NikolaVojnovic MasterRad

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U

NOVOM SADU
PRIMENA PROCEDURE PRORAUNA

TOKOVA SNAGA ZA PRORAUN RADIJALNIH
DISTRIBUTIVNIH MREA S KRATKIM
SPOJEVIMA
MASTER RAD
Mentor:
Prof. dr Vladimir Strezoski
Kandidat:
Nikola Vojnovi
br. indeksa: E43/2010
Novi Sad, juni 2012. godine

21000 , 6
, :
, :
, :
, :
, :
, :
oa ojo
, :
, :
ea oee oaa ooa aa a oa aja

ea a ojea
, :
, :
, :
, :
, :
2012.
, :
, :
21000 , 6,
, :
(// ////)
, :
, :
Eeoeee e
/ , :
Thvenin/Norton-ova , aja
, , ,
, :
,
6
, :
, :

a a.
: 1) aa oj, 2)
oa aa oj e ee, 3) oa aa oj a eo, 4)
oa 5) oa aa oj a eo.
.

.

OTA 2010. T
.
, :
, :
, :
:
:
, :
Q2..04-05 - 1
UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT:
Monographic publication
Type of record, TR:
Textual printed material
Contents code, CC:
Master Thesis
Author, AU:
Nikola Vojnovi
Mentor, MN:
Ph.D. Vladimir Strezoski, professor
Title, TI:
Backward/Forward Swiping power flow applied for calculation of short-circuits

in radial distribution networks
Language of text, LT:
Serbian
Language of abstract, LA:
English
Country of publication, CP:
Republic of Serbia
Locality of publication, LP:
Vojvodina
Publication year, PY:
2012.
Publisher, PB:
Authors reprint
Publication place, PP:
21000 Novi Sad, Faculty of technical sciences, Trg Dositeja Obradovia 6
Physical description, PD:

(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF:
Electrical and computer engineering
Scientific discipline, SD:
Electric power systems
Subject/Key words, S/KW:
Thvenin/Norton theorem, distribution power flow, short-circuits, circuit.
UC
The Library of Faculty of technical sciences, Trg Dositeja Obradovia 6, Novi
Sad
Holding data, HD:

Note, N:
Abstract, AB:
This work deals with calculation of AC component of radial distribution

networks with short-circuits. All five basic short-circuits are elaborated: 1)
single-phase, 2) two-phase, 3) two-phase-ground, 4) three-phase and 5)
three-phase-ground short-circuit. The faulted network calculation is reduced
to calculation of its circuits. This calculation is performed using the classical
Backward/Forward Swiping procedure for radial distribution networks, in the
variant of currents summation. The developed algorithm is followed by a
software package in FORTRAN 2010. this package is used for calculation of
few examples which are attached .
Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:
Defended Board, DB:
President:
Member:
Mentors sign
Member, Mentor:
Obrazac Q2..04-05 Izdanje2

2 1 0 0 0 , 6
( - )
Eeoea aao
eo Maaa
oa ojo
Eeoe ee
a eo
43/2010
,
, :
- oa aja ea a ojea;
- aeao oeoae e oa ea ea.
:
MEA OEE OAA TOOA AA A OA
AJA TT MEA ATM OJEMA
:
1) Oa Thvenin/Norton-o eoe.
2) aa oe ee a oje eo oa.
3) Oa oa ooa aa aja oa aoee ea.
4) e oa ajae ee a oje oee oee a oa ooa
aa.
5) a ee oaa.
6) aa oa o.
o. a eo
o. a eo
: - ; -
Q2..04-03 - 3
Nikola Vojnovi master rad
Sadraj
SADRAJ
1
UVOD ............................................................................................................. 1
THVENIN/NORTON-OVA TEOREMA................................................. 3
2.1
ODREIVANJE THVENIN/NORTON-OVOG EKVIVALENTA .................................... 6
2.2
TRI POSLEDICE THVENIN/NORTON-OVE TEOREME ................................................ 8
2.2.1
Prva posledica Prikljuenje naponskog generatora izmeu dva vora kola ................. 8
2.2.2
Druga posledica Efekat prikljuenja naponskog generatora u jednom voru kola ..... 10
2.2.3
Trea posledica Teorema (princip) supstitucije.......................................................... 11
MODEL MREE S KRATKIM SPOJEM .............................................. 15

3.1
OSNOVNE PRETPOSTAVKE O TROFAZNIM MREAMA S KVAROVIMA .............. 16
3.2
KRATKI SPOJEVI ............................................................................................................... 17
3.2.1
Kratak spoj sinhrone maine ......................................................................................... 17
3.2.2
Opta razmatranja o EES s kratkim spojem .................................................................. 19
3.2.2.1
I dekompozicija ......................................................................................................... 23
3.2.2.2
II dekompozicija ........................................................................................................ 31
3.2.2.3
III dekompozicija....................................................................................................... 31
3.2.2.4
IV dekompozicija ...................................................................................................... 33
3.2.3
Proraun naizmenine komponente kola ................................................................... 37
3.2.3.1
Matematiki model .................................................................................................... 37
3.2.3.2.
Reenje matematikog modela .............................................................................. 44
TOKOVI SNAGA RADIJALNIH DISTRIBUTIVNIH MREA.......... 49

4.1
MODELI ELEMENATA DISTRIBUTIVNE MREE ........................................................ 51
4.1.1
Potroai ........................................................................................................................ 51
4.1.2
Sekcije vodova .............................................................................................................. 52
4.1.3
Transformatori ............................................................................................................... 53
4.1.4
Ureaji za kompenzaciju reaktivne snage ..................................................................... 53
4.2
MODEL TOKOVA SNAGA I NJEGOVO REENJE ......................................................... 53
PRORAUN KOLA................................................................................ 62
PRIMERI PRORAUNA .......................................................................... 67

6.1
ZADATAK ............................................................................................................................ 67
6.2
REENJE ZADATKA .......................................................................................................... 69
ZAKLJUAK I PREDLOG ZA NASTAVAK RADA ........................... 74
LITERATURA ............................................................................................ 75
PRILOG ....................................................................................................... 76
Sadraj
PRILOG KRATKI SPOJEVI ............................................................................................. 76
9.1
9.1.1
Jednofazni kratak spoj (1FKS) ...................................................................................... 76
9.1.2
Dvofazni kratak spoj (2FKS)......................................................................................... 79
9.1.3
Dvofazni kratak spoj sa zemljom (2FKSZ) ................................................................... 81
9.1.4
Trofazni kratak spoj ....................................................................................................... 84
9.1.5
Trofazni kratak spoj sa zemljom (3FKSZ) .................................................................... 86
9.2
PRILOG LISTING PROGRAMA ..................................................................................... 89
Glava 1: Uvod
UVOD
Tokovi snaga i kvarovi dva su osnovna prorauna u prenosnim i distributivnim

mreama. Osnovna Newton/Raphson-ova procedura [1] i brza raspregnuta procedura [2] (koja
je izvedena iz Newton/Raphson-ove procedure) dve su definitivne procedure koje se koriste u
prenosnim mreama za proraun tokova snaga. One su iroko rasprostranjene i navedene u
svim kolskim knjigama, ak i za neuravnoteene mree [3]. Kod osnovne Newton/Raphsonove procedure, u svakoj iteraciji je potrebna jedna (implicitna) inverzija matrice Jacobian-a.
Kod brze raspregnute procedure, potrebna je samo jedna implicitna inverzija prepolovljene
aproksimacije matrice Jacobian-a za sve iteracije. Procedure za proraun kvarova u prenosnim
mreama takoe su ustanovljene pre vie decenija [4, 5, 6]. Za razliku od procedura za
proraun tokova snaga, procedure za proraun kvarova su direktne neiterativne. One su
zasnovane na Gauss-ovoj redukciji (faktorizaciji implicitnoj inverziji) matrice admitansi
mree. Prema tome, dve razliite procedure se moraju integrisati u savremenim sistemima za
voenje prenosnih mrea jedna procedura za proraun tokova snaga, a druga za proraun
kvarova. S take gledita ovog rada, (implicitna) inverzija matrica glavni je teret (problem)
obe procedure.
Sve do 1990-tih godina mnogo dokaza je dato da Newton/Raphson-ova procedura i,
naroito, brza raspegnuta procedura za proraun tokova snaga ne mogu da se prevedu iz
okruenja prenosnih u distributivne mree. Slabo upetljane distributivne mree velikih
dimenzija, malog odnosa X/R njihovih vodova, s distributivnim generatorima i veoma este
promene topologije, zahtevale su razvoj novih procedura za proraun tokova snaga. Ovo nije
sluaj i sa proraunima kvarova. Istraivanja novih procedura za proraun tokova snaga kod
distributivnih mrea spontano su obuhvatila i razvoj novih procedura za proraun kvarova kod
distributivnih mrea.
Dugotrajna istraivanja koja su voena za proraun tokova snaga mree tipa
"merdevina" dovela su do razvoja procedura "ienje unazad" sweep up, backward sweep i
"ienja unapred" sweep down, forward sweep za propraun tokova snaga za simetrine
(pofazne) tokove snaga trofaznih mrea glasi: [7] Sumiranje struja, [8] sumiranje snaga i
[9] sumiranje admitansi/struja. Numeracija grana po slojevima ("lejerima") radijalnih
distributivnih mrea osnova je ovih procedura. Procedura [7] je proirena i za neuravnoteene
mree u [10]. Prorauni tokova snaga slabo upetljanih mrea sa distributivnim generatorima
(aktivne mree) svedeni su na proraune tokova snaga radijalnih pasivnih distributivnih
mrea. To je uraeno tako to su uvedene take prekida i kompenzacione struje primenom
Thvenin-ove teoreme. Procedura [7] se dalje proiruje za proraun kratkih spojeva.
Predmet ovog rada su prorauni naizmenine komponente distributivnih radijalnih
mrea s kratkim spojevima. Oni su izvedeni u domenu simetrinih komponenti. Mree su
trofazne. One su uravnoteene i nalaze se u poznatim simetrinim reimima pre kratkog spoja.
U glavi 2 se obrauje Thvenin/Norton-ova teorema, odnosno Thvenin/Norton-ov
ekvivalent. Takoe, navedene su tri posledice Thvenin/Norton-ove teoreme koje e se
koristiti u glavi 3. U njoj su obraeni kratki spojevi otoni kvarovi trofazne mree. Meu
njima bie razmotreni samo metalni kratki spojevi. Pod metalnim kratkim spojem
podrazumeva se meusobno direktno povezivanje taaka razliitih faza sa ili bez njihovog
povezivanja sa zemljom (neutralnim provodnikom), odnosno takom referentnog potencijala
R. Naelno, reimi s kratkim spojevima nisu simetrini. Glavna karakteristika tih reima jeste
da moduli napona i struja u trofaznoj mrei znaajno odstupaju od nominalnih vrednosti
naponi nanie a struje navie. Reimi s kratkim spojevima najee se dele na vremenske
Glava 1: Uvod
sekvence u kojima se oni aproksimiraju stacionarnim, pa se i obrauju postupcima utvrenim

za obradu stacionarnih reima. Zato se ti reimi nazivaju kvazistacionarnim. Proraun kratkih
spojeva je, primenom principa dekompozicije/superpozicije, sveden na proraun kola. Ono
je pasivno svuda osim na mestu s kratkim spojem.
U glavi 4 su dati prorauni tokova snaga radijalnih mrea, koji su zasnovani na
procedurama sumiranja struja i korekcija napona. Oni su korieni za proraune kola mrea s
kratkim spojevima u glavi 5. Za proraun reima tog kola koristi se procedura za proraun tokova
snaga procedura sumiranja struja i korekcija napona. To je sutinska karakteristika procedura
sumiranja struja i korekcija napona ona moe da se koristi podjednako i za proraune tokova
snaga i kvarova u distributivnim mreama (za razliku od prenosnih mrea, gde se koriste razliite
procedure).
U glavi 6 prikazan je primer prorauna na dve jednostavne radijalne mree sa est vorova i
pet sekcija.
U glavi 7 su dati zakljuci i predlog nastavka rada na ovoj materiji, a u glavi 8 koriena
literatura.
U prilogu (glava 9) izvedeni su obrasci za proraun kljunih nepoznatih veliina
problema EES s kvarom struja na mestu kratkog spoja u kolu, za etiri (pet) vrsta kratkih
spojeva. Takoe, dat je listing programa koji je napisan u Fortranu 2010. On je korien za
proraune koji su dati u glavi 6, za mree proizvoljnih dimenzija.
Glava 2: Thvenin/Nortonova teorema
THVENIN/NORTON-OVA TEOREMA
Pod ekvivalentiranjem elektrinih kola, podrazumeva se zamena njihovih delova

jednostavnijim kolima ekvivalentima, obino manjih dimenzija od originalnih. Naelna
motivacija ekvivalentiranja jeste pojednostavljenje prorauna delova kola koji su zadrani u
originalu deo (delovi) od interesa. Zamenom dela kola ekvivalentom, gubi se uvid u reim
tog dela kola. Dakle, svrsishodno je ekvivalentirati samo one delove kola iji reimi nisu od
neposrednog interesa deo (delovi) koji nisu od interesa. Ekvivalentiranje dobija vrlo veliki
efekat ako jednom izraunat ekvivalent dela kola koji nije od interesa moe da se koristi u
proraunima vie razliitih reima, koji su rezultat promena u delovima kola koji jesu od
interesa (koji su zadrani u originalu). Upravo je takva Thvenin/Norton-ova teorema,
odnosno ekvivalent koji se obrauje u ovom delu. Ova teorema je od velikog interesa za
analizu EES. Zato se ona izlae ekstenzivno poinje se s njenim najjednostavnijim oblikom,
da bi se iskazala njena ideja, pa se tek onda izlae i dokazuje njena opta forma.
Thvenin/Norton-ova ekvivalent predstavlja jednostavan ekvivalentan pogled na ma
kako veliki i sloen, ali i linearan deo kola po elji izabranih vorova graninih vorova.
Preko graninih vorova taj deo kola je povezan sa ostatkom kola, a da osim tih vorova
izmeu dela i ostatka kola, nema nikakvih drugih veza (galvanskih ili veza preko spregnutih
elemenata). Takva dva dela kola bie nazvana disjunktnim. Dakle, dva vora koji pripadaju
razliitim disjunktnim delovima kola, povezani su samo posredno preko graninih
vorova. Granini vorovi su jedini vorovi koji su direktno povezani s vorovima oba
disjunktna dela razmatranog kola.
Thvenin/Norton-ova teorema se prvo razmatra na primeru pogleda u linearan deo
kola kroz dva vora granini vorovi 1 i 2 na slici 2.1a. Jedan od graninih vorova moe da
bude vor referentnog potencijala 0. Deo kola koji jeste od interesa oznaen je sa A, a deo
kola koji nije od interesa i koji se zamenjuje ekvivalentom sa B. Svaki granini vor je
granama povezan sa vorovima oba dela kola. Granini vorovi mogu granom ili granama da
budu povezani i meusobno. Elementi kojima su povezani granini vorovi ine strukturu
graninih vorova. Za razmatrano kolo, takva struktura je prikazana strujnim generatorom ( J
, Z ). Struktura graninih vorova (ovde strujni generator), ili samo deo nje, moe da se
pridrui delu kola od interesa, odnosno koji se zamenjuje ekvivalentom. Na slici 2.1b je
prikazano pridruivanje cele strukture graninih vorova delu kola A. Na slici 2.1c je
prikazano pridruivanje cele strukture graninih vorova delu kola B. Na slici 2.1d je
prikazano pridruivanje strujnog izvora delu kola A a impedanse delu kola B. Da bi se to
pridruivanje istaklo, vorovi 1 i 2 su na slici 2.1b "razvueni". Sa I je oznaena struja koja
granama dotie iz dela kola A u granini vor 1 i granama iz dela kola B dotie u granini
vor 2. U svakom sluaju, deo topoloke strukture graninih vorova, ili cela struktura, ako se
pridrui delu kola koji se ekvivalentira, gubi svoj identitet.
Da su delovi kola disjunktni, naznaeno je precrtanom isprekidanom linijom na
slikama 2.1. Ta disjunkcija ima za posledicu da je suma struja koja iz dela kola A granama
utie u granini vor 1 jednaka je sumi struja koje iz njega granama otiu u deo kola B. Ona je
oznaena sa I . Slino je sa vorom 2, ali sa strujom I usmerenom od vorova dela kola B ka
vorovima dela kola A. Situacija razmatranog kola pojednostavljeno je prikazana na slici
2.1e.
Thvenin/Norton-ov ekvivalent (za sada bez dokaza) ima dve forme:
1. Thvenin-ov (naponski) ekvivalent slika 2.2a i

2. Norton-ov (strujni) ekvivalent slika 2.2b.
Meusobna ekvivalencija ta dva ekvivalenta rezultat je standardne transformacije
naponskog u strujni generator i obrnuto [11]:
1
YN
Z T
E
i J N T .
Z T
(2.1)
Kada se ma koja od te dve forme ekvivalenta dela kola B prikljui u graninim

vorovima 1 i 2 na deo kola A, koji je zadran u originalu slike 2.3 i 2.4, respektivno, tada
reim stanje (naponi) u delu kola A (ukljuivo granini vorovi 1 i 2) ostaje isti kao u situaciji
pre ekvivalentiranja. Nepromenjeno stanje implicira nepromenjen reim dela kola od interesa
ija se topologija nije menjala. Naglaava se sledei vaan momenat ove teoreme: ako je
zamenjeni deo kola linearan, onda isti ekvivalent moe da se primeni i posle ma kakve
promene u delu kola od interesa, ako topologija i generatori zamenjenog dela nisu
promenjeni.
.
..
.
..
..
.
B
..
.
2
(a)
1
I
..
.
A
..
.
..
.
Z
I
2
(b)
B
..
.
1
I
..
.
J
A
..
.
..
.
U
B
..
.
I
2
(c)
1
I
.
..
J
.
..
..
.
B
..
.
I
2
(d)
U
I
(e)
Slika 2.1 Kolo za demonstraciju Thvenin/Norton-ove teoreme (a), sa
strukturom graninih vorova pridruenom delu kola A (b), sa strukturom
graninih vorova pridruenom delu kola B (d), sa strukturom graninih vorova
pridruenom i delu kola A i delu kola B i njegov pojednostavljen prikaz (e).
Oigledno je da vai sledea Thvenin-ova relacija, kojom je reim u graninim
vorovima povezan s Thvenin-ovom elektromotornom silom i impedansom (slika 2.3):
U E T ZT I ,
(2.2)
ZT
YN
J N
ET
(a)
(b)
Slika 2.2 Thvenin-ov ekvivalent (a) i Norton-ov ekvivalent (b).
ZT
+
ET
A
I
Slika 2.3 Razmatrano kolo s delom B zamenjenim Thvenin-ovim ekvivalentom.

I
A
I
YN
J N
Slika 2.4 Razmatrano kolo s delom B zamenjenim Norton-ovim ekvivalentom.

odnosno, oigledno je da vai sledea Nortonova-ova relacija, kojom je reim u graninim
vorovima povezan s Norton-ovom strujom i admitansom (slika 2.4):
I YNU J N .
(2.3)
Ekvivalencija Thvenin-ove (2.2) i Nortonove-ova relacije (2.3) jednostavno se dobija

deljenjem relacije (2.2) sa ZT , odnosno relacije (2.3) sa YN , uvaavajui relacije (2.1).
2.1
ODREIVANJE THVENIN/NORTON-OVOG EKVIVALENTA
Pod odreivanjem Thvenin/Norton-ovog ekvivalenta podrazumeva se odreivanje

njegovih parametara Thvenin-ove impedanse ZT i elektromotorne sile ET , odnosno
Norton-ove admitanse YN i struje J N . Jedan od postupaka za odreivanje ekvivalenta (za
sada bez dokaza) sastoji se od sledea tri koraka:
Korak 1 Razdvajanje kola na graninim vorovima
Ovaj korak se sastoji od razdvajanja razmatranog kola sa slike 2.1b, na graninim

vorovima 1 i 2, na delove A i B, od kojih se jedan ili oba dela ekvivalentiraju slika 2.1.1.
Onaj deo koji se ekvivalentira mora da bude linearan. Granini vorovi 1 i 2 se pojavljuju u
oba dela kola, ali njihovi reimi u ta dva razdvojena dela kola, naelno, nisu jednaki, niti su
jednaki sa reimom u graninim vorovima 1 i 2 pre razdvajanja kola:
U ' U ' ' U ' U U ' ' U ,
I' I' ' 0 I .
(2.1.1a)
(2.1.1b)
Korak 2 Odreivanje Thvenin-ove elektromotorne sile

Naponi (praznog hoda) razdvojenih kola iji se ekvivalenti utvruju, izmeu taaka u
kojima je izvreno razdvajanje:
E TA U ' , odnosno ETB U ' ' ,
(2.1.2)
predstavljaju Thvenin-ove elektromotorne sile za deo kola A i deo kola B, respektivno.
I' 0
U '
I'' 0
U ''
2 2 I'' 0
I' 0
Slika 2.1.1 Razdvajanje razmatranog kola radi odreivanja
Thvenin/Norton-ovog ekvivalenta.
Naponi U ' i U " , odnosno Thvenin-ove elektromotorne sile mogu da se izraunaju
primenom bilo kog od postupaka za proraun elektrinih kola.
Korak 3 Odreivanje Thvenin-ove impedanse
Ekvivalentna impedansa izmeu taaka 1 i 2 (A i/ili B), u kojima su svi idealni
generatori pasivizirani (naponski zamenjeni kratkim spojevima, a strujni iskljueni),
predstavlja Thvenin-ovu impedansu dela kola koje se ekvivalentira (A i/ili B).
Norton-ov ekvivalent se trivijalno izvodi iz Thvenin-ovog koristei se relacijama
(2.1). Validnost ovog postupka za odreivanje Thvenin/Norton-ovog ekvivalenta bie
dokazan prilikom razmatranja opteg oblika Thvenin/Norton-ove teoreme (ekvivalenta).
Kako je ve istaknuto na poetku ove glave, ekvivalentiranje naelno, pa i sam
Thvenin/Norton-ov ekvivalent, dobija pun smisao ako jednom odreen ekvivalent dela kola
moe, u potpunosti ili delimino, da se koristi za proraun vie razliitih reima drugog dela
kola koji je zadran u originalu, a koji (reimi) jesu rezultat promena u tom delu kola. U vezi
s tim, na osnovu dosadanjih razmatranja Thvenin/Norton-ovog ekvivalenta utvruju se
sledei zakljuci:
Thvenin/Norton-ov ekvivalent se definie za linearan deo kola.
2.2
Parametri Thvenin/Norton-ovog ekvivalenta dela kola mogu da se odrede ako i

samo ako su poznati idealni generatori, topologija i parametri tog dela kola.
Thvenin/Norton-ov ekvivalent je jedinstven, ali na osnovu njega nije mogue
reprodukovati originalni zamenjeni deo (njegovu topologiju, parametre i reim).
Sa aspekta reima dela kola koji je zadran u originalu, potpuno je svejedno da li je
na graninim vorovima na njega prikljuen originalni drugi deo kola ili njegov
Thvenin/Norton-ov ekvivalent.
Ako se eli da se identitet graninih vorova delimino ili potpuno zadri u
originalu, onda se odgovarajui deo strukture graninih vorova pridruuje delu
kola koji se zadrava u originalu; obrnuto, ako se eli da se deo strukture graninih
vorova ukljui u ekvivalent, pa da mu se tako izgubi identitet, onda se ona
pridruuje delu kola koji se ekvivalentira.
Thvenin/Norton-ov ekvivalent dela kola ostaje isti sve dok se idealni generatori,
topologija i parametri tog dela kola ne menjanju, bez obzira na promenu reima
originalnog kola koja je izazvana promenama u delu kola koje se zadrava u
originalu. Dakle, jednom izveden Thvenin/Norton-ov ekvivalent moe da se koristi
za proraune svih reima koji su rezultat promena iskljuivo u delu kola koji je
zadran u originalu.
Dakle, koristei se Thvenin/Norton-ovom teoremom, mogue je "preslikati" ma
kako sloen linearan deo kola, s poznatim idealnim generatorima, topologijom i
parametrima, na granine vorove. Deo koji se ekvivalentira i ostatak kola moraju
da budu disjunktni. Drugim reima, primenom ove teoreme, mogue je da se idealni
generatori ma kako sloenog dela kola preslikaju u ekvivalentne generatore
prikljuene u granine vorove. Pri tom, ekvivalentna "slika" ne zavisi samo od tih
generatora, ve i od topologije i parametara dela kola koje se ekvivalentira.
Ako deo kola koji se zamenjuje ekvivalentom nije linearan, npr. ako parametri tog
dela kola nisu konstantni nezavisni od reima, onda njegov ma kako izveden
ekvivalent naelno ne moe da se primeni za proraun drugog reima koji je
izazvan promenama u delu kola koji je ostao u originalu. To je posledica sledee
injenice: posle promene u delu kola koji je zadran u originalu, naelno se menja
reim u celom kolu, pa i u delu koji je zamenjen ekvivalentom; promena reima u
tom delu dovodi do promene parametara tog dela (usled njihove nelinearnosti), pa
izvedeni ekvivalent nije vie u vanosti.
TRI POSLEDICE THVENIN/NORTON-OVE TEOREME
U ovoj taki se razmatra tri tipa promena u linearnim elektrinim kolima, koje su od
interesa za izlaganja u ovom radu. Mada efekti tih promena na reime linearnih kola mogu da
se obrade na vie naina, oni se ovde tretiraju kao posledice Thvenin/Norton-ove teoreme.
2.2.1 Prva posledica Prikljuenje naponskog generatora izmeu dva vora kola
Na slici 2.2.1.1a prikazani su:
kolo sa uoenim vorovima 1 i 2, koji su u praznom hodu ( I1 0 ); izmeu tih vorova

vlada napon U12 ;
naponski generator u praznom hodu ( I 0 ), elektromotorne sile U i impedanse Z , s
naponom praznog hoda U na njegovim krajevima 1' i 2'.
Neka se razmatrano kolo promeni tako to se na njega prikljui naponski generator u

graninim vorovima 1 i 2 (11' i 22'). Potrebno je da se odrede napon i struja na prikljuku
naponskog generatora koji se prikljuuje na kolo.
Umesto na kolo, naponski generator podjednako moe da se prikljui na njegov
Thvenin-ov ekvivalent slika 2.2.1.1b. Thvenin-ova elektromotorna sila jednaka je naponu
U 12 kola pre prikljuenja naponskog generatora, a Thvenin-ova impedansa jeste ZT . Za
reim na mestu prikljuenja naponskog generatora na kolo vae sledee naelne relacije:
I' 0 ,
(2.2.1.1a)
(2.2.1.1b)
U ' U 12 U ' U .
Reim vorova 1 i 2, posle prikljuenja generatora, glasi:

U U
,
I' 12
Z T Z
U ' U12 ZT I' , (U ' U ZI' ) .
(2.2.1.2a)
(2.2.1.2b)
Kada su naponi izmeu vorova kola 1 i 2 i na krajevima generatora pre njihovog

prikljuenja razliiti ( U12 U ), tada:
I' 0 U ' U12 U ' U .
(2.2.1.3)
Naponski generator
1 1' I 0 Z
I1 0
U12
Kolo
U
2'
(a)
1 I '
Z
Z T
U '
ET U12
U
2
(b)
Slika 2.2.1.1 Prikljuenje naponskog generatora izmeu dva vora kola.
Kada su ti naponi isti ( U U12 po modulu, faznom stavu i uestanosti), tada je I ' 0
i U ' U12 U . Time je dokazan sledei stav:
Stav 2.2.1.1
Kada se naponski generator sa elektromotornom silom U , nezavisno

od njegove impedanse Z , prikljui na kolo izmeu dva vora, izmeu
kojih je pre prikljuenja naponskog generatora vladao isti napon U
(jednak elektromotornoj sili naponskog generatora po modulu, faznom
stavu i uestanosti), nee poremetiti niti svoj, niti reim kola. Dakle, pod
navedenim uslovima, kolo "ne osea" prikljuenje naponskog
generatora, niti naponski generator "osea" prikljuenje kola. (S
obzirom na to da ovaj stav vai nezavisno od impedanse generatora, on
moe da bude i idealan.)
2.2.2 Druga posledica Efekat prikljuenja naponskog generatora u jednom voru

kola
Na slici 2.2.2.1a prikazana je ista situacija kao na slici 2.2.1.1a:
kolo sa uoenim vorovima 1 i 2, koji su u praznom hodu ( I1 0 ); izmeu tih vorova

vlada napon U12 ;
naponski generator u praznom hodu ( I 0 ), elektromotorne sile U i impedanse Z , s
naponom praznog hoda U na njegovim krajevima 1' i 2'.
Neka se sada naponski generator prikljui na kolo samo u jednom voru, npr. 1, to
znai da je 11', a situacija taaka 2 i 2' ostaje nepromenjena one su razdvojene, odnosno
vor 2' generatora nije prikljuen ni u kojoj taki razmatranog kola. Potrebno je da se odrede
napon i struja na prikljuku naponskog generatora na kolo.
Umesto na kolo, naponski generator ponovo moe da se prikljui na njegov Thveninov ekvivalent slika 2.2.2.1b. Thvenin-ova elektromotorna sila ponovo je jednaka naponu
U12 naponskog generatora pre njegovog prikljuenja na kolo. Thvenin-ova impedansa jeste
ZT .
S obzirom na to da strujni krug koji ine kolo i naponski generator nije zatvoren, za
reim na prikljuku kola i naponskog generatora, nezavisno od njegove elektromotorne sile i
napona kola oigledno je da vae sledee jednakosti:
I1 I' 0 ,
(2.2.2.1a)
'
U12
U12 U ' U .
(2.2.2.1b)
Time je utvren sledei stav:

Stav 2.2.2.1
Kada se naponski generator sa elektromotornom silom U i

impedansom Z , koji su izabrani po elji, prikljui na kolo samo u
jednom voru, tada on ne remeti niti svoj, niti reim kola. Dakle, ni u
ovom sluaju kolo ne osea prikljuenje naponskog generatora, niti
naponski generator osea prikljuenje kola. (S obzirom na to da ovaj
10
stav vai nezavisno od impedanse generatora, on moe da bude i

idealan.)
I1 0
Kolo
U12
I1 0
Naponski generator
1'
Z
I 0
2 2' I 0
(a)
I1 0 1
1' I' 0
ZT
ET U12
Z
U12'
U '
2'
(b)
Slika 2.2.2.1 Prikljuenje naponskog generatora u jednom voru kola.

