Ceo TEST 360 Pitanja Za IR Vezbu Za 160 Pitanja

Ceo TEST 360 pitanja sa KLJUEM
1. Kod pojma upravljanja treba prvo definisati ?

a) Kako treba raditi
b) ta treba raditi
c) Zato treba raditi
d) Zbog ega treba raditi
2.
ta sledi nakon definisanja problema (ta treba raditi?)?

a) ansa za bolju budunost
b) Problem koji prethodi
c) Odluka koja se sprovodi
d) Ideja kao mogui nain reenja
3.
ta je ivot ?
a) Skup svakodnevnih problema sa kojima se susreemo
b) Mogunosti koje nosi vreme
c) Konstantan napor da bismo neto postigli
d) Stalna promena koja donosi probleme i zahteva reenja
4.
Ko uspeva ?
a) Onaj koji se pomiri sa postojeom situacijom i na promene gleda kao na opasnost
b) Onaj koji je orijentisan na kratkoronu efektivnost
c) Onaj koji je orijentisan na dugoronu efikasnost
d) Onaj koji bre upravlja promenama
5.
ta znai biti efektivan ?

a) Biti bolji od konkurencije
b) Lake se pozicionirati na tritu
c) Biti funkcionalan, sluiti svrsi
d) Zadovoljiti potrebe potroaa
6.
ta je cilj efikasnosti ?
a) Maksimizacija profita
b) Minimizacija trokova
c) Poboljanje trinog uea
d) Efikasniije pozicioniranje
7.
Koja organizacija se smatra uspenom ?

a) Ona koja se bolje od drugih pozicionira na tritu
b) Ona koja zadovolji potrebe potroaa
c) Ona koja stekne lojalnost svojih klijenata, i stvoji uslove za sticanje novih klijenata
d) Ona koja obezbedi skladan (pozitivan) odnos izmedju unutranje i spoljanje
integracije
8.
Zbog ega postojimo?

a) Iskljuivo i samo zbog sebe
b) Zbog organizacije i potroaa
c) Zbog drugih
d) Da bismo ostvarili svoj ivotni cilj
9.
ta predstavlja zadatak spoljanje integracije ?

a) Da se to bolje prilagodi okruenju u kome posluje
b) Da na to adekvatniji nain odgovori zahtevima potroaa
c) Da se brine o harmoniji unutar organizacije
d) Da se povee sa okruenjem, dobavljaima i posebno sa potroaima,
10. ta je cilj uspenog poslovanja svake organizacije ?

a) Da bude vodea na tritu na kome posluje
b) Da ispuni oekivanja potroaa i zajednice ostvarujui pri tom maksimalni profit u to
duem vremenskom periodu
c) Da ostvari maksimalnu dobit sa minimalnim ulaganjima
d) Da ima adekvatno uredjenu unutranju strukturu
11. Da bi bio proaktivan, treba ?
a) Predvideti budunost, biti kreativan i preuzeti rizik
b) Donositi odluke samo na osnovu injenica
c) Sluiti se iskustvima drugih, jer je naravno bolje uiti na tuim grekama
d) Raspolagati korisnim informacijama koje se u svakom trenutku mogu realizovati
12. ta predstavlja cilj organizacije ?
a) Da uskladi pravilan odnos izmedju unutranje i spoljanje integracije
b) Da bude vodea na tritu i da se plasira na nova trita
c) Da ima dui vek trajanja
d) Da svakim danom sve vie unapredjuje svoje poslovanje
13. ta predstavlja dezintegracija u organizaciji ?
a) Znak zdravlja organizacije
b) Znak bolesti organizacije
c) Bolje pozicioniranje u odnosu na konkurenciju
d) Bolje poslovanje u odnosu na okruenje
14. ta treba uraditi da bi se postigli minimalni trokovi unutar organizacije?
a) Potrebno je obezbediti inpute po povoljnijim uslovima
b) Potrebno je organizovati ljude unutar organizacije na adekvatan nain
c) Potrebno je formirati adekvatnu (organsku) strukturu i procese sa sistemom
kontinuiranog poboljanja
d) Potrebno je stei lojalnost postojeijh potroaa
15. ta predstavlja najbitniji faktor organizacije ?
a) Procesi
b) Ljudi
c) Struktura
d) Kultura
16. Koji je etvrti stub organizacije ?
a) Ljudski resursi
b) Tehnologija
c) Kultura
d) Struktura
17. Navesti koji tip linosti (I,E,P,A) uloga ostvaruje ?

a) Kratkoronu efektivnost..P_____________
b) Dugoronu efektivnost.._E____________
c) Kratkoronu efikasnost....__A___________
d) Dugoronu efikasnost..____I_________
18. ta je potrebno da bi promene bile efikasne i dugorono stabilne?
a) Menjati kulturu
b) Menjati strukturu
c) Menjati ljude
d) Uskladiti procese
19. ta kae I - tip u organizaciji ?
a) Koje su potrebe potroaa i kako ih zadovoljiti
b) Napraviti sistematizaciju, ko je tvoj klijent i ije potrebe ti zadovoljava
c) Treba misliti koje su idue potrebe kupaca, misliti na budunost
d) Hou reenje, na osovu koga Vi mislite na budunost
20. Navesti koji tip (I, E, A, P) organizaciju ini ?
a) Proaktivnom.._E___________
b) Funkcionalnom.__P___________
c) Sistematizovanom..____A___________
d) Organskom.._____I__________.
21. Navesti komponente DIJAMANTA PROMENA organizacije
1.LJUDSKI RESURSI 2.TEHNOLOGIJA 3.KULTURA 4.STRUKTURA
22. ta obezbeuje komplementaran tim, a ta CAPI u sistemu (zaokruiti)?
a) kvalitetno donoenje odluka i njihovo efikasno sprovoenje,
b) sinergetsko i simbiotiko funkcionisanje,
c) kolegijalne odnose i prijateljstvo,
d) sve od navedenog
c) nita od navedenog
23. ta je razvoj?
a) Kvalitativna promena sistema
b) Kvantitativna promena sistema
c) Stalno kretanje
d) Promena poslovnog sistema
24. ta je rast?
a) Kvantitativna promena sistema
b) Kvalitativna promena sistema
c) Poboljanje poizvodnje i prodaje
d) Poboljanje efikasnosti i efektivnosti sistema
25. Koja je osnovna razlika izmedju rasta i razvoja?

a) Razvoj spada u proces rasta
b) Rast je kvalititativna, a razvoj kvantitativna promena stanja sistema
c) Razvoj je kvalititativna, a rast kvantitativna promena stanja sistema
d) Rast je kompleksniji od razvoja
26. Znaaj razvoja se ogleda u:
a) Ostvarenju veeg profita
b) ansi za uenje
c) Uklanjanju zastarele opreme
d) Konkurentskoj prednosti
27. Koja je osnovna komponenta razvoja?
a) Inovacija
b) Stilovi upravljanja
c) Motivisanost zaposlenih
d) Kvalitet
28. ta karakterie razvoj?
a) Stalna promena
b) Prilagodjavanje promenama
c) Ciklusi promena
d) Biti vodei na tritu
29. U kom sluaju se sistem moe raspasti?
a)
b)
c)
d)
Ukoliko se promene ne deavaju ili se prebrzo sprovode

Ukoliko poslujemo na neadekvatan nain
Ukoliko ne obraamo previe panje na potrebe potroaa
Ukoliko smo slabo inovativni
30. Kolika je duina trajanja jednog aktivacionog perioda?

a) 4-8 godina
b) 3-8 godina
c) 4-9 godina
d) 2-4 godine
31. ta je aktivacioni period?
a) Period adaptacije na nekom tritu
b) Resursi koje ulaemo u proizvodnju
c) Period od poetka ulaganja pa do poetka povraaja uloenog
d) Investicije koje su nam neophodne da bismo zapoeli bilo kakav posao
32. Koji je prvi period u razvoju oveanstva po Tofleru?
a) Neolitski period
b) Paleolitski period
c) Industrijski period
d) Informatiki period
33. Treu industrijsku eru karakterie :

a) Pokretna traka
b) Doba automatizacije
c) Novi materijali
d) Energija
34. Nauno tehniki progres je:
a) Unapredjenje postojee i stvaranje nove tehnologije, usavravanje postojeih i
stvaranje novih proizvoda i unapredjenje organizacije i upravljanja
b) Odreeni fond akomuliranog i organizovanog znanja
c) Uvoenje ekonominih materijala
d) Rezultat primenjenog naunog znanja sa ciljem ka praktinoj primeni : alati, maine,
materijali
35. ta ini FIRMWARE?
a) Kultura, softver, hardver, tehnologija
b) Ljudski resursi, orgwarem brainware i procesi
c) Tehnologija, softver, hardver i brainware
d) Softver, hardver, brainware i orgware
36. Faze nauno tehnikog progresa su :
a) Invencija, inovacija, difuzija
b) Inovacija, invencija, difuzija
c) Investicija, informacija, imitacija
d) Informacija, integracija, difuzija
37. ta predstavlja efikasnost razvoja?
a) Proizvesti prave stvari na pravi nain
b) Sluiti svrsi
c) Biti bolji od konkurencije
d) Mera brzine u ciklusima uenja
38. Neke od karakteristika kapitalno-intenzivnog tipa NTP su (zaokruiti vie od jedne!):
a) Visok obim investicija radi ubrzanog ekstezivnog razvoja
b) Uteda investicija u tehnici
c) Ulaganje u nove tehnologije
d) Izgradnja intelektualnih investicija
e) Visoko uee graevinskih objekata u tehnikoj strukturi investicija >50%
f) Tehnika opremljenost bre raste od produktivnosti rada
39. Neke od karakteristika radno-intenzivnog tipa NTP su (zaokruiti vie od jedne!):
a) Nizak obim investicija, dugi aktivizacioni period i vee korienje kapitala i tehnike
b) Uteda investicija u tehnici, vea zaposlenost dominantan u zemljama sa
centralizovanom planskom privredom
c) Visok obim investicija, kratak aktivizacioni period i manje korienje kapitala
d) Vee korienje kapitala i tehnike uz dui aktivacioni period
e) Vei obim proizvodnje na raun vee zaposlenost moe se uglavnom postii u granama
preraivake industrije , tekstilne i u agraru.
40. Kombinacija kojih tipova nauno-tehnikog progresa moe dovesti do uspenog razvoja
jedne zemlje?
a) Kapitalno intenzivnog i obrazovno intenzivnog
b) Kapitalno intenzivnog, radno intenzivnog i istraivako intenzivnog
c) Radno intenzivnog i istraivako intenzivnog
d) Optimalna kombinacija kapitalno-intenzivnog, radno intenzivnog, obrazovno
intenzivnog i istraivako intenzivnog tipa NTP usklaenpg sa raspoloivim resursima
41. U kom ciklusu razvoja se trenutno nalazimo?
a) Era metala
b) Eloktrotehnika i hemijska industrija
c) Informatike tehnologije
d) Razvoj petrohemije i industrije automobila
42. ta se svrstava u input nauno istraivake delatnosti?
a) Sredstva, kadar, transfer tehnologija, naune informacije
b) Kadar,ideje, usavravanje, medjunarodna difuzija
c) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanja
d) Sredstva, novi proizvodi, metode, rast produktivnosti
43. ta obuhvata proces invencije?
a) Novi proizvodi, novi procesi, usavranja, unapredjenja, racionalizacija
b) Ideje, teorije, otkria, nove metode, zakoni i informacije
c) Informacije, sredstva, poveanje akomulacije, usavravanja
d) Prenos znanja izmedju preduzea, otkria, patenti, novi procesi
44. ta obuhvata inovacija?
a) Ideje, teorije, otkria, patenti, metode i informacije
b) Informacije, sredstva, poveanje akomulacije, usavravanja
c) Prenos znanja izmedju preduzea, otkria, patenti, novi procesi
d) Primena pronalaska: kroz novi proizvod, uslugu, proces, usavranja, unapredjenja,
racionalizacija
45. ta obuhvata proces difuzije?
a) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanja
b) Informacije, sredstva, poveanje akomulacije, usavravanja
c) Prenos znanja izmedju preduzea, prenos znanja i tehnologija izmedju grana, i
medjunarodnu difuziju
d) Sredstva, novi proizvodi, metode, rast produktivnosti
46. ta obuhvata privredni razvoj?
a) Rast produktivnosti, smanjenje trokova, poveanje akumulacije i podizanje kvaliteta
proizvoda i procesa
b) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanja
c) Sredstva, novi proizvodi, metode, rast produktivnosti
d) Kadar, ideje, usavravanje, medjunarodna difuzija
47. ta obuhvata drutveni prosperitet ?

