Graenje male hidroelektrane nije jednostavan zadatak, jer treba uzeti u obzir

veliki broj poslovnih, inenjerskih, finansijskih, pravnih i administrativnih aspekata

u razliitim razvojnim fazama, poev od izbora mesta gradnje, pa sve do
operativne faze elektrane. Pri izradi malih hidroelektrana, neizostavan deo su,
pored mainske i elektro opreme, njena graevinska oprema, ija konstrukcija u
mnogome zavisi od tipa hidroelektrane, lokalnih uslova, dostupnosti
graevinskog materijala i lokalnih specifinosti (odnosno tradicije po kojoj se
odvijaju graevinski radovi u tom regionu).

Postoje razliita reenja postavljanja graevinskih elemenata na jednoj lokaciji (slika

niski pad sa kanalnim razvodom, niski pada sa pregradom (baraom), visok/srednji pad
bez kanala, visok/srednji pad sa kanalom. U zavisnosti od prmenjenog reenja, javljaju
se neki od razliitih graevinskih elemenata:
Brana,
Zahvat,
Ispusti i prelivi (spillways)
Zatvarai
Kanal /Tunel
Razvodnik vode (forebay tank)
Cevovod pod pritiskom
Mainska zgrada
Odvodni kanal

Intake zahvat
Weir brana/preliv
Wing walls POTPORNI ZIDOVI
Regulating gates zatvarai
Spilway - evakuacioni organi -ispusti
Silt basin talonik (talonica)
Channel kanal
Forebay tank - razvodnik vode (vodna komora)
Penstock - cevovod pod pritiskom
Powerhouse - mainska zgrada
Tailrace - odvodni kanal
Anchor sidreni blok cevovoda
Penstock support oslonac cevovoda

Veliki broj razliitih faktora treba uzeti u obzir pri projektovanju ovih komponenanta. Osnovi su:
Projektovanje i izvoenje komponenata ovog sistema ima ogroman uticaj na neto napor koji se
predaje turbini. Kanal treba da bude projektovan tako da izazove minimalno potreban gubitak
pada, a cevodod treba da ima dimenzije (unutranji prenik) i da bude izveden (materijal cevi i
stanje unutranjeg zida) tako da ne izaziva prevelik gubitak napora usled trenja pri proticanju
vode kroz njega. Svaka neefikasnost se ispoljava kao gubitak korisnog napora.
Protok vode kroz rene tokove znaajno varira tokom godine, ali hidro objekti MHE se
projektuje da koristi odreeni protok. Plavljenje i prelivanje vode iz kanala moe da izazove
znaajne tete u okolnom prostoru. Brana i zahvat moraju da skrenu eljeni protok to je due
mogue bez obzira da li je u (renom) toku nizak ili visok protok vode. Osnovna funkcija brane i
preliva da obezbede eljeni protok u kanalu kada je nizak protok vode u renom toku.
Graevinska struktura zahvata je projektovana tako da regulie protok u odreenim granicama
kada je protov u renom toku visok. Dodatna regulacija protoka kroz kanal obezbeuje se
evakuacionim organima (ispustima).
Voda u rekama proticanjem nosi i male ukljuke tvrdog i abrazivnog materijala (sedimenta) koji
mogu da izazivo znaajno oteenje i habanje turbine, ako se ne izdvoje pre ulaska u cevovod.
Sediment moe da blokira dovod vode ili da ak zapui kanal ako se adekvatne mere ne
preduzmu.
Poplavna voda moe da nosi sobom suspendovani vrsti materijal, tako da ako se paljivo ne
primene principi projektovanja, preliv, zahvat i zidovi renog nasipa mogu da budu oteeni u
sluaju nailaska poplavnog talasa.
U svim delovima sistema dovoda vode do turbinskog cevododa (brana/preliv, zahvat, kanal)
nagla promena pravca strujanja stvara turnulenciju koja moe da bude erodivna za graevinske
strukture, izaziva stvaranje sedimanta u vodnom toku i izaziva gubitak energije toka.
Naglo zaustavljanje vode u cevovodu izaziva naglo poveanje pritiska (hidraulini udar), tako da
to treba uzeti u obzir pri dimenzionisanju, ugradnji i fiksiranju cevovoda.

Korienje vode iz toka mora da se odvija na pouzdan i kontrolabilan nain. Osnovni

graevinski element kod hidroelektrana je brana (vodojaa), ija je glavna
namena da obezbede usmeravanje vode prema turbini. Takoe brane uz to prave i
dodatni pad i akumuliraju vodu, kada je vodostaj visok, za sunu sezonu ili
akumuliraju vodu u periodu kad je potreba za elektrinom energijom smanjena.

