Naslov originala:Agatha Christie Parker Pyne Investigates

Agata Kristi

Parker Pajn na delu

S engleskog preveo
Aleksandar Milaji

Sluaj sredovene supruge

Nakon

etiri nezadovoljna uzdaha, ozlojeenog

pitanja zato niko ne moe da ostavi njegov eir na miru i
treska vratima, gospodin Pekington je izaao iz kue kako
bi uhvatio voz za centar grada u 8.45. Gospoa Pekington
je ostala da sedi za trpezarijskim stolom. Lice joj bee crveno, usne stisnute, a jedino to ju je spreavalo da
zaplae bilo je to to je njenu tugu u poslednjem trenutku
zamenio bes. Neu to vie da trpim rekla je. Neu
to vie da trpim. Sedela je zamiljeno jo nekoliko
sekundi. Ta vrtirepka. Pogana, lukava lisica! Kako
Dord moe da bude takva budala?
Tad bes uminu i ponovo nastupi tuga. Suze joj
grunue na oi i poee da se kotrljaju niz njene
sredovene obraze. Lako je rei da neu to vie da
trpim, ali ta mogu da uinim?
Odjednom je ophrvae usamljenost, bespomonost i
nepodnoljiv jad. Polako je uzela jutarnje novine i po ko
zna koji put proitala oglas na naslovnoj strani:

Glupost! ree gospoa Pekington. Potpuna

glupost.
- Ali onda dodade: A da moda ipak vidim...
To objanjava zato su, tano u jedanaest, pomalo
nervoznu gospou Pekington uveli u privatnu kancelariju
Parkera Pajna.
Iako je, kao to je ve napomenuto, bila nervozna,
sam pogled na gospodina Pajna ulivao joj je poverenje. Bio
je to, da ne kaemo debeo, ali svakako prilino krupan
ovek, otmeno oblikovane elave glave, sa sitnim, sjajnim
oima iza debelih naoara.
Izvolite, sedite ree Parker Pajn. Doli ste u
vezi s mojim oglasom, zar ne? - ree blagonaklono.
Da odgovori gospoa Pekington i zauta.
I niste sreni samouvereno dodade Pajn jednako
ljubaznim glasom. Malo je srenih ljudi. Iznenadili biste
se kad biste znali koliko malo.
Zaista? ree gospoa Pekington, iako je se, istini
za volju, uopte nije ticalo jesu li drugi sreni ili ne.
Znam da vas to ne zanima - ree Pajn ali mene i
te kako zanima. Znate, trideset pet godina bavio sam se
prikupljanjem statistikih podataka u jednoj vladinoj
ustanovi. Sada sam u penziji, ali palo mi je na pamet da
bih mogao svoje iskustvo da iskoristim na potpuno nov
nain. Sve je vrlo jednostavno. Nezadovoljstvo se moe
podeliti u pet grupa. Samo pet, verujte mi. A kad znate ta
je izazvalo bolest, onda znate i kako da je leite.
Zastupam lekarski pristup. Lekar prvo postavi
dijagnozu poremeaja, a onda preporui terapiju. Ima i
sluajeva u kojima leka nema. Ako je tako, otvoreno kaem
da ne mogu da pomognem. Ali uveravam vas, gospoo
Pekington, ako preuzmem sluaj, izleenje je takorei
garantovano.
Zar je to mogue? Jesu li ovo gluposti ih tu moda
ipak ima istine? Gospoa Pekington moleivo pogleda
Pajna.
Da vam postavim dijagnozu? upita on i osmehnu

se. Zavalio se i spojio vrhove prstiju. Titi vas neto u

vezi sa suprugom. Imali ste, kad se sve sabere i oduzme,
srean brak. Va suprug je, verujem, napredovao u
karijeri. Mislim da va sluaj ukljuuje i izvesnu mladu
damu... moda neku mladu damu koja radi s vaim
muem.
Daktilografkinja ree gospoa Pekington.
Pogana, napirlitana mala vrtirepka, s onim njenim ruem,
svilenim arapama i uvojcima. Rei kao da su kuljale iz
nje.
Gospodin Pajn klimnu glavom saoseajno. Siguran
sam da vam je suprug rekao kako nemate zato da brinete.
Ba tim reima.
I da stoga nema razloga da on ne uiva u istom
prijateljstvu s dotinom mladom damom i da ne unosi
malo radosti u njen jednolian ivot. Jadno dete, uopte se
ne zabavlja. Verujem da je rekao neto slino.
Gospoa Pekington ustro zaklima glavom. Lai!
Sve same lai! Vodi je na reku! I ja volim da idem na reku,
ali pre pet-est godma mi je rekao da bi mu to remetilo
odlazak na golf. A zbog nje moe da se odrekne golfa! Ja
volim pozorite, ali on je uvek bio previe umoran za
veernje izlaske. A sad nju vodi na igranke na igratike! I
vraa se kui u tri izjutra. Ja... ja...
Ne sumnjam i da se ali kako su ene strano
ljubomorne, potpuno nerazumno ljubomorne kad za to
uopte nema povoda.
Gospoa Pekington ponovo klimnu glavom. Ba
tako ree, pa otro upita: Kako vi sve to znate?
Statistika jednostavno odgovori Pajn.
Uasno sam tuna nastavi gospoa Pekington.
Oduvek sam mu bila dobra ena. Na poetku braka sam se
satirala od rada. Uvek sam bila uz njega. Nikad nisam ni
pogledala drugog mukarca. Odea mu je uvek
besprekorna, dobro se hrani, kuu vodim dobro i
ekonomino. I ba sad, kad smo stali na noge, kad
konano moemo malo da uivamo i radimo sve ono za im

sam eznula... sad ovo! Progutala je knedlu.

Gospodin Pajn turobno klimnu glavom. Uveravam
vas da mi je va sluaj savreno jasan.
I... moete li neto da uinite? upitala ga je
gotovo apui.
Svakako, draga gospoo. Ima leka. O, da, ima leka.
ta je lek? Netremice ga je gledala, puna nade.
Gospodin Pajn progovori tihim i odlunim glasom.
Ako sve prepustite meni, to e vas kotati dve
stotine gvineja.1
Dve stotine gvineja!
Tano. Moete sebi da priutite toliku cenu,
gospoo Pekington. Toliko bi vas kotala operacija. Srea
je jednako vana koliko i telesno zdravlje.
Pretpostavljam da vam plaam nakon obavljenog
posla.
Naprotiv - ree Pajn. - Plaate unapred.
Gospoa Pekington ustade. - Bojim se da zaista
nemam nameru da...
Da kupite maku u daku? - razdragano dovri
Parker Pajn. Pa, moda ste u pravu. Mnogo je to novca
da biste reskirali. Ali moraete da mi verujete. Morate da
platite unapred i oprobate sreu. To su moji uslovi.
Dve stotine gvineja!
Tako je. Dve stotine gvineja. To je mnogo novca. elim vam prijatan dan, gospoo Pekington. Obavestite me
ako se predomislite. Rukovao se s njom, smekajui se
kao da je sve u najboljem redu.
im je izala, Pajn pritisnu dugme na stolu, na ta
mu u kancelariju ue mlada ena strogog izgleda, s
naoarima.
Fasciklu, molim vas, gospoice Lemon. I poruite
1 Ova knjiga je prvi put objavljena 1934. godine, dakle pre uvoenja
decimalnog monetarnog sistema u Velikoj Britaniji (1971). Tada u
meu novanim apoenima vaili sledei odnosi: 1 funta = 20 ilinga
(240 penija), 1 iling = 12 penija, 1 gvineja = 1 funta i 1 iling. (Prim.
prev.)

Klodu da e mi verovatno uskoro biti potreban.

Nova stranka?
Da. Jo se joguni, ali vratie se. Verovatno oko
etiri. Uvedite je im doe.
Raspored A?
Naravno. Zanimljivo je to svako misli da je njegov
sluaj jedinstven. Obavezno upozorite Kloda da ne bude
previe egzotian. Bez parfema i neka se oia kratko.
Petnaest minuta posle etiri gospoa Pekington je
ponovo ula u Pajnovu kancelariju. Izvadila je ekovnu
knjiicu, popunila jedan ek i pruila mu ga. Dao joj je
priznanicu.
I ta sad? upitala gaje puna nade.
A sad s osmehom e gospodin Pajn idite kui.
Sutra e vam prvom potom stii uputstva, i bilo bi mi
drago kad biste ih se pridravali.
Gospoa Pekington je otila ispunjena prijatnim
iekivanjem. Mu joj se vratio kui oprezan i spreman za
raspravu ukoliko se ponovi scena koju su imali za
dorukom, ali laknulo mu je kad je utvrdio da njegova
supruga nije u ratobornom raspoloenju. Bila je
neuobiajeno zamiljena.
Dok je sluao radio, Dord se pitao hoe li mu ono
drago dete, Nensi, dopustiti da joj kupi bundu. Znao je
koliko je ponosna i nije eleo da je uvredi. S druge strane,
alila se da joj je hladno. Onaj njen tvidani kaputi obina
je jeftina krpa i ne moe da je zatiti od zime. Ali ako joj
predloi to tako daje ne povredi, moda e...
Pogled mu se srete sa eninim. Odjednom ga obuze
gria savesti, i to ga je nerviralo. Marija je neverovatno
ograniena i sumnjiava ena! Hoe da mu uskrati i to
malo sree!
Iskljuio je radio i poao na spavanje.
Gospoa Pekington je sutradan ujutru primila dva
neoekivana pisma. Jednim su joj potvrivali zakazani
termin kod poznatog strunjaka za negu lepote, a drugim
kod modiskinje. Tree pismo bilo je od gospodina Pajna,

koji ju je molio da mu priini zadovoljstvo tako to e tog

dana ruati s njim u Ricu.
Gospodin Pekington joj ree da moda nee stii da se
vrati za veeru poto ima neki poslovni sastanak, na ta
ona jedva i da je odsutno klimnula glavom. Izaao je iz
kue estitajui sebi to je izbegao oluju.
Strunjak za negu lepote ostavio je snaan utisak na
nju. Ala ste se zapustili! Ali zato, madam? Trebalo je da
se javite jo odavno. Ali nije sve izgubljeno.
Svata su joj radili s licem. Pritiskali su ga, gnjeili i
parili. Mazali su ga blatom i mackali kremama, a onda ga
napuderisali i doterali.
Na kraju joj dadoe ogledalo. Stvarno izgledam mlae, pomislila je.
Kod modiskinje je bilo jednako uzbudljivo. Izala je
odande oseajui se elegantno i moderno.
U pola dva je dola na zakazani ruak u Ricu. Gospodin Parker Pajn je ve bio tamo, besprekorno odeven i ona
ponovo oseti kako je njegovo prisustvo ispunjava utehom i
sigurnou.
Zadivljujue ree joj, iskusnim je okom
odmerivi od glave do pete. Bio sam slobodan da vam
naruim belu damu.
Gospoa Pekington nije imala obiaj da pije koktele,
tako da se nije bunila. Oprezno je pijuckala prijatni
napitak dok je paljivo sluala rei blagonaklonog uitelja.
Gospoo Pekington ree Parker Pajn morate
naterati svog supruga da se prene. Razumete li? Da se
prene. Da bih vam pomogao u tome, upoznau vas s
jednim svojim mladim prijateljem. Danas ete ruati s
njim.
Uto se pojavi jedan mladi koji, preavi pogledom po
restoranu, opazi gospodina Pajna i okretno poe ka njihovom stolu.
Gospodin Klod Latrel, gospoa Pekington.
Gospodin Klod Latrel je imao tridesetak godina i bio je
prefinjen, uglaen, savreno odeven i veoma naoit.

Izuzetno mi je drago promrmljao je.

Tri minuta kasnije, gospoa Pekington je sedela
suelice svom novom uitelju za malim stolom za dvoje.
Isprva je bila stidljiva, ali Latrel ju je lako raskravio.
Dobro je poznavao Pariz i provodio je dosta vremena na rivijeri. Upitao ju je voli li da plee. Ona ree da voli ali da
nema esto priliku za to poto njen suprug ne voli veernje
izlaske.
Nije valjda toliko bezduan da vas dri zatoenu u
kui? upita Klod Latrel i osmehnu se, pokazujui niz
savrenih zuba. ene danas ne smeju da trpe muku
ljubomoru.
Gospoa Pekington zausti da napomene kako to nema
veze s ljubomorom, ali ipak ne ree nita. Na kraju
krajeva, nije imala nita protiv te ideje.
Potom, joj je Latrel veselo priao o nonim klubovima
i dogovorili su se da sutradan uvee odu do popularnog Nieg arhanela.
Pomalo ju je brinulo kako e to saoptiti suprugu.
Pretpostavljala je da e Dord to smatrati neobinim, a
verovatno i smenim. Meutim, ispostavilo se da je briga
bila bezrazlona. Za dorukom je bila previe nervozna da
mu to kae, a negde oko dva su joj telefonom javili da e
gospodin Pekington veerati u gradu.
To vee je bilo pun pogodak. Gospoa Pekington je u
mladosti odlino plesala, tako da je pod Latrelovim vetim
vodstvom lako pohvatala moderne korake. On nije propustio da joj pohvali haljinu i frizuru. (Tog jutra je dobila
poruku da ima zakazano kod jednog pomodnog frizera.) Na
rastanku joj je usrdno poljubio ruku. Godinama se nije
toliko dobro provela.
Usledilo je deset neverovatnih dana. Gospoa
Pekington je ila na rukove, ajanke i veere, plesala
tango i ispijala koktele. Saznala je sve o Latrelovom
tunom detinjstvu, o nesrenim okolnostima pod kojima je
njegov otac izgubio svu imovinu i o traginoj romansi
nakon koje je Klod osetio ogorenje spram sveg enskog

roda.
Dok su jedanaestog dana plesali u Crvenom admiralu,
opazila je svog suprunika pre nego on nju. Dord je bio
tu s onom devojkom iz kancelarije. Oba para su plesala.
- Zdravo, Dorde - veselo ree gospoa Pekington
kad su im se putanje pribliile.
Silno se zabavljala dok je gledala kako mu lice najpre
crveni od zapanjenosti, a onda poprima grimiznu boju. Zapanjenost bee pomeana sa stidom.
Iznenadilo ju je to osea da u potpunosti gospodari
situacijom. Siroti stari Dord! Nastavila je da ga gleda i
kad se vratila za sto. Kako je samo zdepast, kako elav, i
kako uasno skakue dok plee! Siroti Dord, kako samo
eli da bude mlad! A ona jadna devojka to plee s njim
mora da se pretvara kako joj se sve to svia. Meutim, na
licu joj se videla dosada kad god bi mu pogledala preko
ramena, tako da on ne moe daje vidi.
Mogu samo da joj zavide, pomislila je zadovoljno.
Bacila je pogled ka savrenom Klodu, koji je taktino
utao. On je neverovatno dobro razume. I nikada ne
dangriza to muevi neizostavno ponu da rade s
godinama.
Ponovo se osvrnula ka Klodu. Pogledi im se sretoe.
Nasmeiojoj se, neno je gledajui onim svojim divnim,
tamnim oima, tako setnim i romantinim.
Da pleemo? upitao ju je.
Ponovo su zaplesali. Oseala se kao na sedmom nebu!
Bila je svesna da ih Dord prati tunim pogledom. To
i jeste bila namera, podsetila se, napraviti Dorda
ljubomornim. Kako je sve to bilo davno! Sad zaista ne eli
da Dord bude ljubomoran. To e ga uznemiriti. A to da
bude uznemiren, jadniak, kad su svi okolo tako sreni...
Gospodin Pekington se vratio kui itav sat pre svoje
supruge. Izgledao je zbunjeno i nesigurno.
Hm, vratila si se primetio je.
Zbacila je veernji ogrta, koji je istog tog jutra platila
etrdeset gvineja. Da ree s osmehom. Vratila sam

se.
On se nakalja. Pa... udno je to smo se sreli.
Da, ba ree ona.
Ja... pa, mislio sam da bi bilo lepo izvesti negde ono
ubogo devoje. Ima mnogo problema kod kue. Mislio
sam... zna, nekako mi je bilo ao.
Ona klimnu glavom. Siroti stari Dord. Kako je samo
ipao, zajapuren i pun sebe.
Ko je bio onaj momak s tobom? Rekao bih da ga ne
poznajem.
Latrel. Klod Latrel.
Kako si ga upoznala?
Preko zajednikih poznanika neodreeno e ona.
Malo je udno da u tim godinama ide na igranke.
Ne bi smela da pravi budalu od sebe, draga.
Gospoa Pekington se osmehnu. Bila je previe dobro
raspoloena da bi mu uputila oigledan odgovor. Prijalo
mije malo promene ree spokojno.
Zna, mora da vodi rauna. Sad je mnogo tih
nalickanih fifiria. Sredovene ene su ponekad uasno
lakoverne. Samo te upozoravam, draga. Ne bih voleo da te
vidim kako radi neto neprimereno.
Kretanje mi ba prija ree ona.
Pa... dobro.
Kao i tebi blago dodade ona. Ba je lepo biti
srean, zar ne? Seam se da si pre desetak dana rekao to
za dorukom.
On je oinu pogledom, ali na njenom licu ne bese ni
trunke zluradosti. Zevnula je.
Moram na spavanje. Uzgred, Dorde, poslednjih
sam dana bila odvratno ekstravagantna. Stii e nam neki
uasni rauni. Ne ljuti se, zar ne?
Rauni?
Da. Za odeu. I masau. I frizera. Ba sam bila
nevaljala, ali znam da se ti ne ljuti na mene.
Pola je uza stepenice. On je otvorenih usta gledao za
njom. Marija je zapanjujue mirna u vezi s dogaajima te

veeri. Izgledala je kao da joj uopte ne smeta. Ali prava je

teta to je iznenada poela da razbacuje novac. Marija
to otelotvorenje tedljivosti!
ene! Dord Pekington odmahnu glavom. Braa one
jadne devojke u poslednje vreme stalno su zapadala u
nevolje. Srea njena to je on tu da joj se nae. A i svi oni
problemi na poslu...
S uzdahom je i sam poao na sprat.
Ponekad oveku pravo znaenje rei dopre do svesti s
velikim zakanjenjem. Gospoa Pekington se tek sutradan
prisetila ta joj je suprug rekao prethodne veeri.
Nalickani fifirii. Sredovene ene. Uasno lakoverne.
Gospoa Pekington je bila hrabra ena. Sela je i
suoila se s injenicama. igolo. itala je o takvima u
novinama. A itala je i o glupiranju sredovenih ena.
Da li je Klod igolo? Verovatno jeste. A opet, igola
plaaju drugi, a Klodje uvek plaao sve raune. Da, ali
zapravo je gospodin Parker Pajn sve plaao, a ne Klod... ili
pre ona, jer je to bilo njenih dve stotine gvineja.
Da li je ona sredovena budala? Da li joj se Klod
Latrel smejao iza lea? Pocrvenela je od te pomisli.
I ta sad? Klod je igolo. Ona je sredovena budala.
Pretpostavljala je da bi trebalo neto da mu pokloni.
Moda zlatnu tabakeru. Ili neto slino.
Gonjena tim udnim porivom, izala je i otila pravo
do Espriza. Odabrala je tabakeru i platila je. Trebalo je da
se nae s Klodom u Kleridu na ruku.
Dok su pijuckali kafu, iz tane je izvadila paketi.
Mali poklon promrmljala je.
On podie pogled i namrti se. - Za mene?
Da. Nadam se... da e ti se dopasti.
Dograbio je paketi i besno ga gurnuo preko stola.
Zato mi to daje? Neu ga. Uzmi ga natrag. Uzmi ga kad ti
kaem. Bio je ljut. Crne su mu oi sevale od besa.
Izvini promrmljala je i vratila paketi u tanu.
Tog dana je meu njima vladala napetost.
Sutradan ujutru ju je pozvao telefonom. Moram da

te vidim. Mogu li danas poslepodne da doem kod tebe?

Odgovorila mu je da doe u tri.
Kada je doao, bio je bled i napet. Pozdravili su se.
Bilo je jo neugodnije nego prethodnog dana.
Iznenada je skoio i stao pred nju. Za ta me ti
smatra? Eto, to sam doao da te pitam. Bili smo prijatelji,
zar ne? Da, prijatelji. Ali ti si, bez obzira na to, mislila da
sam... pa, igolo. Stvorenje koje ivi od ena. Nalickani
fifiri. To misli, zar ne?
Ne, ne.
Odmahnuo je rukom. Sad je bio jo blei. Da, ti
ba to misli! E, pa istina je. Doao sam da ti to kaem.
Tako je! Dobio sam zadatak da te izvodim, da te zabavljam,
da vodim ljubav s tobom, da ti pomognem da zaboravi na
mua. To je moj posao. Odvratno, zar ne?
Zato mi to govori? upita ona.
Zato to mi je svega dosta. Ne mogu vie ovako. Ne
s tobom. Ti si drugaija. Ti si ena kojoj bih mogao da
verujem i koju bih mogao da oboavam. Sad verovatno
misli da ovo govorim tek onako, da je i to deo igre.
Pribliio joj se. Dokazau ti da nije. Sad odlazim, i to
zbog tebe. Idem da budem mukarac, a ne ogavno bie
koje sam postao zbog tebe.
Iznenada ju je zagrlio i prislonio usne uz njene, a
onda se odvojio i odmaknuo.
Zbogom. Oduvek sam bio ubre, ali kunem se da
e ubudue biti drugaije. Sea li se da sam ti jednom
rekao kako volim da itam oglase u rubrici,,Patnja? Svake
godine e na ovaj dan tu nai moju poruku da nisam
zaboravio i da mi dobro ide. Tako e shvatiti koliko si mi
znaila. I jo neto. Nisam od tebe uzeo nita, ali elim
neto da ti dam. S prsta je skinuo jednostavan zlatan
prsten. Pripadao je mojoj majci. Voleo bih da ga ti nosi.
A sad zbogom.
Dord Pekington se rano vratio kui. Zatekao je
suprugu kako zamiljeno zuri u vatru. Odgovarala mu je
ljubazno ali odsutno.

Sluaj, Marija ree on iznenada. U vezi s

onom devojkom...
Da, dragi?
Ja... nikad nisam eleo da te uznemirim. Zna, to s
njom... Nije bilo nita.
Znam. Ponaala sam se kao budala. Viaj je koliko
god eli ako te to ini srenim.
Trebalo je da te rei obraduju Dorda Pekingtona.
Meutim, one su ga onespokojile. Zato bi neko uivao u
provodu s devojkom kad ga ena ohrabruje u tome? Ma
nek sve ide do avola, to nije u redu! Sve ono ushienje
oseanjem da tera kera i da je mukarina koja se igra
vatrom, sve to u trenutku izlete iz njega da skona i
nestane. Dorda Pekingtona iznenada ophrvae umor i
oseaj praznine u depovima. Ta devojka je prava mala
opasnica.
Marija, ako eli, mogli bismo negde da otputujemo
predloio je bojaljivo.
Ma ne sekiraj se za mene. Sasvim mi je dobro i
ovde.
Ali voleo bih da te negde odvedeni. Moda na
rivijeru.
Ona mu se blago osmehnu.
To bi bilo divno, dragi.
Gospodin Parker Pajn pozva gospoicu Lemon.
Koliki je raun za zabavu?
Sto dvadeset funti, etrnaest ilinga i est penija
odgovori ona.
Uto se vrata naglo otvorie i ue namrgoeni Klod
Latrel.
Dobro jutro, Klode ree Pajn. Da li se sve
zavrilo kako treba?
Rekao bih da jeste.
A prsten? Koje si ime ugravirao, kad smo ve kod
toga?
Matilda turobno e Klod. 1899.
Odlino. Kakav tekst ide u oglas?

Dobro mi ide. Jo pamtim. Klod.

Zapiite to, molim vas, gospoice Lemon. Rubrika
,,Patnja. Trei novembar, sledeih... Da vidimo, trokovi
su sto dve funte, etrnaest ilinga i est penija. Da, neka
bude deset godina. To nam ostavlja zaradu od devedeset
dve funte, dva ilinga i etiri penija. Lepo. Ba lepo.
Gospoica Lemon izae.
Sluajte - planu Klod. Ne dopada mi se ovo.
Igramo prljavu igru.
Ali, mladiu!
Prljava je to igra. Ona je pristojna ena, i dobra. A
napriao sam joj onolike lai, napunio joj glavu ovom
srceparajuom bljuvotinom... Do avola sve! Muka mi je
od ovog!
Gospodin Parker Pajn namesti naoare malo bolje i
zagleda se u Kloda s gotovo naunim zanimanjem.
Dakle stvarno! - ree jetko. - Ne seam se da te je
savest ikada muila tokom tvoje - hm! - optepoznate
karijere. Naroito su ti bili bestidni poduhvati na rivijeri, a
iskoriavanje gospoe Heti Vest, ene kalifornijskog
kralja krastavaca", ostae upameno po smislu za
hladnokrvnu proraunatost, koju si tom prilikom pokazao.
E pa, izgleda da se menjam proguna Klod.
Ovo nije... To to radimo nije lepo.
Gospodin Pajn progovori glasom uitelja koji savetuje
omiljenog uenika. Dragi moj Klode, tvoj rad je bio vredan svake hvale. Pruio si jednoj nesrenoj eni ono to je
svakoj eni potrebno romansu. One strast iskidaju na
komade i ne dobiju od nje nita dobro, ali zato romansu
umotaju u lavandu, kako bi mogle godinama da je se
seaju. Poznajem ljudsku prirodu, mladiu, i kaem ti da
ena moe godinama iveti od ovakve epizode. Nakaljao
se. Vrlo dobro smo reili problem gospoe Pekington.
Svejedno, meni se to ne dopada promrmlja Klod i
izae.
Gospodin Pajn izvadi iz fioke novu fasciklu, na kojoj
napisa: Zanimljivi tragovi savesti kod okorelog igola. Na

pomena: Studija u izradi."

Sluaj nezadovoljnog vojnika

Major Vilbraham neodluno zastade pred vratima

kancelarije Parkera Pajna da po ko zna koji put proita
oglas u jutarnjim novinama, koje bee poneo sa sobom.
Tekst je bio vrlo jednostavan:

Major duboko udahnu, pa silovito gurnu klatna vrata

i ue u prijemnu sobu. Jednostavno odevena mlada ena
prestade da kuca na maini i upitno ga pogleda.
Gospodin Parker Pajn? - izgovori major Vilbraham i
pocrvene.
Izvolite ovuda.
Odvela ga je u kancelariju, kod blagonaklonog Parkera Pajna.
Dobro jutro ree gospodin Pajn. Izvolite,
sedite. A sad mi recite ta mogu da uinim za vas.

Ja sam Vilbraham... poe gost.

Major? Pukovnik? upita Pajn.
Major.
Aha. I nedavno ste se vratili iz inostranstva? Indija?
Istona Afrika?
Istona Afrika.
Lepa zemlja, siguran sam. Pa, ponovo ste kod kue
i... ne dopada vam se. Da li je to ono to vas mui?
Potpuno ste u pravu. Ali otkud znate...
Gospodin Pajn odmahnu ruerdom. Posao mi je da
znam. Vidite, trideset pet godina bavio sam se prikupljanjem statistikih podataka u jednoj vladinoj ustanovi.
Sada sam u penziji, ali palo mije na pamet da bih mogao
svoje iskustvo da iskoristim na potpuno nov nain. Sve je
vrlo jednostavno. Nezadovoljstvo se moe podeliti u pet
grupa. Samo pet, verujte mi. A kad znate ta je izazvalo
bolest, onda znate i kako da je leite.
Zastupam lekarski pristup. Lekar prvo postavi
dijagnozu poremeaja, a onda preporui terapiju. Ima i
sluajeva u kojima leka nema. Ako je tako, otvoreno kaem
da ne mogu da pomognem. Ali uveravam vas, ako
preuzmem sluaj, izleenje je takorei garantovano.
Verujte mi, majore Vilbrahame, devedeset est
procenata penzionisanih graditelja carstva, kako ih ja
zovem, nije sreno. U zamenu za aktivan ivot, ivot pun
odgovornosti, a neretko i opasnosti, dobili su... ta?
Ograniena sredstva, odvratnu klimu i oseaj da su kao
riba na suvom.
Tano je sve to ste rekli - ree major. - Meni smeta
dosada. Dosada i beskrajna naklapanja o seoskim
triarijama. Ali ta ja tu mogu? Jedva da imam neto
novca osim penzije. ivim u lepoj kuici nadomak Kobama.
Ne mogu sebi da priutim ni lov ni pecanje. Nisam oenjen.
Susedi su mi fini ljudi, ali nemaju ak ni predstavu ta se
deava van ovog ostrva.
Sve u svemu, smatrate da to nije ivot nego
ivotarenje zakljui Pajn.

Prokleto ivotarenje.
eznete za uzbuenjem, moda ak i opasnou?
nastavi Pajn.
Vojnik slee ramenima. Nema toga u ovoj kutijici
od drave.
Izvinite, ali niste u pravu ozbiljno e Pajn.
Ovde, u Londonu, ima uzbuenja i opasnosti koliko
hoete, ako znate gde da ih traite. Upoznali ste samo
mirnu i ugodnu povrinu ivota u Engleskoj, ali postoji i
druga strana. Ako elite, mogu vam je pokazati.
Major Vilbraham se zamisli. Bilo je neeg umirujueg
u gospodinu Pajnu. Bio je to, da ne kaemo debeo, ali svakako krupan ovek, otmeno oblikovane elave glave, sa
sitnim, sjajnim oima iza debelih naoara. I prosto je zraio poverenjem.
Meutim, moram da vas upozorim dodade Pajn
da tu postoji i element rizika.
Vojnikove se oi zacaklie. To je u redu ree, pa
brzo dodade: A... vaa cena?
Cena mojih usluga ree Pajn iznosi pedeset
funti. Plaanje unapred. Ako vam u roku od mesec dana
jo uvek bude dosadno, vratiu vam novac.
Vilbraham malo razmisli. Poteno ree.
Pristajem. Odmah u vam dati ek.
Obavili su transakciju i gospodin Pajn pritisnu dugme
na stolu.
Sada je jedan ree. Zamoliu vas da odvedete
jednu mladu damu na ruak.
Vrata se otvorie. A, draga moja Madlen, dozvoli mi
da ti predstavim majora Vilbrahama. On e te izvesti na
ruak.
Vilbraham samo zatrepta, to bee potpuno
razumljivo. Devojka koja je ula u sobu bee krhka i
crnokosa, prelepih oiju s dugim tamnim trepavicama,
savrenog tena i putenih skerletnih usana. Odea joj
isticala gracioznost tela. Bila je savrena od glave do pete.
Ja... ast mi je promuca major Vilbraham.

Gospoica De Sara ree Parker Pajn.

Veoma ste ljubazni promrmlja Madlen de Sara.
Imam vau adresu nastavi Parker Pajn. Sutra
ujutru dobiete moja dalja uputstva.
Major Vilbraham i ljupka Madlen izaoe.

Madlen se vratila oko tri.

Gospodin Pajn je upitno pogleda. Dakle? ree.
Madlen odmahnu glavom. Plaio me se ree.
Misli da sam zavodnica.
To sam i oekivao ree Pajn. Jesi li se drala
mojih uputstava?
Jesam. Bez ustezanja smo razgovarali o gostima za
drugim stolovima. Njegov tip su svetlokose, plavooke,
pomalo anemine i ne previsoke ene.
Trebalo bi da bude lako ree Pajn. Donesi mi
Raspored B dok ja pogledam koga trenutno imamo na
raspolaganju. Prevukao je prstom po spisku i zaustavio
se na jednom imenu. Freda Kleg. Da, mislim da e
Freda Kled potpuno odgovarati. Odmah u pozvati
gospou Oliver.

Major Vilbraham je sutradan primio pismo sledee

sadrine:
Sledeeg ponedeljka u jedanaest ujutru idite u
Iglmont na Frajars lejnu u Hempstidu i traite gospodina
Dounsa. Recite da dolazite iz transportnog preduzea
Guava.
Narednog ponedeljka (koji je padao na Dan banki),
major Vilbraham se posluno uputio ka Iglmontu u Frajars
lejnu. Uputio se jeste, ali nikada nije stigao donde poto
mu se neto desilo.
inilo mu se da je tog dana svak ivi poveo suprugu u

Hempstid. Masa ga je prosto progutala i uvukla u voz, tako

da je jedva uspeo da izae na pravoj stanici.
Ispostavilo se da je Frajars lejn slepa, zaputena i
izlokana uliica, uvuena podalje od puta. S obeju strana
nizale su se ovee kue, koje su oigledno znale i za bolje
dane ali sada su bile ostavljene da propadaju.
Vilbraham poe i stade redom da zagleda
poluizbrisana imena na kapijama, kad iznenada zau
neto to ga navede da stane kao ukopan. Bilo je to neto
nalik klokotanju ili priguenom krkljanju.
Zvuk se ponovo zau, ali ovoga se puta mogla
razaznati re ,,Upomo!. Vapaj je dopirao iz kue kraj koje
je major upravo prolazio.
Bez oklevanja je gurnuo rasklimanu kapiju i neujno
potrao prilaznim putem zaraslim u korov. U grmlju je
ugledao devojku kako pokuava da se odbrani od dva
ogromna crnca. Hrabro se borila ne prestajui da se otima,
uvija i utira ih. Jedan napada joj je drao aku preko
usta dok se ona oajniki borila da se oslobodi stiska.
Zaokupljeni borbom, crnci nisu primetili Vilbrahama
sve dok se onaj koji je drao devojci aku preko usta nije
zateturao unatrag od snanog udarca u bradu. Drugi
iznenaeno pusti devojku i osvrnu se, ali major ga je
spremno doekao. Ponovo sunu pesnicom, i crnac pade
nauznak. Vilbraham se tad okrete ka onom prvom, koji mu
je ve prilazio s lea.
Meutim, izgleda da je napadaima bilo dosta tue.
Onaj koji je pao otkotrlja se u stranu i sede, pa potom
ustade i jurnu ka kapiji, a njegov sadrug polete za njim.
Vilbraham prvo potra za njima, ali onda se predomisli i
vrati se do devojke, koja je stajala naslonjena na drvo i
borila se za dah.
O, hvala vam! prodahtala je. Bilo je strano.
Major Vilbraham je tek tad estito pogledao koga je to
s takvim arom branio. Bila je to devojka od dvadeset
jednu-dve godine, svetle kose i plavih oiju, lepa na neki
pomalo beivotan nain.

Ne znam ta bi bilo da se niste pojavili! dodala je

devojka.
De, de smirivao ju je Vilbraham. Sad je sve u
redu, ali mislim da bi trebalo da se sklonimo odavde. Ona
dvojica bi mogla da se vrate.
Na devojinim usnama ukaza se slabaan osmeh.
Ne verujem da e se vratiti posle onakvih batina. Bili ste
velianstveni!
Major pocrvene od topline njenog zadivljenog pogleda.
Ma nije to nita ree smueno. Svako bi
priskoio da pomogne dami u nevolji. Moete li da hodate
ako se oslonite o moju ruku? Znam da ste pretrpeli gadan
ok.
Dobro sam ree devojka, ali ipak prihvati
ponuenu ruku. Jo je drhtala. Na kapiji se osvrnula ka
kui. Nita mi nije jasno promrmljala je. Ta kua
je oigledno naputena.
Da,
ba tako potvrdi major gledajui
zamandaljene prozore i oronule zidove.
Ali to jeste Vajtfrajars ree devojka i pokaza ka
izbledelom imenu na kapiji. - Tu je trebalo da doem.
Pustite sad to ree Vilbraham. Za minut-dva
emo nai taksi, a onda emo otii negde da popijemo po
olju kafe.
Iz uliice izbie na znatno prometniju ulicu i
obradovae se kad pred oblinjom kuom ugledae
slobodan taksi. Vilbraham ga pozva, ree vozau kud da
vozi i potom krenue.
Ne pokuavajte da govorite savetovao je svojoj
mladoj saputnici. Samo se zavalite. Preiveli ste gadno
iskustvo.
Ona mu se zahvalno osmehnu.
Nego... ovaj... Vilbraham, drago mi je.
Kleg. Freda Kleg.
Deset minuta kasnije, Freda je pijuckala kafu i preko
stoia zahvalno gledala svog spasioca.
Sad mi sve izgleda kao san ree. Ruan san.

Stresla se. Kad samo pomislim da sam jo

nedavno prieljkivala da mi se neto dogodi! O,
nisam vam ja za pustolovine!
Ispriajte mi kako se ovo desilo.
Pa, pravo da vam kaem, bojim se da u morati
tota da vam ispriam o sebi.
Izvrsna tema ree Vilbraham i ljubazno klimnu
glavom.
Ja sam siroe. Otac mi je bio kapetan broda. Umro
je kad mi je bilo osam godina. Majka mi je umrla pre tri
godine. Radim u centru grada, kao slubenica u kompaniji
Vejkjum ges. Kada sam se jedne veeri prole nedelje
vratila s posla, zatekla sam nekog gospodina kako me
eka. Predstavio se kao gospodin Rejd, advokat iz
Melburna.
Bio je vrlo uljudan i postavio mi je nekoliko pitanja
o porodici. Objasnio mi je da je nekad poznavao mog oca i
da je vodio neke njegove poslove. A onda je izneo i pravi
razlog svoje posete. Gospoice Kleg, rekao mi je, imam
razloga da verujem kako biste mogli da ostvarite prihod od
poslova u koje je va otac uloio novac nekoliko godina pre
smrti." Naravno, to me je veoma iznenadilo.
Verovatno ne znate nita o svemu tome", objasnio
mi je, poto mislim da Don Kleg nikada nije taj posao
uzimao za ozbiljno. Meutim, dolo je do neoekivane
zarade, a bojim se da e va zahtev za isplatu zavisiti od
dokaza o vlasnitvu nad odreenim dokumentima. Trebalo
bi da su bili u posedu vaeg oca, ali mogue je i da ih je
unitio smatrajui ih bezvrednima. Jeste li sauvali
dokumenta svog oca?
Objasnila sam mu da je moja majka odloila mnoge
oeve stvari u njegov stari mornarski sanduk i da sam sve
paljivo pregledala, ali da nisam pronala nita zanimljivo.
Verovatno
niste
ni
svesni
vanosti
tih
dokumenata", rekao mi je s osmehom.
Otila sam do sanduka i donela onih nekoliko
papira koji su bili tamo. Pogledao ih je i rekao mi da je
26

nemogue tek tako rei imaju li ikakve veze s pomenutim

poslom, ali da e ih on poneti sa sobom i obavestiti me ako
neto iskrsne.
U subotu mi je poslednjom potom stiglo njegovo pismo kojim me poziva da doem kod njega kako bismo o
svemu porazgovarali. I dao mi je adresu: Vajtfrajars,
Frajars lejn, Hempstid. Trebalo je da doem tamo jutros u
petnaest do jedanaest.
Malo sam kasnila jer nisam mogla da se snaem.
urno sam prola kroz kapiju i krenula ka kui, kad
iznenada ona dva strana oveka iskoie iz bunja. Nisam
stigla ni da pisnem. Jedan mi je odmah zapuio usta.
Nekako sam uspela da iskrenem glavu i pozovem pomo.
Srea moja to ste me uli. Da nije vas bilo... - Zautala je.
Njene oi su govorile vie od rei.
Drago mi je to sam se zatekao tamo. Tako mi
svega, voleo bih da mi ona dvojica siledija padnu aka.
Pretpostavljam da ih nikad ranije niste videli.
Devojka odmahnu glavom. ta mislite da to znai?
Teko je rei, ali ujedno sam prilino siguran. Neko
eli neto to se nalazi meu dokumentima vaeg oca. Taj
Rejd vam je napriao gomilu lai ne bi li dobio priliku da
sve pregleda. Jasno je da to to je traio nije bilo tamo.
O! na to e Freda. Samo as. Kad sam se u
subotu vratila kui, uinilo mi se da mi je neko preturao
po stvarima. Da budem iskrena, pomislila sam da je to
moja gazdarica njukala iz radoznalosti. Ali sad...
Sad je sve jasno. Neko je uspeo da ue u vau sobu
i pretrai je, ali nije pronaao ono to trai. Pretpostavio je
da ste svesni vrednosti tog dokumenta i da ga nosite sa
sobom. Stoga je i isplanirao ovaj prepad. Da ste imali taj
dokument kod sebe, uzeli bi vam ga. U suprotnom bi vas
drali zatoenu dok ne pristanete da kaete gde je.
Ali ta bi to moglo da bude? zavapi Freda.
Ne znam. Sigurno je neto veoma vano ako je zbog
toga spreman na sve ovo.
To mi prosto zvui nemogue.

