Sa Zdravim Pčelama U Xxi Vek Trece Izdanje

JOVO N.
KANTAR
SA ZDRAVIM PELAMA
U XXI VEK
III DOPUNJENO I PROIRENO IZDANJE
2013.
BEOGRAD
BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU
IZDAVA
Jovo N. Kantar, Beograd, Patrijarha Joanikija 16/28
Telefon 011/234-9-162, mobtel. 063/69-40-70
11508 Grabovac, Grabovaka 54 D
Telefon 011/41-28-234
e-mail: kantarjovo@gmail.com
AUTOR I UREDNIK
Jovo N. Kantar
RECENZIJA
Akademik Prof. dr Trikovi Kostadin, izumitelj
Dipl. ing. polj. Milun Mandi, pelar
KOMPJUTERSKA OBRADA TEKSTA

Jovo Kantar
ISBN 978-86-902277-3-0
Beograd, 2013
DRAGI PELARI I PELARKE,

POTOVANE KOLEGE I KOLEGINICE,
Nakon 36 godina druenja sa pelama i sa vama, posle preko 300 besplatno
odranih predavanja pelarima u Srbiji i onima u dravama iz okruenja, te posle dve
napisane knjige: Matica misaona imenica 2004. godine, prevedene na Slovenski i
Bugarski jezik, i knjige Sa zdravim pelama u XXI vek 2001. godine , prevedene na
Bugarski jezik u I izdanju i na Slovenski jezik u II izdanju, pripremio sam je i u III
proirenom i dopunjenom izdanju za pelare srpsko-bosanskog, srpsko hrvatskog,
srpsko crnogorskog, srpsko - bunjevakog jezikog podruja... i, poklanjam vam je
na korienje.
Tako je postupio i moj veliki uzor, velikan pelarske nauke Aleksander PereMezonev, lan Francuske akademije nauka, francuskog Entomolokog drutva,
Drutva za prirodne nauke, po struci pravnik, naunik svetskog glasa i ugleda i pisac
rasprava i publikacija iz pelarstva. Pere-Mezonev je rtva pelarske nauke, kojoj se
bio sav posvetio. Ispitujui pelinje bolesti i gajei kulture njihovih bacila, zarazio se
mikozom, jedinom pelinjom boleu uostalom, koja napada ljudske organe za
disanje. Dobio je mikozu dunika, inficiravi se u svojoj mikolokoj laboratoriji i od
toga umro 1937. godine. Prirodno talentovan i pronicljiv, jedan je od retkih naunika
koji je svoja dela pisao za pelarsku nauku, da bi bila korisna svima i svakome. U
etvrtom izdanju svoga dela L Apiculture intensive et lelevage des reines daje svim
pelarima na znanje, da je to svoje delo potpuno nepristrasno razradio i dopunio,
hvalei i kritikujui teorije, metode ili naprave, pobuen jedinom eljom da bude
pravian i svima koristan. I zato ovlauje svakog pelara da naini i za svoju linu
korist upotrebi sve aparate i sprave koje je on izumeo, kao i da primeni sva uputstva
koja je u tom svom delu izneo.
Koristei se ovom poklon - knjigom, italac e sam doneti sud o njenoj
korisnosti, vrednosti i ceni, pa e prema svom oseanju priloiti ili ne odgovarajui
prilog, na konto Eurobank EFG 421031754 Br. rauna 250-1290009181200-87
Uz potovanje ika Jovo N. Kantar
11508, Grabovac, Vidanski kraj 54D
Mail: kantarjovo@gmail.com
Kontakt telefoni: 063/ 69-40-70; 011/412-8234
NJENO VELIANSTVO PELA postoji vie od 160 miliona godina, a prema

podacima imuta, (2006) starost pela i ostalih insekata procenjuje se na oko 500
miliona godina i da se odrala do danas i nadalje. Ona je to uspela zahvaljujui
iskljuivo CVETNICAMA - BILJU, poto je ona iskljuivo BILJOJED, a ne
SVATOJED. Pela u CVETNICAMA - BILJU nalazi svoju prirodnu zatitu, lek i
hranu. Jer iz njega crpe nektar i polen, to je jedini uslov da stvori MLE bez koga
nema pela! Pela je tokom miliona godina svog postojanja i evolucije imala i razne
neprijatelje i havarije, ali je iskljuivo na cvetnicama - bilju, nalazila svoju prirodnu
zatitu, lek, imunitet i hranu... To i danas ima kao najkorisniji insekt na planeti, bez
kojeg nema ivota na zemlji. Velika je zabluda i prevara pa i obmana, da razne, inae
hranljive materije za oveka i ivotinje, mogu biti hrana i za pele. Niko do danas u
svetu nije uspeo da pela od tih materija napravi mle. Prema tome ishrana i
dohrana pela tim materijama je samo jedna obmana i prevara od koje pele ne
mogu da ive i stvaraju potomstvo.
(akademik Kostadin Trikovi, prof.dr. med. spec. med. rada, lan S.A.I.N.
(Srpska Akademija Izumiteljskih Nauka), registrovani naunik i inovator u
Ministarstvu za nauku i tehnoloki razvoj Srbije).
Sada imam 89 godina i jo uvek sam uspravan, kae arl Mraz i, nastavlja:
Zakljuio sam da izloenost hiljadama uboda u toku ivotnog veka nema za
posledicu dugorone negativne uinke, poto se postane imun i ne otie se vie od
uboda. Dosta je udno da ak i kad neko i postane imun na pelinje ubode, otrov e
jo uvek delovati na autoimune bolesti. Sa dvadeset godina poeo je raditi kod
profesionalnog pelara sa 1.000 konica, rasporeenih na deset lokacija sa po 100
pelinjih drutava, a posle dve godine iskustva, 1928. godine kupio je pele i sa
1.000 konica postao profesionalni plar u dravi Vermont (arls Mraz Leenje
pelinjim otrovom , Health and the Honeybee)
arls Mraz, rodio se 1905. godine i Kvinsu, grad Njujork, pelar-apiterapeut. Godine
1923. zavrio je viu kolu, u vreme kada veuna dece iz grada nije ila na Koled.
Sluajno je postao uvar pela. Sa etrnaest godina odluio je da kupi svoje vlastite
konice pela i pretplatio se na pelarske asopise da naui iz iskustva drugih
pelara, a sa dvadesed godina odluio je da sezonu provede radei sa
profesionalnim pelarom na pelinjaku od 1.000 konica. Tada mu je postalo jasno
da postoji ogromna razlika od one tri pelinje zajednice u dnu njegove bate i ovih
1.000 rasporeenih na nekoliko desetaka pelinjaka. Bio je uitelj i podsticao u
apiterapeutskom radu stotinu lekara doktora medicine, pie dr med. Beardford S.
Weeks, M.D. i pojanjava: Stoji rame uz rame sa drugim velikim lekarima koji su se
u prolosti koristili apiterapijom. Doktori Bek, Keri, Brodmen i Te u ovom ( 20., prim.
J.K.) veku. Hipokrat, Haneman i Paracelzus, najvei doktori medicine petnaestog
veka, voleli bi arlsa Mraza... Prvi put sam sreo arlsa Mraza 1981. kada je poelo
nae zanimljivo partnerstvo. Ali, on je i lekar. On je naunik i pronalaza. On je pionir
i renesansni ovek. On ita vie naunih i medicinskih asopisa nego moje mnoge
profesionalne kolege. Njegovi pacijenti kau da on lei artritis, multiple sklerozu i
druge hronine degenerativne bolesti. arls je 60 godina pozivao doktore medicine i
istraivake naunike da se pozabave njime. Saraivao je sa Institutom Sloan
Katering, Inasitutom Dane Farber, vojnom bolnicom Valter Rid. INSERM (francuskim
ekvivalentom Nacionalnog instituta za zdravlje, koji prouava bolnice u Kini i irom
sveta). Bio je pozivan da predaje medicinskim i naunim organizacijama irom sveta.
Ukratko, ovaj pelar iz Vermonta dosegao je poasti koje su obino rezervisane za
najproduktivnije i najpotovanije doktore medicine. Njegova slava u Americi
premauje samo slava u inostranstvu. Najznaajnija kod ovog oveka je neumorna
vera u ljudsku prirodu (dr med. Beardford S. Weeks, M.D.)
"...Ve danas, sutra je kasno, treba informisati, edukovati i odgovornosti

privesti za promet i upotrebu ekoloki neispravnog meda..."
(J. N. Kantar, 1996, Pelar br.11/96, str. 303-305).
Alal vera Jovo, na energiji koju poseduje za ovako, po meni, teek i
mukotrpan rad na pretraivanju svetske literature. Iskreno govorei, retki su ljudi kao
Jovo Kantar. Ovo kaem, jer znam iz linog iskustva, bavei se naunim
istraivanjima,
U Zrenjaninu, 16.06. 2009. godine.
Prim dr sci med Milan Radakovi
Rezultati koje je dr med. S. Mladenov dobio pripremajui svoju doktorsku
disertaciju ukazuju da, 52 vrste meda starosti od jedne do est godina sadre
antimikrobne materije sa bakteriostatinim dejstvom, tj. da spreavaju daljnji razvitak
bakterija i baktericidnim dejstvom, ubijaju bakterije (Mladenov, S. Leenje pelinjim
proizvodima apiterapija, IKOM-INTELEKT, 1997.)
U medu je sadran vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost.
Nastaje u medu kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline.
Antibakterijska aktivnost meda potie od visokog sadraja eera i kiselosti meda
(pH 3,5 5,0).
"U svojoj praksi sam se trudio i donekle

uspevao da proizvedem uistinu
kvalitetan med, o emu imam i
odreene certifikate. Meutim, kada
sam proitao vau knjigu, shvatio sam
da sam to mogao i bolje
U Beogradu, 17.02.2002. godine!
dipl. ing rudarstva Miroslav Ponjavi
Od kako je u slubi oveka tek

dvadesetak hljada godina, ovek je za
to vreme (a naroito poslednih nekoliko
decenija), uspeo da peli nanese vie
tete nego to je sebi pribavio koristi
aak, 10. 12. 2003).
dipl. in. polj. Milun Mandi.
Visoko postovani ika Jovo,

Po kozna koji put zadivljuje me Vaa pionirska upornost i istrajnost, da
pelarima Srbije otvorite oi, unapredite razum i otvorite put u savremen svet
pelarstva. Naalost, bojim se da e Dunavom, Savom i Niavom jo mnogo voda
protei, dok Srbijom zavlada zdrav razum, oseanje odgovornosti i duh meusobnog
poveranja. Verujem da Vas na tom putu nee nita pokolebati, dok Vas zdravlje i
snaga dre, dok imate pristalice koji vas nesebino podravaju. Srean sam to i
sam pripadamm toj grupi. Verujem da je ovo pismo skroman doprinos vam uspehu.
S potovanjem.
U Niu 15. januara 2007. godine
Pelar, Vlastimir Spasi, ing.
Predsednik Regionalne asocijacije
pelarskih organizacija jugoistone Srbije
ika Jovo,
Proitavi materijal Obrazovanje pelara za XXI vek srpsko pelarstvo
jue, danas, sutra, ne mogu se oteti utisku da konstatujem, da je sasvim malo ljudipelara (ukljuujui i eminentne naune radnike), koji, kao ika Jovo bezrezervno
brinu o budunosti SRPSKE nacije!
Da li e preovladati razum, da li e briga o potomstvu biti jaa od
tvrdoglavosti i tumaranja u moru tame, nemara, neuenja, a iznad svega privlanog
profita, da li e se pojaviti jo neki ika Jovo Kantar, u mnogome zavisi od strategije
razvoja pelarstva u Srbiji, a od strategije razvoja pelarstva Srbije jo nema ni slovo
S.
ao mi je to su van Tvojih saznanja i neki protogonisti iliti nosioci naprednih
ideja u ovom materijalu (prema tvojem pisanju), odstupili od osnovne ideje i
proteiraju na svojim predavanjima i dalje amitraz, fluvalinat i dr.
elim Ti dobro zdravlje i istrajnost u Tvom bezprofitnom opredeljenju uz elju
da nerazumni postanu razumni, da zaivi Tvoja ideja o izboru predavaa SPOS-a, da
se na predavanjima neguje zdrav duh, znanje i opredeljenje za spoznaju svih
prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pelarenje.
Iako je minimalna, moja podrka zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao
profesora, koji je u ivot ispratio mnogo generacija, i obavezna.
Na Zlataru,
01. 10. 2006. godine
Pelar, dipl ecc. oko Zeevi, prof.
Predsednik Zlatiborsko-moravike Asocijacije pelara
SADRAJ
Utisci i komentar na novo III dopunjeno i proireno izdanje knjige
Jove N. Kantara Sa zdravim pelama u XXI vek ....................................... 13
Dobra lekcija i putokaz .......................................................................................... 14
Prethodno izreene ocene .................................................................................... 15
Predgovor I izdanju ............................................................................................... 16
Predgovor bugarskom izdanju knjige XXI , 2001 ............... 17
Iz recenzije II izdanja knjige Sa zdravim pelama u XXI vek,
koja je prevedena na slovenski jezik. ........................................................... 18
Molim pelare da prime k znanju .......................................................................... 20
Lekovi uzrok bolesti pela i ljudi ............................................................................ 22
Prirodom protiv bolesti pela, pa je zabranio pristup hemiji u konicu .................. 23
Kad bi ustao Car Duan Silni ................................................................................ 24
OD AUTORA ............................................................................................................ 25
DEO PRVI ................................................................................................................ 27
PELE I PELAR .................................................................................................... 27
1.1. Izgubili svaku meru! ....................................................................................... 30
1.2. Rade naglavake!? ........................................................................................ 30
1.3. Kako se mi aktuelni pelari odnosimo prema njenom velianstvu PELI? . 33
1.4. tetna Boina pogaa i pogaa ostalih proizvoaa u kunoj radinosti ... 34
1.4.1. tetni zamenici cvetnog praha ............................................................. 34
1.4.2. Uklupavanje matice i njeno nestajanje iz konice ................................. 34
1.5. Tri vrste mlei ................................................................................................. 37
1.6. Sojino brano je tetno za pele .................................................................... 37
1.7. Profesor Farar protiv sojinog brana u konici ............................................... 37
1.8. Ni svaki polen nije dobar ................................................................................ 38
1.9. Ne pogau iz Volgine 7 na Zvezdari nego pogau Tabera i Bilaa ................ 39
1.10. Prirodna pelinja hrana je nezamenjiva ....................................................... 39
1.11. Glad za belanevinama i kanibalizam pela ................................................ 40
1.12. tetni zamenici meda ................................................................................... 41
1.13. Upotreba eernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina
dovodi do degradacije pela. ....................................................................... 41
1.14. Suvi i mokri eer se ne preporuuje za stimulativno prihranjivanje
ni u prolee ni u jesen .................................................................................. 42
1.15. U invertovanom eeru spravljenom sa kiselinom, stvara se HMF hidroksilmetilfurfurol, koji skrauje ivot pelama ....................................... 43
1.16.Prirodna otpornost pela na bolesti ............................................................... 44
1.16.1.Odbrambeni mehanizmi pela na bolesti. ............................................. 44
DEO DRUGI ............................................................................................................. 77
OVEK-PELAR UZRONIK BOLESTI PELA ..................................................... 77
2.1. eerom protiv zdravih pela u pelinjoj zajednici ......................................... 77
2.2. Gusti eerni sirup i mlade pele ................................................................... 79
2.3. eer je i oveku tetan ................................................................................. 81
2.4. Pelareva ludost ............................................................................................ 82
2.5. Uticaj geopatolokih i svemirskih zraenja na kvalitet pelinjih drutava ...... 83

2.6. Uticaj elektriciteta i magnetizma na kvalitet pelinje zajednice ...................... 86
2.6.1. Fenomen elektriciteta i magnetizma ....................................................... 86
2.6.2. Bioloki znaaj uticaja elektriciteta i magnetizma
na medonosnu pelu ............................................................................. 88
2.6.3. Akademik Jeskov o magnetnoj stimulaciji pela ..................................... 89
2.6.4. Komforna zona u pelarstvu uzrok bolesti
pela i zagaenja meda ......................................................................... 89
DEO TREI .............................................................................................................. 97
PELARI I HEMIJA .................................................................................................. 97
3.1. U suzbijanju Varroze hemijom, ne biraju sredstva i ne znaju za meru .......... 97
3.2. ovek-pelar je glavni nosilac aktivnosti koje
pelinju zajednicu dovodi u strasnu situaciju ............................................. 100
3.3. Nekvalitetan polen + eerna zimnica + prekomerno nagomilavanje
konica = virus = stres = nestajanje pelinjih zajednica ............................. 101
3.4. Bumerang je u dejstvu ................................................................................. 103
3.5. Dok ovek-pelar zagauje med, dotle je ovek potroa u stresu ............. 106
3.6. Perizin je doneo alosno vreme da se od meda titimo atropinom .............. 109
3.7. Fumagilin ..................................................................................................... 110
3.8. Potroa je u stresu i kada malo posumnja u kvalitet meda.
A razloga za sumnju ima na pretek, i to velikih. ........................................ 111
3.9. Antibiotike u medu kod nas skrivaju od javnosti
kao najveu dravnu tajnu, ........................................................................ 112
3.10. Leenje pela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu ............... 113
3.11. U nas samo izuzetno pojedini novinari i novinske redakcije
ponekad objave poluistinu o biomedicinskim vrednostima meda ............... 114
3.12. Pojavljuje se svata na tritu .................................................................. 114
3.13. Nedouen pelar sae u konici godinama ne menja ................................ 114
3.14. Degradacija saa i pela ............................................................................ 115
3.15. Kumafos u vosku smetnja prihvatanju presaenih larvi ............................ 116
3.16. Pele irom sveta su izloene stresovima pod dejstvom
parazita i hemijskih preparata za suzbijanje parazita ................................ 117
3.17. Hemijski preparati u konici umanjuje razvoj pelinje
zajednice i zagauju med .......................................................................... 117
3.18. Svetlo sae smanjuje rizik od infekcije i trovanja ....................................... 119
3.19. Viestrani znaaj pravovremene zamene saa .......................................... 120
3.20. Kako sae stari .......................................................................................... 121
3.21. Kako prepoznati kvalitetno sae ................................................................ 122
3.22. Slabe pelinje zajednice kod nedouenih pelara ...................................... 123
3.23. Nedouen pelar ostavi pelinje drutvo bez meda ................................... 126
3.24. Zablude pelara bolest pela .................................................................. 126
3.25. Nedouen pelar od slabia pravi jake pelinje zajednice za zimu ......... 126
3.26. Robovanje zabludama pregrt gluposti ................................................... 127
3.27. Pregled pela zimi redovna aktivnost pelara ............................................ 128
3.28. Surovi test za matice .................................................................................. 129
DEO ETVRTI ....................................................................................................... 133
BIOLOKO-FIZIOLOKE POTREBE PELA ........................................................ 133
4.1. Nedouen pelar ne pridaje vanost vodi za pie,
pa zanemaruje znaaj higijenskog pojila .................................................... 133
4.2. areno leglo injenica ili zabluda .............................................................. 136
4.3. ta su to diploidni trutovi? ............................................................................ 138

4.4. Bolest praznih sanduka ................................................................................ 139
DEO PETI ............................................................................................................... 143
KAKO POVRATITI PELAMA PRIRODNU OTPORNOST NA BOLESTI .............. 143
5.1. Nemaka kola prirodni pristup ................................................................. 143
5.2. Pouna iskustva Prof. dr Zorana Stanimirovia u uzgajanju pela
otpornih na ameriku kugu i kreno leglo ................................................... 144
5.3. Koeficijent unitavanja varroe dr Alojza Walnera ......................................... 145
5.4. Pouna praksa Vladimira Hunjadija
sa ogranienim brojem otvaranja konice .................................................. 146
5.5. kola Alena Kaje .......................................................................................... 148
5.6. Pouna praksa Rajka Pejanovia ................................................................ 148
5.7. Pelinje drutvo u svako doba obezbediti s optimalnim
rezervama kvalitetnog meda i polena ........................................................ 149
5.8. Uticaj kvalitetne ishrane na jainu pelinjeg drutva ................................... 152
5.9. Kvalitet zimovanja pelinje zajednice ........................................................... 155
5.10. Uticaj klimatskih uslova na razvojni ciklus drutva ..................................... 156
5.11. Matice niskog kvaliteta ............................................................................... 157
5.12. Uticaj matice .............................................................................................. 158
5.13. Uticaj koliine meda i cvetnog praha (perge) na jainu drutva ................ 164
5.14. Viematina tehnika pelarenja maltretiranje pela i kilavljenje pelara . 166
5.15. Jako drutvo sigurno prezimljava i zdravo izimljava ................................... 174
5.16. Koliko je stvarno jako pelinje drutvo? ..................................................... 175
5.17. Kada u pelinje zajednice uvoditi mlade matice? ....................................... 178
5.18. Obezbediti pelinjoj zajednici optimalnu mikroklimu u konici .................... 181
5.19. Dopunska ventilacija konice zimi .............................................................. 183
5.20. Skratiti ili ne skratiti gnezdo ........................................................................ 183
5.21. Prevenciju protiv bolesti pelinjih zajednica vriti kontinuirano i
istrajno tokom cele godine ......................................................................... 184
DEO ESTI ............................................................................................................ 189
VARROA DESTRUKTOR. ...................................................................................... 189
6.1. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe ..................................................... 190
6.2. Varrooza ...................................................................................................... 191
6.3. Reprodukciona tehnologija Varroe Destructor ........................................... 194
6.3.1.Kako enka Varroe destructor bira trenutak u
kome e naseliti eliju pred poklapanje larve?..................................... 194
6.3.2. Pregled reprodukcione tehnologije Varroe destructor ........................ 196
6.4. Liebigovo pravilo .......................................................................................... 198
6.4.1. Nain utvrivanja broja Varroe u konici
prema ivadinoviu i Raieviu (2003) ................................................ 199
6.5. Kako se suprostaviti Varroi... i po 9 jaja KRPELJA
Varroe u pojedinim elijama... .................................................................... 200
6.6. Kako postupati sa krpeljima na larvama na vatri ih spaljivati .................... 201
6.7. Nemona hemija varroa je postala rezistentna na sintetike preparate .... 202
6.8. Kako nastaje rezistencija? ........................................................................... 204
6.9. Kongresi (34. i 35.) Apimondije kako dalje u borbu protiv varroe ............. 204
6.10. emu nas ui dr Klaus Walner? ................................................................. 207
DEO SEDMI ........................................................................................................... 211
SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE ............................................................... 211
7.1. Zabranjen ulaz hemiji u konicu ................................................................... 212
10
7.2. Biotehnike metode unitavanja Varroe ....................................................... 212

7.2.1 Najpogodnije vreme za unitavanje Varroe biotehnikim postupkom ... 212
7.2.2. Postupci pelara u prekidanju razvojnog procesa krpelja bez primene
hemijskih preparata ............................................................................. 213
7.2.3. Unitavanje Varroe ramom-graevnjakom,
ramom-lovcem i TIT-3 ramom ............................................................. 215
7.2.4. Redovno odstranjivanje stare matice i saa sa trutovskim leglom ....... 219
7.2.5. Formiranje vetakih rojEva kao
biotehnika mera suzbijanja Varroe..................................................... 219
7.2.6. Formiranje rojeva prema Riharu ........................................................... 220
7.2.7. Vetaki rojevi ekonominiji od pelinjih drutava ................................ 221
7.2.8. Proleni vetaki rojevi ......................................................................... 221
7.2.9. rtvovanje radilikog legla .................................................................... 222
7.2.10. Seoba pelinjih zajednica kao biotehnika mera ................................ 222
7.2.11. Osunavanje konica konice na platformi ..................................... 223
7.2.12. Sunana konica ................................................................................ 223
7.2.13. Odvajanje plodinog nastavka od podnjae ili izolacija pela
od varroe imperativ uspene borbe sa Varroom ............................... 225
7.2.14. Kombinovano graevnjakom i apitehnikim ramom protiv varroe ...... 227
7.2.15. Unitavanje Varroe termikim postupkom van konice ...................... 229
7.2.16. Po sistemu prazne konice ................................................................ 233
7.2.17. Dezinfekcija konice plamenom ......................................................... 233
7.2.18. tititi pele istrajno unitavati Varrou .............................................. 234
7.3. Zato isparavajua sredstva protiv Varroe u pelinjem drutvu ................... 235
7.4. Timol u konici zdravlje, u pelinjoj zajednici radno raspoloenje ............ 236
7.4.1. iroka primena timola........................................................................... 238
7.4.2. Miljenja i iskustva drugih sa Timolom ................................................. 246
7.4.3. iroka primena timola........................................................................... 248
7.4.4. Ostale odlike timola .............................................................................. 249
7.4.5. APIGARD ............................................................................................. 249
7.4.6. Timol i dezorjentisana varroa ............................................................... 251
7.4.7. Neprekidan otar miris timola ............................................................... 253
7.5. Mravlja kiselina ............................................................................................ 253
7.5.1. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na
razmnoavanje pelinje zajednice ....................................................... 255
7.5.2. Doza i tehnika tretiranja........................................................................ 256
7.5.3. Kako rade ............................................................................................. 262
7.5.4. Kratkoroni tretman .............................................................................. 262
7.5.5. Dugoroni tretman ................................................................................ 263
7.5.6. Mravlja kiselina u medicinskoj boici .................................................... 264
7.5.7. Metoda isparivaa ................................................................................ 264
7.5.8. Sanitarna konica ................................................................................. 265
7.5.9. Mere opreza ......................................................................................... 266
7.6. Oksalna kiselina ........................................................................................... 267
7.6.1. Nain pripremanja rastvora oksalne kiseline ........................................ 268
7.6.2 Metode primene oksalne kiseline u pelarstvu ...................................... 271
7.6.3. Ogranienja u korienju oksalne kiseline............................................ 274
7.6.4. Shema suzbijanja varroe Destructor alternativnim nainom leenja .... 275
5.6.5. Mere opreza pri korienju organskih kiselina ...................................... 275
7.6.6. Identifikacija zdravstvenog rizika o pruanje prve pomoi .................... 276
11
7.6.7. Protivpoarne mere .............................................................................. 276

7.6.8. Mere predostronosti prema uputstvu i odobrenju za upotrebu oksalne
kiseline ................................................................................................ 277
7.7. Mlena kiselina ............................................................................................ 282
7.7.1. Mlena kiselina magljenje ................................................................. 285
DEO OSMI.............................................................................................................. 293
FITO GVOZDENA PREVENTIVA NA PELINJAKU ........................................... 293
8.1 Svojim mirisom izgone krpelje iz konice ...................................................... 293
8.2. Ekoloke metode spreavanja bolesti pela i leenje obolelih pelinjih
drutava ..................................................................................................... 294
8.3. Ne boluju od Varroe, krenog legla, niti od nozemoze apis i
nozema cerana ni evropske i amerike trulei legla ................................... 296
8.4. Akaricidni aj ljute paprike............................................................................ 298
8.5. KOMBIAM .................................................................................................... 298
8.6. Kupanje u praini ......................................................................................... 299
8.7. Duvanski dim ubija Varrou ........................................................................... 301
8.8. Bez precizne doze........................................................................................ 302
8.9. Selekcija pela na pelinjaku ....................................................................... 303
8.10. Zato je evropska pela privlana za Varrou? ........................................... 303
8.11. Atraktivnost evropske pele na Varrou....................................................... 305
8.12. Selekcija evropske pele u Izraelu na odbojnost enke Varroe na leglo .... 306
8.13. Odgovorno sa hemijom u konicu .............................................................. 306
8.14. Ko je Gospodin Apitol?............................................................................... 307
8.14.1. Apitol samo u golim rojevima leti ..................................................... 309
8.14.2. Apitol u pelinju zajednicu zimi ........................................................ 309
8.15. Opte stanje i tendencije suzbijanja Varroe u Evropi ................................. 311
8.16. ematski prikaz strategije kontrole varroe bez hemije ............................... 312
8.17. Doktrina unitavanja Varroe u pelarstvu Slovenije ................................... 312
8.18. Riharova ema (1999)................................................................................ 314
8.19. ema mr Mire Jenko - Rogelj (2001)* ........................................................ 315
8.20. ema alternativnog suzbijanja Varrooze na pelinaku Poljoprivrednog
instituta u Ljubljani ..................................................................................... 316
8.21. Osnovna pravila leenja na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani ............... 316
8.22. ema suzbijanja Varroe u ekoj .............................................................. 317
8.23. Koncept nemakih instituta ........................................................................ 318
8.24. Strategija kontrole Varroe bez hemije u Nemakoj .................................... 318
8.25. Preporueni postupci nemakim pelarima u suzbijanju varroe ................. 320
8.25.1.Bioloki postupci ................................................................................. 320
8.25.2.Hemijski postupci ................................................................................ 321
8.26. Kontrola Varroe u Izraelu ........................................................................... 322
8.27. Poruka dr Ralpha Buchlera sa Meunarodnog strunog seminara
odranog u Niu 14.-15. decembra 2002. godine ...................................... 322
8.28. Oprezno sa antibioticima, ali bolje bez njih ................................................ 323
8.29. Podvala pelarima...................................................................................... 324
8.30. Protiv krenog legla bez opasnog Nistatina ............................................... 325
8.31. Beli luk kao univerzalno sredstvo za preventivu i
leenje mnogih oboljenja pela .................................................................. 326
8.32. Protiv nozemoze bez opasnog fumagilina .................................................. 327
8.33. Druga vrsta mikrosporidija pela ................................................................ 328
8.34. ta ini protivprirodno upravljanje pelinjim zajednicama? ........................ 329
12
8.35. Protiv nozeme Apis .................................................................................... 331

8.36. KAS-81 i protiv Nozeme apis ..................................................................... 331
8.37. Po Bejlijevoj metodi .................................................................................... 334
8.38. Nezazimljavanje slabih zajednica............................................................... 335
8.38.1. Postupak Boidara Veskovia u produenju ivota pela .................. 335
8.39. Problem nozemoze se ne reava lekovima ................................................ 336
8.40. Selekcija pela na ameriku trule legla, po Bandovu.............................. 336
8.41. Metode borbe protiv amerike trulei u Danskoj ........................................ 337
8.42. Tretiranja od 15. jula protiv Varroe u Belgij .............................................. 337
8.43. Preventivna metoda an-Pjer aploa ........................................................ 338
8.44. Kasipijskim rastvorom protiv amerike trulei ............................................ 339
8.45. Pergom protiv bolesti pela ........................................................................ 340
8.46. Medom protiv izazivaa bolesti .................................................................. 340
8.47. Varrooa podstie razvoj bolesti u konici ................................................... 340
8.48. Ko je Gospodin Amitraz ............................................................................. 341
UMESTO POGOVORA .......................................................................................... 359
BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................... 363
BELEKE O AUTORU ........................................................................................... 383
UTISCI I KOMENTAR NA NOVO

III DOPUNJENO I PROIRENO IZDANJE KNJIGE
JOVE N. KANTARA SA ZDRAVIM PELAMA U XXI VEK
Ve na naslovnoj strani ove knjige, gospodin Jovo N.Kantar u kratkim crtama
je izneo najsaetije mogue utiske i komentar o sadraju i znaaju ove knjige.
Meutim, o njoj se moe i treba mnogo vie da kae. Pokuau to da uinim, opet u
to saetijem obimu.
Sa velikim zadovoljstvom sam proitao svih 350 stranica ove knjige. Zbog
obimnosti, nije mi bilo mogue da to uinim za krae vreme, a bilo je i drugih razloga
da se to uini u kraem roku.
Moram najpre da istaknem, da ova knjiga predstavlja svojevrsnu
ENCIKLOPEDIJU za probleme iz ivota populacije itavog sveta, a posebno iz
oblasti pelarstva. Gospodin Jovo N. Kantar, iako rezervni pukovnik, on je i
pelarstvu posvetio vie od 40 godina pelarenja, nastavljajui i na tom poslu
porodinu tradiciju svojih predaka.
Kratko reeno, ovo genijalno delo je delo za divljenje na neizmernu upornost
i istrajnost, da se kroz skoro 400 stranica ove knjige, prikae obilje podataka,
prikupljenih iz celog sveta, sa citatima, integralnim tekstovima i rezultatima na preko
650 referenci brojnih autora, koji su i obini ljudi i osobe sa visokim zvanjem i
obrazovanjem, ukljuujui i akademike iz sveta i Srbije.
Ova knjiga je obimnog sadraja iz oblasti svakodnevnog ivota ljudi, a
posebno iz pelarstva. U njoj e italac nai mnogobrojne preporuke i savete za bolji
ivot, ali i kritike za necelishodna ponaanja u ivotu, koja bivaju i sa traginim
ishodom. Dovoljno je navesti samo zvanino registrovanih 700 000 smrtno stradalih
od lekova u toku jedne godine, kao i preko 2 000 000 uginulih pelinjih drutava u
SAD 2007 godine. To su rezultati krajnje neodgovornih institucija i industrija, naroito
fabrika i koncerna lekova i raznih preparata, kao i brojnih i gramzivih pojedinaca i
pelara u proizvodnji i prometu necelishodnih tetnih lekova i preparata u pelarstvu,
a sve sa ciljem sticanja imetka. Iz toga proizilazi da je OVEK, u pelarstvu kao
pelar i najvei ubica svojih pela. U jednom od brojnih napisa gospodina Jove
Kantara, napisano je :SVI ZNAJU SVE PA ZATO IMAMO EPIDEMIJU BOLESTI
PRAZNIH KONICA
U knjizi je itaocima dato obilje podataka i informacija o korisnim sredstvima
iz prirodne apoteke i naina za zdrav i dugovean ivot, ali i suprotno za ubistva i
samoubistva mnogim i raznovrsnim sredstvima. Za aljenje je to se to preporuuje i
od strane strunih ljudi. Mnogo je dokaza u knjizi dato za nunou prekida primene
odreenih oficijelnih lekova i tretmana prelaskom na lekove iz prirode, posebno
velike doze vitamina C, naroito iz prirodnih izvora, posebno ipka. Bolest, ak i
malignog tipa se zaustavlja ili potpuno gubi. Iskustvo obolelih od malignih oboljenja,
to najbolje potvruju.
Znaajno je to je gospodin Jovo Kantar prikupio i prikazao niz metoda i
rezultata ispitivanja i primene velikog broja sredstava za zatitu i leenje pela od
strane niza autora iz nae zemlje i sveta. italac ovih redova e biti u velikoj dilemi
ta da radi i ta da primeni i na koji nain. Na njemu je da sam odlui ta da uini.
Nezavisno od svega toga to je u o ovoj knjizi navedeno, u cilju lake orjentacije i
izbora, moja preporuka je da gospodin Jovo Kantar, autor ove knjige, posebno saini
14
jedan PRAKTIKUM, koji bi u mnogome pomogao izbor, opredeljenje i primenu

odreenih sredstava i postupaka, ukljuujui i onih iji je autor i sam gospodin Jovo
Kantar, kao i svoja lina iskustva steena u toku 40 to godinjeg pelarenja.
Ovu knjigu, III proitreno i dopunjeno izdanje SA ZDRAVIM PELAMA U
XXI VEK, iako je veoma obimna, preporuujem svima ljubiteljima pelinjih
proizvoda, bez obzira na stepen obrazovanja, profesije i zvanja, a posebno
pelarima, da nastoje da je imaju kupe i strpljivo itaju i proue ak i vie puta.
Neka budu zadovoljni i sreni to im se prua prilika da proue i dokue ta im valja
raditi a ta ne, za dobro zdravlje svoje i pelinjih zajednica. Pelarima, posebno
preporuujem, da steenim znanjem prezentovanim iz sadraja ove publikacije budu
uesnici edukacije pelara kolega koji su zalutali u pelarstvo i postali uzronici u
pomoru pela, da ih vrate prirodi i uzgajanju pela iskljuivo osloncem na prirodnu
hranu.. Jer, kako je ve reeno, zahvaljujui PRIRODI BILJU I CVETNICAMA IZ
BILJA, pela postoji i odrala se kroz itavih 500 miliona godina - sve do dananjih
dana i nadalje dok je sveta i veka. Od njih ona crpe NEKTAR I POLEN da bi
napravila MLE, bez kojeg nema pela i AMIN! A, ako njih ne bude, nee biti ni
oveanstva!
Jo jednom istiem HVALA autoru na strpljenju, istrajnosti i upornosti to je
smogao snage da napie ovu svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU. Hvala mu neizmerno sa
najboljim eljama da pelari na stranicama ove knjige prepoznaju nadmo Prirode
nad hemijom u pelinjoj zajednici, da dobro zdravlje pelinjih zajednica i dui radni
vek pela izletnica, makar to bilo due i 2-3 dana, donosi blagodet gospodaru pela pelaru .
U Niu, novembra 2012. godine.
Akademik, Prof. dr Trikovi S. Kostadin, spec. med. rada
DOBRA LEKCIJA I PUTOKAZ

Knjiga Sa zdravim pelama u XXI vek III dopunjeno i proireno izdanje je
DOBRA LEKCIJA pelarskoj nauci, i PUTOKAZ koji usmerava pelarsku praksu da
odgaja zdrave pele, da proizvodi zdravu hranu i sirovine za farmaceutsku industriju,
i da time snano i efikasno utie na poboljanje telesnog i mentalnog zdravlja
savremenog oveka potroaa pelinjih proizvoda
aak, 15. april 2012.
Milun Mandi, dipl. ing. poljop., pelar
15
PRETHODNO IZREENE OCENE

asopis Pelar, Organ Pelarskih prganizacija Srbije, asopis za pelarsku
nauku i praksu, iz pera glavnog i odgovornog urednika gospodina Slobodana
Lazovia u svom broju 11, za novembar 2001. godine, dao je ocenu za knjigu SA
ZDRAVIM PELAMA U XXI VEK.
Pod ovim naslovom upravo se pojavila veoma zanimljiva i specifina knjiga
Jove Kantara, poznatog predavaa i saradnika asopisa Pelar. Izbruena
dubokim kritikim promiljanjem ivota pela i rada pelara sa njima, knjiga sadri
vrlo korisna iskustva koja su dosledno zastupljena u svakoj rei Jove Kantara. Pitkog
jezika i jasne logike knjiga prosto pleni. Kratko, uputno, svakom dostupno prua
obilje pouka. Bogato koriena literatura i dostignua drugih pelara pokazuju koliko
se suvereno Jovo Kantar kree i kroz oblast znanja u pelarstvu i kroz oblast
neposrednog rada sa pelama. A iznad svega, veseo duh koji vas zabavlja i bodri,
vije se njegova izuzetna kritinost i dosetljivost, autorska i ljudska.
I po grafikom reenju ova atipina knjiga na oko sto pedeset stranica sadri
oko sto jedinica naslova. To pokazuje da su znalaki birane teme obraene saeto,
predstavljaju poeziju razuma i logike, kako to u predgovoru, u saglasnosti sa
recenzentima prof.dr Bosiljkom urii i prof. Dr Miom Mladenoviem, kae dr med.
Rodoljub ivadinovi. Knjiga je ilustrovana na prigodan i dopadljiv nain. I to ukazuje
na bogatstvo ove knjige..
Slobodan Lazovi.
Ministarstvo kulture vlade Republike Srbije svojim aktom br.413-00-14352001-04 od 15. oktobra 2001. godine dalo je MILJENJE DA publikkacija SA
ZDRAVIM PELAMA U XXI VEK, Jovo N. Kantar JESTE proizvod OD POSEBNOG
INTERESA ZA UMETNOST I KULTURU na koji se ne plaa porez na promet.
U potpisu predsednik komisije Dr Aleksandra Jovievi, pomonik ministra.
Savez pelarskih organizacija Srbije i Drutvo pelara Beograd, povodom

izlobe PELARSTVO 2001 odrane u Beogradu na Tamajdanu od 4.-7. oktobra
2001. godine dodelilo je I nagradu i zlatnu medalju SPOS-a Jovi Kantaru za knjigu
SA ZDRAVIM PELAMA U XXI VEK kao najbolje autorsko delo.
(...). Samo izuzetno poten i do krajnjih granica odgovoran ovek moe da

napie ovakvu knjigu, sa ovoliko injenica, uputstava, rezultata ispitivanja ak na
stotine svetskih imena i instituta. Kad sam proitao prvih desetak stranica, u sebi sam
rekao: Gospodine Jovo, zaboga brate, gde ste bili do sada? Da li je mogue da nas
niste mogli preko asopisa Pelar da uputite kako da spasimo nae pele od raznih
LEKOVA"- OTROVA, i da proizvodimo ist med? Negde sam proitao i uo da
Monici ne dadoe vaim udarnim tekstovima da dopru do javnosti". Zato? Pa zar
16
je u redu da nas razni biznismeni, neodgovorni i pohlepni ljudi guraju da trujemo

svoje i druge?
U Beogradu, 17.02.2002. godine
Miroslav Ponjavi,dipl. in. rud. u penziji
Knjigu sam dobio u zrelom dobu ivota oveka od 75 godina, koji svom
zdravlju posveuje izuzetnu panju. U tom cilju poeo sam da se bavim pelarstvom
kako bih imao svoj isti med koji ne pobuuje sumnju u kvalitet i u biomedicinske
vrednosti.
Kao zagovornik i konzument zdrave hrane koja ivot oveku ini zdravim i
starost kvalitetnom, u medu sam pronaao namirnicu koja svojim biomedicinskim
svojstvima odgovara mom nainu ishrane. A Jova Kantar je u svojoj knjizi Sa
zdravim pelama u XXI vek otkrio istinu o medu kojeg potroai ele da imaju na
svojoj trpezi ili u kunoj apoteci, odnosno kao hranu ili kao lek. On argumentima
istine ukazuje potroaima da je kristalisani med neoteena namirnica sa svim
svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Suprotno od toga dekristalisani med sva ta
svojstva gubi i za organizam je tetan, jer zagrevanjem oslobaa jednu otrovnu
materiju sa kancerogenim dejstvom na organizam oveka koja se zove
hidrokilmetilfurfurol (HMF).
Knjiga pelarima ukazuje na tetnost unoenja hemije u konicu radi leenja
bolesti pelinjeg drutva, jer ne otlkanja bolest, a teti pelama i naroito matici i
leglu, te zagauje med i vosak, to potroaima ukazuje na opasnost od meda po
zdravlje ljudi. Knjiga daje instrukcije pelarima kako preventivno otkloniti opasnost od
bolesti i kurativno izleiti obolelo pelinje drutvo bez upotrebe hemijskih preparata i
trovanja meda. Najvea vrednost knjige je put koji autor pokazuje pelarima da je
prirodni pristup jedino ispravan metod ouvanja zdravlja pelama. Dovoljne koliine
prirodnog meda i polena u konici i novo sae je jedino prirodni lek za sve bolesti.
Knjiga na slikovit nain ukazuje na alternativne lekove protiv Varroze, nozemoze,
krenog legal i amerike trulei.
Jovo Kantar je napisao atipinu knjigu prirunik, koja svojim sadrejem ini
jedinstveno tivo na ovim naim balkanskim prostorima.
Dipl. In. graev. Sveta Miti
Beograd, 29. mart 2005. godine
PREDGOVOR I IZDANJU
ZALJUBLJENICI U PELARSTVO,
Upravo pred sobom imate knjigu istine! Knjiga koja govori o najnovijoj bolesti
pela bolesti praznih konica. Bolesti stranoj, po posledicama uasnoj. A uzrok joj
je poznat. Ljudi. Pelari? I da i ne. Lani proroci i predvodnici? Svakako da. Elita
nezaustavljivih gramzivih beskrupuloznih ljudi. Uverljivih, ali netanih poruka.
Katastrofalnih po pele i pelarstvo. Od strunjaka otvoreno nedemantovanih, od
pelara javno ne osuenih.
Godinama voeni interesima velikih hemijskih korporacija, pelari sveta i
Srbije su obmanjivani zarad linih interesa pojedinaca. Ko zna ta sve nismo stavljali
17
u svoje konice! Insekticide, antibiotike A sve zbog hemizacije itavog ivota. I tako
unitismo pelinje, ali i svoje zdravlje!
Ova divna knjiga, poezija razuma i logike, nam je, ini se, stigla u poslednji
as. Na prekretnici smo razvoja pelarstva. Otvaraju se svetska trita, dugo
nedostupna. A mi, naalost, nemamo pelinje proizvode koji zadovoljavaju svetske
standarde utvrene pre nekoliko godina. Sve zbog pogodnog tla za opstanak starih
tehnika leenja pela.
Sreom, ova divna knjiga e nam pomoi da promenimo nain razmiljanja.
To je jedini put u budunost. Demagogije nam je preko glave. Pogledajmo
injenicama u oi. A njih, hvala ika Jovi Kantaru, ovde ima na pretek. Dodue, esto
zastraujuih, ali istinitih. Preteih.
Himnu amitrazu, fluvalinatu, fumagilinu, i kojeemu jo, pokuao je da
prekine ika Jova pre vie godina. Ali samo u krugu svojih prijatelja. Monici ne
dadoe njegovim udarnim tekstovima da dopru do javnosti. Iz linih interesa ili sujete,
ma zar je to vano!
Valjda je dolo vreme da konano ujemo glas nauke i razuma, glas ljudi kojii
misle svojom glavom, a ne svojim buelarom.
A moda Moda u tome neemo uspeti. Jer nam nee biti dozvoljeno. Ili
emo iveti u iluziji da smo uspeli, koristei neka nova sredstva u pelarstvu za koja
emo verovati da su bezopasna. Jer, kau da hemijska industrija odreenu
supstancu proglasi opasnom, tek kada pronae drugu, na kojoj vie zarauje. Ipak,
ostaje nada da e se svet kakvim udom nekad promeniti.
Zbog svega ovog, neete aliti novac kojim ste kupili knjigu Jove Kantara.
Nauiete mnogo, moda da drugaije radite, da se drugaije ophodite prema
pelama, ali smatram da je najvanije da svi nauimo da drugaije razmiljamo.
Knjiga obiluje injenicama. Jasnim, izriitim, konkretnim. esto i bolnim,
razoaravajuim. Ali i opominjuim. Neka nam one budu zvezda vodilja u budunosti,
kako bi tokom XXI veka zaista gajili samo zdrave pele!
Ako bi trebalo autoru predloiti mogua poboljanja narednog izdanja,
primetio bih da u knjizi ima premalo fotografija. Ali, da ne preterujemo. Ipak je
najvea mana ove knjige to se nije pojavila nekoliko godina ranije!
u itkovcu, 5, januara 2001.
dr med. Rodoljub ivadinovi
PREDGOVOR BUGARSKOM IZDANJU KNJIGE

XXI , 2001
U ovoj knjizi svako moe da nae neto korisno specijalisti za patologiju
pela, selekcioneri pelinjih matica, apiterapeuti i oni koji praktino rade biologino
pelarstvo, pelari profesionalci i zaljubljenici u pelarstvo, koji cene med kao
univerzalan proizvod za zdravlje i dugovenost. Sakupivi iskustva iz obimnue
strune literature napisane od brojnih naunika i, iz svog praktinog opita, autor Jovo
Kantar u velikom procentu uspeva da prenese svoja iskustva. Kako ulazi dublje u
biologiju pele i biologiju parazita Varroe destruktor, autor objanjava mehanizme
delovanja odreenih sredstava leenja i ukazuje na greke pelara.
Na stranicama ove knjige bugarski pelar e se upoznati sa osnovnim
uzrokom za najnoviju bolest u pelarstvu bolest praznih konica. Bolest od koje
18
nema spasa. To je stanje kad pele napuste konicu i na kraju ostaje samo prazan
sanduk. Uzroci su kompleksni i, sa aljenjem prouzrokovani od pelara, bilo zbog
halapljivosti za veom zaradom ili neumenou.
Sada kada su antbiotici zabranjeni za upotrebu u pelarstvu kao i mnogo
hemijskih sredstava koji se akumuliraju u proizvode pela i prave ih nepogodnim za
ljudsku upotrebu, ne ostaje nam nita drugo osim da iskoristimo ansu - da vratimo
prirodnu zatitu pelinjim drutvima od bolesti. To moemo da uradimo vrlo lako kao
to nam savetuje Jovo Kantar, kad im vratimo prirodnu hranu, jer su med i cvetni
prah hrana i lek, lek i hrana za pelinja drutva.
I treba da ga posluamo i uradimo, dok ova ansa jo postoji
Sofija, 20. 01. 2007.
Dr Kalinka Gurgulova, spec vet.
IZ RECENZIJE II IZDANJA KNJIGE SA ZDRAVIM PELAMA U XXI

VEK, KOJA JE PREVEDENA NA SLOVENSKI JEZIK.
PROF. DR JURIJ SENEGANIK: NEKOLIKO MISLI O KNJIZI Z ZDRAVIMI
EBELAMI V XXI STOLETJE
Sadraj knjige, sa veoma zahtevnim naslovom, je dobro izabran.
Pojedinana poglavlja su takoe sa smislom povezana. Brojne tvrdnje na razliitim
stranicama se dobro uklapaju i zbog toga ostaju itaocu u dobrom seanju. Repetitio
mater studiorum, tj ponavljanje je majka znanja su upotrebljavali jo u starom veku
od trenutka od kada ta izreka postoji. .
Dobro poznate istine, ta pelama treba za njihov normalan razvoj, su lepo i
razumljivo prikazane i vie puta ponovljene to pomae da lake ostanu u seanju.
Tekst se prilino jednostavno ita i, kad naletite na nekoj strani na neku
vanu injenicu setite se da ste na nekoj od preanjih strana sreli neto slino.Tada
malo prelistate i naete slinost kojoj se obradujete i kasnije vam koristi.
Pravilna prehrana pelinjeg drutva i njegovih lanova tokom cele godine je
dobro predstavljena, i da neke zamene, kao na prim. sojino brano, mleko u prahu i
eer, za pelinje prehranu nisu odgovarajui.
Razlaganje o prehrani i njenom uticaju, je jasno i temeljito obraeno, i
mnogima se trajno utisne u seanje. Pelaru postane jasno gde moe napraviti
greku i pone vie potovati potrebu pele i za nju potrebne ugljene hidrate, takoe
za upotrebu pravih, za nju lake probavljivih belanevina kroz zimski period. Priroda
pele je da, ne doputa podsmehivanje, takoe ne moete je prevariti, jer se u svom
razvoju unapreivala mnogo miliona godina.
U sledeem delu knjige autor nas upoznaje sa najveim neprijateljom pela
Varroom. Francuzi je ponekad kratko nazivaju le fleau, ili boja napast, to ona zaista
i jeste. Veoma mnogo je ve napisano o unitavanju tog krpelja. Bilo je na milione
pokuaja njenog unitenja, ali jo uvek se uimo
Razliiti dogaaji, posebno u zadnjem desetleu, govore da je tu napast
mogue uspeno unititi pre svega sa sistemicima. To su materije koje uz
posredovanje pelara, prelaze u pelinju krv, hemolimfu. Varroa se sa time hrani,
19
sisa hemolimfu iz pele i njenih larvi u veoma brojnim dnevnim obrocima. Ako Varroa
pri sisanju hemolimfe dobije jo dodatak nekog sistemika, njen e organizam propasti
za dva do tri dana. Dva takva sistemika su Apitol i Perizin, oni sadre sistemike kao
aktivnu materiju. Da se usprkos svom efektu, jo uvek svugde ne upotrebljava,
delimino je kriva visoka cena. Problematika lekovitih sredstava protiv Varroze je jo
uvek veoma aktivna i raznolika, i u ovoj knjizi je prikazani obim dovoljan.
O ovoj knjizi se moe rei da je znaajan doprinos za dananje pelarstvo, i
uz to da njen sadraj shvatimo vrlo ozbiljno.
Sledi kritiki komentar dr prof. J. Seneganika na 22 strane, po pojedinim
odrednicama teksta, koji zavrava zakljukom: Napisano predstavlja, moj mali prilog
ocenjivanju bogato postavljenog stola. Samo spisak koriene literature na
stranicama 271 282 (ima ukupno 631 referencu) dovoljno govori da su ovi podaci
dovoljno ubedljivi, i da ve pre itanja (studije) osetimo, da je u knjizi neto sasvim
kvalitetno. Nae oseanje i nade su sada stvarnost.
U Ljubljani, 02. 10. 2007.
Prof. dr Jurij Seneganik
20
MOLIM PELARE DA PRIME K ZNANJU

OKIDAKU je knjiga bez koje se nita ne poinje raditi u Japanu.
tivo SA ZDRAVIM PELAMA U XXI VEK

je knjiga bez koje se nita ne bi trebalo da poinje raditi u pelarstvu.
Jedan od najznamenitijih pelara XIX veka koji je, uvoenjem rama sa
satonoom i tri letvice, dao nemerljiv doprinos modernom pelarstvu bio je August
baron Berlep (1815-1877). On je pelarima govorio: Uite teoriju, inae ostaete
celog svog veka u praksi nadripelara, a njegov doprinos savremenom pelarstvu je
okvir sa etiri letvice, iji izum koristimo i danas, u XXI veku.
SIMA GROZDANI, prvi na Balkanskim prostorima univerzitetski profesor i
doktor biologije pela,1 nas ui: U zimsko doba pele mogu da troe samo tenu
hranu zapeaeni med!
JASNU PORUKU SRPSKIM PELARIMA STARU 200 GODINA POSLAO
JE AVRAM MAKSIMOVI, prota somborski, pisac knjige Novi pelar Pelar
tampane 1810. u Budimu, u kojoj pelarima XXI veka poruuje da se manu
eerizacizacije i mlekadijanstva u pelarstvu, te da pele prihranjuju prirodnom
pelinjom hranom medom i polen-prahom.
LUBENICKI, uveni poljski pelar u svom poznatom delu Pelarstvo
(1859.) je zapisao: Ko eli da bude dobar pelar i da od pelarstva dobije to veu
korist, taj mora poznavati pele i njima upravljati tako savreno da se moe rei: E... on s njima u konici ivi.
Te su misli zapisane u prvom broju Srpskog asopisa Pelar, jo davne
1898. godine.
NAI PELARI, i posle stotinu godina, optereeni zabludama, neznanjem i
pohlepom od kojih se ne mogu osloboditi ni danas, nisu posluali niti barona
Berlepa, a ni pelara autora pelarskog udbenika Pelarstva 1856 Lubenickog,
niti protu Somborskog Avrama Maksimovia, kao ni profesora dr Simu Grozdania,
pa imaju zimske gubitke 2.000, 600, 232, 200, 200, 157, 96, 72, 43, 19, 13..., uginulih
pelinjih zajednica. Ali gubitke skrivaju kao najveu dravnu tajnu.
Uneli su bolesti u pelinja drutva i pelinjake. U konice su uneli hemiju i
zatrovali med, vosak i pele.
Dr Zlatko Pukadija i sarad. (2004.), zapisali su:
Iz legla u kojem je parazitiralo vie enki Varroe ne moe se izlei potpuno
razvijena pela. Kada se na pelama ponu raspoznavati oteenja, ivotni vek pela
traje svega nekoliko dana. Ove pele esto pokazuju deformacije krila i zadka. Nije
retka pojava da u uslovima visoke zaraenosti, smrt pele nastupi ve u samoj eliji
saa. Tada se na leglu uoavaju kliniki znaci koji odgovaraju evropskoj trulei
pelinjeg legla.
21
I primenjeni sintetiki lekovi u pelinjoj zajednici protiv varrooe skrauju

ivotni vek pelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: luenje
mlei, emitovanje feromona i luenje voska...
Kod Varroom napadnutih pela radilica, primeeno je ubrzano starenje elija
a takoe je mogue pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita (Domackaja,
Grobov, l980). Prvi znaci promene hemocita kod lutaka su otkriveni tek na poetku
tamnjenja hitinskog pokrivaa. Ishrana krpelja hemolimfom pele dovodi do
osiromaenja njenih belanevinastih komponenti. Kako samo deo belanevina ima
hranidbeni karakter, to se mnoge belanevine javljaju kao razliiti hormoni i fermenti,
pa e kao jedna od posledica Varrootozne invazije biti naruavanje hormonalnog
balansa, to se naroito ispoljava u ve poznatim naruavanjima metamorfoze i
obrazovanju nakaznih lutaka i imaga, kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih
za sparivanje (Gaponova, Grobov).
Jedno istraivanje 2001. i 2002. godine nemakog Instituta za pelarstvo
(Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pelama mogu da utiu
na njihovo ponaanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teko vraaju u konicu, a na
pai ostaju skoro dva puta due nego nezaraene pele. Kada su pele testirali
postavljanjem lanog lta, oteene pele izletnice su udarale u njega dva puta
ee od nezaraenih, to znai da imaju lou orjentaciju, ulo se na 38. konresu
Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004).
A 2004. godine na Tamajdanu, 8. oktobra, moj mladi prijatelj, tada mr spec.
veterinar, a danas doktor veterinarskih nauka, pelar, mi izrazi duboko razoarenje
stanjem izloenog meda, reima: ika Jovo, razoaran sam injenicom da je
izloeno vie falsifikovanog nego prirodnog pelinjeg meda".
Zabluda je najbolji mogui sluga i najgori mogui gospodar (J. Jelinek)
Farmaceutska industrija je korumpirala Svetsku zdravstvenu organizaciju,

kae dr Rima Lejbou, neuropsihijatar...2
Nije iskljueno da je slino uradila i sa Svetskom pelarskom organizacijom,
kada se amitraz (Mitak, Hemovar, Varamit, Amitraz-500...) u zadnje vreme, posle 45.
kongresa Apimondije bez zazora koristi u Srbiji za leenje Varroze.
Britanska asocijacija za zatitu pela (BBKA) koja ima gotovo 20 000
lanova, nalazi se u aci proizvoaa pesticida. Ovaj kontrakt je sklopljen iza lea
pelara, a potpisnici ekocidnog pakta izmeu zatitnika pela i peloubica, bili su
ljudi u rukovodstvu BBKA, koji su prihvatili da za izvesnu sumu novca iznajme
kredibilitet udruenja i njihovim logom garantuju da pesticidi nisu tetni, i da pelari
mogu mirno da spavaju.
BBKA je upravo uzela novac od Bauera, BASF, Sungenta, Belhima u
iznosu od 27 000 dolara godinje, a za uzvrat je ove insekto ubice proglasila za
bee frendly (za pele prijateljski) i bee safe(za pele bezbedni). Prema
pisanju Indipendeta, ovi frendli otrovi spadaju meu najtoksinije mogue,
pogotovo za pele.
22
Ukoliko neko ipak zaustavi trovanje pela iz vazduha, na zemlji e ih doekati

lucerka genetski modifikovana i spremna za akciju. USDA je na putu da prizna
Monsantovu genetiki modifikovanu lucerku, a ovi sofisticirani biljni frikovi imaju
mo da kontaminiraju ostala polja, ukljuujui i organsku lucerku, koja se koristi na
organskim farmama. (Mara Kneevi Kern, PEAT)
Nixon i Ribbands su 1952. g. otkrili da je kod pela razvijena tzv socijalna
ishrana hranom". Mali broj grupa pela privremeno su izdvojili iz pelinje zajednice
snage 25.000 pela i prihranjivali sa 20 ml radioaktivnog eernog sirupa, ponovo je
vratili u matinu konicu. Nakon 5 sati nali su 62% pela u meditu i 18% u ploditu
koje su pokazivale znake radioaktivnosti, a posle 29 asova broj radioaktivnih pela
se poveao na 76% u meditu i 43% u ploditu, (Pelar, br. 11/80).
LEKOVI UZROK BOLESTI PELA I LJUDI

Naruena je prirodna ravnotea. UGROEN OPSTANAK PELE I...
OVEKA! Na polenu kojeg je donela pela iz okoline rudnika Zajaa kod Loznice,
otkrivena je 1.500 puta vea koncentracija antimona u vazduhu od dozvoljene
(Kruni, 2000)3. A poznato je da, tamo gde nema uslova za opstanak pela nema
ivota ni za oveka
Postupci pelara usmereni na neprirodna spajanja pelinjih drutava u
solitere, esti pregledi i seobe, uestalo lekovito dimljenje, dranje pelinjih zajednica
na ivici gladi i bez vode te njihovo slabljenje nestrunim odvajanjem paketnih rojeva,
a sve u cilju da se to vie iscedi iz konice, kao Marko vodu iz suve drenovine sve je to uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pelinjih drutava (virusne,
bakterijske i gljivine bolesti). A titei pele od parazitskih bolesti (nozemoze i
Varrooze), pelar je zloupotrebom antibiotika fumagilina, tetraciklina i nistatina,
akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, zagadio med i prouzrokovao,
odnosno otvorio vrata konice krenom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti
kao to su trovanje pela i majsku bolest, pelar i ne obraa panju, mada su i one
bitne, jer ih ovekovo neznanje dovodi u konicu.
Pelarski urnal LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - 903/
2004.godine doneo je tekst koji upozorava na opasnu situaciju koja je zahvatila
francuske i belgijske pelare s tendencijom da se proiri i na ostale zemlje Unije, pa i
na nae prostore. Re je o opasnom trojnom dejstvu na pelinja drutva i pelinjake.
Varrozu destruktor poznamo ve vie od dvadeset godina kao odapetu strelu koja
unitava pelinja drutva, a za njenog satelita viruse uzgred ujemo da su opasni, ali
bez komentara ili pouke kako im se suprotstaviti. Trea ubojita strela odapeta na
pele koja dejstvuje zajedno ili paralelno sa ve pomenutim strelama ine NOVI
insekticidi SISTEMICI KOJI SE KORISTE ZA TRETIRANJE SEMENA !!! To su
FIPRONIL i IMIDAKLOPRID, koji su VEOMA OTROVNI ZA PELE I OVEKA!!! Ve
doze od 1,2 sa 67 pg (pikogram = milioniti od milionitog dela grama) dovodi do
nervnog poremeaja pela. Za oveka tekog 100 kg to bi odgovaralo dozi od 1,2 sa
67 mg (mikrograma milioniti deo od grama) (LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR - 903/ 2004.g)
Godine 2001. Savet Evropske unije doneo je Uredb br. 2001/110/EC od 20.
decembra 2001. godine,4 kojom ureuje kvalitet i biomedicinska svojstva meda.
23
Uredba zabranjuje promet, marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume

iz aneksa I i II (R. ivadinovi)
Pelar je iz DVRA PELE opljakao PRIRODNI MED I DAO JOJ
NEPRIRODNI EER, RAZARA ORGANIZMA. Opljakao je i POLEN, A BEZ
POLENA NEMA IVOTA - NEMA MLEI ZA LARVE RADILICA, TRUTOVA I
MATICU.
Umesto polena, dao je sojino brano, mleko u prahu, jaja u prahu, surutku,
obrano mleko, urdu...i pretvorio pelu u tele i jagnje, a pela je starija od teleta punih
stotinu miliona godina.
Zato an Pjer aplo, pelar iz Kanade i bivi inspektor pelarstva svake
jeseni menja novo sae i dodaje vie od 25 kg meda u svojih 900 konica i, nema
potrebe za veterinarom niti dr medicine jer nema bolesti ni zimskih gubitaka.
PRIRODOM PROTIV BOLESTI PELA, PA JE ZABRANIO PRISTUP

HEMIJI U KONICU
In. Ferid Velagi pelar (220 pelinjih zajednica) uzgajiva matica, iz Stare
Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije, preparatrom KAS-81.
Pre 30 godina od 220 pelinjih drutava Varroa mu ostavila samo 12 slabia,
i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su leila Varrozu. Ja kaem da se bez
hemije moe pelariti, kae g. Velagi-veliki pelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu.
Koristi KAS-81, kojeg je nazvao arobni aj i to sa puno razloga: od kada koristi
KAS-81 ne zna ta je kreno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi arobni
aj, uveni proizvoa matica kae neki napisi to povruju. Ja se teim da je to
istina, jer ve godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi
masovnu invaziju. Pelim uzgaja u svojoj bati, a po borovoe pupoljke putuje 50
kilomtara dalje (Pelar br. 10/2011.).
Budite oprezni pri gajenju pelima, da leje te biljke ne budu blizu leja gde je
posejana argarepa. Mutacijom od pelima sva e argarepa izrasti kao pelim.
U SRBIJI DANAS ima oko 800.000 OSOBA SA INVALIDITETOM, (Izvetaj
Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Koliko su ovakvom stanju doprinele
needukovane majke i priueni, a nedoueni pelari.
Takav med, u kojem se nalaze kancerogeni, mutageni i teratogeni
metaboliti, jele su devet meseci trudnice!
A ta mi imamo danas?
U strukturi saa imamo otrove, to pokazuje primer Antona Zora, pelara iz
LESCE, u ijem je medu naena stravina hemija?
- Ksilidina (metabolit amitraza)
0,003 mg/kg
- Formamidina (metabolit amitzraza) 0,002 mg/kg
- Kumafosa (bojni otrov iz perizina)
0,002mg/kg
- Fluvalinata (mavrik, klartan)
0,01 mg/kg
Formamidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin - metaboliti iz amitraza u medu se
zadravaju 18 meseci.
24

KAD BI USTAO CAR DUAN SILNI
A u srednjevekovnoj Srbiji, zakonskim propisima bili su regulisani uslovi u

pogledu kvaliteta meda i voska u prodaji5, to kod nas u modernoj Srbiji nikada nije
zaivelo, a nlaze o zagaenosti meda antibioticima, Vrhuka SPOS-a uva kao
najveu dravnu tajnu. Ni Car ni vlastela, dakle, nisu dozvoljavali hemiju u
proizvodima pela. Danas, hiljadu godina posle, u Srbiji postindustrijskog i
postinformativnog doba, mi Zakon (o medu) imamo, ali ga naalost, elnici SPOS-a i
mnogi pelari ne potuju, pa imamo pojave falsifikovanog meda, meda hemijom
zagaenog, meda antibioticima zasienog, pa stoga, meda Boanskog dara koliko bi
caru trebalo i,... nemamo. Kad bi ustao car Duan Silni, prste bi nam skratio i brkove
osmudio6. Za ovakav kodeks morali su da znaju elnici SPOS-a i, da ga tafetno, u
interesu zdravlja nacije, prenose svojim naslednicima.
Dr Sima Grozdani, "NAE PELARSTVO, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1947.

Ibid
3
Predavanje na Tamajdanu, oktobar, 2000. godine.
4
ivadinovi, R "Kako da izvuete profit iz pelarstva ekonominost i marketing u
pelarstvu, itkovac, 2002
5
Iz knjige inenjera Miluna Mandia, Monografija drutva pelara aak, 2006.
6
Iz Duanovog zakonika,
2
OD AUTORA
Kada pelar proita naslov ove publikacije verovatno e se upitati: A kakvog
li su zdravlja do sada bile nae pele?
Mi ve dugi niz godina uzgajamo bolesne pele ija je produktivnost u
(proseku po zazimljenoj matici) u poredjenju sa pelinjim drutavima u ostalim
zemljama sveta i do 80% manja (Tomain, 1990), odnosno lageruje 12 do 14 kg
meda po drutvu (Spasi, 2002). Samo svako peto drutvo postie petogodinji
svetski prosek.
Dakle, pele su ovekovim - pelarevim neznanjem postale neotporne na
bolesti. ovek-pelar je nekontrolisanom hemizacijom konice varrou uinio
otpornom na lekove, a vosak i med zatrovao. Hranjenjem pela eerom i
surogatima umesto medom i polenom otetio je odbrambene mehanizme pela na
bolesti i dobio kratkovene pele, a sa maticama slabog kvaliteta dobio je mali broj
zimskih pela, i u zimu ulazio sa oslabljenim drutvima koja se s prolea slabo
razvijaju.
U Srbiji postoji oko 380 hiljada konica sa pelinjim drutvima (Mladenovi,
1998), od kojih nije produktivno ni etiri petine. Razlog ovome je u velikim zimskim
gubicima, slabanim pelinjim drutvima, maticama slabog kvaliteta, zaputenom
sau, malim rezervama hrane sumnjivog kvaliteta, u neobuenosti pelara u
upravljanju pelinjim zajednicama i pelinjacima.
Kada od prijatelja dobijete roj, ili ga skinete sa drveta, ili ga kupite od
komercijalnog pelara, vi ne dobijate ni garanciju, niti uputstvo za njegovo
odravanje, ali e vas posavetovati da se upravljate po nekom od pelarskih
prirunika. No, iz njih naalost, neete dobiti pravi odgovor.
Automobil ili traktor ne smete preopteretiti (pie u uputstvu), a u pelarskim
prirunicima takve zabrane nema, ve imperativ, ili kako se u narodu kae zapovedni
nain, kako maksimalno eksploatisati pelinje drutvo.
A znaenje maksimalnog iskoriavanja pelinjeg drutva, kako stoji u
pelarskim prirunicima, pelari tumae i praktikuju kao metodu iscedi sve iz
konice, kao Marko vodu iz suve drenovine.
Knjiga koja vam je u rukama svojevrsno je UPUTSTVO O ODRAVANJU
PELINJE ZAJEDNICE. Ona kritiki ukazuje na stil dosadanjeg pelarenja i daje
uputstvo kako se osloboditi vekovnih zabluda, ali i na postupke humanog odnosa
prema pelama onih pelara koji naalost ine manjinu i po biolokim zakonima
prirode nestaju sa pelinjaka.
Zato pitanje zdravlja i dueg ivota pela interesuje sve pelare. U elji da
upoznam pelare sa svojom viegodinjom praksom, odluio sam da u proirenom i
dopunjenom izdanju napiem ovu publikaciju. Nadam se da e ona podstai pelare
na jedno drugo razmiljanje. Pokuao sam da prikupim i na jednom mestu izloim i
prezentujem znanja i iskustva velikana pelarske nauke koji svojim radovima
korespondiraju sa praktinim pelarstvom. Pitanje zdravlja i dueg ivota pela ine
jedan lanac u kome je svaka karika inilac koji kumulativno deluje na produenje
ivota pelinjeg drutva. Nektar, med i cvetni prah, kao i ist pelinji vosak te snano
pelinje drutvo, pored drugih, najvanije su karike u tom lancu.
26
Publikacija obiluje brojnim podacima praktinog znaaja i ima podrku

strunjaka humane i veterinarske medicine. Meutim, oni naravno podleu diskusiji,
jer e ih nauka i praksa u daljem svom toku ili potvrditi ili korigovati ili promeniti. Zato
molim cenjene itaoce, da itaju i belee, da mi dostave svoje primedbe i predloge
na sadraj knjige kao i iskustva iz primene postupaka sugerisanih u knjizi, kako bi ih
ukljuio u IV izdanje.
Raspoloiva pelarska, i ne samo pelarska, literatura omoguila mi je
ostvarenje zamisli, zbog ega autorima dugujem neizmernu zahvalnost.
Posebnu zahvalnost dugujem akademiku, prof.dr Kostadinu Trikoviu, spec.
medicine rada iz Nia; prof. dr Zoranu Stanimiroviu, efu katedre biologije Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, dr sc. veter. Kalinki Gurgulovoj iz
Pelarskog instituta u Sofiji; prof. dr Juriju Seneganiku sa Biolokog fakulteta
Univerziteta u Ljubljani, prof., pelaru Milunu Mandiu, dipl. ing. poljopr. iz aka.
Posebnu zahvalnost izraavam mr hemije in Jovanu Markoviu hemiaru, iz
Beograda, koji je otklonio sve dileme o tetnosti saharoze - konzumnog eera kao
razaraa organizma pela i, nedvosmisleno dao podrku autoru o zabrani unoenja u
konice hemiskih preparata protiv bolesti pela, a istrajnom profilaksom ne dozvoliti
da do bolesti na pelinjaku doe, te na nesebinim strunim i metodikim
sugestujama primene kiselin (mravlje, oksalne, mlene) i timola u konici kao
alternative hemijskim preparatima koji kao rezidue kontaminiraju med i druge pelinje
proizvode ime je doprineo da knjiga dobije na kvalitetu.
Izuzetnu zahvalnost izraavam mom cenjenom i potovanom uitelju prof.
dr Jovanu Kulineviu na sugestijama i strunoj nti da knjiga dobije formu jedne
doterane dame - operske dive koja pleni panju publike u prepunoj operskoj areni.
Posebno mi ini ast to se prihvatio da knjizi posveti panju, izitavi je paljivo od
korice do korice.
elja mi je, da umesto dimnih zavesa na pelinjacima, sa kojih su zatrovane
pelare hitnim postupkom evakuisali u zdravstvene stanice, vidimo ambijent u kojem
pele u svojoj tkanici tkaju sae, u svojoj laboratoriji, umom alhemiara spravljaju
eliksir koji u sebi sadri vie od 300 razliitih, za organizam vanih supstancijaMED.
Miris cvea i igra leptira, i zanosne lepote raznovrsnog drvea, razvijaju u oveku
bodro raspoloenje i prijatna oseanja, to sve doprinosi prilivu oseanja snage i
optimizma.
Beograd, 2. februar 2013. godine
DEO PRVI
PELE I PELAR
U nauci je poznato da je zemlja nastala pre oko 4,6 milijardi godina. 1 U
devonu , pre oko 400 miliona godina, ve je bilo insekata. Neki od tih insekata su
izumrli*, a dananji insekti, kojih ima oko 750.000 vrsta razvili su se pre otprilike 160
miliona godina u periodu jura-kreda. Meu ovima poznato je oko 12.000 vrsta pela3,
odnosno, prema Kulineviu (2013)4, preko 30.000.
*) Pre oko 60 miliona godina dinosaurusi, koji su u to vreme bili dominantni
kimenjaci, posebno na kopnu, odjednom nestali, zajedno sa velikim brojem
drugih vrsta i ivotinja, bljaka i insekata... Fiziari Avarez (senior) i Avarez
(junior) otac i sin su pretpostavili da je asteroid, od nekih est milja u
preniku, udario u zemlju, pravei ogroman krater i, razbivi se u komade,
rasturio u materiju koja je dospela u atmosferu i bila raznesena vetrovima po
celoj Planeti. Ta je materija blokirala Sunevu svetlost za vie godina, sve dok
se na kraju najsitnije estice praine nisu slegle na tlo. Kao popsledica
priguenja dnevne svetlodti, mnoge biljke i insekti su izumrle, posebno
fitoplankton u morima. Rezultat ovog masovnog gubitka u biljnom svetu jeste
da je lanac ishrane bio potpuno poremeen. To je bilo posebno smrtonosno za
vee ivotinje na vrhu lanca ishrane i, insekte. Znai, svi dinosaurusi su
izumrli, osim moda nekih predaka ptica. Svoju pretpostavku slavni fiziari su
bazirali na postojanju tankog sloja gline, nataloene otprilike u to vreme u
kome su nali da ima poseban sastav izotopa, koji sadri neuobiajenu koliinu
vanadijuma. Prouili su tri razliite lokacije i na svima je naen taj sloj gline,
to navodi na zakljuak da je on nastao u jednom optem svetskom procesu.
Sastav izotopa je ukazivao da je verovatno kompatibilan sa nekim materijalom
nezemaljskog porekla (Krik, 2001).
Prema podacima imuta, (2006)5 da dok ovek pripada najmlaoj ivoj vrsti
na Zemlji (120 hiljada godina), a sisari 200 miliona godina, dotle starost pela i
ostalih insekata se procenjuje na oko 500
miliona godina.6
Preci dananjih pela razvijali su se
uporedo sa nailaskom novih cvetnih biljaka u
periodu gornje krede. Geoloki dokazi o
postojanju pela potiu znatnim delom iz doba
tercijara, pre otprilike 70 miliona godina. Ovom
periodu pripada i okamenjena pela pronaena
u Provansi, Francuska. Fosili pela ostali su
sauvani u raznim naslagama i na razliitim
Slika 1. Fosil pele sauvane u
takama planete. Materijali u kojima su naene
ilibaru star 25 miliona godina
fosilirizirane pele najee su bili ilibar, glineni
naen u Dominikanskoj republici
2
28
kriljac, bitumenozni kriljasti laporac i dr. Jedno od najznaajnijih nalazita pelinjih

fosila u ilibaru iz doba tercijara je Samland u Istonoj Pruskoj, zatim ona iz
Dominikanske republike (slika 1) i Meksika. U jednom rudniku u Mjanmaru
(nekadanja Burma), u dolini Hukavng,
pronaen je fosil pele star 100 miliona godina
(slika 2). Abas Haladin7 iz Jordana, na severu
provincije Aman pronaao je pelu ija se
starost procenjuje na oko 135 miliona godina.
Fosil je potpuno ouvan u jednoj auri smole
biljnog porekla.
Prvi podaci o ulozi pela u ivotu
prvobitnih ljudi odnose se na mezolitsku epohu,
kameno doba, pre nekih 10.000 godina, to
potvruje crte iz Aranske peine, panija, koji
prikazuje enu koja iz vertikalne stene pelama
uzima med (slika 3).
Bavei se lovom na divlje ivotinje i
Slika 2. 100 miliona godina star
sakupljajui razne plodove za svoju ishranu,
fosil
pele pronaen u rudniku u
ovek je u upljinama drvea, pukotinama u
dolini
Hukavng u Mjanmaru
stenama i peinama sluajno otkrio pele. Tu su
sauvan u ilibaru
one ivele, rojile se i nastanjivale uplja stabla
drvea i otvore u stenama. U tiini ume pune
istog vazduha, izvora bistre vode i desetine
hiljada raznovrsnog medonosnog i polenskog
cvea, nekih 70 miliona godina pre oveka, one
su u miru, upravljane prirodom nastavljale i
odrale vrstu. U tom dugom periodu, a pod
uticajem pojave novih biljaka cvetonoa
prilagoavale su svoj usni aparat, adaptirale
probavni trakt i podeavale svoj odbrambeni
sistem. Antitela u hemolimfi pele u sadejstvu
sa fitoncidima i mnogim baktericidnim
supstancama iz nektara, meda, cvetnog praha i
propolisa uinili su pele otporne na virusne,
gljivine i bakterijske bolesti. Zahvaljujui tome,
i injenici da je priroda peli odredila bitisanje u
socijalnoj zajednici, pruila joj je mogunost da
se pelinja porodica prirodno uveava i do
mase od 5,5 kg. Kao takva, pelinja porodicaSlika 3. ena sakuplja med,
zajednica je postala neosvojiva tvrava za
akvarel F. Benitez Mellado (prema
bolesti. Razvijajui se u slobodi, pelinje
peinskom crteu mezolitske
periode (od 10.000-8.000 do 3.000
porodice - zajednice su se prirodnom selekcijom
izdiferencirale, i one najsnanije su nastavile godina PNE) iz Cueva de la Arana,
panija); Muzej praistorije,
vrstu. Na tom dugom i tekom putu savladale su
)
Valensija, panija
bezbroj surovih zima,* arkih i sunih leta,
mnoge zemljotrese, oluje i poplave, i samo
snane i zdrave zajednice su uspele da se odre.
*)Poslednje ledeno doba na Zemljinoj kugli se javilo pre 10.000 godina, a
lednici su tada bili severno od Save i Dunava. U tako surovim uslovima pela
je opstala povlaei se na jug iz umerenog klimatskog pojasa u arki pojas,
29
jurei za cvetnicama koje su na severu izmrzavale. U obrnutom smeru, kako se

lednik povlaio dolo je do ponovnog naseljavanja umerenog pojasa
cvetnicama i pelama (L. Plunikov, 2003)
Znatielja je prvog oveka podstakla da zaviri u upljinu drveta i stene iz koje
su izletale pele, da opipa telo i oseti njegov miris i ukus. Kada mu se pronalazak
osladio, doao je na ideju da pele u odseenom stablu donese do svoga domakue-zemunice-kolibe. Rojeve je naseljavao u uplje panjeve i klade koje je sam
pravio, a u Siriji i Egiptu gradio je glinene ostave u kojima je uvao rojeve.
Ve samo preseljavanje pelinjih rojeva iz njihovog prirodnog stanita u
vetake ostave i ceenje meda za interes oveka, oslabilo je pelinje zajednice. U
izboru konice za vrcanje meda, ovek je odabirao one koje su se svojom teinom
izdvajale od ostalih (bile najtee) i iz njih vadio med, a slabije je ostavljao za
razmnoavanje i proirivanje pelinjaka, jer u njima nije naao dovoljno meda.
Po masi najtee, to e rei najsnanije pelinje zajednice, ovek je
unitavao vruim dimom i vodom da bi mogao da iscedi med, a ostavljajui slabie
nesvesno je vrio negativnu selekciju pela. Prazne konice je naseljavao rojevima
koje su pustili slabii, to je bio prvi uzrok da u dom pele dospe bolest.
Upravo mnoge bolesti sa kojima se u ovom i prethodnim milenijumima
susreu, snane pelinje zajednice donele su sobom iz pradomovine. Sa njima se jo
i danas uspeno nose, jer u svojoj krvi, odnosno hemolimfi imaju antitela sposobna
da se odupru mikroorganizmima i otklone bolesti koje oni izazivaju. Aristotel je jo
360. godine p.n.e u svom delu Istorija ivota u deset tomova, pisao o zloudnim
bolestima pelinjeg legla koju danas poznajemo kao ameriku kugu izazvanu
bakterijom Peni bacillus larvae, a nastaje u pelinjacima pelara koji imaju staro
zaputeno sae.
Poznato je da odvajanje pelinjih
zajednica iz njihove prirodne sredine i stavljanje
pod kontrolu oveka s ciljem da ostvari visoku
proizvodnju, neminovno dovodi do raznih
poremeaja u konici koji utiu na njihivo
zdravlje. Velika koncetracija modernih konica
na malom prostoru, kakva se u prirodnim
uslovima nikada ne sree, posebno pogoduje
irenju zaraznih i parazitskih bolesti. Virusi,
bakterije i gljivice, kao uzronici zaraznih
bolesti, pod povoljnim uslovima koje stvara i
pelar
svojim
postupcima,
brzo
se
razmnoavaju i zahvataju najpre slabe
Slika 4. Vrkare, delo oveka.
zajednice, a potom i celi pelinjak. Savrmeni
Pele u teoj je ubijao, i iz nje med
pelar na relativno malom prostoru dri i po
cedio, iz slabije je vrio negativnu
nekoliko stotina, u redovima, poreanih
selekciju (foto Jojri, 1968)
konica, to je uz pljaku meda i polena i,
hranjenja pela eerom, sojinim branom i mlekom u prahu jedan od osnovnih
razloga izbijanja bolesti.
U knjizi pesama pod nazivom Georgica (Zemlja), u njenom 4.delu, Publius
Vergolius Maro (70 pre n.e. do 19. n.e.) posvetio je pelama 40 stranica:
prihranjivanju, seobi pela, pelarenju niz reku Nil, o neprijateljima pela, to
govori da su pelinje zajednice i tada kao i danas stavljane i odravane u stresnoj
situaciji zatvaranjem lta konica, dimljenjem, utovarom na transportno sredstvo,
selidbom, istovarom, ceenjem, i time dovoene do smanjenja otpornosti pela i
30
pelinjeg legla na bolesti. I danas, posle 2.000 godina ta se slika ponavlja, samo u
znatno drastinijoj formi.
1.1. IZGUBILI SVAKU MERU!

ovekovom rukom naruena je prirodna ravnotea. Hemijski preparati su
negativno uticali na zagaenje okoline, a time i na pogoranje uslova za ivot i
opstanak pela. Postupci pelara koji su izgubili svaku meru vrednosti pa, usmereni
na zaradu po svaku cenu, neprirodno spajaju zajednica u solitere, izgubili sve
vrednosne mere u uestalom lekovitom dimljenju, izgubili svaku meru u dranju
pelinjih zajednica na ivici gladi i ei i njihovo slabljenje nestrunim odvajanjem
paketnih rojeva, a sve u cilju da se to vie iscedi iz pela Dakle, izgubili su svaku
razumnu meru u eksploataciji pele, to je uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti
pelinjih zajednica (virusne, bakterijske i gljivine bolesti). A titei pele od bolesti
(nozemoze, krenog legla i Varrooze), pelar je zloupotrebom antibiotika
oksitetraciklina, fumagilina i fungcida nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida
fluvalinata, prouzrokovao, odnosno otvorio vrata konice krenom leglu, i bolesti
praznih sanduka. Na bolesti kao to su trovanje pela i majsku bolest, ovek i ne
obraa panju, mada su i one bitne, jer ih ovekovo neznanje dovodi u konicu.
ovek-pelar je izgubio svaku meru u krtosti, pa godinama ne menja sae u
ploditu konice, niti konice plamenom opaljuje, a ni pelarski pribor ne dezinfikuje,
ali zato bez mere izdano antibiotike, fluvalinate i amitraz u pelinje gnezdo unosi, a
bez ikakve mere sav med i ceo cvetni prah od pela oduzima, prodajom paketnih
rojeva od jakih drutava pravi slabie, i slabie prodaje u naslee neupuenom
kupcu; nestrunim razrojavanjem produkuje nejake rojeve i od strke nejako
drutvance, te na taj nain trasira put u konicu bolestima pelinjeg drutva. Dakle,
pelari su izgubili pojam mere, i ne znaju za meru kad je u pitanju eksploatacija
pelinjih dvra i briga da se ouva zdravlje pele.
Svako umanjenje otpornosti pelinje zajednice naglim smanjenjem broja
pela radilica, nedostatkom prirodne hrane u konici i higijenske vode na pojilu, to
sve predstavlja preventivu bolestima; nepravilnom primenom lekova i estim
uznemiravanjem pela, te nepotrebnim pregledima, dovodi pele u stres - stalno
bolesno stanje koje se zavrava njihovim propadanjem. I veoma snane pelinje
zajednice koje su u stanju da se suprostave gotovo svim pelinjim bolestima, nisu
naalost, u stanju da se odupru Varroozi, gladovanju i pelaru, pri emu je ovekpelar najopasnija bolest pelinjeg drutva.
1.2. RADE NAGLAVAKE!?

A titei pele od gladi pelari su izgubili svaku meru u upotrebi jeftinog
konzumnog eera, sojinog brana i mleka u prahu i, zasnivajui uzgoj matica i
trutova na tim surogatima, pelar je, liavajui pele meda i polena, prouzrokovao
razaranje metabolizma pela, i osiromaenje hemolimfe i celokupnog organizma i
hitina belanevinama, kao i nerazvijenost mlenih lezda kod pla-hraniteljica. Sve
se ovo negativno odrazilo na razvie pelinjeg i trutovskog legla i matinih larvi, iz
kojih se raaju nerazvijene pele, trutovi smanjene polne sposobnosti, i nedovrene
31
matice. Bez belanevina iz perge organizam hraniteljica pti, pa im se naglo skrauje

ivotni vek, to izaziva bolest praznih sanduka.
A zamenom pelinje prirodne hrane surogatima, ovek-pelar je izmenio
prirodni tok ishrane larvi i postavio ga na glavake: starije pele-dadilje ne hrane
najmlae larve, niti najmlae pele (u starosnoj dobi tri do est dana) hrane starije
larve (kako je Priroda odredila), ve se taj tk menja u neprirodni proces, pa mlade
pele hrane najmlae larvice, a starije hraniteljica hrane starije larve, referisali su na
31. konkresu Apimondije 1987. japanski strunjaci Zaitoon, Sasaki i Macuka (1988).
udimo se zato su nam jesenji i zimski gubici od po nekoiko stotina uginulih
pelinjih drutava po pelinjaku i dostignutom procentu u iznosu od 97% uestali.
Zato to smo izgubili svaku meru potovanja Prirode pele.
Na putu da se zdravlje pelinjih zajednica ostvari stoje mnoge prepreke.
Meu brojnim je i Priroda. To je otvorena knjiga ivotne istine, ali ovek jo ne zna
azbuku da bi mogao da je ita8. Na ovo se nadovezuju ovekove gluposti, gluposti, i
naj gluposti! Na pitanje koje dve bezgraninosti egzistiraju u pelaskom svetu,
odgovor glasi: to je Svemir i ovekove gluposti! A na potpitanje koja je od ovih
veliina vea, odgovor glasi: ipak je to OVEKOVA GLUPOST, kae prof. dr
Vidosava Momilovi9
Masovni pomori pelinjih zajednica nije nikakvo iznenaenje, 10 pa ni ono
koje se dogodilo u SAD s poetkom 2007. godine kada je, zbog pelareve
nemarnosti za sticanjem znanja, uginulo vie od 2.000.00011 pelinjih zajednica, jer
su pele prihranjivali visoko fruktoznim eernim sirupom koji je sadravao hidroksil
metil furfurol (HMF), a uvan i isporuivan u zagrejanom stanju, to je bila greka.
Potrebno je prikupiti informacije o proizvoaima sirupa na bazi kukuruznog skroba,
pri emu proizvode na bazi kiselinske invertaze treba odbaciti, a prihvatiti one na bazi
enzimske invertaze, dok proizvodima sa kombinovano kiselinski-enzimskom
invertazom treba pristupiti sa potrebnom opreznou (mr hemije, ing. J. Markovi) 12,
kao to nisu iznenaenje ni suna leta i surove zime. Pelama smetaju nedoueni
pelari, suna leta, ali ne i surove zime, jer pela nije ivela samo u prolom
milenijuma. ivela je ona i, preivela sve surove zime i arka leta u proteklih 160
miliona godina i zdrave pale na pelinjake naih pra-predaka
Kako je to bilo, opisao je Sveti Jovan Zlatousti13 (IV vek n.e.) u besedi na
Usekovanje, govorei:
"Sva je zemlja ispucala od sue;
- kad je nebo plamtelo kao oganj;
- vazduh bio vreo kao rastopljeni bakar, a oblaci zauzdani;
- kad nije bilo ni trave ni cvea, ni jutarnje rose,
- niti je drvee davalo mladice,
- niti klasje njihalo svoje vrhove;
- kad su reke presuile, a izvori se jedva hranili iz nedara zemlje
- nije padala kia". Ili...
Nije nam poznato kako su proli pelari, ali su pelinje zajednice u dupljama
ivog drveta preivele i, pale na nae pelinjake zdrave.
...U Irskoj se u X veku (950. godine), zabeleeno je, dogodio veliki pomor
pela,
- zatim, ponovo u Irskoj 992. i 1443. godine,
- a jedan od najpoznatiji dogaaja zbio se u prolee 1906. godine, kada je
veina pelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja drutva.
32
- Ameriki pelari su, takoe, povremeno trpeli velike gubitka. U dolini Kae
(Cache) u dravi Juta (SAD) 1903. godine uginulo je 2.000 pelinjih drutava usled
misteriozne bolesti nestajanja pela, praena ledenom zimom i hladnim proleem14.
Kada sve do sada saopteno kumulativno saberemo, dobijemo jadni rezultat:
= 2.000.000 uginulih pelinjih zajednica samo u SAD15.
= 600 uginulih pelinjih zajednica kod jednog pelara iz Drutva pelara
Beograd16.
= 2.000 zazimljenih pelinjih zajednica u jednom susednom mestu pored
Aleksandrova, kod Zrenjanina, zimu 2001/2002. godine preivelo 80 drutava
(izvestio ing. agronomije M. Konar na savetovanju pelara u Novom Sadu).
= 3.000 konica pela, koje nisu preivele napad oveka imao je gospodin
Dave Hackenberg, pelar iz Luiisburga (SAD)17.
Pelama ne smetaju ni surove zime. Njima samo tetu nanosi nedouen
pelar.
Dr Sanferd, (SAD)18, tragajui za uzrocima visokih zimskih gubitaka i
masovni pomor pela 1986-87 godine u junim delovima SAD, dovodi u vezu sa
suom izazvanim nedostatkom cvetnog praha, a stres izazvan ovim, stvorio je
povoljne uslove za razvoj bilo koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze,
bakterijske i virusne infekcije, pie, ali isputa iz vida sutinu neprirodnu hranu za
pele, neprirodan ambijent, i metodu uvezenu iz Srbije Marko cedi vodu iz suve
drenovine.
U naoj Srbijanskoj koli pelarstva u Volginoj 7 na Zvezdari, u Beogradu,
kojoj se izuava metoda Marko cedi vodu iz suve drenovine, pelari su nauili da
skrivaju gubitke kao najveu dravnu tajnu. Nije tajna da svake godina, prema
informacijama iz druge ruke, pre predavanja koje sam drao u desetini gradova
Srbije i Vojvodine, Republike Srpske, Bugarske i Slovenije, sluao istu melodiju
pjenja, kao na pr. onu u Leskovcu 25. decembra 2004. da su dva pelara izgubili po
200 pelinjih drutava (kraj decembra!!!), ili slinu priu u apcu, Niu, Valjevu,
Kruevcu, Obrenovcu, Smederevskoj Palanci, Apatinu, Novom Sadu, Doboju, Banja
Luci, Novom Mestu (Slovenija), Novom Pazaru (Bugarska). Naravno, da ih nisam
tukao prutom po uima da glasno priaju. Ja sam primao k znanju alopojke i izveo
zajedniki zaljuak: - UZROK? OVEK, NEDOUEN PELAR!
A ta mala pela, je najbolji mali prijatelj kakvog ovek samo moe na
svetu imati19, Kada te iznevere svi lekovi, koje ti prua medicina, kada ti sve
zemaljske banje ne pomognu, pela e ti pomoi svojim otrovom u najokorelijem
reumatizmu kad je ve nastupio reumatini marazam..., zabeleio je profesor Jovan
ivanovi, otac srpskog pelarstva, (1893).
Steenim i nasleenim odbranbenim mehanizmima i prirodnom hranom (med
i cvetni prah) kao lekom u funkciji podrke odbrani od bolesti, njeno velianstvo pela
daje nam sve blagodeti iz konice.
Mirisi iz konice i sakupljako-opraivaka igra pela, te zanosne lepote
mnogobrojnog cvea i medonosnog drvea, razvijaju u oveku bodro raspoloenje i
prijatna oseanja, to sve doprinosi prilivu oseanja snage, zdravlja i optimizma,
kakvo imaju 15 hiljada stanovnika plemena Hunza20, sa svojom izvanrednom
vrstinom i postojanou, nervima jakim kao konopac a tankim i nenim kao strune
na violini. Nikada se ne srde, ne ljute, niti se nerviraju, ne ale se i ne ispoljavaju
netrpeljivost, ne svaaju se i ne znaju za zavist. Sa potpunim duevnim spokojstvom
podnose fiziki bol, neprijatnosti koju donosi suno leto i surova zima, buku i tome
slino, izvestio je Mak Karison, vojni lekar, (prema Malahovu, 2003).
33
Dakle, pela nam stvara bogatstvo, uva zdravlje i bolesnima pomae da do

zdravlja dou. Zato smo joj duni pokloniti brigu da je sauvamo od umanjenja njene
snage, bolesti i gladi, titei njene prirodne odbranbene mehanizme.
1.3. KAKO SE MI AKTUELNI PELARI ODNOSIMO PREMA

NJENOM VELIANSTVU PELI?
Nai pelarski prirunici i udbenici iz pelarstva, sa pohvalnim bombastim
recenzijama uglednih profesora univerziteta, te lanci u raznim novinama, pa i u
naem asopisu Pelar preplavljeni su receptima o pogaama u kojima glavninu
belanevinaste hrane ini sojino brano i mleko u prahu, a o polenu u pogai nema ni
traga, dok se med mogao nai mikroskopom. Teite je naalost, iskljuivo na
eeru, sojinom branu i mleku u prahu uz dodatak pekarskog ili pivskog kvasca, pa
se pitamo zato je Marku, ivoti, Prvoslavu, Nei, Mii, Boi, Borivoju, ivadinu,
Milosavu, Stanislavu, Milanu, Jovanu... uginulo 13, 113, 130, 205, 600, 2.000...
pelinjih drutava, a prolee doekalo svega 1, 3, 5, 13. U Srbiji je, juno od Save i
Dunava, do sada (20. marta 2005. godine, prim J. K.) stradalo najmanje oko 50%
pelinjih drutava21, odnosno u Srbiji je tokom zime 2004/2005 stradalo 120.000
pelinjih drutava22, a prema istraivanju akademika prof. dr Konstantina Trikovia,
u Srbiji je u vreme prezimljavanja godine 2007/2008. izgubljeno oko 160 hiljada
pelinjih drutava!23 M. Vratanovi, (2009.)24, u svom Pismu pelarima za avgust
2009. pie da je u zimskom periodu 2007/2008 godine u Srbiji uginulo preko 110.000
pelinjih zajednica, a 2008/2009 vie od 70.000, i pojanjava: Glavni uzroci
stradanja bili su neblagovremena zatita od Varroe, trovanje na suncokretovoj pai
(paualno, nije istraeno, prim. J.K), nedovoljna koliina kvalitetne hrane i primena
loe tehnike pelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pelara. Dakle, ovek,
nedouen pelar je uzrok stradanja pelinjih drutava.
Mogue je da je poslednjih nekoliko godina kamirski virus bio odgovoran za
neke gubitke drutava koji su najee pripisivani Varroi25. Nije dokazano! Uzroci lee u
izgubljenom imunitetu pelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskg stepena
higijene u konicama, te industrijakog naina pelarenja. Jo je pre dvesta godina
prota Somborski, Avram Maksimovi kritiki ukazivao i pelare okrivljivao, da vosak
to je stariji, to je tamniji od estog raanja legla, dok naposletku sasvim pocrni, pa
pele u takvom sau bedno umiru26.
Uzrok?
Zbog Boine pogae, usled Markove pogae, Jovine, Perine, Srboljubove,
Brankove, Jevremove, Miloeve... pogae27, NAINJENE u koli ZABLUDA.
Boo, Marko, Jovo, Pero, Srboljube, Miroljube, Branko, Jevreme, Miloe.(ima
vrsta pogaa koliko i broj pelara). i svi vi ZNANI I NEZNANI PELARI koji ste
prihvatili nauk od strunjaka O POGAI KAO O ODLINOJ ZAMENI ZA MED I
PERGU u tekoj ste zabludi. U cvetnom prahu, odnosno PERGI je sadrano vie od
300 supstanci28 koje tite zdravlje i produuju ivot pele, matice i truta. Vaa
eerno-mleno-sojina pogaa je bez svega toga. U svojoj evoluciji od 160 miliona
godina pela nije pila ni mleko, niti je jela proizvode od soje.
34

1.4. TETNA BOINA POGAA29 I POGAA OSTALIH
PROIZVOAA U KUNOJ RADINOSTI
Kao zamena medu i cvetnom prahu, odnosno pergi, pogaa je vie tetna
negoli i Varroa destructor, mala koniina buba, kao i propilela...
"Zato nikad nemojte u pogau dodavati sojino brano niti mleko u prahu,
sugerie Stiv Taber30, uenik profesora Farara.
1.4.1. TETNI ZAMENICI CVETNOG PRAHA

"Zamenici cvetnog praha, ne samo da ne mogu preuzeti ulogu hrane-leka
kakvu cvetni prah ima punih 160 miliona godina, ve su pokazali svoje tetno i
opasno dejstvo koje ima za posledicu milionske gubitke u SAD i na hiljade
neizimljenih pelinjih zajednica u Srbiji i zemljama u okruenju. Jer,...
- Bez perge pele se ne mogu dugo (u ivotu, prim. J.K.) odravati (Avram
Maksimovi, 1810.)
- bez polena pele ubrzano fizioloki stare (Taranov, 2001),
- skrauje im se ivotni vek (Taranov, 2001),
- pelinja zajednica tiho slabi i nestaje, jer nema legla usled nedostatka
polena, elementarne hrane za pele dadilje, to ima za posledicu - prekid rada
mlenih lezda u pela-dadilja (Lavrehin i Pankova 1984);
- manje su otporne na bolesti (Sanferd, 1978),
- tee preivljavaju na niskim tempraturama. Prema Bronsu (1958), prve su u
zimskom periodu uginule pele koje u crevima nisu imale svarena zrnca polena.
- oboljenja od dizenterije, akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i
virusne infekcije (Sanferd, 1978), a moe se javiti i trule legla.
- prekid razvoja legla, (Lavrehin i Pankova ,1984);
Lavrehin i Pankova, zapisali su da postoji tesna veza izmeu koliine
upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pela na uzronike bolesti. U sluaju
nedovoljnih koliina polena u konici raaju se pele radilice i matice nakaznih
oblika, sa nerazvijenim krilima.
- puzanje pela (Dong Bingyi (2001)31,
- samounitenje legla - kanibalizam (Kakovski i Mainskaja, prema Kantaru,
2001),
1.4.2. UKLUPAVANJE MATICE I NJENO NESTAJANJE IZ KONICE

Kada u pelinjoj zajednici nema izletnica, to se deava zbog trovanja pela
usled prskanja insekticidima voaka i vinove loze, kao i drugih cvetnica, protiv biljnih
bolesti ili, namernim trovanjem pela na pojilu, tada nema ni polenarica, pa u
pelinjem gnezdu nastaje deficit polena.
Kad u konici nema cvetnog praha, nema ni hrane za pele dadilje, pa nema
ni legla, niti mladih pela. Zbog nedostatka polena u konici nastaje kanibalizam, pa
pele dadilje pojedu larve momentom njihovog ispiljenja. Usled nedostatka legla
pojavljuje se u konici deficit mladih pela, koje su po prirodi, zaduene da hrane
maticu, dok pele iz svite pratilje matice, u starosnoj dobi do 14 dana, gube
sposobnost luenja mlea. Mladih naslednica nema, nisu roene, pa je matica
35
neishranjena te prestaje da polae jaja, naglo poinje da stari i gubi matinu

susptancu. Sa preranom starou, matica u poetku blago smanjuje, pa naglo
prestaje sa luenjem matine supstance, feromona odgovornog za koheziju pelinjeg
drutva, ime daje povod pelama da tihom smenom izvedu drugu maticu, odnosno
da svoju uklupaaju i ugue. Kada drutvo na ovaj nain izgubi maticu, ostatak
starih kunih pela radilica ne prihvataju nikakvu zamenu, jer u takvim prilikama
pele ne raspolau dovoljnim koliinama svee hrane - matine mlei i nemaju
anse da novouvedenu maticu, koju pelar dodaje, hrane matinom mlei. Zato
drutvo umesto nje prihranjuje nekoliko desetina pela iji se zakrljali jajnici
aktiviraju, pa polau neoplpena jaja.
Bez polena kao
osnovnog izvora azota
(duika) za radilice, hitin
pele-dadilje
postaje
krht i lomljiv, usled
crpljenja
azota
iz
njihovog tela u cilju
ishrane mladog legla,
ime pele-hraniteljice
Slika 5. A) Pela sa bogatim masnim tkivom sigurno
postaju
fiziki
prezimljava, B) Pela bez masnog tkiva ne moe prezimiti ni
do januara
nesposobne da obave
zadatke
u
konici.
Inae, pele negovateljice slue i kao ive rezerve azota neophodnog za normalan
razvoj legla, poto larve samo jednu desetinu potrebnog im azota dobijaju iz polena,
dok ostali azot 90% nadoknauju iz zaliha svog tela. A kada nema u konici polena,
onda je naprezanje organizma negovateljica jo vie izraeno, a ivotni vek pela
sveden na minimum od samo nekoliko dana.
Mlade pele i radilike larve koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiu
veliko masno tkivo potronjom velikih koliina polena, koji osim belanevina (8-40%),
sadri i 9-14,5% masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i
vitamine za rast tek izleglih pela i razvoj njihovih drelnih lezda. Larvama su
potrebni produkti polena za izgradnju svog masnog tkiva, a slui im kao hrana u
stadijumu lutke (Bandov).
Kao graevinski materijal, belanevine iz polena obnavljaju elije organa i
sistema organizma pele, ali su znaajne i u metabolizmu, jer bez njih ne bi bilo
hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i u pelinjem
otrovu (Klinar).
Belanevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim
elementima, izgrauju koni skelet i druga tkiva u pela. Takvu funkciju belanevina
omoguavaju aminokiseline od kojih su belanevine i izgraene. Neke od
aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i jo
neki) utiu samo podsticajno, a drugi utiu direktno na rast i razvoj pele od jajeta do
imago oblika (Aranelovi, Danijela).
Manjak perge (preraenog polena) ima za posledicu slabo razvijene
hipofaringealne lezde u pela dadilja, to se negativno odraava na ishranu larvi, jer
oskudna ishrana larvi produkuje slabo razvijene i manje sposobne pele. Takve
pele nemaju sposobnost luenja voska i prerade nektara u med.
Ako u drutvu postoje stare pele, koje su uestvovale u sakupljanju i preradi
nektara ili eernog sirupa, a u gnezdu nema legla, prihranjivanje takvih pela
belanevinastom hranom nee produiti njihov ivotni vek.
36
Dakle, nauka je utvrdila posledice nedostatka perge, odnosno polena, i

pogubnost unoenja u konicu zamena polenu, dok nedoueni pelar usled zablude,
to praktikuju. Praktikuje, iz neznanja, zamenu polena sojinim branom. Sojino brano
u svom sastavu ima supstancu koja veoma oteava normalnu probavu. Naime, u
termiki neobraenoj soji se nalaze belanevine koje u sutini vezuju za sebe enzim
proteazu i tako spreava da se aktivira tripsinogen iz soje. Blokadom proteaze u
duodenumu (dvanaestopalanom crevu sisara) ivotinje, prestaje mogunost varenja
proteina iz soje, pa ivotinja moe da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog
gradivnog materijala za obnovu ivotinjskog organizma (dakako i ljudskog, i pelinjeg
prim. J.K.)32.
Istraivanja Ying Shing Penga33 utvrdila su da je dodavanje mleka u prahu
eernom sirupu i eernim pogaama u koliini od 5 do 15% laktoze i galaktoze
imalo za posledicu skraenje ivota pela. Zato Mr Vlado Hruka34 pelarima
savetuje: Pravilo, da dodavanje mleka u prahu u eerne pogae i eerni sirup za
prihranu pela nema ekonomskog opravdanja, a moe biti tetno, pa se ne
preporuuje.
Kravlje mleko (makar se nalazilo i u obliku praka) sadri sedam, puta veu
koliinu kalcijuma i 10 puta vie kazeina nego majino mleko. Razumljivo, buduim
volovima treba da porastu rogovi, papci, dlaka35, a pele svega toga nemaju...
ta se onda deava s vikom kalcijuma i kazeina kod oveka i kod pela?
Kod oveka mogu da izazovu stvaranje kamena u bubrezima ili unoj kesi,
a mogu da se taloe i na zglobovima, kimi, krvnim sudovima. Kalcijum se skoro
dva puta vie usvaja iz obranog mleka, a masnoa znaajno oteava njegovo
iskoriavanje.
Kod pela se deava proliv i smrt. Od kazeina se pravi lepak, koji pelarima
slui u poslu pri izradi konica, a pelama donosi smrt. U mleku majke (ene-dojilje)
ga ima izmeu 0,3 i 0,5 odsto, a u kravljem i do 5 odsto 36 ! Matina mle, kao i mle
trutova i pelinja mle nemaju kazeina, jer ni trutovi nemaju kopita ni rogove, a pele
i matica nemaju ni krzno ni papke, a pelari ih, dajui im mleko za prihranu
prisiljavaju da promene svoje hranidbene navike". Mle sa vie od 300 supstancija
visoke bioloke vrednosti sadranih u sekretu koga lue pele negovateljice iz
gornjovilinih, drelnih i donjousnenih lezda, pod uslovom da im pelar ne uzme
prirodni med i polen i ne daje neprirodno kravlje mleko i eer, predstavljaju osnovnu
hranu za uzgoj matinih, radilikih i trutovskih larvi, kao i elementarnu hranu za
maticu. Poto nai pelari vie veruju uiteljima sa spiska predavaa SPOS-a pa
pele umesto prirodnom hranom ishranjuju kravljim mlekom i proizvodima od soje
plus kuhinjski eer, ostaju bez pela. Jer, samo gornjoviline, drelne i pljuvane
lezde mladih pela lue sekret zvani mle kad u izobilju imaju cvetnog praha, a ne
Boinu pogau, kad u izobilju imaju pergu, a ne pogau, kad u izobilju imaju
poolena a ne mleka u prahu, kad u izobilju imaju perge a ne sojinog brana...
Meutim, sve su ee godine sa arkim letima i sa vrlo siromanom
polenskom i nektarnom paom, to namee izuzetnu potrebu spaavanje od smrti
pelinjih drutava dodavanjem eerno mednih pogaa i prihranjivanje pela
eernim sirupom uz dodatak KAS-a 81.
37
1.5. TRI VRSTE MLEI

Mle je sekret gornjovilinih, drelnih i pljuvanih lezda, sa vie od 300
supstanci visoke bioloke vrednosti, koga lue pele negovateljice. Mle predstavlja
osnovnu, elementarnu harnu za uzgoj matinih, radilikih i trutovskih larvi,
prevashodno matinih.
Biohemijskim istraivanjima otkrivena je razlika izmeu mlei larvi pela
radilica, mlei larvi trutova i matine mlei. U matinoj mlei mladih matiih larvi ima
etiri puta vie pantotenske kiseline i dva puta vie folne kiseline u odnosu na
pelinju mle. Istraivanjima ela i Diksona (1959) otkrivena je takoe razlika u
sastavu belanevina i ugljenih hidrata izmeu hrane matinih larvi i hane larvi pela
radilica u uzrastu od 0 do 30 asova37.
Na Gorkovskom dravnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mlei:
matinim mleom, mleom za ishranu larvi trutova i mleom za ishranu larvi radilica,
koje pele hraniteljice lue iz tri para lezda koje se nalaze u glavi medonosnih pela
radilica, a to su: ve pomenute gornjoviline, drelne i pljuvane lezde. Svoju
funkcionalnu zrelost ove lezde dostiu izmeu 5-tog i 14-naestog dana starosti
radilica.38 U sutini to je ista vrsta mlei, ali sa specifinim dodacima sadraja
hranidbenih dodataka.
1.6. SOJINO BRANO JE TETNO ZA PELE

Pele nerado uzimaju sojino brano39 i pored toga to ono ima slian
hemijski sastav polenu. Sojino brano ima vie belanevina nego mnoge vrste
polena, dok je koliina masti i minerala priblino ista kao i u cvetnom prahu.
Prema Stronovu,40 u sojinom branu su naene materije to paralizuju
proteinske fermente41, koji doprinose njegovom iskoriavanju od strane pela, a
kada se hrne surogatima sa sojinim branom, pele ne mogu dugo da neguju leglo,
zbog nedovoljnog sadraja vitamina B1 (riboflavina), B3 (niacin, nikotinska kiselina)...
Ono sadri vie od 50% materija koje pele ne mogu koristiti i svaki pelar koji je
koristio sojino brano u eernim pogaama, odnosno u eernom testu, veoma
dobro zna da je podnjaa puna otpadaka od tog brana koje pele, konzumiranjem
vrste eerne hrane odbacuju.
Prema Dong Bingyi-u (2001)42, korienje zamene za cvetni prah, kao to je
sojino brano, mleko u prahu i kvasac, u vreme intenzivnog razvoja legla, uzrok su
bolesti puzanja pela.
Kada imaju meda i cvetnog praha u dovoljnim koliinama, pele dobijaju za
organizam potrebne hranjive materije na kojima se normalno razmnoavaju,
normalno ive i ine ih otpornim na spoljne nepovoljne faktore.
1.7. PROFESOR FARAR PROTIV SOJINOG BRANA U KONICI

Profesor dr Farar43 je sugerisao Taberu da ne upotrebljava sojino brano u
meavinama za prihranjivanje pela.
Steve Taber, bivi student profesora Farara, a sada naunik svetskog glasa,
posluao je svog profesora da iz eksperimenata iskljui sojino brano. Hranei ih
38
meavinom koja se sastojala iz tri dela polena i jednog dela sojinog brana primetio
sam udne abnormalnosti na nepoklopljenom leglu drutava koja su dobijala ove
pogae. Matinjaci sa mladim larvama su dobijali velike koliine hrane, ali su larve
esto uginule. Svi problemi su nestali kada sam poeo da prihranjujem pele
polenom bez sojinog brana, to je indiciralo da u sojinom branu postoji neki
toksini sastojak za pele, pie u American Bee Journeal-u Taber.44
1.8. NI SVAKI POLEN NIJE DOBAR

A ni svaki polen nije dobar polen, kae Taber, to se vidi iz tabele 1. Kada
bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, meavina bi bila zadovoljavajua,
pie Taber i savetuje da se u prolee koristi polen sakupljen tokom prolea na
vaem terenu, a u jesen sakupljen tokom jeseni. Jer ako u prolee prihranjujemo
pele polenom sakupljenim sa biljaka koje cvetaju u jesen, moe se dogoditi da
drutva, umesto da krenu u razvoj, da se pripremaju za zimu. Obrnut sluaj je u
jesen. Razlog je u saznanju to u polenu nekih biljaka postoje supstance koje
pelama ukazuju na doba godine.
Tabela 1. Hemijski sastav cvetnog praha u biljaka (Preuzeto od Krivcova i sar., 1999)
Biljka
Proteini, %
Masti, %
Biljka
Proteini, %
Masti, %
Bagrem
24,2
12,1
Krastavac
22,9
Breza
24,1
3,3
Kukuruz
4,5
1,4
Jabuka
18
Maslaak
10,6
12,9
Leska
30
4,2
Trave
4,7
2,8
Bor
10,7
5,9
Detelina
21,1
14,14
Jelka
15,4
15,7
Facelija
29,5
Kesten
18,7
11,3
Heljda
14,4
Isto tako cenjeni strunjak upozorava, da je polen kojeg pele higijeniarke

zajedno sa otpacima izbacuju iz konice, kontaminiran. Tu ukljuuje mrtvo i obolelo
leglo od bolesti kao to su kreno leglo, amerika i evropska trule".45
Kada bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, meavina bi bila
zadovoljavajua, pie Taber i savetuje: Sugerisao bih vam da nikada ne dajete sojino
brano i mleko u prahu pelinjoj prihrani.
Pekarski i pivski kvasac ima visok sadraj belanevina 46 (39-58%) i vitamina
B-kompleksa47. Poto pekarski kvasac pre upotrebe u eernoj hrani moramo
prokuvati, vitamini u kvascu gube znaaj jer na visokoj temperaturi unitavanjem
kvasnih gljivica unitavamo i vitamine, pa je stoga upotreba pekarskog kvasca kao
zamenika polena necelishodna. Zato treba koristiti pivarski kvasac koji je prakast.
Pivarski kvasac kao dehidritisan, ne ponaa se pri kuvanju kao pekarski, pa se moe
kuvanjem meati sa eerom i pelama dodavati kao punovredna pogaa
39
1.9. NE POGAU IZ VOLGINE 7 NA ZVEZDARI

NEGO POGAU TABERA I BILAA
Stewe Taber preporuuje meavinu od tri dela pivskog kvasca i jednog
dela polena sa medom. Inae pivski kvasac sam za sebe nije naroita blagodet za
pele, ukazuje cenjeni strunjak i sugerie njegovu upotrebu sa polenom.48
Bez polena pelinje zajednice prestaju da izvode trutove. Trutovi koji u prvih
6-7 dana svog ivota nisu hranjeni cvetnim prahom nesposobni su za osemenjavanje
matica jer u spermoteci nemaju dovoljne koliine kvalitetnih spermatozoida.
Velike zalihe cvetnog praha imaju poseban znaaj pri izvoenju matica.
Matina larva za vreme svog razvia ima potrebu za velikom koliinom matinog
mlea, za iju je proizvodnju potrebna velika koliina kvalitetnog polena. Zbog toga
nedostatak polena u toku dueg vremena dovodi do neuhranjenosti matinih larvi,
to ima za posledicu izvoenje matica nisokog kvaiteta, zapisao je Bila49.
Kada nemaju polena pele ubrzano fizioloki stare, skrauje im se ivotni
vek, manje su otporne na bolesti i tee preivljavaju na niskim tempraturama.
Nedostatak polena u jelovniku pelinje zajednice s jeseni jedan je od uzroka
invazionih i pojave infektivnih bolesti. Kada pelinje drutvo oskudeva u polenu,
odnosno pergi, nozemoza nanosi veliku tetu pelama (Bila). Zamena polena u
ishrani pela nije mogla da se nadoknadi sirovinama sa kojima je eksperimentisao
Jojri (1968). Pri prihranjivanju pela konzervisanim polenom zalivenim medom,
pelinje zajednice su, prema Jojriu, odgajile proseno po 175 larvi na dan, suvim
kvascem 84, suvom pavlakom 30, punomasnim mlekom 27, umancetom jajeta 17,
celim jajetom 16, belancem jajeta dve i raenim branom nijednu larvu.
1.10. PRIRODNA PELINJA HRANA JE NEZAMENJIVA

Nedostatak polena iz prirode i ishrana surogatima menja prirodno ponaanje
mladih pela, to ima za posledicu neprirodnu ishranu larvi i raanje zakrljalih i malo
produktivnih pela.
Prirodna pelinja hrana je nezamenjiva, istie dr Klinar. Deo polena unetog u
konicu, mlade pele odmah koriste kao hranu pod ijim dejstvom se razvijaju
mlene lezde za proizvodnju mlea. Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja
celog organizma pele radilice, radi razvitka masnog tkiva, votanih lezda. Zato
mlade pele radilice uskoro posle izlaska iz elije pojaano upotrebljavaju cvetni prah
i hrane se njime u vreme hranjenja legla i gradnje saa, zabeleili su Lavrehin i
Pankova, (1984).
Zato i najveu potrebu za polenom, kao gradivnim belanevinastim
materijalom, pele imaju do sedmodnevnog uzrasta. U tom periodu u njima se
zavrava proces formiranja drelnih (hipofaringealnih) lezda, istie Bila. Hranjenje
polenom 9-11 dana njihovog ivota izaziva poveavanje voskovih lezda, dok u
kasnijem uzrastu polen nema bitnog uticaja.
Dovoljna koliina polena, odnosno perge u konici od oko 4,4 kg, kako su
zapisali Bila i Rjamova, poveava duinu ivota pela dva puta. Alfonzus je utvrdio
da je za izvoenje jedne pele potrebno 0,145 grama polena sa sadrinom 20,2%
belanevina. Za izvoenje 10.000 pela potreban je jedan normalan okvir (4227 cm)
ispunjen cvetnim prahom. Ovo je podudarno s proraunom Vajpla koji je utvrdio da
je za jedno pelinje drutvo, koje godinje izvede vie od 200.000 pela, potrebno
40
oko 25 kg cvetnog praha50. Prema Boren-u (1961) u nedostatku belanevinaste

hrane broj elija sa leglom opada i do 15 puta51.
Bohu V. je u ehoslovakom asopisu Velar zapisao da uzimanje polena
utie na duinu ivota pela i uopte ima veliki fizioloki znaaj. Pele zatvorene u
termostatu i hranjene samo medom ivele su proseno 20-25 dana, a najvie 36-40
dana. Pele hranjene polenom i medom ivele su 40-50 dana, a najvie preko 100
dana. Uzimanjem polena moe se obnoviti sekrecijska delatnost drelnih leda i kod
starijih pela. Ako nema dovoljno mladih pela i starije pele sa zakrljalim lezdama
uzgajaju leglo ako imaju dovoljno polena52.
Neprimereno uvan vetaki cvetni prah (sa kojim esto pokuavamo
nadomestiti belanevine iz prironog polena) veoma brzo ubuavi i lako moe da se
pokvari i postane leglo zaraznih bakterija, a preradom sirovina i eera iz Boine
pogae i eera iz Jovanovog sirupa pele troe svoje gornjoviline, drelne i
pljuvane lezde. Ovo ima za posledicu prekid luenja sekreta tih lezda i
pomanjkanje hrane za leglo, neotpornost pela na oboljenja ve prilikom izleganja, a
vezano s tim i osetna prijemivost na bolesti.
1.11. GLAD ZA BELANEVINAMA I KANIBALIZAM PELA

Lavrehin i Pankova (1984) istiu da su belanevine koje sadri polen,
apsolutno neophodne za razvoj hipofaringealnih lezda, koje proizvode hranu (mle)
za larve. Ove lezde poinju funkcionisati obino 5-tog ili 6-tog dana ivota pele.
Dok one ne ponu funkcionisati mlada pela nije u stanju da snabdeva larvu
odgovarajuom hranom (mlei). Pelinje drutvo koje ne unosi polen, a ostalo je bez
zaliha perge nije u stanju da se razvija jer nedostatak belanevina ima za posledicu
gubljenje na telesnoj teini pela, a vrlo brzo i uginue. Ova pojava se naziva glad za
belanevinama, a uslovljava prekid rada lezdanog sistema pela, naroito votanih i
mlenih lezda. Ovo ima za posledicu prekid izgradnje saa i prekid luenja mlea,
kao i obustavljanje hranjenja larvi i matice. Ako pak matica u tom periodu polae jaja,
iz njih se nee roditi nove pele, jer e kune pele da pojedu larve im se ove ispile
iz jaja, a drutvo e da postne slabo i neotporno na bolesti, to potvruju nalazi sa
Poljoprivrednog i Pedagokog instituta u Novosibirsku.
Naime, rezultati istraivanja Kakovskog i Mainskaje sa Poljoprivrednog i
Pedagokog instituta u Novosibirsku, pokazali su da se bez perge, odnosno polena,
pelinja drutva ne samo nisu razvijala, ve su sistematski slabila i uginula za 42
dana, jer nedostatak hrane koja sadri belanevine i vitamine, prisiljava pele da
pojedu svoje larve i predlutke. Drutvo, koje i pored obilja meda, nije imalo polen,
uginulo je, jer je samo sebe pojelo. U drutvima neobezbeenim pergom, broj
pojedenih larvi iznosio je 80 do 90% od broja zaleenih jaja, jer su pele usled
nedostatka belanevina prisiljene da pojedu i potpuno zdrave larve53. Boren (1961) je
utvrdio da nedostak belanevinaste hrane umanjuje broj elija sa leglom i do 15
puta54. Dakle, pelinje zajednice koje pelar zazimljava bez polena vre
samoubistvo. Koliko je takvih bilo meu onih 600 uginilih pelinjih zajednica na
Boinom pelinjaku 2010. godine?
41
1.12. TETNI ZAMENICI MEDA

eerni sirup (nainjen u koli ZABLUDA, ne moe zameniti med kao
zimnicu jer u sebi sadri samo dve supstance saharozu i vodu, a... Med kao hrana i
lek protiv bolesti pela ima vie od 300 supsatnci, koje tite zdravlje pele.
Ljudskoj pohlepi za lakom i brzom zaradom nema premca, pa mnogi pelari
ne biraju sredstva ni prilike da neasno profitiraju. Bezgranino i bezduno osue
konice od meda, a pelama daju eer u svim oblicima: eerna otopina u vodi
popularno nazvana eerni sirup 1:1, 3:2, 2:1, 2,5:1, 3:1; eerna pogaa, eer
u kristalu... eer je razara organizma pela u konici.
Neki eeri koji su hrana za sisare mogu biti otrov za pele. To su eeri sa
niskim nivoom saharoze. Sirup koji sadri galaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu,
manozu, rafinozu, atahiozu i laktozu, toksian je za pele. S druge strane glukoza,
fruktoza, maltoza, saharoza, melecitoza i trehaloza su bezbedne za pele 55.
ALI:
Med od eernog sirupa ne sadri ni aminokiseline, ni fermente, ni vitamine,
ni minerale, a i energetska vrednost meda od eernog sirupa je manja za oko 30%
od prirodnog meda, kae profesor Lebedev56.
Istraujui uzroke zimskih gubitaka pelinjih zajednica mnogi nauni instituti i
samostalni istraivai doli su do zajednikog zakljuka da je eer iz daka, pored
Varroze i nozemoze jedan od uzroka milionskih brojeva smrti pelinjih zajednica.
Nauna istina izreena na javnom skupu, u govoru profesora dr Lebedeva
dana 20. marta 2004. godine na predavanju pelarima drutva Beograd koju su
gospoda, profesionalni pelari i bivi glavni i odgovorni urednik Pelara, (ijom je
zaslugom, u asopisu, dominantno bila prisutna eerna hrana i surogati kao zemna
za med i polen u ishrani pelinjih drutava) primili k znanju, da su na naunim
osnovama izvedeni argumenti o tetnosti i pogibeljnosti eerne hrane i surogata za
pelinja drutva, to su utvreni u Pelarskom institutu Ribnoje.
1.13. UPOTREBA EERNOG SIRUPA U KONTINUITETU OD 4-5

GODINA DOVODI DO DEGRADACIJE PELA.
Bila, Krivcov i Lebedev u zajednikoj knjizi KALENDAR PELARA (2000),
su konstatovali da upotreba eernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do
degradacije pela u bukvalnom smislu.
Protivprirodno optereenje pelinjih drutava eerom imalo je za posledicu
uginue drutva. U Institutu Ribnoje uvrdili su da je pelinje drutvo koje je u julu
preradilo i u sae lagerovalo 54,1 kg hrane od eernog sirupa, i za vreme glavne
pae sakupilo 48,3 kg meda 10. oktobra umrlo, iako je u avgustu imalo 8 punih ulica
pela i uzgajilo dosta legla (Stanoji, 1988). Dodavanjem kiselina u eerni sirup,
postie se invertovanje, ali su fruktoza i glikoza dobijene na taj nain tetne za pele
(dr Vlatko Petri)57.
Bjorkman (1995) istie da prehranu eerom treba izbegavati, jer
produktivnost ne prati veliki broj dobijenih pela, poto su kratkog veka, nekvalitetne i
slabe fizike konstitucije.
T.S.K. i M. P. Johanson (1977) posle dugogodinjeg ispitivanja zakljuili su
da mnogo manje legla imaju drutva koja zimuju na medu od eera, a da drutva
42
koja su zimovala na medu mnogo manje troe hrane, imaju vie pela i odgoje veu
koliinu legla u prolee.58
P.I. Cvetkov je utvrdio da su drutva koja su zimovala na eeru uzgojila za
12,7% manje legla i donela 24,6% manje meda u odnosu na zajednice koje su
zimovale na medu59.
Mirjani i sarad. (2005) istiu da su u zimskom periodu najdue ivele pele
hranjene medom (45,9 dana), a najkrae pele hranjene sa kiselinskim invert
sirupom (13,7 dana). Od prolenih pela najdue su ivele pele hranjene medom
(21,6 dana) i enzimskim invert sirupom (20,9 dana), a najkrae pele hranjene sa
frudeksmalom (11,2 dana) i eernim sirupom (14,4 dana).
1.14. SUVI I MOKRI EER SE NE PREPORUUJE ZA

STIMULATIVNO PRIHRANJIVANJE NI U PROLEE NI U JESEN
Ispitivanjima je utvreno da pele ne rastvaraju ponueni suvi eer vodom
iz medne voljke, nego sekretom pljuvanih (drelnih, mlenih) lezda. U hrani koju su
pele pripremile iz suvog eera, naeno je mnogo fermenata (invertaze i diastaze)
malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Na taj
nain, pri rastvaranju kristala eera mnogostruko se napree delatnost sluznih
lezda pela, to vodi njihovom prevremenom starenju i uginuu. Zato se eer ne
preporuuje za stimulativno prihranjivanje ni u prolee niti u jesen60.
Jedan od utemeljivaa pelarstva u Crnoj Gori, eki ak Filip Koprivica je
jo 1952. godine u svojoj knjizi Uvod u pelarstvo upozoravao pelare da najgore
rade oni koji med prodaju, a pele prihranjiju eerom jer dobar med ne mogu
zameniti nikakvi sirupi61.
Nauna istraivanja o tetnosti eera na organizam pela, potvrdila su
rezultate medicinskih strunjaka da eer nema poput meda zatitna svojstva, ve je
razara metabolizma oveka62 i pel.
Mahmaaripov (1994), sa Nauno istraivake pelarske stanice Grozni
utvrdio je da su pele u pelinjim zajednicama hranjene eerom bile
-lake
14%;
-imale manje masti
17,6%;
-posedovale manje azota u telu
9,6%;
-estodnevna larva bila laka
8%.
Glen Sanly pie da pele hranjene eerom krae ive 10-16 dana; Haydak
(1930), Batler (1946), istiu da eer nije punovredna hrana, kao i Taranov (1939),
koji je utvrdio da su u prolee pele ranije umirale, imajui pri tom 30% manje legla.
Taranov je jo utvrdio da su pele koje su zimovale na medu i eeru pokazale veliku
razliku u razvoju legla (tabela 2).
Tabela 2. Uticaj tipa hrane na brzinu prolenog razvoja pelinjeg drutva
Za 36 dana posle iznoenja iz zimovnika
Zimovanje na
eer
Med
Leglo
23.800
34.460
Indeks
100
144,7
43
Tabela 3. Uticaj kvaliteta zimskih zaliha hrane na koliinu odgajenog legla i unos
meda, (Preuzeto od Lebedeva, Pelar5/2004)
Kvalitet zimskih zaliha hrane
Leglo
eerni med
Prinos
kg
100%
78
100
Med od eera razblaenog saharozom i

obogaenog vitaminima B grupe i slobodnim
aminokiselinama
115%
96
123
Prirodni med
117
103
132
U 188 pelrskih gazdinstava Rusije, na 25.908 pelinjih zajednica utvreno je

da kvalitet zimskih zaliha hrane ima znaajnu ulogu u odgajivanju snage pelinjeg
drutva i poveanju unosa meda, na ta pelari trebaju da obrate posebnu panju i,
ne povedu se za egoistinim nagonima, to pokazuje tabela 3.
1.15. U INVERTOVANOM EERU SPRAVLJENOM SA KISELINOM,

STVARA SE HMF - HIDROKSILMETILFURFUROL, KOJI SKRAUJE
IVOT PELAMA63 (TABELA 4).
Tabela 4. Duina ivota pela u danima u zavisnosti od tipa hrane (Bealey, prema
riju)
Pele hranjene u kavezu
Medom
istim eerom
kiselina u eeru
Duina ivota, (dana)
40,5
34,5
4-6,5
Sadraj debelog creva, (mg)
20,9
34,5
50,6
Pele mogu relativno dugo da ive hranei se eernim sirupom. Meutim,

one ne mogu uzgajati leglo, luiti vosak, intenzivno sakupljati vosak i obavljati
mnoge druge poslove, jer je eer isto ugljenohidratna hrana i ne sadri druge
materije od ivotne vanosti za pele, utvrdio je Taranov64.
Prihranjivanje pela eernim sirupom radi dopune zimskih rezervi dovodi do
deficita belanevina u njihovom organizmu, tj do iscrpljivanja pela (mr hemije, ing J.
Markovi)65.
U Institutu za pelarstvo Ribnoje bio je izveden ogled radi uporeivanja
razvoja i produktivnosti pelinjih zajednica koje su se hranile medom i, onih koje su
prihranjili eerom. Za ogled je izdvojeno 20 pelinjih zajednica, koje su podeljene u
dva grupe. Zajednice prve grupe imale su u prolee u gnezdima med, kojim su se
hranile celi period do medobranja. Srazmerno utroku meda, u gnezda su postavljali
novo sae s medom. Zajednice druge grupe imale su s prolea iste koliine guste
eerne hrane, koja je takoe, prema potrebi, dodavana. Zajednice obe grupe
slobodno su unosile u konice cvetni prah. U toku prolea 4 puta (posle svakih 12
dana) izraunavana je koliina odnegovanog legla zajednica (tabela 5).
Do poetka unosa nektara zajednice prihranjivane eernim sirupom
odnegovale su za 12,7% manje legla, a u vreme glavne pae sakupile su za 24,6%
manje meda; ovo govori o injenici, da eer po svojoj hranjivoj vrednosti znatno
zaostaje za prirodnim medom66.
44
Tabela 5. Uzgajanje legla i sakupljanje meda u pelinjim zajednicama (po podacima

I.P. Cvetkova), (preuzeto od Taranova (2001)
Grupa pelinjih
zajednica
Koliina zatvorenog legla - elija

21.05.
3.06.
15. 06.
27. 06.
Svega
Sakupljeno
meda, kg
Prihranjivana
medom
9.450
12.920
12.610
14.310
49.290
102,9
Prihranjivana
eerom
9.570
11.820
10.300
10.350
42.040
77,8
Mirjani i sarad. (2005) istiu da su u zimskom periodu najdue ivele pele

hranjene medom (45,9 dana), a najkrae pele hranjene kiselinski invert sirupom
(13,7 dana). Od prolenih pela najdue su ivele pele hranjene medom (21,6
dana) i enzimskim invert sirupom (20,9 dana), a najkrae pele hranjene
frudeksmalom (11,2 dana) i eernim sirupom (14,4 dana).
Dosadanja i sadanja edukacija pelara zasnovana na zabludama da je
eerna hrana i surogati kao zamena za med i polen u ishrani pelinjih
drutava dobra i ekonomina, pelari su je svesrdno prihvatili i bez zazora
primenjivali, nesvesni injenice da su pelama otetili i totalno unitili prirodne
odbranbene mehanizma na bolesti.
Ako se ipak koristi saharoza u bilo kom obliku dodavanja, ona
prethodno mora biti invertovana sa kontrolisanim pH i bez sadraja HMF
(5hidrxy-methyl-furfurol-dehidre). Neprihvatljiva je izrazito kiselinska invertaza
na visokoj temperaturi koju mnogi pelari primenjuju, a upravo to su idealni
uslovi za nastanak HMF koji je vrlo otrovan za pele, (mr hemije, ing J.
Markovi)67.
1.16.PRIRODNA OTPORNOST PELA NA BOLESTI
1.16.1.ODBRAMBENI MEHANIZMI PELA NA BOLESTI.