Prema ICOLD (International Committee of Large Dams), brana se smatra malom kada joj visina, merena od temelja do vrha (krune) brane ne prelazi
15 m, duina brane (merena na vrhu brane) je manja od 500 m, a akumulacija ne prelazi zapreminu od milion m3. Ovi parametri mogu biti vani zbog
komplikovanih administrativnih procedura koje se obino odnose na konstruisanje velikih brana.
Izmeu brane i vodojae se ne moe povui tana granica. Brane su one graevine ija visina ne prelazi najvii zabeleen vodostaj reke
na tom mestu pre podizanja brane, dok vodojaa (ili dolinska pregrada) je ona brana, koja ima visinu veu od najvieg zabeleenog
vodostaja. Prema tome, nee se mnogo pogreiti ako se umesto vodojaa kae brana, dok se za branu ne bi moglo rei da je vodojaa,
jer se vodojaama nazivaju samo visoke brane.
Prema pokretljivosti, brane mogu biti stalne (nepokretne) i pokretne. Podela prema pokretljivosti je najznaajnija jer se stalne, odnosno
pokretne brane, dele na vei broj podvrsta (prema nainu izrade, vrsti materijala, i sl.) koje se po konstrukciji veoma meusobno razlikuju.
Prema poloaju u reci (pravca ulaska vode u kanal) brane mogu biti postavljene kao:
- prave i normalne, kada je brana postavljena normalno na pravac reke,
- kose, kada je brana pravolinijska ali postavljena koso prema reci,
- kolenasta, kada imaju prelom,
- lune, kada je brana izvedena u obliku luka ili kao delovi vie lukova.
Prema poloaju krune brane mogu biti:
- Potopljene, kada je nivo donje vode iznad krune brane;
- Prelivne, kod kojih se voda preliva preko posebno oblikovanog prelivnog dela. Izmeu potopljene i prelivne brane esto nema razlike, jer u
letnjim mesecima, pri maloj vodi, niska brana moe biti prelivna, a u prolee i jesen, kad reke nadou, postati potopljena. To se deava
zbog toga to se nivo donje vode bre izdie nego nivo usporene gornje vode.
- Neprelivne, kod kojih se suvina voda ne preliva preko krune brane, ve je za tu svrhu sagraena poseban objekat. Ovo je naroito est
sluaj kod vodojaa.
Prema vrsti graevinskog materijala od koga su izraene, brane se mogu podeliti na:
nasute zemljane brane,
nasute kamene (od kamenog nabaaja),
betonske (od klasinog betona),
zidane,
drvene,
metalne.

Brane mogu biti izvedene u veoma razliitim oblicima, ali sve imaju iste delove, koji se u zavisnosti od konstrukcije primenjuju na pojedinim tipovima
malih hidroelektrana. Na slici su prikazani glavni delovi brane i to:
telo brane,
temelj,
slapite,
veze sa obalom.
Telo brane je onaj deo koji zaustavlja vodu i stvara uspor, a sastoji se od lica, lea i krune (vrha) brane. Lice brane ili nizvodna strana
prelivnih brana moe imati takav profil, da se ivica poklapa sa donjom ivicom prelivnog mlaza. Lice brane pravi sa padom obino mnogo
blaim nego to je nagib na leima brane (kod gravitacionih brana), a koji se odreuje raunski iz uslova stabilnosti i zavisi od vrste
materijala od koga je brana sagraena. Lea brane ili uzvodna strana su najee sa nagibom koji se kree do 1:20, a mogu biti i bez
nagiba (vertikalne). Ako je za izgradnju brane upotrebljen materijal koji se slee ili ga voda moe lako spirati i odnositi, ugao nagiba moe
biti i vei od 45, a profil lea brane stepenast. Krunom brane naziva se njen najvii deo. Kod prelivnih brana kruna je zaobljena u vidu
krunog ili elipsastog segmenta, dok se kod neprelivnih brana obino izvodi sa otrim ivicama. irina krune brane moe biti od 0,3 m do 6 7 m i vie, to zavisi od rastresitosti materijala.
Temelj brane je deo na kome je brana podignuta, a koji se nalazi ispod renog korita, pa se zbog optereenja tla, gradi znatno ire od
brane. Kod pokretnih brana u temelje se postavljaju visoki prelivni pragovi na koje table naleu. Brana se ne moe postaviti na obinom
terenu ili gde je nosivost terena mala, ve se temelji kopaju dok se ne doe do stene ili bar zdravice. Ako teren ima malu nosivost, temelji
se prave u vidu velike ploe, da bi se optereenje po jedinici povrine podloge smanjilo, ili se pribegava zabijanju ipova radi veze sa
stenom, i sl. Ispitivanju terena na kome e se brana podii poklanja se velika panja, jer se inae moe desiti da voda razbije i odnese
branu.
Veza sa obalom je isto tako vana kao i temelj brane, naroito kod lunih brana, kod kojih se optereenje prenosi na bone oslonce brane.
U padinama obala ili klisure, vri se duboko usecanje da bi se dolo do zdravog materijala koji moe da izdri velike sile.
Slapite je onaj deo brane u koji voda pada posle prelivanja preko krune. Zbog velike koliine vode koju mora povremeno da primi, slapite
je izloeno velikim udarima vode koja na njega pada, te je zato najosetljiviji deo brane i esto se izvodi u vidu pragova. Slapite se obino
pravi nie od nivoa donje vode da bi u njemu uvek bio deblji sloj vode u koji udara prelivni mlaz. Vodeni jastuk", stvoren na taj nain,
donekle ublaava udarce mlaza i kroz kovitlanje smanjuje kinetiku energiju vode. Tano odreivanje oblika i dimenzija slapita prestavlja
poseban problem koji se reava uz pomo mnogobrojnih ispitivanja na modelima.