a) Nova znanja, novi proizvodi, novi procesi i usavranja
b) Prenos znanja izmedju preduzea, kadar i transfer tehnologija
c) Nove potrebe, kultura ivljenja, nova znanja i rast ivotnog standarda
d) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanja
48. Koji je cilj fundamentalnih istraivanja?
a) Stvaranje okruenja za razvojno eksperimentalna istraivanja
b) Proverena tehnika dokumentacija
c) Uveanje svetske riznice znanja
d) Prodaja
49. Koji su rezultati fundamentalnih istraivanja?
a) Poznate zakonitosti prirode prilagoene za primenu
b) Prototip proizvoda
c) Proizvod spreman za trite
d) Objanjenja zakonitosti prirode (nova znanja, zakoni i istine o univerzumu)
50. Fundamentalno istraivanje:
a) je javno osim selektivnih rezultata
b) je javno
c) nije javno
d) nita od navedenog
51. Koji je cilj primenjenog istraivanja?
a) Prototip proizvoda
b) Proverena tehnika dokumentacija
c) Objanjenje zakonitosti prirode
d) Stvaranje okruenja za razvojno eksperimentalna istraivanja (preduslova za
valorizaciju novih znanja!) Patenti-konkretna tehnoloka otkria!
52. Koji je rezultat primenjenog istraivanja?
a) Poznate zakonitosti prirode prilagoene za primenu-patenti
b) Sticanje reference i testiranje trita
c) Prodaja
d) Proizvod spreman za trite
53. Primenjeno istraivanje:
a) je javno
b) nije javno
c) je javno osim selektivnih rezultata
54. Koji je cilj eksperimentalno-razvojnih istraivanja?
a) Uveanje svetske riznice znanja
b) Unapreenje i razvoj novih proizvoda, procesa i usluga ,
c) Proizvodnja
d) Prodaja
55. Koji je konkretni rezultat eksperimentalno - razvojnih istraivanja?

a) Proverena tehnika i komercijalna dokumentacija
b) Objanjenje zakonitosti prirode
c) Osvajanje proizvodnje i trita
d) Prototip proizvoda, pilot postrojenje, sistemsko znanje u vidu softvera itd.
56. Eksperimentalno-razvojno istraivanje:
a) Nije javno
b) Je javno
c) Je javno osim selektivnih rezultata
d) Je delimino javno
57. Indikatori razvijenosti nauno istraivake aktivnosti druva su:
a) Stanje intelektualnog kapitala, broj istraivaa i istraivaki koeficijent
b) Instraivaki koeficijent, broj istraivaa, stanje nauno istraivake infrastrukture i
stanje intelektualnog kapitala
c) Veliina i struktura istraivake populacije, novostvorene vrednosti nauno istrivakog
rada, istraivaki koeficijent
d) Nita od navedenog
58. Koji je prosean broj istraivaa na 10.000 radno aktivnih stanovnika u Evropi?
a) >50
b) >58
c) >55
d) >32
Navedite koliko je u Turskoj ( 8 ), u Srbiji (____) i Finskoj ( 94 ).
59. Koja je optimalna struktura istraivaa u jednoj zemlji?
a) 55% na fakultetima, 40% u dravnim institutima, 5% u privredi
b) 60-70% u privredi, 20-30% na univerzitetima i 10-15% u dravnim institutima
c) 30% u privredi, 25% na fakultetima, i 45% u dravnim institutima
d) 60% u privredi, 20% na fakultetima, i 20% u dravnim institutima
60. Preporueno izdvajanje i BDP-a za nauku treba da bude minimalno 2,5 -3%.
Drave koje prate ovaj zahtev su:
a)
b)
c)
d)
Srbija, Rumunija, Poljska

vedska, Japan, Finska i SAD
Austrija, Slovenija, Maarska, Portugalija
Poljska, paniija, Italija, Grka
61. Patenti, autorska prava i zatitni znaci spadaju u:

a)
b)
c)
d)
Kapital kupaca
Ljudski kapital
Intelektualno vlasnitvo
Infrastrukturne resurse
62. Sposobnosi zaposlenih kod ljudskog kapitala ogledaju se u?

a) Know-how, edukacija, sposobnosi vezane za rad i izraajne, duh preduzetnitva,
inovacije, kreativnost, proaktivne i reaktivne sposobnosti promena,
b) Filozofija menadmenta, edukacija, kvalitetni ugovori
c) Izraajne sposobnosti, sposobnosi vezane za rad, poslovna saradnja
d) Korporativna kultura, komunikacioni sistemi, brend
63. Kakav je uticaj kapitalno-intenzivnog tipa NTP na zaposlenost:
a) Neutralan
b) Pozitivan
c) Izrazito negativan
d) Negativan
64. Kakav je uticaj radno-intenzivnog tipa NTP na zaposlenost:
a) Izrazito pozitivan
b) Izrazito negativan
c) Blago negativan
d) Neutralan
65. ta obuhvata ORGWARE?
a) Espertska znanja
b) Iskustvo
c) Rutinu
d) Organizacionu strukturu
66. Koji je najvaniji izvor na kojem se zasniva razvojna politika jedne zemlje?
a) Obrazovni i istraivako razvojni resursi
b) Radna snaga ljudski resursi
c) Kapital
d) Rad
67. Koliko procenata iz BDP naa Zemlja ulae u nauku?
a) 2%
b) 0,2%
c) 0,3%
d) 1%
68. Koliko procenata iz BDP jedne Zemlje se preporuuje da ulae u NIR
e) 1-2%
f) 0,2-1,5%
g) 2,5-3%
h) 0,3-1%
69. ta je intelektualni capital organizacije?
a) Opipljiva imovina
b) Neopipljiva imovina koja nije eksplicitno izraena u bilansima (goodwill)
c) Znanje pretoeno u inovaciju
d) Znanje koje se moe unoviti
70. Intelektualni kapital pored znanja zapolenih obuhvata jo :

a) Strukturalni i kapital korisnika
b) Organizacioni i kapital potroaa
c) Inovativnost zaposlenih koja se stalno unapredjuje
d) Strukturalni i organizacioni kapital
71. Koja su dva osnovna pojavna oblika intelektualnog kapitala?
a) Opipljivi i neopipljivi
b) Materijalni i nematerijalni
c) Strukturalni i organizacioni
d) Vidljivi i skriveni
72. ta obuhvata kapital klijenata (kupaca)?
a) Patente i autorska prava
b) Znanje i informacije
c) Iskustvo i mudrost
d) Odnose, potencijal i baze podataka
73. Na emu se temelji materijalna imovina IC?
a)
b)
c)
d)
Na eksplicitnom znanju (u vidu nacrta, projekata, patenata, licenci, programa,..)

Na kapitalu, opredmeenom ljudskom radu
Na implicitnom znanju (u vidu iskustva, znanja, vizije, leadership, kultura,..)
Na znanju, vetinama i radnom iskustvu
74. Za vreme poznate prve tehnoloke revolucije ko je bio glavni pokreta promena?
a) Civilizacija
b) Drava
c) ovek
d) Tehnologija
75. Na emu se zasnivaju dostignua tree tehnoloke revolucije?
a) Istraivanju
b) Razvoju
c) Znanju
d) umeu
76. Najvee posledice globalizacije su:
a) rad na konstantnom usavravanju novih proizvoda
b) rad na poboljanju organizacione structure
c) rad na poboljanju ili zameni stare tehnologije novom
d) koordinacija i integracija
77. ta predstavlja glavni izazov za organizaciju?
a) Suoiti se sa konkurencijom
b) Suoiti se sa neoekivanim rizicima
c) Zadovoljenje potroaa bolje od konkurencije
d) Osptanak na tritu
78. ivotni vek dananjih proizvoda je:

a) Dui nego ranije
b) Krai nego ranije
c) Dovoljan kako bi zadovoljio nae potrebe
d) Umeren
79. Brze promene u okruenju zahtevaju:
a) Dugorono planiranje
b) Srednjerono planiranje
c) Strateko planiranje
d) Kratkorono planiranje
80. Uspenost preduzea meri se?
a) Kvalitetom
b) Kvantitetom
c) Koliinom
d) Znanjem
81. ta je potrebno da bi preduzee opstalo na tritu?
a) Da bude veliko i mono ( Velike ribe jedu male ribe)
b) Da bude brzo i fleksibilno ( Brze ribe jedu spore ribe)
c) Da bude dinamino, ali u istvo vreme i statino
d) Da zadovolji svaku potrebu potroaa
82. Da bi preduzee bilo uspeno da li je potrebno:
a) Imati visoku hijerarhijsku piramidu
b) Imati vie centara odluivanja
c) Imati nefleksibilnu organizaciju
d) Imati fleksibilnu organizaciju
83. ta u dananje vreme preduzee ini uspenim?
a) Visoka koncentracija kapitala
b) Visoka centralizacija kapitala
c) Decentralizacija
d) Centralizacija i decentralizacija
84. ta je osnovni pokreta intelektualnog kapitala?
a) Ljudski kapital
b) Strukturalni kapital
c) Potroaki kapital
d) Kapital klijenata
85. ta predstavlja materijalizacija?
a)
b)
c)
d)
Sposobnost pretvaranja ideja u konkretne proizvode

Modifikacija objekata u cilju prilagodjavanja novoj svrsi
Primenu nove i znaajnije ideje
Ponavljanje istih aktivnosti kao to to radi i konkurencija
86. Uspeh organizacije zavisi od:

a)
b)
c)
d)
Menadmenta i zaposlenih
Marketinga i menadmenta
Radnika i nadreenih
Fleksibilnosti i adaptivnosti
87. Od ega zavisi intelektualni kapital?

a) Knjigovodstvene vrednosti
b) Raunovodstvene vrednosti
c) Trine vrednosti
d) Tehnike vrednosti
88. Eksplicitno znanje je?
a) Znanje koje se lako prenosi
b) Skriveno znanje
c) Sopstveno znanje
d) Znanje koje poseduje kompanije
89. Implicitno znanje je?
a) Znanje koje se lako prenosi
b) Iskustveno neprenosivo znanje
c) Knjiko znanje
d) Sopstveno znanje
90. Koja je razlika izmau trine i knjigovodstvene vrednosti?
a) Razlika u trinoj vrednosti
b) Ostvareni profit
c) Nerasporedjeni dobitak
d) Intelektualni kapital ostvaren na osnovu dobrog ugleda
91. Na koji nain se postie imid?
a) Imenom
b) Stavom
c) Napornim, produktivnim radom
d) Dobrim odnosom prema potroaima
92. ta je podatak ?
a) Skup informacija
b) Rezultat praenja drutvenog ivota
c) Evidencija
d) Merenje
93. ta se dobija analizom podataka?
a) Informacija
b) Znanje
c) Iskustvo
d) Prednost
94. U ta se vremenom pretvara znanje?
a)
b)
c)
d)
Iskustvo
Proireno znanje
Mudrost
Fleksibilnost
95. ta je mudrost?
a) Eksplicitno znanje
b) Implicitno znanje
c) Knjko znanje
d) Proireno znanje
96. ta predstavlja spoljnu struturu preduzea?
a) Kapital kupca
b) Zadovoljstvo potroaa
c) Ljudski kapital
d) Organizacioni kapital
97. ta predstavlja unutranju strukturu?
a) Ljudski kapital
b) Strukturni kapital
c) Organizacioni kapital
d) Finansijski kapital
98. ta je organizacioni kapital?
a) Kapital procesa
b) Strukturni kapital
c) Kapital kupaca
d) Ljudski capital
99. Koja je najvea potreba oveka?
a)
b)
c)
d)
Za samopotvrdjivanjem
Da ostvari to bolji status
Da se neim ispolji i dokae
Da opravda svoje potovanje
100.
a)
b)
c)
d)
Koje su osnovne komponente ljudskog kapitala?

