PHYLUM MOLLUSCA MEKUCI

Mekuci su troslojni, nesegmentisani, bilateralno simetrini organizmi sa izraenom

cefalizacijom. Imaju celom i organsko-sistemski nivo organizacije.
Telo mekuaca sastoji se od glave, trupa ili utrobne kese (u kojoj su smeteni
unutranji organi) i naroitog organa koji slui za kretanje stopala. Stopalo predstavlja
ventralni, miini deo utrobne kese. Ono moe biti razliitog izgleda u vezi sa nainom
kretanja. Telo je zatieno krenjakom ljuturom koja je produkt luenja posebnog
konog nabora plata. Plat polazi sa dorzalne strane utrobne kese i sa zidom utrobne
kese zaklapa tzv. platanu duplju. U ovoj duplji su smeteni otvori polnih i ekskretornih
organa i crevo, kao i organi za disanje.
Kod mekuaca je celom jako redukovan i svodi se na okolosrnu duplju (perikard) i
duplju polnih lezda. Prostor izmeu organa je ispunjen vezivnim tkivom. Crevni sistem
je karakteristian po prisustvu posebnog organa radula u vidu hitinoidne, nazubljene
ploice koja se nalazi u drelu i slui za struganje biljne hrane. Kod ovih organizama je
diferencirana parna jetra koja funkcionie kao lezdama za varenje i kao mesto
magaciniranja hrane. Kao respiratorni organi funkcioniu krge tipa ktenidija. One
podseaju, po izgledu, na ealj po emu su dobile svoj naziv. Svaka krga se sastoji od
jedne ose kroz koju prolaze dovodni i odvodni sudovi transportnog sistema. S obe strane
ose polazi po jedan niz mnogobrojnih, trouglastih listia. Meutim, u toku prilagoavanja
na suvozemni nain ivota, kod nekih vrsta pueva deo plata je veoma vaskuoliziran,
snabdevena bogatom mreom sudova transportonog sistema i funkcionie kao plua.
Transportni sistem je otvoren. Diferencirano je srce koje se sastoji od dve pretkomore i
jedne komore. U hemolimfi su prisutni disajni pigmenti: hemoglobin ili hemocijan koji
sadri bakar. Ekskretorni sistem ine bubrezi koji su metanefridijalnog tipa. Oni s jedne
strane stoje u vezi sa perikardom, a s druge se otvorima izlivaju u spoljanju sredinu.
Nevni sistem se kod primitivnih vrsta sastoji iz okolodrelnog prstena i 2 para uzdunih
stabala. Meutim, kod veine mekuaca, usled koncentracije, on je predstavljen sa 3-5
pari ganglija (cerebralne, pleuralne, pedalne, parijetalne i visceralne) koje su meusobno
spojene konektivima i komisurama (ganglioneran nervni sistem). ulni organi su dobro
razvijeni kod pueva i glavonoaca. Sloenou grae naroito se istiu oi glavonoaca
koje se svojom graom pribliavaju oima kimenjaka.
Mekuci su razdvojenih polova ili hermafroditi. Razvie je kod nekih direktno, a kod
nekih sa metamorfozom. Kod primitvnih mekuaca postoji larva tipa trohofore, a kod
ostalih larva je neto sloenija i oznaena je kao veliger. Kod kopnenih pueva i
glavonoaca razvie je direktno, larvalnog stadijuma nema . Interesantno je da mekuci
rastu tokom celog ivota.
Ovo je po broju vrsta veoma bogat tip i u tom pogledu dolazi odmah iza zglavkara.
Obuhvata oko 120.000 vrsta. To su prvenstveno morski organizmi. ive najee pri dnu,
poev od obale pa do najveih dubina (i do 10.710 m). Manji broj ivi planktonski. Neki
su slatkovodni, neki suvozemni, a neki su paraziti (ekto- ili endoparaziti). Veinom su
biljojedi, neki su grabljivice. Krajnje su raznoobrazni po veliini. Njihova veliina varira
od 0,5 mm do 20 m (dinovska lignja Architeuthis princeps). Mekuci su vrlo razliiti po
formi, organizaciji, fiziologiji i ekologiji. Oni se odlikuju velikom plastinou, velikim
varijabilitetom organizacije. Mekuci variraju po svojoj grai od vrlo primitivnog nivoa
pa do stupnja koji je po sloenosti blizak kimenjacima. Ova velika raznoobraznost je
rezultat prilagoavanja na razliite uslove ivota. Njihova evolucija je tekla u vrlo
razliitim pravcima. U ovom pogledu oni svakako nadmauju sve ostale tipove
beskimenjaka. Ovaj tip je bogat fosilnim ostacima.

U okviru filuma Mollusca razlikuju se 7 klasa recentnih vrsta (Aplacophora,

Monoplacophora, Polyplacophora, Gastropoda, Scaphopoda, Bivalvia i Cephalopoda).
KLASA APLACOPHORA obuhvata mali broj morskih mekuaca koji nemaju ljuturu
ve u koi poseduju krenjake spikule. Telo je crvolikog izgleda, dostie duinu do 30
cm. Teorijski su vrlo interesantni (imaju zaetke stopala i plata, ktenidije mogu da
odsustvuju).
CLASSIS MONOPLACOPHORA obihvata samo jednu recentnu vrsta (Neopilina
galatheae otkriven 1952. godine na velikim dubinama Tihog okeana). Telo
monoplakofora odozgo je pokriveno ljuturom od jednog dela u vidu kape ili poklopca sa
vrhom okrenutim ka napred. Mnogi organski sistemi pokazuju znake metamerije (postoji
8 pari miia retraktora stopala, 5-6 pari ktenidija, srce se sastoji iz 2 para pretkomora i 1
para komora, imaju 6 pari bubrega, 2 para polnih lezda), to govori u prilog miljenu da
mekuci vode poreklo od segmentisanih organizama.
POLYPLACOPHORA (hitoni) su morski organizmi koji ive u prioblanoj zoni,
privreni za stene. Telo je spljoteno, irokim stopalom vrsto priljubljeno za supstrat sa
kojim se sliva i u pogledu svoje boje. Sa dorzalne strane telo je pokriveno ljuturom koja
se sastoji iz 8 pokretno spojenih ploica. U platanoj duplji lei veliki broj (4-80 pari)
ktenidija poreanih u dva niza. Kada su za vreme oseke izloeni atmosferskom vazduhu,
hitoni vrsto pritiskaju svoje telo uz podlogu, tako da plat u potpunosti prekriva celo telo
poput staklenog zvona i spreava desikaciju, a veliki broj ktenidija omoguava
maksimalno izdvajanje kiseonika iz vode koja je zadrana unutar platane duplje.
KLASA GASTROPODA (puevi) je po broju brsta najvea meu mekucima. Puevi se
odlikuju irokom distribucijom; neki su akvatini, ali neki su se prilagodili na ivot na
kopnu. Veina Gastropoda se odlikuje jednodelnom ljuturom koja moe biti razliitog
oblika. Kod nekih ona ne postoji, ili je redukovana. Redukcija ljuture esto stoji u vezi sa
nainom ivota (npr. parazitske ili plivajue vrste); kod nekih je svedena na unutranju
ploicu. Za evoluciju pueva karakteristina su dva procesa: spiralno uvijanje luture i
torzija. Naime, prvobitni puevi imali si jednodelnu, koninu ljuturu sa malim vrhom
okrenutim unapred (kao kod monoplakofora). Tokom njihove evolucije ljutura se
uveavala (to je omoguilo da se itavo telo po potrebi moe u nju uvui), odnosno
izduivala, a zatim i spiralno uvijala, ime je poveana stabilnost tela pri kretanju.
Meutim, kako je vrh prvobitne konine ljuture bio okrenut unapred, porast ljuture i
njeno spiralno uvijanje dovelo je do oteanog funkcionisanja glavenog regiona, te je
dolo do procesa torzije ljuture, odnosno okretanja za 180 o. Zajedno sa ljuturom torziju
su pretrpeli i unutranji organi, to za posledicu ima sekundarnu asimetriju.
Glava je kod pueva jasno difencirana; nosi jedan do dva para pipaka. Stopalo je
dorzoventralno spljoteno; kod kopnenih je njegova donja povrina bogata sluznim
lezdama, a kod plivajuih je izmenjeno u organe za plivanje. Trup ili utrobna kesa lei
iznad stopala u vidu spiralno uvijenog meka. Sa gornje strane pokriven je neparnim
naborom plat ispod koga lei platana duplja. Plat se nalazi na prednjoj strani trupa
(posledica torzije). Kod grabljivih pueva sekret pljuvanih ljezda sadri sumpornu
kiselinu pomou koje rastvaraju ljuture drugih mekuaca kojima se hrane. Vodeni puevi
diu ktenidijama, a kod suvozemnih, ali i mnogih koji su se sekundarno vratili u slatku
vodu, kao reaspiratorni organi funkcioniu plua. Od ula su razvijene oi tipa onih
jamica ili mehurova, a smetene su pri osnovi ili na vrhu duih pipaka. Prvi par pipaka
ima funkciju ula dodira kao i ivica plata. Pri osnovi ktenidija nalaze se, kod vodenih
pueva, osfradije, organi hemijskog ula. Drugi par pipaka ima, izgleda, istu funkciju. U
osnovi stopala nalazi se par statocista. Kod nekih pueva su polovi razdvojeni, drugi su
hermafroditni. Razvie je ili direktno ili sa obrazovanjem larve koja na izvesnim
stupnjevima lii na trohoforu a kasnije prelazi u sloeniji stupanj tzv. veliger.

Kopnene vrste poseduju odreene anatomske i bihevioralne adaptacije koje spreavaju

vee gubljenje vode iz tela. Pre svega, ulaz u platanu duplju, iji zidovi zbog razmene
gasova moraju uvek biti vlani, je mali, a u toku najtoplijeg dela dana ovi puevi se
uvlae u ljuturu i sklanjaju na manje osunana i vlana mesta. Vrlo esto ovi puevi se i
ukopavaju u vlanu podlogu. Sa druge strane, terestrini puevi golai, koji nemaju
ljuturu i koji su samim tim znatno osetljiviji na desikaciju u odnosu na ostale kopnene
pueve, ograniavaju svoju aktivnost na hladna i vlana mesta i na samo odreeni deo
dana (znatno su aktivniji nou).
Iz aspekta znaaja za oveka treba napomenuti da se neke vrste koriste za hranu, kao
npr. vinogradski pu Helix pomatia. Ljutura pueva moe da se koristi za izradu
dugmadi. Neki suvozemni puevi su tetni za poljoprivredu (napadaju neke useve:
krompir, cveklu i dr., zatim nanose tete vinogradima jedui pupoljke i listove vinove
loze).
Neke vrste marinskih pueva golaa (Nudibranchia) smatraju jednim od najlepih
ivotinja na naoj planeti. Kod ovih pueva plat, ljutura i krga su redukovani, tako da
imaju samo telo koje je esto veoma lepih, jarkih boja. Stopalo je proireno i od tela esto
polaze brojni izrataji koji znaajno poveavaju povrinu za razmenu gasova, a takoe
imaju funkciju i kao neka vrsta peraja koja omoguavaju efikasne plivajue pokrete.
KLASA BIVALVIA (koljke). koljke su stanovnici mora i slatkovodnih basena gde
ive mane-vie zarivene u podlogu ili, ak, privrene za stenovitu podlogu ili vodene
biljke. Ovakav slabo pokretan nain ivota u toku njihove istorije uslovio je niz
karakteristinih crta njihove organizacije. Telo je bilateralno simetrino i bono
spljoteno. Plat se sastoji iz dva nabora, a ljutura od dva kapka koji obuhvataju telo
bono. Stopalo je bono spljoteno. Primarno eljolike krge postaju, prvo, konaste
filamentozne, a zatim, lamelarne. Skriveni, malo pokretan i esto privren nain ivota
i pasivan nain ishrane detritusom i sitnim organizmima, doveo je do redukcije glave i
ula, a isto tako i prednjeg dela crevnog trakta, drela sa radulom i lezdama. Nain
ivota je ostavio peat i na grai i funkciji organa za disanje, koji su osim primarne
respiratorne funkcije, u toku evolucije, stekli ulogu pokretaa vodene struje u platanoj
duplji i aparata za filtriranje i dopremanje hrane.
Bez obzira na slabo pokretan nain ivota koljke su veoma rasprostranjene:
naseljavaju gotovo sva mora i dostiu do dubine od preko 10.000 metara; najvie ih ima u
toplim morima gde dostiu velike razmere, npr., Tridacna koja ivi u tropskim morima
dostie veliinu do 1,5 m u duinu. Usled naina ivota, koljke stoje u neobino tesnoj
vezi sa sredinom u kojoj ive, zavise od nje, ali isto tako, aktivno deluju na svoju sredinu,
predstavljaju vane bioloke faktore. Svojom aktivnou, one jako menjaju okolnu
sredinu i utiu na fiziko-hemijski sastav vode, reljef dna, pravac toka vode.
Neke koljke se odlikuju prisustvom specijalne, tzv. bisusne lezde, koja se nalazi na
stopalu. Ona produkuje elastine niti pomou kojih se ove koljke privravaju za
kamenitu podlogu i mogu da se kreu strmim stranama stena. Na zadnjem kraju tela
koljaka ivice oba platana nabora su malo pribliene i izvuene, tako da se obrazuju dva
mala otvora, tzv. sifoni, kroz koje ulazi i izlazi voda iz platane duplje. Donji je dovodni,
a gornji odvodni. Kod koljaka koje se uvlae u pesak i mulj, sifoni mogu biti jako
izdueni, u vidu cevi koje vire iz podloge, dok je telo koljke zariveno u pesak. Zajedno
sa vodom, kroz sifone dospevaju i kiseonik i hranljive estice. krge su obloene
trepljivim epitelom koji oblae i plat, kao i telesni zid. Radom trepljivih elija, ostvaruje
se stalna cirkulacija vode. Prema tome, krge koljaka, predstavljaju filtracioni sistem;
npr., Ostrea za 1 sat propusti oko 3,5 l vode. koljke se hrane detritusom koji filtriraju iz
vode i predstavljaju biofiltratore.ula su slabo razvijena; postoje osfradije u osnovi krga

i par statocista u osnovi stopala. Kod koljaka koje mogu da plivaju rasklapanjem i
sklapanjem kapaka nalaze se na krajevima plata mnogobrojne mehuraste oi.
koljke su najee razdvojenih polova, ali ima i hermafrodita. Oploenje je najee
spoljanje, razvie je praeno metamorfozom. Larva je najpre tipa trohofore, kasnije se
uslonjava i prelazi u stupanj veliger. Interesantno je razvie slatkovodnih koljaka
porodice Unionidae kao kod barske koljke Anodonta. Oploenje se kod ove vrste vri u
platanoj duplji, a jaja se nagomilavaju u krgama, koje usled toga jako zadebljaju. U
krgama se razvijaju larve glohidije. One imaju malu ljuturicu od dva okrugla kapka i
svaki od njih na trbunoj strani nosi po jedan zubac koji slui za privravanje. Osim
toga, na ventralnoj strani trupa imaju bisusnu lezdu koja izluuje jednu nit. Glohidije se
izbacuju u spoljanju sredinu kroz izvodni sifon u momentu kada neka riba proe pored
koljke i privruje se za nju pomou zubaca na kapcima i pomou bisusnih niti i to,
uglavnom, za krge i za peraja. Oko ranice koju izaziva larva, epitel domaina raste i
prekriva larvu koja se hrani na raun domaina i raste nekoliko nedelja. Posle toga, epitel
na tim mestima prska i glohidije padaju na dno i razvijaju se u odrasle koljke. Ovakav
nain razvia koji je praen privremenim parazitizmom je veoma povoljan kako u smislu
ishrane mladih, tako i u pogledu rasejavanja vrste.
koljke imaju i izvestan praktini znaaj: ostrige i dagnje slue za ishranu, pa se i gaje
u posebnim uzgajalitima. Ljuture nekih se koriste za izradu dugmadi, a neke koljke
formiraju bisere. Poznata je bisernica, Pteria ritifera koja ivi u Indijsklom i Tihom
okeanu na relativno malim dubinama. Bisernica Margaritana margaritifera ivi u slatkim
vodama rekama i jezerima u Sibiru. koljke drvotocikoriste otru ivicu svoje
ljuture da bi se ubuivale u drvo (ranije su predstavljali ozbiljan problem za brodove dok
je njihovo korito bilo izraivano od drveta).
KLASA CEPHALOPODA (glavonoci) obuhvata iskljuivo morske organizme. Neki
ive pri dnu, ali veinom su pelaki. To su vrlo pokretni, grabljivi mekuci koji po svojoj
organizaciji spadaju u najsloenije meu beskimenjacima. Veliina ovih organizama
veoma varira od nekoliko santimetara do gigantskih razmera, koje dostiu do 20 metara.
Po boji mogu biti razliiti. Neki su prozrani i bezbojni, ali je veina obojena.
Telo glavonoaca sastavljeno je iz glave i trupa, dok je stopalo transformisan u
muskulozni levak i tentakule (ruice) koje opkoljavaju usni otvor. Glavonoci imaju
sposobnost plivanja po raketnom principu. Ovi organizmi uzimaju vodu u platanu
duplju, a onda je naglom kontrakcijom plata izbacuju kroz levak. Okretanjem levka u
raznim pravcima organizam izvodi pokrete u eljenom smeru. Mnoge vrste glavonoaca
poseduju i mastiljavu kesu koja im omoguava da u sluaju opasnosti u okolnu vodu
izbace oblak braonkastog ili crno obojenog pigmenta melanina. Kod veine dananjih
glavonoaca, ljutura je redukovana i sa unutranjim poloajem. Ona je predstavljena
slabije ili jae razvijenom ploicom na dorzalnoj strani tela, ispod koe. Kod sipa je to
kompaktna ploica, oznaena kao sipina kost, dok je, npr., kod lignji vie redukovana i
ima izgled izduene, providne i tanke ploice. Osim toga, kod veine glavonoaca postoji
i skelet koji zatiuje modane ganglije u vidu hrskaviave aure. Ovo je jedinstveni
primer prisustva hrskavice kod beskimenjaka.
Svi glavonoci su karnivorni i hrane se drugim beskimenjacima ili ribom. Odlikuju se
snanim eljustima koje su nalik na kljun ptice. Neke vrste oktopusa mogu iz svojih
eljusti prilikom ugriza u telo plena ubrizgati otrov (neke vrste opasne su i za oveka).
Kao respiratorni organi funkcioniu ktenidije. Za razliku od ostalih mekuaca glavonoci
poseduju gotovo zatvoren cirkulacioni sistem koji im omoguava vrlo intenzivan
metabolizam.
Nervni sistem dostie vrlo visok nivo sloenosti, nasloeniji meu beskimenjacima,
to stoji u vezi sa vrlo aktivnim nainom ivota i kretanja. Sastoji se iz koncentrovane