10

Brane u vidu nasipa predstavljaju trajne vodograevine. Razvoj nasutih brana zapoet je u oblastima, gde je bilo potrebno sauvati
sezonske padavine za sune periode. Osnovna karakteristika ovih brana jeste da se mogu graditi na bilo kom tlu, odnosno mogu se
prilagoditi skoro svim vrstama terena (jer su potrebni minimalni zahtevi za postavljanje temelja), a pogodni su i za postavljanje u seizmikim
podrujima. Grade se od prirodnih materijala kao to su glina, pesak, ljunak, drobljeni kamen i sl. to omoguava raznovrsnost u izboru
materijala za nasip, pa je njihovo postavljanje brzo i ekonomski prihvatljivo. Osetljivost na prelivanje, procurivanje i spiranje materijala su
glavne mane nasutih brana. Prelivanje preko nasute brane, pogotovo ako je ono dugotrajno, uzrokuje eroziju nizvodne strane, to moe
imati za posledicu ruenje brane. Nasute brane mogu biti homogene, zonske nasipne brane (nehomogene) i nasipne brane sa
membranom.

11

Karakteristika homogene brane je da se koriste za niske nasipe manje od 4m. Zbog bezbednosnih razloga kod ovih brana se uvek
obezbeuje neka vrsta drenae slika 1.
U veim zahvatima (za visine iznad 4m) moe se koristiti mala zemljana brana sa nepropusnim jezgrom, koje se prostire do temelja, a
nalazi se na centralnom delu brane (slika 2). Jezgro se obino izrauje od gline, osim ako ovaj materijal nije dostupan.
Jo jedna vrsta nasipnih brana su nasute brane sa membranom. Membrane mogu biti napravljene od betona, asfalta ili u formi
geomembrana na uzvodnom delu nagiba, a mogu biti locirane ili uzvodno od nasipa (slika 3).ili vertikalno u centru nasipa.

12

Prednosti betonskih brana su:

- mogu podjednako da se koriste i za uske i za iroke prolaze,
- nisu osetljive na bujice i plavljenja,
- ispusti/prelivi mogu da se postave na vrhu (kruni) brane, a mogu da budu postavljeni i celom njenom duinom,
- mainska zgrada moe da se postavi u dnu brane.
-Za razliku od nasutih, betonske brane, osim vrstine treba da ima jo jednu vanu osobinu - nepropustljivost, jer se u upljine betona probija voda koja
se preko zime smrzava i mrvi beton proirujui upljine. U tu svrhu armirani beton se sve vie upotrebljava, jer se njegovom primenom i potronja
materijala znatno smanjuje. Radi postizanja neporoznosti naroita panja mora se posvetiti kvalitetu cementa, a esto se u tom cilju moraju betonu
dodavati specijalni sastojci.

13

Uopteno betonske brane se dele prema statikoj funkciji i padu, na:

gravitacione brane,
potporne brane,
lune i kupolaste brane.
Kod gravitacionih brana stabilnost zavisi od njihove mase. Njihov presek je bazino trouglast da bi se obezbedila adekvatna stabilnost i raspodela
napona preko osnovne ravni, dok je gornji deo obino pravougaonog oblika, da bi se dobila odgovarajua irina vrha za prelaz. Odabir konstrukcije
ukljuuje analizu stabilnosti (klizanja i prevrtanja), kontrolu optereenja, temperaturne reime u toku izgradnje (da bi se izbeglo pucanje) i kontrolu
pritiska na zemljite ispod brane. Za betonske gravitacione brane bitno je da tlo na kome se grade ima dovoljnu nosivost da primi teinu brane, kao i
optereenje koje brana prenosi na temelj. Takoe je bitno da ima malu vodopropusnost, jer nisu pogodne za potresna podruja.
Potporna brana se sastoji od neprekidnog uzvodnog lica koje je privreno podupiraima u odreenim razmacima. Njihov popreni presek je slian
kao kod gravitacionih brana. Uzvodno lice je obino podeljeno vertikalnim delovima, meusobno spojenim spojnicama i svaki deo je fiksiran
podupiraem. U hladnijim klimatskim uslovima, uzvodno lice moe biti osetljivo na zamrzavanje vode, pa su iz tog razloga potporne brane u takvim
mestima esto pokrivene nizvodno, du kontura podupiraa. Vano je znati da prelivnik takoe ima strukturu podupiraa.
Najzahtevnije konstrukcije betonskih brana su lune i kupolaste brane, koje se sastoje iz horizontalno postavljenih lukova koji prenose pritisak vode na
bone stene. Luna brana moe biti konstruisana sa konstantnim radijusom preko visine brane (a), razliitim radijusom - kupolaste brane (b) i
promenljivim radijusom i promenljivim lukom (v). Lune brane sa konstantnim radijusom imaju vertikalne i "ravne" poprene preseke. Ova brana e biti
izloena vertikalnim silama, jer e deformacija brane teiti da bude najvea u vertikalnoj osi. Ovo zahteva da se u velikoj meri ojaa brana da bi se
izbeglo pucanje i curenje.
Kupolaste brane su projektovane da izdre pritisak u svim pravcima i na svim deonicama. Ovo zahteva da se poluprenik krivine menja u odnosu na
visinu brane koja ima zakrivljeni vertikalni presek. Lune i kupolaste brane su strukturno efikasne i u velikoj meri smanjuju potrebnu koliinu betona.
One zahtevaju, meutim, u uskoj dolini terena jaku osnovu u steni i jake bone strane.