2.2.3 Trea posledica Teorema (princip) supstitucije
Teorema (princip) supstitucije se odnosi na zamenu dela kola idealnim generatorima.
Poto nelinearna kola nisu od interesa za razmatranja u ovom radu, ova teorema e za linearna
kola biti dokazana pomou Thvenin/Norton-ove teoreme.
Na slici 2.2.3.1a prikazano je kolo sa uoenim disjunktnim delovima A i B, koji su
povezani preko graninih vorova 1 i 2, izmeu kojih vlada napon U12 . Delovi A i B su na
slici 2.2.3.1b zamenjeni Thvenin-ovim ekvivalentima. Struja u konturi koju ine delovi kola
i granini vorovi oznaena je sa I . Ona iznosi:
E ETB U12 ETB ETA U12
=
=
.
I TA
ZTA ZTB
ZTB
ZTA
(2.2.3.1)
Ako se deo kola B, odnosno njegov ekvivalent zameni idealnim strujnim generatorom
sa strujom jednakom struji I iz originalnog kola slika 2.2.3.1c, onda:
U12 ETA ZTA I .
(2.2.3.2)
Ova relacija je ekvivalentna sa odgovarajuom relacijom (2.2.3.1), to implicira
sledei stav:
11
Stav 2.2.3.1
Ako se uoe dva disjunktna dela kola povezana preko graninih vorova
i ako se jedan od tih delova kola zameni idealnim strujnim generatorom
sa strujom jednakom struji izmeu dva disjunktna dela kola, onda se
reim u drugom delu kola ne menja (kolo ne osea zamenu njegovog
dela takvim idealnim strujnim generatorom).
Slino moe da se pokae istinitost i sledeeg stava slika 2.2.3.1d:

Stav 2.2.3.2
Ako se uoe dva disjunktna dela kola povezana preko graninih vorova
i ako se jedan od tih delova kola zameni idealnim naponskim
generatorom sa elektromotornom silom jednakom naponu izmeu
graninih vorova, onda se reim u drugom delu kola ne menja ("kolo
ne osea zamenu svog dela takvim idealnim naponskim generatorom").
[Relacija za struju kola sa slike 2.2.3.1d ekvivalentna je relaciji (2.2.3.1).]
Stavovi 2.2.3.1 i 2.2.3.2 ine princip supstitucije. Potrebno je primetiti da se taj princip,
za razliku od zamene dela kola Thvenin/Norton-ovim ekvivalentom, odnosi iskljuivo za
izabrani reim kola iji se jedan od dva disjunktna dela zamenjuje idealnim generatorom. Za
ma kakvu promenu reima ili parametara u ma kom delu kola, prethodna supstitucija nije vie
validna.
U daljem razmatranju, obratie se panja samo na deo kola koji nije od interesa. Ono je
na slici 2.1.1 oznaeno kao kolo B. To kolo je ponovo prikazano na slici 2.2.3.2. Neka se
unutar tog kola svi idealni generatorski i strujni izvori pasiviziraju, odnosno, svi idealni
naponski generatori se zamene kratkim spojem, a svi idealni strujni generatori praznim hodom
( U '' 0 ).
Sledei stav je vrlo vaan za dalja izlaganja u ovom radu [11]:
Stav 2.2.3.3
Razmatra se kolo sa utvrenim disjunktnim delovima, povezanim

(iskljuivo) preko graninih vorova. Neka Thvenin-ov ekvivalent
jednog dela kola postoji (taj deo kola nije od interesa). Neka se taj deo
razdvoji na graninim vorovima od ostatka kola i pasivizira. Ako se
izmeu vora referentnog potencijala 0 i k-tog graninog vora
prikljui idealan strujni generator jedinine struje [ J k (1 j0)A ],
usmeren ka k-tom voru, onda su naponi vorova u voltima brojno
jednaki elementima k-te kolone matrice impedansi u omima (odnosno i
elementima njene k-te vrste, ako je ona simetrina).
12
(I)
I
U 12
A
(I)
(I)
2
(a)
1
B
I
U 12
(I)
ZTA
(I)
2
(a)
1
+
E TA
ZTB
+
ETB
U 12
(I)
(b)
1 I
ZTA
1 I
U 12
ETA
ZTA
U 12
U 12
ETA
(c)
(d)
Slika 2.2.3.1 Kolo podeljeno na graninim vorovima 1 i 2 na dva disjunktna dela A i B

(a), zamena oba dela kola Thvenin-ovim ekvivalentima (b) i ekvivalentna situacija sa
idealnim strujnim generatorom (c), odnosno idealnim naponskim generatorom (d).
13
I'' 0
1 2
k-1 k+1
U ''
0
I'' 0
Slika 2.2.3.2- Deo kola koji nije od interesa, kolo B.

U skladu sa prethodnim stavom, posmatra se kolo sa slike 2.2.3.3. Neka je k granini
vor, naravno kolo B e osetiti prikljuenje idealnog strujnog izvora ali u skladu sa
eksitacijom (koja je jedinina) dobie se sledee relacije:
1 2
J 1 j0
k-1 k+1
B
0
Slika 2.2.2.3 kolo B sa insertovanim jedininim strujnim izvorom.
z11
U 1
z 21
U 2
z k1
U k
z n1
U n
z12 z1k
z 22 z 2 k

z k 2 z kk
z n 2

z nk
z1n
z 2 n
z kn
z nn
0
0
,
1 j0
(2.2.3.3)
odakle je oigledno:
U 1
U 2
( )
U k
U n
z1k
z 2 k
.
z kk
(2.2.3.4)
z nk
Jednakost je stavljena u zagrade da bi se naznailo da vai samo za brojne vrednosti, a

ne i dimenziono odnosno u jedinicama.
14
Glava 3: Model mree s kratkim spojem
MODEL MREE S KRATKIM SPOJEM
Kada su u pitanju normalni reimi mrea oni su stacionarni i "trajno" se uspostavljaju

posle promena u topolokoj strukturi (npr, ispadi ili ukljuenja elemenata mrea), strukturi
proizvodnje i potronje aktivne i reaktivne snage (npr, ispadi ili ukljuenja elektrana odnosno
potroaa) itd. Osnovna karakteristika tih reima jeste ta da su moduli napona u svim takama
trofazne mree "bliski" nominalnim, a moduli struja imaju vrednosti od nule pa sve do
vrednosti bliskim nominalnim strujama. Od kvarova u trofaznoj mrei u ovom radu bie
obraeni kratki spojevi otoni kvarovi. Meu njima bie razmotreni samo metalni kratki
spojevi. To znai da se nee tretirati kvarovi s lukom (kvarovi preko impedansi).
Naelno, reimi s kvarovima nisu simetrini. Glavna karakteristika tih reima jeste da
moduli napona i struja u trofaznoj mrei znaajno odstupaju od nominalnih vrednosti naponi
nanie a struje i navie i nanie.
Pod metalnim kratkim spojem podrazumeva se meusobno direktno povezivanje
taaka razliitih faza sa ili bez njihovog povezivanja sa zemljom (neutralnim provodnikom),
odnosno takom referentnog potencijala R. Meu njima bie obraena etiri (pet) osnovna
kratka spoja. Njihove topologije (TKS topologija kratkog spoja) prikazane su na slici 3.1. Sa
a', b' i c', oznaene su faze trofaznog vora u kojem e se simulirati kratak spoj slika 3.1a. Ti
kratki spojevi glase:
1. Jednofazni (jednopolni) kratak spoj zemljospoj direktna veza jedne faze sa zemljom
i/ili neutralnim provodnikom 1FKS (slika 3.1b).
2. Dvofazni (dvopolni) kratak spoj bez zemlje direktna veza jedne faze s drugom fazom
2FKS (slika 3.1c).
3. Dvofazni (dvopolni) kratak spoj sa zemljom dvofazni (dvopolni) zemljospoj direktna
meusobna veza dve faze i njihova direktna veza sa zemljom i/ili neutralnim provodnikom
2FKSZ (slika 3.1d).
4. Trofazni (tropolni) kratak spoj direktna meusobna veza tri faze 3FKS(Z). Ovaj kratak
spoj jeste jedini uravnoteen kratak spoj, pa je reim u trofaznoj mrei s kratkim spojem
simetrian. U oznaci za trofazni kratak spoj, slovo Z je stavljeno u zagradu s obzirom da
ovim kratkim spojem moe da bude obuhvaena i zemlja (neutralni provodnik) trofazni
(tropolni) zemljospoj, ali su reimi trofaznih mrea s tim kratkim spojem sa i bez
obuhvaene zemlje isti (slika 3.1e mogua veza sa zemljom izvuena je isprekidanom
linijom). Dokaz da su ti reimi isti bie dat na odgovarajuem mestu.
vor u kojem se simulira kratak spoj
c' b' a'
R
(a)
1FKS
c'
b'
a'
2FKS
c'
b'
2FKSZ
a'
c'
b'
a'
3FKS(Z)
c'
b'
a'
R
(b)
(c)
(d)
(e)
Slika 3.1 Trofazni vor u kojem se simulira kratak spoj (a) i topologije
etiri (pet) osnovna metalna kratka spoja TKS (b, c, d i e).
15
Za razliku od normalnih reima, reimi s kratkim spojevima se moraju tretirati

dinamikim. (Uzroci te dinamike bie obraeni na odgovarajuem mestu.) Moduli struja i
napona u reimu posle uspostavljanja kratkog spoja znaajno se menjaju u vremenu, a
stacionarno stanje s kratkim spojem se retko kad uspostavlja s obzirom da se delovi trofazne
mree s kratkim spojem, delovanjem relejne zatite, vrlo brzo posle nastanka kratkog spoja
galvanski izdvajaju iz ostatka trofazne mree. Uglavnom vrlo velike struje reima s kratkim
spojevima osnovni su razlog tom izdvajanju.
Reimi s kratkim spojevima najee se dele na vremenske sekvence u kojima se oni
aproksimiraju stacionarnim, pa se i obrauju postupcima utvrenim za obradu stacionarnih
reima. Zato se ti reimi ovde nazivaju kvazistacionarnim.
Prorauni reima s kvarovima imaju irok domen primene. Kada su u pitanju kratki
spojevi, tada:
1. Struje kratkih spojeva su uzrok mehanikim i toplotnim naprezanjima elemenata
postrojenja trofazne mree, te se saglasno s tim strujama elementi projektuju.
2. Zatita trofazne mree (releji, prekidai...), kojom se sistem titi od neeljenih reima,
pored ostalog, reaguje i na struje i napone kratkih spojeva, radi galvanskog odvajanja
elemenata na kojima se dogaaju kratki spojevi od ostatka trofazne mree, pa se zatita
podeava s obzirom na veliine tih struja i napona.
3. Projektovanje prekidake opreme (one kojom se prekidaju struje kratkih spojeva) zasniva
se upravo na vrednostima struja kratkih spojeva ne na mestima samih kratkih spojeva, ve
na mestima gde je ta oprema locirana (krajevi elemenata trofazne mree).
4. Vrlo je est sluaj paralelnog voenja elemenata trofazne mree (vazdunih vodova) i
drugih elektrinih (telekomunikacionih) instalacija, ali i instalacija koje nisu elektrine
(cevovodi, metalne ograde, ... ). U ovakvim situacijama, u sluajevima kratkih spojeva u
EES s vrlo velikim strujama, indukovane elektromotorne sile u okolnim instalacijama,
koje su posledica struja kratkih spojeva u trofaznoj mrei, esto su tako velike da su uzrok
tehnikih smetnji, pa ak i opasnosti po ivote ljudi koji su u kontaktu s tim instalacijama.
5. Struje zemljospojeva izazivaju napone na tlu na malim rastojanjima oko mesta kratkog
spoja, koji mogu biti vrlo opasni po ljude ("napon koraka" i "napon dodira") itd.
6. Kada su kratki spojevi daleko od izvora (generatora), tada je teko napraviti razliku
izmeu vrednosti struja kratkih spojeva i radnih struja, pa je potrebno napraviti vrlo
precizne proraune da bi se ta razlika ipak uoila.
Moe se navesti jo dosta neposrednih i posrednih razloga za potrebe poznavanja
reima trofaznih mrea s kvarovima. Te je reime teko meriti uivo, pa ih je nuno
izraunavati. Prorauni tih reima osnovni su predmet obrade u ovoj glavi.
3.1
OSNOVNE PRETPOSTAVKE O TROFAZNIM MREAMA S KVAROVIMA
Problemi s kvarovima (kratkim spojevima i prekidima) bie postavljani i reavani na

matematikim modelima (ekvivalentnim emama) EES koji se razmatraju (proizvodnoprenosne ili distributivne mree). Pri tom, za EES i njihove matematike modele vaie
sledee pretpostavke:
1. EES je trofazni.
2. EES je i pre i za vreme kratkog spoja linearan.
16
3. Zemlja, zemljovodna uad i ako postoje neutralni provodnici vodova EES nalaze se na
referentnom (nultom) potencijalu, ne samo pre, nego i za vreme kratkog spoja.
4. EES je pre kratkog spoja uravnoteen, i nalazi se u stacionarnom simetrinom reimu
direktnog redosleda.
5. Reim EES pre kratkog spoja je poznat.
6. EES s kratkim spojem naelno nije uravnoteen; uravnoteenost naruavaju iskljuivo
kratki spojevi koji naelno nisu uravnoteeni; dakle, reim s kratkim spojem nije
simetrian, osim u sluaju trofaznog kratkog spoja;
7. Reim s kratkim spojem je (kvazi)stacionaran, tj. ponovo sinusoidalan; (zato e EES s
kratkim spojem biti tretiran u domenu simetrinih komponenti, dakle, na raspregnutim
monofaznim reprezentima kola za simetrine reime direktnog, inverznog i nultog
redosleda, u kojima se pojavljuju idealni transformatori realnih i kompleksnih odnosa
transformacije; posle prelaska u domen relativnih vrednosti, u monofaznim reprezentima
EES nee biti idealnih transformatora niti realnih niti kompleksnih odnosa transformacije;
dakle, re je o kolima bez kontrolisanih izvora, ije se matrice admitansi, a time i
matematiki modeli generiu trivijalno, pa se modeli trivijalno i reavaju).
8. Uestanost EES za vreme kratkog spoja ne menja se u odnosu na njenu vrednost pre
kratkog spoja, tj. regulacija aktivnih snaga i uestanosti, kao i regulacija napona i
reaktivnih snaga, u reimu EES s kratkim spojem, ne stupaju u dejstvo za vreme kratkog
spoja.
9. Svi naponi u EES pre i za vreme kratkog spoja bie referisani u odnosu na taku
referentnog (nultog) potencijala R.
3.2
KRATKI SPOJEVI
Pod problemom EES s kratkim spojem podrazumeva se proraun napona svih vorova
i struja svih grana EES u kojem se na jednom mestu desio kratak spoj (proraunom je
obuhvaen i reim na mestu kratkog spoja). Odnosno, pod tim problemom se podrazumeva
proraun stanja celog EES s kratkim spojem (poto je iz stanja, po definiciji, mogue
proraunati sve veliine reima koje su od interesa). Proraun stanja celog EES potreban je s
obzirom da na kratke spojeve deluje ne samo relejna zatita na mestu kratkog spoja (ako je
tamo uopte ima), nego i na elementima koji su prvi, drugi, ili dalji susedi mesta s kratkim
spojem. A ona se mora podeavati ne na struju kratkog spoja, nego na struje koje se u reimu
s kratkim spojem imaju u strujnim mernim transformatorima uz koje su releji locirani.
Reim EES s kratkim spojem koji se dogodio na odreenom mestu jeste zavisan od
vrste kratkog spoja, ali vrednosti varijabli tog reima pre svega zavise od rasporeda i veliine
naizmeninih maina u odnosu na mesto kratkog spoja, kao i od topologije mree kojom su te
maine povezane s mestom kratkog spoja. Osim to naizmenine maine dominantno utiu na
reime s kratkim spojevima, one praktino iskljuivo odreuju dinamiku tih reima. Zato e u
paragrafu 3.2.1 biti obraen problem sinhrone maine s kratkim spojem, a zatim, u delovima
koji slede, taj e problem biti generalizovan na EES s kratkim spojem.
3.2.1 Kratak spoj sinhrone maine
Neka se na razmatranoj maini desio tropolni kratak spoj (slika 3.2.1.1):
U a U b U c 0 i Ia Ib Ic 0 . Kada bi se napravio osciloskopski snimak faznih struja
maine u kratkom spoju, mogla bi se utvrditi sledea injenica: struju svake faze ine dve
komponente, naizmenina i jednosmerna [11]. Zbir po dve komponente (naizmenine i
jednosmerne) ini ukupnu struju svake faze maine s kratkim spojem.
17
Iao 0
Ibo 0
Ico 0
SM
Ia
Ib
Ic
SM
U o
U co b
U ao
U a U b U c 0
Ia Ib Ic 0
(a)
(b)
Slika 3.2.1.1 Sinhrona maina u praznom hodu (a) i kratkom spoju (b).
Pogonski parametri i ekvivalentne eme sinhrone maine za stacionarne (ustaljene)
simetrine reime sva tri redosleda naelno nisu meusobno iste [11]. S tim parametrima i s
tim emama se zamenjuje svaka naizmenina maina u okviru razmatranog EES u bilo kom
stacionarnom reimu koji se modeluje i razmatra (pa i u reimu s kvarom kratkim spojem ili
prekidom faze). Ako razmatrani stacionarni reim nije simetrian, koriste se one od
pogonskih ema koje odgovaraju simetrinim komponentama nesimetrinog reima koji se
uspostavlja (npr. ako taj reim ima samo direktnu i inverznu komponentu, onda se koriste
samo dve pogonske eme za direktni i inverzni redosled, bez one za nulti). Ako maina jeste
u nesimetrinom reimu, ali taj reim nije dinamiki (nema suptranzitnog i tranzitnog
reima), onda se koriste samo eme prikazane na slikama 3.2.1.2c1, c2 i c3.
U d ''
E d
(a1)
(a2)
U d
(a3)
(b2)
o
I o ' Z s
U o '
(b3)
o
I o Z s
i
I i Z s
d
I d Z s
U o ''
U i '
U d '
(b1)
E d
U i ''
i
I i ' Z s
d'
I d ' Z s
E d
o
I o '' Z s
i
I i '' Z s
d ''
I d '' Z s
U i
U o
(c3)
(c2)
0
0
0
(c1)
Slika 3.2.1.2 Pogonske eme sinhrone maine za simetrian reim direktnog redosleda (a1,
b1 i c1), inverznog redosleda (a2, b2 i c2) i nultog redosleda (a3, b3 i c3), u suptranzitnom,
tranzitnom i ustaljenom reimu, respektivno.
U vezi s pogonskim emama sinhrone maine ponovo se naglaava sledee:

1.
U tim emama u razliitim vremenskim sekvencama menja se samo pogonska impedansa

direktnog redosleda.
18
2.
3.
Namotaji statora sinhrone maine mogu da budu povezani u zvezdu ili trougao. Kada su
povezani u zvezdu, onda zvezdite, po pravilu, nije uzemljeno. Zato je veza pogonske
impedanse nultog redosleda s leve strane pogonskih ema nultog redosleda, za sve tri
vremenske sekvence a3, b3 i c3, nacrtana isprekidano. To znai da se ta veza pojavljuje
iskljuivo u teorijskom sluaju kada su namotaji statora generatora povezani u zvezdu
sa uzemljenim zvezditem.
Zbog uravnoteenosti sinhrone maine, njene su pogonske eme, u svakoj od tri
vremenske sekvence, meusobno raspregnute. Dakle, reim u jednoj pogonskoj emi ne
utie na reime u ostale dve pogonske eme.
3.2.2 Opta razmatranja o EES s kratkim spojem

Razmatra se EES u stacionarnom reimu (bez kratkog spoja). On je naelno prikazan
na slici 3.2.2.1. Sa G, T, V i P naznaeni su osnovni konstitutivni elementi EES respektivno,
generatori, transformatori, vodovi i potroai (tri kose crtice ukazuju na to da su u pitanju
trofazni elementi). U potroae (P) uvrtene su i baterije kondenzatora, statiki VAR sistemi,
prigunice itd.
U vezi s predstavom elemenata EES potrebno je dati jednu vrlo vanu napomenu.
Naime, elementi EES prikazani su simbolima (G, T, V i P), a ne ekvivalentnim emama, ne
samo zato da bi se pojednostavio prikaz EES, ve i pre svega, zato to reim EES s kratkim
spojem nije stacionaran, pa se za njegovu prezentaciju ne mogu koristiti standardne
ekvivalentne eme za EES u stacionarnom stanju.
vor k
EES
U ak U bk U ck
a
R
Slika 3.2.2.1 EES pre kratkog spoja.
Od vorova EES ekspliciran je samo vor k, poto e u njemu biti simuliran kratak
spoj, kao i vor referentnog nultog potencijala (zemlja) R. Sa a, b i c oznaeni su njegovi
19
fazni vorovi. Grane incidentne voru k, preko kojih je on povezan sa ostatkom EES, nisu
eksplicirane. Ako se kratak spoj simulira na krajevima elemenata EES, tada je vor k jedan od
ve utvrenih vorova (npr, to mogu biti jedne od sabirnica nekog postrojenja EES). Ako se
kratak spoj simulira unutar nekog od elemenata EES, npr. na izabranom mestu na deonici
voda, onda je na tom mestu potrebno generisati poseban vor, koji ne bi bio ekspliciran u
razmatranom EES kada se ne bi u njemu simulirao kratak spoj. Tim vorom vod je podeljen
na dva dela, koji su jedini incidentni tom novogenerisanom voru1.
Neka u razmatranom EES ima n trofaznih vorova u koje je ukljuen i vor k u kojem
e se simulirati kratak spoj. Dakle, razmatrani EES ima 3n faznih i jedan vor referentnog
potencijala R (zemlja).
Sa U ak , U bk i U ck oznaeni su kompleksni predstavnici (fazori) faznih napona vora k,
referisani u odnosu na zemlju. Za oznaavanje tih napona koriena je kompleksna notacija s
obzirom da je reim EES pre kratkog spoja prostoperiodian pretpostavka 4 iz dela 3.1. EES
sa slike 3.2.2.1 transformisan je u ekvivalentan oblik prikazan na slici 3.2.2.2. Na njoj je vor
k bezimpedantnim linijama (linijama s nultim impedansama) razvuen van okvira EES, do
taaka a', b' i c'. Naravno, struje u tim linijama jednake su nuli ( Iak Ibk Ick 0 ), a naponi u
takama a', b' i c' jednaki su naponima u takama a, b i c ( U U ,U U ,U U ).
ak
a 'k
bk
b 'k
ck
c 'k
To je uinjeno iskljuivo radi pojednostavljivanja crtanja topologije kratkog spoja i

oznaavanja reimskih veliina vora k. Drugim reima, kratak spoj e se simulirati
insertovanjem jedne od topolokih struktura kratkih spojeva (TKS) prikazanih na slici 3.1, ne
direktno u voru k, ve u takama a', b' i c' slika 2.2.2.3. Kolo na ovoj slici predstavlja EES
s kratkim spojem (EESf), i to onim koji je simuliran izborom topologije kratkog spoja (TKS).
Zato se u supsktiptu veliina na slici 3.2.2.3 pojavljuje slovo f ("fault" kvar na engleskom).
Sada, struje u bezimpedantnim linijama kojima je vor k razvuen, vie nisu jednake nuli, ali
naponi u takama a', b' i c' i dalje jesu jednaki naponima u takama a, b i c (
f
u af'k u ak
, ubf'k ubkf , u cf'k u ckf ).
U vezi sa oznaavanjem veliina reima razmatranih kola, potrebno je dati jednu
vanu napomenu. Naime, s obzirom da je reim EES pre kratkog spoja prostoperiodian
(pretpostavka 4 iz dela 3.1), on se moe tretirati u domenu kompleksnih brojeva. Zato su
naponi i struje na slici 3.2.2.2 oznaeni velikim slovima (kompleksnim predstavnicima
prostoperiodinih veliina). Poto reim EES s kratkim spojem nije prostoperiodian, veliine
reima u njemu (slika 3.2.2.3) moraju da se tretiraju u vremenskom domenu, pa su zato
oznake date malim slovima, koje treba shvatiti kao funkcije vremena [x=x(t)]. U tom smislu,
sa iakf , ibkf , ickf oznaene su struje na mestu kratkog spoja, a sa u akf u af'k , ubkf ubf'k , uckf ucf'k
naponi kratkog spoja (na mestu kratkog spoja u EES s kratkim spojem). Struje i naponi u
ostatku EES nazivaju se strujama i naponima EES s kratkim spojem. Takva e logika biti
koriena i u drugim kolima na koja e biti dekomponovan EES s kratkim spojem.
Primetiti da pri takvoj podeli voda, nezavisno od toga da li je vod pre podele bio uravnoteen
(transponovan na dva mesta du cele njegove deonice), on se zamenjuje sa dva neuravnoteena voda. Ali, ta
neuravnoteenost se zanemaruje, saglasno s pretpostavkom 4. iz dela 3.1.
20
vor k
EES
Iak
vor k izvuen izvan EES
Ibk
Ick
a
c'
b'
a'
U c 'k
U b 'k
U a 'k
U ck
U bk
U ak
Slika 3.2.2.2 Sistem pre kratkog spoja sa izvuenim mestom kratkog spoja (vorom k).
EESf
vor k
i akf
ibkf
ickf
TKS
c'
b'
a'
u cf'k
u bf'k
u af'k
u ckf
u bkf
u akf
R
Slika 3.2.2.3 Sistem s kratkim spojem u voru k.
21
Dakle, u izlaganjima koja slede razmatra se reim EES s kratkim spojem u voru k. Od
interesa je proraun reima celog EES. Postupak za taj proraun predstavlja generalizaciju
postupka za proraun reima sinhrone maine s kratkim spojem (paragraf 3.2.1). On se sastoji
od etiri dekompozicije slika 3.2.2.4:
1. Dekompozicija reima s kratkim spojem na reim pre kratkog spoja i reim I
dekompozicija.
2. Dekompozicija reima na naizmeninu i jednosmernu komponentu II dekompozicija.
3. Dekompozicija naizmenine komponente reima kola na tri vremenske sekvence
suptranzitni, tranzitni i ustaljeni period (reim) III dekompozicija.
4. Transformacija naizmeninih reima kola u sve tri vremenske sekvence iz domena
faznih veliina u domen simetrinih komponenti IV dekompozicija.
Reim EES s kratkim spojem
(f)
I
dekompozicija
Reim EES pre kratkog spoja
(bez oznake)
Reim kola
()
" "
II
dekompozicija
Naizmenina komponenta
( )
Jednosmerna Komponenta
( )
" "
III
dekompozicija
Suptranzitni
reim
(")
" "
Tranzitni
reim
(')
" "
Ustaljeni
reim
(bez oznake)
IV
dekompozicija
d " " i
" "
d " " i
" "
d " " i
" "
d, i o simetrini reimi direktnog, inverznog i nultog redosleda