Znanje, edukacija, sposobnosti
Kompetencije, odnosi, vrednosti
Znanje, radno iskustvo, know-how
Znanje, usavravanje, izazovi
101.
a)
b)
c)
d)
Od ega se sastoji organizacioni kapital?

Od inovativnih procesa, kulture i rukovodjenja
Od strukture, hijerarhije, ljudshih resursa
Od kulture, upravljanja i rukovodjenja
Od upravljenja, motivisanja i planiranja
102.
ta je na prvom mestu u povratnoj sprezi organizacionog kapitala?
a)
b)
c)
d)
Kultura
Inovativni procesi
Planiranje
Rukovodjenje
103.
a)
b)
c)
d)
Kakvu kulturu treba da izgradimo?

Sistemsku
Inovativnu
Tehniku
Mehaniku
104.
a)
b)
c)
d)
Da li je snaga volje pojedinca vea od snage volje drutva?

Jeste, ali samo u posebnim prilikama
Jeste, ali u odreenoj meri
Nije, zato to je drutvo uvek jae od pojedinca
Nije, zato to pojedinac ne moe odluivati u ime vecine
105.
a)
b)
c)
d)
ta vidimo posmatrajui organizaciju?

Ljude
Rezultate
Kapital
Proizvod
106.
a)
b)
c)
d)
Koje su komponente ljudskog kapitala?

Vrednosti, odnosi i kompetencije
Kompetencije, potencijali i odnosi
Kultura, rukovoenje i kompetencije
Kompetencije, inovacije i vrednosti
107.
a)
b)
c)
d)
Koji zaposleni su zadovoljni i lojalni?

teroristi
taoci
apostoli
plaenici
108.
a)
b)
c)
d)
Od ega se sastoji kapital kupaca?

Procesa
Vrednosti
Kulture
Nita od navedenog
109.
ta je potencijal trita?
a)
b)
c)
d)
Mogunost absorpcije odreene vrste i koliine proizvoda

Rasprostranjenost roba na odreenom tritu
Tranja za odredjenim kvalitetom proizvoda
Mogunost plasmana vee koliine proizvoda
110.ta je baza podataka?
a)
b)
c)
d)
e)
Registrovanje broja konkurenata

Registrovanje broja potroaa
Registrovanje broja dobavljaa
Sve navedeno
Nita od navedenog
111. Kako delujemo na potencijal trita?

a) Putem lojalnosti
b) Poboljanjem trine pozicije
c) Poveanom reprodukcijom
d) Poveanjem potencijala preduzea
112.ta je prva osnovna komponenta znanja?
a) Informacija
b) Mudrost
c) Radno iskustvo
d) Podaci
113.Zato je bitan princip evidencije?
a) Zato to na osnovu analize podataka moemo doi do informacija
b) Zato to na osnovu analize podataka moemo doi do reenja problema
c) Zato to na osnovu analize podataka moemo doi do adekvatne odluke
d) Sve od navedenog
114.Realno ili praktino znanje daje odgovor na pitanje?
a) Kako?
b) Zato?
c) Kada?
d) Koliko?
115.Na koja pitanja semantika daje odgovor?
a) Ko, ta?
b) Kada, koliko?
c) Gde, zato?
d) Sve od navedenog?
116.Koja je osnovna komponenta mudrosti?
a) Planiranje
b) Iskustvo koje daje odgovor na pitanje ta je najbolje
c) Razmiljanje
d) Sve od navedenog
117.Koja je informacija vrednija?
a)
b)
c)
d)
ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Bliska 0, a vea od nule,

ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Bliska 1, a manja od jedinice,
ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Jednaka 0,
ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Jednaka 1.
118.Oznaiti uloge (po Adiesu: P, A, E, I) kojese odnose na sledee procese razvoja znanja?
a)
b)
c)
d)
socijalizacije ..(__I__)
eksternalizacije ..(__E__)
kombinacije ..(_P___)
internalizacije ..(__A__)
119.Koja tehnologija (bazna, kljuna ili nastajua) odgovara znanjima?

a) Sutinskom :..(_________B_____________)
b) Naprednom :..(__________K____________)
c) Inovativnom:..(__________N____________)
120. Koja generika strategija znanja pripada transferu a koja kreaciji:
a) U postojeem domenu znanja___ojaavanja_________i ___ ekspanzije_______________
b) U novom domenu znanja:_______pribavljanja_____i_____inicijativna_______________.
121.
a)
b)
c)
d)
Inovativni obrazovni sistem mora da zadovolji jedan od tri osnovna principa, a to je?
Izvriti selekciju natprosenih i njihovo ukljuivanje u proces istraivakog rada
Izvriti selekciju prosenih u odnosu na natprosene
Aktivno i pasivno korienjem literature
Uvodjenje praktinih vebi i projektovanja
122.
ta predstavlja peta disciplina?

a) Rat umova
b) Povratak stunjaka u matinu zemlju
c) Sistem od pet disciplina za stvaranje organizacije koja ui
d) Ekonomski rat
123.
Duboko usaene pretpostavke, uoptavanja, ili ak slike koje utiu na nae

razumevanje sveta i na to kako delujemo, nesvesni efekata koje ostvaruju na nae
ponaanje, je disciplina:
a)
b)
c)
d)
124.
Mentalni modeli
Lina vizija
Lino ovladavanje
Kultura uee organizacije
Principi discipline mentalni modeli se sastoje u:

a)
b)
c)
d)
Testiranju pretpostavki i upotrebe

U jasnom sagledavanju ta jeste, a ta mi mislimo
Posveenost nasuprot poputanju
Usvajanju nove teorije nasuprot teoriji u upotrebi
125.
ta predstavlja osnov komparativne prednosti organizacije?

a) Kultura
b) Struktura
c) Organizacija
d) Ljudski resursi
126.
ta integrie sve discipline u koherentnu formu teorije i prakse?
a)
b)
c)
d)
Mentalni modeli
Lina vizija
Lino ovladavanje
Sistemsko razmiljanje
127.
a)
b)
c)
Od ega potiu dananja reenja?

Od jueranjih problema
Od sposobnosti klasifikacije problema i njihovih reavanja
Od jake volje i elje za postizanjem planiranog
128.
a)
b)
c)
d)
ta znai struktura?
Sloen sistem
Prostorno i komunikaciono ogranienje
Prostorno i vremensko ogranienje
Prostorno, vremensko i komunikaciono ogranienje-odreenje
129.
a)
b)
c)
d)
Koji je zakon pete discipline?

Uzrok i posledica nisu povezani u vremenu i prostoru
Struktura i sistem moraju dobro da funkcioniu
Znanje mora stalno da se unapredjuje inovacijama
Struktura mora u svakom trenutno da daje eljene rezultate
130.
Koji je jedan od sastavnih elemenata pete discipline?

a) Ljudski resursi
b) Inovacije
c) Reputacija
d) Timsko uenje
131.
ta je lino ovladavanje?
a) Sticanje novih znanja
b) Sticanje novih iskustava
c) Osnovna disciplina uenja
d) Znanje i iskustvo
132.
ta je lina vizija?
a)
b)
c)
d)
133.
ta to oveka uvek vue u nazad pri tenji za ostvarenjem line vizije?

a)
b)
c)
d)
134.
eljena slika sebe u budunosti

Ono to elimo da postignemo u organizaciji
Odraeni (bolji) poloaju u odnosu na tim s kojim radimo
Ono to planiramo uraditi u karijeri
Nedovoljna motivisanost
Nezadovoljstvo okruenjem
Emocionalna tenzija
Kreativna tenzija
Postojanost, generativnost i povezanost su karakteristike pojedinca u stanju sutine u?
a)
b)
c)
d)
135.
Linom ovladavanju
Mentalnim modelima
Timskom uenju
Izgradnji zajednike vizije
Partnerstvo, zajednitvo svrhe su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?

a) Linom ovladavanju
b) Mentalnim modelima
c) Timskom uenju
d) Izgradnji zajednike vizije
136.
Poveanje kolektivne intelegencije i usklaeno ponaanje su karakteristike pojedinaca

u stanju sutine u?
a) Mentalnim modelima
b) Timskom uenju
c) Izgradnji zajednike vizije
d) Sistemskom razmiljanju
137. Meusobna povezanost i shvatanje celine kroz dejstvo strukture su karakteristike
pojedinaca u stanju sutine u?
b) Timskom uenju
138. Istinoljubivost i otvorenost su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?
b) Timskom uenju
139. Posveenost nasuprot poputanju je karakteristika pojedinaca u fazi principa u?
b) Timskom uenju
140.
Testiranje pretpostavki levostranom kolone je tehnika u postupcima u?

a)
b)
c)
d)
141.
Suspendovanje pretpostavki je tehnika u postupcima u?

a)
b)
c)
d)
142.
Mentalnim modelima
Timskom uenju
Sistemskom razmiljanju
Mentalnim modelima
Timskom uenju
Sistemskom razmiljanju
ta podrazumeva struno voenje timskog uenja ?
a)
b)
c)
d)
Prevlast nad lanovima tima

Osposobljavanje kolektiva
Suoavanje sa problemima
Struno osposobljeno lice za vou i voditelja
143.
ta je odbrambena rutina?
a) Osloboditi sebe neprijatne situacije
b) Izbegavanje suoavanja sa uzrokom problema i skretanje panje na sporedne stvari
kroz dalji dijalog
c) Nadjaati sagovornika
d) Dokazati bolji stav u odnosu na sagovornika
144.
a)
b)
c)
d)
Zato je timsko uenje neophodno?

Za kvalitetnije odluivanje i njihovo usklaeno sprovoenje
Za efikasnije ostvarenje ciljeva i zadataka
Za kvalitenije reavanje problema
Za efikasno upravljanje organizacijom
145.
a)
b)
c)
d)
ta prethodi diskusiji?
Prepirka
Dijalog
Sukob miljenja
Neusaglaenost stavova
146.
Na emu je zasnovana dananja savremena kultura?

a) Na linearnom razmiljanju
b) Na savremenom razmiljanju
c) Na savremenim stavovima
d) Na stalnom unapredjenju
147.
ta se deava ukoliko pojaate napore u sistemu da biste neto olakali?

a) U sistemu e sve adekvatno funkcionisati
b) Sistem e jo vie poboljavati
c) Pojaavaju se prepreke koje treba savladati
d) Sistem e funkcionisati na uobiajeni nain
148.
ta se deava ukoliko problem pokuavate da reite na to laki i bri nain?

a)
b)
c)
d)
149.
150.
To nas moe vratiti u poetno stanje ili izazvati jo gori problem

To moe destruktivno uticati na nas i strukturu
To moe konstantno da nas unazadjuje
Moemo iskljuivo i samo da napredujemo
ta je posledica reavanja problema na ustaljeni nain?

a) Jo gori problem
b) Jo neizvesnija situacija
c) Prebacijanje odgovornosti
d) Beanje od trenutnog problema
Mogu li male promene proizvesti velike rezultate?
151.
a) Mogu ukoliko se sprovode ukoliko su u saglasnosti sa zaposlenima

b) Mogu ukoliko se dobro poznaje sistem
c) Ne mogu ni u kom sluaju
d) Mogu i ne u zavisnosti od situacije
ta je sutina sistemskog razmiljanja?
a) U naprestanom sagledavajnu problema
b) U reavanju problema
c) U sagledavanju medjusobnih odnosa, odnosno povezanosti i uticaja
d) U stalnim promenama
ta je sistemsko razmiljanje ?
a) Shvatanje celine i povezanosti kroz simulaciju sistemskih struktura
b) Traenje uzroka i krivice u elementima sistema
c) Vriti tenziju na elemente u sistemu jer je ranije to davalo rezultate
d) Intervencije za poboljanje ravnotee sistema
152.
153. Kako je sistemsko razmiljanje odreeno konceptom Fidbek-a (Feedback)?

a) Sagledavanjem protoka uticaja uzroka i posledica i obratno, sa ciljem odreenja mere
odgovornosti svih i mogunosti uticaja na reenje uravnoteavanja sistema
b) Da se problemi moraju reiti u to kraem roku radi ubrzanja turbulentnog razvoja
c) Da se na svaki problem deluje preventivno kroz plansku kontrolisanu akciju
d) Da se problemi vide kao potencijalan uspeh jer za svaki problem postoji reenje
154.
ta je potrebno uravnoteavajuem sistemu?