14

Zidane brane spadaju u jake i masivne, te se primenjuju kao visoke i iroke vodojae. Primer jedne zidane brane od kamena, dat je na slici. Prave se od
lomljenog kamena, od kamenih ili betonskih kocki, od betona ili armiranog betona. Zidanje kamenom se danas retko upotrebljava, jer je podizanje
betonske brane jednostavnije i bre, a osim toga, pri zidanju kamenom velika panja se mora posvetiti kvalitetu kamena.
Drvene brane su vrlo primitivne, a napravljene su, bilo od greda poloenih irinom reke i uvrenih ipovima (a), bilo od talpa, obraenih
na pero i leb i pobodenih u zemlju (b). Ove brane se jo uvek mogu nai, iako zbog ograniene izdrljivosti ih je sve manje.
Brane od kamene naslage takoe su primitivne, i kao i drvene dolaze u obzir samo kod vrlo malih padova (kod postrojenja na potocima).
Unutranji deo popunjen je sitnim kamenom, a povrine se oblau velikim kamenjem. Kombinovane brane od drvenog skeleta ispunjenog
kamenom, znatno su jae i trajnije, te se mogu upotrebiti i za neto vee padove. Procurivanje se kod ovih brana spreava na taj nain to
se brane oblau daskama ispod kojih se stavlja sloj ilovae. Najjednostavniji oblik male brane sadri kamenje poreano po irini renog
toka (slika). Neto sloenija konstrukcija, kada je neophodno iskopavanje, je postavljanje mree (korpe) od ice, preko kamene konstrukcije
koja se naziva gabion (slika).

15

Oteenje ili probijanje brane moe da ima ozbiljne posledice na teren nizvodno od brane. Tokom radnog veka brane, reka tee u
najrazliitijim uslovima, a brana treba da odgovori na sve te promene pa se iz tog razloga paljivo projektuju prolazi za viak vode i
predstavljaju sastavni deo brana i zahvata. Ovi prolazi se nazivaju ispusti odnosno prelivi. Ako sama brana nije predviena kao prelivna ili
pokretna, onda se u njenoj blizini izgrauju pomoni prelivni ureaji za odvoenje suvine vode, pomoni ureaji za ienje taloga ispred
brane, prolazi za ribe i sl. To se radi i kada nije poeljno da se preko stalne brane prelivaju suvie velike koliine vode.
Najvei broj MHE su protona postrojenja, u kojima se struja dobija iz protoka koji je vei od minimuma neophodnog da bi turbina uopte radila. Za
ovakav tip MHE najee se koriste niske konstrukcije koje usmeravaju vodu odnosno potreban protok vode prema turbini, dok se ostatak vode
(bioloki minimum) ostavlja da se preliva preko te konstrukcije i nastavlja svojim prirodnim tokom. Kada to uslovi dozvoljavaju konstrukcija za
usmeravanje vode je oblika male brane (nasipa), ija uloga nije akumuliranje vode ve podizanje nivo vode kako bi se reni tok usmerio prema zahvatu.
Prelivne strukture mogu biti: pokretne (sa mogunou regulisanja nivoa vode) i nepokretne. Nepokretne male brane su sigurne i jednostavne
konstrukcije, jednostavne za odravanje i finansijske isplative. Meutim oni nemaju mogunost regulisanja nivoa vode, pa zato i visina nivoa i
proizvodnja elektrine energije zavise od protoka.

16

Brane od kamene naslage takoe su primitivne, i kao i drvene dolaze u obzir samo kod vrlo malih padova (kod postrojenja na potocima).
Unutranji deo popunjen je sitnim kamenom, a povrine se oblau velikim kamenjem. Kombinovane brane od drvenog skeleta ispunjenog
kamenom, znatno su jae i trajnije, te se mogu upotrebiti i za neto vee padove. Procurivanje se kod ovih brana spreava na taj nain to
se brane oblau daskama ispod kojih se stavlja sloj ilovae. Najjednostavniji oblik male brane sadri kamenje poreano po irini renog
toka (slika). Neto sloenija konstrukcija, kada je neophodno iskopavanje, je postavljanje mree (korpe) od ice, preko kamene konstrukcije
koja se naziva gabion (slika).
Kod malih postrojenja kao to su sistemi za vodosnabdevanje kod kojih nema prostora za konvencionalne prelive koriste se ispusti u obliku U
profila.
Na nekim lokacijama malih hidroelektrana nema dovoljno mesta za postavljanje konvencionalnih preliva. U ovim sluajevima, se koristi brana oblika
"U" ili lavirintna brana, koja treba da obezbedi vei protok na datoj duini.
Jo jedna mogunost koja je na raspolaganju, ukoliko je prostor za preliv ogranien je korienje sifonskog preliva, koji pomae da se zadri nivo vode
uzvodno u potrebnim granicama. Sifonski preliv je u osnovi zakrivljen u kanalu. Kada se nivo vode podigne iznad lakta od sifona, voda poinje da tee
nizvodno kao u prelivu, ali ukoliko nivo dalje raste sifon poveava dalje pranjenje.