Pa, nisam siguran. Va otac je bio mornar. Odlazio

je na kojekakva mesta. Moda je tako stekao neto ije
vrednosti ni sam nije bio svestan.
Zaista tako mislite? Rumen uzbuenja obli
devojine blede obraze.
Da. Sad je pitanje: ta dalje? Pretpostavljam da
vam se ne ide u policiju.
O, ne, nikako.
Drago mi je to ste to rekli. Zaista ne vidim kako bi
oni mogli da vam pomognu, a da ne pominjem
neprijatnosti kroz koje biste morali da proete. Predlaem
vam da mi se pridruite na ruku, a nakon toga u vas
otpratiti do kue, koliko da budem siguran da ste
bezbedno stigli. Potom moemo da potraimo taj papir jer
negde mora da bude.
Moda ga je otac unitio.
Svakako da je i to mogue, ali druga strana
oigledno ne misli tako. To nam daje nadu za uspeh.
A ta mislite da bi to moglo biti? Skriveno blago?
Jupitera mi, i to je mogue! uskliknu major
Vilbraham kad je mladi u njemu poskoio od radosti na
pomen te mogunosti. Ali pre svega toga, gospoice
Kleg, idemo na ruak.
Uivali su u obedu. Vilbraham je Fredi ispriao sve o
svom ivotu u istonoj Africi, o lovu na slonove i devojci
koju je oboavao. Kada su zavrili, na njegovo navaljivanje
ponovo su uzeli taksi.
Stan joj se nalazio nedaleko od Noting Hil Gejta.
Freda je na ulazu kratko porazgovarala s gazdaricom, a
onda povela Vilbrahama na drugi sprat, gde je imala
majunu spavau sobu i salon.
Ba kao to smo i mislili ree mu. U subotu je
dolazio neki ovek da obavi proveru elektrinih vodova. Rekao joj je da u mojoj sobi postoji kvar i zadrao se izvesno
vreme.
Pokaite mi sanduk vaeg oca ree major.
Freda mu pokaza sanduk s mesinganim okovom.

Eto ree podigavi poklopac - nema niega.

Vojnik zamiljeno klimnu glavom. I nema nikakvih
papira nigde drugde?
Sigurna sam da nema. Majka je ovde drala sva
dokumenta.
Vilbraham stade da pregleda unutranjost sanduka, a
onda iznenaeno uzviknu: U postavi postoji prorez!
Oprezno je gurnuo ruku unutra i poeo da prepipava.
Ubrzo se zau utanje hartije. Ovde ima neeg!
Ubrzo je izvadio prljav i ispresavijan list papira.
Razvio ga je na stolu. Fredi, koja je sve to gledala preko
njegovog ramena, ote se uzvik razoaranja.
Pa to je samo gomila nekakvih krabotina.
Svega mi, ovo je svahili. Od svih jezika na svetu,
ba svahili! povika major Vilbraham. Znate, to je
istono- afriki dijalekat.
Neverovatno! ree Freda. I vi to umete da
proitate?
Naravno. Potpuno neverovatno ree on i prinese
papir prozoru.
Neto vano? bila je nestrpljiva Freda. Vilbraham
dvaput proita ceo tekst, a onda se osvrnu ka njoj. Pa
ree i zakikota se ovo je vae skriveno blago.
Skriveno blago? Ma nije valjda? Mislite, neto kao
panski zlatnici, potonula galija ili neto slino?
Nita toliko romantino, ali svodi se na isto. Ovaj
papir zapravo objanjava gde je nalazite slonovae.
Slonovae? zaprepaeno e devojka.
Da, slonovae. Znate, zakonom je propisan broj slonova koje smete da ubijete. Neki lovokradica se i te kako
ogreio o zakon, tako daje, kad je policija pola u poteru,
morao negde da skloni zalihu. Ovde sve lepo pie, a tu je i
prilino jasno uputstvo za nalaenje njegovog skrovita.
Evo, pogledajte. Sad samo ostaje da nas dvoje odemo
tamo.
Hoete da kaete da to mnogo vredi?
itavo malo bogatstvo.

Ali kako je taj papir dospeo meu oeve stvari?

Vilbraham slegnu ramenima. Moda je taj tip bio
na samrti ili neto slino. Mogue je da je zarad zatite sve
zapisao na svahiliju i onda dao papir vaem ocu, s kojim
se moda nekako sprijateljio. Kako nije mogao da ga
proita, va otac mu nije pridavao nikakav znaaj. Tu su
samo moje pretpostavke, ali ne verujem da su daleko od
istine.
Freda uzdahnu. Ala je to uzbudljivo!
Ostaje jo pitanje nastavi Vilbraham - ta uraditi
s tako vrednim dokumentom. Ne mili mi se da ga
ostavljam ovde. Moda oni ree da se vrate i ponovo ga
potrae. Smete li da ga poverite meni?
O, pa naravno. Samo... zar to nee i vas uvui u
opasnost?
Tvrd sam ja orah turobno e Vilbraham. Ne
brinite za mene. Presavio je papir i stavio ga u svoj
adresar. Mogu li da vas posetim sutra uvee? upitao
ju je. Dotle u ve smisliti neto, a i pronai u ova
mesta na mapi. Kad se vraate s posla?
Obino oko pola sedam.
Izvrsno. Porazgovaraemo o svemu, a onda ete mi
moda dopustiti da vas pozovem na veeru. Treba da proslavimo. Pa, vidimo se sutra u pola sedam.
Sutradan je stigao tano na vreme. Pozvonio je i
zatraio gospoicu Kleg, na ta mu sluavka ree:
Gospoica Kleg? Nije tu.
O! Major Vilbraham nije eleo da iznuuje poziv
da ue i saeka je, pa stoga ree: Navratiu kasnije.
Stajao je na drugoj strani ulice i iekivao da svakog
trenutka ugleda Fredu kako mu se pribliava. Minuti su
prolazili. Petnaest do sedam. Sedam. Sedam i petnaest. Od
Frede ni traga ni glasa. Obuzela ga je nekakva nelagoda.
Vratio se do kue i ponovo zazvonio.
Sluajte ree. Imao sam zakazan sastanak s
gospoicom Kleg u pola sedam. Jeste li sigurni da nije...
hm... ostavila nekakvu poruku?

Jeste li vi major Vilbraham? upita sluavka.

Da.
Onda imam poruku za vas. Doneo ju je kurir.
Dragi majore Vilbrahame, dogodilo se neto
vrlo neobino. Ne bih sad da piem o tome, ali
moete li da doete u Vajtfrajars? Krenite im
dobijete ovu poruku.
Iskreno vaa,
Freda Kleg
Vilbraham se namrti i zamisli se. Odsutno je iz depa
izvadio koverat s pismom za krojaa. Oprostite ree
sluavki da moda nemate potansku marku?
Verovatno gospoa Parkins ima.
Uskoro se vratila s markicom. Dao joj je iling.
Nedugo potom, Vilbraham je urno odmicao ka stanici,
ubacivi usput pismo u potansko sandue.
Brinula ga je Fredina poruka. Zato bi sama otila na
poprite jueranjeg nemilog dogaaja?
Odmahnuo je glavom. Nita gluplje nije mogla da
uradi! Da se moda nije pojavio Rejd? Da nije ipak nekako
uspeo da ponovo zadobije Fredino poverenje? ta ju je to
odvuklo u Hempstid?
Pogledao je na sat. Bilo je jo malo pa pola osam.
Verovatno je raunala da e on poi u pola sedam. Kasni
itav sat. Previe. Da mu je makar dala kakav nagovetaj.
Pismo ga je i dalje zbunjivalo. Taj pomalo zvanian
ton uopte mu nije nalikovao na Fredu Kleg.
U deset do osam je stigao u Frajars lejn. Padao je
mrak. Naglo se osvrnuo oko sebe, ali nigde ne bee ni ive
due. Oprezno je gurnuo rasklimanu kapiju kako arke ne
bi zakripale. Ni na prilaznom putu ne bee nikoga. Kua
je bila u tami. Oprezno je poao napred, neprestano se
osvrui. Nije eleo da ga iko iznenadi.
Iznenada stade kao ukopan. Izmeu kapaka
najednom prozoru na trenutak se videlo svetio. Kua nije

bila prazna. Neko je bio unutra.

Tiho je zamakao u bunje i poeo da se prikrada
zadnjem kraju kue. Konano je pronaao i ono to je
traio. Otvoren prozor u prizemlju. Podigao ga je i ukljuio
baterijsku lampu koju je usput kupio. Osvetlio je
naputenu prostoriju i uspentrao se unutra.
Oprezno je otvorio vrata kuhinjske ostave. Nita se nije ulo. Ponovo je upalio lampu. Kuhinja bee pusta. Na
drugom kraju ugledao je nekoliko stepenika i vrata koja su
oigledno vodila u prednji deo kue.
Otvorio ih je i oslunuo. Nita. Iunjao se u hodnik.
Stigao je i u predvorje. I dalje se nita nije ulo. Levo i
desno od njega nalazila su se po jedna vrata. Odabrao je
desna, oslunuo i okrenuo kvaku. Popustila je. Vrlo polako
je otvorio vrata i zakoraio u sobu.
Jo jednom je upalio lampu. Prostorija bee
neokreena i prazna.
im je zauo um iza lea poeo je da se okree, ali
prekasno. Neto mu se sruilo na glavu i on polete pravo u
nesvest...
Kada je doao sebi, nije imao ni najblau predstavu
koliko je vremena proteklo od udarca. Polako je postajao
svestan bola u glavi. Pokuao je da se pomeri, ali utvrdio je
da ne moe. Bio je vezan.
Iznenada mu se sve razbistri i seanje mu se vrati.
Neko ga je udario u glavu.
Bleda svetlost uljane lampe na zidu osvetljavala je
malu podrumsku prostoriju. Osvrnuo se i srce mu poskoi
kad je ugledao Fredu kako, i sama vezana, lei na korakdva od njega. Oi joj behu sklopljene, ali uskoro se, dok ju
je zabrinuto posmatrao, zau uzdah i devojka se probudi.
Zbunjeno ga je pogledala, a onda se ozari od radosti.
I vi! - ree. ta se dogodilo?
Izneverio sam vas - ree Vilbraham. Naglavce
sam uleteo pravo u zamku. Jeste li mi vi poslali onu
poruku u kojoj stoji da doem ovamo?
Devojine se oi razrogaie od uenja. Ja? Ali vi

ste meni poslali takvu poruku.

Aha. Ja sam poslao vama?
Da. Dobila sam je na poslu. Pisalo je da ne idem
kui nego da doem pravo ovamo.
Nasankali su nas na isti nain zajea on i sve joj
objasni.
Shvatam ree Freda. A to su uradili da bi...?
Dobili onaj papir. Sigurno su nas jue pratili. Tako
su i doli do mene.
A... da li su ga dobili?
Naalost, niti vidim, niti mogu da proverim odgovori vojnik, tuno pokazujui veze na rukama.
Oboje se trznue kad se zau glas, koji kao da je
dopirao iz vazduha.
Da, hvala vam ree. Dobio sam ono to sam
traio. U to nema sumnje.
Oboje zadrhtae.
Gospodin Rejd - promrmlja Freda.
Da, to je jedno od mojih imena, draga devojko ree glas. Ali samo jedno od mnogih. ao mi je to ste se
umeali u moje planove, obino pazim da se to ne desi.
Nezgodno je to sad znate za ovu kuu. Jo nita niste
rekli policiji, ali mogli biste.
Bojim se da vam ne mogu verovati na re. Ljudi
svata obeavaju, ali retko se toga i dre. Znate, ova kua
mi je izuzetno korisna. To je, moglo bi se rei, moja
istionica. Kua iz koje nema povratka. Odavde se moe
otii jedino... negde drugde. Bojim da i vas to eka. ao mi
je, ali to je nuno.
Glas nakratko zasta, pa nastavi: Nee biti krvi.
Uasavam se toga. Moj metod je mnogo jednostavniji. A i
prilino je bezbolan, ako se ne varam. Pa, vreme je da
krenem. elim vam laku no.
Sluaj ti! povika Vilbraham. Radi sa mnom
ta god poeli, ali ova devojka nije uinila ama ba nita.
Nju slobodno moe da pusti.
Nije dobio nikakav odgovor.

Sledeeg trenutka Freda kriknu: Voda!

Vilbraham se s naporom okrete da pogleda na ta je
mislila. Iz rupe u tavanici curio je postojan mlaz vode.
Freda histerino zaplaka. Hoe da nas udave!
Vilbrahamu se elo orosi znojem. Jo nije kasno
ree. Pozvaemo pomo. Sigurno e nas neko uti.
Hajde sad, zajedno.
Vikali su i vritali koliko ih grlo nosi. Prestali su tek
kad su oboje ostali bez glasa.
Bojim se da smo se badava trudili tuno ree
major. Podrum je dubok, a verujem da su vrata
tapecirana. Uostalom, da postoji mogunost da nas neko
uje, onaj nitkov bi nam vezao usta.
Jao - zavapi Freda - za sve sam ja kriva. Ja sam vas
uvukla u sve ovo.
Ne brinite zbog toga, malena. Ja u paziti na vas.
Mnogo sam puta bio sateran u kripac, i uvek sam se
izvlaio. Ne gubite nadu. Izvui u nas odavde. Imamo
vremena na pretek. Mlaz je toliko slab da e protei sati
dok ne doe do najgoreg.
Kako ste samo divni! ree Freda. Nikad nisam
upoznala nikog slinog, osim u knjigama.
Gluposti. To je samo zdravorazumsko razmiljanje.
A sad moram da olabavim ove avolje konopce.
Nakon petnaest minuta i mnogo napinjanja i
migoljenja, Vilbraham zadovoljno utvrdi da su veze
popustile. Uspeo je da priblii glavu rukama i da zubima
razvee vorove.
Kad mu je to polo za rukom, ostalo je bilo lako.
Ugruvan i ukoen, ali slobodan, nadneo se nad devojku i
uskoro je i ona mogla da se kree.
Voda im je dopirala tek do lanaka.
A sad ree vojnik beimo odavde.
Do podrumskih vrata vodilo je nekoliko stepenika.
Major Vilbraham im prie da ih bolje pogleda.
Ovo e biti lako ree. - Loa izrada. Sarke e
popustiti za tili as. Naslonio se ramenom na vrata i

snano gurnuo.
Zau se cepanje drveta, a potom i tresak, i vrata
izletee iz arki.
Ispred njih ih je ekalo jo jedno stepenite, a na
njegovom vrhu nova vrata, s tim to su ova bila bitno
drugaija od punog drveta i okovana gvoem.
Ovo e ve ii tee ree Vilbraham. Hej,
jednom i nama da se posrei. Otkljuana su.
Otvorio ih je, progvirio napolje, a onda dao devojci
znak da mu se pridrui. Izali su u hodnik iza kuhinje, a
nedugo potom stajali su pod zvezdanim nebom u Frajars
lejnu.
O! zajeca Freda. Ovo je bilo strano!
Jadno moje zlato ree on i zagrli je. Bila si
neverovatno hrabra. Freda, najdrai moj anele, da li bi
mogla... u stvari, da li bi htela... Freda, volim te. Hoe li
da se uda za mene?
Nakon krae pauze, koja je oboma veoma prijala,
major Vilbraham dodade kroz smeh:
Osim toga, tajna skladita slonovae jo uvek je
kod nas.
Zar ti je nisu uzeli?
Major se ponovo nasmeja. To su i oni mislili! Zna,
pre nego to sam krenuo ovamo, napravio sam lani
duplikat, a pravi primerak sam poslao svom krojau. Ono
kod njih je lano uputstvo i elim im mnogo sree u
potrazi! Zna ta emo sad, voljena? Za medeni mesec
idemo u Afriku da pronaemo to skrovite.
Gospodin Parker Pajn izae iz kancelarije i pope se
uza stepenice. Kancelariju na poslednjem spratu koristila
je gospoa Oliver, vrhunska spisateljica, a sada i jedan od
lanova Pajnovog osoblja.
Pokucao je na vrata i uao. Gospoa Oliver je sedela
za stolom, na kome se osim pisae maine nalazilo i
nekoliko belenica, gomila izmeanih papira i velika torba

puna jabuka.
Odlina pria, gospoo Oliver ljubazno ree Parker Pajn.
Sve je prolo kako treba? upita gospoa Oliver.
Ba mi je drago.
Nego, ono s vodom u podrumu ree Pajn. Ne
mislite li da bismo ubudue mogli da koristimo neto originalnije? Predlog je izneo vrlo opreznim glasom.
Gospoa Oliver na to samo odmahnu glavom i uze
jednu jabuku iz torbe. Mislim da ne bismo, gospodine
Pajn. Vidite, ljudi su navikli da itaju o takvim
situacijama. Voda u podrumu, otrovni gas i tako dalje. A
kada tako neto konano i doive, to samo donosi dodatno
uzbuenje. Javnost je konzervativna, gospodine Pajn. Ona
voli stare, izlizane zamke.
Pa, valjda vi najbolje znate pomirljivo e Pajn,
podsetivi se da je ona ipak autorka etrdeset est
uspenih romana, koji su svi do jednog bili bestseleri u
Engleskoj i Americi, a prevedeni su i na francuski,
nemaki, italijanski, maarski, finski, japanski i abisinski
jezik. A trokovi?
Gospoa Oliver uze list papira. Prilino su skromni,
sve u svemu. Ona dva obojena momia, Persi i Deri,
traili su veoma malo. Mladi Lorimer, glumac, pristao je da
odigra ulogu gospodina Rejda za svega pet gvineja.
Naravno, govor u podrumu bio je snimljen na gramofonsku
plou.
Vajtfrajars mi se i te kako isplatio ree Pajn.
Dobio sam ga budzato, a bio je poprite ak jedanaest
uzbudljivih drama.
O, umalo da zaboravim ree gospoa Oliver. I
Doni je tu. Pet ilinga.
Doni?
Da. Deak koji je iz kofe sipao vodu u onaj otvor na
plafonu.
A, da. Uzgred, gospoo Oliver, kako to da znate
svahili?

Ne znam ga.
Aha. Britanski nacionalni muzej?
Ne. Delfridov biro za informacije.
Blago nama s udima modernog trita!
promrmlja on.
Brine me samo nastavi gospoa Oliver to ono
dvoje mladih ljudi nee tamo pronai nikakvo skladite.
O, pa ne moete imati ba sve na svetu na to e
Pajn.
Ali imae lep medeni mesec.

Gospoa Vilbraham je sedela u lealjci na palubi.

Njen suprug je pisao pismo. - Freda, koji je danas datum?
esnaesti.
esnaesti? Jupitera mi!
ta je bilo, duo?
Ma nita. Setio sam se nekog Dounsa.
Ma koliko srean bio brak, neke je stvari ipak bolje
preutati.
Do avola, pomislio je major Vilbraham, trebalo je
da zovem onog oveka da mi vrati pare. A onda, poten,
kakav je bio, odmah sagleda i drugu stranu problema.
Ipak sam ja prekrio dogovor. Verovatno bi mi se neto
desilo da sam otiao kod Donsa. S druge strane, da nisam
poao kod njega, ne bih uo Fredin poziv za pomo, i
moda se nikad ne bismo sreli. Stoga su, makar posredno,
zasluili onih pedeset funti!
I gospoa Vilbraham bee utonula u misli. Kakva
sam budala bila to sam se upecala na onaj oglas i dala tri
gvineje. Naravno, nita nisu uinili i nita se ne bi desilo.
Da sam samo znala ta se sprema, prvo gospodin Rejd, a
onda uvrnut ali romantian Carlsov ulazak u moj ivot...
Ko zna da li bih ga inae ikada srela?
Osvrnula se i zaljubljeno osmehnula suprugu.

Sluaj uznemirene dame

Zvono na stolu gospodina Parkera Pajna diskretno se

oglasi. Da? ree veliki ovek.
Jedna mlada dama eli da vas vidi obavesti ga
sekretarica. - Nema zakazano.
Poaljite je ovamo, gospoice Lemon. Nekoliko
sekundi kasnije rukovao se s goom. Dobro jutro
ree.
Izvolite, sedite.
Devojka sede i zagleda se u njega. Bila je lepa i
prilino mlada. Imala je tamnu, talasastu kosu s nizom
uvojaka na potiljku. Odea joj bee besprekorna, od
trikane kapice na glavi do mreastih arapa i elegantnih
cipela. Bila je vidno uzrujana.
Vi ste Parker Pajn? upita ga.
Jesam.
Onaj iz oglasa?
Ba taj.
I kaete da ljudi koji nisu... nisu sreni... treba da
vam se jave.
Da.
To ju je osokolilo. Pa, ja sam uasno nesrena, pa
sam mislila da bih mogla da navratim, samo da... samo da

vidim.
Gospodin Parker Pajn ne ree nita. Oseao je da
sledi nastavak.
Ja... ja sam u uasnoj nevolji. Uznemireno je
preplitala prste.
To vidim ree gospodin Pajn. Hoete li da mi
kaete malo vie o tome?
Izgledalo je kao da devojka nije sigurna ta bi mu
rekla. Samo ga je gledala s oajnikom upornou. A onda
rei pokuljae iz nje.
Da, rei u vam. Prelomila sam. Mislila sam da u
poludeti od brige. Nisam znala ta da radim i kome da se
obratim. I onda sam ugledala va oglas. Pomislila sam da
je verovatno neka prevara, ali nekako mi se urezao u pamenje. Zvuao je nekako uteno. Pomislila sam: pa dobro,
nee koditi da odem i vidim. Uvek mogu da naem neki
izgovor da odem ako... ako ne...
Upravo tako ree gospodin Pajn.
Znate - nastavi devojka treba mi neko kome
mogu da verujem.
Mislite da meni moete verovati? upita on s
osmehom.
udno je ree devojka, nesvesna grubosti svojih
rei ali mislim da mogu. Iako vas uopte ne poznajem!
Sigurna sam da u vas mogu imati poverenja.
Uveravam vas ree gospodin Pajn da neu
izigrati vae poverenje.
U tom sluaju, mogu sve da vam kaem. Ja sam
Dafni Sent Don.
Drago mi je, gospoice Sent Don.
Gospoa. Ja... udata sam.
Eto ti ga sad! promrmlja gospodin Pajn, ljutei se
na sebe. Tek tad je primetio jednostavnu platinsku burmu
na srednjem prstu njene leve ruke. Ba sam glup.
Da nisam udata nastavi devojka ne bih toliko
brinula. To jest, ovo ne bi bilo toliko vano. Ali kad samo
pomislim ta e Derald... Evo... evo ta me toliko mui.

Iz tane je izvadila i na sto bacila neto to je sijalo i

svetlucalo dok se kotrljalo ka Parkeru Pajnu.
Bio je to platinski prsten s velikim dijamantom.
On ga uze, pa ga prinese prozoru da isproba dijamant
na staklu, a onda stavi juvelirsko soivo i stade da prouava dragulj.
Izvanredno ist dijamant ree i ponovo sede za
sto. Rekao bih da vredi bar dve hiljade funti.
Tako je. I ukraden je! Ja sam ga ukrala! I ne znam
ta da radim.
Oho! na to e Parker Pajn. Vrlo zanimljivo.
Njegova goa skrhano brinu u pla, mrui u
maramicu kojoj to oigledno ne bee namena.
De, de smirivao ju je Pajn. Sve e biti u redu.
Devojka obrisa suze i mrknu. Stvarno? ree.
Zar stvarno hoe?
Naravno da hoe. A sad mi ispriajte celu priu.
Pa, sve je poelo kad sam ostala bez filera. Znate,
uasno sam rastrona. A Derald se strano ljuti zbog
toga. Derald je moj mu. Dosta je stariji od mene i ima
vrlo... pa, vrlo stroge nazore. Smatra da je zaduivanje
odvratno. Zato mu nisam ni rekla. Jednom sam otila s
drutvom u Le Tuke i mislila sam da bih se moda izvukla
ako me krenu karte u emiju.2 Prvo sam dobila, pa sam
izgubila, i onda sam pomislila da moram da nastavim, i
ruka po ruka...
Da, da ree gospodin Pajn. Ne morate da
zalazite u detalje. Upali ste u dug gori nego ikad. Jesam li
u pravu?
Dafni Sent Don klimnu glavom. Tek tad nisam
smela nita da kaem Deraldu. On mrzi kockanje. O, bila
sam potpuno van sebe. Posle smo otili kod
Dorthajmerovih, nedaleko od Kobama. On je uasno bogat.
Njegova ena, Naomi, ila je sa mnom u kolu. Lepa je i
2 Semi ili imi (chemmy, shimmy, cliemin de fer) - kartaka igra,
pretea bakare. (Prim. prev.)

vrlo draga. Dok smo bili tamo, na ovom prstenu je

popustio okov i ona me je, onog jutra kad smo odlazili,
zamolila da ga odnesem njenom juveliru u Bond stritu. Zastala je.
I tako dolazimo do neprijatnog dela - pokuao je da
joj pomogne gospodin Pajn. Nastavite, gospoo Sent
Don.
Neete nikom rei, zar ne? moleivo ga upita devojka.
Tajne mojih klijenata su svetinja. Osim toga,
gospoo Sent Don, dosad ste mi rekli dovoljno da mogu i
sam da dovrim priu.
Tako je. U pravu ste. Ali mrsko mi je da to ak i izgovorim. Zvui mi jo stranije. Otila sam u Bond strit.
Tamo postoji jo jedna radnja. Viro. Oni... prave kopije nakita. Odjednom sam se izbezumila. Odnela sam im prsten i
rekla da elim potpuno istovetnu kopiju. Ispriala sam im
kako odlazim u inostranstvo i ne elim sa sobom da nosim
pravi nakit. Izgleda da su to smatrali potpuno prirodnim.
Kada sam dobila kopiju bila je toliko verna da ne
biste primetili razliku - poslala sam je preporuenom
poiljkom ledi Dorthajmer. Imala sam kutiju sa igom
juvelirnice, tako da je sve bilo u redu, i potrudila sam se
da sve zapakujem kao profesionalac. I onda... onda sam
zaloila pravi prsten.
Zarila je lice u ake. Kako sam mogla? Kako sam
samo mogla? Postala sam najobinija prostaka
kradljivica.
Gospodin Pajn se nakalja. ini mi se da to nije sve
ree.
Ne, nije. Znate, sve se to desilo pre est nedelja. Otplatila sam sve dugove ali sam, naravno, sve vreme bila
nesrena. A onda je jedna moja stara roaka umrla i
ostavila mi neto novca. Prvo to sam htela da uradim bilo
je da vratim prokleti prsten. I to je u redu evo ga ovde.
Ali desilo se neto strano.
-ta?

Posvaali smo se s Dorthajmerovima.

Zbog
nekih akcija koje je Derald kupio po ser
Rubenovom savetu. Bio je van sebe od besa i rekao je ser
Rubenu ta misli o njemu. Boe, kako je to bilo strano! I
eto, sada ne mogu da vratim prsten.
Zar ne biste mogli da ga poaljete anonimno ledi
Dorthajmer?
Tako bi sve izbilo na videlo. Ona bi onda proverila
svoj prsten, otkrila da je laan i odmah bi shvatila ta sam
uradila.
Rekoste da ste odavno prijateljice. A da joj kaete
istinu, pa ta bude?
Gospoa Sent Don odmahnu glavom. Nismo toliko
bliske. Kada su u pitanju novac ili dragulji, Naomi je tvrda
kao stena. Moda me ne bi prijavila kad bih joj vratila
prsten, ah mogla bi svima da ispria, i to bi bio moj kraj.
Derald bi sve saznao i nikad mi ne bi oprostio. O, kako je
sve to strano! Ponovo je zaplakala. Razmiljala sam i
razmiljala, i prosto ne znam ta da radim! O, gospodine
Pajn, moete li ita da uinite?
Da, nekoliko stvari - odgovori Parker Pajn.
Moete? Zaista?
Svakako. Predloio bih vam najjednostavnije
reenje, poto sam tokom svoje duge karijere nauio da se
to uvek pokae kao najbolje. A i izbei ete nepredviene
komplikacije. S druge strane, jasni su mi vai razlozi
protiv. Trenutno niko osim vas ne zna za ovaj nemili splet
okolnosti?
Znate vi ree gospoa Sent Don.
O, ja se ne raunam. Dobro, onda je vaa tajna
trenutno sigurna. Treba samo zameniti prstenje tako da
niko nita ne posumnja.
Tako je radosno se sloi devojka.
To ne bi trebalo da bude teko. Trebae nam samo
malo vremena da odaberemo najpogodniji nain...
Ona ga prekide. Ali nemamo vremena! To je ono to
me izluuje! Ona e poslati prsten na prepravku.
42

Kako to znate?
Sluajno sam ula. Pre neki dan ruala sam s
jednom poznanicom i divila se njenom prstenu s velikim
smaragdom. Ona mi tad ree da je to najnovija moda i da
e Naomi Dorthajmer prepraviti svoj dijamant da izgleda
isto tako.
to znai da moramo brzo da delamo zamiljeno
ree gospodin Pajn. Trebae nam neko ko ima pristup
kui, ali po mogustvu ne kao posluga. Mala je
verovatnoa da e sluga moi da se priblii nakitu. Imate li
vi neku ideju, gospoo Sent Don?
Naomi u sredu pravi veliki prijem. Jedna prijateljica
mi ree da trenutno trai baletsku trupu. Ne znam da li je
nekoga ve unajmila...
Verujem da se to moe srediti - ree Parker Pajn. Ako je ve ugovorila neto, bie malo skuplje i nita vie. I
jo neto. Znate li moda gde se nalazi glavni prekida za
svetio?
Neete verovati ali znam, poto je jedne noi izleteo
osigura nakon to je sva posluga otila na spavanje. Razvodna tabla se nalazi u malom kredencu u dnu predvorja.
Gospodin Pajn je zamoli da mu nacrta skicu.
A sada, gospoo Sent Don ree joj potom
nemojte vie da brinete jer e sve biti u redu. ta emo s
prstenom? Hoete li da mi ga ostavite, ili biste ga radije
zadrali do srede?
Pa, moda bi bilo bolje da ostane kod mene.
I nemojte vie da brinete ponovio je Parker Pajn.
A vaa... naknada? nesigurno upita ona.
To moe da prieka. Obavestiu vas u sredu, kad
budemo znali koliki su trokovi. Verujte mi da e svota biti
razumna.
Ispratio ju je do vrata, a onda se vratio do stola i
pritisnuo dugme za zvono.
Poaljite mi Kloda i Madlen.
Klod Latrel je bio jedan od najzgodnijih primeraka
igola u itavoj Engleskoj, a Madlen de Sara najvea

zavodnica meu zavodnicama.

Gospodin Pajn ih zadovoljno odmeri. Deco moja
ree im imam posao za vas. Biete plesaki par s meunarodnom reputacijom. A sada me paljivo sluaj, Klode, i
dobro pamti...
Ledi Dorthajmer je bila vrlo zadovoljna pripremama za
bal. Proverila je i odobrila cvetne aranmane, izdala
poslednja uputstva batleru i rekla suprugu da se sve
odvija kako treba.
Pomalo se bila razoarala kad su Majki i Huanita iz
Crvenog admirala u poslednjem trenutku otkazali nastup
zato to je Huanita uganula lanak, ali umesto njih e joj
poslati dvoje drugih igraa (tako je tekao telefonski
razgovor) za kojima je poludeo itav Pariz.
Plesai su stigli na vreme i ledi Dorthajmer je mogla
da odahne. Vee je bilo besprekorno. Zil i Sanija su izveli
svoj nastup, i to spektakularno. Divlji panski
Revolucionarni ples", a potom taka po imenu
Degenerikov san i na kraju izuzetan primer modernog
baleta.
Po zavretku ,,kabarea, nastavilo se s uobiajenim
plesovima. Zgodni Zil je zamolio ledi Dorthajmer za ples.
Prosto su klizili. Ledi Dorthajmer nikada nije imala toliko
savrenog partnera.
Ser Ruben je traio zavodljivu Saniju, ali avaj nije
bila u balskoj dvorani.
Ali je zato bila kraj malog kredenca u pustom
predvorju, gde je netremice posmatrala svoj runi sat
optoen draguljima.
Niste Engleskinja, siguran sam da niste jer u
suprotnom ne biste mogli ovako da pleete - mrmljao je
Zil na uvo ledi Dorthajmer. Vi ste vila, ili moda duh
vetra. Druka petrovka navarui.
Koji je to jezik?
Ruski slaga Zil. Rekao sam vam na ruskom

neto to nisam smeo na engleskom.

Ledi Dorthajmer sklopi oi. Zil je vre privi uza se.
A onda nestade svetla. Zil okrete glavu i u mraku
poljubi ruku koja mu je poivala na ramenu. Ledi
Dorthajmer pokua da je povue, ali on je uhvati i ponovo
je pronese usnama. Prsten joj nekako skliznu na njegov
dlan.
inilo joj se da je proao tren pre no to se svetla
ponovo upalie. Zil joj se smeio.
Va prsten ree. Skliznuo je. Dozvoljavate?
Vratio joj je prsten na prst. Dok je to radio, oi su mu
govorile sijaset drugih stvari.
Ser Ruben je govorio neto o glavnom prekidau.
Neka budala. Verovatno samo neukusna ala.
Ledi Dorthajmer nije ula ni re. Onih nekoliko
sekundi u mraku bilo je veoma prijatno.
Kada je u etvrtak ujutru pristigao u kancelariju,
Parker Pajn vide da ga gospoa Sent Don ve eka.
Uvedite je ree sekretarici.
Dakle? nestrpljivo gaje upitala.
Bledi ste - prekorno e on.
Ona odmahnu glavom. - Cele noi nisam ni trenula.
Brinula sam...
Evo skromnog rauna za trokove. Vozne karte,
kostimi i pedeset funti za Majkla i Huanitu. Ukupno
ezdeset pet funti i sedamnaest ilinga.
Dobro, dobro, ali ta je bilo sino? Da li je sve u
redu? Da li je uspelo?
Gospodin Parker Pajn je iznenaeno pogleda.
Draga moja mlada damo, naravno da je sve u redu. Mislio
sam da se to podrazumeva.
Kakvo olakanje! Uplaila sam se da...
On prekorno odmahnu glavom. Mi ovde ne trpimo
re neuspeh. Ako mislim da neto ne mogu da obavim,
onda se ne prihvatam posla. A kad prihvatim neki sluaj,

uspeh je praktino izvestan.

Stvarno je dobila svoj prsten natrag i nita nije
posumnjala?
Ama ba nita. Operacija je izvedena vrhunski
precizno.
Dafni Sent Don uzdahnu. - Ne znate koliki mi je teret
pao sa srca. Koliko rekoste da sam duna?
ezdeset pet funti i sedamnaest ilinga.
Gospoa Sent Don otvori tanu i izbroja novac.
Gospodin Pajn joj zahvali i napisa joj priznanicu.
A vaa naknada? promrmlja Dafni. Ovo je bilo
samo za trokove.
U ovom sluaju nema naknade.
Ali, gospodine Pajn! Pa to ne dolazi u obzir!
Draga mlada damo, insistiram. Ne elim od vas ni
penija. To bi se kosilo s mojim uverenjima. Uzmite priznanicu. A sada...
S osmehom zadovoljnog maioniara koji je upravo
uspeno izveo trik, izvadio je iz depa kutijicu i gurnuo je
preko stola. Dafni je otvori. U njoj je, na prvi pogled, leao
isti onaj dijamantski prsten.
Divljae! ree gospoa Sent Don zgroeno
gledajui prsten. - Mrzim vas! Mogla bih da vas bacim kroz
prozor!
Ne bih to radio da sam na vaem mestu ree
gospodin Pajn. Neko bi se silno iznenadio.
Jeste li sigurni da ovo nije pravi? - upita Dafni.
Ne, ne! Onaj koji ste mi pokazali onog dana sad se
nalazi na prstu ledi Dorthajmer.
Onda je sve u redu ozareno ree Dafni i ustade.
Zanimljivo je to ste me to pitali ree gospodin
Pajn.
Naravno, jadni Klod nije ba mnogo pametan. Lako
je mogao da se zbuni. Stoga sam, za svaki sluaj, jutros
odneo ovaj prsten jednom strunjaku da ga pogleda.
Gospoa Sent Don naglo sede. - O! I ta je rekao?
Da je ovo izuzetno dobra imitacija zadovoljno

odgovori Parker Pajn. Prvoklasna izrada. Sad vam je

laknulo, zar ne?
Gospoa Sent Don zausti da kae neto, ali
odustade. Netremice je gledala u gospodina Pajna.
On ponovo sede za sto i blagonaklono je pogleda.
Nezahvalno je vaditi tue kestenje iz vatre ree
zamiljeno.
Ne bih to traio ni od jednog svog saradnika.
Izvinite, jeste li rekli neto?
Ja... ne, nita.
Dobro. A sad bih vam ispriao jednu priu, gospoo
Sent Don. To je pria o jednoj mladoj dami. O plavokosoj
mladoj dami, ako se ne varam. Neudata je. Ne preziva se
Sent Don. Njeno krteno ime nije Dafni. Ne, ona se zove
Ernestina Riards i donedavno je bila sekretarica ledi
Dorthajmer.
Jednoga dana, okov na prstenu njene poslodavke
bee se olabavio i gospoica Riards ga je ponela u grad na
popravku. To ba lii na vau priu, zar ne? I gospoici
Riards je palo na pamet isto to i vama. Naruila je kopiju
prstena. Ali bila je to promuurna mlada dama. Znala je
da e ledi Dorthajmer pre ili kasnije otkriti da je prsten
zamenjen, da e se setiti ko ga je nosio na popravku i da e
prvo optuiti svoju sekretaricu.
I ta je onda bilo? Verujem da je gospoica Riards
prvo uloila novac u neverovatnu promenu. Mislim da se
ta frizura zove razdeljak broj sedam tu mu pogled
neduno kliznu ka njenim uvojcima tamnosmea
nijansa. Potom je dola kod mene. Pokazala mi je prsten i
pustila me da se uverim da je pravi kako bi odagnala sve
moje sumnje. Obavivi to, odnela je prsten juveliru, koji ga
je, kao to i treba, vratio ledi Dorthajmer.
Sino je u poslednjem trenutku donela na stanicu
Vaterlo onaj drugi, lani prsten. S punim pravom nije ni
pomislila da bi gospodin Latrel mogao biti strunjak za
dijamante, ali da bih bio siguran da je sve zakonito,
zamolio sam jednog svog prijatelja, inae trgovca

dijamantima, da bude u tom vozu. im je pogledao prsten

rekao je: Ovo nije pravi dijamant, ve odlina kopija.
Siguran sam da slutite kraj, gospoo Sent Don.
ega bi se prvo setila ledi Dorthajmer kad otkrije prevaru?
Oaravajueg mladog plesaa koji joj je skinuo prsten s
ruke kad je nestalo svetla! Raspitala bi se i utvrdila da je
neko potplatio prave plesae da otkau nastup. Ako je trag
potom odvede do mene, pria o gospoi Sent Don delovala
bi krajnje neuverljivo. Ledi Dorthajmer ne poznaje nikakvu
gospou Sent Don. Sve bi zvualo kao providna
izmiljotina.
Siguran sam da shvatate da tako neto nisam
mogao da dozvolim. Stoga je moj prijatelj Klod stavio na
prst ledi Dorthajmer isti onaj prsten koji joj je skinuo.
Pajnov osmeh sad vie nije bio toliko blagonaklon.
Da li vam je sad jasno zato neu da vam naplatim
svoje usluge? U oglasu obeavam sreu, ali vas oigledno
nisam usreio. Mladi ste. Moda vam je ovo prvi ovakav
pokuaj. Ali za razliku od vas, ja za sobom imam godine
rada i veliko iskustvo u sastavljanju statistika. Na osnovu
toga vam i mogu rei da se nepotenje ne isplati u
osamdeset i sedam posto sluajeva. Osamdeset i sedam
posto. Razmislite o tome!
Lana gospoa Sent Don besno skoi. - Matora debela ivotinjo! - ciknula je. - Prevario si me! Naterao si me da
platim trokove, a sve vreme si... Zautala je i jurnula
ka vratima.
Va prsten doviknu joj Parker Pajn pruajui joj
ga.
Otela mu ga je, pogledala ga jo jednom i bacila kroz
prozor.
Vrata se zalupie za njom.
Gospodin Parker Pajn znatieljno pogleda kroz prozor.
Ba kao to sam i mislio ree. Neko se zaista
silno iznenadio. Gospodin koji prodaje keramike kuie
pojma nema ta da radi s njim.