Malo je tako ogranienog prostora u ivotu
ljudi na kome bi se okupila, ivela i radila kolonija
od oko 50.000 dua, a da sve bude potaman rad,
red i istoa. U ivotu ljudi to biva nekoliko puta u
godini dana, ali za kratko vreme, kada se
organizuju sportske manifestacije, na primer, pa se
na stadionu Marakana u Brazilu okupi i do 110.000
ljudi. Da, ali oni su tu svega 120 minuta, za koje
vreme uivaju u lepoj i dopadljivoj igri svojih
ljubimaca, i uzgred nesvesno grickaju razne
semenke i piju osveavajua pia, pa kada napuste
stadion za sobom ostave brda limenki i gomile
smea.
Slika 6. Savremena
standardna konica
45
1.16.1.1. Vrhunska higijena u konici

Pelinjoj zajednici od 32.000 do 55.000 jedinki mali, sueni i ogranieni
prostor je sudbina. I one u tom skuenom prostoru, upravljane prirodom, sasvim
normalno rade, odgajaju mlade, uspeno se brane od neprijatelja i grade velike
rezerve hrane - meda i polena. Niko nikom ne smeta, i sve poslove u konici
obavljaju u veseloj igri savreno struno i sa mikronskom preciznou tano. Nita se
u konici ne deava sluajno, a najmanje je sluajna savrena istoa i higijena u
pelinjem domu. Kada se plodite odvoji od podnjae, pada u oi savrena istoa
patosa i uurban rad mnogih pela-istaica na njenom odravanju. Kada otvorite
plodite, osetite najpre snaan prijatan miris, potom vidite ramove ispunjene leglom,
polenom i medom i, na samom kraju, primetite da su svi otvori manji od 3 mm
zapeaeni propolisom, a praznine vee od 10 mm popunjene voskom. U mirisnom i
veoma istom domu pelinje zajednice nema mesta bolesti. ZATO?
Njeno velianstvo Priroda je peli podarila odbrambene mehanizme. To su:
1.16.1.2. Polen i nektar kao hrana i kao lek
Mehanizmi otpornosti pelinje zajednice u celini zasnovani su na
antibakterijskoj aktivnosti meda, nektara, polena, propolisa, produktima luenja
lezda pele i antimikrobnoj aktivnosti propolisa.
Antimikrobna aktivnost pelinjih proizvoda spreava razvoj mnogih
saprofitnih bakterija68 i gljivica u uskladitenoj hrani, a delotvorna je i protiv nekih
patogenih mikroorganizama69
Tokom svog dugog bitisanja na planeti Zemlji, pele su ceo svoj ivot
sudbinski vezale za biljke cvetnice i adaptirale se na jednostranu hranu odnosno
usko specijalizovan jelovnik na nektar i cvetni prah iz kojih obezbeuju ivotno
vane sastojke-belanevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu.70
Propolis, polen i nektar ine bioloki aktivna lekovita sredstva, koja u
prirodnoj kombinaciji sa decenskom kiselinom i antibioticima na pelama tite gnezdo
pelinje zajednice od bolesti, stimuliu brzu reprodukciju i intenzivan razvoj jedinki
drutva.
Cvetni prah (polen)71 je jedini produkt prirode u kome se nalaze sve
komponente bez kojih ne bi bilo MLEI ni ivota pelama. Svako zrnce polena je
bioloko jedinstvo koje sadri sve to je neophodno za ivot belanevine, vitamine,
aminokiseline, masti, ugljenohidrate (eere), fermente, kofermente, hormone i
mnoge druge sastojke, od kojih neki nisu jo proueni. U jezgru svoje elije polen
sadri tajnu ivota molekule DNK i RNK koji odreuju oblik i razvitak ivih bia.
Nijedna nauna laboratorija nije u stanju da stvori takav kompleksan proizvod kakav
postoji u prirodi u vidu cvetnog praha72.
Abadi, (1982) u knjizi Pele i zdravlje pie: U ivotu pela cvetni prah je
veoma znaajan, ne samo kao hrana ve kao bioloki faktor za odravanje vrste.
To je osnovna sirovina iz koje mlade pele, preradom u svom organizmu, stvaraju
mle neophodnu za ishranu legla i matice. Akademik Kulagin ogledima je ustanovio
da pri odsustvu polena u nekoj konici matica prestaje da odlae jaja, a pele
graditeljice prestaju da lue vosak i da grade votane elije, ime je takvo drutvo
osueno na propast.
Za pelinju zajednicu polenova zrnca su izvor belanevina, masti, minerala,
vitamina tj. delotvornih materija koje obezbeuju razvoj pelinjeg drutva. Za
46
invertovanje eera znaajna je proizvodnja enzima invertaze, a to je po hemijskom

sastavu belanevinasta materija (mr hemije, ing J. Markovi,73).
Tek roene pele radilice, (izmeu prvih 42 i 52 sata) poinju da konzumiraju
vee koliine polena po izleganju. Sadraj polena u digestivnom traktu dostie
maksimum kod radilica u dobu 8-9 dana starosti, a zatim se smanjuje na veoma
nizak nivo kod jedinki starijih od dvadesetak dana. Adekvatna zaliha polena je
nezamenljiva za razvoj nekih unutranjih organa radilica. Dovoljne koliine proteina
su potrebne za poveanje sadraja proteina u hipofaringealnim lezdama i masnim
naslagama na poetku odraslog stadijuma. Ukoliko se novoizleene pele dre na
ishrani istim eerom u meavini sa vodom, njihove hipofaringealne lezde ostaju
nerazvijene. Polenska ishrana, s druge strane, podstie rast ovih lezda i masnih
naslaga. Veliina hipofaringealnih lezda pokazuje slinu zavisnost od uzrasta kao i
intenziteta konzumiranja polena, tj, dostie svoj vrhunac kod pela starih desetak
dana. Upravo pele u ovom uzrastu su najaktivnije u obavljanju dunosti uzgajanja,
odnosno hranjenja legla u drutvu74.
Deo polena unetog u konicu, mlade pele odmah koriste kao hranu pod
ijim dejstvom se razvijaju mlene lezde za proizvodnju mlea, hrane za larve i
maticu. Stoga i najveu potrebu za polenom, kao gradivnim belanevinastim
materijalom, pele imaju do sedmodnevnog, odnosno devetodnevnog uzrasta
(Kaller i s.). U tom periodu u njima se zavrava proces formiranja drelnih
(hipofaringealnih) lezda (Bila). Hranjenje polenom 9-11 dana njihovog ivota
izaziva poveavanje voskovih lezda, dok u kasnijem uzrastu polen nema bitnog
uticaja.
Keller i sarad. (2005) istiu da je za gajenje jedne pele potrebno 3,4-4,3 mg
polena dnevno, dok Fararova istraivanja iz 1966. g. govore o 111, mg. I ruska neto
kasnija istraivanja pokazuju da je za gajenje jedne pele potrebno 89,4 -108,0 mg
polena. Jedino Ladislav Sevik (1975) tvrdi da je za uzgajanje jedne pele potrebno
ak 142,8 mg polena75.
Kvalitet zazimljenih pela zavisi od koliine cvetnog praha i veliine masnog
tkiva, kao rezervoara masti i belanevina, pa svaka takva kvalitetna pela uzgaji s
prolea 3-4 nove mlade pele76.
Mlade pele koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiu veliko masno tkivo
potronjom velikih koliina polena, koji osim belanevina (8-40%), sadri i 9-14,5%
masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i vitamine za rast tek
izleglih pela i razvoj njihovih drelnih lezda77.
Belanevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim
elementima, izgrauju koni skelet i druga tkiva u pela. Takvu funkciju belanevina
omoguavaju aminokiseline od kojih su belanevine i izgraene. Neke od
aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i jo
neki) utiu samo podsticajno, a druge utiu direktno na rast i razvoj pele od jajeta
do imago oblika78.
Pored nezamenjivosti za razvoj legla, uzgoj i hranjenje matice, cvetni prah
koriste mlade pele starosti 7-12 dana koje su veliki potroai polena kao sirovine za
proizvodnju mlei osnovne hrane mladih larvi starosti 1-3 dana. Kvalitet mlea
zavisan je od kvaliteta polena koji sakupljaju pele polenarice i lageruju u zoni legla.
Znajui da je najkvalitetnija mle ona koja pored sadraja mnogobrojnih vitamina
(naroito onih iz grupe B i pantotenske kiseline) ima i radioaktivne osobine,
polenarice razlikuju radioaktivnost pojedinih vrsta polena i biraju onaj sa najveom
radioaktivnou, istie Borda, i pojanjava da biodinamike i energetske osobine
polena i mlea ne treba da se svode samo na vitamine i hormone, nego i na njihove
47
radioaktivne osobine. Pored iznetog, najvanija uloga polena je u stvaranju

otpornosti organizma pele na bolesti, pri emu najveu ulogu imaju vitamini,
fermenti, mikroelementi, fitoncidi, a takoe i materije koje imaju dejstvo slino
hormonima. U polenovim zrncima se nalaze vitamini A, C, B 1, B3, B5, B6, B12, PP, K,
folna kiselina, a najvie od njih ima vitamina A i B 1. Osim toga u cvetnom prahu se
nalaze gvoe, kalaj, mangan, fosfor i vie od dvadeset drugih elemenata79.
Folna kiselina ili vitamin M, sadrana u polenu potpomae resorpciju vitamina
E, kompleksa vitamina B i to tiamina (B1), riboflavina (B2), piridoksina (B6, bez koga je
nemogue uzgajanje legla) i cijankobalamina (B12) i naravno vitamina C. Na primer,
za uzgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4g vitamina B6.
Osim to je uloga kompleksa vitamina B tako vana u uzgoju legla, ima indikacija da
su ovi vitamini od znaaja i u funkcionisanju nervnog sistema pele. U polenu su
sadrani i fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost
membrana, to je veoma znaajno za elijsku razmenu materija80.
Prema profesoru dr. Zoranu Stanimiroviu (2000), perga izvornog kvaliteta,
odnosno ona koja nije oteena unoenjem antibiotika u konicu, je prirodno
sredstvo borbe protiv kuge, akaroze i nozemoze. Ako je pak perga nastala
preradom polena u uslovima dejstva antibiotika u konici (koje je pelar uneo kao lek
protiv kuge - hidrotetraciklin, krenog legla - nistatin ili nozemoze - fumagilin), ta
perga e biti mravog sastava i nepunovredna belanevinasta hrana, jer su
antibiotici unitili 227 humanih mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i
39 vrsta bakterija81. Upravo pele, kao svoje pomonike, koriste pomenute
mikroorganizme za preradu polena u pergu. One znaju u kom momentu
preraivakog ciklusa treba da dodaju odgovarajui mikroorganizam. Verovatno
pretpostavljate ta se dogaa kad pelama damo antibiotik. Veina mikroorganizama
ugine. Na taj nain perga ima znatno umanjenu vrednost u odnosu na onu izvornu. A
poznato je da su Vorst i Jacobs (1980), prema ivadinoviu (2001) otkrili da pele
due ive ako se hrane pergom, nego ak i sveim polenom. Isti autori su takoe
potvrdili, kao i Butler (1949) da i pele zaraene nozemozom due ive pri ishrani
pergom, nego sveim polenom.
Lavrehin i Pankova (1975), zapisali su: da postoji tesna veza izmeu
koliine upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pela na uzronike bolesti. U
sluaju nedovoljnih koliina polena u konici raaju se pele radilice i matice
nakaznih oblika, sa nerazvijenim krilima. I mnogobrojnim eksperimentima je utvreno
ogroman znaaj cvetnog praha za ivotnu sposobnost drutava medonosne pele. U
sastavu praha otkrivene su sve materije koje se nalaze u mleu: belanevine, masti,
viamin A, vitamini kompleksa B... Sadraj belanevina u cvetnom prahu raznih biljaka
kree se od 8 do 80%.
Joseph O. Halff, (1972). iznosi podatke o koliini proteina u polenu kod nekih
biljaka: etinara 7-8%, maslaak 11%, vrba 22-23%, bela detelina 24%, voe 2629%. U vreme kada etinari obilato daju polen, prijem larvi u starterima je
neverovatno nizak, ak ispod 10%, jer pele sakupljajui polen sa etinara ne
oseaju slab kvalitet, poto u to vreme nema drugih polenarica livada stie kasnije,
a vona paa je prola82.
Ana Mauricio, u svetu poznati i priznati naunik iz vajcarske, izvrila je
klasiranje polena u tri kategorije: I kategorija polen od kestena, II kategorija polen
od maslaka, kukuruza, suncokreta, bukve, bresta, III kategorija polen od lenika,
bora, jele, smreke83.
Taranov (2001) istie da kvalitet i vednost polena zavisi od njegovog
hemijskog sastava. Priblino 30% polena ine ugljeni hidrati koje pele u znatnoj
48
koliini dodaju polenu, kako bi on postao lepljiv i sigurno se drao na noicama za

vreme letenja.
Kao osnovno merilo vrednosti polena za pele slui njegova sadrina
belanevinama i delimino mastima (tabela 6)
Koliinski i kvalitetni sastav aminokiselina u smesi polena, kojima se hrane
pele, blizak je koliinskom i kvalitetnom sastavu aminokiselina matinog mlea,
dobijenog iz te iste zajednice.
Nesumnjivo, svi najvaniji sastavni delovi mlea, belenavine i vitamini,
prerauju se u organizmu pele radilice iskljuivo na raun cvetnog praha.
Pretpostavlja se da pele radilice daju prednost smesi praha sa raznih biljaka,
zahvaljujui emu se ujednaavaju oscilacije u hranljivim svojstvima razliitog praha i
garantuje se izrada mlea po kvalitetu ujednaenog sastava84.
Tabela 6. Pregled hemijskog sastava polena s raznih biljaka (Preuzeto od Taranova,
2001)
Hemijski sastav polena (grudvica) s raznih vrsta biljaka u%
Belanevine
Masti*
Ugljeni
hidrati
Skrob*
Voda
Mineralne
materije
Ostale
materije
Maslaak
11,12
14,44
34,93
1,99
10,96
0,91
27,64
Vrba crna
22,33
4,15
32,18
1,44
12,30
2,61
26,43
Detelina
(prsek)
20,68
3,22
30,21
7,80
13,44
5,49
26,96
Detelina
bela
23,71
3,40
26,89
1,32
11,56
3,14
31,30
Goruica
crna
21,74
8,58
25,83
2,66
13,22
2,54
28,09
Breskva
26,48
2,71
32,44
1,63
8,47
2,81
27,09
ljiva
28,66
3,15
28,29
0,74
9,79
2,62
27,49
Gospino
zelje
26,90
2,85
30,27
11,10
3,04
25,74
Maslina
16,71
4,69
35,78
1,06
10,12
1,90
30,80
Kalandrija
16,75
5,66
38,87
7,09
9,06
2,68
26,98
Pasja
trava
20,44
2,37
29,33
0,37
13,34
3,06
31,46
Eukaliptus
26,22
1,38
29,96
1,96
9,09
2,71
30,64
Biljka
Skrob i mast u polenu uzajamno se dopunjuju. U polenu koji sadri mnogo masti, po pravilu je malo
skroba, i obratno, pri sadraju vee koliine skroba u njemu je manje masti.
Vrednost polena kao pelinje hrane zavisi od koliine probavljivih

belanevina. Polen leske i vrbe, na primer, sadri i do 46% probavljivih belanevina,
oraha 22%, graba i jove 14%, breze 11%, borovnice 9% itd85.
49
Potrebe za pergom su oigledno velike, a precizno ih predstavljaju utvrene

norme istraene na 25.908 pelinjih zajednica sa 188 pelarskih gazdinstava u
Rusiji, date u tabeli 7.
Tabela 7. Pregled potreba pelinje zajednice za pergom (izvor Pelar br. 5/ 2004).
Faze u ivotu pelinjeg drutva
Koliina perge po ulici pela (grama)
Proleni razvoj
500
Priprema za zimu i odgajanje zimskih pela
400
Zimovanje
200
Iz vedske, na savetovanju u Kanadi decembra 2002. godine, izvestili su da

ostavljanje u konici velikih koliina polena doprinosi zdravlju pela i razvoju legla.
Posmatrana su drutva sa mnogo polena, sa manje i ona sa vrlo malo
polena. Drutva sa najvie polena imala su 4 puta vie zatvorenog legla od onih sa
najmanje, a dva puta vie od drutava sa srednjom koliinom polena u gnezdu. I
duina ivota pela u konicama sa najvie polena iznosila je 36 dana, onih sa manje
polena bila je 27 dana, a sa najmanje polena u konici, pele su ivele svega 21 dan.
Na kraju sezone prva grupa drutava sakupila je dva puta vie meda od grupe sa
najmanje polena u konicama86.
Perga i polenova zrnca, koje pele donose u korpicama, sakupljena sa raznih
biljaka ne utiu jednako na fiziologiju pele, utvrdili su u Naunoistraivakom
institutu higijene u Viljnusu, Litvanija. Po njima u normalnim uslovima pele ne
upotrebljavaju svei polen. Larve etvrtog dana poinju jesti pergu, a u ishrani
sveim polenom razvoj se usporava. Meutim, bitne razlike u koliini legla pri ishrani
pergom ili sveim polenom nisu ustanovljene. Neki autori dokazuju da se pri ishrani
pergom ivot pela produava(Strauskene, Kadjauskene).
Dakle, bilo kako bilo, cvetni prah pelama ivot znai i produenje ivota ini.
1.16.1.3. Med
Med je produkt koji pele proizvode preradom nektara i slui im kao hrana i
lek. U svakoj kapljici meda sadrano je vie od 300 razliitih materija 87, koje imaju
hranidbenu i zatitnu ulogu od bolesti u pelinjem drutvu. Med i nektar imaju
antimikrobnu aktivnost zahvaljujui kiselosti, osmotskom pritisku i stvaranju vodonikperoksida88.
Nektar89 iz nektarija cvetonoa, sa aktivnim jedinjenjima eera, takoe
ivotno vredan produkt prirode darovan pelama, koji je obogaen sa petim
antibiotikom i decenskom kiselinom iz sekreta gornjoviline lezde pele, titi pelinje
gnezdo od bolesti. Nektar biljke sadri eere90, organske kiseline91, vitamine92,
makro i mikro elemente93, fenolna i polifenolna jedinjenja, belanevinaste materije94 i
slobodne aminokiseline, fermente95 aromatske materije96 i jo neke druge97. Mnoge
od njih, meu kojima i organske kiseline, prelaze sa nektarom u med bez promene. U
velikim koliinama u medu su prisutne benzoeva i fenilosiretna kiselina, koja
poseduje baktericidno dejstvo, kao i fenolna i polifenolna jedinjenja. Na primer,
flavolnon pinocenbrin, koji poseduje baktericidno dejstvo, zastupljen je u 11 od 12
istraivanih uzoraka meda raznog porekla. Meu fermentima, glikooksidaza oksidie
glikogen do glukonske kiseline, i pri tome se izdvaja vodonikperoksid98 koji ubija
50
mikroorganizme. Dakle, samo prirodni med poseduje baktericidno svojstvo, i samo

njegovim korienjem u ishrani, pele poseduju prirodni imunitet na bolesti99.
Benzeova kiselina nastala u pupoljcima breze, topole i jasike naena je u
manjim koliinama u medu (Kremer i Ridman), i oko 5% u propolisu 100. Nala je
primenu i u humanoj medicini, u svojstvu antigljivinog i antimikrobnog sredstva.
Istraivanja Mladenova iz Bugarske, ukazuju na antigljivina, odnosno antimikotina,
kao i na protistocidna dejstva meda, tj. da ubija protozoe, amebe, infuzaruje
(jednoelijske ivotinjske organizme).
Eksperimentalna prouavanja antimikrobnog dejstva meda Mladenova
pokazali su da su baktericidna i bakteristatina svojstva meda posledica
antimikrobnih materija biljnog porekla donetih sa medonosnog bilja. I uveni ruski
naunik Tokin je jo 1928. godine utvrdio da su fitoncidi unitivai mikroba. A fitoncidi
su antimikrobne supstance koje pele donose u nektaru i u cvetnom prahu.
Akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi Leenje biljem fitoterapija pie da su
antibiotici u viem bilju (fitoncidi) jedinjenja koja mogu da unite ili spree razvoj
izvesnih vrsta mokroorganizama bez tete po oveiji organizam.
Postoje dokazi da med sadri izvesne supstance poznate pod imenom
terpeni za koje se veruje da pomau pelama u borbi protiv bolesti, istie Glen
Sanley, strunjak za pelarstvo amerike drave Ajova.
Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganzme, meu kojima su i
streptokoke to su izazivai bolesti, uspeno suzbija i ubija med. Rezultati koje je
Mladenov dobio pripremajui svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od
jedne do est godina pokazala su da pelinji med sadri antimikrobne materije sa
bakteriostatinim dejstvom (spreavaju daljnji razvitak bakterija) i baktericidnim
dejstvom (ubijaju bakterije)101. Streptokoke su preivele u surovim uslovima klime
Zemljinog satelita Meseca pune tri godine102, a naene su kada je posada Apolo -11
skinula neke instrumente sa Sajvejera-3 i pri povratku ih donela na zemlju, ali su u
medu bile pokojne.
Kisela reakcija meda (pH iznosi 3,8 3,4103) spreava razvoj spora gljivica,
bakterija truljenja, i prema tome doprinosi ouvanju meda i, spreava neke od bolesti
pela.
Moda su Hipokritu (460-377. godine p.n.e.) cvetni prah i nektar kao hrana i
lek pelinje zajednice, posluili da iskae uvenu maksimu da lek treba da bude
hrana, a hrana da bude lek!
Pelinja zajednica, po procenama Gubina i Nolana potroi godinje na leglo i
na ivotne potrebe preko leta i zime oko 90 kg meda, a po Hahlovu, ak 110 kg104.
NAJNOVIJE ANALIZE MEDA
Pelinje belanevine, koje pele izuluuju u svoje proizvode tj. u hranu za
larve, uopte poznate kao pelinja, trutovska i matina mle105, te polen, med i
propolis po svojoj funkciji u drutvu mogu se podeliti u nekoliko grupa:
1. Enzime, koji uestvuju u promeni nektara u med: -glukozidaza, prilikom
promene saharoze na glukozu i fruktozu. Ovaj enzim se sintetie u hipofaringalnim
lezdama pela radilica.
2. Belanevine za ishranu, koje se sintetiu u hipofaringalnim lezdama pela
za vreme dojenja" larvi u uzurastu od 3 do 12 dana, izluuju se u pelinju, trutovsku
odnosno matinu mle kao glavni izvor belanevina za pelinju larvu. Ove
belanevine se distribuiraju ne samo za ishranu matice, ve profilaktiki za svaku
pelu ili truta ponaosob. Ovaj neposredni prenos belanevina izgrauje unutar
drutva ne samo sistem transfera ishrane belanevina, ve je u istu ruku i nekom
vrstom vektara prenosa patogena izmeu pojedinih pela u drutvu.
51
3. Defanzivne belanevine i peptide, koje izuluuju pele u svoje proizvode.

One tite pelinji plod u razvoju od raznih patogena. Fujiwara sa saradnicima
uspeno je izolovao i sekvencirno okarakterisao peptid rojalizin, koji ima izraziti
antimikrobni uticaj na grampozitivne bakterije Lactobacillus i Bifidobacterium. U naoj
laboratoriji smo iz MM belanevine uspeno izolovali peptide sa antimikrobnim i
antifungalnim uinkom.
4. Polifunkcionalne bioloki aktivne belanevine.
Neke belanevine u matinom mleu imaju raznovrsnu funkciju u drutvu, a
pritom uestvuju u procesima, koji se deavaju u tkivima ivotinjskih elija u
eksperimentalnim uslovima in vitro. Poslednjih nekoliko godina poeo je bri razvoj u
istraivanju molekulskih i optih fiziolokih osobina pojedinih belanevina, koje
izuluuju pele u svoje proizvode, ponajvie u matinu mle. Nova saznanja o
fiziolokim osobinama belanevina u matinom mleu smo stekli posmatranjem
njihovog uticaja na diferencijaciju razvoja pelinje larve matice i radilice u
laboratorijskim uslovima in vitro (imut, 2006.-neoblikovani eksperimenti i rezultati).
1.16.1.4. Propolis
Propolis106 predstavlja meavinu voskova, smola, ulja i male koliine polena,
sadri flavanone, flavone, kofeinsku kiselinu i njene estre, koji su nosioci njegove
antibakterijske aktivnosti107.
Priroda je podarila pelama sposobnost da sakupljaju propolis kao lekovitu
materiju za zatitu gnezda od bolesti. Propolis ispoljava raznovrsna bioloka
svojstva. Deluje protiv mikroba, gljivica i virusa, te spreava rastenje biljaka i klijanje
semena108. Mladenov istie i antiprotozojno dejstvo propolisa109.
Propolis ima dezinfekciona svojstva i igra ulogu sredstva za dezinfekciju
votane elije kao ostave za med i inkubatora za predlutke i lutke, te za dezinfekciju
unutranjosti konici Evropska trule ima sezonski karakter i pojavljuje se obino u
prolee i poetkom leta, kad nema dovoljno propolisa. Pele ga koriste za glaanje
votanih elija..., i za spreavanje truljenja sitnih ivotinja i insekata koji dospeju u
konicu (kenderov i Ivanov, 1986).
Propolis sadri lako isparavajua eterina ulja koja imaju jasno izraenu
antimikrobnu aktivnost, zatiujui pelinje drutvo od patogene mikroflore. Ta
eterina ulja uveliko prelaze u atmosferu konice kad sunce zagreje njene zidove. Na
zidovima konice, pogotovu u njenom gornjem delu nalazi se tanak sloj propolisa koji
pele stalno obnavljaju. Kada je povrina unutranjih zidova vea, i koliina
isparavajuih materija je znatna. Naftalin iz propolisa ima akaricidno dejstvo, a lako
isparljiva benzoeva kiselina antibakterijska svojstva.
1.16.1.5. Pelinji vosak
Vosak110 od koga pele izrauju elije saa111 poseduje antibiotiko dejstvo zaustavlja i unitava mikroorganizme izazivae bolesti. Po svojoj hemijskoj prirodi
vosak spada u sloena jedinjenja u kojima uestvuju preko 300 razliitih materija 112.
Vosak i nezasiene masne kiseline, u sastavu ili na povrini kutikule, dejstvuju
antifungicidno113
Sae u konici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih inilaca od koga
zavisi ivot, razvitak i rast pelinje zajednice, te njeno zdravstveno stanje. Sae je
kolevka pelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Sae je i hiper higijenska ostava za med
52
i cvetni prah - pergu. S pravom se moe rei da sae uz maticu, pele radilice i
trutove ini bioloki etverougao pelinje zajednice.
I samo mlado-deviansko sae moe odgovoriti funkciji koju mu je Priroda
odredila. Zato pele radije neguju leglo u novom sau nego u starom.
Prouavajui ponaanje matice i pela dadilja u korienju saa, Don Fri je
utvrdio da pele radije skladite med i nektar u korienom sau, a samo ponekad u
njemu gaje i leglo, ali manje nego na novom. Ovu pojavu je uoio i kod divljih
medonosnih pela koje skladite rezerve hrane u starijem sau u kome je prethodno
gajeno leglo, a svake godine izgrauju novo sae i u njemu formiraju leglo.
Ovakvo ponaanje pela opisala je gospoa Bete jo 1934. godine. Ona je
navela sluaj jednog pelara koji je u 50 svojih konica stavio ramove sa starim
(tamnim) saem i okvire sa satnim osnovama. U svih 50 konica pele su, prirodno,
formirale svoje leglo na sau izgraenom na satnim osnovama, a ignorisale su
staro sae.
Pele mogu otpoeti gajenje legla i na tamnim satovima, obino krajem zime,
i to zbog injenice to se na njima nalaze zalihe prologodinjeg meda i perge
neophodnih za ishranu larvi.
Pele u prirodi (upljem ivom drvetu) nikada ne lageruju med u tamnom i
starom (crnom) sau, ve to sae preputaju moljcu-istau konice i mravima koji
poiste otpatke od moljca, iji je mravinjak u donjem nivou upljine istog drveta
ispod roja.
Iznad roja po pravilu je naseljen puh ili vorak, ije gnezdo obezbeuje
optimalnu mikroklimu pelama, titei ih od hladnoe i, upijanjem vlage iz klubeta
zimi. I to je prirodni lanac u kome je Priroda podelila uloge svakoj od karika da bi se
kao rezultat dobile zdrave i krupne pele. Ove injenice nam sugeriu da svoje
aktivnosti uskladimo sa Prirodom pela.
1.16.1.6. Sposobnost higijenskog i sanitetskog delovanja u konici protiv
mikroorganizama
Ogledi sa pelama to potvruju. Doktor Lavi, saradnik Remi ovena, u
pokuaju da inficira pele, platinskom icom je izbrazdao kosmate delove tela pela, i
nije imao uspeha infekcije nije bilo. Ali su muve i drugi slini insekti, kreui se
preko hranjive podloge, iza sebe, iz svakog otiska stopala, ostavljali bujne kulture
bakterija. Zakljuak je Lavia da je cela povrina tela pele medarice prekrivena
antibiotskim materijama koje ubijaju sve bakterije koje dou u dodir sa pelom.
Drugim antibiotikom pele presvlae svoje sae, treim meaju polen, etvrtim
obogauju matinu mle, a petim med. Antibiotik sadran u propolisu, osim to ubija
bakterije, spreava rast gljivica i klijanje semena.
1.16.1.7. Decenska kiselina
Pele decensku kiselinu precizno ugrauju u polen (tovar na noicama 114,
1%), u propolis (oko 15,8%), u med (0,1%) i u matini mle (do 10%). Ovim je, kako
pie Vahonjina, stvorena jedinstvena celina biljno-ivotinjskog porekla sa kvalitativno
novim biolokim svojstvima. Ta jedinstvena celina pelinje gnezdo titi od bolesti,
pospeuje brzu reprodukciju sa intenzivnim rastom i razvojem jedinki u pelinjem
drutvu, zakljuak je Vahonjine. Time se objanjava da pele svaku votanu ploicu
natapaju decenskom kiselinom, a u svaku eliju nanose tanki sloj istog i
53
baktericidnog propolisa pre nego to matica u nju poloi jaje. To ini odbrambeni
bedem za zatitu larvi od tetnih mikroba. Decenska kiselina se ne sree u prirodi.
1.16.1.8. Hemociti
Hemociti sadrani u hemolimfi pela imaju odbrambenu sposobnost. Oni
obrazuju tzv. fagocitarne organe ili prodirae. Hemociti, prodirui bakterije i druge
vrste estice, tite i uvaju organizam pele od infekcija. Progutane estice i
bakterije se u elijama pelinjeg organizma vare, odnosno one se raspadaju, ime se
u hemolimfi odvija pojaani proces unitavanja stranih estica. U sluaju veih
parazita, grupe bakterija ili hifa115 gljivica, vie hemocita obrazuje kapsule oko strane
materije i na taj nain ih eliminiu (inkapsulacija). Funkciju hemocita omoguuje i
potpomae vie supstanci. Na primer, lektini u hemolimfi potpomau prepoznavanje
strane materije i njenu fagocitozu, dakle uestvuju u odbrani, a pripisuje im se uloga
u ishrani i razviu. Oni se verovatno ukljueni u reorganizaciju tkiva i prijanjanja
elija116.
Fagocitozom mogu da se uklone virusne estice koje se nalaze u hemolimfi,
odnosno van elija. Hemociti mogu da uklone mali broj virusa ili viruse slabe
virulentnosti, dok je u suprotnom taj mehanizam odbrane neefikasan117.
Fagocitoza dominira kada je prisutan mali broj spora patogenih gljivica, a
inkapsulacija (obrazovanje kapsule oko strane materije) predstavlja najefikasniji
nain u borbi protiv gljivica. Lizozim i apedicini i dr. ne deluju protiv gljivinih
infekcija118. Pri prodoru spora Noseme u telesnu upljinu hemociti se nakupljaju oko
parazita, vrei fagocitozu ili inkapsuliranje.
Eksperimentalno je potvreno da su patogene bakterije (Pseudomonas)
unesene u hemolimfu pele bile pojedene od strane fagocitnih krvnih elija
(granulociti) u hemolimfi119. Kod Varroozom napadnutih pelinjih zajednica
primeeno je starenje elija u pela, ali i mogue pojavljivanje velikog broja nezrelih
hemocita120. Nezreli hemociti ne mogu obavljati fagocitarnu funkciju, odnosno
nesposobni su da obavljaju zatitnu funkciju organizma pele od bolesti.
1.16.1.9. Hemokini
grupu malih sekretornih proteina, koji predstavljaju vane regulatore imunog
sistema izazivajui napadake pokrete hemocita ka stranoj materiji
1.16.1.10. Lizozimi
sekret pljuvanih lezda radilica koju pele preciznom merom dodaju u
hranu za larve, u nektar, u polen, u vosak i propolis. Proteinske je prirode i razlae
elijski zid bakterija. On predstavlja faktor humoralnog imuniteta (odnosi se na
telesne sokove koji pelinje drutvo ine imunim na mnoge bolesti pelinje zajednice)
pa se moe rei da ima veze sa mehanizmom otpornosti pelinje zajednice na
bolesti. Koncetracija lizozima u hemolimfi larvi i odraslih pela kree se od 5 g do 25
g/ml. Prirodna ili vetaka infekcija saprofitskim bakterijama poveava koncetraciju
lizozima u hemolimfi na vie od 1.300 g/ml, dok kod pela izletnica ne prelazi 40
g/ml. Pretpostavlja se da to poveanje koncetracije lizozima smanjuje rizik od
nastanka infekcije saprofitnim bakterijama kod larvenog stadijuma.121
54

1.16.1.11. Apidecini
su antibakterijske supstance, koji se, kao bioloki aktivni oblik javljaju u

hemolimfi odraslih pela, dok se kod poslednjeg larvenog stadijuma nalaze neaktivni,
prekusorni molekuli. Odreeni delovi elijskog zida bakterija razloeni pod dejstvom
lizozima privlae apidecine kao antibakterijske supstance. Najvea koncetracija
apidecina u hemolimfi pele javlja se posle 36 sati od infekcije, a u toku naredna 3-4
dana postepeno opada. Apicedini imaju relativno irok spektar dejstva prema veem
broju bakterija, uglavnom spreavajui njihovo razmnoavanje.
1.16.1.12. Abecini
je antibakterijski protein koji se nalazi u hemolimfi, i svojim dejstvom na
spoljnu menbranu ciljnih bakterija omoguava pristup i dejstvo lizozima i apidecina.
Abecin ima uzak spektar dejstva.
Apidecini i abecin predstavljaju najvii nivo adaptacije imunog sistema
medonosne pele, koji omoguava unitavanje patogenih bakterija poreklom sa
biljaka i iz okruenja pela.
1.16.1.13. Himenoptecin
u hemolimfi stvara se podraajem vee koliine bakterija, a pojavljuje se
kasnije od poetka infekcije i u nioj koncetraciji od apidecina
1.16.1.14. Bakterije
koje se normalno nalaze u crevnom traktu pele i ine mikrofloru, eliminiu
veliku koliinu spora patogenih gljivica, koje tu dospevaju hranom. Meutim, plesni
koje proizvode enzim hitinazu, supstancu koja razlae hitin kutikule mogu da prodru
kroz tu barijeru. Kutikula koja je oteena mehaniki (Varroa bui otvor radi
hranjenja) ili dejstvom enzima otvara vrata bakterijama i dolazi do fatalnog ishoda.
1.16.1.15. Himozin
enzim u elucu pele pospeuje obnavljanje peritrofne membrane,
spreavajui da spore noseme dou u bliski kontakt sa elijama epitela creva.
1.16.1.16. Priroda je peli podarila peptide sa
konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina
Iako pojedinano lanovi pelinje zajednice (larve i odrasle pele) uopte
uzevi, nisu osobito otporne na patogene, Casteeles i sar. (1989) ispitivali su
imunitetne reakcije na individuama i otkrili formirana antitela u pelinjem organizmu.
Kada su uneli strano telo u hemolimfu pele, formirali su se peptidi sa konstantnom
sekvencom od 18 aminokiselina za koje je utvreno da ispoljavaju baktericidno
dejstvo.
55
1.16.1.17. Zidovi creva medonosne pele imaju grupu enzima

pod nazivom glutation S-transferaza (GST) aktivnost 122
Ova vana grupa enzima deluje kao detoksifikacioni sistem protiv
potencijalnih tetnih supstanci sa kojima pele mogu doi u dodir. Smanjenje GST
aktivnosti moe uiniti pele mnogo ranjivijim na toksine supstance iz okruenja.
U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i eernog
sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor korienjem normalnih doza
smanjuje GST aktivnost kod pela. Valjalo bi istraiti delovanje na GST aktivnost
neprirodnih zamena i dodataka pelinjoj hrani.
1.16.1.18. Izraenost higijenskog ponaanja
Higijensko ponaanje je naroito vano kada je u pitanju otpornost na
kameno i kreno leglo, gde radilice izbacuju uginule larve iz gnezda. Pele koje ne
otklanjaju spore gljivica iz creva i sa dlaica na telu postepeno inficiraju larve kad ih
hrane ili kontaktom zaraavaju druge odrasle pele u zajednici. Otpornost se zasniva
na sposobnosti nekih radilica da u proventrikulusu filtriraju spore ili delove micelijuma
gljivica koje su unele hranom.
Nauno je utvreno da jaka drutva poseduju sposobnost higijenskog i
negovateljskog ponaanja kunih pela, poto one u takvim drutvima poseduju dva
genska lokusa123, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i na posebnim
zadacima aktiviraju. Prvi aktivira pele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a
drugi podstie mlade radilice na ienje elija saa, izbacujui obolele larve i lutke
van konice124. Pele iz osrednjih i slabih drutava ne poseduju navedene genetske
osobine, pa su stoga hronino slabe i neotporne na bolesti. Istraivanja brojnih
naunika to su potvrdila, a i iskusni obrazovani pelari to i iz prakse znaju.
Najnovija istraivanja Stanimirovia i saradnika (2001), Pejovia (2001) i
irkovia (2002) su pokazala da super jaka125 drutva imaju superhigijensko
ponaanje i sposobost da za vreme od 48 sati oiste mrtve lutke u procentu veem
od 95%. Drutva srednje jane za isto vreme oiste 90-95% oteenih larvi i lutaka
zatvorenog legla, a slaba drutva su pokazala nehigijenske sposobnosti, ija je
efikasnost eliminisanja rtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% oienih
elija126. Istraivanjima su jo utvrdili da su super jaka drutva poticala od
jednogodinjih matica, koje su genetski predisponirane na higijensko ponaanje.
Sojevi pela koji su osetljivi na kugu ovo ne uspevaju da urade, ve delovi
zaraene materije ostaju u elijama, ili ak, i cele bolesne i zbog toga izobliene
larve (Dustman 1993).
Generalno uzevi, prema Dustmanu, higijensko ponaanje se bazira na tri
faze: (1) pojedinana pela inficirana patogenom brzo reaguje na njega, te se razboli
i uskoro ugine; (2) soj pela prepoznaje ovaj stadijum infekcije kao nenormalno
stanje; (3) soj pela odstranjuje nenormalni stadijum legla, odnosno pele ih izbacuju
napolje.
Ovim lancem se infekcija prekida. Pelinja zajednica kao celina, a manje
pele kao jedinke, pokazuje otpornost na napad patogena. Druge bolesti, kao to su
meinasto leglo, kreno leglo, nozemoza, paraliza, septikemija... slini su primeri za
ovaj odbrambeni mehanizam.
56

1.16.1.19. Priroda je peli podarila specijalni organ proventikulus,
meuventil (predeludac)
Pele su tokom evolucije esto stradale od kristalisanog meda, pa se kod njih

razvio specijalni organ, takozvani proventrikulus - meuventil (predeludac) koji prve
kapi nektara to dolaze u mednu voljku odvaja od zrnaca cvetnog praha. Nektar se
proiava od suvinog polena za vreme njegovog nalaenja u mednom elucu
(voljci), u sredinjem delu creva127 (ventila) koji spaja medni eludac sa srednjim
crevom. im se medni eludac napuni tenou, lopatice glavice 128 poinju
uzbudljive pokrete, otvarajui i zatvarajui otvore izmeu njih. Pri stiskanju lopatica
teni deo hrane, koji prolazi izmeu bodlji, izliva se natrag u medni eludac, a tvrde
estice (polenova zrnca) s manjom koliinom tenosti zadravaju se u glavici i
pomeraju se zatim kroz rukav u srednje crevo. Takva uzbudljiva pokretanja i filtracija
tenosti nastavlja se neprekidno dokle god je medni eludac napunjen nektarom ili
zrelim medom. Ovo dovodi do postepenog preiavanja nektara od vika polena, ali
neznatan deo polena ipak ostaje i dospeva u med.
Rukav meuprostora creva unutar srednjeg creva obrazuje tanku dugaku
ceviocu s mekim elastinim zidovima. Takva graa iskljuuje mogunost
premetanja hrane u suprotnom smeru iz srednjeg creva u medni eludac.
Usled neprekidnog rada ventila pela ne moe potpuno da vrati sav nektar ili
med koji je dospeo u medni eludac, jer jedan deo (polenova crnca zajedno sa delom
tenosti) uvek prolazi u srednje crevo i utroi se na ishranu pele, tj. ventil obavlja jo
i funkciju regulatora ishrane pela129.
Ova uzana miina cev ima ulogu filtera koji odstranjuje i bakterijske spore iz
hrane. Ovo se vri na etiri nezavisne i pokretne trouglaste usne koje love vrste
materije svojim resama u vidu vlakana i sputaju ih dole, u etiri mala udubljenja.
Kada se oni napune, sadrina se prenosi do eludca radi varenja ili oslobaanja130.
Ovim putem pela moe da odstrani uzronike bolesti bez mogunosti da ih prenese
drugoj peli putem socijalne razmene.
1.16.1.20. Priroda je peli podarila sposobnost konzervisanja mednopolenske hrane bez ega bi se med bez konzervanasa ukvario od gljivica
(kvasaca) i bakterija
Kisela sredina meda spreava razvoj bakterija truljenja i, prema tome
doprinosi ouvanju meda131. U knjizi Hrana i ishrana pela Taranov je napisao:
Visoka koncetracija eera u medu obezbeuje njegovo dugotrajno uvanje. Ali
pele imaju jo sposobnost da trajno zatite ovaj produkt od kvarenja pri dugotrajnom
uvanju: pele menjaju vrednost meda poveavajui aktivnu kiselost, a u kiselim
sredinama ne mogu se razvijati spore, gljivice, bakterije truljenja i druge. Nauno je
utvreno da je visoka kiselost nektara nastala kao rezultat delatnosti pela. Naime, u
sastavu sekreta drelnih lezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na
glukozu, pretvarajui je u glikonsku kiselinu. Kao rezultat reakcije glikozne kiseline
stvara se peroksid (superoksid) vodonika. Ova materija je otrovna za pele, i ona se
odmah neutralie pod dejstvom fermenta katalaza, koji je naen u sekretu grudne
lezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezika. Rezultati istraivanja su pokazali
ulogu katalaze, koja se uvek nalazi u mednom elucu, napunjenom nektarom.
Aktivnost fermenta glikogenaza smanjuje se pri poveanju aktivne kiselosti sredine.
Zbog toga se reakcija stvaranja glikozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva
dostigne odreeni stepen kiselosti. Poveanje kisele reakcije meda slui kao dopuna
57
i vrlo efikasno sredstvo za njegovu konzervaciju. Kisela reakcija meda ima znaaja i
u spreavanju nekih bolesti pela. Kao potvrdu toga mogu se navesti rezultati
istraivanja N.P. Smaragdove, koja je prihranjivala jednu grupu pela eernim
sirupom s dodatkom alkalnih materija (pH 9), a drugu zakiseljenim sirupom (pH 5-6).
Zakiseljena hrana oevidno je spreavala razvoj spora nozeme u epitalnim elijama
srednjeg creva, dok su u isto vreme kod pela hranjenih alkalnom hranom elije
epitela bile ispunjene sporama i skoro sasvim razorene.
1.16.1.21. Priroda je peli podarila sposobnost da moe blokirati
Penibacillus larvae
Poznato je da vodonik-peroksid (H2O2) u medu kao antioksidant medu u
odreenoj meri ublaava tetne efekte Penibacillus larvae.132
1.16.1.22. Priroda je peli podarila sposobnost alarmiranja
uzbune alarmnim signalom OTROVI".
Pele diu na uzbunu celu svoju zajednicu kada zatrovane pele-izletnice
uu u konicu. Posle nekoliko minuta poinje na vie mesta u konici alarmni ples,
pri emu kune pele jure ili spiralno ili u cikcak nepravilnim smerom, i ivahno
maui abdomenom pozivaju u borbu. Na ovaj signal letaka aktivnost pela izletnica
naglo se obustavlja, te i one usresreuju panju na igru, posle ega nastupa borba
na ivot i smrt protiv ubilaki nastrojenih zatrovanih pela, koje budu ubijene i
izbaene napolje iz konice.
1.16.1.23. Priroda je peli podarila snano pelinje drutvo
Nauno je utvreno da je intenzitet leenja jaja u visokoj meuzavisnosti sa
koliinom sakupljenog polena i nektara. to je pelinja zajednica brojnija, time je i
vei unos polena i nektara kao hrane za leglo. Odsustvo rezervi meda, a pogotovo
nedostatak polena, pogubno se odraava na pelinje drutvo i njegovu otpornost
prema bolestima. Normalno razvie hipofaringalnih i mandibularnih lezda, koje lue
sastavne delove mlea, mogue je samo pri hranjenju pela hraniteljica pergom.
Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja celog organizma pele radilice, kao i
razvia masnog tkiva i voskovih lezda. Zato mlade pele radilice uskoro posle
izlaska iz elije pojaano upotrebljavaju cvetni prah i hrane se njim u vreme hranjenja
legla i gradnje saa.
Odavno je primeena tesna veza izmeu inteziteta uzgajanja legla i koliine
upotrebljenog cvetnog praha od strane pelinjeg drutva, to potvruju istraivanja u
Naunoistraivakom institutu za pelarstvo Ribnoje. Dokazano je da koliina
unesenog polena zavisi od koliine otvorenog legla, koje se nalazi u gnezdima raznih
drutava, to se vidi iz pregleda koji sledi.
Koliina larvi u gnezdu (broj)
610
1.000
3.300
4.100
6.300
Uneseno polena (grama)

7,6
15,0
37,1
66,1
70,0
58
to je vea potreba zajednice u belanevinastoj hrani za larve, tim vie pele

sakupljaju i donose polen u konicu"133.
Utvreno je da nedostatak cvetnog praha izaziva umanjenje koliine legla u
drutvu. Pelinja drutva, koja se dre na belanevinastoj hrani iz cvetnog praha,
otpornija su na uzronike bolesti, nego ispitivana drutva koja nisu dobijala
belanevine iz polena. U poslednjem sluaju esto se izvode pele radilice i matice
nakaznih dimenzija, sa nerazvijenim krilima.
1.16.1.24. Priroda je peli podarila instikt razmnoavanja kao odbrambeni
mehanizam na bolesti
U prolee, u maju, malo ranije ili malo kasnije, ve prema panim prilikama,
javlja se kod pela nagon za rojenje. Karakteristino je po sve veem nagomilavanju
nezaposlenih mladih pela u konici, u ijem telu ima vika matine mlei. Odreenu
ulogu u ovome ima i manjak matine supstance u konci.
Rojenje je uroeno, prirodno svojstvo pelinje zajednice. Rojenjem se
pelinje drutvo deli razmnoava i nastavlja vrstu. Drugim reima, rojenje je nain
razmnoavanja koji je svojstven svakoj pelinjoj zajednici. Pogreno je verovanje i
teka je zabluda da postoje pelinja drutva koja se ne roje.
Na razobliavanju te zablude, Huber (1791)134 kae: Da bi se pelinja vrsta
odrala, potrebno je da stara matica povede prvi roj. Ako stara matica ne bi napustila
svoju konicu pre nego se iz matinjaka ispile mlade matice, ona bi ih poubijala pre
nego i dozru za ivot i rojenja ne bi bilo, ali time bi i pelinja vrsta nestala. im
radilice zatvore prvi matinjak, stara matica naputa konicu vodei sobom i roj. Da
ne bi u istoj konici bilo vie matica, Priroda im je usadila meusobnu netoleranciju
(mrnju); one se ne mogu susresti, a da se ne uhvate odmah u kotac: da jedna
drugu ubije. Ako bi bile istog uzrasta, skoro iste starosti, izgled na uspeh bio bi im isti,
i samo sluaj odluuje koja e od njih biti pobednica: ona bi jednu za drugom, ubila
sve svoje suparnice, kako se koja bude izvela. Zato se Priroda postarala da od
trenutka kad je poelo polaganje trutovskih jaja (koje obino traje 30 dana), pele
izviaice kreu u potragu za novim stanitem, a dvadesetog ili dvadeset i prvog
dana, kune pele ponu da grade osnove za vie matinjaka, kojih bude 16 do 20, a
viali smo ih i do 27135.
Kako je to Priroda znalaki uskladila da deobom, pela ve 160 miliona
godina, nepogreivo nastavlja vrstu.
Instikt razmnoavanja zahvata celu pelinju zajednicu i on postaje
dominantan samo u sluaju ako u njenom gnezdu ima vie od 15 kg meda (u 12 okvirnoj konici i poloki ili vie od 20 kg meda u viekorpusnoj konic) i obilje perge.
Pri takvim rezervama meda pele se obilno hrane sme, dobro hrane leglo i maticu.
Pri takvim i viim rezervama hrane, u pelinjem drutvu nema opasnosti da pele
zahvati instikt ekonomije hranom. Sa takvim rezervama hrane dejstvo nepovoljnih
faktora se neprimeuje u tako jakim pelinjim zajednicama, zapisali su rezultate
istraivanja Pelarskog instituta Ribnoje u V.V. Rodionov i I.A. abarov, u knjizi
Jeslji vi imeete pel, str. 22.
Rojenje kao prirodna pojava i vegetativna podela jednog pelinjeg organizma
je savren lek za pelinju zajednicu i reen problem za pelara. Rojenjem se
eliminiu negativni faktori iz starog gnezda, kao to su bolesti i paraziti. Ovo je
veoma vaan prekid infektivnog lanca u sluajevima bakterijskih (amerika kuga) i
parazitskih bolesti nozemoza, Varrooza, akaroza i dr.
59
Roj sam sebe odvaja od biveg bolesnog stanja u majinoj porodici, pa

aktivira sve bioloki bazirane impulse i navike u ponaanju (izbor zdravog stanita,
izgradnja saa u novom domu, sakupljanje nektara, vode i polena, uzgajanje legla na
novoizgraenom zdravom sau) i u zdravom stanitu i na prirodnoj hrani cvetnom
prahu i medu sigurno produava vrstu.
Kako emo otkriti pojavu rojevog nagona, i rojenjem upravljati kao jednom
biotehnikom merom u tehnologiji zdravog pelarenja?
Jo su pioniri pelarske nauke i prakse, poev od Hubera do Rutnera, Wajsa
i Sime Grozdania ukazivali na simptome koje pele pokazuju da rojenjem
nastavljaju vrstu, odnosno da se spaavaju od bolesti koja ih je nemarom oveka
dovela do kraja. To su:
- Pojava velikog broja matinjaka na rubovima saa,
- Pojava brade na ltu konice,
- Pojavu velikog broja neaktivnih pela u konici ili na ltu,
- Brze i uzbudljive begove pela preko saa i drugih pela na njemu,
- ili prestanak svake spoljne aktivnosi cele zajednice u konici, to govori o
vrlo skorom izlasku roja,
Kod konice pred rojenje, kad pogledamo u njenu unutranjost stiemo
utisak da su sve pele zahvaene tom igrom.
Pela igraica podigne prednji deo tela, obuhvati jednom ili obema prednjim
nogama drugu pelu, ili maticu, ili matinjak, te zadkom naini 4-6 energinih pokreta
gore-dole, zatim, kad umiri zadak sputa prednje noge sa pele, nastavlja dalje
kratak put po sau obuhvatajui nogama sledeu pelu i opet izvodi iste pokrete
zadkom, te tako nastavlja dalje na svom putu po sau. Pela ili matica na kojoj
uspaljena pela izvodi igru, obino za celo vreme nepomino stoje i ekaju da se
igra zavri...136
Pri izboru potencijalnog stanita, u svojoj knjizi Ekologija medonosne pele,
Silij (Seely, 1977), navodi da pele za naseljavanje roja uzimaju u obzir najmanje
sedam elemenata: (1) zapreminu upljine; (2) veliinu ulaza; (3) da je otvor leta
usmeren prema jugu; (4) udaljenost od mesta izrojavanja; (5) visina na kojoj se
upljina nalazi; (6) ekspozicija terena i (7) prisustvo saa od prethodnog roja137.
Sve ove elemente pele izvidnice, kojih moe biti nekoliko stotina i letom po
grupama u vie pravaca, na samo sebi svojstven nain, nezavisno procenjuju kvalitet
stanita da bi se to na kraju sve uobliilo u informaciju koju e pokuati da usvoje i
povedu roj put stanita koga e uvesti unutar prostora.
Roj se uvek naseljava u duplji ivog drveta, pukotini stene, na spoju zida i
krova kue... Propolisom pele premau zidove, kako kroz njih unutar drveta ne bi
ulazila vlaga, to u znatnoj meri titi pelinji stan od nagomilavanja suvine vlanosti
koja nastaje tokom metabolizma pela u zimskom periodu (Taranov, 1983).138
Tavanicu ostavljaju nedirnutu, jer nju naseljava vorak ili puh u prethodno
izgraenom gnezdu to je prirodni upija vika vlage.
Traenje novog stanita pele otpoinju ve u vreme prolenog razvoja
drutva i pojave nagona za rojenje u kome uestvuje nekoliko stotina pela
izviaica, koje svaka na svoj nain procenjuju kvalitet elemenata, da bi na kraju
jednostavnim zakljukom dole do najboljeg reenja, pie Silij (Seely).Pravi trenutak
poetka pretrage nastaje kad nekoliko starijih pela prestaje da sakupljaju nektar i
polen, pa se preorjentiu na izvidnice u potrazi za novim stanom. Umesto potrage za
nektarom i polenom, one pretrauju mrana mesta u upljinama drvea, pukotinama
stena, otvore dimnjaka, naprsline zidova, staru burad, sanduke, naputene
konice...kae on.
60
Ulaskom u zamraen prostor, one provode oko sat vremena ispitujui prostor
unutranjosti, naizmeninim izletanjem ispred i okolo odabranog objekta u trajanju
oko jednog minuta, da bi potom nastavile sa pretragama duplje.
Ponovljene posete pela-izvidnica kroz dui vremenski period ima za cilj da
se izvri viestrana procena pogodnosti potencijalnog stana. Istraivanja sa
italijanskom pelom su pokazala da roj najradija naseljava upljine ija se zapremina
kree izmeu 15 i 80 litara sa ulazom (ltom) prema jugu, povrine manje od 7,5
cm2. Najpogodnijim se pokazalo lto koje se nalazilo u podnoju duplje, udaljeno
nekoliko metara od zemlje. Najea udaljenost novog doma od starke iznosila je
izmeu 100 i 400 metara i, objekti u kojima se nalazilo sae u izvedbi prethodnog
roja.
Po pronalaenju stanita, izvidnice se sa svih strana vraaju i igrom na stu
prenose informaciju o svom otkriu, na druge pele, pokazijui im razdaljinu i
pravac. Istovremeno i druge pele izvidnice prezentuju svoje nalaze, tako da je u
igri za izbor ak 13 do 34 potencijalna mesta za smetaj roja (Lindauer, 1955).
Ovakva brojna ponuda pomae da se donese najkvalitetnija odluka, ali i otvara
probleme konsenzusa oko najbolje opcije.
Nekoliko dana je potrebno da se izvidnice usaglase u proveri informacija
ponavljanjem izvianja i da donesu odluku. Pri ovome, ispoljava se veliko
razumevanje izvidnica da pred jaim argumentima odustanu od svog predloga.
Pojavu naroite igre kod pela moemo primetiti kad otvorimo konicu i
pogledamo pele na satonoama, u ulicama ili na okviru koji izvadimo. Ta se igra
moe primetiti na samom poetku rojevog nagona i pre izgradnje matinjaka, ali e i
u tom sluaju matica vrlo brzo poloiti jaja u matinjake. U poetku rojevog nagona
igra je prisutna kod malog broja pela, da bi kako nagon jaa, postojala sve
masovnija i, najzad roj izlee iz konice i hvata se za granu na drvetu u blizini
pelinjaka.
Kad se odluka donese na grani, roj polee, a pele izvidnice njih oko pet
stotina, umesto da prenesu tu informaciju, one igrom proleu kroz roj i lete u pravcu
odredita, na pici deset metara dugog roja.
U trenutku naputanja roditeljskog doma konice, pele vodii roja znaju
gde e ga odvesti, ali ga iz konice najpre odvode na granu drveta u neposrednoj
blizini pelinjaka, gde se zadrava due ili krae vreme. Cilj zadravanja roja na grani
je dvojak: Prvo, roj eli da se uveri da li je s njim matica, i drugo, provera kvaliteta ve
odabranog i utvrenog stanita. Ve u vreme polaganja prvih jaja u matinjake,
otpoinje pretraga blie i dalje okoline za novim stanom. Iz roja na grani upuuje se
nekoliko stotina pela izvidnica da istrai odabrano mesto i uvere u kvalitet. Po
sticanju uverenja, polovina njih se vraa po roj, a druga polovina ostaje na ltu novog
doma, intenzivno lepezei krilima i isputajui feromon mirisne lezde, 139 kao
dobrodolicu roju.
Ukoliko se desi da meu izvidnicama ne doe do potpunog sporazuma, roj
se moe podeliti na dva ili vie delova i da odleti u dva ili vie razliitih pravaca.
Dogodi se da, zbog izostanka konsenzusa, roj ostane na grani i tu ugine, ili ga u
najboljem sluaju prolaznik primeti i javi pelaru, te ga ovaj spase.140
1.16.1.25. Rojna matica je najbolja matica
Pelari sveta kau da su rojeve matice najboljeg kvaliteta, zato to se pele
roje kad su jake. Kada drutvo dolazi u rojni nagon, odnos pela i legla je 10:1.
Takvo stanje normalno nikada ne biva u pelinjem drutvu, da postoji tako velika
61
rezerva besposlenih pela. One se roje kada u prirodi postoji odgovarajua paa, pa
je ishrana larvi na maksimalnom nivou. Rojeve matice pele neguju od jajeta. Znai
matica jaje polae u matinjak. Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo masa
poloenog jajeta odreuje kvalitet budue matice. Zato ne sumnjajte u kvalitet te
matice. Pokazano je da su te matice zaista odlinog kvaliteta. Sem toga, injenica je i
da same pele tog drutva mogu da ocene kvalitet matice. Ako se potuje nauni
postupak vetakog uzgajanja matica, njihov kvalitet moe da se priblii kvalitetu
rojevih matica141.
Suzan Cobey (2002), poznata amerika naunica istie da najkvalitetnije
matice nastaju iz matinjaka iz nagona za rojenje. I Hastings (1980) istie da su
matice roene iz nagona rojidbe obino uzgojene pod boljim uslovima nego matice
uzgojene vetakim putem. A akademik Marinkovi (2003) istie da su upravo
najkvalitetnje matice one koje su izvedene iz potrebe prirodnog rojenja. Takve
matice su visoke vrednosti, a naroita im je osobina da su veoma plodne i da due
ive od svih matica proizvedenih na ma koji drugi nain.
Zoran Stanimirovi i saradnici (2000) zastupaju gledite da su najbolje matice
one koje su uzgojene u optimalnim biolokim, vegetacionim i klimatskim uslovima.
Po pravilu, to su matice iz rojnih matinjaka i matice uzgojene u fazi tihe smene
matice. To su dobro razvijene krupne i veoma plodne matice.
Matice iz tihe smene su najbolje samo u izuzetnim sluajevima, kada pelinja
zajednica vri njenu zamenu u trenutku kada u konici ima puno mladih pela starosti
do 12 dana koje neguju matinjake, kada je pelinja zajednica dostigla maksimum u
svom razvoju i kada su se stvorili dobri pani i drugi prirodni uslovi. To je floskula koja
se prepisuje metodom resavske kole ve 150 godina, i postala zabluda.
A, ta je pravi razlog tihoj smeni matica u konici? Nije ono kada pelinja
zajednica vri njenu zamenu u trenutku kada u konici ima puno mladih pela starosti
do 12 dana koje neguju matinjake, kada je pelinja zajednica dostigla maksimum u
svom razvoju i kada su se stvorili dobri pani i drugi prirodni uslovi. Ta teza se
provlai i, metodom resavske kole prepisuje ve 150 godina, kada je Dulittl, jedan
od pionira u proizvodnji matica vetakim putem, napisao da su to najbolje matice,
ne znajui ono to je 150 godina posle otkrio dr Duan Todorovia, docent na
Fakultetu veterinarske medicine Unuverziteta u Beogradu.
Docent dr Duan Todorovi, dipl. Vet. (1986), kao uzrok tihe smene matice,
ukazuje na postepeno slabljenje dva osnovna bioloka mehanizma matice kojima
ona deluje na pelinje drutvo. To su istovremeno slabljenje njene nosivosti i
slabljenje funkcije njenih lezda, pre svega podvilinih, koje lue feromone (matinu
supstancu). On dalje navodi da je tiha smena matice u tesnoj vezi sa
degeneratrivnim promenama na tkivima matice, pre svega sa amiloidozom, pri kojoj
se taloi patoloka belanevina AMILOID.
Ve posle prvog prezimljavanja, u tkivima matice sakuplja se ova patoloka
belanevina koja se sa starou matice poveava. Prisustvo amiloida u veoj meri,
dokaz je smanjene funkcije zahvaenih organa (centralni i periferni nervni sistem,
malpigijevi sudovi, semena kesica, miii semenog kanala), i ne zavisi samo od
starosti matice, ve je veoma individualno, tako da je kod matica iste starosti nekada
neznatno, a nekada veoma ispoljeno. Ovo rezultira u smanjenoj nosivosti jaja i
smanjenoj produkciji matine supstance, to sve utie da pele pripreme tihu smenu
matice.
Zdravko Ilijev, pelar iz Nike Banje, Srbija, (2001), ukazuje na estu pojavu
da dodatu maticu iz komercijalne proizvodnje, pele u pelinjem drutvu prepoznaju
kao lou. Po nalogu Prirode prisiljene su da je menjaju, neznajui da je i ta
62
zamena podvala pelama i pelaru, jer od loe majke raa se loa erka u - ljudskoj
vrsti i, u pelinjem drutvu, takoe.
Spardeon, 1991.
Vidi prilog I, kao i za druge periode razvoja Zemlje.
3
Gerlach, 1984.
4
Kulinevi, J .,primedba pri strunom pregledu. .
5
imth, J. Novi pogledi na vrednovanje meda, "XXIV savetovanje pelara 2006, Novi
Sad, 2006)
6
P. M. Stevanovi & M.. Anelkovi, Istorija geologije, paleozojske periode, 1980.
7
Pelar br.1. 2001
8
prof. dr Vidosava Momilovi, hidrograevinski inenjer, 2001.
9
prof. dr Vidosava Momilovi, hidrograevinski inenjer, 2001.
10
U reviji MO PRIRODE br. 169 za jun 2007. godine, data je informaciju o Pomoru
pela u SAD. I asopis Plar br. 9, 10, 11/2007. doneo je slinu vest, kao i Pelarski
urnal br. 1 - oktobar/2008.
11
Kreculj, Zato nestaju pele, Plar br. 9/2007
12
Beogradski pelar, br 134, 01-2012
13
Besede Svetih otaca, zbornik tekstova, Beograd, l997.
14
prof. dr Bendamin Oldrojd, Univerzitet u Sidneju, Australija. TA UBIJA AMERIKE
PELE, Pelarski urnal br 1/oktobar 2008
15
Kreculj, D.Pomor pelinjih drutava irom Amerike, Beogradski pelar
Br 75. mart 2007., str.82.
16
Informaciju sam dobio od akademika dr prof. Konstantina Trikovia, iz Nia 29.XII 1008.
godine
17
Kreculj, D.Pomor pelinjih drutava irom Amerike, Beogradski pelar
Br 75. mart 2007., str.82.
18
Kulinevi, J., Uzroci jesenjih i zimsko-prolenih gubitaka pelinjih drutava, Pelar,
Beograd, 6/87
2

19
63
Mor, prema Jojriu, 1968.

Meu istraivaima koji su otkrili to pleme, nalazio se i mladi talentovani vojni lekar Mak
Karison. On je 14 godina sluio u okolini severne granice Kamira i tamo se sreo sa
narodom Hunza. Pleme Hunza ivi na etveromeu izmeu Tibeta, Kine, Avganistana i
Pakistana, na planonskom zemljitu, skoro potpuno lieno plodnog tla. Umesto uma
imaju male parcele sa plodnim drveem, a svaki komadi zemlje zasauju sa povrem i
krompirom. Voda je zlata vredna: slabe kie padaju samo u zimskim mesecima. Prinueni
su da koriste sistem kanala, pomou kojih dovode vodu iz daleka. Male krave, mrave
koze i ovce pasu planinskim padinama prepunim kamenja. U takvim uslovima ivotinje
daju vrlo malo mleka i jo manje masti (loja). Krave ne daju vie od dve litre mleka
dnevno. Ovce uopte ne daju mleko, a koze sasvim malo. Meso tih ivotinja je ilavo i bez
ikakve masnoe.
U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naroito zimi. Od hladnoe se sklanjaju u svojim
siunim kamenim kuama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor koji slui
kao dimnjak.Taj otvor obezbeuje cirkulaciju vazduha. Nikakvog nametaja, nema, itava
porodica nalazi se u jednoj prostoriji: spavaju, jedu i zainju potomstvo na kamenim
klupama uklesanim du stena. Domaa stoka `razmetena` je u `predsobljima`.
Poto u okolini nema ume, nema ni drveta za ogrev, pa se vatra na ognjitima odrava
pomou suvih granica i lia to je dovoljno da se skuva hrana, ali nedovoljno za pranje
i kupanje.Zato se ljudi umivaju (i peru odeu) samo hladnom vodom. tavie, oni ne prave
sapun. Nema ivotinjskih masti, nema maslina za spravljanje ulja. Taj narod ivi bez
kupatila, bez tople vode i bez sapuna.
Njegovu panju privukla je divna telesna graa tih ljudi i njihova velika radna sposobnost. U
to vreme lekare nisu zanimali zdravi ljudi samo bolesni, njihove bolesti i boleljivosti (ni
kod nas u Srbiji lekare ne zanimaju zdravi, ve samo oboleli. Od brojnih primera je i
primer jednog kardiologa sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu koji se estoko
naljutio kada je posle pregleda morao da mi napie dijagnozu "BO, i uputio otru zamerku
ambulantnom lekaru koji mi je dao uput za kontrolu, prim. J.K.). Meu Hunzama nije bilo
obolelih, ako se izuzme nekoliko sluajeva preloma kostiju i upale oiju. Za vreme druge
ekspedicije Hunzama Mak Karison je iveo zajedno sa njima u njihovim kuama i
izuavao njihov nain ivota (Malahov, 2003)...
21
Miljko ljivi, na predavanju abakim pelarima 20. marta 2005. godine.
22
ivadinovi, R. Re urednika, Pelarbr.5 za maj 2007, str. 195.
23
Privatna pota iz Nia, pismo od 4.12. 2008. godine.
24
Pelar br.8, avgust, 2009.
25
Harman, 2005.
26
Avram Maksimovi, Novi Pelar, Budim, 1810, reprint izdanje, Sombor, 2010.
27
Mahmaaripov tvrdi, na osnovu rezultata istraivanja na Nauno istraivakom institutu za
pelarstvo u Frunzeu, Rusija, da "pele ne koriste dodatu im vodu za razreivanje
pogae, ve to rade uz pomo sekreta koji lue drelne lezde, usled ega se iscrpe,
malaksaju i prerano umru" (Pelar, 7/79, str. 209)
28
(1) Vitamini: Folna kiselina ili vitamin M, sadrana u polenu, potpomae resorpciju vitamina
E, kompleksa vitamina B i to tiaminB1, riboflavinB2, piridoksinB6 (bez koga je
nemogue odgajanje legla) i cijankobalaminB12 i, naravno, vitamina C. Na primer, za
odgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4g vitamina B6. Osim
to je uloga kompleksa vitamina B tako vana u odgoju legla, ima indikacija da su ovi
vitamini od znaaja i u funkcionisanju nervnog sistema pele. U polenu su sadrani i
fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, to je
veoma znaajno za elijsku razmenu materija.U polenovim zrncima se nalaze vitamini A,
C, B1, B3, B5, B6, B12, PP, K, folna kiselina, a najvie od njih ima vitamina A i B1. Osim toga
u cvetnom prahu se nalaze gvoe, kalaj, mangan, fosfor i vie od dvadeset drugih
elemenata (Vraar); (2) Belanevine: Kao graevinski materijal, belanevine. iz polena
obnavljaju elije organa i sistema organizma pela, ali su znaajne i u metabolizmu, jer
bez njih ne bi bilo hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i
20
64
u pelinjem otrovu (Klinar). Sadraj belanevina u cvetnom prahu raznih biljaka kree se
od 8 do 80%. (Lavrehin i Pankova 1975) Belanevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim
mastima i drugim elementima, izgrauju koni skelet i druga tkiva u pela; (3)
Aminokiseline: Neke od aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin,
triptofan, valin i jo neki) utiu samo podsticajno, a drugi utiu direktno na rast i razvoj
pele od jajeta do imago oblika. Aminokiseline omoguavaju funkciju belanevina od kojih
su belanevine i izgraene; (4) Enzimi: vie od 50 enzima koji vre funkciju katalizatora,
odnosno ubrzavaju hemijske reakcije u mnogim ivotnim procesima pela. Vaniji od njih
su invertaza, katalaza, amilaza, peroksidaza; (5) Masti: 9 - 14,5% masti, i vitamina za rast
tek izleglih pela i razvoj njihovih drelnih lezda; (6) eeri: 24 - 48% ugljenih hidrata, (7)
hormoni; (8) Mineralne materije: 0,9 - 8,3% mineralnih materija),
29
U Beogradu, na Zvezdari, u Volginoj br. 7 odrava se "kola" za pelare poetnike gde se
"izuava" zanat uzgoja matica, "tehnologija" dvomatinim pelarenjem po sistemu
"ISCEDI SVE IZ KONICE KAO MARKO KRALJEVI VODU IZ SUVE DRENOVINE" i
tehnologija izrade "Boine pogae".
30
Stewe Taber, "Vetaka ishrana medonosnih pela, SAVREMENI PRINCIPI
PELARENJA, 2000., str.11, 12. (uredio dr med. R. ivadinovi)
31
Dong Bingyi Bolezni in dejavniki ki povzroajo plazenje pel, prevod s francuskog,
Slovenski ebelar br. 1, Ljubljana 2001;
32
Mladenovi, dr Draginja i dr D., 2001.
33
Pela br. 9/85, str. 289.
34
Hruka,V. Laktoza u probavi pele, Pelar 1/85, u prevodu sa slovakog V.Hruke,
Pela 9/85.
35
Nazarov, 2000.
36
Nazarov, 2000.
37
Lavrehin i Pankova,1975.
38
Stanoji , 2001
39
Nai pelari treba da razlikuju lekovite uinke soje na ljude, od tetnih dejstava soje na
pele. U soji se nalaze izoflavoni. Soja sadri fitoestrogene. Otkriveno je da se kod ena u
predmenopauzi, koje imaju visoki nivo estrogena, izoflavoni iz soje veu za receptore
estrogena, tako spreavajui njegovo delovanje. Meutim, kad ene u postmenopauzi
izgube svoj estrogen, izoflavoni mogu dejstvovati kao njegova slabija verzija. To je
zapanjujue otkri, kae Rost Walker( 2003), uveni kardiolog.
Upotreba proizvoda od soje moe sniziti verovatnou za razvoj karcinoma povezanih sa
hormonima, kao to su karcinom dojke i prostate. Pokazalo se da redovno uzimanje soje
takoe sniava simptome u premenopauzi i smanjuje osteoporozu. Proizvodi od soje
takoe imaju blagotvorno dejstvo na ljude s nepravilnostima holesterola. Mnoga
istraivanja pokazala su smanjenje ukupnog nivoa holesterola kod onih osoba koje su
uzimale sojine belanevine. (Walker, 2003).
Inozitol iz soje ima ogroman znaaj za ovekovo zdravlje jer regulie metabolizam kalcijuma i
magnezijuma ..(Mladenovi, Draginja i D., 2001)..
40
Jugoslovensko pelarstvo br.5/86, str. 71.
41.
U termiki neobraenoj soji se nalaze belanevine koje u sutini vezuju za sebe enzim
proteazu i tako spreava da se aktivira tripsinogen. Blokadom proteaze u duodenumu
sisara (dvanaestopalanom crevu) prestaje mogunost varenja proteina, pa ivotinja
moe da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog gradivnog materijala za obnovu
ivotinjskog organizma (dakako i ljudskog, prim. J.K.) ... Blokatori (inhibitori) proteaze u
soji pod uticajem vlage (vode) i toplote (kuvanjem) se raspadaju, ali imaju osobinu da
ponovno vraaju svoju aktivnost kad se zrno ohladi. Nauno je dokazano da ova osobina
reverzibilnosti nestaje ako se sojino zrno pre kuvanja samelje nekoliko puta na mlin za
meso da bi estice (granule) bile to manje (Mladenovi, Draginja i D., 2001).
42
43
American Bee Journeal-u (Taber, prema ivadinoviu, 2000).

44
65
R. ivanovi, Savremeni principi pelarenja, itkovac, 2000.

American Bee Journal, 7/1998.
46
Proteini ili belanevine su visokokmolekulska organska jedinjenja koji se u organima za
varenje ivotinja razlau do aminokiselina i usvajaju. Imaju vanu i nezamenjivu gradivnu
ulogu. Jedan molekul proteina moe da sadri 20 do 30.000 pa i vie aminokiselina. U
prirodi je identifikovano oko 100 razliitih aminokiselina koje su podeljene na esencijalne i
neesencijalne, odnosno nezamenljive (koje se moraju uneti u organizam sa hranom) i
zamneljive, (koje se mogu sintetizovati u organizmu). Esencijalne aminokiseline za pele
su treonin, valin, metionin, leucin, izoleucin, fenilalanin, lizin, histidin, arginin, i triptofan
(De Groot, 1953, prema oreviu i sar., 2005). Najveu koliinu proteina pele
obezbeuju iz polena medonosnih i drugih biljaka. Na planeti Zemlji ivi oko 25.000 vrsta
pela (O`Toole i Rav, 1991) koje su zajedno sa biljkama cvetnicama koevoluirale, i razvile
uzajamne prilagoenosti u cilju efikasnog opraivanja (sa aspekta biljke) ali i obezbeenja
hrane za sebe i potomstvo (sa aspekta pela). Polen razliitog porekla sadri 4 do 42%
sirovih proteina, dok perga u elijama saa sadri oko 20% (Krivcov i sarad.1999,
tabelaY). U poelnu biljaka koje se oprauju vetrom uvek je manje proteina nego u polenu
biljnih vrstakoje oprauju pele (orevi i sar.2005).
47
Kvasac (pivarski i pekarski) ima visok sadraj belanevina (39-58%) i vitamina Bkompleksa (Kompleks B vitamina sadri: B1 (tiamin), B2 (riboflovin), B3 (niacin,
niacinamid), B4, B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B7, B8, (adenilna kiselina), Bx ili
PABA (para-amino-benzoeva kiselina) B10, B11 (faktori rasta), B12 (kobalamin), B13
(orotika kiselina), Bc (folna kiselina), B15 (pangamska kiselina), holin , B17 (amigdalin),
Inozitol, Bt (karnitin). Svi su rastvorljivi u vodi , viak se izuluuje i zato ne mogu da se
gomilaju niti sa se skladite u organizmu. Najbolje deluju kada su svi zajedno prisutni u
organizmu. U prirodi ih stvaraju gljivice pekarskog ili pivarskog kvasca (Mladenovi,
Draginja i Duan, 2001). Riboflovin (vitamin B2), pantotenska kiselina B5), piridoksin
(vitamin B6), nikotinska kiselina (niacin ili vitamin B3) nuni su za ouvanje dobrog zdravlja
krava, svinja, pilia i drugih ivotinja (Pauling, 1989), pa je pretpostaviti slino delovanje i
na organizam pele.
48
American Bee Journeal-u (Taber, prema ivadinoviu, 2000).
49
Pelovodstvo br.5/90, str. 6-7.
50
Jevti, ivot i gajenje pela, 1950, str.64.
51
ivadinovi, 2004
52
Abadi 1982
53
Pelarbr.12/95
54
ivadinovi, 2004.
55
Roy J. Barker.
56
Beogradski pelar br. 40, april 2004. godine.
57
Pelar, 3/90.
58
Pelar br. 8 (avgust) 2006.
59
IBID
60
Taranov, 2001.
61
Tasi, 1996
62
Hilman, 1975.
63
(V. Petri, Pelar, 3/90).
64
Taranov, 2001
65
66
Taranov, 2001
67
Beogradski pelar, br 134, 01-2012.
68
Bakterije su mikroorganizmi iroko rasprostranjeni u prirodi. Nalaze se u vodi, zemljitu i u
vazduhu, u pelinjoj hrani, na povrini biljaka i na telu drugih ivih bia. Najvei broj vrsta
nije patogen (ne izaziva oboljenja), neke su uslovno patogene ili saprofitne (mogu da
dovedu do oboljenja u uslovima pada otpornosti organizma, obino se nalaze kao redovni
stanovnici crevnog trakta), a mali broj je iskljuivo patogen. Neke vrste mogu dac obrazuju
45
66
spore, oblike koji su veoma otporni na nepovoljne uslove spoljne sredine (visoke
temperature, nedostatak vlage itd.) i koji mogu da preive vie dsetina godina u loim
uslovima, a nakon toga ponovo da preu u aktivnu formu i da nasatve da se
razmnoavaju (R.Reli, 2004)
69
Bergett, 1978, prema Renati Reli, 2004.
70
"Za normalan ivot i razmnoavanje pela potrebna je hrana koja sadri belanevine,
masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu.. Sve ove meterije su sloene,
visokomolekularne i poseduju veliku zalihu energije. U organizmu pele se razlau na
prosta jedinjenja, formirajui na kraju prostije niskomolekularne materije koje se disanjem i
sistemom za izluivanje odstranjuju iz organizma.
U crevima se prerada hrane ostvaruje pod dejstvom fermenata (biolokih katalizatora). Za
dejstvo fermenata neophpdna je optimalna temperatura i odgovarajua kiselost ili
alkalnost sredine. Kod pela su fermenti najaktivnioji pri temperaturi 34-350C; takvu
temperaturu pele odravaju u svom gnezdu u proleno-letnjem periodu, kada one
uzgajaju leglo i mnogo koriste polen (pergu). U zimsko vreme kada je temperatura gnezda
znatno nia, pele se hrane gotovim medom, a on sadri uglavnom eere, koji su u toku
leta ve razloeni fermentima pela.
Belanevine su materije, karakteristine po sadrini azota, zbog ega ih nazivaju jo i
azotnim materijama. One sadre 15-18% azota, 50-55% ugljendioksida, 6-7% vode, 0,32,5% sumpora i u manjoj koliini fosgor, gvoe, magnezijum i neke druge materije.
Belanevine imaju veoma sloen hemijski sastav, ali u organizmu prilikom varenja, one se
razlau na konane proizvode aminokiseline. Postoji do 30 razliitih aminokiselina.
One se mogu smatrati "ciglama" od kojih se u raznim jedinjenjima "zidaju" belanevine.
Belanevine su veoma raznovrsne po svome sastavu: one se razlikuju jedna od druge
koliinom i kvalitetom kiselina koje sadre i njihovim rasporedom u belanevinama.
Fizioloki se aminokiseline dele na dve grupe: nezamenjive, koje ivotinje ne mogu
sintetizovati i obe moraju doi u organizam u gotovom obliku, i zamenljive, koje pri nudi
mogu da se sintetizuju u elijama tela iz prostijih materija. U nezamenljive aminokiseline
spadaju: lizin, triptofan, histidin, leucin, izoleucin, fanilalanin, treonin, metionin, valin,
arginin.
Pored belanevina u sastav hrane moraju ui azotna jedinjenja koja se nazivaju amidima, a
u kojima su aminokiseline sjedinjene s drugim materijama. Od belanevina i amida
izgraeni su glavni sastavni delovi elija. Pri razlaganju belanevina u elijama tela
obrazuju se ugljendioksid, voda i materije koje sadre azote (mokraa, mokrana
kiselina), a takoe organske i neorganske soli. Ove materije izbacuju se iz organizma
preko organa za luenje - kod viih ivotinja bubrega, a kod insekata (i pela)
malpigijevih sudova.
Od belanevina se sastoji osnovna masa elija tela. ivotni procesi su stalne promene u
sastavu belanevina. Ove promene (disimilacija i asimilacija) i ine razmenu materija
osnovno svojstvo ivog organizma. Pri ovom nastaje oslobaanje energije tj. hemijska
energija hranjivih materija pretvara se u toplotnu, u kretanje, u energiju elektromagnetskih
polja itd. Razorene estice belanevina ivotinje nadoknauju uzimanjem hrane. Naroito
je velika potreba za belanevinama kod organizama koji rastu. Belanevinaste materije
pele dobijaju iz polena raznih biljaka, koji one meaju u konici, ime dobijaju pun
komplet aminokiselina i amida. Naroito mnogo polena pele troe u periodu intenzivnog
uzgajanja legla.
Masti ulaze u sastav citoplazme i izuzetno su neophodne za razmenu materije unutar elija.
U crevnom kanalu masti se razlau na krajnje produkte: glicerin i masne kiseline, koje se
spajaju s molekulom metala i pretvaraju se u materije rastvorljive u vodi. Oni se krvlju
prenose u elije i tkiva tela, gde se ponovo sintetizuju. U fiziolokom popgledu masti su
najkoncetrovaniji izvori toplote. Spojene s kiseonikom iz vazduha, masti se razlau na
molekul kiseonika i ugljen-dioksida, proizvodei pri tome veliku koliinu toplote: i gram
masti = kalorija toplote. Masti se taloe u organizmu kao rezerva i troe se pri
nedovoljnom unosu hrane. Pele dobijaju masti iz polena (perge).
67
Ugljeni hidrati su materije, koje se sastoje iz kiseonika, vodonika i ugljenika, i troi se u

organizmu kao tekui energrtski materijal za proizvodnju toplote i rad miia. Ugljeni
hidrati sastoje se od eera, skroba, glikogena, celuloze i drugih bezazotnih materija.
Osnovni znaaj za pele ima eer koji ini osnovnu masu nektara i meda. Obini er,
skrob i glikogen u crevima pele razlau se na proste eere glukozu i fruktozu, koji
zatim dospevaju u krv i raznose se po celom organizmu. Viak prostih eera pretvara se
u masti ili glikogen i u takvom obliku taloi se u masnom tkivu pele. Pri smanjenju
sadrine eera u krvi nastaje obrnuti proces glikogen se pretvara u eer. Na taj nain
odrava se postojanost eera u krvi viih ivotinja. Taj proces deava se isto i kod pele,
ali sadrina eera u krvi (hemolimfi) nije tako postojan, kao kod viih ivotinja, i koleba se
zavisno od njenog stanja i rada. Jedan gram ugljenih hidrata, razloen u organizmu daje
4,1 kaloriju toplote. Celulozu iz koje se sastoji omota polenovih zrnaca, pele ne
asimiliraju.
Mineralne soli ulaze u sastav elija organizma u istom obliku ili sjedinjene s
belanevinama, mastima i ugljenim hidratima. One igraju vanu ulogu u razmeni materije i
energije. Telo ivotinje sadri od 6 do 7% mineralnih materija, u iji sastav ulaze kalcijum,
magnezijum, gvoe, sumpor, fosfor, hlor i td. Sve ove i druge mineralne materije pele
dobijaju iz polena (perge), ali ponekad pele lete i skupljaju tenost po pomijarama,
ubrinim lokvama i drugim mestima radi uzimanja vode u kojoj su rastvorene soli. Ako se
pele hrane hranom spremljenom ujesen od eera, koji uopte ne sadri soli, onda se u
njihovim telu koliina nekih mineralnih materija smanjuje; dodavanje u hranu soli koja im
je neophodna poboljava uslove zimovanja.
Vitamini imaju znaajnu ulogu u razmeni materije i dele se na rastvorljive u vodi (vitamin C i
B) i rastvorljive u mastima (vitamini A, D, E, K). Tako vitamin C (askrbinska kiselina)
regulie proces razmene u elijama organizma. Vitamin A nazivaju vitaminom rasta, jer
njegov nedostatak u hrani izaziva obustavu rasta. Vitamin D antirahitini vitamin, uzima
uea u regulaciji razmene fosfora i kalcijuma. Vitamin E sudeluje u ragulaciji procesa
razmnoavanja; njegov nedostatak izaziva izumiranje polnih elija u semenjai i
nesposobnost enki da odlau jaja. Vitamini su neophodni za normalan rast, razvoj i
ivotnu aktivnost pela. Osnovni izvor svih vitamina, neophodnih pelama, je polen i
perga. Kao izvori vitamina slue neki mikroorganizmi, koji se nalaze u cevima pele.
Voda je neophodan sastavni deo tela pele i ima vanu ulogu u procesu razmene materija.
U tkivu pele nalazi se 75-80% vode. Vodu pele takoe koriste za regulaciju reima
vlanosti u gnezdu. Pri nedostatku vlage one isparavaju vodu, a pri suviku udaljavaju je
iz konice putem aktivne ventilacije.(mahanjem krilcima). Potrebe za vodom pele
zadovoljavaju na raun vode koje ima u nektaru, to ga unose u konicu (nektar u
proseku sadri 50% vode). Kada u prirodi nema nektara, onda pele unose vodu,
uzimajui je u medni eludac (voljku) iz razliitih izvora: sa jutarnje rose, iz bara, ustava ili
pojilita specijalno postavljenih na pelinjaku. Naroito je velika potreba pela za vodom u
prolee, kada se hrane gustim medom i uzgajaju mnogo legla" (Taranov, 2001).
71
Cvetni prah i polen su jedno te isto, a to je ono to pele skupljaju u prirodi. im ue u
konicu cvetni prah postaje perga, zbog fermenata i enzima kojim ga pele obogauju pre
skladitenja (Plunikov, 2002).
"Polen je zapravo muki polni elemenat cveta biljke. To je siuno zrnce obavijeno vrstom
ljuskom za koje naunici kau da je najsutinskije i najlinije svojstvo biljke, odnosno
cveta" (Abadi, 1982).
"Cvetni prah (polen), ine sitna zrnca koja ispunjavaju prane kesice cvetova. To su u stvari,
muke polne elije, ija je uloga oploivanje cvetova... Biljke proizvode vrlo mnogo
cvetnog praha. Jedan cvet jabnuke ima oko 100.000 zrnaca, jedna resa graba - 1,2
miliona, jedna resa leske - 4 miliona, jedna resa breze - 6 miliona, perjanica kukuruza - 50
miliona zrnaca i td. Naroito mnogo cvetnog praha daju: leske, jove, topole, vrbe,
maslaak, hrastovi, brestovi, etinari, naroito jele i drugo drvee...Prilikom sakupljanja,
pele cvetni prah obino navlae nektarom i medom.To je dovoljno da se, pod uticajem
fermenata, u nabijenom cvetnom prahu izvre znatne biohemijske promene, a eer iz
68
meda kojim je cvetni prah zalivan pretvara se u mlenu kiselinu, koja konzervie cvetni
prah. Tako, dok je sve cvetni prah, tek unet u konicu, sadravao: 18% eera, 3,33%
masti, 24,6% belanevina, 2,55% mineralnih soli i 0,55% mlene kiseline, u cvetnom
prahu konzerviranom u sau ima: 34,8% eera, 1,58% masti, 21,74% belanevina,
2,43% mineralnih materija i 3,06% mlene kiseline" (Jamak, 1980). Za formiranje jedne
porcije, kuglice cvetnog praha (u dvema korpicama) pela poseuje od 7 do 20 cvetova
(Lebedeva i sar. 2003)..
72
Abadi, 1982.
73
74
Irene Keller i sarad., 2005
75
Primedba na podatke Keller i s. u tekstu u Pelaru br.9/2005, str.406).
76
Lebedev.
77
Bandov
78
Aranelovi, Danijela
79
Vraar N.
80
Aranelovi, Danijela.
81
R.ivadinovi, 2001
82
Mladenovi, Stevanovi, 2003
83
Miloradovi, D, 2003
84
Lavrehin, Pankova, 1975
85
Abadi, 1982
86
Cvetkovi, 2003.
87
Mladenov, S. Leenje pelinjim proizvodima apiterapija, prevod s bugarskog, IKOM
INTELEKT, 1997;
88
White i Subers, 1963., prema R.Reli, 2004
89
Nektar je sladak aromatini sok, koji se lui iz mednica cvetova. "Sadri odreeni procenat
eera i to od 3% do 76%. Nektar koji pele donose u konicu obino sadri od 20% do
66% eera. Ako nektar sadri manje od 4,2% eera, pele ga ne unose" (Lebedev,
2004). "Hemijska analiza, prema Orovskom, 1954), pokazuje sledee: voda 78,78%,
unvertni eer 5,57%, azotne materije i belanevine 0,21%, trsani eer 11,42%,
organske kiseline 0,10%, dekstrini 1,62%, mineralne soli 0,19%, neorganske
materije 0,11% i dr. " (Mladenov, 1997). "Za ispunjavanje nektarom mednog eluca
(voljke) pela ostvaruje 250 1.446 poseta cvetovima Kod pela opredeljenih za funkciju
sakupljanja nektara smanjuje se iva masa (proseno za 36%), poveava se specifini
znaaj miia i rasta `nosivosti, naglo se smanjuje zapremina srednjeg creva (proseno
za 63%) i pojavljuje se mesto neophodno za razmetanje mednog elucauveanog pri
punjanju naktarom". (Lebedeva i sar. 2003).
90
Pretena komponenta nektara je saharoza. To je sloeni eer , koji se ne upija kroz
zidove creva u krv oveka niti u hemolimfu pele.Ali za vreme varenja saharoza se
razlae na dva prosta eera: glukozu (groani eer) i fruktozu (voni eer).
Razlaganje saharoze u probavnom sistemu pele i oveka nastaje pod dejstvom fermenta
invertaze, a sam proces naziva se invertovanje eera (Taranov, 2001)..
91
Organske kiseline u nektaru biljke (do 0,43%): glikozna, mlena, vinska, oksalna, jabuna,
limunska, siretna, mravlja, glutaminska i asparaginska kiselina (poslednju smatraju
antikristalizatorom eera). Od neorganskih kiselina u medu se nalaze fosforna i sona
kiselina (Taranov, 2001).
92
Vitamina u medu nema mngo, ali se oni nalaze u kombinaciji s drugim, za organizam
vanim materijama i ovo poveava njihovu vrednost. U jednom gramu meda sadri se 30
g vitamina C (limunske kiseline), 10 vitamina E (tokoferola), 4 vitamina B3
(pantotenske kiseline), 3,8 biotina, 3,1 niacina, 3,0 g B2 (piridoksina i dr (Taranov,
2001). Prema Jojriu (1968), med sadri vitamine B2, B6, B1, B3, B5, Bg, E, K, C i karoten.
U jednom kg meda ima B2 (riboflovina) 1,5 mg, vitamina B1 (aneurina) do 0,1 ng, vitamina
B3 (pantonenske kiseline) do 2 mg, vitamina B5 ili PP (nikotinske kiseline) do 1 mg,
vitamina B6 (piridiksina) do 5 mg, vitamina C (askorbinske kiseline) do 30-54 mg.

93
69
Otkriveno je 37 elemenata: mnogo kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magneziojuma, gvoa,

fosfora, mada ine samo 1,27% suve materije. Od osnovnih mikroelemenata jedan gram
meda sadri 9,7 g gvoa, 4,2 mangana, 0,8 bakra, 0,15 g, kobalta. Koliina ovih
materija jako se koleba u zavisnosti od vrste biljaka, s koji je nektar sakupljen.
Interesantno je da je mineralni sastav meda veoma blizak mineralnom sastavu oveje
krvi (Taranov, 2001).
94
Belanevinastih materija koje sadre azot u medu je malo, od 0,1 do 1,5%% (u proseku
0,4 0,6%), ali sve one spadaju u belanevine lako rastvorljive u vodi i lako se upijaju u
crevima. Njihov postanak je dvojak: deo dospeva iz nektara i spada u biljne belanevine,
drugi deo dospeva zajedno sa sekretom lezda prednjeg dela creva i spada u ivotinjske
belanevine. Pored toga med sadri i azotne nebelanevinaste materije (amide) i neke
aminokiseline (Taranov, 2001).
95
Med je bogat fermentima. Najaktivniji od njih su invertaza, diastaza, katalaza.Invertaza se
proizvodi u drelnim lezdama pele, koje se nalaze na prednjem delu glave . lezde
imaju dva izrazita otvora, koji se nalaze na drelnoj ploi - u upljini, kroz koju prolati
nektarkoji dolazi iz rilice. drelna lezda mlade pele posle njenog roenja brzo se razvija
i u prve dve nedelje ivota lui sekret, koji ini osnovnu masu mlea za ishranu larvi. U to
vreme invertaza se izluuje, ali u neznatnoj koliini. U drugoj polovini ivota, kada pela
prekida ishranu larvi i prelazi na izuletnike poslove, lezda se emnja i pojaava njeno
luenje invertaze. Najveu intenzivnost ona dostie od 20-og do 30-og dana ivota pele.
Zatim se aktivnost invertaze smanjuje, pa je stare pele ve uopte ne izluuju (Taranov,
2001).
U sastavu sekreta drelnih lezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na glukozu,
pretvarajui je u glukoznu kiselinu i tako obezbeuje visoku kiselost meda. Aktivnost ovog
fermenta smanjuje se pri poveanju aktivne kiselosti sredine. Zbog toga se reakcija
stvaranja glukozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva dostigne odreeni stepen
kiselosti. Poveanje kisele reakcije meda slui kao dopuna i vrlo efikasno sredstvo za
njegovu konzervaciju (Taranov, 2001)..
Diastaza razlae skrob. Njena aktivnost se odreuje po diastaznom broju, tj. po koliini
mililitara 1%-ograstvora skroba, razloenog za 1 sat (as )diastazom, koja se sadriu
jednom gramu meda. Veliina diastaznog broja zavisi od sastava i vrste biljke iz ijeg
nektara je dobijen med, zemljinih i klimatskih uslova, vremena, intenzivnosti luenja
ektara, snage pelinje zajednice i dr. (Taranov, 2001).
Katalaza neutralie peroksid vodonika (superoksid), koji je otrovan za pele. Nastaje kao
rezultat reakcije obrazovanja glukozna kiseline. Ferment katalaza naen je u sekretu
grudne lezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezika. Ovaj ferment uvek se nalazi u
menom elucu , napunjenom nektarom (Taranov, 2001).
96
Miris cvetova biljaka sa kojih se sakuplja nektar prenosi se u med. U sasdtavu raznih vrsta
meda otkriveno je do 120 materija koje stvaraju njegovu aromu (Taranov, 2001).
97
Bojene materije daju medu ovu ili onu boju: od zlatno-ilibarne do mrke ili tamne
(Taranov, 2001).
98
Mladenov, 1997
99
epurnoj, 1985
100
Jane, Bumba, emjakin, 1975.
101
Pelar11/97, str. 339.
102
Vreme radoznalosti na dan 02. septembra 1998. u 08,88 asova u radio-emisiji I
programa Radio-Beograda.
103
Lebedev, 2004
104
Peradin, 1979
105
) Na Gorkovskom dravnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mlea, koje pele
hraniteljice lue iz tri para lezda koje se nalaze u glavama medonosnih pela radilica, a
to su: gornjoviline, drelne i donjousnene. Svoju funkcionalnu zrelost ove lezde dostiu
izmeu petog i etrnaestog dana starosti radilica. U tom periodu pele hraniteljice lue
mle i njime hrane trutovske i radilike larve do trodnevne starosti, a matinu larvu za sve
70
vreme larvenog stadijuma (5-5,5 dana), i maticu za sve vreme njenog reproduktivnog
ciklusa, koji moe trajati i nekoliko godina (Stanoji (2001).
Po emu se razlikuju pomenuta tri tipa mlea? Kod sisara majka lui mleko istog sastava bez
obzira na pol potomaka. Kod pela je to drugaije. Po jednoj hipotezi, u matinoj mlei
verovatno postoje neke supstance koje vre fagostimulativnu ulogu: podstiu ishranu,
ubrzavaju metabolizam i razvoj endokrinog sistema, to utie na potpuni razvoj polnih
lezda. Ako pak ovo nije tano, onda, verovatno, u radilikoj mlei postoje neke
inhibitorne supstance koje usporavaju ishranu radilikih larvi, pa se one ne mogu da
razviju u punovredne enke. Za ovu hipotezu postoji i neka potvrda: radilika larva prvog
dana starosti ima oko sebe 4-5 puta vie mlea nego to je sama teka, a pojede svega
oko 20%.
Laboratorijska ispitivanja su pokazala da se u matinom mleu nalaze gonadotropin hormon i
tokoferol (vitamin E), koji utiu na aktivnost polnih lezda. Dalje, pacovi hranjeni radilikim
mleom nisu donosili potomstvo (Jojri, 1968).
Da se radi o tri tipa mlea potvruju opiti na Gorkovskom dravnom univerzitetu koji su imali
cilj da se utvrdi uticaj matine mlei na promene polnih svojstava kod medonosnih pela.
U tu svrhu presaeno je u tri navrata 2.689 trutovskih larvi i jaja, 2.965 jaja od matica
trutua, 625 od pela lanih matica i 99 neoploenih jaja na ishranu matinim mleom.
Pele hraniteljice su odmah prepoznale prevaru, i veinu larvica su izbacile iz matinjaka,
ali su ipak primile na negovanje i ishranu 710 larvica od matica trutua, 191 od lanih
matica i dve larvice izleene iz neoploenih jaja, to iznosi ukupno 903 larvice ili 14,15%
od broja presaenih.
Na kraju ogleda dobijeno je 0,95% izleenih jedinki koje su promenile pol pod uticajem
drugaijeg mlea. Meu izleenim jedinkama bilo je matica i pela radilica razliite
veliine, od patuljastih do izuzetno krupnih, ali i teratogenih (nakaznih).
U drugom ogledu presaeno je u dva navrata 4.777 radilikih i 107 matinih larvi na ishranu
trutovskom mleu. Prijem je u ovom sluaju bio bolji. Od 4.777 radilikih larvi, stadijum
odraslog insekta doivelo je 768 jedinki, to iznosi 16,07% od broja presaenih radilikih
larvi, a od toga je bilo 439 trutova, to opet ini 9,18% od broja presaenih larvi. Od
ukupnog broja presaenih radilikih larvi 329 nije promenilo pol, to izraeno u
procentima, iznosi 6,88%.
Od 107 matinih larvi presaenih u trutovske elije, na trutovsku mle, izleene su 43
odrasle jedinke (40,18%). Meu izleenim jedinkama bilo je 26 pela radilica (24,29%) i
17 trutova, to znai da je promenilo pol njih 15,88% jedinki. Meu izleenim jedinkama
nije bilo ni jedne matice
Iz navedenog istraivanja i analitikih podataka se vidi, i to ubedljivo, da pele hraniteljice
lue tri tipa mlea koji se sutinski meu sobom razlikuju i da su u stanju da izmene
morfogenetske osobine koje idu sve do promene pola (Kantar, 2004)
106
Re propolis prema nekim autorima potie od dve grke rei : pro pred, i polis grad, tj
pred grad (postavljena odbrana za zatitu grada, tj konice). Ima i drugo tumaenje da je
re nastala od rei propoliso, koja na grkom ili na latinskom znai zamazivati, zaglaivati.
Propolis je smolasta materija ukastozelene do mrke ili tamnocrvene boje. Sadri do
30% pelinjeg voska, oko 20% mehanikih primesa, 40-60% smola i balzama, 5-10%
eterinih ulja, 5-15% tanina, polena i dr. Ustanovljeno je da su osnovne komponente
propolisa flavonoidi, niz organskih kiselina, terpena, aldehida, estera,alkohola, etera,
mineralnih materija, aminoliselina i dr. Pele ga sakupljaju sa pupoljaka biljaka. Svojim
usnim organima pela zahvata smolu sa pupoljaka i izvlai je u dugaku nit, dok se ne
otkine. Zatim odvojeno pare smole obrauju noicama i mee u korpicu u kojoj se
prenosi polen. Za vreme sakupljanja pela mea propolis sa sekrecijom mandibularnih
lezda, koja joj pomae u obraivanju lepljivih smola pupoljaka biljaka (topole i vrbe, ali ih
nema u polenu, Popravko, Lavi, izmarik i Matel, prema lenderovu i Ivanovu, 1986).
Sakupljanje propolisa traje due vreme, i pela ga esto prekida da bi se vratila u konicu.
i nahranila. Pela se ne oslobaa propolisa sama, nego obino eka na zidu konice
(ponekad od jednog asa do 2 dana), dok je druge pele, koje koriste propolis, ne
71
oslobode. Neposredna merenja pokazuju da jedna pela jednokratno donese oko 10 mg

propolisa, a dnevno po propolis izlee 3-4 puta. Prema Popravku (1976, koga citiraju
kenderov i Ivanov, 1986), ako se prihvati da je prosena godinja koliina propolisa za
jednu porodicu pela 50 gram, i da godinje ima 50 dana povoljnih za sakupljanje
propolisa, onda se dnevno prikupi jedan gram. U jednom pelinjem drutvu sakupljakom
aktivnou propolisa bavi se istovremeno najvie oko 30 pela. Pele koje sakupljaju
propolis stare se vie od 15 dana. Posle sakupljanja propolisa, pele uestvuju u radu u
konici, i retko se ukljuuju u sakupljanju nektara.Najvea koliina propolisa sakuplja se
krajem leta i u jesen (kad nema nektara) i vrlo retko u prolee.Sklonost raznih rasa pela
da sakupljaju propolis nije ista. Kavkaska rasa pela koristi relativno velike koliine,
italijanska i ukrajinska manje. Godinje jedno drutvo sakupi 100-150 grama propolisa.
Lepljive materije koje izluuju pupoljci biljaka sadre lakoisparljive aromatine
komponente, tzv terpene, koje izazivaki deluju na hemoreceptore antena pela i izazivaju
nastajanje i funkcionisanje refleksa za traenje izvora i sakupljanja propolisa (kenderov i
Ivanov, 1986).Doktor Stojimir Mladenov (1996) navodi da je Popravko naao u propolisu
flavonoide, koji ine 1-4% njegovog sastava: hrizin, tektohrizin, galangin, izalpinin,
ramnocitrin, kepferid, pinocenbrin, acetat oksialfabetulenol, izovalin. U raznim vrstama
propolisa flavoloidni sastav se razlikuje i zavisi od biljnih vrsta od kojih je dobijen. Neene
su sledee aminokiseline: asparginska, arginin, alanin, valin, glikokol, glutaminsdka, serin,
triptofan, fenilalanin, leucin, liyin, histidin, prolin, treonin, metionin. Sadri i sledee
vitamine: B1 (4-4,5 mg/g), E, B2, C. Naene su sledee mineralne materije: barijum,
aluminijum, gvoe, kalcijum, silicijum, fosfor, mangan, olovo, cirkonijum, bakar, cink,
srebro, kobalt, titan, magnezijum i kalijum.
107
Greenewy i sar. 1990., prema Renati Reli, 2004
108
kenderov i Ivanov, 1986.
109
Dr S.Mladenov i in. M. Radosavovi Leenje pelinjim proizvodima APITERAPIJA i
Osnovi pelarstva, IKOM-INTELEKT, 1996.
110
Kroz mnogobrojne pore "osam votanih ogledalaca" pela izluuje votane listie. Kada
su razvijene, ove lezde svojim otvorima isputaju vosak u vidu luevina koje se u dodiru
sa vazduhom stvrdnjavaju u obliku sitnih, prozranih ploica. Kune pele ve od
petodnevnog uzrasta izluuju tanak sloj voska kroz votana ogledalca, ali najzrelije
razvie voskovih lezda pele dostiu izmeu 12. i 18. dana starosti, naroito kada u
konici ima polena i meda (Jojri, 1977). "Ako se hrane eernim sirupom, a u njihovom
meniju nedostaje cvetni prah, one ne lue vosak" (Mladenov,1996), to je saglasno
kenderovu i Ivanovu (1986) da ishrana pela samo eernim sirupom usporava luenje
voska.
111
Godine 1684. Don Martin, vrhom igle sa trbuha pele graditeljke saa skinuo je
votane ljuspice . On se opravdano smatra prvim ovekom koji je zapazio da je vosak
proizvod ivotne aktivnosti pele radilice.
Meutim, trebalo je da proe jo sto godina dok je Don Hanter dokazao da pele radilice
izluuju vosak iz votanih lezda. Jedna takva ploica tei obino 0,18 0,25 mg. Sto
votanih ljuspica- listia tei 25 mg, a u jednom kilogramu voska ima ih 4 mioiona.
Za jednu radiliku eliju pele ugrade 13 mg voska ili 50 votanih ploica-listia, dok za
trutovsku utroe 30 mg voska ili 120 votanih ploica-listia. Svako sae sastoji se od dva
niza estougaonih votanih elija koje imaju optu pregradu to slui kao dno ovih elija.
Takvo sae je teko 150 g i ima 9.100 estougaonih elija za uskladitenje i uvanje do 4
kg meda. Sae obinog standardnog rama povrine 435 x 300 mm sastoji se od 8.250
elija i sadri oko 140 grama voska. Za jedan gram voska potrebno je oko 4,2 miliona
ploica.
112
Mladenov, 1997.
113
R. Reli, 2004.
114
Pelinji prah koji se sakuplja na runi nain ne poseduje anti-mikrobna svojstva
(Vahonjina, 1989)
115
Hife tanke, bezbojne, razgranate niti koje sainjavaju steljku gljive (Krlea, 1974)
72
116
Reli, Renata, 2004

Glinski i Ratozs, 2001, prema R. Reli, 2004.
118
R.Reli, 2004.
119
Dustman, 1993.
120
Domackaja, Grobov.
121
Glinski i Jarosz, 1993, prema R.Reli, 2004.
122
Naneti, 2004
123
LOKUS mesto u hromozomu, odnosno u lancu DNK, koje odgovara poloaju odreenog
gena.
124
Higijensko ponaanje pela uslovljeno je sa dva genska lokusa, koji se nezavisno
nasleuju. Jedan od njih kontrolie otklapanje obolelog zatvorenog legla (U - uncapp).
Drugi lokus (R - remove) odstranjuje obolele larve i lutke.
Jedinke-pele koje su recesivni homozigoti (UURR) iste gnezdo, izbacjui iz njega larve i
lutke zaraene patogenim bakterijama. Jedinke-pele koje u svom genotipu sadre
dominantne alele U i R, bez obzira na tip kombinacija, nemaju izraeno higijensko
ponaanje (Stanimirovi i sar. 2003). Znai, nastavlja Stanimirovi, higijensko
ponaanje pele radilice kod evropske pele nasleuju kao recesivnu osobinu, dok je ovo
ponaanje kod Apis mellifera cerana postalo dominantna osobina. Otpornost na varrou
utvrena je genetikom uslovljenou etiri specifine karakteristike pela, od kojih zavisi
stepen zaraenosti drutva varroom. To su (1) supresija (usporavanje) reprodukcije
krpelja, (2) proporcija krpelja u elijama, (3) higijensko-negovateljsko ponaanje, (4)
trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Identifikacija gena matice (nazvanog
SMR Suppression of Mite Reproduction, odnosno gen za spreavanje reprodukcije
krpelja) bilo je preduslov za kreiranje transgenih (genetiki modifikovanih) matica koje
nose izmenjeni gen i daju potomstvo koje u hemolimfi nosi izmenjeni protein (SMR), koji
uslovljava prekid reprodukcionog ciklusa enke varroe, to vodi ukupnom smanjenju
varroe u konici (Stanimirovi i sar. 2003).
125
Procenu jaine pelinjih drutava za testiranje na sposobnost higijenskog i
negovateljskog ponaanja, Graham i saradnici (1993, prema irkoviu, 2002) vrili su
metodom procene posednute povrine rama sa pelama neposredno posle glavne
pelinje pae. Jainu drutva procenjivali su rano ujutru ili kasno uvee, kada su pele
zbijene u konici, uz zakljuak da jako jednomatino drutvo treba da pokriva u proseku 910 ramova sa leglom u DB, odnosno 10-12 ramova sa leglom u LR konici; srednje jako
jednomatino drutvo treba da pokriva u proseku 6-7 ramova sa leglom u DB, odnosno 79 ramova u LR konici; slabo jednomatino drutvo pokriva u proseku 4-5 ramova sa
leglom (irkovi, 2002).
126
Na standardni ram LR ili DB sistema konice, tanim razmeravanjem i zatezanjem tanke
eline iane mree formirali su romboid dimenzija 55-6 cm, za odreivanje povrine na
ablonu rama iz konice u kojoj je obavljeno rtvovanje lutki. Iz svake konice u kojoj je
praeno higijensko ponaanje uziman je samo jedan ram sa zatvorenim radilikim leglom i
na njega centrirali definisani romboid ablon rama, pa su tankom iglom sa po jednim
ubodom ubijali lutke. Uzorkovani ramovi sa rtvovanim delom legla ponovo su vraeni na
svoje mesto u konici i posle 48 sati su snimili reagovanje pela. Po isteku vremena od 48
asova procenjivali su efekat efikasnosti eliminacije rtvovanog legla i donosili sud koja su
drutva sa pelama izbacila vie od 95%, koja imeu 95 i 90%, a koja ispod 90%
(irkovi, 2002).
127
Sredinji deo creva (ventil- proventrikulus) sastoji se od glavice, koji se nalazi unutar
mednog eluca i prodire u unutranjost prednjeg kraja srednjeg creva (Taranov, 2001). .
128
Glavica ventila to je miina uplja tvorevina, koja se sastoji od etiri lopatice. Sa
unutranje strane svake lopatice nalaze se hitinske bodljice s otrim krajevima, okrenutim
unutra (Taranov, 2001).
129
Taranov, 2001.
130
Morse i Cooper, 1985.
131
Taranov, 2001.
117

132
73
Stanimirovi, 2012.
Taranov, 2001.
134
Fransoa Huber (1750-1831), je vajcarski strunjak u pelarstvu. Makar i slep, uz pomo
svog saradnika i supruge, on je godinama, zajedno istraivao ivot i razvoj pelinjeg
drutva i kao razultat dobio niz interesantnih otkria. Dokazao je da pele, kad izgube
maticu, mogu da proizvedu novu i od mnogo mlaih larva, nego to je irah tvrdio, ak i
od onih samo nekliko sati starih (Dimitrijevi, 1936). Utvrdio je i niz do data nepoznatih
injenica: (1) pele radilice, pod odreenim uslovima, mogu da poloe jaja iz kojih se
izlegu trutovi. (2) jaja se oplouju u polnom sistemu matice, (3) matica se oplouje u
vazduhu, (4) neoploena od truta matica polae trutovska jaja. Mnoge druge podatke je
opisao u knjizi Najnovija posmatranja pela (Staleti, 2001).
Kada je konici koja je izgubila maticu i ostala bez jaja i legla, dodao maticu vanredne
plodnosti i kada je zalegla pedesetak jaja, i u konici je ostavio manje od tri dana, a potom
je odstranio, sutradan, tj. etvrtog dana Birnens134 je izbrojao pedeset malih larvi, od kojih
je najstarija imala jedva 24 sata. Ve od tog doba vie larvi je bilo "odreeno" da postanu
matice, a dokaz je u tome to su im pele dale mnogo veu koliinu mlea nego to daju
obinim pelinjim larvama. On je potvrdio da se matica sparuje sa trutovima u vazduhu, i
to samo jednom u ivotu (najnovijim otkriem je utvreno da se sparuje i po drugi put,
kada posle dugog leenja isprazni spermateku, prim. J.K., ). Iber je svojim opitima tano
ispitao sve osobine matica i sve sluajeve koji kod njih mogu da nastupe. Ispitao je tano
red kojim one polau pelija, a kojim trutovska jaja (on tano upotrebljava izraze: "pelija
jaja" i "trutovska jaja"). Tano je izneo prirodu mtica i njihove meusobne odnose.
Utvrdio je da i sparene matice iji je organizam kakvim sluajem pretrpeo kakvu izmenu, ili
one ije je osemenjavanje izvreno nepotpuno, ili je izvreno kasno, takoe polau samo
trutovska jaja. Znao je da i "device, nesparene matice polau jaja, ali iz kojih se izvode
samo trutovi. Da bi to i proverio, etiri nedelje je drao mlade matice zatvorene u svojoj
konici i kad ih je posle toga pustio na slobodu, konstatovao je da one nisu vie
pokazivale nagon za parenjem, da parenja posle toga uopte nije ni bilo, ali da su ipak
polagale jaja i u pelije i u trutovske elije; da su se sva ta jaja ispilila, ali da su se iz njih
uvek raali samo trutovi (Dimitrijevi, 1934)
Huber (prema Dimitrijeviu, 1934) je utvrdio da matica ve posle dvadest do dvadeset i etiri
sata nakon sparivanja polae jaja
Fransoa Huber sa svojim saradnikom Birnensom 8. septembra 1788. godine je utvrdio da u
konicama ponekad zaista ima plodnih pela radilica. "Rasekosmo je i naosmo da su
njeni jajnici manji, manje otporni i sa manje jajnih kanala, nego to su jajnici kod matica.
Tkiva u kojima su jaja, mnogo su manja i imala su malu nabubrenost na jednaka
odstojanja. Izbrojismo jedanaest jaja osetne veliine, od kojih su neka izgledala zrela da
budu snesena. Jajnici su bili dupli kao i kod matice.
Devetog septembra uhvatismo drugu pelu u trenutku kad je nosila. Njeni su jajnici bili manje
razvijeni nego u one prve, te kod nje naosmo samo etiri sazrela jaja. Jedno od tih jaja
Birnens odvoji iz jajnog kanala i uspeo je da ga jednim svojim vrhom dri na staklenom
tapiu, ime se, uzgred da kaem, pokazalo da se jaja u samom jajnom kanalu oblau
lepljivom tenou, a ne u prolazu iznad kesice, kao to je Svarmerdam mislio".
"Poslednjih dana tog meseca naosmo u istim konicama jo deset plodnih pela, koje smo
takoe, sekcirali. Kod veine njih smo takoe nali jajnike, ali je bilo i nekoliko kod kojih
nije bilo ni traga od toga. Jajni su kanali kod njih po svome izgledu bili vrlo nepravilno
razvijeni, da bi ih otkrili, trebalo je imati vie umenosti koju mi u sekciranju jo nismo
mogli stei.
Plodne radilice (lane matice, prim. J.K.) nikada ne nose radilika jaja, nego samo trutovska.
One nisu indiferentne u izboru elija u koje polau svoja jaja. Plodne radilice uvek radije
nosu u trutovske elije, a u radilike samo kad trutovskih vie nemaju. Sline su maticama
koje su kasno oploene u tome to i one ponekad nose jaja u matinjake. Radilice u
poetku ukazuju potpunu negu jajima i larvama koje su snele plodne pele, na vreme
poklapaju te elije, ali ih posle tri dana poto ih zatvore, uvek ponite.
133
74
Sva su me moja ispitivanja uverila, da se pele koje su sposobne da nose jaja, raaju samo
u konicama koje su izgubile maticu, pie Iber Boneu, i nastavlja : Kad pele izgube
svoju maticu, pripremaju veliku koliinu mlea da njome hrane one larve kojima e je da
zamene. I ako se pele koje su sposobne da polau jaja raaju samo u tom jednom
sluaju, oigledno je da se one raaju samo u konicama ije pele spravljaju matinu
mle.
Pele (hraniteljice matinih larvi, prim. J.K.) koje se gomilaju oko matinjaka, prelaze preko
obinih elija i zadravaju se na njima, pri emu im padaju delii mlea koji su namenjeni
larvama matinjaka... esto sam ponavljao opit koji vam opisah, motrei briljivo sve
okolnosti, pie dalje Iber, i pojanjava: uspevao sam da mi se u konici raaju plodne
pele uvek kad god sam to hteo. Sredstvo je za to prosto: oduzmem konici maticu i pele
odmah preduzimaju da je drugom zamene, proirivajui vie elija u kojima je pelinje
leglo i hranei matinom mleju larve koje su u njima. Ali tom prilikom isputaju neznatne
koliine mlei koji pada na mlade larve koje su u susednim elijama, i ta im hrana u
nekoliko razvija jajnike. Uvek se dakle, raaju plodne radilice u konicama u kojima se
pele bave zamenom nestale matice". Dakle, pele lane matice su izleene iz jaja ije
su se larve razvijale u neposrednoj blizini matinjaka, jer hraniteljice unosei mle na
matinu larvu, namerno ili sluajno prosipju manje koliine matiine hrane po
radilikim crviima u elijama blizu matinjaka.
Po izlasku iz matinjaka, mlada matica se svom estinom ustremljuje na zatvoreno leglo tih
pela-buduih lanih matica i svom snagom svojih eljusti ih otvara i ubija. Tako
hranenje sa malo vie mleom, ima uticaja na ratzvitak jajnika, zakljuuje profesor J.
ivanovi (1893).
Ali se one mnogo retko mogu pronai, jer se mlade matice koje se iz matinjaka izlegu
odmah bacaju na njih i ubijaju ih. Da bi im u svom eksperimentu sauvao ivot, Iber je
uklanjao njihove neprijatelje: iz konice je uklanjao matinjake pre nego to larve u
matinjacima dostignu svoj poslednji peobraaj. Plodne radilice ne nailazei u trenutku
svog roenja na rivale u konici, rado ih pele primaju, a ako se i vidno obelee, mogu se
posle nekoliko dana videti da nose trutovska jaja. U fusnoti pisma Boneu, Iber napominje:
esto sam viao da mlade matice, odmah im se rode, napadaju matinjake i da se
zatim bacaju na pelinje elije koje ih takoe uzbuuju. Kad sam to prvi put video, jo
nisam ispitivao plodne radilice, te nisam mogao razumeti iz kog se razloga matica
ustremljuje i na pelinje elije. Ali sada shvaam da one raspoznaju vrstu pela koje su u
tim elijama poklopljene i da prema njima imaju isti instinkt ljubomore, isti oseaj mrnje
kao i prema lutkama pravih matica.
Fransoa Huber ( 1935) je jo u 18. veku utvrdio da mlade matice koje se ne spare sa
trutovima u vremenu od 3 do 4 sedmice, izgube polni nagon, prestaju da izleu iz konice,
i posle 6-7 nedelja poinju da polau neoploena jaja iz kojih se raaju trutovi. Takvu
maticu nazivamo matica trutua.
Govorei o tim maticama koje nose samo trutovska jaja, Iber istie da je iznenaen negom i
panjom koju pele ukazuju ovima koje zaleu u matinjake, briljivou kojom hrane
larve koje se u njima nalegu, i poklopcem kojim ih zatvaraju kad za to dospeju. Poto
zatvore matinjake, ukraavaju ih vijugavim linijama i na njima le (greju ih) do
poslednjeg preobraaja trutova koji su u njima. Iber je primetio da trutue nikada ne
unitavaju zatvorene matinjake, I otuda sam zakljuio da prisustvo matinjaka u
njihovim konicama kod njih uopte ne izaziva onaj oseaj mrnje kao kod matica ije
parenje nije bilo odocnjelo. On je 4. septembra 1791. godine u jednu od svojih konica
kojoj je pre izvesnog vremena bila oduzeta njena prirodna matica, a pele nisu propustile
da izgrade vie matinjaka, dodao maticu ije je parenje odocnelo do dvadeset i osmog
dana i koja je nosila samo trutovska jaja. U isto vreme je oduzeo sve matinjake, sem
jednog, koji je zatvoren pre pet dana. Dovoljno mi je bilo da u konici ostavim samo taj
jedan, da bih video kakav e utisak on uiniti na dodatu maticu, koju pustih meu
pelama, pie Iber i, pojanjava: prvog dana i sutradan, ta matica pree vie puta preko
matinjaka, ne razlikujui ga, izgleda, od drugih elija. Sasvim je mirno polagala jaja u
75
elije koje ga okruuju i, mimo nege koju su pele ukazivale matinjaku, izgledalo mi je da
ni za trenutak nije predoseala opasnost koja joj je pretila od matiine nimfe koja je u
njemu. Pele su se prema njoj ponaale tako dobro kao to bi se ponaale i kao
prema svakoj drugoj matici: izdano su je hranile, ukazivale potovanje i oko nje
inile pravilne krugove, koje neki tumae kao izraz njihove potinjenosti... Odocnjelo
parenje ini da matica izgubi i izvesan deo svog instinkta. One vie ne oseaju nagon za
neprijateljstvo, prema maticama u stanju nimfe i ne tee da ih u njihovoj 'kolevci' unite,
nastavlja Iber i dodaje: Moje e itaoce iznenaditi, da su matice, ije je parenje odocnelo i
ija je plodnost tako nekorisna pelama, ipak tako dobro primljene i da su pelama isto
tako drage kao matice koje nose i pelinja i trutovska jaja. Isto tako video sam da
pele neguju svoju maticu i ako je bila jalova, a kad je umrla ponaale su se prema
njenom leu kao i dok je bila iva, i da im je ona mrtva za dugo bila milija i od
najplodnijih matica koje sam im davao. Iber je primetio da trutue nikada ne
unitavaju zatvorene matinjake, I otuda sam zakljuio da prisustvo matinjaka u
njihovim konicama kod njih uopte ne izaziva onaj oseaj mrnje, kao kod matica ije
parenje nije bilo odocnelo.
135
prema Dimitrijeviu, 1935.
136
Milo Opai, Pelar br. 2/90.
137
J: Kulinevi.Kako pele vre izbor prirodnog stanita?, Pelar br. 8/95.
138
Pelovodstvo br. 1/83.
139
V.P. Pelarbr. 10/92, str. 268.
140
Pelar br. 8/95, str.201-203.
141
Lebedev, 2001.
DEO DRUGI
OVEK-PELAR UZRONIK BOLESTI PELA

Jost H. Dustman, u American Bee Journeal-u za jun 1993. godine, pie
da meu tetne faktore protiv kojih pele moraju da se bore, na prvo mesto stavlja
veliku armiju patogena, parazita, prenosilaca bolesti kao i grabljivica i tetoina. Na
poslednje mesto pored jo dva (za koje krivicu opet svakako snosi ovek), on
smatra oveka-pelara. Pelar, kako istie, direktno uznemirava pele,
pojanjavajui da pogreno upravlja pelama, pogreno intervenie u konicama,
pogreno upotrebljava lekove sa tetnim umesto korisnim posledicama.
Uz uvaavanje miljenja i argumentaciju cenjenog naunika, moja
malenkost se usuuje da izmeni red inilaca tete koje trpe pelinje zajednice, i na
prvo mesto tetoina pelinjeg drutva istie oveka-pelara. Pele su kroz
proteklih 160 miliona godina svog postojanja na planeti svojim odbrambenim
mehanizmima preovladale veliku armiju patogena i parazita, ali protiv ovekapelara (u kratkom vremenu od nekih 20.000 godina kako ih je stavio u
robovlasniki odnos) nisu uspele da izgrade uspean odbrambeni mehanizam.
2.1. EEROM PROTIV ZDRAVIH PELA U PELINJOJ ZAJEDNICI

Kada svom detetu iz jelovnika odstranite meso, mleko, ribu, sir, jaja, voe i
povre, a u zamenu za to mu svakodnevno servirate tri puta komad belog hleba
premazanog belom mau i napraite debljim slojem belog eera, i kada to inite
stalno, dete e slabiti, pa e se razboleti i na kraju JAO!
Lakomislen o vrednostima jeftinog eera, a pohlepan na laku zaradu, pelar
bezduno pelama oduzima njihovu hranu-lek, med i cvetni prah. U zamenu im daje
saharozu u obliku eera u kristalu, eernog testa, eernih pogaa ili eernog
rastvora u vodi, a cvetni prah zamenjuje sojinim branom, pekarskim ili pivskim
kvascem, mlekom u prahu, kiselinama, usled ega pelinje zajednice fizioloki
slabe, i kao takve gube sposobnost samoodbrane od bolesti. Po nagonu
samoodranja, pele konzumiraju eerne preraevine i surogate, ali po visokoj ceni
zdravlja. U jelovniku nemaju vie hranu-lek ve hranu-razara organizma, koja nema
zatitna svojstva poput meda i polena, pa su stoga pelinje zajednice postale slabe i
neotporne na bolesti. U odnosu na pele uzgajane na medu, pele hranjene
saharozom utroe vie energije na varenje surogata, a iz legla koga uzgajaju, raaju
se pele za 14% lake, sa 17,6% manje masti (lipida) i 9,6% manje azotnih materija
u telu. estodnevna larva u drutvu koja za hranu ima saharozu u obliku eernog
sirupa, eerne pogae ili eernog testa laka je za 8% od svoje vrnjakinje
78
negovane u pelinjem drutvu koja ivi na medu1. Na novom jelovniku pele krae
ive 10-15 dana, kae Glen Sanley. Hajdak (1930) i Butler (1946), na osnovu
svestranih istraivanja utvrdili su da saharoza nije punovredna hrana, a Taranov
(1938) je ustanovio da su pele na saharozi s prolea ranije uginule i imale 30%
manje legla od pela koje su zimovale na medu. Istraivanja koja su vrena u
Nauno-istraivakom institutu za pelarstvo Ribnoje, pokazala su da su za 36 dana
pelinje zajednice koje su zimovale na eeru, odnegovale oko 23.800 legla (pela),
a drutva koja su zimovala na kvalitetnom medu odnegovala su 34.460 legla (pela),
odnosno za 44,7% vie.
I u kvalitetu matica dobijenih u drutvima koja su prihranjivana eernim
sirupom 1:1 i u drutvima koja nisu prihranjivana nije bilo razlike. Ogledna drutva
koja su prihranjivana dnevno sa po 1 litrom sirupa 1:1 primila su 10-40% manje larvi2
dok Morze kae da pele koje se ne hrane kvalitetnom hranom (medom), ne mogu ni
uzgojiti dobre matinjake3. Hastings kae da eerni sirup nikada nee uzgajiti
kvalitetne matice4. Jedno istraivanje u bivem SSSR o uticaju vrste hrane na kvalitet
matice u vreme bespanog perioda, kada su pelinje zajednice koje su negovale
matice podelili u etiri grupe: 1. grupi konica davali razblaeni med, 2. grupu hranili
medom koji su prethodno razblaili eernim sirupom, 3. grupu eernim sirupom i 4.
grupa konica koje su proizvodile isti broj matica kao i prethodne tri, ali u vreme
procesa uzgajanja matica nisu niim hranjene, pokazalo je da su najbolje matice
dobijene u konicama koje su hranjene medom i meavinom meda i eernog sirupa.
Odmah iza njih po kvalitetu bile su matice iz konica koje nisu niim hranjene.
Najslabijeg kvaliteta bile su matice iz konice u kojima su pele hranjene eernim
sirupom.
Pele su tokom duge evolucije stekle sposobnost da se racionalno ponaaju.
One intenzivno rade onoliko koliko im je potrebno, a potom, kada skupe dovoljne
zalihe hrane, ne vie od 50 kg, usporavaju sakupljaku aktivnost. Tada prelaze na
svojevrsne individualne fizioloke pripreme stvaranje individualnih rezervi hrane za
naredni nepovoljni vremenski period. Snabdevaju svoje vitalne organe, lezde,
jajnike i masno tkivo dragocenim bioloki aktivnim materijama.
Neadekvatnim postupcima oveka pele su prinuene da menjaju
dugotrajnom evolucijom steene navike i sposobnosti, pa moraju da rade
protivprirodno, mnogo vie nego to im je potrebno da odre vrstu. ovek im esto i
preko svake mere oduzima med, a u zamenu daje velike koliine eernog sirupa,
to ima za posledicu sve vee iscrpljivanje generacije pela koje neposredno
uestvuju u preradi vetake hrane. Budui da su ove generacije iscrpljene, one kao
takve uzgajaju sledee generacije sa smanjenim vitalnim organima, pa zato u kasnu
jesen drutva uu oslabljena, te u toku zime uginu, ne doekavi prolee. Istraivanja
provedena u Pelarskom institutu Ribnoje pokazala su da je pelinja zajednica koja
je u julu preradila i lagerovala u sae 54,1 kg hrane od eernog sirupa, a za vreme
glavne pae skupila 48,3 kg meda, uginula je 10. oktobra iako je tokom avgusta
imala 8 punih ulica pela i uzgajila dosta legla. Na osnovu objavljenih rezultata
istraivanja, u Institutu su izveli zakljuak da prerada velikih koliina eernog sirupa
negativno utie ne samo na pele koje uestvuju u njegovoj preradi, ve i na sledea
pokolenja pela, uz objanjenje, da preveliko angaovanje pela na preradi eernog
sirupa dovodi do smanjenja invertovanih eera u medu, smanjenja aktivnosti
invertaze drelnih lezda kod pela koje su uestvovale u preradi enormnih koliina
saharoze, ali i kod potonjih generacija pela. Zato se i deava, neglaavaju u
Institutu, da i najsnanije zajednice preko zime propadnu, a ponekad i ne doive
zimu 5 (6).
79
Pelar hrani pele tetnim sirupom i pogaama. Koristei se sopstvenom

metodom i praksom starijih pelara koja se naalost i danas preporuuje u mnogim
strunim pelarskim prirunicima, mnogi pelari spravljaju eerni sirup i pogae od
saharoze sa dodatkom vinske ili siretne kiseline, nesvesno truju pele i skrauju im
ivotni vek. To isto ine i sa starim, nekoliko godina uvanim medom (koji nisu uspeli
da prodaju), pa ga umesto eera dodaju pelama za ishranu i dohranu, ne znajui
da je tetan za pele (Beyli). Ovo upuuje na zakljuak da je nedovoljno poznato ili
nedovoljno naglaeno da:
a. pri spravljanju eernog sirupa ne treba dodavati nikakve kiseline, jer one
nee izvriti invertovanje saharoze, a spreie pele da one dodaju svoj enzim
invertazu. Ako kiseline dodamo sirupu koji kuvamo, postiemo invertovanje, ali
fruktoza i glukoza koje se dobijaju su tetne za pele7,
b. u invertovanom eeru spravljenom kiselinom stvara se materija HMF
hidroksilmetilfurfurol koja znaajno skrauje ivot pela8,
c. sadraj debelog creva pela hranjenih (u kavezu) medom iznosio je 20,9
mg, istim eerom 24,1 mg, a kiselinom invertovanim eerom 50,6 mg.
Polovina pela (u kavezu) hranjenih eerom ivela je 34,5 dana, a hranjenih
kiselinom invertovanim eerom uginulo je ve za 4-6,5 dana (Baley, prema
Oroiju),
d. pogae spravljene invertovanom matreijom u uzgoju matica se ne mogu
koristiti, jer ta materija, kako je opte poznato, skrauje ivotni vek pela
(Barnabaa, prema Pastu),
e. toksini iz eernih pogaa, kada je ona jedini izvor ugljenih hidrata,
skrauje ivot odraslih pela za 50% i vie9,
f. prihranjivanje pela mednoeernim ili eernim pogaama u toku zime,
moe pelama da spasi ivot, ali je fatalan za brzi proleni razvoj legla.
Dodavanje pelama mednoeernih ili eernih pogaa treba napustiti, a od
njihove upotrebe u prolee treba pelare odvraati10.
g. nerafinisani ili polurafinisani eer je tetan za pele,
h. invertni eeri proizvedeni kiselinskom hidrolizom mogu biti smrtonosni za
pele ako se njime prihranjuju11.
i. Za pelare koji prihranjuju pele tokom zime prof Lebedev kae da su
bezgramotni, to znai da su nepismeni.12
2.2. GUSTI EERNI SIRUP I MLADE PELE

Pelar koji tokom prihranjivanja pelama daje eerni sirup sa visokom
koncentracijom saharoze osakauje pelinju zajednicu. Miljenje i elja pelara da s
jeseni iskoriste stare pele sabiraice za preradu velikih koliina gustog eernog
sirupa u med je bez osnova i u sutini je opasno. eerni sirup ne prerauju pele
izletnice, nego mlade kune pele. Jer u pela izletnica, preme Komarovu, pljuvane
lezde su malo aktivne i slabo lue ferment invertazu, pa praktino i ne pokazuju bilo
kakav uticaj na invertovanje saharoze iz eernog sirupa, odnosno nektara. Nasuprot
ovim, kune pele, ije pljuvane lezde dostiu maksimalan razvoj, zaduene su da
uestvuju u preredi eernog sirupa i nektara, dodajui im ferment invertazu koji
ubrzava reakciju razlaganja saharoze u proste eere glukozu i fruktozu. Zato kune
pele znatno istroe svoje fizioloke rezerve ako u jesen prerauju i invertuju
saharozu (abarov). I uveni ruski naunik Komarov izriito upozorava da je
80
prihranjivanje pela gustim eernim sirupom nepravilno i tetno jer gust eerni
sirup najee ostane nepreraen u med, pa u njemu ostane mnogo saharoze i
nema belanevina, to uzrokuje da se kasnije teko prerauje, da je nedovoljno
kalorian, a po hemijskom i biolokom sastavu i svojstvima daleko je od prirodne
hrane meda. Zbog toga hrana koja je obezbeena od sirupa sa visokom
koncentracijom eera, usled loe fermentacije i nedovoljnog cepanja invertovanja,
sklona je kristalizaciji i opasna za pele u zimskom periodu. Zato je za pele
najprihvatljivija i najzdravija eerna hrana sa niskom koncentracijom eera, poput
nektara najveeg broja cvetova koji sadre izmeu 70 i 80% vode (Kabulkov), to
nam potvruju i same pele kada najaktivnije izleu ujutro i u hladnije doba dana,
kada je nektar najrei. U prilog ovome idu i rezultati istraivanja japanskih naunika,
koja potvruju da u toplije letnje dane pele radije skupljaju vodnjikavi nektar nego
onaj sa veom koncentracijom eera.
U asopisu Gleanings in bee culture pie da cvetni nektar sadri razliite
koliine vode, i da verovatno u proseku ima 35 i 40% vrstih hranjivih materija, od
ega najvie eera Malo je cvetova iji nektar sadri vie od 50% vrstih materija,
pa je ovakav nektar zbog visokog viskoziteta pelama teak za preradu. Tokom
miliona godina svog razvoja, organizam pele se prilagoavao cvetnom nektaru kao
osnovnoj hrani. Husnija erimagi tvrdi da se kasnijim prihranjivanjem pelinja
drutva iscrpljuju, jer je potrebna velika energija za pripremu meda od saharoze za
zimu. Ovome u prilog ide i zakljuak efilda (1936) da nije iskljueno da vee koliine
preostale saharoze u eernom rastvoru, pelama iziskuje vie truda prilikom varenja
u zimskom periodu. Zato preko zime i nastupa vee iscrpljivanje organizma to e
uticati na veu smrtnost preko zime i na krai proleni ivot pela. Po enfildu, suvie
koncentrovane eerne rastvore (2:1) pele ne stiu da invertuju, dok retke rastvore
sa malim procentom saharoze pele invertuju u vremenu potrebnom da sirup dobije
gustinu poput meda.
Prevedeno na jezik pelara praktiara, odnos vode i eera u eernom
rastvoru moe da se kree od 4:1 do 1:1. Nauni saradnik instituta za pelarstvo
Ribnoje erebkin istie da cepanje saharoze najbre nastupa ako se daje sirup u
koncentraciji od 50% eera, odnosno 1:1. O ovome erimagi navodi da: Kod nas
pelari obino gree prihranjujui pele za zimu sirupom u odnosu (eer : voda) 2:1
i 3:1. Poslednja ispitivanja su pokazala da je za zimsko prihranjivanje najbolji odnos
1:1 pod uslovom da se izvri rano u jesen.
Niko od autora pelarskih prirunika koji sugeriu koncentraciju eera u
sirupu 1,5:1, 3:2, 2:1, 5:3, 3:1 nije potvrdio naunu opravdanost ovog ili onog saveta,
to je pelare dovodilo do zabune i stvorilo zablude.
Prema istraivanjima vajcarskih autora, vrenih krajem sedamdesetih
godina, pelinje zajednice koje su dohranjivane krajem leta imale su u proseku 40%
vie pela nego kontrolna drutva koja nisu prihranjivana. Ali krajem zime situacija je
bila sasvim izmenjena. Naime, kontrolna drutva bez stimulativne prihrane iz
predhodnog avgusta imala su 10% vie pela nego pelinje zajednice ija je jaina
bila uveana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu prethodne godine 13. Jesenje
dohranjivanje eerom stimulie maticu na leenje, pa se mlade pele iscrpljuju
negovanjem legla. Mlade pele koje hrane larve, iscrpljuju rezerve svoga tela, bre
ostare i krae ive utvrdila je Mauermayer, a Ana Mauricio je u svojim istraivanjima
otkrila da su pele u pelinjim zajednicama bez legla ivele 167-188 dana, i da mlade
pele u svom telu skupljane rezervne materije ne iscrpljuju, pa stoga ive due
vreme.
81
Ana Mauricio (1955) je utvrdila tanu zavisnost u formulaciji da se duina

ivota pela uvek naglo skrauje kada su one zauzete intenzivnim odgojem larvi i,
vezano sa tim, produkcijom mlei, a raste kad tih radova nema i, pre svega, pod
uslovom obilne snabdevenosti cvetnim prahom. U situaciji kada doe do Varroozne
invazije pelinjih zajednica, kada se opadanjem brojnosti legla i smanjenjem jaine
pelinjeg drutva u mesecima jul-septembar, menja brojani odnos legla i varroe, kao
i varroe i pela, na tetu pelinje zajednice, tetno je vriti prihranivanje. Produena
aktivnost matice u mesecima septembar-oktobar, usled dohranjivanja eernom
hranom, kada je leglo puno krpelja i preko 1,5:1 (varroa : leglo), ukazuje da praksa
prihranjivanja pelinjih zajednica u mesecima avgust-oktobar donosi konice pune
hrane, ali bez pela. U takvoj situaciji dolazi da drutva sa veoma malim brojem
pela, koje iscrpljene negovanjem legla, istroene preradom saharoze i iznurene
aktivnou varroe, ne mogu prezimiti niti doekati prolee.
Bila o posledicama zimske hrane sastavljene od kuhinjskog eera pie:
Obezbeenje zimnice velikim koliinama eera (vie od 5 do 6 kg) tetno je,
posebno u uslovima varroozne invazije. Kako su pokazala nedavna istraivanja
Naunoistraivakog instituta za pelarstvo Ribnoje, pogorava se ne samo rezultat
zimovanja, ve i kvalitet pela koje se izvode na poetku sledee sezone. Pri takvim
prihranama, naroito ako se vre kasno (u septembru i kasnije), kada se kod pela (u
vezi sa snienjem temperature vazduha), naroito sniava nivo fermenta invertaze,
pele se jako iscrpljuju, a eerna hrana ostaje nedovoljno invertovana. Stanje se jo
vie pogorava time to se krpelj varroa hrani hemolimfom pela, koja provodi
belanevinaste materije u lezde za sintezu invertaze. Dosta su esti sluajevi da
nedovoljno invertovana eerna hrana brzo kristalie u sau, postajui na taj nain
malo prikladna ili sasvim neprikladna za pele. Zakasnela prihrana pela eernim
sirupom ima za posledicu da matica ponovo poinje polaganje jaja, pa se javlja leglo
u kojem se izvodi jo jedna generacija, (naknadna generacija) varroe, to jo vie
pojaava zaraenost pelinjih zajednica koje se spremaju za zimovanje.
Na osnovu izloenog, namee se nekoliko zakljuaka: da je septembarskooktobarsko prihranjivanje nepotreban troak koji produkuje veliku koliinu kratkovekih
pela, koje su se pokazale nesposobne za prezimljavanje pelinjih zajednica, a za
njihovu produkciju su utroene velike koliine dragocenih rezervi cvetnog praha.
2.3. EER JE I OVEKU TETAN

U svetu nauke o ishrani stanovnitva eer vai kao neprijatelj broj jedan
dananjeg, civilizovanog oveanstva, istie Kendel. Beli rafinisani eer je najbolja
hrana za kancerogene elije oveka. Sto grama belog eera unetog u organizam
oveka spreava rad odbrambenog sistema belih krvnih zrnaca narednih 5 asova
pie Rika Zarai u svojoj knjizi Tajna moje prirodne medicine. U vezi sa eerom
postoje dve neoborive injenice, pie engleski naunik Don Jutkin, i pojanjava:
Prva, nema nikakve fizioloke potrebe za eerom iz fabrika, i druga, kada bi samo
mali deo onoga to se zna o tetnosti eera na organizam oveka bio otkriven,
eer bi bio zabranjen. Zato, umesto eera, Dervis, trudnicama preporuuje po dve
kaiice meda uz svaki obrok, jer se eer preobratio u hranu koja nanosi tetu
ljudskom organizmu upozoravaju Stankovi i Konstantinovi u svojoj knjizi Med
ishrana zdravlje radna sposobnost. Beli eer koji se na nesreu obino troi
(piu Karabeg i ibali, a nastavlja Dimitrijevi) u kolaima, bombonama, keksu,
82
okoladi, zaslaenim sokovima, makaronima daje prazne kalorije bez hranjivih

efekata Tvrdim ak, da stanovnitvu beli eer vie kodi od recimo, alkohola, pie
u svojoj knjizi Podmlaivanje Voker. Jer, im eer dospe u krvotok, on u njemu
poinje da stvara haospogaa organizam u njegovom sreditu, isto onako kako to
ini droga, pie Ginter u svojoj knjizi iveti bez bolesti. Zato je poznati ameriki
lekar Kvingli traio da se fabrikacija i uvoz belog eera zabrani, kao to je sluaj sa
drogom heroin. Jer, neprekidna i preterana upotreba belog eera u nekim
prehrambenim namirnicama, napcima i slatkiima postepeno dovodi do istog
raspadanja kao i uivanje droge, upozorava Voker. eer je veliki krivac i razbojnik
kome je teko nai para, tvrdi Hajnc Hilman u svojoj knjizi Domai lekar, i
zakljuuje: eer je razara metabolizma.
Mladenov u svojoj knjizi Leenje pelinjim proizvodimaapiterapija navodi
ocene mnogih strunjaka o tetnom dejstvu eera na organizam oveka. Nemaki
hemiar Brail tvrdi da industrijski eer drai eludanu sluzokou oglednih pasa i
izaziva upalu sluzokoe. Rukovodilac Katedre za ishranu u Londonu, ve pomenutu
Don Jutkin, pie da je upotreba veih koliina eera tetna jer poveava sadraj
holesterola u krvi i oteuje koronarne sudove srca. Pomenuti ameriki fiziolog
Kendel u svom izvetaju za Svetsku zdravstvenu organizaciju 1965. godine, analizira
smrtnost u 22 zemlje sa visokim ivotnim standardom i podvlai da su osnovni razlozi
za to srana oboljenja i arterioskleroza.
Istraivanja su pokazala da su arterio-skleroza i infarkt miokarda ei u
zemljama gde se vie upotrebljava eer. Zato Kendel preporuuje zamenu eera
medom, koji ne poveava holesterol u krvi...
Katasrofalnije dejstvo belog eera na organizam jo je vidljivije kod pela,
kada i onako njihov kratak ivotni vek, eer skrauje jo vie, to ima teke
posledice i na potonje generacije pela koje krae ive i donose malo koristi pelaru.
2.4. PELAREVA LUDOST

Poznati i uveni ameriki pelar Rut je izgovorio zlatne rei: Ako je med koji
se krajem leta nalazi u konici kvalitetan, bila bi prava ludost da pelar taj med
oduzme iz konice i proda ga, da bi potom za taj novac kupio eer i svoje pele
hranio eernim sirupom. Svako ko misli da bi tim nainom mogao da ostvari neku
korist, vara se i grei, pa makar med prodao i po najvioj, a eer kupio po najnioj
ceni (abarov). Svaki put kada bismo odstupili od naeg zdravog pristupa
pelarstvu i primenili plan o zameni prirodne hrane raznim zamenama, nismo nali da
ovakav postupak ima ekonomsko opravdanje (Glen Sanley, strunjak za pelarstvo u
dravi Ajova).
ak Mitler (2007) je u svojoj knizi Osnovne makrobiotike namirnice
zapisao ...u cilju bolje eksploatacije, pelama zimi daju eer, i tako dolazi do
degeneracije pela, jo jedne u nizu drugih...
83
2.5. UTICAJ GEOPATOLOKIH I SVEMIRSKIH ZRAENJA

NA KVALITET PELINJIH DRUTAVA14
Izboru lokacije pelinjaka
i, mikrolokacije svake konice na
pelinjaku mora, se posvetiti
posebna
briga.
Istraivanja
Zdravka Ilijeva, jedinstvena ove
vrste u naoj pelarskoj praksi,
izazovno deluju, da im nauka o
pelarstvu i pobone naune
discipline posvete dunu panju.
On je pelar nemirnog radoznalog duha, sa vie od 50
godina pelarskog staa pomno
pratio i isitavao savremena
dostignua u svetu pelarstva i
sve to na svojim pelama
isprobao, i izveo interesantan
eksperiment. Znajui da je
celokupni biljni i ivotinjski svet na
planeti, pa logino i ovek i pele,
izloen uticaju zraenja, on je
izveo eksperiment o tetnom
Slika 7. Hartmanova i Kerijeva mrea zraenja
uticaju
zraenja
podzemnih
(Hasanpai, 1987)
vodotokova i raselina15, kao i
svemirskih zraenja na ivot
pelinjih drutava. Poao od saznanja da tetna zraenja iz zemlje dolaze od tekuih
podzemnih voda i da njihov intenzitet zavisi od dubine vodenog toka, njegovog
kapaciteta, brzine toka i sastava zemljita, i da tetno deluju na zdravlje oveka.
Spoznao je tetna svemirska zraenja, koja su otkrili dr Ernest Hartman i dr Manferd
Keri (Curry)16. Iako ima osporavanja jednog i drugog i treeg zraenja, i negiranja
uloge radiestezije u pelarstvu kao vrlo stare vetine, poznate jo u preistorijskim
vremenima17, injenica je da rezultati Ilijeva i drugih pelara nedvosmisleno potvruju
tetan uticaj podzemnih i svemirskih zraenja na pele, pelinje zajednice i na
uzgajanje matica.
Uz pomo trojice radiestezista18 odredio je vodeni tok i u njemu negativne
svemirske vorove (slika 7). U prostoru gde zrai vodeni tok uneo je etiri konice:
dve (br. 7 i 8) su bile u vodenom toku bez vorova, a dve (br. 5 i 6) u vodenom toku,
gde su bila dva negativna19 Hartmanova vora. Izvan vodenog toka postavio je jo
etiri konice: dve (br. 1 i 2) u pozitivnim Hartmanovim vorovima, a dve (br. 3 i 4) na
neutralnom mestu. Dakle, za posmatranje je imao etiri konice izvan vodenog toka
po dve u pozitivnom svemirskom voru i neutralnom mestu. Za etiri godine (19901994), koliko je eksperimenat trajao, beleio je sve manifestacije koje su pele
ispoljavale i utvrdio sledee:
a) Pele veoma loe podnose zraenja podzemnih vodenih tokova i
zraenja u negativnim svemirskim vorovima, dok se, naprotiv, veoma dobro
84
razvijaju, zimuju i aktivno rade u

stanitima koja se nalaze u
pozitivnom
Hartmanovom
i
Kerijevom
voru.
Pelinje
zajednice izvan vodenog toka na
neutralnom mestu imale su
normalan razvoj, bez ikakvih
neeljenih posledica u sve etiri
pelarske sezone;
b) Pelinje zajednice u
pozitivnim vorovima (izvan
vodenog toka) imale su bri razvoj
i vei prinos za sve etiri godine;
Slika 8. Konice 2,3,4,5 i polovina konice 6
c)
Pelinje zajednice u
zahvaene podvodnim zraenjem
vodenom toku su ispoljile vidno
loe ponaanje. Naime, konice locirane
u negativnim vorovima su uginule u
toku zime ili u prolee. Konice locirane
u vodenom toku izvan svemirskih
vorova teko su podnosile zimu, i u
prolee su imale veoma usporen razvoj.
Krajem leta, u sluaju da se matica ne
zameni novom mlaom, pele su
jednostavno nestajale, a konice su bile
pune meda. Zbog toga je, da bi
eliminisao svaku sumnju da se radi o
nekoj zaraznoj bolesti, na sau u istu
konicu naselio novo drutvo i konicu
Slika 9. Klube pelinjeg drutva na
izmestio iz zone zraenja vodenog toka.
mladom sau, van uticaja podvodnog
Pele naseljene na nedezinfikovano
zraenja
staro sae konice, iznete iz vodenog
toka, su se normalno
razvijale i nisu pokazivale
ni jedan simptom bolesti,
ime
je
eliminisana
mogunost da je u toj
konici
prethodna
zajednica umrla od neke
bolesti.
Raseline
nisu
Slika 10. Zahvaene podvodnim zraenjem pele u
imale negativan uticaj na
konicama 2, 3, 4 i 5 su uginule
pelinju zajednicu, ako je
konica
locirana
u
raselini
izvan
svemirskog vora na
neutralnom
mestu.
Meutim, pele locirane
u
negativnom
svemirskom voru u
raselini ponaale su se
Slika 11. Konice izmetene van zone zraenja
85
slino kao i u vodenom toku.