17

U zavisnosti od tipa brane, postoje razliite vrste preliva, iji se protoci definiu pomou izraza:
gde su:
Q [m3/s] - protok kroz preliv,
b [m] - irina vrha preliva,
H [m] - visina preliva tj. statiki napor,
Cd [-] - koeficijent protoka, koji zavisi od tipa brane i oblika prelivnog otvora
Brana sa iljatim vrhom je jednostavne konstrukcije i relativno isplativa. Posebna panja, kod
ovog tipa prelivne brane se mora posvetiti nizvodnom obliku lica, gornjeg dela preliva, da bi se
obezbedio dovoljno veliki prolaz vode preko preliva. Ukoliko mlaz preliva udara u donji deo
strukture, vibracije e se iz toka preneti na strukturu brane.
Brana sa irokim vrhom se esto primenjuje za privremene strukture ili strukture sekundarnog
znaaja, kao to su za sluaj privremenog skretanja toka. Konstrukcijski su jednostavne i
ekonomine. Hidraulini uslovi su daleko od optimalnih, izraeni niskim koeficijentom protoka i sa
nedovoljnim pritiskom du nizvodnog lica prelivnog vrha. Protok zavisi od oblika strukture.
Brana sa zaobljenim vrhom je hidrauliki najbolje reenje i daje najvei protok. Za protoke koji su
znatno vei od predvienih, podpritisci mogu dovesti do kavitacije i oteenja betona na
nizvodnom licu brane. Za nizvodne vodostaje koji su jednaki ili vei od nivoa prelivnog vrha,
prelivnik postaje postepeno potopljen, tako da se odgovarajui protok smanjuje

18

Da bi se podigao i osigurao odgovarajui nivo vode na krunu brane ili nasipa postavlja se
neka vrsta grube reetke. Ulaz je odvojen od reke grubom reetkom koja slui da
zaustavlja vea tela koja plivaju. Gruba reetka se sastoji od gvozdenih tapova
postavljenih na meusobnom rastojanju od 10 do 30 cm. Reetka se obino postavlja
koso, a moe biti stalna ili pokretna.
U sluaju kada se nalazi na kruni brane gruba reetka se pravi od drveta sa elinim
ipkama postavljenim u elinim postoljima. Prilikom bujica, da bi se izbeglo plavljenje
terena uzvodno od brane, neophodno je fiziki ukloniti reetku, pa je u tom sluaju
pogodnije korienje reetki sa zglobnim mehanizmom. Kod veih, ali ponekad i kod
manjih hidro postrojenja savetuje se izgradnja brane sa vertikalno pokretnim tablama.

19

Jo jedan nain za podizanje nivoa vode je sistem na naduvavanje, koji se koristi umesto
betonske, drvene ili eline reetke. Napravljen je od posebne gume, a ima mogunost
daljinske kontrole. Jednostavan je za rukovanje, a zahtevi za odravanjem su minimalni,
pa su i investicioni trokovi niski.
Kada se balon (meh) napuni vodom ili vazduhom kapija se podie, u suprotnom se kapija
spusti na kruni brane i tada je potpuno otvorena. Automatska kontrola ovakvog sistema
moe da se regulie tako da se pri bujicama meh potpuno isprazni. Kada su upravljanje i
operativna sigurnost sistema kritine, upotreba ovakvog sistema balona, moe dati
znaajne prednosti u odnosu na konvencionalne sisteme.

20

Kod stalnih brana koje rade sa prelivom ograniena je mogunost regulisanja nivoa gornje vode,
zapravo taj se nivo vode regulie sam, visinom prelivnog mlaza. Da bi se nivo vode odrao na
manje ili vie stalnoj visini, kruna prelivne brane mora se spustiti, a to znai da brana, ili bar njen
gornji deo, mora da bude pokretan. Osim toga u prolee i u jesen, potrebno je propustiti velike
koliine vode, esto nekoliko puta vee od normalnih protoka. Ovaj problem se reava na
nekoliko naina:
a) brana (obino vodojaa), se pravi tako da celom irinom bude nepokretna, a suvina voda se
odvodi preko posebnih preliva i ispusta, bilo u potpunosti, bilo manjim delom prelivanjem preko
krune brane, a veim delom preko posebnih propusnih organa;
b) brana je na celoj irini pokretna;
c) brana je na jednom delu irine reke nepokretna, a na ostalom delu pokretna.
U odnosu na pokretne brane, ustave su povrinski niskopritisni zatvarai koji zatvaraju put vodi u
otvorenim tokovima, a smatraju se pokretnim branama malih dimenzija. Najvei broj ustava ne
prelazi visinu od 20 m. Prema eksploatacionim karakteristikama ustave mogu biti glavne ili
osnovne, pomone (havarijske, remontne i havarijsko - remontne) i privremene. Prema
konstrukcionim karakteristikama i uslovima rukovanja razlikuju se podizne, preklopne i
specijalne ustave.
Podizne ustave, su male pokretne brane koje podizanjem s dna omoguavaju ispiranje
nataloenog nanosa koji se moe nagomilati u akumulacijskom prostoru i prostoru ispred ustave.
Prema nainu kretanja podizne ustave mogu biti:
sa translatornim kretanjem (igliaste, gredne i ploaste) i
rotacionim kretanjem oko osovine izvan tela brane (segmentne i valjkaste).

