Univerzitet Crne gore

Fakultet Politikih nauka

Studijski program: Evropske studije

Seminarski rad
Peto proirenje Evropske Unije

Studenti:

Profesor:

Milena Kalezi 09-240

dr Danijela Vojinovi-Jaimovi

Almira aboti 09-243

Saradnik na predmetu:

Milica Jovanovi 09-231

mr Nenad Koprivica

Dedina Dedei 09-222

Podgorica, mart 2013. godine

Uvod

Proirenje predstavlja proces primanja, u punopravno lanstvo, novih lanica Evropske unije.
Ugovorom iz Rima, koji je potpisan 1957. godine , stvorena je Evropska ekonomska zajednica
koja je pretea dananje Evropske unije. U lanu 49 Ugovora o Evropskoj uniji pie da svaka
drava, koja poiva na naelima slobode, potovanja ljudskih prava, demokratije, moe podnijeti
zahtjev za lanstvo u Uniji.
Kraj hladnog rata omoguio je evropskim neutralnim zemljama da se prijave za lanstvo. Lavina
prijava za lanstvo dola je iz novih, nezavisnih zemalja centralne i istone Evrope. Peto
proirenje Evropske unije moe se nazvati velikim praskom. 2004. godine, Evropska unija je
dobila deset novih lanica Kipar, eku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Maarsku, Poljsku,
Slovaku, Sloveniju i Maltu. U sklopu petog proirenja ubraja se i ulazak Rumunije i Bugarske.
Ove dvije drave su pristupile Evrospkoj uniji 1. januara 2007. godine. Sve lanice, izuzev
Kipra i Malte , dolaze iz biveg socijalistikog ureenja.
Evropska unija je bila oprezna to se tie odreivanja zvaninog datuma proirenja. U junu 2001.
godine, Evropski savjet je objavio da bi zemlje iji se pregovori uspjeno zavre do decembra
2002. godine mogle pristupiti Evropskoj uniji poetkom 2004. godine. Prednosti petog proirenja
su uglavnom ekonomski. Ulaskom novih lanica, poveano je trite. Vei su uslovi putem kojih
bi se dobila jeftina radna snaga, omoguen je laki proces investiranja. Zbog toga je Evropska
unija najvea trgovinska organizacija u svijetu.
Evropska unija od 1. januara 2007. godine ima 27 lanica. Da je jedinstvena drava, bila bi
sedma po redu drava u svijetu po povrini.

Baltik - Estonija, Letonija i Litvanija

Ulaskom Estonije, Litvanije i Letonije, briselski uticaj se iri sve do Rusije. irenje Evropske
unije prema Baltiku, predstvalja geopolitiki i regionalno-ekonomski znaaj. Integracija Baltika
u Zapad je vie vojnog i politikog karaktera nego ekonomskog. Samim tim to su bile
socijalistikog ureenja, ove tri drave sve vie i vie zavise od Rusije. Pitanje Kalinjingrada
predstavlja problem. Predstavlja rusku enklavu koja funkcionie kao samostalan partner
Evropske unije. Ruski predsjednik Vladimir Putin morao je 11. novembra 2002. godine da
prihvati predaju suvereniteta nad Kalinjingradom Litvaniji i Poljskoj. Na sastanku u
Kopenhagenu, poslat je poziv baltikim zemljama i Poljskoj da prihvate zahtjeve koje moraju da
ispune kako bi postale lanice Evropske unije.
U sklopu pozitivnih miljenja Evropske komisije na sastanku Evropskog savjeta koji se odrao u
Luksemburgu 13. decembra 1997. godine, Estonija je postala kandidat za lanstvo. Pored
Estonije, kandidaturu su dobile i eka, Maarska, Poljska, Slovenija i Kipar. Iako su Letonija i
Litvanija zajedno sa Estonijom podnijele zahtjeve za lanstvo, Evropska komisija ih tada nije
preporuila Evropskom savjetu. Estonija, Poljska, eka, Maarska, Slovenija i Kipar se
nazivaju Luksemburkom skupinom. U tom trenutku, Litvanija i Letonija nisu ispunjavale
privredne i politike kriterijume za lanstvo. One su postale kandidati 11. decembra 1999. godine
na sastanku Evropskog savjeta u Helsinkiju. Helsinku skupinu ine Malta, Slovaka, Litvanija i
Letonija. Baltike zemlje su 1994. godine postale korisnice Phare programa koji predstavlja
finansijsko-tehniku pomo zemljama srednje i istone Evrope u obnovi i restrukturiranju
njihovih privreda u tranzicijskom periodu nakon to je komunizam pao.
Evropski savjet je odluio da pregovori s Luksembrukom skupinom otponu 31. marta 1998.
godine. One su bile najblie ispunjavanju kriterijuma za lanstvo u Evropskoj uniji. A, onda je
15. februara 2000. godine odlueno da se otponu pregovori i sa Helsinkom skupinom. Na
sastanku Evropskog savjeta koji je odran 13. decembra 2002. godine u Kopenhagenu,
zakljueni su pregovori sa Kiprom, ekom, Letonijom, Litvanijom, Estonijom, Maarskom,
Maltom, Poljskom, Slovakom, i Slovenijom. Samim tim, ove drave su postale drave
pristupnice. Na istom sastanku je donijeta odluka 1. maja 2004. godine o njihovom primanju u
punopravno lanstvo Evropske unije.