ganglijske mase oko drela (mozak), koja postaje spajanjem svih ganglija osim jednog
para zvezdastih platanih ganglija. ula su vrlo dobro razvijena. Postoji par krupnih
mehurastih oiju (po svojoj grai i funkcionisanju pribliavaju se oima kimenjaka).
Kao organi ula mirisa funkcioniu osfradije smetene u osnovi krga, i par mirisnih
jama smetenim ispod oiju. Cephalopoda imaju vrlo dobro razvijeno ovo ulo. Jedan
oslepljeni Octopus osea plen na rastojanju od 1,5 m. Kao ulo ravnotee funkcionie par
statocista koji su smeteni ispod modanih ganglija u glavenoj kapsuli. Mnogi
glavonoci, naroito oni koji ive u dubinama, imaju organe za svetljenje. Oni nekad
svetle u raznim bojama (marinsko plavo, svetlo plavo, rubinsko crveno). Cefalopode u
svom telesnom zidu poseduju pigmentske elije hromatofore, zahvaljujui kojima mogu
veoma brzo da menjaju boju. Promena boje vezana je za oputanje i kontrakciju razliito
obojenih hromatofora.
Glavonoci se odlikuju odvojenim polovima, a oploenje je unutranje. Za vreme
kopulacije muak najpre jednu od svojih ruica zavlai u sopstvenu platanu duplju i
njome zahvata pakete slepljenih spermatozoida spermatofore, a onda ih pomou ove
ruice prenosi u platanu duplju enke. enka nakon toga polae jedno ili vei broj
oploenih jaja koja mogu biti privrena za podlogu ili da slobodno plivaju. enke
oktopda pokazuju i brigu o poloenim jajima.
U okviru ove klase, izdvajaju se dve grupe, od kojih jedna grupa ima spoljanju, a
druga redukovanu, unutranju ljuturu (Ectocochlia i Endocochlia).
SCAPHOPODA su iskljkuivo morski mekuci. To su organizmi koji ive na dnu,
ukopani u podlogu. Izduenog su oblika sa ljuturom u vidu cevice koja je otvorena na
oba kraja. Jedan kraj ljuture je iri i ukopan je u podlogu, a drugi je ui i viri iz podloge.
Malih su dimenzija, od 3 mm do 13 cm, najee oko 2-4 cm. To su grabljivi organizmi
koji hvataju plen ruicama. Hrane se foraminiferama i drugim sitnim organizmima.
PHYLUM ECHINODERMATA BODLJOKOCI
Bodljokoci su iskljuivo morski organizmi. Do danas je opisano oko 6.000 recentnih
i preko 20.000 izumrlih vrsta. Veinom ive na dnu. Kreu se puzanjem ili su zarivene u
podlogu, a neki su sesilni.
Odlikuju se radijalnom simetrijom tela (jedini celomatni organizmi koji su radijalno
simetrini). Samo nekoliko izumrlih vrsta je bilo bilateralno simetrino. Meutim, sve
Echinodermata u razviu prolaze kroz bilateralno simetrini larvalni stupanj. Kod nekih
bodljokoaca se na adultnom stupnju javlja naznaka bilateralne simetrije. Skelet ovih
organizama je unutranji, mezodermalnog porekla. Echinodermata su na adultnom
stupnju nesegmentisani, nemaju glaveni region, imaju izraenu oralno-aboralnu osu.
Ehinodermata su deuterostomni eneterocelomatni organizmi.
Za bodljokoce je karakteristino prisustvo dva sistema koji su poreklom od celoma:
ambulakralni ili vodeno-vaskularni sistem koji ima ulogu u lokomociji i
pseudohemalni sistem koji prati nervni system i verovatno ima ulogu u njegovoj zatiti i
ishrani. Interesantna osobina bodljokoaca je u tome to veina ima tri nervna sistema:
ektoneualni (oralni) nastaje na raun konog sistema, hiponeuralni (dublji oralni)
nastaje na raun epitela pseudohemalnog sistema i entoneuralni (aboralni) nastaje na
raun zida celoma, tj., na raun mezoderma, to je jedinstven sluaj u pogledu porekla
nervnog sistema. Nervni sistem je difuzno vrpast. ulni organi su slabo razvijeni
Respiratorni organi su raznoliki (krge, genitalne burze, vodena plua). Respiracija se
obavlja i celom povrinom tela. Nema posebnih ekskretornih organa. Ekskrecija se
obavlja povrinom tela i preko zidova krga i creva.. Odvojenih su polova. Polni
dimorfizam, veinom, nije izraen. Imaju bilateralno simetrinu larvu dupleurulu.

UokvirufilumaEchinodermataizdvajasepetvelikihgrupa:Asteroidea, Ophiuroidea,
Echinoidea, Holoturoidea i Crinoidea..
ASTEROIDEA (morske zvezde) su organizmi koji ive na morskom dnu, od litoralne
zone do preko 1.000 m dubine. Opisano je oko 1.600 vrsta.
Telo morskih zvezda se sastoji od centralnog diska i krakova (ruica) kojih najee
ima 5 (ali ih moe biti i do 50). Ruice se postepeno odvajaju od diska. Duina ruica u
odnosu na disk varira. Usta se nalaze u centru diska na strani okrenutoj podlozi (oralna
strana). Od usta ka vrhovima ruica proteu se duboke brazde (ambulakralni lebovi) u
kojima se nalaze ambulakralne noice. Na gornjoj (aboralnoj) strani nalazi se centralno
poloen analni otvor i otvori polnih lezda.
Skelet je predstavljen krenjakim ploicama sa kojih polaze bodlje (koje mogu biti
razliite duine) i specijalni mali izrataji u obliku tipaljki (pedicelarije) koji slue za
zatitu, hvatanje sitnih organizama, ienje povrine tela pre svega od ekskremenata (s
obzirom da se analni otvor nalazi sa gornje strane, pedicelarijama se ovi sitne, a zatim
spiraju sa vodom).
Ambulakralni sistem ima lokomotornu, a u izvesnoj meri i ekskretornu i respiratornu
funkciju. Ambulakralni sistem je ispunjen tenou koja se potiskuje u ambulakralne
noice koja se izduuju i privruju za podlogu. Zatim se noice kontrahuje, tenost se
vraa u ampulu, a telo se privlai u pravcu kretanja. Usta su veoma rastegljiva, tako da
zvezde mogu da uzimaju krupan plen. eludac moe da se izbaciti napolje, obuhvata
rtvu i varenje zapoinje van tela. Asteroidea su grabljivice. Najee se hrane
mekucima, polihetama, bodljokocima, ribama, kao i uginulim organizmima koje nau
na dnu. Neke se hrane planktonom, detritusom. Transportni (hemalni) system je
ispunjen tenou bez pigmenata i nema disajnu funkciju. Verovatno ima ulogu u
prenoenju hranljivih materija. Nema srca. ula su slabo razvijena. Na krajevima zrakova
imaju oi tipa onih jama, a na povrini tela se nalaze receptori za dodir i hemijske drai
(naroito su brojni na ambulakralnim noicama). Respiracija se vri preko konih krga.
Asteroidea su veinom razdvojenih polova. Postoje dva naina razvia: direktno (bez
larvalnog stupnja, veinom stanovnici hladnih mora) i indirektno (preko slobodnog
larvalnog stupnja). Kod ovih je oploenje spoljanje. Razvija se larva bipinarija koja ima
izrataje na bokovima tela, to predstavlja prilagoenost na planktonski nain ivota.
Neke vrste se razmnoavaju bespolno deobom tela na dva dela. Kod nekih se iz svake
ruice razvija cela jedinka. Asteroidea imaju veliku mo regeneracije. Jedna ruica sa
petinom diska moe regenerisati celu jedinku. Regeneracija je spora. Za potpuno
formiranje jedinke potrebno je skoro godinu dana.
OPHIUROIDEA (zmijuljice) sline su i srodne morskim zvezdama. Kraci su tanki,
izdueni, jako pokretljivi. Otro se odvajaju od centralnog diska. Ruice mogu biti
razgranate. Slue za hvatanje plena i kretanje. Centralni disk je veinom mali. Skelet je
snano razvijen, uglavnom rasporeen na kracima. Nema ambulakralnih lebova.
Ambulakralne noice su rudimentisane i slue za disanje i kao ulo dodira. Usta vode u
drelo, nemaju crevo i analni otvor. Hrane se detritusom i sitnim organizmima. Neke su
leinari, a neke se hrane mikroorganizmima. Na oralnoj strani diska, uz ivice ruica,
nalazi se 10 pukotinastih proreza koji vode u mekolike invaginacije telesnog zida
(burze). Imaju respiratornu i, verovatno, ekskretornu ulogu. Imaju sposobnost
autotomije (mogu da odbace 1 ili 2 ruice). Ruice ne mogu da regeneriu disk. Neke se
razmnoavaju deobom. Veinom su odvojenih polova. Ima i hermafroditnih vrsta.
Nemaju polnih odvoda. Zreli polni produkti se izbacuju u burze. Oploenje je spoljanje.
Kod nekih vrsta iz hladnih mora mladi se izlegu u burzama.
ECHINOIDEA (morski jeevi) imaju loptasto telo, neto spljoteno u pravcu oralnoaboralne ose. Veinom su radijalno simetrini, ali je kod nekih radijalna simetrija

sekundarno naruena, pojavljuju se znaci bilateralne simetrije. Kod takvih jeeva telo je
srcastog izgleda, ili ima oblik diska.
Skelet je bolje razvijen nego kod zvezda. Sastoji se iz meusobno spojenih
krenjakih ploica i potpuno obuhvata telo u obliku pancira. Samo na oralnoj strani oko
usnog otvora (peristom) i na aboralnom polu, oko analnog otvora (periproct), nema
skeletnih elemenata, pa su te oblasti mekane. Sve ploice pancira nose brojna ispupenja
(tuberkule) na koja naleu bodlje. One sa svoje donje strane imaju zglobnu jamicu koja
nalee na tuberkulu. Taj zglob je obavijen miinim vlaknima, tako da se bodlje mogu
pokretati. Osim za zatitu, bodlje mogu sluiti i za kretanje. Osim bodlji, postoje i
pedicelarije koje, uglavnom, slue za ienje tela (imaju oblik kleta), dok su neke
snabdevene otrovnom lezdom i slue za zatitu. Ceo skelet, ukljuujui i bodlje, je
pokriven epidermisom (unutranji skelet).
Jeevi se odlikuju i jednim specifinim, interesantnim skeletnim aparatom, tzv.
Aristotelovom lampom. Ona slui za struganje algi, ili za sitnjenje hrane. Nalazi se
unutar tela jea i obuhvata prednji deo creva. Sastoji se iz 5x5 skeletnih elemenata
(piramide, zubi, epifize, kompasi, falcesi), koji su povezani miiima.
Usta se kod jeeva sa tipinom radijalnom simetrijom nalaze u centru oralne strane, a
kod onih kod kojih je radijalna simetrija poremeena, ona su pomerena ka napred. Na
peristomu se nalaze i brojne pedicelarije (slue za zahvatanje hrane) i ambulakralne
noice (ulo ukusa). Usni otvor se nastavlja u jednjak koji prolazi kroz Aristotelovu
lampu i nastavlja u srednje crevo koje obrazuje 1 ili 2 petlje, izdie se navie, prelazi u
zadnje crevo koje se zavrava analnim otvorom u periproktu. Paralelno prednjem delu
srednjeg creva prua se uzana cev (sifon) koja svojim krajevima komunicira sa crevom.
Kroz njega prolazi voda koja zajedno sa hranom dospeva u crevo; izgleda da ima
respiratornu funkciju. Nemaju digestivnih lezda. Morski jeevi se hrane sitnim
ivotinjama. Ima i biljojeda koji zubima struu alge sa podloge, a neki se hrane
organskim materijama iz mulja.
Respiracija se vri preko konih krga, razgranatih izrataja telesnog zida, smetenih
na ivici peristomalnog polja. Neki jeevi nemaju krge. Osim toga, respiratornu funkciju
imaju i sifon i ambulakralni sistem (izmenjene ambulakralne noice). ulni organi su
slabo razvijeni. Ambulakralne noice, naroito one na oralnoj strani oko usnog otvora,
imaju funkciju ula dodira, a verovatno i hemijskog ula. Na aboralnoj strain, oko
periprokta, nalaze se fotoreceptori. Poseduju i sferidije, organe ula ravnotee, koje su u
vidu ispupenja na ambulakralnim ploicama na oralnom polu u blizini ustnog otvora.
Predstavljaju izmenjene bodlje. Polovi su razdvojenii. Oploenje je spoljanje. Iz jajeta se
razvija larva ehinopluteus koja vodi planktonski nain ivota.
Jeevi su naroito zastupljeni u toplim morima. ive u pliacima, u obalskoj zoni.
Pokazuju negativni fototaksis pa se sreu na senovitim mestima, najee ispod stena.
Jeevi iz grupe Regularia odlikuju se tipinom radijalnom simetrijom. Sferinog su
oblika sa relativno dugim bodljama. Veina vrsta ima duge primarne i kratke sekundarne
bodlje. Meutim, ima vrsta koje imaju samo duge bodlje (Arbacia punctulata, Cidaris).
Grupa Irregularia obuhvata jeeve koji imaju naruenu radijalnu simetriju sa
karakteristikama bilateralne simetrije. Analni otvor se pomera ka nazad, moe ak da
pree na donju stranu, a usta dolaze i do kraja diska. Telo ima oblik srca, ili diska.
Prilagoeni su da ive zariveni u podlogu tako da imaju sitne i brojne bodlje.
Ambulakralne noice su znatno redukovane (ima ih samo na oralnoj i aboralnoj povrini);
prilagoene su za respiraciju i uzimanje hrane.
HOLOTHUROIDEA (morski krastavci) se po obliku i organizaciji razlikuju se od svih
ostalih ehinodermata. Telo je izdueno u pravcu oralno-aboralne ose i bono poloeno na
podlozi (telesna osa nije postavljena vertikalno, ve horizontalno). Oralna strana

predstavlja fizioloki prednji deo ivotinje, a aboralna, zadnji. Oko usnog otvora nalazi se
venac od 5n tentakula, koje predstavljaju izmenjene ambulakralne noice. Osim oralne i
aboralne strane, kod nekih morskih krastavaca se razlikuju i lena i trbuna strana.
Trbuna strana je upadljivo svetlija. Prema tome, kod morskih krastavaca je, osim
petozrane simetrije (koja se spolja tee uoava), izraena i bilateralna simetrija.
Od ostalih ehinodermata se razlikuju i po tome to je skelet redukovan. Predstavljen je
odvojenim spikulama razliite forme, tako da je telo mekano, a povrina tela ima koast
izgled. Od prednjeg ka zadnjem kraju tela prua se 5 ambulakralnih traka sa po dva niza
ambulakralnih noica. Ambulakralne noice trbune strane su jae razvijene, imaju
osnovnu ulogu u lokomociji. Postoje i vrste bez ambulakralnih noica (red Apoda). Pipci
oko usnog otvora variraju po broju, veliini i obliku. Mogu biti razgranati i bunansti, u
sluaju opasnosti uvlae se u usni otvor. Od zadnjeg kraja creva (kloaka) polaze parni i
razgranati izrataji vrlo tankih zidova. Oni imaju respiratornu funkciju. Voda se uvlai
kroz analni otvor. Ovi organi su oznaeni kao crevna ili vodena plua. Muskulatura je
dobro razvijena. Zahvaljujui snanoj muskulaturi, prednji kraj tela, zajedno sa pipcima,
moe da se uvlai.
Morski krastavci imaju, kao i zvezde, veliku sposobnost autotomije i regeneracije.
Mnoge vrste pri jaem nadraaju odbacuju organe pri emu puca kloaka i izbacuju se
skoro svi unutranji organi. Vrlo brzo posle toga, jedinka je u stanju da regenerie
izgubljene organe. Neke vrste, u sluaju opasnosti, izbacuju lepljive cevice iz analnog
otvora. Sitni organizmi, kao to su krabe, pogoeni lepljivim cevicama, ostaju umotani i
uginu.
Veinom su odvojenih polova, mada ima i hemafroditnih. Kod najveeg broja razvie
se obavlja u spoljanjoj sredini. Kod nekoliko vrsta postoji bespolno razmnoavanje
poprenom deobom. Razvija se larva aurikula, slina larvi morskih zvezda. Postoje i
drugi larvalni oblici.
Morski krastavci su slabo pokretni organizmi. ive na dnu puzei pomou
ambulakralnih noica i uz pomo miinih kontrakcija. Neke se ukopavaju u muljevitu
podlogu, pri emu napolju ostaje samo prednji kraj tela. Neke vrste vode planktonski
nain ivota (nemaju ni traga od skeleta, ni ambulakralne noice). Telo je u obliku diska,
lie na meduze. Neki su grabljivice, a neki se hrane organskim ostacima. ive na raznim
dubinama, sputaju se dublje u odnosu na ostale bodljokoce (do 960 m). Neki se na
istoku koriste kao hrana.
CRINOIDEA (morski krinovi) predstavljaju najprimitvnije recentne bodljokoce. ive
stalno ili povremeno privrene za podlogu. Neki od njih se mogu povremeno odvajati
od podloge i slobodno plivaju svojim ruicama. Crinoidea predstavljaju dubinske, morske
organizme. ive na dubinama do 400 m.
Telo je graeno od lankovite drke ili stabla i petozrane peharaste krune (aice).
Duina stabla varira (do 60 cm) Pomou drke se privruju za podlogu diskoidalnim ili
korenastim delom. Kod nekih umesto drke, sa donje strane aice, polazi vie kraih
nastavaka (ciri) koji su rasporeeni u obliku venca i slue za privrivanje. Sa oboda
krune polaze ruice (kraci) kojih, kod primitivnijih vrsta, ima 5. Meutim, najee se
ruice pri osnovi ravaju, tako da ima ukupno 10 grana. Kod nekih vrsta ruice se ravaju
vie puta, tako da mogu da imaju 200 grana. Ruice nose brojne bone ogranke (pinule). i
ruice su lankovite.
U centru gornje strane nalazi se usni otvor. Na istoj strani se nalazi i analni otvor. Bez
obzira da li se radi o sesilnim ili mobilnim oblicima, svi ovi organizmi koriste svoje
razgranate peraste krakove za lov hranljivih partikula. Hranljive estice upadaju praktino
u jednu vrstu lepljive mukozne klopke. Hranljive estice se zatim pomeraju ka usnom
otvoru cilijatnim ambulakralnim noicama koje istovremeno slue i kao respiratorni

organi. Respiratorni, ekskretorni i ulni organi ne postoje. Polni elementi se oslobaaju