21

Protone karakteristike prelivnih struktura

22

Zahvat je deo hidro postrojenja koji slui za hvatanje i dovoenje vode iz vodnog tokau
dovodni kanal, tunel ili kod sasvim malih padova, neposredno u turbinu. Zahvat mora
obezbedi zahvatanje vode bez izazivanja negativnog efekta na ivotnu sredinu i uz
minimalne gubitke napora.
Zadatak zahvata je i da zadri led, drva, ljunak, pesak i druge nanose ispred ulaza, a ako
su ve proli u zahvat da ih izdvoji i sprei njihov odlazak u dovodne organe.
Lokacija zahvata zavisi od niza faktora, kao to su geotehniki uslovi, pitanje
zatite ivotne sredine, smanjenje taloga i nanosa leda, gde je to potrebno.
Odreivanje ulaza zahvata je kljuni faktor u smanjenju naslaga otpada u
akumulaciji, koji predstavlja izvor moguih problema odravanja. Najbolja pozicija
zahvata je da bude pod pravim uglom u odnosu na preliv, tako da tokom sezona
poplava, tok gura otpatke preko vrha brane. Zahvat ne treba da bude smeten u
delovima povrine mirne vode, daleko od preliva, jer vrtlone struje u takvim
vodama nagomilavaju sediment na ulazu. Zahvat treba da bude opremljen
reetkom (koja ima zadatak da smanji koliinu otpada i sedimenata koji se
nagomilavaju usled nadolaenja vode), talonikom (gde bi se smanjila brzina
vode za uklanjanje svih estica dimenzija preko 0,2 mm), ustavom za ispiranje
deponovanog mulja, peska, ljunka sa minimalnim gubitkom vode i prelivom za
skretanje vika vode.

23

Prvo to projektant treba da uradi jeste da izabere koji tip zahvata odgovara
izabranom reenju male hidroelektrane. Postoji veliki broj razliitih konstruktivnih
reenja zahvata, koji se mogu klasifikovati na:
- zahvate u kojima se voda isporuuje drugim hidrotehnikim graevinama za
transport vode (otvorenim i zatvorenim kanalima, tunelima i sl.),
- zahvate u kojima se voda isporuuje pritisnim cevovodom direktno do turbine,
- sisteme kod kojih ne postoji klasian zahvat, kao to je sifonski (slika 3.26).
U sluaju da su u pitanju vienamenski rezervoari (navodnjavanje,
vodosnabdevanje, itd.) mogua su i drugaija reenja (selektivni zahvati za
vodu).
Prema poloaju vodozahvata (kojima se voda isporuuje drugim hidrotehnikim
graevinama za transport vode) i ulazne graevine razlikuju se boni, eoni i tzv.
zahvat sa padom.

24

25

26

27

Koriste se kod brzih renih tokova

28

29

Talonik je mesto na kome se taloe mulj i pesak. Talonik je bazen ije je dno za oko 1
m nie od dna dovodnog kanala. U taloniku se taloe mulj i pesak koje prag nije uspeo
da zadri. Spreavanje da pesak dopre do turbine je veoma vano jer usled habanja
lopatica snaga turbine moe da se smanji i za vie od 20%.

30

Dovoenje vode od zahvata do ulaza u turbinu moe biti izvedeno na najrazliitije

naine. Tipini i najee upotrebljavani naini dovoenja vode od zahvata do
ulaza u turbinu su:
dovoenje kanalom sa slobodnom povrinom vode (otvoreni ili zatvoreni
kanali);
dovoenje kroz cev pod pritiskom ili kroz tunel;
dovoenjem bez kanala i bez cevi, neposredno iz reke u turbinu.
Izmeu osnovnih naina dovoenja vode postoji mnogo drugih prelaznih oblika
sa primenom sifona, akvadukta, pomonih rezervoara i sl. Tako se, npr., voda
moe dovesti kanalom ili tunelom do neke take, a da se od nje dalje vodi
pomou cevi pod pritiskom. Koji e se nain dovoenja vode usvojiti zavisi s
jedne strane od veliine protoka i ukupnog pada, a s druge strane od okolnog
terena, odnosno od opteg reenja hidropostrojenja. U svakom sluaju dovodni
organi treba da ispune sledee uslove:
da ne proputaju vodu,
da su gubici u njima najmanji uz odgovarajuu ekonominost graenja;
da imaju to dui vek trajanja;
da zahtevaju minimalno odravanje;
da omogue vodi da kroz njih to mirnije protie.

31

Kanali sa slobodnom povrinom vode mogu da se grade kao otvoreni ili zatvoreni. Otvoreni kanali se prave
kao obini rovovi iskopani u terenu, a mogu biti neobloeni ili obloeni, delimino ili potpuno.
Simple earth channel - Kod velikih hidroelektrana i kod nekih malih, posebno onih koje se nalaze u
irokim dolinama, gde se kanalima moraju transportovati velike koliine vode, kanali su
konstruisani na nain koji je prikazan na slici 2. Prema ovom profilu, iskopano tlo se koristi za
izgradnju nasipa, ne samo do projektovane visine, ve i da obezbedi dodatnu visinu nasipa tako
da nasip moe da primi dodatnu koliinu vode (da ne doe do izlivanja) koja moe da se javi pri
naglom zatvaranju turbinskog zatvaraa ili pri obilnim olujnim padavinama. Ove nasipne kanale,
iako lake za izradu je teko odravati, zbog erozije zidova i rasta biljaka u vodi. Pre konane
odluke o ruti kanala, geolog treba paljivo da proui geologiju terena.
Kanali se u principu mogu izvesti kao neobloeni ili obloeni.
Razlozi za oblaganje kanala mogu biti viestruki:
- spreavanje gubitaka vode iz kanala usled proceivanja,
- smanjenje hrapavosti, a time i hidraulikih gubitaka,
- poveanje doputene brzine, (vei padovi, kraa trasa, manja protona povrina),
- smanenje trokova odravanja kanala,
- zatita okruenja od voda koje se proceuju u podzemlje i u depresijama uzdu kanala stvaraju bare.
Najee obloge kanala jesu:
glinena
kamena
od opeke
gabionska
asfaltbetonska
betonska
od plastinih sintetikih folija.
Izbor tipa obloge zavisi o lokalnim uslovima i zatiti koja se eli postii.
Otvoreni kanali mogu biti izraeni od drveta ili betona, izdignuti iznad zemlje i postavljeni na drvenoj,
kamenoj gvozdenoj ili armirano-betonskoj konstrukciji, sa raznim presecima kanala. Njihova je prednost je
u tome to imaju manju hrapavost, a mane su im krai radni vek, manja nepropustljivost vode, i slino,
usled ega se ove vrste kanala primenjuju samo u manjim postrojenjima.

