Sekcija 3 - Informatika

VNauniskupUSPON2013.
Sekcija3
INFORMATIKA
183
Koncept sistema u inenjerstvu

Concept of system in engineering
Milenko Heleta, Radoslav Avlija, Goran Avlija, Tehniki fakultet, Univerzitet Singidunum
Apstrakt - U radu se prikazuje koncept sistema koji se koristi u inenjerstvu za razvoj i

realizaciju sloenih proizvoda. Sloeni proizvodi se posmatraju kao sistemi. Poto je za njihovu
realizaciju neophodno multidisciplinarno znanje neophodno je obezbediti primenu sistemskih
metoda, alata, tehnika i softvera u tehnikim procesima u kojima se oni realizuju. Prikazana je
uloga standardizacije menadment sistema koji treba da omogue koordinaciju tehnikih i
upravljakih procesa primenom projektnog menadmenta i da obezbede odrivi razvoj novih
proizvoda i odrivu uspenost organizacije.
Kljune rei inenjerstvo, sistem, odrivi razvoj.
Abstract - This paper presents the concept of system that is used in engineering for the
development and implementation of complex products. Complex products are observed as
systems. Since their implementation requires multidisciplinary knowledge, it is necessary to
ensure the implementation of systematic method, tools, techniques and software in technical
processes in which they are delivered. Paper ilustrate the role of standardization of management
system which facilitate coordination of technical and management processes, using the project
management and ensure the sustainable development of new products and the sustainable
success of the organization.
Index terms - engineering, system, sustainable development.
1. UVOD
Odriv ekonomski oporavak jedne drave mogu je jedino uz njen privredni oporavak. Dugoroan
privredni oporavak moe se ostvariti orijentacijom na sopstveni razvoj, koji podrazumeva ovladavanje
savremenim tehnologijama u oblastima u kojima postoje raspoloivi resursi. Strana ulaganja,
motivisana injenicom da, pored razvijene infrastrukture, imamo talentovane inenjere i razvijenu
industrijsku kulturu radnika, ni izbliza nisu dovoljna za reindustrijalizaciju.
Za prelazak iz pasivne uloge ekanja ulaganja kapitala i tehnologija u izgradnju proizvodnih pogona u
cilju zapoljavanja, sve vie treba prelaziti u aktivnu ulogu u kome emo biti nosioci ideja i
tehnologija za nove poduhvate. Postoje veliki problemi za otpoinanje i voenje biznisa koji
istovremene ispunjava zahteve trita, strogih zakonskih propisa, ekonomskog rasta, ouvanja ivotne
sredine i drutveno odgovornog poslovanja. Pored preduzetnikog duha i vetina neophodno je
poznavati karakteristike i strukturu samih proizvoda, tehnologiju njihove izrade i kompletnu
organizaciju kako internu tako i prema okruenju.
Inenjerstvo, disciplina koja je kod nas skoro zaboravljena, ima ulogu da reava navedne praktine
probleme. Zadatak inenjerstva je da kreativno primjenjuje nauna, matematika i tehnika znanja i
principe za razvoj, projektovanje, izradu i primenu inventivnih, upotrebljivih i ekonominih proizvoda,
objekata ili procesa [1].
Milenko Heleta - Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, 11000 Beograd, Srbija (e-mail:
mheleta@singidunum.ac.rs).
Radoslav Avlija - Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, 11000 Beograd, Srbija (e-mail:
ravlijas@singidunum.ac.rs).
Goran Avlija Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, 11000 Beograd, Srbija (e-mail:
gavlijas@singidunum.ac.rs).
184
Sve to je ljudska ruka stvorila oko nas plod je inenjerstva, odnosno jedne ili vie inenjerskih
disciplina. Danas su industrijski, ali i drugi proizvodi i usluge do te mere sloeni, sa integrisanim
funkcijama vie proizvoda u jedan, da se moraju posmatrati kao sloeni sistemi. Kljuna re za razvoj
i realizaciju sloenih proizvoda je sistem. Koncept sistema omoguuje da se koncipiraju i projektuju
sloeni proizvodi i procesi kao sistemi, korienjem jo sloenijih sistemskih alata, metoda i
tehnologija, uz koordinaciju i upravljanje jo sloenijim menadment sistemima.
2. KREIRANJE PREDUZETNIKOG PODUHVATA I ODRIVOST BIZNISA
Kljuni faktori za savlaivanje ekonomske krize i prosperitet svake organizacije su inovacije i dobra
organizacija. Potroai su spremni kupiti samo inovativne proizvode atraktivnog kvaliteta koji
ispunjavaju njihove potrebe i skrivena oekivanja. Za deceniju ili dve nijedan industrijski proizvod
nee liiti na dananje. Ciklus razvoja i lansiranja novih proizvoda dramatino se smanjuje, stalno se
trae novi i novi proizvodi.
Na slici 1 prikazan je odnos kljunih faktora odrivog biznisa i njihove meusobne veze. Od
organizacije se zahteva da bude sistemski i inovativno orijentisana. To znai da se generisanje ideja i
njihovo pretvaranje u inovacije vri na organizovan nain, a da se strategija njihovog razvoja vri kroz
odrivi razvoj koji mora da vodi rauna o ivotnoj sredini.
DRUTVO I
IVOTNA SREDINA
INOVACIJE
ODRIVI
RAZVOJ
ORGANIZACIJA
MENADMENT
SISTEM
ODRIVA
USPENOST
ZAINTERESOVANE STRANE
Slika 1: Kljuni faktori odrivog biznisa
Sa druge strane menadment sistem mora da omogui odriv poslovni uspeh zasnovan na uspunjenju
zahteva svih zaintersovanih strana korisnika, vlasnika, zaposlenih, partnera i drutva u celini.
Za kreiranje i ostvarenje preduzetnikog poduhvata potrebno je imati ideju i traiti nain na koji se ona
moe ostvariti. Pet naina da se kreira jedinstven, profitabilan preduzetniki poduhvat na bazi
postojee ideje su [2]:
razvijanje ideja koje predstavljaju proirenje ili redizajn ve postojeeg proizvoda ili usluge;
resegmentovanje i kreiranje poboljane proizvoda ili usluge;
redefinisanje i lansiranje proizvoda po nioj ceni;
dodavanje vrednosti postojeem proizvodu ili usluzi;
razvoj ili redizajn nove verzije postojeeg proizvoda.
Nakon to preduzetnik doe na ideju, mora proceniti dostupne mogunosti za sprovienje te ideje u
praksu. Procenjuje se da oko 85% biznisa u svetu propadne u roku od 5 godina od osnivanja.
Odreenom broju preduzea nedostaju investicije koje bi im omoguile da nastave zapoeti proces
(obino 6 meseci ili godinu dana izmeu analize anse i pokretanja biznisa). Ostala preduzea se gase
zbog loeg planiranja biznisa u poetnim fazama razvoja. Veliki broj preduzea nestaje zbog
nedostatka poslovnih resursa, strunosti menadera i jednostavno nedostatka iskustva [2].
Smatra se da veliki broj firmi propadne pri prelazu iz male u srednju organizaciju ako nisu izgradile
efektivan menadment sistem. To je trenutak kada vlasnik firme vie nije u stanju da sve konce biznisa
185
dri u svojoj glavi i postaje usko grlo, to vodi stagnaciji i propadanju firme. Distribucijom ovlaenja
na saradnike, bez izgranog sistema, gubi se kontrola nad procesima i resursima i firma takoe
vremenom propada.
3. KONCEPT SISTEMA
Koncept sistema, prikazan na slici 2, ini srce mogunosti organizacije da zamisli, koncipira, i
projektuje sve sloenije proizvode. Svi sloeni proizvodi se moraju struktuirati kao sistemi, kako bi se
mogla definisati njihova arhitektura podsistema (podsklopova, delova ili komponenti) i konfiguracija
funkcija celog sistema i podfunkcija svakog podsistema [1].
Slika 2: Koncept sistema u inenjerstvu
Da bi se uspeno realizovali sloeni proizvodi, moraju biti razvijene i primenjene jo sloenije

sistemske metode, alati, tehnologije i softveri koji koriste inenjerske tehnike procese za
projektovanje, izgradu i odravanje sloenih prozvoda kao sistema. Za koordinaciju ljudima,
aktivnostima i drugim resursima koji koriste sloena sistemska znanja i iskustva u realizaciji sloenih
proizvoda kao sistema moraju biti uspostavljeni jo sloeniji menadment sistemi koji koriste
upravljake i tehnike procese.
4. SLOENI PROIZVODI KAO SISTEMI
Sistem u najirem smisli predstavlja skup povezanih i meusobno delujuih elemenata [3]. Sloeni
proizvod kao sistem se sastoji od podsistema koji su povezani sa meudejstvom kroz njihove funkcije.
Fukcije svakog dela su potinjenje funkcijama sistema, poto proizvod kao celina treba da zadovolji
odreene potrebe.
U tabeli 1 dat je islustrativno uporedni pregled nekih funkcija, karakteristika i performansi odreenih
proizvoda kao sistema. Vano je utrditi njihov meusobni odnos kako sledi:
funkcije sistema odreuju koje potrebe sistem zadovoljava i ta moe da radi,
karakteristike sistema predstavljaju osobine ili svojstva njegovih funkcija,
performanse sistema predstavljaju rezultate koje mogu postii njegove karakteristike.
Prvi korak kod projekata kreiranja i realizacije novih proizvoda je raslanjivanje proizvoda na
komponenete (arhitektura sistema) primenom metoda WBS (Work Break Structure) [4]. Nakon toga
odvijaju se paralelne aktivnostiu, kako sledi:
koncipiranje proizvoda kao sistema, primenom funkcionalnog pristupa i drugih alata i tehnika
sistemskog inenjeringa,
izrada detaljnih planova, primenom alata i tehnika projektnog menadmenta za realizaciju
samog poduhvata kao projekta.
186
TABELA 1
Ilustrativni pregled nekih funkcija, karakteristika i performansi proizvoda kao sistema [1]
Red
broj
Sistem /
Proizvod
Potreba koju treba

zadovoljiti
Funkcija sistema
Karakteristika
Performansa
1.
Hidroelektrana
Snabdevanje elektrinom
energijom
Proizvodnja
elektrine energije
Snaga
elektrane
1.000 MW
2.
Autobus
Kolektivni prevoz na
srednje daljine
Prevoz putnika
Broj sedita
80 putnika
3.
Avion
Brzi prevoz na vee

daljine
Letenje
Brzina
950 km/h
4.
Foto aparat
Snimanje fotografija koje

se mogu memorisati
Digitalno
fotografisanje
Rezolucija
fotografije
9,0 Mega
Pixela
5.
Klima ureaj
Regulisanje temperature u
prostorijama
Grejanje i hlaenje
prosorija
Povrina
prostorije koju
greje / hladi
60 m2
Funkcionalni pristup pomae da se, kod realizacije sloenih proizvoda kao sistema, dosledno izvri
hijerarhijski raspored funkcionalnih zahteva. Funkcije su razvijene od najvieg nivoa, preko
podfunkcija do najniih nivoa, kako je prikazano na slici 3. One mogu biti zavisne ili nezavisne, i
predstavljene kao serijske, paralelne ili kombinovane. Na svakom nivou definisane su potrebama koje
treba da zadovoljavaju, sa utvrenim kakrakteristikama i performansama.
Slika 3: Nivoi funkcija u sistemu [4]
Ilustrativni funkcionalni tok na slici 3 ima najvii nivo funkcija celog sistema i dva nia nivoa. Na
najviem nivou prikazano je pet funkcija A, B, C, D i E, koje se odnose na ceo sistem, sa progresivnim
irenjem funkcija D i D3. Funkcija D sa najvieg nivoa se dekonponuje i iri na sedam funkcija, D1
do D7, na prvom nivou. Funkcija D3 sa prvog nivoa se dekonponuje i iri na etiri funkcije, D31 do
D34, na drugom nivou.
187
Funkcije sistema sadre karakteristike i performanse za rad sistema u celini, za rad svakog njegovog
dela, za odravanje, za uticaj na ivotnu sredinu i za uticaj na zdravlje i bezbednost na radu. Prednosti
funkcionalnog dijagrama toka su:
mogunost da se projektovanje, ukljuivo i izmene, odvija na logian i efikasan nain,
redosled i odnosi izmeu razliitih projektnih grupa u projektovanju su uspostavljeni,
integrie i koordinira funkcionalne veze koje moraju biti ostvarene u toku projektovanja i
hijerarhijsko pridruivanje sistemskih funkcija podelementima sistema.

5. SISTEMI KOJI KORISTE TEHNIKE PROCESE
Inenjerstvo je disciplina koja koristi tehnike procese za razvoj i primenu vrlo sloeninih sistemskih
metoda, alata, tehnologija i softvera za razvoj, projektovanje, realizaciju i odravanje sloenih
proizvoda kao sistema. Inenjerske discipline se primenjuje, pored klasinih inenjering organizacija, i
u svim drugim organizacijama koje razvijaju i projektuju sopstvene proizvode ili usluge. Inenjerstvo
se primenjuje praktino u svim delatnostima i oblastima (elektrotehnika, mainstvo, graevinarstvo,
razvoj softvera, medicina, finansije, nanotehnologije, ekologija, itd).
Da bi zadovoljilo potrebe razvoja i realizacije sloenih sistema, inenjerstvo se razvijalo u dva
meusobno komplementarna pravca:
razvoj pojedinanih inenjerskih disciplina sa teitem na produbljivanje specijalistikih

tehnolokih znanja, metoda, alata i pocedura, u cilju njihove primene kod reavanja pojedinih
problema vezanih za sistem i
razvoj sistemskog inenjeringa koji integrie sistemske metode, alate i procedure, kako u
tehnikom smislu vezanih za sam sistem, tako i u upravljakom smislu, sa ciljem da se izvri
optimalna integracija svih inenjerskih disciplina koji uestvuju u realizaciji projekta.
Sistemski inenjering je koncipiran da bude interdisciplinaran samo u metodolokom, a ne i

sadrajnom smislu. Proces sistemskog inenjeringa je vertikalan, iterativan proces za reavanje
problema, prvenstveno u procesu razvoja i projektovanja proizvoda kod bilo koje inenjering
discipline. Ovaj proces se koristi se za:
transformacije potreba i zahteva korisnika u komplet sistemskih specifikacija organizacije po

kojima se razvija proizvod,
generisanje informacija za donoenje odluka i
obezbeenje ulaza za sledei nivo razvoja.
Kao to je prikazano na slici 4 fundamentalne aktivnosti sistemskog inenjeringa su :

Ulazi u proces, koji mogu da budu zahtevi, potrebe i ciljevi kupaca i drugih zainteresovanih strana,
tehnoloke baze, izlazni zahtevi prethodno izvrenog procesa, zahtevi propisa, standarda i drugih
specifikacija, i drugo.
Analiza zahteva obuhvata analizu okruenja, identifikaciju funkcionalnih zahteva za proizvod kao
sistem,definisanje ili redefinisanje performansi pojednih funkcija.
Funkcionalne analize i alokacije (rasporeivanje) obuhvataju:
raslanjivanje funkcionalnih zahteva na nie funkcionalne nivoe,
rasporeivanje performansi i drugih graninih zahteva na sve funkcionalne nivoe,
definisanje i redefinisanje funkcionalnih meuveza (internih i eksternih),
definisanje, redefinisanje i integrisanje arhitekture podsistema odnosno komponenti.
188
Slika 4: Proces sistemskog inenjeringa [5]
Projektantske sisteze obuhvataju:
transformaciju arhitekture podsistema (funkcionalne u fiziku),
definisanje alternativa koncepta sistema, konfiguracije performansi i dokumenata podsistema,
izbor preporuenih reenja za sistem i proces u kome e se realizovati,
definisanje, redefinisanje i integracija fizikih meuveza (internih i eksternih).
Sistemske analize i upravljanja, iji je cilj uspostavljanje ravnotee (balansa) izmeu zahteva,
funkcionalnih performansi i izlaznih reenja sistema i podsistema, obuhvataju studije usaglaavanja
zahteva, performansi i reenja, analize efektivnosti, menadment rizikom, konfiguracijom,
meuvezama, podacima, performansama, itd. Za ove anlize koriste se mnogobrojni alati, tehnike i
softveri.
Izlaz iz procesa, zavisno od nivoa procesa razvoja, obuhvata podatke o odlukama, konfiguraciju
sistema - strukturu karakteristika sistema i podsistema, arhitekturu podsistema- raspored podsistema u
sistemu sa meusobnim vezama i odnosima, specifikacije i druge podatke o rezultatima razvoja
(prorauni, analize, cretei, softveri, modeli, prototipovi, itd.).
6. MENADMENT SISTEM ZA ODRIVI USPEH I DRUTVENU ODGOVORNOST
Orgaizacija koja eli da realizuje sloene proizvode struktuirane kao sisteme i koja koristi sistemske
tehnike procese za njihovu realizaciju mora da izgradi menadment sistem koji je sloeniji od njih.
Takav menadment sistem mora da obezbedi projekni menadment i odrivu uspenost u realizacji i
plasmanu ovih proizvoda uz potovanje drutvene odgovornosti.
Na slici 5 prikazana je elovucija organizacije iji se put odvija izmeu krajnjih taaka; haosa i
izvrsnosti. Problemski orijentisani menadment stil, koji radi praktino bez pravila, ija je osnovna
karakteristika improvizacija, nije u stanju da kreira i isporuuje proizvode i usluge koji zadovoljavaju
utvrene propise, standarde i zahteve korisnika.
Kljuna promena koju treba da preduzme menadment je gradnja sistemski i inovativno orijentisanog
menadment stila. Prvi korak u tom pravcu, pored gradnje menadment sistema koji potuje sve
propise u poslovanju, je usklaivanje proizvoda i usluga sa meunarodnim propisima i standardima,
kao i zahtevima korisnika. Time se ostvruje prvi korak u konkurentnosti proizvoda na meunarodnom
tritu. Preskakanje ovog poslovno-tehnolokog jaza zahteva podizanje tehnolokog i
profesionalnog nivoa i primenu savrmenih inenjerskih metoda, alata i tehnika u tehnikim procesima.
189
R
OD
PROBLEMSKI ORIJENTISANI
MENADMENT STIL
NK
KO
POSLOVNO TEHNOLOKI
RAD BEZ
PRAVILA
JAZ
JA
CI
I ZA
V
O
PR
IM
AU
IV
ST
NO
NT
E
UR
ORGANIZACIONI
REALIZACIJA
PROIZVODA
JAZ
N
E
SP
T
OS
PUT KA
IZVRSNOSTI
ALATI
STANDARDIZOVANI
MENADMENT SISTEMI
ISO 9001
ISO 14001
OHSAS 18001
ISO 22000 /
HACCP...
PROPISI,
TEHNIKI
STANDARDI
SISTEMSKI I INOVATIVNO
ORIJENTISAN MENADMENT STIL
HAOS
Slika 5: Evolucija organizacije [6, modifikovano]
Za uspenu koordinaciju upravljakih procesa i tehnikih procesa, pri realizaciji sloenih proizvoda,
neophodno je savladati organizacioni jaz to znai izvriti standardizaciju menadment sistema
prema meunarodnim standardima. U osnovi svih ovih standard je menadment stil zasnovan na
poznatom Demingovom PDCA krugu. U tabeli 2 prikazani su standardi za menadment sisteme i
standardi koji slue kao podrka za efektivnost standardizovanih menadment sistema, kako
pojedinanih, tako i integrisanih.
TABELA 2
Standardi za menadment sisteme i za podrku njihovoj efektivnosti
Menadment sistem / podrka za efektivnost
Oznaka
Naziv
Standard
Zainteresovana
strana
Standardi za menadment sisteme koji se sertifikuju

QMS
Menadment sistem kvaliteta
ISO 9001:2008
Korisnik
EMS
Menadment sistem ivotne sredine
ISO 14001:2004
Zajednica
Menadment sistem zdravlja i bezbednosti

na radu
OHSAS
18001:2007
Zaposleni
Zajednica
FSMS
Menadment sistem bezbednosti hrane
HACCP/ISO
22000:2005
Korisnik
FMS
Finansijski menadment sistem
Sarbanes Oxley
Act
Sve zainteresovane
strane
ISMS
Menadment sistem bezbednosti

informacija
ISO/IEC
27001:2005
Sve zainteresovane
strane
SMS
ISO/PAS
28000:2005
Sve zainteresovane
strane
CTCL
Opti zahtevi za kompetentnost ispitinih i

kalibracionih laboratorija
ISO / IEC
17025:2005
Korisnik
ENMS
Energetski menadment sistem
ISO 50001:2011
Korisnik
Zajednica

drumskog saobraaja
ISO 39001:2012
Korisnik
Zajednica
OHSMS
RTS
190
Menadment sistem / podrka za efektivnost
Oznaka
Naziv
Standard
Zainteresovana
strana
Standardi za podrku zajednikoj efektivnosti integrisanih menadment sistema