prskanjem telesnog zida na odreenim mestima. Polovi su razdvojeni. Polni dimorfizam
nije izraen. Postoji larva doliolarija (nema usta, ne hrani se).
PHYLUM ARTHROPODA ZGLAVKARI
Osnovnu karakteristiku Arthropoda predstavlja segmentisano telo. Kod Arthropoda
dolazi do procesa tegmatizacije, odnosno njihovi telesni segmenti su grupisani u dva ili
tri telesna regiona. Imali smo priliku da vidimo da je segmentacija tela prisutna i kod
lankovitih crva (Annelida), meutim za razliku od telesnih segmenata lankovitih crva
koji su meusobno jednaki, telesni segmenti kod Arthropoda se meusobno jasno
morfoloki i funkcionalno razlikuju (heteronomna segmentacija). Za Arthropoda je
osim segmentacije tela karakteristina i segmentacija nogu (ekstremiteta) koje
funkcioniu po principu poluga; otuda i celom filumu ime (gr. arthron=zglob,
podos=noga). Osim toga, ekstremiteti su kod artropoda pokretno zglobljeni sa telom.
Najvei broj telesnih segmenata, kao i segmenti nogu su meusobno pokretno spojeni.
Razvoj sloene kutikule na povrini tela predstavlja osnovni evolutivni skok kod
Arthropoda u odnosu na druge invertebrate koji takoe imaju kutikulu na povrini tela.
Kutikula na povrini tela Arthropoda obrazuje u stvari njihov egzoskelet. Egzoskelet je
graen od veeg broja skeletnih ploa, koje pokrivaju i telo i ekstremitete. Pojedinane
skeletne ploe u najveem broju sluajeva su meusobno pokretno spojene, to uostalom i
omoguava pokretljivost ovih organizama. vrst i snaan egzoskelet Arthropoda titi ove
organizme od predatora, a unutranje organe od povreda. Sa unutranje strane za
ekgoskelet su privreni miii koji su odgovorni za pokretanje telesnih segmenata,
odnosno lankovitih ekstremiteta. Kod mnogih vrsta iznad povrinskog sloja kutikule
nalazi se i jedan votani sloj koji spreava isparavanje vode iz tela i predstavlja jednu od
fizioloki veoma znaajnih adaptacija u osvajanju suvozemne sredine. Preivljavanje
Arthropoda u terestrinim stanitima vezano je pre svega za uspenost ouvanja vode u
telu. Arthropoda su jedna od dve grupe ivotinja (druga su kopneni kimenjaci) iji se
veliki broj vrsta sasvim prilagodio na ivot na kopnu. Ispod ovog votanog sloja nalazi se
jedan sloj elatinozne materije koja moe da upija vodu iz vazduha. Time se objanjava
da su neki zglavkari adaptirani na ivot u aridnim predelima i da pri tome mogu da koriste
vazduh iz atmosfere.
Kutikula je kod Arthropoda izdeljena u posebne delove, najee u vidu ploa ili
prstenova, koji su rasporeeni po segmentima. Obino svaki segment ima etiri takve
ploe: jednu dorzalnu tergit, jednu ventralnu sternit i dve bone pleure. Meutim,
kod nekih grupa je osnovna graa izmenjena u pojedinim regionima tela, bilo usled
meusobnog stapanja ploa ili pak njihove sekundarne deobe na vie delova. Kutikula
ekstremiteta je podeljena u cevaste delove koji su pokretno zglobljeni. Izmeu vrstih
hitinskih delova segmenata i lanaka tanke membrane omoguavaju pokretljivost
pojedinih delova tela i lokomociju organizma.
Meutim, osim ovih pogodnosti vrst spoljanji skelet namee ovim organizmima i
reavanje odreenih problema, odnosno egzoskelet za njih predstavlja ograniavajui
faktor rasta. Zbog toga, da bi ovi organizmi rasli oni se moraju presvlaiti, odnosno
povremeno odbacivati staru kutikulu, a zatim obrazovati novu. U periodu nakon
odbacivanja kutikule njihovo telo se maksimalno nadme i oko njega se formira nova
kutikula. Nakon toga telo splasne, a prostor izmeu tela i kutikule omoguava rast. Kod
mnogih vrsta Arthropoda presvlaenje se odvija u nizu larvalnih stadijuma.
U telu artropoda nema trepljivog epitela to se moe dovesti u vezu sa jakom
kutikulizacijom poto su, ne samo njihov integument, ve i delovi crevnog i polnog

kanala, obloeni hitinskom kutikulom, koja iskljuuje mogunost razvijanja trepljivog

epitela.
Muskulatura je kod zglavkara poprenoprugasta, to je veoma retko meu
beskimenjacima, a to je omoguilo ovim ivotinjama da razviju organe sa brzim i
estim treperenjem kao to su krila.
Za vreme embrionalnog razvia Arthopoda pojavljuje se segmentisana telesna duplja,
ali kasnije zidovi celomskih mekova nestaju i celomske duplje se spajaju meusobom i
sa osacima primarne telesne duplje. Na taj nain prostor izmeu unutranjih organa
zauzima duplja dvostrukog porekla miksocel.
Nervni sistem je kao i kod anelida lestviast. Arthropoda imaju vei broj razliitih
ulnih organa pomou kojih ovi organizmi detektuju stimuluse iz spoljanje sredine. Kod
svih njihovih ulnih organa kutikula je tako modifikovana da stimulusi mogu biti preneti
do ulnih elija koje lee ispod nje.
Sistem za disanje je veoma raznolik; zglavkari mogu da diu preko krga, traheja,
plunih organa, a sitnije vrste diu preko povrine tela. Transportni sistem je na viem
stepenu organizacije u odnosu na Annelida jer postoji centralni pulzativni organ (srce)
koji stavlja u pokret cirkulacionu tenost. Transportni sistem je otvoren. Kao ekskretorni
organi funkcioniu izmenjene metanefridije ili Malpigijevi sudovi.
Za najvei broj vrsta Arthropoda karakteristino je da su im polovi odvojeni. Kod
terestrinih vrsta oploenje je po pravilu unutranje. Kod mnogih vrsta genitalni aparat
(posebno mujaka) odlikuje se vrlo kompleksnom strukturom, koja ustvari obezbeuje da
samo mujaci i enke iste vrste mogu kopulirati meusobno. Kod akvatinih vrsta i
mujaci i enke oslobaaju zrele polne elije u okolnu sredinu gde dolazi do oploenja.
Istovremeno oslobaanje gameta u spoljanju sredinu moe biti uslovljeno odreenim
faktorima iz spoljanje sredine ili odreenim tipom udvarajueg ponaanja.
to se tie porekla Arthropoda kao grupe, smatra se da ovi organizmi vode poreklo od
anelidskih predaka. Vrlo esto se predstavnici Annelida i Arthropoda ukljuuju u
zajedniki anelidsko-artropodski superfilum Annulata. Razlog za ovakvo tumaenje
porekla Arthropoda nalazi se u njihovoj osnovnoj primitivnoj telesnoj organizaciji, tj. u
izduenom segmentisanom telu. U predakoj organizaciji Arthropoda nalazi se po jedan
par ekstremiteta na svakom segmentu. Pri tome se svaki ovaj telesni nastavak odlikuje
ravastim, dvogranim tipom grae. Naime, svaki ekstremitet je spojen za telo jednim
kratkim osnovnim lankom, od koga se nastavljaju dve grane, jedna unutranja upravljena
ka telu i jedna spoljanja grana. Ovaj primitivni tip dvogranog ekstremiteta je u toku
evolucije bivao razliito modifikovan, odnosno esto jedna od ove dve grane redukovana.
Filum Arthropoda predstavlja ne samo najobimniju ve i najraznovrsniju grupu unutar
carstva Animalia (do danas je opisano oko 1.200.000 vrsta). Arthropoda naseljavaju sve
tipove ivotnih stanita, prisutni su u morskoj i slatkoj vodi, naseljavaju suvozemne
predele od polova pa do tropa, prisutni su u pustinjama i na visokim planinama, a veliki
broj vrsta vei deo svog ivota provodi u vazduhu (artropoda su jedinibneskimenjaci ija
se jedna grupa prilagodila letenju). Arthropoda naseljavaju sva vodena i suvozemna
stanita gde se temperatura u toku godine penje iznad 0 oC i to za dovoljno dug period da
im omogui razmnoavanje.
U okviru filum Arthropoda izdvajaju se etiri velike skupine: Chelicerata (paukoliki
zglavkari), Crustacea (rakovi), Myriapoda (stonoge) i Insecta (insekti).
CHELICERATA
Helicerate ine grupu zglavkara kod kojih je telo najee diferencirano na dva
regiona: glaveno-grudni ili prozomu i abdomen ili opistozomu. Helicerata ne poseduju

antene, a na prozomi se nalazi 6 pari ekstremiteta, od kojih se prvi par oznaava kao
helicere (otuda i ime). Helicere predstavljaju usne ekstremitete, kratke su i graene od
dva ili tri lanka. Drugi par ekstremiteta oznaavaju se kao pedipalpi. Pedipalpi
uglavnom imaju ulnu funkciju ili su tako modifikovani da slue za hvatanje i
pridravanje plena, ili imaju funkciju u razmnoavanju. Ostala 4 para ekstremiteta
predstavljaju noge za hodanje. Oblik opistozome varira u pojedinim grupama. Kod nekih
grupa ekstremiteti opistozome su redukovani ili jako modifikovani (npr. u listolike krge,
plua, ulne organe ili pauinaste lezde) i nikad ne slue za lokomociju.
U okviru subfiluma Chelicerata brojnou vrsta i njihovim znaajem u odnosu na
oveka istie se klasa ARACHNIDA (paukolike ivotinje). Ova klasa obuhvata oko 60.000
opisanih vrsta koje su klasifikovane unutar veeg broja redova od kojih su poznatiji
Scorpiones (skorpije), Pseudoscorpiones (lane skorpije), Aranea (pauci), Opiliones
(kosci) i Acarina (krpelji i grinje). To su preteno terestrine helicerata, adaptirane na
vazduno disanje pomou listolikih plua smetenih na trbunim segmentima ili pomou
traheja. Arachnida su veinom grabljivice i obino usisavaju poluteni sadraj rtve, tako
to ga prethodno rastvaraju proteolitinim fermentima pljuvanih lezda (drelo
funkcionie kao pumpa za uvlaenje polutene hrane). Mnogi su paraziti koji se hrane
krvlju ili ronim produktima koe kimenjaka. Mnogi se hrane biljkama, siui sokove ili
jedu biljne ostatke. Kao ekskretorni organi funkcioniu koksalne lezde, koje
predstavljaju modifikovane metanefridije, ili Malpigijevi sudovi. Stepen razvitka
transportnog sistema zavisi od veliine tela, od stepena segmentisanosti i naina disanja.
Srce je najjae razvijeno kod krupnih, segmentisanih arahnida sa plunim disanjem, npr.,
kod skorpija. Kod veine krpelja, tavie, uopte ne postoji. Nervni sistem pokazuje
progresivnu koncentraciju. Kod grupa sa jae izraenom segmentacijom (skorpije) postoji
parna naddrelna ganglija koja je konektivima vezana sa cefalotorakalnom masom, koja
je postala spajanjem ganglija regiona, a zatim postoji jo izvestan broj (7) ganglija na
trbunom nervnom lancu. Kod paukova se celo stablo sliva u prozomalnu nervnu masu, a
kod krpelja ceo nervni sistem je predstavljen jedinstvenom nervnom masom. Od ula
razvijene su oi na regionu prosome (4,6, ili 8 do 12), kao ulo dodira funkcioniu
senzitivne dlaice koje su naroito mnogobrojne na pedipalapama. Postoje i
specijalizovani organi u vidu malih pukotina u kutikuli koji slue kao organi hemijskog
ula. Arachnida su razdvojenih polova. Polne lezde lee u opistozomi i primarno su
parne, ali esto dolazi do njihovog deliminog spajanja. Kod mujaka postoje razne
dopunske lezde, a kod nekih, i kopulatorni organi vezani sa polnim otvorom, ili u tom
cilju slue pedipalpe (kod paukova), ili helicere (kod nekih krpelja). Oploenje je
unutranje pomou spermatofora ili putem kopulacije. Mnogi polau jaja, a neki raanje
ive mlade. Razvie je direktno, samo kod krpelja postoji metamorfoza.
Scorpiones (skorpije) spadaju meu najkrupnije zglavkare. Najee ive u tropskim
i suptopskim predelima. Veliina im varira od 15 mm do preko 17 cm; najkrupnije vrste
ive u tropima. Telesna segmentacija je jasno izraena. Kod njih je prosoma sa dorzalne
strane pokrivena zajednikim titom. Opistozoma ima 12 segmenata. Oni su diferencirani
na ire i ue. Na prednjim, irim, se nalaze razliito modifikovani ekstremiteti. Na prvom
segmentu se nalazi par ploica polnih zaklopaca, ispod kojih lee polni otvori. Na
drugom segmentu se nalaze ulni, eljoliki organi, koji se pri kretanju dre u stranu i
dodiruju zemlju i vre razliite funkcije: slue za odreivanje vibracija tla, za
registrovanje promena vlanosti podloge, a mogue da imaju i druge funkcije. Sledea
etiri segmenta opistozome nose plua. U poslednjem segmentu se nalazi otrovna lezda,
koja se izliva na vrhu jedne bodlje koja predstavlja organ napada i zatite. Skorpije se
danju skrivaju ispod lia, kamenja, u pukotinama, rupama u zemlji, a u lov izlaze nou.
Pedipalpi kod skorpija predstavljaju snane ekstremitete koji se na svom kraju zavravaju

kletolikom strukturom. Skorpije sa ovako graenim pedipalpima hvataju i pridravaju

plen dok ga paraliu ili ubijaju ubrizgavanjem otrova iz lezde koja se nalazi u osnovi
bodlje na kraju duge opistozome. Hrane se insektima, mokricama, paucima. Ubodi naih
vrsta su bolni, praeni otokom i temperaturom, dok ubodi krupnih tropskih vrsta mogu
biti smrtonosni za oveka.
Pseudoscorpiones (lane skorpije) po svom izgledu podseaju na skorpije ali su
zatno manjih dimenzija (1-6 mm, maksimalno do 12 mm), a opistozoma je kratka, iroka,
nije diferencirana na iri i ui deo i nema terminalne bodlje. Grabljivce su i ive u trulom
liu tj. umskoj stelji, zatim u zemlji, pod kamenjem, ispod oborenih stabala, pod korom
borova, po domovima, u starim knjigama, kako tropskog tako i umerenog regiona. Hrane
se malim insektima.
Kod Aranea (paukova) je prosoma pokrivena zajednikim titom. Helicere, koje
slue za hvatanje i ubijanje plena, imaju dva lanka. Poslednji lanak je u vidu kande i
pri njegovom vrhu se izliva otrovna lezda koja lei pri osnovi helicera. Pauci najee
po hvatanju plena u njegovo telo ubrizgavaju jednu vrstu paralizujueg otrova. Ujed
pauka uglavnom nije smrtonosan za oveka, ali neke vrste (npr. iz roda Latrodectus u koji
spada i crna udovica koja se prepoznaje po crnom trhubu sa crvenim takama) mogu da
izazovu ok, pa i smrt oveka a i domaih ivotinja. Neke vrste paukova nemaju otrovnu
lezdu. Drugi par ekstremiteta (pedipalpi) kod pauka funkcioniu kao ulni organi; na
njima su smeteni receptori za prijem taktilnih i hemijskih nadraaja; oni takoe slue i za
pridravanje plena. Kod mujaka pauka pedipalpi predstavljaju istovremeno i kopulatorni
aparat, jer imaju funkciju prenosa spermatozoida u polni otvor enke prilikom parenja.
Kod primitivnijih vrsta, opistozoma je jasno segmentisana, dok kod viih
segmentacija iezava. Opistozoma je uskim stabaocetom vezan za prozomu. Na
distalnom delu opistozome nalazi se 2-3 para pauinastih bradavica na kojima se izlivaju
pauinaste lezde iji se sekret pri dodiru sa vazduhom stvrdne. Fine niti pauine se
sjedinjuju u vlakna pomou eljolikih nastavaka koji se nalaze na zadnjim
ekstremitetima. Po morfolokom izgledu, pauinaste lezde su i kod iste jedinke razliite.
Mogu biti u vidu cevica, ampula, krukolike, razgranate. Njihova uloga je, takoe,
razliita. Ima vie tipova pauine. Ona moe da slui za izradu lovne mree, za izradu
kokona, oblaganje jazbije ili jedrenje po blagom vetru.
Pauci su iroko rasprostranjeni u razliitim biotopima. Vode razliit nain ivota i
pokazuju niz biolokih osobenosti. Svi su grabljivice, hrane se, uglavnom, insektima i
drugim zglavkarima (pauci su korisni, jer unitavaju tetne insekte). Neki krupni tropski
pauci iz June Amerike, napadaju male ptice, glodare, reptile. Nain kako hvataju plen
vrlo je razliit. Neki saekaju rtvu u strmoj jamici koju iskopaju u zemlji i obloe
pauinom (pauci jamari), neki jure rtvu i skau na nju (pauci trkai), a neki grade
lovne mree na zemlji, drveu, cveu, bunju (pauci mreari). Neki pauci kreu se po
vodi i gnjuraju lovei vodene insekte. Neki pauci grade mree pod vodom obrazujui
vazduno zvono. Oni u zvonastu mreu unose mehur vazduha pomou abdomena koji je
obrastao dlaicama i koji se ne kvasi.
Nain pletenja mree je, takoe, razliit. i specifian za vrstu Kod nekih, mrea se
sastoji od isprepletanih konaca bez odreenog poretka, a kod nekih iz 4 zraka izmeu
kojih se nalaze poprene niti. Naroito sloenu mreu gradi pauk krsta (Araneus
diadematus) koja se sastoji od radijalno rasporeenih zrakova izmeu kojih su poprene
niti. Ponekad mrea ima izgled levka. Od centra mree polazi signalno vlakno do pauka
koji je u skrovitu i koji tom niti zatee i otputa mreu kada plen upadne u mreu ne bi li
se u njoj upetljao. Interesantno da pauk razlikuje treptaje pauine koje je prouzrokovao
plen ili vetar, ili neki drugi objekat. Odrasli mujaci obino ne prave mree, ali je koriste

za prenoenje sperme u kopulatorne organe. Kap sperme se izluuje na mreicu ispod

koje podmetnu pedipalpe, tako da se sperma procedi kroz mreicu.
Polni dimorfizam je esto veoma izraen. Mujaci su, obino, manji. Pri parenju se
esto javljaju vrlo sloeni instinkti. Kod nekih su enke posle parenja agresivne, pa se
mujaci spasavaju bekstvom. Inae ih enke pojedu. Neki mujaci zavaraju enku
prinosei joj insekta upletenog u pauinu. enke oblau jaja pauinom obrazujui kokone
koje nose na trbuhu ili polau u gnezda.
Opiliones (kosci) su slini paucima, ali je kod kosaca opistozoma iroko spojena sa
prozomom. Kosci imaju jako duge i lako lomljive ekstremitete, koje u opasnosti mogu da
odbace. ive u travi i opalom liu. enka polae jaja u zemlju.
Acarina (krpelji i grinje) u odnosu na oveka imaju veliki medicinski i ekonomski
znaaj; predstavljaju ektoparazite i mogu biti prenosioci izazivaa veoma opasnih bolesti
kod oveka i domaih ivotinja (pegavi tifus, uga, lajmska groznica) ili predstavljati
znaajne tetoine poljoprivrednih kultura i ukrasnih biljaka. To su sitne ivotinje,
najee od 0,1-0,5 mm, ali ima ih koji dostiu do 15 mm. Razliiti su po nainu ivota i
organizaciji.
Za akarina je veoma karakteristina fuzija segmenata koja se moe vriti na razne
naine. Kod primitivnih je opistozoma segmentisana, a kod visoko specijalizovanih vrsta
segmentacija iezava u potpunosti i segmenti se slivaju u jedinstvenu celinu (iezava ne
samo izdeljenost na segmente, ve i izdeljenost na regione i telo predstavlja jedinstvenu
celinu). Helicere su kod grabljivih vrsta u vidu kleta, a kod onih koji se hrane krvlju
ivotinja ili biljnim sokovima, one su modifikovane u stilete. Kod ektoparazita, usni
ekstremiteti su modifikovani za privravanje. Akarina polau jaja, ali ima i ivorodnih.
Razvie je praeno metamorfozom koja je vrlo sloena. Kod nekih se javlja neotenija,
tj., dolazi do iezavanja odraslog stupnja i do razmnoavanja na stupnju larve ili, ak, u
prelarvalnom stupnju (na stupnju embriona po izlasku iz jajeta). Razliiti stupnjevi u
razviu vode esto razliiti nain ivota.
Meu akarinama postoje razni stupnjevi prelaska od slobodnog ka parazitskom nainu
ivota: neki koriste domaina kao sredstvo rasejavanja, neki se samo ponekad hrane, kada
se ukae prilika, npr., iz povreene rane, a drugi, takoe, povremeno siu krv, ali sami
bue kou i to obino nou i, najzad, kod nekih je ovaj odnos stalan i obligatan. Neki ive
stalno na domainu, ili ak, u njemu (u disajnim putevima, slunim organima ili, kao vrsta
Sarcoptes scabiei u koi oveka i izaziva ugu). Neke vrste ive u perju ili vuni, neki u
zemlji, hranei se organskim otpacima i mikroflorom, neke u zrnima itarica, branu i
njegovim produktima i mogu naneti ogromne tete. Mnoge vrste su opasne biljne
tetoine (obino su obojeni zeleno, uto ili crvenkasto). Neki ive na liu i drugim
delovima biljaka, hranei se njihovim sokom. Izvesni izluuju pauinu, kojom pokrivaju
donju povrinu lista, gde se skupljaju. Napadnuto lie se pokriva pegama i sui, a pri
velikoj invaziji, biljka gine. Neki napadaju plodove, a neki izazivaju na liu i drugim
delovima, patoloke izrasline u vidu jastuia i konia, ili mekolikih obrazovanja u
kojima ive. Postoje i vodeni krpelji (Hydracarina) koji ive u slatkim i slanim vodama i
esto su ivo obojeni, crvenkasto ili zeleno. Oni imaju znaaja kao hrana ribama.
CRUSTACEA RAKOVI
Rakovi su od ostalih zglakara razlikuju po tome to imaju 2 para antena, ravaste
ekstremitete i krge kao respiratorne organe. Postali su od predaka koji su verovatno
imali izdueno telo, homonomnu segmentaciju i na svakom segmentu po par ekstremiteta.
Kod dananjih rakova homonomna segmentacija se zadrala samo kod nekih primitivnih
vrsta. Najkrupnije promene desile su se kod parazitskih rakova: itav niz organa je

