OTKRIE AKADEMIKA DRAGOLJUBA IVOJINOVIA: DUGA

ISTORIJA ANGLO-SAKSONSKOG RAZBIJANJA SRBIJE I

RUSIJE

Iz dokumenata do kojih je doao poznati

istoriar jasno se vidi da je ak i u Prvom svetskom ratu Engleska sve inila da Srbija nestane

ek objavljeno kapitalno delo akademika dr Dragoljuba ivojinovia Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front

ozbiljno je uzdrmala itavu i ne samo nau savremenu istoriografiju. Dokumentacijom okantne sadrine ova knjiga
neprocenjive vrednosti u paramparad raznela je dosadanje teze o naim saveznicima i prijateljima. Otkrila srpske
iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemlju koja je od samog napada Austrougraske 1914. godine, u Prvom
svetskom ratu, svesrdno radila na unitenju Srba i srpske drave.
Zanimljivo je da je ovakvu arhivsku grau akademik ivojinovi poeo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre
trideset tri godine, i to sasvim sluajno, bavei se Vatikanom i Srbima. Takoe, treba istai i injenicu, akademik
ivojinovi je prvi otkrio u Londonu tu grau i prvi je saoptio svetu.
Od zavretka Prvog svetskog rata, pa sve do pojave ove knjige, srpski narod iveo je u zabludi nazivajui i Engleze
svojim saveznicima i ak prijateljima.
- Nema dileme, Srbi su tvorci svih tih zabluda vezanih za saveznitva i prijateljstva. Srbi su tvorci i drugih zabluda sa
kojima e se tek sresti. A ove iluzije, koje su pothranjivane gotovo jedan vek, bile su u slubi ouvanja prijateljstva sa
Francuzima kao jedinim prijateljima u Prvom svetskom ratu. A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila
jedini prijatelj sve do njenog sloma.
Prvi ste otkrili tu grau, prvi je saoptili svetu, kako to objanjavate?
- Pretpostavljam, tu netaknutu, nefriziranu, neienu grau, koju do mene niko nije koristio, izbegavali su istoriari ili
zbog toga to je nepovoljno govorila o onima koji su je ostavili ili to je veoma runo prikazivala loe odnose meu
saveznicima tokom Prvog svetskog rata. Drugo, ta nedirnuta graa, nedvosmisleno je razbila nae iluzije o
saveznicima i iskrenim prijateljima. Do sada nismo znali pravu istinu da nismo imali pravih prijatelja do jedne sile
tokom itave te tragedije. Ti dokumenti otkrili su surovu istinu da ak i naa istoriografija nije znala ta se sve radilo
iza naih lea. Na kraju otkrila je da su Srbi izneli glavni teret Prvog svetskog rata.

Rekli ste, imali smo samo jednog prijatelja, o kojoj zemlji je re?
- Govorim o Rusiji, zemlji na koju se nismo oslanjali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv irenja njenog uticaja
na Balkanu. A ve od julske krize 1914. moglo se videti ko nam je pravi prijatelj ili saveznik. Rusija je tih dana odmah
zauzela jasan stav. Decidno je rekla i saveznicima i naim neprijateljima da nee dozvoliti da Srbija bude poraena i
pokorena i da e Srbiji pruiti svaku vrstu pomoi.
Kako se Francuska drala?
- Francuska je imala neto drugaiji stav. Nala se na udaru Nemaca i zbog toga bila je vezana za Rusiju, ali imala je
i svojih interesa na Balkanu, a na Bliskom istoku imala veliki uloeni kapital. No, najvie zbog Rusije, Francuzi su
Srbiji pruili savezniku ruku.
Jednog trenutka engleske podmetaine, razbijake namere i rabote dozlogrdile su i francuskim generalima
koji su poeli otvoreno da protestuju.
- Nakon otvorene engleske opstrukcije na Solunskom frontu i poslednje engleske pretnje da e povui svoje trupe
reagovala je i vlada Francuske. Uputila je Engleskoj ultimatum da, ukoliko i dalje njene trupe budu minirale
pokretanje ofanzive, Francuska e se povui iz rata. Englezi su se tada zaista uplaili, popustili su, ali su i dalje iza
lea radili protiv tog fronta. Posle toga, svoje elitne jedinice povukli su iz Grke, a uveli ealone dovuene iz Indije,
potpuno nesposobne za ratovanje na Balkanu.
Do dananjih dana u naoj istorografiji do kraja nije objanjeno dranje Engleske?
- Englezi su sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Dakle, nikada prijatelji. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni njihovo
javno mnjenje ni njihov establiment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najrunije. Nije bilo ni dnevnog lista,
gotovo ni politiara ni generala iole naklonjenog Srbima. Tako su pisali i prema nama se odnosili jo od 1903. godine.
U naoj najtraginijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtraginijim trenucima ucenjivali i
optuivali za poetak Prvog svetskog rata. Da je svetska klanica upravo nastala zbog nas.
Kako su onda Englezi postali i nai saveznici?
- Iz interesa. Prvo zbog Francuske i Belgije, prema kojoj su imali ugovornu obavezu jo iz 1830. godine. Drugo,
briljantnim pobedama srpske vojske na Ceru i Kolubari Srbija nije pokorena, a vojniki je opstala. Znai, postali smo
faktor potreban saveznicima.
ta su Englezi sve inili da potkopaju i oslabe Srbiju?
- Na Solunskom frontu nalazila se i jedna ruska brigada koju je car Nikolaj poslao u pomo srpskoj vojsci. Englezima
je ta brigada strano smetala, neprijateljski se prema njoj odnosila. Njeni generali smatrali su je pretnjom njihovim
interesima. Nisu se smirili sve dok nisu izdejstvovali njeno uklanjanje sa Solunskog fronta. Tu rusku brigadu poslali su
ak na istok Grke kako ne bi imala bilo kakav kontakt sa srpskom vojskom.
Da li se posle tih bitaka engleski stav prema Srbiji promenio?
- Upravo tada englesko neprijateljstvo prema Srbima stupilo je na scenu u najokrutnijem obliku. Britanci su krenuli sa
najpodlijim ucenama. U najteem trenutku traili smo od njih finansijsku pomo od 800 hiljada funti u vidu kredita za
obnovu naoruanja, lekova i sanitetskog materijala. Odgovorili su ucenom - dobiete zajam pod uslovom da se
odreknete svoje teritorije u istonoj Makedoniji u korist Bugara. Taj dokument prvi sam otkrio u svetu.
Kako je Vlada Srbije reagovala na tu bolnu ucenu?
- Decidno je odbijen taj ultimatum. Englezi su hladno odgovorili - onda vam ne damo kredit. I nisu dali. to je
najgore, Englezi se nisu zaustavili na toj uceni. Tokom itave mune 1915. godine pojaavali su pritisak na Srbiju.
Svoje ultimatume zasnivali su na naoj nemoi i beskrupulozno koristili srpsku zavisnost od saveznika. Svakakvih
pritisaka je bilo.

