HLADNI RAT

1. DEO

BERLIN, MAJ 1945

AUVIC, FEBRUAR 1945

Drezden, februar 1945

LONDON, April 1945

KARAKTERISTIKE RATA
TOTALNI

RAT - broj mobilisanih,

angaovanje svih, ratna industrija,
propaganda, gradovi, odsustvo
frontova
SVETSKI -Afrika, Azija, Pacifik,
Atlantik
IDEOLOKI : Diktaturedemokratije, faizam-socijalizam
NOVE FORME- Vazduni,
podmorniki, tehnoloko-tehniki
(rakete, radar, atomska bomba)

LJUDSKI GUBICI
SSSR

20 - 27.000.000

KINA

20.000.000

NEMAKA

5 7.500.000

POLJSKA

5.600.000

JAPAN

2.700.000

JUGOSLAVIJA

1.000.000

FRANCUSKA

630.000

BRITANIJA

450.000

ITALIJA

450.000

MIGRACIJE STANOVNITVA
Oko 50 MILIONA U EVROPI
Prinudni radnici u Nemakoj, Austriji
Ratna razaranja
Promene reima
NEMCI - izmeu 12,5-17.000.000

Proterano 6 miliona iz Poljske, 3 miliona iz

ehoslovaka, 400.000 iz Jugoslavije, 200.000
Maarske, 250.000 iz Rumunije . ..

Poljaci proteruju oko 500.000

Ukrajinaca, Belorusa
250.000 Finaca

RATNI ZLOINI
Zloini protiv mira, protiv humanosti
Preko 2 miliona Nemaca pod istragom
Francuska - 170.000 sluajeva, oko 5.000
smrtnih kazni
Belgija - 630.000 ispitano i sueno
Holandija - 150.000 osueno
Nirnberki sud (1945- 1946)
24 najvea zloinca (Rudolf Hes,
Herman Gering, Alfred Rozenberg,
Joakim von Ribentrop, Albert per)
Tokijski sud (1946) - za ratne zloine
na Dalekom Istoku. Oko 6.000

GRANICE
TROJNI

PAKT GUBI SVE

OSVOJENE TERITORIJE
NEMAKA granica na Odri i Nisi
ITALIJA oduzeti Dalmacija, Rijeka,
Zadar;Trst dobijen 1954
SSSR pripojila: Litvanija, Estonija,
Letonija, Moldavija, istona Pruska,
Karelija, Kurilska ostrva, ju. Sahalin
KINA - vraa se u svoje granice,
odvaja se Formoza (Tajvan, Tajpeh)
DEKOLONIZACIJA

SPORAZUM U
MOSKVI O
PODELI
ISTONE
EVROPE
2.oktobar 1944

KONFERENCIJA U POSTDAMU
juli-avgust 1945
Staljin, Hari Truman, Klement Atli
Razoruanje, podela Nemake, suenje
ratnim zloincima, denacifikacija.
Reparacije
Problem granica Poljske (prvobitno
Odra i Nisa, ali Rusi i Poljaci trae dalje
do zapadne Nise; Zapad poputa).
Kenigsberg (Kalinjingrad) dat SSSR-u
Okupacija Austrije do 1955

Konferencija u Postdamu 1945

CECILIENHOF

Postdam

HLADNI RAT
Suprostavljenost SAD i SSSR
Termin prvi koristio finansijer Bernard
Baruh, ali ga popularie novinar Volter
Lipman

STRAH, RIVALSTVO, PREMO

Lokalni konflikti a ne direktni

Prvi sukobi oko sudbine Istone Evrope
1947 - Trumanova doktrina protiv
komunizma (pomo nekomunistima)
Prvo za Grku i Tursku, potom na
ostale zemlje

MARALOV PLAN
George Marshall - ef Generaltaba,
ministar spoljnih poslova
Juni 1947 plan za obnovu Evrope radi
zaustavljanja irenja komunizma
Plan je predviao kontrolu od strane
SAD
Konferencija u Parizu koju naputa SSSR
i primorava Poljsku i ehoslovaku da
odbiju pomo
1948 - Kongres SAD izglasava kredite
1948 - Pomo primalo 16 drava
Rusija odgovara formiranjem
Kominforma

DISTRIBUCIJA POMOI
Najvea pomo u hrani (CARE); oko
10% budeta SAD
U junu 1951 ukupno 12,8 miliona
dolara.
Britanija 25%,
Francuska 21%
Italija 12%,
Nemaka 11%
Holandija 8%
Grka 5,5%
Austrija, Belgija 5%,
Danska, Norveka po 2%

MAKARTIZAM (McCarthyism)
Strah od komunizma pojaan 1949
Dozef Makarti senator od 1946.

