i ja otvorih oi. Doktori
su stajali oko mene i neki ovek
u odelu. Nita mi nije bilo
jasno. Jo sam bio pod dejstvom
injekcije. udan oseaj me je
preplavio u tom momentu. Isti
onaj oseaj kad ti utrnu noge od
sedenja, samo hiljadu puta gore.
Spustio sam pogled dok mi je srce
lupalo trista na sat. Tamo gde su
trebale da mi budu noge nalazio
se prazan deo kreveta. Panika me
je preplavila. Tresao sam se od
besa kao nikad u ivotu. Srce mi
je kucalo sve bre i bre. Hladan
znoj me je preplavio dok sam unezvereno gledao po prostoriji.
Otkucaji su postali sve jai
i zadobih snaan bol u predelu
srca dok mi je pred oima preovladao mrak.
- Donesite aparate za
oivljavanje, dobio je srani
napad! vritao je upravnik
na svoje doktore ali bilo je
prekasno. Konstatovali su smrt.
Djore Grmua

Tegl

ivim u tegli.
Pored mene se proteu konane ruke,
koje niu iz uskog trbuha, bijeli pauci.
To su moje ruke. Ne priznaju me
Bjee, nastanjuju druge posude
mravinjake i jezera.
Veeram ovdje.
Ne okreem glavu ka vratima,
ne provirujem kroz prozore liftova.
Ne pomjeram se onako
kako se pomjeraju pravi,
pravilni ljudi.
Sijenka je traljava
Stoji onako kako sam je
ostavio.
Zalijepljena za jednjak
svojim leima probija moja.
Vue me za kosu. Ogovara me
Ramena su nedovrena.
Neistraena i zgrena.
U strahu sam od sopstvenog oka
njegove tamne podloge
To oko govori ono to
lice ne smije.
Ne spavam ovdje.
Ne spavam mjesecima,
sve to se zapravo deava
jeste da spustim kapke. I
odbrojavam
ivim u tegli
sa velikim okom
Grije nas sram
Vladan ipovac

65

AVANGRAD

Na sednici odranoj 16. juna 2014. u Kikindi, iri za dodelu nagrade ura ukanov, u sastavu: Jasna Novakov Sibinovi, Zvonko Karanovi i Ivan Radosavljevi jednoglasno je doneo
odluku da nagradu ponese rukopis pod radnim naslovom Renesansa, autora Dalibora Pejia,
roenog 1984. u Beogradu.
Ovu zbirku pria odlikuju zrelost osnovne zamisli, raznovrstan jezik, uverljiva karakterizacija likova, sloena i zaokruena kompoziciona struktura, kao i veto knjievno oslanjanje na
referentne take knjievno-filozofske tradicije. Za dodeljivanje nagrade Pejiev rukopis takoe
su preporuile tematske i formalne srodnosti s proznim radovima samog ure ukanova: interes za ljude s margine, diskretni,
a vrlo delotvomi humorni efekti, ivotnost dijaloke forme koja nijansira pripovedni svet ovih pria.
Iz tampe je izaao zbornik poezije socijalne tematike Do zuba u vremenu (Presing, 2014).
Objavljivanje zbornika je pokuaj da se u savremenoj knjievnosti artikulie izostali komentar na specifine
egzistencijalne prilike u Srbiji, ponovo uspostavi prekinuta nit sa onim najboljim nasleem srpske socijalne
poezije, kao i da se oda poast toj tradiciji. Ova veza je diskretno sugerisana i naslovom zbornika (nastalim
spajanjem dve Daviove sintagme do zuba u mraku i do gue u vremenu.)
Osnovno pitanje koje se nametnulo jeste zato je ovaj tip poezije nestao iz dominantnog pesnikog diskursa.
Urednici zbornika, Ivana Maksi i Predrag Milojevi, imali su ideju da pokuaju da markiraju (pesnike) glasove
u mraku. Konkurs je bio otvoren za sve, te su na datu tematiku mogli odgovoriti kako priznati i poznati, tako i potpuno anonimni
pesnici i pesnikinje, bez starosnog ogranienja.
Imamo razloga da verujemo da je konkurs u potpunosti uspeo. Izdvojili smo pesme koje socijalni komentar ne donose uvek
u otvorenom, transparentnom vidu, ve kroz jeziko preispitivanje i eksperiment, ironiju ili jeziku travestiju i one, kao ire
shvaen pojam socijalnog komentara, doprinose poetskoj raznolikosti glasova.
Smatramo da je mapiranje i osveivanje problematike dananjih potlaenih i drugih glasova mogue samo kroz shvatanje
borbe kao neprekidnog procesa, pa se nadamo da e ovakvih zbornika jo biti u budunosti.

Nagrada ,,Stevan Sremac za najbolu proznu knjigu u 2013. godini dodeljena je Vladislavi Vojnovi za roman
Kozje ui, u izdanju Derete, saoptio je 28. oktobra iri.
Roman Vladislave Vojnovi Kozje ui pripada bogatoj tradiciji srpske satirino-humoristike proze; sugestivne je i
danimine radnje, upeatlivih i originalnih likova, privlaan za itanje, a istovremeno razara kliee kroz koje sagledavamo drutvenu stvarnost, otkrivajui nam njenu sutinu, naveo je u obrazloenju iri, koji je odluio veinom
glasova. U uem izboru bile su i knjige: U tri kod Kandinskog Jelene Lengold, Bunker Swing Mirjane urevi
i Branka Mlaenovia, egrt lovca na vetrove Mirjane Bjelogrli Nikolov, Jevanele po magarcu Jovice Aina,
Hodanje po oblacima Mihajla Pantia i Satori Srana Srdia.

66

- Ana Rodi;
uljani pastel, 50x70 cm