GSR
MSSO
RM
ISO 26000: 2010
Sve zainteresovane
strane
Menadment za odrivu uspenost

organizacije pristup preko menadmenta
kvaliteta
ISO 9004:2009
Sve zainteresovane
strane
Menadment rizika
ISO 31000:2009
Sve zainteresovane
strane
Vodi za drutvenu odgovornost
Standardizacija menadment sistema postala je uslov za pritup meunarodnom tritu, kao vid
poverenja da e organizacija biti u stanju da ispuni zahteve korisnika. Standardizacijom se stvaraju
uslovi da organizacija ispunjava zahteve razliitih zainteresovanih strana ime se osposobljava za
drugoroan odrivi uspeh i drutveno odgovorno poslovanje.
7. ZAKLJUAK
Izlazak iz ekonomske krize mogu je uz odriv privedni oporovak, zasnovan na sopstvenom razvoju i
ovladavanju visokim tehnologijama, primenom inenjerskih disciplina. Organizacija koja je sistemski
i inovativno orijentisana u stanju je da generie ideje i da ih pretvara u primenjene inovacije.
Menadment sistem mora da omogui odrivi razvoj novih proizvoda i odrivu uspenost poslovnih
rezultata.
Za kreiranje i realizaciju sloenih proizvoda mora da se primeni koncept sistema koji podrazumeva da
se kao sistem posmatraju sam proizvod koji se razvija, metode, alati i tehnike koje se koriste u
tehnikim procesima kod njegove ralizacije, kao i menament sistem koji koordinira sve aktivnosti u
upravljakim i tehnikim procesima.
Svaka organizacija koja eli da razvija sopstvene proizvode, usluge ili procese odnosno tehnologije
mora da primenjuje koncept sistemskog inenjeringa i da standardizuje svoje menadment sisteme.
Vano je da sistemski pristup, zasnovan na tvrdim merama i disciplini, sadri u sebi i inovativnost
zasnovanu na mekim merama i kreativnosti.
LITERATURA
[1.] M. Heleta, D. Cvetkovi, Osnove inenjerstva i savremena metode u inenjeringu, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2009.
[2.] R. Avlija, G. Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.
[3.] Standard ISO 9000:2005 Menadment sistem kvaliteta, Termini i definicije
[4.] M. Heleta, Koncept sistema u procesu razvoja i projektovanja, Nauni skup Sinergija 2010,
Univerzitet Sinergija, Bijeljina, BiH
[5.] System engineering fundamentals, supplementary text, Defense acquisition University press Fort
Belvoir, Virginia, 22060-5565, Januar 2001.
[6.] M. Heleta, TQM Model izvrsnosti i integrisani menadment sistemi, Zavod za izdavanje
udbenika, Beograd, 2010
[7.] M.Heleta, G.Grubor, S.Veljkovi, Model for integrated management of process, objectives, risks
and performances, International Journal of Scientific and Research Publications, Volume 3,
Issue 10 Oktobar 2013.
191
Kontrola i nadzor inteligentne kue sa

pametnih telefona i tableta
Control and monitoring of intelligent home
with smart phones and tablets
eljko Stankovi, Gordana Radi, Dragan Cvetkovi, Mirza Ramii, Zoran Ili
1
Abstrakt - Ovaj rad predstavlja pregled novog koncepta za moguu primenu pametnih
mobilnih ureaja ( smart telefona, tableta ) u definisanim uslovima . Praktian rad koji je
uraen ( kontrola pametne kue ) je predstavljen u dve ravni . Prvi plan je opservacija u
definisanom ambijentu , pametna kua sa svim neophodnim funkcionalnim zahtevima ,
hardverski elementi i komunikacioni moduli. Drugi plan je Android aplikacija koja je 3D
interfejs za komunikaciju sa mobilnim ureajima i inteligentnim komponentama kue. Rad
predstavlja odlinu osnovu za eksperimentalnu nastavu programiranja i robotike . Predloena
reenja su zasnovana na radu i istraivanja pomou najnovije pametnih mobilnih ureaja,
komunikacionih modula i softvera.
Kljune rei: Inteligentna kua, pametni telefoni 3D interfejs
Abstract - This paper presents an overview of the new possible concept for the application of
smart mobile devices (smartphones, tablets) in defined environments. Practical work that has
been done (control of smart solar house) is presented in two planes. The first plane is observe a
defined environment, smart solar house with all the necessary functional requirements,
hardware elements and communication modules. The second plane is the Android application
that is a 3D interface to communicate with mobile devices and smart components of solar home.
The work represents an excellent experimental basis in the teaching of programming and
robotics. The proposed solutions are based on the work and research using the latest smart
mobile devices, communication modules and software.
Key words: Intelligent house, smart phone 3D interface
1. UVOD
Poslednjih godina svedoci smo velikog tehnolokog razvoja smart telefona i tablet ureaja. Navedeni
ureaji poveanjem snage procesora, dodatnim senzorima, kamerama i GPS modulima, postali su
respektabilni hardver, tako da sada imamo pravu multimedijalnu platformu na svom dlanu.
eljko Stankovi, Fakultet za informatiku i raunarstvo, Univerzitet Apeiron, Pere Krece 13, Banja Luka,
Republika Srpska (e-mail: zeljko.s@apeiron-uni.eu)1
Gordana Radi, Fakultet za informatiku i raunarstvo, Univerzitet Apeiron, Pere Krece 13, Banja Luka,
Republika Srpska (e-mail: gordana.r@apeiron-uni.eu)1
Dragan Cvetkovi, Fakultet za informatiku i raunarstvo, Univerzitet Singidunum, Danijelova 32, Beograd,
Srbija (e-mail: dcvetkovic@singidunum.ac.rs)
Mirza Ramii, , Fakultet za informatiku i raunarstvo, Univerzitet Apeiron, Pere Krece 13, Banja Luka,
Republika Srpska (e-mail: mirza.ramicic@hotmail.com)1
Zoran Ili, Fakultet za informatiku i raunarstvo, Univerzitet Apeiron, Pere Krece 13, Banja Luka, Republika
Srpska (e-mail: zorni@pd.elta-kabel.com)1
192
Jo jedna oblast koja je doivela buran razvoj su reenja za inteligentne kue i korienje zelenih
tehnologija.
Integrisanjem tabletu ili pametnog telefona u sistem inteligentne solarne kue proiruje se polje
korienje pametnih mobilnih ureaja.
Ovaj rad predstavlja prikaz integracije tableta (mobilnih ureaja) u sistem kontrole i video nadzora
pametnih kua, zgrada i objekata u potpuno novom okruenju. Preko dinamikog 3D interfejsa
mobilnog ureaja (virtuelan svet) moe da se kontrolie eljeni deo u kui (paljenje svetla, klima
ureaj, ve maina grejanje objekta, video nadzor prostorija) realan svet.
3D interfejs , koji je dizajniran u ovom radu predstavlja novu viziju pametnih telefona i tableta u
oblasti inteligentnih solarnih kua .
Inteligentni mehatronski sistem solarne kue veoma je sloen. Stoga je i dizajn kontrolnog polja
samog menija 3D interfejsa zahtevao definisanje svih elementa koji e biti ukljueni u sistem kontrole
pametne solarne kue . Sloenost sistema podeljena je na sledei nain :
a) kua,
b) solarno polje,
c) okolina (zemljite, dvorite, bata)
Sl . 1 , pokazuje prvi ulazni interfejs dizajniran u klasinom stilu .
Slika 1. Ulazni interfejs klasini stil
Kuni sistemi, u literaturi poznato i kao kuna automatika, sve su to termini koji se koriste za
opisivanje novih aplikacija [1]
.
Slika 2. Ulazni interfejs dinamiki model 3D kuni kontrolni panel, u stanju je da kontrolie osvetljenje,
termostat, bezbednost, brave i multimedijalne ureaje.
193
Proirena funkcionalnost dobija se 3D modelom dinamikog ulaznog interfejsa, sl. 2. Definisanjem

radne pozicije moe se direktno pristupiti etaama kue, svakoj prostoriji posebno, dvorinim
elementima, ili ulaznoj kapiji. Sam pristup prostorijama preko 3Dinterfejsa vraa trenutno stanje
pokretnih i stacionarnih elemenata integrisanih u datom prostoru, inteligentne solarne kue.
Primer koji eksplicitno prikazuje funkcionisanje 3D interfejsa prikazan je na slici. 2. Moe se videti da
je kapija bila zatvorena. Kada kliknete na kapiji dobijate opciju "gate open" (otvori kapiju). Kapija e
se otvoriti i novo stanje bie odmah aurirano i prikazano na ekranu mobilnog ureaja. To predstavlja
prednost jer se sve odvija u realnom vremenu na dinamikom 3D interfejsu smart telefona ili tableta.
Slika 3. Primer gate open
2. RADNI MODEL
Kua - eksperimentalni funkcionalni model ima dva sprata, prizemlje i prvi sprat, sl. 4. i sl. 5.
Na meniju 3D interfejsu definisan je taster "HOME" (kua). To je skup sa najsloenijim elementima
3D interfejs dizajna, tako da je proces programirawa poeo od ovog prvog segmenta.
Prilikom definisanja kontrolnih komande uziman je u obzir i broj soba. U projektu koji je predstavljen
bilo je potrebno da se kontroliu 14 soba. U isto vreme dobijaju se informacije od 24 senzora
(temperature i vlanost vazduha u svim sobama).
Slika 4. Radni 3D model uraen od providnih plastinih panela
Slika 5. Radni 3D model uraen od providnih plastinih panela
194
3D moddel kue poddeljen je po spratovima.

s
Svaki sprat predstavlja zaseban entiitet koji se sastoji
s
od
sedam sooba. Za svakku sobu naprravljen je dinamiki 3D model sa svim
s
srodnim
m komandam
ma. Radni
model jee prikazan naa slici. 6.
Poto see radi o dinam
mikom 3D interfejsu svve informacijje od senzorii i prekidaaa za kontrolu
u treba da
se postaavi na mesto, a da ekrann i dalje budde pregledan
n. U prvoj veerziji instalirrani su samo
o senzori
temperatture i prekidaai za svetla i klima ureaje.
Slika 6.
6 3D Interfejs dinamikog modela
m
jedne od soba
Video nadzor
n
omogguen je prekko Wi-Fi koolor video kamere.
k
Na slici
s
7 prikaazana je kam
mera koju
koristi prrojekat inteliigentne kuee.
Slika
ka 7. Wi-Fi kam
mera
3. TEHN
NOLOGIJA KOJA STOJJI IZA PROJJEKTA INTE
ELIGENTNE
E KUE
Postoje dve
d glavne komponente
k
k rade zajjedno u sinerrgiji kako bi projekat bio funkcionalaan.
koje
Softverske komponnente razvijanne su za opeerativni sistem
m Android [ 2 ] koji je prilagoen mobilnim
m
platform
mama u cilju da se obezbeedi korisnikki 3D interfejjs koji treba da oponaa rrealni svet na modelu
kue predstavljeno
p
og projekta.
Hardversska komponnenta koja kontrolie
k
reealan modell realizovann je koriennjem open
n source
(program
mski kod koj
oji je dostupan svima) a zasnovan je jednim deelom na Ardduino [ 3 ] prototip
platform
mi dok je deeo za komunnikaciju sa tabletom
t
ili pametnim teelefonom urraen kao faakultetski
prototip..
Sutinskki ovim harddverskim kom
mponentama ostvaruje see mogunostt da koristim
mo Internet za
z prenos
podatakaa i protokolee koji osiguravaju standaardizovan i iroko
dostuppni platformuu za prenos podataka

posebno kada se korristi i IP kam
mera. Mi smo koristili peeer-to-peer mrenu
m
arhitekturu koja eliminie
potrebu za centralizoovanim serveerom radi prrenosa mren
nog prometaa sa klijentim
ma. U ovoj arrhitekturi
obe stranne mogu daa deluju kao klijent i kaao server. Um
mesto da se koristi asinnhroni UDP protokol,
komunikkacija izmeu komponennti je osnovana neposredno i koristti TSP protookol, koji ob
bezbeuje
siguran i bez greakaa prenos podataka, slika 8.
8
195
TSP je dizajniran
d
da otkrije i isprravi greke, gubitke, dup
pliranja i druuge greke kooje se mogu pojaviti
p
u
host-to-hhost IP kanallu. TSP obezzbeuje pouzzdan protok po kanalu, taako da aplikacije ne morraju da se
bave oviim problemim
ma.
Slikaa 8. TCP/IP mrea

m
Arduino hardverska komponentaa povezuje see na Wi-Fi mreu,

m
dobijaa se IP adressa i sluaju dolazne
veze na odreenom portu. Projektovani softvver zatim aalje zahtev zaa uspostavljaanje veze saa Arduino
komponeentom, a poodaci se aljju upakovanni. Paketni sadraji
s
imaa kodiranu kkomandu za Arduino
komponeentu koja see dekodira i izvrava naa hardversko
oj strani. Poosle uspenogg izvrenja komande
povratnaa poruka alj
lje se sinhroono Android kontrolnoj aplikaciji, kako
k
bi se kkorigovalo (aauriralo)
novo staanje na softveerskoj strani (3D interfejssu).
s
status
= WiFii.begin(ssid); // Attemptinng to connect to a Wi-Fi neetwork PLC hhardverska ko
omponenta
[4] koristti sledee kom
mande za povezivanje na beinu mreu i slua dolazee veze.
W
WiFiServer
seerver(port); /// Setting the liistening port
server.begin(); // Startt the server moode
Nakon toga Arduinoo komponentta ulazi u peetlju koja staalno proveraava da li svaaki klijent usspostavlja
vezu.
client.connnected(); // Returns from a loop when the
t client is co
onnected
charReadd = client.read(); // Reads thhe command
client.wriite(command)); // Returns thhe data to the client
Aplikaciiona kompoonenta koriisti Microsooft.Net Framework TC

CPClient kkoji je defi
finisan u
system.nnetworks.socckets.
TCPClieent klasa pruua jednostaavne metodee za poveziv
vanje, slanje i primanje toka podataaka preko
mree u sinhronom blok
b
reimu.
The typiccal TCP clientts communicaation involvess four basic steeps:
1. Create a TCP sockett using sockett().
2. Establiish a connectioon to the server using connnect().
3. Comm
municate using send and recvv().
4. Close the
t connectionn with close().
Ispod je primer metooda i klasa naaih aplikacijja koje se ko

oriste da poaalju paket poodataka za haardverske
komponeente.
196
TcpClient client = new TcpClient(server, port); // Make a new client

Stream stream = client.GetStream(); // Get a client stream for reading and writing.
stream.Write(data, 0, data.Length); // Send the message to the connected TcpServer.
Int32 bytes = stream.Read(data, 0, data.Length); // Read the first batch of the TcpServer response bytes.
// Close everything.
stream.Close();
client.Close();
4. ZAKLjUAK
Inteligentni model solarne kue sa 3D dinamikim interfejsom za pametne telefone i tablet ureaje
sigurno e biti dobra osnova i eksperimentalna platforma. Sa dodatnim senzorima moe se koristiti za
irok spektar nastavnih modula u oblasti tehnikog obrazovanja, mehatronika, elektronike i
informacione tehnologije. Bez obzira da li elite da reavate zadatke dizajna inteligentne kue ili
realizovati zadato kretanje solarnih panela, raspravljati sa svojim studentima na temu programiranja i
funkcije senzora pomou praktinih primera, ili elite da razvijete nov simulacioni program u nekom
od programskih jezika, predloena reenja su prvi korak i idealno polazite za savremenu
eksperimentalnu nastavu.
5. REFERENCE
[1] Home systems overview Garrett, Simon Home Systems - Information, Entertainment and
Control, Publication Year: 1990 , Page(s): 1/1- 1/3
[2] http://en. wikipedia.org./wiki/Android
[3] http://arduino.cc/en/Main/ArduinoBoardDue
[4] "Univerzalni programibilni logiki kontroler, Cvrtkovi D., Stankovi , Miljkovi Z.:
Konferencija 36 Jupiter,
Beograd, pp. , 2010.
[5] http://ww1.microchip.com/downloads/en/DeviceDoc/39632e.pdf
197
Menadment znanjem i informacione

tehnologije
Knowledge management and information
technologies
Biljana Tei, Marko Markovi, Katarina Plei, Ivan Panteli,
Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum
Ovaj rad je delimino finansiran od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije (TR32054).
Apstrakt - Upravljanje znanjem pomou primene savremenih koncepata informacionih

tehnologija je neizostavni element strategije uspenih globalnih poslovnih sistema, a isto tako i
dravnih institucija razvijenih zemalja. Na taj nain se strategijske potrebe organizacija za
inenjeringom i reinenjeringom novog znanja dostiu sinergijom pomou procesiranja
informacija uz pomo naprednih informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) i korienjem
inovativnih i kreativnih kapaciteta koji su skriveni u ljudskom drutvu. Primena koncepta
definisanja procesa upravljanja znanjem, projektovanja sistema za menadment znanjem, kao i
primena alata i tehnologija poslovne inteligencije omoguava efikasnije i efektivnije reavanje
upravljakih problema na svim nivoima odluivanja.
Dananje vreme svakodnevno donosi nove i brze promene okoline kojima se treba to pre, a
esto i u hodu prilagoavati. Velike mogunosti i irok spektar ponude softverskih alata koje
nudi trite informacione tehnologije za pomo pri obavljanju vanih poslova planiranja, a
naroito donoenja poslovnih odluka, meu kojima se nalaze i alati poslovne inteligencije, velik
broj poslovnih sistema, a i dravne institucije u naoj zemlji, ne prepoznaju i ne koriste jo u
zadovoljavajuoj meri. Iz tog razloga obrada ove teme ima znaajnu teinu, a istovremeno
predstavlja izazov i privlanost.
Kljune rei - Menadment znanjem, informacione tehnologije, poslovna inteligencija
Abstract - Using modern information technology concepts for knowledge management is an
essential element of successful global business strategy system, and developed countries
government institutions also. That way, organization strategic needs for engineering and
reengineering of new knowledge are reached by the synergy of the information processing using
advanced information and communication technologies (ICT) and using innovative and creative
capacities hidden in society. Applying the concept of defining knowledge management process,
the design of the knowledge management, and the application of tools and business intelligence
technologies results in efficiently and effectively solving management problems at all decision
making levels.
dr Biljana Tei, - Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum, eleznika 5, 14000 Valjevo, Srbija
(e-mail: btesic@singidunum.ac.rs).
Marko Markovi, MSc - Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum, eleznika 5, 14000 Valjevo,
Srbija (e-mail: mmarkovic@singidunum.ac.rs).
Katarina Plei, MA - Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum, eleznika 5, 14000 Valjevo,
Srbija (e-mail: kplecic@singidunum.ac.rs).
Ivan Panteli, MSc- Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum, eleznika 5, 14000 Valjevo, Srbija
(e-mail: ipantelic@singidunum.ac.rs).
198
Nowadays, every day brings new and rapidly changing surroundings which need to be
adapted as soon as possible, and often along the way. There are great possibilities and a wide
range of software tools that provide information technology market for assisting in performing
important tasks of planning. Particularly business decision making, which includes business
intelligence tools, has not been recognized and used sufficiently in many business systems, and
government institutions in our country also. For this reason, this topic has great significance and
a challenge and attraction as well.
Index terms - Knowledge management, Information technologies, Business intelligence
1. UVOD
Radikalne promene u poslovnom okruenju trae novu koncepciju upravljanja u odnosu na dosadanju
praksu. Tako se nametnula potreba za korienjem savremenih upravljakih alata i tehnologija koje
omoguavaju sveobuhvatno, brzo i efikasno korienje svih dostupnih podataka i informacija, unutar i
izvan poslovnih sistema vanih za uspeno upravljanje poslovnom organizacijom. Tako, na primer,
potreba za informacijama jedne industrijske kompanije javlja se radi potrebe izrade tane analize
pojedinih trinih segmenata, analiziranja ponaanja kupaca i dobavljaa, lakeg pregovaranja s
kupcima i dobavljaima, odabira kljunih kupaca i dobavljaa, zbog pridolica u industriju, zamenskih
proizvoda i naravno postojee konkurencije. Nadalje potrebno je uoiti osnovne probleme i uzroke
njihove pojave, da bi se pravovremeno i to uspenije mogle otkloniti neeljene posledice.
Upravljanje znanjem primenom koncepta i korienjem savremenih alata ICT, posebno metodologije
poslovne inteligencije od strane svih poslovnih subjekata danas je neophodno za sticanje konkurentske
prednosti i opstanak na tritima. To ne moe izbei ni jedna poslovna organizacija koja u globalnom
okruenju vie ne moe dozvoliti kampanjski i ad-hoc nain reavanja poslovnih problema. iroko
prihvatanje tog koncepta od strane prozvodnih poslovnih sistema, a isto tako i na svim nivoima
dravne uprave sigurno je jedan od puteva koji moe pribliiti poslovno okruenje u Srbiji krugu
uspenih i prosperitetnih zemalja.
U poslednje vreme vei broj istraivanja se bavi konceptom znanja i upravljanja znanjem te se sve vie
naglaava uloga znanja u moguem reavanju poslovnih problema dananjice, u kojima se obrauju
teme vezane za savremeni menadment i reavanje pitanja opstanka preduzea u nesigurnom
poslovnom okruenju. Uz navedeno nadovezuju se i pojmovi intelektualni kapital i poslovna
inteligencija. Poslovna inteligencija predstavlja korienje svih potencijala podataka i informacija u
organizaciji radi donoenja boljih poslovnih odluka, kao i u cilju identifikacije novih poslovnih
mogunosti [1].
Istovremeno sve ee se govori o prelazu iz informacionog drutva u drutvo znanja. Pri tom se retko
definie sam pojam znanje, dok je pojam upravljanje znanjem (engl. knowledge management), krajem
devedesetih godina prolog veka bio dosta popularan i obraivan u stranoj strunoj literaturi kao jedan
od mnogih "alata" koji stoje na raspolaganju savremenom menadmentu u svakodnevnoj praksi.
Naglaavanje uloge znanja u novije vreme posledica je znaajnih strukturnih promena u razvoju
ekonomije. Ona se krajem prolog veka potpuno i sutinski menja prelaskom iz industrijske u
savremenu informacionu ekonomiju dananjice, glavni resursi vie nisu materijalna dobra, ve novi
proces ekonomskih aktivnosti i produktivnosti postaje ekonomija znanja podrana savremenin IT u
Internet okruenju.
Osnovna orijentacija rada je na savremene informacione tehnologije sa posebnim osvrtom na njihovu
primenu u procesu projektovanja sistema menadmenta znanjem i reinenjeringu poslovnih procesa,
istraivanje iji su elementi bitni za uspenu implementaciju poslovne inteligencije u poslovne
sisteme.
2. MENADMENT ZNANJEM
Sam pojam znanje moe se definisati kao nematerijalni resurs, slika stvarnosti iskazana zamislima
oveka dok posmatra svet koji ga okruuje: prostor, objekte, odnose i dogaaje u toj stvarnosti. Ono se
199
sastoji od intuicije, skupa ideja, iskustva, vetina i uenja i ima potencijal stvaranja nove vrednosti.
Znanje nastaje u umovima ljudi, a prema autoru koji se meu prvima bavio pitanjima kreiranja i
korienja znanja, Michaelu Polanyiu [2], znanje moemo podeliti na eksplicitno (engl. explicit
knowledge) i tiho ili iskustveno znanje (engl. tacit knowldege).
Eksplicitno znanje artikulisano je formalnim jezikom i moe se lagano prenositi u obliku informacije s
pojedinca na pojedinca. Ono je uskladiteno u knjigama i moe se jednostavno "dohvatiti" procesom
obrazovanja, upotrebljavati, preuzeti i ugraditi u proizvode u oblicima kao to su tehnike
specifikacije, nacrti ili standardizovani dizajn. Suprotno tome, tiho ili iskustveno znanje je znanje
ugraeno ili stvoreno linim iskustvom pojedinca i ukljuuje u sebi nedodirljive elmente kao to su
lino uverenje, instinkt, vrednosti i steene vetine. Ono je personalizovano i do njega nije lako doi
pa esto ostaje neotkriveno i neiskorieno. Ovaj oblik znanja bogatiji je od opteg, eksplicitnog tipa,
meutim, ono nema vrednost ako nije upotrebljeno. Posmatrano iz perspektive poslovne kompanije,
iskustveno znanje svih njenih zaposlenih nije lako prikupiti, deliti i upotrebljavati. Meutim ta vrsta
znanja ima veliku vrednost ako se upotrebi i ono po pravilu donosi novu vrednost kompaniji i
predstavlja znaajan element konkurentske prednosti.
Premda je znanje nematerijalan resurs, moe se skupljati, skladititi i prenositi i to govorom, tekstom i
slikom. Iako je ono izvan medija moe se kreirati i prenositi korienjem istih ili kombinacijom
razliitih medija.
Zapravo, jedina odriva prednost savremene organizacije proizilazi iz onoga to firma zna, koliko
efikasno koristi ono to zna i koliko brzo stie i koristi novo znanje. Savremena organizacija u eri
znanja je ona koja ui, pamti i deluje na osnovu informacija i znanja dostupnog na najbolji mogui
nain.[3]
Sa aspekta savremenih ICT menadment znanjem se moe definisati kao:
Interdisciplinarni, poslovni model koji se bavi svim apsektima znanja u okviru organizacije,
ukljuujui stvaranje znanja, kodifikaciju znanja, deljenje znanja i kako ove aktivnosti
podstiu uenje i inovaciju, potpomognuti informaciono-komunikacionom tehnologijom i
organizacionim rutinama.
Proces prikupljanja kolektivne ekspertize organizacije, gde god se ona nalazila, i distribucija
te ekspertize tamo gde ona moe najvie da doprinese.
Proces koji predstavlja stalnu, svrsishodnu interakciju izmeu donosilaca odluke kroz koju on
ima za cilj da upravlja drugim donosiocima odluka, komponentama i aktivnostima koje
uestvuju u osnovnim procesima znanja u planiranu, usmerenu celinu koja proizvodi, odrava,
proiruje, usvaja i prenosi bazu znanja organizacije.
Razmatrajui pojam znanja u okviru ovog rada koji daje naglasak na poslovni proces, znanje se moe
vezati uz oveka i organizaciju, a njegova realizacija u organizaciji odvija se kroz uspostavljanje
sistema upravljanja znanjem. Danas u savremenom poslovnom svetu postoji razvijena svest da je
ukupno znanje u organizaciji znaajno vee od onog koje se koristi u procesima organizacije. U tom
smislu interesantna je izjava Lew Platta, biveg izvrnog direktora Hewlet Packarda: "Da je HP znao
to HP zna, mi bi bili tri puta vie profitabilniji" [2].
Pored prethodno navedene klasifikacije, znanje se prema supstanci moe podeliti na injenino znanje,
proceduralno znanje i znanje za prosuivanje. injenino znanje ine podaci i informacije,
proceduralno znanje predstavljaju tehnike kao to su algoritamski i heuristiki postupci i koriste se u
ekspertnim sistemima ili od strane strunjaka za reavanje odreenih problema. Znanje za
prosuivanje omoguava vrednovanje ogranienja i bitno je za menadment prilikom procesa
planiranja i postavljanja ostvarivih ciljeva u planovima. Na slici 1. dat je grafiki prikaz klasifikacije
znanja prema supstanci.
200
Slika 1. Klasifikacija znanja prema supstanci
3. PROCES UPRAVLJANJA ZNANJEM