Poljska
Ulazak Poljske u Evropsku uniju oznaava poetak istorijskog pomjeranja Zapada na Istok.
Poljska 1989. godine zapoinje reformu politikog sistema. Sa tadanjom Evropskom
zajednicom potpisala je 19. septembra 1989. godine sporazum o trgovini i saradnji. Sporazum je
predstavljao polaznu taku za budue pregovore koji e Poljskoj pomoi da se udrui sa
Evropskom zajednicom. 19. maja 1990. godine podnosi zahtjev za poetak pregovora o
pridruivanju. Pregovori su zvanino poeli 1991. godine.
Nakon toga, poljska vlada je 16. decembra 1991. godine potpisala sporazum o pridruivanju. Sa
Evropskom zajednicom je potpisan sporazum koji e je transformisati u Evropsku uniju. To
predstavlja poetak evropskih integracija. Evropski savjet u Luksemburgu 1997. godine, usvaja
pozitivna miljenja i Poljska postaje kandidat za lanstvo u EU. Procesi o pristupanju Poljske
poeli su 31. marta 1998. godine. U tom trenutku je odrana sjednica Meunarodne konferencije.
Po zavretku sjednice, govorilo se o poljskom zakonu, do koje je mjere Poljska izvrila sve
obaveze i ispunila sva pravila.
Trebalo je indentifikovati sporna pitanja koja e se postaviti u kasnijim fazama pregovora.
Trebalo je da Poljska rijei dva problema, a to su sitna poljoprivredna struktura i upravljanje
idustrijskim resursima. Problemi su vodili ka ekstremnoj nezaposlenosti. Poljska se nalazila pod
velikim pritiskom Evropske unije. Sa nadlenih mjesta u Briselu poslata su upozorenja Poljskoj
na mogunost ispadanja iz prve grupe kandidata za prijem. Ali, Poljska je uspjela da se izbori sa
svim problemima. U jednom trenutku se Evropska unija ponaala kao da eli da se prikljui
Poljskoj, a ne Poljska njoj.
U decembru 2002. godine, zavreni su pregovori o pristupanju. U Atini je 16. aprila 2003. godine
potpisan ugovor o pristupanju. Prije ratifikacije, dolo je do referenduma 8. juna 2003. godine na
kojem je glasalo 77,45% stanovnika Poljske za ulazak u EU.
Zvanino, Poljska postaje lanica Evropske unije 2004. godine.

