Domai rad:

UPRAVLJANJE POMOU REZULTATA

Student: Babi Danilo (B017/2011)

Upravljanje pomou rezultata (engl. Management by results, MBR) je koncept koji potie
iz tradicionalne vojne doktrine ija je osnovna praksa davanje nagrade najuspenijima.
U menadment ga je uveo jedan od velikana ove naune discipline Piter Draker (Peter Drucker
1909.-2005.).
Ovaj koncept je podvarijanta upravljanja pomou ciljeva koja jednostavno koristi
rezultate kao osnovu kontrole uspeha preduzea i svih njegovih delova.
Profit je razlika izmedju ukupnih prihod i trokova i predstavlja poresku osnovicu. Profit
tj. maksimizacija profita(dobiti) je cilj svakog preduzea, samim tim profit je i motiv
menaderske aktivnosti. Faktori maksimizacije profita su:
1) Cena proizvoda Potrebno je uvesti nove proizvode i voditi politiku visokih
incijalnih cena dok je tranja za tim proizvodima visoka. Potrebno je stei monopolsku poziciju
(ukoliko je mogue)
2) Najamnina po satu - Sprovodi se princip da se poslovi obavljaju uz najmanji broj
izvrilaca. Takodje, poeljno je poveati kreativnost zaposlenog osoblja u odnosu na konkurente.
3) Cene potroakih materijala Skupe materijale treba zameniti jeftinim,neophodno
je pronai trite sa to niim cenama materijala.
4) Cene maina i opreme Potrebno je pronai dobavljae sa najniim cenama maina
i opreme. Uloiti u sopstvena istraivanja i razvoj.
5) Kamata na kapital - Treba se orjentisati na sopstvene izvore kapitala.
6) Koliiba uloenog materijala i trokovi amortizacije maina Potrebno je
poboljati odravanje maina i primeniti metode organizacije proizvoda koje e dovesti do
smanjenja karta.
7) Porezi - Potrbno je pokrenuti inicijativu za smanjenje poruka
Menaderski tim nastoji da smanji trokove proizvodnje po jedinici proizvoda kako bi cena
proizvoda mogla da bude to konkurentnija. Sutinski, Profit je izvor akumulacije i uslov
opstanka preduzea.
Ipak, kljuno pitanje je kako postii profit. Osnovni problem upravljanja pomou
rezultata je samo odredjivanje (definisanje) rezultata, kao i nemogunosti preciznog merenja tih
rezultata. Problemi definisanja rezultata su dvojaki:
1) definisanje rezultata preduzea u celini - Za preduzee je postoje objektivni
pokazatelji, pri tom treba zanemariti eksterni faktor i koncept je lako primenjiv. Neki od
pokazatelja za preduzee mogu biti: Obim proizvodnje, produktivnost radne snage, profitna
stopa itd.
Formula za izraunavanje profitne stope:
pfs=PF/ K ; pfs profitna stopa, PF masa profita, K kapital
2) definisanje rezultata pojedinaca i delova organizacije. Sa stanovista pojedinca
postoje izvesne tekoe zbog sloenih uslova rada, kao i zbog toga to kod pojedinca postoji
mogunost samoinicijativnog delovanja. Disharmonija izmedju rezultata pojedinaca u okviru
grupe ugroava rezultate preduzea u celini

Diskusije o konceptu upravljanje pomou rezultata

Naravno da svi mi elimo dobre rezultate, ali upravljanje pomou rezultata nije dobar nain da
se to postigne. Treba raditi na onim faktorima koji omoguavaju dobre rezultate W. Edwards
Deming (1900.-1993.)
Da bi se razumeo koncept upravljanja pomou rezultata potrebno je najpre izloiti
upravljaku strukturu kompanije koja je organizovana po tom konceptu