a) Sigurnost
b) Pouzdanost
c) Stabilnost
d) Predostronost
155.
Ako smo u uravnoteavajuem sistemu i,?

a) Ako nam se dopada cilj, sreni smo!
b) Ako nam se nedopada cilj, isfrustrirani smo!
c) Ako je cilj pogrean a nismo prilagoeni, nismo nenormalni, ve ispravni!
d) Ako je cilj pogrean a mi smo prilagoeni i normalni, ali neispravni!
e) Sve od navedenog.
f) Nita od navedenog.
156.
Ojaavajui fidbek ima/nema drugi naziv:

a) Maina rasta, kod procesa postepenog sporijeg rasta
b) Maina propadanja, kod procesa ubrzanog sunovrata
c) Sve od navedenog
157.
Simptom ranog upozorenja: Mislili smo da smo bili u ravnotei, ali smo onda prebacili
cilj je simptom :
a) arhetip I Uravnoteavajui process sa zastojem
b) arhetip II Ogranienje rasta
c) arhetip III Prebacivanje tereta
d) arhetip IV Prebacivanje tereta na onog ko intervenie
158.
Nemojte vriti pritisak na rast! Uklonite faktore koji ograniavaju rast ili oslabite
izvor ogranienja, je pravilo upravljanja za:
159. Koncentracija na reavanje simptoma problema je karakteristika:
160. Potrebno je osposobiti ljude u organizaciji da reavaju sami sopstvene probleme je
princip upravljanja:
161. Ako je simptomatsko reenje imperativ, koristite ga samo da biste dobili na vremenu
dok radite na sutinskom, temeljnom reenju je princip upravljanja:
162.
Lek je gori od bolesti je zakon za simtomtsko upravljanje kod:

163. to jae prionete system se sve jae odupire je zakon za simtomtsko upravljanje
kod:
164. U tromom sistemu agresivnost (i pozitivna i negativna) izaziva nestabilnost. Budite
strpljivi i uinite sistem sposobnim za odgovor je princip upravljanja za:
a) arhetip I Uravnoteavajui proces sa zastojem
165.
Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip II, i daj primer:
166.
Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip III, i daj primer:
167.
Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip I, i daj primer:
168.
Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip IV, i daj primer:
169.
U kom sluaju prilagodjavanje ljudskih resursa novim tehnologijama i inovacijama

daje najbolje rezltate?
a) Kada se obuka kadrova vri pre uvoenja novouvedene tehnologije
b) Kada se obuka kadrova vri tokom korienja novouvedene tehnologije
c) Kada se kadrovi nedovoljno obue za upravljanje , do trenutka zamene novouvedene
tehnologije
d) Kada se obuka kadrova vri u to kraim vremenskim intervalima
170.
Od ega zavisi visina maksimuma profesionalca?

a) Od permanentnog uenja,
b) Od profesionalnog vostva mentora ili starijeg partnera,
c) Od zajednikog razvoja u organizaciji koja ui,
d) Od sposobnosti sagledavanja strukture i savladavanju iste,
e) Od svega navedenog
f) Nita od navedenog
171.
Proseno vreme maksimuma doprinosa profesionalaca organizaciji kree se u periodu?

a) Od 35-55. godine ivota
b) Od 25-45. godine ivota
c) Od 45-65. godine ivota
d) Od 55-75. godine ivota
172.
ta je invencija?
a) Znanje
b) Otkrie
c) Uenje
d) Kreativno razmiljanje
ta je kreativnost?
a) Osobina
b) Stvaranje vizije
c) Preduzetnitvo
d) Razliitost
Povezivanje injenica i ideja je:
a) Invencija
b) Inovacija
c) Kreativno miljenje
173.
174.
175.
176.
177.
178.
179.
180.
d) Kritiko miljenje
Ako je kritiko miljenje vertikalno, kakvo je kreativno?
a) Stvaralako
b) Inovativno
c) Bogato
d) Lateralno
Ako je kritiko miljenje razborito, kavo je kreativno?
a) Difuzno
b) Kreativno
c) Bogato
d) Mogue
Ako je kreativno miljenje stvaralako, kakvo je kritiko?
a) Konvergentno
b) Vertikalno
c) Fokusirano
d) Analitiko
Ako je kritiko miljenje kae da ali, ta kae kreativno?
a) Da a zato
b) Da i
c) Da ipak
d) Da meutim
ta je inovacija?
a) Primena otkria
b) Primena starih ideja
c) Primena novih ideja
d) Primena deliminih otkria
U emu je razlika izmeu klasinog i savremenog procesa inovacija?
a) U marketingu
b) U socijalnom i kuturnom prihvatanju
c) U razvoju
d) U uvaavanju povratne sprege uticaja i socio-ekonomskog okruenja
181.
ta znai neoekivani uspeh?

a) Da neko bude zaduen da razmilja kako bi sve to moglo da se iskoristiti
b) Da rukovodstvo treba da odvoji vreme za raspravu o neoekivanom uspehu
c) ta treba uiniti da bi se mogunost pretvorila u korist
d) Sve od navedenog
182.
ta znai neoekivani promaaj?

a) Da se izae napolje i sagleda uzrok greke i inovira
b) Da se razmatri nain uticaja na potroae odnosno njihove karakteristike
c) Da se sagledaju greke direktnih konkurenata
d) Sve od navedenog
183.
Mogu li neoekivani spoljni dogaaji da budu znaajniji od unutranjih?

a) Mogu
b) Ne mogu
c) Mogu u situacijama kompetentnosti za inovaciju u samoj delatnosti
184.
Svrstaj sledee primere u odgovarajue izvore neoekivanog (uspeha, promaaja i

spoljnog dogaaja):
a) IBM-elektromeh.raunovodstvene maine
(_______uspeh_________)
b) IBM-personalni raunari
(_______dogaaj________)
c) Katanci i Indija
(_____promaaj___________)
185.
186.
Vodee kompanije mogu da:

a) Lake iskoriste neoekivane spoljne dogaaje
b) Da lake zadovolje potrebe potroaa
c) Da posluju bez ogranienja
d) Da posluju bez potekoa
Nepodudarnost je?
a) Neslaganje izmeu onog to jeste i onoga to bi trebalo da bude, ili onoga to se
pretpostavlja da je
b) Neslaganje prethodnog i trenutnog stanja
c) Neslaganje izmedju trenutnog i budueg stanja
d) Neslaganje budueg stanja sa oekivanim stanjem
187.
a)
b)
c)
d)
ta se deava kada se naglo poveava tranja za nekim proizvodom (uslugom)?

Dolazi do nepodudarnosti ekonomske realnosti
Dolazi do nepodudarnosti izmeu realnosti jedne privredne delatnosti
Dolazi do nepodudarnosti izmeu napora jedne privredne delatnosti
Dolazi do interne nepodudarnosti
188.
Kada dolazi do nepodudarnosti izmeu realnosti i pretpostavke o njoj?

Kada se realnost sagledava suvie okvirno
Kada se sve zasniva samo na pretpostavkama
Kada postoje iskljuive injenice
Ukoliko se prave pogrena zapaanja o njoj i napori se usmeravaju u pogrenom pracu
a)
b)
c)
d)
189.
Kada dolazi do nepodudarnosti izmeu stvarnih i opaenih vrednosti i oekivanja

klijenata?
a) Kada proizvoa spozna ta je neophodno kupcu
b) Kada je kupac nezadovoljan robom koju kupuje
c) Kada postoji neslaganje izmeu vrednosti koju proizvoa smatra realnim i
oekivanjima muterija
d) Kada postoji neslaganje izmeu vrednosti koju proizvoa smatra realnim i
mogunostima muterija
190.
Svrstaj primere: 1-brodovi rol-on, rol-off, 2-zdrastvena zatita, 3-Hruov i

automobilii 4-Konorova konverzija enzima u odgovarajue nepodudarnosti.
a) Nepod. u okviru ritma ili logike procesa :_______________________________________4_
b) Nepod. izmeu realnosti i pretpostavke o njoj:___________________________________1_
c) Nepod. ekonomske realnosti :________________________________________________2
d) Nepod. izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata__________________3_
191.
Kakve inovacije mogu da budu po uticaju na produktivnost?

a) Inkrementalne i modularne
b) Modularne i radno intenzivne
c) Radikalne i kapitalno intenzivne
d) Radno i kapitalno intenzivne
192.
Kakve inovacije mogu da budu prema rezultatu?

a) Tehnoloke i trine
b) Trine i procesne
c) Procesa, proizvoda ili usluge
d) Modularne i procesne
193.
Kakve inovacije mogu da budu po znaaju i obimu promena?

a) Inkrementalne, modularne, radikalne i arhitekturne
b) Inkrementalne, modularne, radikalne i tehnoloke
c) Inkrementalne, modularne, radikalne i trine
d) Inkrementalne, modularne, radikalne i radno intenzivne
194.
Koji od navedenih primera nije svrstan u ptrebu procesa a u stvari jeste:

a) -brodovi rol-on, rol-off,
b) Konorova konverzija enzima
c) -Fotografija
d) maje oi
195.
Na ta je usmerena potreba procesa?

a) Na situaciju
b) Na aktivnost
c) Na radni zadatak, potrebu koja se mora razumeti i koja je prihvatljiva
d) Na deavanja u okruenju
196.
Edukacija studenata mora biti okrenuta:

a) Kreativnom i kritikom razmiljanju
b) Razmiljanju na osnovu date literature
c) Kritikom razmiljanju profesora
d) Kreativnom i samokritikom razmiljanju
197.
198.
Da li je lako spoznati talente u organizaciji?

a) Jeste, jer se oni sami jasno istiu
b) Nije, osim ako su lako uoljivi
c) Izuzetno je teko spoznati kreativne talente
Na ta se odnose radikalne inovacije?
a) Na poboljanje postojeih proizvoda
b) Na adaptaciju postojeih proizvoda
c) Na uvodjenje novih proizvoda
d) Na usavravanje novih proizvoda
Navesti primere koji odgovaraju promeni u strukturi privrede ili trita (najmanje 2)
199.
1.
Volstrit-Donaldson, Luftein Jenrette
2.____Inteligentni nvestitor______________________________________________________
3.___Privatna lekarska praksa u Americi_i PBX-telf.centrale____________________
200.
Svrstaj primere u demografska kretanja (D) ili u promene u opaanjima i

raspoloenjima (O):
a)
b)
c)
d)
201.
202.
203.
204.
Hipohondrija Amerikanaca_________________________________( O )
porast uea penzionera u strukturi stanovnitva zapada_________( D )
srednja klasi i enciklopedija Britanika_________________________( O )
porast uea obrazovane srednje klase-eksplozija obrazovanja______( D )
Da li sve inovacije moraju biti zasnovane na znanju?

a) Ne, ali i one zasnovane na znanju imaju preduzetniki karakter
b) Da
c) Moraju, kako bi povratile uloena sredstva
d) Sve vrste informacija poivaju na znanju
Da li su inovacije zasnovane na znanju, zasnovane iskljuivo na jednoj vrsti znanja?
a) Da, ali znajna tako divergiraju
b) Ne, ve imaju vie korena znanja (sinteza znanja iz razliitih disciplina)
c) Moda
ta zahteva inovacija zasnovana na znanju?
a) Nova i proirena saznanja, uveanje riznice znanja
b) Stalna usavravanja, i unapreenja drutva u celini
c) Nove mogunosti, prilike i anse
d) Paljivu analizu svih faktora (socijalnih, ekonomskih,....)
ta inovator u super zvezdi inovacionog procesa treba da praktikuje?
a) Steeno znanje i objavljene rezultate
b) Steeno iskustvo i proverene tehnologije
c) Preduzetniki menadment, sa zahtevom zauzimanja strateke-liderske pozicije
d) Vetine i edukativne sposobnosti
205.
206.
207.
Da li su inovacije zasnovane na znanju:

a) Visoko rizine sa gotovo uroenom nepredvidljivou
b) Nisko rizine jer su predvidljive
c) Nisu rizine uopte jer su kontinualne
d) Rizik i postoji i ne postoji, od sluaja do sluaja
Inovacije zasnovane na znanju imaju vreme realizacije:
e) Oko 35 godina
f) Oko 25 godina
g) Oko 45 godina
Primer IBM i personalni raunari odgovara kom izvoru inovacionog procesa?
a) Neoekivani promaaj
b) Potreba procesa
c) Neoekivani spoljni dogaaj
d) Nepodudarnosti ekonomske realnosti
208.
Primer Zdravstvena zatita odgovara:

a) Nepodudarnostima
b) Neoekivanom izvoru IP
c) Potrebama procesa
d) Promenama u strukturi privrede ili trita
209.
Primer Hruov i automobili kom izvoru nepodudarnosti odgovara?

