05. 10. 2012.

Umetnost

u m e t n i k o d e l o v a nj e u A v a n g
ardi

Russolo, Carr, Marinetti, Boccioni and Severini in Paris, 1912.

Fenomen osnivanja umetnikih grupa tipino je za pojave koje zovemo Istorijskim
avangardama. Ovo je jedna od brojnih ilustracija na tu temu, poznata fotografija
italijanskih Futurista (Rusolo, Kara, Marineti, Boioni, Severini), pokreta koji prvi
ispunjava osnovne pretpostavke i odrednice modernistikog pokreta. Ovo je
fotografija iz vremena kada je Futurizam bio u najveoj snazi, kada nastaju
najvaniji radovi ove petorke, kao i njihovi Manifesti. Ovi umetnici funkcioniu
kao grupa, pa tako i nastupaju, iako uvek ima vie ili manje istaknutih pojedinaca,
pa tako postoje i manifsti koje su potpisivali pojedinani umetnici. Fotografija je
napravljena u Parizu, gradu koji je bio jedan od najznaajnijih umetnikih centara,
iako e on tu ulogu vremenom prepustiti Njujorku. Marineti je najvaniji od njih
petorice, i zato je postavljen u sredinu, on je po opredeljenju knjievnik. U okviru
ove grupe futurista nalazilo se jo umetnika, kao npr. akom Obok, Santorija, itd.
Ali, nisu svi predstavljeni na ovoj fotografiji.
Kult mladosti i javni nastupi
Pokreti i grupe koje se javljaju u ovom periodu esto zagovaraju kult mladosti u
irem smislu rei, u smislu metafore dinamizma i aktivizma koji stoje nasuprot
starakoj statinosti, konzervativnosti i slino. Ovi umetnici eksplicitno zagovaraju
koncept mladosti, jer je to sila, energija koja moe da promeni svet na nain
na kakav oni to ele. Iako su oni na ovoj slici, po godinama, u srednjem dobu, 30-

40ih godina oni ipak nastupaju sa ekspanzijom energije po svaku cenu. Nisu
odeveni kao tinejderi i omladinci, ve kao zreliji mukarci, emancipovani ljudi koji
oigledno nemaju neke egzistencijalne probleme. Oni izgledaju kao ljudi sa kojima
mi ne bi povezali neke skandale iako su oni esto bili skloni tome.
Oni su bili organizatori veernjih seansi, skupova koji su bili javni nastupi. To je
bilo vrlo znaajno mesto ovog doba umetnik se pojavljuje, deluje u javnom
prostoru, to je u suprotnosti sa ranijom slikom umetnika koji stvara u svom
ateljeu, svom intimnom prostoru gde se odigravao misteriozni in stvaranja.
Izlazak u javni prostor odnosi se na avangardne pokrete; ti umetnici prevazilaze
tradicionalne koncepte stvaranja. Impresionisti su takoe izlazili napolje, oni su
slikali pred motivom, kao to je to radio Mone slikajui katedrale, ali taj motiv
izlaska je bio potpuno drugaiji. Umetnik je stavljao tafelaj ispred motiva i na taj
nain je pristupao inu stvaranja. Dok sa druge strane avangardni umetnici ne idu
napolje da bi slikali. Oni prave priredbe, spektakle, nerviraju publiku, prave
razne akrobacije, sve samo ne sliku. Ipak, ta njihova angaovanost spada u iri
deo njihove umetnike koncepcije. Oni svoje javne nastupe tretiraju kao deo svoje
umetnosti, kao deo svog umetnikog delovanja i to je vrlo bitno za njih. Sa njima
se pojam umetnosti i umetnikog delovanja proiruje to je opta odrednica
avangardnih pokreta. Ovde se nalaze poeci kasnije razvijenih formi, umetnikih
akcija i performansa.
Renato Pooli u svojoj knjizi Teorija avangardne umetnosti pravi nekoliko
razliitih odrednica koje se tiu avangardnih pokreta:

Akcija, aktivizam, aktivistiki momenat u umetnosti

Negativizam, negativistiki momenat
Nihilizam
Agonizam, koji podrazumeva rtvu umetnika za svoj projekat i cilj
Futurizam, kao pogled na budunost, u smislu interesa za budunost i njeno
projektovanje, a ne u smislu pokreta

AKTIVIZAM
Aktivizam je sadran u delovanju umetnika koji se menja. Kasnije e istorija
umetnosti uneti novi koncept ponaanje umetnika i nain na koji on deluje.
Avangardni umenik tei da bude aktivan, to je umetnik koji osea potrebu za
dinaminim okruenjem u kojem ivi. Sa takvim tenjama nije neobino to je prvi
futuristiki manifest, koji je izdat 1909. godine, objavljen u dnevnim novinama, u

pariskom listu koji i danas postoji - Le Figaro od strane Marinetija.

To je vrlo bitan momenat, jer dnevne novine nisu

bile mesto gde su se javljali takvi tekstovi, ali je
Marinetti smatrao da je to bilo potrebno. To je znailo
da on eli da se obrati najirem prostoru javnosti, to
znai da je on smatrao da njegovo delovanje treba
da obuhvati vei i raznovrsniji broj ljudi.
Manifest je pisani tekst - objava. Iako je poznato da
su umetnici jo od ranije pisali kao to su npr. to
radili Vazari, Leonardo, Alberti, to ipak nije manifest;
to su tekstovi o slikarstvu, filozofski tekstovi. Ipak u
to doba posao umetnika je bio da slika, a ne da
neto pie i to se sada menja. Slikari apstrakcije su
dosta pisali, pa je tako npr. Maljevi napisao knjigu u
pet tomova. Krajem 19. i poetkom 20. veka
umetnici su pokuavali da se aktivistiki ponaaju
prema svom radu.

,
, ,
,
, 1912 ruski futuristi kubofuturisti

Hans Arp, Tristan Tzara and

Hans Richter in Zrich, 1918
dadaisti

Veina ovih umetnika su pesnici, ljudi iz umetnosti rei. To nije udno za

avangardne pokrete, jer oni nisu vezani za jedan oblik izraavanja i za jedan medij,
ve oni ukljuuju sve umetnosti i u izvesnom smislu bivaju multimedijalni.
Der Sturm (Der turm - oluja) je nemaki umetniki
asopis sa poetka 20. veka, koji se posvetio literaturi
i kritici. To je vrsta duhovnog i intelektualnog
aktivizma.
U ovim pokretima vrlo je esto bilo zanimanje za sport,
fenomen koji ukljuuje telesnu akciju. Koncept pobede
i poraza je prisutan; pobeuje telesno spreminiji, jai,
nadmoniji, zdraviji.. To ovi umetnici neguju, i sve je to
saeto u konceptu vitalnosti i mladosti. Dualizam
koji se javlja u odnosu roditelj dete je prisutan u ovoj
umetnosti. Roditelj je neko ko je star, dok deca
oznaavaju neto novo, neto mlado. U avangardnim
pokretima se insistira na slobodi nasuprot autoritetu
Gijom Apoliner (Guillaume Apollinaire), pisac koji je aktivan jo od kubizma i dalje
uestvuje u kreiranju umetnike scene i on je takoe jedan od ljudi koji se zalagao
za napredak, za neto novo, kao i za odbacivanje starih modela: Sramota je
stalno vui za sobom le svog oca. Ne bi trebalo imati na teretu prolost, treba se
osloboditi tog prtljaga i autoriteta i to je takoe jedna od bitnijih stvari vezana za
ove umetnike. Oni su muzej videli kao stari arhiv koji uva prolost i upravo zbog
toga oni imaju negativan stav prema muzejima koje gledaju kao grobnice u
kojim lei neto mrtvo. Njihova energija i akcija u potpunosti je okrenuta ka
budunosti, mladosti, zdravlju, dinamizmu, aktivizmu i td. Njihova potreba
za delovanjem je utemeljena na svemu ovome.
Dinamizam,
aktivizam i preuzimanje bilo kakve akcije podrazumeva neki cilj koji bi tebao da
opravda akciju. To je jedna od odrednica koja bi tebalo da podrazumeva
kapitalistiko drutvo. CILJ se najee ostvaruje racionalnim delovanjem; njega
treba postii, cilj je u budunosti (ne prolosti). Taj momenat cilja je ugraen u
samu kulturu sveta u kojem ivimo. To je kultura projekata, nuno veina postaju
utopijski projekti, oni predstavljaju neki cilj ka kome se tei. Skree se panja na
ciljevitost. Nekada nema striktne projekcije, ve se odreene stvari rade zbog neke
vrste samozadovoljavanja i uivanja u samom aktivizmu.