Sluaj nezadovoljnog mua

Jedan od najveih kvaliteta gospodina Parkera Pajna

nesumnjivo je bio njegov umirujui nastup. Prosto je
zraio poverenjem. Umeo je da proceni koja se vrsta
nedae sruila na stranku im mu ova ue u kancelariju.
Njegov je zadatak bio da utaba put kojim e pojedinosti
izbiti na povrinu.
Tog jutra pred njim je sedela nova stranka, gospodin
Redinald Vejd. Gospodin Pajn je odmah zakljuio da Vejd
pripada tipu zatvorenih ljudi. Takvima je teko da u rei
pretoe bilo ta to ima veze s oseanjima.
Bio je to visok, pleat ovek, blagih, nenoplavih oiju
i preplanule koe. Odsutno je uvrtao brk dok je s
izraajnou dostojnom beslovesne ivotinje zurio u
gospodina Pajna.
Znate, taj va oglas - ree iznenada. Rekoh da
vidim. Verovatno kojeta ali ko zna.
Gospodin Pajn je ispravno protumaio ove zagonetne
izjave. Pa, kad krene naopako, ovek je spreman da pokua bilo ta ree.
To. Ba to. Pokuao bih bilo ta. Bilo ta. Krenulo
mi je naopako, gospodine Pajn. Ne znam ta da radim.
Teko je. Prokleto teko.
Tu ja nastupam objasni mu Parker Pajn. Ja
znam ta da radim! Strunjak sam za sve vrste ljudskih
nevolja.
Uh, teak posao, rekao bih!
Ne toliko koliko mislite. Ljudske nedae mogu se
lako podeliti u pet osnovnih vrsta. Slabo zdravlje. Dosada.

ene kojima muevi zadaju glavobolje. Zatim muevi tu

je zastao kojima ene zadaju glavobolje...
Pun pogodak. Svega mi, pun pogodak.
Recite mi ta vas mui ree gospodin Pajn.
Nema tu mnogo prie. Moja ena hoe razvod da bi
se preudala.
To se u poslednje vreme esto deava. Vi se,
pretpostavljam, s tim ne slaete?
Draga mi je jednostavno odgovori gospodin Vejd.
Znate... Ma, draga mi je.
Bila je to jednostavna i prilino skromna izjava, ali da
je Vejd rekao: Oboavam je. Oboavam i tle po kom hoda.
Obe ruke bih dao za nju ne bi mogao tanije da opie
svoja oseanja Parkeru Pajnu.
Ali isti mi je avo nastavio je gospodin Vejd.
ta ja tu mogu? Ko mukarca ta pita? Ako ona vie voli
tog drugog, nema tu mnogo prie. Skloni se sa strane i to
ti je.
Pretpostavljam da e ona podneti zahtev za razvod
braka?
Nego ta. Ne bih da je poteem po sudnicama.
Gospodin Pajn ga zamiljeno pogleda. Ali ipak ste
doli kod mene. Zato?
Vejd se skrueno nasmeja. Ne znam. Nisam vam ja
ba mnogo pametan. Ne umem da smislim neto. Nadao
sam da ete vi... pa, da mi neto predloite. Imam est
meseci. Pristala je na to. Ako se ne predomisli po isteku
tog roka ispadam iz igre. Moda moete da mi date koji
savet. Sad je nervira sve to ja uradim..
Znate, gospodine Pajn, muka je u tome to nisam
pametan! Ja volim da udaram loptu. Volim dobru partiju
golfa ili tenisa. Ne razumem se u muziku, umetnost i tome
slino. A ena mi je pametna. Voli izlobe, operu i
koncerte. Naravno da joj je dosadno sa mnom. A taj drugi,
ta dugokosa baraba, sve zna o tome. I ume da pria o
tome. Ja ne umem. Potpuno mi je jasno da e lepoj i
pametnoj eni pre ili kasnije dosaditi ovakav magarac kao

to sam ja.
Gospodin Parker Pajn jeknu od nezadovoljstva. U
braku ste... Koliko? Devet godina? Pretpostavljam da ste
od poetka usvojili takav stav. Greka, dragi moj
gospodine. Uasna greka. Nikad se pred enom ne
stavljajte u ponien poloaj. Ona e prihvatiti va stav i
dobiete ono to ste zasluili. Trebalo je da se diite svojim
sportskim uspesima. I da o muzici i umetnosti govorite kao
o onim glupostima koje moja ena voli. Da joj zamerate
to nije bolja u sportu. Poniznost je, dragi moj gospodine,
pogubna za brak! Nema ene koja bi to trpela. Nije ni udo
to je vaoj prekipelo.
Gospodin Vejd je zaprepaeno piljio u njega. Pa
izustio je ta mislite da treba da radim?
Odlino pitanje. Sad je kasno da radite ono to ste
propustili pre devet godina. Treba nam nova taktika. Jeste
li ikada imali afere s drugim enama?
Naravno da nisam.
Moda je trebalo da kaem lake flertove"?
Nikad nisam bio enskaro.
Greka. Moda je vreme da sad postanete.
Gospodin Vejd se uspanii. Ama, sluajte, nisam
vam ja za to. Stvarno...
Ne biste imali o emu da brinete. O svemu bi se
starala jedna moja saradnica. Ona bi vam objasnila ta se
od vas oekuje, s tim to bi bila svesna da je sva panja
koju biste joj ukazivali isto poslovne prirode.
Gospodin Vejd vidno odahnu. To je ve bolje. Ali
zar stvarno mislite... Znate, ini mi se da Ajris jedva eka
da me se rei.
Gospodine Vejd, vi ne razumete ljudsku prirodu, a
jo manje razumete ensku. U ovom trenutku, vi ste, sa
enske take gledita, ist kart. Niko vas ne eli. Kakva je
eni korist od neeg to niko drugi ne eli? Nikakva. A sad
pogledajte iz drugog ugla. ta e biti ako vaa ena otkrije
da se radujete slobodi koliko i ona?
Trebalo bi da joj bude drago.

Moda bi trebalo, ali zasigurno joj nee biti drago!

tavie, videe da ste privukli zadivljujuu mladu enu,
pravu lepoticu kojoj se moe da bira. Vrednost e vam
istog asa porasti. Vaa supruga e znati da e sve njene
prijateljice rei kako je ona vama dosadila i da ste zato
poeleli da se oenite lepom. To joj se nee dopasti.
Mislite?
Siguran sam. Vie neete biti jadni stari Redi,
ve ona prepredena dukela Redi. Suta suprotnost!
Sigurno e pokuati da vas vrati, a da pri tom sauva i
onog drugog. Ali biete nepobedivi. Biete puni
razumevanja kad joj budete ponavljali sve njene
argumente. Bolje da se raziemo. Previe smo razliiti."
Shvatili ste da je, iako je tano ono to je rekla da je
nikad niste razumeli takoe tano i da ona nikad nije
razumela vas. Ali da ne zalazimo sad u pojedinosti.
Dobiete detaljna uputstva kad za to doe vreme.
Gospodin Vejd kao da jo nije bio sasvim uveren.
Zaista mislite da e taj va plan uspeti? upitao je
sumnjiavo.
Ne tvrdim da sam potpuno siguran oprezno
odgovori gospodin Pajn. Postoji mala mogunost da je
vaa ena toliko zaljubljena u tog drugog oveka da je
nita to vi kaete ili uradite nee dotai, ali smatram da je
to malo verovatno. Mislim da se upustila u tu avanturu iz
iste dosade zbog nekritike posveenosti i bezrezervne
odanosti kojima ste je vrlo nepromiljeno okruili. Ako
sledite moje savete, rekao bih da imate devedeset sedam
posto anse za uspeh.
Dovoljno ree gospodin Vejd. Pristajem.
Nego... hm... koliko?
Dve stotine gvineja, unapred.
Gospodin Vejd izvadi ekovnu knjiicu.

***

Travnjaci Lorimer Korta izgledali su prelepo na

poslepodnevnom suncu. Opruena na lealjci, Ajris Vejd je
predstavljala ukusan i ivopisan detalj. Nosila je haljinu u
prefinjenim prelivima bledoljubiaste boje, a vesta minka
inila je da izgleda mnogo mlae od svojih trideset pet
godina.
Razgovarala je sa svojom prijateljicom, gospoom Masington, u kojoj je odavno pronala veliku utehu. Obe su
morale da trpe sportski nastrojene mueve, sposobne da
govore jedino o berzi, akcijama i golfu.
I onda jednog dana shvati da svako treba da
nastavi svojim putem dovrila je Ajris priu.
Divna si, draga ree gospoa Masington, pa
bre-bolje dodade: - Reci mi ko je ona devojka?
Ajris umorno slee ramenima. Nita me ne pitaj!
Redi ju je negde iskopao. To je njegova mala prijateljica!
Neverovatno. Zna da ga ene nikad nisu zanimale. Doao
je jednog dana i okoliao nadugako i nairoko sve dok
konano nije rekao da bi eleo da pozove tu gospoicu De
Sara na vikend. Nasmejala sam se, naravno. Prosto nisam
mogla da se suzdrim. Zamisli Redi! E pa, to ti je ona.
Gde ju je upoznao?
Ne znam. Vrlo je neodreen po tom pitanju.
Moda se znaju odavno.
Ne bih rekla ree gospoa Vejd. Naravno
dodala je oduevljena sam. Potpuno oduevljena. Zna,
to mi mnogo olakava stvari. Zaista sam bila nesrena.
Dragi stari Redi. Stalno govorim Sinkleru da mi je ao to
u ga povrediti, ali on uporno tvrdi da e me Redi brzo
preboleti. Izgleda da je bio u pravu. Pre dva dana je bio van
sebe od tuge, a sad je doveo tu devojku na vikend! Lepo ti
kaem da ne mogu da verujem. Drago mi je to je Rediju
lepo. Pretpostavljam da je jadniak hteo da me napravi
ljubomornom.
Kakva besmislica! Naravno da moe pozvati
prijateljicu", rekoh mu. Jadni Redi. Kao da bi takvu
devojku zanimao neko kao on. Sigurno samo ubija vreme.

Izuzetno je privlana ree gospoa Masington.

I to na onaj opasan nain, ako razume ta hou da
kaem. Jedna od onih koje misle samo na mukarce. isto
sumnjam da je to neko estito devoje.
Slaem se ree gospoa Vejd.
Odea joj je velianstvena nastavi gospoa
Masington.
Zar ne misli da je malo previe egzotina?
Ali je zato veoma skupa.
I razmetljiva. Potpuno mi prostaki izgleda.
Evo ih, dolaze ree gospoa Masington.

Madlen de Sara i Redi Vejd pribliavali su im se

preko travnjaka. Delovali su vrlo sreno dok su se smejali i
avrljali. Madlen se prui na lealjku, pa skide beretku i
provue prste kroz bujne, tamne uvojke.
Bila je prava lepotica.
Proveli smo predivno poslepodne! uzviknula je.
Uasno mi je vrue. Sigurno ne liim ni na ta.
Redi Vejd se uznemireno lecnu na zvuk dogovorenog
signala. Izgleda... izgleda... Nasmejao se. Ne
mogu da kaem.
Madlen ga pogleda pravo u oi kao da savreno dobro
razume ta je hteo da kae. To nije promaklo gospoi Masington.
teta to ne igrate golf ree Madlen domaici.
Mnogo proputate. Zato makar ne probate? Jedna moja
prijateljica ga je brzo nauila, a starija je od vas.
Uopte nemam elju hladno odvrati Ajris.
Niste sportski tip? Kakva teta! ovek se prosto
osea kao da je mimo svega. Ozbiljno vam kaem, gospoo
Vejd, danas ima toliko dobrih trenera da svako moe
nauiti da igra sasvim solidno. Ja sam od prolog leta
strano napredovala u tenisu. Dodue, za golf sam
izgubljen sluaj.
Gluposti! na to e Redi. Samo ti treba trener.

Seti se samo onih tekih udaraca koje si danas izvela.

Zato to si mi ti pokazao kako. Sjajan si uitelj.
Neki prosto ne umeju da prenesu znanje, ali ti ima taj
dar. Blago tebi ti sve ume.
Gluposti. Kao da je to vano pomalo zbunjeno e
Redi.
Sigurno ste veoma ponosni na njega nastavi
Madlen, okrenuvi se ka gospoi Vejd. Kako ste uspeli
da ga zadrite tolike godine? Kladim se da ste vrlo mudra
ena. Ili ste ga moda krili od drugih?
Domaica ne odgovori. Drhtavom rukom podie svoju
knjigu.
Redi promrmlja neto o presvlaenju i ode.
Zaista mislim da ste strano slatki to ste me
pozvali ree Madlen domaici. Neke ene su uasno
sumnjiave kad je re o prijateljicama njihovih mueva.
Smatram da je ljubomora ista glupost, a vi?
Slaem se. Ni u snu ne bih bila ljubomorna zbog
Redija.
Ba lepo od vas! Tim pre to svako moe da vidi
koliko je on privlaan enama. Prenerazila sam se kad sam
ula da je oenjen. Zato se svi zgodni mukarci upecaju
mladi?
Drago mi je to smatrate da je Redi privlaan
ree gospoa Vejd.
Pa kad jeste! Tako je zgodan, i tako dobar u sportu.
I kako se samo pretvara da ga ene uopte ne zanimaju!
Naravno, to nas samo dodatno podbada.
Pretpostavljam da imate mnogo prijatelja na to
e gospoa Vejd.
O, da. Mnogo bolje se slaem s mukarcima nego
sa enama. One me prosto ne vole. Pojma nemam zato.
Moda zato to ste toliko bliski s njihovim
muevima? ree gospoa Masington i zvonko se
nasmeja.
Ponekad mi ih je strano ao. Toliko finih ljudi
zakopalo se uz neverovatno dosadne ene. Znate one

nadobudne, naitane otrokone. Prirodno je da mukarci

ele da razgovaraju s nekim koje mlad i vedar. Mislim da je
dananje shvatanje braka i razvoda potpuno na mestu.
oveku treba pruiti priliku da dok je jo mlad pokua sve
iznova s nekim ko deli njegove strasti i opredeljenja. Tako
je najbolje za sve. Verujem da te naitane ene radije
biraju ona dugokosa uda, koja ih razumeju. Zato je bolje
prekinuti sve na vreme i poeti iznova. ta vi mislite,
gospoo Vejd?
Slaem se.
Madlen je bila svesna izvesnog zahlaenja u
raspoloenju. Promrmljala je kako treba da se presvue za
aj i ostavila ih.
Ove dananje devojke su potpuno ogavna stvorenja
ree gospoa Vejd. Bez ijedne suvisle misli u glavi.
Pa, ova ima jednu misao, Ajris primeti gospoa
Masington. Do uiju je zaljubljena u Redija.
Gluposti!
Jeste, jeste. Videla sam kako ga gleda. I uopte je
nije briga da li je on oenjen ili nije. Odluila da e biti
njen. Odvratno, ako mene pita.
Gospoa Vejd se nakratko zamisli, a onda se
nesigurno nasmeja. Na kraju krajeva - ree to ionako
vie nije vano.
Uskoro je i sama ula u kuu. Mua je zatekla kako
se presvlai u svojoj sobi. Pevuio je.
Uiva li, dragi? upitala gaje.
O... svakako. Da.
Drago mi je. elim da bude srean.
Da. Svakako.
Rediju Vejdu gluma nije bila jaa strana, ali
ispostavilo se da mu zbunjenost zbog svega zapravo ide
naruku. Izbegavao je suprugin pogled i trzao se kad god
mu se ona obrati. Stideo se i mrzeo sve to glumatanje.
Niim nije mogao da ostavi bolji utisak, poto je bio slika i
prilika grie savesti.
Koliko je dugo poznaje? iznenada upita gospoa

Vejd.
Ja... Koga?
Gospoicu de Sara, naravno.
Pa... ne znam. Izvesno vreme.
Zaista? Nikad je nisi pominjao.
Nisam? Verovatno sam zaboravio.
Zaboravio, nije nego! ree gospoa Vejd i izlete u
talasu ljubiastih nabora.
Nakon aja Vejd povede Madlen da joj pokae
ruinjak. Dok su odmicali travnjakom, bili su svesni
dvaju pogleda na leima.
Kad su konano zamakli u ruinjak, Vejdu se najzad
ukazala prilika da zbaci teret s due. Sluaj ree
mislim da moramo da prestanemo s ovim. ena me je
malopre gledala kao da bi me najradije ubila.
Ne brini na to e Madlen. Ba tako i treba.
Misli? Zna, ne bih voleo da je okrenem protiv
sebe. Bila je prilino zlobna dok smo pili aj.
I to je kako treba ree Madlen. Odlino ti ide.
Zaista tako misli?
Da ree ona, pa nastavi apatom: Tvoja ena
izlazi na trem. Hoe da vidi ta radimo. Poljubi me.
Uh! uznemireno e Vejd. Moram li? Zna...
Poljubi me! prosikta Madlen.
Poljubio ju je. Manjak ara u njegovoj glumi Madlen je
morala da nadoknadi zagrljajem, na ta se on zatetura.
Uh! ree Vejd.
Zar je bilo toliko odvratno? upita ona.
Ne, naravno da nije uljudno e on. Samo je...
bilo malo neoekivano. A onda skrueno dodade:
Misli li da smo dovoljno dugo bili ovde?
Rekla bih da jesmo odgovori Madlen. Ovo smo
odlino izveli.
im su se vratili na travnjak gospoa Masington ih
obavesti da je Ajris otila da prilegne.
Neto kasnije, Vejd usplahireno doe do Madlen.
U uasnom je stanju. Potpuno je histerina.

Odlino.
Videla je kako se ljubimo.
Pa to smo i hteli.
Znam, ali nisam mogao da joj to kaem, zar ne?
Nisam znao ta da radim, pa sam rekao da se to prosto...
prosto... desilo samo od sebe.
Izvrsno.
Rekla je da si odluila da me upeca i da si laka
enska. Nije mi se to dopalo. Ne treba tako da govori o tebi.
Ipak ti samo radi svoj posao. Rekao sam joj da te izuzetno
potujem i da to to je kazala uopte nije tano. Ali ona je
nastavila i ja sam se naljutio.
Savreno!
Onda mi rekla da se gubim. I da ne eli vie nikad
da progovori sa mnom. Pominjala je i pakovanje i odlazak.
Bio je potpuno utuen.
Madlen se osmehnu. Evo ta e da joj kae. Reci
joj da si ti taj koji e da ode i da e spakovati svoje stvari i
preseliti se u grad.
Ali ja ne elim da idem!
To je u redu. Nee ni morati. Tvoja ena ne bi
podnela ni pomisao da e se ti provoditi u Londonu.

***
Sutradan ujutru, Redi Vejd se pojavio s novim
vestima.
Kae da je razmislila i da ne bi bilo poteno da ode
nakon to je obeala da e ostati jo est meseci. Ali je
napomenula i da, ako ja dovodim ovamo svoje prijateljice,
nema razloga da ona ne dovodi svoje prijatelje. I da je ve
pozvala Sinklera Dordana.
Da li je to taj njen?
Jeste, i nek sam proklet ako ga pustim da mi kroi
u kuu!
Mora ree Madlen. Ne brini. Prepusti ga
meni. Reci joj da si razmislio o svemu, da nema nita

protiv i da si siguran da joj nee smetati ako me pozove

da ostanem jo malo.
O boe! uzdahnu Vejd.
Ne budi maloduan ree Madlen. Sve se odvija
ba kako treba. Jo samo dve nedelje i tvojim mukama e
doi kraj.
Dve nedelje? Zaista tako misli?
Ne mislim. Sigurna sam u to ree Madlen.
Nedelju dana kasnije, Madlen de Sara ue u
kancelariju gospodina Pajna i umorno se srui u fotelju.
Ulazak kraljice zavodnica ree on s osmehom.
Silna zavodnica! na to e ona i kiselo se
nasmeja. Nikad mi nije bilo toliko teko da glumim
zavodnicu. Taj ovek je opsednut svojom enom! Bolesno.
Parker Pajn se ponovo osmehnu. Jeste. Dodue, to
nam je u neku ruku olakalo zadatak. Draga moja Madlen,
ne bih se olako usudio da stavim svakog mukarca na
milost i nemilost tvojim draima.
Devojka prasnu u smeh. Kad biste samo znali
koliko sam se namuila dok ga nisam naterala da makar
odglumi poljubac!
Verujem da je to potpuno novo iskustvo za tebe,
draga moja. Pa, da li si obavila svoj zadatak?
Da, rekla bih da jesam. Sino smo imali uasnu
scenu. Da vidim... poslednji izvetaj sam poslala pre tri
dana, zar ne?
Da.
Dakle, kao to sam vam i napisala, bio mi je
dovoljan samo jedan pogled na tu bednu gnjidu po imenu
Sinkler Dordan. Nije me ostavljao na miru, tim pre to je
po mojoj odei zakljuio da sam puna para. Naravno,
gospoa Vejd je bila van sebe od besa. Kako i ne bi kad su
oba mukarca obigravala oko mene? A onda sam im
pokazala koga sam odabrala. Pred svima sam Dordana
izvrnula ruglu. Smejala sam se njegovoj odei i duini

njegove kose. Nisam propustila da napomenem kako ima

,,iks noge.
Izuzetna tehnika zadivljeno e gospodin Pajn.
Sino smo dosegli taku kljuanja. Gospoa Vejd
me je otvoreno napala. Optuila me je da joj ruim dom.
Kada je Redi pomenuo njeno druenje s Dordanom,
izjavila je da je to bio samo rezultat njene usamljenosti i
nezadovoljstva. Primeivala je da se njen mu u poslednje
vreme ponaa odsutno, ali nije znala ta je uzrok tome.
Rekla je i da su oduvek bili savreno sreni, da on zna
koliko ga ona oboava i da eli njega i samo njega.
Na to sam joj ja rekla da je sad prekasno. Gospodin
Vejd se savreno pridravao uputstava. Izjavio je da ga je
ba briga! I da hoe da se oeni mnome! I da gospoa Vejd
slobodno moe da ode kod Sinklera kad god to poeli. Da
nema razloga da odmah ne pokrenu brakorazvodnu parnicu i da je besmisleno ekati est meseci.
Rekao je da e joj za nekoliko dana pruiti dovoljno
dokaza kako bi njeni advokati mogli da obave svoj posao. I
da vie ne moe da ivi bez mene. Na to se ona uhvatila za
grudi. Poela je da se ali na slabo srce i zatraila malo
brendija. Ni tad nije popustio. Jutros je preao u grad i
uopte ne sumnjam da e ovoga puta ona njega moliti da
se vrati.
Onda smo i s tim zavrili veselo zakljui
gospodin Pajn. Vrlo sam zadovoljan ovim sluajem.
Uto se vrata irom otvorie i na njima se pojavi Redi
Vejd.
Da li je ona tu? otro je upitao i uao u
kancelariju. Gde je? Tek tad je opazio Madlen. Draga! kriknuo je i uhvatio je za ruke. Najdraa moja!
Znala si da sam ozbiljno mislio sve to sam rekao Ajris?
Bio sam slep kod oiju, ali pre tri dana sam sve shvatio.
ta si shvatio? tiho upita Madlen.
Da te oboavam. Da za mene na svetu ne postoji
vie nijedna ena osim tebe. Neka Ajris slobodno podnese
zahtev za razvod, a kad i to bude gotovo, ti e se udati za

mene, zar ne? Reci da hoe, Madlen. Oboavam te.

Dok je drao sleenu Madlen u zagrljaju, vrata se
ponovo otvorie irom. Ovog puta na njima je bila vitka
ena u neurednoj zelenoj haljini.
Tako sam i mislila ree. Pratila sam te! Znala
sam da si poao kod nje!
Uveravam vas da... zausti Parker Pajn konano
se povrativi od zaprepaenja.
Ajris ga nije ni udostojila pogleda, ve je nastavila:
O, Redi, ne eli valjda da mi slomi srce? Samo
mi se vrati! Nikad neu rei ni re o ovome. Nauiu da
igram golf. Neu se druiti ni sa kim ko se tebi ne dopada.
Zar nakon toliko srenih godina...
Nisam bio srean sve dosad ree gospodin Vejd
ne skreui pogled s Madlen. Do avola, Ajris, htela si
da se uda za onog magarca Dordana. Eto, sad slobodno
moe.
Gospoa Vejd zavapi. Mrzim ga! Ne mogu ni da ga
pogledam! Potom se okrenula ka Madlen. Zla eno!
Vetice nijedna! Ukrala si mi mua!
Ne elim vaeg mua branila se Madlen.
Madlen! Vejd je izbezumljeno piljio u nju.
Molim te, idi ree Madlen.
Ali ja sam ozbiljan. Ne glumim!
Odlazi! - histerino kriknu Madlen. Odlazi kad ti
kaem!
Redi nevoljno poe ka vratima. Vratiu se
upozorio ju je. Jo emo se mi videti. Izaao je i
zalupio vrata.
Takve devojure kao to si ti treba iibati i igosati!
kriknu gospoa Vejd. Redi je prema meni bio dobar
kao aneo dok se ti nisi pojavila. A sad ne mogu da ga
prepoznam. Zaplakala je i izjurila za muem.
Madlen i Parker Pajn se pogledae.
Ja tu ne mogu nita bespomono ree Madlen.
On je veoma dobar i drag, ali ne elim da se udam za
njega. Pojma nisam imala da se ovo deava. A toliko sam

se namuila da ga nateram da me poljubi!

Hm na to e Parker Pajn. Nerado to kaem, ali
ovo je bila moja pogrena procena. Tuno je odmahnuo
glavom, pa uzeo fasciklu s imenom gospodina Vejda i
napisao:
NEUSPEH usled prirodnih uzroka.
Napomena: Trebalo je da znam.

Sluaj sitnog inovnika

Gospodin Parker Pajn se zamiljeno zavali u

kancelarijsku fotelju i zagleda se u svoju novu stranku.
Bio je to onii ovek od oko etrdeset pet godina, stamene
grae i tunih, zbunjenih oiju. Gledao je u Pajna s
meavinom nespokoja i nade.
Video sam va oglas u novinama nervozno ree
oveuljak.
Jeste li u nevolji, gospodine Robertse?
Ne, ne bih to tako nazvao.
Jeste li nesreni?
Mislim da ni to ne bi bila prava re. Zaista nemam
prava da se alim.
Mnogi od nas nemaju prava da se ale ree
gospodin Parker Pajn ali injenica da na to moramo da
se podseamo obino predstavlja lo znak.
Znam ustro se sloi oveuljak. To je to!
Pogodili ste pravo u metu, gospodine.
Recite mi neto vie o sebi - predloi mu Pajn.
Nema tu mnogo prie. Kao to rekoh, nemam na
ta da se alim. Imam posao. Uspeo sam da utedim malo
para. Deca su zdravo i dobro.
Pa, ta onda... elite?
Ja... ne znam. Pocrveneo je. Pretpostavljam da
vam izgledam kao budala, gospodine.
Ni najmanje ree gospodin Pajn.
Evo ta je vetim ispitivanjem uspeo da izvue.
Saznao je da gospodin Roberts radi u jednoj poznatoj firmi
i da polako ali sigurno napreduje u karijeri. Saznao je i da

je oenjen i da se oduvek trudio da ostavi dobar utisak, da

se deca obrazuju i budu uredna, i da se dovijao kako je
znao i umeo ne bi li svake godine ostavio neto novca sa
strane. Sve u svemu, bila je to saga o ivotu provedenom u
neprestanoj borbi za opstanak.
I to vam je to zavrio je gospodin Roberts.
ena mi je otila u posetu majci. Oba deteta su s njom.
Treba im malo promene, a i ona e se odmoriti. Tamo
nema mesta i za mene, a ne mogu sebi da priutim
odlazak negde drugde. I dok sam tako sedeo sam i itao
novine, primetio sam va oglas i zamislio se. Sad mi je
etrdeset osam godina. Pitao sam se... Ipak se toliko toga
deava zavrio je, a cela mu se srednjestaleka, udna
dua ogledala u oima.
A vi biste ree gospodin Pajn da bar deset
minuta ivite uzbudljivo?
Ne bih to ba tako nazvao. A moda ste ipak u
pravu. Samo bih da malo izaem iz koloteine. Posle bih se
mirne due vratio u nju, samo kad bih imao ega da se
seam.
Moleivo je pogledao Pajna. Ne znam da li je tako
neto izvodljivo, gospodine. Bojim se... bojim se da ne bih
mogao mnogo da vam platim.
Koliko biste mogli da izdvojite?
Mogao bih da skrpim pet funti, gospodine.
Preplaeno je ekao odgovor.
Pet funti - ponovi Parker Pajn. Verujem, mada
nita ne mogu da obeam, da emo moi neto da
smislimo za tu svotu. Moe li to da bude neto opasno?
upita otro.
Traak rumenila pojavi se na Robertsovom ukastom
licu. Rekoste li vi to ,,opasno, gospodine? Pa, to da ne.
Ja... nikad nisam radio neto to je opasno.
Gospodin Parker Pajn se nasmei. Doite ponovo
sutra ujutru i rei u vam ta mogu da uinim za vas.

Putnik namemik je bila malo poznata krma.

Uglavnom ju je poseivala nekolicina stalnih gostiju, koji
nisu voleli neznance.
Gospodina Pajna doekali su s mnogo potovanja.
Da li je gospodin Bonington tu? upitao je im je uao.
Jeste, gospodine. Eno ga za svojim uobiajenim
stolom.
Lepo. Pridruiu mu se.
Bonington je bio gospodin vojnikog dranja i pomalo
volovskog lica. Srdano je pozdravio svog prijatelja.
Zdravo, Parkere. Retko te viam u poslednje vreme.
Nisam znao da zalazi ovamo.
Navratim s vremena na vreme. Pogotovu kad hou
da vidim starog druga.
Misli na mene?
Upravo na tebe. Istini za volju, Lukase, neto sam
razmiljao o onom naem razgovoru od pre neki dan.
O Peterfildu? Jesi li itao najnovije vesti? Ne, nisi ni
mogao. Izai e tek u veernjem izdanju.
Kakve vesti?
Sino ga je neko ubio - ree gospodin Bonington
spokojno jedui salatu.
Pobogu! ote se Parkeru Pajnu.
O, uopte nisam iznenaen - nastavi Bonington. Bio je to zadrt starac. Nije hteo da nas slua. Zahtevao je
da planovi ostanu kod njega.
Jesu li ih ukrali?
Nisu. Izgleda da je neka ena dolazila kod profesora
i ostavila mu recept za kuvanje unke. Stari magarac je,
rasejan kao i uvek, stavio recept u sef a planove u
kuhinju.
Dobro je.
Kao da ga je sam bog pogledao. Ali i dalje ne znam
ko e ih odneti u enevu. Mejtland je u bolnici, a Karslejk
u Berlinu. Ja ne mogu. Jedino mi ostaje mladi Huper.
Pogledao je u prijatelja.
Jo uvek si istog uverenja? - upita Parker Pajn.

Potpuno. On radi za jo nekog. Siguran sam u to.

Nemam nikakav dokaz, ali veruj mi, Parkere, znam da prepoznam smutljivca! Ti planovi moraju da stignu u enevu.
Potrebni su Ligi naroda. Ovo je prvi put da se jedan
pronalazak ne prodaje nekoj naciji, nego da se dobrovoljno
predaje Ligi.
To je najvii in dobre volje u istoriji, i zato mora da
uspe. A Huper je bitanga. Videe, ako poe vozom, neko
e ga drogirati. Ako ide avionom, imae prinudno sletanje
na nekom zgodnom mestu! Ma nek sve ide do avola, ne
mogu njemu to da prepustim. Disciplina! Ne moe se bez
discipline! Zato sam te traio onomad.
Pitao si me poznajem li nekog.
Da. Mislio sam da zbog posla kojim se bavi moda
zna neku usijanu glavu eljnu uzbuenja. Koga god ja da
odaberem, velika je verovatnoa da e ga neko ubiti. Tvog
oveka verovatno ne bi ni primetili. Ah to mora biti neko
sran.
Mislim da znam jednog takvog ree Parker Pajn.
Bogu hvala to jo ima hrabrih ljudi. Pa, da li je to
onda reeno?
Reeno je potvrdi gospodin Pajn.

Parker Pajn je rezimirao uputstva. - Da li je sve

potpuno jasno? Otputovaete u enevu spavaim kolima u
prvoj klasi. Polazite iz Londona vozom u deset i etrdeset
pet preko Foukstona i Bulonja. U Bulonju prelazite u
spavaa kola. U enevu stiete sutradan u osam izjutra.
Ovo je adresa na koju treba da se javite. Molim vas da je
zapamtite, poto moram daje unitim. Nakon toga idite u
ovaj hotel i ekajte dalja uputstva. Ovde imate dovoljno
novca u francuskoj i vajcarskoj valuti. Jeste li sve
razumeli?
Da, gospodine. Robertsu su oi sijale od
uzbuenja.
Izvinite, gospodine, ali mogu li... ovaj... da znam ta

to nosim?
Parker Pajn mu se dobroudno nasmei. Nosite
ifrovane podatke o tajnom skrovitu ruskog krunskog
nakita ree ozbiljno. Siguran sam da ste svesni da e
boljeviki agenti pokuati da vas presretnu. Ako ve
morate da govorite o sebi, preporuujem vam da kaete
kako ste utedeli neto novca i odluili da provedete odmor
u inostranstvu.
Gospodin Roberts je pijuckao kafu i uivao u pogledu
na enevsko jezero. Oseao je meavinu sree i
razoaranja.
Bio je srean zato to je prvi put u ivotu u
inostranstvu. Osim toga, odseo je u hotelu kakav vie
nikad nee moi sebi da priuti i ni u jednom trenutku nije
morao da misli na novac! Imao je sobu s privatnim
kupatilom, izvrsne obroke i besprekornu uslugu. I od srca
je uivao u svemu tome.
Razoaranje ga je titilo zato to mu se do tog
trenutka nije desilo nita to bi se moglo opisati kao
uzbudljivo. Nisu ga presreli nikakvi maskirani boljevici ili
tajanstveni Rusi. Prijatno askanje u vozu s jednim
francuskim trgovakim putnikom koji je odlino govorio
engleski bilo mu je jedini razgovor tokom itavog
putovanja. Tajna dokumenta je, kao to su mu naloili,
sakrio u neseser i isporuio ih u skladu s uputstvima. Nije
bilo nikakvih opasnosti, niti spasa u poslednjem trenutku.
Eto, zato je bio razoaran.
I ba tad jedan visoki ovek s bradom promrmlja
,,Pardon i sede za njegov stoi. Oprostite ree - ali
verujem da znate jednog mog prijatelja. Inicijali su mu P.
P.
Gospodin Roberts je bio ushien. Konano se pojavio
tajanstveni Rus. D-da, tako je.
Onda se vrlo dobro razumemo ree neznanac.
Gospodin Roberts ga odmeri pogledom. Ovo je ve li-

ilo na ono pravo. Neznanac je imao oko pedeset godina i

dostojanstveno dranje, mada oigledno nije bio Englez.
Nosio je monokl i platnenu rozetu na reveru.
U potpunosti ste obavili svoj zadatak ree
stranac. Jeste li spremni za novi?
Svakako. O, da.
Dobro. Rezervisaete mesto u spavaim kolima u
vozu na liniji eneva-Pariz, koji polazi sutra uvee.
Traiete leaj broj devet.
Koliko e to da kota?
Bie besplatno. Nita ne brinite.
Leaj broj devet ponovi Roberts. Dobro, upamtio sam.
Tokom putovanja, neko e vam rei: Pardon,
mesje, ali jeste li nedavno bili u Grasu?, na ta ete vi
odgovoriti: Da, pre mesec dana." Onda e ta osoba rei:
Zanimaju li vas parfemi?, a vi treba da kaete: Da,
bavim se proizvodnjom vetakog jasminovog ulja." Nakon
toga se u potpunosti stavite na raspolaganje toj osobi.
Nego, imate li oruje?
Nemam drhtavo odgovori Roberts. Nisam
mislio da e mi...
I to emo reiti ree bradonja, pa se osvrnu. U
blizini nije bilo nikoga. Neto tvrdo i sjajno stvori se
Robertsu u ruci. Mali je, ali vrlo efikasan - s osmehom
ree neznanac.
Gospodin Roberts, koji nikad u ivotu nije pucao iz
revolvera, bojaljivo spusti oruje u dep, kao da se
pribojava da bi svakog trena moglo da okine.
Jo jednom su ponovili lozinke, a potom njegov novi
poznanik ustade.
Nek vam je sa sreom ree. I da se ivi i zdravi
vratite kui. Vi ste hrabar ovek, gospodine Roberts.
Jesam li? - pomisli Roberts kad je ponovo ostao
sam. Siguran sam da ne elim da me ubiju. To nikako.
Niz kimu mu krenue srsi prijatnosti, koju su
donekle kvarile malo manje prijatne srsi.

Vratio se u sobu i prouio oruje. Nije bio sasvim

siguran kako radi i nadao se da nee biti prinuen da ga
upotrebi.
Potom je otiao po rezervaciju.
Voz je polazio iz eneve u pola deset. Roberts je na
vreme stigao na stanicu. Kondukter spavaih kola uze
njegovu kartu i paso i pomeri se u stranu kako bi nosa
mogao da smesti Robertsov kofer na policu. Osim njegovog
prtljaga, bili su tu i jedan kofer od svinjske koe i
etvrtasta putna torba.
Broj devet je donji leaj ree mu kondukter.
Kad se okrenuo da izae iz kupea, gospodin Roberts
se sudari s krupnim mukarcem koji je upravo ulazio.
Odmakli su se jedan od drugog i izvinili se, Roberts na
engleskom a neznanac na francuskom. Bio je to visok i
krupan ovek, briljivo izbrijane glave i s naoarima s
debelim staklima, zbog kojih je izgledalo kao da
sumnjiavo kilji.
Opasan tip, ree oveuljak u sebi.
Saputnik mu je izgledao nekako zlokobno. Da li su
mu rekli da trai ba leaj broj devet kako bi mogao tog
oveka da dri na oku? Zakljuio je da to nije nemogue.
Izaao je u hodnik. Do polaska voza ostalo je jo
itavih deset minuta, pa je stoga odluio da malo protegne
noge na peronu. Na pola puta do vrata vagona zastao je da
propusti jednu damu. Oigledno se bila upravo ukrcala na
voz, poto je ispred nje iao kondukter s kartom u ruci.
Dok je prolazila mimo Robertsa ispustila je tanu, na ta
Englez pouri daje podigne i vrati joj je.
Hvala, mesje. Govorila je engleski, ali sa stranim
naglaskom. Imala je dubok, barunast i veoma zavodljiv
glas. Zakoraila je da produi dalje, ali onda zastade i
promrmlja:
Pardon, mesje, ali jeste li nedavno bili u Grasu?
Robertsu srce poskoi od uzbuenja. Treba da se
stavi na raspolaganje tom ljupkom stvorenju, a ta dama je
i te kako ljupka! Na sebi je imala krzneni putni kaputi,

moderni eir i nisku bisera oko vrata. Koa joj bee

tamna a usne skerletne.
Roberts spremno odgovori: Da, pre mesec dana.
Zanimaju li vas parfemi?
Da, bavim se proizvodnjom vetakog jasminovog
ulja.
Pognulaje glavu i produila dalje, jedva ujno
proaputavi: Nai emo se ovde im voz krene.
Robertsu je narednih deset minuta izgledalo kao
venost. A onda konano krenue. On polako krenu
hodnikom i ugleda onu damu kako bezuspeno pokuava
da otvori prozor. Pourio je da joj pomogne.
Hvala, mesje. Htela sam da udahnem jo malo
sveeg vazduha pre nego to nam narede da sve
pozatvaramo. A onda tiho i urno dodade: Kad
preemo granicu, saekajte da va saputnik zaspi, nikako
pre toga, idite u kupatilo i proite u susedni kupe. Jeste li
me razumeli?
Jesam. Spustio je prozor i glasno rekao: Da li
je ovako dobro, madam?
Hvala lepo.
Vratio se u kupe. Njegov se saputnik ve bee opruio
na gornjem leaju. Oigledno mu pripreme za spavanje nisu dugo trajale. U stvari, svodile su se na skidanje kaputa
i izuvanje izama.
Roberts se zapitao ta da radi s odeom. Jasno je da
ne moe da je skine, poto treba da pree u damin kupe.
Izvadio je papue i obuo ih umesto izama, a onda
legao i ugasio svetio. Nekoliko minuta nakon toga, s
gornjeg leaja zau se hrkanje.
Do granice su stigli malo iza deset sati. Vrata kupea
se otvorie i usledilo je uobiajeno pitanje: Imaju li
gospoda neto da prijave? Vrata se potom zatvorie i voz
nastavi put ka Belegardu.
ovek na gornjem leaju ponovo zahrka. Roberts
saeka da proe dvadeset minuta, a onda ustade i ode u
kupatilo. Zatvorio je vrata za sobom i zabravio ih, a onda

se zagleda u ona na suprotnom kraju odaje. Reza nije bila

navuena. Oklevao je. Treba li da kuca?
Moda bi bilo besmisleno da kuca, ali nije mu se
mililo da ue bez kucanja. Stoga se opredelio da odkrine
vrata i saeka. ak se odvaio i da se tiho nakalje.
Odgovor je usledio odmah. Vrata se naglo otvorie,
neko ga epa za ruku i uvue u susedni kupe. Devojka
odmah zatvori vrata i navue rezu.
Roberts ostade bez daha. Nikada nije ni zamiljao
neto toliko ljupko. Na sebi je imala dugaku penastu
kunu haljinu od bledoutog ifona i ipke. Naslonila se na
vrata ka hodniku i duboko disala. Roberts je esto itao o
boanstvenim stvorenjima sateranim u oak, ali sad je
prvi put imao priliku da jedno takvo i vidi. Bio je to
udesan prizor.
Hvala bogu promrmlja devojka.
Primetio je da je prilino mlada, ali i toliko lepa da je
prosto izgledala kao bie iz nekog drugog sveta. Konano,
evo romanse, i to s njim u jednoj od glavnih uloga!
Devojka stade usplahireno da apue na engleskom,
ali s jakim stranim naglaskom. Toliko mi je drago to
ste doli ree. Bila sam premrla od straha. Vasilijevi
je u vozu. Shvatate li ta to znai?
Roberts nije shvatao ni jednu jedinu re, ali samo
klimnu glavom.
Mislila sam da sam zavarala trag, ali ispala sam
naivna. ta emo sad? Vasilijevi je u susednom kupeu.
ta god da se dogodi, dragulji mu ne smeju dopasti aka.
Nita vam se nee desiti i on nee dobiti dragulje
odluno e Roberts na to.
Pa ta da radim s njima?
On pogleda ka vratima. Zakljuana su ree.
Devojka se nasmeja. ta je jedna bravica za
Vasilijevia?
Robertsa je sve jae obuzimalo oseanje da se obreo u
nekom od svojih omiljenih romana. - Onda nam preostaje
samo jedno. Dajte ih meni.