Da su Srbi bili rtve i sopstvenih zabluda primera je bezbroj. No protiv tih iluzija najvie su se borili
vojskovoe poput vojvode ivojina Miia.
- Nikola Pai i regent Aleksandar Karaorevi bili su zagovornici ujedinjenja junih Slovena. Tome se otvoreno
suprotstavljao vojvoda ivojin Mii. Govorio je da niko ne moe da tera srpske vojnike da ginu za osloboenje
Hrvata i Slovenaca, ve da do slobode oni moraju doi sami. Mii je ubrzo oteran u penziju.
Znai i takvu Srbiju krvljem zalivenu su kanjavali?
- Ne samo da su hladno odbacivali sve nae molbe za vojnom pomoi, ve su iza lea radili na slabljenju naih
poloaja. Odustali su od solunskog iskrcavanja. Odustali su od obezbeenja koridora Ni-Solun, a potom dozvolili
Bugarima da prekinu taj koridor, sruivi tako i poslednju nadu spasa za srpsku vojsku i srpski narod. Kaznili su tako
podmuklo Srbiju na najsuroviji nain onemoguivi joj ak priliv lekova i hrane. A kada im je Nikola Pai u oaju
odgovorio da e srpska vojska poloiti oruje i kapitulirati, u Engleskoj je krenula nova lavina uvreda na raun Srba.
Posle toga Pai je konano shvatio da je Srbija ostala sama.
Otkrili ste jo jedan detalj dugo skrivan od srpske javnosti?
- Po dolasku srpske vojske i izbeglica na albansko more, tek je krenulo kanjavanje. Grki kralj Konstantin bio je
antisrbin koga su do poslednjeg trenutka podravali Englezi. I, taman kada su Francuzi posle mnogo igrarija pristali
na prebacivanje Srba na Krf, stiglo je najokantnije iznenaenje. Grka vlada zabranila je ulazak srpske vojske na
njenu teritoriju a samim tim i prebacivanje naeg naroda na Krf. Tek kada je ruski car Nikolaj otro pripretio da e
sklopiti separatni mir sa Nemcima, slomljen je engleski otpor, a Francuzi nisu vie Grke ni pitali. No, ni tada Englezi
nisu poslali svoje brodove. I to je bila jedna od njihovih ucena. Prvi sam i tu istinu obelodanio.
I na Krfu je bilo podvaljivakih inicijativa?
- Krenulo se sa jo jednom podvalom. Pod platom reorganizacije, traeno je od nae komande da se srpska vojska
rasporedi u est divizija i da se one poalju ne na Solunski, ve na zapadni front svaka za sebe. Naravno, i ta
podvala i taj pakleni plan je odbaen, a Englezi su bukvalno pobesneli. Njeni generali tokom itave 1916. godine slali
su u London najrunije izvetaje o srpskoj vojsci, nazivali je najpogrdnijim imenima. Engleski generali neprestano su
radili protiv Srbije i na Solunskom frontu. Minirali su svako kretanje u ofanzivu, svaki pokuaj napada na neprijatelja.
Stalno su ucenjivali i pretili da e povui svoje trupe. Tokom itave 1917. godine neprestano su radili iza lea Srbiji.
Radili na ouvanju Austrijske monarhije, podravali Italijane oko Dalmacije i Istre, podstrekavali Rumune da uzmu
Banat, Bugare da uzmu srpske teritorije severno od Makedonije. A kada je Rusija izala iz rata, izgledalo je da Srbiji
nema spasa. No, tada je dolo do francuskog zaokreta. Na elu njene vojske dolaze odlini poznavaoci balkanskih
prilika Klemanso, Giom i Depere i ishod je bio poznat.

***
UOI RUSKE REVOLUCIJE U studiji napisanoj 1913. godine direktor lista Evropski ekonomista Edmon Teri
(Edmond Thry) nagovetavao je Rusiji sjajnu budunost obrazlaui da, ako stvari nastave ii tokom kojim su ile
od 1900. do 1912. godine, sredinom veka Rusija e dominirati u Evropi, kako na politikom, tako i na finansijskom i
ekonomskom planu. Radovi istoriara Entoni Setona (Anthony Sutton) su utvrdili da je, suprotno svim neosnovanim
tvrdnjama o ruskoj industrijskoj nazadnosti, carska Rusija bila na putu brzog privrednog i tehnolokog napretka.
Engleski geograf Don Helford Makinder doao je do istih zakljuaka o ruskom neodoljivom usponu ka svetskoj
supremaciji. U znamenitom predavanju, odranom 1904 godine, pod naslovom Geografska osovina istorije
nasluuje da e drava koja okupira prostorno jezgro evro-azijskog kontinenta, dakle Rusija, kada bude u prilici da
razvije svoju privredu i mreu transkontinentalne eleznice koja spaja Evropu i Aziju, potisnuti pomorske sile na
marginu svetske trgovine, to predstavlja smrtnu pretnju po zapadnu civilizaciju. Preraspodela svetske moi bila je
zaet proces u tom asu s obzirom da je transkontinentalna eleznica poela da remeti odnos snaga u korist
kontinentalne sile.
Ruska revolucija, finansirana od strane anglosaksonske plutokratije i nemake vojske, voljom provienja je
zaustavila Rusiju u punom usponu ka statusu svetske ekonomske i vojne velesile. Iskoriavajui podesne uslove
krajne pometnje, prouzrokovane boljevikim prevratom, zapadne sile su preduzele teritorijalnu razgradnju Rusije.