U uvodnom delu navodi se znaaj znanja u smislu poslovnog upravljanja. U modernoj ekonomiji
najvrednijim resursom dananjeg poslovanja smatra se ljudsko znanje, stoga upravljanje znanjem
predstavlja nezaobilaznu komponentu savremenog menadmenta.
Kao pojam i definiciju, u smislu poslovnog upravljanja, moemo rei da upravljanje znanjem
predstavlja proces koji se odnosi na identifikovanje-utvrivanje znanja, organizovanje, skladitenje i
distribuciju znanja i iskustva individualnih grupa unutar organizacije. Opti cilj upravljanja znanjem je
povezati one kojima je znanje potrebno sa izvorima znanja u organizaciji, kao i usklaivanje transfera
tog znanja. Konkretni cilj upravljanja znanjem predstavlja proces utvrivanja i analize raspoloivog
znanja kako bi se ispunili zadati ciljevi poslovanja organizacije.
Nadalje, upravljanje znanjem podrazumeva konstantni proces obnove znanja u organizaciji i time se
ono u osnovi razlikuje od drugih pristupa, kao to je reinenjering poslovnih procesa ili sistema
upravljanja kvalitetom. Osnovni cilj reinenjeringa aktivnost je uspeno reavanje odreenog
problema u definisanom, po mogunosti to kraem vremenskom periodu, a cilj procesa upravljanja
znanjem je kontinuirana inovacija i modifikacija postojeeg znanja kako bi se organizacija prilagodila
dinaminom trinom okruenju.
Proces upravljanja znanjem sastoji se od nekoliko faza, i to: prikupljanje/kreiranje znanja, skladitenje
znanja, distribucija znanja i na kraju primena znanja. U organizaciji kojoj je cilj kontinuirana obnova
znanja, tzv. "learning organization" taj proces je stalan i ciklian. Slika 2. prikazuje kljune faze
procesa upravljanja znanjem.
Slika 2. Kljune faze procesa upravljanja znanjem
4. ZNAAJ UPRAVLJANJA ZNANJEM

Znanje je osnov za donoenje poslovnih odluka i kritini faktor uspeha za poslovanje tako da nije
potrebno posebno naglaavati da danas konkurentska prednost kompanije zavisi od toga koliko
uspeno ona upotrebljava znanje na svim menadment nivoima (operativni, taktiki, strategijski) i
naroito kako brzo moe nauiti i usvojiti neto novo. Prema istraivanjima, najvei deo znanja,
izmeu 50 i 95% i to eksplicitnog i iskustvenog, prenosi se usmenom, direktnom komunikacijom.
Pritom se veliki deo znanja izgubi, pa uglavnom kompanije upotrebljavaju oko 20% svog
organizacionog znanja. Naravno da je danas vano pronai i zadrati ostatak neiskorienog znanja u
kompaniji i pretvoriti ga u intelektualni kapital. Sistemsko prikupljanje i upotreba znanja u cilju
201
generisanja novih ideja postie se stvaranjem odgovarajueg okruenja u kojem upotreba novih
informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) znatno olakava reavanje tog problema.
Sposobnost kontinuiranog generisanja novih ideja i stvaranje inovativnih proizvoda karakteristika je
uspenih kompanija. Za njih inovacija predstavlja deo strategije poslovanja. One poseduju
odgovarajuu organizacionu strukturu i menadment koji podstie inovativnost. Osnov kreativnosti i
inovativnosti postie se i stvaranjem timova koji se sastoje od ljudi razliitih profila, to je preduslov
za kreiranje razliitih pitanja i generisanje novih ideja.
S obzirom da se do inovacije po pravilu ne dolazi za kratko vreme vano je da menadment ne oekuje
brze rezultate, ve da sistematski usmerava i razvija definisanu strategiju i podstie aktivnosti znaajne
za praktinu primenu upravljanja znanjem kao to su:
1. podsticanje kreativnosti, timskog rada i istraivakog pristupa poslovanju,
2. primena benchmarking tehnika, brainstorminga i sl. metoda,
3. ulaganje u istraivake studije i razvoj,
4. redovno analiziranje poslovnih procesa,
5. samostalno razvijanje novog znanja ali i kupovanje znanja,
6. organiziranje treninga i ostalih vidova obrazovanja,
7. stvaranje projektne dokumentacije,
8. uenje iz zavrenih projekata,
9. sprovoenje "cost-benefit" analize projekata,
10. upotreba znanja izvan organizacije (knjige, studije, obrazovne institucije),
11. prikupljanje, skladitenje i analiza informacija o kupcima, dobavljaima i partnerima,
12. razvijanje preduzetnike organizacione kulture,
13. razvijanje odgovarajue ICT infrastrukture - informacionog sistema,
14. znanja uz upotrebu intraneta, interneta i Web-a,
15. upotreba tehnologija poslovne inteligencije.
5. USKLAIVANJE SISTEMA UPRAVLJANJA ZNANJEM I IT-A
Delotvorno upravljanje znanjem zahteva kombinaciju ljudi i tehnologije. Dok su ljudi potrebni radi
razumevanja, sinteze i interpretacije raznih vrsta nestrukturiranog znanja, kompjuterski i
komunikacioni sistemi obezbeuju njegovo prikupljanje, transformaciju i distribuciju. Kompjuterski i
mreni sistemi i njihovo korienje (e-mail, groupware, Internet, intranet) omoguavaju jednostavnu i
brzu razmenu znanja bez obzira na udaljenost. Videokonferencije i multimedija mogu preneti zvuk i
sliku na nain koji je neuporedivo efikasniji i sadrajniji nego to se to postie personalnom
komunikacijom.
Svakodnevno smo u mogunosti da u realnom vremenu radimo sa drugima, razmenjujemo ideje i
koordiniramo poslovnim procesima i aktivnostima. Nove tehnologije nude znaajno efektivniji model
saradnje koji omoguava interakciju bez obzira na vremensku i prostornu dimenziju koji nazivamo
asinhrona komunikacija. Oblici asinhrone komunikacije su e-mail, videokonferencije, indeksirane
baze podataka, web portali, Internet, intraneti i sl.
Pravi izazov IT-a predstavlja razvoj informacionih sistema koji e biti korien za propagiranje,
deljenje i korienje organizacionog znanja. Za mnoge organizacije upravljanje znanjem znai
postavljanje intraneta, mree nalik na Internet, ali samo u okviru organizacije. Ovde se moe govoriti i
o ekstranetu, mrei sa ogranienim pristupom za kupce, dobavljae i druge partnere, kao i o raznim
on-line forumima i diskusionim bazama uz pomo kojih se mogu dobiti odgovori na razna pitanja od
onih koji ih znaju.
202
Uspeh upravljanja organizacijom zavisi od vetine obavljanja funkcija upravljanja kao to su

planiranje, organizovanje, rukovoenje i kontrola. Da bi se izvrile ove funkcije, menaderi uestvuju
u stalnom procesu donoenja odluka. [4] Zato se kao izuzetan alat za potrebe menadmenta znanja
mogu koristiti algoritmi poslovnog odluivanja, tako da je mogue od postojeih podataka koje
organizacija poseduje doi do nekih potpuno novih informacija koje prethodno nisu bile poznate, a
mogu biti od izuzetnog stratekog znaaja u donoenju poslovnih odluka. [5]
6. PROJEKTOVANJE SISTEMA MENADMENTA ZNANJEM
Savremeno poslovanje zasniva se na procesima, a ne na funkcijama, zadacima, strukturama i
proizvodima. Proces predstavlja skup aktivnosti koje se sprovode u svrhu stvaranja izlazne vrednosti
za pojedinog kupca na tritu. Za sistem menadmenta znanjem neophodno je definisati kljune
poslone procese i procese menadmenta koji su usmereni na interakcije sa procesima iz okruenja,
planiranje, kontrolu, merenje, praenje, analiziranje, poboljanje, unapreenje, upravljanje sistemom i
odluivanje. Na taj nain tokovi informacija su usmereni ka procesima upravljanja kako bi
menadment raspolagao pravovremenim i kvalitetnim informacijama neophodnim za donoenje
validnih poslovnih odluka.
Sa aspekta vlasnitva nad procesima, menadment je zaduen za definisanje procesa koje treba
unaprediti, zbog ega je potrebno definisati uloge i odgovornosti menadmenta za funkcionisanje
procesa u okviru sistema. Meutim, procesu je potrebna tehnologija, pre svega informaciona
tehnologija, a organizaciju treba osposobiti da moe primeniti savremene tehnologije i da bude
spremna na stalne promene u internom i eksternom okruenju.
Projektovanje sistema menadmenta znanjem obuhvata sve faze ivotnog ciklusa razvoja
informacionih sistema: dekompoziciju poslovnog procesa, projektovanje organizacione strukture,
analizu kljunih aktivnosti, analizu zahteva korisnika, relacionu analizu, dizajn baze podataka i
projektovanje aplikativno-softverske arhitekture informacionog sistema. Faze projektovanja sistema
menadmenta znanjem prikazane su na slici 3.
Slika 3. Faze projektovanja sistema menadmenta znanjem
7. REINENJERING POSLOVNIH PROCESA SISTEMA MENADMENTA ZNANJEM

Novi skup ideja, postupaka i naela, poetkom devedesetih godina prolog veka obuhvaen je pojmom
reinenjeringa poslovnog procesa, a podrazumeva takve zahvate u organizaciji i dizajniranju poslovnih
procesa koji donose sutinske, kvalitativne promene. Reinenjering poslovnog procesa podrazumeva
sistematski pristup u cilju radikalnog unapreenja kljunih poslovnih procesa organizacije (engl. core
business) kao i kljunih procesa podrke. [6]
Reinenjeing se obino fokusira na nekoliko kljunih poslovnih procesa meu mnogim procesima
organizacije koji su bitni za uspeh kompanije u okviru sektora u kojem kompanija posluje. To su po
203
pravilu oni procesi koje je kompanija u svojoj strategiji identifikovala kao kritine za postizanje
poslovne efektivnosti i vodee pozicije na tritu.
Sutina reinenjeringa nije samo srediti, modifikovati ili manjim parcijalnim zahvatima reorganizovati
postojee procese ve temeljno redefinisati postojee procese s ciljem postizanja drastinih
poboljanja kljunih parametara poslovanja i to prvenstveno: trokova, kvalitete i brzine (slika 4).
Slika 4. Kljuni parametri na koje se fokusira reinenjenirg
Primenu reinenjeringa poslovnog procesa karakteriu tri faze. U prvoj fazi kompanija kreira strateku
viziju kojom otkriva i utvruje procese koje treba redizajnirati npr. u cilju dominacije ili obnove
konkurentnosti na tritu, sprovodi determinaciju aktivnosti na pojedinim procesima da bi se ostvarila
definisana strategija.
Faza "otkrivanja" je esencijalna u ispitivanju poslovanja radi identifikovanja mogunosti i rangiranja
kljunih procesa nad kojima e se sprovesti reinenjering. Na poetku ove faze rukovodstvo
kompanije vri selekciju procesa, odreuje multidisciplinarni tim koji e sprovesti reinenjering i
donosi odluku kojim e se alatima i tehnikama koristiti u sprovoenju reinenjeringa. Druga faza
odnosi se na aktivnosti samog redizajna odabranih procesa tokom koje se donose detaljni planovi
izvrenja postupaka reinenjeringa. Trea faza predstavlja fazu realizacije i implementacije. (slika 5)
Slika 5. Osnovne faze u provedbi reinenjeringa
Zavisno od kompanije, one se odluuju za primenu reinenjeringa iz razliitih razloga. Kompanije

lideri, premda dobro i uspeno posluju, odluuju se za unapreenje poslovnih parametara s ciljem da
jo vie uvrste postojeu vodeu poziciju, dok to druge rade jer ele dostii svoju konkurenciju. Drugi
razlog za reinenjering moe biti uvoenje novih tehnologija, naroito informacionih tehnologija, koje
se sve vie ugrauju u proizvode ime se procesi automatizuju i ubrzavaju. IT obezbeuje potrebne
informacije sve veem broju korisnika ukljuenih u procese proizvodnje, olakava i ubrzava donoenje
efektivnih odluka, ne samo menadmentu, ve svim ukljuenim u navedene procese. Na taj nain
omogueno je skraenje vremena razvoja, proizvodnje i distribucije proizvoda, poveanje kvaliteta,
ime oni postaju konkurentniji na tritu i omoguavaju kompaniji odravanje liderske pozicije.
8. ZAKLJUAK
Iako se ozbiljniji napori na konstituisanju i teorijskom fundiranju discipline upravljanja znanjem
uoavaju tek devedesetih godina prolog veka, znaaj ove discipline neprestano raste. Objektivno
govorei, sama disciplina se jo uvek nalazi u prelasku iz faze osnivanja u fazu razvoja, ali to ne
predstavlja prepreku za njemu uspenu primenu u svakodnevnom poslovanju preduzea.
U takvom poslovnom okruenju gde je primena savremene informacione tehnologije neizostavna i gde
se razvojem informacionih sistema pruaju razne mogunosti (poslovne aplikacije za elektronsko
204
poslovanje, ispitivanje operativnih podataka, sistemi za podrku poslovnom odluivanju, ekspertni

sistemi itd.) za stvaranje kompetativne prednosti, nedopustivo je da se jedan menader izvan svog
domena i svojih funkcija ne razume u informacione tehnologije, i da jedan IT strunjak ne razume
logiku organizacionih i poslovnih tokova sa aspekta procesa menadmenta znanjem.
LITERATURA
[1] iri B., Poslovna inteligencija, Data status, Beograd, 2006.
[2] Frappaolo C., Knowledge management, Capstone Publishing, Oxford, UK, 2002.
[3] orevi-Boljanovi J., Menadment znanja, Data status, Beograd, 2009.
[4] Turban E., Volonino L., Wood G., Information Technology for Management: Advancing
Sustainable, Profitable Business Growth, Wiley, USA, 2013.
[5] Chen H., Fuller S., Friedman C., Hersh W., Knowledge management, Data mining and Text
mining in Medical Informatics, University of Arizona, 2007.
[6] Johansson, Henry.J., [et al.], Busines process reengineering: breakpoint strategies for market
dominance, J.Wiley&Sons, UK, 1994.
205
Zatita privatnosti anonimizacija podataka

