Vilijam I Osvaja

Vilijam I Osvaja (Kopile) (10289. septembar 1087) je bio kralj

Engleske (10661087) i vojvoda Normandije (10351087.).Izvrio
je invaziju na Englesku, pobedio je u bici kod Hastingsa 1066. i postao kralj
Engleske. Kao vojvoda Normandije oznaava se kao Vilijam II, a kao kralj
Engleske kao Vilijam I. Poznat je i kao Vilijam Osvaja i kao Vilijam Kopile.
Rani ivot
Nakon oeve smrti 1035, Vilijam je nasledio vojvodstvo Normandiju kad je
imao sedam godina i tada je bio poznat pod nazivom Vilijam II
Normandijski. Francuski kralj Anri I proglaava ga vitezom, kad je imao 15
godina. Uz pomo francuskog kralja Anrija Vilijam slama pobunu u
Normandiji kraj Kaena 1047. godine. Time obezbjeuje potpunu kontrolu
nad Normandijom. Oenio se Matildom Flandrijskom 1050, sa kojom je
imao est erki i etiri sina.
Osvajanje Engleske
Engleskom je vladao kralj Edvard Ispovednik od 1042. do 1066, koji je
umro bez naslednika. Zbog toga tri razliite strane poinju iskazivati
pretenzije na tron.

Harald III Norveki, koji je bio u krvnom srodstvu sa bivim kraljem,

Vilijam Kopile Osvaja je vojvoda Normandije i u krvnom srodstvu je

sa engleskim kraljevima i

Harold II Engleski koji je faktiki vladao Engleskom jo tokom ivota

kralja Edvarda Ispovednika.

Izmeu trojice pretendenata poinju sukobi. Vilijam polae pravo na presto

tvrdei da ga je Edvard, koji nije imao dece, odredio za naslednika. Harold
II Engleski je izabran za kralja na tradicionalni nain, na saboru vlastele i
svetenstva. Krunisan je 5. januara 1066. godine. Vilijam Osvaja se nije
pomirio sa tim, pa dobija podrku pape i sprema veliku flotu za invaziju
Engleske.Kralj Harald III Norveki napao je severnu Englesku u
septembru 1066. i novoizabranom kralju Haroldu ostalo je malo vremena
da skupi vojsku potrebnu za obranu. Ipak Harold je uspeo da iznenadi
Vikinge u bici na Stamford bridu 25. septembra 1066. godine. Kralj Harald
III Norveki je ubijen u toj bici, a Vikinzima je to bila poslednja invazija na
Englesku. Bila je to pirova pobeda koja je bitno oslabila i razbila anglosaksonsku vojsku.U meuvremenu Vilijam Kopile Osvaja skupio je flotu od
600 brodova i vojsku od 7.000 ljudi. Vilijam Osvaja je regrutovao vojnike
ne samo iz svoje Normandije, nego i iz okolnih podruja, iz Holandije i
Nemake. Mnogi su bili drugoroeni ili treeroeni sinovi, kojima je ostajalo
malo ili nimalo nasledstva. Vilijam Osvaja im obeava da e biti nagraeni
zemljom i statusom, ako kupe vlastitog konja, oklop i oruje i pridrue se
njegovom pohodu. Nakon odlaganja od nekoliko sedmica usled nevremena
iskrcali se se na jugu Engleske, nekoliko dana nakon pobede Harolda nad

Vikinzima. Iskrcali su se 28. septembra 1066. u Saseksu. Blizu Hastingsa

Vilijam Osvaja je napravio drveni dvorac kao svoju bazu. Izbor baze je
predstavljao direktan prst u oko kralju Haroldu, poto je to bilo lino
podruje kralja Harolda.U bici kod Hejstingsa 14. oktobra 1066. Normani su
pobedili, kralj Harold je ubijen, a Saksonci su pobegli.Posle te bitke Vilijam
Osvaja je krenuo kroz Kent prema Londonu. Izbegavajui London doao je
dolinom Temze do utvrenog saksonskog grada Valingforda u Oksfordiru,
gde se saksonski gospodar grada Vigod potinjava Vilijamu Osvajau. Tu je
znaajno da se nadbiskup Kanterberija Stigand potinjava Vilijamu. Dok je
oekivao da se potini i London Vilijam Osvaja se kretao severoistono do
Hertfordira, gde se preostali saksonski plemii predaju njegovoj vlasti.
Konano je proglaen kraljem pri kraju oktobra, a krunisan je 25.
decembra 1066. u Vestminsterskoj opatiji, to je otada postala tradicija za
sve engleske vladare.Jug Engleske je brzo priznao novog kralja, a na
severu je trajao otpor jo est godina sve do 1072, kada je Vilijam Osvaja
uguio i taj otpor zamenjujui u pobunjenim podrujima anglo-saksonsko
plemstvo normanskim gospodarima.U Jorkiru je postigao sporazum po
kome su lokalni saksonski plemii mogli zadrati zemlju u zamenu za
izbegavanje pobuna.
Vilijamova vlast u Engleskoj
Kada je jednom osvojio Englesku zapoeo je sa velikim promenama. Da bi
efikasno ubirao poreze i da bi znao dokle mu see vlast, Vilijam Osvaja je
organizovao popis stanovnitva i dobara. Naredio je da se izgrade brojni
zamkovi, tvrave, zatvori, sve da bi spreio budue pobune, odnosno da bi
ih lako i na vreme uguio. Po njegovom nalogu je izgraena Londonska
kula. Normanski je postao jezik vladajue klase u Engleskoj i zamenio je
engleski.Anglo-saksonsko plemstvo je bilo naviklo na dravu, u kojoj su oni
imali veliku autonomiju, a Vilijam Osvaja je uveo centralizovanu dravu.
Anglo-saksonsko plemstvo se buni, pa ostaju bez poseda. Sva zemlja u
Engleskoj i svi posedi su preli u ruke Normana, a anglo-saksonsko
plemstvo je emigriralo u druge evropske zemlje.Nasledio ga je sin Vilijam
II.