Slika 3.2.2.4- etiri dekompozicije reima s kratkim spojem.
22
Prva, druga i etvrta dekompozicija mogue su s obzirom na linearnost razmatranog

EES (pre i sa kratkim spojem pretpostavka 2. iz dela 3.1), a trea je rezultat dinamikog
reima EES s kratkim spojem. Na slici 3.2.2.4, s plusevima je oznaena superpozicija dva
reima obrnuta operacija od dekompozicije. Navodnici su stavljeni ne samo zato to
operacija sabiranja vai za brojeve a ne reime, ve i zato to se trea i etvrta superpozicija
ne vre se prostim sabiranjem.
3.2.2.1 I dekompozicija
Ova dekompozicija se odnosi na prikaz (dekomponovanje) reima EES s kratkim
spojem preko dva reima poznati simetrian reim EES pre kratkog spoja i reim jednog
izvedenog trofaznog kola, koji (naelno) nije simetrian. Njihovom superpozicijom dobija
se reim s kratkim spojem. Smisao ove dekompozicije nalazi se u jednostavnosti kola, to
e biti obraeno na odgovarajuem mestu. I dekompozicija se izvodi na globalnom prikazu
EES s kratkim spojem u varijanti sa slike 3.2.2.3. Reim EES s kratkim spojem se nee
promeniti ako se u vertikalne delove bezimpedantih linija insertuju nulti idealni naponski
izvori. (To garantuje drugi Kirchhoff-ov zakon. [11]) Ako se ovi izvori jo i konstituiu od po
dva ista idealna naponska izvora vezana u opoziciju, svaki od njih s fazorom elektromotorne
sile U ak za fazu a, U bk za fazu b i U ck za fazu c (fazni naponi vora k pre kratkog spoja),
sistemu s kratkim spojem moe da se da ekvivalentan oblik prikazan na slici 3.2.2.1.1.
(Elektromotorne sile idealnih izvora oznaene su velikim slovima zato to su u pitanju
kompleksni predstavnici prostoperiodinih veliina EES pre kratkog spoja.) Tri grane sa
insertovanim parovima idealnih naponskih izvora i topologija kratkog spoja nazivaju se
ansamblom kratkog spoja u EES s kratkim spojem.
EESf
vor k
i akf
ibkf
ickf
c
+
U ck
U bk
U ak
U ck
U bk
U ak
c'
b'
a'
u cf'k
u bf'k
u af'k
TKS
u ckf
u bkf
u akf
R
Slika 3.2.2.1.1 Sistem s kratkim spojem u voru k i insertovanim parovima idealnih
naponskih izvora.
23
Saglasno s pretpostavkom 2 iz dela 3.1, sistem (kolo) sa slike 3.2.2.1.1 jeste linearan, i
to za svaku od topologija TKS (slika 3.1) koja se insertuje radi simulacije kratkog spoja. Zato
se nad tim kolom moe primeniti princip dekompozicije/superpozicije [11]. Od mnotva
moguih varijanti primene tog principa, ovde je izabrana sledea:
1. Kolo s kratkim spojem u varijanti sa slike 3.2.2.1.1 dekomponuje se na dva kola;
2. U prvom kolu (slika 3.2.2.1.2) zadravaju se tri idealna naponska izvora ansambla kratkog
spoja, koji su usmereni od zemlje ka sistemu i idealni izvori iz dela kola koji predstavlja
EES pre kratkog spoja (to su idealni naponski izvori iz ekvivalentnih ema svih generatora
koji su na slici 3.2.2.1.2 naelno prikazani sa G i generatora koji se eventualno nalaze u
okviru potroaa); dakle, u tom kolu se eliminiu (potiskuju)2 samo tri idealna naponska
izvora ansambla kratkog spoja, koji su usmereni od sistema ka zemlji;
3. U drugom kolu kolo (EES slika 3.2.2.1.3) zadravaju se samo tri idealna naponska
izvora ansambla kratkog spoja, koji su usmereni od sistema ka zemlji; dakle, u tom kolu se
eliminiu (potiskuju) svi idealni naponski izvori koji su zapaeni u prvom kolu.
vor k
EES
Iak
Ibk
Ick
a
U ck +
U bk +
U ak +
TKS
c'
b'
a'
U c 'k
U b 'k
U a 'k
U ck
U bk
U ak
R
Slika 3.2.2.1.2 Kolo s reimom sistema pre kratkog spoja.
Topoloka struktura kratkog spoja (TKS), u oba kola je ista (jedna od topolokih
struktura prikazanih na slici 3.1, izabrana zavisno od toga koji se od etiri vrste kratkih
spojeva eli razmatrati). (To je zbog toga to, saglasno s principom
dekompozicije/superpozicije, kola koja se generiu iz osnovnog kola imaju identinu
Napomena: Kada se generatori zamene svojim ekvivalentnim emama, pored idealnih izvora, u tim
emama se pojavljuju impedanse. Zato se pod potiskivanjem generatora iz kola, prilikom primene principa
dekompozicije/superpozicije, podrazumeva kratkospajanje idealnog naponskog izvora, ali zapaanje ostalih
parametra impedansi iz njihovih ekvivalentnih ema.
24
topoloku strukturu sa strukturom osnovnog kola, osim na lokacijama idealnih izvora koji se
potiskuju.)
EES
vor k
iak
ibk
ick
U ck
+
U bk
U ak
c'
b'
a'
uc' k
ub' k
ua' k
TKS
uck
ubk
uak
R
Slika 3.2.2.1.3 kolo.
Osnovne karakteristike tih kola glase:

Prvo kolo: Ansambl kratkog spoja se u ovom kolu sastoji od topologije kratkog spoja i
idealnih naponskih izvora usmerenih od zemlje ka sistemu. Reim kola je jednak s reimom
EES pre kratkog spoja (zato skraenica EES na slici 3.2.2.1.2 nema posebnog superskripta;
dokaz sledi); Ovaj reim je poznat (pretpostavka 5 iz dela 3.1). (Zato su veliine u tom kolu
oznaene velikim slovima kompleksni predstavnici prostoperiodinih veliina stacionarnog
reima.)
Drugo kolo: Ansambl kratkog spoja se u ovom kolu sastoji od topologije kratkog spoja i
idealnih naponskih izvora usmerenih od sistema ka zemlji. Kolo je pasivno svuda osim na
mestu kratkog spoja (na tom mestu se, u svakoj fazi, pojavljuje po jedan od insertovanih
parova idealnih naponskih izvora). Ono je trofazno linearno kolo, s topologijom koja je
identina sa topologijom EES koji se razmatra, osim ansambla kratkog spoja insertovanog u
voru k. Njegova uravnoteenost je naruena topologijom kratkog spoja, koja, naelno, nije
uravnoteena (osim kod trofaznog kratkog spoja). Reim ovog kola nije stacionaran, pa su
zato veliine oznaene malim slovima, osim oznaka za elektromotorne sile insertovanih
idealnih naponskih izvora, koje su prostoperiodine. (Dakle, ako reim nije stacionaran, nema
mesta primeni domena kompleksnih brojeva.)
Kada se poznaju (izraunaju) reimi kola sa slike 3.2.2.1.2 (poznati reim EES pre
kratkog spoja) i 3.2.2.1.3 (reim kola), reim EES s kratkim spojem (superskript f) slika
25
3.2.2.3, odnosno ekvivalentnog kola sa slike 3.2.2.1.1, dobija se njihovom superpozicijom

(zbirom). Dakle, za ma koju veliinu reima EES s kratkim spojem vai:
x f (t ) x(t ) x (t ) .
(3.2.2.1.1)
Superskripti f i ukazuju na veliine reima EES s kratkim spojem i kola,

respektivno, a veliina bez superskripta se odnosi na reim pre kratkog spoja; samo je ova
poslednja veliina prostoperiodina, ali u relaciji sa veliinama koje to nisu, mora se tretirati u
istom domenu kao ostale veliine u vremenskom domenu.
S obzirom na poznat reim EES pre kratkog spoja, proraun reima EES s kratkim
spojem, primenom ove dekompozicije, sveden je na proraun reima kola. Pretena
pasivnost kola osnova je za njegovu jednostavnu obradu. Upravo te dve injenice: poznat
reim pre kratkog spoja i jednostavnost obrade kola, motiviu ovu I dekompoziciju.
U ovoj alineji preostaje da se da dokaz da je reim prvog od dva kola na koje je, u
okviru prve dekompozicije, dekuplovan EES s kratkim spojem slika 3.2.2.1.2, jednak s
reimom EES pre kratkog spoja slika 3.2.2.1.1, za svaki od kratkih spojeva prikazanih na
slici 3.1: TKS = 1FKS, 2FKS, 2FKSZ, 3FKS ili 3FKSZ. Prvo kolo, sa svih pet varijanti
kratkih spojeva, prikazano je na slikama 3.2.2.1.4, 5, 6, 7 i 8. Drugo kolo, koje je
prikazano na slici 3.2.2.1.3, nije sada od interesa. Ono se obrauje dekompozicijama koje
slede.
Jednofazni kratak spoj
Prvi dokaz se odnosi na jednofazni kratak spoj faze a sa zemljom neutralnim
provodnikom (1FKS). Na slici 3.2.2.1.4 prikazano je prvo od dva kola na koje je, u okviru
prve dekompozicije, dekuplovan EES s jednofaznim kratkim spojem. Na njoj je, za razliku od
opteg sluaja prikazanog na slici 3.2.2.1.2, insertovana konkretna topologija razmatranog
jednofaznog kratkog spoja (TKS = 1FKS). Potrebno je dokazati da je reim tog kola jednak s
reimom EES pre kratkog spoja slika 3.2.2.1.3. Dokaz sledi.
Neka se u kolu sa slike 3.2.2.1.4 uoi ansambl kratkog spoja kojeg ine tri generatora
sa elektromotornim silama U ak , U bk i U ck i topologija kratkog spoja 1FKS, koji su
bezimpedantnim linijama povezani s vorom k. Ako se taj ansambl ukloni iz kola, onda tako
modifikovano kolo postaje EES pre kratkog spoja (slika 3.2.2.1), pa je zbog toga i njegov
reim jednak s reimom EES pre kratkog spoja. S druge strane, ansambl koji je uklonjen iz
kola sastoji se od tri grane:
1. Grana sa idealnim naponskim izvorom elektromotorne sile U ak i kratkospojnikom iz take
a' do zemlje prva grana;
2. Grana sa idealnim naponskim izvorom elektromotorne sile U bk , otvorena od take b' do
zemlje druga grana;
3. Grana sa idealnim naponskim izvorom elektromotorne sile U ck , otvorena od take c' do
zemlje trea grana.
Kada bi se te tri grane vratile u kolo iz kojeg su uklonjene dobija se kolo za iji reim
se dokazuje da je jednak s reimom EES pre kratkog spoja. Dakle, tvrdi se da nezavisno od
26
toga da li je iz njega ansambl kratkog spoja uklonjen ili ne, kolo koje se razmatra ima isti
reim jednak s reimom EES pre kratkog spoja. Taj dokaz moe da se izvede primenom
generalizovane Thvenin/Norton-ove teoreme (ekvivalentiranjem celog kola, do vora k, pa
proraun reima u tom voru u kojem je razmatrani ansambl prikljuen na ekvivalent a ne na
originalno kolo), ali se on ovde izvodi kombinovanom primenom (jednodimenzione)
Thvenin/Norton-ove teoreme i Principa dekompozicije/superpozicije. Naime, na osnovu
principa dekompozicije/superpozicije, umesto da se razmatrani ansambl vrati u celini, on se u
kolo moe vratiti (insertovati) grana po grana, u sledea tri koraka:
1. Vraanje prve grane. Kada se prva grana prikljui izmeu zemlje i faze a vora k, prema
prvoj posledici Thvenin/Norton-ove teoreme ( glava 2 ), razmatrano kolo (s reimom
EES pre kratkog spoja) ne osea prikljuenje te grane (napon u takama prikljuenja, pre
prikljuenja, jednak je naponu generatora). Dakle, reim kola (jednak s reimom EES pre
kratkog spoja) ne menja se posle prikljuenja prve grane.
2. Vraanje druge grane. Kada se druga grana prikljui izmeu take b' (ova taka nije
povezana sa zemljom) i faze b vora k, prema Treoj posledici Thvenin/Norton-ove
teoreme ( glava 2 ), razmatrano kolo takoe ne osea prikljuenje te grane. Dakle, reim
kola (jednak s reimom EES pre kratkog spoja) ne menja se posle prikljuenja i druge
grane.
3. Vraanje tree grane. Efekat je identian sa efektom vraanja druge grane u kolo.
Posle ove tri modifikacije dobilo se kolo sa slike 3.2.2.1.4, iji je reim jednak s
reimom EES pre kratkog spoja, to je trebalo dokazati.
vor k
EES
Iak
Ibk
Ick
U ck
U bk
U ak
1FKS
c'
b'
U c 'k
U b 'k
a'
U a 'k
U ck
U bk
U ak
R
Slika 3.2.2.1.4 Prvo kolo dobijeno I dekompozicijom u varijanti jednofaznog kratkog spoja
(1FKS).
27
Dvofazni kratak spoj (bez zemlje)

Sada se razmatra dvofazni kratak spoj (bez zemlje) izmeu faza b i c, odnosno,
dokazuje se da je reim kola prikazanog na slici 3.2.2.1.5 jednak s reimom EES pre kratkog
spoja. Slino kao u prethodnom sluaju, uoava se i uklanja iz kola ansambl kratkog spoja
koji se sada sastoji od dve grane: grana sa idealnim naponskim generatorom sa
elektromotornom silom U ak , koja je prikljuena u fazi a i otvorena prema zemlji i grana
izmeu faza b i c, s parom idealnih naponskih izvora ukupne elektromotorne sile (U U ) .
bk
ck
I ovde se obe grane vraaju u kolo jedna po jedna. Efekat vraanja prve grane je identian
efektu obraenom u prethodnom sluaju, gde kolo ne osea vraanje druge i tree grane. Kada
je u pitanju vraanje druge grane, tada se izmeu dve take kola, izmeu kojih, pre
prikljuenja te grane, vlada napon (U bk U ck ) napon EES pre kratkog spoja, prikljuuje
generator s naponom koji je jednak tom naponu. Ponovo saglasno s Prvom posledicom
Thvenin/Norton-ove teoreme, kolo ne osea prikljuenje generatora. Time je zavren i dokaz
za sluaj dvofaznog kratkog spoja.
vor k
EES
Iak
Ibk
Ick
U ck
U bk
U ak
2FKS
c'
b'
a'
U c 'k
U b 'k
U a 'k
U ck
U bk
U ak
R
Slika 3.2.2.1.5 Prvo kolo dobijeno I dekompozicijom u varijanti dvofaznog kratkog spoja
(2FKS).
Dvofazni kratak spoj sa zemljom

Situacija sa dvofaznim kratkim spojem izmeu faza b i c sa zemljom, prikazana na
slici 3.2.2.1.6 (TKS prikazana s punim linijama, bez uvaavanja isprekidanih linija), svodi se
na situaciju kratkog spoja svake od faza b i c sa zemljom (TKS prikazana sa isprekidanim
linijama, bez uvaavanja punih linija). Tretman grane faze a jednak je s tretmanom druge i
28
tree grane, a tretman grana faza b i c s tretmanom prve grane u sluaju jednofaznog kratkog
spoja.
Trofazni kratak spoj (bez zemlje)
Situacija s trofaznim kratkim spojem (bez zemlje), prikazana je na slici 3.2.2.1.7. Sada
se uoava i uklanja iz kola ansambl kratkog spoja koji se sastoji od dve grane: grana izmeu
faza b i c, s parom idealnih naponskih izvora ukupne elektromotorne sile (U bk U ck ) i grana
sa idealnim naponskim izvorom, koja je prikljuena izmeu take (faze) a vora k i take b'
(c'). Ponovo se obe grane vraaju u kolo jedna po jedna. Efekat vraanja prve grane (para
izvora) obraen je prilikom vraanja druge grane dvofaznog kratkog spoja. Poto se tom
prilikom ne menja reim kola, napon izmeu taaka a i b', pre vraanja druge grane, jednak je
U ak [to je napon (U ak U bk ) minus napon izmeu faza a i b vora k , uvean za U bk minus
napon faze b]. Poto je napon na krajevima druge grane U , prema Prvoj posledici
ak
Thvenin/Norton-ove teoreme, kolo ne osea ni njeno vraanje.

vor k
EES
Iak
Ibk
Ick
U ck
U bk
U ak
2FKSZ
c'
b'
a'
U c 'k
U b 'k
U a 'k
U ck
U bk
U ak
R
Slika 3.2.2.1.6 Prvo kolo dobijeno I dekompozicijom u varijanti dvofaznog kratkog spoja sa
zemljom (2FKSZ).
Trofazni kratak spoj sa zemljom

Konano, situacija s trofaznim kratkim spojem sa zemljom slika 3.2.2.1.8, slino kao
u sluaju alterniranja dvofaznog kratkog spoja sa zemljom, moe da se tretira s topologijom
kratkog spoja iskazanom isprekidanim umesto punim linijama. Tada je efekat vraanja sve tri
grane u kolo obraen prilikom vraanja prve grane ansambla kratkog spoja tretiranog u
sluaju jednofaznog kratkog spoja.
29
vor k
EES
Iak
Ibk
Ick
U ck
U bk
U ak
3FKS
c'
b'
a'
U c 'k
U b 'k
U a 'k
U ck
U bk
U ak
R
Slika 3.2.2.1.7 Prvo kolo dobijeno I dekompozicijom u varijanti trofaznog kratkog spoja
(3FKS).
EES
vor k
I
ak
Ibk
Ick
a
U ck
U bk
U ak
3FKSZ
c'
b'
a'
U c 'k
U b 'k
U a 'k
U ck
U bk
U ak
R
Slika 3.2.2.1.8 Prvo kolo dobijeno I dekompozicijom u varijanti trofaznog kratkog spoja sa
zemljom (3FKSZ).
30
Dakle, s obzirom da je reim EES pre kratkog spoja poznat, samo je proraun reima
kola EES s kratkim spojem predmet daljih obrada naredne tri dekompozicije.
3.2.2.2 II dekompozicija
S obzirom da je i kolo linearno, ono moe da se dalje dekomponuje primenom
principa dekompozicije/superpozicije. Dekompozicija koja sledi odnosi se na prikaz
(dekomponovanje) reima kola preko dva reima naizmenini reim (komponenta)
supskript " " i jednosmerni reim (komponenta) kola supskript "". Kada se poznaju
(izraunaju) ta dva reima (komponente), reim (superskript ) slika 3.2.2.4, dobija se
njihovom superpozicijom. Dakle, za ma koju veliinu kola vai:
x (t ) x (t ) x (t ) .
(3.2.2.2.1)
Proraun jednosmerne komponente se nee razmatrati u ovom radu, a proraun

naizmenine komponente predmet je naredne dve dekompozicije. Prilikom obrade te dve
dekompozicije, definitivno e biti jasan smisao ove (II) dekompozicije.
3.2.2.3 III dekompozicija
Amplituda ma koje veliine naizmenine komponente reima kola promenljiva je u
vremenu. Tu promenu diktiraju naizmenine maine u EES. Naime, parametri njihovih
ekvivalentnih ema menjaju se prolazei kroz tri vremenske sekvence suptranzitna, tranzitna
i ustaljena [11]. Zato, naizmenina komponenta ma koje struje kola opada u prvih stotinak
milisekundi saglasno s ponaanjem naizmeninih maina EES u suptranzitnom periodu,
zatim, u narednih nekoliko sekundi, saglasno s ponaanjem sinhronih maina u tranzitnom
periodu, da bi se na kraju ustalila na vrednost diktirano parametrima celog EES za stacionarne
reime (kada ne bi delovala relejna zatita u EES s kratkim spojem).
Kada bi otpornosti namotaja rotora (pobudnih i prigunih) svih naizmeninih maina u
razmatranom EES bile jednaki nuli, tada se amplitude veliina naizmenine komponente
reima EES s kratkim spojem ne bi menjale u vremenu posle uspostavljanja kratkog spoja.
One bi bile jednake poetnim vrednostima njihovih suptranzitnih komponenti. Takav bi reim
bio trofazni, stacionaran (s konstantnim amplitudama) i nesimetrian (osim u sluaju
trofaznog kratkog spoja). Dakle, zanemarivanjem otpornosti namotaja rotora naizmeninih
maina, dinamika naizmenina komponenta reima s kratkim spojem aproksimirana je
statikom komponentom, i to onom koja se dobija iz poetne vrednosti suptranzitne
komponente.
Dakle, uvedena aproksimacija za posledicu ima vrlo pesimistike vrednosti struja
kratkog spoja. Naime, trenutna vrednost (kao i integralno dejstvo) naizmenine komponente
struje kratkog spoja uvek je manja (eventualno jednaka samo u jednom trenutku) sa
pesimistikom vrednou koja je rezultat uvedene aproksimacije (poetna vrednost amplitude
suptranzitne struje se ne menja). Zato se, u okviru ove III dekompozicije, uvedena
aproksimacija u vezi s naizmeninom komponentom, pomera prema realnoj situaciji. To
pomeranje se izvodi na sledei nain slika 3.2.2.3.1:
1. Naizmenina komponenta struje ma koje grane kola i (t ) ima konstantnu
amplitudu, jednaku poetnoj vrednosti suptranzitne struje samo nekoliko perioda (reda
31
stotinak milisekundi), koliko traje suptranzitni period (prelazni proces diktiran

parametrima prigunih namotaja rotora naizmeninih maina u EES); sa t'' je oznaeno
trajanje suptranzitnog perioda3.
2. Posle toga, u trajanju od nekoliko sekundi, koliko praktino traje tranzitni period (prelazni
proces diktiran parametrima pobudnih namotaja rotora naizmeninih maina u EES), ta
struja i dalje ima konstantnu amplitudu, ali sada znatno manju i jednaku poetnoj
vrednosti koju bi imala tranzitna struja kada na rotorima sinhronih maina u EES ne bi
bilo prigunih namotaja; sa t' je oznaeno trajanje tranzitnog perioda4).
3. Konano, kada se zavri tranzitni period (reda sekundi), uspostavlja se ustaljena vrednost
naizmenine komponente (kada to ne bi bilo spreeno delovanjem relejne zatite u EES).
Dakle, ma koja veliina naizmenine komponente kola x (t ) , dekomponovana na
vremenske sekvence, glasi:
x '' (t ), 0 t t ' ' ,
x (t ) x ' (t ), t ' ' t t ' ,

x (t ),
t ' t.

(3.2.2.3.1)
Sve tri komponente suptranzitna, tranzitna i ustaljena, raunaju se koristei se

odgovarajuim matematikim modelima trofaznog kola. Ti modeli se razlikuju samo po
tome to se parametri naizmeninih maina (generatori i maine u okviru potroaa) biraju
saglasno s vremenskom sekvencom koja se obrauje (suptranzitna, tranzitna i ustaljena).
i (t ) I"max
'
I max
t''
t'
I max
Slika 3.2.2.3.1 Anvelopa aproksimacije naizmenine

komponente struje izabrane grane kola.
S obzirom da su suptranzitni i tranzitni reim naizmenine komponente aproksimirani
stacionarnim (prostoperiodinim), sva tri reima mogu da se obrauju u domenu kompleksnih
brojeva, primenom standardnih postupaka za proraun naizmeninih (stacionarnih) reima
elektrinih kola. Ovaj stav definitivno opravdava sprovoenje II dekompozicije. Naime tamo
je od jednosmerne odvojena naizmenina komponente i njen proraun, u okviru prethodne
dve dekompozicije, znaajno pojednostavljen. Ono to se pri tom pojednostavljenju izgubilo,
to je dinamika suptranzitnog i tranzitnog reima. Oni su pesimistiki tretirani sa svojim
poetnim vrednostima.
3
Pod trajanjem jednog eksponencijalno opadajueg procesa s vremenskom konstantom T, podrazumeva se

period od dve do tri vremenske konstante. Tada taj proces praktino nestaje.
4
Trajanje tranzitnog perioda se formalno rauna od poetka reima s kratkim spojem, odnosno on pokriva i
suptranzitni period. Praktino je svejedno kako se definie to trajanje, sa ili bez suptranzitnog perioda, s obzirom
na relativno beznaajno trajanje suptranzitnog u odnosu na tranzitni period.
32
3.2.2.4 IV dekompozicija
Ova dekompozicija se odnosi na naizmeninu komponentu reima EES s kratkim
spojem, u svakoj od tri vremenske sekvence (III dekompozicija). Saglasno s pesimistikom
pretpostavkom uvedenom u okviru III dekompozicije, svaka trofazna veliina naizmenine
komponente reima kola xa(t), xb(t) i xc(t), (napon, struja, ... ), u svakoj od tri vremenske
sekvence prostoperiodina je, pa moe da se tretira (transformie) u:
1. domen kompleksnih brojeva Xa, Xb i Xc i
2. domen simetrinih komponenti Xd, Xi i Xo.
Ova druga transformacija predstavlja ovde obraivanu IV dekompoziciju. (Napomena: Ni ova
transformacija ne bi bila mogua da EES, odnosno njegovo kolo, nije linearan.)
Transformacija jednog kola iz domena faznih veliina u domen simetrinih
komponenti podrazumeva:
1. transformaciju svih trofaznih veliina reima kola iz faznog u domen simetrinih
komponenti i
2. zamena trofaznog kola s njegova tri monofazna reprezenta pogonske eme za
simetrine reime sva tri redosleda; te eme povezuju simetrine komponente reimskih
veliina razmatranog trofaznog kola; simetrine komponente trofaznih reimskih
veliina, kao i pogonske eme razmatranog kola, raspregnute su svuda osim na trofaznim
elementima koji nisu uravnoteeni. S obzirom na uravnoteenost EES pre kratkog spoja,
jedina neuravnoteenost, odnosno jedini element sprezanja pogonskih ema jeste
neuravnoteena topologija kratkog spoja (osim u sluaju tropolnog).
Transformacija svih trofaznih veliina aproksimacije naizmenine komponente reima
kola u domen simetrinih komponenti glasi [11]:
Xdio AXabc ,
(3.2.2.4.1a)
pri emu su koriene oznake:
X abc
X a
X b ,
X c
X dio
X d
1 a
1
i
X , A 1 a 2
3
X o
1 1

a2
a .
1
(3.2.2.4.1b)
Relacije izmeu simetrinih komponenti reimskih trofaznih veliina odreene su

pogonskim emama trofaznog kola. One su prikazane na slikama 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i
3.2.2.4.3. eme su utvrene zapaajui identinu topologiju trofaznog kola, zamenom
trofaznih vorova monofaznim i trofaznih elemenata monofaznim reprezentima (zato su ti
reprezenti na slikama 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i 3.2.2.4.3 oznaeni sa po jednom kosom crticom).
Pogonske eme trofaznih elemenata generiu se na sledei nain:
Naizmenine maine Njihovi pogonski parametri (impedanse) u svakoj od tri pogonske

eme imaju posebne vrednosti: direktni parametri u prvoj emi, inverzni parametri u
drugoj emi i nulti parametri u treoj emi (ako su namotaji statora povezani u zvezdu i
ako je zvezdite maine uzemljeno, to se praktino nikad ne radi; u suprotnom sluaju,
naizmenina maina predstavlja prekid za nultu komponentu); parametri i pogonske eme
naizmeninih maina prikazane su na slici 3.2.1.2.
33
Vana napomena: Impedansa u pogonskoj emi direktnog redosleda uzima suptranzitnu,

tranzitnu, odnosno ustaljenu vrednost, zavisno od toga koji se reim proraunava; impedanse
u pogonskim emama inverznog i nultog redosleda jednake su za svaku od tri vremenske
sekvence.
Transformatori Njihove pogonske eme za simetrine reime direktnog i inverznog

redosleda razlikuju se samo kada su im odnosi transformacije kompleksni, i to na
vrednosti odnosa transformacije idealnog transformatora, a pogonska ema za simetrini
reim nultog redosleda uvek se razlikuje od prethodne dve [12]
Vana napomena: Parametri pogonskih ema transformatora jednaki su za svaku od tri

vremenske sekvence.
Vodovi Njihove pogonske eme za sva tri simetrina reima jesu topoloki iste, a ema
za nulti redosled se po vrednostima parametara razlikuje od prve dve (koje su meusobno
iste [11])
Vana napomena: Parametri pogonskih ema vodova nisu zavisni od vremenske sekvence za
koju se proraunava reim.
Potroai Kada se u potroakim podrujima nalaze i naizmenine maine, odnosno
transformatori, tada se, zbog tih elemenata, parametri s kojima se zamenjuju potroai
naelno meusobno razlikuju za sva tri redosleda.
Vana napomena: Ista kao napomena u vezi sa naizmeninim mainama.
Tri kola pogonske eme kola, koje su prikazane na slikama 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i
3.2.2.4.3, raspregnute su svuda osim na mestu kratkog spoja u voru k. To je rezultat
injenice da je razmatrano kolo uravnoteeno svuda, osim na topologiji kratkog spoja, koja je
prikljuena u voru k. (Ova e injenica biti konstatovana i matematiki, na matematikom
modelu ovog kola.)
Kada se poznaju (izraunaju) sve tri simetrine komponente svake trofazne veliine
(naponi, struje, ... ), u izabranoj vremenskoj sekvenci, trofazni naizmenini reim kola u toj
vremenskoj sekvenci, tj. svaka trofazna veliina tog reima moe da se izrauna na sledei
nain [11]:
X abc A X
dio
, A
1
a 2
a
1
a
a
1
1 .
1
(3.2.2.4.2)
Dakle, kod ove dekompozicije, proraun osnovnog reima se vri superpozicijom, ali
ona nije zasnovana na prostom sabiranju, ve na standardnoj transformaciji simetrinih
komponenti u fazne veliine (3.2.2.4.2).
Kada se poznaju (izraunaju) sve tri simetrine komponente naizmeninog reima
kola, u sve tri vremenske sekvence, tada se reim EES s kratkim spojem, u domenu faznih
veliina, izraunava sledeim nizom superpozicija (kretanje odozdo prema gore na slici
3.2.2.4):
34
1. Tri prorauna simetrinih komponenti naizmenine komponente kola, po jedan za svaku

od tri vremenske sekvence suptranzitnu, tranzitnu i ustaljenu. Njihova superpozicija,
radi dobijanja veliina reima u faznom domenu, u sve tri vremenske sekvence.
(Superpozicija na osnovu IV dekompozicije).
2. Agregacija u vremenu reima u sve tri vremenske sekvence, radi dobijanja naizmenine
komponente reima kola. (Superpozicija na osnovu III dekompozicije).
3. Superpozicija naizmenine i jednosmerne komponente (sabiranje dve funkcije vremena),
radi dobijanja potpunog reima kola. (Superpozicija na osnovu II dekompozicije).
4. Superpozicija reima kola i reima EES pre kratkog spoja (sabiranje korespondentnih
veliina napona istih vorova, struja istih grana, ... ), radi dobijanja potpunog reima
EES s kratkim spojem. (Superpozicija na osnovu I dekompozicije).
vor k (d)
EES
vor k (d) izvuen izvan EES
Ikd
U kd
R
Slika 3.2.2.4.1 Pogonska ema kola direktnog redosleda.
35

i
vor k (i)
EES
vor k (i) izvuen izvan EES
Iki
U ki
R
Slika 3.2.2.4.2 Pogonska ema kola inverznog redosleda.
o
vor k (0)
EES
vor k (0) izvuen izvan EES
Ik 0
U k 0
R
Slika 3.2.2.4.3 Pogonska ema kola nultog redosleda.
36
3.2.3 Proraun naizmenine komponente kola