Devojka ga sumnjiavo pogleda. Vredni su etvrt

miliona.
Roberts pocrvene. Meni moete da verujete.
Devojka jo malo razmisli pa ree: Dobro, verovau
vam. Odlepila se od vrata i ve u narednom trenutku
pruala mu je smotani par arapa od pauinaste svile.
Uzmite ih, prijatelju ree zapanjenom Robertsu.
Shvatio je ta se deava tek kad je uzeo arape. Bile
su iznenaujue teke.
Ponesite ih u svoj kupe ree mu ona. Vratiete
mi ih ujutru ako... ako jo uvek budem tu.
Roberts se nakalja. Sluajte ree, pa zastade.
Ja... moram da vas uvam. A onda pocrvene od stida.
Naravno, ne ovde. Biu tamo dodade pokazavi glavom
ka vratima kupatila.
Ako elite, moete ostati i ovde ree ona i pogleda
ka gornjem, slobodnom leaju.
Roberts sad pocrvene sve do uiju. Ne, ne ustro
odbi. Nita mi nee faliti ni tamo. Pozovite me ako vam
zatrebam.
Hvala, prijatelju moj - neno ree devojka.
Uvukla se u donji leaj, pokrila se i zahvalno mu se
nasmeila. On se vrati u kupatilo.
Otprilike dva sata kasnije, iznenada mu se uini da
uje neki zvuk. Oslunuo je. Nita. Moda mu se uinilo.
Ali mogao bi se zakleti da se neto ulo u susednom
kupeu. A ta ako ipak...
Oprezno je otvorio vrata. U kupeu je sve bilo kao kad
je odlazio, ukljuujui i majunu plavu svetiljku na
plafonu. Zastao je i kiljio u polutamu sve dok mu se oi
konano ne privikoe. Devojka je nestala!
Upalio je svetio. Kupe je bio prazan. Roberts iznenada
mrknu. U vazduhu je lebdeo slabaan ali prepoznatljiv
otuni vonj hloroforma!
Izaao je iz kupea (uoio je da su vrata sad bila
otkljuana) i stao da se osvre du hodnika. Nigde nikog!
Pogled mu se prikova za vrata do devojinih. Rekla je da je

u tom kupeu Vasilijevi. Roberts oprezno pokua da

okrene kvaku ali vrata behu zakljuana iznutra.
ta da radi? Da zahteva da ga puste unutra? Ali
naravno da e Vasilijevi to odbiti. Osim toga, moda
devojka nije u kupeu. A i ako jeste, teko da bi mu bila
zahvalna to je od svega napravio javni skandal. Dotle je
ve bio shvatio da je u igri koju igraju tajnost od kljunog
znaaja.
Ojaen, oveuljak sporo produi hodnikom. Zastao je
kraj poslednjeg kupea. Kroz otvorena vrata ugledao je
usnulog konduktera. Nad njim su na iviluku visile
slubena smea uniforma i iljata kapa!
Istog trenutka je doneo odluku. Navukao je uniformu
i kapu i urno krenuo natrag. Stao je pred vrata do
devojinih, skupio hrabrost i odluno zakucao.
Niko mu ne odgovori pa on zakuca jo jednom.
Mesje ree najfrancuskije to je mogao.
Vrata se odkrinue i u procepu se ukaza lice brkatog
stranca. Bilo je to ljutito i neprijatno lice.
Quest-ce-quil y a? prasnu ovaj.
Votre passeport, monsieur.
Roberts se odmae i prui ruku.
Onaj ovek razmisli malo, pa izae u hodnik. Roberts
je upravo to i oekivao. Ako je devojka unutra, Vasilijevi
ni sluajno nee dopustiti kondukteru da ue u kupe.
Reagovao je munjevito. Svom snagom je gurnuo oveka u
stranu u emu mu je, osim elementa iznenaenja,
pomoglo i ljuljanje voza - a potom ulete u kupe i zakljua
vrata.
Na leaju je ugledao onu devojku, vezanih ruku i s krpom preko usta. Hitro ju je oslobodio na ta mu ona s uzdahom pade u naruje.
Muka mi je i vrti mi se u glavi - promrmljala je. Mislim da je ono bio hloroform. Da li... da li ih je uzeo?
Nije odgovori Roberts i potapa se po depu.

ta emo sad?
Devojka ustade. Ponovo je bila u stanju da razmilja.
Tek tad je primetila konduktersku uniformu.
Vrlo domiljato. Odlino ste se dosetili! Rekao mi je
da e me ubiti ako mu ne kaem gde su dragulji. Bila sam
van sebe od straha... i tad ste se vi pojavili. A onda
prasnu u smeh. Ala smo ga nasamarili! Sad nee smeti
nita da pokua. Ne moe ak ni da se vrati u svoj kupe.
Moraemo da ostanemo ovde do jutra. On e
verovatno sii u Dionu. Voz se tamo zadrava otprilike
pola sata. Sigurno e poslati telegram u Pariz kako bi
nastavili da slede na trag. Bolje bi vam bilo da tu
uniformu i kapu izbacite kroz prozor. Sad vas jedino mogu
uvaliti u nevolju.
Posluao ju je.
Ne smemo da spavamo odluno nastavi devojka.
Ostaemo budni do jutra.
Bilo je to udno i uzbudljivo bdenje. U est izjutra,
Roberts otvori vrata i proviri u hodnik. Nigde nikoga nije
bilo. Devojka hitro pretra u svoj kupe, a on ue za njom.
Bilo je oigledno daje neko izvrio premetainu. Roberts se
kroz kupatilo vrati u svoj kupe. Njegov saputnik je i dalje
hrkao.
U Pariz su stigli u sedam. Kondukter je bogoradio
zbog uniforme i kape, ali jo nije primetio da mu nedostaje
jedan putnik.
A onda je otpoela uzbudljiva trka. Devojka i Roberts
su izmenjali nekoliko taksija i ulazili u hotele i restorane
na jedna vrata a izlazili na druga. U jednom trenutku mu
je dala znak da stane.
Sigurna sam da nas vie niko ne prati ree mu.
Otresli smo ih se.
Dorukovali su, a potom su se odvezli do Le Burea.
Tri sata kasnije sleteli su u Krojdon. Robertsu je to bio prvi
let avionom.
U Krojdonu ih je doekao visoki gospodin, koji je pomalo podseao na onog dostojanstvenog neznanca iz e-

neve. Prema devojci se ophodio s izuzetnim potovanjem.

Auto vas eka, madam saoptio joj je.
Ovaj gospodin ide s nama, Pole ree ona, a onda
ga predstavi Robertsu: Grof Pol Stepanji.
Ispostavilo se da je auto ogromna limuzina. Nakon otprilike jedan sat vonje, proli su kroz kapiju nekog
seoskog imanja i zaustavili se pred zadivljujuim zdanjem.
Gospodina Robertsa odvedoe u radnu sobu, gde je predao
dragoceni par arapa. Zatim su ga ostavili samog. Uskoro
mu se pridruio grof Stepanji.
Gospodine Robertse ree mu neizmerno smo
vam zahvalni. Pokazali ste se kao hrabar i umean ovek.
Pruio mu je kutijicu obloenu crvenom koom.
Dopustite mi da vas odlikujem Ordenom svetog Stanislava
desetog reda s lovorovim vencem.
Ne verujui da se to zaista deava, Roberts otvori
kutiju i ugleda orden optoen draguljima. Stari plemi mu
se ponovo obrati.
Velika vojvotkinja Olga eli da vam lino zahvali pre
nego to odete.
Potom ga odvedoe u prostrani salon. Tamo je,
prelepa u raskonoj haljini, stajala njegova saputnica iz
voza.
Gospodine Robertse, dugujem vam svoj ivot
ree velika vojvotkinja.
Pruila mu je ruku i Roberts je poljubi. Uto se ona
privi uz njega.
Hrabar ste ovek ree mu.
Usne im se spojie. Robets oseti kako ga obavija
bogati miris orijentalnog parfema.
Na trenutak je drao to krhko, boanstveno bie u zagrljaju...
Jo se nije bio potpuno vratio u javu kad mu neko
ree:
Auto e vas odvesti kud god poelite.
Sat vremena kasnije, limuzina se vratila po veliku vojvotkinju Olgu. Smestila se unutra, a za njom i sedokosi

plemi. U meuvremenu je skinuo bradu jer mu je bilo

vrue ispod nje. Auto je odvezao veliku kneginju Olgu do
jedne kue u Stretamu.3 Ula je i zatekla postariju enu
usred popodnevnog aja.
O, Megi, duo, stigla si - ree ova.
U ekspresnom vozu na liniji eneva-Pariz ta devojka
bila je velika vojvotkinja Olga; u kancelariji gospodina
Parkera Pajna zvala se Madlen de Sara, a u toj kui u
Stretamu bila je Megi Sejers, etvrto dete u potenoj
radnikoj porodici.
Kakav pad!
Gospodin Parker Pajn ruao je s prijateljem.
estitam ree mu ovaj. Tvoj ovek je obavio posao bez
ikakvih trzavica. Tormalijeva banda je sigurno poludela
kad je saznala da su planovi za novu puku stigli u Ligu.
Da li je tvoj ovek znao ta nosi?
Nije. Mislio sam daje bolje da... malo nakitim priu.
Vrlo oprezno s tvoje strane.
Nije to bilo samo zbog opreza. Hteo sam da on
uiva. Pretpostavio sam da bi mu puka mogla zvuati
pomalo neubedljivo. eleo sam da mu priutim istinsko
uzbuenje.
Neubedljivo? ree gospodin Bonington piljei u
prijatelja. Pobogu, pa ona bagra bi ga ubila im ga
ugleda.
Da mirno e gospodin Pajn. Ali nisam eleo da
ga ubiju.
Zarauje li mnogo u tom tvom poslu, Parkere? upita gospodin Bonington.
Ponekad i gubim odgovori Parker Pajn. Ako je
sluaj vredan toga.

3 Deo

Londona. (Prim. prev.)

A u Parizu su se tri ljutita gospodina meusobno

optuivala.
Taj prokleti Huper! ree jedan. Izdao nas je.
Planove nije odneo niko od naih iz slube - ree
drugi ali siguran sam da se to desilo u sredu. Zato i
kaem da si ti sve uprskao!
Nisam - namrgoeno e trei. Jedini Englez u
vozu bio je neki inovnii, a taj nikad nije uo ni za
Peterfilda ni za puku. U to sam siguran. Lino sam ga
proverio. Taj pojma nije imao ni o emu. Nasmejao se.
Jedino je patio od neke vrste boljevikog kompleksa.
Gospodin Roberts je sedeo ispred plinske pei. U krilu
mu je lealo pismo od Parkera Pajna. Uz njega je stigao i
ek na pedeset funti od izvesnih ljudi koji su oduevljeni
nainom na koji je obavljen izvestan zadatak".
Na naslonu fotelje stajala je knjiga iz biblioteke. Nasumino ju je otvorio. Pribila se uz vrata kao boanstveno
stvorenje saterano u oak.
Pa, to je ve video.
Proitao je jo jednu reenicu. Omirisao je vazduh.
Nozdrve mu ispuni slabaan ali prepoznatljiv sladunjavi
vonj hloroforma.
I to mu je bilo dobro poznato.
Zagrlio ju je i osetio kako joj skerletne usne drhte od
uzbuenja
Uzdahnuo je. To nije bio san. Sve se zaista dogodilo.
Putovanje je u odlasku bilo zaista dosadno, ali povratak!
Uivao je u svakom trenutku. Ali ipak mu je bilo drago to
je ponovo kod kue. Znao je da ne bi mogao dugo da ivi
takvim tempom. ak su i velika vojvotkinja Olga i onaj poljubac na rastanku ve polako postajali nestvarni, poput
sna.
Meri i deca se sutra vraaju kui. Licem mu se razli
srean osmeh.
Ona e verovatno rei: Ba smo se lepo odmorili. Srce

mi se cepalo kad pomislim na tebe samog ovde. A on e

odgovoriti: Ma nema veze, mila. Morao sam na slubeni
put do eneve, na neke vane pregovore. Vidi ta su mi
poslali." I onda e joj pokazati ek na pedeset funti.
Pomislio je na orden svetog Stanislava desete klase s
lovorovim vencem. Sakrio ga je, ali ta ako ga Meri
pronae? Teko e joj objasniti odakle mu.
Ponovo je otvorio knjigu i sa zadovoljstvom nastavio
da ita. Na licu mu vie nije lebdeo onaj enjivi izraz.
Sad je i on bio lan velianstvenog drutva ljudi
kojima se u ivotu Neto dogaa.

Sluaj velike bogataice

Parker Pajn izvi obrve kad su mu doneli vizitkartu

udovice Abnera Rajmera. To mu je ime bilo i te kako poznato.
Zatraio je da je uvedu.
Gospoa Rajmer je bila visoka, kabasta ena. Pliana
haljina i bogata bunda nisu mogle da prikriju nezgrapnost
njenog tela. Imala je velike, kvrgave ake i iroko,
ivopisno naminkano lice. Ispod eira bogato ukraenog
nojevim perjem videla se crna kosa oeljana po poslednjoj
modi.
Klimnula je glavom i sruila se u fotelju. - Brojutro
ree. Imala je neotesan naglasak. Ajd da vidim kolko
vredite. Kako da potroim pare?
Vrlo originalno promrmlja gospodin Pajn. To
mi retko trae u poslednje vreme. Dakle, vama to
predstavlja problem, gospoo Rajmer?
Aha ree ona bez uvijanja. Imam tri bunde i
gomilu aljina i drugih krpica iz Pariza. Imam auto i kuu
u Park lejnu. Imala sam i jahtu, al mi more ne prija. Imam
i bulumentu onih hohovskih slugu to te gledaju s visine.
Naputovala sam se i nagledala svega i svaega. I ubio me
bog ako znam ta jo da kupim ili uradim. Tuno se zagledala u gospodina Pajna.
Pa, ima dosta bolnica... ree on.
ta? Da im dam pare onako? Nee moi! To su
poteno zaraene pare, ja da vam kaem. Poteno, nego
ta. Ako ste mislili da u da ih bacam naokolo ko da su
proso, grdno ste se prevarili. Hou da ih troim. Da za njih

dobijem neto. I ako mi smislite ta, ima dobro da se

omrsite.
Zainteresovan sam za vau ponudu ree
gospodin Pajn. Niste pomenuli kuu na selu.
Zaboravila sam. Imam jednu, al tamo ou da
umrem od dosade.
Moraete da mi kaete neto vie o sebi. Va
problem uopte nije jednostavan.
Kazau, to da ne kaem? Nemam ja ega da se
stidim. Odrasla sam na selu. Radila ko mazga. Posle sam
upoznala Abnera. On je tad radio u oblinjem mlinu.
Vodali smo se osam godina pre nego to smo se uzeli.
Jeste li bili sreni u braku? - upita gospodin Pajn.
Jesam. Dobar mi je bio moj Abner. Al nije bilo lako.
Dvaput je ostajo bez posla. Onda su dola i deca. etvoro
smo imali, tri dekia i devojicu. I nijedno ne poive.
Inae bi valjda sad sve bilo drugaije. - Dok je to govorila,
izraz lica joj smeka i najednom je izgledala mlae.
On, Abner, bio je slab u plua, pa ga zato nisu
poveli u rat. Ostao je kui. Zaposlio se kao predradnik.
Pametan je bio moj Abner. Izmislio je neki proces. I
poteno su mu platili, ja da vam kaem. On je sve to uloio
u novu ideju i obogatio se preko noi. Pare od tog pristiu i
dan-danas!
Da se razumemo, u poetku smo uivah. Kupili
smo kuu s tip-top kupatilom i svako je imao svoju
poslugu. Nisam vie morala ni da kuvam, ni da ribam, ni
da perem. Samo se lepo zavalim ko grofica u svilene
jastuke u salonu i pozvonim da mi poslue aj. Vala ba
smo se nauivali. Onda smo se preselili u London. Oblaila
sam se kod najboljih najdera. Ili smo u Pariz i na
rivijeru. Uh, kako smo uivali!
A onda? upita gospodin Pajn.
A onda smo se valjda navikli ree gospoa
Rajmer.
Nekako vie nije bilo zabavno. Eto, ak je bilo dana
kad nam se nita nije jelo nama, koji smo mogli da

jedemo ta nam padne na pamet! Posle nam je dosadilo i

pirkanje svaki as. ta e oveku vie od jednog kupanja
na dan? Tad je Abner poeo da poboljeva. Kamaru para
smo dali na lekare, al nisu mogli da mu pomognu. Sve su
ivo pokuali. Badava. I tako je umro. Tu je zastala. A
mlad je bio. Samo etres tri godine.
Gospodin Pajn saoseajno klimnu glavom.
To je bilo pre pet godina. Pare jo pristiu. Sve mi
se nekako ini daje teta da se s njima nita ne radi, al ko
to rekoh, pojma nemam ta bi jo mogla da kupim.
Drugim reima zakljui gospodin Pajn ivot
vam je postao jednolian. Ne prua vam nikakva
zadovoljstva.
Ma sve mi se smuilo - neraspoloeno ree gospoa
Rajmer. Nemam pravih prijatelja. Svi se drue sa mnom
samo zbog para, a smeju mi se iza lea. Staro drutvo me
izbegava. Postide se kad me vide u kolima. Moete li vi neto da uinite ili da mi predloite?
Moda i mogu zamiljeno ree Parker Pajn.
Bie teko, ali verujem da postoji ansa da uspe. Mislim da
bih mogao da vam vratim ono to ste izgubili veru u
ivot.
Kako? odseno upita gospoa Rajmer.
To je ree gospodin Pajn moja poslovna tajna.
Nikad unapred ne otkrivam svoje metode. Pitanje je jedino
jeste li spremni da pokuate? Ne obeavam uspeh, ali
vrsto verujem da postoje zdravo velike anse.
Morau da se sluim neuobiajenim metodama,
tako da e cena biti visoka. Hiljadu funti, unapred.
Niste ni vi od jue, a? s potovanjem ree
gospoa Rajmer. Neka vam bude. Navikla sam da
plaam najviu cenu. Ali kad neto platim, postaram se da
to i dobijem.
Dobiete ree Pajn. Nema razloga za strah.
Veeras u vam poslati ek ree gospoa Rajmer
dok je ustajala. Stvarno ne znam zato bih vam
verovala. Kau da budale ne umeju s parama. Verovatno

sam budala. A vi ba imate petlju kad se u svim novinama

oglaavate kako umete da usreujete ljude!
Ti oglasi kotaju ree Pajn. - Kad ne bih stajao
iza onog to tvrdim, to bi bilo bacanje para. Ja znam ta
ljude ini nesrenima, i shodno tome imam vrlo jasnu
ideju kako da se to promeni.
Gospoa Rajmer sumnjiavo odmahnu glavom i ode,
ostavljajui za sobom oblak skupog parfema.
Odmah potom zgodni Klod Latrel ue u kancelariju.
Neto za mene?
Gospodin Pajn odmahnu glavom. Nije toliko jednostavno ree. Ovo je teak sluaj. Bojim se da emo
morati dosta da rizikujemo. Treba nam neto neobino.
A gospoa Oliver?
Gospodin Pajn se osmehnu na pomen svetski poznate
spisateljice. - Gospoa Oliver ree zaista odgovara
ovom sluaju vie nego iko od nas. Imam na umu neto
hrabro i drsko. Kad si ve tu, mogao bi da pozove doktora
Antrobusa.
Antrobusa?
Da. Trebae nam njegove usluge.
Nedelju dana kasnije, gospoa Rajmer ponovo ue u
Pajnovu kancelariju. Ustao je da je pozdravi.
Verujte mi da je ovo odlaganje bilo neophodno
ree. tota je trebalo urediti, a morao sam i da
obezbedim usluge jednog neobinog oveka, koje je zbog
ovog preao pola Evrope.
Je l? sumnjiavo e ona. Neprestano je bila
svesna injenice da je izdala ek na hiljadu funti i da je taj
ek unoven.
Gospodin Pajn pritisnu dugme na stolu i na vratima
se pojavi mlada crnokosa devojka orijentalnog izgleda, odevena u belu uniformu medicinske sestre.
Da li je sve spremno, sestro De Sara?
Jeste. Doktor Konstantin eka.

ta ste naumili? oprezno upita gospoa Rajmer.

Pokazaemo vam malo istonjake magije
odgovori gospodin Pajn.
Gospoa Rajmer poe za sestrom na naredni sprat i u
odaju koja po izgledu nije imala nikakve veze s ostatkom
zgrade. Zidovi su bili prekriveni orijentalnim tapiserijama a
pod prelepim ilimima. Divani su bili zatrpani mekim
jastucima. Mukarac koji je upravo zakuvavao kafu
uspravi se im su ule u prostoriju.
Doktor Konstantin predstavi ga sestra.
Doktor je bio u evropljanskoj odei, ali lice mu bee
crnomanjasto a oi tamne, blago iskoene i izuzetno prodorne.
Dakle, to je moja pacijentkinja - ree dubokim, jasnim glasom.
Nisam ja nikakva pacijentkinja na to e gospoa
Rajmer.
Vae telo nije bolesno ree doktor ali vam je
dua umorna. Mi s Istoka umemo da leimo tu bolest.
Sednite i popijte olju kafe.
Gospoa Rajmer sede i prihvati majunu olju
miriljavog napitka. Polako je pijuckala dok je paljivo
sluala doktora.
Ovde, na Zapadu, lei se jedino telo. To je greka.
Telo je samo instrument na kome se izvodi melodija. Ona
moe biti tuna i troma, ili pak vesela i razdragana. Hou
da vam pruim ovu drugu. Imate novca i uivaete dok ga
budete troili. ivot e vam ponovo biti ispunjen. A lako
je... vrlo lako... lako...
Gospou Rajmer poe da obuzima slabost. Doktorovo
i sestrino lice stadoe da se zamagljuju. Oseala je blaenstvo i pospanost. Doktorovo telo poe da raste. itav svet
poe da raste.
Doktor ju je gledao pravo u oi. Spavajte ree joj.
Spavajte. Kapci vam se sklapaju. Uskoro ete utonuti u
san. U san. U san...
Gospoa Rajmer sklopi oi. Lebdela je nad prelepim,

ogromnim prostranstvom...
Kada je otvorila oi, inilo joj se da je prolo uasno
mnogo vremena. Nejasno se priseala udnih i nemoguih
snova, oseaja buenja, novih snova. Seala se i nekakvog
automobila i prelepe medicinske sestre koja se nadvija nad
nju.
Bilo kako bilo, sad je potpuno budna i nalazi se u
svom krevetu.
Samo, da li je to njen krevet? Nekako je drugaiji. Nema onu boanstvenu mekou kao njen. Pomalo je podsea
na gotovo zaboravljene dane. Zakripao je im se pomerila.
Njen krevet u Park lejnu nikad nije kripao.
Osvrnula se oko sebe. To oigledno nije bio Park lejn.
Da moda nije bolnica? Ne, zakljuila je, nije bolnica. A
nije ni hotel. Zidovi su bili goli i bledoljubiasti. U sobi su
se nalazili jedino umivaonik s lavorom i bokalom, komoda
od jelovine, krinja, iviluk s neijom odeom, krevet prekriven iskrpljenim jorganom i ona.
Gde sam to ja? naglas se zapita gospoa Rajmer.
Uto se vrata otvorie i neka debeljukasta enica
urno ue u sobu. Imala je rumene obraze i prosto je
odisala dobroudnou. Na sebi je imala haljinu
podvrnutih rukava i kecelju.
Oho! uzviknula je. - Probudila se. Uite, doktore.
Gospoa Rajmer zausti da kae neto, ali na tome je i
ostalo, poto ovek koji je uao za debeljukastom enicom
nije bio ni nalik elegantnom, crnomanjastom doktoru Konstantinu. Ovo je bio pogrbljeni starac s debelim naoarima.
To je ve mnogo bolje ree, pa prie krevetu i
uhvati gospou Rajmer za doruje. - Uskoro e biti ko
nova, duo.
Sta mi se desilo? - upita gospoa Rajmer.
Imala si neku vrstu napada ree doktor. Bila
si u nesvesti dan ili dva. Nita zabrinjavajue.
Dobro si nas isprepadala, Hana ree enica.

Pride si i buncala. Govorila si svakojake gluposti.

Dobro, dobro, gospoo Gardner prekorno e doktor. Ne smemo da uznemiravamo bolesnicu. Bie sve u
redu, duo.
I nemoj da brine zbog posla, Hana dodade
gospoa Gardner. Gospoa Roberts je dola da mi
pomogne i sve smo stigle da zavrimo. Samo ti lezi i
odmaraj, draga.
Zato me zovete Hana? upita gospoa Rajmer.
Zato to se tako zove zbunjeno odgovori enica.
Ne. Zovem se Amelija. Amelija Rajmer. Udovica Abnera Rajmera.
Ono dvoje se samo pogledae.
Dobro, ali ipak ostani u krevetu ree gospoa
Gardner.
Da, da, i nita ne brini dodade doktor.
Izali su i ostavili je potpuno zbunjenu. Zato su je
zvali Hana i zato su se onako zgranuto pogledali kad im
se predstavila? Gde je ona to i ta joj se dogodilo?
Ustala je iz kreveta. Bila je pomalo nesigurna na
nogama, ali nekako je uspela da ode do malog prozora, koji
je gledao na... u seosko dvorite! Potpuno zateena, vratila
se u krevet. ta e ona u selu u kom nikad ranije nije bila?
Gardnerova ponovo ue nosei na posluavniku tanjir
supe.
Gospoa Rajmer je doeka pitanjima. - Kako sam dospela u ovu kuu? otro ree. Ko me je doneo ovamo?
Niko te nije doneo, draga. Ti ovde ivi, i to ve pet
godina. Ni slutila nisam da si sklona napadima.
Ovde ivim? Pet godina?
Tako je. Pobogu, Hana, nije valjda da se nieg ne
sea?
Nikad ranije nisam ovde bila! I vas vidim prvi put u
ivotu!
Sigurno si sve zaboravila zbog te tvoje boljke.
Nikad nisam ivela ovde.
Jesi, draga. Gospoa Gardner urno ode do

komode i donese gospoi Rajmer izbledelu fotografiju u

ramu.
Na njoj je bilo etvoro ljudi: bradati mukarac,
debeljukasta ena (gospoa Gardner), visok, mrav
mukarac pomalo tupavog ali dobroudnog osmeha, i neko
u arenoj haljini i kecelji... ona!
Zaprepaeno je piljila u fotografiju. Gospoa Gardner
joj spusti supu kraj kreveta i tiho izae.
Gospoa Rajmer poe mehaniki da jede. Supa bee
izvrsna, jaka i vrua. Mozak joj je sve vreme bio u haosu.
Ko je tu sluavka? Ona ili gospoa Gardner? Jedna
sigurno jeste. I ko je taj doktor?
Ja sam Amelija Rajmer odluno ree u sebi.
Znam da sam ja Amelija Rajmer, i niko me nee ubediti da
nije tako.
Dovrila je supu i vratila tanjir na posluavnik. Tek
tad je primetila presavijene novine. Uzela ih je i pogledala
datum 19. oktobar. Kad je ono bee ila kod gospodina
Pajna? Petnaestog ili esnaestog. To znai da je bolovala
itava tri dana.
Taj pogani doktor! ree besno.
S druge strane, osetila je mrvu olakanja. ula je za
sluajeve ljudi koji po nekoliko godina nisu mogli da se
sete ko su. Pretpostavila je da se i njoj desilo neto slino.
Poela je da lista novine nezainteresovano preleui
naslove, sve dok joj jedna vest nije privukla panju.
Gospoa Rajmer, udovica Abnera Rajmera,
kralja drikera", jue je prebaena u privatnu
mentalnu ustanovu nakon to je dva dana
uporno za sebe tvrdila da je sluavka po imenu
Hana Murhaus.
Hana Murhaus! Dakle, to je to ree gospoa Rajmer. Ja sam ona, a ona je ja. Verovatno je neka zvrka.
E pa, to e uskoro da se sredi! Ako je onaj ljigavi laljivac
od Parkera Pajna naumio da...
-

Ali uto joj za oko zapade ime Konstantin u jednom naslovu.

TVRDNJA DR KONSTANTINA
Na sinonjem oprotajnom predavanju koje
je odrao neposredno pre odlaska u Japan,
doktor Klaudijus Konstantin izneo je neke
neverovatne teorije. Izjavio je da je postojanje
due mogue dokazati njenim prebacivanjem iz
jednog tela u drugo. Po njegovim recima, tokom
eksperimenata koje je izveo na Istoku uspeo je
da uspeno izvri dvosmerno prebacivanje, to
jest da duu iz tela hipnotisane osobe A prebaci
u telo hipnotisane osobe B, a duu osobe B u
telo osobe A. Nakon buenja iz hipnoze, osoba A
je tvrdila da je B, dok je B za sebe mislila da je A.
Da bi eksperiment uspeo, neophodno je pronai
dvoje koji izuzetno lie jedno na drugo, poto je
dokazano da izmeu takvih osoba postoji veza.
To je naroito uoljivo kod blizanaca, ali
ispostavilo se da ak i dva potpuna stranca, koji
mogu poticati iz razliitih drutvenih slojeva, ali
koji veoma fiziki nalikuju jedan drugom,
poseduju meusobnu usaglaenost due i tela.
Gospoa Rajmer odbaci novine. Zlikovac! Garavi
zlikovac!
Sad joj sve jasno! Bila je to podmukla zavera da se domognu njenih para. Pajn je iskoristio tu Hanu Murhaus,
koja moda nije ni kriva ni duna. On i onaj avo
Konstantin zajedno su izveli ovu fantastinu prevaru.
Ali ona e ga raskrinkati! Pokazae ona njemu!
Izvee ga na sud! Svima e rei...
Lavina besa iznenada se zaustavi kad se gospoa
Rajmer prisetila onog drugog lanka. Hana Murhaus nije
dobrovoljno uestvovala u zaveri. Bunila se i pokuavala

da objasni ko je. I kako je zavrila?

Strpali su je u ludnicu. Sirotica ree gospoa
Rajmer.
Jeza joj krenu niz kimu.
Ludnica. Kad vas jednom strpaju tamo, vie vam
nema izlaska. to vie tvrdite da ste normalni, manje vam
veruju. Tu ste, i tu ete i ostati. Ne, ona ne sme da dozvoli
da se i njoj to desi.
Vrata se otvorie i gospoa Gardner ue u sobu.
O, pojela si supicu, draga. To je dobro. Brzo e ti
biti bolje.
Kad sam se razbolela? upita gospoa Rajmer.
Da vidim... Bilo je to pre tri dana, u sredu. To je bio
petnaesti. Pozlilo ti je oko etiri popodne.
Aha. Sledila se od uasne spoznaje. Bilo je ba
oko etiri kad je ula kod doktora Konstantina.
Pala si sa stolice nastavila je gospoa Gardner.
Viknula si: ,,Oh! Iz ista mira, samo: ,,Oh!. I onda si
poela da bunca da tone u san i stvarno si zaspala.
Odneli smo te u krevet i poslali po doktora, i otad si tu.
Pretpostavljam - oprezno poe gospoa Rajmer - da
jedino po mom licu znate ko sam.
Bog s tobom, draga ree gospoa Gardner. - Pa
kako bi prepoznala oveka ako ne po licu? Ali ako e ti biti
lake, tu je i onaj mlade.
Mlade? - ozari se gospoa Rajmer. Nikada nije
imala nikakav mlade.
Mlade u obliku jagode ispod desnog lakta
potvrdi gospoa Gardner. Moe i sama da se uveri,
draga.
Sad e se sve razjasniti pomisli gospoa Rajmer.
Znala je da ispod lakta nema nikakav mlade. Zasukala je
rukav spavaice. Mlade je bio tu.
Briznula je u pla.
etiri dana kasnije, gospoa Rajmer je ustala iz

kreveta. Bila je smislila ve nekoliko planova, ali je svaki

odbacila.
Mogla je gospoi Gardner da pokae onaj lanak i sve
joj objasni, ali da li bi joj ova verovala? Sigurno ne bi.
Mogla je i da ode u policiju. Da li bi joj oni verovali?
Ne bi.
Mogla je da ode i u kancelariju Parkera Pajna. Ta joj
se ideja nesumnjivo najvie dopadala. Pre svega zato to bi
tom ljigavom laovu rekla sve to misli o njemu. Meutim,
i od tog je nauma morala da se uzdri iz oiglednog
razloga. Trenutno se nalazila u Kornvolu (ili su joj bar tako
rekli) i nije imala novca za put do Londona. Ispalo je da joj
se celokupna imovina svodi na dva ilinga i etiri penija u
pohabanoj tanici.
Stoga je nakon etiri dana donela konanu odluku.
Do daljeg e prihvatiti stanje kakvo jeste! Kau da je ona
Hana Murhaus. Pa dobro, bie Hana Murhaus. Za poetak
e prihvatiti tu ulogu, a im utedi dovoljno novca otii e
u London da napadne onog prevaranta u njegovom brlogu.
Odluivi tako, gospoa Rajmer je svoju ulogu prihvatila savreno mirno, s nekom vrstom posprdnog zadovoljstva. Tano je da se istorija ponavlja. Ovo ju je podsealo
na mladost. Kako joj to sad izgleda davno!
Nije bilo lako zasukati rukave nakon deset godina
lenstvovanja, ali ve posle nedelju dana navikla se na ivot
na selu.
Gospoa Gardner je bila dobroduna ena blage
naravi. I njen krupni, utljivi mu bio je takav. Onaj
zarozani mravko s fotografije u meuvremenu je otiao i
umesto njega je sad tu bio novi radnik dobroudni
orija od svojih etrdeset pet godina, pomalo sporog uma i
jezika, ali sa stidljivim sjajem u plavim oima.
Nedelje su proticale i konano je doao dan kad je gospoa Rajmer imala dovoljno novca za kartu do Londona.
Ali ipak nije otila. Odluila je da saeka jo malo. Ima vre-

mena, pomislila je. Jo se pribojavala da e i nju strpati u

ludnicu. Onaj smutljivac Parker Pajn nije glup. Nagovorie
nekog lekara da je proglasi ludom i sklonie je pre nego to
iko sazna ta se desilo.
Osim toga dodala je u sebi malo promene nije
na odmet.
Ustajala je rano i radila marljivo. Te zime se Do Vel,
novi radnik, ozbiljno razboleo, pa su ga ona i gospoa
Gardner negovale. Onoliki ovek je bez njih bio
bespomoan kao dete.
Dolo je i prolee, vreme jagnjenja. ivice su se
arenele od poljskog cvea a vazduh bee blag i mirisan.
Do je pomagao Hani u poslu, a ona je njemu krpila odeu.
Ponekad su nedeljom ili zajedno u etnju. Do je bio
udovac. ena mu je umrla etiri godine ranije. Otvoreno je
priznao da se propio nakon njene smrti.
Meutim, sve je ree odlazio u krmu. Kupio je novu
odeu. Gardnerovi su se zbog toga alili na njegov raun.
I Hana se alila s njim. Zadirkivala ga je zbog njegove
trapavosti, na ta bi se on uvek postideo, mada mu je bilo
milo.
Za proleem je dolo leto. Bila je to rodna godina i svi
su imali pune ruke posla.
Prola je i etva. Lie na drveu dobilo je zlatnoutu i
crvenu boju.
Jednog dana, tanije osmog oktobra, Hana je sekla
kupus u dvoritu kad iznenada podie pogled i vide
gospodina Parkera Pajna kako stoji kraj ograde.
Ti! ciknu Hana, odnosno gospoa Rajmer. Ti
si jedan...
Prilino je potrajalo dok mu nije rekla sve to je imala
da kae, tako da je na kraju ostala bez daha.
Gospodin Pajn se samo blagonaklono smekao.
Potpuno se slaem s vama ree.
Ti si jedan laljivi hohtapler po drugi put ree
gospoa Rajmer. Ti i onaj tvoj Konstantin s onom njegovom hipnozom, vi ste onu jadnu Hanu Murhaus zatvorili s

ludacima.
Ne ree Parker Pajn sad me ve nepravedno
optuujete. Hana Murhaus nije u ludnici zato to Hana
Murhaus nikad nije ni postojala.
Ma nemoj? jetko e gospoa Rajmer. A to to
sam roenim oima videla njenu sliku u novinama?
Bila je lana objasni gospodin Pajn. Bar to
danas nije teko napraviti.
A lanak o njoj?
Cele te novine bile su lane kako bi vam se poturila
ona dva lanka na osnovu kojih je trebalo da sloite priu.
to se i dogodilo.
A onaj podlac, onaj doktor Konstantin?
I to ime je lano. Izmislio ga je jedan moj prijatelj
koji se pomalo bavi glumom.
Gospoa Rajmer prezrivo mrknu. Heh. Onda verovatno ni ja nisam bila hipnotisana.
Istini za volju, niste. U vaoj kafi je bilo indijske
konoplje. Posle su vam dali jo neke droge i dovezli vas
ovamo autom.
Pa to znai da je i gospoa Gardner od poetka
umeana ree gospoa Rajmer.
Parker Pajn samo klimnu glavom.
Sigurno si je potplatio! Ili si i njoj napriao gomilu
lai!
Gospoa Gardner mi veruje ree Parker Pajn.
Spasao sam zatvora njenog sina jedinca.
Neto u njegovom glasu natera gospou Rajmer da zauti. A mlade? upitala je kratko.
On se osmehnu. - Sigurno je ve poeo da bledi. Za
est meseci od njega nee ostati ni traga.
emu toliki cirkus? Napravili ste budalu od mene,
bacili me ovamo da dirinim ko sluavka mene, koja
imam onolike pare u banci. A to li pa pitam? Sigurno si
poteno omastio brke. To sve objanjava.
Tano je na to e Parker Pajn da sam vas, dok
ste bili pod dejstvom droga, naveo da mi potpiete

punomoje i da sam za vreme vaeg... hm... odsustva,

imao kontrolu nad vaim finansijama, ali verujte mi, draga
gospoo, da nita od vaeg novca nije zavrilo u mojim
depovima. Stavie, promiljenim ulaganjima poboljao
sam vae finansijsko stanje. Zadovoljno se nasmeio.
Pa zato onda...? - zaustila je ona.
Da vas pitam neto, gospoo Rajmer ree Parker
Pajn. estita ste ena i znam da ete mi iskreno odgovoriti. Recite mi jeste li sreni.
Srena? Jo pita! Ukrade eni sve pare pa je pita
je l srena. Kakva drskost!
Jo uvek ste ljuti na to e on to je sasvim
prirodno. Ali zaboravite na trenutak moje zloine. Gospoo
Rajmer, na dananji datum pre godinu dana uli ste u
moju kancelariju kao nesrena ena. Recite mi jeste li jo
uvek nesreni. Ako jeste, ja vam se izvinjavam, a vi imate
puno pravo da protiv mene preduzmete ta god naete za
shodno. I vratiu vam onih hiljadu funti. Dakle, gospoo
Rajmer, jeste li sada nesreni?
Ona ga pogleda, pa skrueno obori glavu.
Nisam ree. Nisam nesrena. U glasu joj se
uo prizvuk uenja. Ne mogu da laem. Priznajem.
Nisam bila ovoliko srena jo otkako je Abner bio iv. Ja...
udau se za oveka koji radi ovde, Doa Vela. Objaviemo
veridbu u nedelju u crkvi. To jest, tako je trebalo da bude.
Ali sada se, naravno, sve menja.
Gospoa Rajmer pocrvene i zakorai ka njemu.
Ama ta se menja? Ni sve pare ovog sveta ne bi od
mene napravile damu. I neka, hvala, neu da budem
dama. Sve su to beskorisne lenuge. Meni ne treba bolji od
Doa, a ni njemu ne treba bolja od mene. Dobri smo jedno
drugom i biemo sreni. A to se tebe tie, gospodine
Nemam Pametnija Posla U ivotu Pajne, nosi se odavde i
prestani da se mea u ono to te se ne tie!
Gospodin Pajn izvadi iz depa list papira i prui joj ga.
Ovo je punomoje ree. Da ga pocepam?
Pretpostavljam da hoete ponovo da imate kontrolu nad

svojom imovinom.
udan izraz pree licem gospoe Rajmer. Odgurnula
je papir.
Zadrite ga. Svata sam vam sasula u lice, mada
ste poneto i zasluili. Pravi ste lisac, ali ipak vam
verujem. Ostavite mi sedamsto funti u ovdanjoj banci, da
mogu da nam kupim kuu i imanje. A ostatak... ma dajte
ga bolnicama.
Neete valjda itavo svoje bogatstvo da prepustite
bolnicama?
Nego ta u. Do je dobar i drag, ali je slabi. Pare
bi ga upropastile. Uspela sam da ga odviknem od pia, a
potrudiu se da tako i ostane. Bogu hvala pa vrsto stojim
na zemlji. Ne dam da se pare ispree izmeu mene i sree.
Vi ste izuzetna ena zadivljeno ree gospodin
Pajn. Samo bi jedna u hiljadu tako postupila.
To znai da je samo jedna u hiljadu razumno
eljade na to e gospoa Rajmer.
Skidam vam kapu - ree Parker Pajn jo uvek
pomalo zbunjen. S potovanjem je skinuo eir i okrenuo
se da ode.
I nemoj da je neko sluajno reko Dou! povika
gospoa Rajmer za njim.
Dan se bliio kraju, a ona je stajala tako, s ogromnom
plaviastozelenom glavicom kupusa u rukama, visoko podignute glave i zabaenih ramena. Silueta snane seljanke
ocrtavala se spram zalazeeg sunca...

