Univerzitet umetnosti u Beogradu

Fakultet muzike umetnosti

Odsek za kompoziciju

Damjan Joviin

ANALIZA MUZIKOG TOKA U III STAVU GUDAKOG

KVARTETA OP. 92 SERGEJA PROKOFJEVA
seminarski rad iz predmeta
Muziki oblici 3

Mentor:doc, dr Ivan Brkljai

asistent: Atila Sabo

Beograd
2015

Sadraj

Uvod, A tema i B tema,repriza A1............................................................3

C tema, repriza A2.....................................................................................5
D tema, reprize B1, C1, A3(Coda), zakljuak...7

1941. Prokofiev zajedno sa Mjaskovskim i drugim umetnicima bio je poslat van Moskve
prema kojoj su marirale Hitlerove trupe u sigurnije utoite - Naljik, glavni grad KabardinoBalkarije pozicioniran na Severnom Kavkazu. Narodna muzika te regije kojoj je kompozitor bio
izloen inspirisala je gudaki kvartet op. 92. Iako je muzika sainjena od folklornih tema u njoj
se prepoznaju sve karakteristike kompozitorovog stila. Predmet ovog seminarskog rada je analiza
muzikog toka u treem stavu kvarteta op. 92. Sergeja Prokofieva. Trei stav je po formi rondo
sa etiri teme (ABACADBCA). Sledi analiza pojedinanih delova:
A tema
U svojoj prvoj pojavi tema A je po formi mala trodelna pesma sa ispisanom drugom
repeticijom(aba1bva1v). Teite je na materijalu ''a''. Odsek a je po formi reenica koja koristi
motive a i c (B tema).Ovaj odsek se odlikuje specifinom orkestracijom: motiv a se izlae u
violonelima picikato, to se ne javlja kasnije u toku kompozicije. Najavljivanje tematskih
materijala (a i c) je takoe karakteristino za ovaj odsek. Odsek b je graen na materijalu ''b'' ;
prelazne je funkcije, dinamiki naglaen ali nedovoljno izraajnog motiva, zbog ega ostaje na
nivou fragmenta. Iako postoje variranja u formi, odsek a1 je u pogledu orkestracije identian sa
svim reprizama A teme. Prvo izlaganje motiva a u odseku a odlikuje diskretnost, dok
koristei snaan tuti u a1 kompozitor daje motivu punu izraajnost.
B tema
Motiv ''c'' na kojem je graena B tema prethodno je najavljen u toku kompozicije. Taj
motiv je uestvovao u konstrukciji reenica segmenta a iz A teme, ali tada mu je funkcija
bila sporedna zaokruivanje muzike misli (primer upotrebe motiva c u A temi):

Sa pojavom B teme, prethodno najavljeni materijal postaje oblikotvoran jer se na njemu gradi
B tema u formi pesme prelaznog tipa(a,a1,b,a2). Prve dve reenice daju period jer su graene od
istog motiva a poseduju razliite signale kraja. Mogue je uoiti elemente politonalnosti izmeu
deonice prve violine, koja je postavljena in b, i deonice viole i violonela koja se sastoji iz
razlaganja trozvuka es-ges-b (melodija je narodna i bazirana je na lestvici koja gravitira ka
tonalnom

centru

in

B).

Sledi

primer

motiva

c1

drugoj

temi:

Zanimljivo za B temu je izgradnja kontrastnog, fragmentarnog odseka b na izmenjenom motivu

a iz A teme (a1). Motiv a1 se izlae u d- molu praen akordom es-ges-b sa kojim u sprezi pravi
disonantna sazvuja u marcato artikulaciji. Iako na malom prostoru (8 taktova odseka b),
uvoenjem drugog materijala i promenom artikulacione oznake sa con sordino u marcato
kompozitor postie efektan kontrast. Sa neuobiajenim kadencama i sa materijalom a kao
kontrastom, B tema se moe tumaiti kao pesma prelaznog tipa. U odsustvu materijala a
mogue bi bilo sve ovo proglasiti troreeninim periodom, ali uvoenje novog materijala
osporava celovitost druge reenice. Sagledavanjem koritenih motiva u A i B mogue je uoiti
kompozicioni postupak izmetanja odreenog motiva u razliit kontekst. Kao to je motiv c samo
najavljen u A temi, a tek kasnije dobija svoju oblikotvornu funkciju kao c1 , tako se i motiv a koji
gradi A temu uvodi u kratki, kontrastni, fragmentarni odsek unutar B teme kao a1.
Repriza A1 je reenica sa proirenjem koja poinje F-durom,ima istupanje u Des-dur i plagalnu
kadencu IV-I u C-duru. Javlja se u subdominantnom odnosu na prvu pojavu u B-duru koja
kadencira u F-duru.