Kako je izloeno u prethodnim delovima, proraun naizmenine komponente kola
(trofazni naponi i struje celog kola) sastoji se od prorauna po tri reima tri simetrine
komponente (direktna, inverzna i nulta), za svaku od tri vremenske sekvence suptranzitna,
tranzitna i ustaljena. Poto su u pitanju (kvazi)stacionarni reimi, oni se mogu, pre svega,
obraivati u vrlo komfornom domenu kompleksnih brojeva [11].
Kada je u pitanju domen simetrinih komponenti, njegova je primena naelno
motivisana eliminacijom kontrolisanih izvora tipa elektromagnetskih i kapacitivnih sprega
unutar trofaznih uravnoteenih elemenata EES (kakav je EES koji se razmatra pretpostavke
4 i 6 u delu 3.1). Posle njihove eliminacije, matematiki modeli pogonskih ema kola
(njihove matrice admitansi) trivijalno se generiu i trivijalno obrauju sa aspekta tih
kontrolisanih izvora [11].
Ono to jo preostaje u matematikim modelima pogonskih ema kola (u njihovim
matricama admitansi), to je problem najsloenijih kontrolisanih izvora idealnih
transformatora realnih odnosa transformacije iz pogonskih ema trofaznih transformatora sa
nultim sprenim brojevima, odnosno idealnih transformatora kompleksnih odnosa
transformacije iz pogonskih ema trofaznih transformatora s nenultim sprenim brojevima.
Obe vrste idealnih transformatora eliminiu se primenom odgovarajueg sistema relativnih
vrednosti [11]. Na taj nain, s obzirom na uravnoteenost EES (osim na mestu kratkog spoja),
s transformacijom modela kola iz domena faznih veliina u domen simetrinih komponenti,
kao i iz domena apsolutnih u domen relativnih vrednosti, eliminiu se svi kontrolisani izvori
iz pogonskih ema kola, pa se njihovi matematiki modeli (matrice admitansi) maksimalno
trivijalizuju, kao to se maksimalno trivijalizuje i njihova obrada [11].
U razmatranjima koja slede, nezavisno od oznaka koje se budu koristile, smatrae se
da su sve naizmenine veliine izraene u domenu kompleksnih brojeva i domenu relativnih
vrednosti. Oznake u domenima faznih veliina i simetrinih komponenti bie posebno
naglaavane.
Pod proraunom naizmenine komponente kola podrazumeva se proraun
naizmeninih komponenti faznih napona svih vorova i faznih struja svih grana kola, to je
bila definicija problema EES s kratkim spojem (poetak dela 3.2). U tu svrhu dovoljno je
proraunati samo napone svih vorova stanje sistema. Stanjem se, po definiciji, garantuje
rekonstrukcija svake druge veliine reima. Proraun stanja bie sproveden na matematikom
modelu naizmenine komponente kola.
3.2.3.1 Matematiki model
Neka je sa n oznaen broj trofaznih vorova EES, u koje spada i vor k u kojem se
simulira kratak spoj, ali nije uraunat i vor referentnog potencijala R zemlja. Njegovo
kolo, za proraun naizmenine komponente slika 3.2.2.1.3, takoe se sastoji od n
(trofaznih) vorova, odnosno od 3n monofaznih vorova, u koje takoe nije uraunata zemlja.
Zato se kolo sastoji od 3n+1 vorova. Ako se to kolo modeluje primenom metoda
nezavisnih potencijala vorova, onda se njegov matematiki model generalni model kola,
nezavisno od domena u kojem se razmatra (domen faznih veliina ili domen simetrinih
komponenti), sastoji od 3n jednaina, tj, njegova dimenzija je 3n [11]:
37
J 3n,1 Y3n,3n U 3n,1
(3.2.3.1.1)
pri emu su koriene oznake:
J 3n
,1 vektor-kolona injektiranih struja, po tri u svakom od n trofaznih vorova;
U 3n
,1 vektor-kolona napona, po tri u svakom od n trofaznih vorova;
Y3n,3n matrica admitansi.
U oznakama ove relacije, kao i u relacijama koje slede, radi njihovog

pojednostavljenja, ne istie se posebno da je re o naizmeninoj komponenti (tj, izostavljan je
supskript ). Da je re o naizmeninoj komponenti govore kompleksne veliine u relacijama.
U superskriptu oznaka veliina iz relacije (3.2.3.1.1) stoji da bi se ukazalo na to da
se te veliine odnose na kolo, da bi se napravila njihova razlika u odnosu na korespondentne
veliine reima EES pre kratkog spoja. Kod oznake za matricu admitansi te odrednice nema s
obzirom da se elementi te matrice generiu iz elemenata EES, bio on s kratkim spojem ili ne.
( kolo je generisano iz EES potiskivanjem jedino idealnih izvora.)
Matrica admitansi Y3n,3n (3.2.3.1.1), razlikuje se za svaku od tri vremenske sekvence
(suptranzitna, tranzitna i ustaljena), i to na onim njenim elementima za ije se generisanje
koriste parametri naizmeninih maina (generatori i potroai sa ekspliciranim naizmeninim
mainama). Tako, zavisno od toga za koju je vremensku sekvencu generisana matrica
admitansi Y3n,3n , za tu vremensku sekvencu se generie matematiki model naizmenine
komponente. Dakle, re je o tri modela i tri odgovarajua prorauna. Forme tih modela i
njihove obrade meusobno su isti, pa se zato, ni u prethodnim niti u narednim izlaganjima
nee insistirati na vremenskoj sekvenci o kojoj je re.
Kompleksnih relacija (3.2.3.1.1) ima 3n. Matrica admitansi Y3n,3n sastoji se od
poznatih elemenata. Ti elementi se u domenu simetrinih komponenti i domenu relativnih
vrednosti trivijalno generiu. Ona je simetrina i retka [11]. Da bi se izraunala naizmenina
komponenta reima kola, iz ovog modela potrebno je izraunati vektor-kolonu napona U 3n

,1
, tj, stanje kola. Kada bi se poznavao vektor-kolona injektiranih struja J 3n

,1 , tada bi se
vektor-kolona napona mogla izraunati reavanjem sistema linearnih kompleksnih jednaina
(3.2.3.1.1).
S obzirom da je kolo pasivno svuda osim na mestu kratkog spoja (vor k), to su svi
elementi vektora injektiranih struja jednaki nuli, osim injektiranih struja u voru k. Te su
struje posledica prikljuenih idealnih naponskih izvora (jedino) u tom voru slika 3.2.2.1.3:
{0,0,0}, j k
{J aj , J bj , J cj }

{ I ak , I bk , I ck } {0,0,0},
jk
, j = 1, 2, ... , n,
(3.2.3.1.2a)
u domenu faznih veliina, odnosno, u domenu simetrinih komponenti:

{0,0,0}, j k
{J j d , J j i , J j o }
d i o
{ I k , I k , I k } {0,0,0},
jk
, j = 1, 2, ... , n.
(3.2.3.1.2b)
38
(Znak minus je rezultat injenice da u metodi nezavisnih potencijala vorova sa znakom plus
idu injektirane struje usmerene od zemlje ka voru, a u sluaju ovih struja smer je obrnut.)
Injektirane struje u voru k predstavljaju struje na mestu kratkog spoja u kolu. One,
sabrane sa odgovarajuim jednosmernim komponentama, definitivno predstavljaju struje na
mestu kratkog spoja EES (poto tih struja pre kratkog spoja nije bilo).
Dakle, kada bi se poznavale samo struje na mestu kratkog spoja u kolu (3.2.3.1.2),
sistem jednaina (3.2.3.1.1) bi mogao da se rei po naponima u svim vorovima kola,
odnosno po stanju tog kola. Zato je proraun te tri struje kljuni momenat prorauna
naizmenine komponente kola, pa se zato razmatranja koja slede odnose na proraun
upravo te tri struje.
U literaturi postoji vie postupaka za proraun tih struja. Jedan je od njih eksplicitno
zasnovan na Generalizovanoj Thvenin/Norton-ovoj teoremi. Naime, ako se celokupno
kolo, do vora k, bez ansambla kratkog spoja (slika 3.2.2.1.3), zameni Thvenin/Nortonovim ekvivalentom, pa se, umesto na originalno kolo, taj ansambl prikljui na ekvivalent,
onda se tako pojednostavljeno kolo moe reiti po traenim strujama kratkog spoja kola
(3.2.3.1.1). Ovo nije nita drugo nego generalizacija Druge posledice Thvenin/Norton-ove
teoreme, prikazane u glavi 2. Tamo je prikazan postupak za proraun struje impedanse koja se
prikljui na kolo (u sluaju kratkog spoja radi se o nultoj impedansi).
Ovde e biti prikazan postupak koji se zasniva na istom ekvivalentu, ali indirektno.
Matematiki gledano, model (3.2.3.1.1) nije potpun s obzirom da se u njegovih 3n relacija
nalazi 3n+3 nepoznate veliine: 3n napona i tri struje injektirane u voru k. Fiziki gledano,
relacije (3.2.3.1.1) vae nezavisno od toga ta se desilo na mestu kratkog spoja (vor k), tj,
koji se kratak spoj dogodio, a struje na mestu kratkog spoja za sve vrste kratkih spojeva nisu
iste. Odnosno relacije (3.2.3.1.1) pokrivaju vie reima (reenja, gledano matematiki), to je
matematiki potpuno saglasno sa situacijom sistema s vie nepoznatih veliina nego jednaina
kojima se te nepoznate opisuju. Dakle, da bi se kompletirao matematiki model za proraun
naizmenine komponente kola (3.2.3.1.1), njega je potrebno dopuniti sa opisom ansambla
kratkog spoja ( kola) koji je prikljuen u voru k. Taj ansambl sadri topologiju kratkog
spoja i tri idealna naponska izvora.
Bilo kakva linearna topologija kratkog spoja da se insertuje izmeu taaka (vorova)
a', b' i c' (slika 3.2.2.1.3) i zemlje, reim u njoj se moe opisati sa tri linearne relacije kojima
se povezuju naponi taaka a', b' i c' i injektirane struje u tim takama terminalni uslovi
kratkog spoja, ili, samo uslovi kratkog spoja:
F1 (U a'k , U b'k , U c'k , Iak

, Ibk
, Ick ) 0 ,
F (U , U , U , I , I , I ) 0 ,
2
a 'k
b 'k
c 'k
ak
bk
ck

, Ibk
, Ick ) 0 .
(3.2.3.1.3a)
(3.2.3.1.3b)
(3.2.3.1.3c)
Terminalni uslovi za sve razmatrane vrste metalnih kratkih spojeva (ima ih pet, kada
se dva tropolna kratka spoja bez i sa zemljom tretiraju posebno), dati su u tabeli 3.2.3.1.1.
Za jednofazni kratak spoj razmatra se sluaj kratkog spoja faze a, a za dvofazni kratak spoj
faze b i c (slika 3.1). Varijante kratkih spojeva drugih faza razlikuju se samo formalno.
39
Tabela 3.2.3.1.1 Terminalni uslovi za sve razmatrane vrste metalnih kratkih spojeva.
1FKS
2FKS
2FKSZ
3FKS
3FKSZ
(faza a)
(faze b i c)
(faze b i c)
U a'k 0
Iak
0
Iak
0
Iak
Ibk
Ick
0
U a'k 0
F1
Ibk
0
Ibk
Ick 0
U b'k 0
U b'k U a'k 0
U b'k 0
F2
Ick
0
U b'k U c'k 0
U c'k 0
U c'k U a'k 0
U c'k 0
F3
Ako se relacije (3.2.3.1.3), kojima se opisuje topologija bilo kojeg kratkog spoja,
pridrue relacijama (3.2.3.1.1), onda opet tih 3n+3 relacija ne bi bile potpun matematiki
model poto bi u njima bilo 3n+6 nepoznatih veliina na 3n+3 prethodne nepoznate
veliine, sa tri relacije (3.2.3.1.3) dodata su jo tri nepoznata napona U a'k , U b'k i U c'k .
Naravno, fiziki gledano, model i dalje nije potpun s obzirom da jo uvek nisu opisani idealni
naponski izvori insertovani u voru k. Koristei se drugim Kirchhoff-ovim zakonom, tri grane
ansambla kratkog spoja mogu da se naelno (nezavisno od topologije kratkog spoja) opiu
sledeim relacijama (slika 3.2.2.1.3):
,
U a'k U ak = U ak
U b 'k U bk = U bk ,
.
U c'k U ck = U ck
(3.2.3.1.4a)
(3.2.3.1.4b)
(3.2.3.1.4c)
Naizmenina komponenta reima trofaznog kola, kao i ono to se desilo na mestu

kratkog spoja insertovani idealni naponski izvori i topologija kratkog spoja (ansambl
kratkog spoja), potpuno je opisana sa sledeih 3n+6 relacija:
1. 3n relacija (3.2.3.1.1), kojima se opisuje kolo u faznom domenu generalni model
kola (nezavisno od toga ta se desilo u voru k),
2. 3 relacije (3.2.3.1.3), kojima se opisuje topologija kratkog spoja uslovi kratkog spoja,
3. 3 relacije (3.2.3.1.4), kojima se opisuju insertovani idealni naponski izvori u granama
ansambla kratkog spoja,
sa isto toliko (3n+6) nepoznatih veliina:
1. 3n napona vorova kolo U a1 ,U b1 ,U c1 ,U a2 ,U b2 ,U c2 , ... ,U ak

,U bk
,U ck
, ... ,U an
,U bn
,U cn
,
2. 3 struje injektirane u k-tom voru Iak

, Ibk
, Ick (3.2.3.1.3),
3. 3 napona ansambla kratkog spoja, ali u domenu faznih veliina U a'k , U b'k , U c'k
(3.2.3.1.3).
Tako, tri sistema relacija (3.2.3.1.1), (3.2.3.1.4) i (3.2.3.1.3), predstavljaju potpun

matematiki model za proraun naizmenine komponente reima kola u domenu faznih
veliina.
Nedostatak izvedenog matematikog modela za proraun naizmenine komponente
reima kola upravo je u tome to je iskazan u domenu faznih veliina, sa svim problemima
koje nameu elektromagnetske i kapacitivne sprege. Zato, taj je model pogodno iskazati u
znatno komfornijem domenu simetrinih komponenti IV dekompozicija. To se moe uiniti
ili transformacijom relacija (3.2.3.1.1) u domen simetrinih komponenti, ili direktnim
utvrivanjem matematikih modela pogonskih ema kola za direktni, inverzni i nulti
40
redosled slike 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i 3.2.2.4.3, respektivno. Svaka od tih ema (kola) se
sastoji od n monofaznih vorova (plus zemlja). Topoloke strukture prve dve pogonske eme
(za direktni i inverzni redosled) jednake su meusobno i potpuno prate topoloku strukturu
trofaznog kola. Samo se parametri ta dva kola meusobno razlikuju (na rotacionim
mainama). Topoloka struktura tree pogonske eme (za nulti redosled), ne samo da se
razlikuje po parametrima od prethodne dve, ve i po topologiji (na transformatorima i
rotacionim mainama).
Matematiki model svake od tih ema (kola), napisan saglasno s metodom nezavisnih
potencijala vorova, sastoji se od n relacija:
J n,s1 Yns,n U n,s1 , s=d, i, o,
(3.2.3.1.5)
pri emu koriene oznake imaju znaenja:
vektor napona vorova pogonske eme s-tog redosleda:
U U
s T
n ,1
s
1
,U 2s , ... ,U ks , ... ,U ns , s=d, i, o;
vektor injektiranih struja vorova pogonske eme s-tog redosleda:
J 0,0, ... ,I
s T
n ,1
(3.2.3.1.6)
s
k
, ... ,0 , s=d, i, o;
(3.2.3.1.7)
matrica admitansi pogonske eme s-tog redosleda:

Y11s
Y s
21
Yns,n
Y12s
Y s
22
Yk1 Yks2
Yns1 Yns2
Y1sk
Y s
2k
Ykks
Ynks
Y1sn
Y s
2n
, s=d, i, o,
Ykns
Ynns
(3.2.3.1.8)
ijom se inverzijom dobija matrica impedansi pogonske eme s-tog redosleda:
Z ns ,n
Z11s
Z s
21
Z12s
Z s
Z ks1
Z ns1
Z ks 2
Z ns2
22
Z1sk
Z s
2k
Z kks
s
Z nk
Z1sn
Z s
2n
, s=d, i, o.
Z kns
s
Z nn
(3.2.3.1.9)
Koristei se matricama impedansi pogonskih ema, relacijama (3.2.3.1.5) moe da se

da oblik:
41
U n,s1 Z ns ,n J n,s1 , s=d, i, o ( Z ns ,n Yns,n
).
(3.2.3.1.10)
Matrice admitansi Yn,s n razlikuju se za svaku od tri vrste simetrije, a kada se radi o
matrici za direktni redosled, tada se ona menja za svaku od tri vremenske sekvence
(suptranzitnu, tranzitnu i ustaljenu). Isto vai i za matricu impedansi Z n,s n .
U vezi sa matricama admitansi i impedansi potrebno je da se naglasi sledee:
1. poto se elementi matrice admitansi (3.2.3.1.8) generiu trivijalno, a elementi matrice
impedansi (3.2.3.1.9) ne, kao i
2. poto je matrica admitansi retka, a matrica impedansi puna,
3. relacije u formi (3.2.3.1.10), u odnosu na relacije istog kola (3.2.3.1.5), niti se mogu
jednostavno napisati niti jednostavno obraivati.
Relacije (3.2.3.1.10) predstavljaju generalni model kola u impedantnoj formi, a
relacije (3.2.3.1.5) generalni model kola u admitantnoj formi. Oba modela jesu teorijski
ravnopravna, ali njihovo korienje prilikom prorauna naizmenine komponente kola nije
praktino jednako. Taj je problem obraen u narednoj alineji.
U ovom trenutku se stiglo do sledeeg matematikog modela kola s kratkim spojem:
1. 3n relacija (3.2.3.1.5) modeli pogonskih ema kola generalni model kola u
admitantnoj formi (nezavisno od toga ta se desilo u voru k),
2. 3 relacije (3.2.3.1.3) uslovi kratkog spoja,
3. 3 relacije (3.2.3.1.4) opis insertovanih idealnih naponskih izvora u granama ansambla
kratkog spoja.
Ovaj model kola nije potpun zbog toga to u njegovih 3n+6 relacija sada ima 3n+12
nepoznatih veliina:
1. 3n napona vorova tri pogonske eme U 1s ,U 2s , ... ,U ks , ... ,U ns , s=d, i, o; (3.2.3.1.6),
2. 3 struje injektirane u k-tom voru struje na mestu kratkog spoja kola Ikd , Iki , Iko
(3.2.3.1.7),
3. 6 veliina (tri napona i tri struje) ansambla kratkog spoja ali u domenu faznih veliina
(3.2.3.1.3),
U a'k , U b'k , U c'k , Iak
, Ibk
, Ick
4. 3 napona iz relacija kojima se opisuju grane ansambla kratkog spoja, u faznom domenu
(3.2.3.1.4), dok su naponi na mestu kratkog spoja U ak , U bk , U ck poznate

U ak
, U bk
, U ck
veliine s obzirom na pretpostavku o poznatom reimu EES pre kratkog spoja
(Pretpostavka 5 u paragrafu 3.1).
Ovim relacijama (3.2.3.1.5), (3.2.3.1.3), (3.2.3.1.4), isto kao i modelom u faznom
domenu (3.2.3.1.1), (3.2.3.1.3) i (3.2.3.1.4), naelno je opisano kolo i ansambl kratkog
spoja (uslovi kratkog spoja i grane ansambla kratkog spoja). Dakle, njegova nepotpunost je
formalne prirode. Naime, tri napona i tri struje vora k U k , U k , U k , Ik , Ik , Ik , u
relacijama (3.2.3.1.5) iskazani su u domenu simetrinih komponenti, a u relacijama (3.2.3.1.3)
i (3.2.3.1.4) u domenu faznih veliina. Tako, formalno, u razmatranom modelu ima 6
nepoznatih veliina vie nego jednaina. Tih 6 veliina, koje su jednom iskazane u domenu
42
faznih veliina, a drugi put u domenu simetrinih komponenti, meusobno su povezane

matricom transformacije faznih veliina u domen simetrinih komponenti A [11]:
U d
U
k
ak
U ki A
U o
U bk ,
U
Ikd
Iki A
I o
Iak
Ibk .
I
(3.2.3.1.11)
ck
(3.2.3.1.12)
ck
Time je kompletiran matematiki model kola s kratkim spojem u domenu simetrinih

komponenti. On se sastoji od 3n+12 algebarskih, linearnih, simultanih, kompleksnih
jednaina:
J
s
n ,1
3n relacija,
generalni model u domenu (3.2.3.1.13a)
simetrinih komponenti,
s
n ,1
Y U , s=d, i, o,
s
n,n

, Ibk
, Ick ) 0 ,
F (U , U , U , I , I , I ) 0 ,
2
a 'k
b 'k
c 'k
ak
bk
ck

, Ibk
, Ick ) 0 ,
U a'k
U b'k
U
c 'k
U ak
U ak
U bk U bk ,
U ck
U ck
3 relacije,
uslovi kratkog spoja u domenu (3.2.3.1.13b)
faznih veliina,
3 relacije,
opis grana ansambla kratkog (3.2.3.1.13c)
spoja,
U kd
U ki A
U o
U ak
U bk ,
U
ck
3 relacije,
transformacije faznih napona na
(3.2.3.1.13d)
mestu kratkog spoja u domen
simetrinih komponenti,
Ikd
Iki A
I o
Iak
Ibk ,
Ick
3 relacije,
transformacije faznih struja na
(3.2.3.1.13e)
mestu kratkog spoja kola u
domen simetrinih komponenti.
Ukupno relacija: 3n+12.

U modelu (3.2.3.1.13) ima isto toliko nepoznatih kompleksnih veliina 3n+12:
3n
nepoznatih
simetrinih
U 1s ,U 2s , ... ,U ks , ... ,U ns , s=d, i, o;
komponenti
napona
vorova (3.2.3.1.14a)
kola,
3
nepoznate
simetrine
komponente struja injektiranih u
Ikd , Iki , Iko
k-tom voru struje na mestu (3.2.3.1.14b)
kratkog spoja kola kljune
nepoznate veliine,
3 fazna napona ansambla kratkog
U a 'k , U b 'k , U c 'k , I ak , I bk , I ck

spoja i 3 struje ansambla kratkog (3.2.3.1.14c)
spoja,
43
U ak
, U bk
, U ck
3 fazna napona na mestu kratkog

(3.2.3.1.14d)
spoja kola.
Ukupno nepoznatih veliina: 3n+12.