Kipar
Jo 1973. godine Evropska zajednica je zakljuila Sporazum o pridruivanju sa Kiprom,
ali je Kipar podnio zahtjev za lanstvo tek 1990. godine. Imao je dobre ekonomske i
politike argumente da postane lanica i juna 1993. godine Komisija je dala pozitivno miljenje.
Grka je aplicirala za lanstvo oba dijela i grkog i turskog ostrva, meutim ljuta reakcija je
izazvana kod tursko-kiparskog lidera zbog odluke Brisela da prihvati kandidaturu Kipra, koji je
tvrdio da vlada Republike Kipar nije imala pravo za podnoenjem zahtjeva za lanstvo u
Evropskoj uniji bez konsultacije sa liderima turskog dijela stanovnitva. Takoe, turski Kiprani
su se izjasnili da nikada ne bi pristali da se Kipar pridrui zajednici zemalja iji je Grka lan, a
Turska nije. Da bi stiali buru, zvaninici Evropske unije su tvrdili da e turski Kiprani imati
znaajne koristi od dravljanstva Evropske unije. Savjet je 1995. godine, potvrdio da je ostrvo
podobno i konstatovao da pregovori o pristupanju Kipra bi mogli poeti est mjeseci poslije
zavretka Meuvladine konferencije. Pregovori o pristupanju

poeli su u martu 1998.

godine, i uprkos odbijanja kiparskih Turaka da uestvuju. Turska je stavila jasno do znanja da
e sjeverni dio Kipra aneksirati, ako Evropska unija prizna grki dio Kipra kao
Republiku Kipar. S druge strane, Grka je zaprijetila da e svoje pravo veta iskorisiti nad
proirenjem Evropske unije ako Republika Kipar ne bude ukjuena u prvi talas
proirenja.
Spremnost Evropske unije da primi Kipar, bez obzira na podjelu ostrva, dio
moi je oduzela Turskoj. Evropska unija je oduzela sposobnost
Kiprane da poure sa ujedinjenjem

da pritiska

grke

nakon pribliavanja u odnosima izmeu: Grke i

Turske i izmeu Grke i tursko-kiparske zajednice poetkom 21. vijeka.

Velika veina grkih Kiprana odbila je, nesavreni plan Ujedinjenih nacija, za ponovno
ujedinjenje, koji je mala veina turskih Kiprana prihvatila na referendumu odranom na
cijelom ostrvu aprila 2004. godine.
Pod pritiskom zapada, vojna i politika elita Turske se podijelila u miljenju, u
sluaju da se Kipar pridrui Evropskoj uniji ta treba uiniti, prije nego to se dogovor
postigne. Ipak, u maju 2004. godine kao punopravni

lan Evropske unije, Republika

Kipar je primljena, iako je ''kipraki problem'' ostao nerjeen.

5

Evropska unija je priznala

podijeljeno

ostrvo, iji je

deo pod upravom reima koji

Dodatni problem jeste da je ova odluka o prikljuenju

nije meunarodno

priznat.

Kipra Evropskoj uniji ozbiljno

ugrozila dalje pregovore sa Turskom.

Malta
Za

prijem u lanstvu Evropske unije, 1990. godine konzervativna malteka vlada

podnela je zahtjev, ali je do zastoja dolo u vrijeme kada je Alfred Sant bio premijer.
Smatrao je da e ulazak Malte u Evropsku uniju poveati nezaposlenost i omoguiti
imigraciju velikom broju stranaca.
Stanovnici
pristupanju

Malte

napravili

su istorijsku odluku

glasanjem na referendumu

Evropskoj uniji, u martu 2003. godine. 53 odsto graana drave je glasalo

Za, a 47 odsto graana Protiv, bilo

je

'gusto'

jer je drutvo bilo podijeljeno

na

socijaliste (Labour party) koji su bili protiv ulaska u Evropsku uniju i demokrana
(Partit Nazzjonalista), koji su tada bili na vlasti i zagovarali lanstvo Malte u Evopskoj
uniji.
Jedini problem za

Evropsku uniju je bila veliina Malte, jer Evropska unija

nije bila srena da dobije jo jednu dravu lanicu podjednako malu kao Luksemburg.
Uprkos tome, Malta se lako kretala ka lanstvu u Evropsku uniju. Pridruila se
postojeim dravama lanicama Evropske unije i drugim zemljama pristupnicama.
16. aprila 2003. godine, potvrena je odluka o potpisivanju Ugovora

u Atini.