32

Zatvoreni kanali sa slobodnom povrinom vode grade se kao tuneli. Primenjuju se u

sluajevima kada bi graenje otvorenog kanala zahtevalo izuzetno velike zemljane
radove ili kada je poeljno skratiti duinu kanala koji treba da obie vee uzvienje, ili
kada je potrebno spreiti upadanje stranih tela u kanal. Glavni razlog da se jedan kanal
izvede kao zatvoren je u tome to su ovi kanali mnogo sigurniji u eksploataciji, zahtevaju
manje izdataka za odravanje pri srazmerno malo veim investicionim trokovima. Oblik
preseka kanala se usvaja na osnovu materijala u kome je kanal iskopan. Najpovoljniji
profil, sa stanovita hidraulike, je polukruni ali se on upotrebljava samo za male
instalacije. Drugi profili koji se upotrebljavaju su trapezasti i pravougaoni. Hidrauliki
najpovoljniji profil esto nije i finansijski najisplativiji, naroito ako se kanal kopa u
tvrdom zemljitu ili steni. U tom sluaju bira se profil koji zahteva najmanje kopanja.

33

Tunel je podzemni prolaz, koji je najmanje dvostruko dui od irine, zatvoren je sa svih
strana osim otvora na svakom kraju. Izvodi se iskopom u steni ili tlu i po potrebi se
oblae.
Tuneli pod pritiskom se prave od krunog poprenog preseka i oblogom ija debljina
zavisi od svojstva zemljita, spoljanjih sila i unutranjeg pritiska vode u tunelu. Cilj
oblaganja je poveanje nepropoustljivosti, ojaanje zidova, i smanjivanje otpora trenja.
Neobloeni tuneli se primenjuju za manje protoke i kod stena posebnih svojstava.

34

35

Karakteristike cevovoda pod pritiskom se odlikuju materijalom, prenikom i

debljinom zida cevi i vrstom spoja:
materijal se odreuje u skladu sa terenskim uslovima, pristupanosti, teinom,
nainom spajanja i cenom;
prenik se bira tako da smanji gubitke usled trenja unutar pritisnog cevovoda na
prihvatljivi nivo;
debljina zida se odreuje da izdri maksimalni hidraulini pritisak, ukljuujui i
pritisak kod prelaznog strujanja (hidraulini udar).

36

Cevi pod pritiskom (cevovodi) izrauju se od razliitih materijala. Izbor materijala zavisi
od pritiska kome e cevi biti izloene, zatim od mogunosti izrade na licu mesta, od
tekoa pri montiranju i transportu, od toga da li se predvia naknadno proirivanje
postrojenja, itd.
Cevi od livenog gvoa se manje primenjuju zbog prskanja pri hidraulinim
udarima.
Drvene cevi prave se od glatko struganih dasaka koje se po duini spajaju
pomou pera i leba. Spolja se ove cevi zateu gvozdenim obruima (uz pomo
zavrtnjeva) ili omotanom gvozdenom icom. Za manje instalacije dovoljan je i
katranisani konopac. Gotova cev se premazuje katranom spolja i iznutra radi
spreavanja truljenja.

37

Prenik se bira tako da odnos izmeu trokova izgradnje pritisnog cevovoda i gubitaka snage pri
radu postrojenja bude minimalan. Raspoloiva snaga dobijena od protoka Q i pada H data je
jednainom:
P=QHg

(3.7)

gde je:
Q [m3/s]- protok,
H [m]- neto pad,
g[m/s2] -ubrzanje sile zemljine tee,
[kg/m3] -gustina vode,
[-]- ukupna efikasnost.
Neto pad jednak je bruto padu umanjenom za sumu svih gubitaka, ukljuujui gubitke usled trenja
u cevovodu pod pritiskom, koji su priblino proporcionalni kvadratu brzine vode u cevi. Da ostvare
odreeni protok, cevovodi pod pritiskom manjeg prenika, morae da ostvari veu brzinu vode od
cevovoda sa veim prenika i zbog toga e i gubici biti vei. Izbor to manjeg prenika e umanjiti
trokove cevovoda pod pritiskom, ali e poveati gubitke energije i obrnuto. Jednostavan
kriterijum za izbor prenika je da ogranii gubitak energije do odreenog procenta.
Gubitak energije od 4% je obino prihvatljiv.
Pri stroijem pristupu treba izabrati nekoliko moguih prenika. Vrednost energetskih gubitaka
tokom perioda rada postrojenja se proraunava za svaki prenik. S druge strane, takoe
izraunavaju i planiraju trokovi ugradnje za svaki prenik cevi. Obe krive se prikazuju grafiki, a
optimalni prenik je onaj koji obezbeuje minimalne ukupne trokove.