S obzirom na postavku problema EES s kratkim spojem (potrebno je izraunati reim
celog EES s kratkim spojem u voru k), dovoljno je da se model (3.2.3.1.13) i (3.2.3.1.14) rei
po vektoru stanja 3n faznih napona n trofaznih vorova kola (3.2.3.1.14a). Na osnovu tog
vektora, po definiciji, moe da se rekonstruie (izrauna) svaka veliina reima kola. Dakle,
proraun 3n nepoznatih simetrinih komponenti napona vorova kola, iz matematikog
modela (3.2.3.1.13), osnovno je pitanje koje se reava u tekstu koji sledi.
3.2.3.2.Reenje matematikog modela
Osnovni deo modela (3.2.3.1.13a) generalni model kola u domenu simetrinih
komponenti, sastoji se od 3n algebarskih, linearnih, simultanih, kompleksnih jednaina. One,
pored traenog vektora stanja kola, sadre jo tri vektora injektiranih struja u njegove
vorove J n ,s1 , s=d, i, o. S obzirom na pasivnost kola svuda osim u voru kratkog spoja k, u
svakom od ta tri vektora nalazi se samo po jedna nenulta injektirana struja ona u voru
kratkog spoja k I ks , s=d, i, o (3.2.3.1.7). Kada bi se te tri struje poznavale, tada bi se 3n
linearnih jednaina modela (3.2.3.1.13a) mogle reiti po potrebnom vektoru stanja kola u
domenu simetrinih komponenti 3n simetrinih komponenti napona n trofaznih vorova
kola. Zato su te tri struje kljune nepoznate veliine razmatranog matematikog modela.
Njihov proraun e se reavati u tekstu koji sledi.
Dakle, u pitanju je proraun reima samo na mestu kratkog spoja, i to ne zato to je taj
reim posebno interesantan, ve zato to je to put za odreivanje reima celog kola.
Sa 6 relacija (3.2.3.1.13b, c), opisano je sve to se desilo na mestu kratkog spoja
(topologija kratkog spoja i insertovani idealni naponski izvori). Sa 6 relacija (3.2.3.1.13d, e),
naponi i struje na mestu kratkog spoja transformisani su u domen simetrinih komponenti. U
tih 12 relacija ima 15 nepoznatih veliina saetih u skupu Xk:
U ak
, U bk , U ck , U kd , U ki , U ko ,
Xk
,
U a'k , U b'k , U c'k , Iak , Ibk , Ick , Ikd , Iki , Iko
(3.2.3.2.1)
koji sadri (u ovom trenutku) kljune nepoznate veliine Ikd , Iki , Iko . Zato, tih 12 relacija
nisu dovoljne da se izraunaju kljune nepoznate veliine. Fiziki gledano, te struje nisu
odreene samo onim to se desilo u voru k kola, ve i samim kolom. Dakle, nedostaje
opis tog kola u originalu, ili preko ekvivalenta sa zamenjenim delovima kola koji nisu od
interesa. Poto su u ovom momentu od interesa samo struje vora k, onda se celo kolo moe
ekvivalentirati. Za to ekvivalentiranje ovde se izlau dva postupka:
Prvi postupak
Pogonske eme kola, prikazane na slikama 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i 3.2.2.4.3,
predstavljaju pasivna kola svuda osim u voru k ( kolo je pasivno svuda osim u voru k). S
obzirom na tu pasivnost, kola se mogu prikazati ekvivalentnim impedansama Z kd , Z ki , Z ko
slike 3.2.3.2.1a, b, c. Te impedanse predstavljaju potpune reprezente pogonskih ema sa
44
aspekta vora k (kada reim izvan vora k nije od interesa). Sada, uticaj kola na reim vora
k moe da se iskae sledeim relacijama:
U kd Z kd Ikd ,
U i Z i I i ,
(3.2.3.2.2b)
(3.2.3.2.2c)
o
k
(3.2.3.2.2a)
Z I .
o o
k k
Sa ove tri relacije moe da se kompletira sistem od 15 jednaina sa isto toliko

nepoznatih veliina, koji treba reiti, kako je ve reeno, samo po kljunim nepoznatim
veliinama strujama Ikd , Iki , Iko . Pre nego to se izloi postupak za proraun tih struja, pa
zatim proraun reima celog kola, razmotrie se refleksije vrlo jednostavnih ekvivalentnih
impedansi Z kd , Z ki , Z ko ( slike 3.2.3.2.1a, b, c) prema Thvenin/Norton-ovom ekvivalentu koji
se, kako je ve reeno, esto koristi za proraun reima EES s kratkim spojevima, pa zatim
prikazati drugi postupak za njihovo izraunavanje.
vor k
I d
k
U kd
Z kd
R
(a)
i
k
U ki
Z ki
R
(b)
o
k
Z ko
U ko
R
(c)
Slika 3.2.3.2.1 Ekvivalentne eme pogonskih ema kola, viene iz vora
kratkog spoja k: a) d direktnog, b) i inverznog i c) o nultog redosleda.
45
Naime, neka se razmatra uravnoteen EES s kratkim spojem u voru k i eli proraun
reima u tom voru. Ekvivalentna ema EES moe da se transformie u domen simetrinih
komponenti, odnosno da se EES prikae sa tri pogonske eme za simetrine reime
direktnog, inverznog i nultog redosleda. Za razliku od pogonskih ema kola, prikazanih na
slikama 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i 3.2.2.4.3, ove eme nisu pasivne svuda osim u voru k, nego se u
njima nalaze svi idealni izvori sinhronih maina razmatranog EES. (Kada bi se u tim emama
idealni izvori pasivizirali, tada bi se dobile pogonske eme kola slike 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i
3.2.2.4.3.) Te tri eme (sa ukljuenim idealnim izvorima) mogu da se ekvivalentiraju
Thvenin/Norton-ovim ekvivalentima do vora k, a da se kratak spoj u voru k zadri u
originalu. S tim ekvivalentima, modelujui i uslove kratkog spoja, mogu da se izraunaju
struje i naponi kratkog spoja, a zatim i reim u celom EES s kratkim spojem. Ova se ideja,
kako je ve reeno, esto koristi za proraune EES s kratkim spojevima. Ona nije ovde od
interesa. Ovde se reimi EES s kratkim spojevima proraunavaju koristei se idejom kola.
Ali ono to jeste ovde od interesa, to su Thvenin-ove impedanse u pomenutim ekvivalentima.
Saglasno sa izlaganjem u glavi 2, Thvenin-ova impedansa dela kola koje se zamenjuje
ekvivalentom izraunava se na sledei nain:
1.
2.
3.
Razdvajanje dela kola koji nije od interesa od dela kola koji jeste od interesa; u sluaju
koji se razmatra, to razdvajanje se vri u voru k u svakoj od tri pogonske eme; s jedne
strane vora k se nalazi pogonska ema EES bez kratkog spoja deo kola koji nije od
interesa, a s druge njegove strane samo kratak spoj deo kola koji jeste od interesa;
Pasiviziranje svih idealnih izvora u delu kola koji nije od interesa;
Izraunavanje ekvivalentne impedanse tog dela viene iz vora k.
Impedansa izraunata u treem koraku jeste Thvenin-ova impedansa, a njena

reciprona vrednost jeste Norton-ova admitansa. Ako se postupak za izvoenje Thvenin-ove
impedanse viene iz vora k, uporedi s postupkom za izraunavanje ekvivalentnih impedansi
sa slika 3.2.3.2.1, oigledno je da je re o istim veliinama. Dakle, ekvivalentne impedanse
pogonskih ema kola (slike 3.2.2.4.1, 3.2.2.4.2 i 3.2.2.4.3), viene iz vora kratkog spoja k,
nisu nita drugo do Thvenin -ove impedanse EES, viene iz vora k, naravno, u domenu
simetrinih komponenti. Zato je u okviru take 3.2.3.1 reeno da je postupak koji se ovde
koristi za proraun naizmenine komponente kola samo indirektna primena
Thvenin/Norton-ove teoreme.
Drugi postupak
Matrine relacije (3.2.3.1.1) i (3.2.3.1.5) predstavljaju generalne modele kola u
domenu faznih veliina i u domenu simetrinih komponenti, respektivno. Ako se pogledaju
impedantne forme tih modela (3.2.3.1.10), onda se mogu uoiti i njihove k-te relacije:
s s
U ks Z kk
Ik ,
s=d, i, o,
(3.2.3.2.3)
pri emu su naponi i struje u tim relacijama jednaki s korespondentnim veliinama na

ekvivalentnim emama pogonskih ema prikazanim na slikama 3.2.3.2.1. Ta tri ekvivalentna
kola su opisana sa drugim Kirchhoff-ovim zakonom na sledei nain (3.2.3.2.2):
U ks Z ks Iks ,
s=d, i, o.
(3.2.3.2.4)
S obzirom da relacije (3.2.3.2.3) i (3.2.3.2.4) imaju identinu formu i povezuju iste

reimske veliine, parametri impedanse Z kks i Z ks moraju biti iste: Z kks = Z ks .
46
Dakle, pogonska Thvenin-ova impedansa EES viena iz ma kog vora k prema

sistemu (u voru k ne mora ni biti kratkog spoja) i k-ti dijagonalni element matrice impedansi
pogonske eme EES jednake su, odnosno re je o istom parametru, koji se moe
izraunati primenom dva razliita postupka.
Sada se moe uspostaviti najavljeni sistem od 15 jednaina matematiki model
reima vora k kola:
(3.2.3.1.13b)

, Ibk
, Ick
) 0,
F (U , U , U , I , I , I ) 0 ,
2
a 'k
b 'k
c 'k
ak
bk
ck

, Ibk
, Ick ) 0 ,
(3.2.3.1.13c)
U a'k
U b'k
U
c 'k
(3.2.3.1.13d)
U ak
U ak
U bk U bk ,
U ck
U ck
U kd
U ki A
U o
k
(3.2.3.1.13e)
Ikd
Iki A
I o
k
U ak
U bk ,
U ck
Iak
Ibk ,
Ick
(3.2.3.2.5a)
(3.2.3.2.5b)
(3.2.3.2.5c)
(3.2.3.2.5d)
s s
U ks Z kk
Ik ,
(3.2.3.2.2)
s=d, i, o,
(3.2.3.2.5e)
Ukupno relacija: 15.
sa isto toliko nepoznatih veliina:
(3.2.3.2.6a)
(3.2.3.1.14a) U ks , s=d, i, o
3 nepoznate simetrine komponente napona k-tog vora kola,
(3.2.3.2.6b)
(3.2.3.1.14b) Ikd , Iki , Iko ,
3 nepoznate simetrine komponente struja injektiranih u k-tom voru struje
na mestu kratkog spoja kola,
(3.2.3.2.6c)
(3.2.3.1.14c) U a'k , U b'k , U c'k , Iak
, Ibk
, Ick ,
6 faznih napona i struja ansambla kratkog spoja,
(3.2.3.2.6d)
(3.2.3.1.14d) U ak
,
, U bk
, U ck
3 fazna napona na mestu kratkog spoja kola.
Ukupno nepoznatih veliina: 15
(Ispred relacija i nepoznatih veliina nalaze se njihovi referentni brojevi iz njihove prve
pojave.)
Forma jednaina (3.2.3.2.5) i skup nepoznatih veliina (3.2.3.2.6) isti su za svaki od
razmatranih kratkih spojeva. Ono to se menja zavisno od vrste kratkog spoja to su parametri
linearnih relacija (3.2.3.2.5a). One su date u Tabeli 3.2.3.1.1.
Od petnaest nepoznatih veliina (3.2.3.2.6), koje se mogu izraunati iz sistema od
petnaest jednaina (3.2.3.2.5), od neposrednog interesa su samo tri kljune nepoznate veliine
struje kola u voru s kratkim spojem Ikd , Iki , Iko . Formule za njihovo izraunavanje, za
47
sve etiri vrste metalnih kratkih spojeva su prikazane u Tabeli (3.2.3.2.2) [12]. Moe se
dokazati da su reimi u EES sa trofaznim kratkim spojem sa i bez zemlje jednaki kao i da su
pogonske eme uravnoteenog EES s kratkim spojem, odnosno pogonske eme njegovog
kola, raspregnute svuda osim na mestu (neuravnoteenog) kratkog spoja.
Tabela 3.2.3.2.2 Formule za proraun struja vora s kratkim spojem u kolu.
1FKS faze a
2FKS faza b i c
2FKSZ faza b i c
( d = i = o )
( d = i )
Ik
Ikd
Ik
Ik
1
U ak
d
i
o
Z kk Z kk Z kk
Iki
1
U ak
d
i
o
Z kk Z kk Z kk
Iko
1
U ak
i
o
Z Z kk Z kk
d
kk
Ik
Ik
1
Z Z
d
kk
i
kk
U ak
1
Z kkd Z kki
0
U ak
Z kkd Z kko
U ak
d i
d o
i o
Z kk Z kk Z kk Z kk Z kk Z kk
Z kko
d i
U ak
Z kk Z kk Z kkd Z kko Z kki Z kko
Z kki
d i
U ak
d o
i o
Z kk Z kk Z kk Z kk Z kk Z kk
3FKS(Z)
1
U ak
Z d
kk
0
0
Kada se izraunaju struje vora s kratkim spojem u kolu Ikd , Iki , Iko , tada se
poznaju vektori sa levih strana tri skupa od po n relacija (3.2.3.1.13a) modela pogonskih
ema kola u admitantnoj formi. Tada se ta 3 skupa od po n relacija jednaina mogu reiti
po 3 skupa nepoznatih (simetrinih komponenti) napona svih n trofaznih vorova kola
(dakle, ukljuen je i napon samog vora s kratkim spojem k). Ta tri sistema od po n jednaina,
svaki sa po n nepoznatih veliina simetrinih komponenti jednog redosleda napona svih n
vorova, mogu da se ree svaki za sebe, odnosno oni su raspregnuti. To je rasprezanje
rezultat izraunatih veliina na mestu kratkog spoja (koje pak, sa svoje strane, nisu mogle biti
raspregnute).
Proraunu tih jednaina posveena je glava 5.
48
Glava 4: Tokovi snaga radijalnih distributivnih mrea
TOKOVI SNAGA RADIJALNIH DISTRIBUTIVNIH MREA
Zbog ogromnog broja vorova mree jednog distributivnog preduzea, problem prorauna
tokova snaga obino se postavlja za deo, a ne za celu mreu. To je omogueno injenicom da
problem tokova snaga moe da se postavi za svaki radijalan deo distributivne mree koji se napaja
sa jedne take sa specificiranim (poznatim) modulom napona. Taj vor se naziva korenom (dela)
distributivne mree koja se razmatra. Dva takva dela prikazana su na slikama 4.1a i b. Na slici 4.1a
prikazana je radijalna srednjenaponska (SN) mrea koja se napaja sa sekundarnih sabirnica
napojnog transformatora VN/SN (VN visoki napon). Taj transformator je obino s regulacijom
pod optereenjem (puna strelica). Njegov sekundar, ako mu se specificira fazor napona, jeste koren
mree. Njeni potroai jesu sekundarne sabirnice distributivnih transformatora SN/NN, odnosno
NN mree koje se s tih sabirnica napajaju (NN niski napon). Ili, ako se ti transformatori uvedu u
odgovarajue NN mree, onda SN sabirnice distributivnih transformatora postaju potroai
razmatranog dela distributivne mree. Koren i potroai mree povezani su sekcijama SN vodova.
To su delovi SN vodova izmeu dva distributivna transformatora, ili izmeu korena i prvog
distributivnog transformatora.
Koren mree
Napojni transf. VN/SN
Dist. transf. SN/NN

Izvodi (vodovi) SN
Dist. transf. SN/NN
Dist. transf. SN/NN

(a)
Legenda:
OZNAKA ZA JEDAN
PROVODNIK
SABIRNICE
INDIVIDUALNI POTROA
Dist. tansf.
SN/NN
Vodovi NN
Koren mree
INDIVIDUALNI POTROAI
(b)
Slika 4.1 Deo distributivne SN mree koja se napaja s napojnog transformatora (a) i deo
distributivne NN mree koja se napaja s distributivnog transformatora (b.)
Na slici 4.1b prikazana je radijalna NN mrea koja se napaja sa jednog distributivnog
transformatora. Taj transformator je obino s regulacijom u beznaponskom stanju (isprekidana
strelica). Njegove NN sabirnice, ako im se specificira fazor napona, predstavljaju koren te mree.
Njeni potroai jesu individualni potroai, koji su preko brojila elektrine energije prikljueni na
49
NN mreu. Oni su oznaeni strelicama. Koren i potroai mree povezani su sekcijama NN

vodova. To su delovi NN vodova izmeu dva individualna potroaa, ili izmeu korena i prvog
individualnog potroaa.
esto se distributivne mree sastoje od vie mrea razliitih SN nivoa. One su meusobno
povezane odgovarajuim transformatorima i napajaju se sa jednog korena sekundara napojnog
transformatora.
Distributivne mree su uglavnom radijalne, s malim brojem izuzetaka. Konture (petlje) u
distributivnim mreama se pojavljuju vrlo retko. Evo nekoliko primera: 1) situacija trajnog pogona
kada se sa dva ili vie paralelno povezanih distributivnih transformatora napaja NN mrea; 2)
privremeni paralelan pogon dva napojna transformatora radi prebacivanja napajanja dela SN mree
sa jednog na drugi napojni transformator; 3) privremeno zatvaranje rasklopnog ureaja na
krajevima dva SN izvoda radi otvaranja tako dobijene konture na drugom mestu; to se izvodi radi
prebacivanja dela potronje sa jednog izvoda na drugi bez prekida napajanja potroaa izvoda; 4)
potpuno upetljana gradska NN mrea koja se napaja s nekoliko distributivnih transformatora. Ono
to se razmatra u ovom radu jesu radijalne distributivne mree. Ako u njima ima distributivnih
generatora, njihove aktivne i reaktivne snage bie specificirane. To su vorovi tipa PQ [11, 12]. U
mreama koje se ovde razmatraju nema distributivnih generatora s kojima se kontroliu naponi na
njihovim prikljucima za mreu vorovi tipa PV [11, 12].
Osnovni predmet ovog rada jesu radijalne distributivne mree. Najee situacije
modelovanja i prorauna tokova snaga radijalnih distributivnih mrea jesu sledee:
1.
2.
3.
4.
SN mrea jedinstvenog naponskog nivoa, koja se napaja sa jednog napojnog transformatora;

Vie SN mrea razliitih naponskih nivoa, koje se napajaju sa istog napojnog transformatora;
NN mrea koja se napaja sa jednog distributivnog transformatora;
Cela (SN i NN) mrea koja se napaja sa jednog napojnog transformatora (redak sluaj).
Generalno, pored korena i potroaa/generatora vorova mree, mrea se sastoji i od

rednih elemenata. To su, pored transformatora i sekcije SN i NN vodova. U vorovima SN mree,
pored distributivnih transformatora potroaa SN mree, mogu da budu prikljuena SN razvodna
postrojenja. U vorovima NN mree, pored NN potroaa, mogu da budu prikljuena i NN
razvodna postrojenja. Generatori se ne istiu posebno poto se tretiraju kao potroai s "negativnim
potronjama".
vorovi u modelima tokova snaga distributivnih mrea klasifikuju se na standardan nain:
koren mree jeste balansni vor, odnosno vor tipa V [11, 12]; u njemu se specificira modul
napona i njegov ugao; nepoznate su injektirana aktivna i reaktivna snaga; koren je glavni izvor
distributivne mree; svi ostali vorovi, potroaki, generatorski (sa specificiranim aktivnim i
reaktivnim snagama) i vorovi razvodnih postrojenja grananja mree (prolazni vorovi), jesu tipa
PQ. Poto se ne razmatraju generatorski vorovi s regulacijom napona, u ovu klasifikaciju nisu
ukljueni vorovi tipa PV.
Isto kao u sluaju prenosnih mrea, postavka problema tokova snaga distributivne mree
glasi:
1.
Razmatra se poznata linearna, trofazna uravnoteena distributivna mrea sa n trofaznih

vorova; vor referentnog potencijala (0) nije ukljuen u taj broj; reim je pre kvara bio
stacionaran i simetrian direktnog redosleda; prvi vor jeste izvor napajanja mree (koren), sa
50
specificiranim fazorom napona; svi vorovi mree su ili potroaki, sa specificiranim snagama
potronje, ili prolazni, ili vorovi s prikljuenim distributivnim generatorima, na kojima su
specificirane proizvodnje aktivne i reaktivne snage ("negativna potronja"); dakle:
poznaje se potronja/proizvodnja aktivne i reaktivne snage svakog potroaa (generatora);
raspoloiva aktivna i reaktivna snaga korena mree dovoljna je da pokrije potrebe mree
sumarnu potronju potroaa i proizvodnju generatora, kao i gubitke;
svaki element mree poznat je bar u onoj meri koja je potrebna za obradu problema
tokova snaga.
2.
Potrebno je da se odredi (specificira, izabere) reim za realizaciju bilansa potronje (s

gubicima) i aktivne i reaktivne snage korena; tj. potrebno je da se:
specificiraju (izaberu, zadaju) aktivne snage proizvodnje svih generatora i da se koren
mree proglasi balansnim vorom s obzirom na aktivne snage;
specificiraju (izaberu, zadaju) reaktivne snage proizvodnje svih generatora i da se koren
mree proglasi balansnim vorom s obzirom na reaktivne snage;
specificira (izabere, zada) modul napona ( U1 U10 ) i fazni stav ( 1 10 ) balansnog vora
mree i da se koren proglasi referentnim s obzirom na module napona i uglove.
3.
Za tako zadat i tako kvalitativno specificiran (odreen, izabran) reim u kojem se realizuje
bilans snaga, potrebno je da se kvantitativno odrede sve (elektrine) veliine tog reima.
Mrea se modeluje u domenu simetrinih komponenti, koristei se pogonskim

parametrima trofaznih elemenata. S obzirom na simetriju reima (direktnog redosleda), model
mree moe da se predstavi po jednoj fazi (npr. fazi a). Dakle, model mree ima dimenziju n (a ne
3n). Parametri elemenata mree jesu pogonski, a ne parametri faza. Struje i naponi koji figuriu u
modelu jesu fazne veliine izabrane faze (npr. faze a), a snage su jednake treinama trofaznih
snaga.
Svakom voru k, pridruuju se dve kompleksne veliine kompleksna snaga Sk i fazor
napona U , odnosno etiri realne veliine aktivna P i reaktivna snaga Q , kao i modul U i
k
fazni stav napona k , k 1, 2, ... , n . Ovako opisan problem predstavlja osnovni problem tokova
snaga.
4.1
MODELI ELEMENATA DISTRIBUTIVNE MREE
U ovom delu predstavljeni su pofazni (monofazni) matematiki modeli, tj. pogonski

reprezenti trofaznih uravnoteenih potroaa, sekcija vodova, transformatora i ureaja za
kompenzaciju reaktivne snage, za trofazne simetrine reime direktnog redosleda. Oni su potrebni
radi konstituisanja modela tokova snaga.
4.1.1 Potroai
Kompleksna fazna snaga potronje potroaa (potroakog podruja) funkcija je modula
napona i uestanosti. U proraunima stacionarnih tokova snaga, uestanost je unapred
specificirana. Dakle, fazna aktivna (P) i reaktivna snaga potronje (Q) potroaa prikljuenog u
voru, funkcije su samo modula napona tog vora. Kada su u pitanju prenosne mree,
transformatori ispred potroakih podruja obino su regulacioni. S njima se odravaju konstantni
51
naponi na ulazima u potroaka podruja, pa se tako ublaava zavisnost potronje od napona. Zato
se potronja podruja koja se napajaju s prenosnih mrea (potroai prenosnih mrea) smatra
nezavisnom od napona mree. Kada su u pitanju distributivne mree, regulacioni su uglavnom
samo napojni transformatori, tako da naponi na potroaima niih nivoa variraju znaajnije. To je
razlog to se u modelima distributivnih mrea ta zavisnost esto uzima u obzir. Kada se to radi,
tada se snaga potroaa distributivne mree obino iskazuje preko tri komponente: 1) konstantna
snaga, 2) snaga srazmerna s modulom napona, odnosno s konstantnim modulom struje (I) i
faktorom snage ( cos ) i 3) konstantna impedansa (admitansa), odnosno snaga srazmerna
kvadratu modula napona:
U spec
U spec
S (U ) k sp P spec jk sqQ spec kip
P jkiq
Q
Un
Un
2
(4.1.1.1)
U spec
U spec
P jk yq
Q ,
k yp
Un
Un
pri emu koriene oznake imaju sledea znaenja:

U n nominalni fazni napon potroaa (mree na koju je prikljuen);
U modul aktuelnog faznog napona potroaa;

P spec , Q spec specificirana fazna aktivna i reaktivna snaga potronje potroaa, pri nominalnom
naponu;
ksp, ksq
koeficijenti uea delova fazne aktivne i reaktivne snage potronje potroaa, koji
nisu zavisni od napona;
kip, kiq
su linearno zavisni od napona;
kyp , kyq
su zavisni od kvadrata napona.
Za koeficijente uea vae sledee relacije:

ksp + kip + kyp = 1.0,
ksq + kiq + kyq = 1.0.
(4.1.1.2a)
(4.1.1.2b)
4.1.2 Sekcije vodova

Pogonska ema sekcije voda, kojom su povezani vorovi K i k, za simetrian reim
direktnog redosleda, prikazana je na slici 4.1.2.1.
zk
U K
Ik
IoK
Iok
y ok
y ok
U k
0
Slika 4.1.2.1 Pogonska ema sekcije voda.
52
Ona se sastoji od jedne redne i dve otone grane. Sa zk je oznaena impedansa redne grane
redna impedansa, a sa y ok admitanse otonih grana sekcije otone admitanse, koje su
meusobno jednake. Sa U i I oznaeni su odgovarajui naponi i struje.
4.1.3 Transformatori
Kada se razmatra distributivna mrea s vie naponskih nivoa, koji su povezani
odgovarajuim transformatorima, onda se ona modeluje u domenu relativnih vrednosti [11] i
domenu relativnih uglova [12]. Dve varijante normalizovane pogonske eme transformatora, za
simetrian reim direktnog redosleda, prikazane su na slikama 4.1.3.1a i b. Idealni transformator,
obino kompleksnog odnosa transformacije, eliminisan je (sveden na jedinicu) primenom sistema
relativnih vrednosti i transformacije [11, 12]. Sa zk i z m oznaene su normalizovane impedanse
kratkog spoja (impedansa redne grane) i impedanse magneenja transformatora (impedansa otone
grane), respektivno. Sa y ok oznaena je admitansa magneenja. Sa U i I oznaeni su
odgovarajui naponi i struje. (Napomena: Ekvivalencija dve eme sa slike 4.1.3.1 nije egzaktana,
ve samo praktina aproksimativna.)
Ik
zk
Ik k
Im
U K
zm ( y ok 1 / zm )
zk
Ik
Ik k
Im
U k U K
zm ( y ok 1 / zm )
U k
0
(a)
(b)
Slika 4.1.3.1 Normalizovana pogonska ema transformatora sa skoncentrisanom
impedansom kratkog spoja i impedansom magneenja prikljuenom u voru k (a) i
impedansom magneenja prikljuenom u voru K (b).
4.1.4 Ureaji za kompenzaciju reaktivne snage
Najee korieni ureaji za kompenzaciju reaktivne snage u distributivnim mreama jesu
(trofazni) otoni kondenzatori. Statiki VAR sistemi, a naroito sinhroni kompenzatori skupi su
ureaji, a njihove mogunosti za apsorpciju reaktivne snage u mrei nemaju praktian znaaj. Ni
prigunice (induktivnosti), nemaju praktian znaaj u distributivnim mreama. To je rezultat
injenice da se u tim mreama praktino uvek troi reaktivna snaga, pa ona treba da se to vie
kompenzuje kondenzatorima, a ne troi na prigunicama. Otoni kondenzatori se izvode u vidu
baterija s diskretnom promenom kapaciteta. Promenom njihovog kapaciteta mogu da se kontroliu
injektirane reaktivne snage i, indirektno, moduli napona vorova u kojima su prikljueni. Baterije
kondenzatora mogu da se predstave odgovarajuim pogonskim impedansama zok 0 j / C ,
odnosno admitansama y ok 0 jC , koje su prikljuene otono u vorove mree slika 4.1.4.1.
4.2
MODEL TOKOVA SNAGA I NJEGOVO REENJE
Raspolaui s predstavom potroaa mree preko njihovih snaga potronje (4.1.1.1),

pogonskim emama sekcija vodova (slika 4.1.2.1), transformatora (slika 4.1.3.1) i ureaja za
53
kompenzaciju reaktivne snage (slika 4.1.4.1), nije teko da se formira matematiki model mree,
pa zatim i matematiki model tokova snaga. Tada, model moe da se rei koristei se standardnim
metodima za reavanja sistema nelinearnih jednaina. Ovde e biti korien Gauss/Seidel-ov
metod.
k
Ic
y ok 0 jC
U k
0
Slika 4.1.4.1 Pogonska ema baterije
kondenzatora prikljuenog u voru k.
Neka se razmatra radijalna distributivna mrea u simetrinom reimu (direktnog