1.maja 2004. godine, Malta je dobila svoje mjesto kao drave lanice Evropske unije,
i 1.januara je ula u Eurozonu. Malta je zahtijevala da pitanje

abortusa ostane u

striktnom domenu zemlje, i jedan od lanaka kae da na sedam godina ogranien

pristup stanovnicima drugih zemalja Evropske unije na malteko

trite rada.

Slovenija
Ulazak Slovenije u Evropsku uniju predstavlja izuzetak meu istono-evropskim
zemljama kandidatima. Najsjevernija Republika bive Jugoslavije, prije 1991. godine nikada
nije imala vlastitu dravnost.
Nakon proglaenja nezavisnosti 1992. godine zatraila je sklapanje sporazuma. 10. Juna 1996.
godine je potpisan sporazum, kada je vlada slubeno podnijela zahtjev za lanstvo u Evropsku
uniju. Slovenija I Evropska unija, 11. Novembra 1996. godine, su potpisali privremeni
sporazum o trgovini koji je stupio na snagu 1.januara 1997. godine.
Evopska komisija je predstavila svoje miljenje o zemljama kandidatima za pristupanje u
Evropsku uniju.

Slovaka
Pridruivanje Evropskoj Uniji je bio prioritet slovake spoljne politike, jer je 1993. godine
osnovana kao nezavisna zemlja. Dugotrajan proces pristupanja zapoet je potpisivanjem
Asocijacijskog sporazuma izmeu Republike Slovake i Evropske Unije, koji je potpisan
4.oktobra 1993. godine, a stupio je na snagu 1.februara 1995. godine.
Jedan od uslova za sticanje lanstva za sve zemlje kandidate jeste primjena kriterijuma iz
Kopenhagena, koji su odobreni od strane Evropskog Savjeta u Kopenhagenu. Oni su podijeljeni
u nekoliko grupa:
Politiki kriterijumi zemlja kandidat mora da ima institucionalnu stabilnost, kao garant
demokratskog upravljanja, potovanja ljudskih prava i zatite manjina
Ekonomski kriterijumi oni obuhvataju funkcionalno trinu ekonomiju i sposobnost da
se izdri pritisak konkurencije u proirenoj Evropskoj Uniji
Prihvatanje acqius communautaire zemlje kandidati moraju da usklade sistem zakona
sa EU, i da pokau sposobnost njegove primjene u praksi.
U decembru 1999. godine Evropski savjet na Helsinkom samitu je odluio da pozove
Slovaku za pregovore o pristupanju EU. 15. februara 2000. godine su poeli formalni pregovori
u Briselu. Slovaka je morala da pregovara sa EU u 31 pregovarakih poglavlja i uspjela je da
odri korak sa zemljama kandidatima iz takozvane prve grupe, i zatvori pojedina pregovaraka
poglavlja za veoma kratak period. Pregovori su zvanino okonani na Kopenhakom samitu u
decembru 2002.godine, zakljuivi poglavlja poljoprivrede, finansija i budeta. Nakon
potpisivanja sporazuma o pristupanju 16.aprila 2003.godine i zavretka ratifikacijskog procesa i
referenduma, Slovaka je 1.maja 2004.godine postala punopravni lan EU.
Stavovi javnosti, u toku dugotrajnog procesa ulaska ove zemlje u EU su se mijenjali. Za
Slovaku se prva prepreka na evropskom putu pojavila u vidu istorijskog dogaaja raspada
zajednike drave ehoslovake, ali taj proces je mirno obavljen to je postala jedna od
vrijednosti koju su i esi i Slovaci donijeli u Uniju.
Iako je na poetku bilo bojazni da bi mogao da se ponovi scenario bive Jugoslavije
Slovaci su posebno strahovali od velikomaarskih ambicija o reviziji Trijanonskog sporazuma i
8