Privacy protection data anonymization
Aleksandra Bradi-Martinovi, Aleksandar Zdravkovi,
Institut ekonomskih nauka, Beograd
Ovaj rad je sastavni deo projekata 179001, 179015 i III47009 koje finansira Ministarstvo obrazovanja,
nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
Rezime: Eksponencijalni rast digitalnih podataka u prethodnih dvadeset godina uzrokovao je
poveanje mogunosti ugroavanja privatnosti pojedinca. Privatnost moe biti ugroena
neovlaenim pristupom i zloupotrebom u poslovnim informacionim sistemima, javnim
institucijama, drutvenim mreama, ali i pristupom servisima u kojima se nalaze podaci koji su
rezultat istraivanja u drutvenim naukama. irenjem Open Access inicijative, koja omoguuje
otvoren pristup podacima, problem je dobio novu dimenziju.
U ovom radu predstavili smo postupak anonimizacije podataka, kao jedan od metoda koji
istovremeno omoguuje zatitu privatnosti uz nesmetano obavljanje istraivakog procesa. U
radu smo precizno definisali fazu istraivanja u kojoj je neophodno primeniti postupak
anonimizacije, a zatim smo opisali osnovne dimenzije prirode podataka, od kojih zavisi izbor
odgovarajue tehnike. Centralni deo rada je posveen najvanijim tehnikama, posmatranim sa
stanovita ciljeva anonimizacije, k-anonimnost, l-raznolikost i t-bliskost.
Kljune rei: baze podataka, anonimizacija, privatnost, digitalne arhive podataka, istraivanje
Abstract: The exponential growth of digital data over the past twenty years has caused an
increase possibility of invasion on individual privacy. Privacy can be compromised by
unauthorized access and misuse of business information systems, public institutions, social
networks, and access to services in which the data resulting from research in the social sciences.
The expansion of Open Access initiative, which allows open access to the data, the problem is a
new dimension.
In this paper we present the process of data anonymization, a method that simultaneously
provides privacy to the smooth operation of the research process. We also define in a research
phase in which it is necessary to apply the anonymization process, and then we describe the
main dimensions of the nature of data, the choice of which depends on proper technique. The
central part is devoted to the most important techniques, looking at the goals of anonymity, kanonymity, l-diversity and t-closeness.
Index terms: databases, anonymization, privacy, digital data archive, research
1. UVOD
Doba digitalizacije omoguilo je relativno brzo, jednostavno i jeftino prikupljanje i uvanje podataka o
fizikim i pravnim licima. Javne ustanove, zdravstvene institucije, finansijske organizacije i poslovni
sistemi poseduju ogromne koliine individualnih informacija koje se uvaju u odgovarajuim bazama
podataka. Mogunosti upotrebe ovih informacija su praktino neograniene, ali se istovremeno mogu
posmatrati dobri i loi aspekti ovog fenomena. Sa jedne strane, mora se uoiti veliki potencijal koji
ove informacije pruaju za poboljanje uslova ivota, kroz kreiranje novih i unapreenje postojeih
usluga, kao i mogunosti spoznaje navika, elja i preferencija korisnika i potroaa. Sa druge strane,
Aleksandra Bradi-Martinovi, Institut ekonomskih nauka, Beograd, Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd,
Srbija, (abmartinovic@ien.bg.ac.rs)
Aleksandar Zdravkovi, Institut ekonomskih nauka, Beograd, Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd, Srbija,
(aleksandar.zdravkovic@ien.bg.ac.rs)
1
206
meutim ove informacije u velikoj meri zadiru u privatnost pojedinaca ili osetljive aspekte poslovanja
preduzea, a njihovo objavljivanje moe uzrokovati niz vrlo loih posledica [3, str.1]. U veini
demokratskih zemalja zatita privatnih i linih podataka garantovana je zakonom [9, str.1].
Jedan od najpoznatijih primera ekstrakcije i zloupotrebe informacije iz baze digitalnih podataka je
sluaj koji se desio kada je amerika kompanija AOL (America On-line) objavila 2006. godine
detaljne logove pretraivanja servisa AOL, za veliki broj svojih korisnika. Objavljivanje ovih
informacija bilo je namenjeno u svrhe istraivanja, ali se ispostavilo da javno objavljivanje podataka
podrazumeva mogunost da svi imaju pristup podacima, a ne samo ograniena akademska zajednica.
AOL nije vrio nikakvu obradu podataka, niti primenio neku od naprednijih tehnika anonimizacije
(korisnici su samo imali numerike identifikacione brojeve umesto imena), ime je otvorio
potencijalnu mogunost za otkrivanje identiteta korisnika od strane javnosti. Prvi sluaj otkrivanja
identiteta desio se u sluaju Telme Arnold, sa ID #4417749, ezdesetdvogodinja udovica iz Luburna,
drava Dordija. Pronalaenje gospoe Arnold je dobijeno na osnovu ukrtanja nekoliko obeleja:
specifine bolesti, godina i loe navike psa. Posledica ovog propusta dobila je veliki negativni odjek u
javnosti, a protiv kompanije AOL je podneta tuba.
Komercijalno prikupljanje i objavljivanje podataka je samo jedna dimenzija, a pored nje postoje i
podaci o linosti koje prikupljaju administrativne institucije i nauno-istraivake institucije koje se
bave istraivanjima u drutvenim naukama (sociologija, psihologija i slino) ili prirodnim naukama,
kao to je medicina. Obelodanjivanje ovih podataka, bez prethodne anonimizacije moe u velikoj meri
da ugrozi privatnost ispitanika.
U kontekstu uvanja podataka posebno mora voditi rauna o raspoloivosti podataka u digitalnom
obliku, koji se jednostavno i brzo mogu distribuirati i umnoavati. Da bi se izbegle situacije navedene
u prethodnom primeru potrebno je paljivo anonimizirati podatke pre postupka diseminacije. Osnovni
cilj anonimizacije je ouvanje privatnosti fizikog ili pravnog lica. Prema proceni Baker i ostalih [9,
str. 2] pitanje anonimizacije je pre svega pravne prirode, ali je direktno povezano sa mogunostima i
primenom informaciono-komunikacione tehnologije u privatnom i poslovnom ivotu. Osim toga,
pitanju je veoma osetljivo i sa stanovita etike.
U Republici Srbiji ova tema postaje posebno aktuelna nakon 2008. godine, kada je usvojen Zakon o
zatiti podataka o linosti, koji ima za cilj da u vezi sa obradom podataka o linosti, svakom fizikom
licu obezbedi ostvarivanje i zatitu prava na privatnosti i ostalih prava i sloboda.
2. POJAM ANONIMIZACIJE
Anonimizacija je postupak trajnog i potpunog uklanjanja identifikacije iz podataka pretvaranjem linih
informacija u agregatne podatke. Anonimizirani podaci ne mogu vie biti povezani sa individualnim
podacima na bilo koji nain. Drugim reima, kada se jednom ukloni lini identifikacioni element iz
podataka, ti elementi se ne mogu ponovo povezati sa individualnim podacima ili sa konkretnom
osobom.
Prikupljanje i diseminacija podataka, uz ukljuen proces anonimizacije, bez obzira na oblast u kojoj je
primenjeno, moe se predstaviti emom na grafiku 1. U bazu podataka, arhiv ili skladite podataka
ulaze kompletni podaci koji sadre identifikatore. Istraivai (korisnici) imaju potrebu za odreenim,
relevantnim podacima, ali oni ne smeju prilaziti i koristiti podatke koji su povezani sa
identifikatorima, pa je pre eksporta podataka potrebno izvriti proces anonimizacije. Tek nakon toga je
omogueno da se sauva privatnost lica na koja se podaci odnose.
207
G
Grafik
1:Prikuppljanje i disem
minacija podataka uz proces anonimizacij
ije, prilagoenno [4, str. 114
41]
P no to pristupimo
Pre
p
obbjanjenju teehnika kojim
ma je mogue postii anoonimizaciju podataka
potrebnoo je pojasnitti osnovne odrednice
o
veezane za prrikupljene poodatke, koji se obino uvaju u
bazama podataka, prredstavljenim
m u obliku tabela.
t
Svak
ka kolona tabbele, koja see definie kaao atribut
predstavvlja semantiku kategoriju informacije. Za laku analizu pravvi se podela aatributa na slledee tri
kategorijje [7, str. 53]]: Identifikatori su atributti koji mogu jedinstveno identifikovaati pojedinca. U Srbiji
najbolji primer ovakkvog identifikkatora je Jeddinstveni maatini broj grraana (JMB
BG) za fizik
ka lica ili
Poreski identifikaciooni broj (PIIB) za pravvna lica. Ov
va vrsta poddataka se prrva eliminiee iz seta
podatakaa, jer su onii najlaki i siguran
s
put ka
k naruavan
nju privatnosti. Kvazi-iddentifikatori, odnosno
kljuni atributi
a
su oni
o koji u kombinaciji
k
sa informaccijama iz drrugog izvoraa mogu da omogue
identifikkaciju. Oni ne
n moraju daa prue identifikaciju svih osoba u bazi,
b
ali moggu da ukau
u na neku
osobu ukoliko
u
ona ima specifian spoj ovih, kljunih atributa. Zaa fizika licca to su kom
mbinacija
atributa npr. datum, mesec i goddina roenja,, pol, optinaa na kojoj iive, a za pravna lica to mogu
m
biti
trino uee i grrad u komee su registroovani. Osetlj
ljivi atributii su oni kooji sadre poverljive
p
informaccije, npr. bolest pacijentaa i koje nikakko ne smeju biti
b objavljenne.
Prema isstraivanjimaa neprofitne organizacije Educause [2
2] bez obziraa na to to je pojam anon
nimizacije
relativnoo lako definiisati, to nije sluaj kada pokuamo
p
da posmatram
mo podatke kkoji su anoniimizirani.
U veinni sluajeva institucije se suoavajuu sa izazovom i rizikom
m prilikom oodabira odgo
ovarajue
procesa koji bi im obezbedio
o
poouzdanu anoonimizaciju. Jedan od problema sa kkojim se suoavaju je
nedostattak preciznee definicije pojma info
formacije ko
oja omoguuje da se izvri iden
ntifikacija
(Personaally Identifiiable Inform
mation - PIII) i inform
macije pomoou koje nnije moguee izvriti
identifikkaciju (Non-P
PII). Uzrok tome je sloenost probleema koji je nemogue ssvesti na pro
ost spisak
ovih infoormacija (eleemenata), zbbog toga to informacije menjaju znaaenje u zavisnosti od ko
onteksta u
kome see nalaze, kaoo i raspoloiivosti ostalihh podataka sa
s kojima suu povezani. Z
Zbog ovog problema
p
postupakk anonimizaccije predstavvlja svojevrsttan izazov zaa one koji see bave uvannjem i publik
kovanjem
setova podataka.
3. TEHNIK
KE ANONIM
MIZACIJE
nih tehnika anonimizacij
a
a podataka. Da bi se
Do sadaa je razvijen odreen brooj, manje ili vie uspen
utvrdila odgovarajua tehnika koojom e bitii sprovedenaa anonimizaccija podatakaa, potrebno je
j izvriti
obuhvat vie dimenzzija koje se odnose na ovaaj proces [3, str. 53]
Priroda podataka
r
u prim
meni tehnike anonimizaciije u zavisno
osti od toga da
d li su podacci:
Postoji razlika
a) ttabelarni podaci, koji prredstavljaju informacije o entitetima (npr.
(
fizikim
m ili pravnim
m licima),
n
njihovim
kvvazi-identifikkatorima (nppr. godine, pol,
p
potansski broj) ili njihovim osetljivim
o
p
podacima
(nnpr. visina plaate, bolesti);
b) stavke
s
seta podataka,
p
koojima su preedstavljene trransakcije (iili trina kkorpa), odno
osno koji
p
povezuju,
naa primer odreeene osobe i proizvode koje
k je ta osooba kupila u transakciji i
c) grafiki
g
poddaci, kojima su predstavvljeni osetljiv
vi odnosi izm
meu entitetta (npr. ljud
di koji su
lanovi
iste drutvene
d
mrree).
208
Pristupi anonimizaciji
Mogue tehnike anonimizacije podrazumevaju:
a) Uklanjanje (direktnog) identifikatora, npr. imena ili adrese sa ciljem da se iskljui mogunost
povezivanja konkretnih lica ukljuenih u bazu sa raspoloivim podacima. Uklanjanje
identifikatora je najjednostavnija tehnika anonimizacije, a primer je predstavljen tabelom 1.
Problem ove tehnike je u tome to ona esto nije dovoljna da obezbedi privatnost lica iji su
podaci raspoloivi.
TABELA 1
Primer uklanjanja direktnog identifikatora
U prethodnom primeru, bez obzira na to to je uklonjen identifikator, verovatno ne bi bilo

teko zakljuiti koji dvadesetpetogodinji mladi u malom mestu intenzivno vozi skejt bord.
Zbog toga se pored ove tehnike primenjuju i dopunske, sa ciljem smanjenja verovatnoe
otkrivanja identiteta u sluajevima izuzetaka, to svakako nije mukarac od 28 godina, koji se
bavi fitnesom na Novom Beogradu.
b) Agregiranje ili smanjenje preciznosti informacija ili promenljivih. Ova tehnika se najee
sprovodi tako to se podaci grupiu, npr. zamena datuma roenja starosnim grupama. Primer
je predstavljen tabelom 2.
TABELA 2
Agregiranje kvazi- identifikatora
c) Peturbacija (uvoenje uma) podataka za jednog ili vie kvazi-identifikatora. Kolone sa

odreenim obelejima se generalizuju pomou odgovarajue distribucije, tako da vie ne
postoji veza izmeu podataka koja bi omoguila otkrivanje identiteta [5, str. 10]. Ova tehnika
spada u statistike tehnike. Primer je dat u tabeli 3.
209
TABELA 3
Meanje podataka jednog ili vie kvazi- identifikatora
d) Permutacija podataka jednog ili vie kvazi-identifikatora. Ova tehnika se sprovodi tako to se
u kolonama sa odreenim obelejima zamene vrednosti (npr. redosled), kao to je
predstavljeno tabelom 4. Istraiva i dalje moe da istrauje pojavu, jer poseduje podatke o
frekvencijama, ali vie nije u stanju da otkrije identitet osobe koja obuhvaena istraivanjem.
TABELA 4
Permutacija podataka jednog ili vie kvazi- identifikatora
Ciljevi anonimizacije
Osim navedenih kriterijuma koji utiu na izbor odgovarajue tehnike anonimizacije, razliiti ciljevi
zbog kojih postoji potreba da se obezbedi privatnost, takoe imaju uticaj na izbor, sve dok podaci ne
postignu odgovarajue osobine. Tu spadaju sledee tehnike:
a) K-anonimnost. Tehniku k-anonimity predloili su Samarati i Sweeny [8] da bi se spreila
mogunost povezivanja kvazi-identifikatora, a sa ciljem da se zatiti privatnost lica ukljuenih
u bazu podataka. Smatra se da set podataka zadovoljava uslov k-anonimnosti ukoliko se svaki
zapis u tabeli razlikuje od najmanje k-1 ostalih zapisa, po pitanju svake kombinacije atributa
kvazi-identifikatora. Prema tome, za svaku kombinaciju vrednosti kvazi-identifikatora u kanonimiziranoj tabeli, postoji bar jo k zapisa koji dele te vrednosti. Jednostavno reeno, svaki
kvazi-identifikator se mora pojaviti u identinim kombinacijama u tabeli u najmanje k zapisa.
Time je obezbeeno da pojedinani zapis ne moe biti identifikovan metodom ukrtanja
vrednosti obeleja (cross tabluation). Takva tabela naziva se k-anonimizirana tabela.
Primer: U narednoj tabeli prikazana je medicinska evidencija fiktivne bolnice u Njujorku.
Tabela na sadri direktne identifikatore poput imena, prezimena i broja socijalnog osiguranja.
Raspoloiva obeleja podeljena su u dve grupe: 1) osetljivi (zdravstveno stanje) i 2) neosetljivi (potanski broj, godine i zemlja porekla). Obeleja koja su oznaena kao osetljiva
nikako ne smeju biti povezana sa bilo kojom jedinstvenom pojedinanom vrednou. Drugim
reima, ne smeju da omogue otkrivanje identiteta pojedinanog bolesnika.
210
TABELA 5
Primer k-anonimizacije
Postupak anonimizacije ove tabele podrazumevao je: a) potpuno uklanjanje obeleja Zemlja
porekla, b) zamena jedne ili vie vrednosti u polju Potanski broj zvezdicom, tako da
vrednost 1485* moe biti bilo koji broj izmeu 14850 i 14859 i c) druga cifra u obeleju
Godine zamenjena je, takoe, zvezdicom, tako da je vrednost 3* u rangu od 30 do 39
godina.
Postignut je cilj postupka anonimizacije u tabeli, jer se jedna ista kombinacija obeleja
pojavljuje vie puta (najmanje tri puta). U ovom sluaju u pitanju je tzv. 4-anonimizirana
tabela, jer najmanje 4 zapisa dele isti kvazi-identifikator.
b) L-raznovrsnost (l-diversity). K-anonimnost esto nije dovoljno dobra tehnika, zato to je
uprkos prisustvu vie identinih kombinacija obeleja, ipak mogue otkriti identitet pojedinca.
Ovo se javlja kao nedostatak raznolikosti kombinacije obeleja. Ukoliko, npr. imamo 10
razliitih mukaraca, starih 54 godine, koji ive u malom mestu i oni imaju HIV, onda Piter
moe biti izloen sumnji/diskriminaciji ukoliko ivi u malom mestu i ima 54 godine. Zbog
toga je potrebno uvesti raznovrsnost u grupu formiranu na osnovu jednog obeleja. Lraznovrsnost znai da grupa sadri l razliitih vrednosti.
211
TABELA 6
Primer l-raznovrsnosti
U tabeli 6 prikazan je primer tabele na kojoj je primenjena tehnika 3-raznolikosti. U poreenju

sa k-anonimiziranom tabelom 5, Bob ne moe biti identifikovan ukoliko je samo Amerikanac,
31 godine starosti, koji ivi na teritoriji potanskog broja 13053 i ima psiholoki poremeaj.
Postoji nekoliko vrsta l-raznolikosti: probablisistika, entropijska, rekurzivna i vieatributivna.
c) T-bliskost (t-closeness). Ova tehnika predstavlja unapreenje prethodno opisanih tehnika i
kreirana je sa ciljem da otkloni postojee nedostatke.
Privatnost se moe izmeriti kao informaciona dobit istraivaa (posmatraa). Pre no to dobije
podatke na uvid istraiva ve ima odreena uverenja / verovanja o pojedinanim vrednostima
osetljivih obeleja (a' priori verovanja). Nakon uvida u podatke istraiva formira nova
uverenja / verovanja (a' posteriori verovanja). Razlika koja postoji izmeu a' priori i a'
posteriori verovanja je informaciona dobit. Prema novim istraivanjima [5] informaciona dobit
se moe podeliti u dve celine: ona koja se ostvaruje na osnovu podataka o celoj populaciji i
ona koja se ostvaruje na osnovu podataka o specifinom pojedincu. Za ekvivalente skupove
(klase) podataka kaemo da imaju t-bliskost ukoliko razlika izmeu distribucija osetljivih
obeleja u skupu i distribucije obeleja u celoj tabeli nije iznad utvrenog praga t. Za tabelu
kaemo da ima t-bliskost ukoliko svi njeni ekvivalentni skupovi imaju t-bliskost. Poenta
tehnike je da se prilagodi distribucija pojedinanih skupova distribuciji koja postoji u celoj
populaciji.
Uprkos razvoju i primeni raznovrsnih tehnika kojima se vri anonimizacija podataka u bazama, postoji
niz metoda kojima se ugroava privatnost. Veoma je vano istai da se ni jedna od prethodno
navedenih metoda ne moe primenjivati automatski. Najbolje je da osoba koja je prikupila podatke sa
odreenim ciljem ima i uvid u rizik po pitanju ugroavanja privatnosti koji moe nastati ukoliko se
izvri diseminacija podataka na neodgovarajui nain.
U praksi Arhiva podataka Velike Britanije (UK Data Archive UKDA) uvek navode primer
istraivanja u kome su direktori verskih kola iznosili miljenje o nainu voenja lokalne samouprave.
Bez obzira na to da je izvrena anonimizacija podataka i uklonjeni svi direktni identifikatori, promakla
je greka, jer se ispostavilo da je ugroena privatnost izvesne ene koja je bila jedini direktor verske
kole u tom okrugu, koja je ujedno enskog pola. Problem je nastao zbog toga to je iznela vrlo otre
kritike, uz uverenje istraivaa da niko nee moi da otkrije njen identitet. Ovaj primer pokazuje
koliko je potrebno detaljno poznavati materiju na koju se podaci odnose, kao i specifinost pojedinih
kombinacija obeleja. To je esto veoma teko obezbediti.
212
4. ZAKLJUAK
Osetljivost privatnih podataka posebno je postala aktuelna pojavom digitalizacije i globalnog
umreavanja, jer je dostupnost podataka u savremenom svetu jednostavna i masovna. Podatke
prikupljaju i distribuiraju, pre svega, kompanije, administracija i nauno-istraivaki centri. Meutim,
svi navedeni moraju strogo voditi rauna o privatnosti linosti, jer su do sada zabeleeni sluajevi
drastinog ugroavanja privatnosti od strane pojedinih kompanija, ime se kre i zakoni koji su
uvedeni u velikom broju zemalja.
Jedan od naina da se privatnost linosti zatiti, a da se podaci ipak distribuiraju, je primena metoda
anonimizacije podataka. U ovom radu prikazali smo najvanije metode koji se koriste za
anonimizaciju podataka u razvijenim sistemima za uvanje i distribuciju podataka, kao i njihove
prednosti i nedostatke. Ukazali smo da sam proces i odabir konkretnog metoda anonimizacije zavisi od
tipa podataka, od prostog uklanjanja direktnog identifikatora u sluaju manje osetljivih podataka, do
primene neke od kompleksnijih metoda anonimizacije na indirektnim (kvazi) identifikatorima u
sluaju kada je rizik otkrivanja identiteta visok. Ova oblast se stalno razvija, tako da se pojavljuju novi
metodi kojima je mogue sve uspenije zatititi privatnost pojedinaca iji su podaci raspoloivi i
dostupni u bazi podataka.
Republika Srbija uspeno prati IT trendove u raznim oblastima poslovanja, administracije i nauke,
tako da tema anonimizacije postaje vrlo aktuelna.
LITERATURA
[1.] Machanavajjhala, J. Gehrke, D. Kifer, (2007), L-diversity: Privacy beyond k-anonymity, ACM
Transactions on Knowledge Discovery from Data (TKDD), Volume 1, Issue 1, Article no. 3
[2.] Educause, Guidelines for Data De-Identification, http://www.educause.edu/ero, poslednja
poseta oktobar 2013.
[3.] G. Cormode, D. Srivastava, (2010), Anonymized Data: Generation, Model, Usage, Book of
Proceedings International Council for Open and Distance Education, SIGMOD '09
[4.] G. Haddow, A. Bruce, S. Sathanandam, J. Wyatt, (2011), Nothing is really safe: a focus group
study on the processes of anonymizing and sharing of health data for research purposes,
International Journal of Public Health Poliy and Health Services Research
[5.] L. Liu, M. Kantarcioglu, B. Thuraisingham, (2008), The applicability of the peturbation based
privacy preserving data mining for real-world data, Data & Knowledge Engineering 65, 5-21
[6.] L. Ninghui, L. Tiancheng, V. Suresh, (2007), t-closeness: Privacy Beyond k-Anonymity and lDiversity, Data Engineering, ICDE 2007. IEEE 23rd International Conference on Data
Enginering
[7.] M. Stanek, A. Jurii, M. Babi, (2008), Anonimizacija podatkovnih baz, Bilt-ekon organ
inform zdrav 2009, (25)2:53-59
[8.] P. Samarati, L. Sweeney, (1998), Protecting privacy when disclosing information: k-anonymity
and its enforcement through generalization and suppression, Technical report, CMU, SRI, 1998.
[9.] S. Baker, K. Kuilwijk, W. Chang, D. Mah, (2003), Anonimization, Data-Matching and Privacy:
A Case Study, Steptoe & Johnson LLP, Attorneys at Law
213
Izbor i implementacija platforme za e-uenje

The selection and implementation of a
platform for e-learning
Bogdan Mirkovi, Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet
Drago Vidovi, Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet
Apstrakt Nagli razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) i njihova integracija

u proces edukacije obiljeavaju vrijeme u kome ivimo i dovode do promjene u edukacionoj
pedagogiji i paradigmi uenja. Sve vei broj obrazovnih institucija ima za cilj unaprijediti
proces obrazovanja pokretanjem platforme za e-uenje, ulaui svoj trud u kreiranje i
organizaciju resursa, vrijeme, finansijske i ljudske resurse i oekuju pozitivne rezultate. Pored
zahtjeva za kompetencijom instruktora/mentora i polaznika u korienju tehnolokih
mogunosti na podruju savladavanja znanja i vjetina koje se odnose na savremene pedagoke
metode, izbor platforme za e-uenje moe biti kljuni faktor uspjeha. U ovom radu emo
predstaviti neka od postojeih softverskih reenja za podrku e-uenju, kao i mogue naine
implementacije i upotrebe konkretne platforme.
Kljune rei e-uenje, LCMS, LMS, Moodle.
Abstract - The rapid development of information and communication technologies (ICT) and
integration of this technology into the educational process is characteristic of the time in which
we live and lead to changes in educational pedology and learning paradigm. An increasing
number of educational instititions involves in their educational procesess platforms for elearning. The aim of this intruduction of e-learning is educational process is to reduce financial
costs, human resource commitment, time and other resource of educational institutions.
Educational institution from e-learning expect positive results. In addition to requirements for
the competence of instructors, mentors and students and their skills and knowledge for use of
ICT to contemporary learning methods, the choice of platform for e-learning can be a key
success factor. In this paper we present some of the existing software solutions developed for
support of e-learning and use of specific platform.
Index terms e-Learning, LCMS, LMS, Moodle.
1. UVOD
Informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) postala je u veoma kratkom periodu temelj za
izgradnju modernog drutva. Mnoge drave podrazumijevaju razumijevanje, posjedovanje vjetina i
koncepata ICT-a kao jezgre obrazovanja, jednako kao i itanje, pisanje i raunanje. Upravo i jedan od
UNESCO-ovih ciljeva jeste i razvijenim i nerazvijenim zemljama osigurati pristup najboljim
obrazovnim resursima potrebnim za pripremu mladih za aktivnu ulogu u modernom drutvu.[1]
Svjedoci smo sve veeg uticaja informaciono-komunikacionih tehnologija na sve sfere i aspekte
modernog drutva. Sama pojava prefiksa e- uz sve vie razliitih privrednih i drutvenih aktivnosti
upravo to potvruje. U skladu sa tim transformie se i sam proces obrazovanja, te je tako danas
Bogdan Mirkovi Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet, PF 70, 76000 Bijeljina,
Republika Srpska, BiH (e-mail: bogdanmirkovic@yahoo.com)
Drago Vidovi Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet, PF 70, 76000 Bijeljina,
Republika Srpska, BiH (e-mail: drago.vidovic@spu.ba)
214
potpuno nezamislivo visoko obrazovanje bez upotrebe raunara i Interneta od strane studenata i
nastavnika.
U skladu sa svojim resursima i mogunostima korisnika (zaposlenima, uenicima, itd.), organizacije
(obrazovne institucije, firme, itd.) odluuju, ne o tome da li e primjenjivati, nego u kolikoj mjeri e
primjenjivati informaciono-komunikacione tehnologije u procesu uenja, jer je njigova prisutnost
postala neminovnost dananjeg drutva i samog obrazovanja. Analiza karakteristika organizacije i
njenog okruenja je polazna osnova za efikasnost i efektivnost e-uenja, kako bi se izbjeglo
neracionalno investiranje u opremu i kadrove i obezbjedio uspjeh.
2. ZNAAJ I TRENDOVI RAZVOJA E-UENJA
Upotreba termina e-uenje rapidno raste. Takoe, javlja se sve vei broj definicija e-uenja i ovde
emo izdvojiti samo neke od njih.
E-uenje je interaktivno obrazovanje u kome je obrazovni sadraj dostupan on-line i daje
automatski odgovor na obrazovne aktivnosti studenata. On-line komunikacija sa ljudima moe, ali i
ne mora biti ukljuena. [2]
E-uenje predstavlja nastavu, obuku ili obrazovni program koji se delimino ili potpuno distribuira
elektronskim putem. [2]
E-uenje je proces obrazovanja koji se sprovodi uz upotrebu nekog oblika informacione i
komunikacione tehnologije, a s ciljem unapreenja procesa i rezultata obrazovanja. [3]
Vano je istai da e-uenje nije alternativa postojeem obrazovnom procesu. Upotreba raznih
multimedijalnih interaktivnih sadraja i stvaranje virtuelnog okruenja kvalitetno dopunjuju obrazovni
proces. [3] Uvoenjem e-uenja uspostavlja se bolja dvosmerna komunikacija i interakcija nastavnika
i studenta. Nastavnici i studenti u novom virtuelnom okruenju aktivno sarauju radi postizanja
zadatih ciljeva. Na taj nain dolazi do bitnih promjena u obrazovnom procesu u ije sredite dolazi
student, koji sada preuzima aktivnu ulogu i odgovornost za rezultate obrazovanja, dok se, s druge
strane, uloga nastavnika pomjera od voditelja prema koordinatoru obrazovnog procesa.
Sa izuzetkom klasinog, baziranog na tampanim materijalima, otvorenog i udaljenog uenja, moe se
dokazati da je pojavljivanje e-uenja direktno povezano sa razvojem i pristupom informacijama i
infrastrukturi komunikacionih tehnologija. Bez pristupa ICT infrastrukturi, sposobnost za opstanak
edukacionih aktivnosti u e-okruenju je ugroena. Takoe, danas postoji veliki broj trendova ili
pravaca poslovnih i trendova uenja kao i tehnolokih trendova koji utiu na koncept e-uenja, kao
to su:
poveana upotreba Web 2.0 tehnologija, koje podravaju vie socijalni i kolaborativni pristup
uenju (tzv. Social Laerning);
neformalno uenje;
samo-regulisano;
mobilno uenje;
brzi razvoj e-uenja.
Termin sa kojim se esto susreemo u izuavanju e-uenja je virtuelna uionica. Virtuelna uionica je
nastavno okruenje locirano u kompjuterski generisanim i komunikacijski podranim sistemima.
Virtuelne uionice, kao jedan od oblika e-uenja, mogu posluiti obrazovnim institucijama kao
pogodan nain za unapreenje njihovog obrazovnog procesa. Kao najpopularniji javno dostupan
virtuelni svijet izdvaja se Second Life, koji je mnogim akademskim i obrazovnim ustanovama logian
izbor za izgradnju njihovog prvog virtuelnog obrazovnog objekta. Second Life je u skorije vrijeme
postao virtuelna uionica za glavne kolede i univerzitete, ukljuujui Princeton, Rice University,
Pepperdine University, University of Derby (UK) i Vassar, the Open University (UK). Pored Second
Life-a, tu su i platforme, kao to su: WebEx (prua realno vrijeme saradnje uz upotrebu interaktivne
table, chat i VoIP tehnologiju koja omoguava razmjenu audio i video podataka) i Heritage Key
215
(platforma za istorijsko obrazovanje koja virtuelno obnavlja bitne arheoloke sajtove iz itavog svijeta,
kao to je Tutankamonova grobnica, podrano je realno vrijeme komunikacije kroz slanje poruka i
direktnu konverziju preko Skype-a).
Slika 1: Struktura sistema e-uenja
2.1 LMS i LCMS