Imate li sve to elite?

Par ici, Madame.

Visoka ena u vizonskoj bundi poe za pretovarenim
nosaem preko perona eleznike stanice u Lionu.
Na glavi je imala pletenu tamnosmeu kapicu,
navuenu preko jednog oka i uva. Drugi profil je otkrivao
ljubak prast nos i buket zlatnih kovrdica preko uva. Bila
je tipina Amerikanka, i to toliko privlana da se mnogi
mukarac osvrnuo da je pogleda dok je hodala du visokih
vagona koji samo to nisu nastavili svoj put.
Koferi joj behu prekriveni velikim nalepnicama s natpisima:
PARIZ - ATINA. PARIZ - BUKURET. PARIZ - ISTANBUL.
Nosa se naglo zaustavi i razveza traku kojom su
koferi bili uvezani, na ta se ovi sruie na peron. Voici,
Madame.
Kondukter spavaih kola odlepi se od vrata vagona i
prie joj. Bonsoir, Madame ree vrlo usrdno,
verovatno poveden savrenstvom i bogatstvom njene
bunde.
Ona mu prui papiri s rezervacijom.
Broj est ree kondukter. Ovuda.
Spretno je skoio na vrata vagona, a ona se pope za
njim. Dok ga je urno sledila kroz hodnik, gotovo se
sudarila s krupnim gospodinom, koji je upravo izlazio iz
svog kupea. Pogledom je samo okrznula njegovo iroko,
dobroudno lice i blage oi.
Voici, Madame.

Kondukter ju je uveo u kupe. Otvorio je prozor i dao

znak nosau, koji unese njen prtljag i posloi ga na police.
Ona sede i spusti kraj sebe tanu i jarkocrveni
kovei. U vozu je bilo sparno, ali njoj kao da ni na kraj
pameti nije bilo da skine bundu. Tupo je zurila kroz
prozor. Ljudi su urno prolazili peronom. Prodavci novina,
jastuia, slatkia, voa i mineralne vode nudili su joj
svoju robu, ali ona je gledala kroz njih. itava eleznika
stanica iilela joj je iz vidnog polja. Na licu su joj se
ocrtavali nespokoj i tuga.
Da li bi madam bila ljubazna da mi da svoj paso?
Rei nisu dopirale do nje, pa kondukter ponovi jo
jednom. Elsi Defriz se konano prenu.
ta ste rekli?
Va paso, madam.
Otvorila je tanu, izvadila paso i pruila mu ga.
To bi bilo sve, madam. Slobodno mi se obratite ako
vam ita zatreba ree kondukter, pa znaajno dodade:
Putujem s madam sve do Istanbula.
Elsi izvadi novanicu od pedeset franaka i dade mu je.
On je dostojanstveno uze i upita kad eli da joj razmeste
leaj i da li da joj veeru poslue u kupeu.
Dogovorili su se o svemu i on ode. Trenutak kasnije,
posluitelj iz vagon restorana urno proe hodnikom
mahnito drmusajui svoje zvonce i viui: Premier
Service. Premier service.
Elsi ustade i skide bundu, pa se pogleda u malom
ogledalu, uze tanu i kutiju za nakit i izae iz kupea. Nije
prela ni nekoliko koraka kad posluitelj ponovo naie
hodnikom, urno se vraajui iz obilaska. Da bi ga izbegla,
Elsi stade na vrata susednog kupea, u kome trenutno nije
bilo nikoga. Kad se put raistio i ona htela da nastavi ka
vagon restoranu, pogled joj sluajno pade na nalepnicu s
imenom na koferu poloenom na sedite.
Bio je to veliki, krut, pomalo pohaban kofer. Na nalepnicije pisalo Parker Pajn. Odredite: Istanbul". Na koferu
su bili inicijali P.P.

Devojka se naas zbuni i zastade u hodniku, a zatim

se vrati u svoj kupe po primerak Tajmsa, koji bee zajedno
s asopisima i knjigama ostavila na stoiu.
Pogledom je preletela preko oglasa na prvoj strani, ali
nije mogla da pronae onaj koji trai. Namrtila se i otila
u vagon restoran.
Posluitelj joj je bio namenio mesto za stolom za dvoje
za kojim je ve neko sedeo. Bio je to upravo onaj ovek s
kojim se gotovo sudarila u hodniku, ujedno i vlasnik pohabanog kofera.
Elsi ga kradomice osmotri. Izgledao joj je vrlo
spokojno, dobroudno i, na neki neobjanjiv nain,
neverovatno pouzdano. Ponaao se uzdrano kao svaki
Britanac i prvi put je progovorio tek kad su im posluili
voe.
U vozovima je uvek nepodnoljivo toplo ree.
Znam ree Elsi. Kad bi bar neko otvorio
prozor.
On se tuno nasmei. Nemogue! Tome bi se
usprotivili svi prisutni osim nas dvoje.
Ona se osmehnu. To je bio itav razgovor.
Uz kafu su im doneli i uobiajeno neitak raun.
Nakon to je spustila nekoliko novanica na sto, Elsi
iznenada skupi svu hrabrost koju je mogla da zagrabi.
Izvinite promrmljala je. - Videla sam vae ime na
koferu. Parker Pajn. Jeste li vi onaj... da moda sluajno
niste...?
Zautala je, na ta joj on priskoi u pomo.
Verovatno jesam ree, pa izdeklamova oglas koji
je Elsi mnogo puta primetila u Tajmsu i koji je maloas
neuspeno traila Jeste li sreni? Ako niste, obratite se
gospodinu Parkeru Pajnu." Da, ja sam taj.
Pa to... to je potpuno neverovatno! ree Elsi.
On odmahnu glavom. Ne bih rekao. Neverovatno je
s vae take gledita, ali ne i s moje. Blagonaklono joj se
osmehnuo i nagnuo se preko stola. Veina drugih putnika
ve je bila napustila vagon restoran. Pa, jeste li

nesreni? upitao ju je Parker Pajn.

Ja... zausti Elsi, pa zauta.
U suprotnom ne biste rekli da je na susret
potpuno neverovatan" podseti je on.
Ona je utala. I samo njegovo prisustvo delovalo je
neobino umirujue na nju. Da... konano priznade.
Nesrena sam. Ili pre zabrinuta.
On saoseajno klimnu glavom.
Znate nastavila je desilo mi se neto vrlo
neobino, i prosto ne znam ta da mislim o tome.
Moda je bolje da mi sve ispriate predloi Parker
Pajn.
Elsi se seti oglasa. esto ga je komentarisala s
Edvardom i smejala mu se. Nikad nije ni pomislila da e
jednom... a moda ipak ne bi trebalo... ako je gospodin
Pajn arlatan... Ali deluje tako... fino!
Prelomila je. Uinila bi bilo ta samo da skine teret s
due.
Ispriau vam. Pola sam u Konstantinopolj da se
pridruim muu. On dosta sarauje s Istokom i zakljuio
je da e ove godine morati da ode tamo. Otputovao je pre
dve nedelje kako bi sve pripremio pre nego to i ja stignem.
Veoma sam se radovala. Znate, nikad ranije nisam bila u
inostranstvu. U Engleskoj smo proveli est meseci.
Jeste li oboje Amerikanci?
Jesmo.
A da moda niste tek odnedavno u braku?
Venali smo se pre godinu i po dana.
Imate li srean brak?
O, da! Edvard je kao aneo. - Tu je zastala.
Jedino bi mogao da bude malo ivahniji. Malo je... pa, ja
bih to nazvala utogljenim. Strogo vaspitanje i tako to. Ali
prava je dua od oveka urno je dodala.
Gospodin Pajn ju je zamiljeno gledao sekund-dva, pa
ree: Nastavite.
To se dogodilo otprilike nedelju dana po njegovom
odlasku. Dok sam pisala pismo u njegovoj radnoj sobi, pri-

metila sam da je upija potpuno nov i ist, s izuzetkom nekoliko redaka rukopisa. Tad sam ba itala neku
detektivsku priu u kojoj su glavni trag pronali upravo na
upijau, pa sam ga odnela pred ogledalo da vidim uspeva li
to. Zaista nisam imala nikakve druge namere, gospodine
Pajne. On je krotak kao jagnje i nikome ni u snu tako
neto ne bi palo na pamet.
Da, da, shvatam.
Ispostavilo se daje vrlo itko. Jasno se videla re
supruga", zatim Simplon ekspres", a neto nie
najzgodnije bi bilo neposredno pre Venecije". Zautala
je.
udno ree gospodin Pajn. Ba udno. Da li je
to bio rukopis vaeg mua?
O, da. Ali silno sam razbijala time glavu i uopte ne
mogu da dokuim pod kojim bi okolnostima napisao pismo
u kome su samo te rei.
Najzgodnije bi bilo neposredno pre Venecije" ponovio je gospodin Pajn. Ba udno.
Gospoa Defriz se nae preko stola i pogleda ga kao
da joj je on jedina nada. ta da radim? upitala je
kratko.
Bojim se odgovori gospodin Pajn da emo
morati da saekamo do Venecije.
Uzeo je sa stola red vonje i otvorio ga. - U Veneciju
stiemo sutra u dva i dvadeset sedam poslepodne.
Pogledali su se.
Prepustite sve meni ree Parker Pajn.
***
Bilo je dva i pet. Simplon ekspres je kasnio jedanaest
minuta. etvrt sata ranije proli su kroz Mestre.
Gospodin Pajn je sedeo s gospoom Defriz u njenom
kupeu. Putovanje je dotle bilo prijatno i bez ikakvih dogaaja. Ali ako je neto trebalo da se desi, sad se bliio trenutak u kome e se to najverovatnije desiti. Sedeli su

jedno naspram drugog. Srce joj je mahnito tuklo u

grudima dok je pogledom nemo molila Pajna da je jo malo
tei.
Sve je u redu - rekao joj je. - Potpuno ste bezbedni.
Ja sam tu.
Uto se hodnikom prolomi vrisak.
Ljudi! Ljudi! Voz gori!
Elsi i Pajn skoie i izjurie iz kupea. Izbezumljena
ena slovenskih crta dramatino je pokazivala prstom ka
oblaku dima, koji je kuljao iz jednog od prednjih kupea.
Gospodin Pajn i Elsi potrae na tu stranu, a za njima i
drugi. Kupe je bio pun dima, tako da su oni koji su prvi
stigli sad kaljui pokuavali da se povuku. Pojavio se i
kondukter.
Taj kupe je prazan! povikao je. Samo bez
panike, dame i gospodo! Sve emo proveriti.
Usledilo je desetak uzbuenih pitanja i odgovora. Voz
je upravo prelazio preko mosta koji povezuje Veneciju s
kopnom.
Gospodin Pajn se iznenada okrenu, pa se progura
kroz grupicu okupljenih putnika i urno se vrati do
Elsinog kupea. Zatekao je onu enu slovenskog lica kako
sedi kraj otvorenog prozora i duboko udie sve vazduh.
Oprostite, madam ree joj Pajn ali ovo nije va
kupe.
Znam, znam ree ova. Pardon. Znate, ok,
uzbuenje... moje srce. Ponovo se zavalila u seditu i,
pokazavi rukom ka otvorenom prozoru, nastavila duboko
da die.
Gospodin Parker Pajn ostade da stoji na vratima.
Ne plaite se ree oinskim, umirujuim tonom.
Mislim da poar nije ozbiljan.
Nije? Bogu hvala! Sad mi je mnogo bolje! Poela
je da ustaje. Vratiu se u svoj kupe.
Ne, jo neete ree Pajn i neno je natera da
ponovo sedne. Moram vas zamoliti da saekate malo,
madam.

Mesje, ovo je neuveno!

Madam, ostaete ovde.
Glas mu bee leden. ena ostade da sedi i da ga
netremice posmatra. Uskoro im se pridrui i Elsi.
Izgleda da je bila dimna bomba ree uzbueno.
Verovatno neslana ala. Kondukter je besan ko ris.
Trai da svi... Zautala je kad je primetila novu
saputnicu u kupeu.
Gospoo Defriz ree gospodin Pajn - ta drite u
onom crvenom koveiu?
Nakit.
Budite ljubazni pa proverite da li je sve na broju.
Iz one ene je tog trenutka navrla bujica rei. Bila se
prebacila na francuski jezik, poto joj je tako bilo lake da
izrazi oseanja.
Elsi je za to vreme uzela svoj kovei. O!
kriknula je. Otkljuan je.
Et je porterai a la Compagnie des Wagons-Lits
zavrila je neznanka.
Nieg nema! - povika Elsi. - Sve je nestalo! Moja dijamantska narukvica. I ogrlica koju mi je tata poklonio. I
prstenje s rubinima i smaragdima. I moji divni dijamantski
broevi. Hvala nebesima to su biseri na meni. O, gospodine Pajne, ta da radimo?
Vi idite po konduktera ree Parker Pajn a ja
u se postarati da ova dama ne napusti kupe dok on ne
doe.
Scelerat! Monstre! ciknu ona ena, pa nastavi da
sipa uvrede. Voz je ulazio u Veneciju.
Dogaaji iz narednih pola sata mogu se jednostavno
opisati. Nakon to je na nekoliko razliitih jezika
razgovarao s nekoliko razliitih slubenika, gospodin Pajn
je pretrpeo poraz. Osumnjiena se s pretresa vratila ista
kao suza. Dragulji nisu bili kod nje.
Pajn i Elsi su od Venecije do Trsta pokuavali da
dokue ta se dogodilo.
Kad ste poslednji put videli nakit?

Jutros. Vratila sam u kutiju safirne naunice koje

sam jue nosila i uzela obine biserne.
I da li je tada sve bilo na mestu?
Pa, nisam ba prebrojavala, ali sve mi je izgledalo
kao obino. Mogue da je nedostajao neki prsten ili neto
slino, ali ne vie od toga.
Gospodin Pajn klimnu glavom. A dok je kondukter
sreivao kupe?
Ponela sam nakit u vagon restoran. Uvek ga nosim
sa sobom. Ne odvajam se od njega, osim kad neto
iskrsne, kao maloas.
To znai - zakljuio je Parker Pajn da je nakit
sigurno ukrala ona madam Subajska, ili kako se ve zove.
Ali kog je avola uradila s njim? Bila je ovde samo minut i
po, to znai da je imala vremena da otkljua kovei
duplikatom kljua, da povadi sve iz njega i... ta onda?
Moda ga je dala nekom.
Teko. Odmah sam poao natrag. Da je iko izaao
iz kupea, sigurno bih ga video.
Moda ga je nekom dobacila kroz prozor.
Odlina ideja, ali ba tad smo bili iznad mora jer
smo prelazili most.
Onda jedino preostaje da ga je sakrila negde u
kupeu.
Hajde da proverimo.
Elsi je zadatku pristupila s pravim amerikim elanom,
dok je gospodin Pajn pretragu obavljao pomalo rasejano.
Ubrzo su usledili prekor i izvinjenje.
Razmiljam o vanom telegramu koji moram da
poaljem iz Trsta pokuao je da se opravda Pajn.
Elsi je ovo primila prilino hladno. Gospodin Parker
Pajn je mnogo pao u njenim oima.
Bojim se da ste sad ljuti na mene, gospoo Defriz
skrueno ree on.
Pa, niste se ba pokazali odbrusi ona.
Draga moja, ne zaboravite da ja nisam detektiv.
Uopte se ne bavim kraama i ubistvima. Moj domen je

ljudsko srce.
Bila sam nesrena kad sam se ukrcala na voz
ree Elsi ali to nije nita u poreenju s onim to sad
oseam! Najradije bih oi isplakala! Moja divna, divna
narukvica... i smaragdni prsten koji sam dobila od
Edvarda kad smo se verili.
Jeste li osigurani za sluaj krae? upita je
gospodin Parker Pajn.
Jesam li? Ne znam. Da, verovatno jesam. Ali ja sam
vezana za te stvari, gospodine Pajne.
Voz poe da usporava. Parker Pajn se nagnu kroz
prozor.
Trst - ree. Moram da poaljem onaj telegram.
Edvarde! Elsino lice se ozarilo kad je ugledala
supruga kako joj tri u susret preko perona istanbulske
eleznike stanice. Na trenutak bee zaboravila gubitak
nakita. Zaboravila je i one udne rei to ih je pronala na
upijau. Zaboravile je sve osim injenice da se nisu videli
dve nedelje i da je, uprkos tome to je utogljen i uzdran,
njen mu zaista najprivlaniji mukarac na svetu.
Upravo su izlazili iz stanine zgrade kad Elsi oseti
prijateljsko kuckanje po ramenu. Osvrnula se i ugledala
dobroudno lice gospodina Parkera Pajna.
Gospoo Defriz ree joj on moete li da
zajedno pola sata navratite do mene u hotel Tokatlijan?
Moda u imati dobre vesti za vas.
Ona nesigurno pogleda u Edvarda, pa ih predstavi.
Ovo je... moj mu. Gospodin Parker Pajn.
Verujem da vas je supruga telegramom ve
obavestila da su joj ukrali nakit ree gospodin Pajn.
Preduzeo sam sve to sam mogao da ga pronaem.
Verovatno u za pola sata imati nekih vesti o tome.
Elsi upitno pogleda Edvarda, koji odmah ree:
Naravno da e doi, duo. Rekoste Tokatlijan, gospodine
Pajne? Dobro. Postarau se da doe.

Tano pola sata kasnije, Elsi su uveli u privatni salon

gospodina Parkera Pajna. Ustao je i pozdravio se s njom.
Razoarao sam vas, gospoo Defriz ree joj.
Ne, nema potrebe da poriete. E sad, ne pretvaram se da
sam maioniar, ali trudim se koliko mogu. Pogledajte
unutra.
Preko stola joj je gurnuo omanju kartonsku kutiju.
Elsi ju je otvorila. Prstenje, broevi, narukvice, ogrlica...
sve je bilo tu.
Gospodine Pajn, pa ovo je divno! Ali... ali potpuno
divno!
On se skromno nasmei. - Drago mi je to vas ipak
nisam izneverio, draga mlada damo.
O, gospodine Pajn, sad se oseam kao poslednja
zlica! Jo od Trsta sam bila odvratna prema vama. Ali kako
ste doli do njih? Kad? Gde?
Gospodin Pajn zamiljeno odmahnu glavom. Duga
je to pria ree. Moda ete je uti jednog dana.
Moda ak vrlo uskoro.
A zato ne odmah?
Ima razloga za to odgovori on.
I tako je Elsi morala da ode nezadovoljene znatielje.
im je izala, gospodin Pajn uze eir i tap i izae iz
hotela. Hodao je lagano smekajui se sebi u brk, sve dok
ne stie do male, trenutno prazne kafedinice iz koje je
pucao pogled na rukavac Zlatni rog. S druge strane su se
spram poslepodnevnog neba ocrtavala vitka minareta
stambolskih damija. Predivan prizor. Gospodin Pajn sede
i narui dve kafe. Bile su jake i slatke. Nije estito ni
srknuo kad neko iznenada sede za njegov sto. Bio je to
Edvard Defriz.
Naruio sam kafu i za vas ree mu gospodin Pajn
pokazujui ka majunoj olji.
Edvard skloni kafu u stranu i nagnu se preko stola.
Kako ste znali? upita.
Gospodin Pajn je zaneseno uivao u kafi. Da li vam
je supruga ve ispriala o svom otkriu na upijau? Nije.

Ispriae vam. Trenutno je to smetnula s uma.

Ispriao mu je o Elsinom otkriu.
To se savreno uklapalo s neobinim incidentom
koji se odigrao pre ulaska u Veneciju. Iz ovog ili onog
razloga isplanirali ste krau nakita sopstvene ene. Ali
emu ona reenica najzgodnije bi bilo neposredno pre
Venecije? To mi je zvualo besmisleno. Zato niste
prepustili svojoj... sauesnici... da sama odabere vreme i
mesto?
I onda sam iznenada shvatio. Ukrali ste enin nakit
i zamenili ga kopijama jo pre nego to ste napustili
London. Ali to reenje nije bilo zadovoljavajue. Vi ste
savestan mlad ovek visokih nazora. Uasavali ste se
mogunosti da za to nepravedno optue poslugu ili nekog
drugog. Zato je kraa morala da se odigra tako da se ne
ostavi mesta sumnji u bilo koga iz vae kue ili drutva.
Sada je jasno zato je mesto bilo vano. Ako se
nakit baci kroz prozor bilo gde du pruge, uvek bi
postojala mogunost da ga neko pronae. Stoga je bilo
bitno da se sve odigra dok se voz nalazi iznad mora.
U meuvremenu ste ovde napravili sve dogovore oko
prodaje nakita. Ostalo je samo da ga posle krae odnesete
gde treba. Sreom, na vreme ste dobili moj telegram.
Posluali ste moja uputstva i ostavili kutiju s nakitom
na recepciji mog hotela, znajui da bih u suprotnom itav
sluaj prepustio policiji. A i prihvatili ste moj poziv na
kafu.
Edvard Defriz ga je moleivo gledao. Bio je to naoit
mladi, visok i plavokos, oble brade i krupnih oiju.
Kako da vam objasnim? ree ojaeno. Sigurno vam
izgledam kao najobiniji lopov.
Greite ree Parker Pajn. - Naprotiv, rekao bih
da ste gotovo bolno iskreni. Navikao sam da razvrstavam
ljude na tipove, a vi, dragi moj gospodine, spadate u
kategoriju roenih rtava. A sad mi ispriajte itavu priu.
Dovoljna mi je i jedna jedina re: ucena.
Da?

Upoznali ste moju enu. Na njoj se odmah vidi

koliko je to isto, neiskvareno bie, potpuno lieno znanja i
svesti o postojanju zla.
Da, da.
Ona ima najvie mogue ideale. Kad bi saznala
ta... bilo ta to sam uinio, ostavila bi me.
Moda, a moda i ne bi. Ali nije u tome stvar. ta
ste uradili, mladiu? Pretpostavljam da je re o aferi s
drugom enom.
Edvard Defriz klimnu glavom.
Za vreme braka ili ranije?
Ranije.
Dobro. ta se to desilo?
Nita. Ama ba nita. To je ono najgore. Sve se
odigralo u jednom hotelu na Karibima. Tamo je bila i jedna
izuzetno privlana ena, gospoa Rositer. Mu joj je bio
veoma preke naravi i esto je pravio divljake ispade.
Jedne noi joj je pretio pitoljem. Pobegla mu je i dola u
moju sobu. Bila je poluluda od straha. Pitala me je... pitala
me je moe li da ostane kod mene do jutra. ta sam mogao
da joj kaem?
Gospodin Pajn je gledao mladia pravo u oi, a ovaj
mu je uzvraao pogledom asnog i potenog oveka. Pajn
uzdahnu. Krae reeno, gospodine Defriz, napravili su
budalu od vas.
Ja zaista...
Da, da. Star je to trik, ali esto uspeva kod
neiskusnih mladia. Pretpostavljam da su vam se prvi put
javili malo posle objavljivanja veridbe.
Da. Pismom su me obavestili da e, ne poaljem li
im izvesnu svotu novca, o svemu obavestiti mog budueg
tasta o tome kako sam zaveo mladu udatu enu, kako
su je videli da ulazi u moju hotelsku sobu i kako se njen
mu sprema da podnese zahtev za razvod braka. asnu
vam re dajem, gospodine Pajne, zvualo je kao da sam
poslednji nitkov. Drhtavom rukom je obrisao elo.
Da, znam. I tako ste im vi platili. A onda je to

poelo da se ponavlja s vremena na vreme.

Da. Ovo sada je bio oajniki potez. Posao je naglo
opao nakon kraha berze. Ostao sam bez gotovine. Tako
sam smislio ovaj plan. Uzeo je svoju oljicu sad ve
ohlaene kafe, odsutno je pogledao i iskapio. I ta ja sad
da radim? zavapio je. ta da radim, gospodine Pajne?
Radite ono to vam kaem odluno odgovori Parker Pajn. Ucenjivae prepustite meni. to se vae ene
tie, idite odmah kod nje i sve joj priznajte. Ili bar skoro
sve. Jedino to treba da preutite jeste ta se zaista
dogodilo na Karibima. Morate od nje sakriti injenicu da
ste... pa, kao to malopre rekoh, ispali budala.
Ali...
Dragi moj Defrize, vi ne razumete ene. Ako moe
da bira izmeu budale i Don uana, svaka e izabrati Don
uana. Vaa supruga je, gospodine Defriz, ljupka, neiskvarena devojka visokih moralnih naela i jedino to e joj
razdrmati svakodnevicu ivota s vama jeste svest da je preobratila jednog enskaroa.
Edvard Defriz je otvorenih usta zurio u njega.
Ozbiljan sam ree Parker Pajn. Ona vas sada
oboava, ali primetio sam znake da bi se to moglo
promeniti ukoliko nastavite pred njom da stvarate sliku
tolike dobrote i ispravnosti da se to gotovo granii s
dosadom.
Idite sad svojoj eni, mladiu ljubazno zavri
gospodin Pajn. I sve joj priznajte, to znai: ama ba sve
to vam padne na pamet. A onda joj objasnite da ste, kad
ste nju upoznali, odluili da raskrstite s preanjim
nainom ivota. I da ste ak pribegli krai samo da to ne bi
stiglo do njenih uiju. Oprostie vam s oduevljenjem.
Ali zaista nema ta da mi prata...
ta je istina? - upita ga gospodin Pajn. Po mom
iskustvu, istina je obino ono to ljudima kvari sreu!
Osnovno je pravilo branog ivota da suprugu morate da
laete. Ona to eli! Idite po svoj oprotaj, mladiu. I ivite u
radosti i zdravlju jo mnogo godina. Moram vas jo samo

upozoriti da e vas ubudue supruga drati na oku kad

god se u blizini pojavi neka lepotica. Nekim mukarcima bi
to smetalo, ali ne verujem da e i vama.
Ne treba mi nijedna osim Elsi jednostavno ree
Defriz.
To je ba lepo, mladiu na to e Parker Pajn
ali ja joj, da sam na vaem mestu, to ne bih rekao. Nijedna
ena ne voli da je smatraju previe mekom.
Edvard Defriz ustade. Zaista mislite...?
Znam odluno ree gospodin Parker Pajn.

Bagdadska kapija

etiri slavne kapije u zidine Damaska vode...

Gospodin Pajn se tiho podseao Flekerovih stihova.
Sudbine dveri, Pustinjska vrata, Peina kobi, Strave
vir, Bagdadska kapija ja sam, ulaz u Dijarbakir.
Hodajui ulicama Damaska stigao je do hotela
Orijental i ugledao jedan od onih ogromnih pulman
estotokaa,4 kojim e se sutradan s jo jedanaestoro
ljudi zaputiti preko pustinje u Bagdad.
Nemoj pro ovuda, o, karavanu, ili bar pesme nek ne
uje se zvuk.
uste li da ovde, gde ptice su mrtve, iz tiine neto
glasa se ko uk?
Sad moe proi, o, karavanu, karavanu prokleti, mrtvi
karavanu!
Vremena su se svakako promenila. Nekada je
Bagdadska kapija zaista predstavljala vrata smrti. Kroz
nju su karavani polazili na viemeseno, est stotina
kilometara dugo putovanje kroz pustinju. A sada su brza
udovita koja prodiru benzin taj isti put prelazila za
trideset est sati.
ta rekoste, gospodine Pajn?
Bio je to radoznali glas gospoice Nete Prajs,
najmlaeg i najarmantnijeg lana njihove grupe. Iako je
4 Pretea autobusa.
4 Fr.: London. (Prim. prev.)

(Prim. prev.)

morala svud sa sobom da vodi tetku, namrgoenu enu s

nagovetajem brade i neutaivom ei za biblijskim
znanjem, Neta je uspevala da pronae mnogo naina
zabave koji se verovatno ne bi dopali starijoj gospoici
Prajs.
Gospodin Pajn joj ponovi Flekerove stihove.
Ba uzbudljivo ree devojka.
Nedaleko od njih stajala su trojica mukaraca u
uniformama ratnog vojnog vazduhoplovstva. Jedan od
njih, inae veliki Netin oboavalac, iskoristi priliku da se
ubaci u razgovor.
Na tom su putu uzbuenja jo uvek mogua
ree. I dan-danas razbojnici povremeno napadnu neki
konvoj. Desi se i da se neko izgubi, pa onda nas alju da
ga traimo. Jedan momak je pet dana tumarao pustinjom.
Srea njegova to je imao dovoljno vode. A tu su i rupe na
putu. I to kakve rupe! Jedan ovek je tako poginuo.
Ozbiljno vam kaem! Zaspao je i udario glavom o krov
automobila. Ostao je na mestu mrtav.
Da li je u pitanju bio estotoka, gospodine
ORurk? otro upita starija gospoica Prajs.
Ne, nije bio estotoka odgovori mladi.
Ali moramo jo tota da vidimo! ojaeno e
Neta.
Njena tetka izvadi bedeker.
Neta se udalji.
Sigurno e me terati da idemo do onog mesta gde je
sveti Pavle pobegao kroz prozor proaputala je. A ja
bih radije da vidim bazare.
ORurk nije asio ni asa.
Moete sa mnom. Poeemo od ulice poznate kao...
Njih dvoje odoe.
Gospodin Pajn se okrete ka utljivom oveku, koji je
stajao do njega. Zvao se Hensli i radio je u upravi za javne
radove u Bagdadu.
Damask ume pomalo da razoara one koji nikad
ranije nisu bili u njemu ree Pajn kao da se izvinjava.

Previe je moderan. Na sve strane vidite tramvaje, moderne

zgrade i prodavnice.
Hensli klimnu glavom. Bio je krt na reima.
Svi misle da je bogu iza lea. A nije - odgovori
kratko.
Uto im se pridrui i plavokosi mlai mukarac sa
starom itonskom kravatom. Imao je prijatno ali pomalo
bezizraajno lice, na kom se sada oitavala briga. On i
Hensli su radili zajedno.
Zdravo, Smetherste ree mu prijatelj. Jesi li
izgubio neto?
Kapetan Smetherst odmahnu glavom. Taj se momak
nije mogao pohvaliti hitrinom uma.
Samo razgledam ree neodreeno, a onda kao da
se prenu. Hoemo li veeras na tombolu?
Njih dvojica otidoe svojim putem, a gospodin Pajn
kupi francusko izdanje lokalnih novina.
Nije pronaao nita zanimljivo. Lokalne vesti su ga se
malo ticale, a izgledalo je kao da se ni u svetu ne zbiva nita vano. Tako je stigao i do nekoliko kraih tekstova pod
zajednikim naslovom Londres5
Prvi se odnosio na finansije. U drugom su nagaali
trenutno prebivalite propalog finansijera Semjuela Longa.
Dugovi su mu bili dosegli vrednost od tri miliona, a govorkalo se da je ve uspeo da stigne do June Amerike.
Nije loe za nekog ko je tek navrio tridesetu ree
gospodin Pajn za sebe.
Molim?
Osvrnuo se i naao licem u lice s italijanskim
generalom, koji je doputovao iz Brindizija u Bejrut istom
brodom kojim i Pajn.
Objasnio mu je svoju opasku, na ta general nekoliko
puta klimnu glavom.
Veliki je to kriminalac. ak smo i mi u Italiji
5

Fr.: London. (Prim. prev.)

pretrpeli tetu. Prevarant svetskih razmera. Kau da je

plemenitog porekla.
Pa, pohaao je Iton i Oksford oprezno e
gospodin Pajn;
ta mislite, hoe li ga uhvatiti?
Zavisi od toga u kolikoj je prednosti. Moda je jo
uvek Engleskoj. Mogao bi biti bilo gde.
ak i ovde, s nama? ree general i nasmeja se.
I to je mogue ozbiljno ree Pajn. Uostalom,
generale, otkud znate da ja nisam on?
General ga zapanjeno pogleda, ali onda mu se
preplanulim licem razli osmeh.
O! To je vrlo dobro. Vrlo, vrlo dobro. Ali vi...
Oborio je pogled ispod nivoa Pajnovog lica.
Gospodin Pajn je ispravno shvatio poruku.
Ne smete da sudite po izgledu ree. ovek
lako moe da se malo... hm... popravi... a to prividno
dodaje godine.
Potom zaneseno nastavi:
Tu su zatim i boje za kosu, a i za kou, kao i
promena dravljanstva.
General Poli ne ree nita. Nikako nije mogao da
dokui kad se taj Englez ali, a kad ne.
Gospodin Pajn je reio da se te veeri zabavi odlaskom
u bioskop. Nakon toga je po preporuci otiao u Nonu palatu veselja, ali ispostavilo se da to mesto nije ni palata, a
ni veselo. Kojekakve dame su igrale bez previe oseaja za
ritam i za to dobijale mlake aplauze.
A onda je iznenada opazio Smethersta kako sedi sam
za stolom. Mladi bee prilino rumen u licu, te Pajn
zakljui da je ve popio vie nego to moe da podnese.
Priao mu je i seo za njegov sto.
Ove devojure ba umeju da ponize oveka
turobno ree kapetan Smetherst. Platite joj dva pia...
tri pia... gomilu pia, a onda se ona samo nasmeje i ode s
nekim abarom. To je poniavajue.
Gospodin Parker ga saoseajno pogleda i predloi mu

da popije kafu.
Ve sam naruio arak6 odvrati Smetherst.
Odlino pie. Obavezno probajte.
Gospodin Pajn je znao poneto o svojstvima araka, pa
se zato opredelio za taktian pristup. Meutim, Smetherst
samo odmahnu glavom.
Imam nekih problema ree. Hou da se malo
razgalim. Ne znam ta biste vi uradili da ste na mom
mestu. Ne bih da izneverim drugara. Rekao bih mu... a
opet... nisam pametan.
Potom pogleda gospodina Pajna kao da ga vidi prvi
put u ivotu.
Ko ste vi? pijano je promrmljao. ime se
bavite?
Nudim ljudima sreu ljubazno odgovori gospodin
Pajn.
ta? I vi?
Pajn izvadi iz novanika iseak iz novina i poloi ga ispred Smethersta.
Jeste li sretni? pisalo je Ako niste, obratite se
gospodinu Parkeru Pajnu.
Malo je potrajalo dok je Smetherst uspeo da razazna
slova.
Ma nije valjda? uzviknuo je. ta, ljudi dolaze
kod vas da vam se jadaju?
Da, poveravaju mi se.
Sigurno je to gomila glupih enturaa.
Ima dosta ena priznao je gospodin Pajn ali
dolaze i mukarci. A ta je s vama, mladi moj prijatelju?
Treba li vam moda savet?
Umukni odbrusi kapetan Smetherst. To se ne
tie nikoga... osim mene. Samo mene. Gde je taj avolji
arak?
Gospodin Pajn tuno odmahnu glavom.
Odluio je da digne ruke od kapetana Smethersta.
6 Vrsta

rakije, po ukusu i jaini slina mastici ili absintu. (Prim. prev.)

Za Bagdad su krenuli sutradan u sedam izjutra. U

grupi ih bee ukupno dvanaestoro: gospodin Pajn i general
Poli, gospoica Prajs s bratanicom, tri vazduhoplovna
oficira, Smetherst i Hensli i gospoa Pentemijan,
Jermenka, sa sinom.
Putovanje je poelo mirno. Ubrzo su za sobom ostavili
vonjake Damaska. Nebo bee tmurno. Mlai voza je s
vremena na vreme nervozno pogledavao uvis dok je razgovarao s Henslijem.
Izgleda da dobro pljuti s one strane Rutbe. Valjda
se neemo zaglaviti.
Oko podneva stadoe da se odmore i putnici dobie
ruak u kartonskim kutijama. Vozai skuvae aj i
posluie im ga u papirnim aama. Potom nastavie put
kroz beskrajnu ravnicu.
Gospodin Pajn je razmiljao o karavanima i
vienedeljnim putovanjima.
Tek predvee su stigli u pustinjsko utvrenje Rutba.
estotoka proe kroz otvorenu kapiju i zaustavi se
u unutranjem dvoritu.
Ba je uzbudljivo ree Neta.
im se umila, poelela je da malo proeta, na ta se
kapetan prve klase ORurk i gospodin Pajn ponudie da joj
budu pratioci. Tek to su krenuli, stie ih upravnik i stade
ih preklinjati da se ne udaljavaju previe, poto e po mraku teko nai put natrag.
Neemo daleko obeao mu je ORurk.
etnja se, zahvaljujui jednolinosti okoline, ba i nije
pokazala zanimljivom.
Gospodin Pajn se u jednom trenutku sagnu i podie
neto.
ta je to? znatieljno ga upita Neta.
On joj pokaza.
Praistorijski kremen, gospoice Prajs. A ovo je verovatno bilo ilo.
Jesu li time ubijali jedni druge?
Ne, koristili su ga u mnogo miroljubivije svrhe.

Dodue, verujem da bi ovim mogli i da ubiju nekog da su

hteli. Vana je elja da nekog ubijete, a samo oruje je
nebitno. Uvek e se neto nai.
Mrak je padao sve bre i oni pourie natrag u
tvravu.
Nakon veere, koja se sastojala od velikog izbora jela
iz konzerve, neko vreme su sedeli i puili, a oko ponoi se
spremie za nastavak putovanja.
Voza je bio zabrinut.
Ovde ima dosta rupa ree im. Mogli bismo da
se zaglibimo.
Ukrcali su se u ogromno vozilo i smestili se.
Gospoica Prajs je glasno negodovala jer joj nisu dali da
izvadi kofer.
Htela sam da uzmem papue vajkala se.
Pre e vam trebati kaljae - na to e Smetherst.
Sve mi se ini da emo se uskoro obreti u moru blata.
Kod sebe nemam ak ni drugi par arapa ree
Neta.
Nema veze, ionako ete ostati u vozilu. Samo e jai
pol izai da gura.
Uvek treba imati rezervne arape ree Hensli
lupkajui se po depu mantila. Za svaki sluaj.
Svetla se pogasie i veliko vozilo se otisnu u no.
Vonja nije bila ni najmanje prijatna. Nisu se ba
truckali kao to bi u automobilu, ali ipak su s vremena na
vreme gadno poskakivali.
Sedite gospodina Pajna nalazilo se u prednjem delu
vozila. Uporedo s njim sedeli su ona Jermenka umotana u
marame i alove i njen sin, a iza njega dve gospoice Prajs.
General, Smetherst, Hensli i oficiri sedeli su pozadi.
Jurili su kroz no. Gospodin Pajn nije mogao da zaspi
jer mu je bilo tesno, ali zato su Jermenkina stopala neovlaeno zala na njegovu teritoriju. Njoj oigledno nije bilo
neudobno.
Stekao je utisak da svi ostali spavaju. I taman kad je
konano poeo da ga hvata dreme, nagli trzaj ga odbaci

ka krovu estotokaa. Sa zadnjih sedita zau se

pospano: Lake malo. Pokuava li da nas pobije?
Uskoro se pospanost vrati i ve nakon nekoliko
minuta glava gospodina Pajna pade u stranu i on zaspa...
Trgnuo se iz sna i utvrdio da su stali i da neki od
mukaraca izlaze iz vozila.
Zaglibili smo se kratko ga obavesti Hensli.
Gospodin Pajn pouri da i sam vidi ta se deava i
oprezno stupi na raskvaeni pesak. Ne samo da je kia u
meuvremenu stala, nego je ak meseina bila toliko jaka
da se jasno videlo kako vozai pokuavaju da odignu
tokove iz blata uz pomo uskija i kamenja. Veina
putnika bee im pritekla u pomo. Tri ene su ih
posmatrale kroz prozore estotokaa gospoica Prajs i
Neta sa zanimanjem, a Jermenka s neskrivenim prezirom.
Na vozaev znak, mukarci slono zapee iz sve
snage, ali uzalud.
Gde je onaj Jermenin? otro zapita ORurk.
Uukao se pa greje noge ko maka? Neka i on doe da
pomogne.
A i kapetan Smetherst dodade general. Ni on
nije s nama.
Eno ga, spava kao beba.
I stvarno, Smetherst je, pognute glave, jo uvek sedeo
zgren na svom seditu.
Probudiu ga ree ORurk.
Spretno je uskoio u vozilo, ali uskoro se ponovo pojavio na vratima. Glas mu je sad zvuao potpuno drugaije.
Ne znam... Rekao bih da je bolestan, ili tako neto.
Gde je lekar?
Major Loftus, lekar u ratnom vazduhoplovstvu, inae
prosed i tih ovek, izdvoji se iz grupe okupljene oko toka.
ta mu je? upita.
Ne znam.
Doktor se pope u vozilo, a ORurk i gospodin Pajn za
njim. Jedan pogled na presamieno telo bio mu je
dovoljan.