granica iz 1920.godine. Rascjep ehoslovake je postao ogromni plus za oba naroda u oima
stare Evrope koja zahtijeva da se stari sporovi ostave po strani i da se zajednika kua ne
optereuju bilateralnim sporovima. Na referendumu o ulasku Slovake u EU, koji je odran u
maju 2003. godine, izalo je vie od 50 % birakog tijela, 92,46 % graana se izjasnilo za
ulazak u EU. Meutim, upravo zbog masovne podrke procesu reformi, ak i onih radikalnih i
bolnih, Slovaci su u Evropu uli manje informisani i postavljajui manje pitanja nego susjedi.
Reakcija na nedovoljnu informisanost javnosti o posljedicama ulaska bila je prihvatanje
Komunikacijske strategije vlade Republike Slovake za pripremu graanstva na lanstvo u EU-u
jo 1999.godine. Glavni ciljevi te komunikacijske strategije bili su informisanje graana o
pravima i obavezama Slovake nakon ulaska u EU. Strategija je podijelila proces na 3 faze:
Informacijsku fazu od 1999 2000.godine za ije se vrijeme trebalo
postaviti temelj jasnih informacija o EU
Faza uvjeravanja od 2001 - 2003.godine za vrijeme koje je trebalo da se
stvori prointegracijska atmosfera
Mobilizacijska faza od 2004.godine do ulaska - ijim je ciljem trebalo
mobilisati graanstvo prije referendum o ulasku u EU.
Slovaka je u pristupne pregovore i mukotrpno usklaivanje standarda sa evropskim
krenula iz tee pozicije nego esi ili Maari.
I za evrooptimiste i za evroskeptike (kojih je znatno manje nego u ekoj), izvor
nacionalnog ponosa je to kako je Slovaka uspjela u kratkom roku da nadoknadi zaostajanje i iz
pozicije ruinirane demokratije i ekonomskog zaostajanja, uskladi svoje zakone sa evropskim
standardima i sprovede reforme.

ivotni standard je porastao, a to se tie nacionalnog

suvereniteta njegov dio se prenio na nivo zajednikog odluivanja u Uniji, to je jo jedna

prednost s obzirom da se na taj nain mogu bolje ouvati pojedini nacionalni interesi to ne bi
bilo mogue van granica Unije.

Maarska
Maarska je zakljuila Sporazum o pridruivanju sa Evropskom Zajednicom u
decembru 1991.godine, koji je bio na snazi od 1.februara 1994.godine. Sporazum je obuhvatao
pitanja trgovine, politiki dijalog, zakonsko usklaivanje i druge oblasti saradnje, ukljuujui
industriju, ivotnu sredinu, saobraaj i imao je za cilj postepeno uspostavljanje zone slobodne
trgovine izmeu EU i Maarske.
U martu 1994, Maarska je bila prva zemlja u regionu koja je formalno podnijela zahtjev
za lanstvo u EU. Odluka Evropskog savjeta u Luksemburgu u decembru 1997.godine je
konano inicirala da se pokrenu pregovori o pristupanju est zemalja kandidata, meu njima
Maarska.
Pregovori sa Maarskom su pokrenuta 30. marta 1998.. Od tada, Maarska je uestvovala
na osam sastanaka o pristupanju (konferencije na ministarskom nivou).
Takozvani redovni izvetaj o napretku svake od zemalja kandidata na putu ka
pristupanju, je objavljivan svake jeseni. U ovim izvetajima, Komisija i slube identifikuju
preostale nedostatke i zadatke koje treba realizovati prije pristupanja. Neophodno je bilo ispuniti
politike, ekonomske i pravne kriterijume iz Kopenhagena za lanstvo, sa posebnim naglaskom
na primjenu institucionalnih kapaciteta. Najnoviji Redovni izvjetaji su objavljeni 9. oktobra
2002. Na osnovu redovnih izvetaja, pristupno partnerstvo je bilo sainjeno, i ocrtavalo je
najvanije kratkorone i srednjorone prioritete koje treba rjeavati od strane drava kandidata u
bliskoj budunosti. U decembru 2000, Evropski savjet u Nici podrao je "mapu puta" za
zavretak pregovora, ukljuujui kalendar za suoavanje sa svim temama.
Namjera je bila da se omogui ispunjenje odlunosti Evropskog Savjeta da se pregovori o
pridruivanju uspjeno zavre do kraja 2002, tako da su te zemlje uestvovale u Evropskom
parlamentu u junu 2004. Kao lanice nakon ratifikacije pristupnog ugovora od strane Evropskog
parlamenta i parlamenata 15 drava lanica i drave kandidata.
10