U svijetu e-uenja postoje dva kljuna pojma, koja je bitno razlikovati, a to su: sistem za upravljanje
uenjem (engl. LMS Learning Management System) i sistem za menadment sadraja uenja (engl.
LCMS Learning Content Management System). Generalno gledano, ovo su dva potpuno razliita
proizvoda, iako je tokom vremena dolo do pribliavanja koje bi u budunosti moglo dovesti do fuzije
ove dvije vrste proizvoda e-uenja. [4]
Na alost, slinost u akronimima dovela je do pojmovne zbrke kod kupaca. Razlikovanje LMS-a i
LCMS-a dodatno je zakomplikovano injenicom da postoji sve vee preklapanje izmeu njih. Tako,
na primjer, danas mnogi LCMS-ovi ukljuuju i podatke o polaznicima i njihovim aktivnostima te prate
napredak i performanse. Sa druge strane, sve vei borj LMS-ova nudi i neki oblik ablona ili alata za
pomo pri razvoju sadraja e-uenja.
Sistem za upravljanje uenjem (LMS) je infrastrukturna platforma kroz koju se sadraj uenja
isporuuje i njime upravlja. Sistem je snabdjeven softverskim alatima koji obavljaju mnotvo funkcija
vezanih za online i off-line administraciju kurseva u upravljanja performansama sistema.[9]
Primarna svrha LMS-a je automatizacija administriranja procesa uenja. LMS registruje korisnike,
smjeta i prati objekte uenja (lekcije, seminare, ...) u kataloge i biljei podatke o polaznicima i
njihovim aktivnostima pratei njihov napredak i performanse kroz sve tipove aktivnosti uenja.
Takoe, izvjetava o svim ostalim aktivnostima u sistemu. Najee ne posjeduje vlastiti autorski alat
ve se usresreuje na upravljanje sadrajima razvijenim od strane drugih izvora. Glavne funkcije
LMS-a su:
-
prijava i naplata: ova funkcija procesira, provjerava i vri autorizaciju prijave i izvodi naplatu
(u sluaju komercijalnih javnih portala) kod polaznika;
upravljanje procesom: ova programska funkcija upravlja procesom izvoenja obuke (lekcija,
modula i kursa). Proces tee na sljedei nain:
o
registrovani polaznik kroz pokree odreeni modul ili kurs;

216
LMS trai dotini modul ili kurs te, kad ga nae, poziva njegov prvi SCO (engl.
Sharable Content Object);
po zavretku izvoenja, SCO poziva LMS koji poziva sljedei SCO itd., sve do
zavretka dotinog modula ili kursa.
testiranje: prvi nivo na kojem se provodi testiranje su kviz pitanja uz lekcije. Drugi nivo su
testovi nakon odreenog broja lekcija ili modula, odnosno itavog kursa.
mentoring i praenje: omoguavaju voenje kursa, tj. upravljanje virtuelnim razredom ili
napretkom pojedinanog polaznika. Mentor odreuje lanove virtualnog razreda prati
napredak svakog lana na temelju statistika testova, komunicira sa svim lanovima virtualnog
razreda ili sa pojedinanim polaznicima. Praenje daje osnovu za izradu statistika. Prati
strukturu tanih i netanih odgovora na nivou lekcije, modula i kursa, to omoguuje praenje
uspjeha polaznika. Svi zapisi se uvaju u bazi podataka.
korisnike funkcije: koje polazniku omoguavaju planiranje i praenje vlastitog razvoja putem
obrazovnih lanaca, komunikaciju sa mentorom, koordinatorom ili ostalim lanovima grupe,
uvid u najvanije statuse njegovog rauna kao i statistike njegovog rada, te pomone funkcije
kao to je tehnika podrka, rjenik i sl.
administratorske funkcije: koje obuhvataju aktivnosti kao to su kontrola sadraja, evidencija,

praenje i izvjetaje, komunikaciju, odravanje pregleda modula i kurseva, odravanje
obrazovnih lanaca, backup i sl.
Ono to predstavlja bit svega je namjera da upravljaju okruenjem koje se edukuje, daju mjesto gdje
sadraj moe biti organizovan i prezentovan korisnicima, tj. onima koji ue. Vrlo esto se susreemo i
sa pojmom virtuelno obrazovno okruenje (engl. VLE Virtual Learning Environment) i treba
napomenuti da je to sinonim pojmu LMS.
LCMS predstavlja multi-korisniko okruenje gdje ljudi koji rade na razvoju metoda uenja mogu
kreirati, sauvati, ponovo koristiti, upravlajti i isporuiti digitalni sadraj za uenje, a sve to iz
centralnog skladita podataka. LCMS omoguuje korisnicima, kao to su administratori, autori,
predavai i predmetni strunjaci stvaranje novih ili uitavanje postojeih nastavnih sadraja. Alati
ukljuuju proizvode kao to su MS Word i programi za obradu teksta, PowerPoint, instrukcijski
softver (Authorware, ToolBook, itd.), flash animacije, HTML dokumente, ilustracije i grafike, audio
isjeke, video isjeke i pitanja za kvizove.
3. KLJUNA PITANJA IZBORA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE UENJEM
Izbor pravog sistema za upravljanje uenjem i postizanje uspjenosti realizacije ovog koraka,
predstavlja uznemiravajui faktor za organizaciju. Ovo naroito vai za one organizacije koje su se
oduvijek oslanjale na netehnoloke metode obuavanja. Proces izbora LMS-a bi trebalo da bude deo
sveukupnog stratekog plata e-uenja. Poznata je injenica da pogreno odabran LMS moe jako loe
uticati na finansijsku sliku u organizaciji.
Postoji nekoliko osnovnih opcija prilikom odreivanja vaeg LMS-a [5]. To su:
-
kupovina komercijalnog LMS rjeenja;
izrada LMS-a prema vaim potrebama; i u skorije vrijeme;
- prihvatanje i prilagoavanje Open Source rjeenje.

Podrazumijeva se da najbolja opcija zavisi od vaeg budeta, vremena projektovanja, koliko dobro
raspoloivi LMS program podrava vae jedinstvene potrebe i od vaeg cjelokupnog plana razvoja euenja. Najea situacija je da nijedan raspoloivi LMS nee imati sve karakteristike, niti izvoditi sve
zahtjevane funkcije koje 100% ispunjavaju vae potrebe.
217
Odgovori na sledea pitanja mogu pomoi prilikom donoenja odluke o izboru odgovorajueg LMS-a:
-
Da li je u vaoj ustanovi ve odabran LMS za potrebe itave ustanove?
Da li je eljeni LMS dostupan (kupljen ili instaliran lokalno ili smjeten na nekom drugom
serveru)?
Postoji li neka druga ustanova koja vam moe osigurati upotrebu LMS-a i pod kojim
uslovima?
Ako odaberete sistem koji ne ukljuuje tehniku podrku, imate li tehniko znanje i resurse da
sami pruite podrku uenicima i nastavnicima?
Ima li vaa ustanova mogunosti za razvoj vlastitog rjeenja? Da li bi bilo odrivo? Ima li za
to potrebe?
Podrava li vaa ustanova Open Source kulturu i zapoljava li mnogo motivisanih Open
Source razvojnih programera?
Kljuni koraci koje treba preduzeti kod pravilnog odabira LMS sistema su [6]:
-
funkcionalne karakteristike;
odluka o tome kakva e biti implementacija rjeenja;
- obuka korisnika za rad u e-learning LMS sistemu.

Na odluku o izboru platforme za e-uenje, pozitivno ili negativno, uticae i ocjena infrastrukture
organizacije u kojoj se vri implentacija e-uenja. [8] Potrebno je obratiti panju na:
-
Raunarsku mreu: kakav pristup web-u organizacija trenutno ima? Postoje li trenutno u
organizaciji projekti (kao to su web konferencije) koji mogu poboljati infrastrukturu
virtualne uionice?
Uinice: da li organizacija ima uionice ili prostorije koje se mogu koristiti za inicijative euenja? Iako e-uenje ima potencijal da se odvija bilo gdje i bilo kada, neka istraivanja
pokazuju da uesnici postiu bolje rezultate ako materijalima za uenje ne pristupaju sa
uobiajenog radnog mjesta.
Osnovne kompetencije: postoje li vjetine i sposobnosti koje bi olakale pribavljanje rjeenja

e-uenja? Na primjer, postoji li ve jaka jedinica za izradu web stranica i e-business inicijativa
na webu?
3.1. Funkcionalne karakteristike
Prva stvar koju je potrebno razmotriti prilikom uvoenja sistema za edukaciju na daljinu, bez obzira da
li se radi o Open Source besplatnim ili komercijalnim software-ima ili sistemima, je razmatranje
funkcionalnih karakteristika.
Najea greka se pojavljuje kada IT odjeljenje preuzme neki gotov LMS paket sa interneta, instalira
ga, a tazim pone da pregleda funkcionalnosti. Potrebno je razmotriti koje su osnovne karakteristike
koje rjeenje mora da ve sadri u sebi bez posebne potrebe za dopunskim modifikacijama, odnosno
napraviti spisak svih karakteristika koje sistem obavezno mora da ima, koje bi bilo lijepo da ima, i
koje su nepotrebne i optereuju sistem.
U sluaju da postojeim rjeenjima nije mogue zadovoljiti sve funkcionalne karakteristike koje su
navedene kao obavezne, potrebno je razmotriti postojanje mogunosti razvoja takvih karatkeristika
kroz interni razvojni tim, ili kroz partnera koji podrava implementaciju. Investicije potroene na
modifikaciju i prilagoavanje, su troak koji nikad nee biti povraen u sluaju da se organizacije
odlue za prelazak na neki drugi sistem. Zato je potrebno dobro razmisliti o modifikaciji aki ako je u
startu isplatljivija ta solucija.
218
3.2. Odluka o tome kakva e biti implementacija rjeenja

Potrebno je donijeti odluku da li e sistem biti interno hostovan i odravan, ili e kompletna usluga
odravanja hostovanja biti poverena partneru koji radi implementaciju. Kljuna stvar lei u
prednostima i manama jednog i drugog rjeenja:
-
interno hostovanje: sve tehnike aspekte i odravanje samog sistema moe biti i dalje u
rukama partnera koji prua podrku, ali u tom sluaju mu je potrebno omoguiti VPN pristup
sistemu unutar organizacije. Druga opcija je da zbog smanjenj trokova sama IT sluba prua
potpunu podrku u kom sluaju se gubi onaj najbitniji deo a to je pomo u samoj sadrajnoj
implementaciji.
hostovano kod partnera: sistem je praktino postavljen i odravan od strane partnera.

Organizacija koja dobija ovakvu vrstu usluge praktino se fokusira samo na implementaciju
sadraja i materijala, bez nepotrebnog optereenaj tehnikim detaljima funkcionisanja sistema.
Praktino u toj organizaciji najvii nivo uloge na LMS sitemu je predava. Uloga sistem
administratora ostaje u partnerskoj kompaniji, koja ima omoguen pristup serveru. Ovakva
podjela puno doprinosi brzini implementacije LMS sistema, jer praktino dobra partnerska
kompanija mora da slui i kao mentor kreiranja sadraja, uvoenja novih kurseva u
organizaciju i slino. Mane ovakvog naina poslovanja je to to partnerska kua ima direktan
uvid u sva deavanja na platformi, to nekad nije poeljno i pored potpisanih ugovora o
uvanju poslovne tajne.
3.3. Obuka korisnika za rad u e-learning LMS sistemu
Najkompleksniji deo implementacije, ako je va izbor Open Source platforma, je obuka korisnika.
Budui da veina besplatnih LMS sistema ne nudi dovoljno kvalitetnu pomo prilikom planiranja i
izvoenja obuke za korisnike LMS sistema (predavae, menadere, studente) kod implementacije
Open Source e-learning LMS sitema treba prilikom odabira paljivo procijeniti ukupne trokove i
potrebne resurse za uspjenu obuku korisnika, kako onih koji kreiraju kurseve i sadraj, tako i krajnjih
korisnika koji su polaznici.
Na ovom mjestu organizacije esto se prave greke, ne uzimajui ove trokove u obzir, razmiljajui
da je to na kraju lako, a ne uviajui da je to kljuno mjesto u projektu u kojem se najee lomi
uspjenost uvoenja bilo kog novog sistema.
3.4 Metode ocjenjivanja i poreenja sistema za upravljanje uenjem
Primjenom sistema za upravljanje uenjem u organizaciji, on postaje specifian deo i vrlo teko ga je
zamijeniti. Dakle, potrebno je odvojiti dovoljno vremena i resursa i proi sve faze metodologije za
odabir sistema za upravljanje uenjem kako bi se smanjila mogunost pogrenog odabira i postigla
vremenska uteda u implemenaciji sistema.
CARNet-ova metoda ocjenjivanja velikim brojem kriterijuma obuhvata sledee grupe kriterijuma koji
se vrednuju:
-
radnu okolinu studenta;
radnu okolinu autora materijala;
radnu okolinu predavaa i pedagoke alate;
administraciju;
zahtjeve za domae trite (jezike pakete, valute);
tehnike preduslove;
- opta svojstva.
Mjerenje prednosti pojedinih karakteristika izmeu potencijalnih sistema za upravljanje uenjem
poeljno je izvriti kroz objektivan alat (kao to je na primjer EduTools Summative alat koji nudi dva
naina poreenja: putem automatizovanog poreenja razliitih LMS na osnovu informacija koje
poseduje sama EduTools zajednica, putem interaktivnog automatizovanog sistema koji omoguava da
219
pored poreenja tehnikih i funkcionalnih karakteristika i sam stav korisnika doe do izraaja kroz
lino ocjenjivanje zastupljenosti pojedinih kriterijuma u svakom alatu).
Takoe, mogue je koristiti i LMS KnowledgeBase Brandon Hall Research koji sadri vie od 130
LMS sistema sa vie od 200 pojedinanih karakteristika svakog od njih. Na njihovoj web stranici
(www.brandon-hall.com) postoji i alat za poreenje odabranih sistema. Sline usluge se nude i na web
stranici Bersin&Associates (www.bersin.com).
Poeljno je koristiti alate koji imaju mogunost uvoenja teinskih koeficijenata za svaki kriterijum
kojim bi se odredila vanost pojedinog kriterijuma za organizaciju i time dobio najbolji alat sa aspekta
organizacije za koju se alat bira.
4. IMPLEMENTACIJA SISTEMA ZA E-UENJE ZASNOVANA NA
OPEN SOURCE RJEENJIMA
Veliki broj ljudi kada uje termin Open Source povezuje sa terminom besplatan softwer. Tu nastaje
prva velika greka vezana za implementaciju bilo kog Open Source softvera, pa i LMS-a. Open Source
je za bilo koju ozbiljnu implementaciju sve osim besplatan jer ni za jedan softver, a posebno za
informacioni sistem ne treba zanemariti ukupne trokove vlasnitva takvog softvera ili sistema (engl.
TCO Total Cost of Ownership ukupni trokovi vlasnitva). U najveem broju sluajeva prilikom
implementacije jednog sistema za e-uenje potrebno je angaovati partnersku firmu koja poznaje LMS
koji se implementira i koji e svojim savjetima da sprijei nepotrebno gubljenje resursa (vrijeme
zaposlenih, novac, itd.). [7]
4.1. Claroline
Claroline je besplatan LMS, razvijen u PHP programskom jeziku sa podrkom za MySQL bazu
podataka. Originalno je razvijen od strane IMP (Institut de Pedagogie universitaire et des multimedias
of the UCL), njegov dananji razvoj je rezultat saradnje izmeu IPM i ECAM (Institut Superieur
Indrustriel), odnosno, konzorcijuma univerzita iz cijelog svijeta.
Osnovna prednost Claroline je da je razvijen od strane predavaa, za predavae, odnosno da se
najbitniji koncept razvoja usmjerava ka pedagogiji i kvalitetnom sadrajnom korienju tehnikih alata
i pedagogiji kako bi se podstakao ovaj vid edukacije na univerzitetskom nivou.
Claroline podrava standarde kao to su SCORM i IMS/QTI za razmjenu sadraja odnosno,
mogunosti da se dijelovi ili kompletni kurservi izrade u drugim programima koji podravaju
navedene standarde i zatim uvezu u Claroline.
Neke od osnovnih funkcionalnosti koje su razvijene za Claroline su danas standard za sve LMS
sisteme, a to su:
-
upravljanje dokumentima;
kreiranje online vjebi i testova;
razvoj putanje uenja (engl. learning path);
koordinacija grupnog rada.

4.2 Moodle
Moodle je web aplikacija napisana u PHP-u, koja podrava vie vrsta baza podataka (posebno MySQL
i PostgreSQL). Sistem je preveden na 65 jezika, a Moodle se trenutno koristi u 163 zemlje. Kako je
Moodle projekat otvorenog koda, ima brojnu zajednicu korisnika i izvrsnu dokumentaciju i podrku.
Mnogi korisnici aktivno uestvuju u stvaranju Moodle-a, radom na postojeim dijelovima, izradom
novih modula, testiranjem proizovda ili pruanjem podrke korisnicima.
220
Moodle sistem za upravljanje uenjem prua profesorima punu raunarsku podrku pri organizaciji i
izvoenju online kursa, pruajui im mogunosti:
-
izrade velikog broja kurseva na jednom sistemu;
planiranje kurseva raspored aktivnosti, kalendar;
upravljanje korisnicima, korisnikim ulogama i grupama korisnika na kursu;
rad sa ve postojeim datotekama i obrazovnim sadrajem;
provjera znanja i ocjenjivanje korisnika;
zadavanje online zadataka;
praenje aktivnosti korisnika;
mnogobrojni alati za komunikaciju i kolaboraciju meu korisnicima;
upravljanje sistemom izrada sigurnosnih kopija, statistike, logovi.
obiman sistem pomoi.