Umetnici su imali poterebu da kau ono to su

hteli da kau, a ne da to potpuno prepuste
drugima. Manifesti nisu objanjenja slike, ve su
paralelni i integralni deo umetnikog ponaanja.
Umetnici su imali potrebu da se oslobode kulta
manuelnosti, teili su da postanu nekakvi mislioci
sa idejom da je mogue misliti u slikarstvu.
Slikarstvo kao medij ima tu mo da iznese neku
misao. To je simboliki jezik koji govori na drugaiji
nain. Umetnici su hteli malo da zakomplikuju
sopstvenu priu. Njima je dosadio kult ruke, pa je
jednom prilikom Dian izjavio: Neu vie da
budem glup kao slikar. Upuuje na poimanje slikara kao
To je francuska izreka, jer je jo od poetka modernog doba slikara pratio glas
manuelnosti; on je bio vet, umeo je da predstavi neto, ali je bio glup. Dian sad
govori da je mogue biti umetnik, a ne samo slikar. To je bio iskorak iz standardnih
medija. U avangardi se dolazi do proirenja medijskog spektra i pisanje je jedan od
njih. To odreuje kolektiv avangardnih pokreta, umetnici se obraaju publici
pomou drugih sredstava, a ne samo putem izlobe.
Manifest je tekst programskog karaktera, tu se iznose tenje i program jedne
grupe. On se sastoji iz jednostavnih reenica, on ne moe biti predugaak.
Zenit
asopis internacionalnog karaktera za Novu
umetnost, koji je poeo da izlazi u Zagrebu
dvadesetih godina, a potom i u Beogradu od 1926.
godine. Ljubomir Mici bio je osniva pokreta i
kljuna linost ovog asopisa, njegov voa.
U tom asopisu je zapakovan i izloen zenitizam.
Ne postoji zenitistiko slikarstvo i skulptura. Dizajn
asopisa je bio vrlo vaan, to nije bila samo tehnika
stvar. Ovi asopisi imaju svoj vrlo specifian
vizuelni identitet; time se bavi najue jezgro
asopisa. Jedan broj koji je bio posveen ruskoj
umetnosti na svojoj naslovnoj strani nosi grafiki rad
kultnog ruskog umetnika El Lisickog koji je

(NEGATIVIZAM)

Filippo Tommaso Marinetti

Nika

Negativan odnos, osporavanje i poricanje koje se javlja u avangardama tie se pre

svega muzeja kao mesta prolosti. Generalno je zastupljen negativan stav ka
prolosti i tradiciji i ti umetnici su striktno okrenuti ka budunosti. Sadraj jedne
reenice u Marinetijevom manifestu glasi: Trkaki automobil je lepi od Nike.
Ta reenica je kljuna u razumevanju ovih pokreta, tim umetnicima je bila muka od
prolosti u kojoj ive, pa oni nastupaju agresivno i provokativno. Automobil je
jedna od metafora tog doba, kao to je to u ranoj modernoj bio most ili eleznica i
zato se on dovodi u relaciju sa neim to je bio ideal antike lepote. Inovacija se
suprotstavlja prolosti, automobil se dovodi u isti rang sa antikom i stavlja se
ispred nje. ( Film Smrt u Veneciji to lepo opisuje.)