redosleda). U mrei nema kontura niti generatora s kojima se kontroliu naponi. Za takvu mreu se
izlae model i proraun tokova snaga. Oni su zasnovani na procedurama sumiranja struja i
korekcija napona postupak orjentisan na grane. Poseban akcenat je stavljen na njegovoj
matematikoj zasnovanosti.
Mrea se sastoji od n trofaznih vorova i (n-1) trofazne grane, n2. Model mree je
monofazan (pofazan), saglasan s pogonskom emom mree za simetrian reim direktnog
redosleda. On se odnosi na reim faze a. Sa 0 je oznaena taka (vor) referentnog nultog
potencijala. Za tu taku je ovde utvrena zemlja koja ima svuda isti potencijal. To je (n+1)-vi vor
mree. Normalizovana pogonska ema mree moe da se konstituie koristei se iskljuivo
monofaznim segmentima prikazanim na slici 4.2.1a. Svaki segment se sastoji od redne grane, s
parametrom A k , kao i otone grane, s parametrom B k . Jedan segment je asociran jednoj sekciji
voda ili jednom transformatoru. Sa K i k su oznaeni indeksi vorova na poetku i kraju
razmatranog segmenta, odnosno vorovi blii i dalji od korena radijalne mree, respektivno. S
obzirom na radijalnost mree, vor K je ujedno i kraj segmenta prethodnika s kojeg se napaja
razmatrani segment, ili je to koren mree. vor K moe da bude poetak vie drugih segmenata
koji se napajaju preko istog prethodnika. vor k je ujedno i poetak jednog ili vie segmenata
sledbenika koji se napajaju preko razmatranog segmenta i/ili je u njemu prikljuen potroa sa
faznom kompleksnom snagom Sk Pk jQk za definiciju: Sk U k* Ik . Ta snaga moe da bude
konstantna ili zavisna od napona relacije (4.1.1.1). U tekstu koji sledi, zavisnost snage potroaa
od napona nee se isticati. Fazor fazne struje potroaa oznaen je sa Ik . Usled radijalnosti mree,
svaki segment i reprezenti njegovih rednih i otonih parametara indeksirani su istim indeksom
vora na njegovom kraju k.
Sa A k je oznaen impedantni reprezent rednog parametra redna grana segmenta k :
A k zk . Kada je u pitanju sekcija voda, onda je to njegova redna impedansa redna pogonska
impedansa za simetrian reim direktnog redosleda; kada je u pitanju transformator, onda je to
njegova impedansa kratkog spoja (idealni transformatori su eliminisani primenom sistema relativnih
vrednosti i transformacije). Struja redne grane oznaena je sa Ik . Sa B k je oznaen admitantni
reprezent otonog parametra otona grana segmenta : B y . On predstavlja sumu
k
ok
54
admitantnog reprezenta otonog parametra kraja sekcije ili transformatora (admitansa magneenja)
kojem je segment k pridruen, otonih parametara na poecima sekcija ili transformatora (admitansi
magneenja) koji se napajaju preko razmatrane sekcije ili transformatora (ako ih ima) i reprezenata
otonih elemenata direktno prikljuenih u voru k (npr, baterija kondenzatora). Opet je re o
pogonskim parametrima za simetrian reim direktnog redosleda. Sa Iok je oznaena struja otone
grane segmenta k . Dakle, reprezent otonih parametara na poetku sekcije ili transformatora, kojoj
ili kojem je asociran segment k , pridruen je otonoj grani segmenta K prethodnika razmatranog
segmenta k . Ako je vor K koren mree (dakle, razmatrani segment k nema prethodnika), onda
otoni parametar koji odgovara voru K sekcije ili transformatora, kojoj ili kojem je razmatrani
segment k pridruen, ne utie na proraun tokova snaga, pa se ne razmatra. Reim u tom (otonom)
parametru rauna se trivijalno, na osnovu poznatog napona korena.
K
Ik
A k
Aj
U K
Iok U k
Ioj
B k
Ik
Ioj
Sk
Ik
A k
Aj
J k'
U k
U K
Bj
0
(a)
0
(b)
Slika 4.2.1 Pogonska ema segmenta k trofazne distributivne mree (a) i

njegovo ekvivalentno kolo (b).
U glavi 2 je pokazano da reim radijalne distributivne mree se nee promeniti ako se svi
segmenti sa slike 4.2.1a, koristei se principom supstitucije, zamene ekvivalentnim
segmentima koji su prikazani na slici 4.2.1b. Ekvivalencija je obezbeena ako se struje idealnih
strujnih generatora izaberu prema relacijama:
S
J k' k* y okU k , k 2, 3, ... , n .
U k
(4.2.1)
Reenje problema tokova snaga se sastoji od prorauna vektora stanja (napona vorova)
odnosno, kompletnog reima distributivne mree, na bazi poznatog napona korena mree
(balansnog vora, odnosno vora tipa V) i specificiranih injektiranih snaga u svim ostalim
vorovima mree (vorovi tipa PQ). Osnovu za proraun tokova snaga radijalne mree ini
numeracija mree po slojevima. Primer takve numeracije dat je na mrei sa dvanaest vorova, koja
je prikazana na slici 4.2.2. Prave linije izmeu vorova odnose se na napred opisane segmente.
Oni, zajedno s vorovima mree, numerisani su na sledei nain (glava 3):
1.
Prvi vor je balansni; drugi i ostali vorovi (ako ih ima), koji se segmentima direktno
napajaju s korena (vorovi 2, 3 i 4), pripadaju prvom sloju; a poslednji n-ti vor (ovde
dvanaesti), s vorovima koji se direktno napajaju segmentima s vorova pretposlednjeg sloja
(ovde drugog), pripadaju poslednjem sloju (ovde treem). Redosled numeracije vorova
jednog sloja nije bitan, ali ono to jeste bitno, to je da je redni broj svakog vora jednog sloja
uvek vei od najveeg rednog broja vora iz prethodnog sloja.
55
2.
Svaki vor koji nije koren, napaja se preko jedinstvenog segmenta istog indeksa, koji je
pridruen odgovarajuoj sekciji voda ili transformatoru. (Nema segmenta s kojeg se napaja
koren.)
1 U
I3
I2
I4
Sloj 1
Sloj 2
5
Sloj 3
8
I8
I9
S8 , J8'
S3 , J3'
I5
I6
I7
S5 , J5'
S6 , J6'
S2 , J2'
I10
S9 , J9'
S4 , J4'
S7 , J7'
I11
10
S10 , J10'
11
I12
S11, J11'
12
S12 , J12'
Slika 4.2.2 Numeracija vorova i segmenata radijalne mree sa 12 vorova,

izvrena saglasno sa slojevima.
Saglasno sa izlaganjima u drugoj glavi, model se formulie u sledea tri koraka:
1.
Utvrivanje struja vorova koje su jednake strujama idealnih strujnih generatora s kojima su
supstituisani potroai i otone grane vorova: J k' (vor k na slici 4.2.1); ovde su one,
koristei se relacijama (4.2.1), iskazane u zavisnosti od kompleksnih snaga vorova S i struja
k
2.
u otonim granama segmenata y ok , k 2, 3, ... , n .

Izraunavanje struja grana koristei se formulom (strujni Kirchhoff-ov zakon):
Ik J k'
I ,
j k
k n, n 1, ... 3, 2 ;
(4.2.2)
pri emu je sa k oznaen skup indeksa svih segmenata kojima je k-ti segment prethodnik.
3.
Izraunavanje napona vorova koristei se formulom (naponski Kirchhoff-ov zakon):

U k U K zk Ik , k 2, 3, ... , n .
(4.2.3)
Ako se struje idealnih strujnih generatora J k' , k 2, 3, ... , n (4.2.1) uvrste u relacije (4.2.2),
dobija se sledei matematiki model razmatrane radijalne distributivne mree:
S
Ik k* y okU k Ij , k n, n 1, ... 3, 2 ;
U k
j k
(4.2.4a)
56
U k U K zk Ik , k 2, 3, ... , n .
(4.2.4b)
Model se sastoji od sledeih 2(n1) relacija sa isto toliko nepoznatih veliina: Ik (struje u
rednim granama segmenata) i U (naponi vorova), k 2, 3, ... , n . Te su relacije nelinearne
k
zbog nelinearnosti njihovog dela (4.2.4a) nepoznati fazori napona vorova nalaze se u
imeniocima relacija (4.2.4a). Pored toga, one su algebarske, simultane i kompleksne.
Model (4.2.4) treba da se rei, pre svega, po stanju mree, tj. po fazorima napona svih
vorova (osim korena, iji je napon poznat). Za reavanje tog modela na raspolaganju su
Newton/Raphson-ov, Gauss-ov i Gauss/Seidel-ov metod. Za reavanje modela distributivnih
mrea, Newton/Raphson-ov metod nije efikasan. Model (4.2.4) je ve napisan za direktnu primenu
Gauss-ovog i Gauss/Seidel-ovog metoda za reavanje sistema nelinearnih jednaina. Gauss-ov
metod glasi:
S
Ik h 1 *k h y okU kh Ij h , k n, n 1,...3, 2 ,
U k
j k
h
1
h
h
U k U K zk Ik , k 2, 3, ..., n .
(4.2.5a)
(4.2.5b)
Znatno efikasniji Gauss/Seidel-ov metod glasi:

S
Ikh 1 *k h y okU kh
U
k
h 1
, k n, n 1,...3, 2 ,
(4.2.6a)
U kh1 U Kh1 zk Ikh1 , k 2, 3, ..., n .
(4.2.6b)
U razmatranjima koja slede bie korien Gauss/Seidel-ov metod (4.2.6). Za sve vorove k
koji pripadaju poslednjem sloju, npr. za k n , n , nema struja Ij h 1 , j k ; tako, leve
strane svih relacija (4.2.6a) mogu da se izraunaju za zadate snage vorova i aproksimacije napona;
odatle nije teko da se izraunaju leve strane relacija (4.2.6b), poto je za K 1 u pitanju balansni
vor sa specificiranim naponom, pa superskript h+1 nije potreban.
S obzirom na kretanje indeksa k, oigledno je da svaka od relacija (4.2.6a), npr. k-ta, ima
znaenje: korigovana (h+1)-va aproksimacija struje redne grane k-tog segmenta ( Ikh 1 ),
jednaka je zbiru h-te aproksimacije struje potroaa koji se direktno napaja s tog segmenta [
Sk / U k* h ], h-te aproksimacije struje otone grane tog segmenta ( y okU kh ) i sumi ve izraunatih
(h+1)-vih a3proksimacija struja rednih grana segmenata koji se napajaju sa k-tog segmenta (
Ijh1 ); struje poslednjih vorova izraunate su prve, istim relacijama (4.2.6a), u okviru iste
j k
iteracije, s obzirom na specijalno kretanje indeksa k i izabranu numeraciju vorova radijalne mree
po slojevima; oigledno je da su struje rednih grana segmenata poslednjeg sloja i segmenata s
kojih se ne napajaju drugi segmenti, jednake samo zbirovima struja njihovih potroaa i njihovih
otonih grana za poslednju aproksimaciju napona drugih vorova tih segmenata. Te relacije
predstavljaju primenu strujnog Kirchhoff-ovog zakona na vorove razmatrane mree. Procedura,
koja je odreena relacijama (4.2.6a), predstavlja proceduru sumiranja struja u okviru h-te iteracije
postupaka za proraun tokova snaga radijalnih mrea, ("ienje unazad sweep up, backward
sweep").
57
S obzirom na izabrano kretanje indeksa k, oigledno je da svaka od relacija (4.2.6b), npr. kta, ima znaenje: korigovana (h+1)-va vrednost napona drugog vora k-tog segmenta ( U kh 1 ),
jednaka je razlici (h+1)-ve aproksimacije napona prvog vora tog segmenta ( U Kh 1 ) i h+1-ve
aproksimacije promene napona na rednoj grani tog segmenta ( z I h 1 ); korigovana aproksimacija
k
napona prvog vora k-tog segmenta ( U Kh 1 ) izraunata je pre korekcije aproksimacije napona
drugog vora tog segmenta, korienjem istih relacija (4.2.6b), u okviru iste iteracije, s obzirom na
izabrano kretanje indeksa k i izabranu numeraciju segmenata, odnosno vorova radijalne mree;
prvi vor prvog segmenta i svih ostalih segmenata koji se direktno napajaju s korena mree
(ako ih ima), jeste koren mree (balansni vor), sa specificiranim fazorom napona. Relacije
(4.2.6b) predstavljaju primenu naponskog Kirchhoff-ovog zakona na redne grane segmenta
razmatrane mree. Ova procedura, koja je odreena korienjem relacija (4.2.6b), predstavlja
proceduru korekcija napona u okviru h-te iteracije postupaka za proraun tokova snaga radijalnih
mrea ("ienje unapred sweep down, forward sweep").
Iterativna procedura zapoinje specificiranjem poetne aproksimacije fazora napona
vorova mree U k0 , k 2, 3, ..., n (napon korena U 1 poznat je, pa se on ne aproksimira).
Procedura se zavrava u h-toj iteraciji, kada su zadovoljeni kriterijumi konvergencije:
Pkh 1 Qkh 2 kh 3 U kh 4 .
k 2, 3, ..., n .
(4.2.7)
Koriene veliine imaju znaenja:

Pkh i Qkh odstupanje bilansa aktivne/reaktivne snage vora k od nulte vrednosti slika 4.2.1:
2
Pkh Re U k* h 1 Ikh 1 Sk y ok U k* h 1 U k* h 1 Ij h 1 ,
j k
2
Qkh Im U k* h 1 Ik h 1 Sk y ok U k* h 1 U k* h 1 Ij h 1 ,
j k
(4.2.8)
kh razlika uglova fazora napona vora k u h-toj i (h1)-voj iteraciji kh kh 1 kh ,
U kh razlika modula fazora napona vora k u h-toj i (h1)-voj iteraciji U kh U kh 1 U kh ,
1 , 2 , 3 , 4 kriterijumi konvergencije (po elji izabrani mali brojevi, reda 10 6 do 104 ).

esto se za proveru konvergencije postupka koristi samo par kriterijuma. To su obino kriterijumi
3 , 4 . Osim na module i fazne stavove fazora napona, konvergencija moe da se proverava i
korienjem razlika realnih i imaginarnih delova fazora napona:
ReU kh 3 ImU kh 4 , k 2, 3, ..., n .
(4.2.9)
Ovakva provera je koriena u primeru prorauna koji je prikazan u glavi 6.
58
Time je zavrena obrada zadatka postavljenog u ovom radu: 1) izvoenje postupaka za

reenje nelinearnog problema simetrinih tokova snaga radijalnih distributivnih mrea, koji se
sastoje od procedura sumiranja struja i korekcija napona, 2) utvrivanje njegove matematike
(teorijske) zasnovanosti na Gauss/Seidel-ovom iterativnom metodu za reavanje sistema
nelinearnih jednaina i 3) primena tog postupka za reavanje modela mree koji je napisan
saglasno s metodom nezavisnih struja. Postupak je orijentisan na grane s obzirom da u njegovoj
osnovi lei metod nezavisnih struja, a u toj metodi se radi sa strujama grana kola. Osnovni rezultat
prorauna se sastoji od stanja mree fazora napona svih njenih vorova (fazor napona balansnog
vora, tj. korena, unapred je specificiran). Na osnovu stanja mree nije teko da se izrauna bilo
koja druga veliina reima mree, pa i injektirana snaga korena i gubici aktivne i reaktivne snage
mree.
Na kraju, potrebno je da se napomene da su injektirane struje vorova tipa PQ u postupku
izraunavane preko kompleksnih snaga. Te snage mogu da se u svakoj iteraciji izraunavaju
zavisno od napona za tekuu aproksimaciju napona vorova, koristei se relacijama (4.1.1.1). Na
taj nain bi se uzela u obzir zavisnost snaga potronje od napona potroaa.
Opisani postupak za proraun tokova snaga radijalnih distributivnih mrea dat je blokdijagramom prikazano na slici 4.2.3. Na slici je istaknuta zavisnost snage potroaa od napona,
iako u prethodnom tekstu to nije injeno.
Na osnovu izlaganja koja su sprovedena u ovoj glavi, oigledna je snaga opisanog
postupka za proraun radijalnih mrea, koji je zasnovan na procedurama sumiranja struja i
korekcija napona:
1.
Nepoznati naponi vorova mree ne odstupaju znaajno od napona balansnog vora. Dakle,
nije teko da se izabere kvalitetna poetna aproksimacija za te napone.
2.
Ako se raspolae s kvalitetnim aproksimacijama napona vorova mree, onda mogu da se

izraunaju i kvalitetne aproksimacije otonih struja vorova struje potroaa i struje otonih
admitansi vorova ( segmenata).
3.
Ako se raspolae s kvalitetnim aproksimacijama otonih struja vorova, onda mogu da se

izraunaju i kvalitetne aproksimacije struja rednih grana mree ( segmenata).
4.
Ako se raspolae s kvalitetnim aproksimacijama struja rednih grana mree ( segmenata),

onda mogu da se izraunaju i kvalitetne aproksimacije promena napona na rednim granama
mree ( segmenata).
5.
Ako se raspolae s kvalitetnim aproksimacijama promena napona na rednim granama mree

( segmenata), uz poznat napon korena radijalne mree, onda mogu da se izraunaju i
kvalitetne korekcije napona vorova mree.
59
1.
zk , y ok parametri segmenta k ,
k {2, 3, n};
2. U 1 fazni napon korena;
3. Pk (U k ), Qk (U k ) analitiki oblici
funkcija potronje fazne aktivne i
reaktivne snage potroaa prikljuenog
u voru k, od modula njegovog faznog
napona, k {2, 3, n};
4. U poetna aproksimacija faznog
k
napona vora k, k {2, 3, n};

5. Kriterijumi konvergencije.
Poetak procedure
sumiranja struja
Ik 0, k 2, 3, ... n
k= n, 2
Sk (U k ) Pk U k jQk U k , Ik Sk (U k ) / U k*
Ik Ik Ik YokU k
K (poetak segmenta k ) = 1?
Da
Ne
IK IK Ik , K je indeks segmenta
prethodnika segmentu k
Kraj procedure Poetak procedure

sumiranja struja korekcija napona
k= 2, n
U k U K zk Ik , K je poetak segmenta k
Kraj procedure
korekcija napona
Provera konvergencije?
Ne
Da
Proraun reima mree
Kraj prorauna
Slika 4.2.3 Blok dijagram postupka za proraun simetrinih tokova

snaga radijalnih distributivnih mrea primenom postupka sumiranja
struja i korekcija napona
Kada su u pitanju prenosne mree (s velikim brojem kontura) injenica br. 3 ne stoji. To bi
definitivno ruiniralo efikasnost opisanog postupka kada bi se on primenio za proraun tokova
snaga prenosnih mrea.
60
Na osnovu izlaganja u ovom delu, oigledno je da prorauni tokova snaga radijalnih mrea,
koji su zasnovani na procedurama sumiranja struja i korekcija napona, predstavljaju vrlo
sofisticiranu sintezu primene elektrine institucije metoda nezavisnih struja (oba Kirchhoff-ova
zakona) i matematike institucije Gauss/Seidel-ovog metoda za reavanje sistema nelinearnih
jednaina.
61
Glava 5: Proraun kola
PRORAUN KOLA
Problemi s kvarovima u distributivnoj mrei bie postavljani i reavani na nain koji je

predstavljen u glavi 3. Kada se desi kratak spoj (koji predstavlja otone kvarove) reim
distributivne mree nije simetrian direktnog redosleda. Problem reavanja kola sa kvarom se
svodi na problem reavanja kola koje poseduje nekoliko prednosti. Najvanija prednost je
pasivnost kola svuda osim na mestu kratkog spoja. Takoe, problem reavanja kola (koje
je dobijeno dekompozicijama koje su predstavljene u glavi 3) se svodi na reavanje kljunih
nepoznatih veliina - struje na mestu kvara. Struje na mestu kvara kljune su zbog toga to se
uz pomo njih moe reiti sistem po naponima vorova - stanje sistema. Kada se poznaje
stanje sistema, mogue je izraunati bilo koju veliinu kola. Model kola se sastoji od
sistema koji sadri 3n+6 jednaina i 3n+6 nepoznatih veliina (glava 3). Radi otklanjanja svih
nepogodnosti koje se javljaju u domenu faznih veliina, model se transformie u domen
simetrinih komponenti koji se sastoji od 3n+12 jednaina i 3n+12 nepoznatih veliina. Na
kraju, formira se sistem od 15 jednaina koji sadri 15 nepoznatih veliina i one su saete u
skupu Xk:
d
i
o
U ak , U bk , U ck , U k , U k , U k ,
Xk
,
o
, U , U , I , I , I , I , I , I
U
k
k
a 'k b 'k c 'k ak bk ck k
(5.1)
Neka se u kolu sa slike 4.2.2 (glava 4) u voru k desio kratak spoj. Konkretno, u voru
7. Distributivna mrea se pre kvara nalazila u praznom hodu. Kolo je ponovo prikazano na
slici 5.1
1
u1f
i4' f
i3' f
i2' f
Sloj 1
j2' f
i5' f
Sloj 2
j5' f
i8' f
i9' f
i6' f
j3' f
i7' f
j6' f
i10' f
j4' f
Mesto kvara
j7' f
i11' f
i12' f
Sloj 3
8
j8' f
j9' f
10
j10' f
11
j11' f
12
j12' f
Slika 5.1 Distributivna mrea u kojoj se desio kvar (vor 7).
Veliine su prikazane u vremenskom domenu, jer mrea nije uravnoteena pa reim takvog
sistema nije simetrian i ne moe da se prikae u domenu kompleksnih veliina.
Posle primene prve dekompozicije dolazi se do kola koje je prikazano na slici 5.2.
62
u1 0
i4'
i 3'
i2'
Sloj 1
j2'
i5'
Sloj 2
i8'
i9'
i 6'
j5'
j3'
i7'
Mesto kvara
j6'
j4'
j7'
i10'
i11'
i12'
Sloj 3
8
j8'
j9'
10
j10'
11
Slika 5.2 kolo.
j11'
12
j12'
Injektirane struje u kolu su nulte u svim vorovima sem na mestu kvara vora k
(vor 7) ( j1 , j3 ,, j12 0 j7 0 ). Veliine u kolu sa slike 5.2 su prikazane u
vremenskom domenu jer i dalje ne mogu da se prikau u kompleksnom domenu. Posle druge i
tree dekompozicije, naizmenina komponenta kola se moe predstaviti u kompleksnom
domenu, a primenom etvrte dekompozicije prelazi se u domen simetrinih komponenti. Tri
kola - pogonske eme kola koje su prikazane na slikama 5.3a, 5.3b i 5.3c, raspregnute su
svuda osim na mestu kratkog spoja u voru k (vor 7).
vor k (vor 7)
I d
k
U kd
Z kd
0
(a)
Iki
U ki
Z ki
0
(b)
63
Iko
U ko
Z ko
0
(c)
Slika 5.3 Ekvivalentne eme pogonskih ema kola, viene iz vora kratkog
spoja k: a) d direktnog, b) i inverznog i c) o nultog redosleda.
Dakle, ekvivalentne impedanse pogonskih ema kola (slike 5.3a, 5.3b i 5.3c), viene
iz vora kratkog spoja k, nisu nita drugo do Thvenin-ove impedanse distributivne mree,
viene iz vora k, naravno, u domenu simetrinih komponenti. Zato je u okviru glave 3 reeno
da je postupak koji se ovde koristi za proraun naizmenine komponente kola samo
indirektna primena Thvenin/Norton-ove teoreme.
Na slici 5.4 je prikazana pogonska ema kola za direktni, inverzni i nulti redosled (
s d , i, o ). Primenom formula koje su date u tabeli 3.2.3.2.2 (glava 3) mogu se izraunati
struje kola na mestu kvara - Ikd , Iki , Iko .
1
U1s 0
I4' s
I3' s
I2' s
Sloj 1
2
I5' s I6' s
I7' s
Mesto kvara
Sloj 2
5
I8' s
I9' s I10' s
J7s
I11' s
Sloj 3
8
10
I12' s
11
12
Slika 5.4 Pogonska ema kola:s=d direktnog, s=i inverznog, s=o nultog
redosleda.
Saglasno sa izlaganjima u ovoj glavi, model se formulie u sledea tri koraka:
1. Utvrivanje struje vora koja je jednaka struji idealnog strujnog generatora s kojim je
supstituisan kvar: J ks Ikd , s d , i, o (vor 7 na slici 5.4);
2. Izraunavanje struja grana koristei se formulom (strujni Kirchhoff-ov zakon):
64

Il's J ls y ols U ls
I
j
's
j
, l n, n 1, ... 3, 2 , s d , i, o ;
(5.2)
J ls 0, l 7 J ls Ils , l 7
pri emu je sa l oznaen skup indeksa svih segmenata kojima je k-ti segment prethodnik.
3. Izraunavanje napona vorova koristei se formulom (naponski Kirchhoff-ov zakon):
U ls U Ls zls Il's , l 2, 3, ... , n , s d , i, o
(5.3)
Za reavanje modela kola koristie se Gauss/ Seidel-ov metod:

( Ils ) h 1 Jls y ols (U ls ) h
( I
) h 1 , l n, n 1, ... 3, 2 ,
(5.4a)
(U ls ) h 1 (U Ls ) h 1 z ls ( Il's ) h 1 , l 2, 3, ..., n .
(5.4b)
J ls 0, l 7 J ls Ils , l 7 ; s d , i, o
Iterativna procedura zapoinje specificiranjem poetne aproksimacije fazora napona

vorova pogonske eme mree za direktni, inverzni i nulti redosled (U ls ) 0 , l 2, 3, ..., n (napon
korena U 1s 0, s d , i, o poznat je, pa se on ne aproksimira kao i injektirana struja na mestu
kvara koji se u ovom sluaju desio u voru sedam J 7s I7s , s d , i, o ).Kriterijum
konvergencije je isti kao i kod modela koji je ranije opisan u glavi 4.
Ako se na mestu kvara k (vor 7) insertuje strujni izvor jedinine stuje (1 j0) i primeni
metod koji je napred opisan, napon na mestu kvara k brojano je jednak Thvenin-ovoj impedansi
viene iz vora kratkog spoja k. Na slici 5.5 prikazana je pogonska ema kola sa
insertovanim jedininim strujnim izvorom za direktni, inverzni i nulti redosled.
1
U1s 0
I4' s
I3' s
I2' s
Sloj 1
2
I5' s I6' s
I7' s
Mesto kvara
Sloj 2
5
I8' s
I9' s I10' s
J7s 1 j 0
I11' s
Sloj 3
8
10
11
I12' s
12
Slika 5.5 pogonska ema kola sa insertovanim jedininim strujnim izvorom:s=d

direktnog, s=i inverznog, s=o nultog redosleda.
65
Kada se primeni metod sumiranja struja i korekcije napona od interesa su naponi na mestu
kvara za sva tri redosleda. Kao posledica brojane jednakosti, na ovaj nain je mogue
izraunati Thvenin -ove impedanse viene iz vora kratkog spoja k (vor 7):
U 7s () Z 7s , s d , i, o.
66
Glava 6: Primeri prorauna
PRIMERI PRORAUNA
U ovoj glavi je na primerima jednostavnih distributivnih mrea sa est vorova

demonstriran postupak sumiranja struja i korekcija napona za proraun kola radijalnih
distributivnih mrea. Zadatak je postavljen u delu 6.1, a u delu 6.2 je dato njegovo reenje.
6.1
ZADATAK
Razmatraju se kola dve radijalne distributivne mree 20 kV. Kola se sastoje od est
vorova i pet sekcija - slika 6.1.1. Prvi vor je koren mree. U njemu je poznat napon koji je
jednak nuli. Svih pet sekcija su iste. Njihovi parametri su dati na slici 6.1.2. Distributivne
mree se nalaze u praznom hodu pre kvara. Napon na mestu kvara pre kvara je 20 / 3 kV.
I2' s
U1s 0
I4' s
I3' s
Sloj 1
2
J3s
I5' s I6' s
Mesto kvara
Sloj 2
5
(a)
U1s 0
Sloj 1
Sloj 2
I3's
I2' s
I5's
5
J 3s
I6's
I4's
4
Mesto kvara
(b)
Slika 6.1.1 Pogonska ema kola:s=d direktnog, s=i inverznog, s=o nultog
redosleda, za prvo kolo (a) i drugo kolo (b).
67
z s 0.4 j0.36 106 / 3
y s 0 j100 10 6
0
(a)
z s 0.4 j0.36
y s 0 j100 10 6 / 3 S
0
(b)
Slika 6.1.2 Parametri pogonskih ema
sekcija kablovskog voda 20kV: a) s =d
direktnog, s =i inverznog i b) s=o nultog
redosleda.
Potrebno je da se izrauna stanje kola (fazori napona svih vorova) i struje kvara na
mestu kvara primenom procedure sumiranja struja i korekcija napona za sledee kriterijume
konvergencije (razlika dve sukcesivne aproksimacije realnih i imaginarnih delova fazora napona):
i 10 5 , i 2,3...12
(6.1.1)
Potrebno je da se urade sledea etiri prorauna za oba kola:

Prvi proraun: Naponi korena u domenu simetrinih komponenti (faznoh veliina):
U 1s 0 , s d , i, o kV. Kvar se desio u voru tri. Vrsta kvara je jednofazni kratak spoj u fazi a.
Poetne aproksimacije napona ostalih vorova specificirati na vrednost napona korena:
U 2s 0 U 3s 0 U 4s 0 U 5s 0 U 6s 0 U 1s , s d , i, o .
Drugi proraun: Naponi korena u domenu simetrinih komponenti (faznoh veliina):
U 1s 0 , s d , i, o kV. Kvar se desio u voru tri. Vrsta kvara je dvofazni kratak spoj bez zemlje u
fazi b i c. Poetne aproksimacije napona ostalih vorova specificirati na vrednost napona korena:
Trei proraun: Naponi korena u domenu simetrinih komponenti (faznoh veliina):
U 1s 0 , s d , i, o kV. Kvar se desio u voru tri. Vrsta kvara je dvofazni kratak spoj sa zemljom
u fazi b i c. Poetne aproksimacije napona ostalih vorova specificirati na vrednost napona korena:
68
etvrti proraun: Naponi korena u domenu simetrinih komponenti (faznih veliina):

U 1s 0 , s d , i, o kV. Kvar se desio u voru tri. Vrsta kvara je trofazni kratak spoj (sa ili bez
zemlje). Poetne aproksimacije napona ostalih vorova specificirati na vrednost napona korena:
U 2s 0 U 3s 0 U 4s 0 U 4s 0 U 5s 0 U 6s 0 U 1s , s d , i, o .
6.2
REENJE ZADATKA
Rezultati prorauna za struje kvara na mestu kvara dati su u tabelama 6.2.1 i 6.2.2, a u
tabelama 6.2.3, 6.2.4, 6.2.5, 6.2.6 su dati prorauni za stanje kola. Naponi trofaznih vorova
kola koji ne pripadaju izvodu s kratkim spojem jednaki su nuli. Dakle, samo napone trofaznih
vorova izvoda s kratkim spojem treba superponirati sa odgovarajuim naponima distributivne
mree pre kvara.
Tabela 6.2.1 Proraun struja kvara za sva tri redosleda na mestu kvara za kolo 1.
kolo 1
1pks
2pks
2pksz
3pks(z)
I3d , [A]
9569.341j8611.252
23923.35j21528.13
27340.97j24603.57
47846.70j43056.26
I3i , [A]
9569.341j8611.252
-23923.35+
j21528.13
-20505.73+
j18452.68
0.00
I3o , [A]
9569.341j8611.252
0.00
-6835.244+
j6150.895
0.00
Tabela 6.2.2 Proraun struja kvara za sva tri redosleda na mestu kvara kolo 2.
kolo 2
1pks
2pks
2pksz
3pks(z)
I3d , [A]
9569.342j8611.715
23923.35j21529.29
27340.97j24604.90
47846.71j43058.57
I3i , [A]
9569.342j8611.715
-23923.35+
j21529.29
-20505.73+
j18453.67
0.00
I3o , [A]
9569.342j8611.715
0.00
-6835.244 +
j6151.225
0.00
69
vor 1
Tabela 6.2.3 Prvi proraun: jednofazni kratak spoj u fazi a (1pks).

