Vodozemci

repati
beznogi

Repati vodozemci (Urodela ili Caudata)

karakteristike:
prisustvo repa i dva para nogu priblino jednake veliine
razlike i u skeletu i miiima
sitni kimenjaci, duina tela varira od 3-150cm, a najee je od 515cm
najdui predstavnik, kineski dadevnjak, dostie duinu od 1,5m
glatka, vlana koa, sa sitnim bradaviastim ispupenjima
oploenje moe biti spoljanje ili unutranje (kod veine)
dobro razvijene oi, veina ima i one kapke, srednje uho
redukovano (nemaju sluni kanal i bubnu opnu)
grudna kost slabo razvijena ili ne postoji, rebra su kratka, a kloaka u
vidu uzdunog proreza na sredini zavrnog dela trupa

ivotni ciklus
- oploenje moe biti spoljanje i unutranje
unutranje oploenje:
- pri parenju ne dolazi do fizikog kontakta enki i mujaka
- mujak stvara skupinu spermatozoida obavijenu sluznim omotaem i takav
spermatofor polae na dno vodenog bazena i enka ga uvlai u kloaku
- u delovima kloake (spermatekama) spermatozoidi se odravaju pa svaka
jajna elija koja proe kroz kloaku biva oploena
razvie embriona u larvu odvija se na dva naina:
- oviparija
- ovoviviparija
mnogi prolaze kroz dva perioda u ivotnom ciklusu:
-larvu koja ivi u vodi i ima spoljanje krge
- odraslu jedinku koja nastaje metamorfozom larve, ivi na kopnu i die
pluima i/ili preko vlane koe
- u svim fazama ivota su mesoderi, a plen su im sitni zglavkari

 neotenija pojava da se tokom itavog ivota zadravaju neke osobine larvi,

jer se ne zavrava proces metamorfoze, a pri emu larve dobijaju sposobnost
razmoavanja
te osobine su:
- larvalni zubi
- odsustvo kapaka
- spoljanje krge

Ambystoma mexicanum, neotenini oblik sa

spoljanjim krgama

 regeneracija
imaju najveu sposobnost regeneracije meu svim kimenjacima:
- ako se dadevnjaku amputira stopalo, ono e se potpuno nadoknaditi
-noga koja je odseena pri osnovi, cela se regenerie, kao i oi i rep
- od unutranjih organa ovo svojstvo imaju delovi plua

Rasprostranjenost
najvea raznovrsnost je u Severnoj i Srednjoj Americi
neke vrste javljaju se i u tropskim podrujima Srednje i June Amerika
(familija Plethodontidae)
nastanjuju svea, vlana stanita
terestine vrste obino ive u umama pod stenama, ispod kojih se
pojavljuju nou kada love
akvatini oblici ive na dnu potoka ili bara, pod kamenjem
period parenja provode u vodenoj sredini
mnogi su i planinske vrste

u peinama ivi oveija ribica (Proteus anguinus)

kineski dadevnjak

areni dadevnjak (Salamandra salamandra)

mrmoljci

Beznogi vodozemci (Gymnophiona)

trajno ive u zemlji pa su im udovi potpuno zakrljali

telo je dobilo crvolik ili zmijolik oblik

rep je takoe potpuno zakrljao i kod veine se tupo zavrava

koa im je glatka i najee tamna, a postoje i vrste sa arenom koom

imaju kotane ploe ispod koe

male oi su prekrivene tankom opnom zbog zatite od zemlje

pre se smatralo da su slepi, a danas se zna da mogu da razlikuju

svetlost i tamu

imaju ulo mirisa i nos

imaju plua, ali diu preko koe i usta

levo pluno krilo je manje od desnog (kao kod zmija)

ive u tropskim predelima

uglavnom se hrane insektima

kod veine se sree viviparija, a neke vrste polau jaja koja uva enka
kod nekih vrsta postoji faza larve koja preivljava metamorfozu u
vodi, a kod nekih odsustvuje
najpoznatiji predstavnik ovog reda je cecilija (tropski, crvoliki
vodozemac)

Cecilije (Caecilidae)

najvea familija, 21 rod i 95 vrsti

duina tela je od 90 1600mm

boja moe biti smea, naranasta, uta, ruiasta, pa sve do modro

plave

koa se sastoji od prstenastih nabora

veina ih ivi rijui kroz zemlju pa im je rep zakrljao, kao i oi koje su

pokrivene koom, a kod nekih vrsta i kostima

Epicrionops bicolor

Ichthyophis bannanicus
(azijska cecilija)

Scolecomorphus vittatus
(afrike cecilije)

Typhlonectes natans
(vodene cecilije)