Mrtav je - tiho ree.

Mrtav? Ali kako? zapljutae pitanja. - O, to je
uasno! jeknu Neta.
Loftus se besno osvrnu.
Sigurno je udario glavom o krov - ree. - Preli smo
preko jedne ba velike rupe.
Pa nije valjda od toga umro? Zar ne postoji drugo
objanjenje?
To ne mogu rei dok ne pregledam telo - odbrusi
Loftus, pa stade ljutito da se osvre. ene su se okupile tik
iza njega dok su se mukarci tiskali na vratima.
Gospodin Parker pozva mlaeg i snanijeg vozaa, koji
prenese ene jednu po jednu preko blata i ostavi ih na suvom tlu. S gospoom Pentemijan i Netom ilo je lako, ali se
zato i te kako zanosio pod teinom krupne gospoe Prajs.
Svi izaoe iz vozila kako bi lekar mogao da obavi
pregled
Mukarci nastavie da upaju toak iz blata. Uskoro
se i sunce pojavi na horizontu. Osvanulo je divno jutro.
Blato se suilo munjevitom brzinom, ali vozilo je i dalje bilo
zaglibljeno. Uzalud su polomili tri uskije. Vozai uzee da
pripremaju doruak vru aj i kobasice iz konzerve.
Malo dalje od njih, major Loftus je nekolicini
saputnika upravo iznosio svoj sud.
Na telu nema nikakvih rana ili povreda. Kao to
rekoh, verovatno je udario glavom o krov.
Zadovoljni ste prirodnim uzrokom smrti? upita
ga gospodin Pajn.
Neto u njegovom glasu natera lekara da ga pogleda.
Preostaje jo samo jedna mogunost.
-Da?
Da ga je neko udario u potiljak neim poput vreice
peska. Izgovorio je to gotovo kao da se izvinjava.
To mi zvui neverovatno ree Vilijamson, trei
oficir. Bio je to mladi aneoskog lika. Kako je to iko
mogao da uradi a da ga ba niko ne vidi?
Spavali smo ree lekar.

U to nije mogao da bude siguran odvrati

Vilijamson.
To je mogao da uini ubaci se general Poli
jedino neko koje sedeo iza njega. Trebalo je samo da ugrabi
trenutak, a pri tom nije morao ni da ustane sa svog mesta.
Ko je sedeo iza kapetana Smethersta? upita
lekar.
Hensli, gospodine kao iz topa odgovori ORurk.
To znai da teorija pada u vodu. Bili su najbolji
prijatelji.
Zavladao je muk. A onda gospodin Pajn progovori tiho
i samouvereno.
ini mi se da kapetan Vilijamson ima neto da nam
kae.
Ja, gospodine? Ovaj... ja...
Priaj, Vilijamsone ree ORurk.
Ali to zaista, zaista nije nita vano.
Priaj.
Ma to je samo deli razgovora koji sam sluajno uo
kad smo bili u Rutbi. Vratio sam se u estotoka po
tabakeru.
Dok sam pipao u mraku, uo sam dva muka glasa u
dvoritu. Jedno je bio Smetherst. Rekao je...
Zastao je.
Hajde, ovee, reci ve jednom .
Rekao je kako ne eli da izneveri drugara. Zvuao je
vrlo potreseno. I jo je dodao: utau dok ne stignemo u
Bagdad, ali ni minut preko toga. Morae brzo da se izvue.
A ta je odgovorio taj drugi?
Ne znam, gospodine. Kunem se da ne znam. Bilo je
mrano. Rekao je samo re ili dve, ali nita nisam mogao
da razumem.
Ko je od vas dobro poznavao Smethersta?
Mislim da se re ,,drugar mogla odnositi jedino na
Henslija nesigurno ree ORurk. Poznavao sam Smethersta samo iz vienja. Vilijamson je odnedavno ovde, kao

i major Loftus. Ne verujem da ga je ijedan od njih dvojice

poznavao odranije.
Obojica potvrdie.
A vi, generale?
Upoznao sam ga tek nedavno, poto smo zajedno
doputovali iz Bejruta.
A onaj jermenski pacov?
Teko da bi njega nazvao drugarom odluno e
ORurk. - Osim toga, nijedan Jermenin ne bi imao petlju
da nekog ubije.
Moda ja imam jo jedan trag - ree Parker Pajn, pa
im ponovi njegov i Smetherstov razgovor u nonom klubu
u Damasku.
Nije hteo da izneveri drugara" zamiljeno ponovi
ORurk. - I bio je zabrinut.
Ima li jo neko neto da doda? - upita Pajn.
Lekar se nakalja.
Moda to nema nikakve veze s ovim... poe, na
ta ga ostali ohrabrie da nastavi.
Sluajno sam uo kad je Smetherst rekao Hensliju:
Ne moe porei da iz tvoje slube cure informacije."
Kad je to bilo?
Jue ujutru, malo pre no to smo krenuli iz
Damaska. Mislio sam da samo askaju o poslu. Da sam
makar naslutio... Zautao je.
Prijatelji moji, ovo je ba zanimljivo ree general.
- Slaete dokaze kao kockice.
Doktore, rekoste daje ubica koristio neto nalik
vreici peska ree Parker Pajn. Da lije neko mogao na
brzinu da napravi takvo oruje?
Ovde bar peska ima u izobilju - kiselo ree lekar i
zagrabi aku peska s tla.
Ako je napunio arapu... poe ORurk, pa
zauta.
Svi su se setili dveju reenica koje je Hensli izgovorio
prethodne noi.
Uvek treba imati rezervne arape. Za svaki sluaj.

Stajali su i utali, sve dok gospodin Pajn konano ne

progovori. Majore Loftuse, verujem da su arape
gospodina Henslija u depu njegovog mantila, u vozilu.
Nakratko se svi osvrnue ka silueti oveka koji je
neraspoloeno etkao gore-dole. Otkako su pronali
Smetherstovo telo, Hensli se uglavnom drao po strani, a
ostali su, znajui da su on i pokojnik bili dobri prijatelji,
potovali njegovu potrebu da bude sam.
Hoete li biti ljubazni da ih donesete ovamo?
Doktor je oklevao.
Ne bih da... zaustio je, ponovo se osvrnuvi ka
Hensliju. Izgleda mi vrlo utueno...
Morate to da uinite kako bismo saznali istinu
ree Parker Pajn.
Ovo su posebne okolnosti. Zaglavljeni smo ovde, a
moramo da otkrijemo ta se desilo. Verujem da emo biti
korak blie istini donesete li te arape.
Loftus ga poslua.
Gospodin Pajn povede generala Polija u stranu.
Generale, ako se ne varam, vi ste sedeli uporedo s
kapetanom Smetherstom.
Tako je.
Da lije iko spreda ustajao i dolazio u zadnji deo
vozila?
Samo ona Engleskinja, gospoica Prajs, kada je ila
do umivaonika.
Da li se usput moda saplela?
Malo se teturala zbog truckanja.
Jeste li samo nju videli da ustaje?
Da.
General ga znatieljno pogleda, pa dodade: ivo me
zanima ko ste. Izdajete nareenja ali niste vojnik.
Imam bogato ivotno iskustvo objasni Pajn.
Mnogo ste putovali?
Ne ree gospodin Pajn. Uglavnom sam sedeo u
kancelariji.
Loftus se vrati nosei par arapa. Gospodin Pajn ih

uze i stade da ih prouava. U unutranjosti jedne bilo se

zadralo malo vlanog peska.
Gospodin Parker Pajn duboko udahnu.
Sad mi je sve jasno ree.
Svi se ponovo osvrnue ka Hensliju.
Voleo bih da i sam pogledam telo ree Pajn.
On i lekar pooe do mesta gde je Smetherstovo telo
lealo pokriveno atorskim krilom.
Doktor skide pokrov.
Nema ta da se vidi ree.
Meutim, Pajnov pogled bee prikovan za pokojnikovu
kravatu.
Dakle, bio je itonski ak - ree.
Loftus ga zbunjeno pogleda, ali to nije bio kraj iznenaenjima.
ta znate o mladom Vilijamsonu? upita ga Pajn.
Nita. Upoznao sam ga tek u Bejrutu, nakon to
sam stigao iz Egipta. Zato pitate? Siguran sam da...
Pa, od njegovog svedoenja zavisi hoe li jedan
ovek biti obeen nehajno objasni Pajn. Malo opreza
nikad na odmet.
Jo uvek je sa zanimanjem posmatrao Smetherstovu
kravatu. Otkopao je dugmad i skinuo mu kragnu. A onda
iznenaeno uzviknu.
Vidite li ovo?
Na zadnjem delu kragne videla se mala krvava mrlja.
Potom se sagnuo da izbliza pogleda pokojnikov
potiljak.
Doktore, ovaj ovek nije umro od udarca u glavu
ree strogo. Dobio je ubod u potiljak. Evo ba ovde, kao
to vidite.
A meni je to promaklo!
Ne moe vam se zameriti - ree Pajn. Mislili ste
da je uzrok smrti udarac u glavu. Nije ni udo to vam je
promakla ova ranica. Pa pogledajte kolicna je! Brz ubod
tankim i otrim predmetom doveo bi do trenutne smrti.
rtva ne bi stigla ni da pisne.

Mislite li na neto kao bode? Nije valjda general...

Svi bodee vezuju za Italijane. Gle, neko dolazi!
Na horizontu se pojavilo jo jedno turistiko vozilo.
Odlino ree ORurk pridruivi im se. Mogu
da povezu dame.
A ta emo s ubicom? - upita Pajn.
Mislite na Henslija?
Ne, ne mislim na Henslija odgovori gospodin
Pajn.
Sluajno znam da je Hensli ist ko suza.
Vi... ali kako?
Vidite, u njegovoj arapi ima peska.
ORurk je zurio u njega.
Znam, mladiu blago mu ree gospodin Pajn.
Zvui besmisleno, ali uopte nije tako. Ali Smetherst nije
umro od udarca u glavu, nego od uboda.
Zastao je nakratko, pa nastavio.
Vratite se na na razgovor koji sam vam prepriao,
onaj koji smo vodili u nonom klubu. Svi ste se zakaili za
ono to vam je zvualo vano, ali meni se u pamenje
urezalo neto drugo. Kad sam mu rekao da nudim ljudima
sreu, njegov komentar je bio: ta? I vi?" Zar vam to ne
zvui udnovato? Ne znam da li bi se taj izraz mogao
upotrebiti za curenje poverljivih informacija, ali tako se
svakako moe opisati ono to je radio ozloglaeni gospodin
Semujel Long.
Doktor ga je netremice posmatrao, a ORurk samo
izusti: Da, moda...
Nedavno sam u ali rekao da je gospodin Long
moda meu nama. Pretpostavimo da je to tano.
ta? Ali to je nemoguel
Naprotiv. ta znate o ljudima osim onog to im pie
u pasou i to vam sami ne kau? Jesam li ja zaista
gospodin Parker Pajn? Da li je general Poli zaista
italijanski oficir? A ta je s mukobanjastom starijom
gospoicom Prajs, koja je i te kako zrela za brijanje?
Ali on... Smetherst... Zar je on poznavao Longa?

Smetherst se kolovao na Itonu. Ba kao i Long.

Moda vam nije pomenuo da ga poznaje. Moda ga je ak i
prepoznao u naoj grupi. I ako je to zaista bio Long, ta je
trebalo da uradi? Onako prostoduan kakav je bio, posle
mnogo premiljanja je odluio da nita ne pominje dok ne
stignemo u Bagdad. Meutim, nije mogao da dri jezik za
zubima.
Mislite da je Long neko od nas? - ree jo uvek
oamueni ORurk.
Duboko je udahnuo.
Sigurno je to onaj Italijan... nema ko drugi... ili moda Jermenin.
Istini za volju, mnogo je lake ostati Englez nego
glumiti stranca i nabavljati strani paso primeti
gospodin Pajn.
Gospoica Prajs? zaprepaeno e ORurk.
Ne na to e gospodin Pajn. - Ovo je na ovek!
Naizgled prijateljski je poloio ruku na rame oveka
do sebe, mada mu u glasu ne bee nieg prijateljskog, a
prsti mu pobelee od stiska.
Major Loftus ili gospodin Semjuel Long, kako vam
drago.
Ali to je nemogue... Nemogue! promuca
ORurk.
Loftus je ve godinama u vojsci.
Ali niko od vas ga nikad ranije niste video, ba kao
ni ovog oveka, zar ne? Ovo nije pravi major Loftus.
Tad konano progovori i trei sagovornik.
Vrlo ste promuurni. Kako ste pogodili?
Posle vae besmislene izjave da je Smetherst umro
zato to je udario glavom o krov. To ste uli od ORurka
kad smo one veeri razgovarali u Damasku. Dopala vam se
jednostavnost reenja. Jedini ste lekar meu nama i svi e
prihvatiti zdravo za gotovo ono to budete rekli. Imate
Loftusovu torbu s instrumentima i samo je trebalo iz nje
da odaberete neto dugako i tanko. U pogodnom trenutku
nagnuli ste se da neto kaete Smetherstu i uboli ga, a

onda nastavili da priate jo nekoliko sekundi. Bio je mrak

i niko nije mogao nita da posumnja.
A onda je sledilo otkrivanje tela. Dali ste svoj sud,
ali on nije prihvaen toliko lako kao to ste oekivali.
Pojavile su se sumnje. Pribegli ste drugoj liniji odbrane.
Vilijamson je prepriao Smetherstov i va razgovor, koji je
sluajno uo. Sve je ukazivalo na Henslija, pa ste dali i
svoj mali doprinos izmislivi priu o curenju informacija iz
njegove slube. Stoga sam odluio da vas jo jednom
stavim na probu.
Pomenuo sam pesak i arape. Vama je u tom
trenutku aka bila puna peska. Poslao sam vas po
Henslijeve arape kako bismo saznali istinu, s tim to
nisam mislio na ono to ste vi bili uvereni da misli. Ve
sam bio pregledao njegove arape i u njima nije bilo peska.
Vi ste ga tamo ostavili.
Semjuel Long zapali cigaretu. Predajem se ree.
Srea me je izneverila. Pa, bilo je lepo dok je trajalo. Ve
su mi bili za petama kad sam stigao u Egipat. Tamo sam
upoznao Loftusa, koji mi je rekao da je dobio prekomandu
za Bagdad i da tamo nikog ne poznaje. Bila je to previe
povoljna prilika da bih je propustio. Potplatio sam ga. Dao
sam mu dvadeset hiljada funti. ta je to za mene? I onda
da naletim ba na Smethersta, najglupljeg oveka na
svetu! Bio mi je potrko na Itonu. Oboavao me je i u meni
je video svog idola. Zato mu se ni sad nije mililo da me
oda, i posle mnogo ubeivanja pristao je da saeka dok ne
stignemo u Bagdad. Da li bih tamo ikakve anse? Ne bih.
Preostalo mi je samo jedno da ga uklonim. Verujte mi
da po prirodi nisam ubica. Mnogo sam bolji u nekim
drugim stvarima.
Uto lice poe da mu se krivi i on se zaljulja i pade
niice.
0R.urk se nadvi nad njega.
Verovatno je u cigareti imao cijanovodoninu
kiselinu ree gospodin Pajn. Srea ga je zaista
izneverila.

Osvrnuo se i zagledao ka beskraju pustinje. Sunce

ve bee odskoilo visoko. Jedva da je proao jedan dan
otkako su napustili Damask, i to proavi kroz Bagdadsku
kapiju.
Nemoj pro ovuda, o, karavanu, ili bar pesme nek ne
uje se zvuk.
uste li da ovde, gde ptice su mrtve, iz tiine neto
glasa se ko uk?
Sad moe proi, o, karavanu, karavanu prokleti, mrtvi
karavanu!

Kua u irazu

Bilo je est izjutra kad je gospodin Parker Pajn poao

iz Bagdada u Persiju.7
Putniki odeljak u malom avionu bio je veoma
skuen, a sedita toliko uska da nekome krupnom poput
gospodina Pajna nisu mogla da prue ak ni privid
udobnosti. Imao je dvoje saputnika krupnog rumenog
oveka, za kog je odmah procenio da je vrlo razgovorljiv, i
mravu enicu tankih usana i odlunog dranja.
Bilo kako bilo ree u sebi gospodin Pajn ne
izgledaju mi kao da bi ih zanimale moje usluge.
Tako je i bilo. Ispostavilo se da je enica amerika
misionarka, puna radosti i ljubavi prema radu, a da
rumeni ovek radi za neku naftnu kompaniju.
Izdeklamovali su svoje ivotopise jo pre nego to je avion
poleteo.
Bojim se da sam ja samo obian turista skromno
im je rekao gospodin Pajn. - Hou da obiem Teheran,
Ispahan i iraz.
Melodinost ovih imena toliko ga je oaravala da je
morao jo jednom da ih ponovi. Teheran. Ispahan. iraz.
Pogledao je kroz prozor aviona. Videla se jedino pustinja. Prosto je oseao tajanstvenost tih beskrajnih, nenaseljenih predela.
Sleteli su u Kermanah radi overe pasoa i carinske
kontrole. Tokom pregleda Pajnovog prtljaga, naroitu je
panju privukla jedna kartonska kutijica. Odmah su poeli
da mu postavljaju pitanja, ali kako on nije ni govorio ni
7 Dananji

Iran. (Prim. prev.)

razumeo persijski jezik, dolo je do neugodne situacije.

Uto se pojavi pilot njegovog aviona, naoit mlad
Nemac plave kose, tamnomodrih oiju i preplanulog lica.
Izvolite? ree ljubazno.
Gospodin Pajn, koji je dotle bez i malo uspeha
carinicima pokazivao svoj izuzetan pantomimiarski dar,
osvrnu se s olakanjem. - Moete li da im objasnite da je to
praak protiv buba? ree.
Pilot ga zbunjeno pogleda. Kako molim?
Gospodin Pajn mu ponovi molbu na nemakom, na
ta se mladi iroko nasmei i prevede reenicu na
persijski. Tad laknu i ojaenim i zabrinutim carinicima,
koji se takoe osmehnue. Jedan se ak i glasno nasmeja.
Oigledno im je ta ideja bila smena.
Putnici ponovo zauzee svoja mesta i putovanje se nastavi. Obruili su se ka Hamadanu kako bi izbacili torbu s
potom, ali nisu se zaustavljali. Gospodin Pajn se naprezao
ne bi li kroz prozor uoio Behistunsku stenu, romantino
mesto na kome je Darije opisao veliinu svojih osvajanja i
zemalja na tri jezika: vavilonskom, elamskom i persijskom.
Oko jedan su stigli u Teheran, gde su ponovo morali
da prou kroz istu proceduru. Pilot je stajao nedaleko od
gospodina Pajna i smejuljio se ekajui da ovaj zavri s
odgovaranjem na pitanja koja nije razumeo.
ta sam rekao? - upitao je Pajn na kraju mladog
Nemca.
Da vam se otac zove Turista, da ste po zanimanju
arls, da je devojako prezime vae majke Bagdad i da
dolazite iz Herijete.
Zar je sve to vano?
Ni najmanje. Odgovorite im bilo ta i bie
zadovoljni.
Teheran je predstavljao razoaranje. Grad je bio
mnogo moderniji no to je gospodin Pajn oekivao. To je i
rekao her lagalu, pilotu, kad je te veeri sluajno naleteo
na njega.
Pozvao je mladia da mu se pridrui za veerom, a

ovaj je prihvatio poziv.

Gruzijski konobar je primio njihovu narudbinu i hrana uskoro stie.
Dakle, poli ste u iraz?
Da. Produiu donde avionom, a vratiu se u
Teheran autom, preko Ispahana. Hoemo li sutra uvee
zajedno leteti do iraza?
Ne, ja se vraam u Bagdad.
Dugo ste ovde?
Tri godine. Od osnivanja nae slube. Dosad nismo
imali nijednu nezgodu. Unbrufen! Dotakao je sto.
Donesoe im olje guste, slatke kafe i obojica pripalie
cigarete.
Prvi putnici bile su mi dve dame priseao se
pilot. Obe Engleskinje.
Da? ljubazno e gospodin Pajn.
Jedna je bila mlada i plemenitog porekla, erka
nekog vaeg ministra. Zvala se... kako vi to kaete... ledi
Ester Kar. Bila je lepa, veoma lepa, ali luda.
Luda?
Potpuno luda. ivi u irazu, u velikoj seoskoj kui.
Nosi istonjaku odeu i odbija da se via s Evropljanima.
Zar je to ivot za jednu damu plemikog porekla?
Ima jo takvih ree gospodin Pajn. Seam se
ledi Hester Stanhoup...
Ali ova je luda - prekide ga pilot. Vidi joj se po
pogledu. Podsetila me je na mog komandanta podmornice
u ratu. Taj je sad u ludnici.
Gospodin Pajn se zamisli. Dobro se seao lorda Mieldevera, oca ledi Ester Kar. Radio je za njega dok je ovaj jo
bio ministar unutranjih poslova. Bio je to krupan i plav
ovek, veselih plavih oiju. Njegovu suprugu, ledi Mieldever, video je samo jednom. Crnokosa i ljubiastomodrih
oiju, predstavljala je pravi primer irske lepote. Oboje su
bili normalni i naoiti, ali prialo se da u porodici Kar
postoji ludilo, koje se pojavljuje u svakoj drugoj ili treoj
generaciji. Ba udno, pomisli Pajn, to je lagal potegao

ba tu temu.
A druga dama? upitao je uljudno.
Druga dama je... mrtva.
Neto u njegovom glasu nateralo je gospodina Pajna
da naglo podigne pogled.
Ja imam srce ree Slagal. I oseanja. Za mene
je ta dama bila najlepa ena na svetu. Znate ve kako vas
to obuzme potpuno iznenada. Bila je kao cvet. Bas kao
cvet.
Uzdahnuo je. Iao sam jednom da ih posetim u toj
kui u irazu. Ledi Ester me je pozvala. Odmah sam video
da se moja malena, moj cvet, neeg plai. Kad sam sledei
put doao iz Bagdada, rekli su mi da je mrtva. Mrtva!
Zastao je, pa zamiljeno dodao: Moda ju je ona
druga ubila. Lepo vam kaem da je bila luda!
Ponovo je uzdahnuo, na ta gospodin Pajn narui dva
benediktina.8
Kurasao, dobar izbor ree gruzijski konobar i
donese im dva kurasaoa.9
Sutradan, malo iza podneva, gospodin Pajn je prvi put
video iraz. Proli su planinske lance razdvojene uskim i
nepristupanim dolinama i leteli iznad bezvodnih,
ispucalih bespua kad se iznenada na vidiku ukaza grad,
nalik smaragdnozelenom dragulju u srcu divljine.
Koliko mu se nije dopao Teheran, toliko je uivao u
irazu. Nije mu smetala ak ni primitivnost hotela, niti
jednako primitivna atmosfera na ulicama.
Zatekao se u gradu ba u vreme velikog persijskog
praznika. Naime, prethodne veeri poeo je Nan Ruz
petnaestodnevno slavlje kojim Persijanci obeleavaju svoju
novu godinu. Gospodin Pajn je prolazio kroz puste bazare
sve dok nije izbio na veliku ledinu u severnom delu grada.
8 Biljni
9 Liker

liker. (Prim. prev.)

od agruma, slian likeru od pomorande. (Prim. prev.)

itav iraz je slavio.

Jedan dan je odvojio za obilazak okoline. Na povratku
iz posete grobu pesnika Hafiza zastao je zadivljen lepotom
jedne kue. Svi joj zidovi behu prekriveni plavim, ruiastim i utim ploicama, a bila je opasana vrtom punim
zelenila, fontana, pomorandi i rua. inilo mu se da vidi
kuu iz snova.
Dok je kasnije veerao s engleskim konzulom,
iskoristio je priliku da ga upita za tu kuu.
Neverovatna je, zar ne? Sagradio ju je bivi
guverner Luristana, koji je umeo odlino da iskoristi svoj
poloaj. Sadanji vlasnik je Engleskinja. Sigurno ste uli
za nju. Ledi Ester Kar. Luda je koliko je teka. Potpuno se
poistovetila s ovdanjim ivljem. Odbija da ima ita s bilo
im ili bilo kim iz Britanije.
Da li je mlada?
Previe mlada da tako pravi budalu od sebe. Ima
oko trideset godina.
Zar s njom nije ivela jo jedna Engleskinja, koja je
navodno umrla?
Jeste. Bilo je to pre otprilike tri godine, dan poto
sam preuzeo dunost ovde. Baram, moj prethodnik, umro
je iznenada.
A kako je ona umrla? - iznenada ga upita gospodin
Pajn.
Pala je s velikog neograenog balkona na prvom
spratu. Radila je kod ledi Ester kao sluavka ili drubenica
ili ve neto slino. Elem, nosila je posluavnik s
dorukom i noga joj je skliznula preko ivice. Vrlo tuno.
Nije joj bilo pomoi. Lobanja joj je pukla od udarca o
kamen.
Kako se zvala?
King, ako se ne varam. Ili moda Vilis? Ne, to je bila
ona misionarka. Bilo je to lepo devoje.
Da li se ledi Ester bila potresla zbog toga?
Da. Ne. Ne znam. udno se ponaala. Nikada
nisam uspeo da je dokuim. Ponaa se kao da je... carica.

Odmah vam je jasno da je ona neko i neto, ako razumete

ta hou da kaem. Pomalo sam se pribojavao tog njenog
nastupa i onih prodornih, crnih oiju.
Neveselo se osmehnuo, a potom znatieljno pogledao
sagovornika. Gospodin Pajn je zurio u prazno. ibica
kojom je krenuo da zapali cigaretu dogorevala mu je meu
prstima. Zar mu na kraju stie do prstiju i on se s jaukom
prenu. Tek tad je primetio konzulovo zbunjeno lice i
nasmeio se.
Izvinite ree.
Odlutale su vam misli?
Da, daleko i predaleko zagonetno ree gospodin
Pajn, a onda nastavie da askaju o drugim temama.
Kasnije je uz svetlost male uljane lampe napisao
pismo. Dugo se premiljao nad njegovim sadrajem, ali na
kraju je ispalo prilino jednostavno:
Gospodin Parker Pajn alje srdane
pozdrave ledi Ester Kar i moli je da primi k
znanju da e on jo tri dana
boraviti u hotelu Fars, za sluaj da bude
poelela da mu se obrati za savet.
Uz pismo je priloio i iseak iz novina svoj uveni
oglas:

Trebalo bi da uspe ree za sebe dok se oprezno

sputao na prilino neudoban krevet. Tri dana. Da,
trebalo bi da uspe.

Odgovor je stigao ve sutradan oko etiri poslepodne.

Doneo mu ga je persijski sluga koji nije znao ni re
engleskog.
Ledi Ester Kar e biti veoma srena ukoliko
gospodin Parker Pajn doe da je poseti te veeri
u devet.
Nasmeio se.
Otvorio mu je isti onaj sluga koji je doneo pismo.
Poveo ga je kroz mrani vrt, pa uza spoljanje stepenite
koje se protezalo du zadnjeg zida kue. Prooe kroz
jedna vrata i izbie na ogroman balkon pod vedrim nonim
nebom. Kraj zida je stajao veliki divan, na kom je leala
ena upeatljive lepote.
Ledi Ester bee u istonjakoj odei. Lako bi se dalo
posumnjati da jedan od glavnih razloga za takav izbor lei
u injenici da se taj stil odlino slagao s njenom putenom,
gotovo orijentalnom lepotom. Konzul nije nimalo pogreio
kad je njeno dranje uporedio s carskim. Brada joj bee
visoko podignuta a obrve prezrivo izvijene.
Vi ste Parker Pajn. Sednite ovde.
Rukom je pokazala ka gomili jastuka. Na srednjem
prstu je imala veliki smaragd s ugraviranim porodinim
grbom.
Gospodin Pajn pomisli kako to obeleje porekla
sigurno vredi itavo bogatstvo.
Posluno se spustio, mada uz malo potekoa, poto
oveku njegove grae nije lako da dostojanstveno sedi na
podu.
Uskoro im sluga donese kafu. Gospodin Pajn sa zadovoljstvom otpi gutljaj.
Njegova je domaica oigledno bila poprimila orijentalnu naviku beskrajnog izleavanja. Nije urila da otpone
razgovor, ve je neko vreme poluzatvorenih oiju uivala u
kafi. A onda je konano progovorila.
Dakle, vi pomaete nesrenima - ree. Tako bar
pie u vaem oglasu.
Da.

Zato ste mi ga poslali? Uvek to radite na

putovanjima?
U glasu joj bee otrovna aoka, ali gospodin Pajn se
napravi da je ne primeuje i jednostavno odgovori: Ne.
Na putovanjima se trudim da se potpuno odmorim od svog
posla.
Zato ste mi onda poslali oglas?
Zato to imam razloga da verujem da ste...
nesreni.
Zavladao je muk. ivo ga je zanimalo kako e ona primiti njegovu opasku. Razmiljala je trenutak-dva, a onda
prasnu u smeh.
Verovatno mislite da je svako ko se osami, ko ivi
kao ja, odseen od svoje rase i naroda, odabrao to zato to
je nesrean! Mislite li da sam zbog tuge i razoaranja otila
u dobrovoljno izgnanstvo? Hm, kako da vam objasnim?
Tamo, u Engleskoj, oseala sam se kao riba na suvom. A
ovde sam svoj na svome. U dui sam orijentalka. Uivam u
ovoj osami. Sigurna sam da vi to ne moete da razumete.
Verovatno mislite da sam... tu je zastala na trenutak
luda.
Niste ludi ree gospodin Parker Pajn.
Izgovorio je to tihim, ali odlunim glasom. Ona ga
upitno pogleda.
Ali sigurno svi ostali tvrde da jesam! Budale! Koliko
ljudi, toliko udi. Ja sam savreno srena.
Ali ipak ste me pozvali primeti gospodin Pajn.
Moram priznati da me je zanimalo ko ste ree, pa
zasta. Osim toga, ne pada mi na pamet da se vratim tamo u Englesku ali ipak ponekad volim da ujem ta
ima novo u...
U svetu koji ste napustili?
Ona klimnu glavom potvrujui.
I tako gospodin Parker Pajn poe da pria. Govorio je
tiho, blagim i umirujuim glasom, tek tu i tamo naglaavajui pokoju re.
Priao joj je o Londonu, o gradskim traevima, o u

venim mukarcima i enama, o novim restoranima i nonim klubovima, o trkama, balovima i skandalima iz visokog drutva. Priao joj je i o haljinama, o parikoj modi i o
prodavniicama u sporednim ulicama u kojima se
budzato mogla dobiti odlina roba.
Opisivao joj je pozorita i bioskope, nabrajao nove filmove, govorio o novim botanikim batama, o ulinoj rasveti i parkovima, da bi zavrio ivopisnim opisom londonske veeri, tramvaja i autobusa, hiljada ljudi koji se nakon
radnog dana vraaju toplim domovima i podseanjem na
neobino jaku privrenost porodinom ivotu, toliko svojstvenu Englezima.
U svom izvanrednom monologu, gospodin Pajn je pokazao izuzetno opte obrazovanje i vetinu pametnog baratanja injenicama. Ledi Ester je sedela pognute glave, potpuno izgubivi domalopreanje osorno dranje. Jedna po
jedna, suze su joj se slivale niz lice, a na kraju njegove
prie otvoreno je briznula u pla.
On je utao. Samo je sedeo i gledao je. Na licu mu je
lebdeo zadovoljan izraz nekoga koje izveo ogled i postigao
oekivani rezultat.
Ledi Ester konano podie glavu. Pa ree
ogoreno jeste li zadovoljni?
Da, rekao bih da sada jesam.
Kako da ivim ovako? Kako? Da nikad vie ne
izaem i nikog ne vidim? ridala je. A onda se pribrala i
pocrvenela.
Pa? ree otro. Zar neete da izgovorite pitanje
koje se samo namee? Zar neete da pitate: Zato se ne
vratite kui kad vam toliko nedostaje?"
Neu odgovori gospodin Pajn odmahnuvi
glavom.
Zato to bi to, u vaem sluaju, bilo vrlo teko.
Tek tad joj se u oima pojavi iskra straha.
Znate li zato ne mogu da se vratim?
Mislim da znam.
Greite. - Odmahnula je glavom. Nikad ne biste

pogodili pravi razlog.

Ja ne pogaam na to e on. Ja posmatram i
razvrstavam.
Ona ponovo odmahnu glavom. - Nita vi ne znate.
Izgleda da u morati da vas razuverim ljubazno
ree Parker Pajn. Ledi Ester, kada ste dolazili ovamo,
doleteli ste ako se ne varam avionom jedne nemake
aviokompanije iz Bagdada.
Da.
Avionom je upravljao mladi pilot, lagal, koji vam je
kasnije jednom prilikom doao u posetu.
Da.
Ovo drugo ,,da bilo je nekako drugaije, meke.
I imali ste prijateljicu, ili drubenicu, koja je
poginula.
Glas mu sad bee optuuju i hladan poput elika.
Bila mi je drubenica.
A zvala se...?
Mjuriel King.
Da li vam je bila draga?
Kako to mislite ,,draga? upita ona, pa zastade
da razmisli. Bila mi je korisna.
Izgovorila je to osorno i gospodin Pajn se priseti
konzulovih reci: Odmah vam je jasno da je ona neko i
neto, ako razumete ta hou da kaem.
Da li vam je bilo ao kad je umrla?
Pa naravno da jeste! Stvarno, gospodine Pajn, zar je
zaista neophodno da sad zalazimo u to? upitala je
ljutito, pa, ne saekavi odgovor, dodala: Lepo od vas
to ste navratili, ali sad sam pomalo umorna. Budite
ljubazni pa mi recite koliko vam dugujem?
Ali gospodin Parker Pajn ostade da sedi mimo. Niim
ne pokazujui da je shvatio uvredu, nastavio je da jednako
tiho postavlja pitanja. Gospodin lagal nije vie dolazio
nakon njene smrti. A kad bi hteo da doe, da li biste ga
primili?
Naravno da ne bih.

Potpuno ste sigurni?

Potpuno. Ne bi ga pustili u kuu.
Da zamiljeno ree gospodin Pajn. To je jedino
to vam preostaje.
Odbrambeni oklop njene osornosti poe da puca.
Ja... ne shvatam ta hoete da kaete rekla je
nesigurno.
Jeste li znali, ledi Ester, da se mladi lagal bio
zaljubio u Mjuriel King? Sentimentalan je to mladi. Jo je
uva u seanju.
Stvarno? Glas joj se bee sveo gotovo na apat.
Kakva je bila?
Kako to mislite, kakva je bila? Otkud ja to da
znam?
Morali ste s vremena na vreme da je pogledate
blago joj objasni on.
A, to! Bila je prilino lepa.
Vaih godina?
Tu negde. Zautala je na nekoliko trenutaka, pa
ree:
A zato to mislite... da se lagal zaljubio u nju?
Zato to mije sam tako rekao. Da, da, i to potpuno
nedvosmisleno. Kao to rekoh, sentimentalan mladi.
Laknulo mu je kad mi se poverio. Silno ga je bila potresla
njena smrt.
Ledi Ester skoi s divana. - Mislite da sam je ubila?
Ne, drago dete - ree on. - Zaista ne verujem da ste
je ubili i, shodno tome, mislim da vam je najpametnije da
to pre prestanete s ovim glumatanjem i vratite se kui.
Kako to mislite glumatanjem?
Bili ste se izbezumili. Da, da. Izgubili ste ivce.
Mislili ste da e vas optuiti za ubistvo poslodavke.
Devojka se tre.
Vi niste ledi Ester Kar - nastavi gospodin Pajn.
Znao sam to jo pre nego to sam doao ovamo, ali hteo
sam da vas ipak stavim na probu. - Uputio joj je blag,
dobroudan osmeh.

 Paljivo sam vas posmatrao dok sam maloas

govorio o Londonu i svaki put ste reagovali kao Mjuriel
King, a ne kao ledi Ester Kar. Jeftine prodavnice, bioskopi,
parkovi, povratak kui tramvajem i autobusom na to ste
vi reagovali, ali vam zato traevi iz visokog drutva, novi
noni klubovi, mejferska naklapanja i konjske trke nisu
znaili ama ba nita.
Glas mu postade jo blai i oinskiji. Sad sednite i
sve mi ispriajte. Niste ubili ledi Ester, ali plaili ste se da
e vas optuiti da jeste. Recite mi kako se to dogodilo.
Ona duboko udahnu, a onda se srui na divan i poe
svoju priu. Rei su joj dolazile u kratkim, usplahirenim
naletima.
Treba da ponem... od samog poetka. Ja...
pribojavala sam je se. Bila je poremeena... ne mnogo...
samo pomalo. Radovala sam se kao neka budala kad me je
povela ovamo. Mislila sam da je to strano romantino.
Prava budalica. Eto to sam bila. Najobinija budalica.
Tamo je izbila nekakva guva u vezi sa vozaem. Bila je
luda za njim, ali potpuno luda, a on nije hteo nita da ima
s njom. Sve se proulo. Prijatelji su joj se smejali. Stoga je
raskinula sve veze s porodicom i dola ovamo.
Mislila je da e tom pozom spasti obraz
usamljenica u pustinji i tome slino. Htela je da neko
vreme ivi tako pa da se vrati. Ali postajala je sve udnija. I
onda - pilot. Dopao joj se. Doao je ovamo da vidi mene, a
ona je mislila... Sigurno vam je jasno. Pretpostavljam da joj
je otvoreno rekao kako stoje stvari.
Nakon toga se okomila na mene. Bila je uasna,
plaila sam je se. Pretila mi je da se nikad neu vratiti
kui. Ponavljala mi je da zavisim od nje. I da sam njena
robinja. Ba to - robinja. Da je moj ivot u njenim rukama.
Gospodin Parker Pajn klimnu glavom. Bilo mu je jasno kako se situacija razvijala. Ledi Ester je polako tonula
u ludilo, kao i mnogi njeni preci pre nje, a ova prestraena
devojka, neuka i naivna, verovalaje u sve to joj se kae.
Ali jednog dana kao da je neto u meni prepuklo.

Suprotstavila sam joj se. Rekla sam joj da sam, ako doe
do najgoreg, snanija od nje. I da bih je bacila s balkona.
Uplaila se. Stvarno se bila uplaila. Verovatno je dotle na
mene gledala kao na crva. Zakoraila sam ka njoj. Ne
znam ta je mislila da u da uradim. Poela je da se
odmie natrake i... pala je preko ivice! Mjuriel King zari
lice u ake.
A onda? blago upita Parker Pajn.
Izbezumila sam se. Pomislila sam da e svi rei
kako sam je ja gurnula. I da niko nee sluati moju priu.
I da e me baciti u neki uasan zatvor. Nastavila je da
govori. Gospodinu Pajnu je bilo potpuno jasno kakav ju je
bezrazloni strah bio obuzeo. - I onda sam se dosetila
ovoga. Znala sam da je doao novi britanski konzul, koji
nijednu od nas nije poznavao. Tako sam postala ona.
S poslugom sam lako izala na kraj. Za njih smo
bile samo dve lude Engleskinje. Jedna je mrtva, druga
ostaje.
Dala sam im bogatu novanu nagradu i rekla im da
pozovu konzula. Doao je ovamo, a ja sam ga primila kao
ledi Ester. Stavila sam njen prsten. Konzul je bio vrlo fin i
za sve se postarao. Niko nita nije posumnjao.
Gospodin Pajn zamiljeno klimnu glavom. Ledi Ester
Kar moe da bude luda koliko hoe, ali i dalje e biti ledi
Ester Kar.
Kasnije sam zaalila nastavila je Mjuriel. Uvidela sam da sam i sama postupila kao luda. Bila sam
osuena da doveka ostanem i glumim nekog drugog.
Nisam znala ta da radim. Ako sad priznam istinu, sve e
izgledati jo gore. O, gospodine Pajne, ta da radim? ta da
radim?
ta da radite? - Gospodin Pajn ustade onoliko
ustro koliko mu je teina doputala. Drago dete, poi
ete sa mnom kod britanskog konzula. On je vrlo dobar i
blag ovek. Sigurno ete morati da proete kroz niz
neprijatnih formalnosti. Ne obeavam da e sve ii glatko,
ali sigurno vas nee obesiti zbog ubistva. Nego, kako se

posluavnik s dorukom obreo kraj tela?