5. ZAKLJUAK
Promjene i konstantno napredovanje informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) znaajno su

promijenili proces obrazovanja, to je rezultiralo porastom broja sistema za obuku putem Interneta.
Sve znaajne obrazovne institucije u svom radu koriste e-uenje u nekom obliku i time odravaju
konkurentnost i ispunjavaju zahtjeve savremenog drutva, odnosno savremenog procesa obrazovanja.
Sama primjena informaciono-komunikacionih tehnologija u procesu obrazovanja i implementacija euenja nije garant odrivosti i ostvarenja cilja obrazovnih ustanova, sama po sebi, ukoliko nije paljivo
uvedena kroz detaljnu analizu same institucije i njenih potreba i specifinost za adekvatnom
platformom.
LITERATURA
[1.] J. Maravi, CARNet asopis Edupoint, UNESCOV dokument o informacijskog i
komunikacijskog tehnologiji i obrazovanju, vol. III, no. 19, 2003, pp. 23-30
[2.] J. Sloan, CARNet asopis Edupoint, E-learning je potrebno analizirati, vol. III, no. 19.,
2003, pp. 17-22
[3.] D. Vidovi, INFOTEH-JAHORINA, Projektovanje sistema za udaljeno uenje i testnog
centra, vol. 10, Ref. F-41, 2011, pp. 1084-1087
[4.] LMS Learning Management System, (pristup: 05.11.2013.), [dostupno na
http://www.edukacija.net/Default.aspx?tabId=9&ItemID=46&mid=48]
[5.] S. Naidu, E-learning A Guidebook of Principles, Procedures and Practices, 2nd Revised
Edition, Australia, Melbourne, 2003
[6.] Pravilan odabir Open Source LMS sistema, (pristup: 07.11.2013.), [dostupno na
http://www.e-learning.rs/pravilan-odabir-open-source-lms-sistema]
[7.] G. Buba, CARNet - asopisEdupoint, Metodika i komunikacija u obrazovanju na daljinu,
vol. III, no. 19, pp. 12-15
[8.] Kako zapoetni LMS projekat?, (pristup: 05.11.2013.), [dostupno na
http://www.edukacija.net/Default.aspx?tabId=9&ItemID=239&mid=54]
[9.] Sustavi za upravljanje ucenjem, (pristup: 07.11.2013.), [dostupno na
http://elacd.carnet.hr/index.php/Sustavi_za_upravljanje_ucenjem]
221
Automatsko generisanje i upotreba okvira za

razvoj JAVA desktop aplikacija
Automatic generation and framework use for
developing JAVA desktop applications
Drago Vidovi, Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet
Bogdan Mirkovi, Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet,
Apstrakt Svedoci smo pojave sve veeg broja firmi na tritu softvera, koje su spremne u
svakom trenutku da odgovore na zahtjeve klijenta i razviju poslovne aplikacije sa neznatnim
razlikama u kvalitetu. U ovakvom okruenju presudan faktor za dobijanje posla postaje
vrijeme, kao i cijena koja zavisi od vremena koje je potrebno da se projekat realizuje i dobije
traena poslovna aplikacija. Kako smanjiti vrijeme izrade softvera, poveati produktivnost i
time postati konkurentniji? Upotreba automatskih generatora koda i stvaranje okvira za razvoj
aplikacija, moe biti odgovor na postavljeno pitanje. U ovom radu emo govoriti o razvoju
okvira i njegovoj upotrebi za kreiranje poslovnih desktop aplikacija u JAVA programskom
jeziku. Okvir predstavlja skelet aplikacije, koji sadri kompletan kd osnovnih funkcija celog
sistema, a koji se moe prilagoavati za potrebe konkretne aplikacije.
Kljune rei automatsko programiranje, desktop aplikacija, okvir.
Abstract Nowadays, there are growing number of companies in the software market which
are ready at any time to respond to new software request from clients nad to develop
applications with slight differences in the quality. In this environment, a crucial factor in getting
a business opportunities for software development becomes both time and price that depends on
the time needed to realize the software. The question is, how to reduce software development
time, increase productivity and thus become more competitive? The use of automatic code
generator and create a framwork for software development may be the answer to the above
question. In this paper we present a work for development of a framework and its use for the
creation of business desktop applications in programming language Java. The presented
framework contains a complete code of basic functions of the whole system which can be
customize for specific applications development.
Index terms automatic programming, desktop aplication, framework.
1. UVOD
Sve vea konkurentnost na tritu razvoja softvera namee potrebu za konstantnim usavravanjem
metoda izrade, testiranja, dokumentovanja i odravanja softvera. Danas su softverski proizvodi esto
visokog stepena sloenosti, sa neretko desetinama hiljada datoteka i milionima linija programskog
koda. Uspjena konstrukcija i odravanje ovakvih programa zahtjeva primjenu odreenih tehnika i
upotrebu odgovarajuih alata, stvaranje okvira koji znatno olakavaju i unapreuju rad na razvoju
objektno-orijentisanih softvera. Termin okvir (engl. framework) najee se koristi u softverskom
inenjerstvu, kada se govori o projektovanju i implementaciji objektno-orijenisanog softvera. Okvir
moemo shvatiti kao skelet aplikacije u kome se nalazi kompletan kod osnovnih funkcija cijelog
Drago Vidovi Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet, PF 70, 76000 Bijeljina,
Republika Srpska, BiH (e-mail: drago.vidovic@spu.ba)
Bogdan Mirkovi Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet, PF 70, 76000 Bijeljina,
Republika Srpska, BiH (e-mail: bogdanmirkovic@yahoo.com)
222
sistema i koji se prilagoava potrebama konkretne aplikacije. Dakle, razvoj aplikacije upotrebom
okvira koji je dobro struktuiran i koji implementira standardne funkcionalnosti koje se javljaju u veini
desktop aplikacija koje zahtijevaju bazu podataka, moe predstavljati povoljno podruje za
usavravanje procesa izrade ovakvih aplikacija, primjenama razliitih tehnika automatskog generisanja
koda na generisanje ovako jednog okvira.
Od svog poetka, 1950-1960, softversko inenjerstvo nastoji poboljati i unaprijediti proces razvoja
softvera, dajui niz alata i tehnika koji su dovodili do inkrementalnog poboljanja produktivnosti i
kvalitete razvijenog softvera. Ovo je jo uvijek mlada disciplina, koja je u neprestanom razvoju i kao
trenutne tendencije u razvoju softvera navodi:
aspekte (engl. aspects): obezbeuju alate za dodavanje ili uklanjanje generikog koda;
agilno programiranje: koje ukljuuje brz razvoj funkcionalnih jedinica softvera, iterativnost,
manje dokumentacije, timski rad, saradnju sa klijentom i prilagoavanje aplikacije tokom
ivotnog ciklusa projekta;
eksperimentalno softversko inenjerstvo: grana koja se bavi pravljenjem eksperimenata na

softveru, prikupljanjem podataka iz eksperimenata i postavljanjem zakona i teorema na
osnovu tih podataka. To je potpuno nauna metodologija;
razvoj voen modelom (engl. model-driven development): razvoj tekstualnih i grafikih alata
koji koriste transformacije modela i generisanje koda da bi generisali dobor organizovane
fragmente koda koji slue kao osnova za kreiranje aplikacije;
okviri: takozvane proizvodne linije softvera sistematian nain da se proizvede familija

softverskih sistema, umjesto jednog individualnog proizvoda. Ovaj postupak zahtijeva dobro
planiranu i razvijenu ponovnu upotrebu koda. U sutini, to je pokuaj industrijalizacije razvoja
softverskog sistema.
2. UPOTREBA OKVIRA U RAZVOJU APLIKACIJA
Na samom poetku svog razvoja i upotrebe, prvi okviri koji su razvijani bili su kreirani za potrebe
kreiranja korisnikog interfejsa. Prvi objektno-orijentisani okviri koji su zaista smatrani za okvire bili
su MVC (engl. Model View Controller) za Smalltalk i MacApp za Epl aplikacije. Okviri su slini
softverskim bibliotekama, jer i jedni i drugi predstavljaju kod koji se moe ponovo koristiti upkovan u
API (engl. Application Programming Interface). Biblioteke slue za ponovnu upotrebu koda, ali ne
podrazumijevaju neku konkretnu strukturu aplikacije, ve samo obezbjeuju funkcionalnosti pomou
kojih aplikacija radi. Sa druge strane, okviri predstavljaju apstraktnu specifikaciju nekog tipa
aplikacije. [1]
Ne postoji jedinstvena definicija okvira, i skoro svako ko se bavio ovom granom softverskog
inenjerstva dao je svoju definiciju okvira. Uzimajui u obzir veliki broj autora koji su dali svoje
definicije, jasan je pokazatelj da nema slaganja oko toga ta je zapravo okvir aplikacije. Ovde emo
dati samo neke od definicija okvira:
Okvir je konkretno, ali nekompletno rjeenje za probleme velike vanosti koji se

ponavljaju.[1]
Okviri su generatori aplikacija odreenog domena. [2]
Okvir je apstrakcija u kojoj generiki kod za standardne funkcionalnosti moe selektivno da

se prekrije korisnikim kodom kojom e se dobiti specifine funkcionalnosti. [1]
Okviri su aplikacije na visokom nivou apstrakcije koje se odnose na jedan odreen domen, a
koje mogu biti prekrojene za individualnu primjenu. [3]
Upotreba okvira nam pomae u sledeim aspektima razvoja aplikacije:
pojednostavljuje rad sa sloenim tehnologijama;
vezuje pojedinane komponente/objekte u korisne cjeline;

223
primorava tim da kod implementira konzistentno, ime se obino postie fleksibilnija

aplikaicja sa manje greaka;
kod je jednostavniji za odravanje.
Dobro isprojektovan okvir bi trebalo da ima sledee osobine:
uz okvire, programeri ne moraju da poinju od nule svaki put kada piu konkretnu aplikaciju.
Okviri pomau programerima da nau rjeenje za domene problema i da lake odravaju ta
rjeenja. Takoe obezbeuju dobro projektovanu infrastrukturu tako da kada se kreiraju i
dodaju novi dijelovi, mogu biti integrisani uz minimalan uticaj na druge dijelove okvira; [4]
koliko god elegantan ili dobro projektovan okvir bio, on nee biti upotrebljen osim ako cijena
razumijevanja i zatim korienja njegovih apstrakcija nije nia nego procijenjena cijena
pisanja tih funkcionalnosti od nule, tj. bez upotrebe okvira; [4]
da bi uspjeo, okvir mora biti kompletiran, fleksibilan, proiriv i razumljiv; [5]
okvir treba da nae naine da minimizira potencijalne greke programera i da proiri

meuplatformsku prenosivost; [6]
okviri nameu model koji zahtijeva od programera da se prilagode. Sa druge strane, okviri
poveavaju produktivnost programera; [4]
ciljevi izrade okvira bi trebalo da budu izrada aplikacija od postojeih komponenti, upotreba
malog broja tipova komponenti iznova i iznova i pisanje to je manje mogue kdoa. Krajnji
cilj u kreiranju okvira je da programer uopte ne pie kod; [5]
Dakle, upotreba dobro isprojektovanog okvira, koji je kreiran kroz iskustvo u radu na razvoju veeg
broja aplikacija slinog ili istog domena, znatno unapreuje i doprinosti kvalitetu razvoja softverskog
rjeenja. Trenutak kada je okvir dostigao najviu taku njegovog kvaliteta i daje najbolje rezultate
njegove upotrebe, ima najbolju strukturu, najlaki za upoterbu i najrazumljiviji za sve lanove tima, je
trenutak kada bi trebalo razmiljati o automatskom generisanju okvira za potrebe aplikacije sa
specifinim domenom problema koji rjeava.
3. AUTOMATSKO PROGRAMIRANJE
Radei na razvoju aplikacija i uoavanje dijelove koji se ponavljaju, pred programera ili razvojni tim
treba da nametne pitanje prelaska na automatsko generisanje koda, koje e u veem broju sluaja
doprinijeti unapreenju razvoja.
Automatsko programiranje predstavlja kompjutersko programiranje u kome neki mehanizam generie
program umjesto da ovjek, programer, pie kod. [8]
Prvi korak, koji je potrebno proi do primjene automatskog naina generisanja koda, jeste da jasno
shvatite i priznate da postoji problem, problem sa generisanjem koda u vaem timu, nakon ega e se
nametnuti pitanje Da li je automatsko generisanje koda pravo reenja za vas?. Naveemo neke
mogue situacije koji e vas natjerati da pozitivno odgovorite na postavljeno pitanje. Imate potrebu da
napiete 1,050 Java fajlova (fajlovi sa slinom strukturom), a va tim izbegava monotoniju u svom
radu. Dakle, velika koliina fajlova koje je potrebno kreirati i izbjegavanje monotonije, dovoljni su
razlozi kako biste imali pozitivan stav o potrebi za automatskim nainom generisanja koda.
Naravno, ovde moramo napomenuti da upotreba automatskog generisanja koda i ne mora uvek biti
vaa potreba i mogue reenje, kao to su na primer projekti sa manjim brojem potrebnih fajlova koji
pri tom nemaju slinu strukturu.
Kada se govori o automatskom programiranju, neophodno je definisati i pojam kod generator: Kod
generator predstavlja softversku komponentu koja slui za automatizovano pravljenje drugih
softverskih komponenti.
224
Slika 1. Opti
O
mode kod
d generatora
d rjeenje za automatssko generisaanje velike kkoliine koda koji se

Upravo kod generattori mogu dati
m poboljatii radnu atm
mosferu u tiimu, koja bi
b mogla bitti naruena pojavom
ponavljaa, samim tim
monotonnije u radu i kao rezultat dati okvirr, deo aplik
kacije ili biloo koji odgovvarajui izlaaz koji je
zahtijevaao minimalne napore okoo obazbeivaanja potrebniih ulaznih poodataka.
Kod genneratore na viiem nivou moemo
m
poddijeliti u dvijee odvojene kategorije
k
[8]:
Pasivni kod generatori: Kod ovog modela,

P
m
geneeratori proizvvode skup kkodova koje inenjeri
d
dalje
kako eele menjaju ili
i briu. Pasivni kod gen
neratori ne zaadravaju nikkakvu odgov
vornost za
k
krajnji
kod, bilo
b u kraem
m ili duem vremenskom
m periodu. Primera radi, dobro poznaati i esto
k
korieni,
arobnjaci (engl. wizaards) u razv

vojnim okruuenjima (enngl. IDE Integrate
D
Developmen
nt Environmeent) spadaju u grupu pasiivnih kod genneratora.
Aktivni kodd generatori: Ovaj modell kod generaatora zadravva odgovornnost za kod u duem
A
p
periodu,
dozzvoljavajui pokretanje procesa
p
geneerisanje vie puta tokom vremena, zaa isti deo
i
izlaza.
Ako postoji potreeba za prom
menom, lano
ovi tima moogu uneti novve parametree (ulazne
p
podatke
za generator)
g
i ponovo
p
ga pookrenuti, kak
ko bi izmenilii izlazni kodd.
Automattsko generissanje koda, prua

p
znaaj
ajne prednossti za softveerske inenjeere na svim nivoima
razvoja softverskog proizvoda, poev
p
od nivvoa za pristu
upa bazama podataka, kkorisnikog interfejsa,
jedininiih testova, RPC
R sloja do izgradnje dookumentacijee. Ove prednoosti se prije ssvega ukljuuju:
Kvalitet: Veeliko koliinee runo napiisanog koda imaju tu tenndenciju neddoslednosti napisanog
K
n
k
koda,
iz razzloga to inenjeri pronalaze novijee ili bolje prristupe za nnjihov rad. Dok,
D
kod
g
generatori
izz ablona gottovo trenutnoo kreiraju veelike koliinee doslednog kkoda i kada se otkrije
n
neko
poboljjanje ili uooi neki neddostatak, jed
dnostavnom promenom ablona i ponovnim
p
p
pokretanjem
m kod generaatora, nedostaci ili uvedeena poboljaanja koda priimenjuju se dosledno
n sav kod.
na
Doslednost: Kod koji je izgraen (generisan) up

D
potrebom nekkog kod genneratora je do
osledan u
d
dizajnu
nekoog API-a, too nee dovestti do iznena
enja i potekkoa za razum
mijevanje in
nterfejsa.
JJedinstvena taka znanjaa: Podrazum

meva se da up
potrebom kood generatorra moete, na primer,
s
samo
na jeddnom mestu promeniti naziv
n
odreen
ne tabele, naakon ega jee mogue do
obiti brze
p
promjene
naa ostalim nivooima.
Vie vremenna za dizajn: Sa kod genneratorima, inenjeri moogu jednostaavnim prepraavljanjem

V
ablona
moddifikovati naain ponaanj
nja API-a, zaatim ponovo pokrenuti ggenerator i reealizovati
u
uneene
prom
mene. Na ovvaj nain, kod generatori smanjuju vrreme potrebnno za primen
nu velikih
p
prepravki
i ostavljaju
o
vie vremena za
z sam dizajn
n ili testiranjee nekih protootipa.
Meutim
m, kod geneeratori moguu predstavljaati i ma sa dve otricee. Potrebno jje obratiti panju
p
na
sluajevee kada moggu proizvestii vie probleema nego koristi, kao na
n primer: kkada obim posla
p
nije
dovoljnoo veliki da bi pravljenje generatoraa bilo isplattivo u smislu vremena i resursa, kada
k
deo
aplikacijje koju trebbamo generisati nema dobro
d
poznaatu strukturuu, kada skuup osobina ili
i dizajn
aplikacijje nisu dovolljno preciznoo definisani unapred
u
ili see esto menjaaju, za delovve koji nisu ablonski,
tj. koji suu jedinstvenii.
225
3.1. Generisanje koda

Kao to moemo videti na slici 2. (a.), klasini dijagram toka za razvoj i otklanjanje greaka koda
sastoji se od: izmene, kompajliranja i testiranja.
Slika 2. (a.) Klasino dijagram toka izmjene, kompajliranja i testiranja, (b.) Dijagram toka sa ukljuenim
generisanjem koda
Generisanje koda unosi nekoliko novih elemenata u klasini dijagram toka, kao to e se videti na slici
2. (b.). Faze izmjene, kompajliranja i testiranja, su i dalje prisutne, dok novinu ine faze: izmjene
ablona i definicionih fajlova i generisanje. Kao prvo, vri se izmjena ablona ili definicionih fajlova,
nakon ega se pokree generator koji generie izlazne fajlove, nakon ega se ti fajlovi kompajliraju
zajedno sa prilagoenim kodom, te se na kraju vri njihovo testiranje.
3.2. Koraci u razvoju generatora koda
Prilikom razvoja kod generatora, treba se pridravati sledeeg niza koraka:
razvoj testnog izlaznog koda: najpre treba odrediti kako bi izlaz iz generatora trebao izgledati,
njegovo format. Ovo e vam dati jasan cilj i jasnu sliku onoga ta treba da ekstraktujete iz
ulaznih fajlova.
dizajn generatora: kako bi trebalo da generator prihvata ulaz? Kako e parsirati izlaz? Kako
razviti izlaz koristiti ablone ili jednostavno pisati u fajl? Ovo su neka od pitanja o kojima bi
trebali razgovarati, pre nego to preete na kodiranje.
razvoj parsera ulaza: implementirati izabrane naine parsiranja ulaza u kod generator.
4. RAZVOJ SOPSTVENOG KOD GENERATORA I UPOTREBA GENERISANIH IZLAZA

Prije nego to krenemo u razvoj sopstvenog kod generatora i upustimo se u tehnike automatskog
generisanja koda, potrebno je izdvojiti jedan deo vremena (treba imati na umu da razvoj ovakvog
rjeenja moe trajati kao i razvoj konkretne aplikacije, ali da njegova ponovna upotreba moe da
opravda uloeni trud i vrijeme) za analiziranje dosadanjeg naina rada i uoavanje pogodnih dijelova
za automatizaciju.
U naem sluaju govorimo o poslovnim desktop aplikacijama, koje kao skladite za smjetanje
podataka koriste bazu podataka. Ako posmatramo vie ovakvih aplikacija, jasno emo uoiti da sve
one donekle zahtijevaju iste funkcionalnosti, prije svega u pogledu:
pristupa podacima: poslovne aplikacije predstavljaju informacioni sistem odreene firme, koji
sadri poslovne podatke i operacije za manipulaciju tim podacima. Poslovni podaci su
226
smjeteni u nekoj od baza podataka i gotovo uvijek postoji potreba za pregledom, unosom,
brisanjem i izmjenom tih podataka (engl. CRUD- Create Read Update Delete). Ove operacije
predstavljaju osnov za druge, sloenije operacije;
prikaza podataka: podatke smjetene u bazi podataka je potrebno prikazati korisniku na

odgovarajui nain, koristei neki od raspoloivih grafikih komponenti (tekstualnih polja,
tabela, lista, itd.).
Dakle, posao oko pisanja koda za pristup i prikaz podataka moe biti jako teak i zamoran, koji e vrlo
brzo dovesti do monotonije u radu i znatno poveati anse za neuspijeh kompletnog projekta. Ulaganje
truda i vremena u razvoj kod generatora, koji e ove poslove obavljati umjesto nas, smatra se potpuno
opravdanim.
Posao pisanja velike i esto vrlo kompleksne i ponavljajue koliine koda, sada zamjenjujemo znatno
lakim i interesantnijim poslom unosa ulaza i upotrebe dobijenih izlaza. Konceptualni model rada
naeg kod generatora dat je na slici ispod.
Slika 3. Konceptualni model rada kod generatora
4.1. Ulaz
Umjesto da pie veliku koliinu koda za kreiranje klasa, na gore predstavljeni nain, korisnik ima
mogunost da ih opisuje, tj. definie njihova imena, atribute, na neki od sledeih naina:
kreiranjem novog tekstualnog fajla: korisnik kreira novi tekstualni fajl iji sadraj u
odgovarajuoj unaprijed definisanoj strukturi opisuje jednu klasu u sistemu;
227
uitavanjem ve postojeeg tekstualnog fajla i njegova modifikacija: ukoliko se javi potreba

upotrebe klasa koje su koriene u nekim od prethodnih projekata, mogue ih je uitati i po
potrebi mijenjati;
uitavanjem podataka iz XML fajlova: budui da XML ima mogunost kreiranja fajlova sa
tano definisanom strukturom, predstavlja jo jedan od moguih i pogodnih naina na koji se
mogu opisati potrebne klase;
uitavanje tabela iz baze podataka: korisnik moe odabirom baze podataka i tabele iz baze da
kreira klasu koja po strukturi odgovara izabranoj tabeli;
Sledei korak, u obezbeivanju ulaza u kod generator, bio bi odreivanje relacija izmeu tabela.
4.2. Izlaz
Parsiranjem tekstualnih fajlova koji sadre opise klasa i njihovih meusobnih relacija, uz upotrebu
dobro definisanih ablona (dobro prethodno provjerenih i testiranih dijelova koda) generiu se izabrani
izlazi. abloni su obino tekstualni fajlovi koji sadre fiksne dijelove, sa dinamikim (jedinstvenim)
poljima koja se popunjvaju podacima koji zavise od modela modataka.
4.3. Upotreba izlaza
Dobijanjem izlaza iz kod generatora, posao oko razvoja aplikacije nije zavren, ali u velikoj mjeri je
olakan, jer je kreiran jedan okvir (okruenje) koji e pomoi programeru i olakati njegov posao, na
nain da je vei deo koda zaduenog za rad sa podacima i njihovo prikazivanje unutar grafikih
komponenti, kreirao umjesto njih.
5. ZAKLJUAK
Zahtjevi koje postavlja dananje trite softvera uslovljavaju neprestalno usavravanje rada IT
organizacija, kako bi poslove reavale u to kraem vremenskom roku, uz minimalne trokove rada.
Pred ovako postavljenim uslovima, ITorganizacije zarad svog opstanka moraju nai naina kako ove
faktore smanjiti i upravo nain koji je ovdje predloen, moe biti mogue rjeenje. Svaka sledea
razvijena aplikacija, kako pojedincu, tako i cijelom razvojnom timu donosi novo iskustvo i poveava
kvalitet izrade softvera. Takav put, voen iskustvom, predstavlja idealan nain za izdvajanje i
definisanje okvira, odnosno dijelova aplikacija koje mogu biti kreirane automatski, uz minimalan
uloen napor i u samo nekoliko trenutaka.
LITERATURA
[1.] Chetan
Panchal:
What
is
framework?,
(pristup:
http://blog.newtonicaonline.com/ 2008/12/06/what-is-framework/]
[2.] Enciklopedija:,
oriented_design]
(pristup:
nn),
[dostupno
na
nn),
[dostupno
http://en.wikipedia.org/wiki/
na
Object-
[3.] Marcus Eduardo Markiewicz, Carlos J.P. Lucena: Object Oriented Framework Development,
(pristup: nn), [dostupno na http://www.acm.org/crossroads/xrds7-4/frameworks.html]
[4.] Xavier Amatriain, (pristup: nn), [dostupno na Framework, http://xavier.amatriain.net/
Thesis/html/node23.html]
[5.] Taligent: Building Object-Oriented Frameworks
[6.] Johnson, R. E: How to Design Frameworks
[7.] S. Lawrence, J. M. Atlee, Softversko inenjerstvo teorija i praksa, prevod treeg izdanja
[8.] J. Herrington, Code Generation in action, USA, Manning, 2003
228
Projektovanje razvojnog okruenja za