Matice izvan vodenog toka su dobre u sluaju da je pelar vian da
proizvede maticu po postupku primenjivanom u pelarskoj praksi. Matice
proizvedene u vodenom toku bile su veoma loe. Od njih 10 proizvedenih u vodenom
toku, sa sparivanja se vraalo 60%, a kada se usade u drutva izvan vodenog toka
pele ih 100% zamene. Ako se matica proizvedena u vodenom toku ostavi u konici,
koja se inae nalazi u vodenom toku, pele takve matice nisu menjale. Ovaj
postupak je proveren u osam sluajeva.
Deset godina kasnije, Ilijev je konstatovao kod pelara Dragana Markovia iz
Nia katastrofalan uticaj podvodnih zraenja na pele. Pelar je u prolee 2000.
godine doselio sedam konica u Rautovo, selo pored Nia, na lokalitet u kome je
podzemni vodeni tok ispoljavao zraenje. Zraenju su bile izloene konice br. 2, 3, 4
i 5 u kojima su sva drutva uginula (slika 8). esta po redu konica nala se
delimino zahvaena zraenjem, to je imalo za posledicu da su pele napustile
ozraeni deo konice, ostavivi njihovo omiljeno staro sae i formirale klube na
mladom sau (slika 9). Kada su ujesen konicu br. 6 odmaknuli u stranu, pele su se
vratile na staro sae i sada (2002. godine, prim. J.K.) normalno rade, (slika 11), stoji
u pismu Ilijeva.
Godine 2002. na sae uginulih konica naselili su nove rojeve, iako
dezinfekciju konica i saa nisu vrili, ali su sve konice izmestili iz vodenog toka i
pomerili konice br. 2, 3, 4 i 5 u stranu, van zone zraenja (slika 11). Konstatovali su
da je razvoj rojeva u konicama bio odlian.
Kako se teko nalaze struni radiestezisti, koji nepogreivo odreuju vodene
tokove i svemirske vorove, Ilijev sugerie pelarima da na pelinjaku, gde bez
naroite intervencije imaju dobra drutva, koja uvek ostvaruju visoke prinose, treba
proizvoditi matice, jer je konica locirana na zdravom mestu, bez negativnih zraenja.
Ali, ako na nekom mestu, uz veliki trud i napor, ne uspeva da se godinama razvije
pelinja zajednica, jer (ako nema simptoma bolesti), re je o nekom tetnom zraenju
koje smeta pelama.
Jedan pelar, prema Lukau (1996), u Maarskoj koji ima stacionarni
pelinjak paviljonskog sistema, primetio je da su se u jednom vertikalnom nizu
konica, iz godine u godinu pele slabo razvijale, nisu htele da oforme klube gde je
on eleo, nego su radije naputale konice i tako mu stvarale probleme. Posle
mnogo godina doao je u vezu sa radiestezistima, te su utvrdili da se na poziciji u
vertikali paviljona gde pele nisu htele da ive, nalazi Hartmanov vor. I gospodin
Luka je imao slino iskustvo kao i njegov klega iz Maarske. Tek kada je izmestio
paviljon na lokaciju bez uticaja podvodnih i svemirskih zraenja, pele su se
normalno razvijale.
I pored oiglednog uticaja podzemnih zraenja na medonosnu pelu, ostaje
nerazjanjen bioloki znaaj toga. Nastavljanje istraivanja u ovom pravcu su
potrebna, ne samo radi potvrivanja dosadanjih rezultata, ve i zbog prednosti koje
e biti posledica boljeg upoznavanja ovih fenomena.
86

2.6. UTICAJ ELEKTRICITETA I MAGNETIZMA NA KVALITET
PELINJE ZAJEDNICE
2.6.1. FENOMEN ELEKTRICITETA20 I MAGNETIZMA

Ti fenomeni oarali su oveka jo od najstarijih vremena. Uprkos naoj
modernoj tehnologiji, koja se zasniva na vrednostima magnetnog i elektrinog polja,
iznenaujue malo poznajemo uticaj takvih sila na bioloki materijal, odnosno na iva
bia, posebno na pele, konstatuje Pickard (1996). ivot na zemlji odvija se u
uslovima neprekidnog delovanja elektromagnetnog zraenja: sunca, zvezda,
elektromagnetnih vibratora, ivino-kvarcnih cevi, raspadanja radioaktivnih materijala,
rentgenskih ureaja, ureaja za indukovano zagrevanja, radara, radio i televizijskih
predajnika, dalekovoda visokog napona i dr. Od svih izvora zraenja, poseban
problem nametnula nam je sve ira primena elektronskih sredstava u podruju
visokih (VF) i vrlo visokih frekfencija (VVF od 0,3 do 300 GHz). Polje
elektromagnetnog zraenja sastoji se od elektrine i magnetne komponente, koje
istovremeno postoje i meusobno se podravaju.
Mobilna telefonija je jedno od novijih sredstava savremene civilizacije u
tehnologiji komunikacije, koje se mogu nai u blizini pelinjaka i ostvariti vei uticaj
na pele, s obzirom na rasprostranjenost i mesto lociranja, zapisao je Spasi, (2002).
Sistem mobilne telefonije, pie Spasi (2002), sastoji se iz mree baznih
radio-stanica, od kojih svaka pokriva odreenu geografsku oblast (i naziva se elija),
pri emu sve elije zajedno obezbeuju pokrivanje veih prostora. Antene baznih
stanica postavljaju se na odreenim mestima, radi obezbeivanja veze na
predvienoj teritoriji. Postavljaju se na metalnim stubovima, visine 12-14 m i rade u
frekfentnom opsegu od 880 do 915 MHz (veza od mobilnog telefona ka voritu) i od
935 do 960 MHz (veza od vorita ka mobilnom telefonu). Izlazna snaga baznih
radio-stanica kree se u rasponu od 1 W pa do 100 W. Da bi se poveao domet,
veina antena je strogo usmerena, to znai da je intenzitet radio signala jai u
orjentisanom smeru. Antena montirana na stubu zrai u horizontalnoj ravni u sektoru
od 60 do 120.
Dalekovodi visokog napona stvaraju elektrina i magnetna polja velikog
intenziteta, tetna za ivi svet, kada se nae u njihovoj blizini. U nas su u upotrebi
dalekovodi visokog napona 110, 220 i 400 kV (kilovolti). Vrednosti elektrinog polja
ispod dalekovoda na zemljitu su velike, i kreu se od 1.000 do 6.000 volti na metar
(V/m), a za magnetno polje iznosi 10 do 50 mikrotesla (mT). Drvee, okolni objekti i
zidovi zgrada u velikoj meri neutraliu elektrino polje, tako da je ono u samoj zgradi
nekoliko hiljada puta manje od onog na otvorenom prostoru. Meutim, magnetno
polje veoma dobro prodire kroz zidove zgrada sa malo gubitaka, tako da je ono dosta
znaajnije. Na udaljenosti od 100 do 150 m od dalekovoda, magnetno polje pada na
niske vrednosti, a na daljini od 300 m gotovo da se vraa na prirodne vrednosti.
Ukoliko se neki objekat nalazi u elektrinom polju drugog objekta, to takoe
moe izazvati naelektrisanje. Kada je naelektrisanje u kretanju dolazi do strujnog
toka, koji se moe ostvariti u rastvoru, u spoljnom okruenju ili u samoj peli.
Pele izletnice izloene su dejstvu i promenljivog i nepromenljivog elektrinog
polja. Warnke je 1976. godine, prema Pickardu (1996), ukazivao da pele poseduju
naelektrisanje; njihove lezdane (glandularne) i druge membranozne povrine
pokazuju velike promenjivost u elektro-potencijalu. Na kratkim udaljenostima, jaina
87
elektrinog polja dostie i 25 volti na svakih 0,2 cm. Ovakva naelektrisanja se

akumuliraju sporo, ali brzo nestaju. I pipci pele ne poseduju stalan, nepromenljiv
nivo naelektrisanja. Naprotiv, on se moe promeniti za manje od jedne sekunde.
Usled toga izmeu antena pele postoji polaritet. Elektricitet pele, ili njeno
naelektrisanje, zavisie od atmosferskog naelektrisanja, naelektrisanja cvetova i
vode, sa kojima se susree, i naelektrisanja smih pela sa kojima dolazi u kontakt.
Warnke je ukazao da matica koja polae jaja ima dva puta vei potencijal na
antenama od radilice. Ovo se pripisuje poveanom elektrolitikom kapacitetu jajnika
matice.
Hojman (Heuschmann, 1929), prema Pickardu (1996), utvrdio je da dlaice
kojima je prekriveno telo pele, poseduju sopstveni elektricitet. Kao to i mi, moemo
osetiti elektrostatike promene kretanjem dlaka na ruci, skoro je sigurno da i
medonosna pela zahvaljujui ogromnom broju senzornih elija, moe da oseti to
isto. S tim, to su u ovom sluaju mehano-receptori odigrali ulogu detektora
elektriciteta.
Altman i Wernke (1971), prema Pickardu (1996),) su obavili brojne
eksperimente o uticaju elektro-magnetnog polja na pele. Niske frekfencije, koje se
kreu od 1 do 10 kV/ po metru, ubrzavaju nivo metabolizma. Visoke frekfencije utiu
da pele iseznu iz svojih konica, ili se zatvore propolisom unutar nje. Pele
izletnice izbegavaju izletanje pri elektro-magnetnim oscilacijama izmeu 10 i 30 kHZ
(800 V po metru). Zbog toga je rizino da se konice postavljaju ispod ili u blizini
dalekovoda. Neke vrste pele uopte ne mogu da se razvijaju u njihovom prisustvu.
U zoni zraenja dalekovoda i antena mobilne telefonije nikada se ne mogu
odnegovati jaka pelinja drutva, jer njihova zraenja smetaju pelama
Spasi i umonja (2002) sproveli su merenja jaine elektromagnetnog polja
na pelinjaku u selu Supovac, udaljenom oko 20 km od Nia, koji je bio izloen
zraenju baznih radio-stanica mobilne telefomije, od kojih je jedna udaljena oko 50, a
druga oko 300 metara vazdune linije od pelinjaka. Na pelinjaku je tokom jeseni i
zime 2001/2002 godine uginulo 20 pelinjih drutava, sa argumentovano odbaenom
sumnjom na varrou i druge uzroke. Merenja su izvrena 8. aprila 2002. godine u
vremenu od 14,00 do 15,00 asova. Upotrebljen je merni instrumant Narda
elektromagnetic, leakage monitor, model 8211.
Oitane su vrednosti na vie taaka na pelinjaku. U svim mernim takama
vrednost jaine elektromagnetnog zraenja prelazile su granine, odnosno propisane
vrednosti,
za
maksimalno
dozvoljeno
izlaganje
stanovnitva
zraenju
elektromagnetnog polja.
U poziciji iznad konice, na jedan metar visine iznad zemlje izmerili su
vrednost 0,4 mW/cm2 (milivata po centimetru kvadratnom povrine). Na udaljenosti
15 do 20 m od konice izmerili su i vee vrednosti, koje se nisu mogle oitati, jer su
izvan mernog opsega navedenog instrumenta! Sasvim je razumljivo da su dobijeni
rezultati informativnog karaktera i da se ne mogu izvesti pouzdani zakljuci u vezi
uginua 20 pelinjih drutava tokom jeseni i zime, sa argumentovano odbaenom
sumnjom na varrou i druge uzroke. Radi ustanovljenja uzrono-posledinih veza,
jaine elektromagnetnog polja i funkcije orijentacije pela, autori smatraju da bi za
ovakve sluajeve trebalo sprovesti niz eksperimenata, u razliitim okolnostima, u
organizaciji nauno-dravne institucije....
88

2.6.2. BIOLOKI ZNAAJ UTICAJA ELEKTRICITETA I MAGNETIZMA
NA MEDONOSNU PELU
I pored oiglednog uticaja elektriciteta i magnetizma na medonosnu pelu,

ostaje nerazjanjen bioloki znaaj toga. Akademik Jeskov izveo je niz
eksperimenata i ukazao na bioloke posledice.
Jeskov (1996) je pele u embrionalnom razvoju i u obliku odrasle pele
podvrgao dejstvu UVF-polja (frekfencija 40,68 Hz, napon 100 V/cm). Zagrevanje tela
odraslih pela, larvi i lutki kontrolisao je mikrotermo-davaem elektro-termometra.
Mikrotermo elektro-dava kontaktirao je s telom pele, ili je bio uveden u telo. Ovaj
drugi nain se koristio za zagrevanja glave, grudi i zadka pele.
Pod dejstvom UVF-polja odrasle pele su umirale za 1,5-39,0 minuta
(proseno za 6,1 minut). Za etiri minute temperatura glave poveala se za 30C,
grudi za 90C, a zadka za 60C. Kod larvi estodnevne starosti temperatura tela sa
40C podigla se na 42C.
Kod lutki koje su se nalazile zatvorene u elijama, temperatura je polako
rasla s produenjem dejstva UVF-polja.
Za:
5 min.
30 min.
60 min.
40,6C
45,0C
51,0C
Smrtnost pela u embrionalnom razvoju rasla je s uveanjem dejstva na njih
UVF-polja. Neznatnu smrtnost izazvalo je 5-minutno dejstvo UVF-polja u stadijumu
lutki (svega 2%). U sluaju trostrukog dejstva polja iste vremenske duine (koje
nepobitno poviava temperaturu tela), smrtnost pele na kraju postembrionalnog
razvoja izunosila je 81%. Sve larve i lutke su stradale pod uticjem 40-minutnog
dejstva UVF-polja.
UVF-polje moe da izazove izmenu morfogeneze. Pod uticajem 15-minutnog
dejstva polja u stadijumu predlutke u 76% pela bila su nerazvijena krila.
Kod 8% pela koje su u stadijumu predlutke bile izloene 20-minutnom
dejstvu UVF-polja, duina rilice bila je svega 4,6-4,7 mm (u pela kontrolnih drutava,
njena minimalna vrednost bila je 6,0 mm). Te promene su bile izazvane pri
naizmeninom dejstvu polja (po 5 minuta s prekidima iste vremenske duine).
Na tetno delovanje elektrine energije visokog napona ukazuje i iskustvo
aanskog pelara Miluna Mandia, ing. agronomije.
Ing. Mandi je juna 2002. godine formirao etiri roja i preneo ih na novu
lokaciju udaljenu desetak kilometara od baznog pelinjaka. Rojevi su postavljeni na
postolja desetak metara udaljena od dalekovoda visokog napona od 110.000 volti,
ltom okrenutim prema dalekovodu. Na toj lokaciji rojevi ne samo da nisu
napredovali, ve su na oigled vlasnika neprekidno nazadovali.
Tokom zime 2002/03. dva roja su uginula, a preostala dva imala su veoma
spor proleni razvoj. Za lipovu pau (od koje se oekivao znaajan prinos na novoj
lokaciji) jedva da su dostigla snagu koju su posedovali u momentu formiranja, tako
da o berbi lipovog meda nije bilo ni govora.
Zabrinut za sudbinu preostala dva roja vlasnik je zatraio pomo od dvojice
uglednih aanskih pelara, Dobrivoja Dragovia i Rista Popare, elektro-inenjera po
struci i dobrih poznavalaca ove problematike.
Dragovi je na licu mesta zapazio da se ni jedna jedina pela izletnica ne
usmerava na prostor ispod dalekovodnih ica, iako je tu bila prostrana livada u fazi
najintenzivnijeg cvetanja. Sve su se one bez izuzetka posle samo nekoliko metara
horizontalnog leta usmeravale u pravcu neba, a zatim opet posle samo dva-tri metra
menjale smer kretanja i odletale na stranu suprotnu od dalekovoda iako je kompletan
89
prostor na toj strani predstavljao urbanu gradsku sredinu bez gotovo ikakvog
medonosnog rastinja. Komentariui ovaj fenomen Popara istie: ...Kao i svi ivi
organizmi tako su i medonosne pele izloene mnogobrojnim zraenjima i to iz
Zemlje, iz Kosmosa i iz mnogobrojnih savremenih tehnikih sredstava. Meutim nisu
sva zraenja tetna ni za ljude ni za ivotinje... U tehnika tetna zraenja spadaju
ona zraenja koja emituju dalekovodna i druga elektro postrojenja visokog napona
(35-400.000 volti), zatim emisione radio i TV antene, i antene mobilne telefonije. U
blizini tih objekata ne treba postavljati pelinjake jer njihova zraenja oigledno
smetaju pelama.
Potom su pomenuti rojevi vraeni na bazni pelinjak i za nepuna tri meseca
veoma solidno pripremljeni za predstojee zimovanje.
Uzgoj jakih drutava u ovakvom ambijentalnom okruenju ne treba ni
pokuavati.
2.6.3. AKADEMIK JESKOV O MAGNETNOJ STIMULACIJI PELA

U elji da podignu ivotnu aktivnost i shodno tome poveaju produktivnost
pela na vei stepen, neki pelari koriste ureaje za magnetnu stimulaciju pela
magnet postavljen u zoni leta, ispod poletaljke, ali nisu postigli eljeni cilj. Zato?
Akademik Jeskov (1996) je pojasnio: Razvoj pela u uslovima smanjenja 4-8
puta ili poveanja 500-700 puta gustine magnetnog fluksa21, u odnosu na normalnu
(0,4-0,5 Gs) ne odraava se na njihovu ivotnu snagu. Smrtnost pela u navedenim
normalnim uslovima i poremeenim uslovima je neznatna. Poremeaji magnetnog
polja ne utiu na morfogenezu pela. Kod dimenzija raznih organa tela u pela i
nema bitne razlike izmeu pela koje su se razvijale u uslovima znatnog snienja ili
poveanja magnetnog fluksa.
Kod pela koje su se razvijale u uslovima veoma visoke gustine magnetnog
fluksa (200-300 Gs) primeeno je neznatno smanjenje mase tela (samo 7,3%). Pri
tom masa glave smanjila se proseno za 4,1%, a rektum za 57%. U sluaju 4-8
kratkog snienja gustine magnetnog fluksa, masa tela umanjila se za 2,00%, a
rektum za 21%. Snienje gustine fluksa magnetne indukcije 4-8 puta u odnosu na
normu, uticalo je veoma malo (oko 1,0%) na poveanje sadraja vode samo u nekim
delovima glave. U drugim delovima tela (u grudima, voljci, u srednjem i zadnjem
crevu) ni smanjenje ni poveanje fluksa magnetne indukcije nije uticalo na sadraj
vode.
Prema tome, znatni poremeaji indukcije magnetnog fluksa, u periodu
postembrionalnog razvoja pela, imaju neznatni uticaj na njihovo fizioloko stanje.
to se tie magnta, oni praktino ne pokazuju nikakvo dejstvo na razvoj
pela. Neki poremeaji prirodne indukcije magnetnog polja, izazvani uticajem tih
magneta, ne utiu na ltnu aktivnost pela.
2.6.4. KOMFORNA ZONA U PELARSTVU UZROK BOLESTI

PELA I ZAGAENJA MEDA
Komforna zona u pelarstvu podrazumeva rad s pelama uz minimum ivog
rada pelara na tetu zdravlja pelinjih zajednica i uzrok je velikim gubicima u
pelarstvu.
90
Komfornu zonu ustanovili su veliki pelari-profesionalci i, pod njihovim

uticajem, naalost i mnogi mali pelari-amateri (ne oni ija je ljubav pelarstvo).
Sutina komfora sastoji se u nabavci i korienju hemijskih akaricida, koji uz
najmanje ivog rada daju maksimalne efekte u suzbijanju Varrooze. To su (1)
papirne trake natopljene amitrazom, koje su nosile razne komercijalne nazive: Mitak,
Taktik, DAAM, Triatix, Triazid, Azaform, Verescens, Hemovar, Varamit, Varrocidproleni, Dikofol, Antivar, Varaostan. Neke trake su bile ve fabriki natopljene, a
neke su sami pelari natapali sa nekoliko kapi aktivne materije. Po duoj osi povijene
u obliku krova kue, i ibicom ili upaljaem upaljene, trake su ubacivane kroz lto
konice ili na zadnji otvor podnjae, gde se sagorevanjem oslobaala aktivna
materija koja je obarala krpelja sa pela. Postupak se ponavljao 2-3 puta nedeljno, i
(2) drvene letvice ili papirne trake natopljene Klartanom u vlastitoj prirunoj radionici,
i po uputstvu proizvoaa stavljane u pru po dve, na periferiju gnezda u plodite
pelinjeg drutva, i ostavljane u konici 28 dana. Meutim, mnogi pelari, navodno
zbog ekonomisanja vremenom, a u stvari lagodnija je konforna zona, ove su letvice
ostavljali u pelinjim drutvima i do 228 dana, dakle, mnogo due vremena nego to
je propisano.
Ovi preparati zagaivai meda, kontiminatori voska i trovai pela pogodni
za jednostavnu primenu i uz minimalan utroak ivog rada, bili su pravo otkrie za
pelare, pa su ih ovi sa zadovoljstvom prihvatili i teko se od njih odvikavaju (puni
komfor). Poto su po ceni viestruko jeftiniji od apitola, apistana, perizina, folbeksa
VA, mravlje kiseline, timola lekova koji su zadovoljavali ekoloke i biomedicinske
regule, fluvalinati i amitraz su zauzeli dominantno mesto u tretiranju pelinjih
drutava protiv Varrooze.
U konfornoj zoni naao se i fumagilin i drugi antibiotici dodani s jeseni u
eerni sirup kao lek za suzbijanje nozemoze i lekovi za suzbijanje amerike trulei
legla. To su antibiotici oksitetraciklini (teramicin) koje pelari (ne svi, ast izuzecima)
u vidu praka meaju sa eerom u prahu kao preventivu protiv amerike kuge. Tu
spada i nistatin, lek protiv kreniog legla.
Ali, primenom prakse leenja pelinjih drutava iz konforne zone dobija se i
med i vosak koji nisu za ljudsku upotrebu"22 (Rutner,1989), M. Sokolovi, (1989)23,
B. Reli, (1988)24, J.Kulinevi, 1991), J. Walner, (1991)25 i jo se pri tom zagauje
okolina. Izbacivanjem iz konice po nekoliko stotina hiljada komada godinje
iskorienih letvica, koje na sebi sadre ostatke fluvalinata, one ostaju Varrocidne i
opasne za okolinu jo najamnje jednu godinu. Postoji velika verovatnoa, da
odbaene iz konice i noene vetrom, Varrotom letvice i Matisan trake, kao i
letvice izraene u kunoj radinosti dospeju u ruke deci koja e ih prihvatiti kao
igrake, dospeti u vodotokove, u bate i parkove, na trnice gradova..., jer njihovo
spaljivanje je opasno i za pelara i za okolinu, a pelari nikakvim propisom nisu
obavezni da ih, po odstranjivanju iz konice, vrate proizvoau da ih pod
kontrolisanim uslovima uniti, kako to po zakonu rade pelari u SAD. Takvo stanje
bez obaveza pelaru pogoduje, jer je osloboen rada na ouvanju prirodne okoline.
U komfornoj zoni pelarska etika je ozbiljno dovedena u pitanje, ne samo
proizvodnjom meda sumnjivih organileptikih svojstava i biomedicinskih vrednosti,
ve i s injenice da se pelari odluuju na zimnicu pelinjih drutava iskljuivo od
kuhinjskog eera. A ovaj predstavlja jalovu hranu osloboenu od belanevina,
vitamina, enzima, minerala, hormona, kiselina... na kojoj pele i mogu nekako
prezimeti, ali po visokoj ceni prolenih gubitaka, jer s prolea su ranije uginule i
imale 30% gubitaka26.
91
Izai iz konforne zone, znai uloiti mnogo ivog rada po svakom drutvu, to
ima za rezultat dobro zdravlje pelinjih zajednica i isti pelinji proizvodi. To zahteva
postupak koji predlae Voronkov (1979) da se ranoproleno i kasnojesenje leglo
odstrani iz konice, a na mesto njega stave ramovi iz rezerve sa najmanje 2 kg
zatvorenog meda po okviru27. (2) korienje okvira graevnjaka i modifikovanih
okvira28, (3) termiki postupak u kontrolisanju Varroe; (4) formiranje vetakih
rojeva29; (5) tretiranje timolom po preporuci O.F. Grobova i saradnika, da se svaka
ulica u pelinjem drutvu zaprai sa po 0,25 grama leka30:ili drugi postupci sa
timolom, (6) tretiranje Apitolom31, (7) tretiranje mravljom kiselinom iziskuje due
pripreme paketia32 (8) tretiranje oksalnom kiselinom - nakapavanjem i mlenom
kiselinom, (9) sprovoenje tehnolokih i zoohigijenskih mera po predlogu dr A.
Draginia (1985),33 (10) zazimljavanje pelinjih drutava na nektarnom medu (ne
manje od 25 kg), uz puno perge (ne manje od 4 kg), sa mladim maticama iz rojenja i
jakim pelinjim zajednicama. Umesto fumagilina protiv nozemoze primeniti KAS-a-81
i jedan nastavak bagremovog meda, dok nistatin vratiti veterinarima za leenje pilia,
a pojavu krenog legla suzbijati gajenjem jakih pelinjih drutava, ostavljanjem u
konici pelama ne manje od 12 kg bagremovog meda plus 3-4 kg perge, lociranjem
pelinjaka na mesto bez vlage i bez vetra, dranjem u konici nagnjeenih enova
belog luka, zamenom matica...
Ovim putem ilo je relativno malo pelara, i to onih zaljubljenika u pele i
prirodu koji su eleli da medu sauvaju Boanska svojstva.
92
Mahmaaripov
Borodeva,Pelar, 8/80, str. 235.
3
Pelar, 4/94, str. 85.
4
Pelar, 3/80, str. 17.
5
Stanoji, ., Optimalne mogunosti pela u preradi ugljenovodonine hrane, Pelar,
Beograd, 11/88
6
Jakovljev, agun
7
dr Vlatko Petri., Pelar br. 3/9.
8
ri, 1989.
9
Bailey
10
Wedmore, prema Vujnoviu, 2003.
11
Kulinevi
12
Prof. dr M. irovi, Poseta Lebedeva pelarima Srbije, Pelar br. 11 za novembar 2007.
13
KulineviPelar br. 7,8,9/1993.
14
Pod ovim naslovom gospodin Zdravko Ilijev je posle saznanja steenih u eksperimentu o
uticaju zraenja na pelinje zajednice, odrao predavanje pelarima Nia 1994. u dva
navrata kao i pelarima Bele Palanke 1998. Eksperiment je trajao etiri godine (19901994), a postavio ga je posle dvadesetgodinjeg istraivanja. Sa dozvolom gospodina
Ilijeva, prenosimo sie njegovih rezultata na tom polju, uz veliko hvala na ljubaznosti
cenjenog gospodina.
Geopatogena zona nastaje kao dinamian energetski poremeaj na odreenom mestu i
u odreeno vreme, a uzrokuje je podzemni tok vda, gasa, nafte, zatim prisustvo
minerala, radioaktivnih elemenata, tektonskih pukotina, te snano delovanje magme iz
utrobe Zemlje, imajui stalno u vidu njenu stalnu rotaciju i erupcije (lava). Tu su, isto tako
veoma tetni Hartmanovi i Kerijevi vorovi, kojih ima posvuda, te pretstavljaju snaan
energetski snop koji i te kako remeti energetski sistem elektromagnetskog polja ovejeg
tela. Tu su, dalje, i sve raznovrsnija, sve mnogobrojnija i pogubnija tehnika zraenja koja
ns i pele okruuju i negativno utiu na zdravlje i ljudi i pelinjih zajednica, nastala
razvojem civilizacije (trafo-stanice, radio-odailjai, TV odailjai, dalekovodi, antene
mobilne telefonije, radioaktivna zraenja) (Hasanpai, 1987).
ak La Maja (1987) u svojoj knjizi Medicina stanovanja (1987) pie: Doktor Rajnos Per
(1947) sa Instituta za radiesteziju, u svojoj knjizi Kosmo telurska zraenja, u podnaslvu
Pereovi zraci, njihova planetarna topografij, njihov mogui odnos prema bolestima ljudi i
ivotinja, biljaka, a naroito prema raku, pie da je zemljina kugla i u smislu sever jug i
u smislu istok - zapad opasana kosmo-telurskim zraenjima. I vajcarski, a onda i
nemaki radovi orkrili su ogromnu geomagnetnu mreu silnica koje uspravno izlaze iz tla,
a doktor Hartmanova mrea predstavlja napredak i poboljanje, te je preciznija od
Pereove. Oblika je pravougaonika sa osnovom 2 m sa 2,5 metra, i debljine 21 cm..
Pereovi prezraci u stvarnosti predstavljaju ne samo trodimenzionalnu reetku samo na tlu,
nego isto tako redovno predstavljaju trodimenzionalno pregraivanje atmosfere. A doktor
Anri Kvikvandon iz Centra za geobioligiju Pitove, kao veterinar, koristei otkria doktora
Hartmana, utvrdio je opasno dejstvo tetnih talasa na veliki broj ivotinja i biljaka (naroito
u stoarstvu i ratarstvu). U tom smislu ak La Maja (1987) navodi da tetna zraenja
dolaze od vodenih tokova (nadzemnih, a naroito podzemnih), suvih geolokih raselina,
nalazita minerala (naroito radioaktivnih), nekadanjih movara, od lokalnih magnetskih
poremeaji (perturbacija ili nestanak zemljinog magnetizma), od balvana stabala koji trunu
u zemlji (i koje obori oluja), suptilne telurske struje, iz prirodnih kaverni vie ili manje
zatrpanih izvora ive vode na vertikali njihovog izviranja, stena koje zrae, ila metalne
rude. Dakle, sve to se kree, a i sve to miruje (mirne vode). Dakle, i sve to ini upljine,
jame, razlike u potencijalu "materijalnog prisustva". Dakle, sve to potie od trenja (tok
podzemne vode), sve to stvara nejednakost, asimatriju, disjunkciju i zraenje ovog ili
onog tipa: zatrpane kanalizacije i septike jame (izvor snanih patogenih zraenja),
podzemnih prokopa, nekadanjih gljivita, pruge podzemne eleznice i kolektori
kanalizacije u upotrebi, nekadanji bunari (zatrpani i nezatrpani, panjevi poseenog
2
93
drvea koji trunu u zemlji, nekadanji dnevni kopovi pretvoreni u suterene, zemljita na
kojima su nekad bila groblja, pa su promenila namenu, neki bazeni za filtriranje,
aglomeracije otpadnih voda. Zatvorene upljine u kojima se ne kree vazduh stvaraju
snane izvore jonizacije. Treba navesti i sve tenosti koje se kreu (cevovodi za odvod
mokrae u modernim talama), kanalizacioni sistemi u stanu i u velikim blokovima,
rezervoari i vodovodna postrojenja, i sve to se kree i proizvodi trenje. Elektrine
eleznice, tramvaji i trolejbusi, elektrini provodnici pod lajsnama ili ispod plastike,
otvorene utikake kutije, defektna uzemljenja, elektrine instalacije automobila, aparati sa
rentgenskim zracima, deo elektrinih aparata u domainstvu (naroito penice sa
miktotalasima) elektrina pisaa maina, lutajua struja. Sve to stvara elektromagnetno
polje. Televizijski prijemnik. Motke televizijske antene, vojni radarski ureaji, registarske
kase, raunarski terminali; uopte uzev, svi aparati sa elektronskim kolima, alarmni
ureaiji, itd. Nuklearna postrojenja...
15
Raseline (geol.) su podzemne pukotine ispunjene vodom u obliku podzemnih jezera,
peine i bazeni sa naftom.
16
To su mree tetnog zraenja iz svemira (pogreno iz kosmosa, jer je Kosmos ifra,
naziv za Sovjetski program lansiranja vetakih satelita Zemlje, Krlea, 1974), koje
pokrivaju celu planetu Zemlju. Hartmanova mrea zraenja se prostire pravcem severjug i istok-zapad, i na naem podruju pravi pravougaonike, ije strane sever-jug iznosi
250 cm, a istok-zapad 190 cm. irina svake stranice je 20-25 cm. Ukrtanja upravnih i
paralelnih stranica obrazuje vorove nazvane po Hartmanu Hartmanovi vorovi. Neki od
tih vorova su veoma tetni, i to oni koji se podudaraju s nekim drugim tetnim zraenjem.
Kerijeva mrea zraenja iz svemira prostire se u smeru severoistok-jugozapad i drugi
pravac je severozapad-jugoistok, i ini kvadrat stranica 350 cm. irina stranice Kerijeve
mree iznosi 50 cm. Ukrtanja stranica ini vorove, koji po Keriju nose njegovo ime
Kerijevi vorovi. Ovi vorovi u sadejstvu sa nekim drugim tetnim zraenjem postaju
veoma patogeni, ak tetniji od Hartmanovih vorova. I kod ove mree nije svaki vor
tetan.
Hartmanovi i Kerijevi vorovi su negativni po ljudski organizam na lokacijama vertikalno
iznad podzemnih vodotokova i raselina. Izvan vodenih tokova i raselina oni su pozitivni, u
njima se ovek prijatno osea. Podzemni vodeni tokovi uzrokuju zraenja iz zemlje koja
su tetna za ljudski organizam i pele. Prilikom proticanja vode dolazi do trenja izmeu
vode i korita kroz koji tee, te stvara tetan pritisak koji zrai vertikalno na povrinu
zemlje.
Neutralne zone su mesta na tlu gde nema tetnih zraenja, i pretstavljaju povrinu gde se ne
seku svemirski vorovi sa podzemnim vodotokovima i mesta gde se ne preklapaju
Hartmanovi i Kerijevi vorovi.
Za tetnost svemirskih i geopatolokih zraenja znali su jo stari Rimljani (a pedesetih
godina XX veka doktor Ernst Hartman obnovio je znanja o toj vrsti zraenja), i razmetaj
prostorija i nametaja u kuama pravili su tek nakon provere tog zraenja. Proveru su
vrili pomou pasa i maaka. Danima posmatrajui u prostorijama ponaanje psa,
oznaavali su kao zdrava mesta one lokalitete gde je pas spavao i gde se rado
odmarao. Na mestima gde je pas leao stavljali su krevete i stolice, jer pas je traio u
prostoriji zdravo mesto za leanje. Posle toga u prostoriju su unosili maku. Ali mesto na
kojem je maka leala nisu stavljali niti stolicu niti krevet, jer mesto koje pogoduje maki
tetno je za ljudski organizam. Pored make, i sova, zmija, osa i mrav prave svoja stanita
na mestima gde su pojaana zraenja.
Pozitivan i negativan uticaj zraenja, pored pasa i maaka, oseaju i pele (Hasanpai,
1987). Lutowsky (2002), osporava postojanje Hartmanove i Kerijeve mree. Kad je re o
radiestezijskom radu na problemu tetnih zraenja, Lutowsky ukazuje na injenicu da
postoje tekstovi u kojima stoje odavno prevaziene i neistinite teorije, kao to su na
primer hipoteza o postojanju Hartmanove i Kerijeve mree tetnih zraenja, iako se ve
decenijama gomilaju samo podaci koji negiraju te hipoteze... Teko je iznai bilo kakav
prihvatljiv argument, koji bi iao u prilog teoriji postojanja Hartmanove i Kerijeve mree, ali
94
je vrlo lako nai sijaset argumenata kojima se pobija ta teorija, pie Lutowsky i
pojanjava: Naime, utvreno je da tetna zraenja postoje i niko razuman i ne pokuava
da u to sumnja... Hartmanova i Kerijeva mrea, (kao to se na slici 15 vidi) imaju potpuno
pravilnu geometrijsku strukturu, to implicira da su zone tetnih zraenja potpuno
regularno rasporeene, po zemljinoj povrini... Ako su zone tetnih zraenja regularno
rasporeene, nastavlja Lutowsky, onda sledi da su tako rasporeeni i izvori tetnih
zraenja. Ali to nije tano, kategorian je Lutovsky, jer izvori tetnih zraenja su
praktino haotino rasporeeni, a i ta njihova raspodela se iz dana u dan menja... Naime,
poznato je da je u velikim gradovima najvea koncetracija tih izvora i stalno niu novi
(centrale, fabrike, dalekovodi i dr.). Kako onda prihvatiti da mnotvo neravnomerno,
praktino haotino rasporeenih izvora tetnih zraenja u Zemlji, na njenoj povrini i u
Svemiru, mogu stvoriti tako regularne mree tetnih zona, kao to su Hartmanova i
Kerijeva, sa uejem zakljuuje Lutovsky.
Prof. dr Lazar Milin (1995, u Apologetici I) na jednom mestu je nainio uporedni pregled
naunika svetskog formata od antike do danas, koji veruju da Bog postoji i onih koji u to
ne veruju. I svi imaju argumente za svoje uverenje. Dozvolimo da i dr Hartman i dr Keri
imaju argumente za svoje postavke.
ordano Bruno (1548-1600) izgoreo je na lomai u Rimu, na trgu Campo di Fiori 17.
februara 1600. godine, zbog odbacivanja Aristotelove nauke o kristalnim sferama, oko
nepomine zemlje i prihvatanja Kopernikove nauke o heliocentrinom sistemu, koja su
bila suprotna vladajuoj dogmi katolike crkve. Nikola Kopernik (1473-1543), koji je bio
svetenik (Milin, 1985) bio je bolje sree kada mu je ostala glava na ramenu zbog naune
misli, koja je presudila ordanu Brunu. I Galilej Galileo (1564-1642), koji je prvi u svetu
izumeo teleskop i usmerio ga ka Nebu, a 1610. godine objavio prva svoja astronomska
otkria, i. prihvatajui Kopernikov heliocentrini sistem kao jedini taan i istinit, doao je u
sukob sa crkvenim uenjem, pa mu je odlukom Inkvizicije 1616. bilo zabranjeno
propovedanje da se Zemlja okree oko Sunca i da je Ono sredite sveta. Ne mogavi
odustati od svog uenja, Inkvizicija ga je 1633, u sedamdesetoj godini ivota osudila kao
jeretika na progonstvo, ali i tamo pod prismotrom. Posle smrti 1642 crkvene vlasti nisu
dopustile da mu se podigne nadgrobni spomenik. Tek posle 125 godina, 1757. skinuta je
zabrana s Galilejevih dela.
Moda sve one zvezde, u kojima je ordano Bruno video sunca sa svojim planetama, i ovo
nae Sunce sa svojim planetarnim sistemom, koje je bilo u fokusu Kopernikovog i
Galilejevog istraivanja, ispoljavaju nadmono jaa zraenja od svih zraenja vetaki
stvorenih objekata na naoj planeti, to su Hartman i Keri spoznali daleko pre nas. Ako se
ovome dodaju savremana nauna saznanja da je Univerzum ogroman i da sadri
nebrojeno mnogo zvezda, od kojih su mnoge sasvim razliite od naeg Sunca, i da
samo naa galaksija ima verovatno 1011 zvezda, a postoji najmanje 10 galaksija i da oko
ovih zvezda verovatno krue planete (Krik, 2001), i da sve te Zvezde emituje zraenja
koja prekrivaju i nau planetu, govori u prilog teorije Hartmana i Kerija. Naa dananja
saznanja o osnovnim esticama materije i zraenja potvruju injenicu da kosmiko
pozadinsko zraenje koje danas proima celokupni svemir pretstavlja nerazgovetni apat
koji se moe jedva oslunuti radio-teleskopom. I prisustvo ogromne koliine
elektromagnetnog zraenja (fotona) u poreenju sa esticama materije (bariona) pri
odnosu 109 milijarda prema jedan (Krik, 2001), upuuje na zakljuak da se ne moe
tek-tako jednostavno odbaciti teorija Hartmana i Kerija.
17
Koristili su je starosedeoci severne i june Amerike, Eskimi, Kelti, Jevreji, zatim narodi
nastanjeni u Sibiru, Tibetu, Kini, Australiji, Africi, itd. Neki su radiesteziju okrivljivali i
optuivali kao neku vrstu crne magije, vraje rabote, jer je esto koriena za
komunikaciju sa onostranim silama, sa svetom mrtvih, za predvienje i spreavanje
nesrea. Tek zadnjih par decenija je poela da nalazi svoje pravo mesto, iako vrlo teko i
sporo. O njoj se danas raspravlja u renomiranim naunim krugovima, vre se i ozbiljna
istraivanja, koja su snano pospeena rezultatima istraivanja posveenih ispitivanju
uticaja spoljnih elektrinih i magnetnih zraenja na ljudski organizam (Lutowsky, 2002).

18
95
Radiestezisti su osobe koje imaju sposobnost da raljama ili slinim mehanikim spravama
pronlaze izvore zraenja pod zemljom (Krlea, 1969.).
Prema Lutowskom (2002), radiestezista za indikaciju detektovanog zraenja koristi ralje,
visak, radiestezijski tap... za razliku od obinog radiopate, kod koga su indikacioni znaci
odreene zdravstvene tegobe, neugodnost, uznemirenost i sl.
Lutowsky (2002), za radisteziju ima dve definicije: optu, za koju kae da je skup
postupoaka koji omoguavaju detekciju zraenja (energija) ivih i neivih sistema , koji su
zasnovani na delovanju tih zraenja na ljudski organizam i potpuniju definiciju da je
radiestezija radiopatski zasnovana metoda detekcije razliitih vrsta zraenja, dostupna
samo osobama sa specifino naglaenom radiopatskom osetljivou. Re radiestezije je
sloenica latinske rei radius, to znai zrak, i grke rei esthesia ije je znaenje
osetljivost.
19
Izraz negativan Hartmanov ili negativan Kerijev vor podrazumeva zraenje koje se
tetno ili negativno odraava na ljudski organizam, odnosno na pelinje drutvo. Suprotno
tetnom, negativnom zraenju (u Hartmanovom ili Kerijevom voru nad vodenim tokovima
ili raselinama), odomaio se izraz pozitivan Hartmanov ili pozitivan Kerijev vor, koji
podrazumeva da na tom mestu nema tetnih zraenja, te da je taj lokalitet podoban,
pozitivan, blagotvoran za prebivanje ljudi i pela, pa se u ematskom prikazu ispitivanog
lokaliteta sva tetna zraenja oznaavaju sa , a ona koja nisu tetna sa +.
20
Nae poznavanje elektriciteta zasniva se na postojanju naelektrisanja koje je prisutno na
povrni veine objekata i organskih i neorganskih, i to naroito onih koji su uraeni od
materijala koji su slabi provodnici. Postoje dve vrste naelektrisanja: pozitivno i negativno, i
ona se meusobno privlae. Prostor izmeu ta dva naelektrisanja nazvan je elektrino
polje. U cilju razumevanja naina na koji objekti postaju naelektrisani, podsetimo se
osnovnih osobina atoma. Atomi su sastavljeni od neutralnih estica (neutrona), i
naelektrisanih estica (protona i elektrona). Neutroni i protoni se nalaze u jezgru atoma,
oko koga krue elektroni, po priblino krunim orbitama razliitih poluprenika. Dakle,
svaki atom ima pozitivno naelektrisano jezgro (nukleus) oko koga krui negativno
naelektrisan elektron. Elektroni ne ostaju uvek na istim orbitama, nego mogu prelaziti i
prelaze sa jedne orbite na drugu. Kada prelaze sa vee na manju orbitu oni emituju
energiju, zraei elektromagnetne talase, a da bi preli sa manje na veu orbitu, moraju
apsorbovati energiju iz okoline. Znai, sve to postoji oko i pored nas, svi predmeti i svi
ivi i neivi sistemi, zrae elektromagnetne talase (Lutovsky, 2002). Pozitivno
naelektrisanje jezgra potie od protona, od kojih svaki ima masu koja je 1.840 puta vea
od mase elektrona. Atom se nalazi u stabilnom stanju kada je pozitivno naelektrisanje
jednako negativnom, i on tada nema naelektrisanje. Meutim, prilikom poremeaja
ravnotee izmeu pozitivnog i negativnog naelektrisanja u atomu, zbog gubljenja ili
primanja elektrona (koji su tada oznaeni kao joni) dolazi do poremeaja u naelektrisanju
tela. to je vei broj atoma sa poremeenom ravnoteom, to e naelektrisanje tela biti
vee. Na primer, ako protrljamo stakleni tapi komadom svile, on e postati pozitivno
naelektrisan. Trenjem e elektroni iz miliona atoma staklenog tapia prei na komad
svile, koji e postati negativan. Naravno direktni kontakt dva objekta, kao u navedenom
primeru, nisu jedini nain promene naelektrisanja. Ukoliko se neki objekat nalazi u
elektrinom polju drugog objekta, to takoe moe izazvati naelektrisanje. Kada je
naelektrisanje u kretanju dolazi do strujnog toka, koji se moe ostvariti u rastvoru, u
spoljnom okruenju ili u samoj peli.
Kvantitet protoka u elektrinom kolu odreen je koliinom naelektrisanja koje protekne u
jedinici vremena, to se meri amperima.
Hans Oersted je primetio jo 1820. godine uticaj magnetnog polja na iglu kompasa.
Ustanovljeno je da elektrino polje uzrokuje postojanje magnetnog polja. Linije
magnetne sile izazivaju odreenu orjentaciju magnetnih objekata unutar magnetnog polja
(Pickard, 1996).
21
Fluks tok, brzina prenoenja energije (na prim. svetlosti) ili materije (na prim. tenosti)
kroz odreenu povrinu (prenik) (Krlea, 1974).
96
22
Pelar br. 2/89, str. 44.

Pelar br.9/89.
24
Pelar br.8/88.
25
Pelar br. 9/96, str. 272).
26
Taranov, 1938.
27
Ibid
28
Pelar, br. 6/81, str.181; br. 5/82, str.137; br 7/84, str.216; br. 8/86, str.235.
29
Pelar br.9/79. ; br. 6/80.
30
Pelar br. 12/81, str. 371.
31
Pelar br. 8/90, str.246 i 247; Pela, Zagreb, br. 9/90, str. 254 i unutranja strana
zadnje korice; br. 6/91 spoljna strana korice.
32
Pelar br.5/83; br. 2,3,7/84, br. 1/86, br. 9,12/87; 3,6/88; br. 12/94; br. 7/95; 7,8/96:
Slovenski ebelar br 3,4,5/88; br. 5/89;
Pela, Zagreb, br. 6/85,; 9/87; 5/88
Pelovodstvo, Moskva, br.10/83; br. 2,9/84; br.8/86; br.4/88; br. 11/90.
33
Prirunik o bolestima i tetoinama pela i pelinjeg legla SPOS, Beograd, 1985.
23
DEO TREI
PELARI I HEMIJA
3.1. U SUZBIJANJU VARROZE HEMIJOM,

NE BIRAJU SREDSTVA I NE ZNAJU ZA MERU
Kada je prisustvo Varroe prvi put utvreno u Jugoslaviji (Lolin, 1977), shvatili
smo da jo ne znamo ta treba preduzeti za njeno suzbijanje, pie 11 godina posle dr
Sulimanovi.
Tih godina (1976-78), kada je veterinarska nauka lutala ne znajui ta treba
preduzeti, pelari okirani iznenadnim velikim gubicima pelinjih drutava (i do 90%),
prihvatali su sve ta su videli od drugog i za ta su uli da spasava pele. Meu
prvima na jugoslovenskom tritu se pojavio lek na bazi fenotijazina nazvan Varatin,
proizvod farmaceutske kue Krka iz Novog Mesta. U obliku tableta stavljan je u
dobro uarenu dimilicu i kroz leto unoen je dimom u konicu, pa bi se dimilo na sve
strane. Pele, pobelele od dima izletale su napolje, a mnoge su od suvine doze leka
ostajale u konici nepokretne. Preteranim dimljenjem, varroa je postajala sve
otpornija na lek, da bi poetkom osamdesetih godina (1982-83. godine) krpelj stekao
potpunu rezistenciju, tako da ko god ga je primenjivao ostao je bez pola pelinjih
drutava na pelinjaku, pisao je jedan od poznatih velepelara koji nije znao da su u
Japanu 1981. godine utvrdili rezistenciju krpelja na fenotijazin. Nije se znalo ni za
fenomen rezistencije varroe na hemijska sredstva akaricide, pa su poveavajui dozu
pelari imali velike gubitke matica i uginulih pela, a pune elije zatvorenog legla bile
bi ispunjene krpeljom. Nastala je prava trka u susedne zemlje, pa ak i u Japan, da
se nabavi pravi lek. Imamo tada sineaker i vaaroastan, a ve 1981.godine gospodin
Ratomir Ignjatovi prezentuje svih 18 do tada korienih preparata u leenju
Varrooze, i daje instrukcije i pojanjenje u 11 taaka kako koristi fenotijazin,
varroatin-tablete, naftalin-dim, varroatin-aerosol, keltan, tedion, efiri sulfat, folbex
(hlorbenzilat), bilbex (praak i listii), danikoroper, Varrostan-tablete, hlorfenol-listie,
sumpor u prahu, mentolkrupni prah, timol u prahu, K-79 (hlordimeform), mravlja
kiselina, malation-praak protiv vaiju i varitan.
Nasuprot trendu korienja lekova visoke ekoloke i kurativne vrednosti u
zemljama Evropske unije, bivem SSSR-u, Kini i Japanu, nai pelari, naalost
neinformisani, opredelili su se za prljavu hemiju, za lekove koji istina ubijaju krpelje,
ali i zagauju med, vosak, polen i propolis. To su u poetku hlorodimeform i naftalin,
a potom cela paleta preparata na bazi amitraza (mitaka), kao to su papirne trake
natopljene amitrazom, koje su nosile razne komercijalne nazive: Mitak, Taktik,
DAAM, Triatix, Triazid, Azaform, Verescens, Hemovar, Varamit, Varrocid-proleni,
Dikofol, Antivar, Varaostan.
98
I sintetiki piretroid (fluvalinat) u obliku klartana i mavrika, bez informacija ta

drugi o njima misle. Nai pelari odbacivali su svaki ekoloki ist i kurativno efikasan
lek, a koriste lekove zagaivae voska i meda, opasne po zdravlje ljudi. Najpre su
zbog visoke cene odbacili ekoloki ist folbeks VA, pa apitol i perizin, i ako su ovi
lekovi dobili upotrebnu dozvolu od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i
Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO). Iz istog razloga, nai su se
pelari odrekli i apistan traka, za iji je nain upotrebe Ruttner rekao da metod
Apistan traka vai kao najistiji meu svim postupcima. A pod utiskom efikasnog
amitraza, iji su metaboliti, kancerogeni, mutageni i teratogeni, nai pelari, pod
uticajem autoriteta nedouenih predavaa koji su afirmativno o amitrazu pesme
pevali, odbacili su ispravne i kurativno efikasne lekove timol i mravlju kiselinu. Jer dr
med Kolarovi i drugi su govorili i pisali: Timol i mravlja kiselina u terapiji, sada su od
drugorazrednog znaaja, jer su manje efikasni (L. Kolarovi,. 1987).
Pelari su postali zavisni bolesnici u potrazi za novim lekom. Nastala je i
odrala se trka za spasonosnim dimom, ne vodei brigu o pobonom dejstvu tih
lekova na pele, pelare i na potroae pelinjih proizvoda. U borbi sa Varroom,
uspeh se merio brojem tretiranja u razmaku 3-4 dana. Najboljom se pokazao tretman
od pet uzastopnih tretiranja u razmaku od tri dana pisao je jedan od velikih pelara.
Da bi tretiranje bilo efikasnije i da bi celokupna doza dima ula u konicu,
dimilica je dobila produenu i spljotenu cevku koja je duboko prodirala kroz leto
konice i usmeravala dim sagorevajueg varitana, danikoropera i apiakaridima.
Varamit, varescens, mitak, DAAM, triazid, azaform, Varrocidproleni, antivar,
varroastan, takoe su oslobaali pele od krpelja, fumigacijom ali
Zdravko Milkovi, dipl. vet. spec. ovu kampanju je nazvao maltretiranjem
pela, a za dimljenje je utvreno da sigurno oteuje pelinje leglo, tvrde dr
Maksimovi i dr Petrievi.
U prolee 1989. godine zapaena je nedelotvornost preparata na bazi
amitraza, ali pelari ne znajui ili ne hajui za fenomen rezistencije varroe na lek,
udvostruuju, utrostruuju i na n"-ti stepen poveavaju dozu, i uveavaju nedeljni
broj tretmana, i naravno ostaju bez pela. Kada celi snopovi listia varamita nisu
obarali krpelja sa pela, pelari su prihvatili klartan i mavrik, (komercijalni nazivi za
fluvalinat). U njegov su rastvor stavljali drvene letvice, tapie i daice, odreeno
vreme natapali, suili i metodom tapa i kanapa odmeravali dozu leka i unosili u
konicu gde su letvice zadravane od 30 do 180 dana. Nestruna priprema i
upotreba tih sredstava je ubrzala pojavu rezistencije svuda u svetu1. Varroa je stekla
rezistenciju, a pelari na sva zvona ruili proizvoaa letvica, nabavljajui druge od
proverenog producenta i poveavali im broj u pelinjem gnezdu, uz produavanje
vremena njihovog zadravnja u konici. A, dokazano je da se efikasnost ne moe
uveavati ni sa poveavanjem doze niti sa poveanjem broja tretmana 2. I naravno
bukne amerika kuga, kreno leglo, nozemoza Trka za novim lekovima koji dobro
lee se nastavljala. I nove teme za savetovanja pelara se otvaraju. Sa govornice
sluaju da uveaju dozu fumagilina na duplo, i ako je dokazano, tvrde Maksimovi i
Petrievi da poveana doza fumagilina stimulie tazvoj krenog legla. Terapija
fumagilinom u stvari dovodi samo do kratkoronog poboljanja stanja pela obolelih
od nozemoze, a zatim dolazi do ponovnog napretka infektivnog procesa, moda ak i
brim tempom. Primenom fumagilina produava se ivot pela, ali i infektivni proces
napreduje ponovo nakon zavretka primene fumagilina uz nagli porast broja spora u
srednjem crevu3.
Protiv krenog legla uspenim se pokazao nistatin (PODVALA), za koji je
dokazano da umanjuje zdravlje matice, i krug se zatvorio. Antibiotici se namenski
99
troe, farmaceutska industrija trlja ruke, u konicama bolesno stanje nepromenjeno,

jer je nekontrolisana upotreba antibiotika dovela do poremeaja crevne mikroflore u
pela.
Fungicid NISTATIN, kau drugi naunici, oteuje trutovsku spermu u
spermoteci matice i njenu hemolimfu, o emu nas upozorenjem informiu iz Rusije.
Naime, Pelovodstvo (4/2001), je donelo informaciju da upotrebom fungicida
nistatina u leenju krenog legla (askosferoze) u znatnom broju stradaju matice, jer
dolazi do oteenja njihove hemolimfe, kao i oteenja trutovske sperme u njenoj
spermoteci, to sve ima za posledicu da se naruava proces leenja jaja. Ovo
umanjenje rasplodne moi matice dovodi do slabljenja snage drutva.
Rezultati Rada i saradnika su pokazali da fluvalinat, fumagilin i nistatin
znaajno poveavaju smrtnost pela. Pele koje su tretirane navedenim
supstancama iz dimnih topova imale su vie gljivica nego kontrolna drutva, a pelinji
proizvodi vie ostataka hemije u svom sastavu.
Slika 12. Uneene hemijske materije u konice: sedmino 2-3 puta. Koliko je sedmica
sadrano u vremenu od 1981. do 1990. godine!? Taj se trend u nas nije smanjivao ni do
2004. godine, dok je u EU u upotrebi samo pet lekova
U sutini tretman lekovima kosi se sa prirodnim odbrambenim mehanizmom

pelinje zajednice, istie Bailey (1981) i nastavlja, osobito korienje antibiotika,
kojima odstranjuju infekciju, i koji dozvoljavaju patogenima da se ire neotkriveni,
vode u zavisnost od estih i iroko rasprostranjenih tretiranja (citat po Dustmanu sa
pelarskog instituta, Celle, Nemaka). Dustman nastavlja: Korienje antibiotika kod
amerike kuge je najbolji primer za konstantno maskiranje zaraenih pelinjih
zajednica. Korienjem lekova patoloki simptomi mogu da iseznu, opasnost od
pojave infekcije se smanjuje, ali milioni spora su jo uvek u pelinjoj zajednici, u
sau, u rezervama hrane, ekajui pogodan trenutak za razmnoavanje i to
MASOVNO. Ovakav trenutak e nastati recimo kada se lekovi ne koriste neprestano.
100
I pelinje zajednice u susedstvu su takoe u opasnosti. Upotreba lekova omoguuje

zaraenoj larvi da ivi. Ovo je suprostavljeno prirodnoj strategiji pelinje zajednice da
eliminie patogene klice u larvi to je mogue pre. Prihrana lekovima maskira
prirodne principe selekcije. Uvek postoje neke pelinje zajednice ili pojedinane larve
koje su osetljive na patogen. U prirodnim uslovima one se iskorenjuju, druge
preivljavaju zbog nenaruenog odbrmbenog mehanizma 4.
U medu antibiotici, u vosku nataloena hemija amitraza i piretroida Pelinja
drutva na oigled slabe i nestaju. A pelari u poplavi brojnih lekova protiv Varrooze
(181981, 1461987, 1491990, 2001999), preputeni sami sebi, sve su na svojim
pelama isprobali, a pravi lek nisu nali. Ali su pelama oduzeli prirodnu otpornost na
bolesti! Svaki tretman stres! svaki dim stres! hranjenje sirupom stres!!! Svaki
stres = oslabljen imunitet = bolest!
3.2. OVEK-PELAR JE GLAVNI NOSILAC AKTIVNOSTI KOJE

PELINJU ZAJEDNICU DOVODI U STRASNU SITUACIJU
Stres, tetan uticaj ili nadraaj koji dejstvujui due vreme, uzrokuje u
napadnutom organizmu opti sindrom na oboljenje, kao to je hronino oslabljeno
pelinje drutvo.
esto dimljenje i zadimljavanje u cilju leenja Varrooze, i aplikacija lekova u
konici dovodi pelinju zajednicu u stresnu situaciju, koja otvara put bolestima u
konicu. Razume se da se ovde ne radi samo o fizikom uznemiravanju pelinje
zajednice, ve o stalno prisutnom hemijskom ataku i optereenju pelinjeg drutva 5.
Stres izazaiva i odsustvo pojila sa vodom na pelinjaku u periodu sunog vremena i
visokih temperatura koje dovode do pregrejanosti legla, pa do 90% pela nektarua i
polenarica diu uzbunu prekidaju sakupljaku aktivnost i daju se u potragu za
vodom u cilju spasavanja legla od uginua. Pravljenje slabia na pelinjaku, kao
posledica cepanja snanih zajednica na vetake i paketne rojeve, kada pelar
narui ravnoteu u pelinjem drutvu izmeu potrebe odgajanja legla i mogunosti
pruanja nege larvama zbog malobrojnosti pela negovateljica, izaziva stres u
pelinjem drutvu. Stres izaziva nedovoljno priticanje nektara i polena u konicu
usled nedovoljnog broja pela sakupljaica, kao posledica nestrunog formiranja
rojeva.
Oduzimanje celokupnih koliina meda i polena iz konice izaziva stres,
jednako kao i davanje pelama velikih porcija vetake hrane kasno u jesen. I
prehlaeno leglo s prolea, kao posledica zazimljavanja slabih pelinjih zajednica
dovodi do stresa. Stresnu situaciju izaziva zatvaranje leta konica i dranje
zatvorenih pela due vremena zbog seobe na pau, ili radi zatite od prskanja
insekticidima. Stresnu situaciju pele doivljavaju usled suom izazvanog nedostatka
cvetnog praha. Stres izazvan ovim, mogao je stvoriti povoljne uslove za razvoj bilo
koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije, pie
Sanferd, SAD, tragajui za uzrocima visokih zimskih gubitaka 1986-87 godine u
junim delovima SAD. Napadom varroe, pelinja zajednica je u jednoj stresnoj
situaciji, a estom primenom lekova protiv Varrooze, ova se jo vie poveava 6.
I esto otvaranje konica dovodi pelinju zajednicu u stresnu situaciju, to se
manifestuje smanjenjem prinosa meda. Ovome u prilog idu rezultati istraivanja
gospodina Radomira Simia. U dvogodinjem ogledu sa dve, po svim relevantnim
pokazateljima, identine pelinje zajednice, Simi je utvrdio da je drutvo koje nije
101
otvarao u sezoni 1992-93.godine dalo 5,5 kg vie meda od konice koju je samo pet
puta otvarao i detaljno pregledao. Ova mu je dala 14 kg meda iz medita, a konica
koju je ostavio na miru imala je u meditu 19,5 kg meda. U sezoni 1993-94. godine
pravilo se potvrdilo: konica koju prethodne sezone nije otvarao, u ovom periodu je
pregledao pet puta i imao 5,9 kg meda manje nego u meditu zajednice koju nije
otvarao i uznemiravao. U zakljuku Simi konstatuje da je svako otvaranje konice
tetno, i da ga treba izbegavati kad god je to mogue.
I istraivanja Branka Relia, koja je izveo 1991. godine potvrdila su uverenja
istraivaa da ne treba slabiti snagu ni najjaih pelinjih zajednica. Njemu su najjaa
pelinja drutva posluila za formiranje paketnih rojeva, koja su po umanjenju za oko
jedan kilogram pela obolela od krenog legla. Uzrok bolesti je naao u zajednikom
dejstvu stresa pelinje zajednice i njenog slabljenja za paketni roj.
Napred izloeni inioci, kao i drugi neracionalni postupci pelara, ine
organizam pelinje zajednice (kao jedeinstvene bioloke celine) veoma osetljivim na
svaku neprirodnu delatnost. Stoga bi pelar i nauka o pelarstvu trebalo da istrauju
tehniku upravljanja pelinjim zajednicama koja e iskljuiti, ili na namanju moguu
meru smanjiti aktivnosti koje e izazvati stresnu situaciju u pelinjim drutvima. U
suprotnom, pele reaguju prekidom razvoja legla i fiziolokim slabljenjem pelinje
zajednice, to ima za posledicu slabu medoproduktivnost.
3.3. NEKVALITETAN POLEN + EERNA ZIMNICA + PREKOMERNO

NAGOMILAVANJE KONICA = VIRUS = STRES = NESTAJANJE
PELINJIH ZAJEDNICA
Loa ishrana, patogeni virusi i, kao posledica toga, smanjen intenzitet
izvoenja legla, uzima velikli danak kada se radi o gubljenju pelinjih drutava, istie
Nuchbauer, i pie da se pele toliko istroe da u jednom momentu u konici ima
mnogo meda, a sasvim malo pela. Ovakvo stanje moe brzo dovesti do uginua
pelinje zajednice. Ovome u prilog idu i rezultati istraivanja Instituta za pelarstvo
Ribnoje. Pelinja zajednica koja je u julu preradila i u sae lagerovala 54,1 kg hrane
od eernog sirupa, a za vreme glavne pae sakupila 48,3 kg meda, 10. oktobra je
uginula, iako je tokom avgusta imala osam punih ulica gusto posednutih pelama i
odgojila dosta legla. Zajednica se jednostavno istroila. On uzroke za brzo
propadanje pelinjih zajednica i nedostatak imuniteta pela vidi u stresu kojem su
pelinja drutva izloena bilo prirodnim ili neprirodnim uticajima, ali takoe i u nainu
rada sa pelama i u prisustvu virusa u veini pelinjih zajednica. On povezuje virusne
infekcije sa stresom pelinjeg drutva i uzroke vidi u:
(1) prevelikom nagomilavanju pelinjih zajednica i pelinjaka u vreme
opraivanja, i
(2) nekvalitetnom cvetnom prahu kao izvoru hrane za ishranu legla. Pele
odgajene na polenu loeg kvaliteta, mogu kratko vreme izgledati normalno i biti u
velikom broju, ali u isto vreme da nemaju sposobnosti da kvalitetno neguju leglo, ili
mogu odgajiti pele kratkog veka. Loe vrste polena (tabela 1 na strani 42) istie
Nachbauer dolaze od pirina, kukuruza i prosa. Istraivanja u SAD, koja su
poslednjih godina vrena na poljima pod suncokretom, pokazala su gubitke pela u
pelinjim zajednicama pri kraju i posle suncokretove pae, jer polen suncokreta
predstavlja nekvalitetnu belanevinastu hranu koju pele dadilje odbijaju da
102
uzmu, ime prestaje negovanje legla i deficitarnost zimskih pela, pa na kraju jeseni i
poetkom zime pele nestanu, a hrana u konici ostane
U pelinjim zajednicama moe biti prisutna velika koliina polena od
kukuruza i suncokreta, a da u potpunosti doe do prestanka legla iako postoje
optimalni uslovi za njegov razvoj. Drutvima pod jaim stresom ne pomae ni
dodavanje eernog sirupa. Meutim ako se ovakva drutva prihrane neposredno
po povratku sa letnje pae, moe im se pomoi. Neka pelinja drutva nakon
intenzivne pae mogu izgledati vrlo jaka i imati mnogo legla za dui period
vremena, ali ta ista drutva mogu izgubiti vrlo brzo sve pele, tako da konice
ostanu pune meda, ali bez pela (Nuchbauer).
I profesor Kulinevi podsea ve vie puta pelare da shvate da se
fenomen o kome govori gospodin Nuchbauer i kod nas dosta esto javlja, i doprinosi
izuzetno visokim gubicima na pelinjacima. U naim uslovima, pie profesor, i varroa
ima znaajnu ulogu u potenciranju i odravanju stresne situacije u pelinjim
drutvima, kako kroz direktno parazitiranje i jo vie kao prenosilac i aktivator
nekoliko virusa.
Gavrilovi (1988) iznosi problem nestanka pela u Slavoniji i Baranji s jeseni i
zime 1987/88. godine, kada je konice napustilo 100, 200 pa i vie pelinjih
zajednica, ostavivi konice pune meda. Optuili su varrou i zamerili pelarima to
nisu savesno obavili i poslednje dimljenje u oktobru. Leto i jesen 1987. godine bili su
suni, a jesen dugo potrajala. Ambijent u kome su pele radile inili su veliki
kompleksi suncokreta i kukuruza.
O problemu nestajanja pela iz konice, Klinar (1987) pie da je poslednjih
nekoliko godina kritino razdoblje kada pelinje zajednice formiraju drutvo za
zimovanje, postalo jesenje doba. Ono se ogleda u naglom smanjivanju broja pela
u zajednicama, tako da ih za zimsko klube preostaje suvie mali broj pa, pre ili
kasnije pelinje zajednice propadnu.
Slinu pojavu opisao je Gnedinger (1986) gde je konstatovano podruje bilo
dolina reke Rajne i podruje varcvalda. Takoe su isti gubici registrovani i u
Francuskoj, u podruju Alzasa, a uzroci su bili nepoznati.
Godina 2000. bila je godina elementarne nepogode, i jedna od najsunijih u
poslednjih 144 godine, slina onoj koju je Sveti Jovan Zlatousti (IV vek n.e.) opisao u
besedi na Usekovanje, govorei: Kad je sva zemlja ispucala od sue; kad je nebo
plamtelo kao oganj; vazduh bio vreo kao rastopljeni bakar, a oblaci zauzdani; kad
nije bilo ni trave ni cvea, ni jutarnje rose, niti je drvee davalo mladice, niti klasje
njihalo svoje vrhove; kad su reke presuile, a izvori se jedva hranili iz nedara zemlje
nije padala kia".
U slinom ambijentu, leta 2000. godine, ve julska generacija radilikih larvi
je oskudevala u polenu, to je imalo za posledicu da je generacija pela izleenih iz
tih larvi bila telesno oteena. I, kao takva negovala je avgustovske larve takoe bez
polena, pa su tokom avgusta i septembra roene generacije zimskih pela kratkog
veka.
Produenim leglom u oktobru i novembru ve oteena generacija zimskih
pela negujui kasno leglo, jo vie se iscrpela i, tako iznurene pelinje zajednice
ule su u zimu. Iako zima 2000/2001. godinu nije bila surova, oteena generacija
zimskih pela nije mogla preiveti, to je potvrdila analiza uzorkovanih uginulih pela
na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, da u uzorcima nije bilo nozeme niti
tragova Varrooe.
Malobrojna prezimela drutva najverovatnije pripadaju soju pela, koje su
zahvaljujui posedovanju genskih alela pln 1 i pln 2 imala sposobnost da pronau
103
POLEN. Naime, nauno su identifikovana dva genska lokusa koji utiu na traenje i
donoenje polena. Nivo rezervi polena u leglu je karakteristian, i odreen je upravo
lokusima pln 1 i pln 27.
Upravo leto i jesen 2000. godine bili su izrazito suni i bez polena. Jedino uz
obale reka i du kanala pelinja drutva su mogla nai neto vie polena, pa su stoga
mogla i pripremiti i uzgojiti zimske pele, koje su spremno doekale prolee. To su
mogla i ona retka, koja su posedovala genske alele pln 1 i pln 2.
U sezoni 2002/2003 u Nemakoj je izgubljena ak treina pelinjih drutava,
verovatno zahvaljujui visokoj inficiranosti virusom akutne paralize pela i kamirskim
virusom, to je prvi nalaz ovog virusa u Evropi. I tokom sezone 2003/2004. g. takoe
je u Nemakoj stradao velik broj pelinjih drutava.8
Slian pomor pela bio je karakteristian u jednom mestu u blizini
Aleksandrova (kod Zrenjanina) kada je od 2.000 zazimljenih pelinjih drutava
prezimelo samo njih 80,9 ili primer pelinjaka u Vukievici kod Obrenovca, kada je od
70 pelinjih drutava samo jedno drutvo doekalo jesen 2003. godine i ulo u zimu i
prolee 2004. godine.
U rano prolee 2004. godine na komercijalnom pelinjaku u Frejzer dolini u
Britanskoj Kolumbiji prijavljeno je propadanje drutava i to u velikim razmerama, koje
je rezultiralo gubicima od 80% do 90%. Utvreno je da je razlog za ovo uginue
kamirski virus. Istraivai u Evropi i SAD su utvrdili da je kamirski virus visoko
zarazan patogeni mikroorganizam medonosnih pela u prisustvu Varroe destructor.
3.4. BUMERANG JE U DEJSTVU

U zimskom periodu 2007/2008 godine u Srbiji je uginulo preko 110.000
pelinjih zajednica, a 2008/2009 vie od 70.000, pie M. Vratanovi 2009 10: Glavni
uzroci stradanja bili su neblagovremena zatita od Varroe, trovanje na suncokretovoj
pai (nije dokazano) nedovoljna koliina kvalitetne hrane i primena loe tehnike
pelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pelara. Dakle, ovek pelar je uzrok
stradanja pelinjih drutava.
Poetkom 2007. godine, dolo je do masovnog pomora pelinjih zajednica u
SAD. Ovom pojavom zahvaeno je vie od 30 saveznih drava, a gubici se
procenjuju na preko dva miliona pelinjih zajednica. (NITA NOVO!!!. SVE U
GRANICAMA NORMALE. BUMERANG JE U DEJSTVU.) Samo je gospodin Dave
Hackenberg iz Luiisburga (SAD) izgubio preko 3.000 konica pela, koje nisu
preivele napad oveka - pelara. USLED EGA? USLED PROTIVPRIRODNOG
UPRAVLJANJA PELINHJIM DRUTVIMA.
Gospodin Denis van Engelsdorp, specijalista dravnog Departmanta za
poljoprivredu (USDA) je to nazvao poremeajem nestajanja pelinjih drutava
(CCD)11, A gospodin Majkl Embri12 stao je na stanovite da su se svi sluajevi CCD-a
javili na velikim komercijalnim pelinjacima, a uzrok vidi, pored stresa i Varroe, u
ishrani jednolinom hranom. Ali nije ukazao da je razlog VIE - vetaka neprirodna
hrana u vidu eerno-sojinih pogaa i loeg sastava meda od konzumnog eera na
kome su pele zimovale, pa je jasno da su teko iscrpene neprirodnom hranom
tokom zime ule u proleno-letnju kampanju nespremne.
Bach Kim Ngyen (Univerzitet Liege, Belgija) na seminaru TAIEX13 5.
decembra 2011 u Beogradu, u predavanju uesnicima, istakao da je kod svih
uginua u SAD, samo 7% zapravo CCD, tj sindrom nestanka pela sa precizno
104
definisanim simptomima. U 97% pelinjaka naen je najmanje samo jedan virus.

Statistiki znaajna veza sa uginuima pela naena je samo kod infekcije pela
jednim virusom akutne paralize (ABPV) i da pelinja drutva inficirana ovim virusom
ugibaju 14 puta ee od nezaraenih pelinjih drutva. Posebno je izraen efekat na
uginua pela prisustvo dva ili vie virusa istovremeno. Ipak nezaobilazan problem
su zimski gubici i Varroa, te izbor termina tretmana pela.
Utvrena je vrsta statistiki znaajna veza izmeu datuma tretmana protiv
Varroe i zimskih uginua pela. Najmanje uginua pela zimi je ako pelar krene sa
tretmanom sredinom jula. Tretman poetkom avgusta ve duplira procenat zimskih
uginua u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta vei za tri puta, a poetkom
septembra je taj procenat etiri puta vei14. Preporuka Bach Kim Ngyen-a je da se
koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta i onda
kratkoroni tretman poetkom novembra. Posebno je naglasio problem
pogrenog verovanja efikasnosti sredstva protiv Varroe od strane pelara koji
situaciju ne prate detaljno. Naime, ako se koristi nedovoljno efikasno sredstvo,
pelinja drutva ne ugibaju iste zime, ve nakon 3 ili ak 5 godina. Tako pelar koristi
jedno sredstvo vie godina i veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doivi
ok iznenaenje pusto na pelinjaku.
Gospodin Denis van Engelsdorp nije pokuao da CCD dovede ni u vezu sa
neonikotinoidima, insekticidima koji retko ubijaju pele leti, zbog male doze u kojoj se
nalaze u polenu i kratkog ivota pela, ali zato na prolee konice ostaju bez pela,
jer su dugovene zimske pele cele jeseni i zime konzumirale taj polen, i verovatno
tako u organizam unele preveliku dozu i uginule. Cenjeni gospodin Denis van
Engelsdorp nije doveo u vezu CCD ni sa genetski modifikovanim biljkama koje su
otporne na tetne insekte, a sadre gene bakterije Bacillus thuringiensis, koji svojim
delovanjem stvaraju proteine sa insekticidnim svojstvima.
Gospodin Denis van Engelsdorp ostao je neinformisan da su Bila, Krivcov i
Lebedev u zajednikoj knjizi KALENDAR PELARA (2000) objavili istraivanja
Pelarskog instituta Ribnoje da upotreba eernog sirupa u kontinuitetu od 4-5
godina dovodi do degradacije pela u bukvalnom smislu. Dakle, pomenuti ameriki
strunjaci nisu eleli da analiziraju uticaj razornog dejstva konzumnog eera na
organizam pela, (koji ameriki komercijalni pelari iskljuivo koriste za prehranu
pelinjih zajednica), niti ostatke hemije u vosku od kojeg se prave satne osnove, niti
negativno pogubno dejstvo oduzimanja polena pelama i davanja pelinjim
zajednicama zamena za cvetni prah (sojino brano, mleko u prahu, jaja u prahu,
meso u prahu...), niti neprirodno upravljanje pelinjacima i pelinjim drutvima.
Nedostatan i nekvalitetan polen + eerna zimnica + prekomerno nagomilavanje
konica = stres = virus = nestajanje pelinjih zajednica, pa je pelinjake zahvatila
Bolest praznih sanduka.15 Svega toga, pele u PRIRODI NEMAJU.
Pomenuti ameriki strunjaci ne ele istinu o CCD-deo, jer to nije u interesu
proizvoaa pelinjih matica i uzgajivaa paketnih rojeva, kao ni kompanija koje
proizvode konzumni eer, te farmera koji uzgajaju eernu repu.
Mogue je da je poslednjih nekoliko godina kamirski virus bio odgovoran za
neke gubitke drutava koji su najee pripisivani Varroi16. Nije dokazano! Uzroci
lee u izgubljenom imunitetu pelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskog
stepena higijene u konicama, te industrijakog naina pelarenja.
Gospodin Denis van Engelsdorp, ostao je neinformisan o rezultatima ruskih
strunjaka za uzroke nestajanja pela. Na primer, sa rezultatima istraivanja dr A.N.
Sotnjikova. Naime, Sotnjikov sa Veterinarskg instituta u Moskvi17 tvrdi da je jedan od
uzroka masovnog uginua pela, nedostatak belanevina u hemolimfi pelinjeg legla,
105
larvi radilica i trutovskih larvi, nastao zaraenou Varroom, jer je nauno potvreno
da varroa, sisanjem hemolimfe, odnosno belanevina iz hemolimfe larvi radilica i
trutovskih larvi podstie masovna uginua pelinjih zajednica. Pored toga dr
Sotnjikov kae da se sadraj ukupnih belanevina u hemolimfi bolesnih pela
sniava, pod uticajem Varroe, za 39,257,1%, a koliina preostalog azota poraste
3,23,5 puta u odnosu na neobolele insekte18, dok telesna masa obolelih,
estodnevnih larvi radilica i sedmodnevnih larvi trutova je za 3 i 7 mg manja od mase
tela larvi iste starosti bez Varroe. Belanevine namenjene larvama, dostavljaju pele
hraniteljice. Pri odsustvu belanevinaste hrane u drutvu, pele koriste rezerve iz
svog organizma. U tom sluaju koliina azota za odgajanje jedne pele iznosi
3,1mg19. Ishrana larvi na raun telesnih rezervi pele dovodi do gubitka njihove
sposobnosti da kasnije neguju leglo. Pri deficitu belanevina, odneguje se malo pela
i za kratko vreme ograniava se razvitak drutva; leglo se gaji na raun troenja
rezervi belanevina iz tela pela hraniteljica, to dovodi do smanjenja mase i
sadraja azota u njihovom organizmu za 19%, a znatno im se skrauje duina
ivota20 Takva pojava primeuje se u prolee, sve do pojave sveeg polena, pri
odsustvu rezervi perge u gnezdu. Raaju se pele sa nakaznim krilima ili bez njih.
Zimske pele brzo odumiru, a mlade esto ne uspevaju da se pojave. Drutvo slabi i
ugiba. Poslednjih godina, u vezi sa globalnim zagrevanjem, sve vie se osea
nedostatak belanevinaste hrane u pelinjim drutvima. U suno vreme ona ne mogu
da sakupe dovoljnu koliinu hrane. U njima se zaustavlja razvoj. Pokuaji
stimulisanja leenja matice putem prihrane ugljenohidratnom hranom, ne daju
eljene rezultate. Pele prekidaju negu legla ranije, ve krajem jula ili poetkom
avgusta. U takvim drutvima pele su nedovoljno pripremljene za dug ivot tokom 7
8 meseci i esto ugibaju u decembru ili januaru.
Doktor Sotnjikov nastavlja: Naruava se mehanizam biosinteze niza
belanevina21. Smanjuje se koliina lizocima, belanevine odgovorne za stanje
otpornosti pela prema infekcijskim agensima22. Obolele pele, koje izlaze iz elija,
znatno su manjih dimenzija. Gubici u masi (teini) kreu se od 6,3 do 25%. Tako, pri
prisustvu jednog krpelja ona se smanjuje za 6,5%; pri dva za 10,6; pri tri za 11 do
14,5%; pri sedam osam za 23,9 do 25,423. Deficit belanevina u organizmu bolesnih
pela utie na razvitak ivotno vanih organa. Hipofaringealne lezde, koje su
odgovorne za invertovanje tranog eera i stvaranje komponenata matinog
mlea, pri oboljenju odrasle pele smanjuju se za 14,6%, a u stadijumu lutke za
13,531,5%24. Masno telo smanjuje se kod obolelih pela za 1,22,2 puta25.
Produkcija sperme truta napadnutog od tri Varroe smanjuje se za 50% 26. Na taj nain
Varroa, hranei se hemolimfom pela, dovodi do deficita belanevina u njihovom
organizmu i pri tome skrauje njihov ivot.
Prema podacima A. V. Sadova (1976, 1978), pri oboljenju u prolee i jesen
jedne pele starosti do 12 dana sa tri Varroe, duina njenog ivota smanjuje se dva
puta. Pri istom broju parazita, pele stare od 13-20 dana ivele su krae u prolee
1,4, leti 1,6 i u jesen 1,8 puta nego zdrave. Parazitiranje Varroe u leglu dovodi do
pojave nakaznih pela i trutova. Pri zaraenosti manjoj od 1%, defekti se ne
primeuju; pri 5% nalazi se 0,8%; pri 20% 2,2%; pri 30% 10,3% nakaznih insekata 27.
Broj pela u drutvu primetno se smanjuje, a sastav stari. Pri niskoj temperaturi pele
ugibaju i ostaju u konici. U normalnim uslovima, za razvitak jedne pele od larve do
imaga potrebno je 25 27 mg proteina, ili 46 mg azota28. U jako zaraenim
zajednicama, u kojima se primeuje deficit belanevina, ak i odstranjivanje Varroe
ne omoguava ouvanje drutva tokom zime, jer su pele nekvalitetne. Prihranjivanje
pela eernim sirupom radi dopunjavanja zimskih rezervi hrane, kae Sotnjikov,
106
takoe dovodi do iscrpljivanja pela i deficita belanevina u njihovom organizmu.

Nagomilavanje belanevina nastaje stvaranjem masnog tkiva. Po podacima Hajdaka
iz 1934. godine, pod uticajem korienja polena, tokom 5 dana, sadraj azota
poveava se za 93% u glavi, za 76% u trbuhu i za 37% u grudima pele. Uzimanjem
belanevinaste hrane kod mladih pela drelne lezde se razvijaju do normalnih
dimenzija, zapisao je Soudek, (1927).
Dr Zlatko Pukadija sa Agronomskog fakulteta u Osijeku (Hrvatska) istie.
Nauno je potvreno da varroa podstie, olakava i pomae razvoj pelinjih bolesti u
konici. Kod svakog sisanja parazit probije pelikulu (inersegmentalnu membranu)
izmeu prstenova zadka, i poto moe apsorbovati samo malu koliinu dragocene
hemolimfe, on mora probiti membranu vie puta u relativno malom vremenskom
razmaku. Ovo kod pela uzrokuje invaziju gljivica, bakterija i virusa i kao posledicu propadanje zajednice zbog iscrpljenosti i sekundarnih infekcija29.
Ove injenice, to ih je prezentovao dr Sotnikov i dr Zlatko Pukadija, kao i
sve u ovoj knjizi injenice koje slede, trebao je da uvai gosopodin Denis van
Engelsdorp pre nego to je dao paualnu ocenu pomora pela koja je hrana za tzv
nauna istraivanja na temu poremeaj nestajanja pelinjih drutava (CCD).
Cenjeni gospodin, namerno ili nenamerno ispustio je iz vida nacionalnu
praksu amerikih pelara, da ceo jedan vek upravljanje pelinjim zajednicama i
pelinjacima praktikuju - zasnivaju:
(1) na preventivi sa antibioticima.30 Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih
antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa koja se iroko rasprostranila u Severnoj
Americi, da se preventivno - antibioticima tretiraju sve zajednice na pelinjaku. Tako,
u Severnoj Americi itavih 70 godina antibioticima je davana glavna prednost u
kontrolisanju amerike kuge, pie an-Pjer aplo u LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR ( 849, jun 1999). Ta se kola, naalost praktikuje i danas i,
prenela kod nas u Srbiju, pa na pelarskim tribinama sluamo profesore doktore i
uspene pelare koji nauno dokazuju tu jalovu praksu, servirajui nam masnu
pogau filovanu antibioticima.
(2) na hemiji koja je Varrou uinila rezistentnom na lekove, a med i vosak
uinili neuporebjlivim za potroae.
(3) na zimskoj prehrani koritenjem eera i eernih pogaa, te
(4) na zaputenom sau, i na
(5) oduzimaju pelama i poslednjeg atoma meda i zadnjeg zrnca polena.
Usprkos svemu izloenom, gospodin Denis van Engelsdorp ostaje pri svom
zakljuku da je to poremeaj nestajanja pelinjih drutava (CCD), to je HRANA
NAUCI I PODVALA PELARIMA!. NIJE DAO OBJANJENJE TO JE UZROK
POREMEAJU NESTAJANJA PELA.
Namee se zakljuak da su pelinje zajednice osuene na slabljenje i
nestajanje pela, ako ovek-pelar ne izmeni svoj odnos prema prirodi pele.
3.5. DOK OVEK-PELAR ZAGAUJE MED,

DOTLE JE OVEK POTROA U STRESU
U naem narodu jo ivi kult o medu kao kristalno-prirodno istom i
biohemijski ispravnom pelinjem proizvodu, najzdravijoj i najblagotvornijoj hrani za
trudnice i decu starosti od 2 godine do dobi pubertet. Meutim, ve vie od 20
107
godina, med (ast izuzecima) i vosak bez izuzetka, izneverili su narodno verovanje.
Med i vosak vie ne poseduju boanska svojstva prirodne istote i zdravstveno
hranidbene vrednosti, ve u sebi sadre ostatke opasne hemije, a med i prekomerne
doze vetaki unesenih antibiotika.
Saznanje da med nije ispravan i da je postao opasan, izaziva stres
potroaa, koji kao i u pelinjoj zajednici neprekidno traje. Jer, saznanje da:
1. naftalin izaziva raznovrsne mutagane, embriotoksine i kancerogene
efekte, koje imaju za posledicu patoloke pojave i anomalije razvia ploda, mrtvoroenje i spontani pobaaj. A naftalin se koristio i jo se moe nai u praksi nekih
pelara kao lek protiv varroe. U SAD i SSSR-u njegova je upotreba zabranjena jo
1987.godine.
2. AMITRAZ zagauje med i vosak, i ispoljava kancerogeno dejstvo,
saopteno je na III meunarodnom sinpozijumu o Varroozi odranom 1984.godine u
Splitu. Dve godine kasnije (1986), na internacionalnom savetovanju o zdravstvenoj
zatiti pele odranom u Zagrebu, dr Taplay, direktor Instituta za pelarski razvoj i
izuavanje meda u Bremenu (Nemaka), potvrdio je sumnje iz Splita i referisao o
mutagenim i teratogenim svojstvima amitraza. Kao supstanca, amitraz nije
kancerogen, ali metaboliti amitraza foramidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin su
kancerogeni, mutageni i teratogeni.
Teratogeno dejstvo metabolita 2,4-dimethylaniline.
Uraena je jedna ozbiljna studija 2001. godine tako to je prouavan uticaj
amitraza i njegovog metabolita (2,4-dimethylaniline) na preivljavanje, rast, razvoj i
teratogeni efekat kod abe Xenopus laevis kojoj je prirodno stanite jezero Viktorija31.
Ovaj projekat je rezultat saradnje naunika iz Holandije, Kenije i Zimbabvea. Edem
zaetog ploda je najea posledica amitraza. Kod 100% preivelih embriona dolazi
do edema pri koncentraciji od 5 mg/l. Teratogeni indeks amitraza je 2,7, a njegovog
metabolita (2,4-dimethylaniline) vei od 5. Kod svih embriona pri koncentraciji od 25
mg/l je zapaen gubitak pigmentacije (boje) i encefalomegalija (nenormalno uveanje
mozga). Tako je prema svim naunim pokazateljima, metabolit amitraza 2,4dimethylaniline okarakterisan kao teratogen.
U istraivanju koje je uraeno na mievima da bi se utvrdio uticaj amitraza na
reproduktivnu funkciju, a koje je nadzirala Dr Fiona Young, 200332, utvreno je da su
enke mieva kojima je tokom 5 dana davan amitraz kroz hranu (50 mg/kg) pre
parenja, gubile veliki broj fetusa (plodova) prevremenim koenjem, za razliku od
enki kojima nije davan amitraz. Kada je ista doza davana tokom 5 dana pre parenja
mievima mujacima, plodovi u uterusu enki su bili statistiki znaajno manji nego
kod mieva koji nisu dobijali amitraz. Isti efekat amitraza na plodnost je utvren i kod
pacova i zeeva, ali se ne raspolae podacima za ljude.
Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC. (1997)33 utvrdili su da je izlaganje
enki pacova (dojilja) odmah nakon koenja hrani koja je sadrala dnevnu dozu od
10 mg/kg amitraza, dovelo do tranzitornih promena u razvoju i ponaanju mladunaca
(kasniji razvoj dlake, kasnije otvaranje oiju, kasnije sputanje testisa).
Zbog naina primene amitraza, oni (foramidin i ksilidin) nalaze se svuda u
konici, pa i u medu i u vosku.
Tom prilikom dr Talpay je upozorio da je problematina strana voska
zagaenog amitrazom u njegovoj primeni u medicini, a posebno u kozmetici, budui
da je amitraz liposolubilan i, kao takav, nalazi se i stalno ostaje u strukturi voska.
Koeniger i Fu izrazili su sumnju u ispravnost amitraza i ukazali na njegovo
kancerogeno delovanje. A Ruttner je upozorio da med iz konica tretiranih amitrazom
nije za upotrebu u ishrani ljudi zbog rezidua. Jurij Seneganik, pelar i biohemiar po
108
struci, profesor sa Univerziteta u Ljubljani, pie da je ksilidin, u dozi od 400 mg/kg

telesne teine, kod enki mieva izazvao narastanja tumora limfnih vorova. Piui o
opasnom akaricidu u pelarstvu, doc. dr Duan Todorovi sa Fakulteta veterinarske
medicine Unuverziteta Beograd istie da se, posle dva meseca, amitraz potpuno
razgradi u medu dok njegovi metaboliti formamidin i ksilidin ostaju u medu jo celih
18 meseci aktivni.
Ljubo Maver i Janez Poklukar iz Slovenije34 utvrivali su ostatke amitraza u
slovenakom medu, uz to napominjui da je upotreba ovog preparata ilegalna u
Sloveniji od kraja 2002. godine. Napominju da je amitraz nestabilan u medu i da se
potpuno raspadne na nekoliko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedelje. Citiran je i
Klaus Wallner (1999) koji tvrdi da viegodinja upotreba amitraza ne dovodi do
gomilanja amitraza u vosku, to je suprotno rezultatima Inastiuta za pelarstvo u
Bremenu, o kojima je izvestio u Zagrebu, 1986. g. na Simpozijumu o Varroi, dr
Talpay, ef pomenutog instituta.
Petzold (1977) navodi sledee metabolite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)N'-methylformamidine (U-40,481); 2,4-dimethylformanilide (U-36,893); 2,4dimethylaniline (U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxic acid (U-54,914).
U subhroninom ispitivanju toksinosti na mievima, amitraz je izazvao
usporeni rast telesne teine i toksinost jetre pri veim dozama. Ispitivanje na bigl
psima je dovelo do promena na jetri, bubrezima i centralnom nervnom sistemu.
Ispitivanje na zeevima je dovelo do promena na koi, anoreksije, poveanja glukoze
u krvi, degeneracije testisa i promena na limfnim vorovima i raznim organima.
Ispitivanje hronine toksinosti na psima je rezultiralo depresijom centralnog nervnog
sistema, poveanim nivoom glukoze u krvi i padom telesne temperature.
U ispitivanjima na karcinogenost hranjenjem mieva, amitraz je pri najveim
dozama izazvao limforetikularne tumore kod enki. U jednoj drugoj studiji sa
mievima, amitraz je pri prouavanju najviih nivoa izazvao tumore na jetri i pluima.
Na osnovu ovih ispitivanja, EPA (Agencija za zatitu ivotne sredine) je klasifikovala
amitraz kao mogue i po ljude karcinogenu materiju grupe C. Karcinogeni efekti nisu
zabeleeni u ispitivanju na pacovima. U razvojnim studijama kod zeeva, amitraz je
pri najveim dozama izazvao promene i kod enki u razvoju.
Podaci iz ispitivanja akutne neurotoksinosti i ispitivanja metabolizma na
ljudskom dobrovoljcu su korieni za odreivanje NOEL-a i LOEL-a. Neurotoksini
znaci su primeeni u studijama hronine oralne toksinosti kod glodara, kao i u
ispitivanjima subhronine i hronine oralne toksinosti kod pasa. Srodni akutni znaci
su primeeni i kod ljudskih dobrovoljaca.
Amitraz se ubrzano metabolie (uslovno reeno razgrauje) u organizmu
nekoliko vrsta, ukljuujui ljude, i formira est metabolita koji se izluuju uglavnom
putem mokrae. EPA je odredila referentnu dozu (RfD za amitraz od 0,0025
mg/kg/dan na osnovu rezultata ispitivanja hronine oralne toksinosti kod pasa.
Tolerancije ili maksimalne granice rezidua su odreene za rezidue amitraza u
ili na jabukama, krukama, semenu pamuka, medu i sau, jajima, mleku i mesu,
slanini i mesnim preraevinama govedine, svinjskog, konjskog i ivinskog mesa. Ove
tolerancije su ponovo procenjene i najvei broj njih se pokazao odgovarajuim.
Tolerancija od 3 ppm (delova na milion) za kruke je smanjena na 2 ppm.
Svetska zdravstvena organizacijaWHOproglasila je amitraz za najopasniju
hemikaliju u pelarstvu (dr K. Walner, Pelar br. 11/ 92, prevod iz Die Bieene br.
2, 1992), a u nas ga masovno pakuju, reklamiraju i nekontolisano unose u konice u
formi biVarrola, mitaca, Varrolika, hemovara i amitraza-500 (sa dozvolom
Ministarstva za poljoprivredu). Upozorenja Ruttnera, Relia, i Sokolovia, da med iz
109
pelinjih zajednica leenih amitrazom, zbog rezidua, nije upotrebljiv za ljudsku

ishranu, nisu naila na zabrinutost ni kod pelara, ni kod Predsednitva Pelarskog
saveza Srbije, ni kod dravnih institucija (Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva
zdravlja).
Nemake vlasti ne doputaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i
drugim pelinjim proizvodima i najstroe zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde
sporne ostatke, istakao je visoki vladin funkcioner, i naglasio: Nikom se nee
dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom i prirodnom
proizvodu.35)
Da se Nemci ne ale ukazuje informacija iz 2002. godine36. Oni su neku
godinu pre (2002. godine) jednom pelaru iz Maarske koji pelari sa oko 400
konica i u Nemaku izvozi godinje oko 20 tona meda u sau, vratili izvesnu koliinu
tog meda, jer su otkrili da je vosak zagaen amitrazom. Posle tog nemilog dogaaja,
gospodin erenji je bio prinuen da iz Novog Zelanda uveze tri tone istog pelinjeg
voska od koga sm proizvodi satne osnove.
PIRETROIDI, kao to su fluvalinat, odnosno klartan i mavrik, predstavlja
neposrednu opasnost po pelara koji rukuje ovom supstancom, uzrokujui
glavobolju, povraanje, kaljanje, kijavicu, suzenje oiju, svrab i druge reakcije na
koi. Rukovanje fluvalinatom, odnosno klartanom i mavrikom veoma je opasno po
zdravlje pelara, upozorava Kulinevi, i opominje da med iz plodita pelinjeg
drutva nije za ljudsku ishranu, da se medini nastavci iz kojih se vrca med ne smeju
nalaziti na konici za vreme dok su trake ili letevice u ploditu pelinje zajednice.
Fluvalinat u medu ostaje stabilan preko cele godine (Walner), to potvruje i
Borneck, aktuelni predsednik Apimodije svojim upozorenjima da u upotrebi
fluvalinata nema kraja problemima. Nai pelari ne znajui ta letvice u sebi i na sebi
nose, a radi vee sigurnosti, stavljaju u plodite vie komada od propisanih regula, i
dre ih u konici i po nekoliko meseci pre zime, a odstranjuju neposredno pred
bagremovu pau. Med iz plodita vrcaju, i na pijaci ga prodaju kao bagremov.
Upozorenja iz Instituta Hohenhajm ukazuju na rizik korienja propolisa i meda iz
saa iz konica u kojima su varrou suzbijali fluvalinatom odnosno klartanom, na
nain kako to rade nai pelari.
3.6. PERIZIN JE DONEO ALOSNO VREME DA SE OD MEDA

TITIMO ATROPINOM
Perizin je lek napravljen na bazi kumafosa, sa ADI vrednou od 0,004 pm,
zamiljen je kao EKO lek u borbi protiv varroe. Pri korektnoj primeni, odnosno
upotrebi po recepturi i u terminu kako je propisao proizvoa, perizin se pokazao
EKO ispravnim i kurativno veoma efikasnim lekom protiv parazita. Meutim,
dugotrajnom i od pelara nepropisnom upotrebom perizina, probijena je tolerantna
doza iznad ADI vrednosti, to je dovelo do nedozvoljeno visoke koncentracije
ostartaka kumafosa u vosku. Trogodinjim istraivanjima (1993-1995), u institutu u
Hokenhajmu utvrena je 0,5-60 mg/kg koncentracija otrova u vosku, ija je vrednost
125 do 15.000% vea od dozvoljene. Kada koncentracija kumafosa u vosku dostigne
vrednost od oko 1mg/kg, otrov se preliva u med. A med zagaen perizinom nije za
ljudsku upotrebu, upozorava Prof. dr J. Seneganik, sa Ljubljanskog univerziteta, jer
blokira enzim acetilholinesterazu, na emu se i temelji njegovo akaricidno delovanje.
Ovaj enzim se nalazi u nervnim strukturama i crvenim krvnim zrncima oveka, a
110
njegova je uloga da razlae/neutralie acetilholin. Acetilholin je neurotransmiter

zaduen za prenoenje nadraaja sa jednog neurona (nervne elije) na drugi.
Blokiranjem enzima acetilholinesteraze od strane perizina u telu, dovodi do
nagomilavanja acetilholina, to kod oveka ima za posledicu: nesanicu, znojenje,
poremeaj vida, nesposobnost koordinacije voljnih pokreta, grenje i trzanje miia,
skupljanje i suavanje bronhija, depresiju disanja, crevnu koliku, cirkulatorni kolaps i
smrt. U sluaju akutnog trovanja perizinom, kao antidot treba dati atropin u dozi od 2
do 4 mg svakih 5-10 minuta dok se stanje ne stabilizuje.
Zar je dolo alosno vreme da se od meda titimo atropinom? Negativna
iskustva u primeni Perizina protiv varroe u Nemakoj, ukazuju nam da slinu greku
ne bi smeli uiniti nai pelari nekorektnom primenom kumafosa.
3.7. FUMAGILIN
Pelari vie od decenije i po preventivno upotrebljavaju antibiotik fumagilin
protiv nozemoze, pa se nekontrolisanom primenom moe nai u medu i u njemu se
zadrati do 12 meseci. Nauno je utvreno da pri leenju pela od nozemoze dolazi
samo do kratkotrajnog poboljanja. A upotrebom fumagilina u dozama 0,8 mg/ml, 0,4
mg/ml i 0.08 mg/ml spreava deobu i rast elija mladog legla. Isto se deava i sa
elijama dece i osoba koje uzimaju med sa fumagilinom ili njegovim reziduama. Ako
se daje u veim koncentracijama, ovaj antibiotik izaziva poveanje broja aneuploidnih
elija (sa smanjenim ili poveanim brojem hromozoma). To dovodi do poremeaja u
reprodukciji pela ali i u ljudskoj populaciji. Ovi poremeaji imaju za posledicu
smrtnost, pobaaj, defekte novoroenadi...37
Dejan Kreculj38 podsea na rezultate istraivanja sa Fakulteta veterinarske
medicine u Beogradu na temu Opravdanosti primene fumagilina u terapiji
nozemoze u kojima mr Jevrosima Stevanovi, dr Zoran Stanimirovi i dr Mia
Mladenovi iznose da:
-"fumagilin naruava prirodnu ravnoteu u crevima pela, to dovodi do
intenzivnog razvoja gljivica sa krajnjim ishodom poveanog uginua pela;
-fumagilin ima potencijalni genotoksini efekat na oveka ukoliko je prisutan
u medu i u drugim pelinjim proizvodima sa posledicama poremeaja u reprodukciji
ljudi (uestali pobaaji, slabost organizma...);celioinhibitorno dejstvo (spreava rast i
deobu elija) i oteuje respiratorni epital ljudi (oteuje elije plua);
-inhibira anfiogenezu kod ljudi (izaziva umnoavanje elija krvnih sudova)
-indukuje apoprozu (ubrzava starenje elija, organa i organizma u celini)".
Neki nai vajni strunjaci u svojim predavanjim naivnim pelarima i
tekstovima u Pelaru afirmativno govore i piu o ovom opasnom antibiotiku, iako
su Maari zatvorili fabriku i obustavili proizvodnju fumagilina, kae u svom
predavanju beogradskim pelarima dr Luganski (2003).
Nastojanje pelara da spase pelinje zajednice od Varrooze i nozemoze,
uzrokovao je primenu cele palete od preko 200 raznih lekova, meu kojima i ova
etiri najopasnija, ozbiljno su zapretili istoi meda, dovodei u sumnju njegov
kvalitet i biomedicinske vrednosti sa negativnim predznakom po zdravlje oveka.
Saznanje da se u zagaenom medu mogu nai opasne materije koje,
delujui na gene oveka, izazivaju rak, mutiraju gene na karcinom i teratogenou
donose na svet decu nakaze sa zastraujuim izopaenostima, dovodi ovekapotroaa meda u stresnu situaciju, koja ne prestaje.
111
3.8. POTROA JE U STRESU I KADA MALO POSUMNJA U

KVALITET MEDA. A RAZLOGA ZA SUMNJU IMA NA PRETEK,
I TO VELIKIH.
Malo je poznato potroakoj javnosti da je med priozvod koji se lako
falsifikuje. A falsifikat teko utvruju i najvei strunjaci. Jer, kao proizvod kuhinjskog
eera, naroito kada je pomean sa nektarom u periodu kampanje pelinje pae, u
falsifikatu dolazi do istih procesa kao i pri uvanju prirodnog pelinjeg meda. Ovo
znaju i mnogi pelari, pa eer kroz konicu koriste oni za koje se odomaio naziv
medari mukaroi. Oni u enormnim koliinama proizvode eerni med i plasiraju ga
na zelenim pijacama i vaarima kao bagremov, ne tedei pri tome ni svoje prijatelje,
niti lanove najue porodice.
Med kao produkt kuhinjskog eera tee se prepoznaje od prirodnog
pelinjeg meda, naroito kada je pomean sa nektarom. Za vreme uvanja ovog
falsifikata dolazi do istih procesa kao i pri uvanju prirodnog pelinjeg meda, poto
neki pokazatelji kao koliina redukovanih eera i saharoze ponekad se poklapaju sa
odgovarajuim vrednostima pelinjeg meda. Po nekim pokazateljima, kao to su
procenat vode, koliina pH, ukupna koliina eera, falsifikat se gotovo ne razlikuje
od prirodnog meda, zapisali su dr S.kenderov i mr C. Ivanov, (1983) 39.
Profesionalni pelari znaju za ovu osobinu falsifikata, pa za vreme kampanje pae
dodaju pelama pune pojilice eernog sirupa.
Malo je poznato da je tee utvrditi falsifikovani med dobijen od kukuruznog
skroba, jer je enzimatskim procesom kontrole utvrena srazmera fruktoze i
glukoze slina pravom medu. Nauni radnici utvrdili su da ugljeni izotopi u
prirodnom medu imaju atomsku teinu 12, dok ugljeni izotopi kod kukuruznog
eera imaju atomsku teinu 13.
Za ova svojstva falsifikata meda znaju i pelari i trgovci i industrijski
proizvoei meda, to je otkrila dravna inspekcija 2009. godine, a o emu je
izvestila Politika broj 34 od 1. i 2. maja 2009. godine na stranama 1 i 11, imenujui
drske prevarante kao to su firme Domai med iz Torde, AZA iz Novog Sada,
Hani med iz Smedereva, Prikom, Maja promet i Meplis iz Beograda, firma iz
Zrenjanina koja svake nedelje kupuje invertovani sirup od kukuruza, drsko pokazuje
kako se na veliko uruava ugled srpskom medu kao brendu i podcenjuju estiti
pelari.
Analize su raene u Naunom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada 40. U
uzorcima meda s proizvodnih linija i u trgovinama pronaene su poveane koliine
saharoze i poviene vrednosti HMF (hidroksilmetilfurfurola), za koji je dokazano da je
kancerogen. U prirodnom medu je dozvoljeno maksimalnih 40 miligrama HMF po
kilogramu, a u falsifikatima je naeno i deset puta vie. Ovo ukazuje da se radi o
vetakom medu. U malim fabrikama u kunoj radinosti opremljenim mainama za
meanje eerne vodice nainjene od 70% kuhinjskog eera, 18,5% vode, 0,3%
siretne kiselune (koja najuspenije razgrauje saharozu na fruktozu i glukozu) i
7,5% sveeg prirodnog meda, dobije se savren falsifikat, koji je naao istaknuto
mesto u rafovima mnogih trgovakih lanaca, na zelenim pijacama, na pelarskim
izlobama, ak i na onoj nacionalnoj Tamajdanskoj. Zato? Zbog nemarnosti,
korupcije i neodgovornosti dravnih organa.
Zbog toga odmah sledi pitanje: Od koga kupiti med, pelinji med, koji pored
drugih lekovitih sastojaka ima benzoevu i fenilnosiretnu kiselinu?
112
Pelinji prirodni med, pored mnogih blagotvornih svojstava, poseduje i

baktericidno svojstvo, i njegovim korienjem u ishrani pela i ljudi, pelinje drutvo
i ovek poseduju prirodni imunitet na bolesti.
ovek ili dete koji ima na jelovniku pelinji med, stie imunitet na mnoge
bolesti, jer pored drugih dragocenih sastojaka pelinji med sadri i benzoevu i
fenilnosiretnu kiselinu koje ubijaju bakterije, uzronike mnogih infektivnih
oboljenja. Mnoga fenolna i polifenolna jedenjenja koja u med prelaze s nektarom
poseduju baktericidna svojstva.
Jedan kilogram meda pele su sakupile sa oko 10 miliona raznovrsnih
cvetova. Taj i takav med je lek i hrana pelama i oveku, i brzo kristalie, to upuuje
na zakljuak da je kristalizacija prirodno svojstvo meda.
Ali poto potroai hoe MED SAMO U TENOM STANJU, onda esto u
tegli kupe uto-smeu zaslaenu tenost, a ne med, i jo prde opasan otrov HMF
(hidroksimetilfurfurol) sa kancerogenim dejstvom. Naime, na zahtev potroaa, pelar
postupkom zagrevanja dekristalie i otapa med, pa tako i pri najpaljivijem radu, ako
zagrevanjem prekorai temperaturu od 37oC dolazi do isparavanja antimikrobnih
supstanci u pelinjem medu41. Poto pelari ne poseduju termokomore za
dekristalizaciju sa mernim instrumentima-senzorima, to pomou prstiju mere
temperaturu otapanja meda, iz kanti ga presipaju u tegle i prodaju potroaima u
tenom stanju, jer tako oni ele.
Kada se prilikom topljenja meda prekorai temperatura iznad 37oC nastaje
unitenje svih lekovitih materija u medu. A pri temperaturi vioj od 80 oC oslobaa se
materije koja se zove hidroksimetilfurfurol (HMF) koja ima toksino i kancerogeno
dejstvo na organizam korisnika. Bez instrumenata i sa oskudnim znanjem
elementarnih reakcija meda na visoke temperature, pelari nestrunom
dekristalizacijom dovedu med do stepena kljuanja i prodaju ga kao bagremov. Jer
tako ele potroai?!!!
Potroai bi trebalo da znaju da je najkvalitetniji upravo ueereni med. Ne
terajte pelara da radi neprirodnu radnju na vau tetu. A ni pelar od toga nema
koristi ve viestuki gubitak, koji na kraju opet plaaju potroai.
U Skandinavskim zemljama, vedskoj, Finskoj i Norvekoj, u Kanadi i
mnogim drugim dravama potroai med kupuju samo u kristalisanom stanju
pakovanog u masnu hartiju, a ne u tegli.
3.9. ANTIBIOTIKE U MEDU KOD NAS SKRIVAJU OD JAVNOSTI

KAO NAJVEU DRAVNU TAJNU,
dok se u kulturnom svetu to javno publikuje, javnost upozorava, a vinovnike
sankcioniu. Na primer, na internet sajtu www.apiservices.com dati su rezultati
ispitivanja antibiotika u medu iz zemalja Evropske Unije u Laboratoriji u Bremenu.
U uzorcima meda otkriveni su antibiotici kako sledi (tabela 8)
U statistiku su uli uzorci meda sa manje od 0,01 mg/kg, dok je za
streptomicin kriterijum manje od 0,02 mg/kg. U grupi od 108 uzoraka iz 1999. godine
koji po koliini ostataka nisu u skladu sa zakonima EU, ubedljivo najvie ostataka
antibiotika i brojem i procentualno otkriveno je u medovima iz panije. Od 29
uzoraka, 28 je bilo pozitivno, a najee prisutan je bio tetraciklin u 21 uzorku. Od 26
uzoraka iz Italije, u sedam su otkriveni ostaci antibiotika, od toga 4 sulfonamid.
113
Tabela 8. Ostaci antibiotika u medu u nekom zemljama Evropske Unije (EU)

Ostaci antibiotika u medu u zemljama EU
Naziv antibiotika
1999. godine
2000. godine
Streptomicin
43,2
26,0
Sulfatiazol
28,0
16,2
Sulfametazin
11,4
6,7
Oksatetraciklin
11,4
5,6
U toj grupi uzoraka, ostataka antibiotika nisu bile vrste meda iz Grke,
vedske, Austrije, Finske i Belgije42.
Da se tamo ne ale sa zdravljem ljudi, pokazuje primer suspenzije uvoza
kineskog meda. Veterinarski komitet EU 25. januara 2002. g,. izglasao je suspenziju
uvoza proizvoda ivotinjskog porekla iz Kine u EU. To se odnosi kako na proizvode
namenjene humanoj upotrebi tako i one za ishranu ivotinja, a jedan od glavnih
proizvoda na koje se suspenzija odnosi je med. Proizvodi koji su ve upueni u
Evropu bie primljeni, ali i podvrgnuti detaljnom ispitivanju. Na osnovu te odluke,
Evropska agencija za standarde hrane naruila je tokom februara dodatne testove
kineskog i meanog meda koji se prodaju u Velikoj Britaniji. Od 16 uzoraka, u 10 su
otkriveni ostaci antibiotika hloramfenikola, a u est ostaci streptomicina. Ista agencije
je javila o povlaenju kineskog meda iz prodaje43.
3.10. LEENJE PELA ANTIBIOTICIMA U EVROPI PREDSTAVLJA

ILEGALNU PRAKSU
Leenje pela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu44,dok kod
nas, po Pravilniku, leenje i preventiva antibioticima nije dozvoljena kod Amerike
kuge pelinjeg legla, kao i druge bolesti bez strunih lica. Posledice nekontrolisanog
korienja lekova u pelarstvu je ei nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida u
medu.
Dr sc. vet. Nada Dugali-Vrndi (2005), nauni saradnik, NIVS, utvrdila je u
60 uzoraka meda uzetih sa beogradskih pijaca i 40 uzetih iz velikih marketa, ak 18
sadri ostatke antibiotika i sulfonamida U referatu na XIII naunom savetovanju u
Beogradu-Zemunu posveeno KVALITETU I PROMETU MEDA I PELA je saoptila
da je naknadno utvreno da skoro 2/3 uzoraka predstavlja falsifikat meda. U 43
uzorka meda za koje su vlasnici tvrdili da nije bilo upotrebe lekova u toku
proizvodnje, ustanovljken je pozitivan nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida kod 31
uzorka (72%) meda.
Nada Plava i sarad.(2005) su utvrdili prisustvo antibiotika u razliitim
vrstama meda. Od ukupno pregledanih 193 uzorka, rezidue antibiotika su naene u
43 uzorka ili 22,28% i da se oksitetraciklin zadrava u uskladitenom medu, ak do
315 dana.
114
3.11. U NAS SAMO IZUZETNO POJEDINI NOVINARI I NOVINSKE

REDAKCIJE PONEKAD OBJAVE POLUISTINU O BIOMEDICINSKIM
VREDNOSTIMA MEDA
Tako su VEERNJE NOVOSTI od 6. decembra 1996. godine sa
konferencije za novinare Pokreta potroaa Beograda, izvestile da je na izlobi meda
na Tamajdanu analizom 36 uzoraka meda, u 10 pronaeni antibiotici". Ali, to je
samo pola koraka to ga je Pokret potroaa Beograda tada uinio, a trebao je
napraviti ceo iskorak: podvri med analizi i, na ostatke pesticida kako to zahteva
Svetska zdravstvena organizacija (WHO), i da ocni njegovu EKO-BIOMEDICINSKU vrednost, kako to rade u dravama Evropske Unije i Izraelu. Tamo se
kontrola na biomedicinsku ispravnost vri hromatografskom metodom, sa tanou
od jednog nanograma, odnosno 0,000.000.0001 gram/kg ostataka pesticida. Tek
tada med ispunjava EKO-BIO-MEDICINSKE USLOVE. Bez takve karakteristike med
nema upotrebnu dozvolu ni za Tamajdan ni za Novi Sad ni za zelenu pijacu i na
trite Evropske Unije!
3.12. POJAVLJUJE SE SVATA NA TRITU

Veterinarska inspekcija bi ozbiljnije morala da se pozabavi ovim problemom i
zbog proizvoaa i zbog potroaa. Uzimanjem uzoraka od proizvoaa ispitao bi se
njegov kvalitet i tako se izbegao med sa antibioticima na primer, kae Radomir
Babi, diplomirani inenjer agronomije. Prema njegovim reima jedino se kontrolom
uvoza meda i ekstrakata koji se ubacuju u med i redovnim inspekcijama ovaj problem
moe reiti. Zakonski propisi postoje ali se nedovoljno potuju smatra ovaj pelar...
a Lokman Beiri kae da iznenadnom kontrolom meda kod prodavaca na pijaci i kod
onih koji ga ne iznose na pijacu, jedino moe da se sprei trgovina medom loeg
kvaliteta... ula sam da se na tritu pojavljuje `sumnjiv med` i jednostavno ga ne
smem da kupim kae Gordana Jankovi, ekonimista iz Beograda".- pie D.
Uroevi u POLITICI od 7. decembra 1966. godine, pod naslovom Probam kad
kupujem".
Svetislav Joki iz Beograda u rubrici MEU NAMA ("POLITIKA". 26.
DECEMBRA 1996. g.) pod naslovom GORAK MED istie da potroai od
sanitarne, veterinarske i trine inspekcije oekuju ee kontrole proizvoaa ove
namirnice, i daje pojanjenje da se od 36 uzoraka na sajmu meda na Tamajdanu u
Beogradu, u 10 sluajeva radilo o medu proizvedenom od eernih ili vonih sirupa,
uz dodataka raznih vetakih ekstrakata za mirise, boju i ukus, a ponegde je bilo i
znatnih tragova antibiotika..."
3.13. NEDOUEN PELAR SAE U KONICI GODINAMA NE MENJA

Sae u konici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih inilaca od koga
zavisi razvitak i rast pelinje zajednice, i njeno zdravstveno stanje. Sae je kolevka
pelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Ali je sae i ostava za med i cvetni prah. Sae je
u poslednjih 25 godina postalo deponija otrovnih materija nastalih leenjem pela
115
pesticidima. I smo kvalitetno i bioloki isto sae moe odgovoriti funkciji koju mu je
Priroda odredila.
Iako pele marljivo i pedantno, gonjene instiktom ienja, pripremaju elije45
saa za zaleganje, one nisu u mogunosti da ih potpuno oiste od delova kouljice i
ostataka otrovnih i drugih materija koje su pelar i nimfa ostavili u elijama saa. Na
taj se nain normalne elije vremenom degradiraju, postaju manjeg obima, pa se iz
nijh izvode sitne pele46, a iz zatrovanih elija izlaze oteene pele i zatrovan med.
Na pojavu degradacije saa, jo daleke 1937. godine, na 11. Meunarodnom
kongresu pelara u Parizu ukazao je Descont (1938)47 u svom referatu, kada je,
pored ostalog, rekao: Jedan od uzroka degradacije pela nalazi se u samoj eliji. To
je kouljica (kokon) nimfe koju pele, raajui se, ostavljaju u svojoj kolevci.
3.14. DEGRADACIJA SAA I PELA

