asopis

Mnogo je oko nas osoba sa oteenim sluhom. Ljudi to ne znaju, ili jednostavno ne ele da znaju, ali
oni ive u naoj blizini, nenametljivo i neprimetno. Naalost, esto su izloeni nerazumevanju i
diskriminaciji. Jedini nain da se sa takvim osobama razgovara jeste znakovnim jezikom.

Kakav je to jezik?
To je prirodni ljudski jezik sa fonolokom, morfolokom, semantikom i sintaksikom strukturom.
Znakovni jezik nije izumeo pojedinac ve je nastao u zajednici gluvih. Ne moe se, na primer,
povezati sa gestovima i gestikulacijom jer su gestovi spontani pokreti ruku i drugih delova tela pri
usmenom govoru, dok znakovni jezik formiraju pokreti ruku i drugih delova tela, a pritom su praeni
facijalnom ekspresijom i pokretima usana kojima se prenosi odreeni smisao.

Znakovni jezik nije univerzalan

Vaan deo znakovnog jezika predstavlja daktilologija, tj. runi alfabet koji moe biti jednoruni,
dvoruni i kombinovani. U Srbiji je najei kombinovani alfabet u kojem su slova prikazana
razliitim poloajima prstiju jedne ili obe ruke. Za znakovni jezik jako je vana mimika kao i pozicija i
poloaji tela. Ono to su intenzitet i intonacija za govorni, to su izraajnost lica i tela za znakovni
jezik.
Znakovni jezik nije univerzalan, naime svaka zemlja ima svoj, a mogue je i da se unutar jedne
zemlje razlikuje nekoliko znakovnih jezika. Internacionalna znakovna komunikacija je nain
sporazumevanja koji se raa u komunikaciji izmeu gluvih osoba koje koriste razliite znakovne
jezike. Osnova ove komunikacije je ameriki znakovni jezik (ASL) koji se koristi na zvaninim
meunarodnim skupovima (Skuptina Meunarodne Federacije Gluvih, Svetski kongres WFD,
omladinski kampovi, i tako dalje). UN Konvencija jasno istie ravnopravnost znakovnog sa govornim
jezikom.

Diskriminacija ili neto drugo?

Zato, na primer, nijedna domaa serija, nijedan domai poznati film nemaju titl? Gluve osobe su
takoe ljudi, a zato ih uporno nazivamo licima? Gluva deca takoe plau kad ih neto boli. Gluve
osobe takoe mogu biti srene. Gluve osobe proslavljaju roendane, krsne slave, praznike, drue
se, zaljubljuju, gledaju filmove, serije, etaju se. Gluve osobe oseaju, moda ak vie i jae od onih
kojima sluh nije uskraen. Jedino to ih razlikuje je gluve osobe ne uju. Stoga, ne treba vikati,
mahati rukama, dozivati ih i time ih dodatno poniavati. Jedino to treba je stati ispred njih jer moraju
da vas vide. A onda, govoriti polako i pravilno, imati u vidu da sagovornik govori drugim jezikom. U
svojoj meusobnoj komunikaciji imaju drugaiji oblik reenica. Nisu im bitni padei, skrauju
reenice kako bi u to kraem periodu preneli to vie informacija. Zbog toga esto gree u pisanju i
bivaju ismevani.

Znakovni jezik je jezik kao i svaki drugi na planeti i specifian je na svoj nain, opet, kao bilo koji
drugi jezik. Govornike ovog jezika ne treba smatrati udnim, ve kao i svakog drugog ko govori
nama nepoznatim jezikom.Gubitkom jednog ula, gluvim osobama se pojaavaju druga. Oni
vas sluaju oima, zato je veoma vano da ih gledate u oi kad im se obraate. U svakom trenutku
govorite jasno, imajte strpljenja ukoliko zatrae da im se neto ponovi. Poeljno je ponekad i zapisati
im jer e vas tako najbolje razumeti.

Zbog te jedne razlike, uskraeno im je mnotvo stvari. Nisu uvek prihvaeni u drutvu, predmet su
nipodatavanja, odbacivanja, podsmeha. Nisu im obezbeeni adekvatni uslovi za ivot, za
kolovanje, a moda se ba meu njima krije novo ime na polju muzike, slikarstva, medicine. Moda
se ba meu njima nalaze profesori, lektori, knjievnici. Jednoga dana, ukoliko im se obezbede
uslovi za rad, moi e da ue druge svojim jezikom, moi e i oni nekom da prenesu svoje znanje.
Za poetak, ono to mi moemo da uradimo je da nauimo njihov, maternji, jezik znakovni jezik.

Prema procenama, u Srbiji ivi oko 30 hiljada gluvih i 100 hiljada nagluvih ljudi kojima treba pomoi
i olakati im da se ukljue u svakodnevna deavanja. Svetski dan gluvih i nagluvih obeleava se u
poslednjoj nedelji septembra, od 1958. godine kao seanje na 23. septembar 1951. kada je
osnovana Svetska fondacija gluvih.