Prelaz je graen na materijalu d koji nema slinosti sa prethodnima osim esnaestinskog

pokreta u segmentu b A teme. Iako gradi jednu reenicu, nedovoljno izraajnog je materijala i
funkcija mu je pripremanje D- dura, tonaliteta u kojem poinje C tema.
C tema
Unutar C teme izdvajaju se tri materijala od kojih su dva motiva: f i g, a materijal e se javlja u
pretproirenju i prati izlaganje motiva g. Picikato motiv (g) je najizraajniji motiv C teme. Iako
je taj motiv oblikotvoran, poto pretproirenje nema dovoljno izraajan materijal, a motiv f je sa
motivom g u odnosu pitanje-odgovor to nas navodi da prvih 15 taktova unutar C teme
posmatramo kao jednu reenicu. Sledi primer motiva g u violi, praenog materijalom iz
pretproirenja(e):

C tema je period u kojem prva reenica(3+8) ima pretproirenje od 4 takta, zatim izlaganje

motiva f i g koji zajedno uestvuju u izgradnji reenice. Motiv f traje tri takta a zatim zatim sledi
nastavak od 8 taktova na motivu g u picikatu, koji ima svoje izlaganje, ponavljanje, razvoj i
kadencu na sekstakordu dostignutog E-dura. Druga reenica nema pretproirenje, koristi takoe
dva motiva i zajedno sa trotaktnim proirenjem zavrava na tonici E-dura u oktavnom poloaju.
Prelaz ka sledeoj pojavi A teme je po formi fragment baziran na motivu g.
U ovoj pojavi tema A2 je strukturno skraena i u formi je niza. Prva reenica ima identinu
strukturu kao u prethodnim pojavama (7+7) i proirenje od 7 taktova koje nastaje usled
harmonskih istupanja i modulacije u F-dur. Druga reenica je prilian kontrast prvoj u pogledu
instrumentacije, i takoe sadri izmenjen motiv a2. Dok u prvoj reenici imamo pokret prema
forte i jedan snaan tuti, u drugoj reenici prevladava violonelo a zavretak je u piano
kadencom V-I u F-duru.
Prelaz koji sledi ima vezivnu funkciju. Solo kadenca za violonelo nema nikakav izraajan
tematski materijal i ostaje na nivou fragmenta.
D tema nastupa napadaki i dinamiki je vrhunac stava. Po formi je tonalno zaokruena reenica
u f-molu koja zavrava kadencom V-I, a zatim sledi proirenje na pedalu dominante f- mola.
Ovaj primer ronda je karakteristian zato to nakon pojave D teme sledi B1 na mestu A teme.
B1 tema u ovoj pojavi ne sadri kontrastni odsek b izgraen na motivu a kao u prvoj pojavi. U
odsustvu kontrastnog odseka b, tri reenice identinog signala poetka sa razliitim krajevima
ine troreenini period. Ova promena u formi kao rezultat daje indeks B1. Ovaj put se takoe
mogu uoiti znaci politonalnosti izmeu prve violine in A i razlaganjem toninog sekstakorda dmola u pratnji.
Drugu pojavu teme C najavljuje prelaz na izmenjenom picikato motivu (g) koji, kao to je
pomenuto, ima oblikotvornu ulogu u C temi. Prelaz je fragmentarne strukture, jer sadri samo
ponavljanje motiva bez upeatljivog razvoja i jasno profilisanog signala kraja.
Osnovni motiv C teme (g) konstruie prvu reenicu u reprizi (8 t.), dok druga reenica koristi
dva motiva(f i g), kao u prvoj pojavi. to se tie forme, prisutan je visok stepen ekvivalencije
izmeu oba nastupa teme C.

Prelaz koji priprema A3 je ekvivalentan sa prelazom koji je usledio nakon prve pojave C teme.
A3 tema u poslednjoj pojavi dobija ulogu Code. Javlja se u formi perioda.
Tokom analize, kadence su odreivane delovanjem vie muzikih komponenata a ne samo
harmonije, jer zbog modalnog prizvuka melodija, a i kompozitorovog stila nemamo jasno
profilisan tonalitet. Mogue je govoriti o spoju modalnog i tonalnog: npr. F- dur frigijski ili
miksolidijski ili jednostavno kao prioritet postaviti tonalni centar pa bi onda imali centre: in D, in
C itd. Jedan od neuobiajenih primera su reenice u B temi koje nemaju jasne harmonske
kadence ali kratki sul pont. potezi, crescendo i decrescendo su jedan primer iezavajueg kraja
koji zastupljen u a i a2.
Rezultat analize ukazuje nam na rondo koji na mestu tema ima narodne melodije obojene
individualnim muzikim jezikom kompozitora. Ovaj rondo predstavlja jedan mozaik koji obiluje
razliitim tematskim materijalima kao i njihovom raznolikom upotrebom.