Pere-Mezonev, akademik, lan francuskog Entomolokog drutva, naunik
svetskog glasa i ugleda i pelarski pisac, sasvim konkretno dokazuje deformacije
elija saa nagomilavanjem kouljica. Naime, on je 1929. godine izvrio merenja
taloga u staroj eliji. U talogu debljine 5 mm naao je 50 kouljica. Na osnovu ovog
nalaza on zakljuuje da svaka kouljica prekrije dno elije za 1/10 mm. Posle 20
generacija gubitak u dubini elije je 2 mm, i na svakoj strani po 2 mm ini eliju uom
za 4 mm, te zbog toga nastaje suavanje prostora za razvoj larvi. Zbog manjeg
sadraja voska, ti su okviri izvrstan poligon za moljca. Dakle, u suenim i skraenim
elijama saa raaju se sitnije i manje vredne pele.
Eksperimentalna stanica u Tuli (Rusija), ispitujui ovaj problem utvrdila je:
Novo sae, prva generacija: prenik elije 5,3 mm, a teina pele 0,135 grama. Sae
sedam godina staro, izvedeno 38 generacija pela: prenik 4,9 mm, a teina pele
0,105 grama. Izlazi da 9 pela 38. generacije vrede koliko 7 pela prve generacije
(Descont, 1938)48
Ako pelar sae u ploditu konice ne menja godinama, u tako starom sau,
zaraenom amerikom kugom, precizira Lebedev, uzronik bolesti Bacillus larvae
ostaje u ivotu do 30 dana, a spore nozemoze do dve godine, dok je zaraenost
krenim leglom pelinje zajednice na starom sau sedam puta vea od onog
pelinjeg drutva koje gnezdo razvija na novom sau. Staro sae redovno napada
voskov moljac, a zimi bitno utie na kristalizaciju meda. Tokom dugog korienja
saa u njemu se godinama kumuliraju toksine materije, otrovi, radioaktivne materije,
teki metali i pesticidi, to ima za posledicu vee gubitke pela u toku zime i uginua
pelinjih drutava. U PELOVODSTVU 2/99, Lebedev je elaborirao postavke svog
uitelja, oslanjajui se na njegove rezultate, pa ukazuje na tetnosti i pogibeljnosti
dranja starog saa u pelinjem gnezdu.
Staro sae u gnezdu stalni je izvor irenja infekcija invazionih bolesti. U
zaraenom sau spore amerike trulei ostaju virulentne 35 godina, izazivai
nozemoze do 2 godine, a spore krenog legla do 4 godine49. Staro sae je deponija
velikih koliina radioaktivnog cezijuma50.
Crni ramovi kroz koje se ne moe videti svetlost su puni patogenih
organizama, a satne osnove od takvog voska su pune otrovnih materija, kumuliranih
proteklih dvadeset pet godina leenjem pela hemijskim preparatima protiv Varrooze
i nozemoze, to potvruju nalazi naunih instituta i pelinjih zajednica.
116
Dodue, ima i suprotnih miljenja. Root je posle ogleda sa okvirima starim 25

godina, izjavio da zidovi elija imaju uvek skoro istu debljinu, jer pele uklanjaju
kokone ukoliko pokriju zidove. Ipak, ako na dnu ostane 8 do 10 naslaganih slojeva,
one produe elije da bi imale istu dubinu na starom sau debljine 2 do 3 mm gde se
leglo uvek dobro razvija ne smanjujui svoj rast. Baldensperger, posle iskustva od 56
godina na svojim pelinjacima, nikada nije naiao na kakav okvir koji bi morao
izbaciti zato to su mu kouljice suzile elije.. Iz godine u godinu su se u mojim
okvirima izvodile 7 do 8 generacija pela iako su mnogi bili u upotrebi i u primitivnim
konicama na Alpima, u Aliru, ili Palestini, i video da su se preko 200 generacija
izvodile u njihovim elijama, ne primeujui nikakve tetne zadebljine ... to se
popravka saa tie, roj, kao mlad organizam, vie voli novo sae, i istei konicu
otkida itave komade starog saa. Isto je to i u primitivnim konicama, gde se svake
druge ili tree godine obnavlja sae, a to je vreme kada bi mogle nastupiti tetne
posledice". I American Bee Journal (jun 1935) sa potpisom g. Miller-a uporujui
elije starih okvira koji su u upotrebi vie od 24 godine, a jedan jo od 1885. g., sa
novima, ne nalazi da ima kakve razlike u dimenzijama, niti da ima razlike u krupnoi
pela koje su se u tim okvirima izlegle". Ako bi iz ovog pitanja trebalo izvesti kakav
zakljuak, mogli bi rei da pele u datoj prilici znaju da izvre podmalaivanje saa
(Derscont, 1938).
3.15. KUMAFOS U VOSKU SMETNJA PRIHVATANJU

PRESAENIH LARVI
Na meunarodnom Simpozijum odranom u Kanadi, na Nijagarinim
vodopadima decembra 2002. godine51, uo se podatak da to je u vosku bilo vie
kumafosa, to je procenat prihvatanja presaenih larvi bio manji, a pri 1 (jednom
hiljaditom delu) kumafosa u vosku, prijem larvi je potpuno izostao, saopteno je kroz
prikazane rezultate istraivanja uzgajenih i oploenih matica u zavisnosti od koliine
kumafosa u vosku, iz kojeg su pravljene matine aure.
O uticaju kumafosom kontaminiranog voska na uzgoj i preivljavanje matica,
amerikin naunici Jeff S. Pettis, Anita M. Collins, Reg Wilbanks i Mark Fildaufer52 su
utvrdili da je pesticidom kontaminirani vosak u kome se izvode matice, uzrok mnogih
negativnih inilaca koji uzrokuju njihov razvoj. Od 144 presaenih larvi pri koncetraciji
kumafosa od 1.000 ppm53 pronaen je samo jedan potpuno izgraen matinjak, a
dobijena matica bila je veoma loa. Tretman sa 100 ppm dao je priblino polovinu
uspenih matinjaka u odnosu na kontrolni. Koncetracija kumafosa od 100 ppm
(dozvoljeni nivo, EPA 2000) umnjuje proizvodnju zrelih matinjaka kod uzgajivakih
drutava, produkuje loije manje i, manje razvijene matice, a time smanjuje i broj
komercijalno prihvatljivih matica, kao i broj matica koje rano zaleu. Naroito se
umanjuje broj kvalitetno oploenih matica tokom tri nedelje. Istraivai su otkrili da
nivo pesticida u vosku u Severnoj Americi iznosi od 2-15 ppm54 do 50 ppm55, dok u
starom sau prelazi 100 ppm.
117
3.16. PELE IROM SVETA SU IZLOENE STRESOVIMA POD

DEJSTVOM PARAZITA I HEMIJSKIH PREPARATA
ZA SUZBIJANJE PARAZITA
Procenjivali smo uenje i pamenje kod medonosnih pela izloenih taofluvalinatu, aktivnom sastojku Apistana, primenom Pavlovljeve metode za uenje kod
insekata (proboscis exstension reflex, PER), koji oponaa uenje u prirodnom
okruenju, piu E.H. Frost, D. Shutler i K. Hillier 56: Medonosne pele su izloene
neutralnom stimulansu, obino nekom mirisu nakon ega bi usledila pozitivna
nagrada, kao to je eerni sirup. Medonosne pele ue da isture svoje jezike kada
su izloene mirisu i u odsustvu nagrade (jer miris nagovetava prisustvo hrane).
Stresovi kao to su pesticidi, mogu da smanje uestalost ovog refleksa, izaziavajui i
oteano uenje.
Uzorci pela izletnica uzimani su u Novoj Skotiji, u Kanadi, avgusta i
septembra 2009. godine, pri emu su pele imobilisane tako da su im bile slobodne
samo antene i delovi usta. Tau-fluvalinat, rastvoren u 1,25 L acetona, te
primenjivan kontaktno preko koe (na grudima) ili oralno u koncetracijama od 0,125
g do 1,25 g. Kontrolne pele su tretirane sa 1,25 gL acetona. Pele su tretirane
za izraavenje PER refleksa, a zatim su, 24 sata kasnije, testirane na ouvanost
pamenje mirisa.
Manje doze tokom tretmana nisu imale uticaja na smrtnost ili nosni refleks
tokom faze obuke ili faze testiranja refleksa. Pri dermalnoj dozi (preko koe) od 1,25
g smrtnost je bila mnogo vea kod tretiranih pela nego kod kontrolnih drutava i
nakon 3, odnosno i nakon 24 sata posle tretmana. Kontrolne pele su imale mnogo
vei prosean broj refleksnih nosnih reakcija na mirisne tragove tokom faze obuke,
dok tokom faze testiranja nije bilo znaajnih efekata .
Nastojimo da utvrdimo nain na koji se tau-fluvalinat rasporeuje po
pelinjem telu, kao i relativne koncetracije. Ostaci hemikalija su procenjivani
primenom gasne hromatografije i masene spektrometrije, izolovanjem glave i grudi i
stavljanjem u heksan radi izvlaenja tau-fluvalinata.
Preliminarni rezultati ukazuju na to da tau-fluvalinat ulazi u cirkularni
sistem pela posle dermalnog kontakta. (preko koe). Medonosne pele sa
dermalnom primenom tau-fluvalinata (preko grudi), takoe imaju tragove ove
hemikalije u svojim glavama. Vremenom moe da doe i do detoksikacije, sa
smanjivanjem nivoa tau-fluvalinata prisutnog u tkivima pele, tokom 24 sata.
3.17. HEMIJSKI PREPARATI U KONICI UMANJUJE

RAZVOJ PELINJE ZAJEDNICE I ZAGAUJU MED
U varijanti kada se u konci nalaze letvice natopljene fluvalinatom, matica
uveliko umanjuje dnevni kapacitet polaganja jaja 57, pa satne osnove izraene od
takvog voska pele odbjaju da prihvate i ne izvlae na njima votane elije, te matica
nema prostora da polae jaja.
U nemakom pelarskom institutu u Kirchajnu su osamdesetih godina XX
veka upotrebili folbeks VA u konicama svojih pelinjih zajednica, pa i dan-danas,
posle 18 godina nalazi se brompropilat u vosku koji potie iz tada tretiranih
drutava58.
118
U Hohenhajmu, nemakom institutu su u periodu 1993-1995. utvrdili ostatke

kumafosa iz Perizina u vosku od 0,5-60 mg/kg, to je za 125-15.000% vie od
dozvoljenog (0,004 mg/kg), ili ostatke fluvalinata iz klartana i apistana u vosku od
0,5-80 mg/kg, to je za 166,6-26.666% vie od dozvoljenog (0,003 mg/kg), zabeleio
je Walner, (1997)59.
Doktor med. Rodoljub ivadinovi (2004) istie rezultate dr Klausa Walnera
(2002) direktora Instituta Hohenhajm koje je saoptio u Niu 2002.godine 60 o jednom
eksperimentu kojeg su uradili. Naime, u Institutu su u jesen pelinje drutvo tretirali
velikim dozama Perizina (kumofasa). To je drutvo prezimelo u jednom LR plodinom
nastavku. U prolee su na drutvo stavili dva nastavka sa izgraenim nezagaenim
saem. Tokom sezone nisu menjali mesta ramovima ni nastavcima. U jesen je uzet
uzorak saa iz prvog, drugog i treeg nastavka. Od ukupno prisutnih koliina
kumafosa u vosku strog plodita, u prvi nastavak je prelo 12%, a u drugi 10%, i to
u jednoj sezoni za samo nekoliko meseci
Dr Klaus Walner (1995)61, je izvestio i o sledeem radu. U Petrijeve olje su
razlili tanak sloj kontaminiranog voska, a preko njega nalili tanak sloj meda.
Zatvorene posudice su drali u inkubatoru na 30C tokom 30 dana. Posle toga su
med analizirali i utvrdili sadraj ostataka insekticida u medu prikazanih u tabeli 9.
Tabela 9. Ostaci insekticida iz voska preliveni u med (Preuzeto od ivadinovia,
Pelar 3/2004)
Ostaci insekticida u medu
Koliina
Varocida
u vosku
Folbeks VA Neu
Perizin
Apistan
Beyvarol
dibrombenzofenon
brompropilat
kumaphos
fluvalinat
flumethrin
1 mg/kg
0,9
0,6
0,7
0,4
Ne moe da se otkrije
10 mg/kg
0,6
20 mg/kg
12
0,8
50 mg/kg
16
12
18
1,5
60 mg/kg
20
16
21
2,1
100 mg/kg
24
19
31
4,5
200 mg/kg
33
29
94
10
Insekticid flumetrin (BayVarrol) se veoma vrsto vezuje za vosak i ne moe

se otkriti u medu ni kada ga u vosku ima u koncetraciji od ak i 400 mg/kg, dok je,
prema Walneru, kod veine drugih insekticida to koncetracija od 1 mg/kg voska
Zavod za hemijske analize ivotnih namirnica u Hamburgu utvrdio je da
kumulacija dimnih sredstava u vosku iznosi 100-300 mg/kg62, a nai pelari sa
listiima amitraza dime pelinje zajednice neprekidno vie od 20 godina (1984-2012),
a jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije vee koliine akaricidima
kontaminiranog voska, jer ga pele nisu prihvatile (Priesnitz)63. Takve satne osnove i
nae pele odbjaju da prihvate, ne izvlaei na njima votane elije, te matica nema
pripremljen teren da polae jaja.
Nita bolja situacija nije kod nas, nasuprot loija je, jer nas niko, ali ba niko
ne kontrolie.
119
Pelari isputaju iz vida injenicu da su za slab prijem matice i slabu nosivost

jajnih elija neposredno i posredno smi krivi. Veina pelara, (ast retkim izuzecima)
ve 25 godina nekontrolisano unose hemijske preparate u konicu, pa je vosak
apsorbovao nedozvoljeno velike koliine kontaminanata uneenih dimom, aerosolom
i letvicama. Stoga na tritu kupujemo satne osnove od preraenog voska
zagaenog hemijskim supstancama koje smo smi uneli u konicu. Utvreno je da
najvie rezidua ostavljaju brompropylat (folbex i sastojak matisan-a), kumafos
(Perizin) i fluvalinat (klartan i mavrik).
3.18. SVETLO SAE SMANJUJE RIZIK OD INFEKCIJE I TROVANJA

Kada zdravo sae redovno zamenimo smanjujemo rizik od infekcije i
trovanja. Zato ne ostavljamo ramove u ploditu konice da postanu suvie stari,
istie an-Pjer aplo (2003), pa zato svake jeseni menja novo sae u svojih 900
konica64.
U toku zimovanja pela na starom sau, kristalizacija stare hrane je 45%
vea, a 58% vie zajednica izlazi iz zime sa optereenim crevom i na kraju 12%
drutava ugine u poreenju sa drutvima koja su zazimljena na svetlom sau.
Rezultati istraivanja zimovanja na 15.549 pelinjih zajednica u vedskoj su potvrdila
da su dva osnovna faktora, staro sae i proliv, uzrokovali 95% uginua pela, pri
emu su u veini sluajeva proliv zapazili tamo gde je preovladavalo staro sae65. U
tamnom sau med ee i znatno bre uskisne. Kod crnog saa zapremina elije je
12% manja nego u svetlog, to se negativno odraava na teinu izleenih pela, na
to ukazuju podaci iz tabele 10.
Tabela 10. Uticaj kvaliteta saa na telesnu masu pela (preuzeto od Lebedeva)
Boja saa
Izleeno generacija
pela
Prosena masa pela,

mg
Umanjenje mase tela,

mg
svetla
123
mrka
12
120
2,4
tamna
1012
118
3,7
crna
2526
106
13,1
Iz starog saa u pelinjem gnezdu produkuju se pele slabog kvaliteta. Pele

male teine loije lete, donose manje nektara, a zbog umanjenih korpica na nogama
donose i malo polena. Prema Lebedevu, Dedenski i saradnici (1988) utvrdili su da
masa izleenih 10.000 pela iz svetlog saa iznosi 1 kg, iz mrkog saa 0,838 kg, a iz
tamnog saa samo 0,671 kg. U sakupljakoj aktivnosti meda pele izleene iz
svetlog saa donele su 2 puta vie nektara nego pele izleene iz saa strog 10
izleenih generacija. Vei su potroai meda pele na mrkom i tamnom sau nego
one na svetlom. Tako je utvreno da je za ishranu 1 kg pela potrebno na svetlom
sau 2,5 kg meda, na mrkom 2,9 kg, a na tamnom 3,7 kg meda66. Izleene iz starog
saa, pele sakupljaju 40-47% manje meda nego pele izleene iz kvalitetnog saa,
rezultat je istraivanja u Institutu Ribnoje.
Taranov pogodnost saa odreuje prema svetlu, danju. Ako dno elije
proputa svetlost, sae je pogodno za korienje. Ako je sat crn i ne proputa
120
svetlost, kartira se i pretapa jer u crnom sau sakuplja se izmet larvi i mada je
sazidan slojevima kokona u njemu se mogu sakupljati prouzrokovai bolesti pela i
legla.
3.19. VIESTRANI ZNAAJ PRAVOVREMENE ZAMENE SAA

Kao zakljuak za pelara praktiara stoji imperativ: Menjati sae u kome je
izvedeno 3-5 generacija pela. Jer, redovno i uredno obnavljanje saa u pelinjoj
zajednici ima viestruki znaaj:
(1) iz novog saa raaju se pele snane konstrukcije, s visokom
proizvodnim mogunostima, otporne na bolesti i sa duim ivotnim vekom. Dakle,
dobijemo zdrave i visokoproduktivne pele;
(2) mladim saem u pelinjem gnezdu, odrava se konica u visoko
higijenskom i sanitarnom stanju, i na taj nain preventivno deluje protiv raznih
pelinjih bolesti. Izmenom saa u pelinjem drutvu zaraenom nozemozom,
dodavanjem satnih osnova u ist i sanitarno ispravan nastavak, po postupku Baileya,
postignuti su potpuni rezultati u izleenju pelinjeg drutva bez primene fumagilina.
Istovremeno su pele izgradile elije na satnim osnovama, proizvele nove koliine
voska, a matica poloila jaja u izgraene elije;
(3) redovnim obnavljanjem saa, stvara se mogunost mladim pelama da
zadovolje instikt graenja i prirodni nagon za luenjem voska. Mlade pele lue
vosak istovremeno sa hranjenjem larvi. U eksperimentu koji je izveo profesor
Taranov, od formirane tri grupe mladih pela koje su svaka ponaosob merile po 1 kg
pela, najvie je proizvela ona koja je istovremeno odgajala larve i izluivala vosak.
Dok je prva izluivala samo 353,3 grama voska, druga je odgajila samo 19.510 larvi,
a ona trea odgajila je 19.207 larvi i izluila 401 gram voska. Dakle, najveu koliinu
voska dala su drutvanca koja su ispunjavala obe funkcije: odgajale leglo i gradile
sae;
(4) pravovremenim dodavanjem satnih osnova, suzbija se rojidbeni nagon i
rojidba pelinje zajednice, poveava proizvodnja pelinje zajednice, poveava
proizvodnja voska, umnoava leglo i jaa pelinje drutvo, a pretapanjem starog
saa, dobije se vosak kao ist profit za pelara;
(5) pele radije neguju leglo u novom sau nego u starom. Prouavajui
ponaanje matice i pela dadilja u korienju saa, Don Fri (1994) je utvrdio da
pele radije skladite med i nektar u korienom sau, a samo ponekad u njemu gaje
i leglo ali manje nego na novom. Ova pojava je uoena i kod divljih medonosnih
pela. One skladite rezerve hrane u starijem sau u kome je prethodno gajeno
leglo. Svake godine ove zajednice izgrauju novo sae i u njemu formiraju leglo.
Zamenom starog saa mladim, prema Lebedovu (1999) reavaju se bitni
problemi u pelinjoj zajednici koji je ine zdravom i produktivnom:
svetlo sae tedi energiju pela koja im je potrebna da pripreme elije u
koje e matica da polae jaja;
svetlo sae daje manje mogunosti da se drutvo zarazi amerikom
kugom, krenim leglom i nozemozom. Efekat leenja od ovih bolesti pelinjih
drutava na svetlom sau takoe je vei;
u svetlom sau med sporije kristalie;
u svetlom sau dobija se kvalitetniji med;
svetlo sae se lake dezinfikuje uz manji utroak sredstava;
121
produktivnost pelinjeg drutva sa starim saem nia je i do 40%.
3.20. KAKO SAE STARI

Istraivanjima u Institutu za pelarstvo Ribnoje utvreno je da sae tokom
vremena menja svoj spoljanji izgled, teinu, zapreminu elija i svoju osobinu kao
toplonoa. Beli satovi tokom vremena dobijaju mrku, a zatim skoro crnu boju, jer
posle svake ispiljene pele, u elijama ostaje tanka kouljica (aura) koja vrsto
pokriva zidove i dno elija, i u jednom njenom uglu ostaje grudvica larvinog izmeta.
Istina, pele jednim delom oiste elije, ali ipak znatan deo kouljice i izmeta ostaje,
na ta ukazuje tabela 9. Pri ovome se menja i teina sata, debljina elijskih zidova,
oblik i zapremina elije, to se jasno vidi u tabeli 11.
Tabela 11. Promene na sau (DB mere) (prema podacima Taranova, PELAR 3-4/93)
Pokazatelji
Poveanje
teine sata
na 1
pokolenje
Jedinica
mere
Novo
sae
gram
150
100
Izvedeno generacija pela

1
10
15
20
150+(131,3) 150+(528,4) 150+(1016,2) 150+(1511,6) 150+(208,6)=

=181
=292
=312
=324
322
120
194,6
208
216
214,6
poveanje
debljine
dna elije
mm
0,22
0,40 (3)*
0,73
1,08
1,44
100
181,8
331,8
490,0
654,5
smanjenje
prenika
elije
mm
5,42
5,38
5,26
5,24
5,21
5,21
100
99,26
97,0
96,6
96,12
96,12
smanjenje
zapremine
elije
cm3%
0,282
0,269
0,225
0,249
0,248
100
95,4
90,4
88,3
87,9
gubitak
toplote
kroz sat
kal.
0,247
0,173 (2)*
0,13 (6)*
0,101
koef.
5,61
3,44
2,16
1,31
100
61,3
38,5
23,2
smanjenje
koliine
%
100
86,0
60,0
49,0
46,0
45,0
voska
*
Brojevi u zagradi, sem prve vodoravne kolone, oznaavaju broj pokolenja posle kojih su
vrena merenja
Sa svakom novom generacijom izleenih pela, teina sata se poveava.

Ovo poveanje teine nije ravnomerno. Iz tabele je vidljivo da je posle pet izleenih
generacija pela, teina sata iznosila 292 g ili 194,6%, a posle 10, odnosno 15
generacija, pele istei elije od kouljica larvi, odravaju teinu sata na 312,
odnosno 324 g, to je za 208%, odnosno 216% vie od teine svee izgraenog
sata.
122

3.21. KAKO PREPOZNATI KVALITETNO SAE
Prema istraivanju Vladimira Hunjadija, pelara iz Novog Sada, moljac ne

napada sae zaraeno hemikalijama. U kontinuitetu od 25 godina izlagano dejstvu
hemijskih preparata, sae je izvadio u maju 2003. godine i stavio ga u uslove da ga
moljac oteti. Kada je u avgustu uzeo da proveri, ustanovio je da ga moljac nije ni
dotakao.
U Srbiji neki preraivai voska u satne osnove nekontrolisano ugrauju
parafin, tako da je teko prepoznati kvalitetne satne osnove. Stoga je preporuka ovog
autora i V. Hunjadija da svaki pelar prerauje sopstveni vosak u satne osnove.
Prema izgledu, sat u kojem je izvedeno 1-2 generacije pela je svetlo mrke
boje, dno je prozrano i malo ukasto.U jednom ili dva, ali ne vie od tri ugla elije
primeuje se izmet.
Sat u kome je izvedeno 9 generacija pela ima zatvoreno mrku boju, a 50%
elija su neprovidne, dok ostale elije imaju jednu, ree po dve zatvoreno mrke malo
providne mrlje.
Ako je st crn, a na svetlosti dana se vide samo pojedine slabo providne
zatvorene mrlje, govori da je iznedrilo 1214 generacija pela, i da nije smeo biti u
konici. Na starom sau prisutni su sledei nedostaci:
- teinom izmeta i kouljica koja se posle svake generacije zadrava u
elijama, poveava se teina sata, a smanjuje teina voska;
- poveava se debljina zidova elija. U novom satu debljina zidova elije
iznosi proseno 0,12 mm. Posle izlaska prvih pokolenja pela, debljina zidova se
poveava na 0,16-0,18 mm, a u retkim sluajevima na 0,20-0,22 mm. Dalje
poveanje debljine zidova elije pele ne doputaju, ve izgrizaju kouljice i
odstranjuju ih sa saa, zbog ega troe mnogo energije i hrane;
- smanjuju zapreminu elije, a ona utie na veliinu pele koja se iz nje
izlee. U ogledima je utvreno da je elija iz koje se izvelo 2 do 6 generacija pela,
izlaze radilice telesne mase 0,1225 g, a iz satova iz kojih se izvelo 28 do 38
generacija, izlazile su pele mase 0,1127 g, ije su rilice krae, krila manja i sa
smanjenom radnom sposobnou;
- smanjuje se prenik elija. Ako elija ima prenik samo neto manji od 5,3
mm, pele e posle dogradnje sata momentalno imati minimalno dozvoljenu veliinu
elija, ali u njoj nee biti mesta za dalje odlaganje kouljica;
- smanjuje se sadraj voska. Istraivanja su utvrdila da se posle izvoenja
prvih generacija pela procenat voska naglo smanjuje. U starim satovima procenat
voska dostie 45-46% u odnosu na ukupnu teinu sata.
Praktian znaaj poznavanja dinamike saa u pelinjoj zajednici sastoji se u
sledeem:
- redovna zamena starih satova oslobaa znatan broj pela neproduktivnog
rada na ienju elija, pa e te pele raditi produktivnije poslove u gnezdu, a moljac
nee imati razloga da naseljava konicu;
- u tesnim elijama saa razvijaju se sitnije i malo produktivne pele
- za zimu u gnezdu ostavljati samo one okvire sa satovima u kojima je
izvoeno ne vie od 4 generacije pela;
-za proirenje legla u prolee, dok je jo hladno vreme, bolje je dodavati
satove u kojima su izvoene pele;
- satovi koji su bili u gnezdu dve sezone i iznedrili 10-12 generacija pela,
treba udaljiti iz konice67.
123
Staro crno sae u pelinjem gnezdu tetno je za pele. Zato ga iz pelinje

zajednice treba nemilice odstranjivati. A pravi pelar nee ni dozvoliti da mu sae
dobije tamnu, a kamoli crnu boju. Od zatrovanog saa praviti svee68 i nositi na
groblje, a ne u prostorije gde obitavaju ljudi. Zato profesor dr Lebedev (2004)
sugerie: U toku godine zameniti 50% saa, a ne oko 30%, kako je po sistemu
resavske kole, to do sada sugerisano u brojnoj pelarskoj literaturi!"
3.22. SLABE PELINJE ZAJEDNICE KOD NEDOUENIH PELARA

Slabe pelinje zajednice produkuje nestruan pelar, jer povodei se
manirom da veliki pelar ima veliki broj konica (a u naem narodu vie je cenjen broj
od sadraja konice), nestrunim razrojavanjem, od snane zajednice napravi 3-4
slabia koji preputeni sami sebi i bez prihrane i ojaavanja leglom, tavore i
nedovoljno razvijeni ulaze u zimu. Sa malo pela i malim rezervama nekvalitetne
hrane (jer pelar je jo pre razrojavanja oduzeo celokupnu koliinu meda), ako i
preive zimu, u prolee se sporo razvijaju. Ako i imaju kvalitetnu maticu, ona nee
vie zalegati nego to pele mogu grejati i hraniti larve. Prema Taranovu (1961), u
malom drutvu teine 0,81,2 kg pela, matica dnevno u sezoni intenzivnog razvoja
drutva, polae samo oko 900 jaja.
Kondratjev, Butlerov, Gubin, Halifman (1998) istiu da kune pele dadiljehraniteljice imaju odreeni uticaj na neke morfoloke karakteristike prilikom uzgoja,
njima tueg legla, odnosno larvi!69 I nalazi Maa (1956) korespondiraju sa prethodno
iznetom tvrdnjom o znaajnoj ulozi pela hraniteljica na kvalitet pelinje zajednice
kao bioloke celine. Ma istie da koliina njenog (matiinog, prim. J.K.) poroda
zavisi od dobre ili loe sredine u kojoj sama matica treba da bude odnegovana poto
se izlee iz jajeta, jer e hraniteljice prenositi svoje dobre osobine na potomstvo koje
daje nova matica... Tako, nastavlja Ma, kada jednom osrednjem drutvu dodamo
odabranu maticu, njegov karakter se ni u emu nee izmeniti i ispoljavae i dalje
male vrednosti. Ali ako se pak ova ista matica ponovo vrati dobrom drutvu, njegovo
stanje nee se ni u emu izmeniti. To drutvo e se i dalje ponaati kao dobro, jer e
hraniteljice prenositi svoje dobre osobina na potomstvo koje daje nova matica.
Putem hranjenja, negovanja i podraavanja, radilice, koje jedino u drutvu
deluju, mogu prenositi svoje dobre ili loe osobine primljene od svojih predhodnica
istie Ma. On kae: Mendelovi zakoni gube svoju apsolutnost kod pela, zato to
ovde roditelji ne gaje svoje potomstvo. ak se i oni sami ne mogu da hrane, ve su u
ovom pogledu direktno i potpuno zavisni od hraniteljica i pod uticajem sredine
Tokom zime tako mala drutva e se, prema Mobusu (1979), oslobaati
vika metabolike vode u organizmu pela i prinuditi maticu da ve poetkom januara
pone polegati jaja, pa e pele rano poeti da se fizioloki troe negovanjem legla,
ime e ionako slabe jo vie oslabiti, a znatan broj ih nee doekati prolee. Da bi
zimi odralo optimalnu temperaturu u sreditu klubeta, nejako drutvance troi velike
koliine meda i time stvara viak metabolike vode u organizmu pela koje tee da je
se oslobode hranjenjem larvi, nasuprot vaeem miljenju da pojava legla poetkom
januara predstavlja nagon za odranje. Slaba pelinja zajednica neotporna je zimi na
vlagu koja pospeuje razvoj nozeme, dovodi do ubrzanog troenja belanevina iz
organizma pele, to ima za posledicu skraenje ivota pela i razvoj gljivine flore u
konici70.
124
Slaba pelinja drutva formiraju klube ve kod spoljanje temperature

vazduha od +13C, i poinju da troe dopunsku koliinu meda radi zagrevanja
klubeta. Kada se spoljna temperatura spusti na +8C, a to je esto i dva meseca
ranije od snanih pelinjih zajednica, ima za posledicu uveanu potronju hrane i
ubrzano troenje organizma pela slabog drutva71.
Slabana drutva tokom zimovanja potroe gotovo dva puta vie hrane od
jakih zajednica. Ogledima je utvreno da je pelinja zajednica od 25.000 pela
potroila 4,9 kg hrane, a drutvo od jednog kilograma pela, ak 9,54 kg ili za 94,4%
vie72. Jako drutvo u toku zime sa manje naprezanja odrava optimalnu mikroklimu
unutar klubeta i po jedinici mase potroi srazmerno manje hrane za odravanje
toplotnog reima gnezda.
U slabom drutvu pele ulau mnogo energije na odravanju potrebne
mikroklime, troei mnogo vie hrane na stvaranju neophodne temperature unutar
klubeta i pri tom se enormno iznuruju, te u prolee uu sasvim iscrpljene i
nesposobne za bilo kakvu produkciju.
Matematikim modelom pelar Branko Reli je plastino pokazao da slabije
drutvo, uklubljeno u malom klubetu, izgubi za 25% vie toplote po jedinici zapremine
nego jako. Naime da bi manje klube odralo konstantnu temperaturu povrine, mora
troiti vie hrane po jedinici pela. Veom potronjom hrane pele se iscrpljuju zbog
pojaanog rada na proizvodnji toplote, ime im se umanjuje sposobnost negovanja
legla, to ima za posledicu da se dobiju mlade pele loeg kvaliteta i manje
produktivnosti.
ovek-pelar se ispreio na putu stvaranja i odravanja snanih pelinjih
zajednica uskraujui im prirodnu hranu lek, polen i nektar. U borbi protiv Prirode,
pelar se nepravedno poneo preme pelama: opljakao im je med i pokupio cvetni
prah, na emu one ve 160 miliona godina izgrauju svoj jelovnik, a u zamenu im
daje mrvice eernog sirupa, sojinog brana, mleka u prahu, pekarski i pivski kvasac,
kiseline Na takvom jelovniku ne mogu se razviti niti odrati jake pelinje zajednice,
ve se odravaju slaba drutva koja dominiraju na naim pelinjacima, jer su pele
na ivici gladi.
Male i nekvalitetne rezerve hrane (najee neinvertovani eer, kao
posledica to ga slabano drutvo nije s jeseni preradilo u med) iscrpljuje organizam
pela, a manje zalihe od potrebnih negativno se odraavaju na razvoj drutva, jer
pele gonjene nagonom, instinktom ekonomisanja, slabije hrane maticu, pa ona
prekida zaleganje jaja. Pele krtare u hranjenju larvi, pa se iz takvog legla izvode
male, zakrljale, slaboproduktivne, kratkovene i prema bolestima neotporne pele.
Nevskij (1914) je utvrdio da su pele sa prolenim zalihama hrane od 4 kg
meda po konici slabije letele na pau, slabije se razvijale i unele sasvim malo meda.
Takav su zakljuak izveli i Jevdokimov i Snjenevski (1927), i Muzalevskij (1929).
Bijev (1963) je pokazao da je u pelinjim zajednicama sa velikim zalihama hrane u
prolee, nosivost matice bila vea i da je odgajeno vie legla.
Rjamova (1979) je u svojim istraivanjima potvrdila zakljuke svojih
prethodnika da su zalihe hrane od 3 do 4 kg meda u poreenju sa rezervama od 6 do
8 kg, odnosno 10-12 kg meda dale najloiji kvalitet pela. Sa prolea u drutvu
relativno mali broj negovateljica hrani srazmerno veliku koliinu legla, odnosno jednu
larvu hrani jedna negovateljica, a u pogoranim uslovima, jedna negovateljica hrani i
vie od jedne larve. Shodno tome, larve su oskudnije hranjene, a i pele izleene iz
takvih larvi slabije su konstitucije, bre se iscrpljuju, krae ive, skupljaju u svoj medni
mehur za 1,5-1,8 puta manje nektara, vraaju se u konicu sa teretom ija je masa
125
za 45-47% manje nego kod jakih drutava, a i njihova dugovenost je kraa za

33,3% od jakih drutava.
Prihranjivanje pela s prolea, kojim mnogi pelari kompenzuju manjak hrane
i stimuliu pele, treba smatrati kao nuno zlo za uinjene greke i propuste u
prethodnoj sezoni, smatra Johansson. Sve dok jedno drutvo ima samo do 5 kg
hrane, prihranjivanje mu nee poveati nagon za ekspanziju legla, iako klimatski i
sezonski faktori to dozvoljavaju. Joder (1885) je utvrdio da jedna pelinja zajednica
ne moe da neguje vie larvi nego to ima pela negovateljica koje ih hrane. Zato
Dollitle i Miler preporuuju da proleno prihranjivanje pelar zavri u jesen
(Johanson, 1990)73. I treba ih posluati!
Slaba drutva se s jeseni sporije razvijaju utvrdili su na Naunoistraivakom
institutu Ribnoje. Sredinom avgusta izmerili su u slabijim drutvima vie otvorenog
legla nego u snanim zajednicama. U prolee pri nestabilnom vremenu, utvrdili su
pouzdano niu temperaturu legla u slabim drutavima, od tempereture u gnezdu
snanih zajednica74, to pogoduje razvoju nozemoze. Naime, u Nauno
istraivakom pelarskom institutu Ribnoje, u periodu 1976-78. svakih 12 dana merili
su sva drutva da bi utvrdili koliinu zatvorenog i otvorenog legla, meda i perge. U
gnezdo svake grupe pelinjih drutava stavljali su po jedan ram svetlo-mrkog saa sa
jajima iste matice. Dvaput dnevno su merili temperaturu u centru svakog dela s
leglom sve do izlaska pela iz elija.
U toku trogodinjeg istraivanja izvrili su 2.800 merenja temperature u
gnezdima oglednih drutava (tri zajednice srednjoruske i tri drutva sivo-planinske
kavkaske rase pela) i utvrdili da se SLABA DRUTVA u jesen due razvijaju, nego
snana. im drutva dostignu jainu od 2 kg, smanjuje se koliina legla
odnegovanog na jedinicu mase. Po jedinici ive mase izmereno je sredinom avgusta
u slabijih drutava 38.000 elija prema 30.000 kod srednjoruskih, odnosno 67.000
prema 49.700 elija kod sivih planinskih kavkaskih pela. U prolenom periodu pri
nestabilnom vremenu, temperatura u rejonu legla slabih drutava pouzdano je nia
nego kod snanih. Snana drutva obeju eksperimentalnih rasa, u maju pri spoljnoj
temperaturi od 15 do 17C, i u junu izmeu 19 i 23C, temperatura u rejonu legla bila
je vea nego u slabjih drutava. U avgustu je utvreno smanjenje temperature od 0,4
do 1C u gnezdima snanih drutava. Obrazovanje klubeta kod snanih drutava
poinje pri nioj spoljnoj temperaturi nego kod slabih. U prolenjem periodu pri
nestabilnom vremenu temeratura u rejonu legla jakih drutava pouzdano je vea
nego u slabih drutava75.
Lovro Peradin je konstatovao da su nae pele na ivici gladi, ali zato Farar
navodi da je ovek peli najvei neprijatelj. Naalost, pelar se izgubio, pa su pele
ostale bez prijatelja i saradnika, a na pozornicu je doao medar, neprijatelj pela.
Dopingujui pelinja drutva eerom u svim oblicima u velikim porcijama, ugrozio je
opstanak tog plemenitog insekta. Medara interesuje koliko e eera pretoiti u med i
prodati ga kao bagremov. Evo razloga zbog ega je profesor Farar izgovorio,
naalost, istinitu maksimu da je ovek peli najvei neprijatel i, uputio prekor kako
ovek tei da pelama ostavi nedovoljne zalihe hrane.76 A, pela nam omoguuje
da leimo sve bolesti. To je najbolji mali prijatelj kakvog ovek samo moe na svetu
imati (J. ivanovi. 1893).
126

3.23. NEDOUEN PELAR OSTAVI PELINJE DRUTVO BEZ
MEDA
Fararova teza da je aktuelni pelar najvei neprijatelj pela ima uporite staro
vie od sto godina koja je na svetlost dana doneo na asopis kada je ovek-pelar
opljakao pelama med. to se dalje dogaalo opisao je urini u tekstu Pelarska
zima u Pelaru br. 2 za februar 1898. godine (da ne bi bilo zabune, to je kraj
devetnaeatog veka).
I poslednju kap meda pele podele izmeu sebe dodavajui je jedna drugoj
sisalicom. One koje su najblie matici, dobijaju ponajvie sa zadatkom da i poslednju
kap upotrebe na ishranu matice. Krajnji redovi zatim prvi umiru od gladi s nekim
tihim, sveanim, pravim stoikim spokojstvom. I tako redom umiru sve, do one
sredinice gde se matica nalazi. Tada u rojevima vlada tiina koja je svojstvena samo
organizmima koji umiru od gladi. Pele hraniteljice, ili one koje su se desile blizu
matice i koje su kao amanet od drutva dobile najvie meda za ishranu matice,
njihove majke, i poslednje napore svoje snage upotrebljavaju i iz usta svojih
odvajaju da ishrane svoju majku. Prema fizikoj svojoj snazi redom do poslednje
umiru, a matica ostaje da ivi jo dva dana po smrti celog drutva, a zatim i ona
umire.
Matica moe gladovati samo 2 sata, inae umire, tvrdi gospoa Atchiey u
svom asopisu The Southland Queen. Zimi moe i due bez hrane izdravati, jer
onda ne lee jaja77.
3.24. ZABLUDE PELARA BOLEST PELA

Jedan od najznamenitijih pelara XIX veka koji je dao veliki doprinos
naprednom pelarstvu bio je August baron Berlep (1815-1877). On je pelarima
govorio Uite teoriju, inae ostaete celog svog veka u praksi nadripelara, a
njegov doprinos savremenom pelarstvu je okvir sa etiri daice, iji izum i danas
koristimo. Pa, ko eli da bude dobar pelar i da od pelarstva dobije to veu korist,
taj mora poznavati pele i njima upravljati tako savreno da se moe rei: -E... on s
njima u konici ivi. Tako je govorio i pisao uveni poljski pelar Lubenicki u svom
poznatom delu Pelarstvo iz 1859. Te su misli napisane u prvom broju asopisa
Pelar, jo davne 1898. godine, pa i posle sto godina nai pelari (ast izuzecima),
optereeni velikim brojem zabluda od kojih se ne mogu osloboditi i danas ine tetu
pelama i sebi.
3.25. NEDOUEN PELAR OD SLABIA PRAVI

JAKE PELINJE ZAJEDNICE ZA ZIMU
Praksa proizala iz instrukcija u mnogim naim pelarskim prirunicima da se
u jesen od nekoliko slabih pelinjih drutava formira jedno snano drutvo koje e
uspeno prezimiti iz osnova je pogrena. To potvruju rezultati istraivanja u
Nauno-istraivakom institutu Ribnoje, Lebedeva i saradnika, kada je utvreno da
su 3-4 slabia stavljena u jednu konicu u toku zime potroila 23% vie hrane od
127
biloloki prirodno snanog drutva. U istoj meri bilo je optereenje zadnjeg creva, pa
su u prolee tako formirane nazovi jake zajednice bile najvie zagaene izmetom, i
sa najvie sa plesni zahvaenog saa. Od nozeme je obolelo 28,1% vie jakih nego
prirodno bioloki snanih drutava. Eksperimentalno je utvreno da spajanje vie
drutava u jednu konicu kod pela izaziva, i dosta dugo odrava stanje
razdraljivosti, to se negativno odrava na sadraj rezervnih hranjivih materija u
njihovom organizmu. I ferment katalaza, zaduen da spreava truljenje izmeta u
konici i da titi pele od uginua, kod ovakvih drutava je manje aktivan u proseku
za 12,1%.
Rezultati zimovanja su se negativno odrazili na proleni razvoj i produktivnost
pelinjih drutava. Pelinje zajednice formirane od slabia sa jeseni imale su 21,6%
manje legla i isto toliko manje meda istie Lebedov i istie da ova, kao i s jeseni
formirana drutva od po dve slabije zajednice od iste koliine pela, u toku sezone do
24. juna nisu bila u stanju da se razvijaju kao prirodno bioloki snana drutva. Ona
ni do kraja ogleda nisu dostigla razvoj jakih pelinjih zajednica. Zato jako drutvo lako
prezimljava. Ali i u jaini pelinje zajednice koja se priprema za zimu, ne sme se
preterati sa vetakim pojaavanjem drutva. U tom sluaju pojavljuje se viak
toplote, usloava se ishrana pela i zimovanje protie loije, upozorava Taranov i
savetuje da zazimljena pelinja zajednica treba da pokriva 9-11 ulica u DB konici,
poto su i ogledi Jakovljeva (1971) pokazali da se optimalna snaga zazimljenog
drutva nalazi u tim granicama.
Optimum od 9 do 11 ulica pela u DB konici obezbeuje balans izmeu
ukupne koliine vode nastale respiratornim putem (ukljuujui i primljenu slobodnu
vodu) i gubitka vode koji nastaje isparavanjem, tako da ne dolazi ni do pojave ei, ni
do pojave akumuliranja vode u organizmu pele. Pelinje zajednice manje od
optimalnih imaju problema sa vikom vode pa ih treba utopljavati tokom zimovanja
(na taj nain se smanjuje potronja hrane i stvaranje metabolike vode). Snanije od
optimalnih zajednica koje pate od ei treba pokriti folijom (mala potronja meda po
jedinici pele).
Jako pelinje drutvo koje je rezultat dara prirode je poeljno drutvo za
zazimljavanje. Ono nazovi jako drutvo koje smo montirali spajanjem dva osrednja
drutva, nije i poeljno drutvo, i ne treba ga tako stvarati. Gospodin dr ivadinovi, u
Pelaru 11/97 str. 336 je to plastino elaborirao i u zakljuku nam dobronamerno
savetovao: Krajnje je vreme da se otreznimo i da shvatimo da se prirodom ne moe
upravljati, ve da joj se moe pomagati ili odmagati.
Zato Milan Mati, iz apca, tokom septembra sve slabo razvijene zajednice
rasformira i pripaja drutvima srednje jaine, ime postie dva cilja: prvo, vri
masovnu pozitivnu selekciju na pelinjaku i, drugo, pojaavanjem osrednjih drutava
pelama i hranom iz rasformiranih konica dobija snane pelinje zajednice i
optimalne zalihe hrane, to je preduslov broj jedan za uspeno zimovanje i
izimljavnje, a time i prevenciju protiv nozemoze.
3.26. ROBOVANJE ZABLUDAMA PREGRT GLUPOSTI

U tekstovoma u dosada napisanim prirunicima iz pelarstva i pelarskim
udbenicima, malte ne crvenom linijom je podvuena reenica kojom se skree
panja pelarima da budu paljivi pri pregledu pela kako ne bi prehladili leglo, jer se
time ubijaju jaja i larve, naroito ako se to radi u hladno prolee ili kasno u jesen. U
128
prolee, u periodu intenzivnog razmnoavanja, poznato je da je potrebna toplota u

pelinjem gnezdu. Ali u isekivanju toplog vremena esto se kasni sa obavljanjem
odreenih poslova. Autori prepisujui i citirajui one pre njih, upozoravaju da se tada
gnezdo ne otvara i da se leglo ne izlae hladnom vremenu.
Sve je ovo samo pregrt gluposti, pie u American Bee Journal- u za
mesec jul 1995. godine Stiv Taber, naunik i pelar, pisac najznaajnijih tekstova u
tom asopisu. On je nizom eksperimenata dokazao da ram sa jajima i tek ispiljenim
larvama, uvijen u vlanu krpu i ostavljen preko noi u friideru, a kroz 24 sata ponovo
vraen u pelinju zajednicu, pele prihvataju i odneguju, a ono malo uginulih jaja i
larvi isisaju. Drao je jaja i jednodnevne larve po nekoliko dana na ledu, a potom ih
vraao u konicu gde su ih pele prihvatale i odgajale, to upuuje na imperativ da
se oslobodimo zabluda o prehlaenom leglu, neotvaranju konica zimi radi unoenja
leka ili spaavanja pelinje zajednice koja daje pelaru lou informaciju o svom
stanju (odvojena od hrane, bolest, mi...).
Profesor dr Slobodan Miloradovi u svom lanku Zimske intervencije u
pelinjem leglu78 izneo je informaciju o slinim reziltatima koje je u svojim ogledima,
davno pre Tabera, postigao akademik Nikolaj Mihajlovi Kalugin (1860-1940), jedan
od najveih ruskih zoologa. On je ramove sa jajima, larvama i lutkama drao u
termosu na temperaturi od +8C i sukcesivno ih, posle jednog, dva, odnosno tri sata
vraao u pelinje gnezdo. Utvrdio je da je u proseku od svakih stotinu jaja i isto toliko
larvi nastradalo po dva jajeta i dve larve, odnosno 2%. U ponovljenim ogledima na
niim temperaturama dobio je iste rezultate. Na kraju, kada je ram sa jajima, larvama
i lutkama postavio i drao na ledu dva sata, ispostavilo se da su jaja i larve veoma
malo nastradale, kao i u prethodnim ogledima. Ostale su u ivotu i pele (u elijama)
koje su se tek izlegle. Nastradale su samo lutke, koje kao ni u prethodnim ogledima
nisu preivele.
3.27. PREGLED PELA ZIMI REDOVNA AKTIVNOST PELARA

Verovatno pod uticajem rezultata Kulagina, profesor Farar (veliki naunik i
pelar koji je imao vie od 2.000 pelinjih drutava), radi spreavanja zimskih
gubitaka preporuivao je amerikim pelarima zimsku opreaciju pregled pelinjih
zajednica koje su zimovale na otvorenom prostoru. Oni su usred zime, pri
temperaturi od -15 do -20C, kontrolisali kontakt pelinjeg klubeta sa hranom.
Pregled je izvoen brzo, a sastojao se u prenoenju nekoliko centralnih ramova iz
gnezda (koji su po pravilu bili bez meda) u gornji nastavak koji je bio pun meda.
Posle takve operacije deo klubeta koji je ostao u donjem nastavku prisajedinio se
onom delu pela koje su preneene u gornji nastavak, tako da su pelinje zajednice
sigurno preivljavale i imale ubrzani proleni razvoj.
Iznosei na svetlost dana zablude kojima su pelari robovali i nanosili veliku
tetu sebi i pelama, Taber ozbiljno upozorava na jo jednu lou praksu. Naime,
pelari prilikom pregleda pela ili traenja matice u pelinjoj zajednici ramove sa
otvorenim leglom usmeravaju u pravcu suneve svetlosti. Samo dve minute izloeni
sunevim zracima, jaja i larve na ramu e se isuiti i uginuti, upozorava Taber. Pele
su tako dodate ramove tokom etiri dana oistile, odnosno isisale isueni materijal,
to je vidljivo kada se okvir izvadi iz pelinjeg gnezda. Pele brzo pojedu mrtva jaja i
matica skoro odmah u iste elije poloi nova, pa Taber upozorava pelare da naue
da razlikuju tek poloena jaja od onih koja su kao uginula stavili pre etiri dana.
129
3.28. SUROVI TEST ZA MATICE

U svetlu navedenih injenica pelari sa vie smelosti i bez straha treba da
interveniu u pelinjem drutvu kad god potreba nalae. Brat Adam Kerle, otac
Bakves pele, svakog marta je menjao i dodavao mlade matice osnovnim drutvima
na velikom pelinjaku Benediktinskog manastira Bakvest Abi u klimatski hlabnoj i
vlanoj Engleskoj. Pre nego to bi mlade sparene matice iz prethodne godine dodao
pelinjim zajednicama, on ih je podvrgavao surovom ispitu. U nukleusima na etiri
Dadantova poluokvira, mlade matice sa pelama ostavljao je na sparivalitima tokom
cele zime. Kako su zime obilovale snegom i jakim mrazevima, ispit mladih matica
stvarno je bio surov.
Posle zimskog testa, u martu je vrio zamenu matica u proizvodnim
drutvima jer, kako kae, najveu plodnost i aktivnost postiu godinu dana posle
roenja". A dodavanjem matica u martu postie se brz proleni razvoj, koji ima
znatno vee prednosti u odnosu na druge termine. Iskustva autora ove knjige u
tretiranju pelinjih drutava protiv varroe apitolom i perizinom zimi pri temperaturi od
0 do +10C, potvruje da su pelinja drutva normalno prezimila i s prolea se brzo
razvijala.
Bekei, 2005.
Ibid.
3
Mlaen i sar., prema citatu Stevanovieve i sar., 2000.
4
Citat iz lanka u "American Bee Journal"-u za 1993. godinu koji je sadran u knjizi
"Savremeni principi pelarenja, dr med R. ivadinovia
5
Maksimovi, Petrievi.
2
130
Maksimovi, Petrievi, 1994.

Stanimirovi i sarad.. 2000.
8
Kad se nae u odrasloj peli (injiciranjem ili utrljavanjem u telo), ovaj virus se brzo
razmnoava i ubija je za tri dana. Larve mogu da preive unoenje virusa, ali neke od njih
postaju latentno inficirane odrasle pele (ivadinovi, 2005).
9
Momo Konar, dipling. poljopr. iz Aleksandrova, Izvetaj na Novosadskom savetovanju
2003. godine.
10
Pelar br.8, avgust, 2009.
11
D. Kreculj, 2007
12
S. Rai, Sindrom nestajanja pela, Pelar br 11 za novembar 2007.
13
Biro za tehniku pomo i razmenu informacija Evropske Unije.
14
Pelar 1/ 2012.
15
J. N. Kantar, Sa zdravim pelama u XXI vek, SRPSKI GUTENBERG, Beograd, 2001.
16
Harman, 2005.
17
Pelovodstvo za septembar 2009.
18
T. F. Domackaja, 1982., prema Sotnjikovu, 2009
19
Hajdak,1961.
20
Hajdak, 1937, 1954
21
Glinski, Jaro,1984, 1985.
22
Glinski, Jaro, 1988.
23
De Jong et al., 1982
24
T. F. Domackaja, 1982; Schneider et al., 1987.
25
T. F. Domackaja, 1982.
26
Pechaker, 1987.
27
Gaponova, Meljnik, 1977.
28
Alfonsus 1933; Hajdak, 1949.
29
Pukadija i sarad., 2004.
30
Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa
koja se iroko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno tretiraju sve zajednice
na pelinjaku. Tako, u Severnoj Americi itavih 70 godina antibioticima je davana glavna
prednost u kontrolisanju amerike kuge (an-Pjer aplo, LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR - 849, jun 1999. Ta se praksa, naalost prenela i kod nas, pa na
pelarskim tribinama sluamo profesore doktore i uspene pelare koji nauno dokazuju
tu jalovu praksu).
31
O. Osano, odipo@africaonline.co.ke; A. A. Oladimeji; M. H. S. Kraak; Nj. Admiraal
32
Flinders University, Adelaide, Australia, School of medicine, Department of medical
biotechnology, fiona.young@flinders.edu.au
33
Departamento de Patologia, Faculdade de Medicina Veterinaria e Zootecnia, Universidade
de Sao Paulo, Brasil
34
Apiacta, 2003.
35
Pela, Zagreb, 6/86, str.l68
36
"Pelar" 1/2002, str.4
37
Stanoji, 2001.
38
"Beogradski pelar" br.15 za mart 2002. godine
39
kenderov, S., Ivanov, C., Pelinji proizvodi i njihovo korienje, NOLIT, Beograd, 1986
40
Politika (dnevni list) broj 34 od 1. i 2. maja 2009. godine str 1 i 11,
41
Mladenov, 1997.
42
Cvetkovi, 10/2002.
43
Cvetkovi, 11/2002.
44
Spivak, prema Dugali i sarad. 2005.
45
elija (latinski cellula = mala sobica) je kao to se zna kolevka koju sama pela gradi da
se u njoj rodi njeno potomstvo, ili da joj slui kao magacin za med i cvetni praak.
Napravljena je od materije koju pela u sopstvenom telu spravlja, elija je od najistijeg
voska koga uopte moe biti. Sagraena je dakle od "due cvea, jer kao to je
7
131
ispitivanjima utvreno vosak postaje od meda...(i polena, prim. J.K..) Zato je elija
estougaona, a ne okrugla kao pelinje telo? Zbog ekonomije, jer od svih elija iste
zapremine koje se mogu sloiti jedna uz drugu bez praznina izmeu njih, estougaonici su
geometrijski oblici za koje je potrebno najmanje materijala. To je jo u IV veku utvrdio
matematiar Pappus iz Aleksandrije, on koji je u pelama video "velike geometre". Kada
bi kakav um izvan zemaljske kugle pitao ta je na zemlji najsavrenije stvorila ivotna
logika, tada bi mu trebalo pokazati medno sae, rekao je mudri i velianstveni Meterlnik.
A kako je prave? Sevdi, zavravajui svoja matematika izlaganja, kae: Pela-arhitekta
stvorila je plan. Na praznom prostoru odredila je mesto prve elije, dok e se ostale reati
po matematikoj tanosti u zavisnosti od prve. Tako se gradi prvi st, a dok je on jo u
izgradnji, ve se zapoinje u izvesnoj udaljenosti i drugi i trei A Huber, koji je sve
video, video je kako je jedna mlada i jo nedovoljno iskusna pelica, gradei elije saa
u redu svojih starijih sestara, pogreno postavila jednu esticu voska. Uklonie je odmah
u stranu i jedna od starijih zauze njeno mesto, skide pogreno postavljenu esticu, preradi
je i opet pusti mladu pelicu da se ui i, dalje rdi! ta na to da kaemo? (Dimitrijevi,
Jugoslovensko pelarstvo 7/1934).
46
Taranov, 1993.
47
Descont, G., Problem pelinjih elija, Jugoslovensko pelarstvo br 5 i 6, Beograd,
1938.
48
Protivna miljenja: Root je posle ogleda sa okvirima starim 25 godina, izjavio da zidovi
elija imaju uvek skoro istu debljinu, jer pele uklanjaju kokone ukoliko pokriju zidove.
Ipak, ako na dnu ostane 8 do 10 naslaganih slojeva, one produe elije da bi imale istu
dubinu na starom sau debljine 2 do 3 mm gde se leglo uvek dobro razvija ne smanjujui
svoj rast. Baldensperger, posle iskustva od 56 godina na svojim pelinjacima, nikada nije
naiao na kakav okvir koji bi morao izbaciti zato to su mu kouljice suzile elije.. Iz
godine u godinu su se u mojim okvirima izvodile 7 do 8 generacija pela iako su mnogi bili
u upotrebi i u primitivnim konicama na Alpima, u Aliru, ili Palestini, i video da su se
preko 200 generacija izvodile u njihovim elijama, ne primeujui nikakve tetne
zadebljine ... to se popravka saa tie, roj, kao mlad organizam, vie voli novo sae, i
istei konicu otkida itave komade starog saa. Isto je to i u primitivnim konicama, gde
se svake druge ili tree godine obnavlja sae, a to je vreme kada bi mogle nastupiti tetne
posledice". I American Bee Journal (jun 1935) sa potpisom g. Miller-a uporujui elije
starih okvira koji su u upotrebi vie od 24 godine, a jedan jo od 1885. g., sa novima, ne
nalazi da ima kakve razlike u dimenzijama, "niti da ima razlike u krupnoi pela koje su se
u tim okvirima izlegle". Ako bi iz ovog pitanja trebalo izvesti kakav zakljuak, mogli bi rei
da pele u datoj prilici znaju da izvre podmalaivanje saa (Derscont, 1938).
49
Grobov, Lihotin, 1989. prema Lebedevu.
50
Aleksimicer, Bodnaruk, Kubajuk, 1997, prema Lebedevu.
51
Cvetkovi, 2003.
52
U aprilskom broju asopisa American Bee Journal 2006. godine, u radu pod naslovom
Preivljavanje u funkciji uzgoja matice u pelinjem vosku koji sadri kumafos, objavili su
rezultate svojih dvogodunjih istraivanja o uticaju kumafosom kontaminiranog voska na
uzgoj i preivljavanje matica.
53
Ppm = delovi u milionu
54
Walner, 1999.
55
Nosr&Walner, 2003
56
E.H. Frost, D. Shutler i K. Hillier, Uticaj lekova protiv varoe na memoriju pela. (Rezultati
istraivanja koji su predstavljeni na Amerikoj konferenciji o istraivanjima u oblasti
pelarstva, (Pelar 12/10, str. 589)..
57
Madren, 1995, prema ivadinoviu, 2000.
58
ivadinovi, 2002.
59
Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pelinjih bolesti u svetlu rezolucije 34.
kongresa Apimondije 1995, Kantar, 1998):
60
Meunarodni struni seminar Pelarenje za budunost, Ni, 14.-15 XII 2002. godine
132
61
prema ivadinoviu (2004)

Slovenski ebelar 4/88
63
Slovenski ebelar 3/88).
64
Svake jeseni gospodin aplo zazimljuje 900 drutava u Kvebeku (Kanada), inspektor je
pelarstva.Beogradski pelar br.35, za novembar 2003. godine.
65
Peterson, prema Lebedevu.
66
Dedenski, 1998. prema Lebedovu.
67
Taranov, 1993.
68
Walner, 2002
69
Gubin i Halifman su hteli da utvrde stepen tog uticaja. Oni su u gnezdo drutva
srednjoruske pele stavili prazan st u kojeg je matica uskoro zalegla jaja. Pre nego to
su se iz jaja izvele larve, st su premestili u drutvo kavkaskih pela, iz koga su prethodno
odstranili sve ramove s otvorenim leglom. Kavkaske pele bile su prinuene da neguju
tue larve. Kad je leglo bilo zatvoreno izvadili su ramove iz konice i stavili ih u inkubator
gde je temperatura bila ista kao i u konici. U tim uslovima pele su se normalno izvele i
uskoro, hranei se medom i polenom, postale su radno sposobne. Od njih su formirali
drutvo i dali mu mogunost da poklapa med. To je bio odluujui momenat
eksperimenta. Istraivai su znali da kavkaske i srednjoruske pele ne poklapaju med na
isti nain. Kavkaske pele, kad sazri med u elijama, votane poklopce priljubljuju uz med
tako da st s medom odaje utisak kao da je mokar. Srednjoruske pele, pak, izmeu
meda i votanog poklopca ostavljaju sloj vazduha pa st izgleda beo (suvo poklapanje).
Kad su eksperimentalna drutva zavrila svoj rad ispostavilo se da su kavkaske pele
odstupile od gena svojih predaka; deo elija sa zrelim medom one su poklapale po ruski,
dok su srednjoruske pele, kada su njihove larve uzgajile kavkaske pele, stekle manir da
med poklapaju na mokri nain, kao to ine kavkaske (Miloradovi, 1998/1)
70
Lebedev.
71
Tomain, 1991.
72
Avetisjan.
73
Pelar 9/90, str. 272.
74
Bila, Pelar 2/81, str. 38
75
Termoreim pelinjih drutava, Pelar 2/81, str.38
76
Revija SELO 12/96, br. 45, str. 33.
77
M.Marinkovi, 2003.
78
Pelar, 2/99.
62
DEO ETVRTI
BIOLOKO-FIZIOLOKE POTREBE PELA

4.1. NEDOUEN PELAR NE PRIDAJE VANOST VODI ZA PIE,
PA ZANEMARUJE ZNAAJ HIGIJENSKOG POJILA
Prvi poslovi koje pelar obavlja u
prolee, pored ienja i dezinfekcije podnjae,
jeste postavljanje pojila za pele. Znaaj pojila
za pele proistie iz brojnih razloga, pa pelare
valja podsetiti da je voda pratila pele na
njihovom dugom putu od 160 milion godina i da
su, pored nektara i cvetnog praha, sa vodom
odrale vrstu.
Bez vode pelinja zajednica nije u
stanju da uzgaja leglo. Med, polen i voda u
izvedbi kunih pela, ine smeu kojom pele
hrane radilike larve od etvrtog do estog
dana starosti. to je intenzivniji razvoj legla, to
su i potrebe za vodom vee. Ako se posmatra
optereenje pela izletnica, vodonoe imaju
najvie posla, jer dnevno izleu i do 100 puta,
dok nektarue poleu 10-15, a polenarice samo
3-5 puta (Lonarevi).
U krajevima umerene kontinentalne
klime, pele troe najvee koliine vode za
vreme prolenog razvoja, kada se povrina
legla poveava velikom brzinom i kada se troe
rezerve medne hrane u konici. U hrani za
larve, koju pripremaju pele dadilje, nalazi se
blizu 80% vode za prvi dan rasta larve i oko
33% za esti dan (Kulinevi). Ove potrebe su
nedovoljne u koliini vode sadranoj u medu
Slika 13. Higijensko pojilo
(15-20%) pa je stoga potrebna pomo pelara
da se, zbog nedostatka optimalnih koliina
vode, ne uspori razvoj legla.
Eksperimentima je utvreno da su se mala pelinja drutva bolje razvijala sa
vodom u hranilici nego ona koja su dobijala eerni sirup, jer pele i 10% rastvor
eerne otopine stavljaju u hranu, a ne koriste ga kao vodu1. Time je nedostatak
134
vode postao odluujui faktor koji utie na izvoenje legla i razvoj pelinjeg drutva 2, i
tako, prema Dull-u u unutranjosti elije saa u kojoj je zaleeno jaje, u trenutku
raanja i u periodu razvoja larve, relativna vlanost mora biti 90-95%, jer inae larva
se nee izlei. Dull je utvrdio da se pri relativnoj vlanosti od 50% izlee samo 29%
larvi to predstavlja i donju granicu ispod koje ne postoje uslovi za pucanje jajne
opne.
Ukoliko nema pojila na pelinjaku ve u prvim februarskim danima, ako
pelar zakasni u aktiviranju izvora higijenske vode ili tome ne pridaje panju, pele su
primorane da se same snalaze za vodu i vodonoe e pasti na barice, kanale i druge
izvore, uzimae nehigijensku vodu, najee zaraenu mikroorganizmima tetnim po
zdravlje pelinje zajednice.
istoa vode nema bitnog znaaja za pele,3 pa mirisi neprijatni za oveka
nisu neprijatni i za pele. Pele u nedostatku vode na pojilu poseuju, izmeu
ostalog, i kanale sa osokom, napune svoje voljke sa 2-5%-tnim rastvorom mokrae i
skladite je u konici, istie cenjeni naunik. I kada je postavljeno pojilo sa istom
vodom i kada ga pele redovno poseuju, one e u traganju za mineralnim
materijama, zbog nedostatka soli u vodi, poseivati i stona ubrita. To ima za
posledicu unoenje u konicu patogenih mikroorganizama, kao to su salmonela,
enteropatogeni sojevi crevnih bacila, streptokoke, stafilokoke, izazivai tuberkuloze i
dr4. Ovaj autorSmirnov preporuuje da se zbog toga na pelinjacima pored pojilica sa
pitkom vodom postave i pojilice sa rastvorom morske soli, a doza da ne iznosi vie
od 0.01%, odnosno 1 gram soli na 10 litara vode. Doze soli vee od navedene
skrauju ivot pelama, u odnosu na pele koje su hranjene eernim sirupom bez
dodatka soli, to se vidi iz table 12.
Smirnov navodi da je analogne rezultate dobila i Ana Mauricio (1946), prema
kojima su ginuli veliki pelinjaci preko zime zbog prisustva soli u medu u jednom
sluaju 0,66%, a u drugom 0,46%.
Tabela 12. Uticaj koliine morske soli na duinu ivota pela (prema podacima
Smirnova)
Koliina morske soli na 1 litar sirupa
bez soli
Duina
ivota
0,1-0,2%
0,5%
1%
5%
10%
1-2 g/l
5 g/l
10 g/l
50 g/l
100 g/l
dana
2533
1517
1011
910
100
50
35
33
10
6.6
Kada u letnjem periodu nastupe velike vruine, a pelinjak koji je izloen

direktnim sunevim zracima nema zatitu hlada, kada je spoljna temperatura
vazduha enormno visoka pa uzrokuje poveanje temperature u konici iznad 35,5C
u rejonu gnezda, a pele lepeziranjem ne mogu odrati toplotu u granicama 3435,5C, tada pele po hitnom postupku primenjuju princip isparenja vode. Tada
najvei broj (8090%) pela nektarua i polenarica postaju vodonoe. U jednom
eksperimentu u konici stalno izloenoj suncu na temperaturi od 70C, pele su u
gnezdu odravale konstantnu toplotu na 35C toliko dugo, koliko je dugo bila
obezbeena voda iz pojilice u blizini konice5. Sve vreme dok traje pregrejanost
konice, sakupljaice koje dolaze sa vodom u konicu bivaju rastereene svojih
tereta sa velikom pohlepom od strane kunih pela-rasprskivaica: njih 3 ili 4
135
odjednom navale na vodonou, i u urbi sisaju iz nje istisnutu kap vode. Vodu
unesenu u konicu pele distribuiraju u elije u malim kapljicama. Park (1929.) je
utvrdio da pele smetaju kapljice vode u deformisane elije na krajevima saa, ili u
elije u kojima se ve nalaze jaja i najmlae larve. Lepezanjem krila pele e
regulisati njeno isparavanje. Ukoliko je potrebno, unetu kapljicu vode e pokretom
glave razmazati u vidu tankog filma po gornjem zidu elije. Ovim postupkom ubrzae
proces isparavanja i poveati efekat hlaenja legla6.
U zavisnosti od tempereture spoljnjeg vazduha, pele vodonoe donose vee
ili manje koliine vode, ee ili ree poleu na pojilo, due ili krae se zadravaju u
konici, vei ili manji broj pela nektarua preuzima ulogu vodonoa, veom ili
manjom brzinom pune medni mehur vodom.
Iz tabele 13 vidi se aktivnost pela vodonoa, zasnovana na istraivanjima
Jeskova.
Tabela 13. Pregled koliine unete vode u konicu
Pri
temperaturi,
C
Koliina vode unete u

konicu po jednoj peli
vodonoi (mg)
Brzina punjenja mednog

mehura
(mg/sekundi)
Vreme punjenja
mednog mehura
(sekundi)
4,7
0,5
2,35
23-24
4467
0,7
30,846,9
Pele pri tempereturi od 6C pune vodom medni mehur sa proseno 4,7 mg i

brzinom od 0,5 mg/sec, a pri povienju temperature na 23-24C, brzina se poveava
do 1,4 mg/sec. Dakle, u zavisnosti od spoljne temperature, pele vodonoe mogu
napuniti medni mehur vodom bre ili sporije, pri emu primenjuju metodu u jednom
dahu ili uzimanje vode sa prekidima. Sa poveanjem spoljne temperature poveava
se i procenat uestalosti vodonoa u uzimanju vode po metodu u jednom dahu,
odnosno u urbi, u emu uee vodonoa na temperaturi spoljneg vazduha iznad
13C iznosi 23%, a pri poveanju temperature za 10, odnosno na temperaturi od
23C, 76% vodonoa (ili za 3,3 puta vie) uzima vodu u urbi, jednokratno to
ilustruje tabela 14.
Tabela 14. Dinamika vodonoa na donoenje vode
Temperatura,
C
U uzimanju vode u jednom dahu

uzima uea
13
23% pela vodonoa
18
54% pela vodonoa
23
76% pela vodonoa
Pela vodonoa moe puniti medni mehur vodom i metodom sa prekidima.U

tom sluaju, u gore navedenom rasponu, spoljna temperatura uveava vreme za
punjenje mednog mehura vodom za 19,5 puta. Isto tako vreme utroeno za punjenje
menog mehura vodom u jednom dahu se smanjuje za 1,7 puta.
I vreme zadravanja pela-vodonoa u konici govori koliko spoljna
temperatura vazduha utie na njihovu urbu za vodom, to ilustruje tabela 15.
Kada temperatura u gnezdu pelinje zajednice, usled enormnog poveanja
temperature spoljnjeg vazduha, pree 35,5C, vodonoe tada i ne ulaze u konicu,
136
nego ih kune pele saekuju u predvorju konice i njih 34 urno uzimaju vodu od
jedne vodonoe, tako da se ova i ne zadrava u konici7.
Tabela 15. Pregled vremena zadravanja u konci pela-vodonoa u
zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha.
Vreme zadravanja vodonoa u konici
Temperatura
vazduha, C
sekundi
minuta:sekundi
13
375
6:12
18
268
4:24
23
234
3:54
29
170
2:50
Leti kada nema pae i bez vode na pelinjaku, pele su ljute, napadaju i ne
moe im se prii bez zatitne opreme. Kao ilustraciju ovakvog raspoloenja pela,
asopis PELAR je u dvobroju za oktobar i novembar 1949. godine, na strani 210,
objavio iskustvo jednog vajcarskog pelara, koje u obradi prenosimo: Mirne i
blagorodne pele kojima je pelar bez bojazni prilazio, odjednom su postale jako
ljute i napadale su dalje od konice. Uzrok je otkrio, kada je 1911. godine proitao u
jednom asopisu da su pele jatimice pojurile na vodu u postavljenom pojilu. edan
ovek obino je zle volje, pa i kod pela moe biti slino. Kada je obezbeivao
redovno vodu na pelinjaku, primetio je da se njihovo raspoloenje jasno promenilo,
postale su mirne i prestale sa napadanjem.
Pojilo na pelinjaku lti je odlian indikator stanja pae dotinog dana. Ako
na pojilu nema pela, ili ih je veoma malo, paa je obilna, a ukoliko su pele prekrile
pojilicu i utroile veu koliinu vode, znak je da cvetnice ne mede i da je temperatura
spoljnjeg vazduha uzrok nemedenju. U prolee, pojilica puna pela znak je da je na
delu ekspanzija razvoja pelinjih zajednica na vrhuncu.
Pojilice napunjene oplemenjenim eernim sirupom odlino slue kao
putokaz pelama za brzo pronalaenje mesta pojila na pelinjaku prilikom prvih
proisnih letova pela u februaru, kao i odvraanja pela sa nehigijenskih napajalita
koja su poseivale do aktiviranja pojilita.
Za stvaranje i odravanje visokoproduktivnih, prirodno bioloki snanih i
zdravih pelinjih zajednica neophodna je higijenski ispravna voda na pelinjaku, koja
ima ne manji znaaj od konice naseljene pelama. Neodgovornost pelara za
obezbeenje pelama higijenski ispravne vode naplauje se izgubljenim medom i
obolevanjem pelinjih drutava.
4.2. ARENO LEGLO INJENICA ILI ZABLUDA

Nemajui gde ni od koga kupiti kvalitetnu maticu, a znajui samo da se iz
oploenih jaja etvrti dan ispili larva, pelar smatra, ako ju je presadio u prvih 12 sati
larvenog stadijuma i dodao jakom odgajivakom drutvu, ili starteru, da je zavrio
posao izveo maticu. Sparivanje matice njega mnogo i ne zanima jer smatra da ima
na pelinjaku sasvim dosta trutova od kojih e se nai nekoliko kvalitetnih koji e je
oploditi.
Meutim, isputa se iz vida saznanje da na malim pelinjacima kakvih je u
Srbiji najvei broj, ima malo kvalitetnih trutova, zbog krvnog srodstva, pa stoga dolazi
137
do oplodnje u bliskom srodstvu. Ovo ima vie negativnih posledica, od kojih je jedna
tzv. areno leglo, na to pelari malo obraaju panju, ali zato imaju malo legla i
slabana pelinja drutva.
ta je areno leglo?
Zabluda!
To je ahovska tabla na kojoj su posednuta samo crna polja, a bela polja
neposednuta, prazna. Pelar, naviknut da jednim pogledom vidi besprekorno,
votanim poklopiima, poklopljene sve elije saa sa obe strane sta, iznenadi se
kada uoi ratrkane poklopljene elije, a izmeu njih prazninu - elije bez legla.
Matica sparena u bliskom srodstvu polae i do jedne polovine letalna jaja,
odnosno jaja iz kojih bi se poeli razvijati tzv. diploidni trutovi, koje pele, gonjene
prirodnim nagonom, prepoznaju, i nakon izvoenja iz jajeta, u roku od nekoliko sati
sve takve larvice isiu, pa pelar vidi prazne elije saa u emu prepoznaje areno
leglo.
Meutim, najnovija istraivanja nemakih naunika (Kleinhenz i sarad. 2003),
o kojima je informisao prof dr Jovo Kulinevi8 menjaju do sada uvreeno verovanje,
da prazne elije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog poklopljenog legla, i
koje smo nazivali areno leglo, nisu uvek posledica loe matice, nastale usled
starosti, niti sparivanja u bliskom krvnom srodstvu. Nego...
...Prazne elije unutar kompletno zaleenog legla, prema najnovijim
istraivanjima nemakih istraivaa, slue pelama za termoregulaciju unutar
pelinjeg gnezda. Na takvom se poslu pojedine pele u pojedinim elijama, bez
pokretanja mogu zadrati i do 45 minuta.
Bojom obeleene, pele na povrini poklopljenog legla odravaju
temperaturu grudi u pojasu od 32,2C do 38,1C. Veina posmatranih pela u
praenom periodu, napravilo je po nekoliko ulaenja u prazne elije u podruju
poklopljenog legla i zadravanja u njima, due od dva minuta. Tamperatura grudi
pela u momentu ulaska u eliju izmerena je izmeu 34,1C i 42,5C. U 83%
sluajeva ta temperature je bila via (maksimum 5,9C, proseno 2,5C) nego
temperature pela na povrini legla. U praznim elijama izmeu legla, pele koje su
proizvodile toplotu imale su srednju temperature od 40,6C. Pele koje su se samo
odmarale u elijama imale su temperaturu od 32,7C i nisu obavljale nikakvu vidljivu
aktivnost.
Pele koje su proizvodile toplotu razlikovale su se od onih koje su se
odmarale po neprekidnim disajnim pokretima abdomena (trbuha). Prenos toplote sa
povrine legla od strane pojedinanih pela i onih unutar praznih elija simuliran je
pod kontrolisanim uslovima. Zagrevanje na leglu izaziva jako povrinsko zagrevanje
poklopia i do 3C u toku 30 minuta. Prenoenje toplote je 1,9 do 2,6 puta efikasnije
kada su grudi pele u direktnom dodiru sa poklopljenim leglom, nego kad to nije.
Zagrevanje unutar prazne elije podie temperature susednih elija sa leglom do
2,5C u toku 30 minuta. Rasprostiranje tako proizvedene toplote moglo se
registrovati na razdaljini do 3 elije sa leglom od mesta gde se nalazi vrua pela.
Ovo najnovije otkrie nemakih naunika, o termoregulaciji unutar pelinjeg
gnezda i ulozi praznih elija u podruju poklopljenog legla iz osnova menja
dosadanju teoriju o arenom leglu. areno leglo je bilo zabluda.
Do ovog istraivanja uglavnom se smatralo da dobra matica treba da zalee
svaku eliju sa to je manje mogue preskoenih elija. Ako je takvih elija podosta,
smatralo se da je to posledica starosti matice ili sparivanja u bliskom krvnom
srodstvu, to ponekad moe biti i tano.
138
Najnovija istrazivanja nemakih naunika (Kleinhenz i sarad. 2003, u

prevodu Kulinevia) da prazne elije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog
poklopljenog legla imaju svoju vanu funkciju u odravanju optimalnog i veoma
efikasnog transfera toplote na pelinje leglo u procesu razvia larve ispod
poklopljene elije. Prazna elija sa vruom pelom predstavlja pravu malu pe iz
koje se toplota iri i bolje iskoriava nego kada pela proizvodi toplotu na povrini
legla
4.3. TA SU TO DIPLOIDNI TRUTOVI?

Poznato je da se organizam pelinje zajednice sastoji od matice, pela
radilica i trutova. Matice i radilice imaju majku i oca, a trut ima majku, ali nema oca.
Zato su pele radilice i matica diploidne, tj. imaju dva kompleta hromozoma: komplet
od 16 hromozoma nesleen od majke i komplet od 16 hromozoma nesleen od oca.
Trut je haploidan, i ima samo 16 hromozoma nasleenih od majine strane. On se
izlee iz neoploenih jaja, jer trut nema oca.
Puko verovanje da se iz oploenih jaja matice raaju samo pele radilice i
matica, a iz neoploenih samo trutovi, u poslednje vreme je korigovano. Jer otkriveni
su sluajevi da se iz oploenih jaja razvijaju trutovi, a iz neoploenih pele radilice.
Makenzi (1951) je otkrio da se kod nekih matica posle sparivanja u bliskom
srodstvu sa braom trutovima, javlja i do 50% jaja nesposobnih za ivot. Ovakva jaja
se razvijaju do 4-og dana i pele ih isiu.
Vojke, direktor Instituta za pelarstvo u Varavi, je utvrdio da se u nekim
jajima osemenjenim trutovima u bliskom srodstvu, neposredno pre pojavljivanja larvi
u njima razvijaju muke lezde. Dalje je utvrdio da pojedine matice dobijene iz jaja
oploenih u bliskom srodstvu (tzv. inbridne matice) daju rasplod sa niskim stepenom
preivljavanja.
Gen pola kod pela ispoljava se u vie varijanti, najvie 19 (Stanoji),
odnosno 15 (Prag). Pitanje pola, odnosno diploida i haploida, bie posledica
postojanja 19, odnosno15 razliitih kodova, odnosno polnih varijanti, istie Prag.
Stoga trut moe imati bilo koju od varijanti, ali i matica takoe, ali ih ona ima dve
(jednu nasleenu od oca, drugu od majke), pa zato jedna matica za jednu jajnu eliju
daje Xa ili Xb alel (ili varijantu), a trutovi nastali od ove matice, takoe imaju ISTI alel
Xa ili Xb. Meusobnim parenjem, zajedno stvaraju oploenjem
XaXb ili XbXa za diploidnu pelu radilicu ili maticu ili
XaXa ili XbXb za diploidnog truta.
Dakle duplirani hromozomski materijal uzrokuje raanje trutova koji nisu
sposobni za oplodnju pomenutih jaja, jer e polovina oploenih jaja biti letalna,
odnosno nee doiveti stadijum odrasle jedinke, poto e ih pele momentom
ispiljenja larve, isisati, pa pelar na satu vidi pored poklopljenog legla i prazne elije.
Pele radilice sa svojim oevima imaju isti hromozomski materijal, dok od
majke dobiju manje ili vie razliit hromozomski materijal u 65.536 moguih varijanti
(Prag). Jer trut stvara puno identinih spermatozoida, oko milion njih, a broj varijacija
koje se mogu nai u jajetu koje se razvija u pelu iznosi 65.536. Jer da nije tako,
pitanje je koja bi pelinja zajednica uspela da se u svojoj dugoj evoluciji odri ako bi
mu polovina potomstva bilo mrtvo zbog nepoeljne oplodnje. Upravo zbog
nepoeljne oplodnje, matice koje nai pelari izvode na svojim pelinjacima i
injenice gusto rasporeenih pelinjaka irom teritorije, polau i do polovine jaja
139
nesposobnih za preivljavanje, pa otuda imamo i zakorovljene pelinjake, sa

slabanim i nejakim pelinjim zajednicama koje su plen grabenih pela, pelinjih
bolesti i surove zime.
Pelari su na sve veoj muci da dou do kvalitetne matice i po ceni kupovine,
svesni da matice sparene u bliskom srodstvu vode u degeneraciju pelinjaka.
Problem koji se javlja u vidu od koga kupiti kvalitetnu maticu s obzirom da:
- neki odgajivai matica za trite ne pridaju vanost trutovima, niti shvataju
znaaj punovrednog sparivanja matica za njihov kvalitet;
- kada odgajivai krtare, pa umesto od jakih, odgajivaka drutva formiraju
od slabanih zajednica, a dozrevanje matinjaka, umesto u termogenskom ureaju,
praktikuju u bebi oplodnjacima. Tako za 10 podvaljuju naivnim pelarima, jer im
kupljene matice veinom postaju trutue, pele ih ne prihvataju, a one matice koje i
prihvate, vrlo brzo menjaju;
- kada odgajivai umesto da doda uzgajivakom drutvu 20-30 matinjaka,
on doda 80-100 poetaka matinjaka, iz kojih se izvedu matice loeg kvaliteta;
- kada se uzgajivai ne edukuju, i inae oskudnih znanja iz ove oblasti,
uzgajaju matice slabog kvaliteta.
4.4. BOLEST PRAZNIH SANDUKA

Bolest praznih sanduka je proizvod pelara i najrasprostranjenija bolest na
naim pelinjacima. Pelar pelinje zajednice dri na ivici gladi pa pelinje drutvo
zahvati instinkt samoodranja. Tada matica prekida noenje jaja, a pele dadilje isiu
larve i izbacuju lutke, pa pelinja zajednica nestaje i na kraju ostaje prazan sanduk.
Ovaj problem moe da se javi iz vie razloga, i to:
(1) Pelar sm proizvodi matice u inbridingu (srodstvu), pa pelinja drutva,
odnosno njihove pele dadilje isiu i do 50% larvi, ne dozvoljavajui da se iz njih
izlegu diploidni trutovi. Na ovaj nain pelinja zajednica ima vei stepen mortaliteta
od nataliteta, uz uzimanje u obzir i svih negativnosti iz parenja u bliskom srodstvu:
anomalije nakaznost matice (crna bolest, kiklopi, uroene anomalije polnog aparata
matice), noenje neoploenih jaja, slabo razvijena krila matice, albinizam (pojava
belookih jedinki usled nedostatka pigmenta u oku, ee se javlja u trutova). Albinosi
ne vide i kada izau iz konice ne vrate se. Pelinje drutvo najpre stagnira, zatim
postepeno propada i na kraju nestaje.
(2) Pelar u pohlepi za lakom zaradom oduzima pelinjim drutvima sav
med i cvetni prah, njihov lek i hranu, pa pele nezatiene od bolesti i na ivici gladi
propadaju i nestaju,
(3) Umesto meda i cvetnog praha, pelama daje saharozu u vidu vodenog
rastvora sa visokom koncetracijom eera i dodatkom kiselina i eerno testo sa
surogatima cvetnom prahu. Poto je beli eer razara organizma pela medarica,
njima se skrauje ivotni vek i za 50%, pa mnoga pelinja drutva ne doekaju jesen,
a ona s jeseni zazimljena na saharozi ne doekaju prolee.
(4) Pelinje zajednice, optereene preradom eera i surogata (mleka u
prahu, sojinih proizvoda, jaja, surutke...) iscrpljenih organizama, loe uzgajaju kasnije
generacije pela koje nisu u stanju da doekaju jesen, a ulaskom u zimu konice
ostaju prazne.
(5) Lakomislenim i nestrunim razrojavanjem snanih pelinjih drutava,
pelar proizvodi slabie na pelinjaku koji postaju neotporni na pelinje bolesti i lak
140
plen grabenih pela. Ako od njih pravi i paketne rojeve, svesno zanemarujui
injenicu da se u naim uslovima ne mogu razviti do jeseni i da ih samo oko 10%
prezimi, pelar sa njima ne prave tetu samo sebi, ve i kupcima, odnosno
pelarima-poetnicima i srpskom pelarstvu uopte.
Osamdesetih godina u nas su se masovno i nekontrolisano koristila hemijska
sredstva na bazi fenotijazina, amitraza, brompropilata, koji su nalazili primenu
prskanjem i dimljenjem pelinjih zajednica, a devedesetih godina i na bazi
fluvalinatom i amitrazom impregniranih letvica, zadravanih due vremena u
konicama. esta dimljenja, najee bez potrebe, esta otvaranja konica i vrlo
uestale manipulacije pelama kroz proteklih tridesetak godina borbe sa Varroom,
dri pelinje zajednice u stalnoj stresnoj situaciji, koja ima za posledicu hronino
slabe pelinje zajednice i prazne konice u rano prolee.
Zazimljavanjem slabih drutava i spajanjem vie slabia u jednu konicu
ravno je unitenju pelinje zajednice.
Tokom aktivne sezone neki pelari ostavljaju pele bez higijenskog pojila i
upuuju ih na pretraivanje terena za vodom bez koje im nema ivota. U potrazi za
vodom angauje se i do 90% svih izletnica, nektarua i polenarica, ali i znatan deo
kunih pela, i ne nalazei je, umiru od umora i gladi, a leglo u pregrejanoj konici
(pri temperaturi vioj od 38C) biva uniteno. Pelar na letu vidi izbaene lutke,
nesvestan ta se zbilo, i okrivljuje nepoznate bolesti, a da nije svestan injenice da je
on glavni uzrok bolesti praznih sanduka.
Bolest praznih sanduka zahvatila je 2004/2005. g. vie od 50% pelinjeg
fonda na prostoru Srbije juno od Save i Dunava 9, za ta su pelari optuuju Varrou
destructor. Regionalna asocijacija pelarskih organizacija jugoistone Srbije izdala
je saoptenje za javnost, da je na podruju teritorije koju pokriva, do poetka januara
2005. godine stradalo oko 40% pelinjih zajednica, a mnoga drutva su znatno
oslabila i, u prolee se oekuje jo uginua... (Spasi, 2005)10. Objektivno gledajui,
Varroa je samo jedan od uzroka uginua pelinjih zajednica. Drugi inilac nestanka
pela je neadekvatna (eerno-mleno-sojina) hrana, a trei razlog je deficit zimskih
pela, nastao varljivom brojnou mladih pela kratkog veka, roenih u septembru i
oktobru pod uticajem stimulativnog prihranjivanja eernom otopinom pelinjih
zajednica u mesecima avgustu, septembru i oktobru11.
Komercijalizacijom pelinjih proizvoda, pele su liene prirodne hrane meda i
polena koji su im istovremeno i lek protiv bolesti. Zbog konzumiranja neprirodne
hrane (saharoza, mleka u prahu, sojinog brana i drugih surogata) koja ne sadri
fitoncide i antibiotike, fenolna i polifenolna jedinjenja kakva poseduje medi polen,
pele su postale neotporne prema pelinjim bolestima.
Sve ovo doprinelo je da na pelinjacima nema prirodno bioloki snanih
pelinjih zajednica sposobnih da se odupru bolestima. Od bolesti praznih sanduka u
junim dravama SAD poetkom 2007 godine uginulo je nekoliko stotina hiljada
pelinjih drutava. To su strunjaci nazvali poremeajem nestajanja pelinjih
drutava (CCD) i time otvorili vrata nekim drugim strunjacima za istraivanje ve
davno poznatih istina o uzrocima nestajanja pela. Cela istina je u injenici da je
pomor pela u SAD, Evropi i Srbiji nastupio od bolesti praznih sanduka.

1
141
abarov.
Kulinevi.
3
Jeskov.
4
Smirnov.
5
Lindauer.
6
Lindauer, 1954.
7
Lindauer
8
Vrue pele u praznim elijama unutar legla, Pelar br.6 za jun 2006.
9
Iz predavanja abakim pelarima Miljka ljivia, predsednika SPOS-a, 20. marta 2005.
godine.
10
Spasi, Potresno saoptenje za javnost regionalne asocijacije, Pelar br, 3/2005).
11
Stimulativna prihrana u periodu avgust/oktobar ima za posledicu raanje kratkovenih
pela. Pelinje zajednice stimulativno prihranjivane krajem leta imale su u proseku oko
40% vie pela nego kontrolna drutva bez prihrane, ali je krajem zime situacija bila
sasvim drugaija. Kontrolna drutva bez stimulativnohg prihranjivanja imala su 10% vie
pela nego pelinja drutva ija je jaina uveana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu
prethodne godine (Kulinevi, 1993., Pelar 7,8 i 9/1993).
2
DEO PETI
KAKO POVRATITI PELAMA PRIRODNU

OTPORNOST NA BOLESTI
5.1. NEMAKA KOLA PRIRODNI PRISTUP
Kada u sadanje vreme intenzivna poljoprivreda stvara nepovoljne uslove za
pele, a prisutna varooza jo vie usloava probleme ekonominog pelarenja,
namee se pitanje kako dalje? Odgovor nauke glasi:
ISPRAVAN NAIN UPRAVLJANJA PELINJIM ZAJEDNICAMA,
odnosno upravljanje na nauno zasnovanoj tehnici pelarenja. Pri tome je
najvanije da te metode u osnovi imaju prirodni pristup pelinjim drutvima. Neke od
principa tog uspenog naina pelarenja postavili su, izuili i dokazali u institutu za
apikulturu u Celle-u u Nemakoj. Dr Jost H. Dustman navodi sedam aktivnosti koje
pelari treba da sprovode. To su:
1. svake godine praviti vetake (paketne) rojeve, da bi se razvile
mlade pelinje zajednice sa mladim maticama ija je oplodnja kontrolisana;
2. ovi vetaki (paketni) rojevi su baza za proizvodnju drutava
naredne godine;
3. hemijski tretmani protiv Varrooze se izvode iskljuivo kod paketnih
pela koje nemaju saa;
4. uvek, kada je to mogue, koristiti votane satne osnove ili
novoizgraeno sae;
5. mlade pelinje zajednice se lagano prihranjuju u jesen medom
6. mlade pelinje zajednice se objedinjuju sa starijim drutvima,
formiranim jednu godinu ranije, tokom jeseni svake godine (rotacijski sistem);
7. ova procedura rotacije (rotacija pelinje zajednice i saa) ima
sledee prednosti:
a. stvaranje prirodnog mehanizma za odbranu od bolesti,
b. redukovano rojenje i
c. visok prinos meda.
Uz uvaavanje navedenih principa, u tekstu koji sledi ukazano je i na
druge relevantne metode koje korespondiraju sa prirodom pele, i njihovom
primenom obezbeuju se zdrava i na bolesti otporna drutva.
To su (1) obezbeivanje pelinjim drutvima stalne rezerve kvalitetne
hrane, (2) negovanje snanih pelinjih drutava, (3) obezbeivanje optimalne
mikroklime u konici i (4) suzbijanje Varrooze primenom biotehnikih i zoohigijenskih
postupaka.
144

5.2. POUNA ISKUSTVA PROF. DR ZORANA STANIMIROVIA
U UZGAJANJU PELA OTPORNIH
NA AMERIKU KUGU I KRENO LEGLO
Profesor dr Zoran Stanimirovi sa saradnicima (2001), D. Pejovi i D.

irkovi, i brojnim saradnicima velepelarima, uzgajio je pelinja drutva sa
sposobnou da fiziki unitavaju krpelja Varrou destructor sa efikasnou od 36% i
vie. Takva drutva se odvajaju za selekciju i proizvodnju matica, jer je potomstvo
pokazivalo znatnu otpornost na parazita.
Iskustvo Zorana Stanimirovia u odravanju preventive na ameriku kugu,
edukuje pelare da u gajenju peilinjih zajednica prioritet bude imperativ uzgajanje
super jakih pelinjih drutava, i likvidacija svih onih drutava koja su snagom ive
mase slabija od najjaih.
Istrajavanje pelara na higijenskom ponaanju pela podrazumeva
odstranjivanje uzronika bolesti, pre nego to on dostigne infektivni stadijum. Zato se
higijensko ponaanje moe shvatiti i kao rezistencija prema odreenim bolestima
legla i odraslih pela1.
Negovateljsko ponaanje pelinjeg drutva je kompleksna osobina iji je cilj
ubijanje i uklanjanje parazitskog krpelja, Varroe Destructor, a sastoji se od
samoienja od krpelja (autoienja, samonega, lina nega), tzv. istakog plesa,
ienje otvorenih infestiranih elija legla i grupnog ienja - uzajamno ienje
infestiranih odraslih pela1.
Ova kola neguje praksu da je imenitelj za jako drutvo kvalitetna
jednogodinja matica poreklom iz materinskog i oinskog drutva genetski
predisponiranih osobina na higijensko i negovateljsko ponaanje, tj. da su otporna na
Varrou destruktor i kreno leglo, odnosno, sposobna da krpelje, odnosno mrtve larve
u zatvorenim elijama prepoznaju, usmruju i izbacuju iz elija saa, te zaredom tri
sezone dala najvee prinose robnog meda. To su jedinke drutava to poseduju dva
genska lokusa2, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i, na posebnim
zadacima, aktiviraju. Prvi aktivira pele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a
drugi podstie mlade radilice na ienje elija saa, izbacujui obolele larve i lutake
van konice3.
To su pelinje zajednice ije pele su sposobne da u dugom, sunom i
arkom letu, pronau polen i odneguju kvalitetne i brojne zimske pele.4
Pele iz osrednjih i slabih drutava ne poseduju navedene genetske osobine,
pa su stoga hronino slabe i neotporne na bolesti te kao takve se likvidiraju na
pelinjacima.
Sprovedena istraivanja dr prof. Z.Stanimirovia i saradnika (2001, 2002) su
pokazala da super jaka drutva (ne ona koja se vetaki formiraju putem raznih,
pelarima poznatih tehnologija, prim. J.K.) imaju superhigijensko ponaanje i
sposobost da za vreme od 48 sati oiste mrtve lutke u procentu veem od 95%.
Drutva srednje jane za to vreme oiste 90-95% oteenih larvi i lutaka zatvorenog
legla, a slaba drutva su pokazala nehigijenske sposobnosti, ija je efikasnost
eliminisanja rtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% oienih elija 5.
Istraivanjima su jo utvrdili da su super jaka drutva poticala od jednogodinjih
matica, koje su genetski predisponirane na higijensko i negovateljsko ponaanja.
Pejovi je u istraivanju pratio negovateljsko ponaanje banatske ute pele iz
okoline apca, te pele sivke sa podruja Rudnika i umadije, a irkovi je postavio
eksperiment na pelinja drutva Sjeniko-peterskog ekotipa medonosne pele.
Rezultati tih istraivanja kod pela sa lokaliteta podruja Mave, Rudnika i Sjeniko-
145
peterskog ekoklimatskog regiona, su pokazali da negovateljsko ponaanje

potencijalno postoji, ali se ne moe govoriti o izraenosti ove osobine, obzirom da je
globalna sposobnost eliminacije krpelja sa oteenjima u ukupnom broju odbaenih
krpelja svih ispitivanih pelinjih zajednica bila ispod 36%. Naime pelinje zajednice iz
Mave imale su negovateljsko ponaanje sa potencijalom od 34,78%, dok su pelinja
drutva sa podruja Rudnika posedovala negovateljsko ponaanje sa potencijalom
od 34,81%, a pele autohtonog sjeniko-peterskog ekotipa poseduju slabije
sposobnosti negovateljskog ponaanja sa potencijalom do 34,04%, to je manje u
odnosu na pelinje zajednice ute banatske pele iz ekoklimatskog podruja Mave i
sive pele podruja umadije Rudnika. Meutim, rezultati istraivanja ukazuju na
povezanost negovateljskog ponaanja i jaine pelinjih zajednica. Tako kod pelinjih
zajednica iz kategorije jakih drutava sa svih 10 lokaliteta podruja Rudnika i 9
lokaliteta podruja Mave konstatovana je izraenost negovateljskog ponaanja. Ona
se na lokalitetima oko Rudnika kretala u opsegu od 36,41% do 38,68%, na podruju
Mave u opsegu 36,7-42,14%, na Sjeniko peterskoj visoravni na 8 od 11 lokaliteta
od 36,05 do 36,62%.
Sva drutva sa sposobnostima da fiziki unitavaju krpelja sa efikasnou
36% i vie, odvojena su za selekciju i proizvodnju matica, jer je potomstvo pokazivalo
znatnu otpornost na Varrou destructor.
Kao preventiva amerikoj kugi i krenom leglu u tehnici pelarenja se
posveuje jednako velika panja i biolokim potrebama medonosne pele, kao ivog
bia. Takoe, orjentacija na bioloke mere (zamena starih matica, zamena starog
saa) i potovanje higijensko - sanitarnih uslova pelarenja, koje doprinose uzgajanju
zdravih pelinjih zajednica sa svim autohtonim biolokim svojstvima, te produkcija
zdravih proizvoda bez rezidua, takoe zauzima visoko mesto u tehnici pelarenja dr
prof Zorana Stanimirovia.
5.3. KOEFICIJENT UNITAVANJA VARROE DR ALOJZA WALNERA

Istraivanja A. Walnera (1989) potvrdila su da samo 2,1% pela evropske
rase ima sposobnost nanoenja ozleda varroi eljustima, ali i mogunost selekcije
pelinjih drutava na sposobnost nanoenja povreda krpelju. Naime, on je 1989.
godine primetio pelu koja je svojim eljustima lovila grinju. Uporeujui nalaz svojih
zapaanja sa razliitim stepenima zaraenosti pelinje zajednice Varroom, Walner je
zakljuio da pele i same unitavaju parazita. Naao je da nekima nedostaju noice
ili da su bile povreene. Od 700 pelinjih zajednica koje nisu bile tretirane protiv
varroe, u 15 je naao povrede na enkama varroe. Pretraio je svaku mrtvu grinju sa
podnjae oglednih drutava, i ustanovio bitne razlike u koliini i odnosu povreenih i
nepovreenih grinja u oglednim zajednicama. Taj odnos Walner je iskazao u
procentima i nazvao ga koeficijent unitavanja krpelja, KUK.
Istraivanja izvedena u periodu 1989.-1994. godine pokazala su da je
mogua selekcija pela koje same unitavaju varrou tako da je najbolje drutvo imalo
KUK 50%, a najslabije 36%. Nakon trogodinje selekcije, ispitivanja su pokazala da
je KUK pet najboljih drutava bio 68%. Godine 1994. u ogledima su bila drutva koja
etiri godine nisu leene protiv varroe i pokazala koeficijent unitavanja krpelja od 30
do 60%. Walner smatra da je KUK od 30% vrlo nizak, od 40 do 50% dobar, a vii od
60% izvrstan. Cilj je njegovog rada da selekcijom pelinjih drutava dostigne
koeficijenat unitenja krpelja KUK od 70%.
146
Nalazi Walnera nisu ostavili na miru ni druge istraivae. Od septembra

1989. pa do aprila 1990. godine Ruttner i Hndel su pratili osipanje grinja u pet
pelinjih zajednica. U proseku 26% parazita je imalo osakaene noge i srazmerno
retko oteenje hitinskog oklopa. Povredu noica su registrovali i kod onih grinja koje
tek to su izile iz elija sa leglom.
Moritz i Handel (1984) su ustanovili da to bre prolazi faza razvoja lutke, to
se manje grinja pojavljuje u pelinjij zajednici. U soju pela Apis mellifera L capensis
faza zatvorenog legla je dva dana kraa nego u krajinske pele, i sledstveno tome
samo u 21% elija se nalaze polno zrelo potomstvo grinja.
5.4. POUNA PRAKSA VLADIMIRA HUNJADIJA

SA OGRANIENIM BROJEM OTVARANJA KONICE
Ispravan nain upravljanja pelinjim zajednicama, odnosno upravljanje na
nauno zasnovanoj tehnici pelarenja, osnova je i potka tehnike pelarenja Vladimira
Hunjadija iz Petrovaradina, Novog Sada.
On, jednim otvaranjem konice reava devet problema i tim devet puta manje
izlae pele stresu.
Na samom poetku prolenog razvoja, jedna pela hrani tri larve. U
narednom periodu jedna pela hrani jednu larvu, dok oko 1. maja tri pele hrane
jednu larvu. U zavrnom periodu razvoja veliki broj pela, njih 50 do 60 hiljada boravi
u konici spremne ili za iskoritavanje pae ili za rojenje. Da ne bi ule u nagon za
rojenje, a da bi tu snagu pretvorio u radno raspoloenje, gospodin Hunjadi u trenutku
kada pele unesu tri kapi nektara bagrema u konicu, pristupa operaciji uklanjanja
posledica koje su dovele do stanja prenatrpanosti konice ivim materijalom.
On suzbija rojni nagon za celu sezonu, tako to uklanja celokupno leglo iz
plodita produktivnih konica, osim jednog rama mla razliitog starosnog doba sa
maticom, a na njihovo mesto dodaje satne osnove i novo sae. Ovom operacijom
doveo je pelinju zajednicu u poziciju prirodnog roja koji se divljom snagom bori za
preivljavanje i opstanak: prikuplja nektar i polen i skladiti ga u elije ramova, gradi
sae, uzgaja leglo i organizuje odbranu konice.
Satne osnove SM proizvodi, jer satne osnove koje se nalaze na tritu ne
smatra za ispravne, jer ih pele nerado prihvataju i izgrizaju, na njima se slabo
razvijaju, i na njima nerazvijena drutva nemaju meda za sebe, a kamoli za pelara.
Primetivi prenatrpanost konice leglom, pelom i polenom, mnogi pelari
pribegavaju raznim operacijama da spree rojenje. Pelari najee vre proirivanje
plodita, otvaranje zbegova, dodavaju satne osnova na izgradnju, postavljaju ramova
graevnjake, rasporeuju legla po nastavcima, ree minimalno odstranjivanje legla,
itd.
Pomenute operacije samo odlau sam in rojidbe, ali nisu dovoljno efikasne
da bi u potpunosti spreile rojidbeni nagon.
Premetanjem ramova sa otvorenim leglom i okvira sa elijama zatvorenog
legla u kojem se razmnoava 80-90% enki Varroe iz svih produktivnih konica, i
njihovim prebacivanjem u konice poloke (koje je nazvao akumulatorima), koja su
uzgajivaka drutva, oistio je Varrou iz pelinjaka paviljonskog tipa. Ostavljeni ram
sa maticom u ploditu konice slui i kao ram -lovac za onih preostalih 10-20%
enki Varroe koje su ostale na pelama.
147
Preostale Varroe to se nalaze na pelama, ubrzo e napustiti pele i

privueni feromonom otvorenog legla, pohitati na ram sa otvorenim leglom i matcom i
nai smrt u poklopljenom leglu, kada se ram-lovac (bez matice) premesti u sanitarnu
konicu.
3. Vrca sav zaostali med iz prethodne godine i onaj koje su pele unele u
vrbovo-vonoj pai. Taj med koristi za ishranu rojeva. Kae: izvrcam i poslednju kap
meda, pa pelama pobuujem instinkt straha od gladi, traenje pae i unos nektara
4. Izvrcane stare satove kartira za pretapanje, a na mesto njih dodaje u
plodiete novo sae, odnosno satene osnove iz vlastite proizvodnje, te obezbeuje
visoku higijenu i zdravlje u konicama.
5. Ima ist sortni med za trite, kao to je med sa lipe, koji mu je 2008.
godone doneo sertifikat Najbolji u Vojvidini, med sa begrema i livadski med.
Suncokretov med ne vrca, ve ga ostavlja u konici, pelama za zimovanje i za
proleni razvoj, jer sadri veliki procenat polena pa pele na njemu odlino zimuju.
6. Pristupa uzgoju matica.
Izmetene ramove sa celokupnim leglom i mladim pelama prenosi u konice
akumulatore, tipa poloka, koja je ustvari uzgajivako drutvo. Odatle se sve
starije pele vraaju u svoje konice i nastavljaju sakupljaku aktivnost, a mlade
pele uzgajaju nepoklopljene larve i izvlae matinjake. Poto su ostale bez izletnica,
treba ih odmah i naredna tri dana snabdevati vodom.
7. Stavljanjem tri vertikalne pregrade u akumulatore dobija po etiri
nukleusa i isto toliko uzgojenih kvalitetnih rojevih matica u jednoj poloci, a ima ih
vie od dvadeset.
Toga i naredna tri dana akumulatore hrani sirupom 1:1 med:voda, kako
usled nedostatka vode u akumulatorima, ne bi dolo do kanibalizma kod pela.
8. Uvek u konicama ima novo ili do boje bronze sae, u ijim elijama
nema ubreta od larvi, niti opasnosti od pojave trulenih i gljivinih bolesti".
Dakle, jednim otvaranjem konice u trenutku kada pele u konicu donesu
prve tri kapljice nektara sa bagrema, obavlja osam gornjih krucijalnih aktivnosti,
prilagodivi svoju tehnologiju pelarenja prirodi pele na emu su mu pelice
zahvalne.
UPOZORAVA:
"Ako u julu tekue pelarske godine konice nisu napunjene zimskom
hranom, nemojte oekivati u narednoj godini medobranje na begremu. Julska pela
treba da donosi med i, u ploditu priprema hranu za prezimljavanje, donosi polen i
zaliju ga medom, te ga poklope votanim poklopoima.
Zato se u tom periodu mora obavezno i neizostavno poeti sa
protivVarroznom zatitom. Ciklus treba zavriti narednih mesec dana, tj. do kraja jula
meseca.
Svako jaje koje matica zalee u sae od 01. 08. pa na dalje, bie zimska
pela koja e nositi ivot pelinje zajednice do prvih prolenih dana. U to leglo Varroa
vie ne sme da ulazi u elije legla. Mlade pele koje se legu krajem avgusta, tokom
septembra i u narednom periodu dokle god matica polae jaja, ne smeju vie biti
tretirane ni maltretirane hemijskim preparatima. To su pele koje e nositi ivot
pelinje zajednice tokom cele zime .
Svako tretiranje pomenutih pela sa upaljenim listiima, ili na bilo koji drugi
nain, skrauje ivot svake jedinke u pelinjoj zajednici. Nakon tretmana pela u tom
periodu, pelinje zajednic preivljavaju teke trenutke. Veliki broj jedinki ne doeka
prolee, jer im je ivot, stresovima tretiranja otrovnim materijama, skraen. Pelinje
zajednice ako uopte i preive, iz zime izlaze veoma slabe. Tako oslabljene,
148
formiraju klube veliine malo vee jabuke. Od takvih pela nema meda u narednoj
sezoni.
5.5. KOLA ALENA KAJE

Alen Kaja (1956)6, lan francuske Akademije nauka, pelar iz ljubavi prema
pelama, uzgojio je matinjake u gnezdu pelinje zajednice bez izolovanja matice
reetkom, bez njenog privremenog zatvaranja ili uklanjanja. On pritom polazi od
aksiome da se u normalnom pelinjem drutvu matica spontano zamenjuje samo u
dva sasvim odreena sluaja: (1) kad je konica obezmatiena smru matice, kad je
ova prestarela, kad je nekim sluajem nestala, ili kad su je ubile radilice zbog slabog
polaganja jaja, i (2) kad se drutvo sprema za rojenje... Vetake metode izvoenja
matice i proizvodnje matine mlei, kae cenjeni naunik, sve su skoro zasnovane
na obezmatienju.
Za uspeh svoje metode Kaja navodi sledee uslove:
- treba raditi samo sa vrlo jakim drutvima, iji broj pela iznosi najmanje
40.000, uz neprekidno prihranjivanje, koje stimulie maticu na neprekidno polaganje
jaja. Matica ne sme biti starije od dve godine;
- spoljna temperatura treba da bude povoljna (maj-jun), da ima obilje pae,
a drutvo s kojim se radi treba zatititi od none hladnoe.
Ovako ispunjeni zahtevi dovode pelinje drutvo u takve okolnosti da se u
njemu u kraem ili duem roku raa nagon za rojenje. Tada poraste unutranja
toplota u konici i nastane veliki broj pela koje se oseaju stenjene. Tu je i veliki
broj mladih pela hraniteljica, neophodnih za ishranu matinih larvi. Upravo ovome je
Kaja i teio da drutvo doe u stanje nepostojane ravnotee. U tom momentu
pelar treba da se umea, tako ta jedan okvir sa leglom izvadi iz konice i na
njegovo mesto stavi okvir sa tek presaenim larvicama (ili okvir sa samo jajima ili
larvicama pripremljenim po metodi ri-ja , Aleja, Hopkinsa..., prim J.K.).
Mlade pele u ogromnom broju prihvataju dodati uzgojni materijal i gonjene
nagonom luenja mlenih lezda, hrane dodate larvice, a one ije su votane lezde
u punom naponu brzo dograuju matinjake. Matinjaci dobijeni na ovakav nain,
sadre relativno veliku koliinu matinog mlea, koja ve drugog dana dostie 350400 mg dok matinjaci dobijeni drugim postupcima nikad nemaju vie od polovine te
koliine, istie Kaja i nastavlja: Na ovaj nain povezuju se povoljni uslovi za pojavu
rojenja, uslovi koji se mogu odrati (u jednoj konici) nekoliko nedelja, a da ipak ne
doe do izletanja roja. Do rojenja nee doi ni kada povremeno dodajemo drutvu
izvestan broj vetakih matinjaka sa presaenim larvicama, ne dozvoljavajui da se
sluajno u njemu izvede mlada matica.
5.6. POUNA PRAKSA RAJKA PEJANOVIA

Rajko Pejanovi (2003), iako selei pelar koji pelari sa preko 100 LR
konica, koristi matice iz rojnih matinjaka koje proizvodi po vlastitoj metodi koju je
nazvao Metoda kontrolisanog rojenja.
Kada se posle tridesetgogodinje prakse Pejanovi razoarao u nerojivost
sopstvenih matica koje je uzgojio Dulittlovim postupkom, jer su se u toku dve sezone
149
i u ponovljenom postupku sve konice izrojile, setio se saveta deda ivana 7 i njegove
pouke: Takav nain uzgoja je veoma skup, to sam iskusio, trokovi se mogu smanjiti
samo davanjem veeg broja larvi uzgajivakom drutvu, ali tada neminovno opada
kvalitet matica.
Metoda kontrolisanog rojenja sastoji se u injenici, da se dozvoli
razmnoavanje samo onim maticama koje imaju najbolje osobine, ba onako, kako
se deava u prirodi, a ostalima ne dozvoljava. U vezi s tim:
- Vri selekciju pelinjih zajednica na osnovu uvida u ostvarene prinose u
poslednjih nekoliko godina i izdvaja najelitnije;
- u zavisnosti od potrebe za brojem matinjaka, najboljoj zajednici
dozvoljava da povue matinjake, a ako ona okleva tada je podstie na rojenje, i njoj
preputa da odlui kada e povui matinjake;
- kad povuku rojne matinjake, zajednice deli na oplodnjake dimenzije
Alpske konice u kojima e se matice izlei i iz kojih e poleteti na sparivanje. U
njima e se mlade matice razviti, uveati drutva i pokazati svoju pravu vrednost, te u
njima uspeno prezimljavati;
- kao i Kerle, i on u martu naredne godine rezervne matice koristi za
saniranje bezmataka i zamenu starijih matica.
U njegovom modelu oplodnjka vri odabir najboljih drutava iz reda onih
matica koje je u proizvodnim drutvima zamenio sa mladim. Od najboljih matica i
drutava u oplodnjacima isprovocira potreban broj da u planiranom vremenu uu u
rojno stanje. On to radi spajanjem oplodnjaka iju je mladu maticu iskoristio, sa onim
koje je odabrao za rojenje, ili pak dodavanjem legla i pela iz ostalih konica onim
oplodnjacima koje je odredio da se izroje. Na taj nain su odabrani oplodnjaci
dvostruko jai, ali je najbitnija injenica da se pele nalaze u rojnom orgazmu, pa e
i matinjaci utoliko biti krupniji, a izleene rojne matice bie bez konkurencije.
5.7. PELINJE DRUTVO U SVAKO DOBA OBEZBEDITI S

OPTIMALNIM REZERVAMA KVALITETNOG MEDA I POLENA
ZAMENA ZA POLEN NE POSTOJI!!!
Polen u konici jedini je uslov da se stvori MLE bez koga nema pela!
(podvukao J. K.) Akademik, prof. Dr K. Trikovi, 20118
Da ne bi dolo do zastoja u leglu, uveni pelarski strunjak Johansson 9
sugerie da pelinjim zajednicama u svako doba treba obezbediti optimalne rezerve
hrane u koliini od 16 do 18 kg zatvorenog meda, Za razvoj jednog drutva od
50.000 pela potrebno je 23 kg meda, a jedno malo drutvo treba da ima najmanje 7
kg meda.
I Rjamova10 i Bila11 slau se u miljenju da optimalne rezerve meda u
pelinjem drutvu treba stalno da bude od 10 do 12 kg meda i 4,4 kg perge.
Prisustvo stalnih rezervi meda u pelinjem gnezdu u koliinama o kojima piu
Rjamova, Bila i Johansson, dovodi do pojaane ishrane larvi. to je vie polena i
meda u konici, to pele obilnije hrane larvice, i iz takvog legla se izvode pele boljeg
kvaliteta (tabela 16).
Koliina zaliha meda i polena odraava se i na kvalitet pela svih funkcija u
pelinjoj zajednici (pokazatelji 9, 11 i 12). Kvalitet je oigledno na strani pelinjih
zajednica ije su pele odgajene u drutvima sa izobiljem hrane.
150
Tabela 16. Pregled uticaja koliine zaliha hrane u konici na kvalitet pela (prema
podacima Rjamove i Lebedeva)
POKAZATELJI
Rezerve meda u konici, kg

3-5
6-8
10-12
1.
Teina trodnevne larve, mg
12,4
16,8
18,2
2.
Teina estodnevne larve, mg
137
159
171
3.
Razvoj drelnih lezda, poena
3,57
3,71
3,85
4.
Razvoj masnog tkiva,%
100
117
121
5.
irina 3 tergita, mm
4,6
4,64
4,78
6.
Duina 3 tergita, mm
2,21
2,21
2,26
7.
Duina 4 tergita, mm
2,15
2,15
2,22
8.
Lipidi trodnevne larve suve teine,%
5,6
7,1
7,7
9.
Prosena duina ivota pela, dana
32
36
38
10
Teina jednodnevne pele, mg
101,4
106,5
108,5
11
Koliina pela u glavnoj pai (kg)
3,1
3,4
3,8
12
Prinos meda na 1 kg pela (kg)
8,7
8,8
10,6
13
Ukupan prinos meda, kg
26,9
30,1
40,5
Profesor dr V. I. Lebedev (2004)12 je komentariui prethodnu tabelu i

razraujui pitanje kako koliina obezbeene hrane utie na razvoj pelinjeg drutva
istakao:
Ogledima na nekoliko hiljada pelinjih zajednica dolo se do niza saznanja.
Pri ovom istraivanju formirane su tri grupe drutava sa maticama analognih osobina
i istog kvaliteta (jaine), ali sa razliitim koliinama hrane. Prva grupa je imala 3-4 kg
zaliha hrane od prolenog perioda do glavne pae; druga grupa je imala 6-8 kg
zaliha hrane, a trea 10-12 kg zaliha hrane, odnosno 1-1,2 kg po ulici pela.
Prvi analizirani pokazatelj je bio nivo ishranjenosti larvi. Vee zalihe hrane
dale su vie mlea i kvalitetnije larve. Pele same ocene sa koliko hrane raspolau.
Ako imaju malo hrane, pele manje lue mlea za larve. Drastino smanjenje koliine
rezervne hrane prouzrokuje slabiju ishranu larvi, manju masu larvi, manju masu
mladih pela, manji je broj pela u pelinjem drutvu, krai ivotni vek takvih pela
(za oko 10 i vie dana). Koliina meda koja je dobijena po grupama iznosila u: u prvoj
grupi 27 kg, u drugoj 37 kg i u treoj 40 kg po pelinjem drutvu. Ovaj rezultat nije
dobijen samo zbog razliite koliine hrane, ve i zbog razlike u kvalitetu (vitalnosti)
pela, koja je naroito izraena u grupi pelinjih drutava sa najveim koliinama
razervne hrane. Raunica pokazuje da smo kod prve grupe na poetku utedeli 7
kg meda po drutvu, ali smo zato na kraju u gubitku bar 13 kg meda po konici. Zato
sledi oigledan zakljuak da nikada ne treba tedeti hranu u pelinjim drutvima.
U sledeem ogledu koji je vren pet godina na 189 pelinjaka sa oko 26.000
pelinjih drutava, pelinje zajednice su bile podeljene u 5 grupa sa razliitim
koliinama rezervne hrane, a dobijeni su sledei rezultati:
- grupa pelinjih drutava sa malo hrane dala je 11,2% jakih drutava, a
32,6% slabih,
- grupa pelinjih drutava sa dosta hrane dala je 60% jakih drutava, a samo
9,2% slabih.
151
Objanjavajui pitanje kako kvalitet hrane utie na produktivnost pelinjeg

drutva, profesor je rekao: Ako su zalihe rezervne hrane u pelinjem drutvu od
eernog sirupa, tada je manje legla za oko 17% u odnosu na zalihe hrane koje ine
pelinji prirodni med. Kada su zalihe hrane od prirodnog meda, prinosi su vei za oko
32% u odnosu na pelinja drutva sa rezervnom hranom od eernog sirupa. To je
razumljivo jer med od eernog sirupa ne sadri ni aminokiseline, ni vitamine, ni
minerale, a i energetska vrednost meda. od eernog sirupa je manja za oko 30%
od prirodnog meda.
U istraivanjima u Rusiji dolo se do hrane koja je po svom sastavu slina
prirodnoj hrani i namenjena za:
- proleni razvoj pelinjih drutava sa vie aminokiselina, vitamina grupe B,
minerala, i za
- zimsku prihranu, sa vie ugljenih hidrata.
Kolike su ogledima utvrene optimalne koliine hrane po konici, moemo
videti u tabeli 17.
Tabela 17. Pregled koliina hrane za napredovanje pelinje zajednice
Koliina hrane po jednoj ulici (kg)
U prolenom periodu
U periodu pripreme
za zmu
U zimskom periodu
med
1,0
1,5
2,0
perga
0,5
0,4
0,2
Tip hrane
Zato je hrana sa belanevinama (perga, a ne mleno-sojine pogae, prim.