izmenjen (redukovan) tako da vrlo malo lie na rakove, te se njihova pripadnost ovoj
klasi moe ustanoviti samo na osnovu grae larvalnog stupnja.
Telo rakova jasno je izdeljeno na 3 regiona: glavu (caput), grudi (thorax) i trbuh
(abdomen, pleon), osim kod malog broja najprimitivnijih gde je segmentacija skoro
homonomna, tako da se grudni i trbuni region skoro ne razlikuju. Toraks i abdomen se
sastoje iz razliitog broja segmenata (od 2 do 50); tokom evolucije rakova postojala je
tendencija smanjenja njihovog broja. Kod rakova je esta pojava fuzije segmenata raznih
regiona, i u tome postoji raznoobraznost. Kod veine rakova jedan ili vie grudnih
segmenata spaja se sa glavom u zajedniki glavenogrudni region (cephalothorax).
Preostali torakalni segmenti koji nisu uli u sastav cefalotoraksa ine peraeion. Poslednji
abdominalni segment je telzon, na menju se nalazi analni otvor. Za razliku od drugih
segmenata, on nema ekstremiteta. Poslednji abdominalni segment se esto spaja sa
telzonom obrazujui pleotelzon; kod nekih rakova i drugi abdominalni segment, a kod
nekih i svi, mogu srasti sa telzonom u jednu celinu.
Zadnji kraj poslednjeg glavenog segmenta moe se izduiti unazad u vidu tita,
obrazujui tzv. carapax. Karapaks moe da prepokriva znatan deo trupa sputajui se
prema bokovima; kada potpuno obuhvati telo moe imati oblik plkosnatog tita ili
ljuturice sa dva kapka.
Ekstremiteti rakova u osnovi su dvograni. Sastavljeni su iz jednog osnovnog dela
(protopodit) na koji se nastavljaju dve grane: unutranja (endopodit) i spoljanja
(exopodit). Svaka od ovih grana moe biti sastavljena iz jednog ili vie lanaka. Meutim,
postoje mnogobrojne modifikacije ovog osnovnog plana grae. Ponekad se jedna od
grana redukuje tako da ekstremiteti sekundarno postaju jednograni (npr. kod renog raka
je na grudnim ekstremitetima redukovan egzopodit). Kod primitivnih vrsta postoji vei
broj ekstremiteta koji istovremeno mogu da obavljaju razliite funkcije, ali se u toku
evolucije rakova javila tendencija redukcije broja ekstremiteta kao i njihova fizioloka
specijalizacija i morfoloka modifikacija. Ekstremiteti rakova osim lokomotorne funkcije
(hodanje i plivanje), vre i niz drugih funkcija npr. disanje, prihvatanje i drobljenje hrane,
njeno filtriranje, a neki imaju ulogu u razmnoavanju (prenose spermu, pridravaju jaja),
ili pak slue za napad i odbranu, za hvatanje plena. Ekstremiteti rakova prema izgledu
mogu biti dvojaki: stenopodije i filopodije. Stenopodije imaju uglavnom vrst skelet,
cilindrinog su oblika, a sami ekstremiteti su lankoviti. Egzopoditi su najee adaptirani
za plivanje pa su zato snabdeveni gustim ekinjama koje poveavaju povrinu.
Endopoditi imaju ulogu u hodanju. Filopodije su bez vrstog egzoskeleta (vrstina ovih
ekstremiteta potie od pritiska hemolimfe). Ovi ekstremiteti su listolikog oblika, nisu
segmentisani; postoji samo naznaka segmentacije u prisustvu dubokih brazdi na njihovim
bonim stranama. Filopodije istovremeno obavljaju 3 funkcije: plivanje, ishrane i
respiracije. Prema poloaju na telu ekstremiteti mogu da budu glaveni i trupni. Glaveni
ekstremiteti su preoralni (prve antene antenule koje funkcioniu ulni organi i druge
antene koje kod uglavnom imaju ulnu funkciju a kod nekih slue za plivanje ili
pridravanje enki pri parenju) i oralni (mandibule i dva para maksila sa ulogom u
ishrani). Tupni ekstremiteti mogu da budu torakalni (thoracopodae) i abdominalni
(pleopodae). Kod velikog broja rakova 1-3 para prednjih grudnih ekstremieta
(maxiillopedae) takoe stoje u slubi ishrane; slue za prihvatanje, pridravanje i
drobljenje hrane. Na abdomenu su ekstremiteti uvek prisutni samo kod viih rakova
Malacostraca (pleopodae). Ovi ekstremiteti su veinom adaptirani za plivanje (pokriveni
su gustim dlaicama); kod nekih su transformisani u organe respiracije, a kod nekih prva
dva para slue kao kopulatorni organi mujaka ili za pridravanje jaja (reni rak). Ukoliko
se poslednji par pleopoda razlikuje od ostalih. Oznaavaju se kao uropodae; one zajedno
sa telzonom obrazuju repnu lepezu.

Jednoslojni epidermis lui na povrini tela hitinsku kutikulu. Kutikula krupnijih

rakova je obino proeta kalcijum karbonatom, jako je zadebljala i predstavlja spoljanji
skelet. Ovakav skelet spreava kontinuiran rast koji je usled toga praen presvlaenjem
koje je regulisano hormonalnim putem. Kod rakova ne postoji spoljanji sloj koji speava
gubitak vlage usled ega i oni koji ive na kopnu naseljavaju vlana mesta. Boja rakova
potie od pigmenta smetenog u kutikuli, epidermisu ili pak u vezivnom tkivu ispod
epidermisa. Neki rakovi mogu da menjaju boju usled promene koncentracije i rasporeda
pigmenata u hromatoforama.
U prednjem crevu se esto obrazuju razna zadebljanja koja slue za drobljenje hrane
ili tanki izrataji koji obrazuju filtre za proputanje smekane hrane. Rakovi se hrane
sitnim organizmima ili organskim ostacima u razlaganju (trulim materijama), neki su
predatori, neki leinari a drugi opet biljojedi. Mehanizam ishrane vrlo je razliit: neki
hranu grizu i drobe, a neki filtriraju plankton ili detritus modifikovanim ekstremitetima
bogato snabdevenim dlaicama, a zatim je skidaju sa dlaica i transportuju ka ustima
pomou drugih ekstremiteta ili uz pomo posebnog ventralnog ljeba. Mnogi rakovi
hranu uzimaju na vie naina; neki koji se hrane filtriranjem mogu da hvataju i sitne
rtve, drugi se hrane biljnom i ivotinjskom hranom u kombinaciji sa filtriranjem. Postoje
i parazitske vrste (ektoparaziti) iji su usni ekstremiteti modifikovani za buenje i sisanje
biljnog ili ivotinjskog tkiva, dok rakovi endoparaziti hranu uzimaju celom povrinom
tela.
Sitni rakovi diu itavom povrinom tela; u tom sluaju telo je pokriveno nenim
pokrovom koji nije kalcifikovana i koji omoguava razmenu gasova. Najee kao organi
respiracije funkcioniu krge u vidu ploastih, konastih ili razgranatih izrataji
smetenih na nekim ili svim ekstremitetima trupa. Karapaks na bokovima tela moe da
obrazuje krne duplje. Ekstretorni sistem ima nefridijalni karakter, ali je izgubio oznake
segmentacije. Predstavljen je jednim parom maksilarnih lezda i jednim parom
antenalnih lezda. Larve rakova obino imaju dobro razvijena oba para lezda ali se kod
adulata zadrava samo jedan od njih. Kod rakova nervni sistem pokazuje tendenciju
koncentracije i fuzije i to kako po longitudinalnoj tako i po medijalnoj liniji. Nervi sistem
rakova, kao i kod drugih artropoda, ima sposobnost da produkuje naroite hormone
neurosekreti, koji ulaze u hemolimfu i kontroliu razliite procese metabolizma, proces
presvlaenja (neuroendokrina regulacija). ulni organi rakova brojni su i raznovrsni.
Rakovi poseduju fotoreceptore, hemoreceptore, taktilne organe, statociste,
termoreceptore, kao i receptore koji reaguju na pritisak vode. Veina rakova odlikuje se
jednim parom sloenih facetovanih oiju. Osim sloenih oiju, mnogi rakovi imaju i
neparno, prosto oko koje je u vidu onog pehara, a koje je oznaeno kao medijalno ili
naupliusovo oko jer je karakteristino za larvu rakova nauplius. Naupliusovo oko
najverovatnije slui samo za orjentaciju u prostoru.
Rakovi su veinom odvojenih polova; manji broj je hermafroditan, a neki se
razmnoavaju partenogenetski. esto je izraen polni dimorfizam; mujaci mogu biti
manji, vrlo esto su antenule, antene ili neki od prednjih torakalnih ekstremiteta
modifikovani za pridravanje enki, a ekstremiteti u blizini polnog otvora preuzimaju
ulogu kopulatornih organa. Oploenje je spoljanje, mujaci privruju paketie
spermatozoida spermatofore oko polnog otvora enki. enke obino neko vreme nose
jaja na nekim ekstremitetima, u posebnim leajnim komorama ili u naroitim kesastim
tvorevinama. Veina rakova ima razvie sa metamorfozom koja je obino praena
smenom veeg broja larvalnih stradijuma; najraniji i osnovni larveni stupanj je nauplius
koji vodi planktonski nain ivota.
Rakovi su preteno su vodeni organizmi; ive u morima i u slatkim vodama. Po broju
vrsta zauzimaju jedno od prvih mesta u fauni slatkih voda. Zauzimaju razne ekoloke

nie. Neki ive na dnu u raznim regionima, poev od obalske zone do najveih okeanskih
dubina (10.000 m). Neki ive u gornjim slojevima vode i imaju planktonski ili nektonski
nain ivota. Ima vrsta koje ive u peinskim podzemnim vodama. Samo se mali broj
vrsta adaptirao na ivot na kopnu, ali i ove vrste ive u izrazito vlanim sredinama.
Veina rakova vodi slobodan nain ivota, neki su sesilni a postoji i manji broj parazitskih
vrsta. Veliina im varira od manje od 1 mm do 80 cm kod jastoga, npr.; paukolika kraba iz
Japana ima raspon ekstremiteta do 3,6 m.
Veina rakova pripada klasama: Branchiopoda, Ostracoda, Copepoda, Branchiura,
Cirripedia i Malacostraca.
Branchiopoda su rakovi malih dimenzija, uglavnom naseljavaju slatke vode.
Odlikuju se nestabilnim (varijabilnim) brojem grudnih i trbunih segmenata i mekim,
listolikim ekstremitetima (filopodije). Na proksimalnom delu ekstremiteta nalazi se
pljosnati epipodit (krna kesa) koji ima ulogu u respiraciji (otuda i ime ove podklase).
Endo- i egzopoditi svih ekstremiteta nose guste nizove marginalnih dlaica, esto perasto
razgranatih. Ove dlaice formiraju vrlo finu mreu kroz koju se filtrira hrana (plankton).
Osim uloge u respiraciji i ishrani, trupni ekstremiteti imaju ulogu i u lokomociji.
Obuhvataju 4 reda: Anostraca (nemaju karapaks), Notostraca (karapaks u vidu dorzalnog
tita), Conchostraca (karapaks u vidu dvokapke ljuture koja potpuno obugvata telo) i
Cladocera (karapaks u vidu dvokapke ljuture iz koje viri glava). Prve tri grupe
naseljavaju iskljuivo efemerne vode. Za grupu kladocera karakteristina je metageneza
(smena nekoliko partenogenetskih generacija, koje se razvijaju tokom prolea i leta, sa
jednom polnom, koja se javlja na kraju sezone) i ciklomorfoza, tj. promena u
morfolokom izgledu jedinki u raznim sezonama.
Telo Ostracoda pokriveno je dvokapkom kalcifikovanom ljuturicom. Trup je kratak,
sastoji se iz 2-3 segmenta. Druge antene su dobro razvijene i slue kao lokomotorni
organi. Odvojenih su polova, ali se kod nekih javlja i partenogeneza. ive na dnu mora,
reka ili jezera, a samo je mali broj vrsta planktonski. Vrlo su sitnih dimenzija: 0.2-23 mm.
Najvei broj Ostracoda se hrani filtriranjem, a neke su predatori, komensali ili paraziti.
Ostracoda su se zahvaljujui vrstoj ljuturici odlino sauvale i u fosilnom stanju. Imaju
praktian znaaj kao indikatori nafte zajedno sa foraminiferama.
Copepoda su uglavnom planktonski organizmi, ive u morima i u slatkim vodama.
Neke vrste su poluterestrine, ive u mahovini i vlanom liu. Veina ivi slobodno ali ih
ima i komensalnih i parazitskih (najee parazitiraju na ribama). Copepoda ine glavnu
masu (oko 9 %) morskog zooplanktona i vrlo su znaajni za ishranu riba. Rai Calanus
se u severnim morima sree u tolikom broju da oboji velika prostranstva vode u
crvenkastu boju i slui kao glavna hrana kitovima. Telo je vretenastog oblika. Prve
anatene su duge i slue za plivanje (adapatacija na planktonski nain ivota). enke
polau jaja u vodu, ili ih uvaju u jajnoj kesi koja moe biti i parna i koja se nalazi na
genitalnom segmentu (prvi abdominalni segment). I kod njih postoji ciklomorfoza ali
manje izraena nego kod Cladocera.
Branchiura su ektoparaziti slatkovodnih i morskih riba, kao i nekih vodozemaca.
Telo se sastoji iz diskoidalnog cefalotoraksa i kratkog dvorenjevitog abdomena. Broj
telesnih segmenata je mali; toraks se sastoji samo iz 4 segmenta a abdomen je
nesegmentisan. Cefalotoraks je delimino ili potpuno pokriven karapaksom. Glaveni
ekstremiteti su prilagoeni parazitskom nainu ivota. Prve antene imaju kukice za
privrivanje za domaina. Mandibule obrazuju bodlju koja slui za probijanje koe, a
prvi par maksila je modifikovan u pijavke. Na toraksu se nalazi 4 para ravastih
ekstremiteta za plivanje, a na abdomenu nema ekstremiteta. Nemaju krga, respiracija se
obavlja celom povrinom tela. Vrsta Argulus foliaceus parazitira na aranu i drugim
ribama izazivajui ponekad veliki gubitak riba u ribnjacima.

Cirripedia ive iskljuivo u morima, vode sesilan ili parazitski nain ivota. U vezi
sa ovakvim nainom ivota pretrpele su znaajne promene. Slobodne vrste privruju se
za podlogu ili podvodne predmete svojim prednjim delom glavom. Kod jedne grupe se
prednji deo glave izduuje u drku (pedunculus), a kod drugih je prednji deo glave
diferenciran u iroki, pljosnati kalcijum-karbonatski disk tako da se direktno privruju
za podlogu. Privrivanje se vri pomou naroite cementne lezde. Telo je okrueno sa
dva kona nabora koji izluuju izvestan broj krenjakih ploica koje obrazuju jednu
vrstu ljuturice koja u potpunosti zatiuje telo. Neke od ploica su pokretno spojene tako
da se ljuturica moe otvarati to omoguava ulazak vode. Imaju 6 pari torakalnih
ekstremiteta sa izduenim endo- i egzopoditima prekrivenim ekinjama te izgledaju kao
ciri (otuda ime Cirripedia). Paraziti ive na dekapodim rakovima i plataima. Oni su
pretrpeli velike promene: gubitak segmentacije, ekstremieta, ula, creva. Interesantna je
npr. Sacculina koja parazitira na trbuhu kraba i spolja ima oblik meka. Za domaina je
privrena pomou drke koja se grana unutar domaina; pomou tih izrataja parazit
uzima sokove domaina. Telo parazita toliko je uproeno da se sastoji samo iz ganglije i
hermafroditne polne lezde.
Malacostraca se odlikuju stalnim brojem segmenata (po emu se razlikuju od svih
ostalih rakova te se zato zovu vii rakovi). Za glavu obino srasta 1, 2 ili 3 prednja grudna
segmenta iji se ekstremiteti transformiu u maksilopede. Ostali torakalni ekstremiteti
veinom imaju redukovan egzopodit. Obino su 1 ili 2 para ovih ekstremiteta naroito
modifikovani za hvatanje plena (grabljivi ekstremiteti), obino se zavravaju kletima.
Kod nekih se na osnovi torakalnih ekstremieta razvijaju ploasti nastavci oostegiti koji
formiraju leajnu komoru (marsupim) u kojoj se uvaju jaja. Abdominalni ekstremiteti
uglavnom su adaptirani za plivanje. Kod nekih vrsta prva dva para abdominalnih
ekstremiteta imaju ulogu kopulatornih organa (gonopode), a kod nekih abdominalni
ekstremiteti imaju ulogu u respiraciji. Malacostraca ine oko 2/3 svih rakova. To su
uglavnom krupni organizmi. Naseljavaju slatke i slane vode, a ima i terestrinih vrsta. U
vodenim ekosistemima imaju znaajnu ulogu u lancima ishrane, a neki od njih imaju i
ekonomski znaaj (slue kao hrana oveku). U okviru Malacostraca najvei broj vrsta
pripada redovima Isopoda (mokrice), Amphipoda (rakuci) i Decapoda (u koje spadaju
kozice, dugorepi rakovi, mekorepi rakovi ili rakovi samci i kratkorepi rakovi ili krabe).
MYRIAPODA STONOGE
Myriapoda se odlikuju homonomnom segmentacijom. Telo stonoga sastoji se od
glave i trupa. Imaju jedan par antena. Antene su dugake, tanke, lankovite i obino
nisu granate, slue kao ulo dodira i mirisa. Ostali glaveni ekstremiteti (mandibule i
maksile) su pretvoreni u usne delove i slue za vakanje. Broj trupnih segmenata jako
varira (od 11 do 173) ali je uvek vei od 11. Telesni segmenti su cilindrini (to
omoguava probijanje kroz lie, odnosno detritus) ili dorzo-ventralno spljoteni (to im
omoguava zavlaenje u uzane prostore). Kod nekih grupa postoji tendencija ka parnom
spajanju segmenata (stvaraju se dvojni segmenti), kod nekih dolazi do stapanja samo
lenih ploa, a kod nekih alterniraju dui i krai segmenti (ove modifikacije daju veu
vrstinu telu). Na svakom segmentu se nalazi po 1 ili 2 para ekstremiteta. Ekstremiteti
mogu biti jako modifikovani. Tako prednji trupni ekstremiteti mogu biti uveani, sa
proirenim osnovnim lankom i zailjenim i povijenim u obliku kuke distalnim lankom.
Ovako modifikovani ekstremiteti oznaeni su kao maksilopede i slue za hvatanje i
ubijanje plena. U njihovoj osnovi nalazi se otrovna lezda koja se otvara na vrhu kukice.
Otrov ima jako dejstvo na zglavkare i kimenjake. Ujed u prst oveka od strane krupne
skolopendre (Scolopendra) izaziva privremeno oticanje cele ruke. Pojedini parovi