T
N
RIS
o
r
iav
p
r
id
d
M
M
nn
e
i
e
aM
n
e
nM
a
e
a
sn
d
n
d
na
a
d
a
m
m
gd
e
em
a
n
e
nm
ttn
e
t
n
t

ij

Prikazana je klasina struktura stuba (tipina za MBR koncept) od 5 nivoa. Zbog

jednostavnosti prikaza izostavljena je bona podela funkcija.
Dakle predpostavimo da u ovom zamiljenom preduzeu X ljudi na svakom nivou su
direkto podredjeni onima koji su iznad njih na hijerarhiskoj lestvici. MBR koncept se zasniva
na tome da Top menadment osmisli ciljeve i zadatke za nivo menadmenta koji mu je
podredjen pri tome ostavljajui relativno veliku slobodu izbora naina na koji e se ti ciljevi
postii. Svaki naredni nivo menadmenta uradi to isto za nivo ispod sebe,sve dok se ne stigne do
neposrednog izvrioca zadatka (Radna snaga). Posle odredjenog vremena nakon delegiranja
ciljeva (najee jednog tromeseja ili semestra) pristupa se podnoenju izvetaja. Ovaj proces se
odigrava u obrnutom smeru od dole ka gore takodje za po jednu kariku u lancu.
Prva star koja se moe primetiti u ovakvoj konstalaciji stvari je problem otuenja. Neke
1
ankete su ak pokazale da top menadment zna samo 4% od onoga to se deava u niem
menadzmentu. Iz ovoga sledi nekoliko zanimljivih stvari. Radnici na najniem nivou nisu svesni
krajnjih ciljeva svog preduzea i vrlo esto ne razumeju zato se odnih trai da izvre odredjeni
zadatak. Takodje, zbog estih promena na viim nivoima menadmenta esto su svedoci da se
pojedine stvari u reorganizaciji koje se neibeno deavaju prilikom promene nekog od nivoa
menadmenta ponavljaju .

1 Harris interactive Poll, New Yorker magazine 2004.

3

Drugo, prisutan je neprekidan strah od preseljenja na nii nivo i ponekad gotovo

patoloka elja za napredovanjem na hijerarhiskoj lestvici.
To vrlo esto dovodi i do minkanja rezultata kako bi nai nadredjeni poverovali u to da smo
uspeniji nego to u stvari jesmo. Kao osnovni cilj javlja se potreba da se zadovolji neposredni
predpostavljeni po bilo koju cenu. U ovakvom poretku najvie stradaju klijenti a vrlo esto se
javlja i nezdrav takmiiarski duh izmedju kolega koji radije gledaju da podmetnu nogu jedan
drugom nego da nadmae konkurenciju iz drugih preduzea. Ukratko Javlja se slepa poslunost a
ne posveenost i odanost firmi i kolektivu.
Tree, zbog ve pomenute otudjenosti zaposleni nemogu da razmiljaju dugorono ve
samo vide kratkorone zadatke koji su im postavljeni.
etvrto, neophodno je konstantno traiti dozvole od svojih predpostavljenih to svakako
usporava poslovnu aktivnost
Zbog naina na koji sam postavio svoje izlaganje na prvi pogled se moe pomisliti da
upravljanje pomou rezultata nema ni jednu dobru stranu. To svakako nije sluaj
Prednost ovog koncepta su:
Laka raspodela resursa
Jasno postavljeni ciljevi
Lake ocenjivanje radnika
Mogunost odravanja sektorskih sastanaka
Rezultati su brojano izraeni pa ih je lako uporedjivati
Medjutim, da bi se ove prednosti mogle ostvariti neophodno je da ceo radni kolektiv zna
krajnji cilj svog preduzea. U suprotnom javljaju se slabosti ovog koncepta koje sam
neto ranije izloio.
Naalost i sam Draker je priznao da je to redak sluaj i da ovaj koncept u sutini loe
funkcionie. Mistifikacija krajnjih ciljeva se vrlo esto deava zbog politike i igara moi.

Literatura :
Esad Ahmetagi Teorija organizacije, Ekonomski fakultet
Subotica 2008.
Ljubica Komazec, Slavica Tomi - Ekonomika preduzea,
Ekonomski fakultet Subotica 2008.
Phyliss Bochman, Fortune magazine, Mayo Foundation
Minesota (web edition) Jan 23. 2012.