Pohlepa za ruskim prirodnim bogatstvima i uklanjanje ruskog rivala iz trke za svetsku prevlast su predstavljali bitne
uzroke celog poduhvata.
Engleska vojna misija generala Tomsona je poslata u Transkavkaziju sa zadatkom da osnuje protektorate nezavisne
od Moskve, to bi omoguilo Britanskoj imperiji nesmetani i neogranieni pristup kaspijskim izvorima nafte. Nemaka
je, posle potpisa Brest-Litovskog ugovora sa uzurpatorskom komunistikom vladom, okupirala Ukrajinu i pribaltike
zemlje. Francuskoj je trebao da pripadne Krim sa Odesom. Finansijska i vojna pomo saveznika belima je bila
ogranienog karaktera, kako bi se postigla ravnotea snaga i zapreio boljevicima prodor ka Transkavkaziji i Sibiru.
Na diplomatskom polju vodile su se zakulisne igre za priznanje nezavisnosti novoosnovanih pseudodravica na tlu
Rusije. Vilsonov neobelodanjeni program otkriven u privatnoj arhivi pukovnika Hauza (House), sive eminencije
amerikog predsednika i opunomoenog predstavnika Njujorkih bankarskih kua glasio je pod takom 5. da je
Rusija velika i jednorodna: nju treba svesti na srednjorusku visoravan (...) pred nama e biti isti list hartije, na kojem
emo skicirati sudbinu ruskih naroda. Aluzija na isti list hartije mogla bi se odnositi na Englesku kartu objavljenu
1888 godine, na kojoj je prostor ruske imperije obeleen natpisom ruska pustinja. Dalje se predlae priznanje de
facto postojeih vlada i ukazivanje pomoi njima i kroz njih kao i zahtev za povlaenje sa samoproglaenih teritorija
svih stranih vojski.
SKUP POTLAENIH NACIJA Novoustanovljeno naelo prava na samoopredeljenje potlaenih naroda je
obrazovano u stratekim laboratorijama anglosaksonskog imperijalizma sa nepritajenom namerom da se koristi kao
orue za razgradnju svetskih takmaca i njihovih regionalnih mostobrana. Na Versajskoj mirovnoj konferenciji
pukovnik Hauz i Lojd Dord (Loyd George) su u ime svojih vlada probali da nagovore ostale uesnike da se pozovu
na de facto stvorene vlade na tlu caristike Rusije, emu se suprotstavila Francuska u ime svojih linih interesa. Te
nesporazume su premostili ministri vanjskih poslova sila Antante, takozvanih saveznica Rusije, saglasivi se 10.
januara 1920. da priznaju de facto Gruziju i Azerbejdan.
Tih godina je uvedena u arsenal amerike spoljnje politike strategija ostvarivanja dravnih interesa posredstvom
nevladinih organizacija. Primjerice, fondacija Karnegi za meunarodni mir, koju je osnovao 1910. magnat Andru
Karnegi, organizovala je 15. septembra 1918. u Njujorku veliki skup potlaenih nacija na kom su uestvovali
poslanici manjinskih naroda sa prostora ruske drave i Austro-Ugarske. Dotine je predstavljao Hrvat Hinko
Hinkovi u ime Jugoslovenskog odbora.
Sve podmukle operacije sa krajnjom namerom da se obrazuje ruska pustinja nisu urodile plodom, poto su
komunistike voe, silom prilika, napustile svoja nihilistika naela i usvojile dravotvorni koncept integracije ruskih
zemalja. Ne pomirivi se sa inom sakupljanja rasturenih delova ruske imperije pod komunistikim okriljem,
britanska politika je nastojala da federalie i da stavi pod svoju upravu sve separatistike pokrete nikle na prostorima
Sovjetskog saveza. Usko je saraivala na tom polju sa Abverom (obavetajnom slubom nemake vojske) kao i sa
francuskim i poljskim kolegama.
IZMEU DVA RATA U meuratnom periodu britanska obavetajna sluba je uspostavila operativnu kontrolu nad
Prometejskom ligom, organizacijom osnovanom 1923. pod impulsom ukrajinskih nacionalista uz podrku poljske
vlade. Prometejska liga je sluila kao krovna struktura plejadi separatistikih pokreta sa podruja Sovjetskog Saveza.
U njenom okviru su saraivali beloruski i ukrajinski unijati, Tatari, eeni itd. Uzgredno vredi pomenuti prisustvo u
njenim redovima Said Beka, praunuka imama amila, slavnog voe eenskog ustanka protiv Rusa u 19. veku.
Progam Lige je postavljao svojim lanicama za zadatak oslobaanje svih neruskih potlaenih naroda bive
imperije. Za dalji tok naeg izlaganja, potrebno je naglasiti da je voa Panevropskog pokreta, grof Kudenhov-Kalergi,
uspostavio bliske kontakte sa prometejcima.
Prometejska liga je delila srodne geopolitike ciljeve sa organizacijom zvanom Intermarium, koja je teila da osnuje
federaciju srednjeevropskih drava na celom prostoru izmeu Baltikog, Jadranskog i Crnog mora i prieljkivala
raspad Rusije na bezoblinu prainu slobodnih drava u svojim etnikim granicama. Taj ambiciozni program joj je
garantovao potporu istih onih sponzora koji su drali na svom platnom spisku Prometejsku ligu. Antikomunistika
fasada aktivnosti tih dveju organizacija sluila je da prikrije dublje rusofobske pobude. Svoj rad su obavljale u stalnom
dosluhu sa Vatikanom, posredstvom efa Abvera admirala Vilhelma Kanarisa i britanskih veza pri Svetoj Stolici.
U tim godinama su Britanci razradili strategiju manipulacije islamskog inioca protiv Rusije. Novinar Entoni Bevins
(Anthony Bevins) je obelodanio u listu Indipendent (The Independent) 26. februara 1990. sadraj deklasifikovanog
diplomatskog dokumenta iz 1939 godine u kom se sugerie korienje manjinske poluge, posebno islamskog