J.K.) bitna za pelinje drutvo, postavlja pitanje Lebedev i daje odgovor: Poto je
med isto ugljenohidratna hrana, pele ne mogu dugo da ive samo na medu. Bez
cvetnog praha, to jest bez perge, nema razvoja legla, jer bez belanevinaste hrane
nema ni matinmog mlea, ni hrane za leglo. Ako u fazi pripreme pelinjih drutava
za zimovanje nema dovoljno perge, pele ne mogu da prezime, jer im se u tom
sluaju znatno skrauje ivotni vek. Perga je izvor belanevinaste hrane, minerala i
masti... Ako nema dovoljno perge, dolazi do smanjenja legla, ak i do 15 puta, u
odnosu na pelinja drutva sa dovoljnom koliinom perge. Koliina perge u pelinjem
drutvu direktno odreuje masu larvi, masu mladih pela, duinu rilice kod pela,
duinu ivota i drugih vitalnih osobina pela. ZAMENA ZA POLEN NE POSTOJI!!!
Velike zalihe hrane imaju neporocenjivu vanost i iz razloga to su
svojevrsan izvor i regulator toplote u konici zimi. to su zalihe hrane vee, to je
kolebanje temperature u klubetu manje. Vea masa medom ispunjenih okvira se
sporije greje, ali se sporije i hladi, pa to je vie hrane u konici, to je manja nagla
promena temperature. Uginue pelinjih zajednica zimi profesor Farar objanjava,
pored ostalog, i naglim promenama temperature u konici.
I profesor Taranov nunost postojanja velikih rezervi meda objanjava
ublaavanjem naglih promena temperature na pelinje klube i potvruje rezultatima
istraivanja kojima je utvreno da je gubitak toplote kroz sae ispunjeno pergom
najmanji i da iznosi 0,106 kg/ccal/min, a najvei gubitak je kroz sae bez meda 0,173
kg/ccal/min, dok sae ispunjeno poklopljenim medom proputa 0,147 kg/ccal/min.
Pri postojanju velikih zaliha hrane, a naroito u zimskom periodu, pele lake
odravaju toplotu u gnezdu, jer je manji gubitak toplote u klubetu, pa pele troe
manje hrane za odravanje temperature.
152
Stalne rezerve perge u pelinjoj zajednici u koliini koju preporuuje Bila

neophodnost je za razvoj pelinjeg drutva, koliko i med za prehranu. Mlade pele
koje nemaju dovoljne rezervne perge u konicama nisu u stanju da produkuju mle,
to ima za posledicu visoku smrtnost (Hajdak, prema Bilau). Prema Bilau, perga je
sterilnija od cvetnog praha i organizam pele je bolje usvaja i bolje vari. Njena
hranljivost je tri puta vea nego u polena, a devet puta prevazilazi svaku njenu
zamenu. Meutim, polen efikasnije stimulie aktivnost matice na polaganje jaja.
Herbert i imanuki u asopisu Apidoligie br. 9/78 istiu da hranljive
vrednosti sveeg polena i perge nisu pokazale razliku u veliini povrine zatvorenog
legla u pelinjim zajednicama kojima su davani kao belanevinasta hrana u uslovima
kada su bile smetene u izolatore. Kao kriterijum za ocenu njihove delotvornosti
sluila je povrina zatvorenog legla.
Komparativna analiza uzoraka polena i perge, istiu autori, pokazala je da
perga sadri vie redukovanih eera, a manje pepela. Vei sadraj redukovanih
eera u pergi objanjava se prethodnim dodavanjem meda ili nektara pri preradi
polena. Ni u jednom uzorku perge nije naen skrob, a on je bio prisutan u svim
uzorcima polena, istiu Herbert i imunuki.
Zakljuak je da su optimalne stalne rezerve meda i perge u pelinjoj zajednici
i njihovo odravanje na nivou veem od 12 kg meda i 4,4 kg perge obezbeuje razvoj
i odravanje snanih pelinjih zajednica sposobnih za samoodbranu od pelinjih
bolesti, ali ne i od Varrooze.
5.8. UTICAJ KVALITETNE ISHRANE NA JAINU

PELINJEG DRUTVA
Iz nauke o biologiji pela poznato je da na jainu pelinje zajednice presudan
uticaj imaju, pored matice, i bioloki inioci. Jako, odnosno snano pelinje drutvo
sve bioloke funkcije obavlja u optimalnom obimu i kvalitetu, naroito bioloku
funkciju hranjenja legla. Prema profesoru Fararu13 u jakom pelinjem drutvu
srazmerno veliki broj pela negovateljica hrani srazmerno malu koliinu legla, dok je
u slabom obrnut sluaj: srazmerno mali broj negovateljica hrani srazmerno veliku
koliinu legla. U jakom drutvu jedna pela negovateljica hrani u proseku manje od
jedne larve, a kad razvoj i rast pelinje zajednice dostigne vrhunac, na jednu larvu
dolazi dve i vie negovateljica. Akademik Butlerov je jo krajem 19. veka utvrdio da
pela koja se uzgoji u jakom drutvu ima duu rilicu, vei raspon krila, nosi vie od
40% cvetnog praha u svojim korpicama, nosi znatno vie nektara u mednoj voljci, ivi
6-8 dana due od one uzgojene u slabom drutvu. lezde koje lue invertazu
sazrevaju petnaestog do osamnaestog dana za razliku od onih uzgojenih u slabom
drutvu kod kojih se to deava dvadeset petog i dvadeset estog dana. Pelinje
gnezdo jakih drutava ima za 0,4-0,6C povoljniju temperaturu nego gnezdo slabih
drutava. Naprotiv, u slabom drutvu jednu larvu hrani jedna nekvalitetna pela
negovateljica, a u pogoranim uslovima jedna takva negovateljica hrani i vie od
jedne larve. Naravno da su zbog toga larve slabije hranjene, a i pele radilice se vie
iscrpljuju i krae ive nego pele radilice u jakom drutvu. I Daly i Morse14 smatraju
da uzrok u razliitim dimenzijama pela moe biti nedovoljna ishrana ili pak uzgajanje
radilica medonosnih pela u elijama trutovskog legla. Patuljaste radilice i trutovi koji
se nekad javljaju, verovatno su rezultat nedovoljne ishrane.
153
Fluri i Bogdanov (1989) navode da je u zimskim uslovima za uzgoj jedne

pele potrebno 7 pela. U fazi razvoja pelinjeg drutva kada pone neto slabiji
unos polena i nektara uz znaajniji porast dnevnih temperatura i mogunost unosa
vode, jedna pela neguje 1,14 do 1,42, larve, dok u fazi razvoja kad u prirodi ima
dovoljno sveeg nektara i polena i uz brojnost pela od preko 25.000 jedinki, jedna
pela neguje 3-4 larve. Dakle, 7.000 pela u januaru i poetkom februara neguje
1.000 larvi, a u vreme maksimalno povoljnih uslova kakvi su u naem klimatskom
pojasu obino od sredine aprila, vie hiljada larvi 15, to je saglasno sa Krivcovom i
Lebedevom (2000) da jedna zimska pela u rano prolee moe odnegovati proseno
samo 1,13-1,42 larve, dok je mlada prolena pela u mogunosti da odneguje 3-4
puta vie larvi.
U jednom eksperimentu u bivem SSSR-u16, utvreno je da pele radilice
odgajene u jakom drutvu imaju dui jezik nego one odgajene u slabom drutvu. Za
jedan drugi ogled naruene su 4 matice ije su pele imale jezik duine 6,9 mm. Dve
su dodane jakim drutvima, a dve slabima. Sledee godine pele radilice u jakim
drutavima imale su jezik prosene duine 6,7 mm, dok su u slabim zajednicama
imale tek 6,2 mm u proseku. Pele odgajene u jakom drutvu imaju vee telo i teinu,
pa su i razvijenije, te stoga imaju i vei radni teret.
U bivem SSSR-u strunjaci su, prema Lonareviu (1975) ogledima utvrdili
da su pele izvedene u drutvu teine 2,2 kg ivele i radile due u proseku 4,8 dana
od pela izvedenih u drutvu teine 0,9 kg, to se najdirektnije odrazilo na
medoproduktivnost.
Na duinu ivota letnjih pela utie i drugi faktori o kojima pie S.A Popravko
(1982), u ijoj knjizi Zatitne materije medonsnih pela!17, pie: srednja duina
ivota letnjih pela ne zavisi od rase i stepena radne optereenosti pelinjeg drutva,
i varira u krajnje neznatnim granicama izmeu 37 i 40 dana.
Posmatranja profesora dr Jovana Kulinevia, u naunim krugovima veoma
esto citiranog pelarskog srunjaka18 ukazuju da letnja pela ivi izmeu 21 i 36
dana, to zavisi od intenziteta negovanja legla i naslednih osobina.
U svakom pelinjem drutvu nastupaju odreeni momenti kada se ivotni
vek letnje pele naglo produava, pie Popravko. To se deava kada :
1) pelinje drutvo izgubi maticu,
2) produava se ivotni vek pela koje se spremaju za rojenje i
3) pele drutava koje se spremaju za zimu. Pele koje ulaze u zimu preive
6-7 surovih meseci, i jo ceo mesec rada u korist svoje zajednice (5-7 puta su
dugovenije od letnjih pela).
Razlog ovakve pojave Popravko vidi u snienju temperature u gnezdu sa
leglom sa 34-35C, na 25C u drutvu koje se sprema za zimovanje i drutava bez
matice, pa prema tome i bez legla, podseajui na zakon fizike hemije, da se pri
padu temperature za 10C usporava hemijska reakcija 2-3 puta.
Snienjem temperature gnezda, po svoj prilici, i moemo objasniti otru
granicu izmeu ivotnog veka pela normalnih drutava (s maticom) koja su uzgajala
leglo, i obezmatienih drutava koja to nisu mogla. I u drutvima koja su ula u fazu
rojenja, gde se moe primetiti fenomen produenja ivotnog veka, pele budueg
roja kao da tee da napuste pregrejana mesta konice, visei u grozdovima u
hladnjim mestima: u donjim delovima satova, na krajevima ramova, kao i van konice
na letu, itd. Pri tome se usporava procesa matabolizma i kao rezultat toga produava
se njihov ivotni vek, to je veoma bitno za opstanak roja na novom mestu.
Prekidjui izvoenje legla, pele pre svega sniavaju temperaturu u gnezdu.
Istovremno usporavaju proces metabolizma i stiu dui ivotni vek.
154
Pelinje drutvo ujesen uspeva da vrati fizioloku mladost svim svojim

lanovima: i tek roenim i onima koje su po letnjim merilima ule u duboku starost.
I Ana Mauricio (1955), istraiva biologije pela, utvrdila je tanu zavisnost u
zajednici medonosne pele da se Duina ivota pela uvek naglo skrauje kada su
one zauzete intenzivnim uzgojem larvi, i vezano s tim produkcijom mlea i, raste
kada tih radova nema, uz uslov, dodaje Popravko, da je obezbeena obilna
snabdevenost belanevinastom hranom, polenom.
Uporeenjem teine tela pela izletnica raznih drutava za vreme glavne
pae, s koliinom meda koju su sakupile ta drutva za isto vreme, Taranov (2001) je
doao do podataka koji pokazuje da su
- pele iz slabih drutava ija je pojedinana teine u proseku bila 62-85 mg
sakupile 17,3 mg meda;
- pele iz srednjih drutava ija je prosena pojedinana teine bila 86-90 mg
sakupile 20,4 mg meda;
- pele iz srednje-jaih drutava ija je pojedinana teina 91-95 mg sakupile
21,8 mg meda;
- a pele iz jakih drutava, ija je pojedinana teine iznosile 96-100 mg
sakupile su 24,4 mg meda.
Iz navedenog se vidi da prikupljanje meda u pelinjim drutavima raste
srazmerno poveanju opte pojedinane teine pela izletnica, koje karakterie
stepen razvijenosti njihove muskulature, krila i drugih organa19
Za nastajanje snanog i zdravog drutva znaajni su i podaci o intenzitetu
hranjenja larvi. O intenzitetu hranjenja larvi govore podaci do kojih je, prema Siminu
(1983) ispitivanjem doao Lineburg. On je utvrdio da jedna radilika larva do svog
punog razvia u toku est dana, primi oko 10.000 poseta pela negovateljica, to
znai da larva prima hranu u intervalu od bezmalo 52 sekunde, ili 69,4 puta na sat,
odnosno 1.666 puta dnevno (za 24 sata). Usled obilne ishrane, prema nekim
autorima, larva za est dana otea oko 1.500 puta vie nego to je teila kad se
izlegla iz jajeta.
Uporedimo li intenzitet hranjenja larvi u slabom sa intenzitetom hranjenja larvi
u jakom drutvu, videemo koliko je to velika razlika. Pod pretpostavkom da u slabom
drutvu pela negovateljica hrani jednu larvu, a u jakom jednu larvu hrane dve
negovateljice, larva u slabom drutvu bie dvaput manje hranjena nego larva u jakom
drutvu. Ali i to nije sve. U slabom drutvu kvalitet pela hraniteljica je neuporedivo
nii od hraniteljica u snanom drutvu. Zakljuak je da se to mora negativno odraziti
na konstituciju i proizvodna svojstva budue pele radilice. Jedno istraivanje u
bivem SSSR-u pokazalo je da su pele radilice razliitih pelinjih drutava unosile
razliitu koliinu nektara u konicu. Tako su pele iz drutva teine 0,4-0,8 kg pri
jednom doletanju unosile u konice po 20 mg nektara, dok su u isto vreme pele
drutva teine 2-2,2 kg unosile proseno po 36,5 mg20.
Nauno je dokazano da pele radilice uzgojene u jakom pelinjem drutvu
imaju odlinu konstituciju bogato masno tkivo, dobro razvijene lezde, dui jezik,
vei medni mehur, dakle vea kvalitetna proizvodna svojstva, a trutovi iz snanih
drutava imaju veu teinu semenih mehura21. Sem toga, otpornija su prema raznim
bolestima i due ive nego pele radilice u slabon drutvu. Pele radilice uzgojene u
slabom drutvu, usled oskudnije ishrane u stadijumu razvia, imaju slabija
proizvodna svojstva, i po svim merilima daleko zaostaju iza pela radilica uzgajanih u
jakom pelinjem drutvu.
Duina ivota pele radilice kao bioloki faktor, a kao posledica negovanja
larve u jakom ili slabom pelinjem drutvu, ima direktni uticaj na produktivnost
155
pelinje zajednice. U sezoni prolee-leto pela radilica ivi est nedelja (prema nekim
autorima 4-6 nedelja), a nakon dvadesetog dana svog ivota postaje pela izletnica
sabiraica nektara i polena. Naravno da je ova starosna granica relativna, jer moe
da varira u zavisnosti od spoljne sredine i potrebe samog pelinjeg drutva.
U bivem SSSR-u strunjaci su22 ogledima utvrdili da su pele izvedene u
drutvu teine 2,2 kg ivele i radile due u proseku 4,8 dana od pela izvedenih u
drutvu teine 0,9 kg, to se najdirektnije odrazilo na medoproduktivnost. Uzmimo
kao primer da na poetku pae dva pelinja drutva imajuj istu jainu od oko 40.000
pela, ali prvo, koje se samostalno razvijalo pod najpovoljnijim biolokim uslovima, a
drugo koje smo formirali od dva, tehnikom dvomatinog pelarenja ili razvili zrelim
leglom iz slabijih zajednica, dakle leglom koje je oskudevalo u hrani, da paa
traje 25 dana, da je dnevni unos u oba drutva jednak i da iznosi 2 kg nektara. Prosta
raunica kae da je drugo drutvo na toj pai proizvelo 50 kg meda, a prvo - 59,6 kg
ili 9,6 kg vie od drugog, iz razloga to njegove pele izletnice u proseku ive 4,8
dana due nego pele radilice drugog drutva.
U svetlu navedenih injenica proizilazi zakljuak da je naslee i ishrana
radilikih larvi presudan bioloki faktor za jainu pelinjeg drutva i za radnu duine
ivota pela u njemu, da se snano drutvo neguje cele godine, i objanjava razliitu
produktivnost pelinjih zajednica, odnosno visoku produktivnost po jedinici ive mase
u jakom, a nisku u slabom pelinjem drutvu.
5.9. KVALITET ZIMOVANJA PELINJE ZAJEDNICE

Veoma znaajan bioloki faktor koji utie na produktivnost pelinje zajednice,
a odnosi se na ishranu larvi jeste kvalitet zimovanja pelinje zajednice. Poznato je da
jaka drutva imaju veu sposobnost prezimljavanja i gajenja ranog prolenog legla,
nego to imaju slaba. Radi jasnijeg razjanjenja ovog problema citirau dr Valtera
Brokera (1956): Zato treba spremiti jaka drutva za zimovanje? Jedan prost raun
to objanjava. Mi znamo da pele, imaju svoj sopstveni nain zimovanja. One se
pred zimu skupljaju u klube koje je po obliku priblino lopti. Uzmimo tri drutva
razliite jaine, ije lopte imaju 9, 12 i 18 centimetara u preniku. Zapremina male
lopte iznosi 375 cm3, srednje 900 cm3 i velike 3.000 cm3. Poreenje ovih brojki
pokazuje da velika lopta, iji je prenik dva puta vei od prenika male, ima
zapreminu osam puta veu. Poreenjem povrine moemo da procenimo potronju.
Povrine klubeta ova tri drutva su: velikog 1.000 cm 2, srednjeg 450 cm2 i malog 250
cm2. Dakle, povrina velikog drutva je etiri puta vea od povrine malog drutva.
Ako uporedimo povrine i zapremine, priouzilazi da kod malog drutva na 1 cm 3
zapremine dolazi 0,666 cm2 povrine, kod srednjeg 0,5 cm2, a kod velikog 0,333
cm2. Autor dalje nastavlja: Uporedimo zimsko klube sa radijatorom. Ako u klubetu
toplota mora biti stalna, mora se neprekidno obnavljati koliina izgubljena zraenjem
preko povrine. Ovde se vidi, dakle, da je gubitak toplote kod malog drutva dva puta
vei nego kod velikog, a jedan ipo puta vei od srednjeg drutva. Pod pretpostavkom
da za vreme zimskog odmora potronja meda i proizvodnja toplote stoje u upravnom
odnosu, izlazi da jedna pela iz male konice potroi dva puta vie meda od pela iz
velike konice. Dakle, ukoliko je potronja za neophodnu toplotu vea, utoliko je vee
iscrpljenje pela. A ukoliko ima vie iscrpljenih pela, utoliko je opte stanje celog
drutva vie poremeeno. Autor izlaganje zakljuuje konstatacijom da su samo
zdrava i jaka pelinja drutva osnov rentabilnog pelarstva.
156
Kada snano i oieno od varroa drutvo na 9-11 ulica gusto posednutih

pelama ue u zimu, ono srazmerno svojoj snazi troi najmanje hrane, ak manje
50-90% nego pele drutva srednje jaine i slabii; one ne obolevaju od nozemoze i
u proseku imaju najmanje uginulih pela po ulici (Lebedev), tabela 18.
Tabela18. Pregled uspenosti zazimljavanja pela, u zavisnosti od snage pelinje
zajednice (preuzeto od Lebedeva)
Pokazatelji
Jaina drutva, ulica

4-5
6-7
8-11
Potronja hrane zimi proseno po ulici, kg
1,9
1,3
1,0
Koliina uginulih pela, po ulici, grama
32,9
19,2
9,4
Broj drutava obolelih od nozeme
18,5
1,8
I Avetisjan (1984) nam otkriva da je zajednica od 25.000 pela potroila 4,9

kg hrane, a drutvo od 1 kg pela, ak 9,54 kg, ili 194,4% vie. Tokom zime tako
malo drutvo e ve krajem decembra i poetkom januara poeti troiti rezerve hrane
za odravanje temperature u klubetu. Troenjem hrane stvara se u organizmu
radilica, prema Mobusu, viak metabolike vode pod ijim dejstvom pele prisiljavaju
maticu da polae jaja, kako bi se, iz fizioloke nunosti hranjenjem larvi, oslobodile
suvine vode. A hranjenjem ranog legla slabano drutvance, uz prekomerno
troenje organizma pela potronjom hrane, jo se vie iscrpljuje i oslabljeno ulazi u
prolee nesposobno za razvoj martovskog legla.
Iz ove analize proizilazi zakljuak, da zimske pele u slabom drutvu, usled
vee iscrpljenosti zbog pojaanog napora u odravanju neophodne toplote zimskog
klubeta, imaju u znatnoj meri naruenu sposobnost hranjenja legla, te da su stoga
pele radilice odgajene u takvom drutvu slabije konstitucije, kraeg veka i manje
produktivne od pela radilica odgajenih u jakom drutvu, ije su se pele u toku zime
manje troile. To je jo jedan dokaz da je neracionalno u zimu ulaziti sa slabim
drutvima, koja s prolea spajamo, nepotrebno pele maltretiramo i poveavamo
obim posla pelara uz dodatak radova koje je s jeseni trebalo obaviti.
5.10. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA RAZVOJNI CIKLUS

DRUTVA
Klimatski uslovi odreuju godinji razvojni cilkus pelinje zajednice, kae dr
G.M. Popovi (2002): Svako klimatsko podruje ima svoju `krvu godinje promene`
intenziteta pelinjeg drutva (Sl. 12) Ova kriva ima pet karakteristinih taaka:
- Prva taka oznaava trenutak kada matica otpoinje polaganje jaja posle
`diapauze`. Ovaj trenutak pada u rano prolee, ali esto i krajem zime.
- Druga taka je minimum jaine pelinje zajednice. Ovo je najkritiniji
trenutak u razvojnom ciklusu. Vremenski pada oko mesec dana posle otpoinjanja
zaleganja.
157
- Trea taka oznaava

trenutak kada pelinje drutvo dostie
jainu od 2,5 kg. To je ona jaina
drutva koja je dovoljna da opslui
poptrebe jedne kvalitetne matice.
Svako drutvo preko 2,5 kg pela ima
`viak pela` koje pelaru donose
med.
- etvrta taka je taka
maksimuma jaine pelinje zajednice.
U naim uslovima ona pada krajem
juna meseca. Pelari se trude da ova
Slika 14. Godinja kriva razvoja pelinje
taka, odnosno ovaj trenutak, padne
zajednice
na
poetak
glavne
pae
to
obezbeuje pelaru maksimalan prinos. Viematino pelarenje ima osnovni cilj
dovoenje drutva na maksimalan nivo razvoja pred glavnu pau.
- Peta taka je taka kada drutvo ponovo pada na jainu od 2,5 kg. Ova
taka odgovara vremenu uzimljavanju drutva. Prema nekim autorima pelarske
literature, pelinja drutva se esto uzimljuju i sa manjim brojem pela.
5.11. MATICE NISKOG KVALITETA

Na osnovu izloenog nastala je tehnika pelarenja na med, pojaavanjem
proizvodnih drutava pelama, zatvorenim leglom i spajanjem vie drutava na
jednoj podnjai i pod istim krovom - sistem dvomatinog pelarenja i viematinog
pelarenja (sistem F. Tomain i sistem Volohovia sa 5-7 matica). Poetkom
tridesetih godina XX veka (1934. g.) Milivoje Bugarski je uveo konice sistema
blizanci, koju je usvojio i u svojoj sedamdesetogodinjoj praksi pelarenja koristi
Boa Petrovi. On je usavrio metodu Milivoja Bugarskog, te uvek ima drutva
spremna za bagrem i za suncokret. Ivan Vener, Cvetko Caki, Milan Mati, Rajko
Pejanovi kod nas, dr Stojanovski u Makedoniji, Maks Krmelj u Sloveniji 23 pelare
konicama u kojima se uvek ili povremeno nalaze dve zajednice. Ovo upuuje na
zakljuak da pelarimo sa maticama niskog kvaliteta.
Sa maticama visokog kvaliteta, (uz racionalizaciju vremena i uvanje
energije, ueni pelar-profesionalac ne ide na dvomatino pelarenje, niti usmerava
pele postranih drutava u osnovno drutvo, kao to i ne ojaava osnovna drutva sa
zatvorenim leglom), ima ve 19. maja u konicama oko 33.000 pela, a 18. jula
51.660 pela, to se vidi iz tabele 19.
Tabela 19. Pregled rada kvalitetne matice (Izvor, Lev Plunikov, 1994).
Starosna dob pela u danima
Ukupno
pela
Dan
pregleda
Dnevni
kapacitet
matice
Leglo
staro1-12
dana,broj
od1-12
od13-24
od25-36
19.05.
953
11.440
15.620
12.030
5.310
32.960
18.07
1.258
15.100
17.280
18.550
15.830
51.660
158

5.12. UTICAJ MATICE
Kada bismo imali matice koje proseno polau 2.000 jaja u toku 24 sata, ne
bi bilo potrebe za maltretiranjem pela, niti za enormnim fizikim naporom sa
dvomatinim pelarenjem. Matici klase 2.000 potrebno je 24,6 dana
(49.280:2.000) da zalee sve elije jednog nastavka konice sistema LR (77 elija u
horizontalnom redu 32 elije u vertikalnom redu table saa iznosi 2.464 na jednoj
strani sata; toliko imamo i na drugoj, ukupno 4.928 elija na obe strane; 4.92810
okvira to iznosi 49.280 elija koliko ima prostora u ploditu) i da razvije leglo teko
oko 49.000 pela. Tako kvalitetna matica u snanom drutvu na optimalnim
rezervama hrane (vie od 12 kilograma meda i 4,4 kg perge), poloie jaja iz kojih e
se izlei dugovene zimske pele, kojih e 4. novembra u drutvu biti oko 30.000
jedinki (tabela 21) i iji e broj od oko 15.000 poetkom marta predstavljati izimljene
pele hraniteljice ranog legla-larvi koje e biti kvalitetno i obilno hranjene. Na njih
pada ceo teret nastavljanja ivota pelinje zajednice.
Tabela 20. Pregled stanja pelinje zajednice za period od 12. aprila do 04. novembra
sa maticama iz ireg rejona Stala-ievac (Izvor mr L. Plunikov, Pelar 5/94, str.
102)
Dnevni
Stanje kapacitet
na dan matice
Leglo
staro 112 dana,
broj
1-12
5.310
12.030
15.620
11.440
8.780
15.830
18.550
17.280
15.100
10.650
13.890
9.340
2.950
30
-
Starosna dob pela u

danima,broj
UKUPNO
Umrlo (-) i za
zimu roeno
pela (+)**
Uveanje
Kumulativno
drutva
uveanje
pelama za
zimskih pela
zimu
Broj
Broj
Broj
1-12
13-24
25-36
Broj
%
Broj
12.04, 442
24.04. 1.002
5.310
5.310
06.05. 1.301
12.030 5.310
17.340
19.05. 953
15.620 12.030 5.310
32.960
31.05. 731
11.440 15.620 12.030 39.090
100
-5.310
12.06. 1.319
8.780
11.440 15.620 35.840
100
-12.030
25.06. 1.545
15.830 8.780
11.440 36.050
100
-15.620
06.07. 1.440
18.550 15.830 8.780
43.160
100
-11.440
18.07
1.258
17.280 18.550 15.830 51.660
100
-8.780
30.07. 887*
15.100 17.280 18.550 50.930
100
-15.830
11.08. 1.157
10.650 15.100 17.280 43.030
100
-18.550
23.08
778
13.890 10.650 15.100 39.640
100
-17.280
05.09. 245
9.340
13.890 10.650 33.880
100
10.650
33.880
17.09. 2,5
2.950
9.340
13.890 26.180
82,5 +8.786
8.786
34.966
29.09. 30
2.950
9.340
12.320
82,5 +11.459
20.245
23.777
11.10. 30
2.950
2.980
88,4 +8.256
28.501
31.481
23.10.
30
30
70
+2.065
30.566
30.596
04.11
0
70
+21
30.586
30.586
*
Naglo smanjenje temperature i zahlaenje koje se odralo u periodu od 12. juna do 18. jula 1991. nije
se negativno odrazilo na kapacitet polaganja jaja Rasinske matice
**Rezultati istraivanja Pelarske istraivake stanice u Harkovu, gde je utvreno da pelinja
zajednica tokom zime izgubi izmeu 11,6 i 60 procenata zazimljenih pela, to je iskazano u sledeem
pregledu (Tabela 21)
Tabela 21. Pregled preivljavanja pela zimi

Pele izleene
do 27.07
Izmeu 27.07 i
26.08.
Izmeu 27.08 i
7.09
Izmeu 8.09. i
13.10.
tokom zime nestane
60%
17,5%
11,6%
30%
159
Dakle od pla:
(a) izleenih do 27. jula, tokom zime opstane 40% jedinki;
(b) izleenih izmeu 28. jula i 26. avgusta prezimi u procentu od 82,5%,
(c) izleenih izmeu 27. avgusta i 7. septembra tokom zime preivi i prolee
doeka njih ak 88,4%, a one
(d) izleene u periodu od 8. septembra do 13 oktobra prezime i uu u prolee
njih 70% pela. (I. Boro, 1982).24)
Autor ovih redova je koristio gornje pokazatelje u iskazivanju snage pelinje
zajednice za prezimljavanje, i ako rezultati dr Wile sa Instituta u Erlangenu (Odeljenje
za pelarstvo) u Nemakoj odreenije ukazuju na ivot zimskih pela i posledice od
angaovanja letnjih pela u periodu jul-avgust.
Naime, rezultati istraivanja Willa-e (1981)25 (Tabela 22 )pokazuju da pele:
(a) izleene do 1. avgusta, kao letnje pele neguju leglo i obavljaju sve
poslove u konici i vre funkciju sabiraica (nektarua, polenarica i vodonoa), do
kraja leta i nestaju u periodu septembar-oktobar;
(b) izleene do 6. avgusta letnje pele neguju leglo i vre sve funkcije kunih
pela i pela sabiraica. Njih oko 98% isezava iz koice do petka novembra, a oko
2% prezimi i doekaju poetak marta;
Tabela 22. Pregled preivljavanja zimskih pela, (Izvor: Wila, prema Stanojeviu,
Pelar 1/99, str. 10 i Pelar 5/94)
Aktivnosti pela
do 01.08.
Obavljaju sve
poslove u konici i
sve funkcije kao
izletnice
do 06.08.
Letnje pele vre

sve poslove u
konici i van nje.
jaje 0708.09.
Programirane kao
kratkorone, s
mogunou da
postganu
dugovene
10-15.09.
novembar
Pele
izleene
septembaroktobar
Stanje po mesecima: doeka, ue, nestaje
februar
mart
april
maj
100%
Nestaju
98%
doeka
2%
doeka
80%
isezne
do kraja
oktobra
15%
doeka
Nestaju
45%do
20.
20%
2%
Nestaju
Izmeu
16. i
22.09.
Pele jo u jajetu
bile programiarne
na dugovenost
70% do
polovine
30% do
kraja
marta
Izmeu
23.09. i
10.10.
Programirane u
jajetu na
dugovenost
60% 15. II
53%
15% ue i
nestane
10%
Nestaje
(c) jo u jajetu poloenom izmeu 7. avgusta i 8. septembra pele su

programirane kao kratkoivee, ali s mogunou prelaska na dugoivee pele u
kasnijem periodu, poto nisu potpuno angaovane radom u domu i napolju. Njih
160
oko 80% isezne do kraja oktobra, a zimu preivi i mart doeka oko 15% pela i u
aprilu nestanu;
Tabela 23. Dinamika smene zimskih sa letnjim pelama (Izvor: erbina,
Bliznjuk, 1946)
Period smene pela*
Smenom pela u drutvu ima%

Mladih pela
Starih pela
Do oko 15. aprila
oko 11.5
oko 88 ,5
Do oko 25. aprila
oko 25,0
oko 75,0
Do oko 5. maja
oko 50,0
oko 50,0
Imamo gotovo samo mlade
Stare pele su izumrle
Oko 15. maja
*Za nae uslove geografsku irinu i klimatsku zonu smena pela se vri oko mesec dana
ranije.
(d) oko 45% pela izleenih od 10 do 15. septembra preivi do tree dekada
februara, 20% ih ue u mart i neguju leglo, ali njih oko 2% isezne u aprilu;
(e) pele izleene izmeu 16 i 22. septembra: njih oko 70% doivi prvu
polovinu februara. Krajem marta drutvo broji oko 30% pela koje su jo, u jajetu bile
programirane na dugovenost, pa njih oko 15% isprati april, a u maju nestaju;
(f) pele izleene izmeu 23. septembra i 10. oktobra, a jo u jajetu
programirane za dugovenost, njih oko 60% doivi polovinu februara, u mart ih
ue oko 53%, u april oko 10% i u maju isezavaju26.
Izimljenih 15.000 pela e s lakoom uzgojiti mlade i nastaviti ivot pelinje
zajednice u novoj sezoni. Dinamika smena starih pela s novim, prema rezultatima
Tulske ogledne stanice koju navode erbina i Bliznjuk, obavlja se u sledeim
rokovima (tabela 24)
Sa ovako kvalitetnom maticom u snanom drutvu koje je poetkom
novembra imalo oko 27 kg meda i 4,4 kg perge (Rjamova, 1979), a blagovremeno je
oieno od varroe, s prolea se kao vulkan burno razvija, pa nema bojazni da nee
maksimalno iskoristi bagremovu pau bez meanja pelara u njihovu prirodu. Jer
pele su najsrenije kada ih pelar ostavi na miru.
Ali matica klase 2.000 je misaona imenica, i ona je, prema Pere Mezonevu
izvanredna samo ako takvo polaganje jaja ustali za izvesno vreme. Najelitnijom
maticom smatra se, u naim prilikama, ona koja proseno polae 1.500 jaja za 24
sata u periodu od 40 dana u najpovoljnijoj sezoni razvoja pelinjeg drutva (.Simin,
1983).
erbina i Bliznjuk, u knjizi Pelarstvo (1946, str. 47), navode da matice
pod uslovima srednjeg pojasa Ruske Federacije dnevno polau najvie 1.500 jaja.
Prema Jevtiu (1961), Nolan je 1920. godine utvrdio da je matica dnevno polagala
najvie 1.528 jaja, a 1921. godine 1.587 jaja, to korespondira sa nalazima Difura iz
1900. godine, kada je ovaj utvrdio najveu dnevnu nosivost od 1.538 jaja (za period
od 24. maja do 14. juna).
Halifman u knjizi Pele pie da matica snese proseno oko 2.000 jaja, a
rekordne plodne matice mogu da snesu i preko 3.000 jaja Posmatranjem istraivaa
utvreno je da se matica kree po praznim elijama saa proseno jedan centimetar
pta radi polaganja jednog jajeta, a polaganje jajeta traje proseno pola minuta.
Nakon snesenih 30 jaja, matica se odmara i prima hranu od pela pratilja. Utroak
vremena za odmor u obraunu za jedno jaje, iznosi oko 6 sekundi. Ukupno za
161
polaganje jednog jajeta za pt i odmor utroi se neto vie od 40 sekundi. U toku

24 sata matica uzima hranu oko sto puta i ostaje joj vremena da snese proseno oko
2.000 jaja, a rekordne plodne matice mogu da snesu i preko 3.000 jaja. 27 (28)
Profesor Taranov (1977) u knjizi Biologija pelinjoj semji (str. 271) pie da
broj jaja koja matica poloi u toku dana zavisi pored ostalog i od jaine pelinje
zajednice ( tabela 24).
Tabela 24. Zavisnost aktivnosti matice u zaleganju od jaine pelinjeg drutva
Jaina pelinjeg drutva, kg
0,8-1,2
1,1-1,2
1,2-1,4
1,4-1,6
1,6-1,8
Matica za 24 asa poloi jaja
900
1.150
1.270
1.315
1.415
Stanimirovi i saradnici (2000) navode podatke da pri povoljnim uslovima,

ako je matica zdrava i mlada, u toku 24 sata moe da produkuje od 1.500 do 2.000
jajnih elija, te da oploena matica jaja polae 8-10 meseci godinje29.
Normalno polaganje jaja od strane matice, kao i normalno razvie legla,
protie pri temperaturi u granicama 34-36C, istiu Lavrehin i Pankova, a takvu
toplotu u gnezdu mogu da razviju i da odravaju samo snane pelinje zajednice.
Prema istraivanjima Avetisjana, sposobnost matice za polaganje jaja zavisi i
od toga koliko je ona krupna, i prema rezultatima istraivanja Hideelija, prosena
dnevna sposobnost matice teke 204-280 mg, u periodu od 12. maja do 1. jula bila je
882 poloena jaja, prema 1.200 kod matice teke 281-330 mg.
Matiino zaleganje jaja uvek je u tesnoj vezi sa ishranom koju joj pruaju
njene pratilje (Ma, 1956). Posebno se istie presudna uloga polena u konici, na ta
ukazuje Stanimirovi i saradnici (1997a; 2000a): Dovoljna kolina polena u konici,
do dva puta poveava duinu ivota pela. Pelinje drutvo koje ne unosi polen, a
ostalo je bez njegovih zaliha, nije u stanju da se normalno razvija, jer nema mladih
pela koje lue mle i koje hrane maticu. Matice u takvim drutvima polau jaja iz
kojih se nee razviti odrasle pele, jer e dadilje pojesti larve im se ispile iz jaja.
Zato matica podeava polaganje jaja prema broju pela koje lue mle i zalihama
hrane, prvenstveno polena u konici, tako da ako se zalihe hrane i posle kraeg
vremena progresivno smanjuju, matica prestaje sa polaganjem jaja. Moe u konici
biti obilje meda i perge, ali ako nema pela koje lue mle i daju je matici kao hranu,
ona nee polagati jaja30.
Taranov i Ivanova (1946) su zapazili da maticu koja pree u prostor gnezda u
kome nema radilica angaovanih u hranjenju larvi, ne hrani ni jedna od prisutnih
pela radilica.
Vrlo je i znaajna jaine pelinje zajednice da moe pripremiti dovoljan broj
elija za zaleganje. Istraivanja koje je vrila J.I Perepelova pokazuju da se vreme,
koje pele utroe da bi se jedna elija uredila tako da matica u nju sigurno poloi jaja,
koleba izmeu 21 i 62 minute. U ienju svake elije uee je uzimalo od 15 do 30
pela 3132. to je pelinje drutvo brojnije kunim pelama, to e vie pripremiti elija
za leglo.
Kolika je vana pravilna nega i briga radilica o jajima i larvama matice govori i
podatak da pele negovateljice neprestano brinu o poloenim jajima matice u
elijama saa, negujui ih i hranei, a da pri tome nikada ne smeju naruiti i potroiti
rezerve kvalitetne hrane namenjene maticama za potrebe zajednice, bez obzira na
teinu situacije i nedostatak hrane u pelinjem drutvu33.
Na pitanje kako se u drutvu regulie nosivost matice, profesor Taranov je
odgovorio: Matica lee jaja samo kada je okruuje svita pela. Ona se sastoji od 8 do
162
12 pela, okrenutih prema matici glavama, obrazujui oko nje slobodan prostor. U
svitu ulaze samo pele hraniteljice. Njezin sastav nije stalan; kada se matica kree
po sau, zadnje pele ispadaju iz svite, a one koje se nalaze ispred ukljuuju se u
svitu. Dok se matica nalazi na ramu zaposednutom pelama hraniteljicama, ona za
svo to vreme polae jaja u, od strane pela pripremljene elije. Ali kada matica pree
na sae ili deo saa gde nema hraniteljica, oko nje se ne obrazuje svita i na tom sau
ona ne polae jaja. Zahvaljujui toj specifinosti, broj poloenih jaja odgovara broju
pele hraniteljica.
Hajdak navodi da mlade pele od tri dana ivota ostaju na okviru meda sa
pelinjim podmlatkom, dok radilice od etiri do deset dana svog ivota na susednom
ramu iste elije pripremajui ih matici za leenje. Kad matica doe na takav
pripremljen ram, poinje odmah da polae jaja, a zateene pele poinju da je hrane.
Ako matica ne nae elije spremljene za leenje, ona se vraa u leglo i prekida sa
polaganjem. Zbog toga aktivnost matice u polaganju jaja zavisi od brojnosti mladih
pela hraniteljki, poto moe da polae samo onoliko jaja koliko su mlade pelehraniteljice ienjem pripremile elija.
Iz posmatranja Hubera (1792), Taranova i Ivanova (1946), te posmatranja
koja je izvrio Allen (1955, 1956) jasno je da brzina s kojom matica polae jaja (koja
varira i prema godinjem dobu, i prema stanju i jaini drutva) zavisi od koliine
hrane koju prima od pela hraniteljica. Perepelova je (1928) u 35 posmatranja nala
da maticu hrane mlade pele u dobu od 6 do 13 dana starosti, dok je Alena (1955),
27 godina posle Perepelove, u 65 posmatranja utvrdila da su to mlade pele
starosne dobi od jednog do 11 dana. Alena je (1955), pored toga dola do podataka
koji pokazuju da uzrasti odnosnih pela variraju prema stanju razvia njihovog
drutva. Ovo objanjava injenicom da je ona posmatrala mlae pele kao
hraniteljice svojih matica. Raspon uzrasta pela koji su ovi istraivai zapazili slian
je rasponu uzrasta pela za koje postoje podaci da hrane larve 34.
Lev Plunikov (1995) je tokom 1991. godine istraivao bioloke i privredne
osobine pela u bivoj Jugoslaviji, pri emu je u fokus istraivanja stavio, pored
drugih vanih karakteristika, i razvoj pelinje zajednice. Za tu svrhu formirao je 5
grupa poelinjih zajednica sa maticama iste starosti i priblino iste jaine. Pregledom
aktivnosti matica svakih 12 dana, utvrdio je da je dnevna produktivnost matica u
proseku iznosila izmeu 737-950 jaja, a u periodu najintenzivnijeg razvoja pelinjih
drutava od 1.546 do 1.765 jaja dnevno (Tabela. 26).
Prikazani rezultati pokazuju da se istraivai u sutini ne razlikuju mnogo u
svojim nalazima iako je istraivanjima bio pokriven skoro ceo XX vek. Ono to je
1900. godine utvrdio Difur, to je posle 90 godina potvrdio Lev Plunikov (1994), ali
samo sa neznatnim poveanjem dnevnog kapaciteta matice od oko 200 jaja. Zato
stoji zakljuak akademika Pere-Mezonova da je matica koja polae 2.000 jaja
dnevno izvanredna, ako se takvo polaganje ustali za due vreme. To drugim reima
znai da je takva matica misaona imenica, a ne realna injenica.
Sve druge matice koje kvalitetom ne dostiu onu klase 2.000 su naa
realnost. Takvoj matici (klase 1.500) je potrebno 32 dana da zalee sve elije
jednog LR nastavka, to znai da bi, pod identinim aktivnostima, pelar kao u
prethodnom primeru, prihranjivanje trebao produiti do 10. septembra, kada maticu
treba premestiti u ram-izolator. Kad pele poklope zaleene elije, maticu treba
preneti na prazan ram-izolator, a ram staviti u sanitarni sanduk sa mravljom kiselinom
ili ga pretopiti kako bi unitili Varrou. Maticu treba osloboditi iz ram-izolatora posle
prvog mraza, a zatvoreno leglo unititi. Izolacijom matice postiu dva cilja: (1) mlade
pele nemaju obavezu da hrane larve i sauvae svoje vitalne organe za surovu
163
zimu i obaveze koje ih oekuju u martu i aprilu i (2) ram sa maticom u izolatoru slui
kao zamka za Varrou jer e enke krpelja sa pela pohitati u otvoreno leglo i nai
smrt u sanitarnom sanduku ili u vreloj vodi kazana.
Tabela 25. Dnevna produktivnost matice*
Po deset pelinjih drutava iz rejona
Pokazatelji
Morave
(kod Stalaa)
Kranj,
Slovenija
Sjenice
Jahorine,
(centralna Bosna)
Gradsko,
(centralna
Makedonija)**
Dnevna nosivost
u periodu
najintenzivnijeg
leenja jaja
1546
1765
1564
1636
456
12-25.06
06-19.05
06-19.05
31.5.-12.06.
12-25. 06.
12 dana
12 dana
12 dana
12 dana
12 dana
Prosena dnevna
nosivost za 168
dana (12.04.17.09. 1991)
950
782
737
808
369
Nagli pad temperature za vreme ogleda 10. maja, u mnogome je umanjio (38-50%) kapacitet
rasploda svih matica.
**
Velika razlika u klimatskim uslovima i sklonost rojljivosti, makedonske pele pokazale su nisku
plodnost matica.
Tabela 26. Pregled line pripreme pelinjeg drutva za zimovanje od dana roenja
pela, preko dana promocije u sabiraice do dan umiranja pela u periodu 14.
jun-22. septembar
Matica
poloila jaja,
dana
Razvoj pela
u eliji 21
dan
Dan roenja
pela
"Stairanje
u konici 20
dana
Dan
promocije u
sabiraice
Radni sta
kao
sabiraice 17
dana
Pele umiru,
dana
Zimski gubici
%
*
14. jun
(+16)+(-21)
5.jul
+20
25.jul
(+6)+(-17)
11.avg.
26. jun
(+4)+(-21)
17.jul
(+14)+(-20)
6.avg.
+17
23.avg.
60
5. jul
+21
26.jul
(+5)+(-20)
15.avg.
(+16)+(-17)
1.sept.
6.jul
+21
27. jul
(+4)+(-20)
16.avg.
(+15)+(-17)
2. sept.
17.jul
(+4)+(-21)
17.avg.
(+14)+(+20) 6.sept.
+17
23. sept.
28.jul
(+3)+(-21)
18.avg.
(+13)+(-20)
7.sept.
+17
24.sept.
17,5
5.avg.
+21
26.avg.
(+5)+(-20)
15.sept.
(+15)+(-17)
2. okt.
6. avg.
+21
27.avg.
(+4)+(-20)
16.sept.
(+14)+(-17)
3. okt.
11,6
17. avg(+14)+(-21)
7.sept.
+20
27.sept.
(+3)+(-17)
14.okt.
18. avg.
(+13)+(-21)
8. sept.
+20
28.sep.
(+2)+(-17)
15.okt.
31. avg.
+21
21.sep
(+9)+(-20)
11.okt.
(+20)+(-17)
3.nov.
7.sept.
+21
28.sep.
(+2)+(-20)
18. okt.
(+13)+(-17)
4. nov.
30
22. sept.
(+8)+(-21)
13.okt.
+17
2.nov.
+17
19.nov.
*Rezultati istraivanja na Eksperimentalnoj stanici za pelarstvo u Harkovu (I. Boro, 1982)
Kada otpoeti sa pripremom zimskih pela kad znamo da duga i surova

zima bez milosti ubija sve to je nezatieno. Kada je snaga drutva najjaa, tada je
Priroda odredila poetak pripremanja zajednice za zimu. Matici je naredila da
umanji tempo polaganja jaja i, ona to bez pogovora izvrava (tabela 26). Sa
umanjenjem broja poloenih jaja, poveava se njihova teina i, teina pele koja e
se iz takvog jajeta roditi, a te pele e kvalitetnije hraniti sledea poklolenja larvi,
odnosno pela. Pripreme koje u tom cilju pele vre, obavezuje pelara da im svojom
164
aktivnou u tom pomogne. Pomo pelara sastoji se u unitavanju Varroe,

ostavljanju magacina zatvorenog-poklopljenog meda i ne slabljenja snage drutva
neprirodnim razrojavanjem.
"Dan roenja pela, dan promocije u sabiraice i dan umiranja
pela izraunava se, po metodu da se razlika u broju dana do kraja meseca,
oduzme od standardnog broja dana za koje se ispile pele, tj. od 21, odnosno od
standardnih 20 dana stairanja mladih pela u konici, te od 17 dana koliko pele
sabiraice dugo ive.
Primer.br. 1:
matica je ploila jaja 14. juna. Mesec jun ima 30 dana;
razlika izmeu 14. i 30. juna iznosi 16 dana.
- od dana poloenih jaja u elije saa do dana roenja pela protekne 21
dan;
.- pele e se roditi 5. jula, po formuli relativnih brojeva (+16)+(-21)= -5
Primer br.2:
-pele su roene 26. avgusta. Mesec avgust ima 31 dan.
.razlika izmeu 26. i 31. avgusta iznosi 5 dana.
-od dana roenja pela do dana kada one postaju sabiraice protekne 20
dana rada u konici na hranjenju legla i obavljanju drugih kunih poslova;
-Pele e 15. septembra postati izletnice, po formuli (+5)+(-20) = -15.
Primer 3:
-pele postale izletnice 25. jula. Mesec jul ima 31 dan;
-razlika izhmeu 25. i 31. jula iznosi 6 dana
-ivotni vek letnjih generacija medonosne pele ne zavisi od rase i stepena
radne optereenosti pelinje zajednice, i varira u neznatnim granicama izmeu 37 i
40 dana (S.A.Popravko, Pelar 2/96, str.32). Prema profesoru Kulineviu, pele
radilice izleene u martu proseno su ivele 35 dana, ali im se u junu ivotni vek
svodi na 28 dana, a pod odreenim okolnostima na 22 dana. Od toga otpada samo
3-9 dana na rad u polju"(Pelar 5/94).
-U naem primeru, oslonjenom na A.S. Popravka, uzeli smo da je radni vek
pele sabiraice u polju 17 dana;
-Pele e umirati, poev od 12. avgusta, po formuli (+6)+(-17) = -12
5.13. UTICAJ KOLIINE MEDA I CVETNOG PRAHA (PERGE)

NA JAINU DRUTVA
I prolene optimalne rezerve hrane moraju biti vee od 10-12 kg meda (ne
eera) i 2-3 rama perge (ne sojino-mlene pogae). Prema Boren-u (1961), u
nedostatku belanevinaste hrane broj elija sa leglom opada i do 15 puta 35. Te
rezerve treba odravati na tom optimalnom nivou za sve vreme do pred bagremovu
pau, kada se na dan poetka ili dan pre poetka bagremove pae konica oslobaa
celokupnih dotadanjih zaliha meda, kako bi se pelama pobudio instinkt
samoodranja i nagon za traenje hrane. Pri takvim neprikosnovenim rezervama
meda i perge, u odsustvu stimulativne pae, i za vrema loeg vremena (1) nosivost
matice je 77% vea nego kod drutava sa slabim zalihama hrane, (2) raaju se
najkvalitetnije pele i trutovi, (ije su na primer trodnevne radilike larve teke 18,2
mg, to je za 68,13% vie od teine larve iste starosti, ali iz pelinje zajednice ije su
prolene rezerve iznosile 3-5 kg meda), a svaki dan prekida ili znaajnijeg snienja
165
nivoa polaganja jaja matice sa takvim nivoom rezervi hrane dovodi do umanjenja
broja roenih pela koji moe dostii i do 0,25 kg pela za jedan dan36.
Ubedljivo je dokazano da velike zalihe hrane refleksno pozitivno deluju na
pele: one obilnije hrane larve, iz njih se raaju visokokvalitetne pele, koje uzgajaju
vie legla i obezbeuju poveanje produktivnosti drutva proseno za 20,7% po 1 kg
ive mase pela37.
Odravanje rezervi meda i perge na nivou optimalnom za brzi proleni razvoj
podrazumeva da je pelinje drutvo jo s jeseni prethodne godine zazimljeno na ve
pomenutim zalihama (27 kg meda i 4,4 kg perge). Zato Dragan Anti, poznati
vranjanski pelar zazimljuje pele sa jednim LR nastavkom punim kvalitetnog
bagremovog meda. On nema brige oko zimovanja niti petljanja sa prihranjivanjem, a
poto se u sastavu ovog meda nalazi alkaloid robicin koji spreava razvoj nozemoze,
nema potrebe za preventivnim unoenja fumagilina, opasnog antibiotika. I Vladimir
Hunjadi, poznati novosadski pelar posle suncokretove pae ne vrca med (koji je
jako bogat polenom) iz plodita A konica, tako da drutvima ostaje preko 25 kg
meda, te stoga ne praktikuje nikakvo jesenje prihranjivanje, ali zato na tri nedelje pre
bagremove pae u drutvima ima po 8 okvira legla 38 i za bagremovu pau u
konicama oko 60.000 pela koje e se iskljuivo brinuti o unosu nektara.
Viak meda i polena u konici nije rasipnitvo, istie Farar i podsea da
pelinja drutva koja u toku zime i u rano prolee utroe vie meda i polena za razvoj
legla, daju i najvie prinose u narednoj godini. Meutim, dodaje cenjeni naunik:
pelinja drutva mogu prezimeti i na manjim zalihama, ali pri tome i najjae zajednice
ne mogu dati maksimalne prinose. A ime ih mi zazimljujemo!? Na eernim
pogaama ili na gustom eernom sirupu koji pele ne uspeju pravovremeno da
prerede, pa na njima prerano uginu. A onda se pitamo zato su nam toliki zimski
gubici?
Proleno forsiranje matice da to intenzivnije polae jaja pomou eerne
prihrane, ne dovodi do eljenog cilja, jer se raaju kratkovene pele od kojih ima
malo koristi. Naime, postoji korelacija u reproduktivnoj snazi i veliini legla sa jainom
pelinjeg drutva do trenutka kada ono dostigne 2,5 kg ive mase, i tek takvo drutvo
moe da omogui matici maksimalno polaganje jaja, odnosno moe da ishrani sve
larve nastale iz poloenih jaja39. Matica polae onoliko jaja u elije koliki ih broj
mladih pela moe prekriti, odnosno prema Taranovu, matica polae onoliko jaja
koliko je pele iz svite dugo hrane. Pele iz svite koje su na zaelju pratnje, odvajaju
se iz svite, a na pravcu kretanja matice prikljkuuju se nove. Kada na putu kretanja
matice nema mladih pela i svita nestaje, tada matica prestaje sa polaganjem. Kada
u gnezdu pelinjeg drutva nema dovoljno mladih pela da hrane maticu i da izvre
pripreme praznih elija za zaleganje, matica se vraa u leglo, istie Hajdak i,
zakljuuje: Aktivnost matice u polaganju jaja zavisi od mladih pela hraniteljica, poto
ona moe da polae samo onoliko jaja koliko su mlade pele hraniteljice ienjem
pripremile elija. Toplije gnezdo dae vei broj mladih pela koje se rasporeuju na
ramove do legla, i ienjem elija pripremaju matici teren za zaleganje. A toplije
gnezdo nalazimo kod pelinjih zajednica koje su, kao snane i na optimalnim
koliinama kvalitetne hrane, ule u zimu.
Zato pele izleene u jakim pelinjim zajednicama imaju odlinu konstituciju:
bogato masno tkivo, dobro razvijene lezde, due rilice, vei medni mehur i imaju
visoka produktivna svojstva, otpornost na bolesti i sa lakoom prezimljavaju i najljue
zime.
Jako drutvo sposobno je poput onog od pre mnogo miliona godina da se
odupre bolesti. Jo ako je putem prirodne selekcije i uz pomo oveka-pelara
166
uvealo sposobnost higijenskog ponaanja, negovateljskog i uzajamnog ienja,

otvaranja elija uginulih larvi i izbacivanje iz saa i iz konice obolelih lutaka i pela,
onda je to drutvo otporno na pelinje bolesti kao i njegovi preci, koji su to svojstvo
izgradili tokom 160 miliona godina.
Snano pelinje drutvo se neguje i odrava u kondiciji tokom cele pelarske
godine. Samo sa mladom maticom iz selekcije (sa pelinjaka udaljenih vie od 25
km), u konici koja omoguava optimalni bioloki razvoj i sa optimalnim stalnim
medno-polenskim rezervama hrane, stvara se i odrava snano pelinje drutvo.
U jaini pelinje zajednice koja se priprema za pau i za zimu, ne sme se
preterati. Snano drutvo je i visokoproduktivno drutvo koje svoju produktivnost
iskazuje brojem pela sposobnih da optimalno iskoriste pau i donesu meda u
koliini primerenoj broju jedinki ive mase pela. Svako jako drutvo nije i
visokoproduktivno drutvo. Jako pelinje drutvo, kao produkt Prirode odnosno
visokoproduktivne matice i drugih inilaca u konici i van nje, koje je dostiglo svoj
bioloki maksimum izmeu 4,4 i 6 kg pela svih uzrasta, gde je izbalansiran broj
sakupljaica i primaica nektara, jeste produktivno drutvo, a ono slabije od 4,4 kg
daje 33% manje meda, i kao takvo je nepoeljno.
5.14. VIEMATINA TEHNIKA PELARENJA MALTRETIRANJE

PELA I KILAVLJENJE PELARA
Kada su (nekontrolisanom hemizacijom pelinjih zajednica Varrou uinili
otpornom na lekove, hranjenjem pela eerom umesto medom dobili kratkovene
pele, a sa nedovrenim maticama (slabog kvaliteta) dobili mali broj pela po
drutvu) u zimu ulazili sa oslabljenim drutvima koja su se s prolea slabo razvijala,
iako matice Carnice i inae imaju ubrzan proleni razvoj, pelari su spajanjem vie
drutava u jedno jako, ili usmeravanjem pela izletnica iz 2-4 postrane konice, ili
postupkom dvomatinog pelarenja obezbeivali veliki broj izletnica za bagremovu
pau. Neodstranjivanjem Varroe u kontinuitetu, pele se u tolikoj meri s jeseni otete
da ne mogu ive doekati prolee, a hranjenjem drutava eerom razara se
metabolizam i slabe odbrambeni mehanizmi pela na bolesti. Zloupotreba eernog
sirupa u toku 4-5 god. dovodilo je do DEGENERACIJE pelinjih drutava u
bukvalnom smislu, istiu Bila, Krivcov, Lebedev (2000.). Proizvodei slabe matice,
pelar se igra igrom bumeranga. Sve nesree za pelarstvo sadrane su u tri
naznaene zablude iji je inilac pelar.
Kada se ovakvim pelinjim drutvom ue u prolee, pelar je prisiljen da se
dovija na sve mogue naine da stvori iole jako drutvo koje e uzeti neto od
bagrema.
Neki pelari su prihvatili model stvaranja jakog drutva vetakim putem da
bi dobili to vie pela izletnica za glavnu pau. Meutim u Institutu za pelarstvo
Ribnoje, u Rusiji utvrdili su produkcionu dominaciju malog drutva snage 44.000
pela nad ekstra jakim drutvima mase 8-10 kg, odnosno 80.000-100.000 pela.
Drutva mase ispod 4,4 kg dala su manji prinos meda za 33%, a ekstra jako drutvo
mase 6,5-10 kg ak su za 62% bila neproduktivnija od malie. Prosta raunica to
potvruje.
Ako od dva drutva (mase 4,4 kg) pred bagremovu pau formiramo jedno
super jako drutvo mase 8,8 kg sa eljom da maksimalno iskoristimo pau, uinili
smo greku, jer smo uz vie rada, prolivenog znoja i maltretiranja pela dobili manje
167
meda nego da taj posao nismo ni radili i pelinja drutva ostavili da rade po snazi
bioloke moi.
Ako je drutvo 8,8 kg pela sakupilo 26,4 kg meda, tj. 3 kg po kilogramu
pela (26,4:8,8), tada e jedno pelinje drutvo od 4,4 kg sakupiti po kilogramu pela
4,86 kg meda, to je u rezultatu vie za 62% na jedinicu ive mase pela, odnosno
sakupilo je 21,384 kg meda. Dva takva drutva, pojedinano razmetena svako na
svojoj podnjai i pod vlastitim krovom, donee pelaru 42,768 kg meda, to je vie za
62% negoli kada ih je spojio i zajedno stavio na jednu podnjau i pod jedan krov.
[3+(3x0,62)] = [3+1,86] = 4,86 x 4,4 = 21,384 x 2 = 42,768
Ili isti primer: dnevni unos je 3 kg nektara, ali figurativno izraen raun
pokazuje da e spajanjem dve zajednice od po 4,4 kg pela imati unos 26,4 kg
(3kgx8.8), to je 62% manje od unosa dva drutva snage od po 4,4 kg pela
Neverovatno, ali to je u ogledu sa Srednjeruskom rasom pela, koji je izveden pod
rukovodstvom Taranova, potvreno kao injenica.
Matematika dokazuje ono to je nauka utvrdila, a priroda pokazala A nauka i
priroda su nepogreivi. Pelarima je dozvoljeno da gree.
U svom fiziolokom razvoju pelinja drutva srednjoruske rase pela
nastavljaju sa poveanjem unosa naktara uporedo sa poveanjem svoje mase koja
ne prelazi 6 kg, odnosno 60.000 pela. Ako se ta masa i dalje poveava, tada se
smanjuje unos nektara u konicu priblino za 2/3. Za nau Carnicu takva istraivanja
nisu vrena (bar ne kod nas), ali to ne znai da i njena drutva kada preu plafon
45.000 pela nee pokazivati slinu tendenciju. Pri tome je Taranov otkrio veoma
vaan zakljuak za praktino pelarstvo: tokom pae optimalna koliina pela u
drutvu treba da bude izmeu pet i est kilograma.
Profesor Taranov je jo davne 1976. godine u Pelovodatvu br. 4/1976.
godine u rubrici Otveajem na voprosi, odgovarajui na pitanje italaca, pored
ostalog istakao: Medobranje pelinjeg drutva raste s poveanjem broja pela u
zajednici. Istovremeno raste i koliina sabranog meda na jedincu ive mase pela.
No, to poveanje nije neogranieno. Eksperimenti formiranja ekstra jakih drutava
(pomou objedinjavanja vie drutava), na primer od 8-9 kg pela, pokazala su da
ona skupljaju na jedinicu ive mase (a esto i po drutvu) znatno manje meda nego
jaka drutva koja su dosatigla prirodnu jainu od 6-7 kg pela. U vetaki formiranim
ekstra jakim drutvima naruava se prirodna ravnotea. Zbog obilja pela izletnica,
pele prihvatiteljice ne mogu brzo da prime prineeni nektar, pa su prinuene da ga
odnose u gnezdo na znatna odstojanja itd. Sve to sniava intenzitet sakupljanja
nektara i njegovu preradu, to u rezultatu daje manje meda. Prema tome postoji
optimalna snaga pelinjih drutava, pri kojoj na jedinicu ive mase, a i po celom
drutvu, pele sakupe najveu koliinu meda.
Koja je to optimalna snaga drutva? U odgovoru na ovo pitanja profesor dr
Lebedev, ak profesora Taranova, na predavanju Nikim pelarima 1999. godine
kae da je Farar u eksperimentima sa pelinjim drutvima snage 1, 2, 3 i 4 kg pela
dokazao produkcionu dominaciju jaeg drutva, pa su pelari teili da dostignu i
prestignu ovaj maksimum. Nastavljajui istraivaki put do optimalno snanog
drutva, profesor Taranov je ispitivao produkcionu superiornost drutava snage 5, 6,
7, 8, 9 i 10 kg pela, ali vetakim stvaranjem, odnosno putem spajanja pelinjih
drutava. On je dokazao da pelinja drutva sa brojanim rastom do est kg pela
nastavljaju poveanje unosa meda u ukupnoj koliini po jedinici mase pela. Vie od
est kg pela u konici smanjuje koliinu skupljenog meda po jedimici ive mase
pela. Zato tokom pae optimalna koliina pela u konici treba da bude izmeu 5 i 6
168
kg40. Na predavanju Kragujevakim pelarima 1989. godine Lebedev istie da je u

specijalnom ogledu ustanovljeno da po 1 kg pela produktivnost drutava koja su
imala proseno 4,4 kg pela bila vea za 35% nego kod slabih drutava (mase 3,5
kg), a u knjizi Produkti pelarstva, Moskva, 1995, Lebedev ponovo opominje na
greke pelara teke 62%, a grafikonom u ve pomenutoj knjizi Kompleksno
savremeno pelarstvo ilustruje nagli pad unosa nektara kada drutvo prekorai
maksimum od 60.000 pela.
I inenjer Marko Stanojevi (2004) se poziva na rezultate istraivanja
Lundera i Breka u kojima su ovi utvrdili da nije opravdano poveavati broj pela u
drutvu iznad njegovog prirodnog maksimuma, to je vidljivo iz tabele 27.
Tabela 27. Odnos izmeu jaine drutva i unosa, prema dr Lunder-u (Preuzeto iz
Pelara br. 3/2004)
Jaina drutva
Unos (kg)
Unos na 1.000 pela
90.000
29,0
3,22
60.000
26,9
4,48
30.000
16,2
5,39
15.000
7,1
4,71
I dr Breko je saglasan sa dr Lunderom da je neracionalno poveavati broj

pela u drutvu iznad njegove prirodne jaine (za nau karniku taj broj se kree
izmeu 45.000 i 50.000 pela) i u svojoj tabeli dokazuje da je najracionalnije drutvo
jaine 50.000 pela, jer je unos 1.000 pela najvei upravo u takvom drutvu, to se
vidi iz tabele 28.
Tabela 28. Odnos izmeu jaine drutva i unosa,prema Breku (Preuzeto iz
Pelara br. 3/2004)
Jaina drutva broj
pela
Unos na 1.000 pela
Unos (kg)
1955.
1956
1955.
1956.
70.000
20,9
15,8
2,61
1,97
50.000
21,4
15,3
3,56
2,55
40.000
13,0
10,1
2,6
2,0
30.000
8,5
5,1
2,10
1,27
Na osnovu iznesenih injenica postavlja se logino pitanje:

vredi li spajati, ili izletnice usmeravati iz vie drutava u jedno jako, ili
da li je ekonomski opravdano, odnosno isplativo dvomatino, odnosno
viematino pelarenje?
Marko Stanojevi odgovara: Dvomatini sistem pelarenja nije privukao
veliki broj pristalica jer zahteva posebne uslove oko manipulacija koje je mogue
ostvariti samo ako se ima potrebna mehanizacija ili vie izvrilaca. Za najvei broj,
naroito malih pelara on nije prihvatljiv. Mnogi pelari koji su ga prihvatili, napustili
su ga ne zato to ne daje dobre rezultate, ve zato to iziskuje velika fizika
naprezanja ukoliko nema mehanizacije. Meutim, i dr Lunder i dr Breko, kao i
169
profesor Taranov, te mnogi koji slede demantuju zagovornike spajanja vie pelinjih
drutava u super snane zajednice.
Vie od desetak godina unazad u opticaju je tabela 29 preuzeta iz
predavanja profesora dr Lebedeva, koje je odrao 1989. god. Kragujevakim
pelarima41 koju su i nai predavai maksimalno eksploatisali dokazujui da u jakom
drutvu snage 50.000 do 60.000 pela, glavni teret medobranja pada na pele
izletnice (t.j. da one ine 60-65% ukupnog broja pelinje zajednice)
Tabela 29. Broj pela izletnica(Preuzeto od Lebedeva i
Krivcova)
Brojano stanje u drutvu
Broj pela izletnica

U hiljadama jedinki
u%
15.000
2,3
15
20.000
5,0
25
25.000
7,5
30
30.000
12,0
40
40.000
20,0
50
50.000
30,0
60
60.000
39,0
65
est godina kasnije Lebedev je sa profesorom dr Krivcovom ugradio tu

tabelu u zajedniku knjigu pod nazivom Produkti pelarstva, 1995., pri emu su
kategorini da kod jakih drutava, pri obilnoj pai u polju radi 60% pela od ukupnog
njihovog broja u konici, ime su jo vie zatalasali dvomatini, tromatini i poput
Volohovia etvero-peteromatini sistem drutva kako bi imali to vie izletnica za
bagremovu pau. Oni su teili da dostignu i preu te vrednosti, pa su iscrpljivali sebe
i maltretirali pele., Ispostavilo se meutim da je to zabluda, koja je i autore
pomenute knjige navela da spornu tabelu preuzmu od nepoznatog autora. I oni,
suprotno toj tabeli u pomenutoj knjizi piu: pele sabiraice predaju doneseni nektar
grupi od 3-4 pele preuzimaice i odmah izleu po sledeu porciju. Za vreme jake
pae pela sabiraica predaje nektar grupi od 10 do 12 pela preuzimaica, pri emu
se ova due vremena zadrava u konici.
Ovim autori sami dovode u pitanje naunu osnovanost pomenute tabele. I ne
samo oni.
Jo 1939. god. P.S. erbina i P.J. Bliznjuk
u svojoj knjizi Pelarstvo (1946) slikom su pokazali,
i tekstom sliku objasnili: Vraajui se u konicu,
pela sakupljaica (donja) predaje med trima
drugim pelama, ime daju do znanja da odnos 1:3
treba razumeti tako da je tri puta vie pela
prihvatiteljica nektara nego pela izletnica. L.
Bornus iz Poljske je utvrdio da u drutvu koje je
dobro pripremljeno za iskoriavanje pae, na
pele izletnice otpada samo 15% od njihovog
Slika 14. Tri preuzimaice
opteg potancijala, odnosno 27,3% od ukupnog
metodom usta na usta
pruzimaju nektar od sabiraice
170
broja pela. To je 2,6 puta manje od broja kunih pela.

Magistar Dejan R. Pejovi (2001), citirajui u svojoj magistarskoj tezi
Banschbach-a i Herbs-a (1996) navodi da grupu kunih pela ine mlade pele
radilice starosti do tri nedelje koju ine dve treine ukupnog broja pela radilica.
A. N. Jefremov (1966) je utvrdio da pri dnevnom prinosu od 2 do 4 kg
nektara, u polju iz jednog jakog drutva radi samo 6-8 hiljada pela sakupljaica, to
je jo manje od nalaza Bornusa (oko 15%), i blie istini. Tome u prilog ide i raunica
profesora dr S.Miloradovia, da pri deset obinih izleta pele sakupljaice na dan, i
prinosu nektara u svojoj mednoj voljci od 30 mg (M.H. Hajdek, 1963), prinos od dva
kilograma nektara u konici obezbeuje samo 6,5-7 hiljada pela, to predstavlja oko
15% svih pela u drutvu ija je jaina 50.000 pela.
Zanderova opta formula, prema Riharu (1981):
pelinja zajednica = 1 matica + mladih pela + pela izletnica + trutovi (leti)
pretstavlja jo jedno zrno u nisci saznanja da glavninu pelinje zajednice ine kune
pele.
Profesor Farar pie42 da drutva od 40.000 pela, njih 50% odnosno 20.000
uestvuje u uzgajanju legla. On ne kae koliki je procenat preuzimaica, ali
pretpostavljamo da je ipak najmanji procenat pela izletnica koje unose nektar.
Dr Gene Robinson, dr Robert Page, dr Kolete i dr Alin Srambi utvrdili su da
kad se formira drutvo od iskljuivo mladih pela, one e se redovno pregrupisati
tako da 10-20% njih postanu preuranjene sabiraice (sa viim nivoom juvenilnig
hormona JH), jer im je toliko izletnica potrebno. Oni su zajednikim radom utvrdili da
su pele i same regulatori nivoa JH, tako to kunim pelama mogu da podignu nivo
JH, pa da i one postanu izletnice, i obratno. Poznato je da izletnice imaju visok nivo
JH, a kune pele nizak43.
Profesori dr Krivcov i dr Lebedev u pomenutoj knjizi i knjizi Tehnologija
proizvodnje pelinjih proizvoda (prevod s ruskog, 2000), istiu da Grupa mladih pela
treba da bude dovoljno velika da bi uspela preraditi sav pristiui nektar u med, ali ne
kau koliko.
Za uspeno iskoriavanje pae u drutvu mora postojati odreeni odnos
pela razliitog uzrasta, naglaavaju autori i upozoravaju da bilo kakvo naruavanje
tog odnosa uvek dovodi do smanjenja intenzivnosti pela na sakupljanju nektara i
njegove prerade. Autori ni na ovom mestu ne ukazuju koji je to optimalni odnos
izmeu mladih pela iz grupe koja treba da bude dovoljno velika da bi uspela
preraditi nektar i broja pela izletnica. Na jakoj pai, objanjavaju autori, izletnice
vraajui se u konicu, odmah predaju mladim pelama preuzimaicama nektar. Pri
izdanoj pai vei broj preuzimaica mora biti u konici, pri emu izletnice nikada ne
predaju nektar jednoj peli ve grupi mladih pela, koja treba da bude dovoljno velika
da bi uspela preraditi sav nektar koji pristie. U Pelaru br. 1/97 (str. 7) Lebedev
pie: Pri obilnoj pai javlja se posebna grupa mladih pela preuzimaica nektara. To
su one mlade pele koje imaju maksimalno razvijene drelne lezde, ija je
sposobnost luenja invertaze i do pet puta vea nego u pela hraniteljica. Upravo
one prihvataju nektar i prerauju ga dodajui mu ferment invertazu, deponuju ga u
elije sae i poklapaju ga votanim poklopiima. Ovih nekoliko citata cenjenih
strunjaka upuuje na misao da su i oni gledita da gro pela jedne konice u
kampanji glavne pae, ine pele preuzimaice koje primaju i preuzimaju prineti
nektar, i tehnologijom alhemiara pretvaraju ga u med.
Iz navedenih injenica namee se zakljuak da glavni teret medobranja pada
na kune pele angaovane na prihvatanju nektara od pela sakupljaica nektara i
171
na njihovoj preradi u med. Na preradu nektara one troe oko 20 minuta. Ovo znai
da u toku jednog sata (60 minuta) jedna preuzimaica moe da preuzme nektar od
samo tri izletnice.
U naoj praksi, pojaavanjem drutva samo izletnicama iz jednog ili dva i
vie pomonih drutava ili nukleusa, uvek smo stvarali nesrazmeru: veliki broj
sakupljaica i deficit prihvatiteljica, to je imalo za posledicu koju su opisali Sili i Tovi
(Seeley i Tovey)44. Kada sakupljaice dou u konicu, i u potrazi za preuzimaicama
da im predaju doneeni nektar izgube oko 50 sekundi, postaju destimulisane pa
izvode drhravi ples i prizivaju druge izletnice-sakupljaice nektara da se prihvate
uloge preuzimaica, jer mali broj kunih pela ne moe odgovoriti nametnutom
zadatku.
U prilog ovome idu i rezultati dobijeni u Pelarskom institutu Ribnoje, koje
nam je prezentovao profesor dr Lebedev da u kampanji pae pri dnevnom unosu
manjem od 1 kg nektara, izletnica usisa u mednu voljku 7,1 mg nektara, i sama
smeta tovar u eliju saa. Kada je dnevni unos vei od 1 kg, a ne prelazi dva,
izletnica napuni mednu voljku sa 15,5 mg slatke tenosti, tada teret preuzimaju dve
preuzimaice. Kada je paa izdanija i dnevni unos iznosi 4 kg nektara, sakupljaica
usisa u svoj medni mehur 28 mg nektara, rastovaraju je 4 preuzimaice. Pri najjaoj
pai kada dnevni unos iznosi 8-12 kg nektara, sakupljaice pune medni eludac sa
60 mg nektara45, odnosno po A.N. Jefremovu (1966) i do 65-70 mg nektara, tovar joj
preuzimaju 10-12 preuzimaica.
Iz navedenih podataka da se zakljuiti da u proseku jedna preuzimaica u
svoju mednu voljku preuzme 6-7 mg nektara koju koliinu sa uspehom moe i
preraditi. Kako?
Sili i Tovi opisuju tu tehniku. Kada se sakupljaice sa unosom vrate u
konicu one ne odlaze do elija za deponovanje nektara, ve ga predaju pelama
preuzimaicama jezik na jezik. Posle prihvatanja nektara preuzimaica se pomera iz
rejona prijema koji je blizu ulaza u konicu i odlazi do mesta uskladitenja gde
deponuje nektar u elije. A ta se dalje dogaa u konici, prvi je opisao Colin G.
Butler u svojoj knjizi The World of Honey Bee, (1974). god. i Neum Petrovi Jojri u
knjizi Pele i medicina (1977). Preuzimaica odabira miran ugao gde nastavlja da
prerauje nektar. Ona otvara svoje eljusti i iz mednog eluca vrti deo nektara
pokreui jezik napred-nazad. Onda vrh jezika sporo podie i ubrzano sputa. Ciklus
pokreta se ponavlja, s tim to se vrh jezika podie sve vie i vie, a svaki put se
izbaci jo jedan mali deo nektara, sve dok se ne pojavi prilino velika kap ispod
njenog delimino savijenog jezika. Kap ponovo proguta i ceo proces ponavlja 80-90
puta u toku 20 minuta. Tako se odstranjuje voda i vri dodatna prerada nektara kojeg
onda smeta u eliju. Ako je paa ekstremno izdana sa visokim dnevnim unosom u
najpovoljnijem delu dana te nema dovoljno prostora, nektar privremeno ostavljaju i u
elijama saa sa jajima ili u elije sa mladim larvama, ak ponekad i bez ikakve
prerade, u najveoj urbi, to je ekstreman sluaj. Odatle potie prskanje nektara sa
rama legla koji stresemo, i to pokazuje da je paa u jakom usponu46.
U knjizi Pele i medicina Naum Petrovi Jojri (1977) je napisao: pela
preuzimaica rastavlja gornju eljust i malo istura napred i nanie svoje rilce na kome
se pojavljuje kapljica nektara. Zatim pela ponovo guta ovu kaplju, a rilce se uvlai.
Ova procedura periodino isputanje kapljice nektara na malo uzdignutom rilcu i
ponovno uvlaenje u mednu voljku ponavlja se 120 do 140 puta. Tek posle toga
pela pronalazi slobodnu votanu eliju u koju ostavlja kapljicu nektara. Meutim, iz
ove kapljice nije se dobila kapljica meda: druge pele nastavljaju sloeni rad na
pretvaranju nektara u med. Ako pele preuzimaice budu pretrpane poslom, tada
172
pele sabiraice-nektarue veaju svoj teret kapljicu nektara na gornji zid votane
elije. Visee kapljice imaju veu povrinu isparavanja i, zahvaljujui tome, iz nektara
intenzivno isparava vlaga. Nektar sadri 40- 80% vode, a radi spremanja meda pele
moraju udaljiti od ove koliine. Zato pele svaku kapljicu esto prenose iz jedne
votane elijice u drugu, treu... sve dok ne ispari deo vlage i nezreli med
(polufabrikat) postane gust. Mnotvo pela pedantno radi na jednoj kapljici meda.
Mahanjem krila (svaka pela naini 26.400 zamaha u minuti) one stvaraju dopunsku
cirkulaciju vazduha u konici, to ubrzava proces isparavanja. Osim toga, u isto
fizikom procesu, od bitnog znaaja je zgunjavanje nektara u mednoj voljci pele
radilice. Pri tome se kapljica nektara umanjuje po obimu na raun usisavanja vode u
elije medne voljke.
Jojri nije omeio vreme u kojem se ovaj proces dogaa, niti oznaio broj
preuzimaica nektara, a nije ni otkrio veliinu formacije kunih pela koje
polufabrikat finaliziraju u gotovi proizvod med. Reju mnotvo pela Jojri je
iskazao da su pele zaduene za preuzimanje nektara i one koje finaliziraju kapljicu
nektara u kaplju meda brojno nadmonije od pela sabiraica nektara.
U knjizi Hrana i ishrana pela G. F. Taranov (2001) je zabeleio: Pela
nakupivi nektar u medni eludac, posadi se bilo gde na sau glavom na gore (ka
vrhu) i to uspravljanje izvlai rlce. Na istegnuto, malo povijeno rilce pela ispusti iz
medne voljke kapljicu nektara, koja izgleda kao da je obeena za rilce. Zatim pela
postepeno ispravlja rilce, i nektar se ponovo uvlai u medni eludac. Pela mnogo
puta isputa i ponovo uvlai kapljicu nektara. Kad zavri rad, ona skladiti kapljicu u
eliju. Pri proputanju kroz rilce svaki put dodaje nektaru sekret drelnih lezda, a to
obogauje nektar fermentima (koji ubrzavaju inverziju) i belanevinama".
Razjanjenje mnotva pela, daju Sili i Tovi, koji kau ako se u konicu
vraa veliki broj sakupljaica natovarenih nektarom, a pele preuzimaice postaju
prezauzete (zbog ega se deava da u blizini ulaza u konicu na mestu primopredaje
nema dovoljno slobodnih preuzimaica koje bi preuzele nektar od sakupljaica) tada
sakupljaica gubi u vremenu traei u konici slobodnu preuzimaicu. Izgubljeno
vreme sakupljaice u potrazi da pronae preuzimaicu negativno utie na
sposobnost drutva da iskoristi pau. S porastom broja sakupljaica (koje se u
konicu vraaju s punom voljkom nektara), efikasnost prenosa i prerade nektara od
cveta do mesta skladitenja opada, ako se istovremeno ne povea i broj pela
preuzimaica. Zato je Priroda odredile, a nauka otkrila: ako je vreme traenja
preuzimaica kratko (manje od 20 sekundi) i kada je koliina sakupljenog nektara od
strane drutva (izraeno brojem sakupljaica) MANJA od njegovog preraivakog
kapaciteta, odnosno kada preuzimaice ekaju nezaposlene (izraeno brojem
preuzimaica), tada sakupljaice izvoenjem repnog plesa regrutuju kune pele,
odnosno skladitarke ili preuzimaice da se preorjentiu na sakupljanje nektara, i
istovremeno ih obavetavaju o lokaciji pae. Tako se poveava broj sakupljaica i
uveava brzina sakupljanja nektara od strane pelinjeg drutva,
1. ako brzina sakupljanja prevazie kapacitet prerade nektara, vreme
za pronalaenje primaica je due. Kada dostigne 50 sekundi, sakupljaice izvodei
drhtavi ples regrutuju iz redova izletnica nove pele preuzimaice, to ubrzava
kapacitet prerade nektara i njegovo skladitenje u elije;
2. to je uestalost povratka sakupljaica sa punom voljkom nektara
vea, to je i vreme traenja preuzimaica due. Kada se u konicu vraa 8-10 pela
u minuti, vreme do pronalaenja preuzimaica se dramatino poveava na vie od
pola minuta. To je posledica zauzetosti preuzimaica koje su preuzele nektar od
173
ranije pristiglih sakupljaica i njihove nemogunosti da opslue novopridole

sakupljaice.
Seeley (1991) je ustanovio i da kada su se pele vraale u konicu tempom
od tri izletnice u minutu, drhtavi ples nije izvoen, a posao preuzimaica je u toku
celog dana obavljalo 550 pela. Sledeeg dana kada se u konicu vraalo vie od 25
pela u minutu, izvoeno je vie od 15 drhtavih plesova, i ako je vie od 2.000 pela
vrilo funkciju primanja nektara, to upuuje na zakljuak da je i taj broj bio
nedovoljan, pa su izletnice prilazile u pomo. Izletnice (pele inae starijeg uzrasta)
mogu da uzmu uea u kunim poslovima ali prema istraivanjima K. Ribendsa
(1952) i deset godina kasnije Haydaka (1963) one to ine manje efikasno.
Poto svaka preuzimaica u toku 60 minuta preuzme nektar od samo tri
sakupljaice, a kako u bagremovoj pai 10-12 preuzimaica preuzimaju teret od
jedne sakupljaice, to znai da kada se po jedna sakupljaica vraa u konicu tokom
svakog minuta sa punom mednom voljkom pri jakoj pai na kojoj proseno provodi
15-20 minuta, drutvo mora da obezbedi oko 200-240 primaica (20 minuta10
prihvatiteljica do 20 minuta12 prihvatiteljica), u optimalnim uslovima. Meutim, ako
znamo da se u toku dela dana (kada je medenje najintenzivnije) u konicu vraa 200300 sakupljaica u minuti, onda obina raunica govori da u zajednici treba da ima
izmeu 40.000 i 60.000 pela prihvatiteljica, to je naravno matematiki tano, ali nije
mogue, ve pele nalaze drugo reenje, pa u takvoj urbi ne mogavi sve preraditi
za 20 minuta one nektar odlau u prazne elije, u elije sa jajima i larvama, da bi ga
tokom noi preraivale, to ujemo kao uborenje potoka na pelinjaku. Ovo sve
govori da je neverovatno veliko uee mlaih i srednjovenih pela angaovano na
preuzimanju nektara iz usta mnogo manjeg broja pela sakupljaica.
Taranov (2001) opisuje dinamiku pelinje zajednice za vreme obilnog
medenja. Tada prihvatiteljice odmah od jutra uzimaju od sakupljaica doneseni
nektar. Kad se u gnezdu nagomila mnogo nektara, primanje nektara se usporava, pri
emu ga sabiraica razdaje na 10-12 prihvatiteljica, troei mnogo vremena na
predaji hrane. Tada se na sau pojavljuje novi vid signalnih pokreta: izvidnice prave
vertikalne pokrete (od dole na gore) uz mahanje u trku. Ovo je signal za smanjenje
izleta radi sakupljanja nektara. S pojavom vertikalnih signala let pela sabiraica se
smanjuje i ak prekida, bez obzira na to to u cvetovima ima nektara. Signal za
prekid izletanja radi sakupljanja nektara ima vano bioloki znaenje. U toplom
gnezdu nektar moe da se pokvari (ukisne), zbog ega pele skupljaju samo toliko
nektara, koliko su u stanju da prerade. Provreli eer neprikladan je za hranjenje
pela, pa pele prihvatiteljice ograniavaju sakupljanje i unos pri obilnom luenju
nektara.
U svetlu navedenih podataka proizilazi da pele izletnice ine manjinu,
odnosno neuporedivo manji deo radne snage u kampanji pae u odnosu na
potrebe za prihvatiteljicama. Koliki je tano taj broj, ja kao laik (lepa re za
neznalicu) to ne bih znao, ali e moda budui diplomci ili postdiplomci ili doktoranti
pelarstva istraiti taj fenomen i dati nam decidan odgovor na to pitanje. Meutim, iz
rezultata istraivanja koja su do sada poznata, proizilazi da je kontraproduktivno
spajanje vie pelinjih drutava u jedno jako, (ili usmeravanje izletnica u osnovno
drutvo, ili dvomatini sistem pelarenja) zarad obezbeenja to vie pela izletnica.
Zato se moramo osloboditi zablude i ne meati se u prirodu pela, jer je Priroda to
sve regulisala, a nama pelarima preporuila da sa njome saraujemo
Snano drutvo reprodukuje fizioloki najvrednije pele, najkvalitetnije trutove
i daje najkvalitetniji priplodni materijal za proizvodnju matica. Uzgajivako drutvo je
po pravilu snano drutvo. Zato dr Jozef Breko preporuuje likvidiranje slabih i
174
nejakih pelinjih zajednica, i ne dozvoljava njihovu ekspanziju na pelinjaku, te

uverava da emo tada imati zdrave pele na pelinjaku, i nea biti problema sa
zdravstvenim stanjem pelinjih zajednica. I Lebedov smatra potrebnim likvidiranje
slabih i maloproduktivnih drutava.
5.15. JAKO DRUTVO SIGURNO PREZIMLJAVA I

ZDRAVO IZIMLJAVA
Jaka drutva u toku zimovanja odravaju temperaturu u klubetu u rasponu od
34 do 35C, ime se tite od nozemoze. Slabija drutva ne mogu odravati takav
temperaturni reim. im temperatura u klubetu padne ispod 34C do 22C a u rezervi
hrane nema bagremovog meda ili meda od kuhinjskog eera sa KAS-81, javlja se
nozemoza. Jako pelinje drutvo ima brz proleni razvoj i brzo dostie jainu
primerenu kapacitetu bagremove pae. Naravno, uz obilje medno-polenske hrane
obezbeene u letnjem peridu prethodne godine. Istraivanja Taranova to potvruju u
injenici da matica, u snanih drutava mase 1,6-1,8 kg pela, s prolea dnevno
polae 1.415 jaja, a u drutvancu od oko 1 kg teine, t ista matica snese samo oko
900 jaja.
U prilog logiciranju profesora Farara, profesor Lebedev47 je dao prikaz uticaja
koliine hrane zimnice na uspenost pelinje zajednice u medobranju, iskazanog u
tabeli 30.
Tabela 30. Pregled zavisnosti unosa meda od stanja zaliha zimnice (%) (Preuzeto od
Lebedeva, Pelar br.5/2004)
Odnosi donoenja meda u%
Snaga drutva u prolee u ulicama pela
>10
7-8
<6
Ukupna
produktivnost kg
meda
>30 kg
57,3%
33,5%
9,2%
36,52 kg
25,1-30 kg
48,7%
41,0%
10,3
34,9 kg
20,1-25 kg
49,2%
38,3%
15,5%
31,4 kg
15,1-20 kg
34,7%
49,0%
16,3%
23,3 kg
15 kg
11,2%
56,2%
32,6%
14,4 kg
Zimske zalihe
hrane
Farar smatra da u konici uvek treba da bude od 0,5 do 1 kg cvetnog praha s

kojima se moe odgajati 4.500 mladih pela48
Kada se u konici namnoe mnogobrojne pele svih uzrasta, mnogo
poklopljenog legla. radilikog i tutovskog na novom zdravom sau, kada konica
kljua, kada dodate satne osnove i graevnjake voskove pele preko noi pretvore u
elije, a matica ih odmah zalee, iz konice curi med, to je legitimacija prirodno
bioloki snanog drutva koje treba tititi samo od varroe. Na sve druge bolesti takvo
pelinje drutvo je otporno. Takvo snano drutvo na 9-11 ulica gusto posednutim
pelama, kad ue u zimu, ono srazmerno svojoj jaini troi najmanje hrane, ak
manje 50-90% nego pele drutava srednje jaine i slabia, ne oboljevaju od
nozemoze, i u proseku imaju najmanje uginulih pela po ulici, to se vidi iz tabele 24.
175
U tabeli 24 prezentovane prednosti snanog drutva nad dve kategorije

drutava objanjava se ne toliko visokom brojnou pela, koliko njihovim kvalitetom
koji su stekle uzgojem u optimalnim uslovima ishranjenosti i mikroklime u drutvu.
Oigledno je da pele jakih drutava lake podnose zimovanje, manje se iscrpljuju i
time odravaju sposobnost uzgoja vee koliine legla u prolee.
Tabela 31. Pregled uspenosti zazimljavanja pela, u zavisnosti od snage pelinje
zajednice (preuzato od Lebedeva)
POKAZATELJI
Jaina drutva, ulica pela

45
67
811
Potronja hrane zimi proseno po ulici, kg
1,9
1,3
1,0
Koliina uginulih pela zimi proseno po ulici, g
32,9
19,2
9,4
Broj drutava obolelih od nozemoze,%
18,5
1,8
Za pelare je ekonominije da na pelinjaku dre samo snane zajednice sa

dovoljnim zalihama meda i polena, savetuje Milan Mati, profesionalni pelar iz
apca, i tu praksu sugerie svim pelarima jer je svoju vrednost dokazala na
pelinjaku od 150 konica.
5.16. KOLIKO JE STVARNO JAKO PELINJE DRUTVO?

ta zaista znai jako drutvo i koliki je maksimalan broj pele i elija sa
leglom koje ono moe produkovati, odgovor je dao dr Gerhard Liebig (2001) 49.
Doktor Liebig se u literaturi s kojom se susreo suoio sa mnotvom razliitih
podataka. Baron Berlep (1869) koji je pelario s tamnom pelom Apis mellifera
mellifera u svojoj knjizi Pele i njihovo gajenje sa pokretnim saem u oblastima bez
kasne letnje pae koja obuhvata i Broj pela nakon opsenih raunanja utvrdio je
da krajem juna u konici ivi 100.000 pela. Autor je ostao duan da objasni kako je
doao do ovako velikog broja. Bttscher je u svojoj knjizi Dranje i gajenje
medonosne pele dao samo malo podataka o jaini pelinjih drutava. Po njegovom
raunu iz literature, pelinje drutvo moe imati do 80.000 pela. Ruttner u svojoj
knjizi Geografske rase pela 1992. godine, jainu pelinjih drutava smatrao je kao
vanu karakteristiku vrsta i rasa medonosnih pela. U udbenicima engleskog
govornog podruja veliina pelinjeg drutva je skromno obraena, kao to je
skromno obraeno i broj pela u konici, to je prikazano u tabeli 25.
Podaci strune literature o jaini pelinjeg drutva u knjigama koje se bave
Entomologijom i Biologijom i kolskim knjigama, dati u tabeli su razliiti, pa se Liebig
pita koliko e se dugo ovi brojevi zadrati. Verovatno dok nauka jo temeljitije ne
proui ovaj problem, posprdno je odgovorio.
Kako dolazi do previsokih brojeva u literaturi, pita se Liebig i daje odgovor:
U najvie sluajeva broj elija sa leglom kree se u podruju od oko 40.000, to je
potvreno u institutima u Libefeldu i Hohenheimu. Osnov ovakve tvrdnje moe se
objasniti injenicom to je lake izmeriti veliinu legla nego broj pela.50
Liebig (2001) na osnovu krve razvoja legla pelinjeg drutva, istie da se
moe za prosenu duinu ivota pela izraunati teoretski tk pelinje populacije.
176
Tabela 32. Podaci u literaturi o maksimalnoj jaini pelinjeg drutava (preuzeto od

Liebiga, 2001)
Autor (godine)
Naziv knjige
Maksimalan broj
pele
Maksimalan broj
elija sa leglom
a) Struna literatura
von Berlepsch
(1869)
Pele i pelarenje sa
pokretnim saem u
oblastima bez kasne letnje
pae.
100.000
57.000
Dzierzon (1878)
Racionalno pelarenje
60.000
40.000
Wilson (1871)
Drutva insekata
80.000
Michener (1974)
Drutveno ponaanje pela
>60.000
Free (1977)
Organiyacija drutva
medonosnih pela
40.000
Dietz (1982)
Medonosne pele U:
Hermann H.R., Drutveni
insekti, Odeljak III,323-360
40.000 - >80.000
Gerig (1985)
ivot pela. vajcarski

asopis
30.000
40.000
Bretschko (1985)
Prirodni nain pelarenja
45.000-70.000
<45.000
Winston (1987)
Biologija medonosnih pela
20.000
50.000
Bttcher (1989)
Prirunik pelara Drenje i

negovanje pela
80.000
Ruttner (1992)
Prirodopis medonosne pele
32.000-48.000
Mortiz &
Southwick
(1992)
Pele kao superorganizmi
<25.000
<30/000
Hsing &
Nitschmann
(1995)
Pelarski prirunik leksikon
<80.000
42.000
Gould & Gould

(1995)
Medonosne pele
40.000
30.000
Herold i Wei
(1995)
Nova pelarska kola
50.000-60.000
Graham, Dadant
& Sons (1997)
Konica i medonosna pela
60.000
Sedlag (1979)
Zagonetka i udo u carstvu

insekata
do 60.000
(100.000)
Grzimek (1993)
ivot insekata
>80.000
Bellman (1995)
Pele, ose, mravi
do 80.000
Biologija i brojevi
40.000-80.000
177
Tabela 33. Razvoj legla pelinjeg drutva 1998/1999 (na osnovu podataka Liebiga,
prema Stanojeviu, 2001)
Dan procene
Utvren broj
pela
Pri proceni broja pela

15.10.1998.utvren je broj pela
koje ulaze u zimu od
10.500
1. procena 26.03.1999.:
Za vreme zime izgubilo je vie
od polovine zimskih pela.
Izbrojano
4.250
Otvoreno
Zatvoreno
6.200
2.400
Pojanjenje
Izleeno samo
malo pela
42.800 elija legla
Izbrojanokrajem maja
Maksimalan broj pela nastao je
poetkom jula. Potom se
smanjivalo kontinuirano
42.000
Do sredine septembra 1999.

ovaj broj se sveo na
10.000
Kod procene broja pela u

oktobru 1999., drutvo je imalo
Utvren broj elija legla
400
Do novembra zadrala se jaina drutva od oko 10.000 pela.
Na primeru duine ivota pele do tri, odnosno do est nedelja ivota, Liebig
daje podatke o populaciji jednog najjaeg drutva iji je razvoj pratio sjeseni 1998. i
tokom 1999.godine. Pelinje drutvo S5 sa ostalih 15, prezimelo je na oko 800 m
nadmorske visine (u mestu vabiuen Alb). Za vreme zime izgubilo je vie od
polovine zimskih pela. Pri proceni broja pela 15. oktobra 1998. utvren je broj od
10.500 jedinki. Pri prvoj prolenoj proceni 26. marta 1999. drutvo je brojalo samo
4.250 pela. Leglo se tada sastojalo od 6.200 otvorenih i 2.400 zatvorenih elija. U
martu je bilo samo malo izleenih mladih pela
a) Pod prtpostavkom da
letnje pele ive tri nedelje
Krajem maja leglo je
dostiglo maksimum od 42.800
elija. Potom se ono smanjivalo
koninuirano. Kod procene broja
pela u oktobru, drutvo je
imalo 400 elija zatvorenog
legla. Krajem oktobra drutvo je
preseljeno na toplo mesto
(Neckartal), to je uticalo da
matica poinje ponovo da
polae jaja.
Maksimum broja pela
nastao je poetkom jula kada je
Slika 15. Krva razvoja pelinje zajednice
drutvo imalo 42.000 jedinki,
to se vidi na dijagramu slike 23 . Do sredine septembra ovaj broj se sveo na 10.000.
Ova jaina se odravala do novembra.
178
b) Pod pretpostavkom da letnje pele ive est nedelja, poetkom jula

drutvo bi imalo 80.000 pela, to se slae sa podacima u literaturi i to je vidljivo sa
dijagrama.
Doktor Liebig je ostao duan objanjenje da li su drutva koja su zimovala u
mestu Schwbischen Alb bila oiena od varroe i da li su imala dovoljno perge i
meda, to je od odluujueg znaaja na duinu ivota pela i na sposobnost drutva
za prezimljavanje i proleni razvoj. Nadajmo se da iskusni pelar-istraiva dr Liebig
nije nita prepustio sluaju, te nam je na iskazanoj dinamici jedne pelinje zajednice
tokom godine dana dao na znanje da je to i naa realnost.
Lebedeva i sarad. (1985) istiu da se u pelinjem drutvu tokom godine se
menja brojno stanje jedinki. U periodu izobilja hrane u prirodi (kraj juna - poetak jula,
za uslove Rusije, a za nae uslove kraj maja - poetak juna, prim. J.K.) drutvo ima
maksimalan broj pela (do 80.000 jedinki, za karniku 43-55 hiljada pela). Blie k
jeseni, sa smanjenjem cvetajuih medonoa, smanjuje se i broj insekata (do 15
hiljada pela). Za zimski period takoe postoji bioloki optimum jaine, pri kome
zimovanje prolazi s minimalnom potronjom hrane i energije. Za svaku rasu pela on
je svoj: to su predeli severniji, to u zimu ulaze pelinja drutva vee jaine. Za
srednjerusku rasu, na primer, bioloki optimum varira do 24 do 30 hiljada jedinki (za
nau karniku ovaj optimum je nii, verovatno izmeu 18 i 25 hiljada pela). U periodu
izobilja nektara i cvetnog praha pelinja drutva uzgajaju osnovnu koliinu legla. S
uzgajanjem legla povezana je i osnovna potronja hrane pelama u zimskim
mesecima: pri njegovom odsustvu potronja iznosi oko 1 kg (po prosenim
viegodinjim podacima 928 g ) ugljenohidratne hrane meseno (u naim klimatskim
uslovima iznosi 600-800 g); u periodu uzgoja legla ona poraste vie od 7 puta (bez
uraunavanja potronje za vreme rada letenja) i iznosi ak oko 7 kg (proseno
6.806 g) po drutvu.
5.17. KADA U PELINJE ZAJEDNICE UVODITI MLADE MATICE?

U eri panzootije Varrooze, kada pelinje zajednice ostaju nedovoljno
razvijene i slabo produktivne, pitanja kvaliteta matice, a naroito njene sposobnosti
da kompenzuje Varroozom izgubljene pele, namee se kao prvorazredni problem. U
situaciji kada je matica optereena imperativom pelara da odrava kondiciju
pelinjeg drutva na nivou 5560 hiljada pela, kada Varrooza neposredno i
posredno umanjuje brojnost pelinje zajednice, kada su matice zbog nedostatka
dovoljnog broja kvalitetnih trutova ostale nedovoljno osemenjene, sa deficitom
spermatozoida u spermoteci, i kada inae proizvoa matica neprimerenim
postupcima proizvodi loe matice za trite, namee se potreba zamene matice u
pelinjim zajednicama svake godine. I ta mera kao ekonomska potreba nametnula se
kao pravilo u tehnici pelarenja na visoke prinose (zazimljavanje, proleni razvoj,
suzbijanje rojenja, medober l, 2 pa i 3 puta, paketni rojevi itd). I instituti i
naunoistraivake ustanove za pelarski razvoj utvrdili su dominantnu ulogu
jednogodinjih matica nad dvogodinjim i trogodinjim u razvoju snage pelinje
zajednice. Dugogodinja iskustva Kulinevia, selekcionara matica, su pokazala da
su najproduktivnije dvogodinje matica. Kada menjati maticu?
Ovo je pitanje, nesumnjivo, jedno od najspornijih u pelarstvu, kae PereMezonev (1934) i nastavlja: Data su mu najraznovrsnija reenja, potkrepljena
mnogim argumentima. Dok po jednima, zamenu matica treba vriti svake godine, po
179
drugima svake druge ili tree godine. Za neke i nema nikakve periodinosti - oni
zamenjuju samo defektne ili slabe matice. Ima ih koji dodaju matice samo
bezmatcima. Nalazimo da su ove metode vrlo radikalne ili sasvim nedovoljne; to se
nas tie usvojili smo jedan srednji rok, vodei rauna o sledeim obzirima:
Zna se da matica ivi otprilike pet godina, ali njeno noenje, koje je u
poetku intenzivno, i poto dostigne svoj vrhunac pone da opada, dok se potpuno
ne iscrpi. Kad bi se moglo znati vreme njenog opadanja, znalo bi se i vreme njene
zamene. Naalost, tu nema nieg odreenog, jer su mnogi uzroci koji na to utiu.
Mnoge su matice i u treoj godini jo mlade i snane, dok su druge u svojoj drugoj
godini ve stare. Rasa pela, nasleenost, vitalnost truta koji je maticu osemenio,
uslovi pod kojima je parenje izvreno, veliina konice, broj i raspored praznih okvira
u koje matica polae svoja jaja, ograniavanje tog noenja obilnom paom kojom se
popunjavaju elije, manja ili vea toplota, geografski poloaj predela, podsticajno
prihranjivanje, itd, inioci su koji utiu na matiino noenje. Ako je na primer matica
prinuena da se zbog nedovoljnog prostora u svojoj konici odmara, njena e se
plodnost produiti, dok e se u izvesnim prilikama zbog preteranog zamora brzo
iscrpsti, pie Pere-Mezonev, i nastavlja: Mada su brojevi o dnevnoj nosivosti jaja
matice ogromni, njihovo pominjanje u prethodnom tekstu omoguava da se shvati od
kolikog je ogromnog uticaja na trajnost plodnosti jedne matice njena manja ili vea
intenzivnost noenja. Iz toga moemo doi do logikog zakljuka, da posle
trogodinjeg obilnog noenja jaja, takorei forsiranog u velikoj okvirnoj konici,
matica sigurno nije vie sposobna da i tree godine d pelinje drutvo, dovoljno
jako, da moe dati lep prinos.
I Avetisjan (1983), 50 godina posle Pere-Mezonova, ne iznosi nita naroito
novo, ve kao razloge za zamenu matica istie prirodne uslove, duinu aktivnog
perioda pelinjeg drutva i njegovu snagu, intenzitet polaganja jaja, rasnih odlika
matica i dr. Ako je aktivni period drutva i polaganje jaja od strane matice kratak,
ako drutvo nije jako i matica polae u toku godine oko 75-100 hiljada jaja, onda e
njena fizioloka starost nastupiti kasnije. Suprotno, pri produenom aktivnom periodu
u snanom drutvu matica moe da poloi u sezoni 150-200 hiljada jaja. U takvom
sluaju organizam matice se troi bre i fiziooka starost nastupa ranije.
Po podacima Bugarske Ogledne stanice u Sofiji51, u drutvima sa
jednogodinjim maticama bilo je za 37% vie legla i 18% vie pela i sakupile su za
42% vie meda nego u zajednicama sa trogodinjim maticama52. Dakle, rezultati
nedvosmisleno pokazuju da su najveu produkciju imala drutva sa jednogodinjim
maticama, u odnosu na drutva sa trogodinjim maticama, to se vidi iz tabele 34.
Tabela 34. Uporedni pregled produkcije matica razliite starosne dobi
(Izvor: Radojev, 1984)
Starost matice
Pelinja drutva odnegovala i unela (%)

Legla
Pela
Meda
Trogodinja matica u drutvu
100
100
100
Dvogodinja matica u drutvu
114
110
121
Jednogodinje matice u drutvu
137
118
142
I profesor Lebedev (1990) (i mnogi koji ga citiraju) zagovara blagovremenu

zamenu starih matica mladima, i to smatra obaveznim tehnolokim nainom
poveanja jaine i produktivnosti pelinje zajednice. Objanjava da drutva sa
180
mladim maticama (jednogodinjim) skupljaju 42,4% vie meda za i dvogodinjom za

20,8% nego zajednice sa trogodinjim maticama.
Iskustva Instituta za pelarstvo Ribnoje govore o znaaju uvoenja mlade
matice na poetku glavne pae. Sve studije o pravilnoj ishrani pokazuju da na taj
nain prinose moemo poveati za oko 15%, a da moemo izgubiti 40% prinosa ako
staru maticu ne zamenimo mladom53.
Meutim, ima gledita po kojima produktivnost pelinjeg drutva ne zavisi
samo od plodnosti, ve mnogo vie od ukupnih kvaliteta matice. Kao primer g.
Stanoji (1985) navodi podatak koji je izneo F. Vesterinen (1977) o matici koja je
izvanredno uspeno odravala drutvo u jakom i produktivnom stanju skoro osam
godina. Tokom celog osmogodinjeg vremena, drutvo je svake godine ispunjvalo po
nekoliko nastavaka (6-7) i dalo po godinama sledeu produkciju, prikazanu na tabela
35.
Tabela 35. Osmogodinja produkcija pelinje zajednice sa istom maticom
Godina
1969.
1970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
Ukupno
Meda, kg
88
99
111
121
148
72
82
138
859
Za osam godina svoga ivota, pie F. Vesterinen54, drutvo nije nijednaput

gradilo matinjake, a na kraju je dola tiha smena.
Ispitivanja vrena 1984. godine u eri najvee invazije varroe u Pelosovhozu
Kislovodskij, Rusija, na desetini pelinjih zajednica, pokazala su da dvogodinje
matice ni po emu ne zaostaju od jednogodinjih. Pokazatelji o proizvodnji voska,
meda, rojeva i drugih proizvoda od drutava s jednogodinjim i dvogodinjim
maticama se prepliu, ali nigde dvogodinje matice nisu zaostajale. Naprotiv,
ponegde, kao na primer kod najvanijih proizvoda, ili kod ukupne proizvodnje, one su
u nekoj meri, mada ne u velikoj, bile u prednosti, ili su razlike izmeu njih
zanemarljive.
Najveu plodnost i aktivnost jedna matica postie godinu dana posle njenog
roenja. Ona nije u stanju da razvije punu mo leenja jaja istog leta kada je roena,
kae Adam Kerle (1961), i naglaava da kulminaciju svoje radne sposobnosti ona
postie tek idue godine, i za to vreme se u njenom ponaanju ne pokazuju neke
naroite promene niti sklonosti.
"Bugarski strunjaci predlau korienje matica u pelinjim drutvima ne vie
od dve godine. Takvog miljenja se dri veina naprednih pelara nae zemlje, pie
Avetisjan (1983) i zakljuuje da ne treba drati u drutvima matice starije od dve
godine.
I jedni i drugi stavovi zasnovani na empirijskim saznanjima imaju svoje
opravdanje. Industrijsko pelarenje koje podrazumeva visoku produktivnost baziranu
na enormno visokoj snazi pelinje zajednice (zbog ega matica brzo isprazni
spermoteku), namee potrebu godinje zamene matice. Ako se ovome doda i
industrijska proizvodnja matica, po pravilu loeg kvaliteta, onda su i pelari koji se ne
bave industrijskim pelarstvom prisiljeni da maticu menjaju svake godine. Jer,
odnegovana iz sitnih jaja, u slabanim odgajivakim drutvima, uz 40 do 100 i vie
matinjaka u jednoj seriji, prenoenje zrelih matinjaka u mikrooplodnjake
nesposobne da obezbede optimalnu temperaturu, vlanost i kvalitetna ishrana
matice i njeno sparivanje sa oskudnim brojem polno defektnih trutova, takve matice
ne mogu razviti drutvo jedne vrkare, a kamoli jedne mnogokorpusne konice.
181
Takve matice, koje su kod nas naalost pravilo, obavezno treba menjati svake
godine, a najee ih same pele zamene tihom smenom ve u prvoj godini.
A matice koje se uzgoje po svim pravilima koje je programirala Priroda, i uz
pelarevu selekciju i obezbeenje ostalih optimalnih pravila i postupaka, svoju pravu
vrednost pokau u drugoj godini ivota, pa bi prava teta bila menjati ih svake
godine. Zato svaki pelar treba da oceni, prema svojoj tehnici pelarenja i uslovima
pae, hoe li matice drati jednu ili vie godina, pri emu je najpresudnije i najvanije
tehnika uzgajanja i kvalitet osemenjavanja matica. Koliko pelar odstupi od prirodnih
zakona, toliko je otiao na krivi put, kae veliki pelar-praktiar Josip Beli, i
poruuje ne lov na novac, ve borba za kvalitet.
Prema arlsu Martinu Simonu (2001), Ormando (Ormand) je priznati veliki
pelar tree generacije, autor dve velike knjige, nosilac svetskog rekorda u Ginisovoj
knjizi rekorda za najvei prinos meda dobijen iz jedne konice u jednoj sezoni sa
jednom maticom, 404 funte (oko 202 kg), rekord koji je trajao od 1957 do 1963, kada
je oboren jedino korienjem vie matica; usled Varrooze je odustao od pelarenja i
vie ne menja matice!
Zakljuak se namee kao imperativ: da industrjski pelari treba da menjaju
matice (vetaki proizvedene po bilo kojoj metodi) svake godine, poto su one slabog
kvaliteta i koriste se samo za jednokratnu upotrebu. Ostale matice (iz tihe smene,
rojne i dobijene po metodi petog dana), kod stacionarnog pelarenja, mogu da se
koriste dve godine. Meutim, ako ove pelinje zajednice (s ovim maticama) selimo
dva puta, odnosno kada su bile na etiri intenzivne pae, moraju se menjati svake
godine kao i matice dobijene vetakim putem55.
5.18. OBEZBEDITI PELINJOJ ZAJEDNICI OPTIMALNU

MIKROKLIMU U KONICI
Vlaga je prirodno potrebna u mikro-klimi pelinje zajednice. Kao i toplota, i
vlaga ispoljava presudan uticaj na preivljavanje i egzistenciju pelinjeg drutva.
Nauno je utvreno da je proces razvia jaja mogu samo pri visokom procentu
relativne vlanosti u konici, odnosno u pelinjem leglu, koja mora biti vea od 90%,
odnosno 95%, prema Dull-u56, pie prof. Popeskovi, i kae da je kroz milione godina
pelinju zajednicu pratila vlaga i zahvaljujui njoj pele su se odrale do danas.
Koliina vodene pare u konici, koja se izdvoji isparavanjem iz tela pele,
zavisi od koliine potroene ugljenohidratne hrane. U proseku, iz kilograma meda
oslobodi se 0,68 l vode57, 2.720 kalorija toplote i 1.448 g ugljendioksida58. Meutim,
tokom letnje sezone, kada se pele vie hrane nektarom i drugim sokovima,
izdvajanje vode isparavanjem se uveava. Tokom aktivne sezone pelinje drutvo
prirodnim instinktom lepezenjem i metodom isparenja vode59 regulie stepen vlage u
optimalnim granicama za negovanje legla, za dozrevanje meda i izgradnju saa.
Meutim, zimi, kada je pelinja zajednica u klubetu, u konici koju je po
svojoj meri znanja napravio ovek, stepen vlage je uslovljen postupkom pelara u
zazimljavanju pelinjih zajednica. Ako je to konica po konstrukciji slina prirodnom
stanitu pela, duplji u ivom stablu drveta, onda je aktivnost pelara svedena na rad
da pelinjak razmesti na mesto koje je zaklonjeno od jakih vetrova i podzemnih voda,
a pelinja drutva zazimi na dva duboka nastavka LR konice, ili 3-4 korpusa
Fararove konice. Podrazumeva se da su pelinje zajednice snane (8-11 ulica pela
ekvivalenta sistema DB konice) sa bioloki mladim pelama i maticama, te sa puno
182
kvalitetne medno-polenske hrane. Velike zalihe hrane u drugom i treem nastavku

LR konice obezbeuje optimalnu mikroklimu u pelinjoj zajednici u plodinom
nastavku na visokoj podnjai. Takav raspored unutar konice najpribliniji je
rasporedu hrane i pela u duplji drveta, pa ni otre promene temprature u konici
nee nauditi pelama, jer otra kolebanja temperature u konici omekavaju satove s
poklopljenim medom. Tako, pri hlaenju topli satovi oslobaaju toplotu, a pri
otopljenju obrnuto: upijaju toplotu, to omoguava sporiji rast temperature. Zbog
toga, pri nagloj izmeni spoljnih uslova, pelineje drutvo je u stanju da se prilagodi
novonastaloj situaciji60.
Gospodin Stanley Vasarajs, velepelar iz Toronta (Kanada), utopljavanje
konice prakitikuje samo stavljanjem nastavka ispunjenog slamom iznad nastavaka
sa pelama i hranom (pun nastavak meda).
Rezultati istraivanja amerikih istraivaa Sugdena, Furgala i Dulfa (19841987) potvruju visok procenat prezimljavanja pelinjih zajednica u LR konicama sa
tri duboka nastavka od 91% do 100%, jer pele ponaajui se kao u duplji stabla
ivog drveta i, nalazei se stalno u kontaktu sa medom, pomeraju se za hranom
navie, i nemaju opasnosti da stradaju od gladi. Mikroklimatski uslovi se ne razlikuju
mnogo od prirodnih u drvetu. Uz ovo, neki pelari praktikuju da iz svakog nastavka
odstrane jedan krajnji okvir ime doprinose poboljanju mikroklime u konici a sae
titi od plesni. Pomenuti istraivai iz Minesote utvrdili su, pored visokog procenta
prezimljavanja pela u tri duboka LR nastavka, da su pelinje zajednice dale i
najvee prinose meda (964 kg) u poreenju sa onim pelinjim drutvima koja su
zazimljavana u 2 duboka LR nastavka (660-700 kg).
Da bi se mikroklima u konici dovela u to pribliniju ravan sa onom u duplji
drveta, nuno je pored zazimljavanja pela u 3 LR nastavka stvoriti vazduni jastuk
ispod klubeta dodavanjem i etvrtog tela na podnjau prekrivenog sa dva sloja
kartona, dok preko poklopne daske sloj novinskog papira debljine 3-5 mm postavljen
preko otvora za ventilaciju upija vlagu i spreava oticanje toplote iz konice.
Poto je savremena konica napravljena od vie delova i, po pravilu, od
dasaka (mrtvog drveta) koje ne poseduju toplotnu izolaciju kao duplja u ivom drvetu,
pelar mora pomoi pelama u stvaranju i odravanju povoljne mikro-klime. Loijoj
toplotnoj izolaciji konice doprinosi i znatno kvaenje spolja zbog veeg broja taaka
na konici (mnoge pukotine, prorezi, otvori za ventilaciju) kroz koje moe prodirati
atmosferska vlaga i padavine i produvavati vetar u njenu unutranjost. Stoga je zimi
potrebno zatiti konice izborom mesta pelinjaka zatienog od vetra. Jer bez
ovakve zatite ona ne poseduje dovoljnu toplotnu izolaciju, a vei gubitak toplote
poveava potronju hrane, to povratno produkuje veu koliinu vodene pare koju
zidovi konice nisu sposobni da apsorbuju i da odstrane iz konice. Sve ovo dovodi
do gubitka toplote, pojave vlage i plesni, to naruava neophodnu mikrokilimu u
konici, za razliku od duplje u kojoj je ta kombinacija (toplotni reima, reim razmene
gasova i vlaga) dosta ujednaenija. Zato profesor Taranov preporuuje dopunsku
ventilaciju konice zimi.
Istraivanja koja je Tibor Sabo vrio u Kanadi61, pokazala su da su pelinja
drutva koja su preko zime i u prolee imala otvorena gornja leta, imala i veu
koliinu pela. Lebedev preporuuje da se tokom zime i u prolee kod jakih drutava
dre otvorena samo donja, a kod slabijih samo gornja leta62.
183
5.19. DOPUNSKA VENTILACIJA KONICE ZIMI

Pelinja drutva koja su zimovala u konicama sa dopunskom ventilacijom
pokazala su, u poreenju sa drutvima koja su zimu provela u konicama sa
normalnom ventilacijom, bolju kondiciju i bri prolenji rezvoj. U njima su zajednice
potroile manje hrane, u prolee su imale vie legla i bile su boljeg zdravstvenog
stanja. Pele iz dopunski ventiliranih konica izletale su napolje i pri temperaturi od
+5C bez tetnih posledica po pelinju zajednicu. Pelinje zajednice su zazimljene u
konicama sa 12 ramova i 2,8-3 kg pela, na ijim zadnjim zidovima su napravljena
po dva okrugla otvora 30mm, na meusobnom rastojanju 250 mm i 50 mm
udaljeni od gornje ivice konice. Ogledi su izvedeni u petogodinjm periodu u
sovhozu Dedilovskij u Tulskoj oblasti.
Za kvalitet zimovanja pelinjih zajednica od velikog je znaaja koncentracija
ugljendioksida u konici. Dok je koncetracija CO2 u konici u drugim godinjim
dobima u vreme aktivnosti pela na nivou od 0,2 do 0,3%, odnosno desetak puta
vie nego u spoljnoj sredini, dotle je od poetka jeseni, odnosno od poetka trajno
hladnih dana i zime, koncentracija ugljen-dioksida 2 do 3%, a to je 100 puta vie
nego napolju. Cvetkova (1946), Perepelova (1946), Davidova (1947) i Taranov
(1961) utvrdili su da se pelinja drutva koja zimuju pri poveanoj koncetraciji CO2 u
konici (3 do 5%), bolje razvijaju u aktivnom periodu i daju veu produkciju63.
5.20. SKRATITI ILI NE SKRATITI GNEZDO

Praksa jesenjeg skraivanja gnezda pelinjim zajednicama na onoliki broj
ramova koliko je zaposednuto pelama suprotna je pririrodi pele iako je mnogi
pelarski prirunici sugeriu, pelari provode, a i neki nauni radnici zagovaraju.
Serebrenikov zastupa gledite da pred zimu treba suziti gnezdo pelinje
zajednice, kako ne bi dolo do plesnivosti saa i gubitka toplote u gnezdu.
U prirodnim uslovima pele ive na punom sau u duplji drveta pa su
preivele 160 miliona surovih zima, a da im niko nije skraivao gnezdo. Polazei od
prirode pelinje zajednice i njenih zakona, pod rukovodstvom Taranova izveden je
petogodinji eksperiment koji je pokazao da pele, na osnovu svoje adaptiranosti na
ivot u prirodnim uslovima, nemaju potrebe za skraivanjem gnezda ako je pelar
poduzeo sve druge potrebne radnje. Uporednim posmatranjem dveju grupa pelinjih
zajednica, bolje su rezultate pokazala pelinja drutva koja su zimovala na punom
gnezdu (tabela 36).
Tabela 36. Uticaj suenog gnezda pelinje zajednice na zimovanje pela i
produktivnost drutva (Prema podacima Taranova)
Puno gnezdo
Skraeno gnezdo
Broj ulica sa pelama u prolee
912
Potronja hrane (indeks 100)
100
109,9
savreno isto
zagaeno
5 poena
3 poena
Pokazatelji
Stepen zagaenosti saa prolivom

(ocena 1-5 poena)
184
Rezultati petogodinjih istraivanja u sovhozu Dadilovskij, prezentovani u

tabeli 30 pokazuju da za dvadesetak hiljada godina koliko se pele nalaze u posedu
oveka, prema 160 miliona godina ivota na punom gnezdu u duplji drveta, pele
nisu mogle promeniti svoje steene navike, pa otuda i zakljuak da zimovanje
pelinjih zajednica na punom gnezdu ima puno opravdanje. Troe manje hrane pa se
manje iscrpljuju, uzgajaju vie legla pa saberu vie meda, ne zagauju prolivom
unutranjost konice pa su zdrave i odlino kondicirane, i kao takve predstavljaju
neprobojni bunker za pelinje bolesti, ali ne i za varrou.
5.21. PREVENCIJU PROTIV BOLESTI PELINJIH ZAJEDNICA

VRITI KONTINUIRANO I ISTRAJNO TOKOM CELE GODINE
Mlado sae i njegovo redovno obnavljanje, obilne zalihe kvalitetne hrane
(meda i perge koji su istovremeno i hrana i lek), dranje snanih pelinjih zajednica u
konicama koje ih podseaju na duplju u drvetu, uz obavezno zamreenu pregradu
izmeu plodita i podnjae, redovna zamena stare (loe) matice visokokvalitetnom
maticom i pele oiene od parazita varroe osnova je prevencije protiv pelinjih
bolesti. Samo u takvim uslovima pele mogu biti zdrave, a u dobrom zdravlju su
sposobne da postanu snana drutva, a snane zajednice su sposobne da se
odupru bolestima i da nastave vrstu. Jako drutvo je jedino nesposobno da se
suprotstavi gladi, oveku i Varroozi64, parazitskoj bolesti iji je uzronik krpelj zvani
Varroa Destructor65.

1
185
Pejovi, 2001
LOKUS mesto u hromozomu, odnosno u lancu DNK, koje odgovara poloaju odreenog
gena.
3
Higijensko ponaanje pela uslovljeno je sa dva genska lokusa, koji se nezavisno
nasleuju. Jedan od njih kontrolie otklapanje obolelog zatvorenog legla (U - uncapp).
Drugi lokus (R - remove) odstranjuje obolele larve i lutke.
Jedinke-pele koje su recesivni homozigoti (UURR) iste gnezdo, izbacjui iz njega larve i
lutke zaraene patogenim bakterijama. Jedinke-pele koje u svom genotipu sadre
dominantne alele U i R, bez obzira na tip kombinacija, nemaju izraeno higijensko
ponaanje (Stanimirovi i sar. 2003). Znai, nastavlja Stanimirovi, higijensko
ponaanje pele radilice kod evropske pele nasleuju kao recesivnu osobinu, dok je ovo
ponaanje kod Apis mellifera cerana postalo dominantna osobina. Otpornost na varrou
utvrena je genetikom uslovljenou etiri specifine karakteristike pela, od kojih zavisi
stepen zaraenosti drutva varroom. To su (1) supresija (usporavanje) reprodukcije
krpelja, (2) proporcija krpelja u elijama, (3) higijensko-negovateljsko ponaanje, (4)
trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Identifikacija gena matice (nazvanog
SMR Suppression of Mite Reproduction, odnosno gen za spreavanje reprodukcije
krpelja) bilo je preduslov za kreiranje transgenih (genetiki modifikovanih) matica koje
nose izmenjeni gen i daju potomstvo koje u hemolimfi nosi izmenjeni protein (SMR), koji
uslovljava prekid reprodukcionog ciklusa enke varroe, to vodi ukupnom smanjenju
varroe u konici (Stanimirovi i sar. 2003).
4
U ambijentu dugog, sunog i arkog leta 2000. godine ve julska generacija radilikih larvi
je oskudevala u polenu, to je imalo za posledicu da je generacija pela izleenih iz tih
larvi bila telesno oteena. I kao takva negovala je avgustovske larve takoe bez polena,
pa su tokom avgusta i septembra roene generacije zimskih pela kratkog veka.
Produenim leglom u oktobru i novembru ve oteena generacija zimskih pela, negujui
ksno leglo, jo vie se iscrpela i, tako iznurene, pelinje zajednice ule su u zimu. Iako
zima 2000/2001 godine nije bila surova, oteena generacija zimskih pela nije mogla
preiveti, to je potvrdila analiza uzorkovanih uginulih pela na Fakultetu veterinarske
medicine u Beogradu, da u uzorcima nije bilo nozeme niti varroe.
Malobrojna prezimela drutva (2 od 16 uginulih) najverovatnije pripadaju soju pela, koje su,
zhahvaljujui posedovanju genskih alela pnl 1 i pnl 2, imala sposobnost da pronau
POLEN. Naime, nauno su identifikovana dva genska lokusa koji utiu na traenje i
donoenje polena. Pronalaenje i izbor izvora hrane, unos polena i nektara u konicu, u
zavisnosti od potreba i zaliha u konici, ima genetsku determinisanost. Dva genska lokusa
koji utiu na odnos zaliha hrane u drutvu, i na traenje i unos polena i nektara poseduju
ona pelinja drutva koja obezbeuju velike rezerve hrane za zimu. Koliina polena i
nektara u konici odreena je genskim lokusima pnl 1 i pnl 2, LOD 3.1 i LOD 3.2 (Hunt i
sar. 1995, prema Stanimiroviu i sar, 2003). Genski lokus pnl 2 je povezan genima koji
utiu na sposobnost pela da odrede koncetraciju eera u nektaru (Stanimirovi i sar.,
2003).
I ispitivanja Damia i Kulinevia (1994) potvruju razlike u sposobnosti pela da sakupljaju
polen. Oni su izveli ispitivanja na varijabilnost drutava krajinske medonosne pele (Apis
mellifera var. carnica) na kolinu sakupljenog polena na dva razliita lokaliteta: sedam
dana u Banatskom Karaorevu, a potom za isti vremenski period u Kruevcu. Tokom
ogleda svakodnevno je meren prikupljeni polen u skidaima za svako ogledno drutvo.
Razlike u kolinama prikupljenog cvetnog praha izmeu najproduktivnijeg i najmanje
produktivnog drutva bile su velike i kretale su se od 218,84 do 0,95 grama u Banatskom
Karaorevu, to se sto ponovilo u Kruevcu i iznosilo kod najproduktivnijeg drutva
337,07 g, a najmanje produktivno je sakupilo 16,99 g.Dakle, pelinje zajednice koje su
sakupile velike koliine polena u jednom lokalitetu slino su se ponaale i u drugom.
Meutim, varijabilnost najbolje pokazuje koeficijent varijacije. U Banatskom Karaorevu
koeficijent varijacije oglednog pelinjaka za ovu osobinu iznosi 79,65%, a u Kruevcu
50,17% (Dami i Kulinevi, 1994).
2
186
Na standardni ram LR ili DB sistema konice, tanim razmeravanjem i zatezanjem tanke

eline iane mree formirali su romboid dimenzija 55-6 cm, za odreivanje povrine na
ablonu rama iz konice u kojoj je obavljeno rtvovanje lutki. Iz svake konice u kojoj je
praeno higijensko ponaanje uziman je samo jedan ram sa zatvorenim radilikim leglom i
na njega centrirali definisani romboid ablon rama, pa su tankom iglom sa po jednim
ubodom ubijali lutke. Uzorkovani ramovi sa rtvovanim delom legla ponovo su vraeni na
svoje mesto u konici i posle 48 sati su snimili reagovanje pela. Po isteku vremena od 48
asova procenjivali su efekat efikasnosti eliminacije rtvovanog legla i donosili sud koja su
drutva sa pelama izbacila vie od 95%, koja imeu 95 i 90%, a koja ispod 90%
(irkovi, 2002).
6
Kaja, A., O izgraivanju matinjaka u drutvu sa maticama, prevod sa francuskog,
Nepredno pelarstvo, Beograd, 3/1956
7
Re je o poznatom abakom velepelaru, ivanu Veselinoviu, roenom 1918. g., koji
samostalno pelarei od 1935. godine nastavlja porodinu tradiciju staru vie od 100
godina. Zapelario je, jo kao decu, svoja tri sina i erku, koji zajedno sa ika ivanom
imaju preko 1.000 konica. Zajedniki obavljaju sve poslove oko pela na pelinjacima, ali
zasebno prihranjuju i zasebno vrcaju, naravno, pri tome se meusobno ispomau.
8
Iz recenzije nepublikovane knjige Jove Kantara Lekovi i hrana uzrok bolesti ljudi (pelara) i
pela, 2010.
9
Pelar, , 9/90, Beograd. Ove koliine hrane primerene su italijanskoj utoj rasi pela.
10
Pelar 5/79
11
Pelovodstvo 6/94
12
Beleke sa predavanja prof dr. V.I. Lebedeva, odranog 20. marta 2004. godine pelarima
drutva pelara Beograd, Beogradski pelar br. 40, april, 2004. godine.
13
citat po Siminu, 1983.
14
citat prema Jevrosimi Stevanovi, 2002
15
Stanojevi, 2004.
16
prema Lonareviu, 1955.
17
Moskva, 1982.
18
MEUNARODNI ASOPISI U KOJIM A SU RADOVI CITIRANU U PERIODU OD 1969.
DO 1995. GODINE: APIDOLOGIE 32 puta, ANALES OF ENTOMOLOGY SA 16,
JOURNAL OF ECONOMICAL ENTOMOLOGY 16, JOURNAL OF APICURTURAL
RESEARCH 5, JOURNAL OF INVERTEBRATE PATHOLOGY 7, JOURNAL
OFCHEMICAL ECOLOGIY 6, ENVIRONMENTAL ENTOMOLOGY 5, ANIMAL
BEHAVIOUR 5, ADVANCES VIRUS RES. 4, JOURNAL OF HEREDITY 4, AMERICAN
NATURALIST 3, REV. BRASILIAN GENETICS 2, COMPARATIVE BIOCHEMISTRY 1,
PHIL. THEORY ROY. 1, THEORY OF GENETICS 1, CANADIAN ENTOMONOLOGIST 1,
JOURNAL OF KANSAS ENTOMOLOGY 1, AUSTRALIAN JOUR. OF AGRICULTURE 1,
INSECTES SOCIAUX-SOCIAL INSECTS 1, GENERAL AND COMPARATIVE
ENDOCRINOLOGY 1, PARAZITOLOGIY TODAY 3, MOSQUITO NEUROBIOL 1, ATLAS
INSETCTSAND PLANTS VIR. 1, GENETICS 1, BEHAV. ECOL. AND SOCIOBIOLOGY 4,
BEE WORLD 6, EXOERIENTIA 1.
Ovaj pregled nije obuhvatio citiranje u knjigama kao i u asopisima koje ne registruje
Kongresna bibilioteka USA u Citation INDEX odakle su ovi podaci izvaeni.
19
Taranov, 2001.
20
S. Lonarevi,1955.
21
meljeva, 1980.
22
prema Lonareviu (1975)
23
Rihar,1981.
24
Boro, I. Prezimljavanje pela, Dobro jutro br.131/oktobar/1982);
25
prema M. Stanojeviu (1999)
26
Stanojevi,
M. Uzimljavanje i zimovanje pelinjih drutava, "Pelar" 1/99
27
Beogradski pelar br.57 9/2005

28
187
Halifman, prema Grbiu, 2005.

Vreme poetka leenja jaja, u pelinjoj zajednici, po navodima Marinkovia, je izmeu 20. i
23. decembra. Pregledom konice zapaeno je da ve 2. januara ima zatvorenog legla. U
drugoj polovini januara, iz rama gde su se prve pele izlegle, matica je ponovno zalegla.
Istraivai koji zastupaju gledite da matica poinje da nosi jaja poetkom januara,
smatraju da je upravo to pravo vreme, kada dani postaju dui, to je za pele dovoljan
znak da dolazi prolee. Prema Nojanu, matica aktivno poinje da nosi jaja sredinom
februara, stalno poveavajui nosivost od 1.500 jaja na dan, to obino bude do poetka
maja meseca (M. Marinkovi, 2003)
30
Reli, 2002.
31
Beogradski pelar br.57 9/2005
32
Halifman, prema Grbiu, 2005.
33
citat Pejovia, 2001, prema Queller, 1994; Stanimirovi i sar.1997a; 2000a.
34
Re, 1925, Perepelova, 1928, Lindauer, 1952
35
ivadinovi, 2004.
36
Krivcov-Lebedev, 2000
37
Taranov, 2001, V.P.Lebedeva, N.V.Irenkova,V.I.Lebedev,2003.
38
Veliina okvira je 40 x 31 cm; jedan takav okvir ima 2 x 400 elija po dm2 (grubo raunato),
to daje 9.600 elija po okviru. Ako to raunamo na 8 okvira, dobijemo 76.800 elija. Ako
se uzme da je okvir 80% zaleen, dobije se 61.440 zaleenih elija, to daleko
zadovoljava i najproduktivniju maticu (Hunjadi, 2003).
39
Stanimirovi i sar.2002.
40
Kompleksno savremeno pelarstvo, Ni, 1999, str.46-47).
41
Pelar 4/90, str. 109,
42
American Bee Journal 1/1973.
43
ivadinovi, 2000.
44
u American Bee Journal-u br.7/94.
45
Lebedeva i sarad., 1985
46
ivadinovi, 2000.
47
Predavanje na Meunarodnom strunom seminaru Nauka i praksa savremenog
pelarenja, 22. marta 2004. godine u Niu.
48
Pelar 7/86, str.208.
49
Prevod s nemakog, Marko Stanojevi, Pelar5/2001
50
(1) Pele retko miruju na sau. Korienjem dima pri otvaranju konice, pele naputaju
svoj boravak i odlaze na zidove konice, hvataju se kao grozd na donje ivice ramova,
odlaze na pau, to sve oteava utvrivanje njihovog broja.
(2) Najprostije je, ini se broj pela utvrditi preko broja posednutih ulica. Meutim, nije svaka
ulica posednuta sa istim brojem pela, jer svako pomeranje rama ili potres izaziva
promenu mesta boravka pele na ramu. Dr Breko je odreivao broj pela tako to je
raunao da na jednoj strani Canderovog rama (unutranjih dimenzija 40 x 20 cm) gusto
posednutoj pelama ima 1.000 jedinki, to znai da ulica ima 2.000 a nastavak sa 10
ramova ima 20.000 jedinki.. Kad ramovi nisu gusto ve umereno posednuti, nastavak ima
15.000 pela. Po njegovim ispitivanjima prosean broj pela u konici sa tri Canderova
nastavka iznosi 55.000. etvrti nastgavak se dodaje samo u sluaju jake pae. Autor ne
uzima u obzir pri prethodnoj proceni da je donji nastavak sa leglom gue posednut od
gornjih nastavaka.Broj pela na podnjai ponekad iznosi 10.000. Takoe, u medinom
nastavku gustina pela je mala i iznosi oko 1.000 jedinki po ulici, a posebno mali broj
pela je na ramovima sa zatvorenim medom. U dobro napunjenom nastavku sa medom
ne nalazi se viek od 2.000 pela nakon zavrene pae.
(3) U najveem broju udbenika sreemo se sa miljenjem da letnje pele ive 4-6 nedelja.
Zimske pele mogu dostii starost od 6-8 meseci. Zimske pele se stvaraju u avgustu i
septembru i moraju najmanje do marta kada poinje rano proleno leglo pa i due da se
zadre u konici. Ipak, ne bi se smelo prihvatiti pretpodtavka dr Breka (1985) koju dele
29
188
mnogi autori strunih knjiga, da poslednje zimske pele nestaju iz konice krajem maja jer
ne odgovara stvarnosti.
(4) erzon je bio u uverenju da u maju ili junu proizvedene pele, ako su pri povoljnom
vremenu stalno zaposlene, mogu preiveti manje od dva meseca i ovo eksperimentalno
ispitao.
On je u prolee i leti jednom jakom drutvu dodao italijansku maticu, i za est nedelja je bilo
sasvim malo, a posle dva meseca nikako nije bilo crnih pela, tj, pela koje su izleene od
stare matice.Naalost iz njegovog opisa nije jasno da li je pomenuto drutvo pri zameni
matica bilo osloboeno legla ili je leglo stare matice izvoeno u prisustvu nove. U drugom
sluaju morali bi se vremenski podaci duine ivota pela skratiti dve do tri nedelje
(Liebig, 2001).
51
B. Mitev
52
Radojev, 1984
53
Mladenovi, Stevanovi, 2003.
54
1977, prema Stanojiu.
55
Ilijev, 2002.
56
Taber, 1944.
57
eair 1897, Fri 1921, Vodmore 1947.
58
Tomain 1991.
59
Lindauer
60
Taranov, 1983.
61
American Bee Journal 11/2003, str. 876-879.
62
Stanojevi, 3/2004.
63
Stanoji
64
erimagi, Rihar, Sulimanovi, BOLESTI TETTNICI TROVANJE PELA, Lubljana, 1981,
str.50.
65
Varroa destructor (Anderson i Trueman, 2000), je doskora poistveivana sa Varoom
jacobsoni (Oudemans, 1904) pronaenoj na na azijskoj peli (Apis cerana) na ostrvu Javi.
Iako su varoe iz razliitih populacija na izgled jednake, njihov parazitizam na evropskoj
peli (Apis mellifera) se znaajno razlikuje. Parazit opisan 1904. godine kao V. jacobsoni
jo uvek je ogranien na azijsku pelu (Apis cerana) kao jedinog domaina. Samo su dva
od 18 razliitih haplotipova u grupi parazita na azijskoj peli preli na evropsku i proirili se
po celom svetu. Oba pripadaju vrsti Varrooa destructor, a ne vrsti Varroa jacobsoni. Ove
se vrste meusobno znaajno razlikuju u veliini, reproduktivnim svojstvima te u strukturi
mitohondrijalne DNK (mtDNK) sekvebce gena citokrom oksidaze I (CO-I). Varroa
destructor je vea od Varroa jacobsoni, te je samo Varroa destrucror sposobna da nanosi
tetu pelama. Sva prethodna istraivanja koja su navodila da se odnose na Varroa
jacobsoni, zapravo su za parazita Varroa destrucror. Poznata su jop dve vrste Varroa
koje parazitiraju na pelama: Varroa underwoodi i Varroa rindereri. Varroa underwoodi i
njeni razvojni oblici utvreni su u trutovskom leglu u zajednicima Apis cerana na
Indonezijskim ostrvima. Odrasle enke Varroa underwoodi pronaene su i u elijama
trutovskog legla evropske pele (Apis mellifera) u Papua na Novoj Gvineji, no nisu
utvreni znaci razmnoavanja. Varroa rindereri je otkrivena na spiljskoj peli Apis
koschevnikovi na ostrvu Borneu u Indoneziji. Parazit Varroa destructor je prvi put unesena
u Evropu (prostor biveg SSSR-a) 1965, a u Hrvatsku je prvi put utvren 1978. godine.
Danas se veoma proirila u celom cvetu, s izuzetkom Havaja i Austraalije (Drai, Maja,
2004). U prolee 1976. u Srbiji, na teritoriji optine Knjaevac je ustanovljena varroa,
odnosno kod Dimitrovgrada, a ve 1977. godine u Srbiji je varooza bila registrovana u 6
optina, da bi 1978. bila otkrivena u 11 optina (Kantar, 2002).
DEO ESTI
VARROA DESTRUKTOR.
Osim to parazitira i sisa
hemolimfu peli i njenoj larvi, i
time joj stvara teka oteenja i
skrauje ivotni vek na pola1,
varroa moe da bude prenosnik
amerike
kuge2,
patogenih
bakterija i veeg broja virusa koji
napadaju pele, kao to su virus
akutne paralize, virus hronine
paralize, virus crnih matinjaka,
virus oblanih krila, kamirski
virus3 i dr. Samo na jednoj enki
varroe, Brenda Ball, naslednica
Beiliya iz Engleske je utvrdila da
se nalazi dovoljno virusa da bi se
Slika 16. Varroa destructor
zarazilo 100.000 pela radilica4 i
(Anderson i Trueman, 2000).
da je virus akutne paralize pela
bio primarni uzronik uginua
pelinjih zajednica koje su bile napadnute Varroom4. Uz prisustvo krpelja u pelinjem
drutvu, nozemoza poveava smrtnost pela4.
Prema najnovijim istraivanjima grupe francuskih i amerikih naunika) 5
Varroa, pored toga to larvama i pelama sisa hemolimfu, ona, ima uticaja i na gene
pele, to ima za posledicu promene u aktivnostima gena. Neki geni bivaju dodatno
provocirani da funkcioniu bolje ili loije, a identifikovano je 148 gena koji su
pokazivali razliitu aktivnost. Aktivnost kod ak 32 gena je varirala u zavisnosti od
prisustva Varroe; kod 116 u zavisnosti od naslea pele (tolerantne ili netolerantne
na Varrou), dok je kod dva gena zavisila od oba faktora (i od Varroe i od genetskog
naslea pele).
Parazitiranje Varroe utie na gene koji reguliu embrionalni razvoj (slino kao
to su neki faktori - EST (BBI60020A20G3) gen pokazuje prekomernu aktivnost.
Detaljna genetska istraivanja pokazala su da tu aktivnost izaziva virus deformisanih
krila (G. Lanzi, 2006).
Varroa je uzrokovala i umnoavanje virusa deformisanih krila, i ovaj virus je
direktno povezan sa parazitiranjem Varroe. Varroa je uzrokovala i dejstvo na gene
koji uzrokuju sistemsko slabljenje pele. Ona je uzrok samoubilake aktivnosti gena.
Parazitiranje Varroe na peli je uzrok pada imuniteta pelinjeg drutva, to
ima za uzrok nekontrolisano razmnoavanje virusa, poput virusa deformisanih krila 6.
190
Gen ATG18 koji kontrolie autofagnu sposobnost imunog sistema, usled

parazitiranja Varroe na peli ima smanjenu aktivnost pela7.
Ameriki istraivai utvrdili su da je u pelinjem drutvu zaraenom Varroom
u kojem je s prolea utvreno 13,5% larvi zaraenih krenim leglom, taj procenat
povean na 52,3% u toku letnjeg perioda. Istovremeno u pelinjim zajednicama bez
Varrooe, zaraenost krenim leglom od 10% s prolea, poveala se tokom leta za
18,8%. Utvrdili su da samo na jednoj enki varroe ima 3.598 spora krenog legla,
kao i drugih uzronika pelinjih bolesti, na primer nozemoze i spora drugih gljivica 8.
Utvrdili su u eksperimentu u Institutu Ribnoje da su spore krenog legla zadrale
virulentnost i posle etverogodinjeg dranja na temperaturi od -27C9.
Nauno je potvreno da varroa podstie, olakava i pomae razvoj pelinjih
bolesti u konici. Kod svakog sisanja parazit probije pelikulu (inersegmentalnu
membranu) izmeu prstenova zadka, i poto moe apsorbovati samo malu kolioinu
dragocene hemolimfe, on mora probiti membranu vie puta u relativno malom
vremenskom razmaku. Ovo kod pela uzrokuje invaziju gljivica, bakterija i virusa i
kao posledicu propadanje zajednice zbog iscrpljenosti i sekundarnih infekcija10.
6.1. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA RAZVOJ VARROE

Rezultati istraivanja koji su vreni u Svesaveznom naunoistraivakom
institutu entomologije11 i arahnologije12 u Tjumenu pokazali su da razmnoavanju
varroe pogoduje hladnija i vlanija klima. Izvedeni su eksperimenti u dve razliite
klimatske zone u Rusiji: Samarkadska oblast, sa hladnijom klimom, i Suhandarijska
oblast, sa toplijom klimom. Ove dve oblasti su bile izabrane za proveru stepena
zaraenosti pelinjih drutava krpeljom, a dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 37.
Tabela 37. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe
Klimatska zona
Eksperimentalna drutva u
periodu avgust-septembar*
Stepen zaraenosti,%
Na zasenjenom
mestu (hladu)
Na suncu
Samarkadska oblast
(hladnija zona)
Odraslih pela
20,6
11,2
legla
32,9
18,6
Suhandariska oblast
(toplija zona)
Odrasalih pela
14,9
7,3
legla
28,8
14
*Ogledi izvedeni u periodu jun-jul nisu pokazali razliku u stepenu zaraenosti pelinjih zajednica
Iz tabele se vidi da vlaga i hladnoa vie pogoduju razmnoavanju krpelja,

negoli relativno suva i toplo osunana lokacija. Poznato je da varroi u njenom
parazitiranju ne odgovara visoka tempetatura. Moravskaja u PELOVODSTVU
8/84 iznosi da je posle izvrenuh istraivanja utvreno da je temperatura od 37C
krajnje nepovoljno delovala kako na odlaganje jaja, tako i na samu enku varroe. Pri
ovoj temperaturi skoro je potpuno prestalo odlaganje jaja, a ve odloena jaja enke
varroe su uginula.
I Ingemar Fries (prema Chaplean-u, 2004), kae: da populacija Varroe
izgleda raste bre u oblastima sa hladnijom klimom nego u toplijim predelima (...)
191
sugerisano je da su klimatski faktori odluujui u odreivanju rasta populcije Varroe,

iako mehanizam ostaje nejasan.
Profesor dr Stanimirovi i mr Jevrosima Stevanovi (2004/05) navode
podatak da se kao stenotermna vrsta Varroa razmnoava u uskom temperaturnom
opsegu (od 31C do 37,5C) i pri stabilnoj vlanosti vazduha (60-80%): Pri
temperaturama do 31C i iznad 37C smrtnost dostie skoro 100%. Za svaku
ispitivanu temperaturu brzina razvoja Varroe je manja u radilikom leglu u odnosu na
trutovsko. Takoe je uoeno da pri istim temperaturama, Varroa ee polae jaja u
trutovsko nego u radiliko, a razliita je i brzina razvoja, smrtnost jaja Varroe, kao i
plodnost enki. Temperatura trutovskog legla je pogodnije i za odlaganje jaja enki
Varroe i za njihovo razvie. Pored temperature, na ovu pojavu utie i razliit
hormonalni sastav hemolimfe radilica i trutova hemolimfa radilica je loija hrana za
enke Varroe od hemolimfe trutova zbog drugaijeg sadraja i odnosa hormona.
6.2. VARROOZA
Ve vie od 30 godine, na naim prostorima prisutna, Varrooza svake godine
uzima svoj danak. Negde vie, negde manje. Potvrena je injenica da Varroom
zaraena pelinja drutva loe zimuju, sporo se razvijaju u prolee, krae ive i
donose male prinose meda.
Prilikom sisanje hemolimfe, enka Varroe odjednom pravi est uboda u tkivo
pele. Usta su joj veoma otra kako bi probila hitin pele.
Ulazi u eliju
otvorenog
legla
u
momentu
kada
feromonima larve bude
privuena njena panja.
Razmnoava se tempom
da se svakog meseca
broj poduplava.13.
Sa pet grinja na
sebi, pela koja se izlegla
bila je laka za 5-10% po
svakoj odrasloj enki
varroe, a u hemolimfi je
Slika 17. Dinamika razvoja legla i varroe
imala
manje
40%
belanevina u odnosu na nenapadnutu pelu (Engels)14. Sadov (1979) je utvrdio da u
Varroozom zaraenom drutvu, u organizmu pela ima 20,4% manje belanevina u
poreenju sa zdravim pelinjim zajednicama15. Napadnute lutke na kojima se nalaze
2-3 enke parazita mogu izgubiti 15-20% teine16,17. De Jong sa saradnicima (1982)
naao je da jedna varroa na lutki pele smanjuje teinu radilice za vie od 6%, dva
parazita vie od 10%, a osam grinja vie ak od 25%. Meutim, znatno su vee
deformacije na pelama, istu autori, i kau da sa tri grinje deformisano je 2,6%
pela, sa pet parazita deformisano je 7,7% pela, a sa sedam varroa na lutkama
deformisano je ak 60% pela u pelinjoj zajednici, od kojih nema u medobranju
nikakve koristi. Grobov (1977) je slikovito prikazao odnos parazita i domaina: tri
enke varroe na telu pele jednako je jednom kilogramu parazita na telu oveka
mase 80 kg. Svaka dva sata pela izgubi 0,1-0,2% svoje teine ako se na njoj nalazi
192
varroa18. Jurij Seneganik (1989) pie da se varroa svaka dva sata hrani pri emu
svom domainu oduzima do 0,1 mg hemolimfe, to dnevno moe dostii do 1 mg i
vie, tj. priblino 1% telesne teine domaina, pa je pela u poloaju kao kad bi se
odraslom oveku, mase 70 kg dnevno oduzimalo 700 grama krvi. Posledice
parazitiranja grinja na odraslim pelama su pogubne, istie Seneganik. On istie da
se kod pela pojavljuje znatno slabiji razvoj hranidbenih lezda, slabiji kvalitet
matine mlei, manje belanevina u hemolimfi i do 20%, iscrpjeno masno tkivo,
smanjena telesna teina do 50% i vie19.
Sulimanovi (1985.) je u ogledima naao preko 20 parazita na jednoj larvi, pa
ih je na jednoj trutovskoj izbrojao 35, a na jednoj radilikoj lutki 17 parazita. Leglo je
najvie napadnuto u prolee i u jesen, kada ga ima malo, istie Sulimanovi 20.
Zdravko Milkovi je otklapanjem i pregledom stotinu poklopljenih radilikih
elija iz drutava snage od 50.000 do 55.000 pela u A-konicama, utvrdio na
pelinjim larvama od 9 do 89, a u stotinu otklopljenih trutovskih elija pronaao je od
47 do 365 odraslih enki Varroe. U dve konice je bilo i kreno leglo, tako da nije bilo
stotinu ivih trutovskih larvi, nego samo 35, odnosno 43, na kojima je pronaeno 47,
odnosno 17 odraslih enki Varroe. U tim konicama je primeena mnogo vea
invadiranost parazitom radilikog legla, nego u ostalim konicama, te je na stotinu
radilikih larvi pronaeno 89, odnosno 75 odraslih enki Varroe. U 10 drutava iz
konica tipa, LR koja su bila mlada i formirana u junu 1990. g. sa 4 rama zatvorenog i
2 rama otvorenog legla kao i mladim maticama i imala od 12.000 do 15.000 pela,
otklapanjem i pregledom stotinu poklopljenih trutovskih elija pronaao je na
trutovskim larvama od 11 do 41 odraslu enku Varroe, a u stotinu otklopljenih
radilikih larvi utvrdio je od 0 do 14 odraslih parazita (Lolin, 1991).
Artmenko
i
saradnici (1978) su
utvrdili da je broj
parazita na odraslim
pelama porastao od
0,2% u aprilu na 2132% u septembru, a
Seljenko je naao
invaziju od 85% u
pelinjim zajednicama
koje su se pripremale
za zimu21.
Prema Riharu
Slika 18. Tokovi razvoja legla i varoe tokom godine u
(1999), u vremenu
srednjeevropskim klimatskim uslovima, Buchler, 2003).
od jula do septembra
uzgojem zimskih pela, pelinja drutva se uravnoteuju i pripremaju za zimu.
Trutovskog legla je sve manje. Sklonost ka grabei se poveava, a izgon trutova
viestruko poveava broj Varroa u pelinjim drutvima.
Nastala je generacija dugovenih enki varroe (2-12 meseci). enka koja se
izlegla u drugoj polovini leta iako je jo jednom zalegla, moe odmah zalegati u druge
elije. enka moe time da poloi jaja i do sedam puta, tako da ih poloi i do 30
(Kulinevi, 1986).
Sposobnost razmnoavanja Varroe raste poveavanjem koliine legla u
pelinjoj zajednici kao i trajanjem stadijuma poklopljenog legla.
Na grafikonu (slika 27) moe se videti kako u netretiranoj pelinjoj zajednici
broj parazita raste od aprila i dostie svoj najvei broj u septembru i oktobru. Za isto
193
to vreme broj pela, odnosno legla poev od juna poinje polako da opada, da bi u
septembru broj Varroa u konici bio vei od broja pela. Brojni se odnos pela i
Varroe u periodu jul-avgust naglo menja na tetu pela. Stepen napada Varroe se
naglo poveava, pa nastaje kritino razdoblje za pelinje zajednice. To se dogaa
zato to je u pelinjem leglu nizak nivo juvenilnog hormona, hormona mladih larvi.
Zato je to kritini period koga pelar ne bi smeo da dozvoli, ali ako do tada nije
tretirao pelinje zajednice, ovo je vreme kada se to neizostavno mora provesti.
Zato Ritter (1997) sugerie: sve to uradimo na suzbijanju varroe u konici
pre jula, pomaemo zimske pele. Kasnijim leenjem pomaemo prolenom razvoju
pela u sledeoj godini. Dve godine kasnije (1999), Ritter naglaava da je najvanije
od svega da ponemo unitavati varrou toliko rano koliko je to mogue u pelarskoj
sezoni. Kada je to? To su meseci intenzivnog razvoja pelinje zajednice april, maj i
jun. U ovom periodu ako se ne preduzimaju mere leenja, oko 90% enki varroe
nalazi se u zatvorenom leglu, pa se krajem juna i ne nasluuje katastrofa koja je na
pomolu. Tek u julu i avgustu kada se smanjuje pelinje leglo, veliki broj krpelja
naseljava sve manji broj elija radilikog legla, to ima za posledicu oteenje larvi iz
kojih se formiraju zimske pele. ivot takvih pelinjih drutava se smanjuje, jer se u
elijama zatvorenog legla esto nae i do desetak krpelja na lutki 22, a konice pune
hrane ostaju bez pela. Zbog toga je u avgustu i septembru potrebno proveriti
uspenost primenjivane metode
Kod napadnutih pela radilica, primeeno je ubrzano starenje elija a takoe
je mogue pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita23. Prvi znaci promene
hemocita kod lutaka su otkriveni tek na poetku tamnjenja hitinskog pokrivaa.
Ishrana krpelja hemolimfom pele dovodi do osiromaenja njenih belanevinastih
komponenti. Kako samo deo belanevina ima hranidbeni karakter, to se mnoge
belanevine javljaju kao razliiti hormoni i fermenti, pa e kao jedna od posledica
Varrootozne invazije biti naruavanje hormonalnog balansa, to se naroito ispoljava
u ve poznatim naruavanjima metamorfoze i obrazovanju nakaznih lutaka i imaga,
kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih za sparivanje (Gaponova, Grobov) 24.
Jedno istraivanje 2001. i 2002. godine nemakog Instituta za pelarstvo
(Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pelama mogu da utiu
na njihovo ponaanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teko vraaju u konicu, a na
pai ostaju skoro dva puta due nego nezaraene pele. Kada su pele testirali
postavljanjem lanog lta, zaraene pele izletnice su udarale u njega dva puta
ee od nezaraenih, to znai da imaju lou orjentaciju, ulo se na 38. kongresu
Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004).
Negativan uticaj parazitiranja enke Varroe na larvi i lutki pele u eliji
manifestuje su u znatno skraenom ivotu odrasle pele, u higijenskom ponaanju
zajednice, preradi razerve hrane, u obavljanju straarske slube. Iz legla u kojem je
enka Varroa parazitirala izlaze pele koje nisu potpuno integrisane u sistem podele
rada u pelinjoj zajednici kao ravnopravne radilice. Takve pele imaju slabo razvijene
mlene lezde to spreava pelu da se due bavi brigom oko legla i u znatno
ranijem vremenu postaje izuletnica. Iz legla u kojem je parazitiralo vie enki ne
moe se izlei potpuno razvijena pela. Kada se na pelama ponu raspoznavati
oteenja, ivotni vek pela traje svega nekoliko dana. Ove pele esto pokazuju
deformacije krila i zadka. Nije retka pojava da u uslovima visoke zaraenosti smrt
pele nastupi ve u samoj eliji saa. Tada se na leglu uoavaju kliniki znaci koji
odgovaraju evropskoj trulei pelinjeg legla.
194
I primenjeni sintetiki lekovi u pelinjoj zajednici protiv varrooe skrauju

ivotni vek pelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: luenje
mlei, emitovanje feromona i luenje voska...25
tetu pelinjoj zajednici nastalu Varroozom pogoravaju virusi. Utvrenoje da
je Varroa prenosnik virusa akutne pelinje paralize i virusa deformisanih krila. Pored
toga pretpostavlja se da je odgovorna i za irenje virusa meinastog legla,
egipatskog i kamirskog virusa. ivotni vek pele u koju je Varroa unela viruse tokom
stadijuma lutke znatno je smanjen, a te pele mogu obavljati poslove samo kao
kune pele i to vrlo kratko vreme. Ukoliko je pela inficirana s nekoliko virusa leglo
umire pokazujui simptome evropske trulei legla26.
6.3. REPRODUKCIONA TEHNOLOGIJA VARROE DESTRUCTOR27
6.3.1.KAKO ENKA VARROE DESTRUCTOR BIRA TRENUTAK U KOME

E NASELITI ELIJU PRED POKLAPANJE LARVE?
Ispilivi se iz jajeta, pelinja larva se nae u centru dna elije, i dri se
zakaena za lepljivu meavinu mlea i meda. Kako raste ona postepeno ispunjava
celu eliju, a njeno slobodno razvie je ogranieno zidovima elije. Pri tome se na
raun unutranjeg pritiska rastueg tela, larva deformie i njen dalji rast se nastavlja
ispunjavanjum prostora elije saa. Takva larva po obimu elije, na onim mestima
gde su joj zidovi ograniili slobodan razvoj, ispoljava elastini pritisak. Kada larva
prekrije celu povrinu dna elije i vrsto se pripije uz njene zidove, to je informacija
enki varroe da predstoji neposredno poklapanje elija. Tu priliku ona koristi28 i
sputa se na larvu po zidovima elije ili neposredno prelazi na nju sa pele
hraniteljice. Na spoljnoj strani larve krpelj se ne zadrava, ve se brzo provlai kroz
zonu elastinig pritiska u prostor izmeu dna elije i larve. U zoni elastinog pritiska
krpelji ne parazitiraju poto bi ih pele brzo uklonile kao i svaki strani predmet koji se
nalazi u eliji i na larvi s njima dostupne strane. enka varroe ne naputa udobno
mesto na dnu elije, tu se hrani i formira ubrite (na zadnjem delu gornjeg zida
elije, blie analnoj zoni budue predlutke - lutke). Tu e izmet odlagati ona i njeno
potomstvo.
U vreme petoasovnog posmatranja rama sa trutovskim leglom sa jako
zaraenim larvama, deo larvi je zavrilo svoj razvoj i poeo je da se ispravlja u eliji,
spremajui se za pletenje kokona. Tom prilikom je zona elastinog pritiska isezla i
krpelji su se u tim elijama slobodno rairili po larvama (Skripnjik, Krupske, 1988).
Ubrzo po poklapanju u eliji se zavrava stadijum slabo pokretne leee
larve koja, posle 33 sata ispredanja kokona prelazi u ispruenu larvu, koja je lenom
stranom poloena na donji deo elije, a grudima i glavom je okrenuta u pravcu
poklopca i gornjeg zida. Larva zauzima elije, tako da enka varroe ima na
raspolaganju njen gornji deo. Za to vreme enka-majka naputa dno elije i penje se
na larvu, kako bi izbegla blokadu u novonastajuem kokonu. Posle ispredanja
kokona predlutke, majka-varroa odlazi na ubrite, gde ostaje due vreme u
mirovanju na zidu elije.
Za vreme prelaza predlutke u lutku u trajanju od 30-40 minuta majka-varroa
naputa ubrite, penje se na lutku i na njenoj kutikuli (koi) bira mesto za otvor za
195
uzimanje hrane, i tu se hrani njenom hemolimfom (krvlju). Prvo hranjenje traje oko 2
sata, dok je na predlutki trajalo oko 2,7 minuta, posle ega se vraa na ubrite koje
je jedino mesto sastajanja i obitavanja cele porodice. Tu svi odlau izmet i budui da
dolazi do estih susreta enki i mujaka, u zoni ubrita vri se i sparivanje polno
zrelih enki-erki sa bratom mujakom. Tu porodica provodi oko 90% vremena, a
naputa ga samo kada imaju potrebu za hranom. U zoni ubrita obavi se i oko 90%
(od 287) sparivanja. Tu majka-varroa, posle 60-70 sati od trenutka poklapanja elije
polae jaja. Prvo jaje kao najznaajnije polae nasuprot ubritu u jednom od tri ugla
estrostrane elije, neposredno ispod poklopca, dovoljno udaljeno od lutke-imaga i
malo ili nimalo poseeno od majke varroe da ga sluajno ne bi nagazila i pomerila.
Ta velika briga oko bezbednosti prvog jajeta proistie iz nunosti da se rodi mujak
koji e oploditi enke. Posle prvog, u intervalima od 30 sati varroa-majka polae jo
4-5 jaja, iz kojih se u istom intervalu da raaju mlade enke-varroe. Mujak e se
ispiliti za 30 sati, a svoju polnu zrelost postie posle 132 sata od roenja, odnosno
222 sata od trenutka poklapanja elije, a prva enka-varroa posle 19 sati.
Nakon to je na leima pele izala iz elije, mlada enka posle 4-13 dana
naseljava novu eliju otvorenog lega u kojoj polae jaja i krug se zatvara. Razvojni
ciklus mujaka traje 6,5, a enke Varroe traje 5-5,5 dana, to vidimo iz pregleda Maje
Drai (2004)29 (tabela 38).
Tabela 38. Razvoj Varroe u satima (danima)
Mujak
enka
Jaje
30 h
20-24 h
Larva (6 nogu)
52 h
30 h
Protonimfa (8 nogu)
48 h
48 h
Deutonimfa
24 h
25-30 h
Ukupno dana
6,5
5-5,5
196
U koliko asova
Dani zatvorenog
Koji po redu dani
6.3.2. PREGLED REPRODUKCIONE TEHNOLOGIJE VARROE

DESTRUCTOR
6
12
18
1.
00
6
12
2.
18
00
3.
Neposredno pred poklapanje elije legla - oko 20 sati pre poklapanja radilike elije ili
trutovske pre 40 sati, majka-Varroa ulazi u eliju, spusti se niz zid i podvlai se pod
larvu u meavinu meda i mlea gde ostaje nepokretna i neprimetna. Varroa rae
naseljava trutovske nego radilike elije, pa je stoga 8 do 10 puta vea verovatnoa da
e naseliti elije truta (Drai, Maja, 2004),
Posle polklapanja elije, enka-majka treba da rei najmane etiri problema.
izbor ubrita. Ona e na gornjem zidu elije blie analnoj zoni predlutke odabrati
mesto na kome e ona i porodica da vre nudu. Tu e, u neposrednoj blizini ubrita,
da budu svi na okupu i tu e se sparivati brat 30 sa sestrama. Od 278 sparivanja, 90%
se obavi u rejonu ubrita. Na njemu e cela porodica biti okrenuta glavom prema
izmetu koncetrisanom u jednoj taki ubrita31
pronai izvor hrane;
gde poloiti prvo jaje i
da ne bude zarobljena u kokonu.
Limitirajui faktori:
kasno raanje i polno sazrevanje mujaka - 144 sata32
kasno polno sazrevanje enki (prema Koenigeru):
prve posle 244 sata (10 dana i 4 sata)33,
druge posle 280 sati (11 dana 16 sati) i
tree posle 288 sati (dvanaest dana).
Tako je mujaku ogranieno vreme da oplodi novoroene enke. Ima toliko vremena
da se sa prvom sestrom pari 8 puta i osemeni je sa 24-40 spermatozoida, sa drugom 4
puta sa 0-26 spermatozoida i sa treom sestrom da se pari 2 puta, ali bez
spermatozoida pa izostane osemenjivanje.
Posle sparivanja koja su tajala vie od est minuta kod jednokratnog parenja ni jedna
enka nije bila oploena;
Posle dve parenja enke su dobile u spermoteku od 0 (5 enki) do 26 spermatozoida
(9) enki.
Kod slobodnog sparivanja u trajanju od 48 asova, sa izuzetkom jedne, u 11 enki
naeno je vie od 24 spermatozoida, a u spermoteci tri enke bilo je po 40
spermatozoida
A) Kratko vreme nakon poklapanja elije-legla:
- zavrava se stadijum slabo pokrene poloene larve pele radilice i
- Poinje intenzivna pokretna faza u kojoj se larva isprua i trai poslednje rezerve
hrane.
- Poinje ispredanje kokona.
- enka-majka Varroa oslobaa se mlea, penje se na larvu i na njoj se vrsto pripija,
vrsto se drei, kako ne bi pala na zid elije gde bi bila zarobljena.
U narednih 33 sata (48 sati kod trutovske larve),
Larva pele ispreda kokon, a majka-Varroa je vrsto prilepljena na njoj.
B) nakon ispredanja kokona:
- larva pele se ispravlja i zauzima vertikalne elije;
- gornjeg dela elije enka majka Varroe koristi za svoje potrebe";
- enka majka se vraa u rejon ubrita i odmara na zidu elije, gde provodi oko 90%
svog vremena;
C) po isteku 60-70 asova (3 dana i 12 minuta) od poklapanja elje sa larvom pele

12
18
00
197
radilice:
- enka-majka naputa ubrite i premeta se u prednji kraj gornjeg dela elije
neposredno pod sami poklopac.Tu e (u jednom od tri ugla estouglog prostora) da
poloi prvo jaje (neoploeno) iz koga e se izlei mujak. Izbor mesta odreuje s
takvom preciznou da noge budueg mujaka budu upravljene prema zidu elije, tako
da se po roenju vrsto prilepi za unutranju povrinu elije, tik u samom uglu.
-Posle 20-30-minutnog odmora, majka-Varroa premeta se u rejon ubrita.
D) nakon 30 sati iz jajeta se izlee protonimfa mujaka, kada majka- Varroa polae
prvo oploeno i sledea 3-4 oploena jaja u intervalu od 30 sati.
"Razvoj parazita u jajetu pri temperaturi od oko 34C vremenski je veoma brz: ve
posle 24 sata nakon plaganja jajeta, unutar njega se vidi larva sa est nogu; u daljnja
24 asa preobrazi se u protonimfu sa osam nogu, izlazi iz jajeta i sie krv (hemolimfu)
lutki. Muka protonimfa nakon tri dana, a enska posle pet dana preobraavaju se u
deodonimfu i ve se meusobno razlikuju. U nekolko narednih dana postaju odrasli
krpelji. Potpuni razvoj od jajeta do odraslog parazita traje 8 11 dana (u laboratorijskim
uslovima), a u paksi 170 sati (7,1 dan) anka i 120 sati (pet dana) mujak
(Sulimanovi, 1985).
E) prelaz iz predlutke u lutku ple odvija se u vremenu od 30 do 40 minuta.
To vreme i ono jo neposredno posle prelaza u stadijum predlutke, majka-Varroa
koristi:
- za proirenje prostora ubrite i
- na stranjem delu kutikule predlutke napravi otvor za uzimanje hrane.34.
Za vreme stadijuma lutke i predlutke pele ili truta, enka-majka uzima hranu u trajanju
od 2 minuta i 42 sekunde. U stadijumu lutke prvo hranjenje traje dva sata.
Suprotno od navike hranjenja u kratkim razmacima od oko tri minuta, dok je pela bila
u stadijumu larve, prvi obrok na lutki traje otprilike dva sata (Drai, 2004).
F) Po isteku 30 sati iz neoploenog jajeta se izlee protonimfa mujaka. U isto vreme
majka-Varroa polae prvo oploeno jaje i u intervalu od 30 sati sledea tri do etiri, iz
kojih e da se izlegu enke-erke Varroe.
12
4.
18
00
6
5.
- oko 18 asova majka-Varroa polae 1. oploeno jaje. Toga dana rodio se mujak, za
ije je polno sazrevanje potrebno da proe 132 sata (5 i dana)
- oko 23,59 asova majka-Varroa polae 2. oploeno jaje, kada se izlegla enka iz
prvog oploenog jajeta.
Tek roena enka iz prvog oploenog jajeta, poinje da stie polnu zrelost.
12
18
00
6
6.
12
protie u inkubaciji drugog oploenog jajeta.