Fazni naponi vorova kola
kolo 1
U a1 , [V]
0.00
U a1
a1 , [ ]
0.00
U b1
U c1
vor 2
U a2
U b2
U c2
vor 3
U a3
U b3
U c3
vor 4
U a4
U b4
U c4
vor 5
U a5
U b5
U c5
vor 6
U a6
U b6
U c6
U b1 , [V]
kolo 2
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
c1 , [ ]
0.00
0.00
U a2 , [V]
0.00
0.00
,[ ]
0.00
0.00
U b2 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
c2 , [ ]
0.00
0.00
U a3 , [V]
11547.00
11547.01
180.0000
180.0000
4618.801
4618.802
180.0000
-180.0000
4618.801
4618.802
,[ ]
180.0000
-180.0000
U a4 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
,[ ]
0.00
0.00
U a5 , [V]
11547.14
0.00
-180.0008
0.00
4618.856
0.00
-180.0008
0.00
4618.856
0.00
,[ ]
-180.0008
0.00
U a6 , [V]
11547.14
11547.14
-180.0008
-180.0008
4618.856
4618.857
-180.0008
-180.0008
4618.856
4618.857
-180.0008
-180.0008
,[ ]
b1
c1
U , [V]
a2
b2 , [ ]
c2
U , [V]
,[ ]
a3
b3
U , [V]
b3 , [ ]
c3
U , [V]
c3
,[ ]
a4
b4
U , [V]
b4 , [ ]
c4
U , [V]
c4
,[ ]
a5
b5
U , [V]
b5 , [ ]
c5
U , [V]
c5
,[ ]
a6
b6
U , [V]
b6 , [ ]
c6
U , [V]
,[ ]
c6
70
vor 1
Tabela 6.2.4 Drugi proraun: dvofazni kratak spoj bez zemlje u fazi b i c (2pks).
kolo 1
kolo 2
U a1 , [V]
0.00
0.00
U a1
a1 , [ ]
0.00
0.00
U b1
U c1
vor 2
U a2
U b2
U c2
vor 3
U a3
U b3
U c3
vor 4
U a4
U b4
U c4
vor 5
U a5
U b5
U c5
vor 6
U a6
U b6
U c6
U b1 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
c1 , [ ]
0.00
0.00
U a2 , [V]
0.00
0.00
,[ ]
0.00
0.00
U b2 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
c2 , [ ]
0.00
0.00
U a3 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
10000.00
10000.00
90.0000
90.00000
10000.00
10000.00
,[ ]
-90.0000
-90.0000
U a4 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
,[ ]
0.00
0.00
U a5 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
10000.12
0.00
89.99923
0.00
10000.12
0.00
,[ ]
269.9992
0.00
U a6 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
10000.12
10000.12
89.99923
89.99923
10000.12
10000.12
269.9992
269.9992
,[ ]
b1
c1
U , [V]
a2
b2 , [ ]
c2
U , [V]
,[ ]
a3
b3
U , [V]
b3 , [ ]
c3
U , [V]
c3
,[ ]
a4
b4
U , [V]
b4 , [ ]
c4
U , [V]
c4
,[ ]
a5
b5
U , [V]
b5 , [ ]
c5
U , [V]
c5
,[ ]
a6
b6
U , [V]
b6 , [ ]
c6
U , [V]
,[ ]
c6
71
vor 1
Tabela 6.2.5 Trei proraun: dvofazni kratak spoj sa zemljom u fazi b i c (2pksz).
kolo 1
kolo 2
U a1 , [V]
0.00
0.00
U a1
a1 , [ ]
0.00
0.00
U b1
U c1
vor 2
U a2
U b2
U c2
vor 3
U a3
U b3
U c3
vor 4
U a4
U b4
U c4
vor 5
U a5
U b5
U c5
vor 6
U a6
U b6
U c6
U b1 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
c1 , [ ]
0.00
0.00
U a2 , [V]
0.00
0.00
,[ ]
0.00
0.00
U b2 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
c2 , [ ]
0.00
0.00
U a3 , [V]
3299.145
3299.145
0.00
0.0
11547.00
11547.01
60.00000
60.00000
11547.01
11547.01
,[ ]
-59.99999
-60.00000
U a4 , [V]
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
0.00
,[ ]
0.00
0.00
U a5 , [V]
3299.185
0.00
-7.6395291E-04
0.00
11547.14
0.00
59.99924
0.00
11547.15
0.00
,[ ]
-60.00076
0.00
U a6 , [V]
3299.185
3299.185
-7.6395291E-04
-7.6395279E-04
11547.14
11547.14
59.99924
59.99923
11547.15
11547.15
-60.00076
-60.00077
,[ ]
b1
c1
U , [V]
a2
b2 , [ ]
c2
U , [V]
,[ ]
a3
b3
U , [V]
b3 , [ ]
c3
U , [V]
c3
,[ ]
a4
b4
U , [V]
b4 , [ ]
c4
U , [V]
c4
,[ ]
a5
b5
U , [V]
b5 , [ ]
c5
U , [V]
c5
,[ ]
a6
b6
U , [V]
b6 , [ ]
c6
U , [V]
,[ ]
c6
72
vor 6
vor 5
vor 4
vor 3
vor 2
vor 1
Tabela 6.2.6 etvrti proraun: trofazan kratak spoj (sa ili bez zemlje) (3pksz).
kolo 1
kolo 2
U a1 , [V]
0.00
0.00
U a1
a1 , [ ]
0.00
0.00
U b1 , [V]
0.00
0.00
U b1
b1 , [ ]
0.00
0.00
U c1 , [V]
0.00
0.00
U c1
c1 , [ ]
0.00
0.00
U a2 , [V]
0.00
0.00
U a2
a2 , [ ]
0.00
0.00
U b2 , [V]
0.00
0.00
U b2
b2 , [ ]
0.00
0.00
U c 2 , [V]
0.00
0.00
U c2
c2 , [ ]
0.00
0.00
U a3 , [V]
11547.00
11547.01
U a3
a3 , [ ]
-180.0000
-180.0000
U b 3 , [V]
11547.01
11547.01
U b3
b3 , [ ]
60.00000
60.00000
U c 3 , [V]
11547.00
11547.01
U c3
c3 , [ ]
-59.99999
-60.00000
U a4 , [V]
0.00
0.00
U a4
a4 , [ ]
0.00
0.00
U b 4 , [V]
0.00
0.00
U b4
b4 , [ ]
0.00
0.00
U c 4 , [V]
0.00
0.00
U c4
c4 , [ ]
0.00
0.00
U a5 , [V]
11547.14
0.00
U a5
a5 , [ ]
-180.0008
0.00
U b 5 , [V]
11547.14
0.00
U b5
b5 , [ ]
59.99924
0.00
U c 5 , [V]
11547.14
0.00
U c5
c5 , [ ]
-60.00076
0.00
U a6 , [V]
11547.14
11547.14
U a6
a6 , [ ]
-180.0008
-180.0008
U b 6 , [V]
11547.14
11547.15
U b6
b6 , [ ]
59.99924
59.99924
U c 6 , [V]
11547.14
11547.14
U c6
c6 , [ ]
-60.00076
-60.00076
73
Nikola Vojnovi
Glava 7: Zakljuak i predlog za nastavak rada
ZAKLJUAK I PREDLOG ZA NASTAVAK RADA
U ovom radu su prikazani prorauni kratkih spojeva radijalnih distributivnih trofaznih

mrea, koje su se pre kratkih spojeva nalazile u poznatim simetrinim reimima. Modeli i
prorauni su izvedeni u domenu simetrinih komponenti.
Primenom principa dekompozicije/superpozicije, mrea s kratkim spojem
dekomponovana je na kolo s reimom mree pre kratkog spoja i kolo. Sutinska prednost
kola jeste da je ono pasivno svuda osim na mestu s kratkim spojem.
Koristei se Thvenin/Norton-ovim ekvivalentom, izraunavaju se struje kratkog spoja
na mestu kratkog spoja. Anulirajui napon korena mree, proraun kola problem je sveden
na proceduru za proraun tokova snaga radijalnih mrea sumiranje struja i korekcija napona.
Proraun je prikazan za sva tri perioda suptranzitni, tranzitni i ustaljeni. Tako izraunati
reim potrebno je da se superponira s jednosmernom komponentom, ali ona nije bila predmet
ovog rada,
Izraunati reim kola u domenu simetrinih komponenti transformisan je u fazni
domen. Njegovom superpozicijom s poznatim reimom mree pre kratkog spoja, dobijen je
reim mree s kratkim spojem.
Za nastavak ovog rada predlae se:
Proraun reima s kratkim spojevima u slabo upetljanim mreama.
Proraun reima s kratkim spojevima u slabo upetljanim mreama s generatorima.
Proraun reima s kratkim spojevima u neuravnoteenim mreama.
Proraun reima s prekidima faza.
Proraun reima sa sloenim kvarovima (viestruki kratki spojevi i prekidi na razliitim
lokacijama).
6. Proraun jednosmerne komponente.
1.
2.
3.
4.
5.
74
Glava 8: Literatura
LITERATURA
[1] W.F.Tinney, C.E.Hart, "Power Flow Solution by Newton's Method", IEEE on PAS, Vol.
PAS-86, No. 11, Nov. 1967, pp. 1449-1460.
[2] B. Stott, O. Alsac, "Fast Decoupled Load Flow", IEEE on PAS, Vol. PAS-93, No. 3, May
1974, pp. 859-869.
[3] J.Arrillaga, C.P. Arnold, "Computer Modelling of Electrical Power Systems", John Wiley
& Sons, 1983.
[4] G.Gross, H.W. Hong, A Two-Step Compensation Method for Solving Short Circuit
Problems, IEEE on PAS, Vol. PAS-101, No. 6, June 1982, pp. 1322-1331.
[5] F.L.Alvarado. S.K.Mong, M.K.Enns, A Fault Program with Macros, Monitors, and
Direct Compensation, IEEE on PAS, Vol. PAS-101, No. 6, May 1985, pp. 1109-1120.
[6] V.Strezoski, D.Bekut, A Canonical Model for the Study of Faults in Power Systems,
IEEE Trans. on PS, Vol. 6, No. 4, Nov. 1991, pp. 1493-1499.
[7] D.Shirmohammadi, H.W.Hong, A.Semlyen, G.X.Luo, "A Compensation-Based Power Flow
Method for Weekly Meshed Distribution and Transmission Networks"; IEEE Trans. on PS,
Vol. 3, No.2, May 1988, pp. 753-762.
[8] G.X.Luo, A.Semlyen, "Efficient Load Flow Method for Large Weekly Meshed Transmission
Networks", IEEE Trans. on PS, Vol. 5, No. 4, Nov. 1990, pp. 1309-1316.
[9] D.Rajicic, R.Ackovski, R. Taleski, "Two Novel Methods for Radial and Weakly Meshed
Network Analysis", EPSR, 48 (1998) 79-87.
[10] C.S.Cheng, D.Shirmohammadi, "A Three-Phase Power Flow Method for Real-Time
Distribution System Analysis", IEEE Transactions on PS, Vol. 10, No. 2, May 1995. pp.
671-679.
[11] V. C. Strezoski; Analiza elektroenergetskih sistema I, skripta, Fakultet tehnikih nauka Novi
Sad, 2011.
[12] V. C. Strezoski; Analiza elektroenergetskih sistema II, skripta, Fakultet tehnikih nauka Novi
Sad, 2011.
[13] V.Strezoski: A New Scaling Concept in Power System Analysis, IEE Proc.-Gener.
Transm. Distrib., Vol. 143, No. 5, September 1996., pp. 399-406.
[14] V.C.Strezoski: Advanced symmetrical components method, IET Proc.-Gener. Transm.
Distrib., Vol. 5, Issue 8, ISSN 1751-8687, August 2011, pp. 833-841.
75
Glava 9: Prilog
PRILOG
U prilozima koji slede izvedeni su obrasci za proraun kljunih nepoznatih veliina

problema EES s kvarom struja na mestu kratkog spoja u kolu, za etiri (pet) vrsta kratkih
spojeva. Takoe, dat je listing programa koji je napisan u Fortran-u 2010. On je korien za
proraune koji su dati u glavi 6.
9.1
PRILOG KRATKI SPOJEVI
Kako je navedeno u glavi 3, formule za proraun struja na mestu kratkog spoja u

kolu (tabela 3.2.3.2.2) izvode se iz sistema jednaina opisanih sa (3.2.3.2.5). Relacije
(3.2.3.2.5a) uslovi kratkog spoja, specificiraju se za razmatrani tip kratkog spoja saglasno s
tabelom 3.2.3.1.1. U ovom delu bie izvedene formule za svih pet vrsta kratkih spojeva:
1FKS, 2FKS, 2FKSZ, 3FKS, 3FKSZ. Na primeru jednofaznog kratkog spoja bie jo pokazan
stav da su pogonske eme uravnoteenog EES s kratkim spojem, odnosno pogonske eme
njegovog kola, raspregnute svuda osim na mestu (neuravnoteenog) kratkog spoja.
Pored toga, iz jednakosti rezultata za poslednje dve vrste kratkog spoja (3FKS i 3FKSZ), bie
izveden zakljuak o irelevantnosti toga da li je u tropolnom kratkom spoju ukljuena i zemlja.
Ako se relacije 3.2.3.2.5b uvrste u relacije 3.2.3.2.5c dobija se sledei sistem jednaina koji e
se dalje koristiti u prilozima:
F1 (U a'k , U b'k , U c'k , Iak , Ibk , Ick ) 0 ,

F (U , U , U , I , I , I ) 0 ,
2
a 'k
b 'k
c 'k
ak
bk
ck
F3 (U , U , U , I , I , Ick ) 0 ,
a 'k
b 'k
c 'k
ak
bk
U kd
U ki A
U ko
U a'k
U ak
U b'k U bk
U c'k
U ck
I
I
I
ak
bk
ck
d
k
i
k
o
k
I
A I
I
1
(U a 'k aU b'k a 2U c'k ) U ak
(U a 'k a 2U b'k aU c'k )

,
(U a 'k U b'k U c'k )

3
1
( I ak aIbk a 2 Ick )
3
1
( I ak a 2 Ibk aIck ) ,
3
1
( I ak I bk I ck )
3
U kd Z kkd Ikd ,
U ki Z kki Iki ,
U o Z o I o .
k
(9.1.1a)
(9.1.1b)
(9.1.1c)
(9.1.1d)
kk k
9.1.1 Jednofazni kratak spoj (1FKS)

Saglasno sa uslovima kratkog spoja datim u prvoj koloni tabele 3.2.3.1.1 glave 3, za
jednofazni kratak spoj u voru k, matematiki model reima vora k kola glasi:
76
Glava 9: Prilog
U a'k 0 , Ibk 0 , Ick 0 ,

U kd
U ki
U o
k
Ikd
Iki
I o
k
1
3
1

,
3
1
3
1
3
1
3
1
( I ak I bk I ck )
3
U kd Z kkd Ikd ,
U ki Z kki Iki ,
U o Z o I o .
k
(9.1.1.1a)
(9.1.1.1b)
(9.1.1.1c)
(9.1.1.1d)
kk k
Ako se relacije (9.1.1.1a) uvrste u relacije (9.1.1.1b) i (9.1.1.1c), dobija se:

1
U kd (aU b'k a 2U c'k ) U ak ,
3
1 2
i
U k (a U b 'k aU c'k ) ,
3
1
U ko (U b'k U c'k )
3
(9.1.1.2)
i
1 ,
Ikd Iak
3
1
,
Iki Iak
3
1 .
Iko Iak
3
(9.1.1.3)
Ako se naponi direktnog, inverznog i nultog redosleda saberu (9.1.1.2) uz

1 a a 2 0 i ako se uoi jednakost struja direktnog, inverznog i nultog redosleda (9.1.1.3)
dobijaju se sledee relacije:
U kd U ki U ko U ak ,
1 .
Ikd Iki Iko Iak
3
(9.1.1.4)
Ako se izrazi za napone iz relacija (9.1.1.1d) saberu dobija se:
U kd U ki U ko Z kkd Ikd Z kki Iki Z kko Iko .
(9.1.1.5)
77
Glava 9: Prilog
Izjednaavanjem zbirova relacija napona (9.1.1.4) i (9.1.1.5) dobija se:
U ak Z kkd Ikd Z kki Iki Z kko Iko .
(9.1.1.5)
d
i
o
Odnosno poto vai uslov Ik Ik Ik :
Ikd
Z kkd
U ak
.
Z kki Z kko
(9.1.1.6)
Na kraju slede formule za izraunavanje sve tri kljune nepoznate veliine struje
kola u voru s kratkim spojem:
Ikd Iki Iko
Z kkd
U ak
,
Z kki Z kko
(9.1.1.7)
ime je dat odgovor na osnovni predmet ovog dela priloga proraun struja jednofaznog
kratkog spoja u kolu.
U ovom delu priloga je ostalo jo da se dokae najavljeni stav da su pogonske eme
uravnoteenog EES s kratkim spojem, odnosno pogonske eme njegovog kola, raspregnute
svuda osim na mestu (neuravnoteenog) kratkog spoja.
Iz relacija (9.1.1.4) sledi povezanost (sprega) izmeu pogonskih Thvenin-ovih
impedansi kola vienih iz vora s kratkim spojem k, koja je prikazana na slici 9.1.1.1a. S
obzirom na to da su pogonske eme kola ekvivalentne tim impedansama, ta se slika moe
proiriti u vidu eme prikazane na slici 9.1.1.1b. Na osnovu toga je oigledno da su pogonske
eme kola, za jednofazni kratak spoj u voru k, povezane na mestu kratkog spoja, saglasno
sa slikom 9.1.1.1. S druge strane, iz relacija (9.1.1.4) oigledno je da veliine (promenljive)
U kd , U ki , U ko , Ikd , Iki , Iko (naponi i struje na mestu kratkog spoja) nisu meusobno
nezavisne (dekuplovane). Naime, simetrine komponente napona i struje istog redosleda ne
mogu da se promene, a da se pri tome, saglasno s relacijama (9.1.1.4) ne promene i ostale
simetrine komponente.
+
1
Ikd Iak
3
Z kd
1
Iki Iak
3
U kd
U ak
Z ki
U ki
1
Iko Iak
3
Z ko
U ko
0
(a)
78
Glava 9: Prilog
U ak
+
1
Ikd Iak
3
Pogonska
ema
direktnog
redosleda
kola
1
Iki Iak
3
d
k
Pogonska
ema
inverznog
redosleda
kola
1
Iko Iak
3
i
k
Pogonska
ema nultog
redosleda
kola
U ko
(b)
Slika 9.1.1.1 Veza (sprega) Thvenin-ovih impedansi (a) i pogonskih ema kola za jednofazni
kratak spoj u voru k (b).
Time je, za primer jednofaznog kratkog spoja, dat najavljeni dokaz raspregnutosti
pogonskih ema kola EES s kratkim spojem svuda osim na mestu kratkog spoja.
9.1.2 Dvofazni kratak spoj (2FKS)
Saglasno sa uslovima kratkog spoja datih u drugoj koloni tabele 3.2.3.1.1 glave 3, za
dvofazni kratak spoj u voru k, matematiki model reima vora k kola glasi:
Iak 0 , Ibk Ick , U b'k U c'k ,

U kd
U ki
U o
k
Ikd
Iki
I o
k
1
3
1

,
3
1
3
1
3
1
3
1
( I ak I bk I ck )
3
U kd Z kkd Ikd ,
U ki Z kki Iki ,
U o Z o I o .
k
(9.1.2.1a)
(9.1.2.1b)
(9.1.2.1c)
(9.1.2.1d)
kk k

1
U kd (U a'k U b'k (a a 2 ) ) U ak ,
3
(9.1.2.2)
79
Glava 9: Prilog
1
U ki (U a'k U b'k (a 2 a) ) ,
3
1
U ko (U a' k 2U b' k )
3
i
1
Ikd Ibk
(a a 2 ) ,
3
1 2
1
Iki Ibk
(a a) Ibk
(a a 2 ) ,
3
3
Iko 0 .
(9.1.2.3)
Ako se naponi direktnog, inverznog redosleda (9.1.2.2) meusobno oduzmu i ako se to

isto uradi za iste napone iz relacija (9.1.2.1d), dobijaju se sledee relacije:
U kd U ki U ak ,
U kd U ki Z kkd Ikd Z kki Iki ,
(9.1.2.4)
i ako se uoe sledee jednakosti: Ikd Iki , Iko 0 (9.1.2.3), a relacije (9.1.2.4) izjednae:
U kd U ki Z kkd Ikd Z kki Ikd U ak .
(9.1.2.5)
Odnosno
Ikd
U ak
(9.1.2.6)
i
Z kkd Z kk
Ikd
U ak
Z
Iki
d
kk
Z kki
U
ak
Z kkd Z kki
(9.1.2.7)
,
Iko 0 ,
ime je dat odgovor na osnovni predmet ovog dela priloga proraun struja dvofaznog
kratkog spoja u kolu.
obzirom da su pogonske eme kola ekvivalentne tim impedansama, ta se slika moe
proiriti u vidu eme prikazane na slici 9.1.2.1b.
80
Ikd
Z kd
Glava 9: Prilog
Iki
Z ki
U kd
Iko 0
U ki
Z ko
U ko 0
U ak
(a)
Ikd
Pogonska
ema
direktnog
redosleda
kola
Iki
U kd
Pogonska
ema
inverznog
redosleda
kola
Iko 0
U ki
0
Pogonska
ema nultog
redosleda
kola
U ko 0
0
U ak
(b)
Slika 9.1.2.1 Veza (sprega) Thvenin-ovih impedansi (a) i pogonskih ema kola za dvofazni
9.1.3 Dvofazni kratak spoj sa zemljom (2FKSZ)

Saglasno sa uslovima kratkog spoja datih u treoj koloni tabele 3.2.3.1.1 glave 3, za
dvofazni kratak spoj sa zemljom u voru k, matematiki model reima vora k kola glasi:
Iak 0 , U b'k 0 , U c'k 0 ,

U kd
U ki
U o
k
1
3
1

,
3
1
3
(9.1.3.1a)
(9.1.3.1b)
81
Glava 9: Prilog
1
I d
3
k
1
i
Ik ( Iak a 2 Ibk aIck ) ,
3
Iko
1
( I ak I bk I ck )
3
U kd Z kkd Ikd ,
U ki Z kki Iki ,
U o Z o I o .
k
(9.1.3.1c)
(9.1.3.1d)
kk k

1
U kd U a' k U ak ,
3
1
i
U k U a'k ,
3
1
U ko U a'k
3
(9.1.3.2)
i
1
,
Ikd (a Ibk
a 2 Ick
)
3
1
Iki (a 2 Ibk
aIck ) ,
3
1
Iko ( Ibk
Ick
).
3
(9.1.3.3)
Ako se naponi direktnog inverznog i nultog redosleda (9.1.3.2) uvrste u relacije

(9.1.3.1d) i ako se struje direktnog inverznog i nultog redosleda (9.1.3.3) saberu, uz vaenje
relacije 1 a a 2 0 , dobijaju se sledee relacije:
1
Z kkd Ikd U a'k U ak ,
3
1
Z kki Iki U a'k ,
3
1
Z kko Iko U a'k ,
3
(9.1.3.4)
Ikd Iki Iko 0 .
Ako se iz relacija (9.1.3.4) izvuku struje direktnog, inverznog i nultog redosleda

dobijaju se sledee jednakosti:
1
1
Ikd d U a'k d U ak ,
3Z kk
Z kk
(9.1.3.5)
82
Glava 9: Prilog
1
Iki i U a'k ,
3Z kk
1
Iko d U a'k .
3Z
kk
Odnosno ako se sve tri relacije saberu (9.1.3.5) i izjednae sa relacijom (9.1.3.4)
dobija se:
1
1
1
1
Ikd Iki Iko d d U ak i U a'k
U a 'k 0 .
3Z kk Z kk
3Z kk
3Z kko
(9.1.3.6)
Iz relacije (9.1.3.6) dobija se:
1
1
1
3
U a'k ( d i o ) d U ak ,
Z kk Z kk Z kk
Z kk
U a'k
Z kd Z kki
3Z kki Z kko
U ak .
d o
i o
Z kk Z kk Z kk Z kk
(9.1.3.7)
Na kraju kada se relacija (9.1.3.7) uvrsti u relacije (9.1.3.5) dobijaju se formule za

izraunavanje sve tri kljune nepoznate veliine struje kola u voru s kratkim spojem:
Z kki Z kko
U ak ,
d i
d o
i o
Z k Z kk Z kk Z kk Z kk Z kk
Z kko
d i
U ak ,
Z k Z kk Z kkd Z kko Z kki Z kko
Z kki
d i
U ak ,
d o
i o
Z k Z kk Z kk Z kk Z kk Z kk
Ikd
Iki
Iko
(9.1.3.8)
ime je dat odgovor na osnovni predmet ovog dela priloga proraun struja dvofaznog
kratkog spoja sa zemljom u kolu.
Iz relacija (9.1.3.4) se izvode sledee relacije:
U kd U ki U ak ,
U kd U k 0 U ak ,
U i U 0 0 .
k
(9.1.3.9)

obzirom da su pogonske eme kola ekvivalentne tim impedansama, ta se slika moe
proiriti u vidu eme prikazane na slici 9.1.3.1b.
83
Ikd
Z kd
Glava 9: Prilog
Iki
Z ki
U kd
Iko
U ki
Z ko
U ko
U ak
(a)
Ikd
Pogonska
ema
direktnog
redosleda
kola
Iki
Pogonska
ema
inverznog
redosleda
kola
d
k
Iko
i
k
Pogonska
ema nultog
redosleda
kola
U ko
0
U ak
(b)
Slika 9.1.3.1 Veza (sprega) Thvenin-ovih impedansi (a) i pogonskih ema kola za dvofazni
kratak spoj sa zemljom u voru k (b).
9.1.4 Trofazni kratak spoj