faktora, radi destabilizacije Transkavkazije i Centralne Azije. Sluajem okolnosti instrumentalizacija islamskog
trojanskog konja je ula u praksu nacistike a kasnije i amerike strategije rastrojstva istone i jugoistone Evrope.
Zapadni saveznici su samo mesec i po dana posle Nemake agresije na SSSR predali javnosti formulaciju optih
ciljeva anglo-amerike koalicije poznatu pod imenom Atlantska povelja, u kojoj izraavaju reenost da doprinesu
vaspostavljanju suverenih prava i samouprave onih naroda koji su bili lieni toga skrivenim putem. Izabrani renik je
dovoljno bio neodreen kako bi se mogao odnositi na Rusiju koliko i na Nemaku, a poto je hrvatsko-komunistika
propaganda irila meu saveznicima propagandne floskule o veliko-srpskoj hegemoniji, Jugoslavija je takoe mogla
postati predmet gore navedenih ratnih ciljeva.
SRPSKA HEGEMIONIJA Srpski uspesi u izgradnji moderne, napredne i suverene drave, tumaeni kao predznaci
budue hegemonije srpskog inioca na Balkanu, izazivali su bojazan britanske zvanine politike, koja je gledala na
Srbiju kao na mostobran Rusije u tom regionu i pretnju engleskim interesima u Sredozemnom regionu. Optereena
fobinim stereotipima o prodoru panslavizma, Engleska diplomatija je sprovodila politiku obuzdavanja srpske
prirodne geopolitike ekspanzije na Balkanu. Britanska diplomatija, nesklona da prizna ma kakvu legitimnost srpskim
oslobodilakim tenjama, sklopila je u 19. veku nezvanino saveznitvo sa Turskom i Austrijom. U dotinom
raspoloenju prema srpskom pitanju je nastupila na Berlinskom Kongresu 1878 godine. Engleski poslanik Markiz
Solzberi (Salisbury) opravdao je englesku podrku Austro-Ugarskim pretenzijama na Bosnu i Hercegovinu pod
izgovorom da bi se u suprotnom stvorila velika slovenska drava koja bi se pruila preko balkanskog poluostrva i ija
bi vojna snaga pretila narodima drugih plemena.... Iz istih pobuda je podrala program Prizrenske lige, videi u
panalbanskom nacionalizmu bedem protiv slovenstva i srpskog jadranskog tropizma.
Druga antisrpska varijanta kojom su raspolagali Britanci je bio Austro-slavizam, za koji su se zalagali otac engleske
balkanistike R. Siton-Vatson (Robert William Seton-Watson) i publicista Vikam Stid (Henry Wickham Steed). Ta dva
eksperta su predlagala uoi Prvog svetskog rata unutranju reformu Austro-Ugarske imperije kojom bi se omoguilo
obrazovanje federalne junoslovenske jedinice pod hegemonijom Zagreba sa ulogom antiruske katolike tvrave i
karike novog engleskog poretka na Balkanu. Sa elnih poloaja u Odeljenju za neprijateljsku propagandu, osnovanog
na inicijativi lorda Norfklifa (Northcliffe) 1917, Siton-Vatson i Stid su kritikovali krfske obrise budue Jugoslavije,
nazirui u njima zamenu za veliku Srbiju ili srpsku imperiju. Za ta dva strasna pobornika jugoslovenske ideje
srpska alternativa modelu hrvatske Jugoslavjije do Drine je znaila trijumf orijentalne ideje nad zapadnom.
Englezi su pristupili mirovnoj konferenciji sa skrivenim antisrpkim predrasudama i namerom da poprave situaciju u
svoju korist kroz pregovore. Zauzimali su stav da Jugoslavija mora biti decentralizovana i federalna i upozoravali su
da e federacija sastavljena od samih Srba, Hrvata i Slovenaca ii na ruku srpskoj hegemoniji. Pri emu su hteli
podeliti srpski etniki prostor na autonomnu Makedoniju i Crnu Goru.
Line veze izmeu Stida, Siton-Vatsona, engleskih i amerikih delegata su bile od krupnog znaaja za dalji tok anglosaksonske politike naspram Srbije s obzirom da su svi pripadali Grupama okruglog stola. Na ovom mestu naeg
izlaganja potrebno je otvoriti parantezu. Idejni tvorac i osniva Grupe Okruglog stola (Round table) bio je engleski
milioner Sesil Rods (Cecil Rhodes), iji se ivotni ideal sastojao u unapreenju britanske imperije i postavljanju celog
necivilizovanog sveta pod njenu upravu, ujedinjenje anglo-saksonske rase u jednu imperiju. Grupe okruglog stola su
okupljale imperijalne elite odane toj ideji. Ameriki ogranak su osnovale velike prekookeanske dinastije, vezane
porodinim ili poslovnim vezama za britansku oligarhiju, meu kojima su se isticale porodice Morgan, Rokfeler ili
Karnegi. Kako bi orijentisali tok svetske politike u skladu sa svojim idealom, zamislili su da osnuju paradravne
organizacije za dugorono planiranje spoljne politike. Engleski i ameriki delegati na Versajskoj konferenciji za mir,
koji su veinom pripadali Okruglom stolu, su se dogovorili da osnuju Kraljevski institut za meunarodne poslove
(RIIA) u Engleskoj i Savet za spoljne odnose (CFR) u Sjedinjenim Dravama. Monopolom nad spoljnom politikom
svojih drava ta drutva bi postepeno stvorila uslove za anglo-ameriko sadejstvo u meunarodnoj politici.
JADRAN I DUNAV DATI KATOLICIMA Radilo se u stvari o jedinstvenoj anglo-amerikoj organizaciji za prouavanje
i dugorono planiranje spoljne politike. Anglo-saksonska mesijanska ideja, sadrana u ideologiji te vladajue
metastrukture Zapada, utemeljena na veri u superiornost anglo-saksonske rase i na socijal-darvinistikom
svetonazoru, osporavala je slovenskim narodima subjektivnu ulogu u svetskoj politici i nipodatavala je njihova
civilizacijska dostignua.
U meuratnom periodu uticajne linosti, pripadajui drutvu Okruglog Stola i Kraljevskom institutu za meunarodne
poslove vodile su neprekidnu kampanju razobliavanja velikosrpske hegemonije i traile teritorijalno i
konstitucionalno preustrojstvo Jugoslavije. Primerice, novinski magnat Lord Rotermer (Rothermere), brat lorda
Norfklifa, uven po svojim simpatijama prema faistikim reimima, zahtevao je preko svojih glasila proirenje