Jue roena enka staira polnu zrelost .
18
leglo
00
6
7.
12
u 6 asova enka majka polae 3. oploeno jaje, kada se je izlegla mlada Varroa
enka iz 2. oploenog jajeta.
Jue i prekjue roene enke stairaju polnu zrelost
18
00
8.
198
12
18
u 12 sati enka majka polae 4. oploeno jaje. U to vreme se izlegla enka iz treeg
oploenog jajeta.
Jue, prekjue i nadjue roene enke stairaju polnu zrelost
00
6
9.
12
18
u 18 sati majka-Varroa polae 5. oploeno jaje, kada se u isto vreme iz 4. raa

nova mlada enka.
00
6
10.
12
18
oko 6 asova mujak napunio kesu spermatozoidima i spreman je za parenje, pa polno

zreo brat zaskoio najmlau sestru, izleenu pre est asova i ispunjava joj
zadovoljstvo da postane majka. Na nju e skakati najmanje osam puta, jer je voli to je
najmlaa.
00
6
11.
12
oko 00,00 asova i 3 minuta izlegla se enka iz 5. oploenog jajeta. Brat je prihvata, i
poklanja joj ljubav, uz istovremeno odbacivanje starije. Njoj e moi pokloniti samo 24
minuta i obleati je etiri puta.
18
00
6
12.
12
18
Brat e nastaviti svadbeno veselje sa starijim sestrama i tetkama, ali e usreiti moda
jo samo jednu od njih, jer za duu ljubavnu igru nema vremena, poto se zavrava
dvanaestodnevni ciklus zatvorenog legla pela radilca. Ona e moda imati sreu pa
da na sebi dva puta oseti slast ljubavnika.
Mlada enka Varroa nakon to je izala na leima tek roene pele, ona
posle 4 do 13 dana trai eliju u koju e polagati jaja i tako nastaviti ciklus. Varroa
izbegava mlade, tek izleene pele, pa najee bira kune pele uzrasta od 5 do 12
dana (Maja Drai, 2004)
Zakljuak: Nastavljajui ciklus, Varroa unitava pelinja drutva!!!
6.4. LIEBIGOVO PRAVILO

Pod uslovom da se ne preduzimaju nikakve mere odbrane pela, u prvoj
godini zaraze u jednom pelinjem drutvu moe biti jedan do deset krpelja, a u drugoj
preko stotinu, dok se u treoj godini taj broj penje na preko hiljadu enki varroe 35.
Mr sc. Maja Drai (2004) istie da je utvreni broj krpelja, u periodu od
jedne godine, u proseku uvean za oko 300 puta. Trutovsko leglo je privlanije za
razvoj varroe, jer se u njemu puno bre i uspenije razmnoava. U radilikom leglu
od jedne odrasle jedinke, kroz 150 dana (5 meseci) razvije se preko 1.400 potomaka,
a u istom vremenu ako se Varroa razmnoava iskljuivo u trutovskom leglu, razvije
se preko 6.000 potomaka.
Vrlo je vano i znaajno znati da enke varroe koje su prirodno pale na
podnjau, odnosno na podmetnuti beli zamaen papir u toku 24 asa, prema
Liebigovom pravilu, treba prebrojati i pomnoiti sa koeficijentom 1.000 36. Intenzitet
razmnoavanja varroe, prema istraivanja Liebiga i saradnika (1994), u periodu od
12 godina, uvean je za pet puta. Dok je 1983 godine odnos prirodno uginulih varroa
i ivih krpelja u konici iznosio 1:120, 1985 bio je 1:200, a 1994. godine taj odnos je
utvren na 1:1.000.
199
Prema Liebigu, broj parazita varroe u periodu mart-oktobar, ako se pelinja

zajednica ne titi i kada poetna populacija grinja u martu iznosi 50 enki varroe, u
oktobru e njihov broj iznositi oko 6.400. I ako se tek tada izvri tretiranje sa lekom
iji je efekat 90% unitenja, na pelama e preiveti i za prolee ostati njih 600, to je
i kraj pelinjoj zajednici. Ako se leenje preduzme poetkom oktobra, ali bez
odstranjivanja legla, tad se 80% varroe nalazi u poklopljenom leglu, to znai da
tretiranje nije bilo uspeno37.
Smatra se da tetno dejstvo po pelinju zajednicu poinje u konici u kojoj
ima priblino 5.000 krpelja. Kada je u pelinjem drutvu prisutno 8.000 do 10.000
enki varroe, teta postaje oigledna a drutvo strada. Pelinja zajednica napadnuta
Varroom od 10.000 do 20.000 krpelja propada i nema joj spasa38.
Rezultati istraivanja Pistoia iz 1997. godine ukazuju da pelinja zajednica
propada kada u njoj ima 5.000 do 6.000 krpelja varroe.
Razvoj Varroe tesno je povezan sa spoljanjom temperaturom, zalihama
nektara i polena, snage pelinjeg drutva i sa periodom polaganja jaja, istie Prof. dr
Feng Feng, i kae: Varroa poinje da se iri u prolee, kada matica polae prva jaja i
kad se stvara poklopljeno leglo. Parazitski odnos je relativno stabilan, jer tada ima
mnogo nektara i polena, matice polau jaja u ogromnom broju, a period reprodukcije
dostie svoj vrhunac. U jesen je temperatura niska, a snaga pelinjeg drutva opada,
dok Varroa nastavlja da u sve veem broju osvaja pelinja drutva, da se koncetrie
na malu povrinu poklopljenog legla i u sve veoj meri na pele, pa tako dolazi do
znaajnog poveabnja parazitskog odnosa. U poznu jesen i ranu zimu, matice
prestaju da legu jaja i Varroa prestaje da se razmnoava, pa odrasli krpelji Varroa
ive na pelama39
Pileckaja (1988) je utvrdila da,pojava prvog pelinjeg legla u rano prolee ne
predstavlja povoljne uslove za razmnoavanje Varroe. U elijama s normalno
razvijenim leglom 40-100% enki Varroe nije imalo potomstva, ili je ono uginulo.
Dakle, u februaru i u martu pelinje leglo je praktino zdravo, i ako je u tom vremenu
napadnuto 0-8% elija zatvorenog legla.
Prema Mileekaju i Melniku, enke varroe u februaru i martu su neplodne, i u
to vreme 92-96% pelinjeg legla je zdravo. Krpelji se nalaze na pelama, a u
zatvorenom leglu su poloena jaja varroe nesposobna za razvoj, pa je taj period
pogodan za unitavanje krpelja na pelama40.
6.4.1. NAIN UTVRIVANJA BROJA VARROE U KONICI PREMA

IVADINOVIU I RAIEVIU (2003)
Varroa je ivo bie i po prirodi mora da ugine. Tada mrtva pada na podnjau.
U ovu svrhu moramo da posedujemo mreastu podnjau i fioku ispod mree. Ako je
podnjaa drvena, pele e Varrou izbaciti napolje, a ako je mreasta pae u fijoku, i
vi moete izbrojati Varroe. Spreite pristup mravima, jer nose Varrou. U fioci tokom
sezone legla moete nai tamne (zrele) i svetle (one koje nisu dovrile razvoj u
leglu). Ako leti nema svetlih Varroa, vrlo je verovatno da drutvo nema leglo, i treba
ga sanirati. Broj prirodno opalih Varroa u jednom danu (proseno, tokom recimo
mesec dana) se mnoi sa izvesnim brojem i dobije se broj Varroa u drutvu. to je
vei prirodni osip Varroe taj broj je manji. Ako od maja do septembra pada samo po
jedna Varroa dnevno, u zajednici ih ima pre 300, nego 200 ili 100 Varroa, to ne znai
da ih ima 30.000, ve od 8.000 do 15.000. Kod zajednica koje su pred uginuem od
200
Varroe, dnevno moe da padne i vie od 1.000 tamnih Varroa. Tokom jeseni i zime,
kada nema legla i sva Varroa je na pelama, smatra se da na jednu opalu Varrou
dnevno, u konici ima do 500 Varroa. To drutvo je ugroeno!
Zimsku zaraenost moemo utvrditi i tako to iz sredine klubeta stresemo u
teglu 50-100 pela. Prelijemo ih sa 100-150 ml vrele vode u kojoj je rastvoreno 2-3
grama praka za pranja. Promukamo, i kroz 2-3 minuta odlijemo vodu. Prebrojimo
pele i otputene Varroe. Stepen napada raunamo tako to broj Varroa pomnoimo
sa 100 i podelimo sa brojem pela. Kod slabe zaraenosti na 100 pela emo nai
do 2 Varroe, kod srednje do 5, a kod visoke preko 9 Varroa. Ako stepen zaraenosti
prelazi 2%, mora se jo jednom tretirati (oksalnom kiselinom ili perizinom, prim. J.K.).
6.5. KAKO SE SUPROSTAVITI VARROI...

I PO 9 JAJA KRPELJA VARROE U POJEDINIM ELIJAMA...
Mikitjuk (1979) je zabeleio da je 52 enke varroe snelo 451 jaje, a broj jaja
po enki iznosio je od 2 do 29, to u proseku iznosi 9 enskih potomaka po jednoj
odrasloj enki. Od 52 enke koje su bile u fokusu posmatranja, njih 78,9% je
polagalo samo jednom, 5,8% dva puta, 4,8% tri puta, a samo 1,5% njih polagalo je
jaja etiri puta41. Tokom leta (jun-septembar) u Naunoistraivakom savezu
pelarstva u Tbilisiju, utvrdili su da su na 100 elija zatvorenog legla enke varroe
zalegle 200-500 jaja, u proseku 2-5 jaja po eliji. A bilo je i po 9 jaja u pojedinim
elijama. Jaja varroe zaleena u ovom periodu pokazala su jednaku vitalnost na
ramovima uginulih pela, kao da su u ivom pelinjem drutvu, bez vidljivih promena
na sebi42. Nikoljskij i Evdokimova (1975) utvrdili su da je kod invazije od 20 parazita
na 100 pela, pelinja zajednica u takvom stanju da sistematski slabi i na kraju ugine,
a Smirnov istie da je nemogue spasiti pelinje drutvo koje ima 50 krpelja na 100
pela i da zimu ne mogu doekati pelinje zajednice koje na kraju leta imaju u
proseku 2 varroe na svakoj lutki pelinjeg legla43.
U septembru druge godine Varroozom zaraena, a neleena drutva naglo
su poela da slabe, i do novembra su sve pele uginule. Ovo je pokazao ogled to je
izveden na Poljoprivrednom institutu u Odesi. Prve godine krpelje su nali samo na
mrtvim lutkama kod pojedinih pelinjih zajednica (njih 11 su bile ogledne). Nita nisu
preduzimali. Druge godine u prolee bilo je 4,39-11,67 mrtvih lutaka zaraenih
grinjama. I druge godine 11 probnih zajednica ostavili su da se slobodno bez leenja
razvijaju, dok su ostale (njih 44) dimili fenotijazinom i ostvarili su normalnu koliinu
meda, a probna oko 10 kg manje. Prilikom treeg vaenja kod kontrolne grupe
izvrcali su 3 puta veu koliinu meda u poreenju sa oglednim drutvima. Ovaj
eksperimenat pokazuje da u jesen propadaju drutva u kojima je s prolea naeno 311% mrtvih lutaka zaraenih grinjom44.
Ako se unitavanjem ne suzbija, varroa nanosi pusto u konici i na
pelinjaku, a pelaru priinjava nenadoknadivu tetu.
201
6.6. KAKO POSTUPATI SA KRPELJIMA NA LARVAMA

NA VATRI IH SPALJIVATI
Larve sa krpeljima se odlau na papir pa se zatim spaljuju na vatri da
sluajno ne bi pale na zemlju ili u konicu. Jer parazit je veoma ilav i teko unitiv,
na to ukazuju primeri istraivanja koja slede.
Smirnov (1981) je konstatovao da
izvan konice krpelj ivi na spoljnoj temperaturi
od 13-25C i vlanosti vazduha od 65 do 75%,
u praznim konicama u svetlom sau, u
elijama sa cvetnim prahom, na larvama i
lutkama, na telu odrasle pele, u otkrivenom i
pokrivenom leglu, pelinjaku ili na zemlji, i leti i
zimi od 7 do 32 dana. Na temperaturi od -10C
do -30C varroa ivi 48 do 72 sata45.
Radojev (1984)46, citira Smirnova, da
enke vareo mogu iveti do 11 dana na telu
Slika 19. enka varroe na peli
uginule pele, truta ili lutke izvan konice, a
sie krv (Foto preuzet od
sposobne su da se ponovo nesele na pele
Z. Stanimirovia, 2000)
koje puze po dnu podnjae. Mogu 6-7 dana
sauvati vitalnost i u praznim konicama ili u
praznim satovima bez pela, u satovima sa
otvorenim leglom izvan konice do 15 dana, a u
satovima sa zapeaenim leglom do 32 dana.
Sakao sa saradnicima (1979) je utvrdio
da krpelj Varroa ivi 43,5 dana ili 1-2 meseca
(letnja generacija), odnosno 3-5 meseci
Slika 20. enka na predlutki sie
(zimska generacija). Saenko je utvrdio da
krv
i sa njome belanevine, pa zato
krpelji mogu iveti bez hrane na temperaturi od
nastaje pojava velikog broja
28C i relativnoj vlanosti vazduha 85% 9 dana,
hemocita koji ne mogu obavljati
na temperaturi 35C i relativnoj vlazi u vazduhu
fagocitarnu funkciju (Preuzeto iz
od 50% 3 dana, a pri istoj temperaturi ali
ADIZ-a 1/98)
relativnoj vlazi od 10-20% ivi 24 sata47.
Zimi na mrtvim pelama enke varroe ivele su 16 dana, leti 12 dana, a na
starom sau bez legla, obe grupe 12 dana. Najdue preive pri temperaturi od 32C i
relativnoj vlanosti vazduha od 95%, istie Shmielewski, koji je jo utvrdio da na
niim temperaturama i nioj relativnoj vlazi u vazduhu, enke varroe nisu preivele
vie od 2 do 3 dana. Shmielewski upozorava da se materijal iz uginulih pelinjuh
zajednica 14 dana mora smatrati invazionim i ne sme doi u kontakt sa ivim
pelama48.
Mr Maja Drai (2004) istie da tokom zime varroe pokazuju vitalnost i brzu
pokretljivost, te spretnost da se brzo prebace sa umirueg na zdravog domaina, pre
nego ovaj iscrpen padne na popdnjau. Kad invadirana pele umire ili je ve umrla,
do 75% parazita prelazi na ive pele u toku 24 sata. Paraziti ostaju na mrtvoj peli
4826 sati pre nego to se otpuste i padne na podnjau. Za to vreme se hrane na
mrtvoj peli, to im poveava mogunost da se presele na sledeu pelu.
Panje su vredna i zapaanja gospodina Milutina Bogosavljevia iz Valjeva 49.
Poto je zazimio pele, tretirao ih je listiima varamita. Konicama je otvore zapuio
novinskom hartijom, a leta zatvorio, i pele je celu no ostavio u dimu. Sutradan je
leta otvorio i uklonio beli papir sa otpalom Varroom. Polovinu (oko 1.000 krpelja)
202
stresao je u limenu hranilicu, a drugu polovinu je zamotao u novinsku hartiju zajedno

sa oko 30 ukoenih pela i sve stavio u friider. Nakon 48 asova je limenu posudu
izvadio iz friidera i izloio je temperaturi od 30C. Za kratko vreme preko 90%
Varroa je oivelo i pokazalo veliku pokretljivost i sposobnost kaenja za pelu.
Ponovo je vratio hranilicu sa Varroom u friider na vreme od 24 sata. Nakon vaenja
ju je ponovo zagrejao na temperaturi od 30C, nakon cega su enke varroe ponovo
oivele, ali u dosta manjem broju. To je ponavljao svakodnevno, kada je posle est
dana i poslednja varroa uginula.
Istog (estog) dana iz friidera je izvadio Varroe umotane u novinsku hartiju
koje do tada nije dirao, i izloio ih temperaturi od oko 25C . Posle kraeg vremena
uoio je pokrete krpelja i pela za koje je verovao da su mrtve. Posmatranjem je
ocenio da je preko 70% varroe bilo u ivotu, a onih tridesetak pela bilo je prosto
uvaljano u krpelje. Podelio je kontrolnu grupu u dve podgrupe i jednu vratio u
friider, a drugu ostavio na sobnoj temperaturi i pratio njeno ponaanje. Tek osmog
dana prestala je svaka aktivnost varroe i onih nekoliko pela koje su za hranu
koristile mrvice pogae.
Temperatura uginulih pela do momenta isuivanja, prema istraivanjima
Tacija sa Moskovskog dravnog univerziteta, za nekoliko stepeni je nia od
temperature okolne sredine, a temperatura aktivnih pela je uvek via od ove, pa se
imoda moe objasniti i prelaz krpelja sa oslabljenih i uginulih pela na zdrave pele.
Kada su u laboratorijskim nukleusima drali pele sa Varroom, pri temperaturi nioj
od 10C , nije zapaen prelaz krpelja, jer je ta temperatura donji prag njene
aktivnosti. Gornji kritini prag temperature za enke krpelja je u predelu od 40C,
kada se krpelji skrivaju pod sternite pela, gde je higrometriki reim za varroe
prijatniji50. A prema Poltevu (1973) Varroi ne odgovara temperatura u gnezdu od
35C, zbog ega krpelji naseljavaju elije na ivici saa51.
6.7. NEMONA HEMIJA VARROA JE POSTALA REZISTENTNA

NA SINTETIKE PREPARATE
Vie od 25 godine nauka se svim silama angaovala da nae efikasan lek
protiv parazita Varroe Destructor, i do sada u tome nije imala uspeha52.
Godine 1981. gospodin Ratomir Ignjatovi objavljuje u Pelaru-u broj 8,
informaciju o 18 preparata koji su nali primenu kod nas i objanjenjava kako se
koriste53. Meu njima je naftalin sa kancerogenim i mutagenim svojstvima54 i
hlordimeformK-79, sa toksinim i kancerogenim delovanjem55.
Sedam godina kasnije (1988) gospodin Sveta Rakita navodi podatak o 56
preparata namenjenih za borbu sa Varroom56 koji su nali primenu u Jugoslaviji,
odnosno u Srbiji. Na spisku su se ponovo nali hlordimeform i naftalin, ali i
novouveeni spasitelj amitraz koji ini kimu protivVarrozne borbe kod nas od
1985. godine. Njega su svojevremeno u svoje proizvodne programe ukljuili Srbolek, Hemofarm i Dalmed, a moe se jo i danas kupiti u obliku hemovara, i ako
se zna jo od Splita 198457. i Zagreba 1986.58 godine, (sa meunarodnih savetovanja
o Varroozi), da je amitraz kancerogen, mutagen i teratogen.
I Musen je 1987. godine izneo broj od 146 razliitih hemikalija iz reda
fungicida, insekticida i akaricida, koje u borbi sa Varroom nisu imale vidnog uspeha,
jer je krpelj prema svakom novom hemijskom sredstvu brzo razvio uspenu
otpornost59. Platt (1986) je otkrio da su enke Varroe najpre razvile otpornost protiv
203
prvog insekticida, a potom mnogo bre stiu rezistenciju protiv drugih hemikalija60, na
ta je Kulinevi upozorio jo 1982. godine61.
Godine 1990. Popeskovi u Peli br.7 (str. 204) iznosi informaciju o 149 u
svetu registrovanih preparata protiv Varrooe, to je u saglasnosti sa HadiVeljkoviem62. Devet godina kasnije u svom predavanju pelarima Beograda, 6.
februara 1999. godine profesor informie auditorijum o 200 lekova protiv krpelja
Varroe, ali se onaj pravi jo nije naao i nee se nai, kategorian je u svetu nauke
cenjeni profesor. Kao biolog svetskog formata on vidi zatitu pelinjih drutava u
primeni alternativnih sredstava promovisanih na 34. kongresu Apimondije, 1995.
godine, ali i u korienju preparata na bazi bakra.
Petnaest
godine
posle
prof.
Popeskovia, Mr sc Zlatko Pukadija (2004)
istie da su sintetiki akaricidi namenjeni
kontroli Varrooze stvorili nove probleme
pelarima, koji su izraeni kroz rezidue u
pelinjim proizvodima i kasnije kroz razistenciju
Slika 21. enka varroe na lutki sie
parazita na primenjivani akaricid... Veliki broj
krv. Prenosi ameriku kugu, Eeri
istraivanja, nastavlja Zlatko Pukadija, je
koli i evropsku trule (modifikovano
pokazao kako nekoliko organskih kiselina, koje
prema ADIZ-a, 1/98)
se i inae u manjim koliinama nalaze u konici
(mlena, mravlja i oksalna kiselina), moe biti uspeno upotrebljeno za kontrolu
populacije parazita Varroa Destructor u pelinjoj zajednici. Istraivanja obavljena
poslednjih nekoliko godina pruaju sve vre dokaze kako i neka eterina ulja, kao i
neki dobro poznati dodaci hrani mogu biti efikasno primenjeni za kontrolu Varrooze.
Kada itave populacije tetoina postanu rezistentne na njih ne deluje ak ni
5.000 puta vea doza hemijskih sredstava od poetne doze koja ih je unitavala 63,64.
Rezistenciji su naroito podloni piretroidi (klartan, mavrik, apistan, bayVarrol) prema
kojima krpelj stvara otpornost pri ponovljenom davanju ili pogrenom doziranju. U
vajcarskoj je zabeleena u drugoj godini upotrebe fluvalinata prva pojava delimine
rezistencije, a od tree godine potpuna neosetljivost pojedinih vrsta tetoina na ove
pesticide (Gerig, prema Todoroviu)65. Doktor Nonberto Milani iz Torina ispitivao je
fenomen rezistencije varroe na apistan spravljen na bazi sintetikog piretroida
fluvalidina. Utvrdio je da enke varroe koje su razvile rezistenciju na ovaj preparat,
bez ikakvih smetnji podnose i 100 puta veu dozu ovog leka. Istu otpornost varroa je
stekla i prema bayVarrolu, akaricidu razvijenom na bazi flumitrina, sintetikog
piretroida66.
Otpornost varroe na fluvalinat utvrdili su Loglio i Plebanio 1992. godine, a ve
poetkom 1994. u junom Tirolu i na Siciliji dolazi do masovnog pomora pela67.
Bojazan da zaostajanje manjih koliina fluvalinata, koje ne mogu da unite
varrou mogu da utiu na nastanak rezistencije na fluvalinat, Moosbeckhofer i Kohlich
su izrazili jo 1990. godine68.
Varroa je kao i drugi ektoparaziti tako genetski ustrojena da je sposobna da
brzo razvije otpornost na razliite hemikalije, pri emu im dobro slui njihov nain
razmnoavanja u kome se grinja sparuje u bliskom srodstvu. Krpelji koji uspeno
preive upotrebljeno hemijsko sredstvo prenose tu sposobnost u genetsku bazu
potomaka, koji dolaskom na svet donose sa sobom rezistenciju na lekove hemijskog
porekla. Pri genetski uslovljenoj neosetljivosti, u toku vremena potomstvo neosetljivih
grinja zameni potomstvo osetljivih individua. Takvim procesom vri se prirodna
selekcija varroa otpornih na akaricide. Ovaj proces traje bre, ukoliko pelari esto
ponavljaju tretiranje ili poveavaju duinu tretmana dranjem letvica klartana u
204
konici dugo vremena. I naravno, fluvalinat je postao nedelotvoran na varrou, jer se

pelari nisu pridravali preporuka u uputstvu o primeni apistana protiv varroe, u
kojem je naglaeno da ga je potrebno upotrebljavati u kombinaciji sa drugim
nainima unitavanja grinje, ime bi se Varroi spreilo da razvije otpornost na
fluvalinat (Cobey, Lawrence)69. I Kulinevi je 1995. godine ukazao na rezistenciju
varroe na fluvalinat na pelinjacima pod kontrolom Apicentra (Jajinci) 70. Pelar ovo
ne zna, ili nee da veruje u naunu istinu, pa pelinja drutva dopinguje lekom, ali
ne unitava krpelja, ve truje med i vosak a oteuje leglo. Nai pelari neinformisani
i pogreno edukovani, koriste 200 lekova na bazi fluvalinata i amitraza, koliko se u
pelarstvu koristilo 1999. (Popeskovi). Ali poetkom 2002. godine u Evropskoj unuji
je taj broj sveden samo na 3-4: mravlja, oksalna i mlena kiselina, te timol i druga
eterina ulja.
Antun Imforf i Stefan Bogdanov (2004) sa Instituta za pelarstvo Libefeld
istiu: Odkada je Varroa bila unesena u Evropu, intenzivni napori su injeni da se
razviju alternativne mere hemijske kontrole zasnovane na mravljoj, mlenoj i oksalnoj
kiselini kombinovano sa biotehnikim merama".
6.8. KAKO NASTAJE REZISTENCIJA?

Nonberto Milani (1987) pie: Molekuli nastali mutacijom po pravilu funkcioiu
loije od izvornih molekula, ali i njihova reakcija protiv akaricida su neosetljivije.
Poneke individue podnose dozu akaricida i preive, dok one osetljivije uginu. Kod
genetski uslovljene neosetljivosti, u toku vremena potomstvo neosetljivih krpelja
zameni potomstvo osetljivih Varroa. Takvim procesom vri se prirodna selekcja
krpelja otpornih na akaricide. Ovaj proces tee bre ukoliko pelar esto ponavlja
tretiranje ili povava duinu tretmana dranjem akaricida u konici dugo vremena.
Nasledna rezistencija prema akaricidu moe nastati na osnovu razliitih
mehanizama. Polazna taka svakog mehanizma je mutacija, tj. promena naslednih
gena koji su odgovorni za molekule ili strukture a koji reaguju s akaricidom. Ove
mutacije su sasvim sluajne. Mogu nastati spontano: pod uticajem jonizirajuih
zraenja i pod uticajem hemijskih supstanci koje napadaju genetski materijal i
prouzrokuju promene. Molekuli nastali mutacijom, po pravilu funkcioniu loije od
izvornih molekula, ali njihove reakcije protiv akaricida su neosetljive.
6.9. KONGRESI (34. I 35.) APIMONDIJE KAKO

DALJE U BORBU PROTIV VARROE
Upravo stoga to grinja varroe relativno brzo stie otpornost na lek, utoliko je
traganje nauke za onim pravim sloenije nego to se mislilo. Ali i onih 149 (pop
Popeskoviu), odnosno 200 (po Mussenu) preparata, taj broj se danas sveo na
svega njih nekoliko, koji su se svojom efikasnou izdiferencirali, i ine okosnicu u
suzbijanju grinje varroe. U toj grupi su dve podgrupe: jedna je prljava hemija iz koje
su izvedeni brojni preparati sa amitzrazom kao osnovnom supstancom, i piretroidi sa
fluvalinatom, odnosno klartanom, mavrikom i piretrinom, i druga podgrupa humana
hemija koja je zastupljena sa perizinom (kumafos), apitolom (cimiazolhlorid) i
folbeksom VA (brom propilat) koji imaju odobrenje i upotrebnu dozvolu Svetske
205
zdravstvene organizacije (WHO) i Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu

(FAO)71.
Godine 1986. perizin dobija dozvolu od nemakih dravnih vlasti, apitol
godinu dana kasnije u vajcarskoj72, a 1988. godine u Jugoslaviji73.
I kada se mislilo i vrsto verovalo da se sa brompropilatom i kumafosom,
odnosno folbeksom VA i perizinom kao EKO-lekovima, postigao cilj, jer su u dozi i
postupkom strogo propisanim od proizvoaa unitavali 95-99% grinja, a da nisu
zagaivali vosak, med i ivotnu sredinu, dugotrajnom i od pelara nekorektnom
upotrebom lekova, probijena je tolerantna doza iznad ADI-vrednosti74, to je dovelo
do nedozvoljeno visoke koncentracije ostataka u vosku.
Trogodinjim
istraivanjima
(19931995) u Institutu Hohenhajm utvreno je da
folbeks VA-Neu ostavlja rezidue u vosku od
0,5-100 mg/kg75, te da je gornja granica
ostataka brompropilata utvrena u medu
iznosila 0,1 mg/kg76, to je za oko 100 puta vie
od dozvoljenog. I za perizin su utvrdili visoku
koncentraciju kumafosa u vosku od 0,5 - 60
mg/kg77, koji je zapretio zagaenju meda. A
med zagaen perizinom nije za ljudsku
upotrebu, upozorava profesor Seneganik, jer
blokira enzim acetilholinesterazu, na emu se i
temelji njegovo akaricidno delovanje78. I za
apistan/klartan, odnosno fluvalinat su utvrdili
nedozvoljeno visoke ostatke hemije u vosku od
0,5-80 mg/kg.
Kako je zbog nekorektne primene od
poetka upotrebe akaricida, na svaki lek varroa
Slika 22. erzonova konica iz
odreagovala rezistencijom, a pelar uveavao
1845. godine, nije imala okvir ve
dozu preparata i uestalost tretianja da uniti
satonoe na kojima su pele
grinju, dolo je do kumulacije hemije u vosku i u
izgraivale sae (preuzeto od
Jojria, 1968)
medu u koliinama koje su zapretile zdravlju
ljudi.
Zato je na 34. kongresu Apimondije raspravljana nova strategija antivarrozne
borbe sa ciljem zatite zdravlja ljudi od hemijom zagaenog meda. Glavna tema 34.
kongresa Apimondije, odranog 1995 u Lozani (vajcarska), bila je kako med i
vosak sauvati od zagaivanja hemijskim sredstvima, koja nastaju dugotrajnom
upotrebom lekova i njihovim nepravilnim doziranjem u tretiranju pelinjih zajednica.
Na Sekciji za patologiju pela Kongresa dominirali su referati koji su
zagovarali:
- primenu kiselina (mravlje, mlene, oksalne),
- primenu eterinih ulja (timola, kamfora, mentola, lavandule, eukaliptola),
- primenu apitehninih mera (odstranjivanje trutovskog legla, pravljenje
vetakih rojeva),
- primenu biotehnikih mera (odabiranje, izdvajanje, uzgoj i razmnoavanje
sojeva pela sa jako izraenim prirodnim nagonom za ienje i samoienje,
kao i otpornou na Varrou i druge pelinje bolesti).
Kongres je usvojio strategiju pod nazivom Alternativne metode suzbijanja
varroe u cilju proizvodnje meda potpuno oienog od hemije. To, i strogi zahtevi
206
WHO i FAO, obavezuje svakog pelara i pelarsku organizaciju na aktivnosti da se ti

ciljevi ostvare.
Strategija tog kongresa zasniva se upravo na onim metodama koje su
osamdesetih godina bile kima borbe protiv varroe u bivem SSSR-u: mravlja,
mlena i oksalna kiselina, timol, KAS-81, termiki postupak unitavanja varroe na
pelama, primena biolokih mera i postupaka, kao i apitehnikih i zoohigijenskih
mera i cele lepeze korienja aromatinih sirovina. I u Srbiji , poetkom 1985. godine
na seriji savetovanja po gradovima Srbije inaugurisana je strategija slina onoj u
bivem SSSR-u79 uz mogunost primene u krajnjem sluaju akaricida, sa oinskom
brigom i panjom govorio je dr A. Dragini, uvek stavljajui u prvi plan kao
prioritetno sprovoenje tehnolokih, zoohigijenskih i biolokih metoda suzbijanja
Varrooze80.
Na kongresu je prezentaciju imao Apilajf VAR, lek ija formula sadri 75%
timola, a ostatak od 25% su tri aromatina agensa.
Timol je uz mravlju, oksalnu i mlenu kiselinu, promovisan kao kima
strategije Kongresa u suzbijanju varroe na koju se oslanjaju svi drugi alternativni
postupci borbe protiv parazita.
I 35. Kongres Apimodije, odran 1997. godine u Antverpenu, uputio je
rezoluciju vladama i parlamentima drava sveta sa pozivom da se vie pozabave
stanjem pelarstva u svojim zemljama. Poseban akcenat na Kongresu je dat radu
Meunarodne komisije za standardizaciju meda i drugih pelinjih proizvoda, sa
teitem na ouvanju prirodnih i biomedicinskih svojstava meda81.
Kada se uvidelo da i tzv. EKO-lekovi (folbeks VA i perizin) ostavljaju rezidue
u vosku i medu, kada je vosak postao kontaminiran, a med opasan po zdravlje ljudi,
kada su se potroai digli na noge, a alternativci pobunili protiv zatrovanih satnih
osnova, koje su odbacili i preli na pelarenje kao u doba erzona 82, 34.kongres
promovie za budunost timol, mravlju, mlenu i oksalnu kiselinu, Kas 81 i eterina
ulja protivVarroznog dejstva, kao alternativu hemijskim sredstva za unitavanje
varroe.
I na 38. kongresu Apimondije 2003. godine u Ljubljani, promovisana je
varijanta timola u formi gela pod nazivom apiguard. Varijanta je napravljena tako da
se isparavanje aktivne supstance odvija i pri spoljnoj temperaturi vioj od 35C, pri
emu ne teti pelama, a ubija varrou.
34. i 35. Kongresa Apimondije doneli su rezolucije o principima ouvanja
prirodnih i biomedicinskih svojstava meda, voska, polena i propolisa od zagaenja
hemijskim sedstvima (akaricidima, fungicidima, insekticidima i antibioticima). U tom
cilju
nalau
suzbijnje
Varrozze
primenom
TEHNOLOKO-BIOLOKO83
PREVENTIVNO-GENETSKIH metoda , mera usvojenih jo davne 1984. godine na
III Meunarodnom simpozijumu o varroi, odranom u Splitu pod pokroviteljstvom
Apimondije, vizionarski trasiranih u vidu dugorone strategije borbe protiv varroe
sadranih u zakljucima koje je proitao profesor Fridrih Ruttner. Ova strategija
potvrena je na Meunarodnom simpozijumu u Ohridu 1990. (Makedonija) i na
kongresima Apimondije 1995. u Lozani (vajcarska), 1997 u Antverpenu (Belgija),
1999. godine u Vankuveru (Kanada); 2001. godine u Durbanu ( Junoafrika
republika) i 2003. godine u Ljubljani (Slovenija), te 39. kongres 2005. u Dablinu,
Irska; 40. kongres 2007. u Melburnu, Australija; 41. kongresa Apimondije 2009.
godine u Monpeljeu (Franceska)
207
6.10. EMU NAS UI DR KLAUS WALNER?

Godine 2001. Nemaki pelarski savez angaovao je 15 nemakih i 3
austrijska instituta84 koji se bave lekovima protiv Varroze pela a ne ostavljaju
rezidue u vosku ni u medu, a niti pelama nanose tetu. Oni su za borbu protiv
varroe odabrali mravlja kiselina, mlenu i oksalna kiselina koje su organske.
Doktor Klaus Walner i saradnici o problemom zvanom varroa, odredili su sredstva za
leenje Varrooze pelinje zajednice, koja ne ostavljaju rezidue. Na Meunarodnom
strunom seminaru odranom u Niu 14.-15. dcembra 2002. godine dr Klaus Walner
izneo je strategiju borbe sa Varroozom gde je precizirao da Sredstva za borbu
protiv Varroe ine mravlja kiselina, oksalna i mlena kiselina koje su organske, i
trenutno ine nosee stubove ekolokog koncepta pelarstva. Navedene kiseline se i
prirodno nalaze u medu. Pri razumnoj i kontrolisanoj primeni pomenutih kiselina,
moemo biti sigurni da nema opasnosti od pojave njihovih ostataka u medu, istie
cenjeni strunjak. Eterina ulja, nastavlja dr Walner, imaju veliku prednost u vidu
priznate toksikoloke bezbednosti. Ona su prirodno prisutna u mnogim prehranbenim
proizvodima. Istovremeno ih moemo primeniti kao preventivna sredstva, to naroito
vai za visoko efektivan timol. Uz pravilnu primenu, posle perioda sakupljanja meda,
ne ostalja ostataka u medu, ili su oni zanemarljivi. U pelinjem vosku se taloe samo
privremeno, tj. prolazno. I sama pelinja drutva, ventiliranjem brzo smanjuju i te
male koliine rezidua, istie dr Walner i pojanjava: Stratregija pelarenja bez
rezidua se sastoji iz imperativa:
(1) Pelari moraju da nastupaju zajedniki u suzbijanju varroe. Tako se
smanjuje ukupan broj hemijskih tretmana, tedi novac, jer se troi manje
hemikalija i smanjuje rzik od invazije varroe iz netretiranih u tretirana drutva.
(2) Koristiti iskljuivo lekovita sredstva koja nose minimalni rizik za
pojavu rezidua u pelinjim proizvodima.
(3) Koristiti satne osnove od mladog i reziduama nezagaenog voska:
od devianskog saa, graevnjaka i votanih poklopia".
Slovenski ebelar 4/89, str.117.

Pelar 8/90, str. 247.
3
Magazin SELO, 11/96.
4
Pela 2/87, str.45-46.
5
Pelar br, 9 za septembar 2008. g. , str. 435.
6
Yang Xy, Cox-Foster D.K., 1995.
7
(Pelar br. 9, 2008.
8
Pela 2/98, str.108.
9
ivadinovi, 2004.
10
Pukadija i sarad., 2004.
2
208
11
nauka o insektima
nauka o paucima
13
Dr Antonio Naneti, ef Instituta za pelarstvo u Bolonji (Italija), lan grupe strunjaka
Evropske Unije za zdravstvenu zatitu pela. Iz predavanja na temu Savremene metode
suzbijanja varoe u Evropskoj Uniji, odranog u Aleksincu 29. jula 2006.
14
Pela 2/87, str.45-46.
15
Slovenaki ebelar 2/80.
16
. Sulimanovi, VAROOZA, Zagreb,1985., str. 42.
17
Grobov, l977
18
. Sulimanovi,Ibid
19
20
. Sulimanovi, Ibid, str.42.
21
22
Neumann, 1999.
23
Domackaja, Grobov, l980
24
Pelar9/86, str.278.
25
Pukadija i sarad. 2004.
26
Pukadija i sarad., 2004
27
Izvor: Otkria grupe vajcarskih naunika "ta se deava u poklopljenoj eliji pelinjeg
legla u kojoj se nalazi enka Varrao jacobsoni" publikovano u Die Biene/ADIZ, januar i
februar 1998., prevod s nemakog, Pelar br. 3,4/98)
28
Skripnjik, V.V., Krupske, N.K., Kako krpelj varroa odabira larvu, Pelovodstvo,
Moskva, 6/88
29
Pukadija, Bubalo, Drai, Kezi, Varooza konrola alternativnim pristupom, Osijek,
2004.
30
Treba napomenuti da parenje u srodstvu ne izaziva tetne posledice za potomstvo kod
svih vrsta. Krpelj medonosne pele varooe Jacobsoni seu destructor pari se u svim
generacijama u najuem srodstvu, iskljuivo izmeu brata i sestara, pa se, i pored toga ,
normalno odrava i svaka generacija se pojavljuje u sve savrenijoj formi. Posledice
slobodnog parenja u srodstvu naroito je katastrofalna u populaciji medonosne pele na
teritoriji koja je izolovana (usamljena ostrva). Posledice ukrtanja u bliskom srodstvu su:
smanjenje veliine legla, poveanje smrtnosti larvi u embrionalnom razvoju, izleganje
odraslih jedinki s nedostacima u grai i funkciji njihovog organizma, kao to su: sterilni
trutovi i slepi trutovi s belim oima, smanjenje vitalnosti odreslih jedinki, neotpornost
prema bolestima, neotpornost prema niskim temperaturama i dr. (M.Marinkovi, 2003)
31
Rezultat praenja vajcarskih naunika (Die Biene/ADIZ, februar 1998, prevod s
nemakog, Pelar br. 4/98, str.198).
32
Prema Stanimiroviu i s. (2004/5) "Do formiranja polno zrelog haploidnog mujaka proe
svega 5-6 dana".
33
Prema Stanimiroviu i s. (2004/5) "Od momenta oploenja jajne elije pa do razvoja polno
zrele enke proe oko 15 dana".
34
Varoa se nikad ne hrani na prednjem delu tela pele (glava, grudi), nego iskljuiva na
zadku. Takvim ponaanjem, verovatno spreava oteenja na lutki (usni aparat, krila,
antene, noge). Kada bi lutka umrla ili bila oteena, varoa ne bi mogla napustiti eliju, ve
bi u njoj i sama uginula. Suprotno od navike hranjenja u kratkim razmacima od oko tri
minuta, dok je pela bila u stadijumu larve prvi obrok na lutki traje otprilike dva sata
(Drai, 2004).
35
J. Kulinevi, R.Gai, PELARSTVO, Beograd, 1984., astr.95
36
Bandov, 2001
37
Luka,1996.
38
Melzer, 1985.
39
Pelar 9/97, str. 278.
40
Rihar, 1999.
12

41
209
. Sulimanovi, VAROOZA, Zagreb, 1985., str.19.

Pelar 6/81, str. 180.
43
44
Pelar 5/82, str. 140.
45
Pelar 5/82, str. 140.
46
"Kalendarski pelarski prirunik, NOLIT, Beograd, 1984, str.28)
47
. Sulimanovi,VAROOZA, Zagreb, 1985, str.22.
48
Pela, Zagreb, 12/86, str. 363.
49
Pelar 1/87, str. 14-15.
50
Pelar 11/81.
51
. Sulimanovi, VAROOZA, Zagreb, 1985, STR.25.
52
Prof dr. D. Popeskovi, predavanje, Beogradskim pelarima 6. februara 1999.godine..
53
8/81, str. 242.
54
Pelar 9/89, str.261.
55
Pela 11-12/88.
56
Pelar 12/88, str. 361.
57
Pela 11/84, str.324.
58
Pelar 6/90. str.161.
59
Slovenski ebelar 7-8/89.
60
Ibid, str.228-229.
61
Pelar 3/82, str. 75.
62
Pela 8/90, str. 361
63
Heraksim, prema Todoroviu.
64
Pelar 11/88, str.335.
65
Pelar 11/88, str.336.
66
Pelar 7/96, str. 204.
67
68
Pelar 12/90, str. 358.
69
Slovenski ebelar 7-8/89, str.229-231.
70
Savetovanje pelara u Beogradu 16. decembra 1995. godine.
71
Pela 11/86, str.335 i 3/87, str. 74
72
Pela 6/90.
73
Slovenski ebelar 10/90.
74
ADI vrednost (accetable daily intake) je koliina supstance,koju ovek bez rizika
svakodnevno troi celog ivota.
75
76
Revija SELO, maj/1996, str.70.
77
Pelar 1/98, str.46
78
Slovenski ebelar 12/88, str. 373.
79
Prirunik o bolestima i tetoinama pela i pelinjeg legla, SPOS, Beograd, 1985, str.1622.
80
Ibid
81
82
J. Beli, PELARENJE DANAS, Peterinec, 1981, str. 35
83
Interesantna je tvrdnja dr Wolfanga Rittera da u borbi sa varoom postoje tri etape. U prvoj
etapi pronaeni su i primenjivani samo hemijski lekovi. U drugoj izgrauju se strategije,
gde se pored lekova uvode i bioloke metode. Meutim, varooa e biti savadana tek u
treoj etapi kada budu stvirene takve sorte pela, koje e same savladati varrou, kao to
su Apis carena-prvi domain krpelju, ili kao to su afrike i afrikanizirane pele u junoj
Africi, odnosno u junoj Americi u kojih je zatvorno radiliko leglo toliko kratko da enke
varroe ne mogu ostvariti svoj reproduktivni ciklus (Luka,1996)
84
iz sledeih gradova:Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen,
Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am
see. (R. ivadinovi, Pelarenje za budunost, 2002).
42
DEO SEDMI
SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE

Evropska Unija (njen Savet, Evropska komisija, Parlament, Ekonomski i
Socijalni Komitet) donela je 1999. godine Uredbu broj 1804 od 19. jula 1999, kojom
je izdao dozvolu za primenu organskih kiselina (mravlje, oksalne, mlene i siretne)
i etrinih ulja (timola, mentola i eukaliptola) i doneo Uredbu Saveta Evrope br.
2001/110/EC od 20. decembra 2001. godine,1 kojom se zabranjuje promet,
marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume iz aneksa I i II ove Uredbe.
Aneksom I med se definie kao prirodna slatka supstanca koju daju
medonosne pele Apis mellifera, spravljajui ga od nektara biljaka ili od luevina
delova biljaka, ili od ekstrata insekata koji siu sokove iz delova biljaka, koje pele
sakupljaju, transformiu i meaju sa specifinim supstancama iz njih samih, uklanjaju
vodu, stavljaju u sae na dozrevanje i uvaju. Ovim Aneksom se ureuje
obeleavanje, propisuju tipovi meda, marketing.
Aneks II ureuje sastav meda i njegova fizika svojstva, miris i aromu.
Zabranjuje sadraj organskih i neorganskih materija u medu; med ne sme biti u
procesu fermentacije, niti da ima vetaki izmenjenu kiselost, niti sme da bude
zagrevan na nain da se prirodni enzimi unite ili znaajno neitraliu. Propisuje
kriterijume za sastav meda: Kada ue u prodavnicu ili se koristi u nekom produktu
namenjenom za ljudsku ishranu, med mora da ispuni sledee kriterijume... i opisuje
est zahteva, i nama alje NAUK DA ZAPAMTIMO SAMO JEDNO: NIJEDAN MED
KOJI NE ZADOVOLJAVA NAVEDENE KRITERIJUME NEE MOI DA UE NA
TRITE EVROPSKE UNIJE posle 1. avgusta 2004. godine.
Pomenuti aneks obavezuje pelare da ouvaju biohemijska svojstva i
medicinske vrednosti meda, uz istovremeno ouvanje pelinje zajednice od Varroe
Desructor.
- Vosak, med, cvetni prah i propolis sauvati od kontaminacije hemijom.
- Uspeno i produktivno pelariti, podrazumeva
- sprovoenje biolokih,
- sprovoenje zoohigijenskih i apitehnikih mera i postupaka u suzbijanju
Varrooze.
- leenje pelinjih drutava primenom mravlje, oksalne i mlene kiseline,
eterikih ulja (timola, mentola, lavandule), prakastih materija, duvanskog dima, kao i
kombinacijom ovih (KAS-81, apilajf VAR, kombiam, apigard, i dr.)
- selekciju pela otpornih na varrou.
Pelari i pelarske organizacije su suprotno Uredbu broj 1804 od 19. jula
1999 godine nekontrolisanom primenom hemije, uinili Varrou destruktor
rezistentnom na preparate farmaceutske industrije i na lekove iz domae radinosti.
Pelari zaljubljeni u hemiju sa ljubavlju je daju pelama, pa kontaminiraju vosak i
druge proizvode, primer med koji nije za ljudsku upotrebu!!!
212
7.1. ZABRANJEN ULAZ HEMIJI U KONICU

U konicu sa voskom i pelama na sau, sa medom i polenom, propolisom i
apitoksinom zabranjuje se ulaz preparatima iju osnovu ine sintetike materije.
One se mogu primenjivati u borbi sa Varroom destructor samo izvan konice. To je
termokomora bubanj u koji se naseljavaju gole pele i tretiraju bilo termikim
postupkom, hemijskim tretmanom ili kombinovano.
U konici je dozvoljena borba sa Varroom destructor samo biotehnikim
postupkom i alternativnim sredstvima (organske kiseline, timol i eteruna ulja).
Toplotnim postupkom i kombinacijom ovog naina sa listiima akaricidne
materije, izbegava se kontaminacija drvenih delova konice pesticidima te zatita
saa, pelinje hrane i legla od zagaenja hemijom, a sa pela se odstranjuje krpelj
94%-98%2.
7.2. BIOTEHNIKE METODE UNITAVANJA VARROE
7.2.1 NAJPOGODNIJE VREME ZA UNITAVANJE VARROE

BIOTEHNIKIM POSTUPKOM
Profesor dr Jovan Kulinevi svojim dugogodinjim bavljenjem proizvodnjom
selekcionisanih matica uz prisustvo Varroe Destructor, istraivanjima je utvrdio da je
period od 18 jula do 26. septembra vreme najvee rasplodne aktivnosti Varroe, i da
je najpogodnije vreme kada treba unitavati krpelja upravo period od 28. juna do 26.
septembra (Tabela 39).
Tabela 39. Pregled rasploda varroe u vremenu od 28. jula do 26. Septembra,
(Rezultati do kojih je doao prof. dr J. Kulinevi, 1990).
Datum
pregeda
28.06.
18.07.
1.08.
15.08.
29.08.
14.09.
26.09.
Klase potomaka
Broj
pregledanih
elija legla
Broj
plodnih
enki
Varroe
Varroe
erke
100
100
100
100
100
100
100
6
18
38
89
129
264
168
1,00
1,16
1,01
1,62
1,65
1,70
1,27
Mujaci
Nedovoljno
razvijeni
stadijumi
Jaja
Potencijalno
potomstvo
0,00
0,26
0,57
0,83
0,80
0,73
0,32
0,41
0,75
0,85
0,80
1.04
1,05
1,29
0,00
0,60
0,28
0,10
0,10
0,10
0,21
1,41
2,75
2,63
3,40
3,53
3,61
3,09
Utvrdio je da je 14. septembra bilo najvie plodnih enki (264) i roenih

Varroa erki (1,70), te oekivanog potomstva (3,61). Varroa mujaka bilo je najvie
15. avgusta (0,83), a nedovoljno razvijenih stadijuma bilo je 26. septembra (1,29).
Profesor dr Joe Rihar je nauno utvrdio da je najefikasnija borba protiv
varroe u periodu izmeu 16. juna i 23. jula. Diplomci Biotehnikog fakulteta
213
ljubljanskog univerziteta pod njegovim mentorstvom utvrdili su broj enki varroe na

svakih 50 elija poklopljenog legla, to pokazuje tabela 40.
Tabela 40. Dinamika reprodukcije Varroe po Riharu
Dana
Br. varroa
15. maj.
27.maj
16.jun
3.jul.
23.jul
13
10
26
Oni su kroz 3-5 isecanja trutovskog legla u intervalu od 14 dana,

zamenjivanjem mladih matica u pelinjim drutvima i formiranjem vetakih rojeva,
grinje svodili na minimum3.
I Ritter preporuuje stalan uzgoj i unitavanje trutovskog legla 4. Cobey i
Lawrance takoe preporuuju biotehniki postupak u suzbijanju varroe
odstranjivanjem zatvorenog trutovskog legla 5.
7.2.2. POSTUPCI PELARA U PREKIDANJU RAZVOJNOG PROCESA

KRPELJA BEZ PRIMENE HEMIJSKIH PREPARATA
Biotehnika metoda unitavanja varroe podrazumeva postupke pelara kojim
se prekida ili skrauje razvojni i ivotni proces krpelja bez primene hemijskih
medikamenata.
U dosadanjoj pelarskoj praksi sumirana iskustva u suzbijanju varroe u
pelinjim zajednicama daju pelaru na znanje:
1 da su bezuspeni hemijski medikamenti u borbi protiv varroe;
2 da je biologija reprodukcije varroe vremenski podudarna biologiji razvoja
evropske pele (Apis mellifera L) kod koje period poklopljenog legla za radilice iznosi
9 dana, a za trutove od 10 dana. Razvoj parazita varroe u jajetu pri temperaturi od
34C je vremenski veoma brz. Ve posle 24 sata nakon polaganja jaja, unutar njega
se vidi larva sa 6 nogu. Ona se u sledea 24 sata preobrazi u protonimfu sa 8 nogu
koja izlazi iz jajeta, napada pelinju larvu i sie joj hemolimfu. Muke protonimfe
nakon 3 dana, a enske posle 5 dana preobraavaju se u deodonimfe koje se
meusobno ve razlikuju. U nekoliko narednih dana postaju odrasli krpelji, jo uvek u
poklopljenom leglu, i pijui krv pelinjoj lutki dostiu polnu zrelost. U poklopljenom
leglu polno zreo mujak oplouje polno zrele enke svoje sestre. Potpuni razvoj od
jajeta do odraslog parazita traje u laboratorijskim uslovima 8-11 dana, a u praktinim
uslovima razvojni krug mujaka traje 120 sati, a enke varroe 170 sati (7,1 dan). U
zapeaenoj eliji pelinjeg legla enka varroe polae u razmaku od 30 asova po
jedno jaje, 5-6 jaja u jednom ciklusu. U veini sluajeva (78,9%) enke su odlagale
jaja samo jednom, 5,8% ih je odlagalo dva puta, 4,8% tri puta i 1,9% etiri puta.
Ukupan broj jaja je bio 451, a broj jaja po jednom odlaganju bio je veoma razliit, od
2 do 29, u proseku 9 (Sulimanovi, 1985). Iz prvog jajeta izlee se mujak, a iz
drugih jaja po redosledu nastaju enke. Mujak prvi postaje polno zreo i pari se vie
puta sa mladom enkom (sestrom) im je ona za to spremna. Svakih 30 asova to se
dogaa sa sledeom mladom enkom. Kako polna zrelost mujaka nastaje u prvoj
polovini desetog dana nakon poklapanja legla, a do kraja izvoenja pele ostalo
samo nepuna tri dana, to je malo vremena ostalo za sparivanje u radilikom leglu,
dok u trutovskom leglu ima na raspolaganju jo 4 dana i 18 sati. Polno zrela prva
enka postala je u prvoj etvrtini jedanaestog dana, druga krajem dvanaestog dana,
214
a trea na prelazu dvanaestog na trinaesti dan. U naunoj literaturi mogu se nai

brojne reference koje potvruju da uslovi nie temperature poveavaju razvoj Varroe.
Moemo da verujemo da due trajanje faze zatvorenog legla koje je tezultat nie
temperature, pogoduje poveanju stope reprodukcije Varroe. Produenje faze
zatvorenog legla omoguava da mlade enke Varroe dostignu zrelost pre nego to
se izlegne pela (Chapleau 2004). Kraus i Velthuis (2000), prema Chapleau, su
otkrili da je vetako smanjenje temperature legla u drutvima udvostruilo populaciju
Varroe u poreenju sa kontrolnim grupama. Njihova testiranja u laboratorijama su im
omoguila da utvrde da je optimalna temperatura za reprodukciju Varroe bila 33C.
Kraus i Velthuis sugeriu pelarima da pribegvaju praksi koja pomae pelinjim
zajednicama da odre temperaturu legla na 35C.
Obrazovani pelar nee dopustiti da se reprodukcioni lanac Varroe nastavi,
ve e ga prekinuti odstranjivanjem iz konica zapeaenog trutovskog legla i
likvidacijom parazita, odnosno gajie snane pelinje zajednice koje e odravati
temperaturu legla na 35C, ili e pak seobom pelinjih drutava podizati temperaturu
u konicama iznad 37C i obarati Varrou sa pela, a preseljenjem pelinjaka na
mikroklimatski povoljniju lokaciju uiniti nepovoljne uslove za reprodukciju voroe.
3 da larve pele radilice evropske pele (Apis melifera) sadre juvenilni
hormon dok ga azijske pele (Apis cerana) nemaju. Koliina juvelirnog hormona u
trutovskim larvama obe vrste pela jednako je visoka.
4 varroa se ne moe razmnoavati ako se ne hrani hemolimfom u kojoj
nema juvelirnog hormona, pa iz tog razloga krpelj ne napada radiliko leglo azijske
pele;
5 Varroi se dopada vie trutovsko leglo iz prostog razloga to 24-dnevni
razvoj truta od larve do odraslog mujaka osigurava veu brojnost i uestalost
sparivanja enki parazita sa mujakom;
6 prirodni instikt pela da sve praznine i pukotine u konici vee od 7 mm
popunjavaju voskom, garantuju da e praznine koje imaju ram graevnjak ili ram
lovac TIT-36 (dodati jakim pelinjim zajednicama) biti ispunjeni trutovskim elijama u
koje e matica poloiti jaja, a enke varroe ih naseliti neposredno pred poklapanje.
Trutovski ramovi ili ramovi graevnjaci, kada u konici nema rasejanih trutovskih
elija po sau, funkcioniu kao magnet za varrou;
7 kako je staro radiliko sae privlano za pele da na njemu izvlae
trutovske elije (a ni novo sae nije imuno od izgradnje trutovskih elija kada pele
nemaju drugog izbora), to je potrebno beskompromisno odstranjivati celo sae sa
ostrvima trutovskih elija, a umesto njega dodavati novo sae ili satne osnove.
Zato pelar treba planskiosmiljeno da usmerava enke varroe u svojevrsnu
zamku koju im sam priprema i pomou koje prati stanje zaraenosti drutava na
pelinjaku. Sutina plana sastoji se u stvaranju novog ambijenta za varrou. To je:
a) iz pelinjih zajednica treba odstraniti sve, bez izuzetka sve okvire sa
rasejanim trutovskim elijama na sau u plodinim i u medinim nastavcima. Takvo
stanje treba stalno odravati, a pri svakom vrcanju meda vriti kontrolu i kartiranje
takvih ramova za pretapanje;
b) obezbediti pelinjim zajednicama dovoljno praznih ramova i trutovskih
elija koje e matica zalei neoploenim jajima. Koliko?
Bob Horr koji pelari sa 50 konica Fararovog sistema i tehnikom
dvomatinog pelarenja koristi 1-2 rama po matici, pri emu na ramovima saa u
ploditu i meditu ne sme biti APSOLUTNO NI JEDNE TRUTOVSKE ELIJE.
U Instititu za pelarstvo Ribnoje istraili su kako se kree intenzivnost (broj
varroa u eliji) i ekstenzivnost (broj varroa na pelama) zaraze trutovskog legla u
215
zavisnosti od koliine trutovskog legla. Utvrdili su da se ekstenzivnost i intenzivnost

zaraenosti trutovskog legla nalazi u obrnutoj proporciji od njegove koliine, a to
znai da to drutvo vie odgaja trutovskog legla ono je sve manje privlano za
varrou. U Institutu su u posebnom opitu utvrdili da je celishodno staviti ram sa
povrinom trutovskog saa od 840 do 1.680 cm2, odnosno 2.700 do 5.400 elija7.
U takvom ambijentu enke varroe nemaju drugog izbora za razmnoavanje
osim u trutovskom leglu. To se postie bilo dodavanjem praznog rama-graevnjaka
(ram bez izgraenih elija), ili iz prethodne godine sauvanog punog ramagraevnjaka (ram sa izgraenih elija). Kada se doda puni ram moemo oekivati
da e matica poloiti neoploena jaja ve pred kraj istog dana, a varroa ga naseliti
neposredno jedan dan pred zatvaranje, odnosno kada larva truta estog dana svoga
larvenog ivota u potpunosti ispuni eliju saa. Ako se ovome doda jo i vreme od tri
dana stadijuma jajeta, i etiri dana predlutke, onda se posle 14 dana (od stavljanja u
pelinje gnezdo punog rama-graevnjaka), kada su enke varroe u klopci, moe
pristupiti njihovom unitavanju.
U varijanti dodavanja praznog rama-graevnjaka, poetak vremena
zatvaranja larvi u elijama se produava za period potreban pelama da izrade
trutovske elije, a to je vreme od oko 7 dana (+14=21). Dakle, paraziti e se nai u
klopci posle tri sedmice, kada se moe pristupiti njihovoj likvidaciji;
c) redovnim dodavanjem graevnjaka pelinjoj zajednici postie se i zatita
saa od deformacija i od naruavanja njegove osnovne funkcije, te stvaranje radnog
raspoloenja u drutvu. Opasnost od ulaska zajednice u rojevi nagon i izrojavanje
sigurno otklanja pravilno i na vreme postavljen ram-graevnjak. Kontrola
graevnjakom razvoja pelinje zajednice ukazuje pelaru na mere koje treba
preduzeti. Ako je graevnjak ispunjen trutovskim saem i leglom, drutvo se odlino
razvija i ukazuje na potrebu dodavnju novog rama graevnjaka ili praznog sanduka
sa satnim osnovama da ne doe do rojenja. Ako graevnjak pokazuje drugo lice,
to drutvo trai pomo pelara da mu posveti potrebnu panju;
d) odstranivanjem starog saa obezbeuje se povoljno sanitarno stanje u
konici, i otklanjanje neposrednih uzroka amerike kuge, krenog legla i Varrooze.
Verovanje da su pelinje zajednice sa graevnjakom u konici imale manje
prinose meda od onih drutava koja su bile bez graevnjaka ista je zabluda. Jer
Stal, prema Botelu, jo 1926. godine je utvrdio da su prinosi meda u proseku bili vei
u zajednici sa graevnjakom u konici od onih koje nisu imale okvire za izgradnju
trutovskih elija.
Kao biotehniki efikasne metode u suzbijanju varroe, pokazale su se
formiranje vetakih rojeva, isecanje radilikog legla u kasnu jesen i rano prolee,
seoba pelinjih zajednica, osunavanje konica...
7.2.3. UNITAVANJE VARROE RAMOM-GRAEVNJAKOM,

RAMOM-LOVCEM I TIT-3 RAMOM
Nauka je, utvrdivi biologiju razvoja krpelja Varroe Destructor, dala na znanje
pelarima da parazit najradije pohaa trutovsko leglo, u njemu polae jaja, u njemu
se razmnoava i invazijom iz njega, napada odrasle pele i ponovo naseljava leglo
trutova. Upravo to saznanje upuuje pelara da odstranjivanjem trutovskog legla iz
konice, unitava i Varrou. U tome znaajnu ulogu ima ram-graevnjak i ram-zamka,
tzv. TIT-3. Odstranjivanjem trutovskog legla ramom graevnjakom moe se smanjiti
broj krpelja u pelinjoj zajednici ak i do 50% (Kulinevi, 1982)8, to je u saglasnosti
216
s Keziem (2004), koji istie da svaka izvaena Varroa u prolee predstavlja

umanjenje za hiljade Varroa u vreme pane sezone, poto u trutovskim elujama
uzgoji vei broj potomaka. Pelarei uz varrou,
Seneganik sa Ljubljanskog univerziteta, isecanjem trutovskog legla iz
graevnjaka odstranio je oko 30% krpelja iz pelinjih drutava9. Rihar je naao da
se u periodu od 15. maja do 23. jula broj zaleenih trutovskih elija jajima enki
parazita uveao za 5,9 puta (na dan 15. maja 5,8 zaleenih elija, a 23. jula 26,23
zaleene elije)10.
Istraivanja Mlaena, Kulinevia i Maungha izvedena 1983. godine
pokazuju da je u 1.216 trutovskih elija naeno 226 enki varroe ili 18,6%, u 433
radilikih elija naeno je 4 enke krpelja ili 0,9%11, dok je Rihar utvrdio i 14 puta vie
jaja u trutovskim elijama nego u leglu pela radilica12.
Smirnov i ernov (1976) i Voronov (1979) ispitivanjem zaraenosti pelinjih
zajednica Varroom, utvrdili su da krpelji najee borave u trutovskom leglu. Tako je
snimanjem u toku meseca maja, utvren stepen zaraenosti pelinjeg legla i stepen
invadiranosti legla trutova, koji je prikazan u tabeli 4113.
Tabela 41. Uporedni pregled atraktivnosti legla za varrou (Preuzeto od Smirnova i
ernova)
Naeno enki krpelja Varroe (%) posle svaka 4 dana
brojanja
Radiliko leglo
Trutovsko leglo
Odnos
15,8
64
1:4
13,4
57
1:4.25
16,7
61
1:3,65
14,5
67
1:4,62
15,3
62
1:4
14,9
72,5
1:4.86
16,9
66,1
1:3,9
Iz tabele se jasno vidi da enke varroe ee naseljavaju trutovsko leglo

(80%), a samo njih oko 20% zaluta u radilike elije. Ako se ne preduzmu mere
suzbijanja, varroa e napraviti pusto na pelinjacima, jer kod evropske pele u
Evropi, u trutovskom leglu reprodukuje se 95%, a u radilikom ak 73% enki
varroe14
Unitavanje varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog i radilikog legla,
uz ostale biotehnike mere i postupke u kombinaciji sa fitoterapijom predstavlja put
za oslobaanje pela od parazita Varroe Destructor i zatitu pelinjih proizvoda od
zagaenja hemijom.
Da bi se varroa uspeno suzbijala postupkom odstranjivanja trutovskog legla,
neophodno je drati u ploditu samo trutovske elije bilo od ranije planski
pripremljene ili planski izraene u ramu-graevnjaku ili TIT-3 ramu. To znai da u
ploditu pelinje zajednice moraju biti ramovi saa bez apsolutno ni jedne trutovske
elije. To se postie dodavanjem satnih osnova u medite za vreme pae, jer pele
na njima retko izvlae trutovske elije. Sledea kontrola i selekcija saa na trutovske
elije obavlja se pri svakom centrifugiranju meda. Kada se med vrca, ramovi se
odabiraju i samo oni bez trutovskih elija se koriste za odgajanje radilikog legla.
217
Ramovi koji imaju trutovske elije, bilo da su naeni u meditu ili ploditu, kartiraju
se i pretapaju, a umesto njih se dodaju novi da bi se varroa naterala u trutovsko
leglo koje planski dirigujemo. Ako se paljivo izvri selekcija ramova za plodite,
eliminie se 70-90% varroe (Horr, 1998).
Budui da trutovsko leglo pele-voskarice pripremaju u praznom prostoru, to
ram-graevnjak, ram-lovac i TIT-3 ram (ram-zamka) slui u biotehnikoj borbi protiv
varroe kao efikasno sredstvo u sistemu ostalih biotehnikih mera.
Ako zbog slabosti pelinjeg drutva nema dovoljno trutovskog legla u konici
ili ako je zaraza pelinje zajednice velika, varroe nemaju drugog izbora osim da
nasele radiliko leglo. Matinjaci su poteeni, jer je vreme od 16 dana nedovoljno za
reprodukciju varroe.
Kako stavljati ram-graevnjak?
U Rusiji gde imaju najvie iskustva u borbi sa Varroom, preporuuju
stavljanje graevnjaka u konicu pored legla, i to u jesen kada se formira zimsko
klube, drugi put ga stavljaju kada je matica zalegla prvi graevnjak, stavljajui ga
pored legla. Trei put trutovsko sae stavljaju kada je trutovsko leglo na prvom ramu
stavljenom u jesen pokriveno. Na njegovo mesto stavljaju graevnjak sa praznim
trutovskim elijama. Graevnjak sa zatvorenim elijama isecaju pri emu elije ne
unitavaju, ve ih uvaju za narednu upotrebu. Da bi se pri isecanju zatvorenog legla
izbegla deformacija elija u sau, moe se primeniti rashlaivanje saa i legla,
stavljanjem rama-graevnjaka u rashladni
ureaj na temperaturu izmeu -18 i -30C. Tu
treba da odstoji vie od 72 sata, jer prema
Smirnovu, varroa na temperaturi od -10 do 30C ivi od 48 do 72 sata, pa bi krae
zadravanje zatvorenog legla u zamrzivau bilo
necelishodno.
Graevnjak daje dobre rezultate samo
u godinama sa vrlo povoljnim panim i
klimatskim prilikama kada pele dobro i rado
Slika 23. Graevnjak
grade sae. Pa ak i u takvim godinama on se
moe upotrebiti samo nekoliko puta, jer takvom
graevnjaku kao zamci za varrou odgovaraju
samo srednjo jake pae, a kod jakih paa
izgraeno trutovsko sae brzo biva iskorieno
za smetaj nektara i matica u njega ne stigne
da poloi neoploena jaja. Ako je pak godina
kiovita i prohladna, pele tee grade trutovsko
sae pa ovakvi okviri nee moi biti korieni
kao zamka za varrou.
Da bi se ovakav okvir mogao koristiti
Slika 24. Ram TIT-3 Preuzeto od
ve od samog prolea i u razliitim klimatskim
Govanni Boca, 1994
uslovima, kao i kod slabijih unosa, ne treba
isecati sae. Tada treba isei samo poklopce
sa trutovskih elija, trutove istresti, sae isprati vodom i vratiti u konicu. Takav okvir
moe posluiti za odgajanje vie generacija trutova, pa i u vreme kada pele nerado
grade sae. Ovakvi okviri mogu se uspeno upotrebiti ve poetkom prolea naredne
godine. To znai da pored rezervnog radilikog saa, pelari traba da imaju u rezervi
i izgraeno trutovsko sae.
218
TIT-3 ram je svojevrstan ram-zamka, koji se stavlja u veoma jaka drutva oko
etiri nedelje pre poetka rojenja, tako to se umetne izmeu okvira sa leglom. Osam
dana po stavljanju TIT-3 rama u konicu, isee se sve to su pele izgradile u
jednom od tri polja. Po isecanju saa, TIT-3 se zaokrene za 180 i ostavi na mestu
gde je bio. 7 dana od prvog pregleda isee se jedno od dva preostala polja, ono koje
ima veu koliinu zatvorenog legla. Ovim isecanjem postie se prvo unitavanje
krpelja. Pri treem pregledu, koji se vri oko 7 dana posle drugog, iseca se zatvoreno
leglo iz polja koje je njime zaleeno i pokriveno. Ciklus se ponavlja sve dok ima
trutovskog legla.
Ram-lovac je okvir sa zaleenim mladim nepoklopljenim leglom na sredini
saa koji se stavlja u pelinju zajednicu kojoj smo prethodno oduzeli celokupno leglo.
enke krpelja sa svih pela u konici usmeravaju se u elije otvorenog legla i tu
bivaju poklopljene. Posle poklapanja legla, ram lovac odstranjujemo iz konice i
stavljamo ga u sanitarnu konicu na tretman mravljom kiselinom.
Kada stavljati graevnjak, TIT 3 i ram lovac u pelinje drutvo?
Doktor Jozef Breko (1981), rukovodilac pelarskog instituta u Beu,
pelarei u Tunisu, dva puta godinje je vrio odstranjivanje zatvorenog trutovskog
legla i pri tome konstatovao da je to dovoljno u borbi protiv Varrooze 15. Breko
(prema Ignjatoviu, 1982), u svom referatu kae:Kad se u pelinjem drutvu pojavi
Varroa imamo na raspolaganju vie naina kako da pelarimo s njom, a da ne kodi
pelama.
Na primer:
1) da imamo jake zajednice sa mladim maticama ;
2) slabe zajednice treba na vreme odstraniti;
3) kad procvetaju trenje treba isei jednu polovinu rama ;
4) na vrhuncu razvoja vegetacije jo jednom treba isei pokriveno trutovsko
leglo, ali sada sa celog rama (on misli na obine graevnjake);
5) pred uzimljavanje, pre nego pele formiraju klube, a leglo je sve izleeno,
dodati po 3 grama timola na podnjau, a pre toga staviti papir, da na taj nain
unitimo jo izvesan broj enki Varroe (prema savremenoj doktrini, efikasnija je
zatita jednim tretmanom u kasnoj jeseni oksalnom kiselinom unititi Varrou na
pelama, a timol-prah staviti u konicu da u periodu zime za toplih dana, poput
deurnog straara, unitava preostale krpelje prim. J. K.).
Istraivai-praktiari iz Libefelda (1998) daju sledea pravila:
- trutovski st e brzo biti izgraen i zaleen kad se stavi neposredno u
dodir sa satom zaleenog legla;
- trutovski sat treba staviti pravovremeno krajem marta, poetkom aprila:
- sat treba isei pred izleganje trutova. Ako se u tome zakasni broj Varroa
e se uveati. Kod zadnjeg isecanja, sat se stavlja na rub gnezda (Rihar, 1999)
erbenko (1977) sa saradnicima je utvrdio da matica normalno lee
trutovska jaja tek kad nastupi ustaljeno toplo vreme, a Allen (1965) je opisao razvojni
krug trutovskog legla koji se u kotskoj (gde je obavljao istraivanja) protee od
poetka maja do kraja avgusta i postie vrhunac negde u isto vreme kada je i najvei
broj pelinjeg zapata. On je konstatovao da je izgraeno vie trutovskog legla kada
se sa prolea u konicu doda izgraeno trutovsko sae16.
Ako se dogodi da pelinja zajednica oslabi (bilo zbog prskanja nekim od
pesticida ili usled nekih drugih uzroka) i pele nisu u stanju da grade trutovsko leglo,
tada bioloka metoda isecanja legla postaje nemogua. Upotrebom timola drutvo se
oslobaa parazita pri emu postie efekat od 600 do 800 oborenih varroa po drutvu,
iskustva su Franca Knobelspiesa, majstora pelarstva iz Nemake.
219
U knjizi Varroza ebel profesor Rihar (1999) je o upotrebi rama-lovca

zabeleio: Sat ima trodnevne do etverodnevne larve.
Ogledi istraivaa u Nemakoj su pokazali da se samo na taj nain moe
unititi toliko varroe da omoguava pelarenje bez upotrebe drugih sredstava. Takav
sat stavljamo:
- u drutvo bez legla;
- u vetaki formirani ili prirodni roj;
- u drutvo kome smo oduzeli celokupno leglo.
7.2.4. REDOVNO ODSTRANJIVANJE STARE MATICE

I SAA SA TRUTOVSKIM LEGLOM
Kada je stara matica deficitarna spermatozoidima, ona e zalegati
neoploena jaja i proporcionalno vie razvijati trutovsko leglo, naroito u jesen u
kome e se umnoiti brojna generacija zimskih parazita. Poto pele rado grade
trutovske elije u starom sau, a matica ih zalae neoploenim jajima iz kojih se sa
Varroom legu i trutovi, to je nuno staru maticu odstraniti i sae sa trutovskim
elijama ee menjati (posle svakog vrcanja).
Redovnim odstranjivanjem stare matice i ramova saa sa trutovskim elijama
iz pelinje zajednice, uvoenjem mlade matice i dodavanje novog saa u konicu,
uspeno se suzbija varroa (naravno sa graevnjakom) bez upotrebe hemije,
7.2.5. FORMIRANJE VETAKIH ROJEVA KAO

BIOTEHNIKA MERA SUZBIJANJA VARROE
Za ovaj tretman u periodu jun-jul treba podeliti pelinju zajednicu na dva dela.
Sve sae s leglom ostaje u staroj konici-starki, a matica sa svim pelama strese se
na prazno sae u novu konicu ili u nukleus, udaljenu oko 20 m od osnovnog
drutva. Posle kraeg vremena sve e se izletnice vratiti u osnovno drutvo (starku).
Tako dobijeni roj odmah se tretira oksalnom ili mlenom kiselinom. Starim pelama i
leglu u starki se doda mlada matica u izolatoru, pa se lei istim lekovima u vremenu
kada je poslednje leglo od odstranjene matice nestalo, a novo nije formirano.
Putanjem mlade matice iz izolatora, leglo u sau se unitava ili se stavlja u
sanitarnu konicu gde se podvrgava dejstvu mravlje kiseline 17. Umesto mlade
matice, starkama se moe dodati po zreo matinjak. U razmacima od tri dana od
momenta obezmatienja poeljno je izvaditi mle iz svih konica. Prilikom drugog
vaenja mlea, starkama se dodaju zreli matinjaci (Miloradovi 1999)18. Bitno je da
pele ne povuku divlje matinjake.
Ako planiramo suzbijanje Varrooze na primer 20. juna, tada vrimo
razrojavanje i titimo rojeve oksalnom ili mlenom kiselinom. U obezmatienim
starkama kroz 30-60 minuta nastaje uzbuna pela i urba da to pre izvedu maticu,
zbog ega na larvama poinju izvlaiti prisilne matinjake i filuju ih sa mleom. Da bi
matinjaci koje dodajemo bili sigurno primljeni, petog dana od trenutka
obezmatinjenja, tj. 25. juna, detaljno pregledamo starke i poruimo sve zapoete
matinjake, a zatm dodamo po dva zrela matinjaka. Posle 21 dana od momenta
obezmatienja, kada i poslednje leglo nestane, a mlade matice pronesu, 10. jula
obavimo prvo tretiranje pela u svim starkama. Ovim nainom oslobodili smo pele
220
od Varrooe, izazvali poremeaj u ciklusu razmnoavanja krpelja, duplirali pelinje

zajednice i proizveli mlade matice. Za ovu priliku sa odgojem matinjaka treba poeti
4 dana pre obezmatinjavanja osnovnih drutava.
7.2.6. FORMIRANJE ROJEVA PREMA RIHARU

Joe Rihara (1999) je u svojoj knjizi Varroza ebel napisao: Od pojave
Varroe formira svake godine 50-60% rojeva u odnosu na broj pelinjih drutava.
Rojeve formira u maju ili junu izmeu pa, ili posle pe, ali uvek kada se pojavi
rojevni nagon i kada ima na raspoloenju rojevne matinjake, odnosno
neoplemenjene ili oplemenjene matice.
Prvi nain: U prazne i iste konice postavi dva medna sata i jedan sa
otvorenim leglom. Postavi ga na 1-1,5 metar od osnovnog drutva. Na dasku ispred
leta konice, odnosno u sipaonik stresemo pele iz svih okvira osim sa sata sa
maticom. Istovremeno stavimo u gnezdo roja st s otvorenim leglom koji ima ulogu
lovca Varroe. Kroz dva do tri sata u roj stavimo zreo matinjak ili maticu, zatm ga
premestimo na drugo mesto udaljeno 5-7 km. Roj ne sme posedati manje od 4-5
ulica. Trebamo mu obezbediti sve pogodnosti da se razvije u punovredno drutvo.
Gnezdo opremimo, dopunimo sa 6-7 kg hrane i drutvo odvezemo na pau.
Ram-lovac oduzmemo iz gnezda kada leglo bude zarvoreno.
Sve zatvoreno leglo odvaja sa maticom iz konice. Dalje postupa: roj
obrazuje u drugom odeljku konice. Iz prvog drutva premesti u drugi odeljak
(nastavak) sve zatvoreno leglo osim jednog sata koji ima otvoreno leglo, koji
preuzima ulogu lovca varroe. Na mesto oduzetih satova stavi u prvo drutvo lepo
izgraeno sae ili 2-3 satne osnove. Drugi odeljak ili nastavak postavi na pregradu
konice s letom usmerenim u suprotnu stranu. U roj stavi zreo matinjak ili
nesparenu maticu. Kada je sve leglo izleeno i mlade pele na svojim leima donele
Varrou, stavi ram-lovac u gnezdo.
Kad se drutvo priprema za rojenje, preduhitri ga tako da sve okvire sa
pelama i maticom strese u poseban za tu svrhu postavljen nastavak na podnjai.
Streene pele i matica uhvate se za poklopnu dasku i formiraju grozd. Roj strese i
postupa s njim kao sa prirodnim rojem.
Drugi (izmenjeni) nain: Blagovremeno odvoji sve zatvoreno leglo iz
drutva sa maticom i, u novoformiranom roju obnavlja maticu.
Oslabljivanjem drutava, na poetku perioda rojenja, strese pele sa saa i
sa otprilike 1,5 kg pela formira vetaki roj.
Rasformiranjem proizvodnih zajednica (kao konicu u sluaju opasnosti leti
ili kao jesenji rutinski postupak rotacije): svaka stara zajednica daje jedan vetaki
roj.
Vetaki roj moe biti tretiran perizinom u konicama bez saa ili, nakon
dodavanja saa a pre poklapanja legla, sa mlenom ili oksalnom kiselinom".
U istoj knjizi, Rihar pie: Izvaditi sae sa uglavnom poklopljenim leglom i
kunim plama. Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i
neto vode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgraenim praznim saem.
Pustiti da nukleus sm izvue matinake (ne dodavati sparenu maticu). Tri do etiri
nedelje po formiranju, nukleusi se mogu efikasno tretirati protiv Varroe (mravlja
kiselina, mlena kiselina ili sae za hvatanje). LEGLO STARE MATICE JE DO TADA
IZALO, a mlado leglo jo nije poklopljeno".
221
7.2.7. VETAKI ROJEVI EKONOMINIJI OD PELINJIH DRUTAVA

Eksperimenti vreni u primorskom istraivakom punktu Instituta za
pelarstvo na Sovjetskom dalekom istoku, formirani vetaki rojevi u poreenju sa
pelinjim zajednicama pokazali su manju zaraenost krpeljima, efikasnije
prezimljavanje, bri proleni razvoj i veu ukupnu ekonominost.
Za tu svrhu tokom 1975. godine formirali su dve grupe od po 29 rojeva.
Jadna grupa je tretirana protiv krpelja, a druga ne. Kao kontrolna, sluila je trea
grupa pelinjih drutava (ne rojeva) udaljena na lokaciju sa koje pele nisu mogle
naletati na rojeve i nisu tretirana protiv varroe. Tabela 42 pokazuje komparativne
prednosti formiranja vetakih rojeva u borbi protiv Varrooze
Tabela 42. Rezultati zimovanja 1975/76. i prolenog razvoja 1976. godine
Zimi uginule
pele,%
Jaina drutva u
prolee, ulica
Zaraenost krpeljima
na 100 pela
Do maja formirano
pomonih
drutava,%
Tretirani protiv
varroe
14-17
4,57
5,67
50
Netretirani
14-17
3.56
11,83
50
Vetaki rojevi
Kontrolna
pelinja drutva
Vei deo
pela uginuo
Kod sve tri grupe drutava su tokom 1975. i 1976. godine u isto vreme
sprovedene i jednake mere opsluivanja i nadzora.
Pelinja drutva iz prve dve grupe su se brzo razvijala i u maju 1976. godine
od njih je formirano 50% pomonih drutava. Do poetka glavne pae sa lipe,
polovina prezimelih drutava prve i druge grupe zauzimala su po tri dela Dadanove
konice, a obrazovana od njih pomona drutva veim delom su se proirila u dva
tela konice. Pred glavnu pau ta su drutva po snazi znatno nadmaila drutva iz
kontrolne grupe. Pelinja drutva sve tri grupe su se tokom jula i avgusta 1976.
godine nalazila u jednakim panim uslovima, ali znatne razlike u snazi su odredile i
razlike u sakupljenom medu. Izraeno u uloenim sredstvima i utroenom vremenu,
dobit od drutava formiranih od vetakih rojeva bez legla je iznosila od 74 do 92%,
pri emu je kontrolna grupa drutava iskazala gubitke.
7.2.8. Proleni vetaki rojevi

U rano prolee, kada u pelinjim zajednicama ima 1-3 rama legla naprave se
vetaki rojevi. U grupi od tri konice, iz dva drutva oduzima se sve poklopljeno
leglo, i bez pela se dodaje treoj konici. Po sreivanju, rojeve bez zatvorenog legla
tretirati oksalnom ili mlenom kiselinom, a drutvima sa zatvorenim leglom dodati
mravlju kiselinu. Pod dejstvom kiselina svi paraziti na pelama e uginuti, a rojevi e
biti oieni od krpelja i razvie se kao zdrava drutva. Konice sa prenetim
zatvorenim leglom i svojim sadrajem pela i legla pod dejstvom para mravlje kiseline
u trajanju od 14 dana bie oien od parazita, a drutva e se brzo razviti u snane
zajednice. Takvim postupkom krajem juna ili poetkom jula pelinje zajednice se
222
oslobode varroe kada nastupa period zaleganja jaja iz kojih e se raati zimske
pele19.
7.2.9. RTVOVANJE RADILIKOG LEGLA

Da li rtvovati prvo proleno i kasno jesenje leglo ili izgubiti celu pelinju
zajednicu, pitanje je nad kojim treba da se zamisle pelari, i priklone se reenju koje
donosi spas pelinjem drutvu. rtvovanjem radilikog legla u rano prolee mogue
je zajednicu gotovo potpuno osloboditi od parazita, istie Sulimanovi, i pojanjava
da se matica ogranii na jedan okvir, a kada je na njemu prvo leglo pokriveno,
prebaci se na drugi okvir. Pre nego to se ispili i jedna mlada pela, okvir sa leglom
se uniti, pretopi, odstrani...20.
Uklanjanjem preostalog pelinjeg legla u kojem je skoncentrisan najvei broj
dugovenih i otpornih varroa u poznu jesen, smanjuje se zarazni potencijal koji
tokom zime remeti mir pela, a u prolee nastavlja ubrzani ciklus razmnoavanja.
Voronkov (1979) i Sadov (1980) predlau odstranjivanje ranog prolenog i
kasnog jesenjeg legla, bilo njegovim unitenjem ili prenoenjem u tzv. sanitarnu
konicu na poseban tretman. Umesto ovih ramova, dodaju se iz rezerve okviri sa
zatvorenim medom u koliini od najmanje 2 kg21.
Autor ovih redova je 20.10.1988. godine, kada je iz vrkara preseljavao pele
u nastavljae, u jednoj od njih naao st sa ostrvom od 224 elije zatvorenog
radilikog legla. Preciznim otklapanjem votano-polenskih poklopia izbrojao je 11
enki varroe koje su vrsto prijanjale na ispruenim larvama, i izraeno u procentima
to je 4,9% zaraenosti drutva. Mada naizgled niska, zaraenost je znaajno visoka,
jer jedna zimska varroa vredi vie nego desetine ubijenih u aktivnoj sezoni, tvrdi
Sulimanovi, pa je bez sumnje racionalno unitavati kasno jesenje leglo.
7.2.10. SEOBA PELINJIH ZAJEDNICA KAO BIOTEHNIKA MERA

Pelari koji sele pele imaju zdravije
pelinje zajednice. Prilikom seobe, pele se
pod poveanom temperaturom u konici
oslobaaju velikog dela krpelja. U pokrajini
Frieburg (SR Nemaka), gde su uzronici
akaroze postali rezistentni na lekove, nemaki i
beki pelari primenili su bioloku metodu selidbu pelinjih drutava. Borchet istie da su
akarozna i nozemozna drutva ozdravila bez
lekova kad su bila premetena iz njihove
dotadanje nepovoljne sredine u bioloki i
Slika 25. Seoba pela Uznemirene
fizioloki bolje uslove. To vai i za proliv,
22
potresom podiu temperaturu i
majsku bolest i melanozu pela .
oslobaaju se krpelja
Pri
selidbi,
uznemirene
pele
poveavaju temperaturu u konici i do 41C,
to obara parazita na podnjau, s jedne strane, i s druge strane, prve uginu
Varroozom i akarozom oteene pele, pa to povoljno utie na zdravstveno stanje
223
pelinjih zajednica. Po miljenju Jordana, beki pelari (sa preko 10.000 konica) bi
ve davno prestali da gaje pele da konice nisu selili 23.
7.2.11. OSUNAVANJE KONICA KONICE NA PLATFORMI

Istraivanja u Bugarskoj su pokazala da se krpelji varroe najbre razmnoava
na pelinjacima lociranim u rejonima sa izrazito poveanom vlanou okolnog
vazduha i u zasenjenim pelinjacima, dok su od Varrooze manje gubitaka imale
pelinje zajednice na sunanim, osvetljenim lokacijama24.
U drutvima iz konica postavljenih na podloke visine 60-70 cm od tla bilo je
manji broj krpelja na pelama nego u onim konicama koje su podnjaom stajale na
zemlji.
I konice preko cele godine postavljene na platformi vioj od 3 m od povrine
zemlje obezbeuju bioloku ravnoteu za bilo koju rasu pela i otklanjaju pelinje
bolesti, omoguavaju da pelinje zajednice u svom razvoju dostignu masu od 6 kg, a
da pritom ne doe do rojenja, i da sakupe na normalnoj pai 80-100 kg meda, oko 20
kg polena i oko 0,2 kg propolisa, pie Vladimir Diskij iz grada Peore, republika
Koma, Ruska federacija25. On je izvrio ispitivanja na jednom pelinjaku Moskovske
oblasti i potvrdio pozitivne rezultate na drugom pelinjaku u Tulskoj oblasti. On je
konicu konstruisao na osnovu biologije pelinje zajednice, poput prirodnog stanita
predaka nae medonosne pele (duplja u stablu ivog drveta u Burzanskom
umskom pelinjem rezervatu)26, i po svemu se moe porediti sa konicom tipa LR
dubokih nastavaka poreanih na visokoj platformi.
Autor ovih redova je u prolee 1999. etiri loe izimljena i slabana drutva
sredinom marta postavio na terasu zgrade okrenute ka jugu, visine oko 3 m.
Drutvanca su se razvila u snane pelinje zajednice koje su sa bagrema donele vie
meda nego inae snana osnovna drutva koja su podnjaom stajala na
podmetaima stavljenim na zemlju.
7.2.12. SUNANA KONICA

Dok je Reomir pre 200 godina u svojim MEMOARIMA ZA ISTORIJU
INSEKATA naroitu panju posvetio udima arhitekture konice i izneo Zamisao o
staklenim konicama27, dotle je u PELOVODSTVU br.2 1998. godine Jakovljev (u
prevodu dr Slobodana Miloradovia) zapisao da u ovim konicama, ako se u njih
presele drutva obolela od krenog legla, amerike kuge i Varrooze, nastaje
samoizleenje na raun poboljanja mikroklime i dejstva sunanih zraka. Zimovanje
je uspeno bez smrtnosti pela i bez vlage u konici. Agresivna drutva premetena
iz obinih u osvetljene konice, kroz mesec i po dana mogla su se pregledati bez
mree i dimilice. Drutva se ne roje i nisu sklona grabei. Nosivost matice u sunanoj
konici u prolee i u jesen dva puta je vee nego u obinim konicama, a medna
produktivnost je ak 3-4 puta vea...
Pod povoljnim utiskom navedenih rezultata, meu mnogim pelarima
istraivaima jedan pelar je preselio najpre 10 pelinjih zajednica iz klasinih
konica , kako kae, u 10 sunanih konica. Kada je pregledom utvrdio da su
pelinje zajednice u sunanim konicama poetkom aprila imale 8-9 ramova legla, a
224
u klasinim tek 4-5 okvira legla, odluio je da i preostalih 13 pelinjih drutava preseli
u svetle konice.
Gospodin Ivan Brndui iz Bora s razlogom upozorava na rizik osvetljavanja
klasinih konica. On snagom argumenata za i protiv u PELARU br.7 1999.
godine (str.301-302), pie: ...Ova tema je bila aktuelna jo 1928/29. godine, kada su
mnogi asopisi za pelarstvo pisali o tome... Rus Igoin je tvrdio da ova njegova
konica daje mnogo vie meda od neosvetljenih konica. Matica, na primer polae
jaja za jednu polovinu vie od neosvetljenih konica, a pele sakupe duplo vie
meda.
Prema pisanju Brjuhanenka (1929.),
konice bez svetla (mrane) dale su sedam
kilograma meda, a osvetljene osamdeset
kilograma meda i nije tamparska greka, jer
slovima jo pie deset puta vie. Na drugom
pelinjaku u jednoj svetloj konici leglom je bilo
zauzeto 25 okvira... Konice sa prozorima na
ovome pelinjaku donele su 40 kg meda vika
a sem toga, svaka od njih je izgradila od 20 do
30 novih vetakih satnih osnova i spremile
zimnicu od oko 20 kg meda. Pele u
neosvetljenim konicama dale su manji prinos
od jedne treine do jedne estine.
U toku 1928. i 1929. godine pod
nadzorom Brjuhanenka izvreni su ogledi na
vie mesta u Rusiji. Prema postignutim
rezultatima dolo se do sledeih zakljuaka:
1. svetlost u konici pomae da se
leglo bolje razvija i da pelinja drutva budu
jaa;
2. Sunane konice su od velikog
Slika 26. Reomirova staklena
znaaja za trgovce rojevima, zato to su to
konica (Jojri, 1968)
prave fabrike pela;
3. pele u svetlim konicama postaju
mnogo mirnije i pitome. Lake ih je pregledati, te se i rad oko njih bre zavrava... Svi
koji su eksperimentisali sa svetlim konicama primetili su da su im pele mnogo
mirnije... Couallier pie da je dobio povoljne rezultate sa jednom svetlom konicom u
koju je smestio kiparske pele koje su kao to je poznato, ne samo ljute ve i opake.
Ove pele im su se nale na svetlosti, postale su tako mirne, da se ne da ni
zamisliti, i to u vrlo kratkom vremenskom periodu...
Svetle konice, opisane u eksperimentima iz 1928-1930. godine, dale su
znaajne rezultate, a nisu ule u masovnu upotrebu, pa se postavlja pitanje zato?
Logino se pita i Brndui, i daje komentar: Konica od stakla na otvorenom, i na
naim prostorima u Srbiji je sunani topionik, ak i u hladu apsorbuje veliku koliinu
toplote. Suprotno ovakvom zakljuku, video sam jednog dana jula 2004. godine, na
pelinjaku Slobodana Jankovia u Grabovcu kod Obrenovca etiri sunane konice
izmeu 32 razliitih tipova, koje se uopte nisu rojile, i ako su sve druge putale
jedan do dva roja28
Na predavanjima koja su nikim pelarima 17. i 18. marta 1999. godine
odrali Krivcov i Lebedev, jedan od pelara postavio je pitanje profesoru Lebedovu
za miljenje o konicama sa jednom zastakljenom povrinom koja je ispitivana u
225
Rusiji. Odgovarajii na pitanje on je rekao da su u Institutu Ribnoje vrena odreena

istraivanja, ali nije bilo pozitivnih rezultata, i da je taj problem konano zavren.
Meutim, svetla konica (sunana ili staklenka) moe odlino posluiti kao
inkubator legla za pojaavanje osnovnih produktivnih drutava pred glavnu
bagremovu pau, za proizvodnju vetakih ili prirodnih rojeva, ili za pojaavanje
leglom pelinjih zajednica koje se pripremaju za zimu. Kako ta konica pored
staklenog prozora ima i vratanca, to ona u svemu moe posluiti kao pomona
konica, pa oni pelari koji su na svojim konicama napravili prozore nisu nita
izgubili, ve naprotiv dobili su: (1) zadovoljstvo da eksperimentiu, (2) zadovoljstvo
da kroz prozor posmatraju veselu i brzu igru pela u konici u kojoj svaka radilica radi
posao koji im je priroda odredila i u tom mnotvu igraa i igara uz vesele zvuke
simfonije u izvedbi hora pelinje zajednice i pod dirigentskom palicom maestra
matuke, doivljavaju ushienje vee od onog to ga ima kosmonaut kada iz kabine
vasionskog broda posmatra Teru - stelu, odnosno Zemlju - zvezdu, zvezdani svod i
Kumovu slamu29, Velikog i Malog medveda30 i ostale ivotinje ija imena nose
zvezde iz Zodijaka,31 kojim su ih naunici-astronomi podarili, (3) zadovoljstvo
konstatacijom da leglo u sunanki u martu i aprilu buja kao pekarski kvasac, a
izletnice i pri jutarnjoj temperaturi izmeu 5 i 7C i suncem obasjanim jutrom, (kada iz
klasiarki ujete amor pela koje grickaju poslednje rezerve meda i polena, odnosno
perge) kao odapete strele, veselo i sa pesmom na usnama odleu u polje, i
zadovoljno se vraaju sa tovarima cvetnog praha i vode u topli dom.
U tom koloritu igre svetlosti i pela, pelar-hobista, zaljubljenik u pele vidi
prednost svetle konice nad mranom - klasinom, i kada tom dvojcu doda i konicu
vrkaru kombinacijama nema kraja, a skepsi nema mesta.
7.2.13. ODVAJANJE PLODINOG NASTAVKA OD PODNJAE ILI

IZOLACIJA PELA OD VARROE IMPERATIV USPENE BORBE SA
VARROOM
Pod dejstvom isparavajuih, aerosolnih, dimnih i kontaktnih lekovitih
sredstava grinje se otkainju od pela i oamuene padaju na dno podnjae gde
oivljavaju i ponovo se vraaju na pele. Da do ovoga ne bi dolo vri se fiziko
razdvajanje plodita od podnjae. Pregraivanje plodinog nastavka od podnjae vri
se stavljanjem rama oienog ianom mreom 33 mm na podnjau, sa ciljem da
se pele fiziki odvoje od dna podnjae. Tako zamreanom pregradom krpeljima je
spreeno da se vrate na pele. Na dno podnjae se stavlja list masnog papira ili
zamaen lim da sprei krpeljima kretanje i povratak na pele kroz mreu. Prilepljene
na masnom papiru ili limu nalaze smrt na dnu konice.
Pele u konicama bez ovog rekvizita trpe velike gubitke, a pelari
nenadoknadivu tetu. Zato je mreasta ili antiVarroa podnjaa nezamenjiv deo svake
konice, bez obzira na njen tip, pa tako treba da ini njen standardni deo.
Metoda antiVarroa podnjae se vezuje za hipotezu da su neke Varroe ive
kada prirodno otpadnu sa odraslih pela. Uzorkovanjem est pelinjih drutava u cilju
odreivanja prirodnog mortaliteta tokom perioda od 24 sata, utvrdili su da je 16%
otpalih Varroa bilo ivo. Brojanjem Varroa koje su pale na karton za uzorkovanje u
dve konice nakon 24-satnog tretiranja Apistanom, Webster je utvrdio da je 40% i
49% (prosek, 48%) otpalih Varroa jo uvek bilo ivo (Chaplean, 2004).
Istraivanja Pettisa i Shimanukia potvrdila su opravdanost uvoenja
apitehnikog rama, odnosno antiVarroa podnjae kao neodvojivog dela konice u
226
borbi sa krpeljom varroe. Naime, vrei istraivanja 1997. godine na 33 paketna roja
(teine 1.350 grama) u periodu od aprila, kada su formirani, pa nadalje oni su utvrdili:
1) da je kod pelinjih zajednica koje su imale podnjau sa apitehnikim
ramom bilo 14%, odnosno 28% manje varroe u junu i julu nego kod onih pelinjih
drutava koja su bila smetena u konice sa klasinom podnjaom;
2) rastojanje od donje ivice ramova u ploditu do podnjae (na koju krpelji
padaju) od 12,5 mm rezultira smanjenjem ponovnog povratka varroe na pele za
75%, dok rastojanje od 50 mm potpuno onemoguava povratak varroe.
U zatiti pela od varroe, podnjaa sa
apitehnikim ramom pokazala je brojne
prednosti nad klasinom podnjaom, koje se
istiu u sledeem:
1) pripremi
kvalitetnijih
pela
za
zimovanje,
2) uspenijem prezimljavanju pelinjih
drutava,
3) brem prolenom razvoju pelinjih
zajednica,
4) paketni rojevi imaju znatno vie legla
nakon 7 nedelja nego oni u konicama sa
Slika 27. Visoka podnjaa sa
klasinom podnjaom.
apitehnikim ramom: 1. iana
Helmut Horen je 1980. godine u svojim mrea 3mm, 2. karton, 3. podite
istraivanjima utvrdio:
dr Aleksia, 4. vratanca (Prema
1) da pelinje zajednice u konicama
iriu, 2000)
sa apitehnikim ramom na podnjai ve krajem
leta prestaju sa zaleganjem, tako da su zimske pele osloboene obaveze
negovanja jesenjeg legla, pa u veoj meri ostaju dugovenije sa sposobnou da
sigurno preive zimu;
2) da je broj uginulih pelinjih zajednica zimi u konicama sa apitehnikim
ramom bio znatno manji nego kod drutava koja su zazimljena u konicama sa
klasinom podnjaom. Jer, kod pelinjih zajednica koje imaju klasinu podnjau,
pogotovo ako su optereene Varroom, leglo se produava i do prve dekade
novembra pa se zimske pele pojaano angauju u negovanju legla i time postaju
kratkovene i nesposobne da preive i sam poetak zime;
3) pelinje zajednice u konicama sa apitehnikim ramom bre se razvijaju u
prolee. Kod njih leglo zapoinje kasnije to znai u povoljnijim temperaturnim
uslovima kad ima vie toplih dana i kada je lake doi do vode na pojilu, polena i
nektara. Izostaje rizik izletanja pela na pojilo - vodu i polen u hladnim danima, a
kune pele nisu u tolikoj meri istroene negovanjem ranog legla.
Apitehniki ram osim to spreava direktni kontakt otpalih varroa i pela,
pospeuje razvoj pelinjeg drutva i kompenzuje gubitke od krpelja.
Pierre Chaplean (2004) je izvestio da je tokom 2000. i 2001. godine na
pelinjaku Les Reines Chapleau (Kvebek, Kanada), izveden projekt testiranja
mreaste podnjae. Testiranja su ukljuila 184 pelinje zajednice, od kojih je 106 bilo
opremljeno mreastom podnjaom, a 78 je sluilo kao kontrolna grupa. Rezultati
tokom prve (2000.) godine bili su kontradiktorni. Pokazali su da je upotreba otvorene
mreaste podnjae stvaralo povoljne uslove za razvoj Varroe. Meutim, ogranieni
broj drutava gde su uslovi eksperimentisanja rigorozno kontrolisani, i gde je
cirkulacija vazduha ispod podnjae bila ograniena, pokazao je statistiki
znaajan pozitivan rezultast 66% manje Varroa.
227
Kada su u 2001. godini koristili mreastu podnjau sa fijokom na stotinu

drutava, koja su varirala u jaini i prezimljavala napolju na 10 lokacija, a mreaste
podnjae bile zatvorene tokom cele sezone radi uzorkovasnja, stepen progresije
populacije Varroe s kraja sezone 2001. godine bio je 52% nii od kontrolne grupe.
Nakon to je koriena, globalni rezultati za 2001. godinu pokazuju da je zaraenost
Varroom bila manja za 37%.
Sva drutva su prethodno prola tretiranje Apistan-om u trajanju od 15 do 21
dan u jesen 2000. godine i 1. maja 2001. sa dve Apistan trake tokom perioda od 24
sata (Chaplean, 2004).
U svojoj studiji o uticaju mreaste, odnosno antiVarroa podnjae C. Webster
je zakljuio da je procenat otpalih Varroa varirao od 39% do 50%. On je takoe,
posle ove studije, podneo izvetaj o 70% smanjenju rasta populacije Varroe tokom
due studije od 14 meseci. Njihov broj varira shodno razliitim uslovima. Meutim,
postojale su znaajne razlike u karakteristikama na razliitim lokacijama. Proseno
otpadanje po lokaciji na kraju sezone (kontrolni tretman Apistan-om 24 sata) je
varirao od 499 do 2.893 Varroe, na to je temperatura bila glavni kreator ovih
rezultata (Chaplean, 2004).
Francuski asopis LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPICULTEUR 906
preuzeo je tekst Jerry-a Hayes-a iz American Bee Journal-a od aprila 2004. godine u
kojem saoptava da je 20% (od 1.000) Varroa Destructor sa dna staklene inijezdele visoke 19,7 cm savladavi prepreku od jestivog ulja stavljenog na ivicu inije,
nalo put u slobodu, ponovo se prikaile za noge pela. Naime, posuli su jedno
pelinje drutvo eerom u prahu, kao ekoloki efikasnim nainom kontrole Varroe.
Nain da izbrojimo otpale parazite sastojao se u tome da ih pokupimo u posluavnik
na podnjai, zatim da prosejemo kroz krupnije sito koje zadrava krupnije komadie
eera, zatim kroz sitnije sito gde se zadrava samo Varroa, a eer pada u posudu
sa vodom. Izbrojali smo 1.000 Varroa i ostavili ih tokom prohladne noi u jednoj
poveoj beloj iniji-zdeli. Sutradan smo primetili, poto ih je sunce ogrejalo, da su jo
ive i da se energino pomeraju, pokuavajui da se popnu i izau iz zdele uprkos
njenoj dubini od 19,7 cm... Posmatrali smo ih bezmalo etiri dana: bilo je neto
mrtvih, ali 90% je bilo u dobrom stanju. Jestivim uljem smo namazali ivicu inije kao
barijeru u sluaju da uspeju da izau. Ni ovo nije bilo dovoljno jer njih 80% je ostalo
zalepljeno na ulju, a ostatak od 20% uspeo je da pree barijeru i uspelo da se
spase. KAKO MREASTA PODNJAA moe kontrolisati parazite, pita se autor
lanka Jerry-a Hayes-, i odgovara: Moe se pretpostaviti kad padnu na podnjau, da
se uspuu do mree, prou zatitnu mreu, kako bi se ponovo nale u konici bez
tekoa.
7.2.14. KOMBINOVANO GRAEVNJAKOM I APITEHNIKIM RAMOM

PROTIV VARROE
U Naunoistraivakom institutu za pelarstvo Ribnoje, skoro 20 godina pre
Pettisa, imanukija i Horena, pod rukovodstvom profesora Taranova istraene su
komparativne vrednosti apitehnikog rama i potvrena je njegova nezamenjiva uloga
u borbi protiv varroe i ouvanja kvaliteta zimskih pela.
ilov (1983), nauni saradnik instituta za pelarstvo, iznosi rezultate
zimovanja pelinjih drutava iz kojih su sistematski odstranjivani krpelji u toku perioda
razmnoavanja pomou preureenih podnjaa (apitehnikim ramom) i izrezivanjem
trutovskog legla (graevnjakom). U tom cilju su u prolee 1979. godine formirali 4
228
grupe pelinjih drutava (po 10 u svakoj) po svim relevantnim pokazateljima jednakih

zajednica i jednakog stepena zaraenosti pela krpeljima. U prvoj grupi koja je sluila
kao kontrolna, u toku leta nisu sprovodili nikakve protivVarrozne mere, a na kraju
perioda razmnoavanja su je tretirali termikom metodom. Kod druge grupe drutava
primenjivali su preureenu pod-njau (sa apitehnikim ramom), u treoj udaljavali su
sistematski krepelje isecanjem trutovskog legla u graevnjaku, a u etvrtoj grupi su
kombinovali odstranjivanje krpelja primenom preureene podnjae sa apitehnikim
ramom i isecanjem graevnjaka sa trutovskim leglom. U jesen su (na kraju perioda
razmnoavanja legla) evidentirali stepen zaraenosti Varroom. Ako je proseni
pokazatelj u grupi bio blizak broju 20 krpelja na 100 pela onda su drutva iz te grupe
podvrgavali tretmanu termikom metodom. Stepen zaraenosti pela utvrivali su i u
prolee takoe primenom termike metode.
Istraivanja su izvoena u periodu od 1979 do 1981. godine.
Tokom jeseni 1979. godine drutva su zazimljena na 15-16 kg hrane, od
kojih je 5-6 kg inilo preraeni konzumni eeer, a u zimu 1980/81. drutva su ula
sa po 18-20 kg hrane od ega je na dodati eer otpadalo 7-9 kg. Prvo zimovanje je
potrajalo oko 5,5 meseci (pele u klubetu) a drugo se oduilo na 7 meseci (pele u
klubetu).
Za vreme oba zimovanja uz varrou, druga i trea grupa pelinjih zajednica
ravnomernije je zimovala i u proleni razvoj ule su sa manjom zaraenou (3,2 do
4,6% 22.maja 1980, odnosno 6 do 6,4% 6.maja 1981.). Imale su vie i kvalitetnih
pela. Ovo se posebno odrazilo u drugoj i dugoj zimi (1980/81) kada su obe grupe
drutava (3. i 4. grupa) izale sa minimalnim gubicima. Dok su u toku ove zime iz
prve dve grupe po 2 drutva uginula, iz etvrte grupe prolee nije doekalo jedno
drutvo. Razlog uginua bio je u injenici to je stepen zaraenosrti u jesen 1980.
godine prelazio doputenu granicu za povoljno zimovanje (22,3%).
Za vreme drugog zimovanja u kontrolnoj grupi je bilo najmanje ouvanih
kvalitetnih pela, dok su najbolje ouvane kvalitetne pele bile u drutvima 3. i 4.
grupe, odnosno u drutvima gde je varroa odstranjivana metodom graevnjaka i u
drutvima gde je kombonovana metoda (odstranjivanje graevnjakom i metoda
apitehnikog rama). Najmanji utroak hrane u toku zimovanja bio je u drutvima 4.
grupe (sa kombinovanom metodom). I najveu koliinu legla su odgajile pelinje
zajednice iz grupe sa kombinovanom metodom borbe sa Varroom, to je vidljivo iz
tabele 43.
Tabela 43. Komparativne prednosti kombinovane metode
Grupe pelinjih drutava
Stanje posle
izimljavanja
II
III
IV
Pokrile ramova pela

Do 20.5.1980.
6,4
6,8
Tokom maja
3,5
4,1
4,9
5,7
U prve dve grupe drutava zabeleeno je najvee prisustvo proliva. U grupi

drutava sa kombinovanom metodom protiv varroe koja u jesen nisu tretirana,
gnezda su posle iznoenja konica iz zimovnika praktino bila ista i suva, ak i
posle dugog zimovanja 1980/81. godine. Vei broj uginulih pela u drutvima 1. i 2.
grupe objanjava se jakom zagaenou njihovih gnezda od proliva, i mnogo veim
brojem krpelja u drutvima tih grupa. Krpelji u poveanom broju izazivaju neprekidno
229
nespokojstvo pela, a time i povienje temperature u gnezdu. Ovo je sa svoje strane

praeno polaganjem jaja matice. Pele poinju hraniti i grejati leglo, troei rezerve
svog organizma i popunjavajui zadnje crevo. Takav mehanizam Varrooznog drutva
je slian onome koji izazivu uginue slabog drutva u kome pele na otro kolebanje
temperature napolju odgovaraju povienim proizvoenjem toplote.
U svetlu navedenih injenica, kombinovana metoda borbe sa Varroom tj.
korienjem apitehnikog rama i rama graevnjaka pokazala se kao veoma efikasna
i ekoispravna.
7.2.15. UNITAVANJE VARROE TERMIKIM POSTUPKOM VAN KONICE

Zadnjih godina pelari naputaju fluvalinat zbog velikih jesenjih i zimskih
gubitaka na pelinjacima i rezistencije Varroe na supstancu. Uz fluvalinat u
poslednjih 15 godina koji je uspeno obarao vatrou, moglo se sa uspehom pelariti.
Obzirom na rezistenciju koju je parazit stvorio prema ovom insekticidu, sada smo
upueni na amitraz, kojeg je Svetska zdravstvena organizacija ve vie od 14
godina32 oglasila kao materiju opasnu za pelarstvo, a zemlje Evropske Unije i SAD
ga zakonom zabranile u pelarstvu. Stoga nam je initi ono to rade pelari u Evropi,
Americi, Australiji i Japanu, a to su sredstva leenja Varroze bazirana na organskim
kiselinama (mravlja, mlena i oksalna) i primena bioloko-tehnikih postupaka kao
sistema prevencije protiv Varrooze i drugih bolesti pela.
Iz tih razloga bilo bi korisno da se pelari opredele za primenu toplotne
metode. To je privremeno presipanje pela iz konice i njihovo tretiranje u mreastom
bubnju, postavljenom u specijalni termo-ureaj, kako se to radilo u pelasrstvima
biveg SSSR-a, Japana33 i kod nas.34 Iskustvo o primeni toplotne metode u nas,
zasnovano je na everogodinjim eksperimentima (od 1983. do 1986. g.) strunog
tima u ijem sastavu su se nalazili nauni radnik koji se bavio ivotom i bolestima
pela dr Dragutin Ercegovac35, profesor Veterinarskog fakulteta i ef Katedre za
zaraze Veterinarskog fakulteta u Beogradu, nekoliko iskusnih pelara sa
dugugogodinjom praksom, kao i kadrovi sa odgovarajuim inenjersko tehnikim
znanjem.
Takvo iskustvo prezentovao je na predavanju Beogradskim pelarima pre 18
godina gospodin Bora L. Najdanovi36, pelar iz Beograda, koji je u svom predavanju
odrzanom januara 1987. godine, istakao:
Primena toplotne metode podrazumeva tretiranje pela izvan konice
jedanput godinje. Najpovoljnije vreme je od 15. novembra do 15. decembra. To je
period kad se Varroa uglavnom nalazi na zimskim pelama, odnosno kada je pelinje
drutvo bez, ili sa veoma malo legla. Podrazumeva se da u tom periodu, za sluaj da
ima legla, i sumnjivo sae mora da se oisti.
Pele su podvrgnute termikom tretmanu u toplotnom reimu od 0 do 6 C
veoma kratko vreme oko 5-10 minuta.
Toplotna metoda primenjiva je i u ienju uhvaenih prirodnih rojeva pre
stresanja pela u konicu, kao i vetakih rojeva, ali bez legla.
Prema etverogodinjem iskustvu radnog tima najpovoljnijom se pokazala
spoljnja temperatura od 0C do +6C. I temperatura iznad 6C, ali ne vea od 7C je
takoe pogodna za izvoenje tretmana termikom metodom. Mi smo radili ove
godine (od 5 do 8. decembra 1986. prim. J.K.), po lepom vremenu pri tempearturi od
oko 5C kae Najdanovi.
230
Temperature nie od 5C smatramo nepovoljnim, pre svega zbog pelara.

to se pela tie, ukoliko bi postojali izuzetni razlozi, uz izvesne dodatne ureaje,
moglo bi se raditi na znatno niim temperaturama pri emu je rizik sveden na
najmanju meru. Uz Varrou otpada i pelinja v braula. Ne postoji gubitak pela ni
matica u toku tretmana. Postupak nije tetan za pelara niti za pele. Iskljuuje se
mogunost kontaminacije voska i meda, to nije sluaj kod primene hemoterapijske
metode.
Profesor Dragutin Ercegovac, kao konsultant i savetnik bitno je doprineo da
toplotna metoda ne bude tetna za pele i maticu, kae gospodin Najdanovi.37
Za sluaj kada se utvrdi da se u sau nalazi leglo, zdravo ili obolelo,
intervenie se bilo vakuum ureajem ili metodom sagorevanja bolesti u eliji, kao
zamenu za pelarsku praksu kada se takvi ramovi isecaju ili potpuno odstranjuju iz
konice i pretapaju.
Ureaj je konstruisan na osnovu uvaavanja fiziologije pele i fiziologije
Varroe. Peli odgovara visoka temperatura i mali procenat vlage, a krpelju pogoduje
nia temperatura i via vlanost vazduha. Upravo ureaj koji je konstruisao
obezbeuje visoku temperaturu od 45C38 i vlanost od 20% pri kojoj Varroa ugine, a
pele preivljavaju.
Ureaj se sastoji od:
dograenog pelarskog levka i mreastog bubnja,
aparata za toplotni tretman pela sa upravljakom kutijom i uloak u kome se
skuplja otpala Varroa,
suvi sterilizator,
greja saa i konice.
Pelarski levak kroz koji se istresaju pele u mreasti bubanj dograen je
platnenim dodatkom u obliku vree koji spreava izletanje pela prilikom istresanja.
Bubanj je mreasti valjak napravljen od ianog platna u koji se smataju
pele za termiku obradu. Vei broj bubnjeva omoguava brz rad na pelinjaku i
spreava zastoje u procesu rada, te obezbeuje odgovarajuu higijenu rada.
Suvi sterilizator je klasini sterilizator koji se upotrebljava u medicinskim
ustanovama. U njemu se steriliu bubnjevi pre poetka rada. Za sluaj da se u toku
rada u nekoj konici otkrije nozema ili amerika kuga, tada se, po izvrenom
tretmannu pele istresaju u istu dezinfikovanu konica, a bubanj, delovi tresaa i
sav pelarski pribor steriliu u sterilizatoru na 180C u trajanju od 30 minuta.
Greja saa ima funkciju da smanji razliku u temperaturi izmeu one kojom
su izloene u fazi tretmana u aparatu i temperature unutranjosti konice u koju se
posle tretiranju vraaju. Kad se radi na temperaturi do +3C nije potrebno grejati sae
u konici, ali rad na niim temperaturama obavezno podrazumeva utopljavanje
konice do +7C. Zagrejano sae omoguava da se pele normalno vrate u svoje
zimsko klube. tetno je konicu utopljavati veom temperaturom od od +7C, jer
postoji opasnost da pele izleu van konice napolje, pa uginjavaju.
Tretiranje se izvodi u tri faze.
Prva faza je istresanje pela iz konice u mreasti bubanj (slika 28).
U ovoj fazi, u prethodno postavljeni bubanj sa levkom, pelar zaredom vadi
ram po ram i naglim trzajem ruke istraesa pela kroz levak u reetkasti bubanj. Posle
istresanja pela sa svih ramova iz konice, zatvara se srednji otvor bubnja. Operacija
punjenja bubnja traje 3-5 minuta. Mreasti bubanj sa pelama donosi se u prostoriju
gde su temperaturni uslovi prilagoeni njenim ivotnim potrebama. U toj prostoriji
pele se u bubnju i toplotno stabilizuju posle tretmana u aparatu.
231
Vie bubnjeva u garnituri omoguava bri

rad, jer pelari koji stresaju pele iz konice ne
moraju da zavise od vremena rada aparata za
termiku obradu.
Aparat (sl. 3) se po pravilu nalazi na
pelinjaku, no moe i u za to pripremljenoj
prostoriji. U tom sluaju se produava rad i
poveava zamor posluge. Za sluaj da se pele (u
bubnju) prenose na manja ili vea odstojanja,
potrebno je bubanj staviti u vreu od plastine
folije, koja zadrava toplotu pela.
Druga faza predstavlja proces tretmana u
aparatu.
Bubanj napunjen pelama, prenosi se i
postavlja u aparat (slika 29) i dvema leptirastim
maticama vri zatvaranje vrataoca i obezbeuje
potpuna hermetinost aparata. Aparat se stavlja u
funkciju i zagrevanjem na temperaturi od 42 do 45
Slika 28. Pele kroz levak
C i smanjenjem vlage na nivo 20%, odnosno
natreene u bubanj
znatno nioj od spoljne zasienosti u trajanju od 5
do 10 minuta, isti Varrou sa pela. Okretanjem
bubnja u aparatu runo, prave se pokreti koji dovode do trenja pela i ubrzanog
otpadanja Varroe. Upravljanje aparatom je poluautomatsko i vri se preko
upravljake kutije runo, jer se parametri moraju menjati u zavisnosti od spoljanjih
uslova, broja pela koje se tretiraju i stepena njihove iscrpljenosti, te od stepena
zaraenosti Varroom. Potrebna temperatura treba
da se ostvari na svim takama u aparatu sa
tolerancijom od 0,5C.
U tom reimu, sa pela je otpalo u proseku
po konici oko 1.500 jedinki Varroa. Tretman traje
od 7 do 12 minuta. Podaci se odnose na tretman u
jesen 1986. godine.
Vreme je uvek u funkciji temperature koja
se primenjuje, naglaava Najdanovi, i pojanjava:
Pravilo je: to je via temperatura - krae je vreme
tretiranja, a nia temperatura produava vreme.
Vreme tretiranja zavisi i od koliine pela u bubnju,
od spoljnje temperature i mogunosti aparata da
savlada nagle promene spoljne temperature39 .
U isto vreme dok se pele nalaze u fazi
tretiranja, na pelinjaku drugi pelar isti podnjau i
vri dezinfekciju plamenom butanskog brenera,
pregleda ramove u cilju utvrivanja zaostalog legla
i otkrivanja eventualne nozeme, amerike trulei,
Slika 29. Bubanj sa pelama
kao i drugih oboljenja.
nameten u aparatu. Aparat u
funkciji (Foto. Najdanovi,
Trea faza predstavlja proces vraanje
1986)
pela u konicu.
232
Poinje sa
otvaranjem
mreastog bubnja
i
vaenjem
poklopca bubnja.
U ovoj fazi vrlo je
znaajno da se u
istu pripremljenu
konicu otvorom ustima
bubnja
snano udari po
satonoama (slika
30), kako bi sve
pele bez ostatka
bile preseljene u
konicu,
a
konmica
zatim
zatvori (slika 31).
Slika 30. Snanim udarcem
Operacija traje 1otvorom bubnja, sve pele bez
3 minuta.
ostatka istresu se u
Prednost i
dezinfekovanu konicu
vrednost
ove
metode je u injenici to se uporedo sa tretiranjem
pela protiv Varroe, izvri i detaljan pregled
pelinjih drutava i odstranjivanje eventualno
obolelog legla, starog saa, te eventualna dopuna
zaliha hrane sa okvirima zatvorenog meda i perge
iz rezerve. Ni jedan drugi metod to ne obezbeuje.
Kada se sabere ukupno vreme rada u sve
tri faze toplotnog tretmana, sa svim ostalim
zootehnikim i higijenskim merama, izlazi da za
obradu jednog pelinjeg drutva treba realno
vreme rada oko 30 minuta.
Po gleditu profesora Ercegovca i radnog
tima dovoljno je jednom godinje izvriti tretiranje
termikim postupkom, naravno uz primenu ostalih
zootehnikih i higijenskih mera u svakoj konici, da
bi se uz Varroozu moglo uspeno pelariti.
Utroeno vreme od 30 minuta po jednoj
konici moe izgledati da je neekonomino.
Meutim, u jednoj godini je relativno mlo sa
uporeenjem zbira (ukupne sume) vremena koje
pelar upotrebi u tretiranju poznatim postupcima u
prolenom, letnjem i jesenjem periodu (broj
odlazaka na pelinjak + broj otvaranja konica +
broj tretmana) i broja kljunih operacija koje se pri
tome obave
Ova metoda uspeno se moe provesti i
uproenom tehnikom kao zamena prezentovanom
ureaju- aparatu.
Slika 31. Poklapanje drutva

sa istretiranim pelama i
dezinfikovanom konicom
Slika 32. Profesor dr Dragutin

Ercegovac sa lupom u ruci
posmatra rezultat rada Bore
Najdanovia i tma. Rezultat:
Krupniji paraziti su Varoe
Destructor, a ove sitnije su
Akarapis Woodi, konstatovao
je profesor Vterinarskog
fakulteta, i ef katedre, Instituta
i Klinike za zarazne bolesti.
233
7.2.16. PO SISTEMU PRAZNE KONICE

Ova metoda omoguava da rad bude mnogo pojednostavljen a trokovi oko
izrade ureaja svedeni na minimum. Pelar treba da ima pelarski levak, dva
nastavka (dvospratnica) sa podnjaom i fijokom (zamaenim limom), te jedan
mreasti bubanj (sl.1). Na donjem nastavku dvospratnice na bonim stranama su
urezana dva leba u koje naleu osovinice mreastog bubnja sa pelama. Na
poklopnoj dasci gornjeg nastavka izbui se otvor, kroz koji se stavlja dimni listi sa
akaricidom u dozi koja obara Varrou, a ne teti pelama niti matici (prema uputstvu
proizvoaa).
Bubanj se okree, preko ruice koja se nalazi sa spoljne strane donjeg
nastavka, napred-nazad da bi se izazvalo trenje pela meusobno i trenje pela sa
zidom bubnja, a Varroa kroz mreu bubnja padala u fijoku (zamaen lim) na
podnjai.
Ovim postupkom se izbegava kontaminacija konice pesticidima i zatita
saa, pelinje hrane i drvenih delova konice, a sa pela se odstranjuje krpelj 9498% (Smirnov, 1985).40
Kao estoki protivnik unoenja hemije u konicu, Bora Najdanovi je
energini zastupnik primene preventive u suzbijanju Varroze pela, bolesti koja
zajedno sa pelarom otvara put u konicu drugim bolestima. Bora je za dosledno
sprovoenje sistema bioloko-tehnikih mera u pelarstvu, koje po njemu ine 12
pelarskih zapovesti:
1) pelinjak locirati na osunanom uzvienju, a konice podii od zemlje na
podmetaima viim od 20 cm,
2) redovno menjati matice,
3) koristiti samo ispravno novo sae u konici,
4) gole rojeve sa grana i gole rojeve iz konica bez legla treba hemijski
tretirati;
5) uklanjati trutovsko leglo tokom itave sezone uzgajanja trutovskog legla
Ramom graevnjakom, TIT-3 ramom ili ramom-lovcem;
6) obavezno koristiti zamreene podnjae,
7) pelinje drutvo sa stalnim zalihama hrane veim od 12 kg bagremovog
meda i 4,4 kg perge lagerovano u konici,
8) likvidacija bezmatka na pelinjaku (ne maenje dodavanjem pojaanja),
9) zamena matica metodom jakog nukleusa,
10) kasno-jesenje izrezivanje zatvorenog legla,
11) primenu hemije samo u golom rojevima izvan konice i odvojenu od
voska i
12) radiestezijsko snimanje pelinjaka pre nego to se postavi konice na
mikrolokaciju.
7.2.17. DEZINFEKCIJA KONICE PLAMENOM

Najsigurnija preventivna mera u spreavanju bolesti pelinjih zajednica jeste
dezinfekcija unutranjosti konice i podnjae upotrebom plamena hartije, let-lampe ili
plinske lampe. Svakog prolea i jeseni treba plamenom dezinfikovati podnjae, a
svake jeseni i unutranjost konice, kao i svaku novu ili polovno nabavljenu konicu
opaliti plamenom pre naseljavanja pelinje zajednice.
234
Opaljivanje unutranjosti konice i

podnjae obezbeuje povoljno zdravstveno
stanje pelinje zajednice i borbu sa Varroom
ini efikasnijom, jer pelinje drutvo, napadnuto
sa ma kojim drugim oboljenjem, nije u stanju da
se bori sa Varroom.
Utvreno je, prema Smirnovu, da enke
vareo mogu iveti do 11 dana na telu uginule
pele, truta ili lutke izvan konice, a sposobni
su da se ponovo nasele na pele koje puze po
dnu podnjae. Mogu 6-7 dana sauvati vitalnost
i u praznim konicama ili u praznim satovima
bez pela, u satovima sa otvorenim leglom
izvan konice do 15 dana, a u satovima sa
zapeaenim leglom do 32 dana. (Radojev,
1984)41
Slika 33. Dezinfekcija let-lampom

(Preuzeto iz Pelarske
enciklopedije, 1976)
7.2.18. TITITI PELE ISTRAJNO UNITAVATI VARROU

Varrou destruktor niko do
sada nije mogao da uniti, ali se sa
njome moe da pelari. Kako?
1) Poznato
je
da
sposobnost reprodukcije parazita
Varroa destructor raste s poveanjem
koliine legla u pelinjoj zajednici,
kao i s duinom trajanja stadijuma
poklopljenog legla. Ukoliko se broj
grinja u pelinjoj zajednici ne dri pod
kontrolom, njihov e broj rasti sve dok
u konici ne uzrokuje propadanje
pelinje zajednice. Iz grafikona se vidi
kako u netretiranoj zajednici broj
grinja raste od aprila i dostie svoj
najvei broj u septembru i oktobru. Za
isto to vreme broj pela (slino je i s Slika 34. Dinamika razvoja populacije parazita
Varroa destructor u odnosu na dinamiku
leglom) od juna poinje polako da
razvoja pelinje zajednice (broj pela i
opada da bi u septembru ili poetkom
zaleenih elija legla) tokom godine
oktobra broj Varroa u konici bio vei
(Pukadija, 2004)
od broja pela (Pukadija, 2004)
U naim klimatskim uslovima
nivo zaraenosti pelinje zajednice varroom raste tokom druge polovine godine.
Padom koliine legla u zajednici raste i broj varroom zaraenih elija, to ima za
posledicu i znatno vei broj oteenih pela. U ovakvim uslovima samo nizak nivo
zaraenosti legla omoguie pelinjoj zajednici da uspeno prezimljava i da se brzo
razvija u narednom proleu. Mere za kontrolu populacije Varroe koje se preduzimaju
tokom jula i avgusta osiguravaju potrebu pelinje zajednice za potpuno razvijenim
zimskim pelama. Ako se ove mere kontrole populacije Varroe izvedu samo u julu, ili
ak kasnije, broj oteenih pela e rasti proporcionalno s koliinom zaraenog legla.
235
Ako se pak mere i tretmani za kontrolu populacije Varroe izvedu jako kasno u jesen,
mnoge zimske pele bie sigurno oteene, a zimski gubici pelinjih zajednica e se
da poveaju. Zato svaka mera izvedena s ciljem unitavanja parazita Varroa
destructor u pelinjoj zajednici pre jula i avgusta dobro e doi pelinjoj zajednici, a
kasniji tretmani e dobro posluiti letnjim pelama za sledeu godinu.
2) istrajnim unitavanjem parazita. ime? U prvom redu lekovima koji
isparavaju: timolom i mravljom kiselinom (Grobov). Veliki broj istraivanja je pokazao
kako timol (Apigard) i mravlja kiselina u periodu jul - septembar, a oksalna i mlena
kiselina u periodu kada u pelinjoj zajednici nema legla (novembar i prva polovina
decembra) uspeno unitavaju populacije Varroa destructor. I istraivanja obavljena
poslednjih godina pruaju sve ee dokaze kako i neka eterina ulja (timol) kao i
neki dobro poznati dodaci hrani (KAS 81) mogu biti efikasno primenjeni za kontrolu
varro.
7.3. ZATO ISPARAVAJUA SREDSTVA PROTIV VARROE U

PELINJEM DRUTVU
Lekovi koji isparavaju (mravlja kiselina, timol, eterina ulja...) bolji su od
drugih, jer dospevaju u sve delove konice, pa i u otvoreno leglo gde unitavaju ili
bar oteuju Varroou (Grobov, 1984).
Desetogodinja istraivanja na 120 pelinjih zajednica u intenzivnoj studiji
tretmana timolom Franc Knobelspies je utvrdio da priblino pet dana pred izleganje
trutovskog i tri dana pred izleganje radilikog legla, pele u zdravim drutvima
delimino otklapaju elije sa leglom da bi vazduh mogao da ue u njih. on
pretpostavlja da zbog ovog deliminog otklapanja, isparenja timola ulaze u elije
igrajui ulogu svojevrsnog anestetika za varrou i da zato ne dolazi do njene oplodnje.
Pretpostavlja da prirodni proces hranjenja hemolimfom pelinje larve vie ne
funkcionie u korist razvoja mladih retardiranih varroa ("Bee biz, jul 1997.).
Neprekidnim emitovanjem otrih mirisa, isparavajua sredstva svakodnevno
ubijaju grinje koje se na leima mladih pela izvode iz zatvorenog legla. Ta sredstva
za due vreme zadravanja u konici (najmanje 16 dana), oiste pelinju zajednicu
od grinja Varroe.
Poznato je da se Varrooa razmnoava u zatvorenom leglu, koje kod nae evropske pele traje 12 dana, to znai da svakog dana pelinju zajednicu naseljava
1/12 novoizleenih grinja. Pod pretpostavkom da se u pelinjoj zajednici na dan D
nalazi 1.920 grinja, od ega 50% (ili 960 enki) varroe u poklopljenom leglu, one e
narednih 12 dana svakodnevno izvoditi po 1/12 ili 80 grinja (umnoeno 1,4 puta,
svaka enka varroe u zatvorenom leglu proizvede proseno 1,4 enskog potomstva,
pie Koeniger) koje e se, ako ne budu unitavane, prikaiti na pele i uveati zarazu
za novih 112 grinja dnevno. Kada u konici nema akaricida, za period od 12 dana na
pelama e se nai 1.212 varroa, a u zatvorenom leglu njih 1.561.
Ako pelinju zajednicu i dalje ne titimo, u narednih 8 meseci varroa e se
umnoiti, prema Liebigovom pravilu za 128 puta, to korespondira sa raunicom
Artmenka i saradnika, po kojoj su utvrdili koeficijent reprodukcije od 105 do 160 puta.
Zato varrou treba unitavati kontinuirano i istrajno tokom cele godine, primenom
isparavajuih sredstava kao to su timol i mravlja kiselina, eterina ulja i aromatine
sirovine.
236
Timol u dozi od 10 do 12 grama po nastavku, stavljen u valov satonoe

plodinog nastavka ili u Frakno-timol ram, dugo vremena isparava i za to vreme titi
pelinju zajednicu od parazita. I mravlja kiselina uneta u konicu isparava i zadrana
u pelinjoj zajednici najkrae 4 dana (po matematikom modelu iz tabele) ubija grinje
na pelama i u leglu, te titi pelinje drutvo od parazita.
Matematiki model prikazan u Tabeli 45 pokazuje da kada u konici nema
akaricida, 1/12 grinja sa pela ulazi u elije sa leglom i tu ostaje za vreme stadijuma
razvia predlutka - lutka - pela. Taj stadijum traje 12 dana, nakon ega 1/12 poroda
Varroe umnoenog za 1,4 puta, daje reprodukciju enskog potomstva koje se kai na
pele i time zatvara reproduktivni krug, koji se nastavlja u nedogled.
7.4. TIMOL U KONICI ZDRAVLJE,

U PELINJOJ ZAJEDNICI RADNO RASPOLOENJE
Timol je bezbojni kristal ili beli kristalni prah koji se dobija iz biljaka timijana i
majine duice ili se dobija vetakim putem (sintetiki). Taka ovravanja mu je
oko 49,3C, a topljivost mu je 1 deo u 1000 delova vode, 1 u 0,3 etra, 1 u 200
glicerina. Prelazi u teno stanje sa kamforom, mentolom, fenolom i slinim
supstancama (Klinar). Mora se uvati u dobro zatvorenoj tamnoj staklenoj ambalai.
zatienoj od svetla.
Timijan i majina duica su biljke otrog, a ugodnog mirisa, poznate kao lek
ne samo u narodnoj, nego i u naunoj medicini (Tucakov). Jo od antike se znalo da
ove biljke imaju vrlo jako antiseptino dejstvo i da unitavaju viruse i bakterije. Obe
biljke sadre timol, antiseptik jai od fenola, za koga se dugo verovalo da je najbolji
baktericid. Timol je, u stvari, kamforasta esencija majine duice i uveliko se koristi u
farmaciji za pravljenje sirupa, kremova, balzama, losiona i dr. Njime su ak vdali i
rane nakon amputiranja udova.
Kao organsko fenolno jedinjenje, formule C10H14O, tzv. izopropil-ortokrezol,
timol se primenjuje u medicini i stomatologiji kao antiseptino, dezodorantno i antihelmintiko sredstvo (ubija gliste), ali i Varrou destructor, tako to paralie njen nervni
sistem. Nema tetno dejstvo na ljudsko zdravlje niti za okolinu. Timol se, kao
prirodna supstanca, nalazi u malim koliinama u nekim vrstama meda (npr. u lipovom
medu).
237
Tabela 44
Matematiki model umnoavanja varroe kada u konici nema Varrocida
Na dan D = 960
D+1 (960-80)+112=992
9921/12=82
D+2 (992-82)+112=1.024
1.0241/12=85
D+3 (1024-85)+112=1.051
1.0511/12=87
D+4 (1051-87)+112=1.076
1.0761/12=89
D+5 (1076-89)+112=1.099
1.0991/12=91
D+6 (1099-91)+112=1.120
1.1201/12=93
D+7 (1120-93)+112=1.139
1.1391/12=95
D+8 (1139-95)+112=1.156
1.1561/12=96
D+9 (1156-96)+112 =1.172
1.1721/12=97
D+10 (1.172-97)+112=1.187
1.1871/12=99
D+11 (1.187-99)+112=1.200
1.2001/12=100
D+12 (1.200-100) +112= 1.212
1.2121/12= 101
1.212+(11151,4)=1212+1561=2773
Slika 35. Dinamika razvoja varo (Modifikovano
prema Koenigeru i Fuu)
Napomena:
Duina ivota enki varroe:
Sakao i sar.: 43 dana leti, 3-5 meseci zimi
Smirnov:
713 dana pri T 13-25C i vlanosti 65-75%
4872 sata pri T od-10 do -30C
milevski:
zimi na mrtvim pelama 16 dana
leti na mrtvim pelama 12 dana
najdue ive na T od 32C i
vlanosti 95%
Mikitjuk, 1979. je na 52 enke varroe utvrdio:
da su njih 78,9% polagale jaja jednom
5,8% polagale jaja dva puta
4,8% polagale jaja tri puta
1,9% polagale jaja etiri puta
Ovo dovoljno pokazuje da sa Varroom nema
ale
Slika 36. Sa varoom nema ele.