U redovnom izvetaju od 9. oktobra 2002, Komisija je smatrala da e ukupno 10 zemalja

koje su ispunile ekonomske i pravne tekovine Evropske unije biti spremne za lanstvo od
poetka 2004, imajui u vidu napredak koji je postignut od strane istih, rekord u sprovoenju
svojih obaveza, i uzimajui u obzir njihov pripremni rad. Evropski savet je podrao preporuke
Komisije i u Kopenhagenu 13. decembra 2002. godine zakljueni su pregovori sa deset zemalja
ukljuujui Maarsku. Odlueno je da e postati lanice Evropske unije od 1. maja 2004. godine.

eka
S obzirom na podjelu ehoslovake, sporazum o pridruivanju izmeu Evropske
zajednice i ehoslovake Savezne republike, nije postao vaei. Na sastanku u Kopenhagenu u
junu 1993. Evropski savjet se odluio za zemlje centralne i istone Evrope, koje ele da postanu
lanice Evropske unije. Takoe je istaknuto da e drave biti u stanju da prihvate sve obaveze
vezane za lanstvo, ukoliko zadovolje ekonomske i politike uslove i imaju dovoljno
administrativnih i sudskih kapaciteta da preuzmu pravne tekovine EU.
Na sastanku u decembru 1994.godine, Evropski savjet je pozvao Komisiju da preduzme
detaljnu analizu uticaja istonog proirenja EU i politike Evropske unije i njenom buduem
razvoju.
Interni izvetaj sastanka Evropskog saveta je dostavljen u Madridu u decembru 1995.godine
kada

i stupa na snagu.

Evropskoj uniji, a u

17. januara 1996.godine eka podnosi aplikaciju da se pridrui

julu 1997.godine, Evropska komisija objavljuje svoje miljenje o

spremnosti zemlje kandidata.

Komisija je takoe istakla da e Evropski savjet redovno biti informisan o toku pojedinih
drava kandidata iz srednje i istone Evrope koje se pripremaju za lanstvo. U svom miljenju
preporuuje da pone pregovore o lanstvu sa ekom, Maarskom, Poljskom, Estonijom,
Slovenijom i Kiprom.

11

U decembru 1997, na samitu u Luksemburgu, Evropski savjet je potvrdio da je proces

pristupanja zemalja kandidata centralne i istone Evrope poeo. Na ovom samitu je takoe
odlueno da e tokom prolea 1998 biti sazvana bilateralna meuvladina konferencija, koja e
otvoriti pregovore o pristupanju sa est zemalja (tzv. Luksemburka grupa). Stvarni proces
ekspanzije je tada bio lansiran u Briselu, uz uee inostranih ministara EU. Pregovori o
pristupanju zemalja kandidata, ukljuujui i eku Republiku otvoreni su od 30. marta 1998
godine. U aprilu 1998.godine je uslijedio prvi deo briselskih pregovora o pristupanju EU takozvani "skrining", odnosno analitiko poreenje zakonodavstva zemalja kandidata sa
evropskim pravom. Nakon preliminarnih, tehniki sastanci poeli su u novembru 1998.godine.
Proces pripreme za lanstvo je kontinuirano praen od strane Evropske komisije, koja je
u 1998.godine objavila godinje redovne izvetaje o napretku zemalja kandidata u pripremi za
lanstvo u EU. Prvi izvetaj o oceni iz Komisije 1998.godine je bio vrlo kritian, pogotovo u
oblastima javne administracije i pravosua. Vlada je pokuala da ubrza zakonodavni proces
usvajanja evropskih zakona. Drugi izvetaj Komisije 1999.godine je pozitivno identifikovan,
kao i usvajanje vladinog dokumenta za ekonomsku strategiju pristupanja Evropskoj uniji,
zajedniku evaluaciju prioriteta ekonomske politike, znaajan pomak u liberalizaciji kretanja
kapitala i usvajanje osnovnih pravila za promociju regionalne politika. Ipak, ukupan rezultat
primjene pristupanju Partnerstvu identifikovan je kao nezadovoljavaju. Izvetaj Komisije
2000.godin je ocijenjen mnogo bolje, i imao je bolju indikaciju nego prethodna dva. Prvenstveno
pozitivno je ocijenjeno ubrzano usvajanje zakona.
Na osnovu analize, Komisija je objavila izvetaj da uredba u pogledu acquis nee predstavljati
nikakvu prepreku za pristupanje eke. Pristupnim procesom sa deset zemalja kandidata,
ukljuujui i eku je zavren sastanak Evropskog savjeta od 12. do 13. decembra u
Kopenhagenu 2002.godine. Ovim su zatvorena sva pregovaraka poglavlja. Tekst Ugovora o
pristupanju, na osnovu kojih je eka postala lanica EU je izraen na poetku 2003.godine.
Sporazum je potpisan 16.aprila 2003.godine, na Atinskom samitu Evropskog savjeta.