Saglasno sa uslovima kratkog spoja datih u etvrtoj koloni tabele 3.2.3.1.1 glave 3, za
trofazni kratak spoj u voru k, matematiki model reima vora k kola glasi:
Iak Ibk Ick 0 , U a'k
U b'k 0 , U c'k U a'k 0 ,
1
d
3
Uk
1
i
U k
,
3
o
Uk
1
3
(9.1.4.1a)
(9.1.4.1b)
84
Glava 9: Prilog
1
I d
3
k
1
i
Ik ( Iak a 2 Ibk aIck ) ,
3
Iko
1
( I ak I bk I ck )
3
U kd Z kkd Ikd ,
U ki Z kki Iki ,
U o Z o I o .
k
(9.1.4.1c)
(9.1.4.1d)
kk k

1
U kd (U a'k aU a'k a 2U a'k ) U ak ,
3
1
i
U k (U a'k a 2U a'k aU a'k ) ,
3
1
U ko (U a'k U a'k U a'k )
3
(9.1.4.2)
i
1
Ikd ( Iak
aIbk
a 2 Ick ) ,
3
1
,
Iki ( Iak
a 2 Ibk
aIck
)
3
1
Iko ( Iak
Ibk
Ick
) 0.
3
(9.1.4.3)
Ako se U a'k izvue ispred zagrade u relacijama (9.1.4.2) uz vaenje 1 a a 2 0 ,

dobijaju se sledee relacije:
U kd U ak ,
U i 0 ,
(9.1.4.4)
U ko U a 'k .
Ako se struja nultog redosleda (9.1.4.3) i napon inverznog redosleda (9.1.4.4), koji su
jednaki nuli, uvrste u relaciju (9.1.4.1d) dobijaju se sledee relacije:
U ko 0 ,
I i 0 .
(9.1.4.5)
Poto je U kd U ak , struja kvara (9.1.4.1d) direktnog redosleda je:
85
Glava 9: Prilog
U
.
Ikd ak
Z d
(9.1.4.6)
kk
U
Ikd ak
,
Z d
kk
(9.1.4.7)
I 0 ,
I o 0 ,
i
k
k
ime je dat odgovor na osnovni predmet ovog dela priloga proraun struja trofaznog kratkog
spoja u kolu.
Thvenin-ove impedanse kola viene iz vora s kratkim spojem k su prikazane na
slici 9.1.4.1a. S obzirom da su pogonske eme kola ekvivalentne tim impedansama, ta se
slika moe proiriti u vidu eme prikazane na slici 9.1.4.1b. Poto trofazni kratak spoj spada u
uravnoteene elemente, pogonske eme kola su raspregnute.
Ikd
Z kd
Iko 0 k
Iki 0 k
Z ki
U kd
U ki 0
Z ko
U ko 0
+U ak
0
(a)
Ikd k
Pogonska
ema
direktnog
redosleda
kola
Iko 0 k
Iki 0 k
d
k
+
U ak
Pogonska
ema
inverznog
redosleda
kola
i
k
0
0
Pogonska
ema nultog
redosleda
kola
U ko 0
0
(b)
Slika 9.1.4.1 Veza (sprega) Thvenin-ovih impedansi (a) i pogonskih ema kola za trofazni
9.1.5 Trofazni kratak spoj sa zemljom (3FKSZ)

Saglasno sa uslovima kratkog spoja datih u petoj koloni tabele 3.2.3.1.1 glave 3, za
trofazni kratak spoj sa zemljom u voru k, matematiki model reima vora k kola glasi:
U a'k 0 , U b'k
0 , U c'k 0 ,
86
Glava 9: Prilog
(9.1.5.1a)
U
U
U
d
k
i
k
o
k
Ikd
Iki
I o
k
1
3
1

,
3
1
3
1
3
1
3
1
( I ak I bk I ck )
3
U kd Z kkd Ikd ,
U ki Z kki Iki ,
U o Z o I o .
k
(9.1.5.1b)
(9.1.5.1c)
(9.1.5.1d)
kk k
Ako se relacije (9.1.5.1a) uvrste u relacije (9.1.5.1b), dobija se:

U kd U ak ,
U ki 0 ,
U o 0 .
(9.1.5.2)
Ako se relacije (9.1.5.2) uvrste u relacije (9.1.5.1d) dobijaju se formule za

izraunavanje sve tri kljune nepoznate veliine struje kola u voru s kratkim spojem:
U
,
Ikd ak
Z d
kk
I 0 ,
I o 0 ,
i
k
(9.1.5.3)
ime je dat odgovor na osnovni predmet ovog dela priloga proraun struja trofaznog kratkog
spoja sa zemljom u kolu.
Thvenin-ove impedanse kola viene iz vora s kratkim spojem k su prikazane na
slici 9.1.5.1a. S obzirom na to da su pogonske eme kola ekvivalentne tim impedansama, ta
se slika moe proiriti u vidu eme prikazane na slici 9.1.5.1b. Poto trofazan kratak spoj sa
zemljom spada u uravnoteene elemente, pogonske eme kola su raspregnute. Takoe, iz
jednakosti rezultata za poslednje dve vrste kratkog spoja izveden je zakljuak o irelevantnosti
toga da li je u tropolnom kratkom spoju ukljuena i zemlja.
87
Ikd
Glava 9: Prilog
Z kd
Iko 0 k
Iki 0 k
Z ki
U kd
U ki 0
Z ko
U ko 0
+U ak
0
(a)
Ikd k
Pogonska
ema
direktnog
redosleda
kola
Iko 0 k
Iki 0 k
d
k
+
U ak
Pogonska
ema
inverznog
redosleda
kola
i
k
0
0
Pogonska
ema nultog
redosleda
kola
U ko 0
0
(b)
Slika 9.1.5.1 Veza (sprega) Thvenin-ovih impedansi (a) i pogonskih ema kola za trofazni
kratak spoj sa zemljom u voru k (b).
88
9.2
Glava 9: Prilog
PRILOG LISTING PROGRAMA
program MasterRad
! n--------------------------------------! Br_fidera------------------------------! Mesto_kvara---------------------------------------------------------------------! Ua1------------------------------------! zsd, zsi, zso, y0d,y0i, y0o------------! zd(:), zi(:), zo(:)--------------------! ---------------------------------------! y0ed(:), y0ed(:), y0ed(:)-------------------------------------------------------! ztd, zti, zto--------------------------! ---------------------------------------! Ikd, Iki, Iko-------------------------------------------------------------------! Jd(:),Ji(:),Jo(:)----------------------! Ud(:), Ui(:), Uo(:)--------------------! Id(:), Ii(:), Io(:)--------------------! Idp(:), Iip(:), Iop(:)-----------------! ---------------------------------------! Udp(:), Uip(:), Uop(:)----------------------------------------------------------! e---------------------------------------
broj cvorova
broj fidera na koji se rasporedju cvorovi
mesto gde se desio kvar, odnosno kratak
spoj. Postavlja se za cvorove
napon na mestu kvara pre kvara
redni i otocni parametri sekcija
vektor koji sadrzi redni parametar svake
sekcije (d,i,o redosled)
vektor koji sadrzi ekvivalentan otocni
parametar za svaki cvor (d,i,o redosled)
tevenenova impedansa vidjena sa mesta kvara
(d,i,o redosled)
struje kvara na mestu kvara (d, i, o
redosled)
injektirane struje cvorova (d,i,o redosled)
naponi svorova (d,i,o redosled)
vektor struja grana
vektor struja grana koji cuva predhodne
vrednosti (vrednosti pre azuriranja)
vektor napona cvorova koji cuva predhodne
vrednosti (vrednosti pre azuriranja)
kriterijum konvergencije
implicit none
real, parameter :: Pi = 3.1415927

integer:: i, j, n=6, Br_fidera, Mesto_kvara, t, k, v
integer, allocatable:: P(:)
complex:: Ua1=20000/sqrt(3.0), U1=0
complex:: ztd, zti, zto
complex:: zsd=(0.4, 0.36)/3.0, zsi=(0.4, 0.36)/3.0, zso=(0.4, 0.36)
complex:: y0d=(0, 0.0001), y0i=(0, 0.0001), y0o=(0, 0.0001)/3.0
complex, allocatable:: zd(:),zi(:),zo(:), y0ed(:), y0ei(:), y0eo(:), Jd(:),Ji(:),Jo(:)
complex, allocatable:: Ud(:), Ui(:), Uo(:), Id(:), Ii(:), Io(:), Idp(:), Iip(:), &
Iop(:)
complex, allocatable:: Udp(:), Uip(:), Uop(:)
complex, allocatable:: Ua(:), Ub(:), Uc(:), Ia(:), Ib(:), Ic(:)
complex:: Ikd, Iki, Iko
logical:: uslov
real:: e=10E-5
real, allocatable:: argA(:), argB(:), argC(:), modulA(:), modulB(:), modulC(:)
write(*,*) "unesite broj cvorova: "

!n=6
read(*,*) n
write(*,*) "unesite broj fidera: "
read(*,*) Br_fidera
allocate( P(n) )
allocate( zd(n), zi(n), zo(n), y0ed(n), y0ei(n), y0eo(n), Jd(n), Ji(n), Jo(n) )
allocate( Ud(n), Ui(n), Uo(n), Id(n), Ii(n), Io(n), Idp(n), Iip(n), Iop(n) )
89
Glava 9: Prilog
allocate( Udp(n), Uip(n), Uop(n) )

allocate( Ua(n), Ub(n), Uc(n), Ia(n), Ib(n), Ic(n) )
allocate( argA(n), argB(n), argC(n), modulA(n), modulB(n), modulC(n) )
do i=1,n
argA(i)=0
modulA(i)=0
argB(i)=0
modulB(i)=0
argC(i)=0
modulC(i)=0
enddo
do i=1,n
if (i.EQ.1) then
P(i)=0
elseif ( (i.LE.(Br_fidera+1)) .AND. (i.NE.1) ) then
P(i)=1
else
P(i)=i-Br_fidera
endif
enddo
!P(1)=0
!P(2)=1
!P(3)=1
!P(4)=1
!P(5)=2
!P(6)=3
!P(1)=0
!P(2)=1
!P(3)=1
!P(4)=1
!P(5)=3
!P(6)=3
write(*,*) "povezanost sekcija: "
do i=1,n
write(*,'("P[",i6,"]=",i6)') i,P(i)
enddo
write(*,'(/)')
write(*,*) "unesite mesto kvara: "
read(*,*) Mesto_kvara
write(*,'(/)')
if(Mesto_kvara .GT. n) then
90
Glava 9: Prilog
write(*,*) "ne postoji to mesto u mrezi"

endif
!vektor injektiranih struja cvorova

!(kod delta kola svi su nula sem na mestu kvara- jedinicna struja 1=j0 )
do i=1,n
if(i .NE. Mesto_kvara ) then
Jd(i)=0
Ji(i)=0
Jo(i)=0
else
Jd(i)= 1
Ji(i)= 1
Jo(i)= 1
endif
enddo
!-----------------------------------------------------------------------------------zd(1)=0
zi(1)=0
zo(1)=0
do i=2,n
zd(i)=zsd
zi(i)=zsi
zo(i)=zso
enddo
y0ed(1)=0
y0ei(1)=0
y0eo(1)=0
do i=2,n
y0ed(i)= y0d
y0ei(i)= y0i
y0eo(i)= y0o
do j=2,n
if( i.EQ.P(j) ) then
y0ed(i)= y0ed(i)+y0d
y0ei(i)= y0ei(i)+y0i
y0eo(i)= y0eo(i)+y0o
endif
enddo
enddo
!do i=1,n
91
Glava 9: Prilog
write(*,*) y0ed(i)
!enddo
!write(*,*) Ua1
!inicijalizacija cvorova napona (konstanti ostaju naponi korena)

!pocetna iteracija je da su svi naponi jednaki naponu korena
do i=1,n
if( i.NE.1 ) then
Ud(i)=U1
Ui(i)=U1
Uo(i)=U1
else
Ud(i)=U1
Ui(i)=U1
Uo(i)=U1
endif
enddo
!----------------------------------------------------------------------------------!inicijalizacija vektora struja grana----------------------------------------------Id(1)=0
Ii(1)=0
Io(1)=0
do i=n,2,-1
Id(i)=-Jd(i)+y0ed(i)*Ud(i)
Ii(i)=-Ji(i)+y0ei(i)*Ui(i)
Io(i)=-Jo(i)+y0eo(i)*Uo(i)
do t=2,n
if(i.EQ.P(t)) then
Id(i)=Id(i)+Id(t)
Ii(i)=Ii(i)+Ii(t)
Io(i)=Io(i)+Io(t)
endif
enddo
enddo
!-----------------------------------------------------------------------------------!Proraun tevenenove impedanse direktnog, inverznog i nultog redosleda
!vidjenje sa mesta kvara
write(*,'(/)')
write(*,'("direktni redosled")')
call GaussSeidel(Id, Ud,Jd, y0ed, zd, P, n, e)
do i=2,n
92
Glava 9: Prilog
write(*,'("Id''[",i6,"]")') i
write(*,*) Id(i)
write(*,'("Ud[",i6,"]")') i
write(*,*) Ud(i)
enddo
write(*,'(/)')
write(*,*) "inverzni redosled"
call GaussSeidel(Ii, Ui,Ji, y0ei, zi, P, n, e)
do i=2,n
write(*,'("Ii''[",i6,"]")') i
write(*,*) Ii(i)
write(*,'("Ui[",i6,"]")') i
write(*,*) Ui(i)
enddo
write(*,'(/)')
write(*,*) "nulti redosled"
call GaussSeidel(Io, Uo,Jo, y0eo, zo, P, n, e)
do i=2,n
write(*,'("Io''[",i6,"]")') i
write(*,*) Io(i)
write(*,'("Uo[",i6,"]")') i
write(*,*) Uo(i)
enddo
ztd = Ud(Mesto_kvara)
zti = Ui(Mesto_kvara)
zto = Uo(Mesto_kvara)
write(*,'(/)')
write(*,*) "tevenenove impedanse vidjene sa mesta kvara s=d,i,o: "
write(*,*) ztd
write(*,*) zti
write(*,*) zto
!-------------------------------------------------------------------------------------
write(*,*)
write(*,*)
write(*,*)
write(*,*)
write(*,*)
write(*,*)
"Izaberite vrstu kratkog spoja: "

"1-1PKS"
"2-2PKS"
"3-2PKSZ"
"4-3PKS(Z)"
read(*,*) v
if ( (v.NE.1) .AND. (v.NE.2) .AND. (v.NE.3) .AND. (v.NE.4)) then

write(*,*) "uneli ste pogresan broj "
93
Glava 9: Prilog
endif
!formule za proracun struje kratkog spoja na mestu kvara u zavisnosti od tipa kvara--formula_kratkog_spoja: select case(v)
case (1)
Ikd=Ua1/(ztd+zti+zto)
Iki=Ua1/(ztd+zti+zto)
Iko=Ua1/(ztd+zti+zto)
case (2)
Ikd=Ua1/(ztd+zti)
Iki=-Ua1/(ztd+zti)
Iko=0
case(3)
Ikd=Ua1*(ztd+zto)/(ztd*zti+ztd*zto+zti*zto)
Iki=-Ua1*zto/(ztd*zti+ztd*zto+zti*zto)
Iko=-Ua1*zti/(ztd*zti+ztd*zto+zti*zto)
case(4)
Ikd=Ua1/(ztd)
Iki=0
Iko=0
end select formula_kratkog_spoja
!------------------------------------------------------------------------------------write(*,'(/)')
write(*,*)
write(*,*)
write(*,*)
write(*,*)
"struje na mestu kvara:"

Ikd
Iki
Iko
write(*,'(/)')
!vektor injektiranih struja cvorova

!(kod delta kola sve su nula sem na mestu kvara koja je jednaka struji kvara)
do i=1,n
if(i .NE. Mesto_kvara ) then
Jd(i)=0
Ji(i)=0
Jo(i)=0
else
Jd(i)= -Ikd
Ji(i)= -Iki
Jo(i)= -Iko
endif
enddo
!------------------------------------------------------------------------------------
94
Glava 9: Prilog
!inicijalizacija cvorova napona (konstanti ostaju naponi korena)

!pocetno je da su svi naponi jednaki naponu korena
do i=1,n
if( i.NE.1 ) then
Ud(i)=U1
Ui(i)=U1
Uo(i)=U1
else
Ud(i)=U1
Ui(i)=U1
Uo(i)=U1
endif
enddo
!----------------------------------------------------------------------------------!inicijalizacija vektora struja grana----------------------------------------------Id(1)=0
Ii(1)=0
Io(1)=0
do i=n,2,-1
Id(i)=-Jd(i)+y0ed(i)*Ud(i)
Ii(i)=-Ji(i)+y0ei(i)*Ui(i)
Io(i)=-Jo(i)+y0eo(i)*Uo(i)
do t=2,n
if(i.EQ.P(t)) then
Id(i)=Id(i)+Id(t)
Ii(i)=Ii(i)+Ii(t)
Io(i)=Io(i)+Io(t)
endif
enddo
enddo
!------------------------------------------------------------------------------------
!iterativna metoda: Gauss-Seidel----------------------------------------------write(*,'(/)')

write(*,*) "---------------------poziva se GaussSeidell------------------------------"
write(*,'(/)')
write(*,'("direktni redosled")')
call GaussSeidel(Id, Ud,Jd, y0ed, zd, P, n, e)
do i=2,n
write(*,'("Id''[",i6,"]")') i
write(*,*) Id(i)
95
Glava 9: Prilog
write(*,'("Ud[",i6,"]")') i
write(*,*) Ud(i)
enddo
write(*,'(/)')
write(*,*) "inverzni redosled"
call GaussSeidel(Ii, Ui,Ji, y0ei, zi, P, n, e)
do i=2,n
write(*,'("Ii''[",i6,"]")') i
write(*,*) Ii(i)
write(*,'("Ui[",i6,"]")') i
write(*,*) Ui(i)
enddo
write(*,'(/)')
write(*,*) "nulti redosled"
call GaussSeidel(Io, Uo,Jo, y0eo, zo, P, n, e)
do i=2,n
write(*,'("Io''[",i6,"]")') i
write(*,*) Io(i)
write(*,'("Uo[",i6,"]")') i
write(*,*) Uo(i)
enddo
!---------------------------------------------------------------------------------
!prelazak u fazni domen----------------------------------------------------------write(*,'(/)')

write(*,*) "----------------prelazak u fazni domen----------------------"
write(*,'(/)')
call FazniDomen(Ua , Ub, Uc, Ia, Ib, Ic, Ud, Ui, Uo, Id, Ii, Io, n)
do i=2,n
write(*,'("Ua[",i6,"]")') i
write(*,*) Ua(i)
write(*,'("Ub[",i6,"]")') i
write(*,*) Ub(i)
write(*,'("Uc[",i6,"]")') i
write(*,*) Uc(i)
enddo
write(*,'(/)')
do i=2,n
write(*,'("Ia''[",i6,"]")') i
write(*,*) Ia(i)
write(*,'("Ib''[",i6,"]")') i
write(*,*) Ib(i)
96
Glava 9: Prilog
write(*,'("Ic''[",i6,"]")') i
write(*,*) Ic(i)
enddo
!--------------------------------------------------------------------------------!Prelazak u eksponencijalni oblik---------------------------------------------call ArgMod(Ua, argA, modulA, n)
call ArgMod(Ub, argB, modulB, n)
call ArgMod(Uc, argC, modulC, n)
write(*,'(/)')
write(*,*) "-------------prelazak u eksponencijalni oblik-------------------"
write(*,'(/)')
do i=2,n
write(*,'("Ua[",i6,"]")') i
write(*,*) ModulA(i)
write(*,'("argA[",i6,"]")') i
write(*,*) argA(i)
write(*,'("Ub[",i6,"]")') i
write(*,*) ModulB(i)
write(*,'("argB[",i6,"]")') i
write(*,*) argB(i)
write(*,'("Uc[",i6,"]")') i
write(*,*) ModulC(i)
write(*,'("argC[",i6,"]")') i
write(*,*) argC(i)
enddo
!--------------------------------------------------------------------------------read(*,*)
!Subrutine Gauss-Seidell-------------------------------------------------------------Contains
subroutine GaussSeidel(I,U,J, y, z,P, n, e)
complex, allocatable, intent(INOUT):: I(:), U(:)

complex, allocatable:: J(:), y(:), z(:), Ip(:), Up(:)
integer:: k, n, ii
integer, allocatable:: P(:)
real:: e
allocate( Ip(n), Up(n))
k=1
do
do ii=n,2,-1
! pokupe se stare vrednosti struje grana
Ip(ii)=I(ii)
enddo
97
do ii=2,n
Glava 9: Prilog
! pokupe se stare vrednosti napona cvorova
Up(ii)=U(ii)
enddo
do ii=n,2,-1
I(ii)=-J(ii)+y(ii)*U(ii)
do t=2,n
if(ii.EQ.P(t)) then
I(ii)=I(ii)+I(t)
endif
enddo
enddo
do ii=2,n
U(ii)=U(P(ii))-z(ii)*I(ii)
enddo
write(*,'(/)')
write(*,'("iteracija:",i6)') k
write(*,'(/)')
!do ii=1,n
!
!
!
!
write(*,'("I''[",i6,"]")') ii
write(*,*) I(ii)
write(*,'("U[",i6,"]")') ii
write(*,*) U(ii)
!enddo
k=k+1
uslov=.TRUE.
!do ii=2,n
!
!
!
if(abs(Up(ii)-U(ii)) .GT. e) then

uslov=.FALSE.
exit
endif
!enddo
98
Glava 9: Prilog
do ii=2,n
!
if( (abs( real( Up(ii) ) - real( U(ii) )) .GT. e ) .AND. (abs( aimag( Up(ii)
) - aimag( U(ii) )) .GT. e ) ) then
if( sqrt( ( real( Up(ii) ) - real( U(ii) ) ) * (real( Up(ii) ) - real( U(ii)
))&
+ ( aimag( Up(ii) ) - aimag( U(ii) ) ) * (aimag( Up(ii) ) - aimag( U(ii) ))
) .GT. e
) then
uslov=.FALSE.
exit
endif
enddo
if(uslov.EQ. .TRUE.) then

return
endif
enddo
end subroutine GaussSeidel
!--------------------------------------------------------------------------
!Subroutine Fazni Domen-----------------------------------------------------------subroutine FazniDomen(Ua, Ub, Uc, Ia, Ib, Ic, Ud, Ui, Uo, Id, Ii, Io, n)
REAL, PARAMETER :: Pi = 3.1415927
complex, allocatable, intent(IN):: Ud(:), Ui(:), Uo(:), Id(:), Ii(:), Io(:)

complex, allocatable, intent(INOUT):: Ua(:), Ub(:), Uc(:), Ia(:), Ib(:), Ic(:)
integer:: n,j
real:: Re= cos(2.0*Pi/3.0), Im= sin(2.0*Pi/3.0)
complex:: a
a=cmplx(Re, Im)
Ua(1)
Ub(1)
Uc(1)
Ia(1)
Ib(1)
Ic(1)
=
=
=
=
=
=
0
0
0
0
0
0
do j=2,n
Ua(j) = Ud(j) + Ui(j) + Uo(j)
Ub(j) = a*a*Ud(j) + a*Ui(j) + Uo(j)
Uc(j) = a*Ud(j) + a*a*Ui(j) + Uo(j)
Ia(j) = Id(j) + Ui(j) + Uo(j)
99
Glava 9: Prilog
Ib(j) = a*a*Id(j) + a*Ii(j) + Io(j)

Ic(j) = a*Id(j) + a*a*Ii(j) + Io(j)
enddo
end subroutine FazniDomen

!--------------------------------------------------------------------------
!Subroutine ArgMod izracuna argumente(u stepenima) i module napona-------subroutine ArgMod(U, arg, modul, n)
complex, allocatable, intent(IN):: U(:)
real, allocatable:: arg(:), modul(:)
integer:: i,n
do i=1,n
modul(i)= sqrt(real(U(i))*real(U(i))+aimag(U(i))*aimag(U(i)))
if(real(U(i)).EQ.0 .AND. aimag(U(i)).GT. 0 ) then
arg(i)=Pi/2
elseif(real(U(i)).EQ.0 .AND. aimag(U(i)).LT. 0 ) then
arg(i)=-Pi/2
elseif(real(U(i)).EQ.0 .AND. aimag(U(i)).EQ. 0 ) then
arg(i)=0
elseif(real(U(i)).LT.0 .AND. aimag(U(i)).EQ. 0 ) then
arg(i)=-Pi
elseif(real(U(i)).LT.0 .AND. aimag(U(i)).LT. 0) then
arg(i)=atan(aimag(U(i))/real(U(i)))+Pi
else if(real(U(i)).LT.0 .AND. aimag(U(i)) .GT. 0) then
arg(i)=atan(aimag(U(i))/real(U(i)))-Pi
else
!kada je realni veci od nule a imaginarni veci ili manji od nule
arg(i)=atan(aimag(U(i))/real(U(i)))
endif
arg(i)=arg(i)*180.0/Pi
enddo
end subroutine ArgMod
!--------------------------------------------------------------------------
end program MasterRad
100

NikolaVojnovic MasterRad

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

NikolaVojnovic MasterRad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U

PRIMENA PROCEDURE PRORAUNA

Novi Sad, juni 2012. godine

ea oee oaa ooa aa a oa aja

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Type of record, TR:

Textual printed material

Contents code, CC:

Ph.D. Vladimir Strezoski, professor

Backward/Forward Swiping power flow applied for calculation of short-circuits

Language of text, LT:

Language of abstract, LA:

Country of publication, CP:

Locality of publication, LP:

Publication year, PY:

Publication place, PP:

21000 Novi Sad, Faculty of technical sciences, Trg Dositeja Obradovia 6

Physical description, PD:

Scientific field, SF:

Electrical and computer engineering

Scientific discipline, SD:

Electric power systems

Subject/Key words, S/KW:

Thvenin/Norton theorem, distribution power flow, short-circuits, circuit.

Holding data, HD:

This work deals with calculation of AC component of radial distribution

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Obrazac Q2..04-05 Izdanje2

Nikola Vojnovi master rad

ODREIVANJE THVENIN/NORTON-OVOG EKVIVALENTA .................................... 6

TRI POSLEDICE THVENIN/NORTON-OVE TEOREME ................................................ 8

Trea posledica Teorema (princip) supstitucije.......................................................... 11

MODEL MREE S KRATKIM SPOJEM .............................................. 15

OSNOVNE PRETPOSTAVKE O TROFAZNIM MREAMA S KVAROVIMA .............. 16

KRATKI SPOJEVI ............................................................................................................... 17

Kratak spoj sinhrone maine ......................................................................................... 17

Opta razmatranja o EES s kratkim spojem .................................................................. 19

Proraun naizmenine komponente kola ................................................................... 37

Matematiki model .................................................................................................... 37

Reenje matematikog modela .............................................................................. 44

TOKOVI SNAGA RADIJALNIH DISTRIBUTIVNIH MREA.......... 49

MODELI ELEMENATA DISTRIBUTIVNE MREE ........................................................ 51

Sekcije vodova .............................................................................................................. 52

Ureaji za kompenzaciju reaktivne snage ..................................................................... 53

MODEL TOKOVA SNAGA I NJEGOVO REENJE ......................................................... 53

PRIMERI PRORAUNA .......................................................................... 67

REENJE ZADATKA .......................................................................................................... 69

ZAKLJUAK I PREDLOG ZA NASTAVAK RADA ........................... 74

Nikola Vojnovi master rad

PRILOG KRATKI SPOJEVI ............................................................................................. 76

Jednofazni kratak spoj (1FKS) ...................................................................................... 76

Dvofazni kratak spoj (2FKS)......................................................................................... 79

Dvofazni kratak spoj sa zemljom (2FKSZ) ................................................................... 81

Trofazni kratak spoj ....................................................................................................... 84

Trofazni kratak spoj sa zemljom (3FKSZ) .................................................................... 86

PRILOG LISTING PROGRAMA ..................................................................................... 89

Nikola Vojnovi master rad

Tokovi snaga i kvarovi dva su osnovna prorauna u prenosnim i distributivnim

Nikola Vojnovi master rad

sekvence u kojima se oni aproksimiraju stacionarnim, pa se i obrauju postupcima utvrenim