Uas! (Foto Brndui, 2004)
238

7.4.1. IROKA PRIMENA TIMOLA
Timol je ekoloki ispravan lek irokog spektra delovanja prema raznim

patogenim uzronicima u konici (Grobov). Prema EU zakonu br. 2377/90, timol je
svrstan u II grupu netoksinih veterinarskih lekova, za koje nije potrebno maksimalno
ogranienje rezidua (Bubalo, 2004). Timol unitava Varroou destructor, Acarapis
woodi, pelinju va i voskovog moljca, spreava pojavu nozeme apis (Kadzo).
nozeme cerana (Maistrello, prema Stanimiroviu i sarad. 2011.) i krenog legla
(Knobelspies), smanjuje do 15% broj crevnih bakterija kod pela u toku zimovanja.
Ispitujui njegov efekat, neki autori su u prolee nali bakterije kod 100% jedinki u
konicama koje nisu tretirane timolom.
Grobov i saradnici utvrdili su, u eksperimentima velikih razmera efikasnost
timola (u obliku praka u dozi od 0,25 g po ulici, ili u formi sporog delovanja u dozi od
10-15 g timol-praha po konici) od 73-97,7% oborenih krpelja. U strogo kontrolisanim
uslovima ogleda, efikasnost timola uzetog u dozi samo od praka bila je 76%.
Kalinka Gurgulova iz Bugarske utvrdila je efikasnost timola od 80%. U
istraivanjima koja je proveo Vladimir Mlaen s jeseni 1982. i u prolee 1983. godine,
timol je u komparaciji sa pet drugih lekova pokazao najveu efikasnost u obaranju
krpelja od 90,38 do 91,83%, ali posipanjem u prahu po satonoama.
Vladimir Mlaen vrio je uporedna istraivanja efikasnosti timola. U grupi sa
folbeksom VA (brompropilat), apiakaridimom (malation + tedion), fenatijazinom i
varitanom na bazi fenotijazina, timol se pokazao najefikasnijim. To se pokazalo u
etvorokratnom tretiranju s jeseni i u trokratnom tretiranju u prolee navedenim
preparatima, po uputstvu proizvoaa, a rezultati iskazani statistikom obradom
potvrdili su dominantna svojstva timola u obaranju varroa.
Timol u kombinaciji sa odVarrom (ajem) gorkog pelena i borovih pupoljaka
(KAS-81) dao je najbolje rezultate. U dvokratnom tretiranju Vasa Batanev,
kombinujui timol i KAS-81, u toku 18 dana izbrojao je 2.937 ubijenih krpelja.
Imodorf, Sarier i Bogdanov nali su da je efikasnost timola protiv varroe pri
optimalnim uslovima izmeu 90 i 97%.
Timol je pokazao efikasnost na spoljnoj temperaturi u rasponu od 8 do
42C, pa se leenje pelinjih drutava preporuuje u prolee-leto-jesen-zimu.
Dr sc. Dragan Bubalo (2004) sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu istie da
je nemogu razvoj rezistentnih grinja upotrebom preparata na bazi timola, jer je
mehanizam dejstva usmeren na nekoliko podruja nervnog sistema, za razliku od
sintetikih akaricida kod kojih je dejstvo usmereno na pojedino podruje. Zato je
naao iroku primenu irom sveta.
Franc Knobelspies navodi da se timol u konici ponaa kao i propolis. U
konici nalazimo propolis na svim mestima, otvorima, razmacima i pukotinama
manjim od 3 mm. Miris propolisa zahvata prostor cele konice i inkorporiran je u
vosku i drvenim delovima unutranjosti konice. Sadran je i do 5% u
novoizgraenom sau. Svoja isparenja deponuje u vosak i elije sa leglom, u drvene
delove ramova i zidove konice, ispoljavajui baktericidna i fungicidna svojstva. Isto
tako se ponaa i timol. Vremenom se inkorporira u sae i drvene delove konice to
dezorjentie varrou. Pri ulasku u eliju saa, varroa je toliko zbunjena i
dezorjentisana da se vie ne hrani hemolimfom larve ve postaje gladna i ne moe
stvoriti otpornost na glad, niti se moe oploditi, to je potvreno detaljnom kontrolom
elije sa larvom koju je enka varroe naseljavala. Tu je naen takasto rasejan izmet
varroe du cele elije, a poznato je da ona odlae svoj izmet na gornji deo zida elije
blie analnoj zoni predlutke i da je to ubrite stalno na istom mestu.
239
U Norvekoj, vedskoj i Finskoj, zemljama sa dugotrajnim i surovim zimama,

u kojima mogu prezimiti samo zdrave i snane pelinje zajednice, od svih naina i
postupaka borbe protiv varroe, najboljom se pokazao timol. U valovu, specijalno
udubljenom na gornjem delu satonoe jednog okvira, sipa se 10 g timola. Taj okvir,
sa medom i polenom u sau, postave u sredinu gnezda i timol preko cele zime
lagano isparava. Varroe koje izlaze iz elija padaju kroz ianu mreu na podnjau
gde ugibaju. Istraivanjima je utvreno da ovakav tretman ne uznemirava normalan
ivot pelinje zajednice, matice ne stradaju i nema tete na leglu niti umiranja pela.
Nema grabei. Ne smanjuje polaganje jaja, a prua zatitu pelama cele godine.
U SAD Kolderon, iz Istraivake laboratorije u Batusvilu, Merilend, koristi
timol kao bazu za nove lekove. Utvrdio je da lek od smee timola i eukaliptusovog
ulja ima efekat od 93% ubijenih varroa, ali mu je glavna osobina, kako kae naunik,
niska toksinost. Osim uspenog delovanja protiv varroe, ima uspeno dejstvo protiv
plesni i bakterija.
U vajcarskoj timol upotrebljavaju kao osnovu registrovanog preparata apilajf
VAR (API LIFE VAR) i kao timol-ram.
U Italiji timol se koristi u obliku:
- Apiguard-a (timol-gel),
- Apilaif Var-a (timol 74,8%, eukaliptol 16%, menthola 3%, kamfor 3,7%,
vermikulit Q.S. 1,8%42 i
- Timovar-a (timol-trake).
Izvrena dvogodinja istraivanja u severnim oblastima (Vienca i Modena) i
u junim (Rim, Palermo) (2004/2005), potvrdila su efikasnost preparata u procentu
od 30 do 93,6%43.
Ova istraivanja su utvrdila efikasnost timola:
Na severu Italije efikasnost je iznosila u proseku
30-50% po sledeem:
- Apiguard ( 50 g gela + 12 g timola)
66,9% - 68%,
- Timovar (15 g timola u jednoj traci)
93,6% (u Vienci), a u Modeni
se pojavilo izbacivanje larvi iz lega i udne anormalnost, koje nisu istraene.
Ovome je doprinelo kino vreme, sniena temperature i malo sunanih dana
u avgustu, to je produilo usporilo isparavanje, i suenje gela u Apiguard-u.
Na jugu - Rim i Palermo - efekti Timovara i Apiguard-a iznosili su od 97% do
91%.
Varroa nije pokazala rezistenciju na timol.
I ova istraivanja su pokazala da je za primenu timola potrebno suvo i toplo
vreme! Bez padavina i bez oblanosti
7.4.1.1. Ogledi o uticaju koncentracije timola na zdravlje pela i ljudi
Timol-ramom pelinje zajednice se izlau dejstvu timola tokom cele godine,
uz dvokratno dodavanje leka (mart-april i jul-avgust) po 12 g po nastavku. Ispitivanja
su utvrdila da tretiranjem ovom metodom timol ne utie na zdravlje ljudi i pela, ali
moe uticati na ukus meda. A da bi se osetio u medu, potrebna je koncentracija od
1,1 mg/kg. Zato je u vajcarskoj gornji prag dozvoljene koncentracije timola u medu
0,8 mg/kg.
U Institutu Liebefeld postavili su ogled u trogodinjem trajanju: u 17 konica
(14 vajcarskih i tri pokretne) postavili su 22 timol-rama i ostavili ih u pelinjim
zajednicama tokom cele sezone. U dva navrata su (mart-april i jul-avgust) timolramove dopunjavali sa po 12 g timola u kristalu. Aktivni sastojak timola je isparavao
tokom sledeih nekoliko meseci od poetka ogleda. Ostaci timola u medu mereni su
240
gasnom hromatografijom. U 22 uzorka ispitivanog meda, donja granica iznosila je

0,02 mg/kg, a izmereni maksimum je iznosio 0,83 mg/kg, i to samo u jednom uzorku
meda. U proseku, u vajcarskim uzorcima meda naeno je 0,3 mg timola po jednom
kilogramu meda.
Isti eksperiment postavili su u Institutu Hohenhajm (Walner), Nemaka, ali sa
nemakim timol-ramovima. Na kraju eksperimenta su utvrdili vee vrednosti timola u
medu nego to je prethodno naeno u Liebefeldu (vajcarskim uzorcima). U
Hohenhajmu, na nemakim uzorcima meda nali su najniu vrednost od 0,7 mg/kg i
najviu 2 mg/kg meda, proseno 0,63 mg/kg. Sumnja se da se razlika u koliini
ostataka timola u medu pojavila iz razloga to su timol-ramovi vei broj godina
ispitivani u Nemakoj nego u vajcarskoj, pa se u njima zadralo i vie ostataka
supstance.
Ispitivanja u vajcarskoj sa timol-ramovima dranim u konicama neprekidno
dve i tri godine, pokazala su da su vrednosti timola u medu posle tree godine osetno
poveane. Uklanjanje timol-ramova iz konica tokom medobranja, eksperimentom su
konstatovali evidentno nie vrednosti ostataka timola u medu, nego u konicama iz
kojih nisu uklanjani.
U fokusu istraivanja bila su i zapaanja vajcarskih pelara. Njih 17 tvrde da
nisu bile primeene ba nikakve nepredviene pojave za vreme od godinu dana
dranja timol-ramova u pelinjim zajednicama.
Imdorf i Bogdanov (2004/2) istiu da su dugotrajne studije pokazale, kada se
koristi pravilno, rezidue timola u medu ostaju na niskom i bezbednom nivou (tabela
45)
Tabela 45. Rezidue timola u medu posle raznih postupaka tretmana (Preuzeto od
Imdorfa i Bogdanova, Pelar 2/2004).
Tip timol tretmana
Prosek mg/kg meda
Minimum/maksimum
Timol ram
Celogodinja upotreba u vajcarskoj, 1997.
(broj drutava 22)
0,33
0,02-0,83
Timol ram
Celogodinja upotreba u vajcarskoj, 1998.
(broj drutava 38)
0,40
0,11-1,06
Timol ram
Upotreba izvan pae u vajcardkoj, 1998.
broj drutava 10).
0,17
0,02-0,32
Timol ram
Celogodinja upotreba u Nemakoj, Walner,
1997. (broj drutava 19)
0,63
0,07-2,0
Api Life Var:

osmonedeljna primena u jesen, 1-5 upotreba
(broj drutava 28)
0,16
0,02-0,48
Lipov med (Guyot et al. 1998)
0.08
0,02-016
Koncetracija timola koja utie na ukus meda

Maksimalna granica rezidua timola u
vajcarskoj
1,1-1,3
0,8
241
Liebig (2003)44 koristi timol rastopljen u alkoholu (doza za drutvo u jednom

nastavku je 14 g timola u 20-30 ml alkohola). Kao nosa koristi tanku sunerastu
krpu debljine 5 mm, koju isee na trake, tako da pokrije sve ulice plodita. Rastvor
pravovremeno nanesi na trake i popreno ih poloi na ulice plodita, pokrivajui ih
folijom. Alkohol brzo ispari, dok fini kristali timola isparavaju dosta dugo. Zato
postupak treba ponoviti posle 2-3 nedelje. Na efikasnost timola najvie utie
temperatura, ali i udaljenost timola od same zajednice pela. Naime, mnogo veu
efikasnost postiemo ako je drutvo u jednom nastavku, nego ako je u dva.
Tretman timolom moe da izazove odreene tete na leglu. U neposrednoj
blizini stavljenog timola (priblino na irinu trake) pele uklanjaju sve leglo i veliki
venac meda. Matica smanjuje polaganje jaja i zalee samo daleko od timola.
Zbog uticaja na leglo, sa upotrebom timola treba poeti po prvom
prihranjivanju sve do kraja prihrane, a preparat staviti tako da je izmeu njega i legla
iroka medna kapa. Dobro je kontinuirano prihranjivati pele malim porcijama tokom
tretmana timolom.
Od timola Varroe dugo padaju, a najvie prve nedelje. Zato se u prirodno
opadanje Varroe moe pouzdati tek kada proe bar mesec dana od tretiranja.
Kod zajednica koje se zazimljuju u dva nastavka, efikasnost timola retko
prelazi 90%, pa mora da se upotrebi duplo vea doza nego kod zajednica u jednom
nastavku (tada treba misliti na poznate neeljene posledice i cenu tretmana,
ivadinovi). Kod zajednica u jednom nastavku efikasnost prelazi 95%, pa dodatni
tretmani pre uzimaljavanja nisu potrebni. Poto je timol je topiv u mastima pa ulazi u
vosak njegov miris se gubi tek kada konicom ovladaju vie temperature.
Pri upotrebi timola u suzbijanju varroe treba uapamtiti i neke mere
opreznosti, kao i kod svih akaricida.
Timol
ne
upotrebljavati
na
temperaturama spoljnjeg vazduha viim od
26C.
Trouiller (2003) je prema Nediu
(2003)
predstavio
na
38.
kongresu
Apimondije 2003. godine u Ljubljani varijantu
timola u formi gela koga je nazvao Apiguard.
Varijanta je napravljena tako da se regulie
isparavanje aktivne supstance. Gel se
ponaa kao mrea koja se pri nioj
temperaturi iri, a pri vioj skuplja. Ovakva
osobina,
prema
navodima
autora,
obezbeuje maksimalan uinak samo u dva
tretmana. Apiguard je testiran u nekoliko
zemalja kako bi se ispitala njegova efikasnost
pri razliitim temperaturama i nainima
pelarenja. U svakom ispitivanom tretmanu
Slika 37. Apiguard
postojala je mreasta podnjaa i nauljeni
uloci na kojima se Varrooa zadravala.
Primena se sastojala u dvokratnom tretmanu (50 grama timola u gelu upakovanog u
pakovanje u formi folije ili limene patete koja se stavlja u konicu) u intervalu od dve
nedelje. Efikasnost apiguarda testiranog u 7 drava (Alir, Italija, Grka, Maroko,
Francuska, Belgija, vajcarska na pelama rase bikfast, carnica, ligustica, mellifera,
macedonica, meavina) na 31 lokaciji u konicama tipa Dadant, Langstrot, S-Swiss,
Z. Zander iznosila je u proseku 91%. Temperaturni opseg spoljnje toplote vazduha
242
iznosio je od 7 do 42C. Primenjuje se u leto, posle medobranja kada je srednja

dnevna temperatura 15C i vie. Ako drutva imaju potrebu za hranjenjem, tretiranje
poeti nekoliko dana pre hranjenja. Jedan komplet sadri 10 pakovanja, to je
dovoljno za za tretman 5 drutava, 2 puta, u razmaku od 15 dana (Cvetkovi, 2003).
7.4.1.2. Ruska iskustva u primeni timola
U Rusiji se timol u borbi protiv varroe koiristi vie od 30 godina, a iskustvao
njegovoj primeni utemeljena su na bogatoj praksi i teoriji. Oni su jo davne 1981.
godine u asopisu PELOVODSTVO publikovali rezultate uspenosti primene
timola u periodu mirovanja pela, odnosno u jesen, zimi i u prolee, to pokazuje
tabela 46.
Svaka ubijena enka varroe koja prezimljava na pelama, znai vie nego
desetine parazita ubijenih u aktivnoj sezoni, istie Sulimanovi.
Tabela 46. Pregled efikasnosti timola zimi i s prolea*, (prema podacima Stanojia)
Novembar
Broj otpalih
varroa
Odnos
Poetak aprila
Februar
Timol u
konici
Konica
bez Timola
Timol u
konici
Konica bez
Timola
Timol u
konici
Konica bez
Timola
277
62
163
57
352
57
4,7 : 1
2,85 : 1
6,0 : 1
*Rezultati istraivanja odelenja Saveznog instituta eksperimentalne veterine u Belogrodu. Deset grama
timola sipali su u kutiju od ibica, zamotali u gazu i kroz leto stavili na podnjau (Pelar 6/81, str.184).
7.4.1.3. Franc Knobelspies
je utvrdio da je zimi 1991/92. godine pod dejstvom timola nedeljno padanje
iznosilo od 3 do 7 krpelja. Na prolee 1992. godine u drutvima koja zimi nisu bila
tretirana timolom naao je u 400 poklopljenih elija trutovskog legla izmeu 30 i 160
elija sa Varroom. U tretiranim drutvima pri istom broju kontrolisanih elija u
zatvorenom leglu trutova, bilo je samo 2-9 elija sa krpeljom. Izraeno u procentima
u netretiranim drutvima zaraenost je naena od 7,5 do 40%, a u tretiranim 14-17,8
puta manje, t.j. od 0,5 do 2,25%.
Maja 1994. godine preselio je sedam najjaih pelinjih zajednica na pelinjak
od oko 60 drutava u vlasnitvu drugog pelara. Preseljena drutva imala su u
konici frakno-timol ram celog leta, a konice vlasnika pelinjaka nisu tretirane.
Krajem avgusta iste godine iz drutava vlasnika pelinjaka i susednih pelara izlazile
su (ne izletale) mlade pele sa deformisanim krilima koje su bauljale oko konica.
Desetog oktobra vratio je svoja drutva u matini pelinjak i podvrgao ih
kontrolnom tretiranju perizinom. Proverom je utvrdio da je...
...u
1
2
3
4
5
6
7
svega
drutvima:
palo
83
61
185
50
172
51
130 732
varroe:
Ostavio je timol-ramove u pelinjim drutvima tokom cele zime i padanje
varroe se nastavilo do sledeeg 1. maja, kada je izbrojao...

...u
drutvima:
palo
varroe:
71
91
105
31
201
141
115
243
svega
755
Timol redukuje varrou do nivoa da se u drutvu ne moe pojaviti jaka zaraza.

Zato je broj varroa koje padaju relativno mali u poreenju sa hemijskim metodama.
Za pet godina neprekidnog tretiranja pelinjih drutava timolom i kontrolom padanja
varroe tokom letnjih meseci utvrdio je da skoro u drutvima nema prisutnih parazita,
a ako ih je i bilo, to su bili bledi i pegavi primerci, odnosno blede mleno-vodene bile
su mlade varroe, a svetle sa tamnim pegama su stari krpelji.
7.4.1.4. Istraivanja na Svesaveznom institutu eksperimentalne veterine,
Moskva, i Pedagokom institutu, Belgorod,
su utvrdila stimulativno dejstvo timola na sakupljaku aktivnost pelinje
zajednice, to se vidi iz tabele 47.
Tabela 47. Stimulativno dejstvo timola na sakupljaku aktivnost pelinjeg drutva
(prema podacima Stanojia)
Nametnuti uslovi
8 PD zaraenih sa 3236% i
tretiranih timolom 2 puta u
razmaku od 7 dana
Pelinja drutva koja nisu

tretirana timolom
Na slaboj pai
(indeks 100)
132,4
100
U suvim arkim uslovima na

suncokretu udaljenom 2,5 km
od pelinjaka
+2,3 kg meda
-3.9kg meda
ili 26,2% manje
Dvokratno tretiranje pelinjih drutava sa 0,25g timola po ulici, doprinelo je

poveanju unosa polena, veem prinosu voska, poveanju mase tela pela i veem
unosu meda, te poveavaju ukupne teine timolom tretiranih pelinjih zajednica za
5,5 kg, istiu u Institutu.
7.4.1.5. Doza i tehnika tretiranja zapraivanjem timolom u prahu
Kada se tretiranje pelinjih zajednica vri zapraivanjem pela po
satonoama plodinog nastavka, mora se potovati strogo odmerena doza leka
prema jaini pelinjeg drutva, na to upuuje tabela 48.
KADA? U TOKU DANA:
KAKO ?
- podii komplet iznad plodita (matina reetka i sve iznad nje) i pomeriti ga
unapred za 15 do 20 cm. Pele e uznemirene, podii temperaturu od koje e varroe
padati kroz ianu mreu na podnjau;
- pele nadimiti.One e se najesti meda i ogoleti varrou;
- primerenu dozu timola iz kaiice presuti u sito (ili cediljku za aj) i kroz
stvoreni otvor napraiti pele na satonoama;
dovesti konicu u prvobitno stanje i posmatrati reakciji pela.
244
Tabela 48. Doziranje timola u prahu

Doza od 0,25 g po ulici
2 LR nastavka
gusto posednut
pelama
1 LR nastavak
gusto posednut
pelama
1 LR nastavak
slabije posednut
pelama
slaba drutva
2,5 g
1,75 g
0,87 g
0g
Timol u prahu
Dozimetar
pribor
Tri kaiice primerene zapremine za timol i sito (ili cediljka za aj)
7.4.1.6. Kako rade u Evropi
Grobov i
saradnici
0,25/ulica ili 10
g usporeno
delovanje
vedska,
Finska,
Norveka
10
grama u
satono
u
Trouiller
(2003)
Oblika
limene
patete
50
grama
Kada
opadne
10 i vie
varroa
Da
Poetak
septem
Da
Posle
vrcanja
Suner
15-20
grama u
toploj
vodi
SarierImdorfBogdanov
Julavgust
2 12
Martapril
Doza,
grama
Knobelspies
Frakno
Timolram
Vreme tretiranja
2u
intervalu
2-3
sedmice
2u
intervalu
2-3
sedmice
Odmah
Preko zime
Autori
Nosa
Tabela 49
2 50
grama u
intervalu
od 2
nedelje
Primena:
1) U toku aktivne sezone: kod tee zaraenih zajednica (vie od 20%) 3-4
tretmana u razmaku od 4 dana, a kod slabije zaraenih drutava u intervalu od 7
dana (Grobov i sarad. 1984).
2) U toku sezone mirovanja i sezone aktivnosti pela u polju, kada dnevne
temperature spoljnog vazduha, za due vremena ne prelaze 26C, 10 do 12 g timola
245
nasuti u valov jedne satonoe zamreene ianom mreom i neprekidno drati u

konici do glavne pae (Grobov i sarad. 1984).
3) Prema Imdorfu, timol se u dozi od 15 do 20 g rastvara u toploj vodi i nalije
u nosei materijal. Za dve do tri sedmice lek ispari i postupak se ponavlja, tako da
jedno leenje uz ponovljenu dozu traje est nedelja. Tretiranje timolom u trajanju od
est nedelja sprovodi se (1) posle oduzimanja meda i (2) poetkom meseca
septembra. Ako je prirodno opadanje vee od 10 grinja dnevno, tretiranje treba
otpoeti odmah ne ekajui avgust i septembar.
4) Franc Knobelspies, granulirani timol u dozi 11-12 g (moe i prakasti)
stavlja u frakno timol-ram45, vodei rauna da timol bude ravnomerno rasporeen u
gornjem odeljku, a ne da bude na jednom mestu. Vri dva tretmana godinje. Prvi
tretman obavlja izmeu 1. i 10. maja sa ciljem da uniti varrou, koja bi se
razmnoavala tokom letnjih
meseci. Drugi tretman
izvodi, odnosno frakno
timol-ramove
dopunjuje,
krajem jula ili poetkom
avgusta sa istom dozom
timola
kojom
unitava
varrou
koja
bi
se
razmnoavala
tokom
jeseni, kako bi pelinje
zajednice u zimu ule bez
parazita.
Postavljanje
Slika 38. Frakno-timol ram: 1. glavni ram; 2. boni zidovi;
frakno
timol-rama
3. boni zidovi gornjeg odeljka; 4. platno koje razdvaja
preporuuje: u konicama
dva odeljka; 5. poklopac gornjeg odeljka; 6. donji odeljak;
sa jednim nastavkom gde
7. useci na donjem odeljku
su ramovi postavljeni na
hladno, odnosno po duini, ram se uvek postavlja uz zid konice, u konicama sa
dva plodina tela, preporuuje dva frakno timolrama, po jedan uz svaki boni zid
gornjeg nastavka. Korektna koliina timola je 11 do 12 g po ramu pie Knobelspies.
5) U novije vreme u Rusiji preporuuju i drugi nain primene timola.To je 10%
rastvor timola u alkoholu kojim se prska jako zaraeno zatvoreno leglo.
Naroitu opreznost posvetiti pri zapraivanju timolom:
- na pelinjacima gde su konice gusto postavljene ili na pelinjacima
paviljonskog tipa, izbegavati tretiranje zapraivanjem:
- u bezpanom periodu, jer moe doi do grabei,
- kada je kiovit dan i kada se oekuje nevreme, jer bi pele skupljene u
grozdu mogle da stradaju.
- na nekoliko dana pred seobu, jer se pele nee povui u konice.
Strogo voditi rauna da se kod postupka zapraivanjem ne predozira i da se
ne tretira na temperaturi spoljnog vazduha vioj od 26C. U suprotnom, pele e
zajedno sa maticom izii iz konice i za nekoliko dana prekidaju svaku aktivnost.
Bolje je poeti sa niim dozama i pri niim temperaturama, jer timol pokazuje
efikasnost ve od 8C.
Iskustva u borbi sa Varroozom upotrebom timola u bivem SSSR-u, Finskoj,
vedskoj, Norvekoj, vajcarskoj i Nemakoj najbolja su potvrda vrednosti leka u
konici, i dovoljan razlog naim malim i velikim pelarima da ga po uzoru na strana
iskustva, mogu bez predrasuda o njegovom drugorazrednom znaaju, uspeno
koristiti.
246
Istraivanja Grobova i saradnika i rezultati Mlaana su pokazali da najvei

efekat timol pokazuje zapraivanjem pelinjih zajednica posipanjem praha od 0,25 g
po ulici, pri emu oteuje hemolimfu krpelja, sniava rasplodnu mo enki varroe i
poveava broj enki nesposobnih da ostave potomstvo46.
7.4.2. MILJENJA I ISKUSTVA DRUGIH SA TIMOLOM

Ruski naunici (Grobov i sar., 1981) svrstavaju timol meu najbolja sredstva
protiv Varrooze, jer ima najmanje tetne posledice po pele i pelinje proizvode
(Sulimanovi i Kezi, 1981).
7.4.2.1. Timol prema Riharu (1999)
U knjizi Varroza ebel (1999)profesor dr Joe Rihara je napisao:
Timol ima prepoznatljiv aromatini miris i specifian ukus. U prodaji se nalazi
u obliku bezbojnih kristala ili kao prah. U smesi sa kamforom je u tenom stanju.
S timolom uspeno suzbijamo Varrou. U konicu ga stavljamo u obliku
kristala, u prahu ili kao pastu.
Meu eterikim uljima najbolje je pribaviti isti timol. Priprema se tako da nije
tetan za pele i leglo, ljudima i okolini. Pelama ga dajemo u obliku tekuine u
pricu, rastopljenog u eernom sirupu, kao prah ili kao pastu.
Ako ga koristimo u eernoj otopini, najpre ga treba otopiti u vruoj vodi (1
gram na 3 litre vode), na to dodamo 3 kg eera i dobijemo 5 litara lekovite otopine.
Tako pripremljen lekoviti timol dodamo po jedan gram u 5 litara eernog sirupa i
pele prihranjujemo 3-4 puta sa po 100-150 g u razmaku od 4-7 dana. (pet litara
takvog rastvora, na primer, je dovoljno za desetokvirnu konicu za trikratno
prihranjivanje, zato emo potroiti 140 grama po ulici, prim. J. Rihar, 1999).
7.4.2.2. Melnikova iskustva sa timolom u alkoholu
Kada je zatvoreno leglo jako napadnuto, Melnik preporuuje da ga
poprskamo s 10% timolove alkoholne otopine.
Treba znati da timol pele uznemirava. Zato slabiima treba suziti leto da ne
bi dolo do grabei. Stoga je preporuljivo istovremeno tretirati sve pelinje zajednice
na pelinjaku. Najsvrsishodnije je primenjivati timol istovremeno na dva naina. Tako
na primer drutvo prihranjujemo eetnim sirupom oplemenjenim timolom uz
istovremeno stavljenu, na dno konice, timolovu pastu, (Rihar, 1999).
Pasta se priprema tako, to se pomea 100 g timola sa 400 grama segregata
medicinskog vazelina i 500 g krede u prahu. Na pergamentni papir veliine 2030 cm
ili na podobnu podlogu nanosimo po 100 do 150 grama paste i poloimo na dno
konice ispod sredinjih okvira. Dok pele odstranjuju pastu, sa njih padaju Varroe
kroz mreu na zamaeni uloak na podnjai, i tu ugibaju (Rihar, 1999).
Timol brzo isparava i zato po pravilu ne ostajvlja tragove u medu i u drugim
pelinjim proizvodima. U Hohenhajmu su posle tri godine upotrebe, traili timol u
medu, ali ga u veini uzoraka nisu nali. A tamo gde su ga nali bio je 2 ppm - ispod
granice osetljivosti u medu.
247
Melnik (1996) napominje da timol ne teti zdravlju ljudi. Ako bi se i naao u

medu, onda ga upotrebjlavaju za leenje gornjih disajnih organa ljudi, leenju
oslabelog srca, crevnih parazita i drugih oboljenja.
7.4.2.3. Timol u piritusu po Imdorfu i Liebigu
Imdorf i Liebig sugeriu da timol moemo pripremiti tako da 15 g timola
rastopimu u 20 ml piritusa. Taj rastvor nanesemo na viskoznu sunerastu krpu
veliine 30100,5 cm. Kad piritus ispari, krpu poloimo na satonoe plodita, na 5
cm rastojanja iznad legla. (Liebig sugerie da plou poloimo suprotno od leta, a
ulice prekrijemo). Stavlja se krajem avgusta ili poetkom septembra u trajanju od 3-4
nedelje, pa se potom, odmah stavlja nova (Rihar, 1999).
7.4.2.4. Doktor Rapl Buner i timovar trake
Doktor Rapl Buner je u asopisu Die Biene za avgust 2008 g. objavio
rezultate svog eksperimenta o efikasnosti timola u obliku traka timovara protiv
Varroe. On je leta 2007. godine (od 19. jula do 27. septembra) izveo eksperiment sa
timolom u obliku timovar-traka na 36 pelinjih drutava sa dva LR nastavka, a fioke
na mreastoj podnjaama hermetiki zatvorene, tako to je 19. jula dijagonalno
postavio po dve trake timovara na satonoe gornjih nastavaka. Trake je menjao
novima svakih 21 dan ,tako da je posle est nedelja (30. avgusta) tretman bio
okonan.
Opadanje Varroe je kntrolisano svakih sedam dana zakljuno sa 27.
septembrom, odnosno etiri sedmice od prestanka delovanja timovar traka. Treeg
decembra sva drutva su, na ime kontrole, tretirana oksalnom kiselinom (postupkom
nakapavanja). (Tabela 50)
Tabela 50. (Preuzeto od dr Bunera, Pelar br. 10/2008)
Tretman
Mravlja
kiselina
Timovar
Pelinjak Drutva
Opadanje Varroe
(19.07.-27.09.)
Tretman kontrola oksalna kiselina

03.12. Naknadno opadanje Varroe posle
tretmana (3.12.-03.01.)
Srednja vrednost
Srednja vrednost
Maksimum
12
289
158
524
14
105
313
707
12
350
75
147
24
178
86
501
Kao to se vidi iz tabele, pele na etiri pelinjaka nisu bile previe zaraene
Varroom.
Efekat timola praen je paralelno sa mravljom kiselinom kojom su bila
tretirana 26 drutava. Ogled je obavljen ponavljanjem etiri puta tretmana u razmaku
od 3-4 dana dozom od 60 ml 60% rashlaene mravlje kiseline
Ako se uporede drutva tretirana mravljom kiselinom i zimskim
nakapavanjem oksalnom kiselinom sa onima tretiranim sa timolom (timovar-trakama)
248
i oksalnom kiselinom, jasno se vidi da timol ima vei uinak u odnosu na mravlju
kiselinu.
Timol u obliku timovar traka je pokazao veu efikasnost od mravlje kiseline, a
ni jedno drutva koje je tretiran u letnjem periodu nije stradalo do prolea 2008.
godine (Pelar br 10 /2008).
7.4.3. IROKA PRIMENA TIMOLA

Ako je timol naao iroku primenu u pelarstvima Nordijskih zemalja, Rusije,
Kanade, vajcarske, Italije, SAD i drugih zemalja nema razloga da ga i nai pelari
sa vie hrabrosti unose u konicu i njime suzbijaju ne samo Varroozu, ve i
nozemozu, voskov moljac, akarozu i pelinju va, te smanjuje broj crevnih bakterija u
pela tokom zimovanja i, stimulie pelinju zajednicu na veu radnu aktivnost i
produktivnost, a enkama varroe umanjuje reproduktivnu sposobnost.
Da je timol naao primenu u suzbijanju Varroze u pelarstvima mnogih
drava pokazuje Imdorf, nauni saradnik Federalnog Instituta u Libelfeldu, koji donosi
tabelu autra koji su primenom timola obezbedili pelarenje sa zdravim pelama i
bez rezidua hemije u medu i vosku, to pokazuje tabela 51.
Tabela 51. Tretman Varroe Destructor istim timolom (Preuzeto od Imdorfa i
Bogdanova, Pelar 2/2004)
Form
a
timol
a
Prah
u
kesici
Autori
God.
Marcheti
i sarad,
1984
.
Lodesani
i sarad.
Frilli i
sarad.
1990
.
1991
.
Chiesa
1991
Prah
Liebig
1995
.
U
smei
Higes i
sarad.
1996
.
Prah
Higes i
Lorente
1997
.
Prah
Flores i
sarad.
1997
Bollhald
er
1998
.
Prah
u
smei
U
smei
Doza
gram
a
Mesto
primene
Trajanje
tretmana,dan
a
Vreme
tretmana
Prosena
efikasnost,
%
4
15
Izmeu saa
16
Okt/Nov
66
21
Okt/Nov
81
Novembar
95
Na satonoe
Okt/Nov.
96,8
Na satonoe
21
Aug/Nove
m
96,8
Na satnu
osnovu
19
Februar
97,8
48
Petri na
satonoe
28
April/Maj
97,6
2
10
Petri na
satonou
21
2
15
Na satnu
osnovu
49
Prah
3
4,5-6
Prah
41
5
0,5
sau
1
15
5
1g po
ulici
Posipanjepre
ko saa
Na satnu
osnovu
97
Avg/okt.
85-97
249
7.4.4. OSTALE ODLIKE TIMOLA

Timol ubija sve stadijume votanog moljca;
Kad ga s jeseni i u prolee dajemo u sirupu 1:1 (1 g na 5 l eernog sirupa),
spreava nozemu, odnosno lei pelinje drutvo obolelo od te bolesti, lei takoe
crevne i druge bakterijske bolesti;
Kad s prolea prihranjujemo, pele poprskamo s timolovom vodom (1 g na 5 l
eernog sirupa) dno i zidove konice i za tili as ugine kreno leglo.;
Pod uticajem timola i oksalne kiseline Varroe u veini uginu, a one koje
ostanu u ivotu, nisu sposobne da se privrste na pele (Zamazin,1987, prema
Riharu, 1999).
7.4.5. APIGARD
Amerika firma Dadant&Sons u asopisu American Bee Journal vol 146.
4, april 2006. dala je odgovor na 17 najee postavljenih pitanja pelara o Apigardu,
preparatu protiv Varroe.
1. ta je apigard?
Apigard je timol u sporootputajuem gelu, koji se koristi kao sredstvo za
kontrolu Varroe destruktor kod pelinjih drutava.
2. Kako se primenjuje apigard?
Ako se apigard koristi u tacni, odstrani se poklopac sa nje i postavi se sa
strane na vrh okvira sa leglom.
Treba proveriti da li je ostavljeno dovoljno prostora da pele pristupe tacni,
koristei slobodan prostor iznad plodita. Potom zatvoriti konicu. Posle dve nedelje
ponoviti tretman sa drugom tacnom i ostaviti 2-4 nedelje.
Ako pak, koristite pakovanje od 3 kg, onda treba izdvojiti kaiicom 50 g
apigarda. Tretman ponoviti posle dve nedelje i ostaviti ga u konici naredne 2-4
nedelje.
3. U koje doba godine se moe koristiti Apigard?
Apigard je najbolje koristiti na leto ili jesen, osim u panom periodu. Spoljna
temperatura trebalo bi da bude oko 15C, podrazumevajui da je drutvo aktivno.
Raznoenje apigard-gela zavisi od toga kako ga pele transportuju kroz proces
ienja konice, a uveava se poveanjem spoljne temperature. Apigard ne treba
koristiti pri temperaturama viim od 38C. Primenu treba izbegavati u vreme pae, jer
bi dolo do zagaenja meda.
4. Zato ne treba apigard primenjivatu u prolee?
Apigard se moe primenjivati u prolee ako je neophodno, pod uslovom da je
dnevna temperatura dovoljno visoka. Meutim, to nije najbolje vreme za primenu
preparata. Timol koji je aktivni sastojak u apigardu moe ponekad u kratkom periodu
da stopira maticu u polaganju jaja, a to nije poeljno u rano prolee, kada drutvo
treba da se uveava. Ako je veliko leglo u prolee, tada je bezopasnije koristiti
apigard, nego leglo prepustiti daljoj reprpdukciji, ali je u svakom sluaju bolje tretman
odloiti do leta.
5. Mogu li se hraniti pele dok se koristi apigard?
Da i ne. Preporuuje se da se ne primenjuje apigard dok traje prihranaje, jer
pele tada troe sve svoje vreme uzimajui hranu i ne zanimaju se ienjem
apigard-gela. Nema velikog rizika ali e postojati razlike izmeu razliitih drutava
250
ako se u isto vreme i hrane i tretiraju. Treba pokuati prvo na nekoliko drutava i
utvrditi reakciju pela.
6. Pretpostavlja se da e prva doza biti potroena za dve nedelje, ali sam
utvrdio da je nestalo gela ve posle nedelju dana; da li je potrebno da se druga doza
stavi odmah?
Ne. Brzina sa kojom se gel troi zavisi od temperature i od ponaanja
pojedinih drutava. Mogue je da doza gela nestane iz tacne ve za 2-10 dana. Gel
nestaje isparavanjem i kada ga pele detektuju kao strano telo, pokuavaju da ga
uklone. Pri visokim temperaturama jae je dejstvo isparavanja. Pele pronalaze gel i
nastoje da ga brzo oiste. Generalno, jaka drutva bre rade, dok manja slabije. Pri
niim temperaturama gel isparava znaajno slabije. Kod radilica nije uoeno da gel
uklanjaju bre.
7. U ponovljenoj dozi gel traje due; zato je tako?
Druga doza traje due jer su se pele tada privikle na miris timola u konici.
Higijensko ponaanje sada nije tako izraeno kao pri poetnom upoznavanju.
8. Posle dve nedelje ima jo uvek neto apigarda u tacni ili doznoj posudi.
ta se desilo i ta treba raditi?
Ponekad, kad se gel isui pele za njega gube interes. Ostatak formira plitku
povrinu (na voskom fundiranom kartonu oko 1010 cm). Ako postoji samo mala
koliina ostataka gela, on se moe razmazati na vrhove ramova plodita. To je
aktivan apigard i, pele e ga ukloniti to e pomoi u kasnijoj kontroli Varroe.
9. Prva doza bila je pre dve nedelje, a sada bi druga trebalo da traje 2-4
nedelje. ta, ako u to vreme pele trebaju da uestvuju u pelinjoj pai?
Ako oekujete pelinju pau nemojte tretirati. Ukoliko je bitan tretman pre
pokretanja pela na pau, primenite jednu dozu apigarda i otklonite svaki rezidualni
materijal pre pokretanja pela. Drugu dozu treba pokrenuta odmah posle pae.
Ovakav reim ne moe biti toliko efikasan koliko daju dva uzastopna tretiranja
apigardom. Ne postoji zavrni period za apigard, to ranije - to bolje. Drugim reima,
apigard tacne se mogu ukloniti i istog dana postaviti.
10. Koristim apigard u prolee i moja drutva izgledaju veoma slabo, zato?
Verovatno da je matica krae vreme prekinula polaganje jaja. To se ne
deava esto, ali ako se desi to je samo vremenski efekat. Ona e ponovo poeti
polagati jaja kada se miris timola razie posle oko 3 nedelje, to nee otetiti drutvo
ili maticu.
11. Koji nivo kontrole (unitenja) Varroe mogu postii tretmanom apigardom?
Apigard esto daje rezultate jednako dobre kao to su se mogli postii ranije
sa apistanom ili bajVarrolom, ali generalno moe se oekivati nia efikasnost, negde
izmeu 85% i 95% unitenja Varroe. Prosek koji smo mi registrovali tretmanom 1.000
konica bio je 93%. Apigard deluje bolje ukoliko je toplije ali samo do 38C.
12. Zato bi se koristio apigard kada on ne deluje tako dobro kao apistan u
bajVarrol?
Postoji otpornost Varroe na piretroide (aktivne sastojke apistana i bajVarrola)
u mnogim oblastima. Apistan i bajVarrol u tim oblastima nisu efikasni i zato je
neophpdno koristiti druge tipove tretmana. Apigard deluje drugaije od piretroida i
ubija Varrou u razvoju, rezistentnu na piretroide. Dok rezistencija jo ne postoji,
dobro je zameniti tretmane apigardom.
13. Mogu li koristiti u isto vreme apigard i apistan?
Da, moete, ali bi to bilo rasipanje para i ne bi imalo realne prednosti.
Koristite jedno ili drugo, ali ne u isto vreme oba.
14. Da li je leglo Varroe rezistentno na timol?
251
Na kratak period, ne! Piretroidi i drugi tradicionalni pesticidi ubijaju, delujui

na nervne kanale Varroe ili insekata i relativno je jednostavno da Varroa ili insekat
promene svoje psiholoko stanje, tako da kratko utiu na nervne agense. Timol
deluje drugaije. Kako je protein denaturant on razara membrane elije i deluje na
sve elijske procese. To je opti nain delovanja, pre nego one postanu visoko
specifine. Bilo bi veoma teko za leglo Varroe da promeni sve svoje telesne funkcije
i postane rezistantno na timol. Vita nadgleda populaciju Varroe u Evropi i mi do sada
nismo registrovali rezistenciju na timol. Meutim, ne iskljuuje se verovatnoa da
emo imati u budue Varrou rezistentnu na timol.
15. Mogu li koristiti apigard sa otvorenim podnim mreama?
Pare timola su tee od vazduha i, sa otvorenim podnim mreama efikasnost
tretiranja bi nestala. Tokom tretiranja apigardom mree zatvorirte, a posle ih otvorite.
16. Zato je apigard gel?
Timol je jedan uspean pesticid, ali kad bi se primenjivao kao sirov kristal ili u
suvom stanju, bilo bi teko i hazardno koristiti ga i kontrolisati promene nivoa
zaraenosti Varroom. U hladnim uslovima, kristali timola ne isparavaju dovoljno brzo i
Varroa se ne moe kontrolisati, ali na toplotom, kristali timola e isparavati suvie
brzo, uznemirujui pele i esto ubijajui leglo. Zato se timol inplicira u gel, kako bi za
timol dobili jedan sporo oslobaajui sistem isparavanja, koji doputa pelama da se
prilagode na niske koncetracije timola pre nego to doe do nivoa postepenog
uginua Varroe. Pri neposrednom korienju, apigard-gel je bezopasan za pele i
leglo.
Gde je mogue dobiti vie informacija i apigardu?
Za vie informacija o apigardu pogledajte website na www.dadant.com ili
posetite Vita-Evrope's website na www.vita-europe.com.47
U Srbiji opirnu informaciju o apigardu, dao je dr med. Rodoljub ivadinovi u
asopisu Pelar br 4 (april) 2007. godine.
7.4.6. TIMOL I DEZORJENTISANA VARROA

U desetogodinjim istraivanjima delovanja timola na varrou u 120 pelinjih
zajednica, Francz Knobelspies, otkrio je do sada manje poznate fenomene u razvoju
pelinjeg drutva i uticaja timola na reprodukciju varroe. Naime, on navodi:
1.
da pele u zdravim drutvima delimino otklapaju elije priblino pet
dana pred izleganje trutovskog legla i tri dana pre izleganje radilikog;
2.
da pod produenim dejstvom timola u konici, ija su se isparenja
dugotrajnom upotrebom u pelinjim zajednicama inkorporirala u vosak i u drvene
delove unutar konice, enke varroe i bez leka u gnezdu trpe gubitke i padaju na
podnjau, a pri naseljavanju elija sa larvama krpelji budu toliko destimulisani i
zbunjeni da se ne hrane hemolimfom predlutke-lutke, i kao posledica toga nastupa
glad. Kako varroa ne moe stvoriti otpornost na glad, to nikada ne moe da postane
rezistentna na timol;
3.
kada se pelinjem drutvu dodaju satne osnove proizvedene od voska
u ijoj su strukturi sadrani ostaci timola i kada pele na njima izgrade elije, matica
poloi jaja, a enka varroe naseli takvu eliju, krpelj postaje u tolikoj meri zbunjen i
dezorjentisan da se njegov izmet nalazi u malim takicama razbacan niz celu eliju,
umesto kao to je poznato, na jednom mestu.
Tvrdnju pod 1 Knobelspies dovodi u vezu sa elementarnom potrebom da se
lutkama pred roenje obezbedi kiseonik. Isparenja timola prodiru kroz otvor votanog
252
poklopca u elije sa lutkama i dezorjentiu parazita, pa ne dolazi do sparivanja enki

sa mujakom. Zatim, ne funkcionie prirodni proces hranjenja, to ima za posledicu
glad potomstva u elijama i padanje retardiranih parazita u svim stadijumima na
podnjau
Tvrdnju pod 2 argumentuje:
Petogodinje tretiranje timolom svih 120 pelinjih zajednica u kontinuitetu,
uticalo je da u drutvima tokom letnjih meseci skoro i nema varroe, a ako ih ima to su
uglavnom beli i pegavi primerci.
Izloene konstatacije potvrene su kada je odstranio iz pet najjaih drutava
timol-ramove, trutovsko leglo otklopio, a naene rezultate predstavio u tabeli 52.
Tvrdnju pod 3. dokumentuje rezultatima analize dva instituta:
U petogodinjem periodu tretitanja pelinjih zajednica timolom u kontinuitetu,
analizom su utveni ostaci supstance u vosku koja destruktivno deluje na varrou, a
prikazani su u tabeli 52.
Pokazatelji iz tabele rezultata analize u Poljoprivrednom Institutu za hemijske
analize u Frajburgu o ostacima timola u vosku, potvreni su i u Federalnom Institutu
u Libelfeldu u Bernu, ali u neto izmenjenim veliinama i na drugim pokazateljima
(tabela 53).
Tabela 52. Efekti ostataka timola u sau
Pelinja
drutva
Br. 1:
10.06.
15.07.
Br. 2:
10.06.
15.07.
Br. 3:
10.06.
15.07.
Br. 4:
10.06.
15.07.
Br. 5:
10.06.
15.07.
Ukupno otvorenih
trutovskih elija
Mrtvih varroa
Varroa sa
mrtvim leglom
Varroa bez
legla
Varroa sa
leglom
595
370
15
3
5
1
4
0
0
1
457
344
3
2
0
7
4
6
0
1
432
118
4
1
6
1
1
2
1
2
383
186
8
2
0
9
4
12
5
3
428
278
0
2
9
1
0
2
2
0
Tabela 53. Pregled ostataka timola u vosku i medu

U sau za leglo
U blok/kalupima od
voska
U centru saa
U medu
9,96 mg/kg
41,61 mg/kg
47 mg/kg
0,11 mg/kg
Tabela 54. Pregled ostataka timola u pretopljenom vosku

U vosku od saa sa leglom
U istopljenom vosku od timolrama
U medu
60,5 mg/kg
2523 mg/kg
0,02 mg/kg
253
Iz tabele 54 je vidljivo da se koliina timola u vosku poveava posle svakog

topljenja, iako timola ima u dozvoljenim koliinama u sau sa leglom.
Vlastitom preradom voska sa ostacima timola, satne osnove imaju prednost
nad klasinim u pretpostavci da timol satne osnove ini lekovitim ne samo protiv
Varrooze, ve i protiv drugih pelinjih bolesti.
7.4.7. NEPREKIDAN OTAR MIRIS TIMOLA

Neprekidnim emitovanjem otrih mirisa, timol svakodnevno ubija krpelje koji
se na leima mladih pela izvode iz zatvorenog legla. Pare timola za due vreme
zadravanja u konici (najmanje 16 dana), oiste pelinju zajednicu od grinja.
Poznato je da se Varrooa razmnoava u zatvorenom leglu, koje kod
evropske pele traje 12 dana, to znai da svakog dana pelinju zajednicu naseljava
1/12 novoizleenih grinja. Pod pretpostavkom da se u pelinjoj zajednici na dan D
nalazi 1.920 grinja, od ega 50% (ili 960 enki) varroe u poklopljenom leglu, one e
narednih 12 dana svakodnevno izvoditi po 1/12 ili 80 grinja (umnoeno 1,4 puta) koje
e se, ako ne budu unitavane, prikaiti na pele i uveati zarazu za novih 112 grinja
dnevno (svaka enka varroe u zatvorenom leglu proizvede proseno 1,4 enskog
potomstva, pie Koeniger). Kada u konici nema akaricida, za period od 12 dana na
pelama e se nai 1.212 varroa, a u zatvorenom leglu njih 1.561.
Ako pelinju zajednicu i dalje ne titimo, u narednih 8 meseci varroa e se
umnoiti, prema Liebigovom pravilu za 128 puta, to korespondira sa raunicom
Artmenka i saradnika, po kojoj su utvrdili koeficijent reprodukcije od 105 do 160 puta.
Zato varrou treba unitavati kontinuirano i istrajno tokom cele godine,
primenom isparavajuih sredstava kao to su timol i mravlja kiselina, eterina ulja i
aromatine sirovine.
U dozi od 10 do 12 grama po nastavku, stavljen u valov satonoe plodinog
nastavka ili u Frakno-timol ram, timol dugo vramena isparava i za to vreme titi
pelinju zajednicu od parazita. I mravlja kiselina uneta u konicu isparava i zadrana
u pelinjoj zajednici najkrae 4 dana (po matematikom modelu iz tabele) ubija grinje
na pelama i u leglu, te titi pelinje drutvo od parazita.
Prethodni matematiki model koji pokazuje da kada u konici nema
akaricida, 1/12 grinja sa pela ulazi u elije sa leglom i tu ostaje za vreme stadijuma
razvia predlutka lutka - pela. Taj stadijum traje 12 dana, nakon ega 1/12 poroda
Varroe umnoenog za 1,4 puta, daje reprodukciju enskog potomstva koje se kai na
pele i time zatvara reproduktivni krug, koji se nastavlja u nedogled.
7.5. MRAVLJA KISELINA

Mravlja kiselina je organska kiselina koja se u slobodnim oblicima nalazi u
etini smreke, u listu koprive, u otrovu pele, ose i mrava, a nalazi se i u medu, koji i
pele i ljudi, kao hranu i kao lek, odvajkada koriste.
Mravlja kiselina osim to kontaktno unitava Varrou na pelama, jedino je
sredstvo koje svojom visokom isparljivou prodire u zatvoreno leglo i unitava
krpelja, mada prema nekim autorima ne u potpunosti,. Prema veini autora
efikasnost mravlje kiseline je 90-95% uginulih Varroa. Meutim, efikasnost zavisi od
254
mnotva promenjivih faktora, poev od temperature do sposobnosti pelinjeg drutva

za provetravanjem konice. Zato korienje mravlje kiseline trai najvie panje
pelara i to mnogo vie nego pri korienju bilo kog drugog sredstva u borbi protiv
Varroe. Pre tretmana pelar treba da prati metereoloku prognozu. Kod isparavanja
mravlje kiseline obavezno se uzima u obzir i povrina isparavanja, zapremina
konice, jaina drutva i koncetracija i doza mravlje kiseline. Potrebno je da dnevno
ispari 10 ml mravlje kiseline, jer na toj granici vie nema veeg broja otpalih Varroa
nego to je inae dnevno opadanje prirodno uginulih krpelja.(mr hemije in. J.
Markovi, predavanje januara 2012.).
Stoya i saradnici (1986), prema Riharu, nali su da je u medovima SR
Nemake bilo proseno 100 mg mravlje kiseline po kilogramu meda cvetnih vrsta, a u
medu pitomog kestena i u medljici etinara i liara proseno 626 mg/kg. Wall je u
kestenovom medu utvrdio ak 1.000 mg mravlje kiseline po kilogramu meda. Mravlja
kiselina, kao i oksalna i mlena, sastavni je deo meda, pa stoga i ne predstavlja u
njemu strano telo. Ne zagauje med, vosak, cvetni prah ni propolis, kao ni ivotnu
sredinu, to se ne moe rei za amitraz, fluvalinat, brompropilat i kumafos (perizin).
Ona ubija varrou na pelama i prodirui u elije saa ubija krpelje koji se
razmnoavaju u zatvorenom leglu. Pored varroe, mravlja kiselina unitava voskov
moljac, grinje Akarapis Woodi, a prema nekim autorima spreava pojavu nozemoze
(Kramer i Tragesser).
Pelinja drutva obolela od nozemoze, beki profesor iler je uspeno leio
primenom mravlje kiseline. On je 1937. i 1938. godine eernom sirupu dodavao 15
kapi mravlje kiseline po jednom litru otopine eera u vodi i time hranio pele s jeseni
u koliini koja je obezbeivala dovoljnu zimsku i prolenu rezervu hrane.
Prema mr hemije in. Jovanu Markoviu, mravlja kiselina deluje na kreno
leglo, jer stimulie pele da izbacuju zaraene lutke pre nego to e se pretvoriti u
mumiju krenog legla.
Prema Andrijaevu (1899), Gorbaovu (1911) i urovskom (1925), pie
Smirnov (1968), mravlja kiselina spreava trulene bolesti pelinjeg legla. Pored
toga, mravlja kiselina veoma uspeno dezinfikuje unutranjost konice i pelarski
pribor. U istraivanjima Mikitjuka sa Svesaveznog instituta eksperimantalne veterine,
posle prvog tretiranja, ekstenzivnost zaraze legla smanjila se posle 8 dana sa 26,6%
na 12%, a posle 15 dana na 6,6% zaraenost zatvorenog legla (tabela 55).
Tabela 55. Efikasnost mravlje kiseline na umanjenju ekstenzivnosti
zatvorenog legla od maja do septembra (prema podacima Mikitjuka)
Stanje
Na D
Posle 8 dana
Posle 15 dana
Zaraeno zatvoreno leglo
26,6%
12%
6,6%
Rezultati istraivanja grupe istraivaa, sa Smirnovim na elu, pokazali su

efikasnost od 90-94% unitenih varroa u proseku po konici od testiranih hiljadu
pelinjih zajednica.
Stepenivili sa Gruzijske naunoistraivake proizvodne stanice utvrdio je
efikasnost mravlje kiseline od 92% ubijenih krpelja Varroe Jakobsoni seu destruktor,
a Imdorf, Sarier i Bogdanov 95%.
ahtamirov sa Naunoistraivake stanice, Grozni, utvrdio je korelaciju
izmeu veliine doze i vremena dranja u konici mravlje kiseline, s jedne strane, i
broja ubijenih varroa s druge strane (tabela 56).
255
Tabela 56. Efikasnost mravlje kiseline u poreenju sa drugim akaricidima

(Prema ahtamirovu)
Broj ekspetimentalnih konica*
29
10
10
Doza, ml
45
30
15
Broj dana dranja mravlje

kiseline u konici
23
10
-mravlje kiseline
26.613
10.763
2.052
-Folbeks VA
22.392
Otpalih varroa pod dejstvom:
-Fenotijazin-tablete
26.155
*za vreme trajanja ogleda, temperatura vazduha iznosila je 22-24C
Dr Kalinka Gurgulova i sar. (2004) iz Sofije (Bugarska) su utvrdili efikasnost

Furmitoma iz Rume (Srbija) pri dvokratnom tretiranju od 93,010,13%, dok je ona
manja kod jednokratnog (84,380,31%). Ovi rezultati potvruju podatke drugih
autora koji dostiu efikasnost od 90-95% pri dvokratnom tretiranju mravljom kiselinom
u intarvalu od 14 dana (A. Clark, 1994, P. Coilini, 1999), a i do 98% (F.Mitunelli,
1994). Nismo uoili tetno dejstvo na pele i leglo.
Kada su u Institutu za pelarstvo Univerziteta Hokenhajm dozu od 25 ml
poveali na 30 ili 40 ml 60% mravlje kiseline, nakon 6 asova emisije para, utvrdili su
100% ubijenih krpelja na pelama i u zatvorenom leglu, ali i 30% uginulih larvi u
poklopljenom leglu, saoptio je Liebig.
7.5.1. STIMULATIVNO DEJSTVO MRAVLJE KISELINE NA

RAZMNOAVANJE PELINJE ZAJEDNICE
Mravlja kiselina stimulativno deluje na razmnoavanje pelinje zajednice.
Istraivanja Mikitjuka su otkrila da su matice uz prisustvo mravlje kiseline u konici
poveale aktivnost i polagale su vie jaja (tabela 57)
Tabela 57. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na uveanje legla
Uveanje legla pod
dejstvom mravlje kiseline
Na D
Posle 30 dana
Posle 60 dana
Otvoreno leglo
4,7 dm2
64,7 dm2
60,0 dm2
Zatvoreno leglo
23,0 dm2
87,7 dm2
112,0 dm2
Branko Konar (2004), pelar iz Prijedora, izvetava da su etiri drutva u

koja je 30. juna stavio po 120 ml 65% mravlje kiseline u isparivau, dala 15. avgusta
po pun polunastavak meda za vrcanje. Ostala drutva na istoj lokaciji dala su 3-4
puta manje meda. Ova drutva su me obradovala i zbog toga to je u njima bilo
daleko najvie pela, pie Konar.
Iskustvo Branka Konara (2004) ukazuje da je potrebno da mravlja kiselina
isparava bez prekida 12 dana, koliko traje i ciklus zatvorenog legla.
256
Tabela 58. Tabela unitenja varroe primenom mravlje kiseline

90% EFEKTI DEJSTVA MRAVLJE KISELINE U DANIMA
dani
pela/legla
100%
960
960
88
0,1
90%
864
864
79
0,9
0,9
0.09
10%
96
96
0,1
0,1
0.01
u PD
192
10
1,1
0,11
1/12 u leglu
na pelama
88
1,1
0.11
10,20
0,52
0,057
0,0057
Ovaj prikaz dinamike unitenja parazita u pelinjoj zajednici upuuje na

zakljuak da zadravanje mravlje kiseline tri dana i timola u konici 16 dana ubije
99,943% (odnosno 99,991%) parazita, a kada se koristi FURMITOM-ploica, koja se
prema uputstvu proizvoaa, u konici zadrava 48 asova, u pelinjoj zajednici e
ostati 1,1 (ili 0,057%) grinja.
Prikazani modeli efikasnosti isparavajuih sredstava (timola i mravlje
kiseline) u leenju pelinjih drutava obolelih od Varrooze, samo teorijski zarazu
pelinje zajednice redukuju na 0,009%, odnosno na 0,0057% grinja, to je verovatno
ostvarljivo u idealnim uslovima i do perfekcije usklaenih odnosa izmeu jaine
pelinje zajednice i zapremina konice, doziranja i spoljne temperature, kapaciteta
isparavanja i vremena dejstva para timola, odnosno mravlje kiseline. Model ukazuje
da je due isparavanje leka u korelaciji sa brojem ubijenih grinja, a da je
koncentracija para u korelaciji sa zapreminom konice, da su timol i mravlja kiselina
lekovi za koje farmacija nije odredila doziranje. Valja ih drati u konici sa takvim
proraunom da (1) suzbijaju varrou do stepena da pelama ne prave tetu i (2) da
pelinjim drutvima i maticama ne nanose gubitke.
Kao isparavajue sredstvo protiv varroe, mravlja kiselina emisijom svojih
para, dospeva u sve delove konice, pa i u otvoreno i zatvoreno leglo i na pele u
gnezdu gde unitava varrou (Grobov, 1984).
Kako se iz priloenog vidi, mravlja kiselina stimulie pelinje drutvo na veu
aktivnost, a maticu na poveano polaganje jaja, pa su stoga neosnovane sumnje u
kvalitet mravlje kiseline kao efikasnog sredstva za suzbijanje parazita varroe.
7.5.2. DOZA I TEHNIKA TRETIRANJA

Unificirana doza mravlje kiseline za leenje pelinjih zajednica od Varrooze
nije utvrena, jer pele podnose i prilino neprecizne doze ukoliko ne doe do
nepredvienih naglih promena spoljne temperature, vioj od 25C. Otuda i injenica
da se nauni radnici i pelari koji se slue mravljom kiselinom slau samo u jednom,
a to je da temperatura spoljnjeg vazduha u vreme tretiranja mravljom kiselinom ne
sme bude nia od 10C, niti via od 25C. U tom temperaturnom intervalu lek
isparava intenzitetom optimalnim za unitavanje grinja na pelama i u poklopljenom
leglu, a pelama ne teti. Zato upotrebu mravlje kiseline treba vremenski tano
257
uskladiti i tretirati u vreme kada se ne oekuju nagle promene okolne temperature

vazduha.
Koliku dozu mravlje kiseline staviti u konicu, predmet je izlaganja u tekstu
koji sledi. Ali se iskustva mnogih naunih radnika i pelara, i rezultati istraivanja
naunoistraivakih instituta, odnosno istraivakih stanica pelarstva u bivem
SSSR-u toliko razlikuju da se ne moe odrediti neka rezultanta. Kada je ZAVOD
DDD BEOGRAD dredio dozu od 9,5 ml leka (po jednon LR nastavku) i vreme
isparavanja od 21 dana, i Rotar 15 ml, a Ministarstvo poljoprivrede biveg SSSR-a
dozu od 150 do 200 ml sa tendencijom dnevnog isparavanja od 10 do 15 ml u
trajanju od 21 do 25 dana, Stepanivili 150 ml, Sokolovi 100 ml, te drugi izmeu 25 i
60 ml, onda su rei dr Draginia da pele trpe i prilino neprecizne doze mravlje
kiseline ukoliko ne doe do nepredvienih otrih promena spoljne temperature pravi
odgovor, da dozu odreuje svaki pelar prema zapremini svoje konice i jaini
pelinje zajednice. A to se koncentracije mravlje kiseline u konici tie, i tu su razlike
ogromne: od 15%, koju dr Koeniger koristi u kombinaciji sa majoranovim uljem za
izradu preperata Kombiam, pa sve do koncentrovane kiseline 98-100%. Breko,
Walner i jo neki autori koriste 85% mravlju kiselinu, a ruski istraivai i pelari
upotrebljavaju tehniku mravlju kiselinu I klase u koncentraciji 86,599,7%. Firma
EVROTOM iz Rume koristi 65% mravlju kiselinu u dozi od 25 ml, to korespondira
sa sigurnou unitavanja grinja i bezbednosti legla od oteenja i uginua.
To su osnovni i sasvim dovoljni markeri da se pelari odlue kako koristiti
mravlju kiselinu u suzbijanju varroe, bez opasnosti da ne ubiju pelinju zajednicu, a
pele da ne uklupaju maticu.
Imdorf, Sarier i Bogdanov sa Instituta za pelarstvo u Bernu, preciziraju da se
tretiranje mravljom kiselinom pri spoljnoj temperaturi 12-20C vri tokom dana, a na
temperaturi od 20 do 25C uvee. Ako su u pitanju visoke dnevne temperature,
tretiranje treba izvoditi rano ujutru.
U pregledu koji pokazuje doziranje leka i tehniku leenja pelinjih zajednica
zaraenih Varroom, vide se osetne razlike u prilazu doziranju ali i jedinstveno htenje
autora da se parazit uniti.
Visoke doze su u korelaciji sa vremenom zadravanja leka u pelinjoj
zajednici. Dnevno isparavanje kiseline treba da iznosi 7-10 ml, to se smatra
optimalnim za unitenje parazita i bezbednim za pele. Razni su postupci i
kombinacije, od kojih prikazujemo samo neke.
Paket od 2 do 3 kartonske ploe dimenzija 15250,3-0,5 cm stavlja se u
plastinu kesu 2030 cm i natapa sa 150-200 ml mravlje kiseline sa dva otvora 1,5
cm na foliji. Tako pripremljena kiselina postavlja se na satonoe i ostaje u konici 2125 dana. Paket istog gabarita, ali napunjen sa 30-50 ml mravlje kiseline, zadrava se
u konici 3-5 dana sa dnevnim oslobaanjem para leka oko 10 ml.
Ploe od vlaknastog materijala panateks natapaju se sa 250 ml 85% mravlje
kiseline i upakuju u plastinu foliju i dre se u konicama samo 7 dana, to je
dozirano brojem otvora na foliji za emisiju para leka koje sigurno ubijaju varrou, a
pelama ne pravi tetu. Za prvi tretman, koji se obavlja krajem jula ili poetkom
avgusta, izbue se 4-7 otvora 1,5 cm za pelinju zajednicu u LR konicama,
odnosno 5 otvora istog prenika ako se leenje provodi u DB konicama. Za drugi
tretman, koji se vri krajem septembra ili poetkom oktobra na foliji se izbui 13-18
otvora istog promera kao i na ploama pri prvom tretiranju ako se aplicira u LR
konicama, odnosno 12-14 otvora 1,5 cm ako se pelinje drutvo lei u DB
konicama (Imdorf, Sarier i Bogdanov). Prethodno upakovane i natopljene vlaknaste
ploe se uvaju na hladnom mestu (friideru ili zamrzivau), a otvori na foliji se prave
258
neposredno pred tretiranje. Ako stavljena na satonou ploa dnevno olaka za oko
7g, treba oekivati efikasnost mravlje kiseline od oko 95%, a ako je laka za oko 10g
i vie, efekat leka je oko 97%. Kada je dnevni gubitak teine manji od 7g, leenje
treba nastaviti u prolee, istie Kolarovi.
Kada doza od 250 ml kiseline, pri datom broju otvora na omotu folije,
isparava dnevno intezitetom 35 ml, varroa e biti 100% unitena. Odgovor kako e
proi leglo dao je Liebig 1987. godine, a dopunio 10 godine kasnije Koeniger izjavom
da ne postoji supstanca sa kojom je tako mnogo pelinjih drutava ubijeno kao sa
mravljom kiselinom. Meutim, dr Luganski je, na primedbu naih pelara da se kod
nas koristi nia koncetracija (60-65%), odgovorio Mi ne elimo krpelja da uplaimo,
ve da ga ubijemo (irovi, 2003/4). Ruski strunjaci preporuuju primenu
koncetrovane mravlje kiseline 85-99%. Luganski smatra da je jedino ispravna
koncetracija ona koja nosi oznaku 98-100%. Svaka druga nia od koncetrovane
mravlja kiseline dovodi do rezistencije Varroe na kiselinu.
Pelari koji nerado prave pakete od kartonskih ili vlaknastih ploa sa
mravljom kiselinom u kesi od plastine folije, bilo iz bojazni od rukovanja kiselinom, ili
radi boljeg ekonomisanja vremenom, bezbedno i brzo e izvriti tretiranje pelinjih
zajednica sa antivarroa cevkama ili furmitom ploama.
Po jednu furmitom plou jednostavno staviti preko satonoa drugog
plodinog nastavka (kada pelinje drutvo gusto ispunjava 2 LR nastavka). Ako
plodite ima vie od 20 ramova posednutih pelama, na satonoe se stavljaju dve
ploe.
Jednostavan i manje opasan nain unoenja mravlje kiseline u zaraenu
pelinju zajednicu je sipanje leka u plastini poklopac od tegle (prekriven mreom od
plastike), koji se stalno nalazi na satonoama ili na podnjai. pricom za injekcije
primerene zapremine uzme se mravlja kiselina u dozi od 15 do 17 ml (Lebednicev),
odnosno 25 ml 60% mravlje kiseline, kako to radi autor ovih redova. Tretman treba
ponoviti tri puta u intervalu od 4-5 dana, to znai da se varrou dri pod vatrom 12-15
dana.
Kojom dozom? Pregled koji sledi (tabela 59) opravdava sve doze koje su
autori ponudili i postupke koje su primenili u korienju leka. Pri svemu tome se sa
uvaavanjem treba odnositi prema upozorenju Liebiga i Koenigera.
Autori se slau u miljenju da primenu mravlje kiseline u suzbijanju Varrooze
treba vriti u prolee posle masovnih izletanja pela, ponoviti tretiranje posle vrcanja
leti, a u jesen obaviti tretiranje radi preventive. Bitno je odravati kontinuitet
isparavanja mravlje kiseline u pelinjoj zajednici u vremenu od 13 dana, kako bi
enke varroe koje su prvih dana naselile zatvoreno leglo, bile unitene, a zaraenost
pelinjeg drutva svedeno na stopu ispod 2%. Veliina doze, nain tretiranja i leenja
prema pregledu koji sledi to obezbeuje.
259
Tabela 59. DOZA - POSTUPAK TRETIRANJA (Pregled)

Autor
Kolarovi
Doza,
ml
250
Koncentracija,%
85
Primena
Izvor
Dispozicija
Zadravanje u
konici
(dana)
Vlaknasta plastina
ploa 2591 cm
2:
1 u leto
1 u jesen
PELAR
7/96
3:
1 u prolee
1 u leto
1 u jesen
PELAR
11/81
21-25
2:
1 u prolee
1 u jesen
PELOVODSTVO
6/83
21-25
2:
1 u prolee
1 u leto
PELOVODSTVO
10/83
dok ne
ispari
1 u jesen
u 3. dekadi
septembra
PELAR
7/84
3-5
2 u prolee
u
razmaku12
dana
1x u jesen
PELOVODSTVO
9/84
10-15
3:
1 u prolee
1 u leto
1 u jesen
PELAR
12/87
3-5
3:1 u
prolee
1 u leto
1 u jesen
PELOVODSTVO
12/85
24 asa
2:
1 u prolee
1 u leto
PELA
7/84
Nosa mravlje kiseline
na satonoama
Ministarstvo
poljoprivrede
SSSR
150200
86,599,7
Kartonske ploe
20300,5 cm
1-2 otvora 1,5 cm
ili flaica pljoska 250
ml
21-25
21-25
10-12
na satonoama
150200
Smirnov
86,599,7
Kartonske ploe
10100,5 cm
1-2 otvora 1,5 cm
na satonoama
Stepanivili,
Gruzijska
naunoistraiva
ka proizvodna
stanica
150
86,599,7
100
Plunikov
98-100
25
Smirnov i sar.
iz Instituta
veterinarskog
saniteta
Sokolovi
30-50
Kartonske ploe
15200,3 cm
podnjaa:
2 otvora 1,5-2 cm
satonoe:
2 otvora 1-1,3 cm
Flaica pljoska 250
ml*
ili poklopac tegle
na satonoama
96,599,7
Kartonske ploe
10100,5 cm
2 otvora 1,5 cm
na satonoama
100
85
Kartonske ploe
15250,3 cm
na satonoama
Redakcija
asopisa
Pelovodstvo
Kartonske ploe
10100,5 cm
30-50
86,599,7
2-3 otvora 1,5 cm

na
satonoama
Rihar
25
60
Kartonske ploe
23320,5 cm
na satonoama
260
Autor
Doza,
ml
Koncentracija,%
40
85
Zadravanje u
konici
(dana)
Primena
Izvor
na podnjai
dok ne
ispari
1x u leto
SLOVENSKI
EBELAR
3/88
Iverica 101512
cm
12-14
2:
1 u leto
1 u jesen
SLOVENSKI
EBELAR
3/88
3x7=21
2:
1 posle
bagrema
2 posle
zadnje pae
PELAR
4/2000
24 asa
3-4
kratkotrajana
tretiranja u
toku jedne
sedmice***
PELAR
4/2000
Svakih 7
dana
dopunjavati
PELAR
5/95
20
2:
1 u prolee
1 u leto
SLOVENSKI
EBELAR
3/88
20-25
3:
1 u prolee
1 u leto
1 u jesen
PELOVODSTVO
3/84
10
3:
1 u prolee
1 u leto
1 u jesen
PELAR
6/90
dok ne
ispari
3:
1 u prolee
1 u leto
1 u jesen
Intervju sa
autorom
9.10.1999.
PELAR
6/88

Dispozicija
Iverica 201512cm
Walner
Breko
30-50
85
na podnjai
Golubovi
Dva plastina prica

po 10 ml ispunjena
sunerom
20-30
na satonoama
Imdorf.
Sarijer
Bogdanov
Viskozni suner ili

poklopac
20-30
po
nastav
ku
85
na podnjai
65
na satonoama
1000
15
Plastina terapija
Koeniger
Rotar
15
98-100
na podnjai
Tampon od itisona
1518 cm
na satonoama
Arekljan
40-45
itnik
15
86,599,7
98-100
Filter papir 2035

cm
na satonoama
Uloci od itisona
1012 cm
na satonoama
Poklopac tegle
Pejanovi
10
98-100
na satonoama
Pavli
25
Jovo Kantar
25
65
Kartonske ploe
48 sati
3:
1 u prolee
1 u leto
1 u jesen
60
Kartonske ploe
23320,5 cm
na satonoama ili
poklopac tegle
na satonoama
24 asa
2:1 u leto
1 u jesen

Autor
Doktrina
unitavanja
varroe u
Slovenskom
pelarstvu
2003. godine
petnaest
nemakih i tri
austrijska
nauna instituta
koji se bave
varroom48
Doza,
ml
Koncentracija,%
Dispozicija
Zadravanje u
konici
(dana)
85
Ispariva BS 05 za
A konice
Ispariva MS ili LS ili
BS 05 za LR konice
Dugotrajno
2 ml po
1
Zander
ovom
ramu:
(na
satono
e)
3 ml po
ramu
(na
podnja
u)
60
Sunerasta krpa
20200,5 cm
1 dan
25-30/1
nastavak
50-60/2
nastavka
85%
Prema
uputstvu
proizvoaa
80 ml
po
nastavku
60
Medicinska boica
bez tanjira
U isparivau
Primena
261
Izvor
2 i to:
1 kraj julaSL
poetak avgusta EBELAR
1 u prvoj polovini
septembra, posle 5/2003.
prihranjivanja
3-4 puta
tokom 4-7
dana.
Pelarenje
za
budunost,
S kraja jula do
kraja septembra. Ni, 2002.
Dovoljna 2
Dok ne tretmana: prvi
ispari pre, a drugi posle
prihranjivanja u
avgustu
septembru
Dok ne
ispari
Dva puta
godinje. Posle
vrcanja i nakon
prihranjivanja
Isparavanje pojaava fitilj, najbolje od staklene vune(Huttinger, 1981.), koji se prema potrebi, manje
ili vie, izvue iz flaice, a cela koliina treba da ispari za desetak dana (Sulimanovi).
**
Za pelinju zajednicu u jednom nastavku:
-Kada je podnjaa visoka 10 cm, plou natapati sa 40-45 ml mravlje kiseline
-Kada je podnjaa manje visine, plou natapati sa 30-40 ml mravlje kiseline
Za pelinju zajednicu u dva nastavka:
-Kada je podnjaa visoka 10 cm, plou natapati sa 50 ml mravlje kiseline
-Kada je podnjaa manje visine, plou natapati sa 30-40 ml mravlje kiseline
***
Ako je prirodno palo 30 krpelja dnevno, tretiranje vriti nezavisno od sezone
1)Ako je prirodno opadanje 3 krpelja dnevno, tretiranje treba izvesti ODMAH posle vrcanja meda,
krajem maja
2)Kada je prirodno padanje krpelja krajem maja vee od 3 tretiranje treba obaviti ODMAH (ako
nema unosa ili se ne oekuje za dve sedmice)
3)Ako je dnevno prirodno opadanje 10 krpelja tretiranje treba obaviti (1) posle letnjeg medobranja, i
(2) sredinom septembra
*
262

7.5.3. Kako rade
U Nemakoj i Austriji strunjaci iz 18 naunih instiruta, koji se bave

problemom varroe preporuili su vrlo jednostavan nain rada sa mravljom kiselinom,
pa kau da su njene prednosti :
- to deluje na varrou u poklopljenom leglu
- to je prirodni sastojak meda.
- ne oekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) na mravlju kiselinu. Dr
Luganski, (2003) kae da je mogunost rezistencije na mravlju kiselinu obrnuto
proporcionalna: to je njena koncetracija manja, to je procenat preivelih enki
Varroe vii i one raaju generacije krpelja rezistentnih na kiselinu, (prim. J.K.).
7.5.4. Kratkoroni tretman

Kratkoroni tretman podrazumeva tretiranje
pelinjih drutava zaraenih Varroom posle
bagremove pae i posle letnjih paa u mesecu julu,
u vreme nastanka kratkotrajnih zahlaenja. Ovaj
tretman podrazumeva izlaganje pela parama
mravlje kiseline tokom kratkog vremenskog perioda
od 24 do 48 sati. Spoljna temperatura u periodu
tretiranja, nou ne sme da bude nia od 12C, a
danju ne sme da prelazi 25C. Tretiranje se
sprovodi u kasnim veernjim asovima.
1.Mravlja kiselina na sunerastoj krpi:
Zato? Jednostavna i brza primena za
skoro svaki tip konica.
Kada? Odmah posle okonanja pae na
Slika 39. Furmitom ploa moe
temperaturama izmeu 12 i 25.
se, kao i sunerasta krpa,
Kada dnevne temperature prelaze 25C,
staviti odozgo na okvire
tretirati uvee.
(Pelarenje
za budunost,
ime? Sunerasta krpa 20200,5 cm.
2002).
to hladnija iz friidera 60% mravlja
kiselina.
Instrument za doziranje: menzura ili pric.
Kako? 1.Sunerastu krpu staviti to blie pelama: odozgo na satonoe ili
odozdo u konicu, na podnjau, odnosno u fioku ispod iane mree.
Tretman obaviti bar 3-4 puta tokom 4-7 dana.
U varijanti odozgo
- krpu staviti pravo na satonoe (ramove).
Dati 2 ml po jednom LR ramu ili Zanderovom ramu pela. (u Nemakoj se
koriste Zanderove konice koje imaju ram 4222 cm, a povrina saa je 800 cm2),
odnosno 3 ml po jednom gusto posednutom pelama ramu DB konice 60% mravlje
kiseline, ali ukupno ne vie od 25 ml po jednoj pelinjoj zajednici.
U varijanti odozdo:
Ispod pregradne mree staviti krpu i natopiti je sa po 3 ml po gusto
posednutom LR ramu pela.
263
7.5.5. Dugoroni tretman

Dugoroni tretman podrazumeva izlaganje pela parama mravlje kiselione u
duem vremenskom periodu 10-25 dana u jednom tretmanu. Kod jae zaraenosti
koriste se dva uzastopna tretmana (ivadinovi & Raievi, 2003).
1.Mravlja kiselina na sunerastoj krpi:
Zato? Jednostavna i brza primena za skoro svaki tip konica.
Kada? Odmah posle okonanja pae - na temperaturama izmeu 12 i 25.
Kada dnevne temperature prelaze 25C, tretirati uvee.
ime? Sunerasta krpa 20200,5 cm.
to hladnija iz friidera 60% mravlja kiselina.
Instrument za doziranje: menzura ili pric.
Kako? 1.Sunerastu krpu staviti to blie pelama: odozgo na satonoe ili
odozdo u konicu, na podnjau, odnosno u fioku ispod iane mree.
Tretman obaviti bar 3-4 puta tokom 4-7 dana.
U varijanti odozgo
- krpu staviti pravo na satonoe (ramove).
Dati 2 ml po jednom LR ramu ili Zanderovom ramu pela. (u Nemakoj se
koriste Zanderove konice koje imaju ram 4222 cm, a povrina saa je 800 cm2),
odnosno 3 ml po jednom gusto posednutom pelama ramu DB konice 60% mravlje
kiseline, ali ukupno ne vie od 25 ml po jednoj pelinjoj zajednici.
U varijanti odozdo:
Ispod pregradne mree staviti krpu i natopiti je sa po 3 ml po gusto
posednutom LR ramu pela.
264
7.5.6. MRAVLJA KISELINA U MEDICINSKOJ BOICI

Zato? Kada je jako toplo vreme.
Kada? Od kraja jula do kraja septembra.
Dovoljna su dva tretmana. Prvi pre, a drugi posle
prihranjivanja.
ime? Napunjena boica sa 200 ml 85%
mravlje kiseline sa zatvaraem na zavrtanje i
kapaljkom. Drvena podloga u obliku daice kao
dra flaice veliine 662 cm sa rupom prenika
kao i grli boice.
Kako? Postaviti odozgo u prazan nastavak
(tabela 60).
Slika 40. Medicinska boca sa

tanjirem na tankom
presavijenom papirnom pekiru
(Pelarenje za budunost,
2002).
Tabela 60. Pregled varijanti tretmana medicinskom

boicom (Sl. 45 Ispariva - medicinskom boicom u konici (po Liebigu, 1998, prema
Riharu, 1999)
sredstvo
Drutvo u 1
nastavku
Drutvo u 2
nastavka
Kada
Tanjiri*
ispariva**
kratki
MK 85%
tanjir
papirni pekir
50 ml
12 cm
1414 cm
100 ml
14 cm
1616 cm
Avgust pre
prihranjivanja
Tanjiri
ispariva
dugi
MK 85%
tanjir
papirni pekir
150 ml
12 cm
1414 cm
200 ml
14 cm
1616 cm
Septembar
posle
prihranjivanja
Varijanta
MK 85%
materijal od
25-30 ml
50-60 ml
mekanig
1015 cm
1015 cm
vlakana
*Tanjiri je od posude za cvee prenika 12-14 cm.
** Ispariva-fitilj je papirni pekir ili materijal mekanih vlakana
Medicinska
boica bez
tanjira
U avgustu i
septembru
7.5.7. METODA ISPARIVAA

Zato?
Dnevni uinak isparavanja
moe biti procenjen bez puno
troka i moe se oitati na skali.
Moe se staviti u svaku konicu.
Kada?
Dva puta godinje: prvi
tokom jula meseca, pre polaganja
jaja iz kojih e se izvesti zimske
Slika 41. Ispariva (Foto Konar, 2004)
pele. Drugi tretman se izvodi
posle prihranjivanja (kod pelara koji oduzmu pelama med), krajem septembra.
265
Izuzetno se mora primeniti bilo kada u toku godine, kad pojedina pelinja
drutva imaju na podnjai, odnosno u fioci ispod podnjae prirodno pale 30 i vie
Varroa (IMDORF-SARIER-BOGDANOV, 1995, Rihar, 1999)
Tretman metodom isparivaa moe uspeti i kod dnevnih temperatura do
30C, a none temperature ne smeju biti manje od 5C.
ime?
60% mravlja kiselina.
Ispariva se privrsti na ram.
Kako?
Punjenje ispariva obaviti prema uputstvu proizvoaa. Svako drutvo dobije
80 ml mravlje kiseline po zaposednutom nastavku.
Posle vrcanja treba obezbediti dnevnu koliinu isparavanja od 15 do 20 ml
otprilike tokom pet dana.
Nakon prihranjivanja treba obezbediti dnevnu koliinu isparavanja od 6 do 10
ml tokom 10-ak dana.
Jedan ispariva po dodatnom nastavku. Kod drutva u jednom nastavku
ispariva postaviti dalje od leta, a kod drutva na dva nastavka po mogunosti
postaviti dva isparivaa dijagonalno.
Isparavanje u konicama gde su ramovi na toplo je uravnoteenije, a uinak
vei.
7.5.8. SANITARNA KONICA

To je hermetiki zatvorena konica (duboki nastavak DB ili LR sistema) u
kome se nalazi 40 ml 60% mravlje kiseline nanesene na sunerastu ili kartonsku
tablu neodreenih dimenzija i oblika (moe i kuhinjski suner). U tako pripremljen
nastavak smeste se okviri sa poklopljenim pelinjim leglom (bez pela), potom se
zatvori poklopnom daskom (bez otvora), lepljivom trakom hermetizuju spojevi
nastavka sa pokretnim delovima konice i 90 minuta ostavi da stoji na suncu pri
temperaturi od 15 do 35C.
Posle tretmana ramovi se vraaju u plodite iz koga su uzeti. Postupak se
ponavlja za sedam dana sa ramovima koji su pri prethodnom tretmanu bili sa
otvorenim leglom.
Upijena mravlja kiselina u sau ubija krpelja na odraslim pelama posle
vraanja ramova u plodite, smanjuje populaciju parazita u konici i omoguava brzi
razvoj drutva. Ako posle 14 dana od zadnjeg tretmana otpadne vie od 5 krpelja
dnevno, postupak treba ponoviti. Tretiranje se obavlja pred zalazak sunca.
Ovim postupkom pelari u Nemakoj lee Varroozu pelinjih zajednica za
vrema letnjih vruina.
Pri radu sa sanitarnom konicom neophodna je primena zatitnih sredstava
(gumene rukavice, zatitne naoale, filter-maska za nos i usta) i kofa puna vode
Ako smo ispotovali emu juli-novembar dosledno, u narednoj godini do
glavne pae nije potrebno leenje (Imdorf, Sarier, prema Riharu,1999).
Meutim, prikazanim postupcima primene mravlje kiseline uoeni su i neki
problemi, koji mogu umanjiti efikasnost ovog leka:
- nekontrolisano i brzo isparavanje kiseline u prostoru konice. Kada se
prekorai toplotni prag od 25C, dolazi do prekomernog isparavanja kiseline i
trovanja pela;
266
- od pelara se zahteva znanje i spretnost da sami pripreme rastvore mravlje

kiseline: da odmeravaju koliine kiseline i vode, da ih doziraju pomou raznih
dozimetara, kao i odreeno poznavanje tehnike rada sa hemijskim materijama;
- da se pridravaju zatitnih mera, korienjem rukavica i maski.
Na osnovu izloenog, namee se zakljuak da se navedeni autori slau oko
dva pitanja:
prvo, mravlja kiselina ubija varrou i u zatvorenom leglu, i
drugo, tretiranje pelinjih drutva mravljom kiselinom obavlja se pri
temperaturi vazduha ne vioj od 25C niti nioj od 10 C. U svemu ostalom se
razilaze: u doziranju, u visini koncetracije kiseline, u broju tretiranja, u periodu
primene kiseline, u duini vremena dranja kiseline u konici i u izboru i veliini
materijala za nosae kiseline.
I firma EVROTOM iz Rume proizvodi efikasan lek pod nazivom Furmitom.
Furmitom-ploice su natopljene mravljom kiselinom, i prema proizvoau, unitavaju i
do 90% varroe u konici, uz zadravanje od 48 sati u pelinjem drutvu.
7.5.9. MERE OPREZA

Mnogi autori opravdano upozoravaju na opreznost u rukovanju mravljom
kiselinom, kako u pripremi iste za primenu, tako i pri aplikaciji leka u konicama. Tako
Sulimanovi upozorava da sa mravljom kiselinom treba raditi oprezno, jer nagriza
kou, a ako pak dospe u oko, moe se izgubiti vid. Meutim, neopravdana su
preuveliavanja opasnosti od strane nekih predavaa i autora tekstova, koje su
mnoge pelare udaljile od ovog leka. Sa mravljom kiselinom radim na otvorenom
prostoru i koristim zatitne rukavice, leima okrenut prema vetru, a ako radim u
zatvorenom prostoru, uinim ga promajnim. Da, za decu je opasna, ali za mene i za
Vas, pravog pelara - nije, izjavio je jednom prilikom profesor dr Joa Rihar i,
preporuio:
1) Poeljno je nositi filter-masku za nos i usta.
2) Nositi rukavice i zatitne naoare.
3) Na pelinjaku imati termometar i kofu sa istom vodom;
4) redovno pratiti prognozu vremena, kako bi se znalo da za dui vremenski
period nee doi do poveanja temperature iznad 25C;
5) u vreme tretiranja i kada su pod dejstvom para mravlje kiseline, lta
konica moraju biti irom otvorena. Po stavljanju leka u konicu, posmatrati reakciju
pela. Ako se pele vidno uznemire i napuste konicu, lek odmah izvaditi, saekati
povlaenje pela u konicu i dodati smanjenu dozu leka.
Iskustva slovenakih pelara upozoravaju da mravlju kiselinu ne treba
upotrebljavati za leenje Varrooze u pelinjim zajednicama sa maticama mlaima od
2 meseca.
Uvek uz sebe nositi pripremljenu vodu (posudu sa vodom i raspriva).
Prskalicu za kiselinu odmah oprati splja i iznutra. Nositi zatitnu masku za disanje.
Posude sa kiselinom jasno obeleiti. Zbog mogue opasnsti od pogrene upotrebe
(zamene) ne koristiti posude uobiajene za ivotne namirnice (flae za vodu ili
mleko). Zbog dece, kiselinu drati na nedostupnim mestima, pod kljuem.
Kod pravljenja rastvora mrtavlje kiseline, kiselina se sipa u vodu, a nikako
obrnuto (Nikada Voda U Kiselinu Nikada VUK) . Pelari se i dalje mogu pridravati
ovog pravila, ali zbog naune istine treba rei da to pravilo vai za sumpornu
267
kiselinu, dok za mravlju kiselinu redosled sipanja nije bitan, kae mr hemije in.
Jovan Markovi (Predavanje januar 2012.).
Za vreme tretiranja, prema Luganskom (2003), obavezno je prihranjivanje
pelinjih drutava!
7.6. OKSALNA KISELINA

Oksalna kiselina49 je prirodna supstanca koja se nalazi u malim koliinama u
spanau, paradajzu, grou, nezrelim plodovima jabuke, u blitvi, prokelju, kupusu,
mrkvi, karfiolu, celeru, cikoriji, korijanderu, kukuruzu eercu, krastavcima, plavom
patlidanu, belom luku, kelju, zelenoj salati, trpka divljoj salati, bamiji, crnom luku,
perunu, patrnaku, graku, biberu, krompiru, tuanj-portulaku, rotkvi, rutvici,
indijskom krompiru, repi, divljoj zelenoj repi, krstovniku (mr.hemije, in. J. Markovi) i
u medu. Njen udeo u medu se kree izmeu 3 i 300 mg/kg to zavisi od sorte meda.
Ako se uzme u obzir mali dnevni unos meda, njegov udeo u ukupnom dnevnom
unosu oksalne kiseline je neznatan. S nutricionistike take gledita oksalna kiselina
moe se smatrati sigurnom za upotrebu. Ako se tome doda jo i injenica kako se ne
oekuju rezidue u medu nakon tretnmana ovom kiselinom bilo kojim do sada
poznatim nainom, oksalna kiselina je gotovo idealan izbor za zimski tretman
(Pukadija i sarad., 2004).
Ona je od davno poznata ali je u pelarstvu postala aktuelna kao alternativno
reenje zbog pojave rezistencije na do tada koriene preparate. Osim toga, pojava
rezidua u medu i vosku ubrzala je donoenje EKO standarda sa optom preporukom,
minimizirati upotrebu lipofilnih Varrocida (rastvorivih u mastima sa aktivnom
materijom kumafos (iz perizina), cimiazolhlorid (apitol) i dr), a poveati upotrebu
hidrofilnih, vodotopivih aktivnih materija: oksalne, mravlje i mlene kiseline i timola
koji ne osrtavljaju tragove u vosku i medu.
Suzbijanje Varroe oksalnom kiselinom ni na koji nain ne dovodi do
poveanja oksalne kiseline u svakodnevnoj ishrani ljudi, i ne predstavlja apsolutno
nikakav rizik za potroaa (Jean-Paul Faucon, 2004). Zanimljivo je da rezultati
nakon sprovoenja tretiranja Varroe oksalnom kiselinom pokazuju sigurnost da je
koncetracija oksalne kiseline u medu iz njome tretiranih drutava iznosila od 22,8 do
37,7 mg/kg, dok je u medu iz drutava netretiranih oksalnom kiselinom pronaeno od
40 do 400 mg/kg oksalne kiseline (Kruni, 2004).
U obliku je bezbojnih kristala ija je rastvorljivost u vodi svega 11,7%. uva
se u hermetiki zatvorenim sudovima, a vek trajanje joj je tri godine. Hemijska
formula joj je HOOC-COOH, a molekularna C2H2O4 2H2O (Markovi, 2004c).
U borbi protiv varroe50 jo 25. maja 1983. godine oksalna kiselina je
odobrena od Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, koja je
uz ODOBRENJE propisala i UPUTSTVO za njenu primenu. Saglasnost na odobrenje
dalo je ministarstvo zdravlja vlade SSSR-a 28. novembra 1983. godine.
(Dakle, dva znaajna ministarstva su propisala dva dokumenta UPUTSTVO i,
ODOBRENJE za upotrebu. Ne radi se o nekakvoj preporuci. Izgleda da je profesoru
Lebedevu to nehotice promaklo, kada tvrdi, po navodima irovia, da je Glavna
Veterinarska uprava SSSR-a dala preporuku za primenu oksalne kiseline 1988.
godine, prim. J. K.).
Drugo, to nije preporuka, kako kae prof Lebedev, nego zvanino
UPUTSTVO, koje ima svoju formu i sadraj, to je vidljivo iz sledeeg:51
268
Suzbijanje Varrooze zimskim tretmanom oksalnom kiselinom je od izuzetne

vanosti. Tim se tretmanom suzbija ona Varroa koja predstavlja osnovu za razvoj
populacije ovog parazita u pelinjoj zajednici naredne godine. Dakle, unitavaju se
oni krpelji koji su preiveli jesenje tretmane, a sada su dostupni jer se nalaze na
pelama.
Petnaest godina kasnije oksalna kiselina u borbi protiv varroe u Evropi dobija
sve vei znaaj. Uredbom Evrposke unije broj 1804/99 naelno je dozvoljena
upotreba oksalne kiseline u dravama lanicama. Upotrebu oksalne kiseline u
pelarstvu dozvoljavaju Belgija, Italija, Danska, Francuska, Holandija, Norveka,
vedska, vajcarska, panija..., a krajem 2003. g. uspeno je zavrena procedura
utvrivanja maksimalne koliine rezidua oksalne kiseline (tzv. MRL), te je
preporueno uvrstavanje oksalne kiseline meu lekove za suzbijanje bolesti pela
(Aneks II of Council regulation 2377/90) (Pukadija i sarad., 2004)
Za suzbijanje varroe, oksalnu kiselinu preporuuju Charier, Imdorf, Fluri,
Bogdanov, Rihar, mr chem. J. Markovi, a takoe i Liebig, koji navodi da je u jednom
kilogramu meda naeno izmeu 10 i 100 mg (i vie) oksalne kiseline. Kod pravilne
primene nije tetna za pele i ne ostavlja rezidue u medu i u drugim pelinjim
proizvodima. Med dobijen iz konica koje su tretirane rastvorom oksalne kiseline,
moe da se koristi za hranu prema optim postojeim propisima, pie u
ODOBRENJU pomenutih institucija biveg SSSR-a.
U vajcarskoj je Istraivaki centar za pelarstvo u Bernu jo 1998. godine
predlagao registraciju oksalne kiseline za suzbijanje Varrooze, a Charier, Imdorf,
Fluri i Bogdanov (1995) predloili shemu Alternativne borbe protiv Varrooze u kojoj
oksalna kiselina sa mravljom kiselinom i timolom zauzima poasno mesto.
7.6.1. NAIN PRIPREMANJA RASTVORA OKSALNE KISELINE

Za pripremu rastvora oksalne kiseline koristi se destilovana voda (moe i
prethodno prokuvana voda ili kinica, tzv. meka voda)52 temperature od 30C.
Rastvor se priprema neposredno pre primene.
eeni rastvor oksalne kiseline priprema se prema tabeli 62 koja sledi.
Najpre pripremiti topli eerni sirup 1:1 u mekanoj vodi, (T oko 37C) te
odmeriti traenu koliinu i u nju sipati dihidrat53 oksalne kiseline.
Doktor Poklukar, (2001) navodi da se 35 g oksalne kiseline rastrvori u 1 litru
(1.000 ml) toplog eernog sirupa 1:1.
Tabela 61. Nain pripremanja radne koncetracije oksalne kiseline (Preuzeto iz
Pelarenje za budunost2002).
Za broj drutava na pelinjaku
eernom rastvoru dodati
Dihidrat oksalne kiseline
0,25 litara
9 grama
10
0.50 litara
18 grama
20
1,00 litar
35 grama
Mr hemije in. Jovan Markovi sugerie pelarima da naprave rastvor

oksalne kiseline prema broju pelinjih drutava:
- 1 litar rastvora -35 gr oksalne kiseline
za 20 drutava;
- 2 litra rastvora -70 gr oksalne kiselune
za 40 drutava;
269
- 5 litara rastvora -175 gr oksalne kiseline

za 100 drutava;
- 6 litara rastvora -210 grama oksalne kiseline
za 120 drutava itd.
Rastvor se dozira pricom za injekcije od 50 ml.
Nakapavanje se vri samo po ulicama zaposednutim pelama, a doziranje se
vri prema jaini pelinjeg drutva:
- 50 ml
za jaka drutva,
- 40 ml
za srednja drutva,
- 30-35 ml
za slabija drutva. (BEOGRADSKI PELAR, BR
11/2012).(ova drutva teba rasformirati,
Onim pelarima koji su obueni i imaju alat, uz sve mere zatite, dr med. R.
ivadinovi (2004/9) preporuuje prvo da u plastinu ili staklenu flau sipaju
potrebnu koliinu zagrejanog eernog sirupa, a da zatim razmerene kristale oksalne
kiseline sipaju na vri papir, koji e sa jedne strane oblikovati u vidu oluka tako da
prijanja na grli flae, a drugom rukom u kojoj dre tapi polako - deo po deo
gomlice kristala kiseline gurati u flau. Posle toga zatvoriti flau i dobro promukati
dok se kristali ne otope.54
eerni sirup se zagreva jer se oksalna kiselina lake i bre rastvara u
toplom sirupu...
Pri upotrebi 5% vodenog rastvora jednim nakapavanjem sa 30-50 ml po
drutvu, u zavisnosti od legla, efekat oborenih Varroa je iznosio 99%. to je u
drutvu vie legla to je i uinak nii (Rihar, 1999).
Pri doziranju voditi rauna o snazi pelineg drutva, pa nakapavanje vriti
prema tabeli 64 i napomenama u fusnotama, pri emu se namee kao prioritet,
stroga kontrola doze prilikom tretiranja. Doziranje po ulici pela je 5 ml, nanoenjem
rastvora `kap po kap` po pelama (Jean-Paul Faucon, 2004).
Za zimski tretman oksalna kiselina predstavlja dobar izbor. Meutim, oksalna
kiselina prestavlja veliki problem naunicima. S jedne strane ne mogu poricati njenu
efikasnost, dok im je s druge strane oteano definisanje tretmana s obzirom na njenu
toksinost i za pelara i za pele. (Pukadija i sarad., 2004).
Zimski tretman oksalnom kiselinomi predstavlja zbor petnaest nemakih i tri
austrijska nauna instituta koji se bave varroom (2002), to potvruju iskustva
istraivaa iz tabele 62, koja sledi
Tabela 62. Efikasnost zimskih tretmana (preuzeto od Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004)
Preparat i nain primene
Efikasnost
Izvor
Perizin (kumafos)
nakapavanjem
89-98%
Alonso (1990)
Barbatini (1989)
Ritter (1986)
Oksalna kiselina
prskanjem
95-98%
Imdorf (1997)
Radetzki (1994)
Oksalna kiselina
nakapavanjem
95-98%
Charriere (2001)
Liebig (1998)
Nanetti (2003)
Oksalna kiselina
isparavanjem
95-98%
Radetzki (2001)
Imdorf (2002)
Oksalna kiselina
dvostrukim prskanjem
94-99%
Assmann (1990)
Imdorf (1990
Kraus (1994)
270
Tip zimskih tretmana nema nikakav uticaj na proleni razvoj pelinjih

zajednica. Ali, primena oksalne kiseline nakapavanjem njenog rastvora po ulicama
pela je metoda koja najmanje angauje pelara i najlake se primenjuje, s najmanje
rizika (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004)
Da bi se sagledali efekti tretiranja oksalnom kiselinom, mora se brojati opala
Varroa tokom najmanje tri nedelje (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004) 55. Korienjem
oksalne kiseline u novembru (ali nakon tri nedelje od poslednjeg legla) ima za cilj da
se uniti zaostala populacija krpelja u pelinjem drutvu, koji formiraju osnovu za
populaciju koja e nastati sledee godine i smanji broj parazita na podnoljiv
minimum.
Tabela 63. Oksalna kiselina uslovi primene i iskustva drugih autora
Autor
L.
Kolarovi
Spoljna
temperat
ura
Kada
tretirati
Koncentracij
a rastvora
Doza po
svakoj
strani rama,
ml
Nain primene
Broj
tretiranja
via od
5C
Kraj jula,
decembar
30g u 1.000
ml vode
3-4
prskanje
II. Jurkovi
novembar
decembar
5-6 po ulici
Nakapavanje
E.Haupt
novembar
decembar
5-6 po ulici
Nakapavanje
1***
Doktrina
unitavanja
varroe u
Slovenskom
pelarstvu
2003.godine
1.Bez legla.
Od sredine
novembra do
sredine
januara.
2. U vreme
rojenja i
formiranja
rojeva bez
legla.
3,5%
otopine u
zaslaenoj
vodi ili 35 g
u 1.000 ml
vode
Nakapavanje
izmeu
satonoa, ali
po pelama
1 zimsko
nakapavanje
0-7C
3 nedelje
posle prvog
jesenjeg
mraza,
kada nema
legla.
35 g na litar
(1.000 ml)
zaslaene
tople vode
1:1
Nakapavanje
izmeu
satonoa, ali po
pelama u dozi
od 5 ml po ulici.
Pri T izmeu
0C i 7C
Kad je
spoljnja
T iznad
take
mrnjenja
Kada su
drutva bez
legla.
35 g na litar
(1.000 ml)
zaslaene
vode
Nakapavanje
izmeu satonoa
po pelama
Jednokratna
primena Ne
poveavati
dozi niti broj
tretmana
Jovo
Kantar
petnaest
nemakih i
tri
austrijska
nauna
instituta
koji se
bave
varroom
2002.
* Ako posle tretiranja u julu opada jedna, a u septembru vie od 5 krpelja tretman treba ponoviti
** Sa leglom
*** E.Haupt (DB/10/2000) tvrdi da je mogue samo sa jednokratnim zimskim tretmanom oksalnom
kiselinom i bez opasnih materija dovesti varrou na tolerantnu meru
**** Kod dvokratnog tretiranja u jesen, posle popunjavanja zimske hrane eernim sirupom, u
prolee je u zalihama meda ovih drutava bilo 100-120 mg/kg oksalne kiseline. Pelinja drutva iz
zime su izala jako slaba i nesposobna za ivot (Luganski, S.N.)
271
7.6.2 METODE PRIMENE OKSALNE KISELINE U PELARSTVU

Tokom poslednjih godina naunici su razvili nekoliko naina primene oksalne
kiseline te se moe rei da se oksalna kiselina moe primenjivati:
- nakapavanjem
- rasprivanjem
- isparavanjem.
Bez obzira koji postupak tretiranja upotrebili, nema znaajnije razlike izmeu
primenjenih tretmana po pitanju uticaja na zimovanje pela i na proleni razvoj
pelinjih zajednica. Ali primena oksalne kiseline nakapavanjem njenog zaslaenog
rastvora56 po ulicama pela, je metoda koja najmanje angauje pelara i najlake se
primenjuje, sa najmanje rizika (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004).
7.6.2.1. Metoda nakapavanja
Istraivai u 15 nemakih i tri austrijska
instituta sugeriu da se tretiranje oksalnom
kiselinom pelinjih drutava vri metodom
nakapavanja, a ne preporuuje se primena
prskanjem zbog opasnosti po pelara, pa
kau:Pri pravilnoj primeni nema raezidua u
pelinjim proizvodima. Kada? Samo kod
zajednica bez legla. U kasnu jesen ili zimu57
Slika 42. Nanoenje oksalne
kada je temperatura iznad take mrnjenja.
kiseline
nakapavanjem. eerni
Za metod nakapavanja primenjuje se
rastvor
oksalne kiseline treba
rastvor u eernom sirupu 1:1. U zavisnosti od
nakapavati samo po pelama u
jaine pelinjeg drutva potrebno je 30-50 ml
ulicama konice. Produena
ovog rastvora po konici. Sa odgovarajuim
cevica poveava preciznost
dozimetrom (pric za injekcije) nakapa se 5 ml
nakapavanja.
rastvora u svaku gusto posednutu ulicu sa
(Pelarenje
za budunost
2002) u
pelama. Ova metoda i ako jednostavna za primenu
ne dopada
se pelama
poreenju sa prskanjem jer ga pele tee podnose, istiu pomenuti istraivai. Dr
Luganski smatra da postupak sa eernim sirupom nema opravdanja, jer oksalna
kiselina ne deluje sistemski, preko hemolimfe. Da bi tako delovala na Varrou, trebalo
bi da se u hemolimfi pele nae velika koncetracija ove kiseline, a to bi bilo tetno i
za samu pelu. Oksalna kiseline deluje na Varrou kontaktno (kao i mravlja kiselina),
kategorian je Luganski (irovi, 2003/4). Meutim, urednik francuskog asopisa la
Sante de l'Abeille (Zdravlje pele) Jean-Paul Faucon u broju 194/2003 demantuje
Luganskog argumentom da eksperimenti potvruju obavezu korienja eernog
sirupa za pripremanje rastvora kiseline. Bez eera je efikasnost nia. Uloga eera
je da sprei dehidraciju. Kiselost se zadrava u digestivnom traktu pele 24 asa
posle tretmana.58 Mr hemije ing. Jovan Markovi, suprotno dr Luganskom, tvrdi da
oksalna kiselina nanosi opekotine na nogama krpelja, zbog ega Varroa pada na
podnjau, nesposobna da se ponovo prikai na pelu.
Oksalna kiselina je vrlo efikasna protiv varroe i kada nema legla59 dostie
efikasnost od 97 do 99%. Postoji veliki broj naunih radova koji za zimske tretmane u
periodu bez legla navode efikasnost od 89% do 99%, shodno upotrebljenom
preparatu i metodu njegove primene.
272
Obrada pela u konicama sistema nastavljaa metodom prskanja, poinje

od donjeg nastavka na gore. Stepen efikasnosti oksalne kiseline je vei to su sitnije
kapljice kiseline (Ritter).
Tabela 64. Preporuke za tretiranje nakapavanjem oksalnom kiselinom60 u zavisnosti
od jaine pelinjeg drutva61
Snaga drutva
Slaba (treba rasfirmirati)
Srednja (treba pripojiti
snanim)
Snana
Prostor zauzet pelama
Koliina rastvora
manje od jednog nastavka
30 ml
1 nastavak
40 ml
vie od jednog nastavka
50 ml
Rastvr kiseline mora biti mlak i svee pripremljen (Jean-Paul Faucon, 2004)
i pre upotrebe zagrejan na temperaturi oko 37C.
Rastvor treba nakapati samo po pelama u ulicama, izbegavajui kapanje po
satonoama i vosku.
7.6.2.2. Metoda rasprivanjem
Uputstva Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a
propisuju leenje pelinjih drutava od Varrooze rasprivanjem 2% rastvora oksalne
kiseline pomou prskalice oroavanjem svakog okvira sa gusto posednutim pelama
sa obe strane ili se okviri samo podignu za oko 5 cm pa se pele neposredno prskaju
u ulicama izmeu okvira. Za obradu jednog okvira utroi se 10-12 ml rastvora. Slabije
posednuti ramovi posle stresanja pela u konicu, odstranjuju se iz drutva i ne
prskaju. Zanimljiva je injenica koju je izneo dr Luganski u vezi primene oksalne
kseline prskanjem. Doavi u kontakt s parazitom kiselina ima dvojako dejstvo (1)
Varroa se otruje ovom kiselinom, (2) vrhovi njenih noica (vakuum apice) se opeku
i, ona vie nije u stanju da se dri za pelu, pada na podnjau i ugiba (irovi,
2003/4).
Prema pomenutim vajcarskim istraivaima, rasprivanjem se svaka strana
rama, isprska sa po 3-4 ml 2,5-3% vodenog rastvora oksalne kiseline.
Metoda prskanja ili sprejovanja neto je efikasnija od nakapavanja, ali se
zbog mogunosti udisanja sitnih estica aerosola, naroito pri vetrovitom vremenu,
ne preporuuje.(Markovi, 2004b).
Dr Luganski je u predavanju Beogradskim pelarima naglasio da je
primenom rasprivanja, oksalna kiselina kod ruskih pelara poznata kao bubreni
otrov. ...To je veoma opasno, jer je utvreno da oksalna kiselina izaziva kamen u
bubrezima i druga bubrena oboljenja, kategorian je Luganski (irovi, 2003/4),
to nije istinito, jer argumentacije na stranama ove knjige to demantuju. Izlaganje
Boe Petrovia na svom pelinjaku 02. jula 2006. g. u urjanu grupi od vie od
stotine pelara iz Beograda, Banja Luke, Prijedora. ko je god radio sa oksalnom
kiselinom izgubio je zdravlje, i zato svi vi, obraa se nama koji ga sluamo, dalje
ruke od oksalne kiseline, jer je takvu sintagmu nauio od profesora Luganskog.
273
7.6.2.3. Metoda isparivaa

Austrija je prva zemlja Evropske Unije koja je jo 2001. godine zvanino
odobrila primenu oksalne kiseline protiv Varroe metodom isparivanja, korienjem
iskljuivo Varroks vaporizera i varroks tableta.
Metoda podrazumeva korienje pra oksalne kiseline protiv Varroe na
pelama. Kako se to postie?
Posuda isparivaa napuni se kristalima dihidrata oksalne kiseline i kroz otvor
leta stavlja u unutranjost konice. Zagrevanjem posude, kristali oksalne kiseline se
tope, isparavaju i sublimiraju. Ove fine estice oksalne kiseline pele dobro toleriu.
Spoljna temperatura u vreme tretiranja ne sme biti ispod +2C, a niti via od
7C kada pele ve izleu.
Doziranje se vri prema broju nastavaka sa pelama. Tako se jedan
nastavak pela dozira sa jednim gramom, a dva nastavka sa 2 grama dihidrata
oksalne kiseline. Jedna merna kaika lako napunjena bez pritiskanja sadraja
odgovara jednom gramu kiseline.
Uspeh efikasnosti zavisi od stepena hermetinosti - zatvorenosti svih otvora
konice. Stoga svi otvori moraju biti zatvoreni sunerastim trakama.
Poto je konica dobro zatvorena, ispariva (vaporizer) treba ukljuiti na 2,5
minute, to je dovoljno vremena da ispare kristali oksalne kiseline. Kod prve konice
tretiranje se produava za vreme potrebno da se zagreje posuda isparivaa i
vaporizer. Jo ako se koristi produni kabal, zagrevanje se produava za jedan minut
Ova metoda pokazala se toliko sigurnom za pelara koji rukuje isparivaem i
efikasnom u broju oborenih Varroa da je
posle Austrije preporueno i svima
lanicama EU da ozvanie njenu upotrebu,
to demantuje tvrdnje nekih autora sa Istoka
da je primena oksalne kiseline u pelarstvu
biveg SSSR-a izazvala pojavu krenog
lega u pelinjim zajednicama i bubrenih
bolesti kod pelara.
Naime, na oglednom pelinjaku
nemakog udruenja za prirodno pelarenje
Fischermuhle i 95% pelara u nekoliko
evropskih zemalja sa ukupno 1.509 konica
testirana je efikasnost, tolerantnost za pele
i mere predostronosti za pelare isparivaa
Varroks vaporizer (proizveden u kompaniji
Andermatt Biocontrol A.G.). Pokazalo se da
je ovo jednostavna metoda, koja garantuje
pelaru zatitu pri radu, a efikasnost u
konicama bez legla od 95,9% oborenih
jedinki Varroe. Kod punjenja vaporizera i za
vreme tretmana apsolutno je potrebno imati
Slika 43. Varrox ispariva i nain
na licu zatitnu masku FFP3S/L.62za
njegovog korienja
tene/vrste aerosole. Obina maska je
nedovoljna (Markovi, 2005/1)63.
274

7.6.3. OGRANIENJA U KORIENJU OKSALNE KISELINE
Pri korienju oksalne kiseline nije dozvoljeno poveavati dozu niti broj
tretmana, jer to dovodi do slabljenja i propadanja drutva, a proleni razvoj drutva
moe biti usporen. Medonosne pele u zidovima creva imaju grupu enzima pod
nazivom - glutation S-transferaza (GST) aktivnost. Ova vana grupa enzima deluje
kao detoksifikacioni sistem protiv potencijalnih tetnih supstanci sa kojima pele
mogu doi u dodir. Smanjenje GST aktivnosti moe uiniti pele mnogo ranjivijim na
toksine supstance iz okruenja (Naneti, 2004).
U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i eernog
sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor, korienjem normalnih doza,
smanjuje GST aktivnost kod pela.
Eksperiment je bio postavljen tako to su lutke i odrasle pele bile tretirane
nakapavanjem oksalnom kiselinom. Posle petnaest dana tretman je ponovo izveden.
Odrasle pele i lutke su uzete iz istih drutava. Statistiki test izveden na nizovima
podataka i za lutke i za odrasle pele nije pokazivao bilo kakvu razliku u GST
aktivnosti koja se moe pripisati tretmanu (uporeenja izmeu grupa i, unutar svake
grupe). Srednja GST aktivnost u ovim uzorcima je iskazana u tabeli 65.
Tabela 65. Prosena aktivnost Glutation S-transferaza kod medonosnih pela
leenih oksalnom kiselinom metodom nakapavanja (Preuzeto od Naneti-a,
Pelar1/2004).
Eksperimentalna grupa
Tretirana grupa
Kontrolna grupa
Lutke pre tretiranja
194,1
184,4
Lutke (15 dana posle tretiranja)
207,0
191,5
Novoizvedene pele (15 dana

posle tretmana)
226,2
211,5
Tretmani su bili izvedeni korienjem normalnih doza. Mogue da se neki loi

efekti na GST aktivnost mogu pojaviti u sluaju predoziranja (Naneti, 2004)
Primena oksalne kiselina pokazala se tetnom kod uzgoja matica. Tako je
Kurmanalijev (1985) u proizvodnji matica pod dejstvom oksalne kiseline, dobio je
28,1% manje matica, to je najvei procenat gubitaka u poreenju sa maticama iz
kontrolne i etiri eksperimentalne grupe matica odgajenih pod dejstvom drugih
akaricida. Od 41 izvedene, tri matice su bile defektne, i 14 sitne, male.
275
7.6.4. SHEMA SUZBIJANJA VARROE DESTRUCTOR ALTERNATIVNIM

NAINOM LEENJA
Tabela 66. Prema IMDORFU, SARIERU I BOGDANOVU, (1995)
Kontrola pelinjih
drutava
Broj dnevno
U mesecu
palih varroa
Krajem
maja
3 i vie
Vreme trajanja i sredstva

Mravlja kiselina
Timol
Oksalna kiselina
Odmah posle
vrcanja: 1
dugotrajno ili 3
kratkotrajna
Ram
graevnjak
Izrezivanje
trutovskog
legla 2-3 puta
Izrezivanje
trutovskog
legla 2-3 puta
Jun
1 posle letnjeg
vrcanja-dugotrajno
2. sredinom
septembradugotrajno
Kraj jula
10 i vie
Krajem
avgusta
manje od
10
1 dugotrajno
Poetak
septembra
2 dugotrajna
ili 3
sedmice
otparavanja
ili 3
sedmice
otparavanja
Oktobar
Posle nestanka
legla
Novenbar
Posle nestanka
legla
Ako u bilo
Dugotrajni ili 3
kom delu
30 i vie
kratkotrajna*
sezone
*Mravlja kiselina naliva se direktno na suner i tretira 3-4 puta u seriji po 30 ml 65% na satonoe,
odnosno 85% na podnjau, u toku jedne sedmice. Efikasnost od tri kratkotrajna tretmana mravljom
kiselinmom jednaka je jednom dugotrajnom tretmanu.
5.6.5. MERE OPREZA PRI KORIENJU ORGANSKIH KISELINA

Kristali mravlje kiseline su veoma otrovni. Svaki dodir s koom i udisanje ili
unoenje u organizam kristalne praine pri priprvljanju rastvora, mora se spreiti
upotrebom odgovarajue zatitne odee i odgovarajuim radom.
Prilikom pripreme potrebni je nositi zatitne rukavice, jer rastvor ne sme
dospeti na kou.
276
Oksalna kiselina ima jako nadraujue dejstvo i na sluzokou oveka, pa je

neophodno da se briljivo zatite oi i koa i sprei mogunost unoenja aerosola
kroz nos i usta.
Obrada pelinjih drutava oksalnom kiselinom vri se u zatitnim odelima
otpornim na kiselinu, maska za disanje FFP2 SL (ili FFP3 EN 149), jer su samo takve
maske pogodne za zatitu kod aplikacije tenih kiselina aerosola (Pukadija i sarad.,
2004) zatitne naoare i gumene rukavice otporne na kiselinu, te gumene izme. Za
vreme tretiranja zabranjeno je puenje, uzimanje hrane i pia.
Primena oksalne kiselina pokazala se tetnom kod uzgoja matica. Tako je
Kurmanalijev (1985) u proizvodnji matica pod dejstvom oksalne kiseline, dobio je
28,1% manje matica, to je najvei procenat gubitaka u poreenju sa maticama iz
kontrolne i etiri eksperimentalne grupe matica odgajenih pod dejstvom drugih
akaricida. Od 41 izvedene, tri matice su bile defektne, i 14 sitne, male.
7.6.6. IDENTIFIKACIJA ZDRAVSTVENOG RIZIKA O PRUANJE PRVE

POMOI
Mr hemije in. Jovan Markovi edukuje nas i sugerie (izvodi iz predavanje).
Putevi (smer) ekspopzocije: ingestija, inhalacija, koa, oi.
Ingestija: Ako je progutana, oksalna kiselina nagrIza tkiva i nastaje trovanje,
to prouzrokuje muninu i estoku gastroiritaciju, povraanje, ok i greve.
Oksalna kiselina uklanja kalcijum iz krvi koji prelazi u formu kalcijum
oksalata, te se moe oekivati zaepljenje bubrenih kanala i oteenje bubrega, to
se manifestuje pojavom krvi u urinu.Fatalna doza procenjena je od 5 do 15 grama.
Ne izazivati povraanje, ve dati vee koliine krene vode da ugroeni popije.
Inhalacija: Trovanje inhalacijom nastaje ako su otrovani disajni putevi.
Trovanje prouzrokuje estoku iritaciju grla, grkljana i celog respiratornog sistema.
Ozleenu osobu staviti na sve vazduh. Primeniti vetako disanje. Ukoliko je
oteano disanje, ozleenom dati kiseonik i odmah pozvati lekara.
Koa: Mogua jaka iritacija i eventualno zapaljenje koe.Takoe je mogua
apsorpcija kroz kou. U sluaju kontakta izvrisati preostalu supstancu sa koe, a
zatim odmah isprati kou sa dosta vode najmanje 15 minuta. Istovremeno skunuti
kontaminiran odelo i obuu. Odmah pozvati lekara.
Oi: Mogue je jako oteenje ronjae. Ako su ozleene, oi odmah isprati
sa dosta vode, blago, sa velikim mlazom najmanje 15 minuta, podiui gornje i donje
kapke istovremeno. Pozvati odmah oftalmologa.
7.6.7. PROTIVPOARNE MERE

Rizik od iznenadne vatre i eksplozije: Oksalna kiselina je zapaljiva ispod
101C i reaguje eksplozivno sa jakao oksidirajuim materijama i nekim jedinjenjima
srebra.
Sredstva za gaenje: vodeni mlaz, alkoholna pena ili ugljen dioksid. Pena ili
voda na otopljenoj oksalnoj kiselini moe prouzrokovati penuanje.
Koristiti alat i opremu koja ne varnii. Nositi rukavice, zatitno odelo,
naoare. Ne puiti niti jesti.
Kao zakljuak se namee
277
Oksalna kiselina ima jako nadraujue dejstvo na kou i sluzokou.