a) Izmeu realnosti i predpostavke o njoj
b) Izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata
c) U okviru ritma ili logike procesa
d) Ekonomske realnosti
210.
Primer Katanci i Indija odgovara kom izvoru inovacionog procesa?

a) Neoekivani spoljni dogaaj
b) Potreba procesa
c) Neoekivani uspeh
d) Neoekivani promaaj
211.Primer banka podataka predstavlja inovaciju koja nije prihvaena zato to:
a) Niko ne razume njenu svrhu
b) Je previe komplikovana
c) Ide protiv pravih merila vrednosti profesionalaca u odreenim delatnostima
d) Nije potpuna
212. Primer Volstrit- Donaldson, Luftein i Jenrette predstavlja koji izvor IP:
a) Neoekivanog
b) Nepodudarnosti
c) Potrebe procesa
d) Promene u strukturi privrede ili trita
213.
Primer Privatna lekarska praksa u Americi opisuje indikator promene u privrednoj

strukturi:
a) Promena u privrenoj strukturi usled konvergencija tehnologija
b) Brza promena naina na koji jedna privredna grana obavlja posao
c) Brz rast odreene grane privrede
d) Udvostruavanje obima poslovanja jedne privredne grane
214.
Oznai odgovarajuom komponentom vektor rasta (penetracija trita, razvoj

proizvoda, diversifikacija i razvoj trita) sledee aktivnosti:
a) Rast na postojeim tritima postojeim proizvodima--- --------penetracija
trita
b) Istraivanje (prodor) na nova trita sa postojeim proizvodima--razvoj trita
c) Plasiranje novog proizvoda na postojea trita------razvoj proizvoda
d) Plasiranje novih proizvoda na nova trita--------diverzifikacija
215.
216.
217.
218.
219.
Od ega se sastoji optimalna strategija?

a. Reavanju problema na osnovu preanjeg iskustva
b. Iznalaenju novih alternativnih reenja
c. Prodoru na svetska trita
d. Iznalaenju najboljih reenja na koje oblasti e se koncentrisati napor IR
Koji je prvi aspekt organizacije IR?
a. Traganje za novim idejama u spoljnom okruenju i saradnjom u IR
b. Traganje za potencijalnim rizicima okruenja
c. Traganje za eventualnim propustima konkurencije
d. Traganje za novim mogunostima na tritu
Koji je drugi aspekt organizacije IR?
a. Ocena tekueg finansijskog stanja preduzea
b. Ocena tekueg stanja preduzea na tritu
c. Ocena ideja i projekata
d. Ocena opasnosti i mogunosti
ta spada u atribute responzivne organizacije?
a. Mrea internog informisanja
b. Centralizovana ocena ideja i projekata
c. Centralizovana ocena ideja i projekata i fleksibilna projektna grupa
d. Mrea eksternog informisanja, decentralizovana ocena ideja i projekata i
fleksibilna projektna grupa
Organizacija koja sprovodi slede ciljeve:
a) Prvi na tritu (prvi najbolji)
b) Razvoj novog/ih proizvoda
c) Razvoj nove/ih tehnologija
d) Stalna unapreenja starih proizvoda
e) Stalna registracija patenata
f) Stalna zatita autorskih prava
g) Stalni razvoj marketinke prethodnice i podrke
h) Stalni razvoj i zatita monopolske pozicije razvojem IR i ukupnim poslovnim

aktivnostima ...
sprovodi
OFANZIVNU STRATEGIJU
220.
Koja je svrha ofanzivne strategije?

a) Da se postigne vodea uloga na tritu uvoenjem novih proizvoda i tehnologija
b) Da se postigne vodea uloga na tritu uvoenjem nove strukture u organizaciji
c) Da se postigne vodea uloga na tritu modifikovanjem kadrovske structure
d) Da se postigne vodea uloga na tritu u oblasti menadenta i marketinga
221.
Koja je karakteristika ofanzivne strategije?

a) Mogunost za ostvarenje velikog finansijskog potencijala
b) Mogunost boljeg plasmana na inostrana trita
c) Visok rizik i visoke potencijalne zarade
d) Veoma mali stepen rizika i mogunost dobre zarade
222.
a)
b)
c)
ta moe da bude ograniavajui faktor u sprovoenju ofanzivne strategije?

Sve vee potrebe potroaa
Nezadovoljstvo zaposlenih
Nemogunost angaovanja visoko-strunog kadra (usled izostanka atraktivne
istraivake klime)
d) Nemogunost zadovoljenja potreba potroaa
223.
U cilju zatite monopolske pozicije velika panja se pridodaje:

a) Patentnoj i licencnoj zatiti
b) Industrijskoj pijunai
c) Konkurenciji
d) Preduzeima iz grane
224.
U emu se ogleda znaajnost patentne zatite?

a) U veoma niskim trokovima poslovanja
b) U obezbeenju nadoknade visokih trokova
c) U stalnom osvajanju novih trita
d) U jaanju konkurentske prednosti
225.
ta se postie dobrom licencnom politikom?

a) Lojalnost potroaa
b) Nove potrebe potroaa
c) Stalne inovacije
d) Maksimizacija dobiti
226.
U sprovoenju ofanzivne strategije koji sektor igra kljunu ulogu?

a) Marketing sektor
b) Sektor IR
c) Finansijski sektor
d) Kadrovski sektor
227.
Koji je osnovni cilj defanzivne strategije?

a) Poboljanje
228.
229.
230.
231.
232.
233.
b) Fundamentalni napredak
c) Ostvarenje dobiti
d) Preuzimanje rizika
Kakav treba da bude defanzivan inovator?
a) Inovativan i podsticajan
b) Postojan, sposoban i snalaljiv
c) Snaan u eksperimentalnom razvoju
d) Spreman na svakodnevne izazove
Iz kakvog shvatanja proizilazi prihvatanje defanzivne strategije?
a) Manje je rizino postati voa nego biti pratilac
b) Manje je rizino ostati pratilac nego postati voa
c) Manje je rizino slediti stalno istu strategiju
d) Vie je rizino ukoliko je sticanje dobiti prevashodno
Da li ova strategija moe opstati bez IR?
e) Moe ukoliko je jak marketing sektor
f) Moe ukoliko je preduzee vodee na tritu
g) Ne moe, osim u nekim situacijama
h) Ne, podrazumeva jako IR posebno u oblasti eksperimentalno-razvojnim
istraivanjima
Koja je osnovna tenja defanzivnog inovatora?
i) Da imitira proivode koji ve postoje
j) Da samostalno razvije nove proizvode
k) Da bude bolji od svojih kolega
l) Da unovi svoje znanje
Organizacija koja sprovodi sledee ciljeve:
a) Drugi na tritu (drugi najbolji)
b) Stalni sledbenik razvojem starog/ih proizvoda
c) Stalna poboljanja proizvoda/ tehnologija
d) Stalno prebacivanje rizika na lidera
e) Stalna razvoja brzog prodora na trite
f) Stalna smanjenja trokova IR aktivnosti
g) Stalni razvoj marketinke prethodnice i podrke
h) Stalni razvoj dizajna i uveanju tehnolokih /upotrebnih performansi
i) Stalni razvoj osoblja za obuku kupaca, tehnike pomoi i usluga servisa...
j) Stalno praenje trine i tehnoloke situacije i odgovarajuu aktivnu povezanost..
..... sprovodi
DEFANZIVNU STRATEGIJU
a) Ne prednjaiti, ne takmiiti se (ne pratiti igru, vodei najbolji, ii utabanim
stazama)
b) Pratiti vodee konkurente standardnom, ustaljenom tehnologijom
c) Proizvodnja identinih kopija bez izmena,
d) Proizvodnja i razvoj kreativnih kopija poboljanjem dizajna prevashodno u fazi kasnijeg
rasta i ranog sazrevanja proizvoda
e) Korienjem uslova za konkuretskim niskim cenama zbog niskih trokova (niskih

nadnica npr., i sl.)
........ sprovodi
IMITATORSKU STRATEGIJU
234.
Da li preduzea koja slede imitatorsku strategiju prednjae u inoviranju?

a) Da, u pitanju su izuzetno inovativna preduzea
b) Da, u pitanju su preduzea koja imaju vodei poloaj na tritu
c) Ne, u pitanju su preduzea koja prate konkurente ustaljenom tehnologijom
d) Ne, u pitanju su preduzea koja prate konkurente ustaljenom unutranjom strukturom
235.

a) Rentabilno iskoriavanje tuih inovacija kroz razliite aplikacije
b) Rentabilno iskoriavanje tuih inovacija plilagoene za odreene trine segmente
c) Prevashodni naglasak na zadovoljavanju specifinih potreba i servisiranju korisnika
d) Uklinjavanje u trini meuprostor (interstitial) tehnolokog voe
e) Iskoriavanje slabog mesta tehnolokog voe
f) Iskoriavane otpadnitva(maverick) kada vodei ne primenjuje novu tehnologiju
g) Agresivni marketing bez kojeg nema uspeha
.... sprovodi
APLIKATIVNU STRATEGIJU
236.
Koja je eventualna razlika izmeu preduzea koja primenju strategije imitiranja i

aplikativnog inenjeringa?
a) U manjem naglasku za razvoj
b) U svakodnevnom rastu i razvoju
c) U neprestanoj prilagodljivosti promena
d) U konstantnom nadmetanju sa konkurencijom
237.
a)
b)
c)
d)
e)
238.

Prihvatanje pratee zavisne pozicije
Izrada odreenih komponenti proizvoda za odreenu korporaciju
Ne inovira ni u pogledu dizajna proizvoda
Oslanja se na svoje komintente kod uvoenja novog proizvoda i pratee dokumentacije
Oslanja se na inicijativu spolja...
..... sprovodi
ZAVISNU STRATEGIJU
Koja IR strategija obuhvata sve preostale strategije IR -a sem ofanzivne:
a) Zavisna,
b) Imitatorska
c) Defanzivna
d) Aplikativna
239. Oznaiti poetnim slovima pripadajuih strategija IR a (O-ofanzivna, D-defanzivna,
I imitatorska, A-aplikativna, Z-zavisna) sledee karaktristike istraivakih ciljeva na
koje se one odnose:
a) Izrada odreenih komponenti proizvoda za odreenu korporaciju---------------------------( Z )
b)
c)
d)
e)
240.
Uklinjavanje u trini meuprostor (interstitial) tehnolokog voe aplikacijom------( A )

Proizvodnja identinih kopija bez izmena,------------------------------------------------------( I )
Stalna poboljanja starih proizvoda/usluga i tehnologija--------------------------------------( D )
Stalni razvoj novih proizvoda/usluga i tehnologija---------------------------------------------( O )
ta predstavlja razvojna politika?
a. Usaglaenost za mogunostima na tritu i nesmetani rast i razvoj
b. Usmeravanje dugoronih akcija u pravcu ostvarenja optih ciljeva
c. Usmeravanje kratkoronih akcija u pravcu ostvarenja optih ciljeva
d. Usmeravanje dugoronih akcija u pravcu ostvarenja pojedinanih ciljeva
241.
ta predstavlja politika IR?

a. Usmeravanje aktivnosti IR na osnovu prethodnih iskustava
b. Usmeravanje aktivnosti IR u budunosti
c. Usmeravanje aktivnosti IR u skladu sa potrebama zaposlenih
d. Usmeravanje aktivnosti IR u skladu sa potrebama potroaa
242.
Tehnoloko predvianje, vrednovanje i sagledavanje perspektive radi analize i

identifikacije ansi i opasnosti sa ciljem realizacije strategijskih ciljeva pripada fazi
definisanja IR politike:
a) Definisanja ciljeva IR
b) Analiza dosadanjeg stanja IR
c) Utvrivanje pravaca odnosno programa IR
243. ta se dobija analizom dosadanjeg IR?
a. Ocena postojeeg stanja i utvrivanja IR mogunosti
b. Ocenu prethodnog stanja i utvrivanja IR mogunosti
c. Ocenu postojeeg stanja i utvrivanja trinih mogunosti
d. Ocenu postojeeg stanja i utvrivanja marketing mogunosti
244.
ta je posebno potrebno analiziom dosadanjeg IR utvrditi?

a. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i stanje unutar
organizacije
b. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i stanje
tehnologija (sopstvenih, konkurentskih i buduih)
c. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i poloaj kadrovske
strukture
d. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i uticaj okruenja
245.
Koji je osnovni cilj IR?

a) Budue stanje zasnovano na prethodnim iskustvima
b) Mogunost inovativnosti uz korienje reenja iz prolosti
c) eljeno stanje koje bi trebalo da se postigne realizacijom IR
d) Trenutno stanje koje bi trebalo da se postigne realizacijom IR
Kako se zapoinje formulisanje politike IR?
a) Kratkoronim predvianjem
b) Na osnovu preanjeg iskustva
c) Na osnovu pretpostavki
d) Dugoronim predvianjem
ta omoguava tehnoloko predvianje?
246.
247.
a) Relativno pouzdano predvianje pojedinih pronalazaka

b) Relativno nesigurno predvianje pojedinih pronalazaka
c) Predvianje sa visokim stepenom rizika
d) Izizetno pouzdano predvianje
Koje se metode najee koriste kod tehnolokog predvianja?
a. Poka Yoka i Kanban
b. Poka Yoka i Delfi metoda
c. Brejnstorming i Delfi metoda
d. Brejnstorming i Kanban
248.
249.
U sprovoenju Brejnstorming metode ta je ono to kompanija zahteva od strunjaka?

a. Da eliminiu neke ideje koje spadaju u domen snova
b. Da podsitu ideje elja is nova
c. Da budu slobodni i spontani u donoenju odluka
d. Da ne obraaju panju kakav efekat odluka moe doneti
250.
a.
b.
c.
d.
Koji je cilj Delfi metode?

Da obezbedi tim nasumino izabranih zapolenih unutar organizacije
Da obezbedi tim nasumino izabranih zapolenih izvan organizacije
Da obezbedi tim nasumino izabranih zapolenih koji imaju iste ideje
Da obezbedi objektivnost tima eksperata, eliminuii njihov meusobni uticaj
251.
a.
b.
c.
d.
ta je tehnoloko vrednovanje?
procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja nove tehnologije
procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja nove kadrovske strukture
procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja novog sistema vrednosti
procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja nove strukture
252.
Oceniti opisnim ocenama znaaj IR aktivnosti (mali, srednji i veliki) kod

podele tehnologija na
a) Bazne,------------------------------------------------------------- (mali znaaj IR -a)
b) Kljune,----------------------------------------------------------- (srednji znaaj IR -a)
c) Nastajue tehnologije-------------------------------------------- (veliki znaaj IR -a)
253. Oceniti opisnim ocenama znaaj IR aktivnosti (mali, srednji i veliki) kod
podele tehnologija na
a) stabilne,
(mali znaaj IR -a)
b) turbulentne
(veliki znaaj IR -a)
c) fleksibilne
(srednji znaaj IR -a)
254.
Oceniti opisnim ocenama znaaj IR aktivnosti (mali, srednji i veliki) pojedine

komponente vektora rasta
a) Penetracija trita ---(mali znaaj IR -a)
b) Diversifikacija ----(veliki znaaj IR -a)
c) Razvoj proizvoda ---(srednji znaaj IR -a)
d) Razvoj trita ----(srednji znaaj IR -a)
255.
Podela tehnologija na bazne, kljune i nastajue je izvrena na osnovu sledeeg

kriterijuma:
a)
b)
c)
d)
256.
e)
f)
g)
h)
Trine prednosti meu konkurentima u grani

Iz odnosa ivotnog ciklusa trane i tehnologije i proizvoda
Na osnovu karaktera tehnoloke saradnje
Na osnovu fleksibilnosti ivotnog ciklusa
ta obuhvata savremeni pristup prouavanja procesa planiranja?
Princip integralnosti i podudarnosti
Princip podudarnosti i kontinualnosti
Princip kontinualnosti i integrisanosti
Princim nepodudarnosti i kontinulanosti
257.
Koji princip procesa planiranja obezbeuje usklaenost i povezanost razvoja

celokupnog sistema:
a) Princip kontinualnosti
b) Princip integrisanosti
c) Princip fleksibilnosti
d) Princip neodreenosti
258. Princip kontinualnosti procesa planiranja ostvaruje se:
a) usklaenou i povezanou razvoja svih elemenata celokupnog sistema
b) pomeranjem horizonta planiranja
c) izradom jednog srednjoronog plana
d) izadom jednog dugoronog plana
259. Na osnovu ega preduzee izrauje svoj plan?
a) Na osnovu postojeeg stanja, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg
unapreenja
b) Na osnovu budueg stanja, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg
unapreenja
c) Na osnovu eventualnog stanja, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg
unapreenja
d) Na osnovu samoinicijative, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg
unapreenja
260.
Najvanija podela planova razvoja je na osnovu sledeeg kriterijuma:
a) Prostorne dimenzije
b) Dimenzije velicine planskih zadataka
c) Vremenske dimenzije
d) Funkcionalne (predmetne) dimenzije
261. Maksimalno detaljni planovi razvoja do veliine dnevnih operativnih zadataka su:
a) dugoroni
b) srednjoroni
c) operativni i
d) tekui
262. ta zahtevaju moderni sistemi planiranja?
a) Komponentne planove
b) Planiranje na osvnovu preanjeg iskustva
c) Sistematski pristup
d) Bolji plasman na trite kapitala
263. ta je vremenska dimenzija plana?
a) Vreme reenja problema u okviru organizacije

b) Vreme za koje je neophodno pribaviti potrebnu tehnologiju
c) Vremenski period reprodukcije plana
d) Vremenski period na koje se konkretni plan odnosi
ta predstavlja funkcionalna dimenzija plana
a) Konkretne vrste elemenata reprodukcije organizacije
b) Konkretne vrste elemenata proizvodnje organizacije
c) Konkretne vrste elemenata prodaje organizacije
d) Nita od navedenog organizacije
264.
265.
ta predstavlja prostorna dimenzija plana?

a) Obuhvaenost unutranje structure preduzea
b) Obuhvaenost spoljane structure preduzea
c) Obuhvaenost kadrovske stukture preduzea
d) Razmernu obuhvaenost preduzea (pojedinih njegovih organizacionih delova)
266.
ta predstavlja veliina planskih zadataka?

Planiranu koliinu precizno definisanih zadataka-elemenata poslovanja organizacije
Neplaniranu koliinu elemenata reprodukcije organizacije
Koliinu elemenata reprodukcije organizacije
Vrstu elemenata reprodukcije organizacije
a)
b)
c)
d)
267.
Koji je drugi naziv za dugorone planove?

a) Teko izvodljivi
b) Neizvodljivi i neprofitabilni
c) Perspektivni planovi
d) Neinovativni planovi
268.
Kako bi trebao da zapone proces planiranja u preduzeu?

a)
b)
c)
d)
269.
270.
Donoenjem kratkoronih planova

Sprovodjenjem kratkoronih odluka
Planiranjem ostvarenja najvee mogue dobiti
Dugoronim planom
Dugoroni planovi razvoja se izrauju za period?

m) 4-5 god.
n) 3-5 god.
o) Preko 5 god. (10, 15, 20 godina ,., vreme trajanja minimum 2 investiciona
ciklusa)
p) Preko 10 god.
Prospekcijski planovi razvoja minimalne odreenosti su:

a) dugoroni
b) srednjoroni
c) operativni i
d) tekui
271. Vreme trajanja jednog investicionog ciklusa u grani odreuje horizont planiranja
jednog:
a) Dugoronog,
b) Srednjoronog,
c) Tekueg,
d) Operativnog plana razvoja.
272. Vreme trajanja dva i vie investiciona ciklusa u grani odreuje horizont planiranja
jednog:
a) Dugoronog,
b) Srednjoronog,
c) Tekueg,
d) Operativnog plana razvoja.
273. Prema elementima reprodukcije (funkcije) kakvi mogu biti funkcionalni planovi?
a) Vrlo sloeni
b) Samo predmetno (funkcionalno) Parcijalni
c) Izuzetno predmetno (funkcionalno) Integralni
d) Predmetno (funkcionalno) parcijalni i integralni
274.
275.
Kakvi planovi mogu biti sa stanovita stepena detaljisanja elemenata reprodukcije?

a) Kratkoroni
b) Dugoroni
c) Srednjeroni
d) Globalni (ukupni) i detaljni (pojedinani: pl.proizvodnje, pl.prodaje.)
ta obuhvata prostorno(funkcionalno) integralni plan?
e) Preduzee u celini
f) Deo preduzea
g) Marketing sektor
h) Sektor za IR
276.
ta obuhvata prostorno(funkcionalno) parcijalni plan?

a) Preduzee u celini
b) Deo preduzea
c) Marketing sektor
d) Samo neki deo preduzea (plan radne snage, plan maetrijala, )
277. Veliina svih planskih zadataka mora se?

a) Samo proceniti
b) Paljivo sagledati
c) Realno proceniti nauno-strunim (sistemskim) pristupom (metodama optimizacije)
d) Paljivo proceniti
278.
Program istraivanja i razvoja izrauje se po izvrenim tehnolokim predvianjima po

modelu:
a) odozdo na gore
b) odozgo na dole
c) Kombinacijom prethodna dva
d) Ne kombinuje se
279.
Visina tehnolokog i komercionalnog uspeha svrstava projekte u odreene grupe

portfolio strukture programa popularno nazvanim ostrige:
a) Niske tehnoloke potekoe (nizak nivo) a visok komercionalni uspeh
b) Visoke tehnoloke potekoe (nivo) ali nizak komercionalni uspeh

c) Nizak tehnoloki domet i nizak komercionalni uspeh
d) Visok tehnoloki uspeh i visok komercionalni uspeh
280.

portfolio strukture programa popularno nazvanim hleb i maslac:
a)
b)
c)
d)
Niske tehnoloke potekoe (nizak teh. nivo) a visok komercionalni uspeh

Visoke tehnoloke potekoe (visok teh. nivo) ali nizak komercionalni uspeh
Nizak tehnoloki domet i nizak komercionalni uspeh
Visok tehnoloki uspeh i visok komercionalni uspeh
281.

portfolio strukture programa popularno nazvanim beli slonovi
a) Niske tehnoloke potekoe (nizak teh. nivo) a visok komercionalni uspeh
b) Visoke tehnoloke potekoe (visok teh. nivo) ali nizak komercionalni uspeh
282.