Ja sam ga bacila. Pomislila sam da e vie izgledati
kao ja ako kraj nje vide posluavnik. Da li je to bilo glupo?
Bio je to prilino pametan potez ree gospodin
Pajn.
Stavie, samo zbog toga sam mislio da ste moda
namerno ubili ledi Ester. Sve do veeras. im sam vas
video, znao sam da biste moda mogli tota da uradite, ali
ne i da ubijete nekog.
Zato to nisam hladnokrvna?
Zato to nemate taj nagon u sebi s osmehom
ree Parker Pajn. Pa, da krenemo? eka vas neprijatan
deo posla, ali sve vreme u biti uz vas. A onda - kui, u
Stretam Hil. Tamo ste odrasli, zar ne? Video sam kako vam
se lice zgrilo kad sam pomenuo jedan autobus koji tamo
ide. Idete li, draga moja?
Mjuriel King ustuknu. - Nikada mi nee poverovati ree uznemireno. - Ipak je ona bila plemkinja. Niko mi
nee poverovati da se zaista onako ponaala.
Prepustite to meni - ree Parker Pajn. - Znam poneto o njihovoj porodinoj istoriji. Hajde, dete, ne budite
kukavica. Ne zaboravite da jedan mladi ezne za vama.
Trebalo bi da uredimo da se ba njegovim avionom vratimo
u Bagdad.
Devojka se nasmei i pocrvene. Spremna sam
ree kratko. A onda se, na pola puta do vrata, osvrnula.
Rekli ste da ste znali da nisam ledi Ester Kar jo pre nego
to ste me videli. Kako ste to mogli da znate?
Statistika - odgovori Parker Pajn.
Statistika?
Da. I lord i ledi Mieldever imaju plave oi. Kada je
konzul pomenuo da njihova erka ima prodorne crne oi,
znao sam da neto nije u redu. Tamnooki ljudi mogu dobiti
plavooko dete, ali obratno nije mogue. Verujte mi da je to
nauna injenica.
Pa vi ste divni! ree Mjuriel King.

Dragoceni biser

Grupa je imala dug i naporan dan. Iako su poli iz

Amana rano ujutru, temperatura vazduha ve je bila dosegla trideset est stepeni u hladu, a tek su u sumrak
konano stigli do logora smetenog u srcu Petre, drevnog
grada uklesanog u fantastinom, gotovo neprirodno
crvenom stenju.
Bilo ih je ukupno sedmoro: gospodin Kejleb P.
Blandel, trbuasti ameriki magnat u usponu; njegov
tamnokosi i naoit, mada prilino utljiv sekretar Dim
Herst; ser Donald Marvel, Englez umornog lika, inae
politiar i lan parlamenta; doktor Karver, postariji svetski
priznat arheolog; galantni Francuz, pukovnik Dubosk, na
povratku iz Sirije; gospodin Parker Pajn, moda ne toliko
zvunog zanimanja kao ostali, ali svakako olienje
britanske pouzdanosti; i na kraju, gospoica Kerol
Blandel, lepa, razmaena i neverovatno samouverena,
budui da je bila jedina ena u drutvu.
Nakon to su odabrali hoe li spavati u peinama ili
atorima, okupili su se u velikom atoru na veeri. Komentarisali su politiku situaciju na Bliskom istoku Englez
oprezno, Francuz uzdrano, Amerikanac pomalo naivno, a
arheolog i gospodin Pajn nikako. Izgledalo je kao da
obojica vie vole ulogu sluaoca. Ba kao i Dim Herst.
Potom su razgovarali o gradu koji su doli da obiu.
Toliko je romantino da se reima ne da opisati
ree Kerol. Zamislite samo, ti... kako su se ono bee
zvali? ... Nabatejci, iveli su tu takorei pre poetka
vremena!

Teko uljudno primeti gospodin Pajn. Zar ne,

doktore Karver?
O, to je bilo pre oko dve hiljade godina, a ako se
reketai mogu nazvati romantinima, onda pretpostavljam
da se to moe rei i za Nabatejce. Bila je to banda bogatih
pustahija, ako mogu tako da kaem, koji su primoravali
karavane da koriste njihove puteve, istovremeno se
starajui da svi ostali putevi budu krajnje opasni. Petra im
je sluila kao skladite za tako steenu robu.
Hoete da kaete da su bili pljakai? upita
Kerol. Najobiniji lopovi?
Lopov je manje romantina re, gospoice Blandel.
Oznaava sitnog kradljivca, dok pljakau treba mnogo vea vrea.
A ta su onda savremeni finansijeri? vragolasto
upita gospodin Pajn.
Ovo je na tvoj raun, tatice! ree Kerol.
To su ljudi koji oveanstvu donose novanu
zaradu sveano objavi gospodin Blandel.
ovecanstvo je vrlo nezahvalan soj promrmlja
gospodin Pajn.
ta je ast? otro upita Francuz. Samo
nijansa, stvar dogovora. Ona kod razliitih naroda ima
razliito znaenje. Arapin se ne stidi ni krae, a ni lai.
Njemu je bitno od koga krade i koga lae.
Da, to je ve pitanje take gledita sloi se
Karver.
to pokazuje superiornost Zapada nad Istokom
ree Blandel. Kad ovi jadni ljudi konano steknu
obrazovanje...
Obrazovanje je, znate, prilino precenjeno
ukljui se otegnutim glasom ser Donald u razgovor. Ue
decu gomili kojetarija. Ali protiv sebe se ne moe.
Kako to mislite?
Pa, hou da kaem: jednom lopov uvek lopov.
Na trenutak je zavladala grobna tiina, a onda Kerol
poe ustro da pria o komarcima, u emu ju je otac

nesebino podravao.
Pomalo zbunjen, ser Donald tiho ree svom susedu,
gospodinu Pajnu: - Kao da sam rekao neto pogreno, ta
li?
Ba neobino ree Parker Pajn.
Meutim, jedna osoba kao da uopte nije primetila i
te kako neprijatnu situaciju. Arheolog je samo tiho sedeo i
zamiljeno zurio u prazno. A onda, kada je razgovor na trenutak zastao, iznenada progovori.
Znate - ree - potpuno se slaem s tim, mada sa
suprotne take gledita. ovek je sutinski ili poten ili to
nije. I od toga se ne moe pobei.
Ne verujete da bi iznenadan poriv mogao od asnog
oveka da naini kriminalca? upita ga Parker Pajn.
Nemogue! odluno e Karver.
Gospodin Pajn blagonaklono odmahnu glavom. Ne
bih rekao daje to nemogue. Znate, treba u uzeti u obzir
mnogo inilaca. Jedna od njih je, primera radi, prelomna
taka.
ta pod time podrazumevate? konano progovori
i mladi Herst. Imao je dubok, prijatan glas.
Mozak moe da podnese samo odreenu koliinu
tereta. Stoga ono to dovede do krize, to jest ono to
pretvori potenog oveka u kriminalca, moe biti i
najobinija sitnica. Zato je veina zloina potpuno
besmislena. U devet od deset sluajeva, uzrok je neka
triarija koja je prevrila meru kap koja je prelila au.
Sad ve govorite o psihologiji, prijatelju primeti
Francuz.
Kad bi kriminalac bio psiholog... Eh, kakav bi to
bio kriminalac! ree gospodin Pajn, gotovo se
naslaujui tom idejom. Zamislite samo da od deset
ljudi koje sretnete, devetoro moete naterati da urade ta
god poelite ako primenite pravi nadraaj.
O, objasnite to! ciknu Kerol.
Naiete na krotkog oveka. Podviknite mu i on e
vas posluati. Kontrau samo treba da naredite da uradi

suprotno od onog to elite da uradi. A tu je i podloni,

najei tip linosti. To su oni ljudi koji su videli automobil
jer su uli automobilsku sirenu. Videli su potara jer su
uli zveket potanskog sandueta. Videli su no u rani jer
su im rekli da je neko izboden, ili su uli pucnje jer im je
neko rekao da je rtva ustreljena.
- Mislim da meni niko ne bi mogao tako neto da
uradi odluno e Kerol.
Previe si ti pametna za to, duice ree joj otac.
Tano je to to kaete zamiljeno ree Francuz.
Preuranjeni zakljuak moe da zavara ula.
Kerol zevnu. Odoh ja na spavanje. Mrtva sam
umorna. Efendi Abas ree da polazimo rano izjutra. Vodie
nas da vidimo nekakvo mesto za rtvovanje, ta god to
bilo.
To je mesto na kom su rtvovali mlade i lepe
devojke ree ser Donald.
Ju, daleko bilo! Pa, laku no svima. O, ispade mi
naunica!
Pukovnik Dubosk se sagnu ispod stola i dohvati je.
Jesu li pravi? - iznenada upita ser Donald,
nepristojno piljei u dva ogromna bisera na devojinim
uima.
Pravi-pravcati potvrdi Kerol.
Te su me naunice kotale osamdeset hiljada
dolara zadovoljno dodade njen otac. A ona ih toliko
labavo zakai da se oas posla otkae i otkotrljaju pod sto.
Pokuava li ti to da me uniti, devojko?
Ne bi ti propao ni da mi kupi jo jedan par
umiljato odgovori Kerol.
Verovatno ne bih pomirljivo e njen otac. Tri
para bih mogao da ti kupim a da ne osetim. Ponosno je
pogledao ostale za stolom.
Blago vama! ree ser Donald.
Pa, gospodo, odoh i ja ree gospodin Blandel.
Laku no. Mladi Herst ode za njim.
Preostala etvorica se nasmeie jedni drugima, kao

da su se vrlo dobro razumeli.

Lepo je znati da mu ne manjka para otegnuto e
ser Donald, pa zlobno dodade: Krmak jedan
skorojeviki!
Ti Amerikanci zaista imaju previe novca primeti
Dubosk.
Teko je bogatau da stekne potovanje siromanih
blagonaklono ree gospodin Pajn.
Dubosk prasnu u smeh. Zavist i zloba? ree.
U pravu ste, mesje. Svi bismo mi voleli da budemo bogati i
da moemo iznova da kupujemo biserne naunice. Osim,
moda, ovog mesjea ovde.
Pokazao je glavom ka doktoru Karveru, koji ponovo
bee utonuo u misli premeui neto sitno meu prstima.
A? ree prenuvi se. Ne, moram priznati da ne
eznem za velikim biserima. Dodue, uvek je korisno imati
mnogo novca zakljuio je temu. Ali pogledajte ovo
dodade. Ovo je stotinu puta zanimljivije od svakog
bisera.
Sta je to?
Valjkasti peat od crnog hematita s ugraviranom
scenom darivanja, Nii bog predstavlja oveka s ponudom
viem bogu. ovek nosi dete kao da je ono ponuda.
Vrhovni bog ima slugu koji palminom granom rasteruje
muve. Ovaj sitni natpis objanjava da je ovek
Hamurabijev sluga, to znai da je peat star bar etiri
hiljade godina.
Izvadio je iz depa grudvicu modelarske gline, prilepio
jedan komadi na sto, podmazao ga vazelinom i prevaljao
peat preko njega. Potom je perorezom odvojio glinenu
ploicu od stola i pokazao im je.
Vidite? ree.
Na etvrtastoj ploici jasno se video prizor koji je
arheolog maloas opisao.
Nakratko su svi bili opinjeni magijom prolosti, ali
onda se spolja zau vrlo nemuzikalan glas gospodina
Blandela.

Ej, crnuge! Odmah da ste preneli moje stvari iz

ove proklete peine u ator! Pojedoe me nevidimke. Ne
mogu ni da trenem!
Nevidimke? - zbunjeno ponovi ser Donald.
Verovatno misli na peane muice objasni
doktor Karver.
Svia mi se to nevidimke" - ree gospodin Pajn.
Vrlo lepo ih opisuje.

Krenuli su rano izjutra, neprestano se iznova

oduevljavajui bojom i oblikom stenja. Ruiastocrveni
grad zaista je bio udo koje je priroda iznedrila u svom
najekstravagantnijem i najmuiavijem raspoloenju.
Napredovali su sporo poto je doktor Karter hodao pogleda
prikovanog za tlo i povremeno zastajkivao kako bi neto
podigao.
Eto kako ete uvek lako prepoznati arheologa s
osmehom ree pukovnik Dubosk. - Taj ne primeuje ni
nebo, ni planine, ni prirodne lepote, ve hoda pognute
glave neprestano traei neto.
Da, ali emu sve to? upita Kerol. ta to
skupljate, doktore Karver?
Arheolog se nasmei i pokaza joj nekoliko komadia
grnarije.
To ubre? prezrivo e devojka.
Grnarija je zanimljivija od zlata - ree Karver, na
ta ga ona samo sumnjiavo pogleda.
Stigli su do otre krivine i proli kraj nekoliko grobnica useenih u stenu. Uspon je postajao sve tei. Beduinski
vodii ili su na elu povorke nehajno stupajui strmom
stazom kao da su potpuno nesvesni ponora koji je zjapio s
jedne njene strane.
Kerol bee prilino ubledela. Jedan vodi se okrete i
prui joj ruku, a Herst ustro skoi ispred nje i postavi svoj
tap poput rukohvata izmeu devojke i litice. Zahvalila mu
je kratkim pogledom i ve nakon nekoliko trenutaka

stajala je na bezbednom proirenju. Uskoro pristigoe i

ostali. Sunce ve bee visoko odskoilo i poinjala je da se
osea vruina.
Konano stigoe i do iroke zaravni podno samog vrha
planine, a odatle blagom uzbrdicom do velikog kamenog
bloka. Blandel naglasi vodiu da e odatle nastaviti sami,
na ta beduini posedae uz kameni zid i zapalie cigare.
Na kraju stigoe do svog cilja.
Bilo je to udno i pusto mesto, s kog je na sve strane
pucao neverovatan pogled na okolne doline. Stajali su na
golom, pravougaonom platou s useenim kamenim
basenima i nekom vrstom rtvenika.
Boanstveno mesto za obrede oduevljeno izjavi
Kerol. Ali, svega mi, sigurno su se grdno muili dok rtve
dovuku ak dovde!
Nekada se ovde dolazilo vijugavom stazom objasni
joj doktor Karver. U povratku emo videti njene ostatke.
Stajali su tako razgovarajui o okolini kad se zau tih
metalan zveket, na ta Karver ree:
Izgleda da vam je opet ispala naunica, gospoice
Blandel.
Kerol se dotae po uhu. Gle, stvarno!
Dubosk i Herst odmah se bacie na traenje.
Sigurno je tu negde ree Francuz. Nije mogla
da se otkotrlja jer nije imala gde. Ovo mesto je poput
kutije.
Da nije uletela u neku pukotinu? nagaala je
Kerol.
Nema pukotina ree Parker Pajn. Uverite se i
sami. Stena je savreno glatka. Ah, jeste li pronali neto,
pukovnie?
Samo kamiak ree Dubosk s osmehom i baci
kameni.
U tragae se postepeno uvlaio drugaiji duh duh
napetosti. Ako niko nije to izgovorio naglas, svima im u
glavi behu iste rei: osamdeset hiljada dolara.
Jesi li sigurna da si je imala kad smo stigli ovamo,

Kerol? otro je upitao gospodin Blandel. Moda ti je

ispala putem.
Sigurna sam ree devojka. Tek to smo bili
stigli ovamo, doktor Karter je primetio da se ponovo
otkaila i namestio mi ju je. Tako je bilo, zar ne, doktore?
Arheolog potvrdi. A onda je ser Donald izgovorio ono
to im je svima bilo u mislima.
Ovo je veoma neprijatna situacija, gospodine
Blandele ree. Sino ste rekli koliko su te naunice
kotale. ak i samo jedna vredi itavo malo bogatstvo. Ako
je ne pronaemo, a sve mi se neto ini da neemo,
sumnja e pasti na svakog od nas.
I zato vas molim da me pretresete ree pukovnik
Dubosk. U stvari, ne molim, nego zahtevam to kao svoje
pravo!
Pretresite i mene muklo ree Herst.
ta kau ostali? upita ser Donald osvrui se.
Svakako ree Parker Pajn.
Odlina ideja sloi se i doktor Karver.
Pretresite i mene, gospodo - ree gospodin Blandel.
Imam svoje razloge za to, ali nisam voljan da ih iznosim.
Naravno, ako tako elite, gospodine Blandel
ljubazno e ser Donald.
Kerol, duo, idi dole i saekaj nas kod vodia.
Devojka ga poslua bez ijedne rei. Lice joj bee ukoeno i turobno, a u oima joj se videlo beznae, koje nije
promaklo bar jednom lanu grupe. Zapitao se ta li bi to
moglo da znai.
Pretres je bio detaljan, temeljan i potpuno jalov.
Jedno je bilo sigurno: naunica se nije nalazila ni kod
jednog od njih. Potiteno su se dogovorili o povratku u
logor i bezvoljno sasluali vodievu priu o rtveniku.
Gospodin Pajn upravo bee zavrio presvlaenje za
ruak kad se neko pojavi na vratima njegovog atora.
Gospodine Pajne, mogu li da uem?
Svakako, draga moja, samo izvolite.
Kerol ue i sede na ivicu leaja. Na licu joj jo uvek

bee onaj turoban izraz koji je Pajn ranije uoio.

Vi se bavite reavanjem problema nesrenih ljudi,
zar ne? upitala gaje otvoreno.
Sada sam na odmoru, gospoice Blandel. Ne
prihvatam nove sluajeve.
E pa, moj ete da prihvatite smireno e ona.
Sluajte, gospodine Pajn, nesrena sam da nesrenija ne
mogu biti.
ta vas mui? upitao ju je. Ovo u vezi s
naunicom?
Ba to. Sve znate. Gospodine Pajn, Dim Herst je
nije uzeo. Znam da nije.
Nisam siguran da vas pratim, gospoice Blandel.
Zato bih mislio da je kod njega?
Zato to ima dosije, gospodine Pajne. Nekada je bio
lopov. Uhvatili su ga u naoj kui. Ja... saalila sam se
nad njim. Bio je tako mlad, i oajan, i...
I privlaan pomisli gospodin Pajn.
Ubedila sam oca da mu prui priliku da se popravi.
Tatica bi sve uinio za mene. I tako je pruio Dimu jo
jednu priliku, a ovaj ju je dobro iskoristio. Otac mu sad
toliko veruje da mu poverava sve poslovne tajne. Pre ili
kasnije bi i ostalo dolo na svoje da se ovo nije desilo.
Kad kaete ,,ostalo, mislite na...?
Mislim na to to elim da se udam za Dima i on
eli da se oeni mnome.
A ser Donald?
To je oeva ideja. Ja s njim nemam nita. Zar zaista
mislite da bih se udala za tog punjenog fazana?
Bez ikakvog komentara na ovakav opis mladog Engleza, gospodin Pajn upita: A ta ser Donald misli o tome?
ini mi se da sam mu potrebna kako bi spasao
imanje prezrivo ree Kerol.
Gospodin Parker Pajn razmisli o svemu. Zanimaju
me dve stvari ree. - Sino je neko rekao jednom lopov,
uvek lopov.
Devojka klimnu glavom.

Sad mi je jasno zato ste vi i va otac onako

reagovali.
Da, verujem da je Dimu bilo vrlo neugodno, bar
koliko i nama dvoma. Toliko sam se bila prepala da e ga
lice odati da sam poela da blebeem o prvom to mi je
palo na pamet.
Gospodin Pajn zamiljeno klimnu glavom, pa upita:
Zato je va otac danas onoliko zahtevao da i njega pretresemo?
Niste shvatili? Ja jesam. Tatica se uplaio da ja ne
pomislim kako je sve ovo zamesio da bi smestio Dimu.
Znate, uasno mu je stalo da se udam za Engleza, ali hteo
je da mi pokae kako ne bi naudio Dimu.
Ovo je bilo prilino prosvetljujue - ree gospodin
Pajn. U optem smislu, naravno. Sve nam to nimalo ne
pomae u vezi s kraom.
Neete nikom da kaete?
Ne, ne. - Zautao je nakratko, pa ree: Sta vi
zapravo hoete od mene, gospoice Kerol?
Da dokaete da Dim nije ukrao onaj biser.
Oprostite to pitam, ali ta ako jeste?
Ako tako mislite, onda grdno greite.
Dobro, ali jeste li paljivo razmislili o celom
sluaju? Zar ne mislite da bi za gospodina Hersta ta
naunica mogla predstavljati iznenadno iskuenje? Za nju
bi dobio lepu svotu novca, s kojom bi mogao da se
osamostali i vena se s vama bez pristanka vaeg oca?
Dim to nije uinio mirno ponovi devojka.
Ovog je puta gospodin Pajn uvaio njenu tvrdnju.
Pa, dau sve od sebe.
Ona odseno klimnu glavom i izae iz atora. Sad na
gospodina Pajna doe red da sedne na krevet. Prepustio se
mislima. A onda se iznenada zakikota.
Poslepodne je proteklo u miru. Gotovo svi su spavali.
Kad je gospodin Pajn u etiri i petnaest uao u glavni
ator, u njemu je zatekao jedino doktora Karvera kako
prouava komadie grnarije.

O, ba ovek kog sam eleo da vidim! ree Pajn i

privue stolicu do stola. Mogu li da pogledam onu
grudvu gline koju svuda nosite?
Doktor gurnu ruku u dep i izvadi glineni tapi, pa
ga prui gospodinu Pajnu.
Ne taj ree Pajn odmahujui rukom. Zanima
me ona grudva koju ste imali sino. Da budem iskren, ne
zanima me glina, ve ono to je u njoj.
Usledila je pauza, nakon koje doktor Karver tiho ree:
Nisam siguran da sam vas razumeo.
Mislim da jeste - ree Parker Pajn. - elim naunicu
gospoice Blandel.
Ponovo je zavladalo nekoliko sekundi grobne tiine, a
onda Karver vrati ruku u dep i izvadi bezoblinu grudvu
gline.
Veoma ste promuurni ree. Lice mu bee
potpuno bezizraajno.
Voleo bih da mi sve potanko objasnite ree Pajn
dok je prstima uurbano gnjeio i upao glinu. Uskoro mu
je na dlanu leala zamazana biserna naunica. Pusta
radoznalost, ta u dodao je kao da se izvinjava ali
zanima me i vaa strana prie.
Rei u vam na to e Karver pod uslovom da
prvo vi meni objasnite kako ste me otkrili.
Gospodin Pajn odmahnu glavom. Samo sam o
svemu dobro razmislio ree.
Pre svega, elim da naglasim da je sve poelo kao
ista sluajnost ree Karver. Jutros sam iao na
zaelju i ugledao naunicu kako lei na tlu. Verovatno se
otkaila nekoliko sekundi pre toga. Devojka nita nije
primetila, ba kao ni ostali. Podigao sam je i stavio je u
dep kako bih joj je vratio kad je pristignem, ali posle sam
zaboravio.
Negde na pola uspona, poeo sam da razmiljam o
tome kako toj budalastoj devojci biser ne znai ama ba
nita, poto bi joj otac kupio novi a da to i ne oseti. Ali
meni bi mnogo znaio. Novcem koji bih dobio za njega

mogao bih da opremim ekspediciju.

Njegovo beivotno lice iznenada se trnu i oive.
Znate li koliko je danas teko obezbediti sredstva za
iskopavanje? Ne, ne znate. A taj biser bi sve olakao. U
Baluistanu postoji jedno nalazite koje bih voleo da
istraim itavo poglavlje istorije koje eka da ga neko
otvori...
Setio sam se onog to ste sino rekli o svedocima
podlonim sugestiji i pomislio kako je mala Blandelova
upravo taj tip. Kad smo stigli na zaravan, rekao sam joj da
joj se naunica otkaila i pretvarao se da joj je nametam,
a zapravo sam je samo bocnuo vrhom male olovke u unu
resicu. Bilo je dovoljno da nekoliko minuta kasnije bacim
kamiak na tlo pa da ona odluno izjavi kako joj naunica
maloas bila na mestu i da je spala tog trenutka. U
meuvremenu sam utisnuo naunicu u grudvu gline u
depu. To vam je itava moja pria. Nije ba za pohvalu. A
sad ste vi na redu.
Nemam bogzna ta da vam ispriam ree Parker
Pajn. Jedini ste u grupi skupljali predmete s tla i zato
sam prvo pomislio upravo na vas. Moja sumnja se
potvrdila nakon onog s kameniem. Tako sam shvatio i
kako ste to izveli. Osim toga...
Nastavite ree Karver.
Vidite, sino ste se malo previe uneli u priu o
potenju. Previe galame znate ve ta je Sekspir rekao.
Nekako mi je izgledalo kao da ne ubeujete nas, ve sebe.
A i s previe ste prezira govorili o novcu.
Arheologovo lice postajalo je sve naboranije i
umornije.
Pa, to je to ree. ta je, tu je. Pretpostavljam
da ete vratiti devojci njenu inuvu. udan je taj
varvarski nagon ka kinurenju. Datira jo iz vremena
paleolita i jedan je od prvih nagona enskog roda.
Mislim da ste nepravedni prema gospoici Kerol
ree gospodin Pajn. Ta mala ima mozga, a to je jo
vanije, i srca. Verujem da e sve ovo zadrati za sebe.

Ali nee i njen otac primeti arheolog.

Hoe, hoe. Znate, ,,tatica ima svoje razloge da ovo
ne izbije u javnost. Vrednost te naunice nije ni blizu etrdeset hiljada dolara. Stavie, ne verujem da biste za nju
dobili vie od pet.
Zar hoete da kaete...?
Ba tako. Devojka nita ne zna. Misli da su biseri
pravi. To sam pomislio jo sino, kad je gospodin Blandel
poeo previe da se razmee svojim bogatstvom. Kad sve
krene naopako i dospete u kripac, najbolje to moete da
uinite jeste da se pravite kako je sve u redu i da blefirate.
Gospodin Blandel je blefirao.
Doktor Karver se iznenada ozari. Licem mu se razvue
deaki osmeh, to je na licu oveka u godinama izgledalo
pomalo neobino.
Dakle, ba smo lepa druina siromaha ree.
Upravo tako - potvrdi gospodin Pajn. - Zajednitvo
nas ini zadivljujuim sojem."10

10 Dejvid

Garik (17171779), engleski glumac. (Prim. prev.)

Smrt na Nilu

Ledi Grejl je bila muiava ena. Nije prestajala da se

ali na sve i svata jo otkako je stupila na palubu broda
Fajal. Kabina joj nije odgovarala. Nije imala nita protiv
sunca ujutru, ali poslepodne nije mogla da ga podnese.
Stoga joj je Pamela Grejl, neaka njenog supruga,
velikoduno ponudila svoju kabinu na drugoj strani broda,
to je ledi Grejl prihvatila uz mnogo gunanja.
Na svoju medicinsku sestru, gospoicu Maknoton, pizmila se zato to joj je donela pogrean al i grekom
spakovala njeno jastue umesto da joj ga ostavi. Na svog
supruga, ser Dorda, izvikala se zato to joj je kupio
pogrenu ogrlicu. Ona je htela lapis, a ne karnelijan.
Dord je najobinija budala!
Ser Dord je na to usplahireno rekao: Izvini,
draga. Izvini. Odmah idem da je zamenim. Nikud ne
urimo.
Nije se pizmila jedino na Bazila Vesta, lordovog linog
sekretara, poto na njega niko nikad nije vikao. Njegov bi
osmeh svakog razoruao pre no to stigne ita da kae.
Ali najgore je ipak proao dragoman, krupan i bogato
odeven ovek kog nita nije moglo da uznemiri.
Kada je ledi Grejl opazila neznanca kako sedi na
pletenoj stolici i shvatila da joj je to saputnik, sav njen
gnev pokuljao je napolje poput vode.
U agenciji su mi naglasili da emo mi biti jedini
putnici! Kraj je sezone i vie niko ne putuje!

Jeste tako, gospoa - mirno odvrati Mohamed.

Samo vi i vaa grupa i jo jedan gospodin, i to je sve.
Ali rekli su mi da emo biti sami.
Jeste upravo tako, gospoa.
E pa, nije! Slagali su me! I ta taj ovek trai ovde?
On doao kasnije, gospoa. Posle to vi kupili
karte. Jutros odluio.
Kakva prevara!
Jeste tako, gospoa. On vrlo tihi gospodin. Vrlo fini,
vrlo tihi.
Budalo! Nema ti pojma ni o emu! Gospoice Maknoton, gde ste? A, tu ste. Koliko puta treba da vam kaem
da me ne ostavljate samu? Mislim da u se onesvestiti. Pomozite mi da odem u kabinu i dajte mi aspirin. I ne
putajte Mohameda ni da mi se priblii. Ako jo jednom
ujem ono njegovo Tako jeste, gospoa, poeu da
vritim.
Gospoica Maknoton joj utke ponudi ruku da se
osloni.
Bila je to visoka, lepukasta crnka od otprilike
trideset pet godina. Odvela je ledi Grejl u kabinu, poduprla
je jastucima, dala joj aspirin i ostala da slua beskrajno
curenje albi.
Ledi Grejl je imala etrdeset osam godina, a od
esnaeste je patila od ozbiljnog vika novca. Deset godina
ranije udala se za osiromaenog baroneta ser Dorda
Grejla.
Bila je krupna, mada prilino skladno graena, ali lice
joj bee izborano i veito u besnom gru, tako da je obilna
minka samo naglaavala njene godine i narav. Kosu je
naizmenino bojila u platinastoplavo i kestenjastocrveno,
zbog ega je ova izgledala svenulo. Oblaila se upadljivo i
nosila previe nakita.
I recite ser Dordu zavravala je alopojku dok
je gospoica Maknoton ekala savreno bezizraajnog lica
recite mu da mora tog oveka da ukloni s broda! Ja
moram da imam privatnost. Posle svega kroza ta sam

prola u poslednje vreme... Sklopila je oi.

Da, ledi Grejl ree gospoica Maknoton i izae iz
kabine.
Problematini neplanirani putnik jo uvek je sedeo na
palubi. Lea okrenutih Luksoru, zurio je preko Nila ka
dalekim brdima to su poput zlata sijala nad
tamnozelenom linijom.
Gospoica Maknoton ga neupadljivo osmotri u
prolazu.
Ser Dorda je pronala u salonu kako sedi i
sumnjiavo odmerava nisku perli.
Recite mi, gospoice Maknoton, mislite li da e ova
biti u redu?
Medicinska sestra pogleda ogrlicu od lapisa.
Veoma je lepa - ree.
ta mislite, hoe li ledi Grejl biti zadovoljna?
O, to ve ne mogu da vam kaem, ser Dorde. I
sami znate da ona nikad i niim nee biti zadovoljna i
taka. Uzgred, poruila vam je da se otarasite onog
dodatnog putnika.
Ser Dord zinu od zaprepaenja. Kako? ta da
mu kaem?
Nita, naravno - ree Elsi Maknoton odlunim ali
blagim glasom. - Samo joj posle recite da nita niste mogli
da uinite.
Potom prijateljski dodade: Bie sve u redu.
Stvarno tako mislite? Bio je toliko preplaen da
je izgledao gotovo smeno.
Elsi Maknoton mu jo blaim tonom ree: Zaista ne
bi trebalo da sve ovo toliko primate k srcu, ser Dorde.
Takva je zbog zdravstvenih problema. Ne shvatajte je
preozbiljno.
Mislite li daje neto ozbiljno, sestro?
Licem joj prelete senka, a glas joj je nekako udno
zvuao kad je odgovorila: Da. Ne dopada mi se njeno
stanje. Ali molim vas da ne brinete, ser Dorde. Ne smete.
Zaista ne smete. Prijateljski mu se osmehnula i izala.

Uto u salon ue Pamela, sva u belom.

Zdravo, Nunks.
Zdravo, Pem, duo.
ta ti je to? O, ba je lepa!
Drago mije to ti se svia. Sta misli, hoe li se
dopasti i tvojoj ujni?
Njoj nita ne moe da se dopadne. Uopte mi nije
jasno zato si se oenio njom.
Ser Dord se zamisli. Pred oima mu proletee zbrkane slike poraza na kladionici, ljutitih poverilaca i privlane,
mada zahtevne ene.
Jadnie ree Pamela. - Verovatno nisi imao
izbora. Napravila nam je pakao od ivota, zar ne?
Otkako se razbolela... zausti ser Dord, ali
devojka ga prekide.
Nije joj nita! Ili bar nita ozbiljno. Uvek radi ono
to joj se prohte. Eto, u Asuanu je bila vesela ko cvrak!
Kladim se da i gospoica Maknoton zna da je sve to
prenemaganje.
Ne znam ta bismo bez nje s uzdahom e ser
Dord.
Sposobna je to ena sloi se Pamela. Dodue,
meni nije ba prirasla srcu koliko tebi, Nanks. Jeste, jeste!
Ne porii. Misli da je boanstvena. I jeste, na neki nain.
Ali ona ti je zatvorena knjiga. Nikad ne zna o emu
razmilja. A opet, odlino se nosi sa starom kvokom.
Sluaj, Pem, ne sme tako da govori o ujni. Ipak je
mnogo uinila za tebe.
Da, plaa nam sve raune, zar ne? Ali to je ne
spreava da nam pravi pakao od ivota.
Ser Dord odlui da pree na manje bolnu temu.
ta emo s tim ovekom koji e putovati s nama? Tvoja
ujna hoe itav brod samo za sebe.
E pa, nee ga imati - hladno ree Pamela. Inae,
taj ovek je vrlo pristojan. Zove se Parker Pajn. Mislim da
je radio kao slubenik u Zavodu za statistiku, ako postoji
takva ustanova. Zvui aavo, ali ne mogu se oteti utisku

da sam negde ve ula za to ime. Bazile! obratila se

sekretaru, koji je upravo ulazio u salon. Odakle mi je
poznato ime Parkera Pajna?
Iz oglasa na naslovnoj strani Tajmsa odmah
odgovori mladi. Jeste li sreni? Ako niste, obratite se
gospodinu Parkeru Pajnu.
Ma nije mogue! Pa to je neverovatno! Hajde da mu
sve do Kaira priamo o svojim mukama.
Mene nita ne mui iskreno ree Bazil Vest.
Kliziemo zlatnim Nilom i razgledati hramove tu kratko
pogleda ser Dorda, koji je upravo uzimao novine svi
zajedno.
Poslednje rei izgovorio je jedva ujno, ali Pameli to
nije promaklo. Pogledi im se susretoe.
U pravu si, Bazile - rekla je razdragano. Samo
nek smo ivi i zdravi.
Ser Dord ustade i izae. Pamela se snudi.
Sta te mui, malena?
Moja ogavna ujna...
Pusti je prekide je Bazil. ta te briga za njene
bubice? Samo joj povlauj. Zna dodao je i nasmejao se
to ti je odlian tit.
Na vratima salona pojavi se dobroudno lice
gospodina Parkera Pajna. Za njim je iao ivopisni
Mohamed, spreman za svoj veliki nastup.
Dame i gospoini, polazimo. Za nekoliko minuta
proemo pored hramovi u Karnak desno od brod. Sad vam
priam priu o mali deak koji poao da kupi peeno jagnje za svoji otac...
Gospodin Parker obrisa znoj sa ela. Upravo se bio
vratio iz obilaska Denedrinog hrama. Zakljuio je da je
jahanje na magarcu fiskultura nepodesna za oveka
njegove grae. Upravo se spremao da skine kragnu s
koulje kad mu pogled pade na pisamce na nonom
stoiu. Otvorio ga je i evo ta je pisalo u njemu:

Potovani gospodine,
Bila bih vam izuzetno zahvalna ako biste
propustili obilazak hrama u Abidosu i ostali na
brodu, poto elim da vas zamolim za savet.
Srdaan pozdrav,
Arijadna Grejl
Pajnovim irokim, dobroudnim licem razli se osmeh.
Uzeo je list papira i skinuo poklopac s nalivpera.
Draga ledi Grejl (napisao je),
ao mije to u vas razoarati, ali ovde sam na
odmoru i ne bavim se pruanjem strunih saveta.
Potpisao se i poslao poruku po posluitelju. Jedva da
je zavrio s presvlaenjem za veeru kad mu stie novo pisamce.
Dragi gospodine Pajn,
Potujem to to ste na odmoru, ali spremna sam
da platim stotinu funti za va savet.
Srdaan pozdrav,
Arijadna Grejl
Gospodin Pajn izvi obrve i poe zamiljeno da se
kucka nalivperom po zubima. eleo je da vidi Abidos, ali
stotinu funti je stotinu funti. A Egipat je mnogo skuplji no
to je on oekivao.
Draga ledi Grejl (odgovorio je),
ipak neu otii u obilazak Abidosa.
Srdaan pozdrav,
Parker Pajn
Mohameda je silno rastuila Pajnova odluka da

ostane na brodu.
Mnogo lep hram. Svi moji gospodini mnogo svideli.
Ja uzmem koija za vas. Ja naem stolica i mornari nose
vas.
Gospodin Parker Pajn ipak odbi sve te primamljive ponude.
Svi ostali odoe u obilazak.
Pajn je sedeo na palubi i ekao. Uskoro se vrata
kabine ledi Grejl otvorie i ona poe ka njemu.
Ba je vrue popodne ree mu ljubazno. Vidim
da ste ipak odluili da ostanete na brodu, gospodine Pajne.
Vrlo mudro s vae strane. Jeste li za aj u salonu?
On ustade i poe za njom. Nije mogao porei da je pobudila njegovu znatielju.
Izgledalo je kao da ledi Grejl nikako ne moe da odlui
da pree na stvar. Skakutala je s teme na temu, sve dok se
konano ne uozbilji i ne ree:
Gospodine Pajne, ovo to u vam rei mora ostati
meu nama! Da li vam je to jasno?
Svakako.
Zastala je i duboko udahnula. On je strpljivo ekao.
Zanima me pokuava li moj suprug da me ubije ili
ne.
Gospodin Pajn je svata mogao da oekuje, ali ovo
zasigurno ne. Nije krio uenje. To je veoma ozbiljna
optuba, gospoo Grejl.
Pa, nisam budala i nisam od jue. Sumnjam ve
izvesno vreme. Zdravlje mi se pobolja im Dord nije tu.
Hrana odjednom pone da mi prija i oseam se kao druga
ena. Za to sigurno postoji nekakvo objanjenje.
To mi zvui veoma ozbiljno, ledi Grejl, ali moram
vas podsetiti da nisam detektiv. Pre bi se moglo rei da
sam specijalista za pitanja srca...
Ona ga prekide. A zar vi mislite da me to ne brine?
Ne treba meni policajac neka hvala, umem i sama da se
staram o sebi. Samo hou objanjenje. Moram da znam.
Gospodine Pajn, ja nisam zla ena. Dobra sam prema

onima koji su dobri prema meni. Pogodba je pogodba.

Ispunila sam svoj deo isplatila sam dugove svog supruga
i niega mu ne manjka.
Gospodin Pajn na trenutak oseti ubod saaljenja
prema ser Dordu.
to se devojke tie, ima i haljine, i zabave, i ovo, i
ono, i sve ostalo. Ja jedino traim malo zahvalnosti.
Zahvalnost se ne moe ni kupiti ni naruiti, ledi
Grejl.
Gluposti! odbrusi ledi Grejl i nastavi: Eto, to je
sve! Sad hou istinu. I im saznam...
Znatieljno ju je pogledao. Sta e biti kad saznate,
ledi Grejl?
To je moja stvar odgovori ona i stisnu usne.
Gospodin Pajn saeka malo, pa ree: Izvinite, ledi Grejl,
ali stekao sam utisak da niste bili ba potpuno iskreni.
Kojeta. Lepo sam vam rekla ta elim da utvrdite.
Da, ali ne i zato?
Gledali su jedno drugo pravo u oi, sve dok ona ne
spusti pogled.
Mislila sam da je razlog oigledan ree.
Nije, zato to imam jednu nedoumicu.
Koju?
elite li da dokaem ili opovrgnem vae sumnje?
Pobogu, gospodine Pajne! - Ustala je tresui se od
besa. On samo blagonaklono klimnu glavom.
Da, da ree ali ipak niste odgovorili na moje
pitanje.
Ja... Izgledala je kao joj je ponestalo rei. Istrala
je iz salona.
Gospodin Pajn se zamisli. Toliko se bio zadubio u
misli da je doslovno poskoio kad neko ue u salon i sede
naspram njega. Bila je to gospoica Maknoton.
Izgleda da je obilazak kratko trajao primeti on.
Ostali su jo tamo. Rekla sam im da me je zabolela
glava i vratila sam se.
Zastala je. Gde je ledi Grejl?