Lani heroj. Predsednik

Podkomiteta za ispitivanje uticaja
komunista u Senatu
1947 -Kongres osniva Komitet za
antikomunistiku propagandu
1949 - Suenje 10 voa
Komunistike partije SAD
Februar 1950: Makarti iznosi listu
od 205 slubenika State
Departmenta

LOV NA VETICE
1950

- Kongres vodi 85
ispitivanja
1949-53: Kulminacija. Truman
objavljuje da Rusi imaju bombu
i da je mogu baciti na amerike
gradove
Kafkijanski procesi; protiv elite,
protiv Demokrata
Nova otkria: sovjetski pijuni u
mnogim sektorima
administracije (221, 1941 g)

UMETNICI POD ISTRAGOM

1947 poinje istraga u Holivudu.
40 svedoka od kojih se trae imena
komunista - Naming names
Svedoenja poela sa nekoliko
prijateljskih svedoka Gari Kuper,
Ronald Regan, Elia Kazan (dao 15 imena)
Liberali formiraju Komitet za prvi
amandman,
Tomas Man, Arnold enberg, Bertold
Breht, Edvard Dmitrik
Artur Miler pie Vetice iz Salema
arli aplin napustio Holivud

POSLEDICE
Otputeno

hiljade profesora
7.000 iz savezne administracije
Izbacivanje komunistikih knjiga
Optube tvorcima atomske bombe
- suen Robert Openhajmer;
brani par Rozenberg
Histerija, strah

`GVOZDENA
ZAVESA`
eril u
Fultonu, 1946

OKUPACIONE
ZONE U
NEMAKOJ

PODELJENI BERLIN

PODELJENA NEMAKA

Rekonstukcija, denacifikacija
Socijaldemokratska partija - SPD (Kurt
umaher)
Hriansko-demokratska unija - CDU
(Konrad Adenauer)
Liberalno demokratska partija - FDP
(Teodor Hojs, prvi predsednik Nemake)
1947 Spajanje britanske i amerike
zone - Bizonija
Juni 1948 spajanje svih saveznikih
zona - Trizonija
1948 uvoenje nove marke, poinje
privredno udo

PRVA BERLINSKA KRIZA

Rusi vre kontrolu vozova, blokiraju sve
puteve
Vazduni most juni 1948 maj 1949
Prevezeno za 11 meseci 2,5 miliona tona
robe, 900 letova dnevno
APRIL 1949 - u Parizu nastao Atlanski
pakt. lanice SAD i zemlje zapadne
Evrope
23. maj 1949 formiranje Savezne
Republike Nemake (SRN)(Zapadna)
7.oktobar 1949 Nemaka Demokratska
Republika NDR (DDR). Predsednik

VAZDUNI
MOST
1948-49

Konrad ADENAUER
Kancelar SRN

1949-1963

DVE NEMAKE
1954 prestaje okupacija, ali trupe ostaju
Istona Nemaka potiskivanje
socijaldemokrata i nametanje komunista.
Na izborima 1950 - 99,7% glasalo za
postojeu vladu Valtera Ulbrihta.
1955 Zapadna Nemaka primljena u
Atlantski pakt (NATO)
1955 - Varavski pakt (SSSR i
socijalistike zemlje)
1955 - Haltajnova doktrina - Z. Nemaka
prekida sa svima koji priznaju Istonu

ZAPADNA
NEMAKA
(SAVEZNA REPUBLIKA
NEMAKA

ISTONA
NEMAKA
(DEMOKRATSKA
REPUBLIKA NEMAKA)

GRANICE I PODELA BERLINA

1952

zatvorene granice izmeu

dve drave
1378 km neprobojne granice
1958 - Hruov tvrdi da Berlin
ugroava bezbednost istone
Nemake
1949-1961: 2.700.000 ljudi iz DDR
prelo na Zapad
1961-13. avgust BERLINSKI
ZID (trajao do 1989)

BERLINSKI ZID SA ZAPADNE STRANE

VILI BRANT
Napustio Nemaku
1933
Gradonaelnik
Berlina 1957-1966

Kancelar SRN
1969-1974