38

Ve je pomenuto da su gubici pada pritiska u cevima usputni gubici i lokalni gubici energije pri prolasku
kroz reetku na ulazu u cev, u kolenima i proirenjima i suenjima, i ventilima.
Izraz za usputne gubitke usled trenja se primenom Maningove jednaine za protok i korienjem izraza za
izraunavanje protone povrine i hidraulinog radijusa za cevi krunog poprenog preseka, moe
transformisati u (1).
Analizom jednaine (1), moe se videti da dvostruko smanjenje prenika, izaziva poveanje gubitaka 40
puta. Iz jednaine (1) dobija se izraz za izraunavanje prenika (2).
Ako se ogranii hv na 4H/100, i ako su poznati Q, n i L, d se moe izraunati po izrazu (3).

39

Potrebna debljina zida cevi zavisi od materijala cevi, njegove zatezne vrstoe, prenika cevi i radnog
pritiska. Debljina zida se rauna po jednaini (1),
gde je:
[mm] - debljina zida cevi,
p1 [kN/mm2] - hidrostatiki pritisak,
du [mm] - unutranji prenik cevi,
f [kN/mm2] - dozvoljena zatezna vrstoa.
Kod elinih cevi jednaina ima oblik (2):
gde je:
es - dodatna debljina zbog korozije,
kf - efikasnost vara,
kf = 1 za beavnu cev,
kf =0,9 kod rendgenski proverenih zavarenih spojeva,
kf = 1,0 za rendgenski proverene zavarene spojeva i nenapregnute,
f = (1400 kN/mm2) - zatezna vrstoa.
Kod cevovoda sa visokim padovima moe biti pogodno da se koristi cevovod sa konstantim unutranjim
prenikom, koji ima razliite debljine po deonicama u funkciji hidrostatikog pritiska.

40

U svakoj maloj hidroelektrani potrebno je omoguiti da se neka komponenta,

zbog odravanja ili popravke privremeno izoluje. Neki od zatvaraa i ventila
odgovaraju zahvatima za male hidroelektrane iji sistemi obuhvataju sledee:
Prekidae protoka napravljeni od horizontalno postavljenih greda;
Klizne kapije od livenog gvoa, elika, plastike ili drveta;
Lamelne kapije sa ili bez protivtega;
Kuglasti, rotacioni, aurasti, leptirasti i sferni ventil.
Glavna ustava se postavlja kod talonika da bi mogao da se zatvori dovodni kanal iz bilo
kog razloga.
Turbinska ustava se nalazi obino posle fine reetke i slui da se zatvori u sluaju
popravke na turbini a voda se tada proputa ispod ustave za pranjenje.
Ustava za opravke. Osim turbinske ustave koja je postavljena ispred turbine ustave se
postavljaju i iza turbine. Kada su obe ustave sputene voda se iz prostora izmeu njih
ispumpa pa se mogu obaviti pregledi i eventualne popravke na turbini, spirali ili oknu i
usisnoj cevi sifonu.

41

Rezervoar kao graevina podignuta na mestu gde voda prelazi iz dovodnog kanala
u ulazni cevovod turbine zove se razvodnik vode. On slui najpre za proputanje
vode u turbinu, a zatim i za regulisanje nivoa vode tj. pada koji se koristi u turbini.
Razvodnik je obino iri i dublji od dovodnog kanala da bi se u njemu taloio
pesak i mulj koji su proli kroz dovodni kanal. Razvodnici se izrauju na vie
naina i meusobno se razlikuju prema obliku, veliini, poloaju i nainu dejstva.
Na ulazu u cevovod nalazi se reetka koja treba da sprei ulazak velikih vrstih vodenih
ukljuaka u cevovod.

42

Mainska zgrada se postavlja pri kraju rene deonice koju hidropostrojenje

koristi. Svako hidropostrojenje ima drugaiju mainsku zgradu, jer njen oblik
zavisi od mnogih inilaca kao to su: vrsta, broj i veliina turbinskih agregata,
oblik okolnog terena, kvalitet zemljita, veliina i poloaj, ureaja za regulisanje
odnosno zatvaranje turbine i dr.
Kao to je oznaeno na slikama u mainskoj zgradi se nalazi sledea oprema:
ulazni zatvara ili ventil, turbina, multiplikator (ako je potrebno), generator,
sistemi kontrole, kondenzator, prekida, zatitni sistem, transformatori i sl.
Na slici 1 je ematski prikaz integrisanog zahvata u mainskoj zgradi pogodnog
za male padove.
Kod srednjih i visokih padova, mainske zgrade su obine kao na slici 2, sa
ulazom za cevovod i odvodni kanal. Iako nije uobiajeno, ova vrsta elektrana
moe biti podzemna.
Mainska zgrada male hidroelektrane se svodi praktino na samo jednu
prostoriju sa agregatom. U cilju to vee racionalizacije postrojenja, za smetaj
agregata se mogu koristiti i ve postojei adaptirani objekti (zgrade naputenih
vodenica i sl.).
Zgrade malih hidroelektrana koje se planiraju u podrujima prirodnih lepota i
turistike vrednosti valja najprikladnije uklopiti u sredinu. Mogu se graditi u vidu
planinskih kuica, pri emu se i svi pratei sadraji (dovodni kanal, vodne
komore, itd.) prilagoavaju konstrukcijom i materijalom ambijentu u koji se
uklapaju.

43