Verovatno je otila u kabinu da prilegne.

O, onda je sve u redu. Ne bih volela da sazna da
sam tu.
To znai da se niste vratili zbog nje?
Gospoica Maknoton odmahnu glavom. Ne, dola
sam da bih razgovarala s vama.
Gospodin Parker Pajn bee iskreno iznenaen. Bez
oklevanja bi rekao da je gospoica Maknoton i te kako
sposobna da sama reava svoje probleme bez traenja
saveta sa strane. Ispalo je da bi pogreio.
Posmatram vas otkako ste se ukrcali. Rekla bih da
ste ovek velikog iskustva i zdravog razuma. Oajniki mi
je potreban savet.
Oprostite mi na iskrenosti, gospoice Maknoton, ali
vi niste tip osobe koja druge pita za savet. Rekao bih da i
sami moete vrlo razumno da rasuujete.
Obino mogu, ali sad sam u prilino neobinom poloaju.
Zastala je na trenutak. Obino izbegavam da
govorim o svojim pacijentima, ali mislim da je ovde to
neophodno. Gospodine Pajn, kad sam s ledi Grejl
napustila Englesku, bilo mi je sasvim jasno ta joj je.
Prosto reeno, nije joj bilo
nita. Dobro, moda sam
preotra. Previe lenstvovanja i previe novca mogu dovesti
do odreenih patolokih stanja. Svakodnevno ribanje
podova i briga o petoro-estoro dece pretvorili bi ledi Grejl
u savreno zdravu i mnogo sreniju enu.
Gospodin Pajn samo klimnu glavom.
Kao medicinska sestra, umem da prepoznam
neurozu. Ledi Grejl je uivala u svojim zdravstvenim
problemima. Od mene se oekivalo da ne umanjujem
njenu patnju, da budem to je mogue taktinija i da
uivam u ovom putovanju koliko god mogu.
Vrlo razumno primeti gospodin Pajn.
Ali, gospodine Pajn, sad je sve drugaije. Problemi
na koje se ledi Grejl ali vie nisu umiljeni, nego stvarni.
Kako to mislite?

Poela sam da sumnjam da je neko truje.

Otkad sumnjate u to?
Od pre tri nedelje.
Imate li u vidu nekog odreenog?
Oborila je pogled. Nemam ree, a glas joj prvi
put zazvua neiskreno.
Pre bih rekao, gospoice Maknoton, da sumnjate
na jednu osobu i da je ta osoba ser Dord Grejl.
O, ne, ne, ne mogu da verujem da bi on to mogao!
ojaeno ga je ubeivala. Pa potpuno je bespomoan,
poput deteta. Nikad ne bi mogao da bude hladnokrvni
trova.
Ali ipak ste primetili da je njegovoj eni mnogo bolje
kad on nije tu i da se njeni napadi bolesti podudaraju s
njegovim dolascima.
Ona je samo utala.
Na koji otrov sumnjate? Arsenik?
Ili neki slian. Arsenik ili antimon.
I ta ste preduzeli?
Svojski se trudim da vodim rauna o svemu to ledi
Grejl jede ili pije.
Pajn klimnu glavom. Mislite li da i ona sumnja na
nekog? upitao ju je mirno.
O, ne, sigurna sam da ne sumnja.
E, tu greite ree Parker Pajn. Ledi Grejl
sumnja na nekog.
Maknotonova se nije trudila da prikrije zaprepaenje.
Ledi Grejl uva tajne bolje nego to mislite ree
Pajn.
Ona je ena koja ume vrlo dobro da prikrije svoje
misli.
Priznajem da sam iznenaena oprezno ree
gospoica Maknoton.
Upitao bih vas jo neto. ta mislite, jeste li dragi
ledi Grejl?
Nikad nisam o tome razmiljala.
Razgovor se prekide kad Mohamed ustro ue u salon

dok mu se odora vijorila za leima.

Ledi ula vi vratili. Ona pita gde vi. Ona kae zato
vi ne otili kod njoj.
Elsi Maknoton urno ustade, a gospodin Pajn odmah
za njom.
Da li bi vam odgovaralo da se ponovo vidimo sutra
ujutru? upitao ju je.
Da, tad bi bilo najbolje. Ledi Grejl spava do kasno.
A u meuvremenu u otvoriti etvore oi.
Verujem da e ona uiniti isto.
Gospoica Maknoton izae.
Pajn je video ledi Grejl tek pred veeru. Sedela je,
puila cigaretu i spaljivala neki papir nalik pismu. Niim
nije pokazala da primeuje Pajnovo prisustvo, na osnovu
ega on zakljui da je jo ljuta na njega.
Nakon veere je igrao brid sa ser Dordom,
Pamelom i Bazilom. Svi su bili pomalo rasejani, tako da se
partija rano zavrila.
Nekoliko asova kasnije, Mohamed ga probudi i ree:
Stara ledi mnogo bolesna. Sestra uplaena. Ja idem
zovem doktor.
Gospodin Pajn se urno obue i stie pred vrata
kabine ledi Grejl kad i Bazil Vest. Unutra su ve bili ser
Dord, Pamela i Elsi Maknoton, koja se oajniki trudila
da pomogne svojoj pacijentkinji. Telo stare gospoe
poslednji put se zgrilo ba kad je Pajn bio na vratima.
Izvila se, zadrhtala i ukoila, a onda pala na jastuke.
Gospodin Pajn neno izvede Pamelu ispred kabine.
Uasno! jecalaje devojka. Uasno! Da li je... da
li je...?
Mrtva? Da, bojim se da je sve gotovo.
Prepustio ju je Bazilu i okrenuo se ka oamuenom
ser Dordu, koji je upravo izlazio iz kabine.
Nisam verovao da je zaista bolesna mrmljao je.
Ni na tren nisam to pomislio.
Gospodin Pajn se progura kraj njega i ue u kabinu.
Lice Elsi Maknoton bee bledo i iznureno. Jesu li

poslali po doktora? upitala ga je.

Jesu ree on, pa upita: Strihnin?
Da. Samo on izaziva onakve greve. O, ne mogu da
verujem! - Sruila se na stolicu i ponovo zaplakala. On je
oinski pomilova po ramenu.
Uto mu neto pade na pamet i on urno napusti
kabinu i ode u salon. U pepeljari je pronaao nedogoreli
komadi papira, na kome su se razaznavali delovi rei:

Zanimljivo - promrmlja Parker Pajn.

Gospodin Pajn je sedeo u kancelariji visokog

slubenika u Kairu. Dakle, to je dokaz ree
zamiljeno.
Da, i to prilino dobar. Taj ovek je prokleta
budala.
Nikad ne bih ni opisao ser Dorda kao visprenog
oveka.
Svejedno! - ree njegov sagovornik, pa stade da
svodi injenice: - Ledi Grejl trai au napitka za jaanje.
Sestra joj ga priprema. Verovatno je traila da joj sipaju i
malo erija. Ser Dord donosi eri. Dva sata kasnije, ledi
Grejl umire uz nedvosmislene simptome trovanja
strihninom. U ser Dordovoj kabini nalaze paketi
strihnina, a onda jo jedan u smokingu koji je nosio za
veerom.
Vrlo temeljno ree gospodin Pajn. Jeste li
saznali odakle potie strihnin?
Jo uvek se dvoumimo. Sestra je imala manju

koliinu, za sluaj da ledi Grejl dobije srani napad, ali

dala je razliite izjave u vezi s tim. Prvo je rekla da je njen
paketi netaknut, a posle da ga je neko otvorio.
Ne lii mi na nju da napravi takvu greku ree
gospodin Pajn.
Verujem da su oboje umeani. Vrlo su privreni
jedno drugom.
Mogue, ali da je gospoica Maknoton planirala
ubistvo, izvela bi ga mnogo vetije. To je vrlo sposobna
mlada ena.
Onda je sve jasno. ini mi se da se ser Dordu
loe pie. Nema anse da izvue.
Ako je tako ree gospodin Pajn morau neto
da preduzmem.
Odmah je otiao do lepe neake.
Pamela je ponovo bila u belom i van sebe od besa.
Nanks nikada ne bi uinio tako neto! Nikada, nikada, nikada!
A ko je onda ubica? staloeno upita gospodin
Pajn.
Pamela mu se priblii. - Znate li ta ja mislim? Ona je
to uinila sama! U poslednje vreme ponaala se potpuno
neuraunljivo. Poela je da umilja stvari.
Kakve stvari?
Uvrnute.
Na primer, Bazil. Neprestano je
nagovetavala kako je on zaljubljen u nju, iako smo Bazil i
ja... mi smo...
To sam shvatio s osmehom ree gospodin Pajn.
Sve te prie o Bazilu bile su puka izmiljotina.
Mislim da joj je dosadio jadni stari Nanks i da je zato
izmislila onu priu koju vam je ispriala. Potom je ostavila
strihnin u njegovu kabinu i u dep smokinga, i otrovala se.
To se i ranije deavalo, zar ne?
Jeste priznao je gospodin Pajn ali ne verujem
da bi ona to uinila. Nije bila, ako mogu tako da kaem, od
te sorte.
A one njene izmiljotine?

Da, voleo bih da o njima porazgovaram s

gospodinom Vestom.
Mladia je zatekao u njegovoj sobi. Odmah je pristao
da odgovori na sva pitanja.
Ne bih da zvuim kao da se hvalim, ali bacila je oko
na mene. Zato se nisam usuivao da joj kaem da volim
Pamelu. Sigurno bi naterala ser Dorda da me otpusti.
Mislite li da je teorija gospoice Grejl tana?
Pa, verovatno je i to mogue sumnjiavo odgovori
mladi.
Ali nekako se ne uklapa tiho ree gospodin Pajn.
Ne, treba nam neto bolje.
Utonuo je u misli na neko vreme, a onda odluno
ree:
Najbolje bi bilo priznanje. - Potom izvadi nalivpero i
uze list papira. Budite ljubazni pa ga napiite.
Bazil Vest ga zapanjeno pogleda. Ja? ta ste to
naumili?
Dragi moj mladiu s gotovo oinskom blagou
ree gospodin Pajn sve znam. Znam da ste se upustili u
vezu s ledi Grejl. Znam i da je ona bila ena od rei. Potom
ste se zaljubili u lepu ali siromanu neaku njenog mua. I
skovali plan. Sporo trovanje. Moglo bi proi kao prirodna
smrt od gastroenteritisa, a ako ipak ne proe, lako biste
prebacili krivicu na ser Dorda, poto ste vodili rauna da
se napadi podudaraju s njegovim dolascima.
A onda otkrivate da je stara dama postala
sumnjiava i da je o svemu razgovarala sa mnom. Morate
brzo da delate! Kradete strihnin iz zaliha gospoice
Maknoton. Malo ostavljate u ser Dordovu kabinu, malo u
njegov smoking, a ostatak u kutijicu koju aljete ledi Grejl
s porukom da je to kutija snova".
Vrlo romantino. Oekivali ste da e ga ona uzeti
im sestra izae, ali neto ste prevideli, mladiu.
Beskorisno je zahtevati od jedne ene da spali pisma.
Nikad to ne uine. Imam itavu vau prepisku, ukljuujui
i pisamce iz kutije.

Bazil Vest je bio zelen u licu. Sva njegova lepota bee

nestala, i sad je izgledao kao pacov u klopci.
Proklet bio! zaurlao je. Dakle, sve si otkrio.
Prokleto njukalo!
Ko zna kako bi se sve zavrilo da ba tad u sobu ne
utrae svedoci koje je gospodin Pajn mudro ostavio da
stoje ispred odkrinutih vrata i sve sluaju.
Ponovo je sedeo u kancelariji svog poznanika i
razgovarao o sluaju.
A nisam imao nijedan estit dokaz! Samo onaj papiri s reima Spali ovo!. Sloio sam itavu priu i odluio
da ga stavim na probu. I uspelo je. Imao sam sree. I sve
to zahvaljujui pismima. Ledi Grejl ih je bila sva spalila, ali
on to nije znao.
Bila je zaista neobina ena. Zbunio sam se kad je
traila da razgovara sa mnom. Zapravo je htela da mi kae
da je mu truje. Da se to pokazalo kao tano, otila bi s
mladim Vestom, ali htela je da do kraja bude potena
prema ser Dordu. Neobina ena.
Ono siroto devoje sigurno e patiti ree njegov
poznanik.
Prebolee ga hladno ree gospodin Pajn.
Jedino se nadam da e ser Dord doiveti malo sree pre
no to bude prekasno. Poslednjih deset godina prema
njemu su se ophodili kao prema crvu. Ali zato e mu Elsi
Maknoton sve to nadoknaditi.
iroko se osmehnuo. A onda uzdahnu. Mislim da
u u Grku otputovati pod lanim imenom. Zaista mi je
potreban odmor!

Delfsko proroite

Gospoa Piters zapravo nije marila za Grku, a u du

bini due krila je injenicu da prema Delfima nema
nikakav stav.
Njeni duhovni domovi bili su u Parizu, Londonu i na
Rivijeri. Uivala je u ivotu u hotelima, s tim to je pod
hotelskom sobom podrazumevala debeo tepih, luksuzan
krevet, itav izbor elektrinih svetiljki ukljuujui i jednu
malu na nonom stoiu, mnogo vrue i hladne vode, kao i
telefon kraj kreveta, za sluaj da poeli da porazgovara s
prijateljicama ili da narui aj, jelo, mineralnu vodu ili
koktel.
Hotel u Delfima nije imao nita od navedenog. S
prozora je pucao predivan pogled, a krevet bee ist, kao i
daani pod. U sobi je imala stolicu, umivaonik i komodu.
Iako se kupanje zakazivalo, esto je doivljavala
razoaranje u pogledu tople vode.
Pretpostavljala je da e lepo zvuati kad nekom bude
rekla da je bila u Delfima i zaista se trudila da u sebi
probudi zanimanje za drevnu Grku, ali uzalud. Njihove
statue izgledale su joj nedovreno zbog upadljivog manjka
glava, ruku i nogu. Potajno je mnogo vie cenila prelepog
mermernog anela sa svim delovima tela i krilima, koji je
stajao nad grobom njenog pokojnog supruga, gospodina
Vilarda D. Pitersa.
Meutim, sva ta razmiljanja morala je da zadri za
sebe, poto se plaila da e je, u suprotnom, njen sin
Vilard prezreti. Zbog njega je sad i bila tu, u toj prohladnoj

i neudobnoj sobi, s poslugom koja se sastojala od

namrgoene sobarice i odvratnog vozaa.
Do izbezumljenja je oboavala svog osamnaestogodinjeg sina Vilarda, kog su donedavno zvali Junior, iako je
on mrzeo taj nadimak. I zapravo je Vilard, mravi i bledunjavi Vilard slabog vida i jo slabijeg eluca, bio taj koji je
gajio udnu strast prema drevnoj umetnosti i koji je zbog
toga nagovorio svoju brinu majku da ga prati na putovanju po Grkoj.
Dotle su ve bili obili Olimpiju, za koju je gospoa Piters pomislila da je vredna aljenja. Partenon joj se dopao,
ali je zato Atinu smatrala beznadenim gradom. Korint i
Mikena predstavljali su bolna iskustva i za nju i za vozaa.
Delfi su, turobno je razmiljala, kap koja je prelila au. Tu ovek nema ta da radi osim da peai du druma i
razgleda ruevine. Vilard je itave sate provodio kleei i
deifrujui grke natpise i uzvikujui: Mama, sluaj jo i
ovo! Zar nije sjajno? - I onda bi joj proitao neto to joj je
zvualo kao sama esencija dosade.
Vilard je tog jutra uranio kako bi obiao neke
vizantijske mozaike. Instinktivno pretpostavivi da e je
oni ostaviti potpuno hladnom, kako u duhovnom tako i u
doslovnom znaenju rei, rekla mu je da radije ne bi ila.
Potpuno te razumem, mama - rekao joj je Vilard.
Sigurno hoe da sama sedi u amfiteatru ili na stadionu,
da posmatra okolinu i dopusti joj da te potpuno usisa u
sebe.
Tako je, mili odgovorila mu je.
Znao sam da e te ovo mesto odueviti - rekao je
oduevljeno pre nego to je otiao.
Gospoa Piters samo uzdahnu i poe da se priprema
za odlazak na doruak.
U trpezariji je zatekla samo etvoro ljudi majku i
erku u, po njenim merilima, prilino udnoj i bezoblinoj
odei, koje su razglabale o umetnikom izrazu u baletu;
debeljukastog sredovenog gospodina po imenu Tompson, koji joj je pomogao oko kofera kad je silazila s voza; i

sredovenog elavog gospodina, koji je prethodne veeri

stigao u hotel.
Uskoro je u prostoriji ostao samo ovaj poslednji, te se
gospoa Piters upusti s njim u razgovor. Bila je
drueljubiva i volela je da pria s ljudima, ali gospodin
Tompson bee prilino teak sagovornik (britanski
uzdran, kako je ona to nazivala), dok su majka i erka
bile vrlo nadobudne i osorne, iako se devojka prilino lepo
slagala s Vilardom.
Uskoro je otkrila da je novi gost vrlo prijatna osoba,
irokog obrazovanja ali bez imalo nadmenosti. Ispriao joj
je nekoliko zanimljivih priica o drevnim Grcima, nakon
kojih je poela da ih doivljava kao prave ljude, a ne samo
kao dosadnu lekciju iz istorije.
Ona je njemu priala o Vilardu i o tome koliko je pametan i napomenula da bi se slobodno moglo rei da je
njegovo drugo ime Kultura. U dranju tog oveka bilo je
neeg blagonaklonog i dobroudnog, to je veoma olakavalo razgovor.
Nije saznala ni kako se on zove, niti ime se bavi. U
stvari, jedino to je o sebi rekao bilo je to da je poao na
put ne bi li se potpuno odmorio od svog posla (kog posla?).
Sve u svemu, dan joj je protekao mnogo bre no to je
oekivala. Majka i erka i gospodin Tompson i dalje su bili
nedrueljubivi. Kada ih je, izlazei iz muzeja, ugledao na
ulici, Tomson se okrenuo i otiao na drugu stranu.
Novi poznanik gospoe Piters namrteno je gledao za
njim.
Pitam se ko li je to rekao je.
Ona mu ree njegovo ime, poto nita drugo nije ni
znala.
Tompson... Tompson... Ne, rekao bih da ga ne
znam, mada mi je njegovo lice odnekud poznato, ali ne
mogu da se setim odakle.
Posle podne se povukla da malo odspava u hladovini.
Sa sobom nije ponela neko od onih remek-dela o grkoj
umetnosti, koja joj je preporuio sin, ve knjigu Tajna

dereglije, koja je u sebi sadrala etiri ubistva, tri otmice i

itavu bandu raznoraznih zlikovaca. Takvo tivo ju je
mnogo vie razgaljivalo i oputalo.
Oko etiri se vratila u hotel, sigurna da se i Vilard
dotle ve vratio. Toliko je bila daleko od ma kakve slutnje
zla da je gotovo i zaboravila da proita poruku koju je, po
reima recepcionera, tokom poslepodneva za nju ostavio
neki ovek neobinog izgleda.
Prilino nezainteresovano je otvorila prljavi koverat,
ali im je proitala prvih nekoliko redova lice joj preblede, i
morala je slobodnom rukom da se pridri za neto da ne bi
pala. Pismo je bilo na engleskom jeziku, mada ga je oigledno pisao stranac.
Gospoo (stajalo je u pismu),
Ovim vas obavetavamo daje va sin
zarobljen od strane nas koji ga drimo na veoma
skrovitom tajnom mestu. Cenjenom mladom
gospodinu ne preti nikakav opasnost ako budete
sledila ova uputstva. Zahtevamo otkupninu od
deset hiljada engleskih funti. Ako kaete za ovo
recepcioneru ili policiji ili nekom slinom, va sin
e biti ubijen od strane nas. Ovo je samo koliko
da razmislite. Sutra stii e uputstvo o isplati.
Ako ne posluate nas, ui odsei emo cenjenom
mladom gospodinu i poslati emo ih vama. Ako
budete ekala due od jedan dan, ima da ga
ubijemo. Ovo nije prazna pretnja. Dobro
razmislite o svemu i nikom ni re.
Demetar Crnovei
Nema potrebe opisivati kako se jadna ena oseala.
Ma koliko poruka bila besmislena i detinjasta, uspela je da
je ispuni zebnjom. Vilard, njen deki, njeno mezime,
njen prefinjeni, ozbiljni Vilard.
Odluila je da odmah ode u policiju. I da uzbuni
itavo mesto. Ali ta ako ipak... Zadrhtala je.

Kada se malo sabrala, izala iz sobe da potrai

recepcionera, jedinu osobu u zgradi koja zna engleski.
Pada mrak ree mu a moj se sin jo nije
vratio.
Ljubazni oveuljak joj se srdano osmehnu.
Tano.
Mladi gospodin je poslao vodia s mazgama natrag.
Rekao je da e se vratiti peice. Trebalo je da ve stigne, ali
sigurno se usput negde zadrao. Ponovo se osmehnuo.
Recite mi nestrpljivo e gospoa Piters ima li
u ovom kraju problematinih linosti?
Recepcionerovo znanje engleskog nije ukljuivalo izraz
problematine linosti", pa je gospoa Piters morala da
pojasni ta to znai. Na to on stade daje uverava kako u
okolini Delfa ivi samo dobar i povuen narod koji voli
strance.
Rei joj zaigrae na usnama, ali ona ih obuzda. Ona
zlokobna pretnja zavezala joj je jezik. Moda je to
najobiniji blef. A ta ako nije? Njenoj prijateljici u Americi
oteli su dete i ubili su ga im je ova obavestila policiju.
Takve stvari se zaista deavaju.
Bila je na ivici ludila. ta da radi? Deset hiljada
funti... Koliko je to? Izmeu etrdeset i pedeset hiljada
dolara! Ali ta je to u poreenju s Vilardovim ivotom?
Samo, kako da nae toliko novca? Podizanje tolike svote u
gotovini iziskivalo bi beskrajnu proceduru, a ona kod sebe
ima jedino menicu na nekoliko stotina funti.
Hoe li otmiari imati razumevanja? Hoe li biti
spremni da joj izau u susret? Hoe li uopte pristati da
saekaju?
Kad se sobarica pojavila na vratima sobe, gospoa
Piters je grubo otera. Uskoro se ulo zvono za veeru, i
jadna ena sie u trpezariju. Jela je mehaniki, ne
primeujui nikog oko sebe. to se nje ticalo, prostorija je
mogla biti i potpuno prazna.
Zajedno s voem pred nju spustie i cedulju. Zgrila
se, ali rukopis bee potpuno drugaiji od onog koji se

pribojavala da e ugledati. Ovaj je bio uredan kao

inovniki. Rasklopila je pisamce bez previe zanimanja,
ali njegov joj sadraj pobudi panju:
U Delfima se vie ne moete obratiti za
pomo pro- roitu (pisalo je u poruci), ali zato
moete gospodinu Parkeru Pajnu.
Ispod toga je za papir neko prikaio novinski oglas i
fotografiju veliine kao za paso. Na slici je bio onaj ovek
s kojim je provela itavo prepodne.
Gospoa Piters dvaput proita oglas.
Jeste li sreni? Ako niste, obratite se
gospodinu Parkeru Pajnu.
Srena? Srena? Pa da li je iko ikada bio toliko
nesrean kao ona? To pismo bilo je kao uslienje molitve.
urno je u tani pronala nekakav papiri i na njemu
napisala:
Molim vas da mi pomognete. Moete li me za
deset minuta saekati ispred hotela?
Stavila je poruku u koverat i zamolila konobara da ga
odnese gospodinu za stolom kraj prozora. Deset minuta
kasnije, gospoa Piters izae iz hotela odevena u dugaku
bundu, poto su noi bile svee, i polako poe putem koji
je vodio ka ruevinama. Gospodin Parker Pajn ju je ve
ekao.
Boji je blagoslov to ste tu - rekla mu je usplahireno. Ali kako ste pogodili da sam na stranim mukama?
Objasnite mi to.
Po promeni u vaem dranju, gospoo ljubazno
objasni gospodin Pajn. Odmah sam video da neto nije
u redu, ali moraete sami da mi kaete ta.
Rei su kuljale iz nje poput bujice. Na kraju mu je
pruila pismo, koje on proita pod svetlou baterijske

lampe.
Da, da ree on na kraju. Vrlo zanimljivo
pisanije. Vrlo zanimljivo. Na izvesnim mestima...
Ali gospoi Piters ne bee ni na kraj pameti da slua
njegova razmiljanja o izvesnim mestima u pismu. ta e
biti s Vilardom? S njenim najdraim, osetljivim Vilardom.
Gospodin Pajn stade da je tei. Slikovito joj je opisivao
ivot grkih razbojnika. Objasnio joj je da su oni uvek izuzetno paljivi prema svojim zatoenicima, poto im ovi
predstavljaju mogui rudnik zlata. Konano je uspeo da je
primiri.
Ali ta da radim? vajkala se ona.
Saekajte do sutra - ree gospodin Pajn.
Naravno, pod uslovom da ne nameravate da odete pravo u
policiju.
Ona uasnuto kriknu. Onda bi njenog malog Vilarda
ubili za tili as!
Mislite li da e mi ga vratiti ivog i zdravog?
Uopte ne sumnjam u to blago ree gospodin
Pajn. Pitanje je samo hoete li to uspeti da izvedete a da
ne platite deset hiljada funti.
Samo neka mi vrate mog dekia.
Da, da ree gospodin Pajn. Nego, ko je doneo
pismo?
Neki ovek kojeg recepcioner ne poznaje. Neznanac.
Aha! To otvara nove mogunosti. Mogli bismo da
pratimo oveka koji e sutra doneti pismo. Kako ete
onima u hotelu objasniti sinovljevo odsustvo?
Nisam razmiljala o tome.
Pitam se... zamiljeno e gospodin Pajn. Ako
biste, to bi bilo potpuno prirodno, izrazili zabrinutost to
ga nema, verovatno bi se organizovala potraga.
A ta ako ga ti gadovi...? - Nije mogla da zavri
pitanje.
Ne, ne, nita nee krenuti naopako sve dok niko ne
pominje otmicu ili otkup. Na kraju krajeva, ne mogu od
vas oekivati da potpuno smireno prihvatite nestanak ro-

enog deteta.
Mogu li sve da prepustim vama?
To mi je posao ree on.
Kad su se okrenuli da pou natrag ka hotelu, u
mraku se gotovo sudarie s nekim krupnim mukarcem.
Koje to bio? - otro upita gospodin Pajn.
ini mi se da je to bio gospodin Tompson
odgovori gospoa Piters.
Aha zamiljeno ree Parker Pajn. Tompson,
kaete? Tompson... Hm.
Dok se spremala za poinak, gospoa Piters je imala
utisak da je Pajnova ideja u vezi s pismom zaista dobra. Ko
god da ga je doneo, sigurno je u nekakvoj vezi s
otmiarima. Oseala se mnogo smirenije i zaspala je lake
no to je oekivala.
Dok se narednog jutra oblaila, opazila je neto na
podu kraj prozora i sagnula se da vidi ta je to. Srce joj se
na trenutak zaustavilo kad je ugledala jo jedan prljav,
jeftin koverat s istim onim omraenim rukopisom.
Pocepala ga je i izvadila novo pismo.
Dobro jutro gospoo. Jeste li razmislila? Va
sin je iv
i zdrav, zasad. Ali moramo dobiti pare. Moda vi
ne moete brzo da doete do toliko para, ali uli
smo da vi imate vrlo lepu dijamantsku ogrlicu.
Moe i to umesto para. Evo ta treba da vi
uradite. Vi ili neko kog vi odaberete mora da
donese ogrlicu do stadiona. Onda vi poite uz
brdo do drveta pored velike stene. Draemo vas
na oku i zato moe da doe samo jedna osoba.
Tamo emo vaeg sina trampiti za ogrlicu. To
mora da se obavi sutra u est ujutru, im svane.
Ako vi nas prijavite policiji, ubiemo vaeg sina
pre nego to vi stignete do eleznike stanice.

Ovo je naa poslednja re. Ako ne dobijemo

ogrlicu do sutra ujutru, prvo emo da vam
poaljemo ui vaeg sina a preksutra emo da ga
ubijemo.
S potovanjem, Demetar
Odmah je otrala do gospodina Pajna i on paljivo
proita pismo.
Da li je tano ovo o dijamantskoj ogrlici? upitao
ju je.
Do poslednjeg slova. Moj suprug ju je platio stotinu
hiljada dolara.
Neki dobro obaveteni otmiari promrmlja Pajn.
ta rekoste?
Samo sam glasno razmiljao o nekim aspektima
ovog sluaja.
Pobogu, gospodine Pajn, manite se sad aspekata.
Hou svog sina.
Ali vi ste svetska ena, gospoo Piters. Zar volite da
vas ovako mue i iznuuju vam deset hiljada dolara? Zar
ete tako lako prepustiti svoje dijamante bandi siledija?
Dobro, moe se i tako gledati na stvar. U gospoi
Piters se odvijala borba izmeu majke i svetske ene.
Uh, kako bih volela da im vratim milo za drago! Barabe
jedne kukavike! Onog trenutka kad mi vrate sina,
gospodine Pajn, natovariu im itavu lokalnu policiju na
vrat, a ako bude trebalo, unajmiu oklopna kola da odvezu
Vilarda i mene do eleznike stanice. Gospoa Piters je
bila crvena od elje za osvetom.
Hm sumnjiavo e gospodin Pajn. Znate,
draga gospoo, bojim se da su oni spremni za takav va
potez. Svesni su da vas, nakon to vam vrate sina, nita
nee spreavati da uzbunite itav kraj. Stoga verujem da
su razmotrili i tu mogunost.
A ta biste vi uradili?
Gospodin Pajn se osmehnu. Ja bih pokuao neto
na svoju ruku. Osvrnuo se po trpezariji. Nije bilo nikog

osim njih dvoje i oboja vrata behu zatvorena. Gospoo

Piters, imam jednog poznanika u Atini. On je juvelir, i to
specijalizovan za lane dijamante. Izrauje prvoklasne
kopije. Tu mu glas pree u apat. Pozvau ga
telefonom i on e jo u toku dananjeg poslepodneva stii
ovamo i doneti pregrt svojih radova.
I?
I onda e izvaditi prave dijamante iz ogrlice i
zameniti ih lanima.
O, pa nikad nita lepe u ivotu nisam ula! ree
gospoa Piters posmatrajui ga zadivljeno.
Pst! Tiho. Hoete li neto da mi uinite?
Naravno.
Postarajte se da se niko ne priblii dok budem
telefonirao.
Ona klimnu glavom.
Telefon se nalazio u upravnikovoj kancelariji.
Ljubazni domain je pomogao gospodinu Pajnu da dobije
eljeni broj i uljudno izaao. Na vratima je gotovo naleteo
na gospou Piters.
ekam gospodina Pajna objasni mu ona.
Treba da idemo u etnju.
Nema problema, gospoo.
U predvorju se ba tad zatekao i gospodin Tompson.
Priao im je i obratio se upravniku.
Ima li u okolini nekih vila za izdavanje? Nema? A ta
je s onom iznad hotela?
Ta pripada jednom grkom gospodinu. Nije za izdavanje.
Zar nema ba vie nijedne?
Ima jedna koja pripada nekoj Amerikanki. Nalazi se
s druge strane sela i trenutno je zatvorena. Postoji i jedna
koja pripada jednom engleskom umetniku, ali ta se nalazi
na litici okrenutoj ka Iteji.
Gospoa Piters se umea u razgovor. Priroda ju je
obdarila prodornim glasom, a ona je dala sve od sebe da
zvui jo prodornije. Ma nije mogue! uzviknula je.

Ba bih volela da imam vilu u ovom kraju! Priroda je

takorei netaknuta. Potpuno sam luda za ovim mestom, a
vi, gospodine Tompsone? Ah, pa sigurno ste i vi, im se
raspitujete za vile. Da li ste prvi put ovde? Rekla bih da
niste.
Neumorno je govorila sve dok gospodin Pajn nije izaao iz kancelarije i nagradio je jedva primetnim zadovoljnim osmehom.
Gospodin Tompson polako sie niza stepenice i poe
do druma. Tamo se pridruio nadobudnim majki i erki,
kojima je, poto su imale kratke rukave, oigledno bilo vrlo
neugodno na vetrometini.
Sve se odvijalo po planu. Juvelir je stigao s nekom turistikom grupom odmah posle veere. Gospoa Piters je
donela ogrlicu u njegovu sobu, na ta on s odobravanjem
pogleda dragulje i progovori na francuskom.
Madame peut etre tranquille. Je reussirai. Izvadio
je alat iz torbice i prionuo na posao.
Oko jedanaest je Parker Pajn zakucao na vrata sobe
gospoe Piters. - Izvolite!
Pruio joj je torbicu od kozje koe i ona zaviri u nju.
Moji dijamanti!
Pst! A evo i ogrlice s lanim dijamantima. Nije loe
ispala, zar ne?
Boanstveno.
Aristopulos je pravi genije.
Sigurni ste da otmiari nee primetiti?
Kako da primete? Oni jedino znaju da imate ogrlicu
i da ete im je predati. Kako bi mogli ita da posumnjaju?
Pa to je boanstveno ponovi gospoa Piters i
vrati mu ogrlicu. Moete li vi da im je odnesete? Ili bi
bilo previe da i to traim od vas?
Svakako da mogu. Samo mi jo dajte i ono pismo,
zbog uputstava. Hvala. A sada, laku no i bon courage.
Sutra ete dorukovati sa sinom.
Iz vaih usta u boje ui.
Ne brinite. Slobodno sve prepustite meni.

Bila je to teka no za gospou Piters. Morili su je

uasni komari u kojima su naoruani razbojnici u
oklopnim kolima ispaljivali itave rafale za Vilardom, koji
je u pidami trao niz padinu brda.
Laknulo joj je kad se probudila. Zora konano bee
zarudela. Gospoa Piters ustade i obue se, a potom sede
da eka.
Kada je u sedam zaula kucanje na vratima, grlo joj
se toliko bilo steglo da je jedva mogla da progovori.
Uite ree.
Vrata sa otvorie i na njima se pojavi gospodin
Tompson. Nemo je zurila u njega, potpuno nesposobna da
protisne makar i jednu re. Obuzele su je najcrnje slutnje.
Meutim, on tad progovori savreno prirodno i staloeno.
Imao je prijatan, dubok glas.
Dobro jutro, gospoo Piters ree joj.
Kako se usuujete, gospodine? Odakle vam pravo
da...
Izvinjavam se zbog nenajavljene posete u ovo doba
ree on. Ali, znate, ovde sam u vezi s primopredajom.
Ona se nagnu ka njemu streljajui ga pogledom.
Dakle, vi ste mi oteli sina! Nema nikakvih razbojnika!
Tano je da nema nikakvih razbojnika. To je bilo vrlo neubedljivo, ako mene pitate. Blago reeno amaterski.
Meutim, gospoi Piters je samo jedno bilo na pameti.
Gde mi je sin? otro gaje upitala gledajui ga kao
razjarena tigrica.
Istini za volju na to e gospodin Tompson - evo
ga ispred vrata.
Vilarde!
Vrata se ponovo otvorie i bledi, kratkovidi i sada ve
neobrijani Vilard pade majci na grudi. Gospodin Tompson
ih je blagonaklono posmatrao.
A onda se gospoa Piters iznenada prenu i ponovo
okomi na njega. - Svejedno u vas prijaviti, tako mi svega.
Grei, mama ree Vilard. Ovaj gospodin me
je spasao.

Gde si bio?
U nekoj kui na litici, otprilike kilometar i po
odavde.
Gospoo Piters pozva je gospodin Tompson
dopustite mi da vam vratim ono to je vae.
Pruio joj je neto ovla obavijeno papirnatom
maramicom. Maramica spade i ukaza se dijamantska
ogrlica.
Ne treba vie da uvate onu vreicu s draguljima,
gospoo Piters s osmehom joj ree Tompson. Pravi
dijamanti su i dalje na ogrlici. Ono u vreici samo su
odline kopije. Kao to ree va poznanik, Aristopulos je
pravi genije.
Nita mi nije jasno omamljeno ree gospoa
Piters.
Pokuajte da posmatrate sluaj s moje take
gledita ree gospodin Tompson. Panju mi je
privuklo jedno ime. Bio sam slobodan da pratim vas i
vaeg debelog prijatelja i da prislukujem eto, priznajem
va neverovatno zanimljiv razgovor. Toliko sam se bio
zainteresovao za sluaj da sam pridobio upravnikovo
povefenje i nagovorio ga da zapie broj koji je va tobonji
prijatelj traio i da naloi konobaru da prislukuje va
jueranji razgovor u trpezariji.
Uskoro je sve bilo jasno ko dan. Bili ste rtva
dvojice veoma vetih kradljivaca dragulja. Znali su da
imate dijamantsku ogrlicu i pratili su vas sve dovde. Potom
su oteli vaeg sina i napisali onu sprdnju od pisma kako bi
vas naveli da se poverite mozgu itave operacije.
Posle je sve bilo lako. Dobri gospodin vam daje
vreicu lanih dijamanata i on i njegov sauesnik nestaju.
Nakon uzaludnog ekanja, vi biste izludeli od straha i
verovatno biste pomislili da su razbojnici oteli i vaeg
prijatelja. Pretpostavljam da su uredili da neko sutradan
ode u vilu. Ta osoba bi pronala vaeg sina, a dok vi i on
razjasnite ta se desilo i moda ak i prozrete itavu igru,
njih dvojica bi ve bili daleko.

A gde su sad?
O, sad su na sigurnom, iza brave. Postarao sam se

za to.
Zlikovac nijedan ree gospoa Piters priseajui
se koliko je verovala tom oveku. - Ljigavi, laljivi zlikovac.
Da, vrlo lo ovek sloi se gospodin Tompson.
ivo me zanima kako ste otkrili ta se deava
zadivljeno ree Vilard. Svaka vam ast.
Gospodin Tompson skromno odmahnu glavom. Ma
kakvi ree. Kad putujete inkognito i ujete da se neko
razmee vaim imenom...
Gospoa Piters se zagleda u njega. Ko ste vi?
upita otro.
Ja sam gospodin Parker Pajn ree on.

Beleka o autoru

Iza imena AGATE MILER, roene 15. septembra 1890.

godine u Torkaju, u Engleskoj, krije se uvena spisateljica
kriminalistikih romana AGATA KRISTI, kraljica zloina",
ije su knjige prodate u vie od 2 milijarde primeraka na
engleskom jeziku a prevedene su na preko 50 jezika.
Za pukovnika Aribalda Kristija udala se 1914.
godine i iz tog braka, koji je trajao do 1928. godine, imala
je erku Rosalinu.
Agata Kristi je tokom svog vrlo produktivnog radnog
veka napisala 79 romana i zbirki pria, kao i desetine pozorinih komada. Miolovka, prvi put izvedena u Londonu
1952, najdue je neprekidno igran pozorini komad.
Njene detektivske prie britanskog arma, koje
razreavaju Herkul Poaro ili ivahna gospoica Marpl,
donele su joj svetsku slavu. U romanu Misteriozna afera u
Stajlzu, ekranizovanom 1920, pojavljuje se lucidni Herkul
Poaro, koji pomou svojih sivih elija" reava zamrene
zloine, i to u vie od 33 romana.
Gospoica Marpl debitovala je u filmu napravljenom
po poslednjem romanu Agate Kristi Uspavano ubistvo, i to
1976, a taj lik ljupkog i mudrog njukala javlja se u
petnaestak njenih romana.
Oba lika doivela su nezapamenu slavu i
zahvaljujui ekranizaciji u filmovima i TV serijama, od
kojih smo
mnoge imali prilike da vidimo i na naim ekranima:
Ubistvo u Orijent ekspresu (1974), Smrt na Nilu (1978).
Agata Kristi napisala je i etiri autobiografske knjige,

a zabeleila je i dogodovtine s arheolokim ekspedicijama

na kojima je bila sa svojim drugim muem.
Pod pseudonimom Meri Vestmakot napisala je est
romantinih romana.
Orden Britanskog kraljevstva pripao joj je 1971.
godine.
Umrla je 12. januara 1976. godine.
Jelka Jovanovi

Scan i OCR:

BABAC