ekstremiteta uzimaju ulogu u kopulaciji, menjaju donekle svoju grau; ovi ekstremiteti su
oznaeni kao gonopodije.
Telo je pokriveno hitinskom kutikulom koja je ponekad proeta kreom. Integument
je veoma bogat lezdama meu kojima su naroito interesantne zatitne lezde (lue
sekret neprijatnog mirisa koji ima ulogu u odbrani). Unutranji hitinski omota zadnjeg
dela prednjeg creva moe obrazovati hitinske trnie i dlake koji su okrenuti unapred i
imaju ulogu aparata za ceenje koji pomae u sitnjenju hrane. Meu stonogama ima
biljojeda (hrane se trulim liem, biljnim otpacima, trulim drveem i sl.), ali i grabljivica
koje se hrane insektima. Kao ekskretorni organi funkcioniu Malpigijevi sudovi. ulni
organi su predstavljeni ulnim dlaicama i pupoljcima smetenim na antenama koji imaju
ulogu taktilnih organa i organa ula mirisa. Ogromna veina stonoga ima oi kojih moe
biti 2, 4 ili vie. Oi su smetene na bokovima glave i u vidu su onih jamica. Meutim,
kod grabljive muholovke (Scutigera) na glavi se nalaze dve vee grupe oiju koje su
meusobom toliko zbliene da podseaju na facetovane oi insekata i rakova. Organi za
disanje su traheje. Sve stonoge su odvojenih polova. Kod nekih postoji direktno razvie
(mlada ivotinja izlazi iz jajnih opni sa punim brojem segmenata i ekstremiteta), kod
ostalih stonoga razvie je anamorfno (ivotinja iz jajnih opni izlazi sa nepotpunim
brojem segmenata koji se dopunjuju nizom presvlaenja; pri svakom presvlaenju
pridodaju se na zadnjem delu tela novi segmenti). Mnoge stonoge pokazuju brigu o
potomstvu. One ili polau jaja u naroita gnezda ili svojim telom spiralno obavijaju jaja i
ostaju u tom poloaju nekoliko nedelja ne uzimajui hranu sve dok se nova generacija ne
izlegne.
Stonoge su iskljuivo suvozemne, uglavnom none ivotinje koje izbegavaju dnevnu
svetlost, kriju se pod korom, kamenjem. Biljojede vrste su veoma spore, trome ivotinje,
dok su grabljive stonoge hitre i odlikuju se relativno brzim kretanjem. Stonoge su
naroito brojne u toplijim predelima. Najkrupnije vrste (Scolopnedra, neki gujini eljevi)
veliine su do 28 cm i debele kao prst (ive u tropima), a najmanje imaju 1-3 mm duine.
Najvei broj stonoga pripada grupama: Chillopoda (telo dorzoventralno spljoteno,
po par ekstremiteta na svakom segmentu, grabljivice) i Diplopoda (telo cilindrino ili
dorzoventralno spljoteno, dva para ekstremiteta na svakom segmentu, biljojedi)
CLASSIS INSECTA INSEKTI
Insekti se odlikuju telom koje je podeljeno na tri regiona: glava, grudi i abdomen.
Segmenti glave su tako prisno spojeni da je njihovo raspoznavanje veoma oteano, dok se
segmenti na grudima i abdomenu veoma dobro razlikuju. Glava je sastavljena od 6
segmenata, grudi uvek od 3, a abdomen u nekim sluajevima sadri i do 12 segmenata.
Glava i grudi nose ekstremitete, abdomen je bez njih ili ima samo rudimente ekstremiteta.
Glava je zatiena hitinskom aurom i odvojena je od grudi jako suenim vratom. Na
ventralnoj strani glave nalaze se usta, a bono dva velika sloena oka i izmeu njih
nekoliko prostih, sitnih oiju. Na glavi se nalazi i jedan par antena (pipaka) i tri para usnih
ekstremiteta.
Antene su homologe istim kod Myriapoda, ali se odlikuju velikom raznovrsnou
oblika. Sastavljene su od jednog niza lanaka iji broj jako varira kod raznih vrsta. lanci
antena su ili svi meusobom jednaki ili se neki od njih razlikuju po veliini ili po
prisustvu bonih izrataja. Prema izgledu antene mogu biti: proste, konaste, brojaniaste,
peraste, testeraste, eljolike i dr. Antene su snabdevene brojnim dlaicama i ekinjama i
slue kao taktilni organi i organi ula mirisa.
Usni ekstremiteti su smeteni sa ventralne strane glave i okruuju usni otvor. Usni
delovi kod raznih grupa jako se razlikuju po svojoj grai zavisno od naina ishrane.

Meutim, razni oblici usnog aparata mogu se izvesti iz jednog osnovnog opteg tipa; taj
osnovni tip predstavlja usni aparat za grickanje. Primarni karakter ovog tipa usnog
aparata ogleda se u velikom broju delova koji ulaze u njegov sastav, u njegovoj slinosti
sa usnim delovima stonoga, kao i u injenici da ovaj tip usnog aparata nalazimo kod
larava onih insekata koji u odraslom stanju imaju drugi tip usnog aparata.
Kod insekata koji imaju isni aparat za grickanje usta su odozgo pokrivena hitinskim
naborom telesnog zida gornjom usnom (labrum). Iza nje sledi jedan par snanih
mandibula (gornjih vilica) koje su u vidu debelih, jednostavnih ploa nazubljenih sa
unutranje strane; ovo su osnovni organi sitnjenja hrane. Iza mandibula sledi 2 para
maksila: prvi par je smeten bono od usnog otvora i ini donju vilicu, a maksile drugog
para su meusobom srasle u ploastu donju usnu (labium). Usnom aparatu insekata
pridodat je i jedan hitinski izrataj dna usne duplje, tzv. hipopharynx ili jezik. Ovakav
usni aparat imaju bubavabe, vilini konjici, pravokrilci i tvrdokrilci.
Od ovog osnovnog tipa usnog aparata, usled prilagoavanja razliitim tipovima
ishrane, diferencirali su se ostali tipovi i to aparat za sisanje, bodenje, srkanje i lizanje.
Najmanje je izmenjen usni aparat za srkanje koji odlikuje mnoge opnokrilce (pele,
bumbare). Gornja usna i mandibula imaju priblino istu grau kao i kod usnog aparata za
grickanje, a ostali delovi su se promenili, uglavnom u tome to su se jako izduili. itav
aparat za srkanje moe se kolenasto saviti i sakriti pod glavu; za vreme hranjenja se
ponovo isprui. Usni aparat za bodenje imaju neki dvokrilci, lisne vai, stenice i dr. Svi
delovi usnog aparata obrazuju rilicu koja je sastavljena od cevi u obliku ljeba u kojoj su
smeteni stileti za bodenje. Usni aparat za lizanje imaju neke muve. Kod njih glavni deo
celog aparata predstavlja mesnata donja usna koja se zavrava sa dva velika renja.
Neparni delovi (gornja usna i hipofarinks) ostaju iznad osnove donje usne i stvaraju
cevivu u koju ulazi tena hrana koja se lie pomou renjeva donje usne. Usni aparat za
sisanje imaju leptiri. Sagraen je u obliku surlice. Osim prvog para maksila ostali delovi
su redukovani. Maksile prvog para obrazuju po jedan dugaak ljeb. Krajevi ljeba prisno
naleu jedni uz drugi i stvaraju cevicu. Pri mirovanju cevice se savija u jako uvijenu
spiralu koja je skrivena ispod glave. U izvuenom stanju surlica pojedinih leptirova
prevazilazi duinu tela.
Grudni region je sastavljen od 3 segmenta: prednjeg, srednjeg i zadnjeg (protoraks,
mezotoraks i metatoraks). Grudni region predstavlja deo tela odgovoran za lokomociju i
na njemu se nalazi tri para ekstremiteta (na svakom segmentu po jedan par) zbog ega
se insekti esto oznaavaju i kao Hexapoda (gr. hexa= est, podos=noga) i jedan ili dva
para krila.
Ekstremiteti insekata, zahvaljujui tome to su sastavljeni od jednog niza pokretno
zglobljenih lanaka, mogu da izvode raznolike pokrete, to se lepo moe posmatrati na
muvi koja se isti pomou zadnjih nogu. U vezi sa razliitim nainima kretanja
ekstremiteti su razliito modifikovani. Dugi i vitki ekstremiteti za hodanje i tranje
najei su kod insekata. Kod nekih insekata (npr. skakavci) zadnji ekstremiteti su
izdueni i modifikovani za skakanje. Kod insekata koji se ukopavaju svi ekstremiteti, a
naroito prednji, koji igraju glavnu ulogu pri kopanju, postaju krai i masivniji i dobijaju
jako naoruanje u vidu hitinskih zubaca. Noge za plivanje su spljotene u obliku vesala i
imaju rese za plivanje u vidu ekinja.
Insekti obino imaju 1 ili 2 para krila. Prednji par je zglobljen sa srednjim grudnim
segmentom, a zadnji sa zadnjim grudnim segmentom. Krila se sa segmentima
zglobljavaju izmeu dorzalne i bonih ploa. Kod primitivnih insekata (efemere) oba para
krila su manje-vie podjednako razvijena iako se razlikuju po obliku. Kod tvrdokrilaca
prednja krila se pretvaraju u debela, vrsta pokrilca koja ne uestvuju u letenju ve imaju
zatitnu ulogu (tite lenu stranu tela), a za letenje slue zadnja krila koja su pri

mirovanju skrivena ispod pokrilaca. Kod stenica je samo bazalna polovima prednjih krila
vrsta (polutvrdokrilca). Kod nekih insekata (dvokrilci) razvijen je samo prednji par
krila, dok od zadnjih ostaju samo rudimenti. Postoje i potpuno beskrilni insekti koji mogu
biti podeljeni na dve potpuno razliite grupe: kod jednih je odsustvo krila primarno, a kod
drugih sekundarno (ovi insekti su krila izgubili npr. usled parazitskog naina ivota, kao
vai, buve).
Krila se zainju u obliku konih izvrata u koja ulaze telesna duplja i traheje. Ovi
izrataji postaju dorzoventralno spljoteni i dobijaju oblik uplje ploice. Hemolimfa iz
nje istie u unutranjost tela, a gornji i donji zidovi srastu i krilo se pretvara u tanku
hitinsku ploicu. Traheje ostaju u ovoj ploici i obrazuju mreu konastih zadebljanja koji
se zovu ile (krilna nervatura). Raspored ilica na krila koristi se kao jedan od
taksonomskih karaktera.
Abdomen insekata je u veini sluajeva sastavljen od 9-10 segmenata. Abdomen je
obino bez ekstremiteta. Kako insekti vode poreklo od organizama koji su imali
ekstremitete na celoj duini homonomno segmentisanog tela, dakle i na abdomenu, kod
nekih insekata se mogu nai njihovi rudimenti, ili pak strukture koje predstavljaju
izmenjene ekstremitete. Tako kod Protura postoji 3 para malih ekstremiteta na tri prednja
abdominalna segmenta, kod nekih postoji viljuka za skakanje, lankoviti parni izrataju
na kraju abdomena (cerci i styli); legalica ili kopulatorni organ kod mujaka takoe
predstavljaju promenjene abdominalne ekstremitete.
Razlog izuzetne uspenosti insekata kao grupe lei u velikom broju razliitih
adaptacija na terestrini nain ivota. Pre svega kutikula kod insekata je na spoljanjoj
povrini prekrivena tankim votanim slojem koji spreava, odnosno minimizira gubitak
vode iz tela. Na povrini kutikule nalaze se tanke dlaice, ljuspe koje su pokretno
zglobljene sa telom. Dlaice mogu biti ulne, pokrovne, otrovne (npr. kod gusenica nekih
leptira; u dodiru sa sluzokoom izazivaju jak svrab i zapaljenje). Ljuspice npr. postoje
kod leptirova i prouzrokuju njegovu boju.
U koi insekata nalaze se brojne jednoelijske ili vieelijske ljezde: smrdljive
ljezde (na grudima stenica), zatitne ljezde (kod mnogobrojnih gusenica), ljezde za
presvlaenje (lue pod hitih naroitu tenost koja pomae odvajanje kutikule i omekava
hitin).
Sistem za varenje poinje usnim otvorom smetenim sa ventralne strane. Usna duplja
se nastavlja u drelo; kod insekata koji se hrane tenom hranom zidovi drela su povezani
sa integumentom glave pomou jakih miia koji ire drelo to omoguava usisavanje
hranljive tenosti. U drelo se otvaraju pljuvane ljezde. Kod pela postoji 3 para ovih
ljezda iji sekret slui za spravljanje hranljive kae. Kod komaraca je sekret pljuvanih
ljezda kiseo i izaziva zapaljenje na mestu uboda. Kod gusenica leptirova od pljuvanih
ljezda postaju pauinaste ljezde koje mesto pljuvake lue svilenu nit za pravljenje
kokona; nit koju lue svilene bube za vreme izrade aure dostie duinu od 1000 m.
drelo se nastavlja u jednjak koji je u veini sluajeva u svom zadnjem delu proiren u
voljku koja je naroito razvijena kod insekata koji se hrane tenom hranom. Neki insekti,
npr. pele, mogu povraati hranu koja je bila sakupljena u voljci tj. med, da bi napunile
njime sae, a mravi povraenom hranom prehranjuju svoje larve. Kod nekih grabljivih
tvrdokrilaca i pravokrilaca iza voljke postoji jo jedno proirenje eludac za vakanje
koji je obloen hitinskom kutikulom koja obrazuje brojne grebene i zubie koji imaju
ulogu u mehanikom sitnjenju hrane. Varenje i asimilacija hrane obavlja se u srednjem
crevu. Obino epitel srednjeg creva obrazuje oko hranljive materije neprekidnu crevnu
opnu tzv. peritrofinu membranu. Poetna faza varenja odvija unutar ove membrane;
tek nakon to su hranljive estice razloene na sitnije delove, one prolaze kroz
peritrofiku membranu i dospevaju u lumen creva, gde se varenje nastavlja.

Hrana insekata veoma je raznolika i obuhvata sve materije biljnog i ivotinjskog

porekla. Meu insektima se nalaze svatojedi (npr. bubavabe) koji se hrane
najraznovtsnijim biljnim i ivotinjskim produktima. Veliki broj vrsta su iskljuivi
biljojedi i hrane se raznim delovima biljaka od korena do ploda. Meu njima razlikujemo
dve kategorije: polifage koji se mogu hraniti raznim biljkama i monofagi koji su toliko
specijalizovani da se mogu hraniti samo jednom vrstom biljaka. Brojne su i grabljive
vrste koje se hrane drugim insektima, cvrima, mekucima. Postoji i niz insekata koji se
hrane leinama, otpacima svake vrste i produktima truljenja. Izvesni insekti
specijalizovali su se na hranu koja izgleda vrlo malo hranljiva kao npr. perje
(Mallophaga), rono tkivo, vosak i sl. Kolonije termita koje su hranjene samo upijajuom
hartijom, ne samo da su u dobrom stanju ivele skoro jednuipo godinu, ve su stigle da do
40 puta poveaju svoju teinu. Interesantno je da se pojedine vrste insekata hrane
poznatim otrovnim materijama bez tetnih posledica. Tako se larve nekih vrsta
tvrdokrilaca hrane semenom Strychnos koji sadri strihnin, a drugi jedu lie bunike.
Insekti obavljaju respiraciju uz pomo traheja. Kod mnogobrojnih larvi koje ive u
vodi trahejni sistem je zatvoren, bez stigmi. Kod ovih insekata kiseonik se iz vode
difunduje kroz tzv. trahejne krge. To su ploaste ili bunaste izrasli tela sa tankim
zidovima i razvijenom mreom traheja. Trahejne krge su najee smetene na bonim
stranama pojedinih segmenata abdomena a ree na njegovom vrhu ili na grudnim
segmentima. Za vreme metamofroze larvi krge iezavaju a otvaraju se stigme i trahejni
sistem od zatvorenog prelazi u otvoreni. Kod larava nekih vilinih konjica umesto
tharejnih krga postoje unutranje krge u obliku brojnih nabora na zidu creva (rektalne
krge); voda sa kiseonikom se naizmenino usisava i izbacuje preko analnog otvora.
U vezi sa ovakvim respiratornim sistemom transportni sistem insekata gubi funkciju
transporta gasova. Transportni sistem je kod njih relativno slabo razvijen ako imamo na
umu visok stepen metabolizma karakteristian za insekte. Izvesni insekti (lisne bube,
bubamare) mogu luiti na zglobovima svojih nogu male kpaljice hemolimfe radi zatite.
Hemolimfa ovih insekata obino je otrovna. Hemolimfa panske muve sadri otrovni
kantaridin; za smrtno trovanje oveka dovoljno je 0,03 gr kantaridina.
Kod insekata se sreemo sa veoma specijalizovanim ekskretornim sistemom graenim
od manjeg ili veeg broja tzv. Malpigijevih cevica. Njihov broj varira izmeu 4 i 100 pa
i vie. Malpigijeve cevice imaju takav mehanizam obrazovanja ekskreta (kod insekata je
to mokrana kiselina) da dolazi do minimalnog gubitka vode iz tela.
Modana ganglija je naroito razvijena kod socijalnih insekata: mravi, pele, termiti.
Du trbunog nervnog lanca kod pojedinih grupa insekata zapaa se tendencija uzdune
koncentracije tj. spajanja ganglija; kod izvesnih vrsta sve su ganglije spojene (kao kod
kraba).
ula su kod insekata veoma dobro razvijena. Insekti se odlikuju sloenim ili
facetovanim oima graenim iz veeg broja optikih jedinica omatidija, koje
omoguavaju mozaini, kolorni vid. Za razliku od rakova, oi mnogih insekata imaju
naroitu povrinu (tapetum) koja odbija svetlost. Ba zbog prisustva ovog sloja oi nonih
leptirova mogu svetlucati u pomraini. Veliina oiju jako varira; naroito velike oi
imaju muve, vilini konjici, kod kojih celokupna dorzalna i bona povrina glave moe biti
zauzeta oima koje se dodiruju. Larve insekata obino nemaju facetovane oi ali imaju
pojedinane proste oi kojih je najee 3. esto se proste oi zadravaju i kod odraslih
jedinki (vilini konjici, dvokrilci, leptiri). Izgleda da su ove prilagoene na slabu svetlost
(u suton, u konicama, u gnezdima). Pretpostavlja se da ove oi imaju jo neku funkciju
vezanu za brzo letenje: moda pomae u tanoj lokalizaciji u prostoru i slue za
odreivanje rastojanja izmeu ivotinje i predmeta ispred nje, to je od bitne vanosti za
insekte sa brzim pokretima. Oi insekata su prilagoene na vid na bliskom odstojanju; oni

su sposobni da razlikuju na odstojanju od oko 1 mm razlikuju najsitnije delove predmeta