Maarske dravne teritorije na raun Srbije i osnivanje autonomne Hrvatske uveane za celu Dalmaciju sa Bokom
kotorskom. Dublje namere ovih zahteva nije teko prozreti: trailo se od Srba ni manje ni vie nego da predaju
jadransku obalu i Dunav katolikim iniocima kako bi se stvorio antiruski morski mostobran i zapreio put izlaska na
more pravoslavnoj regionalnoj sili.
Raunajui na podrku engleskih prijatelja Hrvatske, voa Seljake stranke Vladko Maek predloio je 1932 godine
da Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija i BiH potpiu federalni ugovor. Oito je da se radilo o probnom balonu sa
namerom da se napipa puls srpske politike i proveri njen stepen popustljivosti po teritorijalnom i nacionalnom pitanju.
Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju i naglog zaokreta u francuskoj stranoj politici, Velika Britanija je poela da
se zvanino opredeljuje u korist federalnog prekomponovanja Jugoslavije i osnivanja federalnih jedinica Bosne i
Hercegovine, Vojvodine. Tajnim kanalima je podravala hrvatski secesionizam. Radovi Marka Aronsa i Dona Loftusa
su utvrdili da je njena obavetajna sluba drala na platnom spisku vie elnih ljudi ustakog pokreta. Na Crnu Goru i
Makedoniju britanska politika je gledala kao na posebne zemlje, van okvira Srbije.
Ti predratni stavovi su nesumnjivo uticali na britansku politiku prema Jugoslovenskoj vladi u izbeglitvu i etnikom
pokretu. Moe se zamisliti kakav je utisak ostavio na elnike Forin ofisa, u veini sluajeva katolike sa prohrvatskim
simpatijama (prema Mek Linu), pansrpski Ravnogorski nacionalni program ili Moljeviev projekat Homogene
Srbije, sastavljen u junu mesecu 1941. godine, gde se jasno nagovetava da Srbi moraju imati hegemoniju na
Balkanu a, da imaju hegemoniju na Balkanu, moraju prethodno imati hegemoniju u Jugoslaviji.
BRITANSKI BROZ Kontramere su munjevito preduzete kako bi se onemoguilo osnivanje takve pravoslavne tvrave
na Balkanu. Ve u leto 1941. eril je pozvao predsednika Ruzvelta da usvoji zajedniku anglo-ameriku izjavu o
obnavljanju Jugoslavije na principima autonomije i jedinstva jugoslovenskih naroda. Dakle, samo mesec dana nakon
pojave Moljevievog plana Britanci su odredili zajedniku platformu sa Amerikom o federalizaciji Jugoslavije.
Britanci su obezbedili svom igrau Titu, vojnu i politiku legitimnost sa namerom da spree Srbe da oblikuju posleratni
poredak povoljan svojim nacionalnim interesima. Osporananje srpskog prava na samoopredeljenje je bila poenta te
strategije. Ser Evlin Vudvord (Woodward) je primetio da kada bi njegova vlada podrala Mihajlovia, usvojila bi liniju
naklonjenu pansrpskim zamislima o budunosti Jugoslavije. Pema zapaanju Natalije Naronike, bilo kakva
manifestacija srpskih ujediniteljskih nacionalnih tenji poslije 'Naertanija' Ilije Garaanina iz 1844. (...) predstavlja
strailo za zapadnu Evropu.
Nasuprot bezbroj kritika izreenih na raun velikosrpskih tenji, britanska zvanina politika nikada nije stavila
nikakav prigovor na avnojevske odluke o posleratnom teritorijalnom ustrojstvu ni na dogovor Tita i ubaia o
buduoj podeli Srbije na vie pokrajina i republika. Da li je uopte moglo biti drugaije, s obzirom da je Brozovo novo
federalno ustrojstvo potpuno odgovaralo engleskim interesima?
Prevagu su opet odneli geopolitiki kriterijumi kad je doao as da se zvanino uskrati podrka etnikom pokretu.
Brigadir Ficroj Meklin (MacLean), ef britanske Misije pri Titovom tabu, je zakljuio u memorandumu poslatom
Entoniju Idenu (Eden): to se tie generala Mihajlovia, on je velikosrbin i reakcionar. U tim uslovima Velika Britanija
nema vie interesa da podrava njegov pokret. Dravotvorni program Ravnogorskog pokreta je smetao Forin ofisu
(Foreign Office) pri planovima o osnivanju praine dravica na tlu Jugoslavije, koje bi mogle kasnije da se uklope u
ire federacije. Moe li se jo sumnjati u tvdnju velikog engleskog istoriara A. J. P. Tejlora da je izgradnja Tita bila
isto engleska avantura?
Teritorijalni podkomitet Savetodavnog odbora za posleratnu spoljnu politiku, osnovan 1942. godine na inicijativu
predsednika Ruzvelta i dravnog sekretara Kordel Hala, doneo je u oktobru 1942. predlog o stvaranju
istonoevropske federacije i podunavske federacije sa ulogom tampon zone izmeu Rusije i Nemake, pod angloamerikim okriljem. Radilo se o ad hoc strukturi, osnovanoj prema modelu projekta za studije o ratu i miru Saveta
za spoljne odnose i sastavljenoj od istih lanova.
Teritorijalni ogranak na ijem se elu nalazio geograf Izaja Bouman (Bowman) morao je raditi pod velom tajne s
obzirom da su teritorijalni problemi naroda i zemalja bili eksplozivni i bavio se izuavanjem scenarija prekrajanja
poratne Evrope, posebno njenog istonog dela i Balkana. Na otvorenim sednicama pozvani su bili da uestvuju
predstavnici vlada u egzilu sa prostora Sovjetskog saveza i Jugoslavije, kao i nadvojvoda Oto Habsburki.
Jezgro Savetodavnog odbora su inili Majron Tejlor (Myron Taylor), jedan od vrhovnih lanova Saveta i lini
predstavnik predsednika Ruzvelta pri Vatikanu, zatim Dravni sekretar Kordel Hal (Cordell Hull) i Norman Dejvis
(Davis), Ruzveltov opunomoeni ambasador i predsednik Saveta za spoljne odnose. Ruzvelt, koji je bio u stalnom