12

Rumunija i Bugarska
Rumunija nakon tekog perioda komunistike vladavine i samog sloma takvog sistema,
bila je veoma oslabljena to se posebno negativno odrazilo na samu privredu te zemlje. Teko
stanje uslovilo je da u dravi nije postojao efikasan sistem koji bi se izborio sa pitanjima koja se
tiu socijalnih davanja i drugih doprinosa, velike nezaposlenosti i drugih problema. Socijalni
doprinosi i zbrinjavanje, koji su iznosili ak do 1/3 zarade, ukinuti su, a da za njih nije uvedena
nikakva zamjena koja bi pokazala da je sistem dravnog osiguranja bio lo. U Rumuniji kao i u
ostalim djelovima istonog bloka, nije postojao sistem osiguranja za nezaposlenost, bolest i
invalidnost, a da bi se izgradio jedan takav sistem nedostajala su finansijska sredstva.
Kao menaeri za rjeavanje krize djelovale su dvije Breton-Vuds organizacije Svetska
banka i Meunarodni monetarni fond kojima je Rumunija prva pristupila jo 1972. godine. U to
vrijeme ve su se nalazili u elinim rukama Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda
kojima je bilo povjereno rjeavanje krize. Nezadovoljstvo ovom cjelokupnom situacijom bilo je i
zbog trgovinskih partnera Bukureta koji su bili teko pogoeni ekonomskim embargom SAD-a i
UN-a. Samim tim i zbog obustave plovidbe Dunavom usljed embarga donijela je prema
podacima MMF-a veliki minus toj zemlji.
Presjednik Konstatinesku obeao je Vaingtonu da e poeti da zatvara velika
nerentabilna preduzea. Poseban problem u tom periodu su predstavljali nedostatci stranih
investicija. Nezadovoljstvo situacijom se gomilalo i kulminiralo kroz masovne proteste i
demonstracije radnika i graana. Od 1997. gomilaju se protesti protiv takve politike. Vie od
10.000 rudara krenulo je u Bukuret da obori vladu zbog zatvaranja rudnika i otputanja preko
150.000 rudara, zbog ega se Rumunija nedeljama nalazila na ivici graanskog rata. U Bukuretu
je na inicijativu Evropske unije osnovana Agencija za privlaenje stranih investicija koja biva
zatvorena za vrijeme vlade Konstatineskua, to je bio jasan signal zapadnim i dalekoistonim
preduzeima da negdje drugo investiraju svoj novac. Pored toga postojale su i bitne prepreke
zbog kojih je Rumunija ostajala neprivlana za strane investicije a to je stalno mijenjanje