mikrokontrolere u nastavi
Designing microcontrollerdevelopment
environment for teaching
Dragoljub Pilipovi, eljko Gavri, Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet,
Slobomir - Bijeljina, Republika Srpska
Apstrakt - Brz razvoj na podruju elektronike donosi mnogo mogunosti ali i obaveza. Potreba
za stalnim usavravanjem je danas imperativ. Uoili smo da na visokokolskim obrazovnim
ustanovama ne postoji jedinstven stav ta treba uiti za odlian oblik primjenjene elektronike za mikrokontrolere. Zato smo izabrali konkretan mikrokontroler i za njega projektovali
razvojno okruenje koje bi se moglo koristiti u nastavi i to prvenstveno na laboratorijskim
vjebama. To ukljuuje i potreban softver za pisanje asemblerskih i C programa.
Kljune rei mikrokontroleri, razvojni sistem, MPLAB, PIC, nastava.
Abstract - The rapid development in electronics brings a lot of opportunities and obligations.
The need for continuous improvement is modern imperative. We observed that there is not a
unique standpoint at the high educational institutions to what learn for a great form of applied
electronics - for microcotrollers. That's why we chose a particular microcotroller and then
projected development environment for it that could be used in teaching, primarily on
laboratory exercises. This includes the necessary software for writing assembler and C
programs.
Index terms microcontrollers, development environment, MPLAB, PIC, teaching.
1. UVOD
Ovaj rad bavi se podrujem primjenjene elektronike i to njenim istaknutim dijelom
mikroprocesorskim sistemima (mikrokontrolerima u uem smislu). Mikrokontroleri su digitalna
poluprovodnika komponenta koja je naizgled slina, ali se dosta razlikuje od svima poznatih
raunarskih procesora. Tom procesoru trebaju dodatne komponente da bi proradio, poput memorije ili
U/I periferija. On ini srce mikroraunarskog sistema ali sam za sebe nije operativan. Mikrokontroler
u sebi sadri i mikroprocesor i sve dodatne komponente neophodne za rad. Na taj nain se tedi i
vrijeme za konstruisanje nekog hardverskog ureaja. Moglo bi se uslovno rei da je mikrokontroler
skoro pa isto kao mikroraunar, naravno gledajui po funkcionalnosti.
Iako mikrokontroler integrie dosta dodatnih komponenti u sebi, to nije dovoljno za nastavne potrebe.
Tu prazninu popunjavaju razvojni sistemi za mikrokontrolere. Njihova primjena olakava i skrauje
vrijeme potrebno za projektovanje operativne i potpuno funkcionalne opreme. Mikrokontrolerski
razvojni sistem pored standardnih sklopova mikroraunara (mikroprocesor, RAM, ROM, takt
generator) posjeduje i:
Dragoljub Pilipovi Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet, Pavlovia put 70,
76300 Slobomir, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina (e-mail: dragoljub.pilipovic@gmail.com).
eljko Gavri Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet, Pavlovia put 70, 76300
Slobomir, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina (e-mail: zeljko.gavric@spu.ba).
229
upravljaki sklop koji omoguuje resetovanje sistema,
upravljaki sklop za zaustavljanje sistema,
upravljaki sklop za rad korak po korak,
punjenje memorijskih lokacija,
sistem za prikazivanje sadraja registara,
spoljanju memoriju,
programator,
periferne jedinice i
programsku razvojnu podrku.
Programsku razvojnu podrku ine:
asembler (Assembler),
prevodilac (Compiler),
program punilac (Loader),
program za traenje greaka (Debbuger),
ureiva programskog kda (Editor) i
simulator.[1]
Mi emo pojam razvojnog sistema proiriti sa dodatnim komponentama, prilagoenim nastavnim
potrebama, i tako e nastati razvojno okruenje. Prvi korak u projektovanju razvojnog okruenje
predstavlja biranje konkrentne hardverske platforme i njenog centralnog dijela konkretnog modela
mikrokontrolera. Kada to zavrimo izabraemo odgovarajuu softversku podrku, te onda ide
najobimiji posao u projektovanju razvojnog okruenja: projektovanje razvojne tampane ploice na
kojoj su predviene dodatne potrebne elektronske, strujne, mehanike i druge komponente. Da bi se
sistem stavio u operativno stanje potrebno je napisani program u izabranim programskim jezicima
prevesti u mainski oblik, napuniti programsku memoriju mikrokontrolera i onda sve testirati da se
provjeri postojanje greaka pri izvravanju. Na kraju e se predloiti ta bi moglo da se radi na
asovima sa ovim razvojnim okruenjem.
2. IZBOR MIKROKONTROLERA
Dananja opta raunarska arhitektura pripada Harvard tipu (za razliku od ranije i jednostavnije FonNojmanove arhitekture), u kojem se u odvojenim dijelovima raunara nalaze memorija sa podacima i
memorija sa programskim instrukcijama.[1] Na osnovu te polazne injenice brzom pretragom po
Internetu na sajtovima univerziteta i prodavnica elektronike smo najee pronali ove
mikrokontrolere:
AmTel AVR (od Alf Vegar Risc) serija mikrokontrolera (instrukcije su RISC tipa, 8-bita),
Intel 8051 (instrukcije su CISC tipa, 8-bita),
MicroChip PIC 16Fxxx (instrukcije su RISC tipa, 8-bita),
TI (od Texas Instruments) MSP430 (instrukcije su RISC tipa, 16-bita) i
ARM (od Acorn/Advanced Risc Machine) ije instrukcije su RISC tipa, 32-bita.[2]
Poslije korienja ovih kriterijuma masovnosti i vidljivosti, napravljeno je ukrtanje osnovnih

karakteristika i dolo se do ishoda da nam je potreban RISC mikrokontroler sa 8-bita. To su u naoj
listi AVR i PIC serija mikrokontrolera. Takoe po kriterijumu upotrebljivosti dobili smo isti ishod.
Ipak gledajui po kriterijumu cijene i lokalne dostupnosti, PIC je bolje proao. Ovome doprinosi i broj
integrisanih periferija, vrsta pakovanja i prikljuivanja mikrokontrolera na tampane ploice. Najzad
230
prevagnulo je subjektivno miljenje da e studenti lake savladati programiranje u asemblerskom

jeziku za PIC jer on ima bolje imenovane instrukcije i stilski je ljepi.
Izmeu brojnih modela 16Fxxx serija PIC mikrokontrolera izabrali smo PIC 16F1827. Ovaj srednje
pozicionirani mikrokontroler je proizvod firme MicroChip i pripada klasi osmobitnih mikrokontrolera
(8-bitna magistrala za podatke; jedan 8-bitni radni akumulator) sa RISC arhitekturom. Harvard
arhitektura je novija od Fon-Nojmanove i njena glavna odlika je to su magistrala za podatke i
magistrala za programske adrese odvojene jedna od druge. Ovo omoguava veliki protok podataka ka
procesoru to implicira i veu brzinu izvravanja programa. Uobiajeno je da Harvard arhitektura ima
manji broj instrukcija i one se uglavnom izvravaju u jednom ciklusu.[3]
Na PIC 16F1827 ima 49 instrukcija i sve se one izvravaju u jednom ciklusu osim onih za skok,
grananje i indirektno adresiranje. Odvajanjem programa od memorije za podatke omoguava se da
instrukcije ne budu striktno osmobitne, nego su one kod naeg PIC-a duine 14 bita. Veina
instrukcija su naslijeene iz ranijeg perioda, a neke druge su optimizovane za rad sa C programskim
naredbama. Model posjeduje programsku fle memoriju za 4096 programskih rijei, radnu memoriju
od 384 bajta, kao i EEPROM za podatke veliine 256 bajtova.
Interni oscilator ima podesiv raspon frekvencija od 31 kHz do 32 MHz (u tom sluaju je za jednu
instrukciju potrebno 125 ns za izvravanje), dok se radni napon kree u granicama od 1,8 V do 5,5 V.
Adresiranje moe biti direktno, indirektno i relativno putem dva 16-bitna registra, preko kojih se moe
doi do sadraja podatkovnih i programskih memorijskih lokacija. Pri radu sa podrutinama i prekidima
koristi se hardverski stek dubine 16 nivoa sa automatskim spremanjem i kasnijim vraanjem radnog
konteksta.
Integrisane periferije su brojne, te izdvajamo neke od njih:
Watch-dog tajmer (WDT),
Tajmer 0 je 8-bitni i ima podesiv preskaler,
Tajmer 1 je 16-bitni broja/tajmer sa presklarom i sopstvenim 32 kHz oscilatorom,
Tajmeri 2, 4 i 6 su 8-bitni sa preskalerom, postskalerom i 8-bitnim period registrom,
15 ulazno-izlanih linija i jedna linija samo za ulaz,
Tri modula za Capture, Compare i PWM (Pulse-witdh modulation) funkcije,
Komunikacija moe da ide preko MSSP (Master Syncronous Serial Port) sklopa,
Druga serijska komunikacija ide preko eUSART (Enhanced Universal Syncronous

Asyncronous Receiver Trasmitter) koji se koristi za RS-232 i RS-485 standarde,
Modul za konverziju analognih veliina u digitalne vrijednosti 10-bitne rezolucije sa 12

kanala, itd.
Vidimo da PIC 16F1827 ima dosta mogunosti koje e se moi izuavati na asovima, ali i za
praktinu primjenu u privredi.
3. IZBOR SOFTVERA ZA RAZVOJ PROGRAMA
Efikasno korienje mikrokontrolera zahtjeva odlino poznavanje njihove interne arhitekture,

prvenstveno iz razloga ogranienih resursa na njima. Potpuno iskorienje sa programerske strane se
moe postii kontrolom na nivou jedne instrukcije to prua nain pisanja programa kao niza
asemblerskih instrukcija. Takav program moe da se pie u obinom ureivau kda, npr. opte
poznati Notepad. Ipak mnogo je udobnije i posljedino efikasnije koristiti neki IDE (Integrated
Development Enivorment) softverski paket. Predlaemo za tu svrhu MPLAB paket firme MicroChip,
iji je proizvod i izabrani model mikrokontrolera. Postoje dva osnovna kraka ovog softvera: starija
MPLAB 8.xx i novija MPLAB X. Prvo se izvrava samo na 32-bitnoj Windows platformi i bilo je
231
kompletno originalni proizvoid MicroChip-a. S druge strane, MPLAB X je zasnovan na otvorenom i

besplatnom NetBeans-u firme Oracle.
Koliko god je za najefikasnije iskorienje programskih ciklusa mikrokontrolera bitan rad sa
asemblerom (to dovodi do negativne posljedice velikih napora i vremena uloenog u pisanju takvih
programa), toliko je za optimalan rad potreban neki apstraktniji jezik. Nali smo SDCC (Small Device
C Compiler), PICBASIC firme MEL, a firma Mikroelektronika iz Beograda nudi mikroC, mikroBasic
i mikroPascal. Ipak svi se poprilino plaaju (osim prvog, ali on ionako ima samo poluzvaninu
podrku za na PIC model), dok su Mikroelektronikini dodatno vezani za njihov hardver (koji emo
jo spomenuti kasnije u radu). I ovdje je izbor u stvari jednostavan: Microchip ima dva sopstvena C
prevodioca. To su stariji HighTec C i noviji XC8 prevodilac. Oba postoje u besplatnoj verziji koja se
od plaenih razlikuju po stepenu optimizacije veliine dobijenog mainskog kda iz C izvornika, tj.
besplatne verzije proizvode vee zauzee u programskoj memoriji mikrokontrolera. Ipak, za nastavne
potrebe to nije negativna strana.
MPLAB X je univerzalni skup alata za razvoj softvera za skoro hiljadu modela mikrokontrolera
matinog proizvoaa svih nivoa (8-, 16- i 32-bitnih PIC mikrokontrolera i dsPIC digitalnih signalnih
procesora). Sastoji se od ureivaa kda, prevodilaca, emulatora, simulatora i dibagera. Prepoznaje
ukucane naredbe i dopunjava ih, potom ih boji po vrstama namjene. Sam uvlai dijelove petlji i
funkcija; ima alat za refaktorisanje. Postoje i prozori sa nadgledanjem vrijednosti promjenjivih i
unutranjih memorijskih lokacija pri izvravanju programa korak po korak. Mogue je upravljati sa
vie projekata odjednom. Poto je baziran na NetBeans-u podrava sve znaajne operativne sisteme
(Windows, Linux, Macintosh), kao i sistem dodataka (plug-ins). [7]
4. PROJEKTOVANJE RAZVOJNE PLOICE
Osnova razvojnog sistema je matina (razvojna) ploica, koja je u stvari tampana ploica i predstavlja
pasivnu elektronsku komponentu na koji e se spojiti i preko nje ostvariti vezu sve elektronske
komponente poput otpornika, kondenzatora itd. ukljuujui i sam mikrokontroler.[5] Razvojni sistem
za mikrokontrolere je onaj hardverski ureaj koji se koristi u fazi pisanja i testiranja programa a na
sebi ima vie komponenti koje mu slue da mikrokontroler bude u okruenju slinom onome u kome
e se u toku produkcione faze uposliti. Univerzalni razvojni sistemi imaju podrku za mikrokontrolere
raznih proizvoaa i arhitektura, dok ciljani imaju podrku za tano jedan model ili seriju veoma
slinih modela.
Pri projektovanju razvojne ploice imali smo kao uzor Mikroelektronike Ready-for-PIC, EasyPIC i
BigPIC serije razvojnih sistema koji se u svijetu smatraju najboljim u odnosu ta se dobija za uloeno.
Ipak nai zahtjevi su dosta nii vezano za broj i raznovrsnost komponenti koje su potrebne za nastavne
uslove.
Razvojna ploica e biti relativno mala, te e imati dimenzije 10 puta 10 centimetara. Centralni dio
zauzimae PIC16F1827 mikrokontroler koji se nalazi u 18-pinskom PDIP (Plastic Dual In-line pin
Package) kuitu, to je nain pakovanja integrisanih kola u obliku pravougaonog kuita sa dva reda
metalnih noica. Kuite ima radni raspon temperatura izmeu -40 C i +85 C. Slika 1 prikazuje
spoljni izgled mikrokontrolera sa rasporedom i znaenjem noica.
Slika 1: Raspored i znaenje noica na PIC 16F1827.
Razvojna ploica bi trebala biti izraena od RF-4 materijala, koji je kompozitnog tipa sastavljen od
fiberglasa i epoksi smole sa karakteristikama izolatora, nezapaljivosti i nehidroskopnosti (ne upija
232
vlagu). Bakarni
B
provvodni vodovvi e biti presvueni HASL (hot air solder levellling) zavrniicom radi
spreavaanja presjecaanja i ranja vodova. Poto e tampaa biti dvostraana, rupe e biti metaliziirane radi
lakeg leemljenja kom
mponenti. U okovima e se izbuti vee nemetalizirane ruupe radi posstavljanja
ploice na
n plastine odstojnike
o
daa bi bila odvvojene od pod
dloge ispod nje.
n
Razvojna ploica treeba biti projjektovana u programu za
z dizajn plooica (EDA Electronic Design
Automattion), poput KiCAD-a. On je bespllatan, postojii za sve opte operativnne sisteme i ima sve
korake u dizajnu plloica, popuut definisanjaa eme, kreiiranja izgledda tampe, pprikaz u 3D prozoru,
jednostaavan autoruteer i sl. Krajnnji izlaz se moe
m
dobiti u tekstualnoom Gerber R
RS-274X form
matu, to
predstavvlja industrijsski standard za razmjenuu slika tamp
panih ploica.[6] tampaa ploica mo
oe da se
uradi u kunim/hobi
k
i uslovima, ali
a preporuuujemo da se uradi kod privrednih
p
orrganizacija koje
k
nude
profesionnalne uslugee poput elekktrinog testtiranja odtaampanih ploica ili Interrnet firmi koje
k
nude
sline ussluge poput kineskog
k
Seed Studio seervisa [13]. Primjer
P
projeektovane tam
mpe ploice se nalazi
na slici 2 preuzete saa [12].
Slika 2: em
ma razvojne ploice
p
za PIC
C 16Fxxx mikrokontrolere.
1. Otporrnici. Oni im
maju sljedee vrijednostii: R1 - R8, R28
R = 330R
R; R9 - R16 = 150R; R17 = 10R;
R18 - R23
R = 1K; R24
R - R26 = 4K7; R277 = 2K2. Sv
vi otpornici su od 0,25W. Ipak, prredloene
vrijednosti za otpornnike od R1 do R8 i R28 zavise od upotrebljeniih LED diodda. Proraun
nati su za
struju odd oko 10mA
A to odgovaara skoro svaakoj LED diiodi (sem akko nije malosstrujna od 2 mA), ali
moete da
d pojaate te otpornike ako
a se prikljuuuje LED diode
d
koje im
maju jai sjaj. Otpornik R17
R zavisi
od toga kako je poveezano pozaddinsko osvjettljenje konkrretnog LCD displeja.
d
Akoo ga nema, izostavlja
i
se. Ako redni otpornnik za pozadinsko osvjeetljenje ve postoji na displeju, ovvdje se stavljja obian
provodnnik (ica); a ako ne postooji, pogledatti u tehnikiim podacimaa za taj displej kako je povezano
p
pozadinssko osvjetljeenje i prema tome ga proraunati. Vriijednost od 10
1 odgovaara za displej
ej tip A, a
za drugi tip B, treba staviti 100 .
denzatori. Kondenzatri
K
C i C2 trebaaju da imaju vrijednost od
C1
o 22 pF; C33 i C5 vrijedn
nosti 100
2. Kond
nF i meeusobni razzmak od 2000 milicentim
metara; C7 i C8 vrijeddnosti 100 nnF i razmak
k od 100
milicentiimetara; C4 vrijednost 1000 nF, SMD
D tip; C6 da ima
i vrijednoosti 470 F i 25 V, stojei tip; i na
kraju, C9 vrijednostti 10 F i 166 V, stojei tip. Konden
nzator C4 je paralelan saa C3 i treba postaviti
samo jeddan od njih. Ako je postaavljen SMD ili elite da lake vaditee PIC mikrokkontroler iz podnoja
postavitee C4, u prottivnom postaavite C3. Koondenzator C6
C nije neophhodan ako ppostoji isprav
vlja koji
dostavljaa dobro filtriran napon ilii ako je stabiilisan napon u pitanju.
3. Svjetllee diode. LED
L
diode od D1 do D9 mogu da bud
du bilo koje veliine od 3 mm; dok dioda D10
moe daa bude bilo kooja za struju od 1A.
233
4. Trimeri. Trimeri sa potenciometrom VR1 od 10K stojei tip i VR2 takoe od 10K ali leei tip.
5. Tranzistori. Svi od T1 do T4 su SMD (surface-mount technology) tipa.
6. LED displeji. Sedmosegmentni LED displeji DI1 do DI4 mogu da budu bilo koji sa zajednikom
anodom i sa visinom 9,9 mm.
7. Oscilirajui kristal. Poto interni oscilator u PIC mikrokontroleru ima ve u sebi okrugle brojeve
za uestanost, za XTAL je predvien kristal od 3,2768 MHz jer je on jako zgodan za binarno djeljenje
tako da se dobije cjelobrojna uestanost od npr. 100 ili 200, to je pogodno za tajmere i za LED
multipleksiranje.
8. Osigura. Resetabilni osigura F1 je predvien da zatiti razvojni sistem.
9. Integrisana kola. U IC1 se postavlja PIC 16F1827-I/P, a u IC2 ide ULN2803.
10. Tasteri. Za male tastere od TA1 do TA6 bi bilo najbolje da im se visina poklapa sa visinom LED
displeja.
11. Prekidai. DIP prekidai su SW1 sa 8 pozicija i SW2 sa 4 pozicije.
12. Konektori. Konektori CON1, CON3 i CON8, kao i kratkospojnik J2 mogu da se naprave od
dvoredne letvice poput Cvilux HN2X20. Konektor CON2 slui za prikljuenje programatora i donje
iglice su mu pod uglom. CON4 i CON5 moe da se napravi takoe od navedene letvice. Obratite
panju da je potrebno dva komada od po tri iglice - jedan komad se postavlja na mjesto kristala kako
bi mogli da ga mjenjamo. CON6 je tipa board to board konektor. CON7 ima u stvari 3 izvoda, ali
trei, onaj sa strane, nije predvien da ide na tampanu ploicu te je viak (treba ga ukloniti). Inae
slui za prikljuenje izvora napajanja.
13. Kratkospojnici. Damperi J1 i J4 su sa dvije prave iglice, J2 je ima 2 x 3 prave iglice, J3 ima 1 x
3 pravih iglica. Potrebno je nabaviti i odgovarajui broj kapica za spajanje kratkospojnika.
14. Postolja. Postolja za integrisana kola su DIL18 tipa i u njih idu PIC i ULN2803.
15. Zvunik. U PIEZO se moe staviti bilo koji zvunik koji radi na piezoelektrinom konceptu.
16. LCD displeji. LCD displej bi trebalo da bude sa 16 mjesta za slova u dva reda i ne mnogo veih
dimenzija od 80 mm x 36 mm x 14 mm. Primjer za tip A je uto-zeleni Ampire AC-162BYILY-H,
dok je primjer za tip B plavi Winstar WH1602B-TMI-CT. Oba su STN (super-twisted nematic) tipa,
imaju pozadinsko osvjetljenje i isti proireni skup znakova za prikaz. U principu moe se staviti bilo
koji model LCD displeja koji funkcionie sa drajverom HD44780. Potrebna je i kontaktna letvica od
16 pinova koji se leme na sam LCD displej. Skup internih karaktera izmeu ostalog ukljuuje latinsku
abecedu i rusku irilicu. Za pisanje na naem jeziku predlaemo nekoliko mogunosti. Kod latininog
pisma nedostaje 6 slova (, , , , i d), te prvo predlaemo zamjenu tih slova sa ekvivelentima bez
dijakritikih znakova (esta pojava oiane latinice): => s, => c, => z, => dj, => c i d =>
dz. Drugi predlog je zamjena nedostajuih slova sa dva uzastopna slova nekarakteristina za na jezik:
=> sh, => ch, => zh, => dh, => cc i d => dz. Poto oba modela LCD displeja imaju rusku
irilicu predlaemo zamjenu nedostajuih 5 slova (, , , i ) sa pristupom kao u drugog predloga:
=> , =>, => , => i => . Manja modifikacija ovog predloga glasi da slovo
bude zamjenjeno sa , a slovo sa .
tampana ploica je projektovana tako da moe da se izradi bez metaliziranih rupa ali u tom sluaju
treba obratiti panju na redosljed pri lemljenju. Prvi korak je da se kroz rupe provue ica i zalemi sa
obe strane ploice. Naravno, ovo nije potrebo raditi ako su napravljene ploice sa metaliziranim
rupama kao to ih izrauje pomenuti Internet servis. Izgled kompletno zavrenog razvojnog sistema se
vidi na slici 3.[11]
234
Slika 3: Kompletiran razvojni sistem.
5. PROGRAMATOR I DIBAGER
Mikrokontroler treba poslije pisanja programa i prevoenja u HEX oblik preko ureaja za
programiranje (tzv. programatora) napuniti tim mainskim naredbama iz HEX zapisa.
Sve DIP prekidae postaviti u iskljuen poloaj, damper J1 je postavljen, J2 postavljen na RA6/RA7,
J3 na AD, J4 nevano ako je privremeno izvaen ULN2803 i onda postaviti LCD displej u konektor
CON6. U konektor za napajanje CON7 ukljuiti konektor iz ispravljaa (plus pol je u sredini) napona
od 7 V do 25 V (najbolje to priblinije 12 V, sve preko toga izazvae poveano zagrijavanje
stabilizatora 7812 koji je stavljen u IC3). PIC 16F1827 je, naravno, ve postavljen u svoje podnoje.
Prikljuiti programator (pretpostavimo da je to PICkit 2, malo dalje emo o karaktertsikama
programatora) u USB port PC raunara, pa prikljuiti ICSP (In-Circuit Serial Programming) konektor
od programatora na ICSP konektor razvojnog sistema (on je obiljeen sa CON2).
Sada pokrenite program "PICkit 2 Programmer Application" skinut sa sajta proizvoaa MicroChip-a.
Softver bi trebalo da prepozna model PIC mikrokontrolera i ispie njegovu oznaku u redu ispod menija
("Device: PIC16F1827"). Zatim u meniju odabrati Tools \ Target VDD Source \ Auto-Detect.
Sada sa menija odabrati File \ Import HEX, onda izabrati testnu binarnu datoteku "test_all.HEX", pa
kliknuti na taster "Write" i saekati nekoliko sekundi da se zavri programiranje PIC-a. Ako je sve u
redu, statusni prozor e biti ispunjen zelenom bojom sa tekstom: "Programming Successful". Nakon
toga, na LCD displeju treba da se pojavi pozdravni tekst. Ako se ne vidi dobro tekst, probati podesiti
kontrast okretanjem trimer potenciometra VR1.
Mikrokontroler je tako isprogramiran i sve je spremno za izvrenje upisanog programa, ali prije toga
treba odspojiti programator od razvojnog sistema.
Sa predstavljenim razvojnim sistemom moe se koristiti bilo koji programator, ali mi preporuujemo
PICkit 2 i PICkit 3. Obadva su proizvodi firme Microchip, meutim postoje i kompatibilni
programatori drugih proizvoaa i pojedinaca koji imaju potpuno istu funkcionalnost kao originalni a
povoljniji su za kupovinu u svrhe obrazovanja.
Ipak izmeu dva spomenuta modela postoje odreene razlike. PICkit 2 je jednostavniji u svojoj
konstrukciji to doprinosi robusnosti i dugovjenosti, ali nema mogunost da bude dibager za na
model mikrokontrolera bez jednog hardverskog dodatka tzv. debug header-a. PICkit 3 je moniji i ima
podrku za sve modele PIC i dsPIC mikrokontrolera jer za svaki PIC u njega se uitava drugi program
(taj programator interno ima takoe mikrokontroler). Bitna razlika je to ovaj drugi podrava ICD (InCurcuit Debugging). To je mogunost praenje izvravanje programa direktno na isprogramiranom
mikrokontroleru, zaustavljanje i nastavak izvravanja, mijenjanje vrijednosti memorijskih registara, te
na taj nain lako uoavanje greaka u programu. Sve je ovo mogue uraditi iz MPLAB razvojnog
softvera. Za oba modela programatora postoji funkcija programiranja bez povezivanja sa PC
raunarom, jedino je potrebno obezbjediti napajanje sa samostalnog USB prikljuka.
235
6. ZAKLJUAK
Kroz osmiljavanje i projektovanje razvojnog sistema za mikrokontrolere proli smo razne korake u
vie tehnika i disciplina da napravimo jednu zaokruenu cjelinu. Tako smo dobili odlinu kombinaciju
softvera i hardvera za malo uloenih sredstava. Upotreba ovog razvojnog sistema moe da bude u hobi
ili line svrhe, te za manju proizvodnu svrhu, ali glavna svrha je upotreba u obrazovanju. Omoguava
prouavanje arhitekture mikrokontrolera, pisanje asemblerskih i C programa, kao i isprobavanje
napisanih programa u to realnijim uslovima. Na asovima je mogue isprobati dosta integrisanih
periferija i tako demonstrirati studentima mogunosti mikrokontrolera.
Kao nastavak, predlaemo projektovanje sopstvenog kompatibilnog PICkit 2 i/ili PICkit 3
programatora. Takoe se moe mnogo preciznije opisati ta se moe isprobati sa pomenutim
razvojnim okruenjem, npr. neto poput tekstualnog tutorijala ili ak video tutorijala.
LITERATURA
[1.]
D. Pilipovi, Skripta za Mikroprocesorske sisteme laboratorijske vjebe, Bijeljina, 2007.
[2.]
Vikipedija slobodna enciklopedija: Microcontroller, (pristup: 15.10.2013.), [dostupno na