kontaktu sa Kudenhov-Kalergijem i Otom Habzburkim, je poslao 1943. godine kardinala pelmana da pregovara sa
Svetom stolicom o perspektivama organizovanja podunavske federacije, u iji bi sastav ule Slovenija i Hrvatska do
Drine. U Americi, struja na ijem se elu se nalazio Majron Tejlor branila je posleratnu opciju povratka habzburke
loze na presto obnovljene mitelevropske federacije.
EVROPSKO DO DRINE Sin Vinstona erila Randolf je uveravao svoje Hrvatske prijatelje na Topuskom kongresu
da e federalna Jugoslavija biti kratkog veka i da e se posle njenog raspada teritorije do Drine ukljuiti u podunavsku
federaciju katolikih drava naglaavajui da sve to se protee do Drine mora biti evropsko... Generalni sekretar
hrvatske Seljake stranke dr Krnjevi toliko je bio uveren u tranzitni karakter jugoslovenske federacije da je na
proslavi pedesete godinjice osnivanja stranke (1954) izneo plan o podeli zemlje na est nezavisnih drava u
granicama administrativnih republika koje bi se kasnije integrisale u podunavsku federaciju. Autor izvetaja o skupu,
ameriki obavetajac je zabeleio da, poto dr Krnjevi odrava odline odnose sa Engleskom, moe se
pretpostaviti da su britanski planovi to se tie Jugoslavije manje vie isti, ali da e to ostati pusti snovi poto se
zapadni politiari protive razgradnji Jugoslavije sve dok se odri Titov reim.
Napredak Crvene armije do srca Evrope je naterao zapadne saveznike da odloe planove o katolikom
intermarijumu za pogodnija vremena. Osnivanje 1944. u Londonu Centralnoevropskog federalnog kluba, ije su
posleratne voe bile Miha Krek i Vladko Maek, dokazuje, ako je potrebno, da se Englezi nisu pomirili sa sudbinom i
da su nastavljali da kuju planove o katolikom faistikom bloku na Istoku Evrope.
ANTIBOLJEVIKE NACIJE Engleska tajna sluba MI6, u stalnom dosluhu sa Vatikanom, je obrazovala i drala na
uzdi niz organizacija slinih Federalnom klubu, kao to su bili Blok antiboljevikih nacija, Slovenska konfederacija,
koja je teila spajanju Ukrajinu i Bjelorusiju sa Poljskom, Seljaka internacionala, u kojoj opet nailazimo na Mihu
Kreka i Maeka, Internacionala Slobode, Prometejska Liga, Frakcija Abramik. U njihove redove su masovno stupali
voe faistikih i separatistikih istonoevropskih pokreta prebeglih na Zapad zahvaljujui pacovskim kanalima
Vatikana, Velike Britanije i Amerike. Te organizacije su funkcionisale po sistemu komunikacionih sudova. Razlike u
stratekim ciljevima su bile neznatne a lanstvo im je esto bilo zajedniko.
Uzgred reeno, za amerike i engleske tajne slube od posebnog interesa je bilo regrutovanje voa secesionistikih
manjina sa prostora Sovjetskog Saveza i strunjaka za etnika pitanja, poput istraivaa Vanze (Wansee) Instituta,
zaduenih od SD (tajna sluba SS) za studije prostornog rasporeda i brojanog stanja etnikih grupa na podruju
Iistone Evrope i Sovjetskog Saveza. Posleratni Evro-Azijski institut i Institut za studije Sovjetskog Saveza sa
seditem u Minhenu takoe su se bavili pitanjem manjina u Rusiji, za ta su koristili iskustva bivih nacista. Izvetaje
su dostavljali svom nalogodavcu i dobrotvoru CIA.
Krajem 40-ih godina sve gore navedene organizacije su se stopile u radikalni Blok antiboljevikih nacija (BAN) i
prele pod nadlenost amerikih obavetajnih struktura, to je bilo u skladu sa vodeom ulogom SAD u hladnom ratu
protiv Rusije. Od organizacije namenjene federisanju svih neruskih manjina koje su se stavile u slubu treeg rajha
BAN se pretvorila posle rata u krovnu organizaciju svih istonoevropskih faistikih pokreta, poput Hlinkine garde,
ustaa, galicijskih nacista itd. Hrvate su predstavljali u BAN Stjepan Hefer, Anton Bonifaci, Dinko aki i Ivan Jeli.
Za operativnu kontrolu BAN i ostalih oslobodilakih grupa bio je zaduen Biro politike koordinacije, tajno odeljenje
ministarstva Spoljnih poslova, odgovornog za organizaciju specijalnih operacija i za planifikaciju dugorone
Amerike politike u svetu. Direktor Biroa za politiku koordinaciju poslovni advokat Frenk Vizner (Wisner) je dobio od
amerike vlade zeleno svetlo za regrutovanje istonoevropskih izbeglica sa antikomunistikim pedigreom i za njihovu
politiku obuku i organizaciju na tlu SAD. Na tom poslu je radio sa svojim prijateljem Alenom Delsom (Dulles), koji e
1952. primiti funkciju direktora CIA. Kao advokati velikih bankarskih kua, bili su usko povezani sa poslovnim
krugovima Vol Strita i sa Savetom za spoljne odnose.
PLAN PROTIV RUSIJE Amerika vlada je usvojila na predlog Biroa politike koordinacije akcioni plan protiv Rusije i
njenih satelita kroz niz direktiva Saveta nacionalne bezbednosti (NSC). Direktiva NSC 10/2 1948. godine je davala
iroka ovlaenja tajnim slubama za preduzimanje subverzivnih akcija na tlu Rusije posredstvom oslobodilakih
grupa. Te iste godine, Savet za nacionalnu bezbednost je usvojio program finansijske i druge pomoi
oslobodilakim pokretima poreklom iz Istone Evrope.
Kljunu smernicu Amerike strane politike spram Rusije predstavljala je direktiva NSC 20/1 od avgusta 1948, koja
izriito glasi: Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeuju da ak i nekomunistiki te nominalno
prijateljski reim:

a) ne raspolae ubudue nikakvom vojnom moi;