koji su nevidljivi za oko oveka. Insekti razlikuju ne samo jainu svetlosti ve i boje ali
ne u istoj meri kao ovek. Oni uglavnom razlikuju tople tonove od hladnih meajui
utu i narandastu boju sa zelenom, a plavu sa ljubiastom. Sem boje, insekti razlikuju i
oblik predmeta.
Osim dobro razvijenog ula vida insekti poseduju i dobro razvije organe ula
ravnotee, receptore za prijem zvunih signala, taktilnih stimulusa, zatim za prijem mirisa
i detektovanje ukusa hrane. Zvune signale insekti razlikuju pomoi hordotonalnih i
timpanalnih organa. Hordotonalne organe nalazimo kod mnogih insekata u velikom
broju ali bez stroge lokalizacije. Kod dvokrilaca su smetemi u njihalicama
(redukovanom drugom paru krila); verovatno pomau ivotinji da se orijentie u prostoru.
Timpanalne organe nalazimo kod pravokrilaca; smeteni su na ekstremitetima ili
abdomenu. Organi za miris su u vidu ulnih dlaica; vrlo esto su smeteni na antenama
(na svakoj anteni pela ima do 15.000 ovih organa; obino ih je vie kod mujaka). ulo
mirisa pomae insektima u pronalaenju hrane i pri razmnoavanju (traenju jedinki
suprotnog pola). Taktilni organi razbacani su po antenama, ustima i drugim delovima
tela. U vidu su ulnih dlaica ili konusa. Smatra se da taktilni organa smeteni na usnim
ekstremitetima imaju ulogu ula ukusa. I na stoplau leptirova postoje neki organi za
prijem hemijskih nadraaja.
Kod izvesnih insekata pojavljuju se organi za svetljenje. Svetlenje je uzrokovano
prisustvom simbiontskih bakterija. Ovakve organe imaju npr. svitci (Lampyrus). Bioloki
smisao ovih organa sastoji se po svoj prilici u olakavanju uzajamnog pronalaenju
jedinki razliitih polova, razmeni informacija, obeleavanju teritorije, a mogu
predstavljati i izraavanje agresije prema druugim jedinkama. Osim vizuelnim putem,
insekti meusobno mogu komunicirati i zvunim ili hemiijskim signalima (feromonima).
Posebno razvijene mehanizme meusobne komunikacije imaju socijalni insekti.
Insekti su razdvojenih polova i vrlo esto imaju jako izraen polni dimorfizam koji
se ogleda u manjim dimenzijama mujaka (kod mnogih leptirova), u razliitim bojama, u
pojavi razliitih dodataka kod mujaka (rog kod nosoroaca) ili pak u neuporedivo jaoj
razvijenosti nekih organa kod mujaka (ogromne mandibule kod jelenka, dugake antene
kod striibube). Ponekad samo mujaci imaju krila. Ree se polni dimorfizam ispoljava u
pojavi jednotipinih mujaka i postojanju nekoliko tipova enki koje se razlikuju od
mujaka ali i izmeu sebe. Kod nekih vrsta postoji partenogena. Kako insekti
predstavljaju primarno terestrinu grupu oploenje je kod njih unutranje. enke polau
jaja koja su prekrivena jednim vodonepropustljivim omotaem koji ih titi od
dehidratacije. esto se na bonim stranama polnog otvora nalaze dodaci koji slue za
polaganje jaja u zemlju, drvo ili neku drugu podlogu. (legalica). Po izleganju iz jaja mladi
prolaze kroz seriju presvlaenja. Kod insekata moemo razlikovati nekoliko tipova
postembrionalnog razvia od stadijuma jajeta do odrasle jedinke; dva osnovna tipa
razvia su:
direktno (ametabolno) razvie: jaje juvenilni oblik (polno nezreo) adult
razvie sa metamorfozom: jaje larva adult
Razvie sa metamorfozom moe biti:
paurometabolno: jaje larva koja naseljava isto stanite adult
hemimetabolni tip: jaje larva koja naseljava drugo stanite adult
holometabolni tip: jaje larva pupa (lutka) adult
Kod holometabolnih insekata, koji imaju larvalni stadijum u razvojnom ciklusu,
karakteristino je da su larve u potpunosti razliite od adulata, kako u pogledu svoje
morfologije, tako i u pogledu celokupnog naina ivota. Tu je svakako od posebnog

znaaja razliit reim ishrane u odnosu na roditelje, ime se smanjuje kompeticija za

hranu izmeu odraslih jedinki i njihovih mladih.
Kod mnogih insekata izraena je briga o potomstvu koja se ogleda u razliitim
vidovima zbrinjavanja jaja (polaganja u podlogu gde e novoizlegle jedinke imati
dovoljno hrane). Briga o potomstvu je posebno izraena kod socijalnih insekata gde se
ona nastavlja i nakon izleganja i ogleda se u staranju i o larvama i o lutkama, pa i u
uenju mladih jedinki.
Insekti danas predstavljaju najraznovrsniju i najobimniju grupu ivotinja koja ivi na
Zemlji. Bez svake sumnje insekti predstavljaju najuspeniju grupu terestrinih ivotinja.
U toku svoje dugotrajne evolucije prilagodili su se na najrazliitije tipove stanita. Insekti
su jedini beskimenjaci sa sposobnou letenja Mnoge vrste insekata naseljavaju slatke
vode (makar u jednom periodu svoga ivota). Insekti su malobrojni jedino u morima.. Do
danas je opisano oko 1 milion razliitih insekatskih vrsta to ini 2/3 ukupnog broja vrsta
ivotinja na naoj planeti, a po nekim miljenjima njihov broj je daleko vei i iznosi
izmeu 10 i 30 miliona vrsta. Osim brojnou svojih vrsta, insekti kao grupa dominiraju i
brojnou jedinki, odnosno populacija unutar vrsta. Procenjuje se da je ukupna biomasa
insekata na Zemlji 12 puta vea od biomase celokupne populacije ljudi. Takoe se
procenjuje da na svakog oveka na naoj planeti dolazi 300 miliona jedinki insekata.
Veliina insekatskog tela veoma varira od samo 0,1 mm pa do vrsta kakve su na
primer tropski leptiri sa rasponom krila od 30 cm. Neki izumrli insekti, poznati danas
samo na osnovu fosilnih ostataka, bili su i krupnijih telesnih dimenzija.
Insekti su veoma stara grupa organizama; pojavili su se na Zemlji pre oko 300 miliona
godina. Smatra se da su male dimenzije tela (omoguuju naseljavanje mikronia),
sposobnost letenja (omoguuje uspeno rasejavanje, bekstvo od predatora, pronalaenje
hrane, partnera, stanita), votana kutikula, odstranjivanje nitrogenih produkata u vidu
mokrane kiseline i formiranje klejodoinog jajeta, bili presudni za veliku uspenost
insekata u osvajanju kopna. Znaajan dogaaj u evoluciji insekata svakako je bila pojava
krila (to su bile prve ivotinje koje su imale sposobnost letenja), ali i pojava mogunosti
njihovog sklapanjaa (to im je upravo omoguilo osvajanje mikrostanita), kao i razvie
preko larvalnog stupnja koji naseljava drugo stanite (smanjuje se konkurencija za
hranom) i stupnja lutke (omoguava preivljavanje nepovoljnih uslova). Za insekte je
karakteristina i tesna koevolucija sa biljkama, koje su neto pre njih osvojile kopno i
koje su insektima predstavljale nepresuan izvor hrane. Dok su biljke razvijale razliita
mehanizme zatite u vidu vrstih tkiva i raznih otrovnih materija, insekti su tokom svoje
evolucije razvijali razliite specijalizacije za ishranu odreenim biljnim delovima
(strukture sa grienje, mlevenje, sisanje...) i razliite enzime za detoksikaciju. Meutim,
efekat insekata na biljke nije iskljuivo negativan veinu biljaka cvetnica oprauju
insekti; i u ovom pogledu moe se pratiti koevolucija biljaka i insekata (bojom i mirisom
biljke privlae insekte, a graom svojih cvetova adaptiraju se na specifinosti usnih
aparata odreenih vrsta insekata, odnosno insekti sa svoje strane razvijaju specifinosti u
detaljima grae usnih ekstremiteta).
Insekti imaju ogroman znaaj u prirodi, a takoe i za oveka. Oni predstavljaju jednu
od karika u lancima ishrane kojima su sva iva bia povezana. Ogroman znaaj
insekata u prirodi ogleda se i u opraivanju biljaka. Naime, mnoge biljne vrste ne bi ni
postojale da nije insekata koji ih oprauju. Brojne vrste tvrdokrilaca, mrava i muva
predstavljaju u ekosistemima lanove veoma znaajne kategorije razlagaa i imaju veliki
znaaj u razlaganju uginulih biljaka i ivotinja. Za oveka su direktno znaajni brojni
proizvodi koje dobija od insekata, npr. med, vosak, mle, propolis, svila, razni lekovi kao
to su antireumatici, zatim razne boje, lakove, tanine ...

Ipak, mnogi insekti imaju negativni znaaj za oveka, bilo sa svog tetnog aspekta
za poljoprivrednu proizvodnju (prenose uzronike mnogih bolesti znaajnih
poljoprivrednih useva, ili hranei se i razmnoavajui se u odreenim vrstama biljaka
nanose ogromne tete u ratarstvu, batovanstvu, voarstvu, umartsvu), bilo sa
biomedicinskog aspekta (delujui direktno svojim ubodom ili prenosei mnoga veoma
opasna obolenja oveka i domaih ivotinja kao to su malarija, bolest spavanja, reno
slepilo, agasova bolest, tifus, kuga...).
ovek se na razne naine trudi da smanji brojnost tetnih insekata, unitavajui
njihova legla (movare, ubrita), njihovim mehanikim sakupljanjem ili upotrebom
razliitih hemijskih sredstava (insekticida). U mehanike mere borbe spada sakupljanje i
unitavanje jaja, larvi, lutaka i odraslih jedinki na primer postavljanjem lepljivih traka.
Upotreba hemijskih sredstava ima velikih ogranienja i pored esto velike efikasnosti:
hemijske materije nisu otrovne samo za tetne insekte ve i za sve druge organizme i
oveka. Ove materije se na razne naine zadravaju u prirodi i mogu dospeti do oveka.
Osim toga, insekticidi dovode do nastanka rezistentnih insekatskih linija i na taj nain
ine borbu oveka sa tetnim vrstama neuspenom. Danas se sve vei znaaj pridaje
biolokoj borbi koja podrazumeva korienje prirodnih neprijatelja tetnih insekata.
Osnovni princip bioloke borbe je umnoavanje prirodnih neprijatelja tetnih vrsta
(predatora ili parazita, ukljuujui i bakterije i viruse) i njihovo putanje u ugroeno
podruje ili uzgoj biljaka otpornih na tetoine.
Meu insektima razlikujemo dve velike, bitno razliite skupine: Apterygota
(primitivni, primarno beskrilni insekti sa direktnim razviem ) i Pterygota (primarno
krilati insekti kod koji se razvie odvija metamorfozom). Oko 97% insekata spada u
grupu Pteygota, u okviru koje se na osnovu grae krila, tipa usnog aparata i naina
razmnoavanja razlikuje oko 30 redova. Poznatiji redovi su: Ephemeroptera (vodeni
cvetovi), Odonata (vilini konjici), Blattodea (bubavabe), Isoptera (termiti), Mantodea
(bogomoljke), Dermaprtera (uholae), Orthoptera (pravokrilci), Mallophaga (ptije vai),
Anoplura (vai), Siphanaptera (buve), Hemiptera (stenice), Homoptera (cvrci),
Coleoptera (tvrdokrilci), Lepidoptera (leptiri), Diptera (dvokrilci), i Hymenoptera
(opnokrilci).
.
PHYLUM CHORDATA
Chordata se odlikuju prisustvom specifinog skeletnog osovinskog organa horde koja
predstavlja unutranji skelet. Nervni sistem hordata je cevast, nervna cev lei dorzalno
iznad osovinskog skeleta. Prednji deo crevnog kanala pored funkcije u ishrani ima i
respiratornu funkciju. Kod svih hordata se u toku embrionalnog razvia u nivou drela
javljaju dva niza bonih proreza koji stoje u vezi sa spoljanjom sredinom.
Chordata po pravilu imaju bilateralnu simetriju tela, dobro razvijenu sekundarnu
telesnu duplju celom enterocelnog porekla i metamernu grau tela, to je pre svega
izraeno u segmentaciji muskulature i skeleta. Transportni sistem je zatvoren; srce je, kad
postoji, uvek u nivou trbunog krvnog suda. Chordata spadaju u deuterostomija.
Filum Chordata obuhvata tri subfiluma: Urochordata (Tunicata) platai,
Cephalochordata i Vertebrata (Craniota) kimenjaci.
SUBPHYLUM TUNICATA (UROCHORDATA) PLATAI
Platai su iskljuivo morske ivotinje, ive pojedinano ili kolonijalno, slobodne ili
privrene za podlogu.
Telo ovih ivotinja obavijeno je jednim posebnim omotaem oznaenim kao tunica ili
plat, po emu su i dobili ime. Plat nastaje kao produkt luenja jednoslojnoj konog

epitela; sastoji se od celulozne materije tunicina. To su jedine ivotinje koje sadre

supstancu identinu celulozi biljaka.
Horda se nalazi samo u zadnjem, repnom delu tela i postoji samo u larvalnoj fazi
ivota, dok kasnije atrofira. Prema poloaju horde su ove ivotinje i dobile svoj naziv.
drelo je jako proireno i zauzima najvei deo unutranjosti tela. Njegovi zidovi su
snabdeveni mnogobrojnim bonim prorezima i obrazuje prostranu drelnu korpu. Hrane
se filtraciono esticama koje izdvajaju radom trepljivih elija epitela drela. Oko drela se
nalazi okolodrelna, atrijalna ili kloakalna duplja iji je otvor smeten ili sasvim
pozadi, ili se nalazi napred, na dorzalnoj strani tela. U okolodrelnu duplju se izlivaju
crevo i polni odvodi.
Nervna cev je na adultnom stupnju redukovana. Nervni sistem se sastoji iz jedne
ganglije koja lei dorzalno u prednjem delu tela.
Sekundarna telesna duplja (coelom) jako je redukovana. Metamerija potpuno
odsustvuje. Srce ima oblik otvorene cevi, lei na ventralnoj strani tela i cirkulacionu
tenost pumpa naizmenino u jednom i drugom pravcu. Transportni sistem je otvoren.
Hemolimfa je bezbojna i sastoji se samo iz plazme i ameboidnih elija.
Platai su hermafroditne ivotinje. Oploenje moe da bude spoljanje (najee kod
solitarnih) ili unutranje (uglavnom kod kolonijalnih), ali do samooploenja ne dolazi jer
je kod nekih zastupljena protandrija, a kod drugih protoginija. Razvie je veinom
skopano sa metamorfozom. Kod veine postoji i bespolno razmnoavanje pupljenjem
to esto dovodi do formiranja kolonija. Kod nekih plataa postoji smena generacija.
Specifian nain ivota u jednolinim uslovima uticao je na telesnu organizaciju ovih
ivotinja te se jako razlikuju od ostalih hordata.
Ovaj subfilum deli se na tri klase: Ascidiacea (ascidije), Thaliacea (salpe) i Larvacea.
Ascidiacea imaju larve koje vode slobodan, planktonski nain ivota. U dobro
razvijenom repnom regionu imaju nervnu cev, hordu i dobro razvijenu muskulaturu.
Usled slobodnog naina ivota ulni organi su relativno dobro razvijeni (poseduju
statocist i onu mrlju). Larvalni period traje kratko; posle nekoliko dana larve se sputaju
na dno i privruju za podlogu, nakon ega dolazi do metamorfoze: horda, nervna cev i
rep potpuno se redukuju. Odrasle ivotinje ive sesilno, privrene za podlogu svojim
proksimalnim krajem; mekolikog su oblika. Plat je snano razvijen (moe dostii
debljinu od 2-3 cm) i u potpunosti obavija i zatiuje telo. drelo je vrlo prostrano i
snabdeveno mnogobrojnim prorezima. Koliina vode koja se transportuje kroz telo tokom
jednog dana kod nekih vrsta i do 7000 puta prevazilazi zapreminu tela. S obzirom na
pasivni nain ivota potrebe ovih organizama za kiseonikom su veoma male; koristi se
samo oko 10% dostupnog kiseonika. Ovako velika koliina vode koja se profiltrira
oigledno je u vezi sa ishranom a ne respiracijom. Ascidije su hermafroditni organizmi.
Pored polnog razmnoavanja ascidije se razmnoavaju i pupljenjem obrazujui na taj
nain kolonije. Uglavnom naseljavaju litoralnu zonu, ali se mogu nai i na veim
dubinama (do 4000 m). Neke dubinske vrste su aktivni predatori. Thaliacea su sitni
pelaki organizmi. Ima ih u velikom broju u tropskim i subtropskim morima gde ine
jednu od glavnih komponentni zooplanktona. Imaju telo u obliku burenceta, tanak,
potpuno prozraan plat, popreno-prugaste miie rasporeeni u vidu miinih prstenova
koji obuhvataju telo, prostrano drelo i dobro razvijena ula (mirisna jama, statocist, oko).
Atrijalni otvor im se nalazi na zadnjem kraju to im omoguava kretanje po raketnom
principu. Razmnoavaju se pravilnom smenom polne i bespolne generacije. Grupi
Larvacea pripadaju slobodno plivajue ivotinjice veliine oko 1cm. Nemaju plat ve
im je telo obavijeno galertnom masom koja nastaja kao produkt luenja konog epitela.
Ponekad ova galertna masa formira kuicu koja moe biti znatno vea od same ivotinje
te se ova u njoj moe slobodno kretati. Kuica se povremeno naputa i stvara se nova.