13

zakonskih osnova i irenje centralne i lokalne dravne birokratije koje su ile na ruku sve eoj
korupciji.
Rumunija je reenje itave situacije vidjela u pristupanju Evropskoj uniji, kojoj je i
podnijela zahtjev za lanstvo 1995. godine. Ve 2000.-te godine kada je poela sa pristupnim
pregovorima koji su se ticali reformi koje bi joj olakale ulazak u uniju, poev od vladavine
prava, demokratizacije,trine ekonomije itd. Pregovori su zavreni 2004. godine. Rumunija nije
ula odmah u petom proirenju kako je i zamiljala, ve par godina kasnije u produenom petom
proirenju 2007. godine.
U Bugarskoj se 1996/97. zaotrila ekonomska kriza do razmjere socijalne katastrofe.
Postojala je ak i nestaica hleba zbog ega je socijalistika vlada, koja je upravo bila u raspadu,
oajniki pokuavala da racionalisanjem izbjegne masovnu glad. U glavnom gradu Sofije
demonstranti su, uzvikujui antikomunistike parole 11. januara 1997. prodrli u zgradu
parlamenta, zapalili i opustoili prostorije tadanje Socijalisike partije. Iste godine je Unija
demokratskih snaga preuzela vlast. Bugarska je kao i Rumunija kao glavni cilj prepoznala ulazak
u Evropsku uniju. Nakon serije pregovora je 1995. odluila da podnese aplikaciju za lanstvo.
Ve 1997. je Bugarska je dobila status kandidata a svoje pregovore je otpoela tek dvije godine
kasnije 1999. kada je Evropski savjet donio odluku o otpoinjanju pregovora. Pregovori sa
Bugarskom zavreni su u decembru 2004. godine do kada je Bugarska pokazala veliki napredak
u procesu reformi koji je tek trebao da uslijedi a ticao se borbe protiv politike korupcije i
organizovanog kriminala, kao i trgovine ljudima.
Iako ni Rumunija ni Bugarska nisu ispunjavale sve uslove za prijem njihovo se
pristupanje po odredbi koja je donijeta 2004. mogla odloiti za jednu godinu, to ipak nije
uinjeno. Poslije pozitivnog miljenja Evropske komisije 2005.-te godine i saglasnosti
Evropskog parlamenta, Savjet je prihvatio aplikaciju Rumunije i Bugarske. Tako da je 2005.
godine potpisan ugovor o pristupanju izmeu ovih drava i Evropske unije. Ugovorom je bilo
predvieno da drave kada se njihove ekonomije oporave i kad budu spremne, usvoje euro.
Drave su prisupile Evropskoj uniji tek prvog januara 2007. nakon to je u izvjetaju
navedeno da su obje drave ispunile sve kriterijume za lanstvo. I pored ulaska i brojnih
prednosti ipak je vladalo nezadovoljstvo graana. Razlozi za to nezadovoljstvo bilo je i neuspjeh
14

da se ue u engen zonu, jer su se tome protivile zemlje kao to je panija i Holandija, kasnije i
Njemaka i Finska jer ih je bilo strah od velikih migracija.
Ove dvije zemlje ostvarile su napredak i pored toga to su ule kao najsiromanije zemlje
lanice. Pouka iz prolosti koja se ticala velike zaduenosti Rumunije i Bugarske podvrgla je ove
zemlje strogoj tednji zbog ega se one danas nalaze u grupu najmanje zaduenih zemalja.
Model koji je prvi put uspostavljen prilikom petog proirenja, a to je model po kome
drave potpisuju Sporazume o pridruivanju, takozvane Evropske sporazume kojim se definisao
odnos izmeu Evropske unije i drava centralne i istone Evrope. Ovim Evropskim sporazumom
su regulisani odnosi u obasti politikog dijaloga, trgovine i dr oblasti saradnje, i zakljuuju se sa
svakom dravom posebno.

15

LITERATURA

Dinan, Dezmon, Sve blia unija-uvod u evropsku integraciju, Slubeni glasnik, Beograd, 2009
Vukadinovi, Radovan i ehuli, Lidija, Politika evropskih integracija, Zagreb, 2005.
Hofbauer, Hans, Proirenje EU na Istok, Beograd, 2004.
sr.wikipedia.org

16