b) u ekonomskim odnosima da silno zavisi od spoljnog sveta;
c) da nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama;
d) da ne uspostavi nita nalik na gvozdenu zavesu.
Biro za politiku koordinaciju je ovlaen rezolucijom NSC/20 da stvara Ameriki odbor za oslobaanje naroda
Rusije, u iji sastav su uli legitimni predstavnici manjina sa podruja ruske republike. Na temeljima te rezolucije je
izniklo je niz oslobodilakih grupa, poput Krstakog pokreta za slobodu (Crusade for Liberty), iji program
preporuuje razbijanje federalnih komunistikih drava po republikim i etnikim avovima i oslobaanje malih
pokorenih nacija istone Evrope
Meu vanije pokrete te vrste spadao je Sabor porobljenih evropskih nacija. U pitanju je udruenje etnikih odbora
naroda i narodnosti poreklom iz zemalja komunistikog bloka. Amerika vlada se odnosila prema etnikim odborima
kao da se radilo o vladama u izbeglitvu, mada su se njihove voe istakli za vreme rata kao saradnici nacista.
Sabor je svake godine proslavljao Dan porobljenih nacija u prisustvu amerikog pape kardinala Frencisa Spelmana.
Na predlog Sabora, Kongres SAD je usvojio 1959. rezoluciju PL 86-90 o porobljenim nacijama, koja je se zalagala
za razgradnju Sovjetskog Saveza i Rusije i osnivanje nezavisnih drava Kazakije i Idel-Urala. Ova rezolucija je pod
Reganovom administracijom vlada u izbeglitvu i etnikih odbora dostigla mo i svoj vrhunac.
PRIPREME ZA POSLE TITA Uviajui da su Titu odbrojani dani, Zapad je 1977. postavio na dnevni red pitanje
budunosti Jugoslavije. Naziralo se da e posle Titove smrti doi do promena ustavnog poretka i uruavanja
dotadanjih nacionalnih ravnotea u korist srpskog faktora. U odeljku izvetaja Trilateralne komisije posveenom
situaciji u Jugoslaviji privuena je panja na dugorone sovjetske pritiske na Jugoslaviju i na mogunost da Rusija
sebi osigura izlazak na Jadran, pri emu se ukazuje na potencijalno iskoriavanje nacionalnih nesuglasica: Imajui
u vidu kontinuirane, ozbiljne nacionalne tenzije unutar Jugoslavije, niko ne moe biti siguran da e kriza oko
nasledstva (Titovog) biti izbegnuta, to Sovjetima moe pruiti ansu za indirektnu intervenciju...
Godinu dana kasnije u vedskom gradu Upsali glavni arhitekta i mozak Trilaterale Zbinjev Beinski odredio je
akcioni plan kojim bi se, posle Titove smrti, osujetilo mogue zbliavanje srpske Jugoslavije sa Rusijom. Istakao je
potrebu da se prui zapadna pomo opozicionarima i disidentima ukoliko oni imaju antikomunistiku orijentaciju i da
se pomogne nacional-separatistikim snagama. Zatim su relej preduzele organizacije za odbranu ljudskih prava,
koje predstavljaju znaajne karike zapadnih obavetajnih slubi u izvoenju skrivenih operacija (covert actions).
Amnesty International je krenuo u odbranu jugoslovensih disidenata Izetbegovia, Tumana, Dobroslava Parage i
Vojislava eelja. Fridom hauz, jedna od glavnih poluga CIA, osnovala je 1987. Odbor za pomo demokratskim
disidentima Jugoslavije. Odbor je sastavio Apel Predsednitvu SFRJ i stranim vladama, na kome se nalazio
Tumanov potpis.
Na zadatku razbijanja jugoslovenske federacije su se takoe nale nezaobilazna Panevropska unija i njen predsednik
nadvojvoda Oto fon Habzburg. Ovaj uticajni lan konzervativnog bloka u Evropskom parlamentu i nemake Socijalhrianske unije (CSU) koji raspolae zamanom mreom relacija u zapadnim nadnacionalnim strukturama moi,
neumorno je lobirao u korist jugoslovenskih secesionista. Zna se, na primer, da je nemaki ogranak smestio u svoje
prostorije u Bonu Hrvatski informacijski ured, osnovan 1985. od imigrantske krovne organizacije Hrvatsko
narodno vijee sa svrhom da vodi propagandu akciju unutar evropskih institucija u korist nezavisne Hrvatske.
ULOGA EU 1991. Francuski analitiar erar Bodson je optuio Evropsku uniju da je sebi odredila ulogu izvrioca
podele nasledstva titovog antisrpskog teritorijalnog ureaja. Od svih ostavtina komunizma Zapad se svim silama
zalagao za ouvanje avnojevskih granica i statusa srpskih autonomnih provincija. Podsetimo samo da su u
Deklaraciji o Jugoslaviji Evropske zajednice sve federalne jedinice pozvane da se do 23 decembra 1991. izjasne da li
ele da budu priznate kao nezavisne drave. EZ je postupila sa ciljem da dovede proces dezintegracije do krajnje
take i da onemogui opstanak ire dravne zajednice sakupljene oko Srbije. Poznato je da se mnogo obeavalo i
pretilo kolebljivim Izetbegoviu i Momiru Bulatoviu kako bi se konano odluili za secesiju njihovih republika.
O povezanosti operacija destrukcije Jugoslavije i Sovjetskog Saveza ubedljivo govori injenica da je u istom paketu
sa Deklaracijom o Jugoslaviji usvojena i Deklaracija o rukovodeim naelima u pogledu priznanja novih drava u
Istonoj Evropi i SSSR. Ofanzivu na teritorijalni integritet Sovjetskog Saveza je preduzela Amerika 6. februara 1991,

kada je guru amerike spoljne politike Zbinjev Beinski pozvao ameriku administraciju da uspostavi specijalne
odnose sa neruskim republikama Sovjetskog Saveza.
Na metaforini znaaj Srbije u vezi sa Rusijom ukazuje znamenita teza Beinskog, izloena u listu Ukrainske slovo
1993 godine, prema kojoj pojava nezavisne Ukrajine uzrokuje kraj imperijalne Rusije: Slamajui imperijalnu Rusiju,
Ukrajina je stvorila mogunost za samu Rusiju da kao drava i nacija postane konano demokratska evropska
zemlja. U istom duhu je njegov najrevnosniji ak i sledbenik Janu Bugajski, inae direktor istonoevropskog
programa u Centru za strateke i internacionalne studije u Vaingtonu, osudio sve pokuaje ouvanja Dravne
Zajednice Srbije i Crne Gore pod izgovorom da podseaju na ruske neoimperijalistike pozicije spram nezavisne
Ukrajine i da Srbija jedino moe postati normalna i demokratska ako prekine sve dravne veze sa Crnom Gorom.
Izgovor je isti: dravno jedinstvo ruskog i srpskog naroda se tumai kao oblik imperijalizma.
IZGRADNJA NOVIH NACIJA Sluei se receptima Benjamina Kalaja, upravnika austro-ugarskog okupacionog
reima u Bosni i Hercegovini s kraja 19. veka, i dograujui ih titovim ideolokim temeljima, Zapad se trudio da dovri
proces izgradnje junoslovenskih sintetinih nacija, kao to su makedonska, bonjaka, crnogorska, kosovarska,
sandaklijska. Neosporno da je jedan od glavnih povoda za uplitanje Amerike u jugoslovenske ratove bio
proizvodnja nacija sa isfabrikovanim identitetom, na ta ukazuje izjava uticajnog amerikog senatora Dozefa
Bajdena (Biden): Da li to znai da mi interveniemo na Balkanu delimino kako bi pomogli u izgradnji nacija?
Sigurno ! (Le Monde, 31. januar 2001)
Posle uspenog sabijanja Srbije u ue avnojevske granice, na red je dola druga faza razbijanja srpskog nacionalnog
prostora poto je, kako je objasnio Dord Soro u Vol Strit Durnalu, posao (je) nedovren (unfinished job).
Dezintegracija Jugoslavije nije okonan proces s obzirom da ostaju mnogi nereeni problemi kao to su status Crne
Gore, Kosova i Vojvodine, koji su, prema reima amerikog podsekretara za evropske poslove Nikolasa Bernsa
(Burns), zadnji delii balkanske slagalice.
Izvrena je 1999. agresija na SRJ sa namerom da se stvore povoljni uslovi za secesiju Kosova i Metohije i da se
podstakne crnogorski separatizam. Revolucionarni prevrat 5. oktobra 2000. je ulio zapadnim sponzorima otporaa
velike nade da e njihovi tienici izvriti federalizaciju Srbije i stvoriti od nje neki novi vid titolenda. Zapadni
prijatelji su upozoravali da e Srbija lake ui u EU kao federalna i decentralizovana drava, preporuivali su Srbiji
teritorijalnu dijetu kao lek protiv tobonje grandomanije.
Poto planovi federalizacije nisu urodili plodom EU se ponovo uhvatila tapa i pozvala Srbiju rezolucijom Evropskog
parlamenta (2005) da vrati povlastice oktroisane Vojvodini konstitucijom iz 1974. godine. Tom prilikom je izaslanik
predstavnika EU za spoljnu politiku, tefan Lene (Laisne) objasnio de je pitanje nacionalne i teritorijalne organizacije
Srbije jedno od velikih otvorenih pitanja, tako da e pitanje autonomije Vojvodine biti u sreditu interesovanja,
naroito ako doe do razlaza sa Crnom Gorom.
Od Srbije se dakle trai da potuje ustav preminule dravne tvorevine (SFRJ). Primetimo da je u rezoluciji Vojvodina
definisana kao multietnika provincija, u kojoj etniki Srbi vre nasilje nad etnikim Maarima. S obzirom da se
pojam etnija odnosi na male zajednice razbacane na dravnoj teritoriji veinske nacije, uoljiv je perfidni
instrumentalni karakter takvih odrednica, koje slue ponitavanju graanskog karaktera konstitucionalnog poretka
Srbije i podele na veinsko i manjinsko stanovnitvo.
PODSTICANJE MANJINA Za Beinskog i ostale stratege kolonizacije slovenskog istoka Jugoslavija je trebalo da
poslui kao eksperimentalno podruje i geopolitika metafora mnogo krupnijih igara sa Rusijom. Poto se na Srbiju
gledalo iz zapadne perspektive kao na Rusiju u malom, razumljivi su pokuaji primene na ruski dravni prostor
dobro uhodanih mehanizama podsticanja manjinskih, etnikih i regionalnih separatizama. Ameriki dravni sekretar
Dejms Bejker (Baker) je nedvosmisleno izloio u Lisabonu 24. maja 1992. krajnje namere njegove zemlje prema
Rusiji: Ono to elimo da dosegnemo su nezavisne drave ne samo Rusije i unutar nje, ne samo Moskve i Sankt
Petersburga nego Urala, Sibira i Dalekog Istoka
Beinski nije dakle izneo lini stav, nego zvanini kada je napisao u svom magnum opusu da je poeljna otvorenija
ruska konfederacija sastavljena od Rusije do Urala, Sibirske republike i dalekoistone Republike, ije bi
imperijalistike tenje bile manje izraene. Nadvojvoda Fon Habzburg opravdava rasparavanje Rusije po
meridijanima kako bi se presekle ruske transkontinentalne saobraajnice, od kojih je strepeo Mekinder, pod
izgovorom neizbene dekolonizacije: Moskva bi trebala da shvati da je u naim vremenima dekolonizacije
nemogue odrati situaciju izmeu Urala i Pacifika takvom kakva je u ovom asu. Neke nacije vie ne toleriu ruski
sistem i traie kad-tad svoje samoopredeljenje