Nemaju okolodrelnu duplju. Od ventralne strane trupa polazi rep koji je u vidu tanke,
bono spljotene trake. itavom duinom repa pruaju se nervna cev i horda, a bono od
nje nalaze se dva snane miine trake sa naznakama segmentacije. Hrane se tako to
repom prave vodene struje, a hranljive estice se filtriraju uz pomo naroitih
diferencijacija na unutranjoj strani kuice i usmeravaju ih ka usnom otvoru.
SUBPHYLUM CEPHALOCHORDATA
Ovoj grupi pripada vrlo mali broj iskljuivo morskih ivotinja. ive u plitkim
vodama; mada mogu aktivno da plivaju, najvei deo ivota provode zarivene u pesak na
morskom dnu odakle im viri samo prednji kraj tela. Mnoge njihove odlike posledica su
ovakvog naina ivota.
Cephalochordata imaju hordu koja se prua itavom duinom tela, tipinu nervnu cev
i snano razvijeno drelo sa brojnih prorezima. Miii su poprenoprugasti, rasporeeni u
vidu dve snane segmentisane miine mase koje se pruaju du bokova tela.
Okolodrelna duplja je dobro razvijena. Transportni sistem je zatvoren. Ekskretorni
sistem je predstavljen veim brojem nefridijalnih organa koji su metamerno rasporeeni u
dva uzduna niza, sa svake strane drela po jedan. Polni sistem je proste grae;
predstavljen je parnim nizom polnih ljezda metamerno rasporeenih u oblasti
okolodrelne duplje. Izvodni kanali ne postoje. Polni produkti prskanjem zidova gonada
padaju u okolodrelnu duplju odakle se zajedno sa vodom izbacuju kroz atrijalni otvor.
Oploenje je spoljanje. Larve se znatno razlikuju od adultnih jedinki.
SUBPHYLUM VERTEBRATA (CRANIOTA)
Kod veine kimenjaka horda se javlja samo tokom embrionalnog ivota ili jo i
tokom larvenog perioda, dok samo kod manjeg broja predstavnika ostaje prisutna tokom
itavog ivota. Kod veine kimenjaka ona biva zamenjena kimenicom po emu su i
dobili svoje ime. Prednji deo osovinskog skeleta ini rskaviava ili kotana lobanjska
aura (cranium) u kojoj je smeten prednji deo nervne cevi diferenciran u mozak. Kod
primarno vodenih grupa drelni prorezi se odravaju tokom itavog ivota i sadre krge
kao aktivne organe disanja, dok kod kopnenih nikada ne postaju funkcionalni, ve se kao
respiratorni organi diferenciraju plua.
Telo kimenjaka je bilateralno simetrino i segmentisano. Kod kimenjaka postoji
unutranja segmentacija koja se ogleda u metamernom rasporedu kimenih prljenova,
nerava, miia, ekskretornog sistema. Kod suvozemnih kimenjaka segmentacija je
slabije izraena.
Na telu kimenjaka mogue je razlikovati najmanje tri regiona: glaveni, trupni i
repni, to znai da je segmentacija heteronomna.
U glavenoj oblasti lei usni otvor, glavni ulni organi (mirisni, vidni i sluni), mozak,
skeletna lobanjska aura koja zatiuje ula i mozak, zatim prednje respiratorno crevo sa
parnim bonim prorezima kao i visceralni skelet koji podupire respiratorno crevo i usni
otvor. Diferenciranje glavenog regiona rezultat je progresivnog evolutivnog procesa
cefalizacije, koji je sa svoje strane rezultat evolucije u pravcu aktivnog naina kretanja.
Sve aktivniji nain kretanja dovodi do progresivnog razvitka ulnih organa sposobnih da
primaju drai sa daljine, a samim tim i da orijentiu organizam prema daljoj okolini. Ovo
je praeno progresivnim promenama u nervnim centrima koji su funkcionalno vezani sa
ulnim organima. Diferenciranje prednjeg dela nervne cevi u sloeno graeni centar
(mozak) uslovljeno je u prvom redu evolucijom ula smetenih u glavenoj oblasti.
Progresivni razvitak mozga i ula povukao je sa svoje strane pojavu lobanjske aure i
skeletnih aura ulnih organa, koje su primile na sebe ulogu njihove zatite. S druge
strane, sve aktivniji nain ivota uslovio je poveanje opteg nivoa metabolizma, a u vezi

sa tim progresivni razvitak respiratornog creva, obeleen poveanjem respiratorne

povrine. Ovo je praeno i diferenciranjem posebnog potpornog visceralnog skeleta u
obliku visceralnih lukova i diferenciranje odgovarajue visceralne muskulature koja je
omoguila aktivne respiratorne pokrete. Najzad, prednji delovi visceralnog skeletnog
aparata progresivno su se izmenili u nivou usne duplje dajui vilini aparat, i time
omoguili aktivan nain ishrane koji je karakteristian samo za kimenjake u okviru
hordata. Posledica svih tih krupnih promena u prednjem delu tela kimenjaka jeste
gubljenje prvobitne segmentacije u toj oblasti i diferenciranje glavene oblasti koja
odlikuje sve kimenjake.
Trupna oblast sadri prostranu celomsku duplju i utrobne organe (crevne, bubrene,
polne). Na zadnjem kraju te oblasti, sa ventralne strane, smeten je otvor kloake, odnosno
posebni otvori: analni, mokrani i polni.
Repna oblast je kod primarno vodenih kimenjaka snabdevena monom
muskulaturom i predstavlja glavni lokomotorni aparat. Kod suvozemnih kimenjaka
uloga repa u lokomociji daleko je manje znaajna.
Za kimenjake su karakteristini neparni i parni ekstremiteti koji u principu vre
lomomotornu funkciju. Neparni ekstremiteti postoje samo kod kimenjaka sa primarno
vodenim nainom ivota (ciklostomi i ribe); ovi ekstremiteti su oznaeni kao neparna
peraja. Od neparnih peraja postoje: leno, repno i analno peraje. Parni ekstremiteti se
susreu kod svih kimenjaka izuzev ciklostoma. Postoje samo dva para ovih ekstremiteta.
Kod riba oni su predstavljeni parnim perajima poloenim bono na trbunoj strani
(grudna i trbuna peraja). Kod suvozemnih kimenjaka parni ekstremiteti su izgraeni u
obliku petoprstih prednjih i zadnjih udova sa diferenciranim skeletom i muskulaturom.
Razvili su se iz parnih peraja riba. Razliito su diferencirani zavisno od naina kretanja,
kod nekih su sasvim redukovani ili ak potpuno isezli.
Kou kimenjaka ine vieslojna pokoica, ispod koje se nalazi debeo sloj krzna sa
brojnim, raznolikim organima i sloj potkonog vezivnog tkiva.
Ispod koe razvijen je sloj muskulature koji je kod kimenjaka primarno izgraen kao
kod cefalohordata i predstavljen je sa dve snano razvijene bone miine mase izdeljene
na segmentarno rasporeene miomere, meusobno odvojene pregradama, miosepte. Skup
bono poloenih miomera gradi telesnu (somatinu ili parijetalnu) muskulaturu.
Telesna muskulatura omoguava aktivne zmijolike pokrete naroito kod vodenih
kimenjaka (pokrete plivanja). Kod suvozemnih kimenjaka, u vezi sa pojavom novih
oblika kretanja i pojavom plunog disanja, telesna muskulatura podlee progresivnom
procesu vrlo sloenog diferenciranja posebnih miinih grupa koje omoguavaju hodanje
(muskulatura ekstremiteta) i respiratorne pokrete. I u glavenoj oblasti parijetalna
muskulatura trpi vrlo velike promene, velikim delom se redukuje ili se diferencira u
miie sa posebnom funkcijom (npr. miii pokretai oka). Prvobitna segmentacija gotovo
sasvim isezava.
Pored telesne muskulature razvija se i posebna visceralna muskulatura sastavljena
preteno iz glatkih miinih vlakana. Visceralna muskulatura je nesegmentisana i ini
muskulaturu unutranjih organa (npr. creva, krvnih sudova).
Skelet kimenjaka je uvek unutranji. Vezivni stupanj razvitka skeleta ostvaren je
samo za vreme embrionalnog ivota; taj stupanj odgovara stupnju skeletnog sistema
cefalohordata. Progresivnu evoluciju skeleta kimenjaka karakterie pojava skeletnih
elemenata od daleko vreg materijala, rskavice ili kosti. Skelet od rskaviavog ili
kotanog tkiva, koji predstavlja novu tvorevinu karakteristinu za kimenjake, daje
daleko veu vrstinu telu i predstavlja daleko vri oslonac za miie. Skeletni elementi
koji se razvijaju u nivou horde obrazuju osovinski skelet i imaju metameran raspored.
Trupni i repni deo osovinskog skeleta ine kimenicu sastavljenu iz metamerno

rasporeenih prljenova. U glavenom regionu osovinski skelet gubi metameran raspored

i diferencira su u lobanju, skeletnu auru koja obuhvata mozak i glavne ulne organe. U
glavenom regionu razvija se i visceralni skelet, sistem parnih skeletnih lukova ija je
primarna uloga da podupire respiratorne otvore prednjeg creva. Prva dva visceralna luka
u toku evolucije stupaju u bliu vezu sa lobanjom, menjaju svoju funkciju i diferenciraju
se u vilino-nepani aparat koji podupire usni otvor i u jezini skeletni aparat koji daje
potporu jeziku. Pojava vilino-nepanog aparata predstavlja znaajnu etapu u evoluciji
kimenjaka koja je omoguila aktivno uzimanje hrane. Visceralni skelet zajedno sa
lobanjom ini glaveni skelet kimenjaka.
Nervni sistem kimenjaka je cevast. Nervna cev je diferencirana u jedan prednji
glaveni deo ili mozak (cephalon) i jedan zadnji ili kimenu modinu (medula spinalis).
Prednji deo, mozak progresivno je evoluirao u vezi sa diferenciranjem glavene oblasti.
Sastoji se iz pet modanih mehurova: prednji mozak, meumozak, srednji mozak, zadnji
mozak i zavrni mozak. Mozak i kimena modina ine centralni nervni sistem
kimenjaka. Periferni nervni sistem obuhvata sistem metamerno rasporeenih nerava koji
polaze sa nervne cevi. U okviru perifernog nervnog sistema kimenjaka diferencira se i
autonomni nervni sistem.
Za kimenjake je posebno karakteristian progresivni razvitak ulnih organa. Pored
konih mehanikih ulnih organa i organa ula ukusa smetenih preteno u usnoj duplji,
kod kimenjaka su naroito razvijeni parni organi ula mirisa, vida i sluha.
Crevni sistem kimenjaka stoji na dalekom viem stupnju diferenciranosti no kod
ostalih hordata. Poinje usnom dupljom koja je snabdevena zubima, vrstim tvorevinama
koje vode poreklo od konog skeleta. Zubi su organi karakteristini za aktivni nain
ishrane i njihov progresivni razvitak predstavlja jednu od bitnih karakteristika evolucije
kimenjaka, posebno sisara.
Kao i kod ostalih hordata i kod kimenjaka drelni deo creva, pored uloge u ishrani,
ima i respiratornu funkciju i nosi parni boni niz proreza u ijem se nivou razvijaju jako
naborane respiratorne povrine u obliku krga. Sa prelaskom na kopneni nain ivota
krge su isezle, njih su zamenili novi respiratorni organi, plua, takoe postali na raun
drela.
Oblast creva iza drela diferencirana je u vie delova u kojima se odvijaju pojedine
faze varenja i apsorpcije hrane. Crevni sistem kimenjaka uvek obuhvata dve znaajne
ljezde, jetru i pankreas, koje postaju na raun zida samog creva.
Srce je kod kimenjaka dobro razvijeno i smeteno je sa ventralne strane tela. Krv je
crvene boje, sadri hemoglobin koji je u crvenim krvnim zrncima (eritrocitima).
Telesna duplja kimenjaka, kao i kod svih hordata, predstavljena je celomom. Kod
svih kimenjaka celom je diferenciran u trbunu i okolosranu duplju. Kod sisara se od
trbune duplje odvaja posebna grudna duplja pomou jedne pregrade oznaene kao
dijafragma.
Ekskretorni sistem kimenjaka predstavljen je parnim nizom prvobitno metamerno
rasporeenim bubrenih kanalia nefridijalne grae koji su grupisani u kompaktne
organe, bubrege, snabdevene posebnim odvodima. Bubreni odvodi izlivaju se u kloaku
koju ini zavrni deo creva.
Polni sistem kimenjaka predstavljen je u principu parnim polnim ljezdama. U
mukom polu kod veine kimenjaka polni sistem nema sopstvenih odvodnih kanala ve
polni elementi pozajmljuju bubrene puteve da bi dospeli u spoljanju sredinu. Osim toga
kod nekih kimenjaka enski polni kanali nastaju tokom embrionalnog razvia od
bubrenih kanala. Usled prisustva ovakve morfoloke veze izmeu bubrenog i polnog
sistema kod kimenjaka moemo govoriti o postojanju urogenitalnog sistema.

Kimenjaci se razmnoavaju polno. Polovi su razdvojeni. Kod riba i vodozemaca

oploenje je spoljanje, jaja se polau u vodu. Ona su snabdevena dovoljnom koliinom
hranljivih materija smetenih u umancetu (vitelus), a kiseonik, soli i vodu dobijaju iz
okolne vode. Ovakvi organizmi koji polau jaja oznaavaju se kao oviparni. Meutim,
kod ajkula, nekih gutera i zmija jaja poinju da se razvijaju u telu majke (ali se ne
uspostavlja tesna veza sa majkom). Ovakvi organizmi oznaeni su kao ovoviviparni; oni
polau jaja sa embrionom. Sisari, sa izuztekom Monotremata, neke ajkule, dadevnjaci,
guteri i zmije raaju ive mlade. Ovi organizmi su oznaeni kao viviparni. Kod veine
kimenjaka razvie je direktno, samo je kod vodozemaca sa metamorfozom.
U evoluciji kimenjaka od riba do sisara zapaa se tendencija opadanja broja jaja i
poveanje brige o potomstvu. Npr. neke ribe u vreme mresta svakodnevno izbacuju
milione jaja od kojih se razvija samo mali broj, dok se kod sisara proizvodi relativno mali
broj jaja jer su uslovi za razvie embriona daleko bolji (kod ene se u toku celog perioda
polne zrelosti produkuje oko 450 jaja).
Kimenjaci su dostigli najvii stepen u evoluciji ivotinjskog sveta. Meutim, broj
vrsta ovih ivotinja u odnosu na beskimenjake neobino je mali; kimenjaci ine samo
3% vrsta celokupnog ivotinjskog sveta. Do danas je opisano oko 40.000 vrsta
kimenjaka.
Kimenjaci sainjavaju najvei subfilum hordata. Recentne vrste kimenjaka
pripadaju grupama: Agnatha (kimenjaci bez vilica), Chondrichthyes (ribe sa
hrskaviavim skeletom), Osteichthyes (ribe sa kotanim skeletom), Amphibia
(vodozemci), Reptilia (gmizavci), Aves (ptice) i Mammalia (sisari). Agnatha se odlikuje
odsustvom vilica; nasuprot njima svi ostali kimenjaci imaju vilice te se zajedno
oznaavaju kao Gnathostomata. Na osnovu naina razmnoavanja tri poslednje grupe
oznaavaju se kao Amniota (imaju embrionalne organe), a ostale kao Anamnia (nemaju
embrionalne organe, jaja polau u vodu). Na osnovu grae ekstremiteta kimenjaci se
mogu grupisati u Ichtyopterygia (imaju peraja) i Tetrapoda.
NATKLASA AGNATHA (kimenjaci bez vilica) obuhvata najprimitivnije kimenjake sa
hrskaviavim unutranjim skeletom i hordom koja funkcionie tokom itavog ivota. Iako
na prvi pogled podseaju na neke ribe, za razliku od njih nemaju ni parnih peraja ni
krljuti. Mali broj recentnih vrsta ive u moru, a ree u slatkim vodama i najee
parazitiraju na ribama.(oznaeni su kao Cyclostomi kolousti; s obzirom na odsustvo
vilica usni otvor im je stalno otvoren i okrugao poemu su i dobile svoje ime). U grupu
Agnatha ukljuuju se i najstariji fosilni kimenjaci, slatkovodni Ostracodermi, koji su
bili prekriveni snanim oklopom u vidu kotanih ploa; meu njima se nalaze preci
kimenjaka sa vilicom.
Klase Chondrichthyes i Osteichthyes, zajedno sa jo dve izumrle skupine (Acanthodii
i Placodermi) oznaavaju se kao ribe i duge su se zajedno svrstavale u jednu klasu
Pisces. Kako svi naseljavaju vodu, dele neka zajednika svojstva: imaju peraja, koja
slue za kretanje kroz vodu, i krge kao respiratorne organe. Pored neparnih peraja
(leno, repno i analno) postoje i parna (grudna i trbuna) koja su homologa
ekstremitetima suvozemnih kimenjaka. Repno peraje je razliitog tipa (dificerkno,
heterocerkno, homocerkno). Telo riba je pokriveno krljutima (najee su ganoidne,
plakoidne, cikloidne i ktenoidne). Za veinu riba je karakteristian organ riblji mehur
koji funkcionie kao hidrostatiki aparat; kod nekih postoje pluni organi. Kao i agnati,
ribe nemaju mogunost samostalnog odravanja telesne temperature (ektotermni,
poikilotermni organizmi).
KLASA CHONDRICHTHYES (ribe sa rskaviavim skeletom) obuhvata ribe iji je
unutranji skelet rskaviav. Imaju glavu napred izvuenu u rostrum i usta sa ventralne
strane tela, u vidu poprenog proreza. Veinom poseduju 5 pari krnih proreza, nemaju

krni poklopac. Krljuti su plakoidne. Repno peraje je heterocerkno. Nemaju riblji

mehur. Oploenje je unutranje. Mujaci imaju posebno izmenjena trbuna peraja sa
zadebljalim unutranjim obodima, koja se oznaavaju kao pterigopodijumi; funkcioniu
kao kopulatorni organi. Kod nekih vrsta oploena jaja bivaju pokrivena vrstim koastim
omotaem i izbaena u spoljanju sredinu (oviparne vrste). Meutim, kod mnogih jaja
ostaju u telu enke i naputaju ga tek po izleganju mladih koji su sasvim nalik na odrasle
jedinke. Pri tome kod nekih embrion hranljive materije koje su mu neophodne za razvie
dobija iz umanita (ovoviviparne vrste), a kod drugih iz tela majke (viviparne vrste).
Klasa Chondrichthyes obuhvata oko 800 vrsta gotovo iskljuivo stanovnika mora.
Veliina tela varira od 0,5 do 20 metara. U ribe sa rskaviavim skeletom spadaju Selachii
ajkule (pelaki organizmi vretenastog tela, dobri plivai, sa dobro razvijenim ulnim
organima, veinom grabljivice, mada se najvee vrste odlikuju filtracionim nainom
ishrane), Batoidei rae (bentosni organizmi sa dorzoventralno spljotenim telom i
najee zatitnom obojenou, grabljivice) i Holocephali himere (dubinske ribe sa
krnim poklopcem i vilinim aparatom sraslim za lobanju).
KLASA OSTEICHTYES (ribe sa kotanim skeletom) obuhvata ribe sa delimino ili
potpuno okotalim skeletom. Imaju veinom terminalno postavljena usta, 4 para krga
zatienih krnim poklopcem, pluni organ ili riblji mehur i pilorine nastavke na crevu.
Plakoidne krljuti odsustvuju. Repno peraje je uglavnom homocerkno ili dificerkno.
Nastale su u slatkim vodama a tek kasnije prele u mora. Ova klasa obuhvata oko 24.000
vrsta. Osteichtyes se dele na dve podklase: Sarcopterygii i Actinopterygii. Potklasa
Sarcopterygii obuhvata ribe koje imaju unutranje nosne otvore, plune organe i parna
peraja sa snanom muskulaturom, prekrivena krljutima. Ovo je danas malobrojna grupa
u koju spadaju Crossopterygii akoperke (predstavljaju pretke kopnenih kimenjaka) i
Dipnoi pluaice (ive u slatkim vodama tropskih krajeva i imaju sposobnost da u doba
kada presue njihova vodena stanita udiu atmosferski vazduh). Potklasa Actinopterygii
obuhvata ribe ija su parna peraja u vidu konih nabora poduprtih kotanim zracima. U
naim krajevima u ovu potklasu spadaju: Chondrostei titonoe (imaju telo prekriveno
snanim kotanim ploama; ive preteno u morima, ali u doba parenja odlaze u slatke
vode gde se mreste anadromne ribe), Polypteri mnogoperke (imaju leno peraje
izdeljeno na desetak odeljaka po emu su i dobile ime; ive u rekama i jezerima Afrike) i
Teleostei koljoribe (danas najbrojnija skupina riba; naseljavaju praktino sva vodena
stnita; veoma raznovrsni po veliini, obliku, boji, nainu ishrane, nainu razmnoavanja;
gustina populacija pojedinih vrsta je impresivna, npr. broj haringi u Atlantskom okeanu
procenjuje se na najmanje jedan trilion 1.000.000.000.000 jedinki; mnoge vrste
produkuju veliki broj jaja, npr. haringe oko 3 miliona: u koljoribe spadaju pastrmke,
aranke, somovi, jegulje, grgei, skue, tune ).
KLASA AMPHIBIA (vodozemci) su najstariji suvozemni kimenjaci. Koa
vodozemaca je zatiena tankim slojem oronalih elija ili ak samo kutikulom, bez
posebnih ronih diferencijacija kao kod ostalih kopnenih komenjaka. Koa vodozemaca
sadri mnogobrojne sluzne ljezde koje lue veliku koliinu sekreta, te je povrina tela
uvek vlana i ljigava, to omoguuje kono disanje. Oploenje je spoljanje ili
unutranje; jaja se razvijaju u vodi, ali ima i vivparnih vrsta. Sa retkim izuzecima svi
vodozemci u doba parenja odlaze u vodu, gde se razvijaju njihova jaja i mladi. Kod
veine vodozemaca polovi se posle parenja razilaze i enka posle polaganja jaja ne
posveuje panju svome potomstvu. Meutim, kod nekih aba, nagon za zbrinjavanje
potomstva jako je razvijen i sloen. Mujak zapadnoevropske abe Alytes obstetricans
(aba primalja) oploena jaja privruje za zadnje ekstremitete i nosi ih sa sobom sve
dok se ne izlegu mladi. enke amerike abe Pipa dorsigera stavlja oploena jaja sebi na