portfolio strukture programa popularno nazvanim biseri:
a) Niske tehnoloke potekoe (nizak teh. nivo) a visok komercionalni uspeh
b) Visoke tehnoloke potekoe (visok teh. nivo) ali nizak komercionalni uspeh
283.
Koja je svrha programa IR?
Su projekti koji grade poslovni uspeh.Imaju visok tehnicki uspeh i komercijalnu vrednost
Izbalansiranost odnosa u strukturi portfolija projekata radi uspenijeg upravljanja IR
284.
Navesti u koje etri grupe je mogue klasifikovati IR projekte
------------------------------------(hleb i maslac, biseri, ostrige, beli slonovi)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------285. Gledajui portfolio IR projekta, sa niskom verovatnoom tehnikog uspeha i niskim
komercijalnim potencijalom, opisuje grupu projekata pod kojim nazivom ?
---------------------------------------------------beli
slonovi-------------------------------------------------------------286. Dati opis za grupu projekata Biseri
Su projekti koji grade poslovni uspeh.Imaju visok tehnicki uspeh i komercijalnu vrednost
str.221
287.
Dati opis za grupu projekata Ostrige
Se odnose na naucna istrazivanja,imaju nizak tehnoloski uspeh i izuzetnu komercijalnu vrednost

str.221
288.
Koji cilj imaju projekti pod nazivom ostrige

str.221
289.
Navesti probleme koji prate merenje efikasnsti IR

Kako meriti doprinose IR odvojeno obostranih funkcija jer su medjusobno povezane
str.222.-
290.
IR Organizacija, koja zapoljava oko 10 istraivaa naziva se:

a) Istraivako-razvojna jedinica - IRJ
b) Istraivako-razvojna centar - IRC
c) Istraivako-razvojna institut- IRI
d) Nauno-istraivake-organizacije - instituti - NIO
291. IR Organizacija, koja zapoljava preko 100 istraivaa naziva se:
292. IR Organizacija, koja zapoljava oko 100 istraivaa naziva se:
a. Istraivako-razvojna jedinica - IRJ
b. Istraivako-razvojna centar - IRC
c. Istraivako-razvojna institut- IRI
d. Nauno-istraivake-organizacije - instituti - NIO
293.
IR Organizacija, koja zapoljava do i preko 1000 istraivaa naziva se:
294.
IR Organizacija, koja ostvaruje i obrazovnu ulogu ostvarujui interese Univerziteta,
Grada i Kompanije naziva se:
a) Biznis park
b) Inovacioni centar
c) Tehnoloki park
d) Biznis-inovacioni centar
295.
IR Organizacija, koja ostvaruje i obrazovnu ulogu ostvarujui naino istraivake
interese Univerziteta, interese razvoja sveukupnog poslovanja Kompanije u gradu gde je
locirana ostvaruje i sledei interes:
a) Znaajno se utie na razvoj sportske kulture
b) Znaajno se utie na razvoj kulture zabave
c) Razvojem tehnoloke kulture podie se opta kultura ivljenja zajednice
d) Znaajno se utie na razvoj umetnike kulture
296.
Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa
nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv NAUNI PARK ima :
a) Visok tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke
b) Srednji tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke
c) Visok tehnoloki nivo a srednji nivo menaderske podrke

d) Vizak tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke
297. Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa
nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Inovacioni centar ima :
d) Vizak tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke
nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Tehnoloki centar ima :
d) Visok tehnoloki nivo i visok nivo menaderske podrke
nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Biznis park ima :
nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Biznis inovacioni centar ima :
b) Srednji tehnoloki nivo a visok nivo menaderske podrke
301.
IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) IRJ sa oko 10 istraivaa
ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja kompanija :
a) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a
nekada i na korporativnom
b) Upravnik je povezan sa menadmentom na funkcionalnom kompanije nivou ili
pomonikom za razvoj na istom nivou
c) Izvrni director Top menadmenta NIO-instituta je povezan sa menadmentom na
korporativnom i poslovnom nivou kompanije
d) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i
na poslovnom nivou kompanije
302. IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) IRC sa oko 100
istraivaa ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja
kompanija :
a) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a
d) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a
povremeno i na poslovnom nivou kompanije
303.
IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) IRI sa preko 100

istraivaa ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja
kompanija :
a) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije
a nekada i na korporativnom
d) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i
304. IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) NIO institut sa preko
500 istraivaa a nekada i preko 1000, ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u
sledeim nivo upravljanja kompanija :
e) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a
f) Upravnik je povezan sa menadmentom na funkcionalnom kompanije nivou ili
g) Izvrni director Top menadmenta NIO-instituta je povezan sa menadmentom na
h) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i
305.
Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne

kompetentnosti nazvan Liderom ima:
a) Visoko profesionalno i visoko menadersko potvreno znanje
b) Visoko profesionalno i nisko menadersko potvreno znanje
c) Visoko menadersko i nisko profesionalno utvreno znanje
d) Nisko profesionalno i nisko menadersko utvreno znanje
306. Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne
kompetentnosti nazvan Profesionalcem ima:
307.
Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne

kompetentnosti nazvan Upravnikom ima:
308. Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne
kompetentnosti nazvan inovnikom ima:

309.
Lider - rukovodilac IR organizacije pored visokog nivoa menaderske i

profesionalne kompetentnosti ima:
a) Viziju za budunost te postavlja smer kretanja
b) Ima mo da pokree promene i mobilie zaposlene
c) Vri ulogu govornika organizacije i usmerava tim
d) Sve navedeno
310. Lider - rukovodilac IR organizacije pored visokog nivoa menaderske i
profesionalne kompetentnosti mora imati radi efikasnog sprovoenja odluka:
a) CAPI : integrisanost Autoriteta, P-moi i I-uticaja
b) Visoko mesto pozicije u IR organizaciji
c) Visoku mo kontrole spoljanjih i unutranjih i stvaranja raznih oblika alijansi
d) Sve navedeno
e) Samo mo strunosti
311.Dilema investitora pri donoenju odluke za finansiranje odreenog projekta je:
a) Da li e se izvriti izabrani projekat u planiranom roku
b) Da li e se dobiti planirani rezultati ili e se morati dodatno doistraiti
c) Da li je napravio greku izabravi lo projekat i pri tom odbacio dobar
d) Da li se mora preusmeravati ili zaustaviti istraivanje
312. ta odreuje pouzdanost izvrenja predvienih oekivanih rezultata u prijavi projekta:
a) Reference rukovodica projekta i istraivaa
b) Reference istraivaa
c) Opremljenost istraivake organizacije
d) Solventnost istraivake organizacije
313. Dilema komercijalne izvesnosti radi izbora IR projekata vri se analizom kontrolnih
lista i modela profila projekta odbacujui ideju, odlaui ili je urgentno prihvatajui kroz
jednu od etiri etape odluivanja:
a) Ocene
b) Utvrivanja prioriteta
c) Preliminarne analize
d) Portfolio analize
314. Dilema komercijalne izvesnosti opravdanosti izbora IR projekata vri se modelima za
ocenu projekta sa ciljem odbijanja, dranja u rezervi za kasnije ponovno razmatranje, ili
prihvatajui ga, kroz jednu od etiri etape odluivanja:
a) Ocene
315. Dilema komercijalne i tehnike izvesnosti opravdanosti izbora IR projekata vri se
modelima (bodovanja, rizika, granica) za ocenu projekta sa ciljem odbijanja, dranja u
rezervi za kasnije ponovno razmatranje, ili prihvatajui ga, kroz jednu od etiri etape
odluivanja:
a) Ocene
316.
Dilema prioriteta opravdanosti izbora IR projekata vri se razliitim indeksnim

brojevima (Prinosa od investiranja, Olsenova i Ansoffova formula,) kroz jednu od etiri
etape odluivanja:
a) Ocene
317. KOnana odluka o finansiranju IR projekata vri se portfolio modelima
(kombinovanje ulaganja sa ciljem maksimizacije dobiti) kroz jednu od etiri etape
odluivanja:
a) Ocene
318. ta su investicije?
a. Neprestana ulaganja u proizvodne delatnosti
b. Neprestana ulaganja u struni kadar
c. Neprestana ulaganja u IR
d. Uslov egzistencije, razvoja i rasta organizacije
319. ta preduzee treba da uradi da bi ostvarilo svoju misiju?
a) Da permanentno investira (rtva danas radi koristi sutra!)
b) Da investira iskljuivo u razvoj projekata
c) Da investira u razvoj nove tehnologije
d) Da investira u menadment i marketing
320. U emu je poseban znaaj investicija?
a)
U stalnim promenama u okruenju
b)
U neprestanom ulaganju u poslovne aktivnosti
c)
U aktiviranju novih izvora u cilju poveanja konkurentnosti
d)
U aktiviranju novih izvora u cilju poveanja profitabilnosti
321. Koja je naoptija definicija investicija?
a) Da je to svako ulaganje koje e doneti korist istoga trenutka
b) Da je to svako ulaganje koje e doneti korist posle nekog kraeg vremenskog perioda
c) Da je to bespotrebno ulaganje koje nee doneti nikakvu korist
d) Da je to svako ulaganje koje e doneti korist tek u budunosti
322. Koja su etiri osnovna elementa investiranja?
a)
Investitor, investicioni projekat, kamata i diskontna stopa
b)
Investitor, preduzee, kamata i diskontna stopa
c)
Investitor, investicioni projekat, profit
d)
Investitor, struni kadar, kamata i diskontna stopa
323. ta predstavlja pojam oekivanje?
a) Ostvarenje planiranog cilja po svaku cenu
b) Biti najbolji u sprovoenju planiranih zadataka
c) Biti bolji od konkurencije na globalnom i lokalnom tritu
d) Da se eljeni rezultati mogu, a ne moraju ostvariti
324. Na emu se u najveoj meri bazira strategija rasta preduzea i razvojne politike?
a) Na iskustvima sturnjaka
b) Na podudarnosti sa konkurentima
c) Na investicijama
d) Na ekonominosti
325.
Koja su tri osnovna kriterijuma investicije?

a) Vrsta ekonomskih efekata, predmet ulaganja i dejstvo na kapacitet preduzea
b) Vrsta ekonomskih efekata, tehnologija i dejstvo na kapacitet preduzea
c) Vrsta ekonomskih efekata, kadrovi i dejstvo na kapacitet preduzea
d) Vrsta ekonomskih dobara, predmet ulaganja i dejstvo na kapacitet preduzea
326. ta obuhvata proces investiranja?
a) Veliki broj istih aktivnosti koje su vezane za pripremu, ocenu, izvoenje i praenje
ostvarenja
b) Veliki broj razliitih aktivnosti koje su vezane za pripremu, ocenu, izvoenje i praenje
ostvarenja
c) Veliki broj aktivnosti koje su vezane za obradu, prognozu, izvoenje i praenje ostvarenja
d) Veliki broj slinih aktivnosti koje su vezane za sprovodjenje, ocenu, registrovanje i praenje
ostvarenja
327.
ta je investicioni projekat?
a) Predlog investicije za stvaranje, ouvanje postojee tehnologije i razvoj odreenih
potencijala
b) Predlog investicije za stvaranje i razvoj odreenih potencijala
c) Predlog investicije za stvaranje, proirenje i razvoj odreenih potencijala
d) Predlog investicije za proirenje i razvoj odreenih potencijala
328.
ta je predinvesticiona studija?
a) To je prvi dokument u pripremi investicionog projekta, koji treba da prui
osnovu za prethodnu ocenu ispravnosti odreene investicione mogunosti
b) To je prvi dokument u razradi investicionog projekta, koji treba da prui osnovu za
prethodnu ocenu ispravnosti odreene investicione mogunosti
c) To je prvi dokument u sprovoenju investicionog projekta, koji treba da prui osnovu
za tekuu ocenu ispravnosti odreene investicione mogunosti
329.
ta predstavlja investicioni program?

a) Period izmeu uloenih sredstava i ostvarenog rezultata
b) Period izmeu dva investiciona ciklusa
c) Period realizacije
d) Osnovu za donoenje investicione odluke
330.
Od ega se sastoji studija izvoenja?

a) Od dokumentacije pristigle od strane najboljih strunjaka u okviru organizacije
b) Od dokumentacije pristigle od strane najboljih strunjaka u eksternom okruenju
c) Od analitiko-dokumentacione osnove planiranog najprihvatljivijeg naina za
izvoenje projekta
d) Od stepena prihvatljivosti izvoenja projekta na osnovu trenutnih mogunosti
331.
ta obuhvata ocena statistikog pristupa trino finansijske efikasnosti projekta?

a)
Podatke o uspenosti poslovanja u reprezentativnoj godini
b)
Podatke o efikasnosti poslovanja odeljenja za IR
c)
Podatke o efektivnosti radnog kolektiva
d)
332.
Podatke o trenutnoj trinoj poziciji preduzea
333.
ta obuhvata ocena dinamikog pristupa trino finansijske efikasnosti projekta?