Neposredna zapadna ekonomska pomo lokalnim vlastima i NVO severnoistonih oblasti i regiona Rusije, kao
posredno sredstvo za izazivanje centrifugalnih pokreta, preporuuju se u izvetaju radne grupe Saveta za spoljne
odnose, kojom je - naslovljenom kao Amerika politika prema severoistonoj Evropi - predsedavao 1999.
nezaobilazni Beinski. Prema tom dokumentu, ta vrsta strategije trebalo bi da bude primenjena na pribaltike regije
Rusije (Murmansk, Sankt Petersburg, Novgorod, Kalinjingrad). Primeuje se da, kako centralna vlast slabi, regije e
postati sve vanije. Naime, neke regije ve su poele da razvijaju linu spoljnu i ekonomsku politiku. Autori ne taje da
bi razvitak ekonomskih veza sa Zapadom i nadgranine saradnje sa zemljama pribaltikog regiona mogli da
podstaknu autonomistike i separatistike tenje, to izaziva zebnje Rusije. Savetuju se oprez i preputanje tih
poslova EU kako se Rusiji ne bi uinilo da Sjedinjene Drave trae da podstiu separatizme. Italijanski geopolitiki
asopis Limes bez okolianja je objasnio te opasne igre kao pokuaj da se najzapadnija zona Rusije 'priblii'
Evropskoj Uniji kako bi se odvojila od ostatka zemlje.
Sponzorisanje terorizma predstavlja znaajan sastojak strategije etnoinenjeringa, namenjene slamanju srpskog i
ruskog nacionalnog prostora. Praksa upotrebe terorista u tajnim akcijama datira od kraja 40-ih godina prolog veka,
kada su zapadne obavetajne slube regrutovale i obuavale diverzantske grupe kriara, albanskih i ukrajinskih
nacionalista koje su slale u unutranjost neprijateljskih zemalja. U dananje vreme osnovana su na Zapadu
bezbrojna udruenja i organizacije zaduene za pruanje podrke eenskim i iptarskim borcima za slobodu.
Jedna takva organizacija je Ameriki Odbor za mir u eeniji (American Committee for Peace in Chechnia) na elu
sa Beinskim i Aleksandrom Hejgom (Haig), ija iskustva u takvim vrstama rabota datiraju jo od vremena kada su
regrutovali i naoruavali afganistanske dihadiste za rat protiv Rusa. Odbor, koji je osnovala Fridom haus (Freedom
House), privladina propagandna radionica, izdrava fantomsku eensku Vladu u egzilu sa seditem u Londonu i
Vaingtonu. O teroristiko-separatistikoj prirodi tobonje vlade govori injenica da je njen viceministar islamistiki
voa amil Basajev, mozak teroristikog poduhvata u mestu Beslan, okonanog masakrom 186 dece.
ZAKLJUAK I OPOMENA Ovaj kratak pregled destruktivnih strategija anglo-saksonskog i zapadnoevropskog sveta
spram ruskog i srpskog nacionalno-dravnog prostora je sastavljen sa skromnom namerom da dokae postojanje
hronine sprege izmeu teroristiko-separatistikih i centrifugalnih pojava na tim prostorima i zapadnih geopolitikih
interesa. Potrebno je jednom zauvek razumeti da zapadna politika nije improvizovanog i reaktivnog karaktera, nego
je zasnovana na stratekoj planifikaciji usklaenoj sa dugoronim interesima i globalistikim tenjama. S obzirom da
e Srbija uvek biti mnogo velika za zapadne partnere, srpski dravni aparat bi trebalo da se ugleda na ruski i da se
pobrine o preduzimanju delotvornih kontramera za neutralisanje daljih zapadnih inicijativa usmerenih ka novim
etnikim i regionalnim deobama.