lea, gde se u naroitim udubljenjima (komoricama) razvijaju mladi. Mujak

junoamerike abe Rhinoderma darwini uva oploena jaja u rezonatorskim kesama. I
mnoge druge abe zbrinjavaju svoje potomstvo na naroite naine: lepe jaja na grane i
lie iznad vode, polau jaja u rupe koje iskopaju pored vode, neke grade primitvna
gnezda na drveu. Jaja se razvijaju u vodi gde mladunci ostaju due vremena. Razvie je
sa metamorfozom. Larve nemaju ekstremitete, kreu se plivanjem pomou izduenog,
pljosnatog repa, diu na krge. Zatim preivljavaju preobraaj ili metamorfozu i razvijaju
se u prave kopnene kimenjake koji diu na plua. Metamorfozirane ivotinje imaju
pentadaktilne udove pogodne za oslanjanje na podlogu i kretanje koraanjem, ili u
skokovima na vrstom tlu. Vodozemci nemaju mogunost samostalnog odravanja telesne
temperature, to uslovljava njihovu geografsku distribuciju (vodozemaca nema na
krajnjem severu i jugu i na velikim nadmorskim visinama).
Danas je poznato neto preko 6.000 recentnih vrsta grupisanih u tri reda: Apoda
beznogi vodozemci (nemaju ekstremitete, koa prstenasto naborana sa kotanim ploama;
vode rijui nain ivota; naseljavaju tropske predele), Urodela repati vodozemci (telo
valjkasto, sa dobro razvijenim ekstremitetima i repom; u repate vodozemce spadaju
davednjaci i mrmoljci) i Anura bezrepi vodozemci ili abe (telo zdepasto, rep
redukovan, zadnji ekstremiteti dugi, podesni za kretanje u skokovima; imaju sposobnost
oglaavanja i u vezi sa tim rezonatorske kese za pojaavanje zvuka; neki mogu da
proizvode otrovni odbrambeni sekret batrahotoksin).
KLASA REPTILIA (gmizavci) vode poreklo od vodozemaca. Pripadaju grupi
suvozemnih tetrapodnih kimenjaka; imaju embrionalne organe (amnion, alantois i
horion) i stoga spadaju u grupu Amniota (zajedno sa pticama i sisarima). U vezi sa
kopnenim nainom ivota telo gmizavaca je zatieno snanim slojem ronih elija na
povrini epidermisa. Imaju rone tvorevine u obliku ronih krljuti ili ploica (kod zmija
i gutera) koje se pruaju u poprenim nizovima i veinom crepoliko naleu jedna na
drugu. Kod kornjaa i krokodila roni pokriva je izgraen u obliku irokih ronih ploa.
U vezi sa snanim razvitkom ronog sloja gmizavci nemaju sluzne ljezde pa im je koa
suva i rapava, a kono disanje skoro sasvim iskljueno. Kod guterova i krokodila postoje
modifikovane kone ljezde koje lue razne mirisne materije (feromone). Kod nekih
gmizavaca u koi (u krznu) postoje snane kotane ploe. Oploenje je unutranje.
Veinom su oviparni (kleodoino jaje omoguava im da su nezavisni od vode ak i
tokom razvia), ali ima ovoviviparnih, pa i viviparnih. Razvie je direktno. Gmizavci su
vrlo otporne ivotinje, mogu dugo da izdre bez hrane. Mo regeneracije dobro je
razvijena kod guterova i kornjaa. Kao i ribe i vodozemci, gmizavci nemaju mogunost
samostalnog odravanja telesne temperature, te je njihova geografska distribucija slina
distribuciji vodozemaca.
Do danas je opisano oko 8.000 recentnih vrsta, veliine od 1,6 cm pa do 6 m i 1.000
kg teine. Recentni gmizavaci pripadaju grupama: Chelonia kornjae (telo kratko i
zdepasto, zatieno snanim kotanim oklopom, vilica bez zuba, obloena ronim
navlakama; ive na kopnu, u slatkim i slanim vodama; sve kornjae jaja polau u zemlju
ili pesak), Rhynocephalia (sa samo jednim ivim predstavnikom tuatara koji ivi u
Novom Zelandu; po spoljanjem obliku slini su guterima), Lacertilia guteri (imaju
po pravilu dva para dobro razvijenih ekstremiteta, rep dui od ostalog dela tela, slobodne
one kapke, slini kanal i bubnu opnu i sposobnost odbacivanja i regenaracije repa
autotomija; neki su viviparni), Ophidia zmije (telo jako izdueno, ekstremiteti ne
postoje, rep krai od trupa, oni kapci srasli, sluni kanal i bubna opna ne postoje; ulo
mirisa veoma razvijeno, za razliku od ula vida i sluha; neke zmije imaju i
termoreceptore; veinom ive na kopnu, sve su karnivori, kod nekih vrsta otrov ima

znaaja za pribavljanje hrane) i Crocodylia krokodili (glava i trup dorzoventralno

spljoteni, koa sadri iroke kotane ploe, ive u rekama i jezerima tropskog i
subtropskog pojasa, iskljuivo su mesoderi).
KLASA AVES (ptice). Telo ptica pokriveno je perjem, specifinim telesnim
pokrivaem koji nastaje modifikacjom reptilskih ronih krljuti. Perje ima zatitnu ulogu
spreava gubitak toplote, ali ima veoma vanu ulogu i u letenju. Prednji ekstrmiteti
ptica pretvoreni su u krila pomou kojih veina ptica moe da leti, ali ima i takvih kod
kojih su krila slabo razvijena, pa nemaju sposobnost letenja. Samo zadnji ekstremiteti
slue za oslanjanje o podlogu i nose svu teinu tela. Zadnji ekstremiteti su, slino kao i
kod reptila, prekriveni krljutima. Prednji deo lobanje ptica izvuen je u kljun. Ptice se
odlikuju odsustvom zuba umesto kojih se na vilicama razvijaju rone navlake. Odsustvo
tekih, kotanih zuba i njihova zamena lakom ronom navlakom predstavlja prilagoenost
letenju; naime, na ovaj nain se smanjuje specifina teina tela. Za ptice je karakteristino
i prisustvo specijalnih vazdunih kesa koje predstavljaju evaginacije plua. One zalaze u
sve unutranje organe (pa i u kosti) i tako smanjuju specifinu teinu tela; ove tvorevine
su znaajne i za disanje u toku leta. Koa ptica je bez konih ljezda. Kod ptica postoje
samo lojne ljezde u obliku neparne trtine ljezde koja lei iznad sraslih repnih
prljenova. Ova ljezda lui gust, mastan sekret, koji slui za podmazivanje perja.
Naroito je dobro razvijena kod plovua, dok je kod mnogih ptica stepskih i pustinjskih
krajeva redukovana. Ptice se odlikuju stalnom telesnom temperaturom (homeotermni,
endotermni organizmi), tako da ne zavise od toplotnih promena u spoljanjoj sredini, te
naseljavaju sve geografske oblasti, ukljuujui i krajnji sever i jug planete.
Polni dimorfizam je kod veine ptica jasno izraen. Mujaci su obino ukrani lepim
perjem koje se preliva u raznim bojama, a kod mnogih pevaica proizvode i vrlo prijatne,
zvune glasove. enke su po pravilu manje, obino su pokrivene jednostavnijim perjem.
One su manje upadljive i neprimetnije kada lee u gnezdu te se lako skrivaju od
neprijatelja. Oploenje je unutranje, a razvie direktno. Ptice se razvijaju iskljuivo iz
jaja koja su obavijena krenom ljuskom. Veliina jaja jako varira; najvea jaja nose
najvee ptice (afriki noj) a najsitnija ptice pevaice. Ima i izuzetaka, npr. kukavica nosi
srazmerno mala jaja. Broj jaja kod raznih vrsta varira od 1-26. Meu najplodnije ptice
spada jarebica; veina naih ptica polae 4-6 jaja. Najkrupnije vrste grabjivica polau
samo jedno jaje. Veina vrsta ptica jaja polae jedanput godinje; neke 2 ili 3 puta, a neke
svake druge godine.
Kod ptica je briga o potomstvu pravilo: jaja se polau u gnezdo i roditelji lee na
jajima i svojom telesnom toplotom omoguavaju inkubaciju. Kod velikog broja vrsta
briga o potomstvu se nastavlja i posle izleganja kada roditelji donose mladuncima hranu.
Jaja i mladunci su na taj nain osigurani od propasti i mnogo manje stradaju nego kod
poikilotermnih kimenjaka, naroito onih koji jaja izbacuju u vodu. Otuda ptice nose
znatno manji broj jaja.
Krupnije i snanije ptice po pravilu prave jednostavnija gnezda, dok su gnezda
manjih ptica veinom sloenija i lepa. Neke ptice postavljaju svoja gnezda visoko u
granama drvea, druge u upljinama drvea, a neke kopaju rupe u zemlji (laste bregunice,
vodomar, pelarice). Ima ptica koje ne prave gnezda, nego jaja polau na podlogu u
malo udubljenje u pesku, ljunku. Takva jaja obino lie na podlogu i teko se zapaaju.
Neke ptice su poznate po kolonijalnom gneenju (gnezda gusto poreana jedno pored
drugog, na taj nain lake se tite od napada neprijatelja). U pravljenju gnezda uestvuju
enka i mujak ili samo enka, a retko samo mujak. Mnoge ptice koriste jedno gnezdo
vie godina zaredom (rode, laste, orlovi), dok neke svake godine prave novo (vrana,
svraka, mnoge pevaice).

Kod nekih ptica mladi su, kada se izlegnu, pokriveni paperjem i mogu da tre ili
plivaju i uskoro naputaju gnezdo, prate majku i sami uzimaju hranu. Takvi mladunci
nazivaju se poletarci ili trkue (autofagi); to su npr. koke, guske, galebovi, ljuke. Kod
drugih ptica mladi su po izleganju nemoni, sasvim goli ili pokriveni embrionalnim
paperjem. Kod mnogih vrsta su u poetku slepi (pevaice, kukavice, papagaji), a kod
drugih su sposobni da vide (rode, grabljivice). Ostaju dugo u gnezdu, nesposobni su da
samostalno uzimaju hranu. Brigu o njima vode ili oba roditelja ili majka, retko otac;
roditelji iste gnezdo, hrane mlade i brane ih od neprijatelja i nepogoda. I kada mladi
ojaaju roditelji se jo izvesno vreme staraju o njima dok ne naue da samostalno trae
hranu. Ovakvi mladunci nazivaju se goludravci (heterofage).
Vrlo interesantna pojava u ivotu ptica je njihova seoba. Mnoge ptice odlaze u toplije
krajeve na zimovnik pa se tek idueg prolea vraaju. Predeo gde se ptice pare i
razmnoavaju predstavlja njihovu domovinu. Sve ptice koje prevaljuju dugaak put
nazivaju se selice (laste, rode, aplje, kukavica, slavuj, iope). Za vreme seobe ove ptice
putuju odreenim putevima. Mnoge ptice ne preduzimaju tako daleka putovanja nego se u
toku zime pomeraju iz hladnijih severnih delova naeg kontinenta u oblasti srednje i june
Evrope, pa su oznaene kao poluselice (divlje guske, patke, labudovi); pri ovim
pomeranjima trae obilnije izvore hrane. Mnoge ptice cele godine ostaju u istim
predelima. Takve ptice nazivaju se stanarice (vrana, svraka, avka, gavran, vrabac,
senica, detli, cari, drozd, senice, zebe).
Ptice ispoljavaju veoma sloene oblike socijalnog ponaanja: graenje gnezda,
odbrana teritorije, specifini rituali udvaranja, uzgajanje mladih, migracije selidbe.
Danas je poznato oko 10.000 vrsta ptica koje se grupiu u dve podklase
Archaeornithes (praptice) i Neornithes (prave ptice) i preko 30 redova. Archaeornithes
su poznate samo u fosilnom stanju. Ove ptice su imale zube, kande na krilima, dugaak
rep sa perasto rasporeenim perjem na njemu. Neornithes su ptice bez zuba i kandi na
krilima, sa kratkim repom i lepezasto rasporeenim perjem na njemu. Dve recentne grupe
Neornithes (Paleognathae i Neognathae) razlikuju se po grai nepanog svoda.
Paleognathae (ptice trkaice) su bez letnih pera, sa zakrljalim krilima i grudnom kosti
bez kobilice, tako da ove ptice nemaju sposobnost letenja. Najvei broj savremenih ptica
spada u Neognathae (ptice letaice) koje imaju grudnu kost sa dobro razvijenom
kobilicom, dobro razvijena krila i letna pera, te su ove ptice dobri letai, a neke od njih su
i dobri plivai. U neognate spadaju: Podicepediformes (gnjurci), Shpenisciformes
(pingvini), Ciconiformes (takare), Anseriformes (plovue), Falconiformes (grabljivice),
Galliformes (kokoi), Piciformes (detlii), Psittaciformes (papagaji), Strigiformes (sove),
Columbiformes (golubovi), Passeriformes (vrapije ptice), i dr.
KLASA MAMMALIA (sisari). Sisari se odlikuju dlakavim telesnim pokrivaem koji
predstavlja jednu od najmarkantnijih osobina ovih ivotinja. Dlake postoje samo kod
sisara i nema ih u tom obliku kod drugih ivotinja. Kod nekih sisara postoje i rone
krljuti (npr. na repu mieva, dok je kod Pholidota itavo telo pokriveno krupnim ronim
ploama) to ukazuje na reptilsko poreklo sisara. Koa sisara sadri nekoliko tipova
ljezda koje se ne sreu u drugim klasama kimenjaka. Najvanije su mlene ljezde,
zatim znojne i lojne, kao i itav niz mirisnih ljezda koje slue kao atraktanti, za
markiranje teritorije, za komunikaciju tokom socijalnog ivota, kao i za zatitu. Veoma
znaajna odlika sisara je i funkcionalna i morfoloka diferencijacija zuba. Time je
omogueno potpunije i intenzivnije korienje hrane. Zahvaljujui tome sisari su bili u
stanju da se prilagode na najraznovrsnije naine ishrane. Sisari zajedno sa pticama
sainjavaju grupu homeotermnih organizama, to im omoguava aktivnost u veoma
razliitim uslovima spoljanje sredine. Meutim, neki predstavnici ovih ivotinja (puh,
tekunica, mrmot, medved, jazavac) ponaaju se kao poikilotermi i provode izvesno vreme

u latentnom stanju koje se naziva zimski san, dok drugi stvaraju zalihe ili preuzimaju
migracije. U tom stanju ivotne funkcije svode se na najmanju meru, a temperatura tela
pada vrlo nisko, kod nekih jedva nekoliko stepeni iznad nule. Oploenje je unutranje.
Osim Monotremata, sisari ne legu jaja ve na svet donose ive mladunce. Mladi se hrane
majinim mlekom koje lue mlene ljezde. Izvesno vreme postoji briga o potomstvu.
Jedna od upadljivijih osobina sisara je njihova izuzetna raznovrsnost veliine, grae,
razvia, ponaanja, naina ivota. Javljaju se u vrlo razliitim oblicima: mogu da lie na
ribe (kitovi), na ptice (slepi mievi), na bezbroj drugih oblika. Mogu biti sitni (npr.
rovice samo 3,5 cm) ili pak ogromnih dimenzija (plavi kit 34 m, 170 t). Veoma se
razlikuju i po nainu ivota; ive na zemlji, u vazduhu, ispod zemlje, u pustinjama, u
vodi, na ledu.
Postoji oko 5.500 vrsta sisara. Na osnovu grae lobanje i zuba, kao i naina
razmnoavanja, dele se na dve podklase: Prototheria i Theria. Prototheria jedini meu
sisarima polau jaja kao njihovi reptilski preci. Meutim, nakon izlaska iz jaja majka doji
svoje mlade mlekom iz mlenih lezda. Inae enke polau jaja u upljine u zemlji koje
prethodno same iskopaju i inkubiraju jaja i mlade toplotom svoga tela. Telesna
temperatura im je niska i nije konstantna kao kod ostalih sisara (26-34 oC, zimi i nia).
Danas je ovo malobrojna grupa sa samo tri vrste koje naseljavaju Australijsku oblast.
Dananji sisari iz grupe Theria pripadaju dvema skupinama: Marsupialia ili Metatheria i
Eutheria ili Placentalia. Marsupialia (torbari) na preponjaama poseduje jedan par
kotanih nastavaka izmeu kojih je kod enki razapeta kona duplikatura torba
(marsupium) u kojoj lee mlene ljezde (1 ili 2 para). Torbari raaju ive mladunce ali
su oni vrlo mali, nepotpuno razvijeni i potpuno bespomoni. Mladunci se uvaju u torbi,
prihvataju se za bradavicu i srastaju sa njom. ak su i nesposobni da sami sisaju nego im
majka pomou naroitih miia upumpava mleko u usta. Torbari su stanovnici australijske
oblasti i June Amerike (odatle su prodrli u srednju i severnu Ameriku). Inae su bili
rasprostranjeni po itavoj zemljinoj kugli ali su ih potisnuli placentalni sisari. U Australiji
torbari i monotremati predstavljaju jedine sisare. Poto se placentalni sisari nisu nastanili
u Australiji torbari su se odrali do dananjeg dana i prilagodili na razne naine ivota;
formirali su razliite oblike i naselili razna podruja slino placentalnim sisarima na
ostalim kontinentima. Tako ove dve velike grupe ivotinja pokazuju konvergentnu
evoluciju. Mnogi torbari pokazuju veliku morfoloku slinost sa nekim placentalnim
sisarima usled ivota pod slinim uslovima. Placentalia (placentalni sisari) ine ogromnu
veinu recentnih sisara. Kod placentalnih sisara majka raa mlade na razliitim
stadijumima razvia, od potpuno golih (bez krzna) i slepih, pa do takvih koji neposredno
po roenju mogu hodati (kao na primer drebe konja), ali su mladi uvek neposredno po
roenju sami sposobni da sisaju. Mlene ljezde su dobro razvijene, sa bradavicama. U
okviru grupe Placenthalia razlikuje se vei broj redova iji su se predstavnici adaptirali na
veoma razliite naine ivota. Najstariji oblici meu placentalnim sisarima su bubojedi
(Insectivora). Smatra se da su se od ovih oblika u toku Tercijera razvile sve ostale grupe
placentalnih sisara. Osim Insectivora, unutar potklase razlikujemo vei broj redova:
Chiroptera (ljiljci ili slepi mievi), Primates (polumajmuni, majmuni i ovek), Edentata
(krezubice), Pholidota (ljuskari), Lagomorpha (zeevi i kunii), Rodentia (glodari),
Carnivora (zverovi ili mesoderi), Pinnipedia (perajari), Cetacea (kitovi), Proboscidea
(surlai), Sirenia (sirene), Artiodactyla (papkari), Perissodactyla (kopitari) i dr.