a) Podatke o trenutnoj trinoj poziciji preduzea
b) Podatke o efikasnosti poslovanja odeljenja za IR
c) Podatke o efektivnosti radnog kolektiva
d) Celokupan period ulaganja i eksploatacije investicionog projekta (metodama
roka povraaja, neto sadanje vrednosti i interne stope prinosa)
ta je kontola IR?
a. Stalna faza upravljanja IR aktivnostima
b. Neprekidno prilagoavanje promenama
c. Kontrola celokupnog sistema
d. Kontrola pojedinih sektora unutar organizacije
Moe li se bilo koja ljudska aktivnost porediti sa IR poslovima?
a) Moe, zato to je bilo koja ljudska aktivnost tea u odnosu na IR poslove
b) Moe samo u odreenim situacijama
c) Ne moe, jer se rezultati ne mogu kvantifikovati u toku proizvodnog procesa ni
vremenski ni ishodima
d) Moe samo ukoliko su u pitanju poslovi vezani za marketing
Iz kog razloga se obavlja kontrola IR aktivnosti?
a)
zbog poveanja efikasnosti ukupnih IR napora
b)
zbog ostvarenja maksimalne dobiti uz minimalne rezultate
c)
zbog poveanja brudo drutvenog proizvoda
d)
zbog stavilnosti preduzea
Koji je osnovni cilj permanentne kontrole istraivako-razvojnog rada?
a) da prati tok razvoja preduzea
b) da se vri svakodnevna provera radnog kadra
c) da se prati i usmerava tok istraivako razvojnih aktivnosti
d) da se prati i usmerava tok nauno - istaivakih aktivnosti
334.
335.
336.
337.
Kada se vri praenje i procena rezultata IR projekata?

a) na poetku istraivako razvojnih aktivnosti
b) u toku trajanja istraivako razvojnih aktivnosti
c) na kraju istraivako razvojnih aktivnosti
338.
Kriterijumi za izbor nauno strunih komiteta odbora su (Zaokrui onaj koji ni u

kom sluaju se nesme prihvatiti!) :
a) da su iz kompanije i interesno povezani,
b) da visoko struni iz razliitih oblasti
c) da su spremno iznose svoje stavove bez ostataka ili zadravanja za sebe
d) da se potpuno posvete poslu kontrole i nepristrasno i s maksimalnim poverenjem
339.
Iz kog razloga se obavlja nadzor i ocena rezultata istraivakog projekta posle

njegovog zavretka?
a) zbog konane ocene rezultata IR aktivnosti i buduih odluka
b) zbog procene uinjene tete
c) zbog procene ostvarene dobiti
d) zbog eventualne motivacije eksperata koji su radili na projektu
340.
Da je top menadmentu neophodno samo miljenje ljudi iz njegovog okruenja u oceni

rezultata?
a) Ne, zato to je vrhovni menadment odgovoran za to
b) Ne, zato to se to moe smatrati nekompetentnou top menadmenta
c) Miljenje profesionalaca koji nisu optereeni odnosima u kompaniji su dragocena
341.
Koja su dva osnovna aspekta u oceni efikasnosti IR programa?

a) ekonomski aspekt i trini aspekt
b) trini aspekt i finanskijski aspekt
c) vremenski i ekonomski aspekt
d) vremenski i trino finansijski (cost-benefit analiza)
342. Vremenski aspekt organizacije IR programa (sistema tafete, odbojke i ragbi
tima) ima direktan uticaj na:
a) efektivnost preduzea
b) efikasnost poslovanja
c) ekonomsku efikasnost
d) brzinu ostvarenja rezultata
343.
ta predstavlja trino - finansijski aspekt efikasnosti IR programa?

a)
ostvarenje maksimalne dobiti na lokalnom tritu
b)
ekonomsku ocenu koristi metodama roka povraaja, neto
sadanje vrednosti i interne stope prinosa
c)
realizaciju planiranih zadataka
d)
ostvarenje boljeg finansijskog rezultata u odnosu na prethodnu godinu
344.
Koja je osnovna karakteristika savremenog poslovanja?

a. Prilagoavanje trenutnom ambijentu
b. Suoavanje iskljuivo sa trenutnim problemima
c. Predvianje promena ambijenta
d. Reavanje problema na osnovu steenog dosadanjeg iskustva
345.
ta predstavlja osnovni imperativ uspeha?

a) Vetinu upravljanja rizikom
b) Vetinu prilagoavanjima trenutnoj situaciji na tritu
c) Vetinu nadmetanja sa konkurencijom
d) Vetinu stalnog podsticanja promena
346.
ta je osnovni cilj uspeha upravljanja rizikom?

a) Maksimizacija profita
b) Minimizacija trokova
c) Plasman na inostrano trite
d) Maksimiziranje prilika i minimiziranje pretnji
ta je rizik?
a) Stalno suoavanje sa promenama
b) Neprestano uvoenje promena u sistem poslovanja
c) Prirodna posledica neizvesnosti
d) Neprestano nadmetanje za prevlast na tritu
347.
348.
Na ta nam ukazuje model Termostat izbalansiranog ponaanja?

a) Na sklonost i spremnost za preuzimanje rizika
b) Na sklonost i spremnost preuzimanja kontrole
c) Na sklonost i spremnost za maksimizaciju dobiti
d) Na sklonost i spremnost za minimizaciju trokova
ta predstavlja kljuni segment svakog pokuaja upravljanja rizikom?
Kvalifikacija rizika
Kvalifikacija mogunosti
Kvantifikacija mogunosti
Kvantifikacija rizika
349.
350.
a)
b)
c)
d)
Na koji nain se moe dobiti kvalitetna kvantifikacija rizika?

Primenom modela eksterne i interne metrike nezavisnih strunjaka
Primenom modela eksterne metrike nezavisnih strunjaka
Primenom modela interne metrike nezavisnih strunjaka
Nita od navedenog
351.
U interaktivnom modelu imamo aktivne i pasivne elemente rizika (oznaiti sa Aaktivne i sa P-pasivne):
352.
353.
354.
355.
356.
a) Voza (_A__), peak (_P__) i ivotna sredina ( _P__)

b) Top menadment (_A___), zaposleni (_A___)
c) Dobavljai i poslovni partneri (_A___)
d) Potroai (_P__) i ivotna sredina (P__)
Koji je osnovni cilj strategije izbegavanja rizika?
a) Prilagoavanjem neizvesnosti primenom direktnih mera
b) Eliminisanje neizvesnosti, primenom direktnih i indirektnih mera
c) Eliminisanje neizvesnosti, primenom indirektnih mera
d) Preuzimanje rizika suoavanja sa neizvesnostima
Koji je osnovni cilj strategije prenoenja rizika na druge?
a) Strah od suoavanja sa trenutnom situacijom
b) Nemogunost vizuelizacije tekuih deavanja
c) Prenoenje obaveza i rizika na treu stranu
d) Prenoenje rizika na konkurente
Koji je osnovni cilj strategije ublaavanja posledice rizika?
Ukljuivanje kadrovske strukture u proces inovacije
Osposobljavanje kadrova za vrenje eksperimenata
Da se izloenost pretnji dovede ispod prihvatljivog nivoa
Da se izloenost pretnji dovede iznad prihvatljivog nivoa
Koji je osnovni cilj strategije prihvatanja posledica rizika?
a) Osiguranje kontinuiteta poslovanja
b) Suprostavljanje nastaloj situaciji i tenja ka poboljanju
c) Neprestano usavravanje u oblasti IR
d) Usmerenost istraivaa i strunjaka na nastali problem
Na koji nain se vri izbor odgovarajue strategije?
a) Posmatranjem trenutne situacije
b) Reavanjem problema iz prolosti
c) Ulaganjem u remont postojee tehnologije
d) Na osnovu tipa i prirode rizika

357.
ta se preporuuje kao prvi mogui izbor strategije?
a) Izbegavanje rizika
b) Uputanje u stalne rizike
c) Suoavanje sa kadrovskim problemima
d) Suoavanjem sa problemima trenutnog stanja u sektoru IR
358.
Koja strategija upravljanja rizikom se preporuuje kao drugi najbolji izbor?
a) Uputanje u stalne rizike
b) Suoavanje sa kadrovskim problemima
c) Suoavanjem sa problemima trenutnog stanja u sektoru IR
d) Prenoenje rizika na treu stranu
359.
Koja strategija upravljanja rizikom se preporuuje kao IV najbolji izbor?
a) Izbegavanje rizika
b) Prihvatanje rizika
c) Uputanje u stalne rizike
d) Suoavanje sa kadrovskim problemima
360.
Lek je gori od bolesti, zakon pete discipline odnosi se na jednu od razmatranih
strategija upravljanja rizikom. Na koju ?
a) Strategija izbegavanja rizika,
b) Strategija ublaavanja rizika,
c) Strategija prebacivanja rizika na druge,
d) Strategija prihvatanja rizika
361.
Sistemski arhetip prebacivanje tereta odnosi se na jednu od strategija upravljanja
rizikom?
a) Strategija izbegavanja rizika,
b) Strategija ublaavanja rizika,
c) Strategija prebacivanja rizika na druge,
d) Strategija prihvatanja rizika

Ceo TEST 360 Pitanja Za IR Vezbu Za 160 Pitanja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ceo TEST 360 Pitanja Za IR Vezbu Za 160 Pitanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ceo TEST 360 pitanja sa KLJUEM

1. Kod pojma upravljanja treba prvo definisati ?

ta sledi nakon definisanja problema (ta treba raditi?)?

ta znai biti efektivan ?

Koja organizacija se smatra uspenom ?

Zbog ega postojimo?

ta predstavlja zadatak spoljanje integracije ?

10. ta je cilj uspenog poslovanja svake organizacije ?

17. Navesti koji tip linosti (I,E,P,A) uloga ostvaruje ?

25. Koja je osnovna razlika izmedju rasta i razvoja?

Ukoliko se promene ne deavaju ili se prebrzo sprovode

30. Kolika je duina trajanja jednog aktivacionog perioda?

33. Treu industrijsku eru karakterie :

47. ta obuhvata drutveni prosperitet ?

55. Koji je konkretni rezultat eksperimentalno - razvojnih istraivanja?

Srbija, Rumunija, Poljska

61. Patenti, autorska prava i zatitni znaci spadaju u:

62. Sposobnosi zaposlenih kod ljudskog kapitala ogledaju se u?

70. Intelektualni kapital pored znanja zapolenih obuhvata jo :

Na eksplicitnom znanju (u vidu nacrta, projekata, patenata, licenci, programa,..)

78. ivotni vek dananjih proizvoda je:

Sposobnost pretvaranja ideja u konkretne proizvode

86. Uspeh organizacije zavisi od:

87. Od ega zavisi intelektualni kapital?

Koje su osnovne komponente ljudskog kapitala?

Od ega se sastoji organizacioni kapital?

ta je na prvom mestu u povratnoj sprezi organizacionog kapitala?

Kakvu kulturu treba da izgradimo?

Da li je snaga volje pojedinca vea od snage volje drutva?

ta vidimo posmatrajui organizaciju?

Koje su komponente ljudskog kapitala?

Koji zaposleni su zadovoljni i lojalni?

Od ega se sastoji kapital kupaca?

Mogunost absorpcije odreene vrste i koliine proizvoda

110.ta je baza podataka?

Registrovanje broja konkurenata

111. Kako delujemo na potencijal trita?

ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Bliska 0, a vea od nule,

119.Koja tehnologija (bazna, kljuna ili nastajua) odgovara znanjima?

ta predstavlja peta disciplina?

Duboko usaene pretpostavke, uoptavanja, ili ak slike koje utiu na nae

Principi discipline mentalni modeli se sastoje u:

Testiranju pretpostavki i upotrebe

ta predstavlja osnov komparativne prednosti organizacije?

ta integrie sve discipline u koherentnu formu teorije i prakse?

Od ega potiu dananja reenja?

Koji je zakon pete discipline?

Koji je jedan od sastavnih elemenata pete discipline?

ta to oveka uvek vue u nazad pri tenji za ostvarenjem line vizije?

eljena slika sebe u budunosti

Postojanost, generativnost i povezanost su karakteristike pojedinca u stanju sutine u?

Partnerstvo, zajednitvo svrhe su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?

Poveanje kolektivne intelegencije i usklaeno ponaanje su karakteristike pojedinaca

Testiranje pretpostavki levostranom kolone je tehnika u postupcima u?

Suspendovanje pretpostavki je tehnika u postupcima u?

ta podrazumeva struno voenje timskog uenja ?

Prevlast nad lanovima tima

Zato je timsko uenje neophodno?

Na emu je zasnovana dananja savremena kultura?

ta se deava ukoliko pojaate napore u sistemu da biste neto olakali?

ta se deava ukoliko problem pokuavate da reite na to laki i bri nain?

To nas moe vratiti u poetno stanje ili izazvati jo gori problem

ta je posledica reavanja problema na ustaljeni nain?

a) Mogu ukoliko se sprovode ukoliko su u saglasnosti sa zaposlenima