http://en.wikipedia.org/wiki/Microcontroller].
[3.]
Vikipedija slobodna enciklopedija: List of common microcontrollers,

(pristup:
15.10.2013.), [dostupno na http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_common_microcontroller].
[4.]
Vikipedija slobodna enciklopedija: PIC microcontroller, (pristup: 15.10.2013.), [dostupno

na http://en.wikipedia.org/wiki/PIC_microcontroller].
[5.]
Vikipedija slobodna enciklopedija: Printed circuit board,

[dostupno na http://en.wikipedia.org/wiki/Printed_circuit_board].
[6.]
Vikipedija slobodna enciklopedija: Gerber format, (pristup: 15.10.2013.), [dostupno na

http://en.wikipedia.org/wiki/Gerber_format].
[7.]
Vikipedija slobodna enciklopedija: MPLAB,

http://en.wikipedia.org/wiki/MPLAB].
[8.]
B. Dimirijevi, S. Aleksi, I. Anti, Razvojni sistem za mikrokontroler PIC 16F877A,

Elektronski fakultet, Ni, [dostupno na http://es.elfak.ni.ac.rs]
[9.]
M. Verle , PIC Microcontrollers, Mikroelektronika, Beograd, 2008.
(pristup: 15.10.2013.),
(pristup: 15.10.2013.), [dostupno na
[10.] Microchip: Data sheet for PIC16(L)F1826/27, (pristup: 15.10.2013.), [dostupno na

http://ww1.microchip.com/downloads/en/devicedoc/41391D.pdf].
[11.] Forum Elite Security: Mikrokontroleri od A do , (pristup: 15.10.2013.), [dostupno na
http://www.elitesecurity.org/t72345].
[12.] Forum Elite Security: PIC razvojni sistem, (pristup: 15.10.2013.), [dostupno na
http://www.elitesecurity.org/t454860].
[13.] Seed Studeio: Fusion PCB Service, (pristup: 15.10.2013.), [dostupno
http://www.seeedstudio.com/depot/fusion-pcb-service-p-835.html?cPath=18].
236
na
Microsoft SQL Server 2014 In-Memory

OLTP: Hekaton
Mahir Zajmovi, Hadib Salki, Fakultet poslovne informatike, Sveuilite/Univerzitet VITEZ
Vitez, BiH
Apstrakt - Hekaton je nova baza podataka optimizirana za pohranu podataka i OLTP
optereenja. Hekaton je u potpunosti implementiran u SQL Server te kao takav ne predstavlja
poseban sistem. In-Memory OLTP omoguuje OLTP optereenja kako bi se postigao znatan
napredak u performansama te smanjilo vrijeme obrade transakcija. Korisnik jednostavno
kreira memorijski optimizirane tabele. Hekaton tabele su potpuno izdrljive, a pristupa im se
pomou T-SQL-a na isti nain kao i standardnim SQL Server tabelama. Upit moe referencirati
kako Hekaton tabelu tako i standardnu tabelu, a transakcija moe aurirati podatke u obje
vrste tabela. T-SQL pohranjene procedure (eng. stored procedures) koje slue samo za pristup
Hekaton tabelama mogu da se prevedu u mainski kod za jo vea poboljanja performansi.
Maina je dizajnirana za visok nivo konkurentnosti dok blokiranje sistema je svedeno na
minimum.
Kljune rijei baza podataka, SQL Server, OLTP, Hekaton, upravljanje
Abstract - Hekaton is new database optimized for data storage and OLTP workload. Hekaton
is fully implemented in SQL Server, and as such does not constitute a separate system. InMemory OLTP workload allows to achieve a significant improvement in the performance and
reduce the processing time of transactions. The user simply creates an optimized memory tables.
Hekaton tables are completely durable, and they are accessed by using T-SQL in the same way
as a standard SQL Server tables. Request can be referenced to Hekaton table and a "reference"
table, a transaction can update data in both tables. T-SQL stored procedures that are used only
to access Hekaton tables can be translated into machine code for even greater performance
improvements. The machine is designed for a high level of competitiveness while blocking
system is reduced to a minimum.
Index terms database, SQL Server, OLTP, Hekaton, control
1. UVOD
SQL Server i drugi veliki sistemi za upravljanje bazama podataka prvenstveno su osmiljeni pod
pretpostavkom da je glavna (eng. main) memorija veoma skupa, te da se svi podaci pohranjuju na
disku. Ova pretpostavka vie ne vrijedi, a tokom posljednjih trideset godina cijene memorije su pale po
deset puta za posljednjih pet godina. Danas moemo kupiti server sa procesorom od 32 jezgre i 1TB
memorije za relativno malu sumu novca to ranije nije bio sluaj. Veliina OLTP baze podataka
upotpunosti se moe uklopiti u 1TB. Prepoznajui ovaj trend SQL Server posljednih godina kree sa
razvojem baze podataka koja je optimizovana za rad na ureajima sa velikom koliinom memorije i
velikim brojem procesora. Novu bazu podataka nazvali su kodnim imenom Hekaton koja je
usmjerena na velika radna optereenja OLTP-a.[1]
Ono to je najvanije, Hekaton engine je integriran u SQLServer, i to nije zaseban DBMS. Kako
koristiti Hekaton? Korisnik SQL Servera treba da jednu ili vie tabela u bazi podataka oznai da su
memorijski optimizovane. Ovaj pristup korisnicima nudi velike prednosti u usporedbi sa drugim
DBMS rjeenjima. Prvo, korisnici e izbjei gnjavau i troak drugih DBMS. Drugo, samo veliina
performansi jer samo kritine tabele moraju biti u glavnoj memoriji. Tree, pohranjene procedure
(eng. stored procedures) pristupaju samo Hekaton tabelama koje se mogu kompilirati u mainski kod
radi poboljanja performansi.
237
Memorijski optimizovanim tabelama upravlja Hekaton i iste su u potpunosti pohranjene u glavnoj

memoriji. Hekaton tabela moe imati nekoliko indeksa te dva indeksa vrste na raspolaganju: hash
indeks i range indeks. Sadraj iz Hekaton tabela moe se pregledati te aurirati pomou T-SQL upita
na isti nain kao da su to standardne SQL tabele. T-SQL pohranjene procedure koje pristupaju
Hekaton tabelama mogu se kompilirati u mainski kod. Ovo je daleko najbri nain za postavljanje
upita i auriranja podataka u Hekaton tabelama.
Hekaton je dizajniran za visoke novoe konkurentnosti, da bi to postiglo oslanja se na particionisanje.
Svaki nit (eng. tread) moe pristupiti bilo kojem redu u tabeli bez zastoja. Hekaton engine koristi
latchfree (lock-free) strukture podataka kako bi se izbjegle smetnje meu nitima te na novi izrazito
optimistian nain kontrolira konkurentsku tehniku kako bi se izbjegle smetnje tokom obrade
transakcija.
2. HEKATON ARHITEKTURA
Hekaton engine upravlja korisnikim podacima i indeksima. Ovo omoguava transakcijske operacije
sa tabelama i zapisima u njima, hash i range indekse u tabelama, bazne mehanizme za pohranu te
mogunost oporavka i visoku dostupnost. Hekaton compailer podrava T-SQL pohranjene procedure,
ukljuujui upite unutar njih, tabele i indekse metapodataka koje pretvara u mainski kod. Sistem
Hekaton runtime je relativno mali dio koji omoguuje integraciju s SQL Server resursa i slui kao
zajednika biblioteka dodatnih funkcionalnosti koje omoguavaju uspjeno izvravanje pohranjenih
procedura.[2]
Slika 1: Hekaton glavne komponente i integracija sa SQL Serverom
Hekaton iskoritava brojne servise koji su ve dostupni u SQL Serveru. Glavna integracija prikazana
je na slici 1.
Metapodaci: Metapodaci o Hekaton tabelama i indeksima pohranjeni su SQL Server

katalogu. Korisnici iste mogu pregledavati i upravljati njima koristei potpuno iste alate kao i
da rade sa standardnim tabelama i indeksima.
Optimizacija upita: Upiti koji su unutar pohranjenih procedura optimizirani su pomou alata
za optimizaciju koji dolazi sa SQL Serverom. Hekaton kompajler sastavlja upit u izvornom
kodu.
Upiti: Hekaton omoguuje operaterima da za pristup podacima u Hekaton tabelama koriste

interpretirane SQL Server planove upita. To ukljuuje operatere za umetanje, brisanje i
auriranje podataka u Hekaton tabelama.
Transakcije: standardna SQL Server transakcija moe pristupiti i aurirati podatke, kako u
standardnim tabelama tako i u Hekaton tabelama.
238
Visoka dostupnost: Hekaton je integrisan sa AlwaysOn opcijom za visoku dostupnost koji

dolazi sa SQL Serverom. Hekaton tabele u bazi podataka mogu se itati na sekundarnim
posluiteljima.
Skladitenje, log: Hekaton prijavljuje njegove obnove u regularnom SQL Server dnevniku
transakcija koji koristi SQL Server fajl datoteku za pohranu kontrolne take. Hekaton tabele se
automatski obnavljaju kad se obnovi i baza podataka.[3]
3. HEKATON TABELA
U naradnom tekstu prikazat emo SQL kod za kreiranje baze podataka, Hekaton tabele te umetanja
zapisa u Hekaton tabelu.[4] Prvo emo da kreiramo bazu podataka pod imenom ManTest:
USE [master]
GO
CREATE DATABASE [ManTest]
CONTAINMENT = NONE
ON PRIMARY (
NAME = N'ManTest',
FILENAME = N'D:\SQLServer2014\MSSQL\DATA\ManTest.mdf',
SIZE = 5120KB,
FILEGROWTH = 1024KB
)
LOG ON (
NAME = N'ManTest_log',
FILENAME = N'D:\SQLServer2014\MSSQL\Log\ManTest_log.ldf',
SIZE = 1024KB,
FILEGROWTH = 10%
)
GO
Zatim kriramo FileGroup i vezu sa bazom podataka:

USE [ManTest]
GO
-- Add MEMORY_OPTIMIZED_DATA filegroup to the database.
ALTER DATABASE [ManTest]
ADD FILEGROUP [ManTestFG] CONTAINS MEMORY_OPTIMIZED_DATA
GO
-- Add file to the MEMORY_OPTIMIZED_DATA filegroup.
ALTER DATABASE [ManTest]
ADD FILE
( NAME = ManTestFG_file1,
FILENAME = N'D:\SQLServer2014\MSSQL\DATA\Datasample_database_1') -- You might
need to check and correct the path here.
TO FILEGROUP ManTestFG
GO
SQL Server FileGroup je potreban za pohranu memorijski optimiziranih podataka u bazu podataka
SQL Servera. FileGroup garantira za trajnost podataka u sluaju pada servera. U sluaju pada servera
podaci se iz FajGroup-a uitavaju u memoriju.
Sada emo kreirati memorijski optimizovanu tabelu:
-- Create memory optimized table and hash indexes on the memory optimized table:
CREATE TABLE dbo.Person_memoryOptimizedTable
(
239
PersonID INT NOT NULL

PRIMARY KEY NONCLUSTERED HASH WITH (BUCKET_COUNT = 1024),
PersonName NVARCHAR(100) NOT NULL,
DateAdded DATETIME NOT NULL
) WITH (MEMORY_OPTIMIZED = ON, DURABILITY = SCHEMA_AND_DATA)
GO
Razlika izmeu standardne i Hekaton tabele jeste to prilikom kreiranja iza naziva tabale upisujemo
_memoryOptimizedTable. Nakon to smo kreirali Hekaton tabelu sada je potrebno da umetnemo
zapise u istu:
-- Inserting records into the Memory Optimized Table from [Person] table in
[AdventureWorks] DB:
INSERT INTO dbo.Person_memoryOptimizedTable
SELECT
[BusinessEntityID],
CONCAT([FirstName], ' ', [MiddleName], ' ', [LastName]) AS PersonName,
GETDATE() AS DateAdded
FROM [AdventureWorks2012].[Person].[Person]
Nemogue je umetnuti zapise u Hekaton tabele na vie baza podataka. Ovim primjerom pokazali smo
nain na koji se kreira jedna Hekaton tabela te nain na koji se vri umetanje podataka u istu.[5]
4. ZAKLJUAK
Hekaton je nova baza podataka s ciljanim radnim optereenjem OLTP-a razvijena od strane Microsofta. Optimizirana je za velike koliine memorije i veliki broj procesora. U potpunosti je integrisana u
SQL Server koji omoguava korisnicima da iskoriste znaajna poboljanja performansi koja se postiu
upotrebom Hekatona. Hekaton postie visoke performanse i skalabilnost pomou vrlo uinkovite
latch-free strukture podataka.
AlwaysOn opcija koja dolazi sa SQL Serverom osigurava visoku dostupnost i transparentnost.
Hekaton engine isporuuje vie od jednog reda veliine poboljanje uinkovitosti i skalabilnosti uz
minimalne promjene korisnikih aplikacija ili alata.
LITERATURA
[1.] Florian Funke, Alfons Kemper, Thomas Neumann, HyPersonic Combined Transaction AND
Query Processing, PVLDB 4(12): 1367-1370
[2.] Cristian Diaconu, Craig Freedman, Erik Ismert, Per-ke Larson, Pravin Mittal, Ryan
Stonecipher, Nitin Verma, Mike Zwilling, Hekaton: SQL Servers Memory-Optimized OLTP Engine,
Microsoft
[3.] Martin Grund, Jens Krger, Hasso Plattner, Alexander Zeier, Philippe Cudr-Mauroux, Samuel
Madden, HYRISE - A Main Memory Hybrid Storage Engine, PVLDB 4(2): 105-116
[4.] http://sqlwithmanoj.wordpress.com/tag/hekaton/
[5.] http://thomaslarock.com/2013/08/sql-server-2014-in-memory-oltp-hekaton-useful-links/
240

Sekcija 3 - Informatika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sekcija 3 - Informatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VNauniskupUSPON2013.

Koncept sistema u inenjerstvu

Apstrakt - U radu se prikazuje koncept sistema koji se koristi u inenjerstvu za razvoj i

Slika 1: Kljuni faktori odrivog biznisa

Slika 2: Koncept sistema u inenjerstvu

Da bi se uspeno realizovali sloeni proizvodi, moraju biti razvijene i primenjene jo sloenije

Potreba koju treba

Brzi prevoz na vee

Snimanje fotografija koje

Slika 3: Nivoi funkcija u sistemu [4]

mogunost da se projektovanje, ukljuivo i izmene, odvija na logian i efikasan nain,

redosled i odnosi izmeu razliitih projektnih grupa u projektovanju su uspostavljeni,

hijerarhijsko pridruivanje sistemskih funkcija podelementima sistema.

razvoj pojedinanih inenjerskih disciplina sa teitem na produbljivanje specijalistikih

Sistemski inenjering je koncipiran da bude interdisciplinaran samo u metodolokom, a ne i

transformacije potreba i zahteva korisnika u komplet sistemskih specifikacija organizacije po

generisanje informacija za donoenje odluka i

obezbeenje ulaza za sledei nivo razvoja.

Kao to je prikazano na slici 4 fundamentalne aktivnosti sistemskog inenjeringa su :

raslanjivanje funkcionalnih zahteva na nie funkcionalne nivoe,

rasporeivanje performansi i drugih graninih zahteva na sve funkcionalne nivoe,

definisanje i redefinisanje funkcionalnih meuveza (internih i eksternih),

definisanje, redefinisanje i integrisanje arhitekture podsistema odnosno komponenti.

Slika 4: Proces sistemskog inenjeringa [5]

Projektantske sisteze obuhvataju:

transformaciju arhitekture podsistema (funkcionalne u fiziku),

definisanje alternativa koncepta sistema, konfiguracije performansi i dokumenata podsistema,

izbor preporuenih reenja za sistem i proces u kome e se realizovati,

definisanje, redefinisanje i integracija fizikih meuveza (internih i eksternih).

Slika 5: Evolucija organizacije [6, modifikovano]

Standardi za menadment sisteme koji se sertifikuju

Menadment sistem kvaliteta

Menadment sistem ivotne sredine

Menadment sistem zdravlja i bezbednosti

Menadment sistem bezbednosti hrane

Finansijski menadment sistem

Menadment sistem bezbednosti

Menadment sistem bezbednosti

Opti zahtevi za kompetentnost ispitinih i

Energetski menadment sistem

Menadment sistem bezbednosti

Standardi za podrku zajednikoj efektivnosti integrisanih menadment sistema

ISO 26000: 2010

Menadment za odrivu uspenost

Vodi za drutvenu odgovornost

Kontrola i nadzor inteligentne kue sa

Slika 1. Ulazni interfejs klasini stil

Proirena funkcionalnost dobija se 3D modelom dinamikog ulaznog interfejsa, sl. 2. Definisanjem

Slika 3. Primer gate open

Slika 4. Radni 3D model uraen od providnih plastinih panela

Slika 5. Radni 3D model uraen od providnih plastinih panela

3D moddel kue poddeljen je po spratovima.

dostuppni platformuu za prenos podataka

Slikaa 8. TCP/IP mrea

Arduino hardverska komponentaa povezuje see na Wi-Fi mreu,

Aplikaciiona kompoonenta koriisti Microsooft.Net Framework TC

Ispod je primer metooda i klasa naaih aplikacijja koje se ko

TcpClient client = new TcpClient(server, port); // Make a new client

Menadment znanjem i informacione

Apstrakt - Upravljanje znanjem pomou primene savremenih koncepata informacionih

Slika 1. Klasifikacija znanja prema supstanci

3. PROCES UPRAVLJANJA ZNANJEM

Slika 2. Kljune faze procesa upravljanja znanjem

4. ZNAAJ UPRAVLJANJA ZNANJEM