Neophodno je da se briljivo zatite oi i koa i sprei mogunost unoenja otrova
kroz nos i usta. Obrada pela oksalnom kiselinom se vri u specijalnim zatitnim
odelima uz korienje drugih sredstava zatite: ogrtai, gumene kecelje, zatitne
naoare, gumene rukavice, izme, respiratori.
Kombinacija upotrebe oksalne i mravlje kiseline daje najbolji razultat, jer se
meusobno dopunjavaju. Mravlja kiselina posle bagremove i suncokretove pae, a
oksalna u novembru ili decembru obezbeuje pelinjim zajednicama da oiene od
varroe mirno uu u zimovanje.
7.6.8. MERE PREDOSTRONOSTI PREMA UPUTSTVU I ODOBRENJU ZA

UPOTREBU OKSALNE KISELINE
Rad sa oksalnom kiselinom je dozvoljen samo osobama koje su prethodno
obavile specijalnu obuku, (podvukao J.K.)
Zakonodavac je, dakle, precizno propisao i jasno naloio: specijalnu obuku;
kako treba i ime se zatiti, a na slici 1 vidimo pelarski par da to ne potuje. Dr
Luganski je prozvao oksalnu kiselinu kao ubicu, pa kae da je primenom prskanja,
oksalna kiselina kod ruskih pelara poznata kao bubreni otrov.... To je veoma
opasno, jer je utvreno da oksalna kiselina izaziva kamen u bubrezima i druga
bubrena oboljenja". (irovi, 2003/4). Dr Antonio Naneti (Italija) tvrdi da to nije
dokazano (iz predavanja 29. jula 2006. g. u Aleksincu).
Kada bi radili i sa kravljim mlekom
onako kako radi ovaj pelarski par sa
rastvorom oksalne kiseline (na fotografiji
unutranje
strane
prednje
korice
Pelovodastva br. 8 od 1985. godine),
oboleli bi od neke bubrene bolesti. U
istraivanju uzroka pojave kamena u
bubrezima kod pelara iz perioda o kome
govori dr Luganski, bilo bi korektno utvrditi
koliko je u strukturi ishrane pelara
procentualno zastupljeno kravlje mleko,
mleko od severnog jelena i kefir64, koji u svom
sastavu sadre belanevinu kazein to lepi
kamenac u bubrezima, sklerotira krvne
sudove, stvara voruge na nogama. Ovu
Slika 44. Nain primene oksalne
sitnicu u okrivljivanju oksalne kiseline dr
kiseline: mogao je i OVAKO
(Pelovodstvo, Moskva 8/85) ali
Luganski nije smeo da previdi, prim. J.K.).
danas i u budue moe samo
Nije smeo da previdi ni injenicu da je nain
nakapavanjem
po pelama koje se
ishrane u nastajanju bolesti bubrenog
nalaze
u
gusto
posednutim
ulicama.
kamenca, naroito bitan u dejem uzrastu.
Kae i testenine bogate su kalcijumom, i kad
se taj kalcijum termiki obradi, organizam oveka ga ne prihvata i on slui kao izvor
za stvaranje bubrenog kamenca. To je glavni uzrok zbog kojeg se posle izbacivanja
kamenca on ponovo javlja. Infekcije, koje ovim ili onim putem dospevaju u bubrege
moe izazvati oboljenje od bubrenog kamenca. Stafilokoke neposredno u samom
bubregu utiu na reakciju mokrae, menjajui kiselu reakciju u baznu (alkalnu) (usled
bakteriolokog pretvaranja mokrae u mokrano-kiseli amonijak). Posledica toga je
278
talog u mokrai. Odreen znaaj u formiranju kamenca imaju i crevne bakterije.

Tako, u crevima oveka obitava bakterija koja proizvodi alkalno-kiseli kre.
Razmnoavanje tih bakterija (koje se javljaju usled nepravilne ishrane) izaziva pojavu
oksalurije kod zdravog oveka usled suvinog stvaranja oksalata u crevima, upijanje i
njihovo izuluivanje sa mokraom (Malahov, ienje organizma, 2002).
Za vreme obrade pela oksalnom kiselinom zabranjeno je puenje, uzimanje
hrane i pia. Posle rada se skida specijalno odelo, ruke i lice peru toplom vodom i
sapunom. U sluaju da kiselina dospe na kou ona se spira toplom vodom i sapunom
ili se neutralie sodom bikarbonom.
Kod pojave trovanja ljudi oksalnom kiselinom primenjuje se kreno mleko,
otopina krede u vodi, kalijev acetat a intervenski se daje 10% rastvor kalcijevog
hlorida.
uvanje i prenoenje oksalne kiseline zajedno sa hranjivim produktima i
stonom hranom je zabranjeno.
Dakle, zakonodavac65 je precizno propisao i jasno naloio: specijalnu obuku;
kako treba i ime se zatiti. Na prethodnoj slici 1 vidimo pelarski par da to ne
potuje, pa su mnogi pelari, po Luganskom, oboleli od bubrenih kamenaca, te ju je
zbog toga proglasio za ubicu. 66. I taj eho dopire i na nae prostore, uzvitlavi i onako
crne oblake koji su se nadvili nad srpskim pelarstvom. A preporuke o nainu
korienja oksalne kiseline67, to su ih dali strunjaci koji se bave problemom varroe
iz 15 nemakih i 3 austrijska instituta, koje su prisutne na naem prostoru ve vie od
dve godine68, ostale nepoznate i dr Milanu irovi, to je za aljenje. I ako renomirani
strunjaci iz 18 Evropskih instituta za pelarstvo69 usmeravaju pelare na korienje
oksalne kiseline samo metodom nakapavanja, zato neki autori potenciraju metodu
isparavanja, mada ni ona nije bauk, kako su je neki shvatili i predstavili? Zato u
izboru izmeu dva automobila jedan tehiki ispravan a drugi bez konica i
upravljaa, sedati za onaj to je bez upravljaa i nema konica ?
Odgovor je sadran u nastojanju lobija i drugih da se zadri 25 godina stara
praksa neuspene borbe sa Varroom primenom hemoterapije u kojoj centralno
mesto zauzimaju preparati na bazi amitraza. I to iz najmanje etiri razloga: (1) to je
nacija uskraena u informaciji o zadravanju metabolita amitraza u medu 18 meseci,
pa kupuju kontaminirani med u uverenju da je biomedicinski ispravan, ne znajui za
stravina kancerogena, teratogena i mutagena na organizam oveka dejstva
formamidina i ksilidina sadranih u medu; (2) na med zbog zatvorenog trita nije
izloen konkurenciji, pa kupci nemaju drugog izbora i kupuju domai med; (3) zbog
odsustva kontrole dravnih inspekcijskih organa na ostatke pesticida u medu i (4).
odbijaju metodu nakapavanja, jer nikada nisu radili sa apitolom i perizinom, pa im se
to ini previe sporim, poto im se ini mnogo brim zapaliti listi sa nakapanim
amitrazom i baciti ga u konicu.
Takvo stanje odgovara lobiju medara i lobiju proizvoaa preparata na bazi
amitraza - tihom ubici nacije.
Nije opravdana tvrdnja da je oksalna kiselina bila razlog masovnoj pojavi
krenog legla u pelarstvu u bivem SSSR-u, i da njeno aktueliziranje krije opasnost
u dokazanom jakom pospeivanju razvoja krenog legla (askosferoze), ak i u
sluaju tretiranja u sezoni kad nema legla". Istina je da su u pelarstvu biveg SSSRa imali masovnu pojavu kreno leglo sa sumnjom na krivnju oksalne kiseline. I
mogue je da je ona bila jedan od uzroka, jer su (prema navedenom Uputstvu)
tretirali pele 3 do 4 puta u sezoni legla sa po dve obrade u razmaku od 12 dana i
ureajem kakav imaju ovaj pelarski par na fotografiji, koji nema dozimetar na meru
od 10 do 12 ml za obradu jednog okvira, niti raspriva milimikronskog prenika, 70
279
ve kao to moemo naslutiti, raspriva poput vatrogasne brentae za lokalizaciju

manjih poara. A kada se prekorai doza rastvora oksalne kiseline, kako na slici
vidimo, to je u ovom sluaju oigledno, mogue je da se neki loi efekti na GST
aktivnost mogu pojaviti u sluaju predoziranja (Naneti, 2004).
Na naim prostorima s kraja 80-tih i poetka 90-tih godina prolog veka nije
bilo pelinjaka (izuzimajui pelinjak u Kaoni Milana Matia) da na njima nije bilo
preko 90% pelinjih drutava obolelih od krenog legla, a da oksalnu kiselinu nismo
ni na fotografiji videli niti za nju znali, a kamoli je u konici koristili. Od kuda?
(1) Iz hemijske industrije lekova, (2) od hranjenja pela neprirodnom hranom,
(3) dranje slabanih drutava na pelinjacima, (4) lokacija pelinjaka na terenu sa
visokim procentom vlanosti i (5) u oskudici (nedostatku) uskladitenog meda u
konicama (Feng Feng,1997). Zar se ne seamo da smo slali ekipe u Japan po lek
koji je mirisom na hlorni kre isterivao pele iz konice a nije leio kreno leglo, i da
smo masovnom upotrebom nistatina proizveli med koji je u sebi sadravao antibiotike
i doneli veliki profit Hemovet-u, a da nismo izleili bolest sve dok nam profesor dr
Jova Kulinevi nije zamenio matice iz selekcije na otpornost na askosferozu a,
Crnogorci uzevi iz Instituta u Jajincima 1.000 matica oslobodie pele od bolesti, a
pelare od ekonomske propasti.
A, koliko je na pojavu krenog legla u pelarstvu biveg SSSR-a i bive
Jugoslavije, pa i Srbije, koje je bilo zahvatilo vie od 90% pelinjih drutava na
pelinjacima tih drava, uticalo jesenje prihranjivanje eernim sirupom sa dodatkom
duplih doza fumagilina, koje smo po sugestijama nekih autora primenjivali? I dr
Luganski u predavanju beogradskim pelarima 2002. g. afirmativno je govorio o
fumagilinu, o njegovom uspenom dejstvu protiv nozemoze pela. Meutim,
dokazano je, tvrde dr Anelko Maksimovi i dr Slavko Petrievi da poveana doza
fumagilina stimulie razvoj krenog legla71.
Rezultati Rada i saradnika su pokazali da fluvalinat, fumagilin i nistatin
znaajno poveavaju smrtnost pela. Pele koje su tretirane navedenim
supstancama imale su vie gljivica nego kontrolna drutva, a pelinji proizvodi vie
ostataka hemije (citat prema Stevanovi i sar., 200072).
Zato su u Kini 1972. g. od krenog legla stradali mnogi pelinjaci, a milioni
drutava kineskih pela je uginulo, pri emu je smrtnost iznosila 50-60% (dr Feng
Feng i dr Wu Jie, 1997)73, a nisu upotrebljavali oksalnu kiselinu. Oni ne vide uzrok
bolesti u oksalnoj kiselini, ve u oskudici (nedostatku) uskladitenog meda u
konicama i, u drutvima sa malim brojem pela. Pri niskim temperaturama i kad
larve nemaju proteinsku ishranu pele nee odoleti bolesti. Istraivanja su pokazala
da ako pelinje drutvo raspolae velikim zalihama meda i ako je zajednica snana jaka, postoji mala mogunost za pojavu bolesti. Snana pelinja drutva i jako otporni
sojevi pela mogu odoleti bolesti, ali ujesen i narednog prolea neka se drutva
mogu inficirati (dr Feng Feng i dr Wu Jie, 1997).
Ni Branko Reli nije radio sa oksalnom kiselinom, ali je proizveo kreno
leglo 1991. god. On je formiranjem paketnih rojeva oslabio snagu pelinjim
drutvima, a umetanjem satnih osnova i izgraenog saa u prostor ispunjen
ramovima legla, poremetio gnezdo pelinje zajednice i time izazvao ok za pele74.
Na 32. Kongresu Apimondije, 1989. god. u Brazilu, Gilliam je ukazala da
negativan uinak na izazivanje krenog legla ima vlaga i hladnoa kao i vruina i
sua koje izazivaju stres kod pela.
I tretiranje akaricidima protiv Varroe dovodi do razvija krenog legla, utvrdila
je Gilliam. U Japanu su od 1.459 anketiranuh pelara, njih 71,1% imali kreno leglo
280
kao posledicu leenja pela od Varrooze preteranom upotrebom dima

(.Sulimanovi, 1990)75.
U Sloveniji na prim. na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani od leta 1998.g.
napustili su potpuno upotrebu hemijskih sredstava akaricida i insekticida i za zatitu
pela od varroe upotrebljavaju alternativna sredstva mravlju i oksalnu kiselinu. Na
Institutu imaju 76 pelinjih drutava na tri lokacije. Posle tri godine, pri minimalnoj
upotrebi pomenutih kiselina vrlo uspeno pelare, a svakog prolea, i pred glavnu
pau imaju mona drutva.
Prema strunim izvorima pored velike promene u ivotnoj sredini, irenju
krenog legla doprinosi stalno i neadekvatno leenje pela od drugih bolesti
primenom antibiotika. Poznato je da antbiotici ne ubijaju samo tetne bakterije nego i
korisne, te na taj nain dolazi do izmene mikroflore u organizmu pele, odnosno
naruava se ravnmotea izmeu bakterija i gljivica u telu pele i u konici.
Od mnogih predavaa na Savetovanjima pelara o zdrvstvenoj zatiti
pela u dvorani uro Salaj i sali Veselin Maslea u Beogradu, u amfiteatru
Poljprivrednog fakulteta u Zemunu i fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, te u
konferencijskoj sali zgrade optine Novi Beograd, a slino je i u ostalim velikim i
malim pelarskim centrima u Srbiji, ve 25 godina sluamo istu pesmu da u
preventivi na ameriku kugu (oni - predavai sa spiska SPOS-a) prave meavinu
eera u prahu ili eernog sirupa sa oxitetraciklinima HCL, kao to su: geomicyn
("Pliva Zagreb), ili terramycin (Vet zavod Zemun), ili egocin("Krka"Novo Mesto), ili
pak Sulfamonometoksin pod nazivom sultimon i druge razne cine i preventivno daju
pelama. I APIPEST pogaa za ishranu sa oxtitrilciklinom za preventivu amerike
kuge pelinjeg legla spada u registrovane preventivne lekove (A, Maksimovi, D.
ivanov, D.Maksimovi . 1996)
To naalost sluamo od iskusnih i uspenih pelara sa liste predavaa
SPOS-a i ponekog strunjaka iz veterinarske medicine.
A evo to na to sve kae u svetu uveni engleski biolog Bailey: U sutini
tretman lekovima kosi se sa prirodnim odbrambenim mehanizmom pelinje
zajednice, osobito korienje antibiotika, kojima odstranjuju infekciju, i koji
dozvoljavaju patogenima da se re neotkriveni i vode u zavisnost od estih i iroko
rasprostranjenih tretiranja (Bailey,1981., citat po Dustmanu sa pelarskog instituta,
Celle, Nemaka)76.
Varroa je stekla rezistenciju, a pelari na sva zvona grdili proizvoae letvica,
nabavljajui druge od proverenog producenta i poveavali im broj u pelinjem
gnezdu, uz produavanje vremena njihovog zadravnja u konici, a drutva slabila...
pa slabila...
I naravno buknulo je kreno leglo, nozemoza, kuga
Trka za novim lekovima koji dobro lee se nastavljala. I nove teme za
savetovanja pelara se otvaraju.
Sa govornice sluaju da uveaju dozu fumagilina na duplo, i ako je
dokazano, da terapija fumagilinom, u stvari, dovodi samo do kratkoronog
poboljanja stanja pela obolelih od nozemoze, a zatim dolazi do ponovnog napretka
infektivnog procesa, moda ak i brim tempom. Primenom fumagilina produava se
ivot pela, ali i infektivni proces napreduje ponovo nakon zavretka primene
fumagilina uz nagli porast broja spora u srednjem crevu (Mlaen i sar., prema citatu
Stevanovieve i sar., 2000).
Protiv krenog legla uspenim se pokazao nistatin, pa trka i povika za njim
na sve strane dobija u tempu.
281
Ali, fungicid NISTATIN se pokazao tetnim za matice. On oteuje trutovsku

spermu u spermoteci matice i njenu hemolimfu, o emu nas upozorenjem informiu iz
Rusije. Naime, Pelovodstvo (4/2001), je donelo informaciju da upotrebom
antibiotika nistatina u leenju krenog legla (askosferoze) u znatnom broju stradaju
matice, jer dolazi do oteenja njihove hemolimfe, kao i oteenja trutovske sperme
u spermoteci matice, to sve ima za posledicu da se naruava proces leenja jaja.
Ovo umanjenje rasplodne moi matice dovodi do slabljenja snage drutva, i
prema kineskim otkriima (Feng i Wu, 1997), uzrok je u nistatinu, leku za leenje
krenog legla...
...krug se zatvorio.
Antibiotici se namenski troe, farmaceutska industrija trlja ruke, ali u
konicama bolesno stanje nepromenjeno, jer je nekontrolisana upotreba antibiotika,
po elji strunjaka dovela do poremeaja crevne mikroflore u pela, pa se pelari
vrte u krugu ne znajui ta da rade i koga da sluaju.
Kreno leglo sve vie i vie je umanjivalo snagu pelinjeg drutva...i
pelarima praznilo novanike za nove i nove antibiotike.
A za oksalnu kiselinu niko nije ni znao!
Farmaceutska industrija se pobrinula i uvezla nove lekove". Osim nistatina iz
domae proizvodnje (Hemovet, Vrac) i askotoma (jod, + C vit. + Na perborat) iz
Evrotoma (Ruma), uvezla je Yugoluck sa trihlorizicijanurnom kiselinom iz Japana.
Pelari uz grobnu tiinu veterinarske struke i nauke neprekidno dime i
lekovite sirupe pelama daju, a...
...ostatak pela neumorno izbacuju iz konice mumificirane larve.
Preterano dimljenje uz dodavanje Yugolucka i zapaljenih amitraz-listia
pelinjim drutvima, Z.Milkovi, dipl. veter, spec. nazvao je maltretiranje pela77 (itaj
izazivanje stresa kod pela), a dr A.Maksimovi i dr S.Petrievi tvrde da dimljenje
sigurno oteuje pelinje leglo78. Isti autori tvrde da poveana doza fumagilina, koju
propagira dr Mlaan79, stimulie razvoj krenog legla
..."Zavesa je pala kada Crnogorski pelari uzevi 1.000 matica iz Instituta u
Jajincima oslobodie pele od bolesti i pelare od ekonomske propasti, a da
prethodno oksalnu kiselinu nisu ni omirisali.
Podie se nova. Na sceni je oksalna kiselina i dve suprotstavljene
koncepcije. Na jednoj strani su prethodno izneseni primeri iskustva sa krenim
leglom na koje nije imala uticaj oksalna kiselina i, struno miljenje strunjaka 18
Instituta za pelarstvo iz Nemake i Austrije koji naunim argumentima dokazuju
ispravnost metode nakapavanjem, bez tetnih posledica po pele, pelara i po med,
a, na drugoj strani paualne ocene izvesnih pelara da je oksalna kiselina uzrok i
posledica krenom leglu...
...sa ciljem da se nai pelari UPLAE od oksalne kiseline i ODVRATE od
VEOMA EFIKASNOG EKO LEKA, kakav je ova organska kiselina, a ve
odomaeni amitraz da se jo vie u pelarstvu koristi i lobistima ogromne zarade
donosi (nije dr Lugnski bez razloga sat vremena pesmu o amitrazu pevao pelarima
Drutva Beograd, 2002. godine), bez brige i grinje savesti, to naciji nakaznu
decu na svet donose majke koje su tokom devetomesene trudnoe konzumirale
med sa metabolitima amitraza i reziduama fumagilina u svom sastavu.
282

7.7. MLENA KISELINA
U sredstva kojima na prirodan nain suzbijamo varrou spada i mlena

kiselina. Nju produkuju razni humani mikroorganizmi, a nalazi se u mleku, mesu, siru,
kiselom kupusu, kiselim krastavcima, soku od povra, medu i dr. Mlena kiselina ima
veoma vanu ulogu u ljudskom organizmu, a posebno je vana za normalan rad
sranog miia. Upotrebljava se kao lek protiv ihtioza ili liajeva i drugih konih
bolesti.
Stopostotna mlena kiselina ima izgled belog praka. Za trite se pakuje
koncentrat 80 i 90% mlene kiseline. U pelarstvu se koristi 13 i 15% vodeni rastvor
(tabela 68).
Mlena kiselina je delotvorna protiv varroe, a ne ostavlja tetne posledice na
pele, med, vosak, cevtni prah i propolis. Ne teti zdravlju ljudi, a ako i ostane u
ivotnim namirnicama ona samo poboljava njihov kvalitet. U veoj ili manjoj meri
mlena kiselina se sadri u medu, ali ne poveava koliinu kiseline i ne utie na
zdravlje ljudi. U zavisnosti od sorte meda, vrednost se kree od 40 do 400 mg/kg, a
prosek je oko 200 mg/kg. Uporeenja radi, dnevnim konzumiranjem 30 grama meda
u organizam se unosi oko 6 mg, a konzumiranjem 2 dl jogurta oko 1.800 mg mlene
kiseline (Z. Pukadija i sarad. 2004). U medu su naene uveane koliine mlene
kiseline kada su pelinje zajednice bile tretirane est do osam sedmica pred vrcanje
meda.
Koristi se u delu godine kada u zajednicama nema legla. Sem primene u
kasnu jesen/zimu, ona se uspeno koristi i u aktivnoj sezoni za tretiranje prirodnih i
vetakih rojeva, kao i nukleusa nakon to su smeteni u konicu, ali pre pojave
stadijuma poklopljenog legla.
Mlena kiselina prema Johansenu Weisu, ve jedan sat nakon prskanja
pokazuje svoju efikasnost, kada ponu da padaju prvi krpelji, a posle 12 sati padaju
jako intenzivno, dok ih nakon 16 sati otpadne oko 80%. Kraus Bernhard (1991) vrio
je tretiranje 15% rastvorom mlene kiseline, i sa dozom od po 8,2 ml sa svake strane
okvira postigao je efikasnost od 90 do 99,9%, ili u proseku 97,8% otpalih varroa, ali u
vreme kada u konici nema zatvorenog legla (novembar-decembar).
Samo minimalno poveanje doze od 15 na 16 ml po jednoj strani okvira
imalo je za posledicu drastino poveanje broja mrtvih pela izmeu 2.000 i 4.000
jedinki, upozorava Kraus.
Mlenom kiselinom moe se suzbijati Varrooza i u doba razvoja legla, ali se
tada tretira 2-3 puta u intervalu od najvie 15 dana, kada se postie efikasnost od 20
do 40% otpalih parazita. Naroito je efikasno zimsko prskanje kada nema legla, a
dnevna temperatura je via od +5C. Najpogpdnija je temperatura od +10C i via, s
tim da naredna no ne bude hladna. Za tu svrhu rastvor se zagreva stavljanjem
prskalice u posudu s toplom vodom. Radi smirivanja pela umesto dima treba koristiti
toplu vodu.
Tretiranje leti treba izvoditi pri dnevnoj temperaturi vioj od +12C, uz
obavezno zadimljavanje pela. Novoformirane zajednice, gole rojeve i nukleuse bez
legla najbolje je tretirati odmah posle formiranja, kada jo nisu formirale zatvoreno
leglo.
U postupku tretiranja, otvori se plodite zajednice, izvuku krajnji okviri, a
ostali ramovi se razmaknu. Prskalicom kapaciteta oko 1,5 l prskaju se redom okviri
gusto posednuti pelama i slau se redom vraanjem na svoje mesto. Na kraju se
poprskaju postrani okviri i vrate na njihovo mesto. Po zavrenom tretiranju pela u
ploditu, pristupa se na isti nain tretiranju radilica u meditu, uz prethodno
283
zatvaranje plodita. Prskalica mora odlino da raspruje sadraj leka, odnosno

rastvor mlene kiseline treba to finije i to ravnomernije rasprivati po pelama na
sau. Pre tretiranja treba suziti gnezdo, odstraniti manje zaposednute okvire i sa njih
stresti pele.
Ako prskalica mnogo rasipa rastvor, pele dobiju tamnu boju. Neposredno
posle tretiranja pele zahvata ok, grupiu se u klube, prekidaju izlet i pojaano zuje.
Ve drugog jutra stanje pelinjih zajednica se normalizuje kada pele normalno
obavljaju svoje letake i kune poslove. Ako posle glavne pae pele unose medljiku,
ona se mora odstraniti iz konice i posle toga pele tretirati mlenom kiselinom.
Tretiranje pelinjih drutava mlenom kiselinom ne treba izvoditi za vreme kinog
perioda niti u uslovima visokog stepena vlage u vazduhu.
Tabela 67. Nain i islovi primene mlene kiseline
Spoljna
temperatura,
C
Kada
tretirati
Koncentracija,%
Doza po
jednoj strani
rama, ml
Nain
primene
Broj
tretiranj
a
Kraus
pri 4-5C
kada
nema
legla
15
8,2
prskalica
Koeniger
i
saradnici
23. marta
do
6. maja
Opitovanje sa
leglom
10
Weiss
vie od 510C
i 12C
kada
nema
legla
13
via od
5C
kada
nema
legla
15
T iznad
take
mrnjenja.
Leti kod
mladih
drutava
bez
poklopljenog legla.
Zimi pri T0
iznad
take
mrnjenja.
vea od
7C u
jutarnjim i
veernjim
satima
Leti kod
prirodnih i
vetakih
(golih)
rojeva.
Kasna
jesen ili
zima
Autori
Kolarovi
petnaest
nemakih i
tri
austrijska
nauna
instituta
koji se
bave
varroom,
(2002)
Pikadija
(2004)
Efekat,
%
97
50
prskalica
15
Interval
u
danima
60
prskalica
2-3
max
15
5-8
prskalica
2-3 bez
legla
1.11.
15%
(meavina
100 ml 85%
mlene k. i
oko 500 ml
vode)
8 ml po
jednoj
strani
rama, to
ravnomernije
Kuni ili
raspriva
pod
vazdunim
pritiskom
Dvokrat
na
primena
unutar
nekoliko
dana
15%
8 ml po
pelama sa
svake strane
rama, kao i
po zidu
konice.
Vreme
proticanja
meri
topericom
Kuni runi
raspriva
ili
raspriva
opremljen
komprimira
nim
vazduhom
Dvokrat
no
u
razma
ku od
5-7
dana
80
80% u
PZ bez
legla.
20-30%
sa
leglom.
*Ako posle tretiranja dnevno otpadne 5-10 krpelja, tretman ponoviti
Treba naglasiti da mlena kiselina ne deluje tetno na pele, a gubici matica

nisu zapaeni. Ona ne deluje tetno niti na pelara, ali je zbog mogueg
284
nadraivanja koe i oiju potrebna zatitna oprema (maska, naoare i rukavice,

Pukadija i sarad. 2004)
Kada se vri tretiranje veeg broja pelinjih zajednica, nuna je zatita
pelara zatitnim naoarama, zatitnim rukavicama i maskom za lice. Na pelinjaku
treba da je postavljen termometar i posuda sa istom vodom i sapunom.
Iskustva u primeni mlene i oksalne kiseline u bivem SSSR-u, te preporuke
uglednih naunih radnika, i odobrenje institucija EU, kao i dozvola drava lanica
Unije za njihovu upotrebu u pelarstvu, dovoljan je razlog da i nai pelari prihvate
oksalnu i mlenu kiselinu kao alternativu hemijskim akaricidima.
Profesor Luganski smatra da je mlena kselina veoma nepouzdana za
suzbijanje Varroe. Pri primeni mlene kiseline, nikad nisam postizao
zadovoljavajue rezultate, rekao je Luganski sluaocima svojih predavanja 2002.
godine, pa stoga i nije posveivao veu panju ovoj kiselini. Zbog svojih mana i
relativno niske efikasnosti, mlena kselina se u Rusiji malo koristi, zakljuio je
Luganski (irovi. 200/4). Meutim, mr Pukadija sa Agronomskog fakulteta u
Osijeku (Hrvatska) titi pele od Varroze mlenom kiselinom koju je uveo u svoj
sistem protivVarrozne borbe i ne namerava je menjati. U svom predavanju na
Novosadskom savetovanju pelara 2005. godine govorei o mlenoj kiselini istakao
je sve njene komparativne prednosti u odnosu na druge organske kiseline, pa se
stoga i odluio da njome titi pele od Varroe.
Na predavanju Beogradskim pelarima u trajanju od etiri nastavna asa, dr
Luganski je puno vremena utroio na afiramativni govor o amitrazu u leenju
Varrooze i fumagilinu u leenju nozemoze, pa se stekao utisak da je profesor slabo
informisan o dogaanjima u pelarstvu u Evropskoj Uniji, kao i o stavu Svetske
zdravstvene organizacije o amitrazu kao najopasnijoj supsatnciji za pelarstvo. Znao
je da e fabrika u Maarskoj koja proizvodi fumagilin biti zatvorena i, njenim
zatvaranjem da e prestati proizvodnja ovog opasnog antibiotika za pelinju i
ovekovu vrstu, ali nije ni jednom reju ukazao na njegove stravine posledice.
Zaboravio je vreme od 20 godina unazad, vreme kada se borba s Varroom u bivem
SSSR-u temeljila na eko preparatima iju su kimu inili timol, mravlja kiseline,
oksalna kiselina, KAS 81, prakaste materije, eterina ulja. Zaboravio je da se
strategija borbe s Varroom u Evropi i Americi zasnivala na pronalaenju hemijskog
preparata koji e sa efikasnou od 100% unititi parazita, bilo dejstvom na genetski
sistem, bilo na reprodukcioni sistem. Na osnovu njegovog kazivanja proizilazi da je
strategija borbe s Varroom doivela inverziju: ono to je Zapad BEZUSPENO
praktikovao pre 20 godina, sada to rade u Rusiji, a ono to je raeno u bivem
SSSR-u u vremenima Grobova, Mikitjuka, Smirnova, Selivanove i drugih naunih
veliina, danas to rade u ostalom svetu.
Bt svega to je profesor rekao navodi na zakljuak da je dr Luganskom
nepoznata strategija borbe sa Varroom usvojena na 34. kongresu Apimondije, a
potvrena na svim drugim kongresima Svetske pelarske asocijacije, zajkljuno sa
41. kongresom Apimondije u Monpeljeu (Franceska) 2009. godine i, na svim
simpozijumima poev od Splitskog 1984. godine, preko Zagrebakog 1986,
Ohridskog 1990. i drugih: u Moskvi (1975), Bukuretu (1976), Krakovu (1985), Nagoji
(1986) i td (Mladenov, 1996)80. Ovo navodi na pomisao da nije iskljueno, da se dr
Luganski verovatno nalazi na platnom spisku kompanije koja proizvodi i distribuira
ova dva, za organizam oveka, opasna otrova .
285
7.7.1. MLENA KISELINA MAGLJENJE

Po isteku 18 godina, u Nemakoj i Austriji strunjaci iz 18 naunih instiruta
koji se bave problemom varroe preporuili su vrlo jednostavan nain rada sa
mlenom kiselinom, a to je primena magljenjem.
Na pitanje zato koristiti mlenu kiselinu, sledejednostavni odgovori:
zato to ne ostavlja rezidue u pelinjim proizvodima,
zato to je prirodni je sastojak meda i
zato to je bezopasna za pelara u propisanim dozama.
Hemijska formula mlene kiseline je C3O3H6, a strukturna je CH3-CH(OH)COOH). Stopostotna mlena kiselina ima izgled belog praka, a za trite se pakuje
koncentrat 80 i 90% mlene kiseline. U pelarstvu se koristi 13% i 15% vodeni
rastvor.
U humanoj medicini upotrebljava se kao lek protiv ihtioza ili liajeva i drugih
konih bolesti.
Kada koristimo mlenu kiselinu? Kada nema legla!! Leti u golim rojevima, a
ujesen i zimi u drutvima bez legla pri temperaturi iznad +5C.
ime? Meanjem 100 ml 85% mlene kiseline i 500 ml vode dobijamo
mravlju kiselinu koncentracije oko 15%. Koristi se runi raspiva, odnosno
raspriva pod vazdunim pritiskom sa dozimetrom i pitoljem i finim rasprivanjem.
Kako? Doza od najvie 8 ml po jednoj pelama gusto posednutoj strani
okvira. Dvokratna primena u unutar nekoliko dana.
Rastvor nanositi to ravnomernije kako bi se izbeglo natapanje pela.
(Prskati kada nema legla, a dnevna temperatura nije nia od +5C, s tim da
naredna no ne bude hladna. Za tu svrhu rastvor se zagreva stavljanjem prskalice u
posudu s toplom vodom. Radi smirivanja pela umesto dima treba koristiti zaslaenu
toplu vodu , (prim. J.K.).
Mere opreza:
Mogue nadraaj koe i oteenja oka.
Obavezna je zatita disajnih puteva, ali i noenje zatitnih rukavica naoara i
zatitne odee.
286
U dugogodinjoj praksi borbe s Varroom u svetu, na kraju su se iskristalisala

tri sredstva koja kontroliu reprodukciju krpelja i obezbeuju pelarenje sa visokim
prinosima meda i voska bez rezidua. To je sistem primene kiselna i timola:
1) mravljom kiselinom tretiranje izvoditi posle bagremove i nakon letnje pae,
a oksalnu ili mlenu kiselinu primenjivati kada nema legla, t.j. pri formiranju golih
rojeva leti i, u jesen novembar/decembar, 3-4 sedmice posle prvog mraza (Rihar);
2) ponavljanje tretiranja mravljom kiselinom vriti samo kod pelinjih drutava
koje imaju varrou;
3) timol je alternativa kiselinama.
Dr Gerhard Liebig je u svom predavanju ljubljanskim pelarima (2003)
istakao da efikasnost mravlje kiseline i timola zavisi od vremenskih uslova. Pri tom je
istakao da je mravlja kiselina efikasnija od timola, a uz to unitava Varrou i u
zatvorenom legla.
Upotreba mlene i oksalne kiseline ne zavisi od vremenskih uslova i
temperature. Poto ne ubijaju Varrou u poklopljenom leglu, preporuuje se upoptreba
u kasnu jesen ili zimu. Prema mojoj strategiji, kae Liebig (1999) izvodimo
dvokratno isparavanje (tretiranje, prim. J.K.) (85%) putem isparivaa, prvi put u
avgustu pre prihranjivanja, i drugi put u septembru posle prihranjivanja. Ako su
drutva jako napadnuta (to vidimo po broju prirodno otpalih Varroa na uloku ispod
mreaste podnjae), prvi tretman mravljom kiselinom mora odmah da se ponovi.
Trei tretnman se obavlja kad nestane leglo u kasnu jesen ili zimu, nakapavanjem
rastvora oksalne kiseline.
Cilj tretiranja mravljom kiselinom jeste da unitimio to vie Varroe, kako
zimske pele koje se gaje ne bi bile oteene.
Oksalnom kiselinom unitavamo preostale varroe, skoro sve, pa do narednog
avgusta ne moramo tretirati. Ako je prirodno opadanje Varroe tokom novembra
manje od 1 Varroe na dan, zimski tretman oksalnom kiselinom slobodno moemo da
preskoimo (Tretnman oksalnom kiselinom u niemu ne kodi drutvima, jer njime
sigurno unitavamo skoro svu Varrou, ivadinovi).
Ako sredinom avgusta, pre tretiranja (u nemakim uslovima) u fioci ispod
mree naemo 100 prirodno opalih Varroa, znai da ih je u zajednici 10.000. U
takvim sluajevima. tokom tretiranja mravljom kiselinom moramo obavezno da
brojimo opalu Varrou, ne toliko da vidimo koliko je palo, ve da znamo koliko je
ostalo.

1
287
ivadinovi R "Kako da izvuete profit iz pelarstva ekonominost i marketing u

pelarstvu, itkovac, 2002
2
Smirnov,Kombinirovanij sposob termoobrabotki, Pelovodstvo, Moskva, br.5/85.
3
4
Pelar 6/89, str. 174.
5
Slovenski ebelar 7-8/89, str.229-231.
6
Pelar 5/97, str. 146.
7
Pelar 6/81, str. 180.
8
Pelar 3/82, str.74.
9
10
11
Pelar 3/84, str.82
12
Pelar 5/82, str.39.
13
Pelar10/80.
14
Pelar 5/89, Pela3/88.
15
Pelar 5/82, str.137
16
Pelar 5/82, str. 137.
17
Pela, Zagreb, 6/91, STR. 129-130.
18
Matica 6/99, str.11.
19
Pelar 2/84
20
. Sulimanovi, VAROOZA, Zagreb, 1985, str. 57.
21
Slovenski ebelar 2/80.
22
erimagi, Rihar, Sulimanovi, Ibid, str.117
23
Ibid.
24
Ibid,str.108; Pelar 6/84.
25
Pelar 10/98, str.385.
26
Pelar 5/90, str. 151.
27
M. Meterlnig,IVOT PELA, Matica srpska, Novi Sad, 1949, str.8.
28
Godina 2004. je poznata kao godina izuzetne rojivosti. Pele pripremljene za bagremovu
pau bile su uskraene kiom celog perioda cvetanja bagrema, pa su konice zbog
prenatrpanosti "ivom silom" padale u rojni nagon i putale rojeve. Gospodin Jankovi .
Slobodan bavi se istraivakim radom u oblasti uticaja konice na bioloki razvoj pelinje
zajednice i komparativne prednosti konica u ekonomici pelarenja. Pored svih poznatih
tipova konica, razvio je i sopstvenu "sunanku, "alpsku, i "up-konicu". Razvio je svoj
sistem ventilacije konice, svoju podnjau i svoj ram sa modificiranom satonoom i saem
koji obezbeuje siguran prelaz pelama zimi iz donjeg nastavka u gornji nastavak sa
hranom.
29
...ili mleni put svetli pojas od gusto zbijenih zvezda na nebeskom svodu; potie od
galaksije kojoj pripada sunev sistem (Krlea, 1974). "Londonske novine The Daily
Telegraph izvetavaju: "Astronomi su izraunali da se (pomou teleskopa) sa Zemlje
moe videti 70 hiljada triliona zvezda to je broj 7 (sedmica) sa 22 nule". Astroniomi iz
Amerike, Australije i kotske "izbrojali su sve galaksije u jednom malom delu svemira
nedaleko od Zemlje" i procenili broj zvezda u svakoj od njih. Zatim su na osnovu tog broja
procenili broj zvezda u preostalom delu neba. "To nije ukupan broj zvezda u svemiru, ve
broj zvezda koje se nalaze u dometu naih teleskopa, izjavio je dr Sajmonj Drajver iz
Australije, koji je predvodio tim. Sa najmranijih mesta na Zemlji golim okom se moe
videti samo nekoliko hiljada, a iz nekog velikog grada samo 100 zvezda" (Probudite se!
22. april 2004., str. 28)
30
Velika Kola i Mala Kola, dva cirkumpolarna sazvea na severu hemisfere sa zvezdom
severnjaom, koja oznaava stranu sveta SEVER31
Zodijak, na grkom znai ivotinjski pojas ili ivotinjski krug na nebeskom svodu kroz koji
prividno prolaze putanje, staze (ekliptike) velikih planeta i staza Meseca. Obeleen je sa
12 sazvea, koja su u veini nazvana imenima ivotinja Ovan, Bik, Lav, Rak, Jarac,
Ribe, korpion, zatim Blizanci, Strelac, Vaga, Devica, Vodolija...Ispoljava svetlo, nazvano
288
Zodijakalno svetlo, koje se u povoljnim vremenskim prilikama zapaa na nebeskom

svodu u podruju ekliptike, odnosno zodijaka. Najvidljivije je u tropskom pojasu, a u
umerenim severnim irinama vidi se u martu naposredno posle zalaska i u septembru
neposredno prije izlaska Sunca. Zodijakovo svetlo najire je na horizontu, a sjajem je
jednako sjaju Mlene staze. Spektar mu je jednak spektru Sunca. Zodijakovo svetlo
nastaje verovatno zbog disperzije sunane svetlosti sa meteorske praine, koja se nalazi
u ravni ekliptike, odnosno Zemljine staze oko Sunca. Delimino dolazi od dalekih delova
Suneve korone (Krlea,1969, tom 6)
32
Svetska zdravstvena organizacijaWHO proglasila je amitraz za najopasniju hemikaliju u
pelarstvu (dr K. Walner, Pelar br. 11/ 92, prevod iz "Die Bieene" br. 2, 1992), a nae
ministarstvo poljoprivrede i ministarstvo zdravlja ute, nita ne preduzimaju, iako sam im
uputio pisma-opomenu jo NAKON 10 GODINA, 2002. godine
33
"Po naima saznanjima ideju su lansirali Japanci, a primenjuje se u SSSR-u, Grkoj i
nekim zaljama Latinske Akerike u tim zemljama su u rad ukljueni instituti. Kod nas u
Jugoslaviji ima pokuaja primene ove metode ali to sve ostaje na linoj inicijativi
pojedinca, napominje g. Najdanovi, i pojanjava:"Pre dve godine (1985. prim J.K.), na
naoj izlobi (meda na Tamajdanu, prim. J.K.) imali smo izloen jedan ureej za toplotni
postupak (Aca Plunikov i sinovi, prim J.K.). Slian ureej izradio je jedan pelar iz
Temerina. Televizija Zagreb je dala informaciju, da je napravljen ureaj u kome se
toplotno tretiraju pele na pojedinanom ramu. U Sloveniji je bilo pokuaja na A
konicama da se koristi toplota planinskog sunca. Prole godine (1986., prim. J.K.) dr
Bogoljub Konstantinovi je najavio, da razrauje jednu varijantu toplotne metode
(Rezultati ogleda, sa kojima su ili u Japan nisu poznati .(Najdanovi, 1987).
34
Koristio ga je Aleksandar Plunikov, pelar iz Stalaa u specijalno adaptiranom
naputenom friideru.
35
Roen 1907. u Graanima kod Petrinje, Hrvatska, diplomirao i doktorirao na
Veterinatskom fakultetu u Beogradu, gde je potom i predavao. Bio je upravnik
Veterinarskog zavoda Zemun, Instituta i Klinike za zaraze Veterinarskog fakulteta u
Beogradu, i direktor Vetseruma. Autor je studije Prilog poznavanju normalne
kvantitativne i kvalitativne krvne slike kod ovaca, kao i velikog broja naunih i strunih
radova Upokojio se 1994. (Srpska porodina enciklopedija, tom, 9, 2006).
36
Gospodin Najdanovi L Borivoje poseduje zvaninu potvrdu od Drutva pelara "Beograd"
sa brojem 21 od 10. marta 1987. godine, da je u okviru ciklusa predavanja odrao
predavanje "O rezultatima i iskustvima viegodinje primene toplotne metode u
oslobaanju pela od varoe izvan konice". Ova metoda posredstvom slajdova prvi put je
prikazana pelarima Beograda dana 26. februara 1987. godine u Beogradu. U potpisu
Smiljani Gaja, kao predsednik drutva pelara "Beograd"
37
Inicijator celog projekta bio je Boa Petrovi, koji se prethodno teko otrovao enormno
zadimljavajui pele, pa je predloio Bori Najdanoviu, pelaru iz Beogeada da, istrai
mogunosti, naini spravu i praktino ispita ureaj za unitavanje varoe termikim
postupkom u uslovima koji nee tetiti ni palama ni pelaru.
Ceo teret od zamisli do izrade i finansiranja projekta izneo je pelar Bora Najdanovi zajedno
sa Zlajom Vidakoviem i Danetom Klepiem, pelarima. "Istina, kae Bora, "mnogo su
nam posluila Ruska iskustva i tekstovi sa slikama u asopisu Pelovodatvu dobijeni od
Boe Petrovia uz svesrdno angaovanje profesora Dragutina Ercegovca"
38
Temperaturu od 45 0C. pele veoma dobro podnose (Najdanovi, "Graa za scenario,
neobjavljeni rukopis, 1987).
39
B. Najdanovi, "Graa za scenario, nepublikovani rukopis, 1987.
40
Kombinirovanij sposob termoobrabotki, Pelovodstvo, Moskva, br.5/85.
41
"Kalendarski pelarski prirunik, NOLIT, Beograd, 1984, str.28)
42
Mira Jenko, Slovenski ebelar br. 9/2001.
43
.Dr Antonio Naneti, iz Bolonje, lan grupe strunjaka Evropske unije za zdravstvenu zatitu
pela, odrao je 29. jula 2006. g. predavanje na temu Savremene metode suzbijanja
289
varoe u Evropskoj Uniji u Aleksincu na IV Meunarodnom strunom seminaru na temu

Pele ne umiru zbog zime
44
Predavanje u Ljubljani 2003. godine. Pelar br. 6/2005.
45
Frakno timol-ram je delo Franca Knobelspiesa, majstora pelarstva iz Nemake. To je
sistem sa dva odeljka meusobno razdeljena platnom koje predstavlja dno gornjeg
odeljka. Platno je porozno i slui da zadrava timol, a njegova isparenja usmerava u donji
odeljak. Donji odeljak prihvata isparenja timola iz gornjeg odeljka i kroz useke ih
oslobaa u unutranjost konice. Useci su pokriveni ianom mreom. Cela jedinica je
povezana standardnim ramom. Gornji deo ima poklopac od mree, a donji odeljak je
odozdo zatvoren nepokretnim dnom. Frakno timol-ram je zatien nemakim patentom
broj G 9302064.3 i dozvoljeno je da se kopira, izrauje i koristi samo za svoju sopstvenu
upotrebu. Zabranjena je prodaja ili poklanjanje istig drugima.
46
Grobov i sarad.(1985), Pelar 4/86, ster.114-115.(Zvanino predloen akaricid u SSSR.u
je timol.
47
Izvor Beogradski pelar br.93 (septembar), godina VIII, 2008.
48
Berlin, Potsdam, Hohem Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg,, Bremen, Celle, Kirchhain,
Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Geaz, Wien, Lunz am See
(ivadinivi, 2002).
49
"Oksalnu kiselinu je otkrio Scheele 1776. godine. Prirodno se javlja u velikom broju biljaka.
Ljudsko telo je takoe sintetie iz vitamina C (askorbinska kiselina). Ali poto ona za sebe
vee vane hranjive materije u naem organizmu i time ih ini nedostupnim, veliko
unoenje ove kiseline preko biljaka u ijem se sastavu nalazi (jagodama, bobiavom vou,
mangu, pasulju, cvekli, spanau, slatkom krompiru, bademima, soji, plavom paradajzu,
umbiru, aju, kafi, kakau i okoladi), moe dovesti do nestanka (na pri. kalcijuma) u telu,
kao i iritiranja, posebno stomaka i bubrega. Kiselina je jaka i snano iritira tkivo" (Kruni,
2004).
50
"Varoe ne mogu postati otporne na oksalnu kiselinu" (Kruni, 2004).
51
Citiram: I OPTI PODACI
1.1. daje definiciju ... "Oksalna kiselina (HOOC.COOH) je dikarbonska kiselina (sa dva
atoma ugljenika) u obliku bezbojnih kristala koji se dobro rastvaraju u vodi".
1.2. Precizira marku kiseline i spoljni izgled: - "Za obradu pela obolelih od varooze
primenjuje se oksalna kiselina GOST 22180-76 ili TU 6-14-1047-79. "Po spoljnjem izgledu
to je beli kristalni praak."
1.3. Oksalna kiselina se uva u hemetiki zatvorenim posudama a vek trajanja joj je .tri
godine.
II NAIN PRIMENE
2.1.Oksalna kiselina se u borbi protiv varooze pela primenjuje u obliku 2% vodenog
rastvora.
2.2 Za pripremu rastvora oksalne kiseline koristi se prethodno prokuvana voda (voda ne sme
biti tvrda) temperature od 300C. Rastvor se spravlja neposredno pre primene.
2.3. Pele se obrauju prskanjem rastvora oksalne kiseline pomou rasprivaa. Iz konice
se uzimaju i prskaju redom svi okviri ili se okviri samo za oko 5 cm podiu a pele
neposredno prskaju u ulicama izmeu okvira. Za obradu jednog okvira utroi se oko 10-12
ml rastvora. Neophodno je da za vreme obrade pele vrsto i gusto sede na okvirima, a u
tom cilju (koncetracije pela) pele se sa nekoliko okvira stresaju.
2.4.Pelinja drutva se tokom aktivne sezone obrauju 3-4 puta a temperatura spoljnog
vazduha ne sme biti manja od 160C. Prva obrada se sprovodi u prolee posle masovnog
izleta pela i sanitarnog ienja konica. Ako su pelinja drutva jako zaraena obrada
se ponavlja posle 12 dana. U leto, posle vrcanja vikova meda provode se dve obrade u
razmaku od 12 dana pre prihranjivanja pela eernim sirupom.
2.5. Obrada pela u konicama nastavljaama poinje od donjeg nastavka.
2.6. Med, dobijen iz konica koje su obzebeene rastvorom oksalne kiseline, moe da se
koristi za hranu prema optim postojeim propisima
290
III OPTE MERE PREDOSTRONOSTI... (Pelovodstvo br. 3; 1985., str. 16-17.,

Zvanino SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline radi leenjka varoze
pela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava.
52
"U prirodi postoje mekane i tvrde vode. Tvrda voda moe poticati od prolazne i stalne
tvrdoe vode. Voda sa prolaznom tvrdoom sadri rastvoreni kalcijum i
magnezijumhidrokarbonat, a voda sa stalnom tvrdoom sadri nerastvoreni kalcijumsulfat
(gips). U sluaju prolazne tvrdoe, kuvanjem se dobije meka voda, a u sluaju stalne
tvrdoe, kuvanjem se ne moe dobiti meka voda. U tom sluaju predstoji nam
obavezna upotreba kinice ili dstilovane vode. Kuvanjem vode sa prolaznom tvrdoom
koja sadri rastvorljivi kalcijum i magnezijumhidrokarbonat eliminie se mogunost
stvaranja nerastvorivog kalcijumoksalata vezivanjem oksalne kiseline i slobodnih
kalcijumovih jona iz tekue vode" (J. Markovi, 2004.b).
53
"Kad se radi o dihidratu kristalne oksalne kiseline, koncetracija se izraava u g/l to je
razumljivo za najiri krug pelara praktiara. U kristalnom dihidratnom obliku samo 71,4%
ini bezvodna oksalna kiselina, te se ovaj faktor moe koristiti za jednostavno
preraunavanje. Na primer: odmerenih 35 grama kristalne oksalne kiseline pomnoimo sa
0,714, to iznosi 24,99 g (zaokrueno 25 g), a rastvaranje u jednom litru eerne otopine
1:1 voda:eer daje 2,5%.tni rastvor oksalne kiseline. Jer, rastvaranjem 1 kg eera u
jednom litru vode dobije se rastvor koji ima zapreminu 1,67 litara. U ovom sluiaju se
rastvaranjem 35 g ne dobije 2,5%-tni rastvor oksalne kiseline, ve 1,4%-tni, jer se
procenat oksalne kiseline odreuje deljenjem (teina/zapremina) 25 g:1,67 litzara = 1,4%"
(Markovi, 2004c).
54
"...Rastvorljivost kristala oksalne kiseline u vodi je svega 11,7%. Dobra rastvorljivost
kristala moe se postii njihovim prethodnim rastvaranjem u vodi, korienjem 20%-og
eernog sirupa i zagrevanjem na 30-40oC, ali je najvanije koristiti mekanu vodu, kinicu
ili destilovanu vodu" (Markovi, 2004b).
55
"Primeeno je da preparat Perizin najbre deluje. Ve dan posle primene, vie od 50%
varoa je opalo. U istom vremenskom periodu moemo raunati da od bilo kog tretmana
oksalnom kiselinom nee pasti vie od 10% parazita. Ali, kod sva etiri primenjena naina
suzbijanja varoe, oko 80% varoe se nae na podnjai posle nedelju dana. Metoda
isparavanjem deluje sporije, pa i opadanje varoe protie sporije u iodnosu na druge
naine primene" (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004).
56
"eerni rastvor oksalne kiseline dovodi do oteenja tkiva sistema za varenje kod varoe.
Dakle, unitava sposobnost varoe da se hrani na peli te gladuje i umire od gladi" (Kruni,
2004).
57
"Normalno je da pelari ne vole da tokom zime tretiraju svoje pele protiv varoe. Meutim,
preparati koji nam stoje na raspolaganju za letnje tretiranje protiv varoe, ako nisu
kombinovani sa biotehnikim merama, ne obezbeuju dovoljnu efikasnost da bismo mogli
da se odreknemo zimskog tretmana. Varoa je uslovila promenu starih navika, kao to je
preporuka da se bez pogovora potuje zimski odmor pelinjih zajednica od oktobra do
aprila" (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004)
58
Antonio Nanetti i sar (2004) izvrili su istraivanja farmakodinamike oksalne kiseline
radiohemijskim metodama primenom postupka nakapavanja. eerni sirup je sadravao
oksalnu kiselinu markiranu radioizotopom C14 koja je kapanjem uneta u drutvo u
odgovarajuoj dozi, tehnikom uobiajeno korienoj u praksi pelara. U prva etiri dana u
odraslim pelama dostie 118 g/g, ali opada ka manjim vrednostima od 1/10 i 1/60 na
jednu i dve nedelje posle tretmana Tokom narednih meseci dolazi do daljeg opadanja
vrednosti.
Znaajan pad nivoa utvren je kod 8-9 dana starog legla koje, slino, rezultira samo
privremenim poveanjem nivoa oksalne kiseline. Autoradiografija utvruje pojavu oksalne
kiseline u unutranjim abdominalnim organima odraslih pela.
U sveem prinosu meda poveanje nivoa oksalne kiseline se kree najvie do 0,6 mg/kg,
uglavnom manje. Opisana koliina samo je mali deo prirodnog sadraja oksalne kiseline u
medu. Radioaktivni marker je takoe naen u vosku uzorkovanom iz nedavno izvaenog
291
saa, ali ne u istom obliku poto je dospeo direktnom kontaminacijom obavljenom

hemijskom reakcijom izmeu slobodne oksalne kiseline i voska, ili postojanjem metabolita
stvorenih od strane pela koje su apsorbovale odreenu dozu oksalne kiseline.
U drugom eksperimentu, radioaktivni marker se pojavljuje u hemolimfi svake odrasle pele ili
u ugljendioksidu uzorkovanom unutar drutva.
Ovde se ini da se slaemo sa hipotezom da pele mataboliu oksalnu kiselinu.
59
To je vreme formiranja rojeva leti i, 3 nedelje posle prvih jesenjih mrazeva u novembru
mesecu i kasnije, kada nema legla (Rihar) i kada se ukae dnevna temperatura via od
+4oC.
60
Jean Daniel Charriere & Anton Imdorf, 2004.
61
"Metodom nakapavanja dozira se 5 ml po ulici pela. Krajem novembra, slaba drutva na
6-7 ulica x 5 ml= 30-35ml; jaa drutva: 8-12 ulica pela x 5 ml = 40-60 ml U proseku , 10
ulica po 5 ml, to iznosi 50 ml (Markovi, 2004b). (U praksi je drugojaije, jer je srednja
ulica uvek puna pela, a krajnje ih imaju manje. Prema tome srednjoj ulici sleduje 5 ml, a
krajnjoj moda tek 2 ml. Zakljuak je da poev od srednje ulice ka krajevima, dozu treba
prpoprcionalno smanjivati , prim. R. ivadinovi, 2004)
62
Ovu masku proizvodi kompanija Andermatt BIOCONTROL A.G, koja proizvodi i Varrox
vaporizer (Markovi, 2004/9d).
63
U cilju dobijanje to vie podataka o dogaanjima u konici kod primene metode
isparivaa, nemako udruenje "Mellifera e.V." izvrilo je ispitivanje sadraja
formalhdehida, acetaldehida i mravlje kiseline u parama oksalne kiseline nastalih
upotrebom Varroks vaporizerra, proizvoda ve pomenute kompanije. Dobijeni rezultatu
pokazuju da sadraj formalhdehida i acetaldehida nije registrovan u granicama detekcije
(100 mikrograma po gramu formalhdehida i 80 mikrograma po gramu acetaldehida)
isparene oksalne kiseline, dok je ispitivana mravlja kiselina zaista utvrena. Utvreno je
da je dobijeni prinos iznosio 1%, odnosno preciznije, 10 mikrograma mravlje kiseline po
jednom gramu isparene oksalne kiseline. Ovako mali prinos mravlje kiseline upravo se
dobro slae sa osobinom oksalne kiseline koja se paljivim zagrevanjem jednim delom
raspada na ugljen dioksid i na malu koliinu mravlje kiseline, a pri jaem zagrevanju (ili
pod dejstvom koncetrovane sumporne kiseline) razlae se na ugljendiksid i vodu. Ako se
zna da su u Varroks vaporizeru visoke temperature, tj. iznad take sublimacije oksalne
kiseline (oko 1600 C), znai da nije bilo uslova za nastajanje veih koliina mravlje
kiseline. Dalja ispitivanja su bila usmerena na koliinu oksalne kiseline koja se posle
isparavanja nije raspala na nusproizvode, ve je sublimirala i dala beli talog. Isparavanjem
dihidratne kristalne oksalne kiseline u proseku je naeno 54% od prvobitno koriene
koliine oksalne kiseline, dok kod isparavanje oksalne kiseline u elatinskim kapsulama,
taj prosek je iznosio 34%. Dalja istraivanja odreenog spektra belog taloga posle
isparavanja pokazala su da je istaloena oksalna kiselina posle isparavanja identina
prvobitno upotrebljenoj oksalnoj kiselini (Markovi, 2005/1).
64
U dananje vreme u ishrani stanovnitva Ruske federacije jedan od najpopularnijih
produkata ishrane je kefir.
"Za dobijanje kefira, dobro je poznato, da je to belanevina kazein i prirodno
ukomponovana zajednica sledeih mikroorganizama: (1) mleno kisele streptokoke previre mleni eer laktozu stvarajui mlenu kiselinu. ; (2) mleno kiseli bacili daju
kefiru potrebnu konzistenciju i ukus; (3) mlenih kvasaca previru laktozu stvarajui etilalkohol i ugljenini gas".
Navedna zajednica mikroorganizama udrueno razlae tako neophodne hranjive materije
(laktozu), smanjuje energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlenom
kiselinom, etil-alkoholomi ostalim izluevinama.
Belanevina kazein nam takoe priprema iznenaenje. Zbog nje kod preivara-ivotinja koje
preivaju
(krava, ovca, koza) raste vuna, kopita i rogovi. Mi ljudi tako neto nemamo, i nama je
potrebno mnogo manje kazeina, nego to ga prirodno trebamo. To pokazuje sadraj
kazeina u mleku drugih ivotinja u uporeenju sa majinim.
292
Sumarni sadraj kazeina u

- kravljem mleku
2,8-3,5%
- mleku severnog jelena
8,4%
- majinom mleku
0,3-0,9%.
Ovakvu koliinu majinog mleku ovek je upotrebljavao u periodu najburnijeg rasta, od
dolaska na svet i prvog vriska do godinu - dve dana dojenenstva. Da je ljudskom biu
priroda odredila veu koliinu kazeina, bilo bi ga u majinom mleku. A odraslima je
potrebno jo manje.
Kazeini su sirovine za kuvanje stolarskog lepka. U naem organitmu taj suvini kazein (iz
mleka od krave i severnog jelena, kao i onaj iz kefira, prim. J.K.) lepi kamenac u
bubrezima, sklerotira krvne sudove, stvara voruge na nogama. Povean sadraj kazeina
u mleku bilo koje ivotinje (krave, koze) je osnovni uzrok njegove tetnsti, naroito kad se
upotrebljava u veoj koliini (Malahov, "Ishrana i hrana, 2001) .
65
Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, koja je uz ODOBRENJE
propisala i UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline. Saglasnost na odobrenje dalo je
ministarstvo zdravlja vlade SSSR-a 28. novembra 1983. godine
66
Pelovodstvo br. 3; 1985., str. 16-17. (Zvanino SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu
oksalne kiseline radi leenjka varoze pela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava).
67
Pelovodstvo br. 3; 1985., str. 16-17. (Zvanino SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu
oksalne kiseline radi leenjka varoze pela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava).
68
Pelarenje za budunost (Zbornik plenarnih radova sa Meunarodnog strunog seminara
14.-15. XII 2002. u Niu), Ni, 2002. str.28-29.
69
autori:strunjaci 15 nemakih i 3 austrijska instituta koji se bave varroom iz sledeih
gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle,
Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am see. (R.
ivadinovi, Pelarenje za budunost, 2002).
70
"Nemako udruenje Mellifera e. V. je razvilo metodu sprejovanja i izvrila odreena
ispitivanja. Metodom sprejovanja oksalna kiselina se rasprava na mnmogo sitnih kapljica
tako da se sa jednim cm3 naprska polje polje povrine do 4,5 cm2. Zbog veoma velike
povrine, sitne estice se brzo sue i stvaraju povrinu oksalne kiseline sa velikim
procentom kiselosti. Ova ispitivanja kao i ispitivanja mnogobrojnih drugih autora, potvruju
da je upravo kiselost estica odgoviorna za dejstvo na varou. Kod metode isparavanja
moe se pretpostaviti da sublimovane estice oksalne kiseline ne ostaju suve jer se brzo
vezuju sa vlagom iz vazduha. Stoga kod sprejovanja i isparavanja oksalne kiseline treba
nositi specijalnu masku za vrste/tene estice aerosola" (Markovi,2005/1).
71
Pelar br. 8/91.
72
Pelar br. 11, 12/2000.
73
Pelar 9/97, str.278
74
Pelar, 9/91, 3/96
75
PELA, 1/90
76
ivadinovi, Savremeni principi pelarenja, itkovac, 2000.
77
Pelar br 12/89
78
Pelar br. 8/91.
79
Predavanje 1996, 1997.
80
Dr S.Mladenov i in. M.Radosavovi Leenje pelinjim proizvodima APITERAPIJA i
Osnovi pelarstva, IKOM-INTELEKT, 1996.
DEO OSMI
FITO GVOZDENA PREVENTIVA NA PELINJAKU

Saznajte i zapamtite sada i za uvek : PELA NIJE SVATOJED, ONA JE
SAMO BILJOJED KROZ MILENIJUME, DANAS I ZA NAVEK DOK JE SVETA I
VEKA! (akademik K.Trikovi, pelar, 2011).
Upravljanje pelinjakom treba sprovoditi postupkom odravanja gvozdenog
imuniteta na bolesti svakog pelinjeg drutva, vraanjem meda i polena pelama kao
prirodne hrane i leka i prirodnog novog voska, kao biogenetskog materijala,
zavoenja strogih higijenskih postulata, kao preventive na pelinje bolesti. To
podrazumeva i lociranje pelinjaka na oceditom terenu i terenu koji nije izloen
podzemnim zraenjima i dovoljno udaljenim od dalekovoda, eleznikih pruga,
autoputova i sistema antena beine telefonije, te dranje na pelinjaku super jakih
pelinjih zajednica, to je alfa i omega protiv bolesti i pljake konica.
Zato, svake jeseni plamenom plinskog plamenika treba opaliti:
- medine nastavke,
- podnjae (treba ih opaliti i u prolee),
- poklopne i pregradne daske i,
- ramove (okvire) potrebno je iskuvati u vodi sa ivom sodom ili u parafinu.
- u svim pelinjim drutvima menjati staro za novo sae, kako to radi ANPJER APLO1, pelar i inspektor pelarstva iz Kanade koji svake jeseni zazimljuje
svojih 900 pelinjih drutava na novom sau. Stoga sledimo primer AN-PJER
APLA
U svetlu navedenog stoji zakljuak da bez prirodne hrane meda i polena,
bez prirodnog mladog saa i bez prirodnih lekova, te sa deficitom etike u pelara,
nastaju bolesti praznih sanduka, milionski brojevi gubitaka pelonjih zajednica
poput onih, s prolea 2007. godine (preko 2.000.000 u SAD), koju su gospodin Denis
van Engelsdorp, ministar poljoprivrede SAD i gospodin Majkl Embri nazvali
poremeaj nestajanja pelinjih drutava (CCD).
8.1 SVOJIM MIRISOM IZGONE KRPELJE IZ KONICE

Korienjem aromatinih, lekovitih i medonosnih biljaka koje svojim mirisom izgone
grinje iz konice, odbijaju Varrou od konica i sa pela, doveenih na livadsku ili planinsku
pau u podrujima gde ima izobilja aromatinih, lekovitih i medonosnih biljaka, predstavlja
odlinu bazu za preventivu na pelinjaku.
294

8.2. EKOLOKE METODE SPREAVANJA BOLESTI PELA I
LEENJE OBOLELIH PELINJIH DRUTAVA
SAMI NAPRAVITE LEK iz PRIRODNIH SIROVINA PROTIV BOLESTI

PELA I LEGLA SADRAN OD NAJMANJE 11 AROMATINIH I MEDONOSNIH
BILJAKA, SUGERIE AKADEMIK KOSTADIN TRIKOVI.
ON JE NAINIO BIO-MASU od 10 komponenti aromatino-lekovitog i
mednosnog bilja 50 grama (odabrani delovi etinara, pre svega crnog planinskog
bora), koji je bogat eterinim uljem.
timol (iz biljaka majina duica, timijana, vranilovke).
tamjan.
eukaliptol.
lavanda.
bosiljak.
pelin.
hajduka trava.
alfija
matinjak.
nana.
Mnogi e s pravom rei da je prosto nemogue sakupiti toliki broj biljaka i od
njihove sirovine napraviti lek, pa im je mnogo jednostavnije da kupe flaicu amitraza i
celulozne listia, te ibicu i, nastaviti ve 25 godina uhodanom tehnologijom dima,
pele trovati, vosak kontaminirati i otrovom med zagaivati, pa ugroavati zdravlje svoje, zdravlje pela i legla, zdravlje potroaa i onih obolelih koji ele, medom kao
lekom, da do zdravlja dou.
Za, t se postarao INOVATOR prof. dr Kostadin Trikovi lekar iz Nia*
* Akademik prof. dr Kostadin Trikovi lekar iz Nia, lan Srpske
akademije inovatora i izumitelja nosilac brojnih svetski prestinih
priznanja (6 prestinih medalja) sa meunarodnih izlobi, poev od
EUREKE u Briselu 1999. (zlatna medalja i, belgijski Orden oficira
Legije asti za doprinos progresu oveanstva do Novosadskog
TESLA FESTA 2005... Na menarodnom festivalu inovacija Tesla
fest odranom u Novom Sadu 2006. godine, akademik Trikovi je
predstavio lekoviti aj u tabletama i time pretekao indijske istraivae o
kojima je dravna televizija i internet ispevali himnu
On je vlastitom pameu i svojom tehnologijom proizveo, a Institut za zatitu
zdravlja u Niu sa hemijskog, mikrobiolokog i bakteriolokog aspekta izdao
upotrenbu dozvolu br. 194/438 2005. godine, a od komisije eksperata EUREKE u
Briselu 1999., TESLA-FESTA 2005, i Meunarodne izlobe Pelarstvo Plevena
Bugarska 2010 odlikovan zlatnom medaljom i jo 6 prestinih odlija od prestinih
meunarodnih tela, za:
EKOLOKI BRIKET ZA PELE Eko-Varro-san na bazi lavande i brojnih
lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine.
EKOLOKI BRIKET ZA PELE THYMO-VARRO-SAN na bazi timola i
brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine.
Oba ekoloka briketa su bezopasni za pelara, za pele i pelinje proizvode.
Ne ostavljaju nikakve rezidue u pelinjim proiozvodima, a uklanjaju Varrou tokom
cele godine.
Nemaju kontraindjikacija za primenu. Ne zagauju prirodnu sredinu.
295
NAIN PRIMENE:
- Plastinu foliju otvoriti odsecanjem makazama sa dve strane.
- Paljenje izvriti otvorenim plamenom .
- Ubaciti briket tabletu u dimilicu. Jedan briket-tableta gori i dimi 15-20 minuta
i daje oko 600 mlazeva. Ubaeni dim u konicu kroz leto, ispunjava itavu zapreminu
i zahvata sve prisutne pele (tretira ih) i vri dezinfekciju konice.
- Postupak tretiranja se obavlja u veernjim asovima sa u toku 3 dana
zaredom.
- Posle pauze od 5, 6 do 10 dana, dimljenje se obavlja dok Varroa pada, u
toku itave godine.
- Zdravstveno je ispitan, hemijski i bakterioloki odobren za primenu u
pelarstvu.
c) TABLETE ZA EKOLOKU IMUNOSTIMULATIVNU HRANU ZA PELE
SA AROMATINIM I LEKOVITIM MEDONOSNIM BILJEM, odnosno upakovana
pomenuta IMUNOSTIMULATIVNA HRANA ija je PRIMENA VEOMA
JEDNOSTAVNA, A EFIKASNOST OIGLEDNA. Jednostavno se naini po receptu:
- 50 grama mlevenih aromatinih i lekovitih medonosnih biljaka (sitno kao
brano tipa 400,
+ 300 grama meda,
+ 700 grama eera u prahu.
= ekoloka pogaa.
NAMENJENA JE:
- Dohrana i prihrana pela.
- Pojaan imunitet pela.
- Produen ivotni vek i radni vek pela.
- Jaa pelinja drutva.
- Pele sigurnije prezimljavaju.
- Zamena za eerni sirup pri obezbeenju zimske hrane za period
prezimljavanja.
PRIMENA:
Tokom itave godine.
Kod slabijih drutava.
Kod Varroze i drugih bolesti pela i legla.
Stavlja se na satonoe ili u hranilicu.
Najsigurnija je prevencija i alternativna terapija protiv Varroe i drugih bolesti
pela.
D )EKOLOKI SAN ekoloko eterino sredstvo za pelarstvo i u kui.
Predstavlja novu pogodnost primene u pelarstvu u borbi protiv Varroe i votanih
moljaca, ali i kunih moljaca i sitnih insekata.
Preparati su medicinski ispitani na teke metale (pesticide) i niza bakterija.
Briketi su i veterinarski ispitani.
To potvruju posmatranja Ignjata Gligoria, pelara, koji pelari sa 150
drutava na pelinjaku u rejonu nacionalnog parka erdap kraj Golupca. On je
utvrdio da je primenom ekolokih briketa Eko-Varro-san i Thimo-Varro-san
dimljenjem oistio pele u konicama od Varroe, a tabletama za ekoloku
imunostimulativnu hranu pojaao elan pelama da ubrzano grade, dograuju i
proiruju postojee sae. Kada se skine satna osnova ili se delimino skrati, pele e
izgraditi novo sae, a da uopte ne izlaze van konice, tj. ne kontaktiraju sa
prirodom. To se deava tokom zime ili duih vremenskih nepogoda bezpanih
perioda.
296
Api - ekoloka i imunostimulativno lekovito zatitna hrana u vidu eernog

sirupa i pogae sa dodatkom ekoloke imunostimulativne tablete za pele; je novi
vid organskog sistemika u vidu tsta pogae, koji dejstvuje preko hemolimfe na
nervni sistem Varroe. Deluje, poput apitola i perizina na krpelja, sistemino tokom
nekoliko dana, kada se krpelji nasisaju hemolimfe i pod dejstvom otrova uginu siti
padaju na podnjau.
Jedinke krpelja padale su svakodnevno sve dok je u konici bilo hrane u kojoj
su bili prisutni sirup i pogaa sa ekoloki imunostimulativnim tabletama... Jer, ova
stimulativno imuna hrana sadri komponente biljaka koje su otrov za Varrou, ali nije
tetna za pele. Ako je pak Varroa poloila svoja jaja u eliju leglu, pre no to je ono
zatvoreno, onda e i larva Varroe uginuti, jer i ona ne podnosi supstance sadrane u
ovoj hrani. Ovim se spreava dalja reprodukcija Varroe. Ovo nae zapaanje i
konstatacija je izazov za dalji nauno istraivaki rad veterinarskih i drugih institucija i
osoba od nauke, konstatuje profesor Trikovi.
Pored hrane koje pele same sebi obezbeuju, a to je med, pelari su u nizu
situacija prinueni da pelama obezbeuju i daju dodatnu prihranu ili dohranu. To se
ini kada prirodna paa isezne ili je nedovoljna kao i pre zazimljavanja, pa i u toku
zime radi spaavanja drutava. U tom cilju sprema se i daje sirup, koji pele prerade
u med.
Do sada i sada u kunoj radinosti pelari izrauju eerne pogae sa raznim
komponentama meu kojima su i izvesni oficielni lekovi, naroito antibiotici, to po
evropskim i svetskim standardima nije dozvoljeno. esto se od pelara uje, da bilo
koji vid ovakve dodatne hrane nije delotvoran jer ne zadovoljava sve bioloke
potrebe pela. Ukratko, u njima nema polena i nektarskog meda, esencijalnih
sirovina iz prirode.
8.3. NE BOLUJU OD VARROE, KRENOG LEGLA, NITI OD

NOZEMOZE APIS I NOZEMA CERANA NI EVROPSKE I AMERIKE
TRULEI LEGLA
Imajui navedeno u vidu, a znajui kakvi problemi nastaju, ne samo sa
dodatnom hranom i prihranom, ve i sa radnim i ivotnim sposobnostima pela,
jaina drutva i otpornosti prema raznim bolestima ili oboljenjima samih pela i legla,
profesor Trikovi i pelar Ignjat Gligori su potpuno ekolokim i prirodnim putem, sa
posebno sainjenom hranom, uklonili niz postojeih problema. Tako je nastala nova
ekoloka - zatitno lekovita i imuno stimulativna hrana za pele pod nazivom API
IMUNO STIMULANS i kao novi vid organskog sistemika u vidu testa pogae,
nainjena od biljnog praha, polena i meda.
Pele radilice produavaju svoj ivotni vek, a zapaeno je i njihovo pojaano
pamenje, to istie pelar Ignjat Gligori.
Primenom api imuno stimulativne hrane (50 gr prah od biljaka+300 gr
meda+700 gr prah-eera) od druge polovine jula meseca, u toku avgusta i u
septembru, nije potrebno dohranjivanje pela sirupom, jer one ovim produavaju
svoju prirodnu ishranu i spremanje meda za zimski period. ta vie, u ovom periodu
nije potrebno posebno tretiranje protiv Varroe, bilo kojim toksinim ili opasnim
hemijskim sredstvom, osim i eventualno zadimljavanjem ekolokim briketima, eko ili
timo Varro san-om.
297
Pelama je ovom hranom obezbeeno veoma uspeno prezimljavanje i

proleni razvoj, jer je ona potpuna zamena za njihovu prirodnu hranu. Poeljno je
davati je u januaru, februaru, martu, pa i dalje sve dok ne bude polena i hrane iz
prirode.
Primena api imuno stimulativne hrane vremenski je neogranieno. Naime
moe se davati pelama u svako doba godine, kao obogaena, dodatna prehrana ili
celovita hrana.
Obzirom da je sastavljena od desetak aromatinih, lekovitih i mednih biljaka,
ona predstavlja izvor velikog broja vitamina i minerala, neophodnih za ivot i rad
pela.
Sva navedena ekoloka sredstva, zdravstveno su ispitana hemijski na teke
metale (pesticide), mikrobioloki na niz patogenih bakterija i veterinarski u odreenim
i ovlaenim institucijama. Njihova bezopasnost i efikasnost, potvrena je i u praksi
od strane mnogih pelara u Srbiji i u drugim zemljama. Nagraena su brojnim
diplomama i medaljama i imaju patentnu zatitu.
Viekratnim ogledima tokom prethodnih pet godina na pelinjaku od 150
pelinjih zajednica Ignjata Gligoria u nacionalnom parku Lepenski vir kod Golupca,
PELE PRE POJEDU API IMUNO STIMULANS HRANU, NEGO PONUENI
KLASINI SIRUP, POGAU ILI PAK SOPSTVENI MED, AKO IM SE TO
ISTOVREMENO PONUDI.
Dakle, prah od tih biljaka (50 gr) u kombinaciji sa odreenom koliinom meda
(300 gr), iskljuivo nektarskog i zdravstveno ispravnog (ne med od eera, to
zabranjuje dr Sima Grozdani i prota Avram Maksimovi) i prah eera (700 gr)
pomeanih i umeenih u vidu testa pogae, pored opisanih svojstava i efekata,
daje nam osnova da zakljuimo, da smo dobili novi vid sistemika ekoloko organske
prirode, sa izuzetno izrazitim efektima u borbi protiv Varroa na peli ili leglu, jer hrani i
deluje hemolimfom. Ovim se postie direktan efekat u unitavanju Varroe. Zapaanje
i iskustvo profesora Trikovia i pelara Ignjata Gligoria, ubedljivo pokazuje da
pele, kada konzumiraju ovu hranu ne boluju od Varroze, krenog legla, niti od
nozemoze, kao ni od evropske ni amerike trulei (kuge).
Akademik Trikovi poruuje PELATRIMA:
PELARI!! NE TRUJTE SEBE NI SVOJU DECU, NE TRUJTE PELE, NE
TRUJTE PELINJE PROIZVODE I NE TRUJTE KONZUMENTE PELINJIH
PROIZVODA!! KORISTITE ISKLJUIVO EKOLOKA SREDSTVA PRI BILO KOJIM
POTREBAMA U PELARSTVU!!
A JOVO KANTAR VAM SUGERIE DA POPUT NJEGA, PIJETE AJNUMEAVINU VODE i ekoloki zatitno lekovite i imuno stimulativne TABLETE pod
nazivom Api imuno stimulansAPI, te brikete Eko-Varro-san i Thimo Varrosan za jaanje imuniteta i zatite vlastitog zdravlja.
Sve vegetacijske komponente imaju dokazana i nauno struno prouena
lekovita, a neke od njih i svojstva antiseptika. Primljene su i u oficijelnoj medicini za
izradu lekova, kao i u narodnoj medicini u raznim oblicima primene. Sve komponente
su i sa dokazanim antiVarroznim efektima. Bitno je da su to biljke iz prirode, sa
ekolokih prostora, na koje pele rado sleu, crpe dragoceni nektar i daju nektarski
med i same sebe lee i stiu imunitet, otpornost i zatitu protiv bolesti samih pela i
legla.
EERNA HRANA U BILO KOM OBLIKU, PELI SLUI SAMO KAO IZVOR
ZA MOTORNU ENERGIJU POTREBNU ZA LET I DRUGE FIZIKE AKTIVNOSTI,
ALI NIKAKO ZA STVARANJE MLEA, KOJEG PELE PRAVE ISKLJUIVO OD
NEKTARA I POLENA (prof. dr K.Trikovi,2010).
298

8.4. AKARICIDNI AJ LJUTE PAPRIKE
Vinokurov, sa Voronjekog dravnog poljoprivrednog univerziteta iznosi

rezultate istraivanja akaricidnog dejstva suenog lia gorkog pelena i crvene ljute
paprike na parazita varrou.
Osuene sirovine (posle mlevenja svake posebno), u koliini od 500 g prelili
su sa kipuom vodom, poklopili i tako ostavili da odstoji 48 sati. Dobili su aj koji su
dodavali u 50% eerni sirup u dozi koja je iskazana u tabeli. Svako drutvo treba da
dobije 6 litara lekovitog sirupa
Tabela 68. Efikasnost akaricidnog bilja (prema podacima Vinokurova)
Naziv sirovine
doza aja u ml na 1 litar

sirupa
Maksimalno smanjenje
zaraenosti,%
aj gorkog pelena
100
86,4
aj ljute paprike
120
83
aj ljute paprike + 20 ml
120
91,1
10% propolisa*
*Alkoholni rastvor propolisa dobili su na nain da su samleli propolis i potopili ga u hladnu vodu.
potom su koristili talog tako to su ga najpre isuivali, a potom prelili 96% alkoholom u odnosu 1:10,
sipali u tamne boce sa hermetikim zatvaraem, uvali nedelju dana uz povremeno mukanje, pa ga
filtrirali i posle toga koristili.
Korienjem aja akaricidnog bilja sa eernim sirupom u prolee i u jesen, jednom aktivnou
reavamo dve obaveze: prehranu i tretiranje protiv Varrooze, zbog ega bi trebalo da ue u redovnu
tehnologiju pelarenja.
8.5. KOMBIAM
KOMBIAM je dvokomponentni ekoloki preparat koji kombinuje 15% mravlju
kiselinu i eterino ulje majorana, ije je dejstvo na varrou zasnovano na
meusobnom potpomaganju (Synergie-efektima), iskoriavanjem i optimalnim
korienjem obe komponene.
Na topolove daice (veliine 200503 mm) nanosi se 1,5 ml majoranovog
ulja i po dve takve daice se postavljaju popreko na satonoe okrenute natopljenom
stranom prema leglu. Na podnjai zatienoj plastinom folijom u obliku tepsije, nalije
se jedan litar 15% mravlje kiseline. Posle nedelju dana postupak se ponavlja: daice
se menjaju, a mravlja kiselina se obnavlja (dopunjuje se 15% kiselinom do jednog
litra).
Koeniger je sa saradnicima predstavio rezultate ogleda koji je izvoden na
2.000 pelinjih zajednica sa preparatom i izvestio o efikasnosti od 95,4% ubijenih
grinja na jednom pelinjaku, dok je drugi pelinjak beleio rezultat od 61,3% (od 30
do 80%). Ovde je mravlja kiselina razjela koriene aluminijumske olje, pa je
kiselina iscurela pre nego to je mogla ispoljiti svoje puno dejstvo.
Upotreba 15% mravlje kiseline i majoranovog ulja objanjava se injenicom
da ne postoji supstanca sa kojom je tako mnogo pelinjih zajednica ubijena kao sa
96-98% mravljom kiselinom (Koeniger).
299
U naim uslovima umesto majoranovg ulja moe se upotrebiti svee lie

paradajza (ili sitno iseckano lie nane ili pelena), a na podnjau ispod iane mree
u platinu tepsiju naliti 1.000 ml 15% mravlje kiseline i postupak ponoviti dva puta u
intervalu od sedam dana.
8.6. KUPANJE U PRAINI

Primenom prakastih materija u konicama pelinjih zajednica u svojstvu
medikamenta protiv Varrooze, postie se efikasnost odstranjivanjem grinja sa pela
od preko 85%. Istraivanja profesora entomologije Ramiresa iz Kostarike, rezultirala
su efikasnou od
- 100% aplikacijom glukoze u prahu,
- 95% primenom osuenih i samlevenih iglica bora, odnosno
- 87% upotrbom polena u prahu.
Primena od est tretiranja po 50 cm3 prakastih materija u razmaku od 4 do 7
dana obezbeuje efikasnost koju je utvrdio Ramires.
U istraivanjima Ramireza ispitivani su talk, glukoza (eer), suvi mleveni
polen, suvo mleveno lie eukaliptusa, pepeo, kre, brano, kukuruzni skrob, mleko
u prahu.
On je u nacoinalnoj laboratortiji za ivotinje preivare i pele u Nici
(Francuska) vrio ispitivanja efikasnosti na varrou glukoze u prahu, samlevenih u
prah iglica bora, i polena u prahu. Njima su zapraivani plodini nastavci etiri
pelinja drutva i 14 sati nakon tretiranja, dobijeni pomenuti rezultati.
Efikasnost prakastih materija u suzbijanju varroe, Ramirez objanjava
injenicom da enke varroe imaji sisaljke ili rilice iz kojih izluuju lepljivu materiju koja
na dlaicama pela obrazuje tanju lepljivu opnu jedno, i drugoumesto kandi
varroa ima pipke pomou kojih se privruje na dlaicama pela prethodno
oblepljene lepljivom luevinom. Praina unesena u konicu lepi se za sisaljke
enke varroe pa se prekida luenje lepljive materije, to ima za posledicu da se
krpelji ne mogu odrati na pelama. Usled toga grinje padaju sa pela na dno
konice na podnjau. Krpelji padaju sa pela ak kada im i jedan par noica doe u
kontakt sa prainom, jer umesto kopita ili papaka imaju vakuum apice na
stopalama nogu.
Tabela 69. Model efekta dejstva peninog brana (85%) na varrou (u konici je
1.920 varroa)
Dani
pele
/leglo
100%
85%
15%
u PD
1/12 u
leglu
na
pelama
%
I-1
II - 7
III - 13
BROJ TRETIRANJA
IV - 19
V - 25
VI - 31
VII - 37
VIII -43
IX - 49
960
816
144
112
95
17
655
556
99
112
95
17
620
527
93
18
15
3
342
290
52
14
12
2
289
245
44
11
9
2
167
142
25
6
5
1
123
104
21
3
2
1
61
52
9
3
2
1
50
42
8
2
2
0
161
116
96
54
46
26
22
10
13
10
148
106
88
50
42
24
20
8,38
6,04
5,00
2,81
2,39
1,35
1,14
0,52
0,41
300
U modelu se polo od pretpostavke da je na dan tretiranja pelinje zajednice

utvreno 1920 enki varroe. Od toga je na pelama zateeno 960 ili 50% jedinki i
isto toliko je zatvoreno u zapeaenim elijama legla. Svakodnevno iz zatvorenog
legla se ispili po 1/12 ili 80% krpelja plus (umnoeno za 1,4 enskog potomstva),
odnosno njih 112 se svakodnevno (u narednih 12 dana prikainju na pele i siu im
krv.
Ve prvim tretiranjem varroa je reducirana na 8,38% ili na 161 grinju.
Sedmog dana, u drugom tretiranju parazit je sveden na 6,04% ili 116 varroa. Sa
estim tretiranjem u konici je ostalo 26 krpelja ili njih 1,35%. Prema modelu,
poeljno bi bilo izvesti jo tri tretmana, ali ni tada varrou ne bismo potpuno odstranili.
No, bitno je da je ova napast sa est tretiranja dovedena na nivo da se uz nju moe
uspeno pelariti.
Kada u pelinjem drutvu nema legla (period novembar-decembar ili su goli
rojevi za tretiranje), onda posle dva tretiranja varroa se redukuje na 44 jedinke ili
2,99%, a sa treim zapraivanjem na pelama ostaje 7 enki varroe, dok ih 4
tretmana sa peninim branom oslobaa 99,948% od parazita, odnosno od 1920
grinja koliko je bilo na pelama na poetku tretiranja, etvrtim zapraivanjem u
pelinjem gnezdu ja ostala samo jedna varroa.
KADA TITITI PELE ?
To je vreme kada se najvei broj parazita nalazi na pelama, t.j. u vreme
kada u zajednici nema trutova i kada je najslabiji razvoj legla. Praktino, prakaste
materije je mogue primanjivati u svako doba kada pele izleu. Meutim,
najpogodnije vreme za unoenje ovih materija je kraj leta i poetak jeseni, i tokom
zime, kada se vreme tokom nekoliko dana stabilizuje i pele izleu. Praktino i
teorijski nema nikakvih ogranienja da se nedeljno jednom unosi praina u plodite
pelinje zajednice. KAKO?
Suvim branom posuti pele na satonoama i u ulicama, zbog ega
dozimetrom zapremine 50 cm3 zahvatiti brano, presuti ga u cediljku ili sito i laganim
rotiranjem sita i blagim udaranjem po njegovom obodu zapraiti pele u ploditu
konice.
Svi eksperimenti primene prakastih materija primerenih u navedenoj dozi i u
naznaenom intervalu, pokazali su efikasnost preko 85%, a da pri tom nisu priinili
tetu pelama ni leglu. Zahvaljujui temeljnim ispitivanjima anatomije i fiziologije
grinje Varroe jacobsoni, Ramirez je doao do rezultata da smo dobili lek, koji se lako
i jeftino nabavlja u neogranienim koliinama, lako se njime radi, ne teti zdravlju
ljudi, pela ni legla, ne zagauje med, vosak i druge produkte pela. Nije zavisan od
uvoza, a moe se nabaviti u svakoj prodavnici ivotnih namirnica i u svakoj seljakoj
kui.
esto viene scene kupanja u praini ptica, kokoaka i drugih pernatih
ivotinja, i valjanje konja i drugih krznaa govori da se ove vrste ivotinja lee od
krpelja nepogreivim izborom leka praine.
Samoienjem i uzajamnim ienjem, kao i ienjem satonoa od
praine, pele aktivnou svojih krila stvaraju vetar kojim oduvaju unesene prakaste
materije i diu prainu u pelinjem gnezdu, usled koje se enke varroe otkainju od
pela i kroz ianu mreu padaju na podmeta u podnjai.
Na ovom principu Stanimirovi i sarad. (2004/7) su predloili metodu za
utvrivanje stepena zaraenosti varroom. Naime, oni u staklenu teglu (zapremine
500 ml, sa metalnim prstenom u koji su umetnuli ianu mreicu sa okcima dimenzije
33 mm) sakupe oko 300 pela (1/3 zapremine tegle) i naprae jednom supenom
kaikom eera u prahu. Lagano rolaju teglu sa poeerenim pelama 3-5 minuta, sa
301
ciljem da svaka pela bude prekrivena eerom u prahu. Nakon toga teglu odloe na
nekoliko minuta, za koje vreme se pele lepranjem krila oslobode praha i parazita.
Potom okrenu teglu pa je protresu iznad tabaka belog papira. Kroz ianu mreicu
proi e na belu podlogu eer u prahu i sa njim paraziti, koje je lako prebrojati
Tanost zaraenosti pelinje zajednice se procenjuje na 70% u jednom postupku.
Kada se postupak ponovi u trajanju od 3 minute, tanost prisutnosti Varroe u
pelinjeoj zajednici se poveava na 79,8%. Ako eerni prah maskira krpelja,
celokupnu istresenu masu iz tegle prosejati kroz fino sito koje proputa eer, a
zadrava Varrou.
Na ovom principu razraena je i metoda dodavanja matice obezmatienim
drutvima. Naime, obezmatieno drutvo se naprai branom ili mirisnim puderom,
pa se matica, prethodno napraena, puta direktno na satonoe meu pele.
Stavljaji u pogon svoj prirodni nagon samoienja i uzajamnog ienja, pele i ne
obraaju panju na prisustvo dodate tue matice.
Dr Jevrosioma Stevanovi (2007), sa Katedre za biologiju Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, u svojoj doktorskoj disertaciji na
temu Ekoloko-etoloki odbranbeni mehanizmi Apis melifera Carnica prema
ektoparazitu Varroa destructor na podruju Srbije, nauno je utvrdila pozitivne efekte
rasprivanje eernog praha po satonoama na stepen oteenja tela krpelja i puni
uinak eernog praha na stepen negovateljskog2 i higijenskog3 ponaanje pela
posle tretmana. Primenom eernog praha (prosene veliine zrnaca estica 25-40
m) u tri doze (20, 30 i 40 grama po tretmanu) i tri dinamike tretmana (svakog treeg
dana, svakog sedmog dana i svakog etrnaestog dana), utvrdila je delotvorno
dejstvo eernog praha na zdravlje pelinjih drutava.
8.7. DUVANSKI DIM UBIJA VARROU

Na Pelarskom istraivakom institutu Poljoprivrednog fakulteta u Solunu
16.03.1982. godine zapoeti su opiti uticaja duvanskog dima na suzbijanje Varroe. U
konicama je bilo dosta razvijenog legla. Opitovana su dva pelinja drutva i
laboratorijski nukleusi napunjeni odraslim pelama sa krpeljima Varroe na sebi.
Paralelno sa duvanskim dimom korien je i dim sagorelih iglica etinara. U prvo
pelinje drutvo uduvano je kroz leto nekoliko dahova duvanskog dima, pa potom
leto zatvoreno u vremenu od 4 minute. Idueg dana na podnjai je naeno 88 mrtvih
enki Varroe i 11 pelinjih vaiju. Kod drugog pelinjeg drutva postupak je
ponovljen, ali umesto duvana upotrebljene su iglice etinara kao gorivo za dimilicu,
ali leto konice je bilo zatvoreno 5 minuta. Kad je leto otvoreno na podnjei nije
naen ni jedan uginuli krpelj, ali je posle 24 sata izbrojano 11 mrtvih Varroa.
Postupak je ponovljen, ali umestu iglica etinara, kao gorivo za dimilicu korien je
duvan, pa je drutvo tretirano duvanskim dimom. Posle petominutnog zatvaranja
dima u pelinjem drutvu, na podnjai je nadjeno 3 mrtva krpelja, posle 30 minuta 29 krpelja, a posle 60 minuta bilo je 36 uginulih Varroa. Meutim, posle 24 sata,
naknadno je palo na podnjau 95 grinja.
U laboratorijskim nukleusima, dimom etinara nije oboren ni jedan krpelj, ali
je dimom iz sagorevajueg duvana u jednom nukleusu od 53 oboreno 53 (ili 100%), u
drugom od 20 oboreno je 18 (ili 90%), a u trerem gde je dim bio produkt
sagorevanja listova duvana od 20 oboreno je 20 (ili 100%) krpelja.
302
Za vreme eksperimenta u kojem je duvanski dim ubijao krpelja Varrou, u

konicama i u laboratorijskim nukleusima nije ubijena ni jedna pela. Nastavljena su
ispitivanja i posledic koje duvanski dim moe da ostavlja na med u konici kada se
pele tretitaju ovim dimom jedanput nedeljno.
Na ovom principu dr prof. Z. Stanimirovi i sarad. (2004/7) su predloili
metodu za utvrivanje stepena zaraenosti varroom. Naime, oni u dimilicu sa
uobiajenim materijalom za nadimljavanje4 dodaju 2-3 grama duvana za lulu. Pre
tretmana na podnjau stavljaju lepljivu podlogu za koju se lepi otpala Varroa.
Tretman obavljaju uduvavanjem u konicu kroz leto 60 dahova dima u intarvalu od
jedne sekunde5. Sledeih 30 minuta konicu ostavljaju zatvorenu, za koje vreme e
krpelji otpasti na lepljivu podnjau, a potom brojanjem parazita utvrde stepen
zaraenosti pelinje zajednice.
8.8. BEZ PRECIZNE DOZE

Napred izloena alternativna sredstva, sa vie ili manje efikasnosti,
unitavaju varrou. Ali je unitavaju i dre pod kontrolom, a da pritom ne zagauju
med, ni vosak ni druge pelinje proizvode i ne priinjavaju tetu pelinjoj zajednici.
Njihova efikasnost je u korelaciji sa vremenom zadravanja u konici i intenzitetom
emisije mirisa. Zato ih u konici treba neprekidno zanavljati obnavljati dopunjavati
zamenjivati, jer i varroa se neprekidno svakodnevno umnoava.
Ova sredstva mogu se primenjivati ponaosob, a mogu i kombinovano sa
biotehnikim postupcima (izrezivanje trutovskog legla i formiranje rojeva, primenjeni u
vreme vegetacijske sezone): istovremenim tretmanom, na primertimol i KAS, KAS i
mravlja kiselina, KAS, aromatine sirovine i prakaste materije efikasno usporavaju
rast populacije parazita Varroe destructor. Kombinacijom u isto vreme mogu se
koristiti timol i 15% mravlja kiselina, 15% mravlja kiselina i aromatine materije. Moe
se kombinacija izvesti u lancu naizmenine primene, odnosno cele godine, svakih 7
dana menjati i davati drugo alternativno sredstvo. Poeljno je kombinovati bioloku
metodu sa alternativnim lekovima.
Bitno je varrou stalno, preko cele godine, u jesen i zimi, u prolee i tokom
letasvakodnevno drati pod dejstvom jakih mirisa. Ovo od pelara zahteva istrajnost
u borbi sa opakim krvopijom. Kojom dozom? Dozu za aromatine sirovine i eterina
ulja odreuje iskustvo i pelarevo znanje biologije varroe, ali pri tome pelar treba da
polazi i od Hipokratove teze, da kada dva bolesnika obolela od iste bolesti leite istim
postupkom, jednoga od njih leite pogreno. Zar to ne potvruje dvadeset autora koji
svi unitavaju varrou mravljom kiselinom, ali svaki na svoj nain odreuje dozu i
ekspoziciju, odreuje i koncentraciju leka i dispoziciju, i nosa supstance. Odreuju i
vreme tretiranja.
Analogno tome, svaki pelar e prema svom iskustvu dozirati i lie
paradajza i drugih aromatinih sirovina. Uostalom, alternativni lekovi i nemaju
farmaceutski precizno odreenu dozu niti dozimetar koji e odmeriti dozu za lie
pelena, paradajza, na naprimer.
Primenom izloenih alternativnih sredstava, lekova i postupaka uz
ispunjavanje i svih drugih prezentovanih mera, varroa kao primarni neprijatelj pela
svodi se na tolerantnu granicu ispod 12% prisutnih grinja u pelinjem drutvu i, kao
takva, pelinja zajednica postaje otpornija i na ostale pelinje bolesti.
303
Dosadanja istraivanja pokazuju znatna variranja efikasnosti ovih materija i

metoda. Njihova efikasnost zavisi prvenstveno od stanja pelinje zajednice i od
vanjskih faktora. Zbog ovih injenica, ove materije i metode zahtevaju od pelara vie
panje i znanja, kako bi one bile pravilno i pravovremeno primenjene i postigle
zadovoljavajue rezultate. Praksa je pokazala kako ispitivane prirodne materije i
metode njihove primene vrlo dobro deluje u jednoj regiji dok su potpuno neprimenjive
u drugoj regiji s drugom klimom. Zbog toga se od pelara trai izbor onih tretmana
koji im odgovaraju s obzirom na odabranu tehnologiju pelarenja, klimu i pane
uslove, istie dr Pukadija, (2004) sa agronomskog fakulteta u Osijeku, i nastavlja:
Za praksu je vano istai kako konani uinak u borbi s parazitom Varroa destructor
ne odreuje sredstvo koje se upotrebljava, ve ukupan sistem primenjenih mera koji
mora biti prilagoen lokalnim uslovima... Biotehnike metode, organske kiseline te
eterina i mineralna ulja omoguavaju pelaru razvoj ekoloki prihvatljivog modela
kontrole Varroe u konicama.
8.9. SELEKCIJA PELA NA PELINJAKU

Selekcijom pela pelar moe poboljati osobine pelinje zajednice
tolerantne na varrou: (1) sa izraenim nagonom za lovljenje grinje i nanoenje
eljustima Varroi fizikih povreda, po metodi Alojza Walnera, i (2) selekcijom na
odbojnost varroe na leglo pelinje zajednice evropske pele (Apis melifere), kako to
rade u Izraelu, i (3) selekcija na higijensko i negovateljsko ponaanje, kako radi prof
dr Zoran Stanimirovi i sarad (2002)
8.10. ZATO JE EVROPSKA PELA PRIVLANA ZA VARROU?

Na Treem internacionalnom simpozijumu o Varroozi odranom 1984.
godine u Splitu, profesor Ruttner je saoptio rezultate svog saradnika Heinza Hanela
koji je utvrdio:
- da radilike larve evropske pele sadre juvenilni hormon,
- da se varroa ne moe razmnoavati, a da se ne hrani tim hormonom,
- letnje pele imaju visok sadraj juvenilnog hormona, dok ga zimske imaju
vrlo malo,
- kao zakljuak, zbog toga grinja varroe unitava nae medonosne pele,
dok azijskim pelama (Apis cerana) ne priinjava vidnu tetu. Zato ?
Kod azijske pele, reprodukcija varroe je ograniena samo na trutovsko
leglo, dok u evropske pele u trutovskom leglu reprodukuje se 95% enki varroe, ali i
73% u radilikom leglu (Shulz, 1984.), to se vidi iz tabele 39.
Dokaze za to autori navoda da kada su leglu dodali juvenilni hormon,
potomstvo varroe se uvealo za 2,5 puta prema kontrolnoj grupi. Prskanje grinja na
zimskim pelama juvenilnim hormonom, izazvalo je u 80% odlaganje jaja u krpelja.
304
Tabela 70. Zaraenost Varroom azijske i evropske medonosne pele

Leglo
Azijska pela Zaraenost

legla Varroom
Reprodukcija varroe,%
Evropska pela
Reprodukcija varroe%
Trutovsko
Radiliko
10,3
2,5
100
95,0
73.0
Radilice Apis cerana su

sposobne da odstrane varrou sa
njihovih tela za samo nekoliko minuta.
esto im u tome pomau i susedne
pele. Pored ovoga, pele Apis cerana
su
sposobne
da
prepoznaju
poklopljene elije legla zaraene
Varroom.
One
otvaraju
elije,
odstranjuju varrou i ubijaju je tako to
joj odgrizu noge (Dustmann, 1993). U
zajednicama evropske pele ovo Slika 45. Evropska pela Apis melifera (levo)
ponaanje je zabeleeno samo u
i azijska pela Apis cerana (desno)
nekoliko sluajeva. ini se da je
najrazvijenije kod afrikaniziranih pela
u Junoj Americi (Ruttner, 1992).
Istraivaje kineskih naunika iz Pekinga (Peng i sar., 1987) utvrdila su
sposobnost azijske pele da odmah otkrije krpelja u leglu i da ga izbaci iz konice u
vremenu i procentu prezentovanom u tabeli 71.
Dok je azijska pela za samo 2 minuta i 5 sekundi uspela da otkrije i izbaci iz
konice 97% enki varroe, dotle je evropskoj peli, za izbacivanje samo 2% grinja
bilo potrebno 75 minuta. Znatan deo parazita, njih 28% izalo je iz legla i prikailo se
na pele, a 72% grinja je posle eksperimenta ostalo u leglu. Dakle, evropsku pelu
nau pelu pelar mora braniti od varroe.
Tabela 71. Brzina otkrivanja i odstranjivanja varroe kod azijske i evropske pele
Pokazatelji
Azijska pela Apis cerana
Vreme
otkrivanja
varroe
5 sek.
2 min.
ostalo u
leglu
Izbaeno
grinja,%
60
37
Evropska pela Apis mellifera L
75 min.
izalo iz
legla i
naselilo
pele
ostalo u
leglu
28
72
Pomenuti kineski istraivai su na azijskoj peli utvrdili i sposobnost brze

reakcije uklanjanja varroe samoienjem i uzajamnim ienjem. Odmah posle
nanoenja grinja na pelu, azijska rasa pela brzo reaguje i poinje da se isti.
Utvreno je da se azijske pele na ovaj nain oslobode 99,6% varroe, i to 30%
305
individualnim samoienjem, 59,1% uz pomo samo nekoliko pela, i 10% grupnim

ienjem, to je vidljivo u tabeli 72.
Tabela 72. Nain oslobaanja azijske pele od varroe
Nain oslobaanja od
parazita
Samoienjem
Grupa od 5 pela
priskae u pomo sestrici
Velika grupa pela
Oisti se za vreme od
3 - 5 sek.
1 - 5 min.
22,5%
7,5%
5 - 15 min.
59,1%
10,5%
Kad napadnuta pela ne moe da dohvati krpelja skrivenog izmeu hitinskih

prstenova, ili izmeu grudi i trbuha, zapoinje ples kao znak za pomo, nata druge
pele brzo reaguju, pa se njih oko 6 radilica ustremljuje na grinju. Na taj nain 59,1%
pela biva osloboeno od parazita. Ako ienje potraje due od 5 minuta, ostale
pele istaice priskau u pomo, i grupnim ienjem u roku od 5-15 minuta
oslobodi 10,5% pela od parazita.
Od 42 grinje naene na podnjai, mikroskopski je utvreno da je njih 45,2%
uginulo odmah prvog dana, 73.8% imalo je jake povrede, a 26,2% nije pokazivalo
nikakve tragove povreda. Nepovreene varroe su stavili uz larve kako bi pratili
njihovo preivljavanje. Njih 4,8% je preivelo prvog dana, ali ni jedan parazit nije
preiveo drugi dan.
Istraivanja kineskih naunika potvrdila su da je azijska pela razvila kako
fizioloku otpornost, tako i otpornost u ponaanju prema Varroi. Radilice pokazuju
fizioloku osetljivost pri pojavi parazita, to se ogleda u izuzetnom uzbuenju,
uzrokovanim pojaanim radom lezda slinavica. Na toj osnovi pobuuje se instinkt za
ienjem, zbog ega se i deava da one iz konice iznesu i 99,6% parazita. One
97% grinja oiste iz legla za samo nekoliko minuta, to potvruje sklonost azijske
pele ka ienju, ali i sticanju mehanizma otpornosti prema parazitu, iji su broj
svele na najmanji mogui
Nasuprot tome, evrposke pele veoma su ograniene u otkrivanju parazita, i
teta koje im on nanosi su velike. Evropska pela nije u stanju da svojim eljustima
grize tako jako kao azijska. Zbog toga mnogi istraivai rade na selekciji evropske
pele koja e eljustima unitavati Varrou.
8.11. ATRAKTIVNOST EVROPSKE PELE NA VARROU

I unutar same evropske pele otkrivene su razlike u reprodukciji parazita
varroe. Dok se u Evropi 20% enki grinje ne reprodukuje u radilikom leglu (80% se
razmnoava), dotle se u Urugvaju njih 60-90% ne razmnoava, a reprodukuje se
samo 10-40%, to se vidi iz tabele 73.
Zaraenost evropskih hibrida medonosne pele u Urugvaju kretala se izmeu
18 i 21%, da bi se posle 2 godine smanjila na 5,5%, za koje vreme su evropske
pele, ne tretirane protiv varroe, u Evropi, uginule. Kompletna neplodnost varroe u
zajednicama evropske pele zabeleena je na Novoj Gvineji i Indoneziji. U Argentini,
pelinje zajednice su opstajale bez ikakvog tretiranja protiv varroe. I dva pelinja
306
drutva u Grkoj, kod Papasa preivela su osam godina bez tretiranja, jer su u leglu
utvrdili 63-67% neplodnih enki varroe.
Tabela 73. Razmnoavanje varroe u leglu
Radiliko leglo
Razmnoavanje enki
Varroe
Evropa
Urugvaj
80%
10 - 40%
Postavlja se pitanje zato i u naem podneblju enke varroe nisu jalove. Na

taj nain dramatino poglavlje u istoriji pelarstva zvano Varrooza nalo bi svoj mirni
zavretak, zakljuuje Sulimanovi.
8.12. SELEKCIJA EVROPSKE PELE U IZRAELU NA ODBOJNOST

ENKE VARROE NA LEGLO
Kad su uporedili nivo zaraenosti drutasva u jesen i selekcionu liniju matica,
primetili su da su postojale znaajne razlike. Statistiki znaajne rezlike su naene
izmeu etiri linije u proporciji koja je varirala od 27% do 150%. Stoga je poreklo
matica vaan faktor koji moe da ima vei uticaj od mnogih drugih na stepen
zaraenosti pelinje zajednce u jesen (Chapleau, 2004).
Prema gospoi Gori Rozental, naunom direktoru u Ministarstvu
poljoprivrede u Izraelskoj vladi, na Istraivakoj stanici Vulkani-Bet Dagan u Izraelu
vri se selekcija na odbojnost enki varroe na leglo pelinje zajednice. Kontroliui
broj varroa u pelinjim zajednicama, evidentiraju varijabilnost meu pelinjim
drutvima na privlanost enki varroe. Utvrdili su da enke varroe pokazuju manju ili
viu odbojnost na pelinje leglo, to korespondira sa nalazima broja grinja u pelinjim
zajednicama od 1-10, pa do 20-30 krpelja po jednom drutvu. Snimanja u 17 pelinjih
zajednica vrena 10. oktobra utvrdila su broj od 1 do 10 varroa. U 12 pelinjih
drutava izbrojali su 6. oktobra od 11 do 20 krpelja po konici, dok su 2. oktobra u 12
pelinjih zajednica utvrdili atraktivnost legla za enke varroe izbrojavi po 20-30
grinja po konici. Takvom metodom odabrali su vrlo veliki broj pelinjih zajednica
odbojnih na grinje, pa su od najneprivlanijih, matice oplodili sa trutovima iz drutava
takoe odbojnih za enke varroe i dobili pelinje zajednice ija legla nisu bila
atraktivna za enke grinje, pa samim tim nisu ni trpela tetu od varroe.
8.13. ODGOVORNO SA HEMIJOM U KONICU

U vreme najee kampanje dimljenja pelinjih zajednica protiv varroe, kada
su se nad pelinjacima uzdizali oblaci dima od kojih se konice nisu videle niti pelari
raspoznavali, kada je pod dejstvom dima ginulo vie pela nego krpelja, prof dr Jurij
Seneganik je uspeno pelario uz varrou kombinacijom hemije i bioloke metode, a
da nije zagaivao med ni vosak.
307
Prioritetno je hemiju koristio s prolea (mart-april) i u jesen (septembaroktobar). U periodu jun-jul primenom graevnjaka, odstranjivao je trutovsko leglo i,
kako sam kae, oslobaao pelinje zajednice oko 30% parazita.
U prolee i s jeseni leenje hemijom obavljao je sa po 4 tretiranja i to
dimljenjem u intervalu od 6 do 7 dana. U sluaju loeg ili previe hladnog vremena
leenje je odlagao za nekoliko dana, istie Seneganik, i objanjava da je
etvorokratno za redom tretiranje unitavalo najvei broj varroe koja je u intervalu
izmeu dimljenja izlazila iz elija zatvorenog legla.
est godina je upotrebljavao malation plus tedion, danikoroper 1981-1983.
godine i apiakaridim 1984-1986. godine. U oba sluaja preparate u obliku dimnog
koluta stavljao je u dimilicu i tretiranje je vrio preko dima.
Dimne listie amitraza je koristio 1987. godine i s prolea 1988. godine.
Septembar-oktobar 1988. godine obavio je jedno tretiranje dimnim listiima amitraza,
a preostala tri izveo je vodenom emulzijom klartana u srazmeri 1:1.000, prskanjem
pela na ramovima.
Pouna je dinamika korienja, i smena hemijskih sredstava akaricida, koja
je obezbeivala da grinje ne postanu rezistentne na hemikalije, a ritmom tretiranja da
hemija ne zagadi vosak i med. Kada je radio sa dimnim sredstvima za period od est
godina obavio je 48 dimljenja, a mnogi nai pelari taj bilans su ostvarivli za jedan
mesec. Godinu i po dana koristio je amitraz, a kada se informisao o tetnosti te
supstance po zdravlje ljudi, prekinuo je posle 12 dimljenja da ga unosi u konicu.
Tako je uz varrou uspeno pelario Jurij Seneganik, pelar iz hobija,
biohemiar po struci i univerzitetski profesor po zvanju, strogo se pridravajui regula
o upotrebi preparata u leenju Varrooze, pa je ouvao istou voska i ispravnost
meda.
8.14. KO JE GOSPODIN APITOL?

Jo davne 1985. godine na 30. kongresu Apimondije, dr W. Schmit je izvestio
da CIBA GEIGY radi ve pet godina na novom sistemiku, leku pod nazivom
APITOL6.
Za poetak CIBA GEIGY je odabrala 12 aktivnih materija sa izuzetnim
akaricidnim svojstvima, od kojih je samo jedna ispunila oekivanja i dala najbolje
rezultate, pa je prosleena na daljnja ispitivanja. U osam razliitih oblika specifine
formulacije za primenu kod pela, odabrana supstanca data je, paljivim izborom,
najpre na ispitivanje u Stoarski higijenski institut u Frajbergu u Nemakoj, a neto
kasnije i na univerzitetske institute u Oberurslu, Bolonji i Atini7.
Opsena ispitivanja su obuvatila ne samo pele (oko 500 pelinjih zajednica),
ve i druge ivotinje. Tako su u cilju istraivanja toksinosti (akutne, hronine i
subhronine) izvrena ispitivanja na pacovima, mievima i psima. U dvogodinjem
hranjenju ovih ivotinja supstancom Apitola, nije utvreno kancerogeno, teratogeno i
embriotoksino dejstvo na organizam, kao ni negativno dejstvo na reproduktivnu
sposobnost8. Proirujui istraivanja, firma CIBA GEIGY je 1985. g. ustupila uzorke
svog novog leka na istraivanja Zavodu za biologiju i patologiju riba i pela
Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Ve decembra 1985. g. tm pod
rukovodstvom profesora dr ure Sulimanovia, otpoeo je istraivanja koja su trajala
celu zimu 1985/86. godine. Ispitivanje je izvedeno pri spoljnoj temperatuiri od +3C
do +10C. Pri aplikaciji od +3C imali su neto vee gubitke, to pripisuju
308
verovatno toj injenici9, a tetiranje pelinjih zajednica na temperaturi od oko +10C

su ih uverila da je Apitol na toj i neto vioj temperaturi dao najbolje rezultate 10. I dr
A. Maksimovi ukazije na mogunost bezopasnog tretiranja pelinjih drutava i pri
temperaturi od +5C11. Najbolje je aplikaciju Apitola u pelunja drutva obaviti pri
temperaturi izmeu 6 i 10C, u periodu novembar-decembar, kada u gnezdu nema
legla (u januaru matica ve poinje sa polaganjem jaja) i kad su pele vrsto zbijene
u klubetu, pa socijalna razmena izmeu njih dolazi najvie do izraaja, te je
iskljuena mogunost da lek dospe u med.
Sigurnost i nekodljivost ovog leka proverena je po najstroim
meunarodnim prizantim propisima, kakvi se danas u svetu trae pre nego to se lek
pusti u prodaju, pa je CIBA GEIGY u jesen 1985. godine podnela zahtev za
registraciju leka u Nemakoj i vajcarskoj, zemljama sa najstroim EKO-BIOMEDCINSKIM propisima. Lek je u vajcarskoj dobio dozvolu za promet 1987. g. 12, a
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) mu je odobrila upotrebnu dozvolu odredivi
mu ADI vrednost13 od 0,01 mg/kg/dan, to se parktino nikada ne moe ostvariti,
istie dr Schmith i navodi da su to pokazala istraivanja14.
Apitol se odlikuje veoma dobrom topivou u vodi i vodenoj otopini eera.
eer je osnovni nosa ovog leka, koga pele, po svojoj prirodi, rado uzimaju, a sa
njime i lek popiju".
Ogledi sa pogaama u kojima je stavljan Apitol nisu zadovoljili, pa zato nije ni
preporuljivo leenje pela pogaama sa dodatkom ovog leka, istakao je gospodin
Ralph Billo, predstavnik CIBA GEIGY. maja 1990. g. na Veterinarskom fakultetu u
Zagrebu15.
Aktivna materija Apitola je potpuno nova i prvi put primenjena za suzbijanje
Varrooze, za razliku od amitraza ija je osnovna namena za suzbijanje insekata u
voarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu, kao i za suzbijanje razliitih parazitskih
bolesti domaih ivotinja kao to su krpelji i uga kod preivara, svinja i mesodera16.
Sada, kada je Varroa postala rezistentna na amitraz i fluvalinat, kada joj je
rezistencija postala stalno svojstvo, odnosno uroena osobina itave poulacije, pa na
nju ne deluje ak ni doza 5.000 puta vea od poetne doza koja ih je unitavala
(Heraksim, 1980, prama dr. D.Todoroviu17), firma iz Rume EVROTOM je u kritinom
trenutku napravila jedino pravi potez, ponudila je pelarima lek spasa Apitol.
Primenjen u propisanim dozama unitava Varroou 95-99%, ne kodi pelama ni
pelaru, niti na reproduktivnu sposobnost matice i trutova (A. Maksimovi, 199018).
Tabela 74.
Preparat
Aktivna supstanca
Koliina aktivne supstance u medu
Apitol
Cimiazol hlorid
262,5 mg*
Perizin
Kumafos
32,0 mg
Cekafix
Ester fosforne kiseline
30,0 mg
Doza aktivne supstance za pelinje drutvo na 8-10 ramova. Doziranje je zavisno od jaine drutva, i
kree se izmeu 87,5 i 350 mg.
*
Meutim, nekorektnim postupkom pelara, kada lek upotrebljavaju u vreme

kad mu vreme nije protiv Varroe u poklopljenom leglu, pa esta primena tokom i
krajem leta, moe dovesti do predoziranja leka i rezidua u medu. to je vea doza
preparata i poveana uestalost tretiranja, to je vei rizik od rezidua. I ako u
309
tehnikom uputstvu proizvoaa Apitola pie da su u serijskim analizama istraivane

rezidua u medu naene u proseku 0,1 mg/kg aktivne supstance ovog leka, ali u
odnosu na druge preparate, to je prema Walneru (1992) visoka koncetracija, to
moemo videti iz tabele 74.
8.14.1. APITOL SAMO U GOLIM ROJEVIMA LETI

Roj pela, uhvaen na grani, poneo je sa
sobom iz konice i enke varroe koje su se oploene
zatekle na pelama. Po stresanju u nastavak odvojen
ianom mreom od podnjae i kad ga se premesti na
stalno mesto na pelinjaku, treba ga tretirati apitolom
ili oksalnom kiselinom po strogo odreenoj gramaturi
leka.
Kako formirati roj, a da ne ekamo da sam
napusti konicu i da ga savijamo u konicu?
Posle bagremove pae, kada je pelinja
zajednica do vrhunca razvila leglo, a besposlene
mlade pele formiraju grozd, tada sve pele iz
konice sa maticom stresti u nastavak sa satnim
osnovama u 10-12 ramova i preneti na daljinu od
dvadesetak metara, na mesto gde je postavljena
podnjaa sa pregradom od iane mree. Kada se
mlade pele smire, a stare vrate u starku, roj se
tretira po postupku datom u priloenom pregledu
(tabela 75 i slika 46).
U starki je ostalo celokupno leglo i pele
izletnice. Istog asa dodati joj sparenu maticu u
izolatoru. Nakon 21 dan, kada i poslednja elija
poklopljenog legla nestane, osloboditi maticu, ram iz
izolatora pretopiti, a pele u starki tretirati apitolom ili
perizinom.
8.14.2. APITOL U PELINJU ZAJEDNICU

ZIMI
Period novembar-decembar je vreme kada u Slika 46. Postupak pripreme
i primene apitola i perizina
pelinjim zajednicama nema legla, pa lekovi
(preuzeto
od Maksimovia)
sistematinog dejstva u punoj meri ispoljavaju svoju
efikasnost, jer u oktobru mnoge pelinje zajednice
imaju podosta zatvorenog legla, a ve petkom januara matica poinje sa
zaleganjem jaja. U svojoj knjizi PELARSTVO, 1946. godine Milivoje Bugarski pie
da je esto nailazio u vremenu izmeu Svetog Jovana i Svetog Save (izmeu 20. i
27. januara) na zatvoreno leglo, pa i na mlade pele. Ovo svedoi da je matica
pronela ve poetkom januara kada je spoljna temperatura bila 8-10 stepeni ispod
nule.
310
Unitavnje varroe najefikasnije u drugoj polovini novembra ili u decembru pri

temperaturi spoljneg vazduha izmeu 5 i 10C, kada socijalna razmena izmeu pela
dolazi najvie do izraaja i bez opasnosti da e pele lek odloiti u med. Maksimovi
dozvoljava mogunost tretiranja pelinjih zajednica zimi i pri temperaturi spoljnog
vazduha od +5C, dok je Sulimanovi sa saradnicima vrio oglede sa apitolom zimi i
pri temperaturi spoljnjog vazduha od +3C, pa neto vee gubitke pela pripisuje
verovatno toj injenici, ali smatra da se apitol kao lek moe najefikasnije primanjivati
kada je temperatura oko 10C. Sulimanovi dozvoljava mogunost da se lek daje u
dva navrata, ne pridravajui se strogo intervala od 7 dana, ve se drugo tretiranje
obavi kada to temperatura spoljnog vazduha doputa, dok proizvoa dozvoljava
aplikaciju perizinom pri temperaturi od +5C i viim (Seneganik, Spitzer). Ni Mlaan
ne vidi opasnost tretiranja pelinjih drutava pri temperaturi spoljnog vazduha od
10C i niim od ove.
Apitol i perizin najveu efikasnost postiu tretiranjem pelinjih zajednica
iskljuivo kada nema legla. Kada se precizno i odgovorno primene, iskljuene su
rezidue u vosku i u medu, pa stoga treba strogo potovati preporuke proizvoaa,
posebno zahtev o temperaturi za vreme primene preparata (irkovi).
Slatku tenost sa apitolom ili perizinom nakapanu po pelama du ulica one
popiju i gonjene refleksom ienja i nagonom socijalne raspodele raznesu je meu
sve radilice i site se najedu. Uneti lek dospeva u creva pela odakle prelazi u krv,
odnosno hemolimfu u kojoj cirkulie 7-10 dana (mada je najvea koncentracija
drugog i treeg dana nakon aplikacije, Maksimovi 1990). Poto se hrani
hemolimfom, Varroa uzima kroz hranu i toksinu dozu aktivne materije apitola i
perizina i sita ugine. Tu zavrava put razgradnje ili eliminisanja aktivne materije
cimiazihlorida, odnosno kumafosa, pa je iskljuena svaka mogunost zagaenja
meda i voska, kao i ovekove sredine, pod uslovom da se lek precizno dozira i strogo
ispotuju ve pomenuti uslovi.
Svi krpelji, ili njih 95 do 99%, otkaie se sa pela i mrtvi pasti na podnjau.
Varroa je neprijatelj broj jedan pelinjoj zajednici. Zato grinje treba unitavati
svim postupcima i primenom svih lekova i preparata koji ne ostavljaju rezidue u
vosku i u medu, a ne prave tetu pelinjem drutvu i ovekovom zdravlju.
Unitavanjem varroe olakava se suzbijanje ostalih pelinjih bolesti.
Tabela 75. ema doziranja apitola (preuzeta od Maksimovia, Pelar 9/90)
Sadraj kesice apitola od 10 g (za 10 rojeva) naspe se u 500 ml vode zaslaene sa 150 g
eera i izmuka. pricom za injekcije od 50 ml uzima se lek i poprskaju gladne pele po
ulicama sa:
Pele na
Nukleus 2-4
rama
5-7 ramova
8-10 ramova
11-14 ramova
Doza leka u
ml
25
50
75
100
Koliina
apitola, g
0,5
1,5
Postupak se ponavlja posle sedam dana

Dozu perizina iz Dupnice, Bugarska, uveati za pet puta i sipati u 500 ml tople vode, pa
promukati i tretirati kao sa apitolom
311
Profesori Stanimirovi i Mladenovi (2001) upozoravaju na strogo potovanje

pravila primene, jer i neznatno poveavanje doze leka u konici pokazuje prilino
izraen kancerogeni, mutageni i genotoksini potencijal cimiazolhidrohlorida iz
apitola.
8.15. OPTE STANJE I TENDENCIJE SUZBIJANJA VARROE U

EVROPI
Nemake vlasti ne doputaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i
drugim pelinjim proizvodima i najstroe zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde
sporne ostatke, istakao je visoki vladin funkcioner jo davne 1985. godine i naglasio:
Nikom se nee dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom
i prirodnom proizvodu19
Na to ukazuje najnovija informacija20 da se Nemci ne ale. Oni su pre neku
godinu jednom pelaru iz Maarske koji pelari sa oko 400 konica i u Nemaku
izvozi godinje oko 20 tona meda u sau21, vratili izvesnu koliinu tog meda, jer su
otkrili da je voskak zagaen amitrazom. Posle tog nemilog dogaaja, gospodin
erenji je bio prinuen da iz Novog Zelanda uveze tri tone istog pelinjeg voska od
koga sm proizvodi satne osnove.
U Nemakoj, Austriji i vajcarskoj sa velikom panjom i naglaenom
propagandom preporuuju alternativne metode suzbijanja varroe, usvojene na 34.
kongresu Apimondije 1995. god., u cilju proizvodnje meda potpuno osloboenog od
primesa hemijskih sredstava
312
8.16. EMATSKI PRIKAZ STRATEGIJE KONTROLE VARROE BEZ

HEMIJE
Kontrola varroe bez upotrebe hemijskih sredstava koja ostavljaju rezidue u
medu zasniva se na praenju stepena zaraenosti i smanjenja populacije krpelja u
prolee primenom biotehnikih mera, a u avgustu i septembru primenom mravlje
kiseline ili timola, te tretmanom u novembru oksalnom ili mlenom kiselinom ili jednim
od sistemika, kao to je apitol ili perizin (Tabela 76)
Tabela 76. Pregled suzbijanja varroe bez hemije alternativnim postupcima u
Nemakoj (Izvor: ivadinovi, Pelarenje za budunost. 2002)
Period
Aktivnost pelara
April
Razvoj drutava za pau

Upotreba biotehnikih postupaka i kontrola mortaliteta krpelja
Uklanjanje trutovskog legla ramom graevnjakom, TIT-3 ramom ili ram
lovcem
Maj
Jun
Medobranje ili paa

Hemija nije dozvoljena
Formiranje nukleusa, odnosno vetakih rojeva
Jul
Kontrola prirodnog mortaliteta (brojanje Varroa na podnjai)

Formiranje nukleusa, odnosno vetakih rojeva
Avgust
Tretman posle zavretka pae mravljom kiselinom ili timolom
Septembar.
Tretman posle prihranjivanja mravljom kiselinom
Oktobar
Kontrola mortaliteta Varroe, brojanjem mrtvih krpelja na podnjai
Novembar
Kontrola mortaliteta Varroe brojanjem mrtvih krpelja na podnjai. Zimski

tretman (kad nema legla) mlenom ili oksalnom kiselinom ili timolom
Decembar
Zimski tretman mlenom ili oksalnom kiselinom, ili perizinom
8.17. DOKTRINA UNITAVANJA VARROE U PELARSTVU

SLOVENIJE22
Doktrina obuhvata tri kljuna koraka u unitavanju Varroe. To su:
spreavanje irenja Varroe, utvrivanje stanja zaraenosti pelinjih zajednica i
unitavanje Varroe.
A) U spreavanje irenja Varroe, Doktrina je naloila sledee mere:
U prometu (kupovini i prodaji) mogu uestvovati samo pelinje zajednice o
kojima se u dnevniku vodi evidencija o unitavanju Varroe i koje su bile tretirane u
zadnjoj sedmici pred prodaju.
Pravilan raspored seleih pelinjaka na pai treba da obezbedi
meusobno rastojanje najmanje od 200 m, a od stacionarnog pelinjaka do pae
najmanje 500 m.
313
Savremeno unitavanje Varroe je obaveza svih pelinjaka jednog

geografskog podruja.
Obavezno unitavanje Varroe u rojevima u kojima nema legla, primenom
obaveznih apitehnikih mera.
B) U ustanovljavanju stanja zaraenosti pelinjih zajednica, Doktrina
ukazuje da je za pravovremeno, efikasno i racionalno unitavanje Varroe znaajan
podatak o stepenu zaraenosti pelinje zajednice23.
C) Unitavanje Varroe
Kao osnovno sredstvo za unitavanje Varroe u pelinjim zajednicama,
Doktrina je usvojila mravlju kiselinu. Doktrinom je odreeno unitavanje Varroe:
-u pelinjim drutvima sa poklopljenim leglom i
-unitavanje Varroe u drutvima bez legla
1) Unitavanje Varroe u pelinjim drutvima sa poklopljenim leglom
Prema Doktrini u drutvima sa poklopljenim leglom Varroa se unitava
viednevnim isparavanjem mravlje kiseline.
Ako je prirodno padanje Varroe na granici dozvoljenog , unitavaju je u dva
navrata i to
krajem jula ili poetkom avgusta, posle vrcanja meda na zadnjoj pai,
u prvoj polovini septembra posle hranenja pela za zimu.
Za julsko-avgustovsko i septembarsko tretiranje koriste 85% mravlju kiselinu
u odgovarajuim isparivaima.
Kada je koliina isparljive kiseline zavisna od temperature, koriste ispariva
koji obezbeuje dovoljnu koliinu koncetracije bez oroavanja vremena i obaveze
nadzora u temperaturnom okviru okolnog vazduha od 13 do 35C.
Doktrina ne preporuuje ok terapiju sa est i vie tretiranja i takva terapija
se ne smatra sastavnim delom Doktrine.
Prema Doktrini takoe je dozvoljena upotreba pripravaka na bazi timola i
drugih eterinih ulja i to samo kada nema odgovarajuih isparivaa koji omoguavaju
propisno isparavanje mravlje kiseline bez ogranienja roka u temperaturnom opsegu
izmeu 13 i 35C.
Poto su manje efikasna, jer ne unitavaju Varrou u poklopljenom leglu, a i
primena im je ograniena na temperaturni opseg od 15 do 25C spoljne temperature,
Doktrina ih ne preporuuje i ne ine njen sastavni deo.
2) Unitavanje Varroe u drutvima bez legla
Za unitavanje Varroe u drutvima bez legla Doktrina preporuuje upotrebu
oksalne kiseline
Po doktrini, u vremenu kada u pelinjim zajednicama nema legla kao najbolje
sredstvo protiv Varroe pokazala se oksalna kiselina i to tretiranjem u vremenu od
sredine novembra do sredine januara. To je takozvano zimsko unitavanje Varroe,
koje ima za cilj da se unite i poslednje Varroe zadrane na pelama pri
zazimljavanju, tako da pelinje zajednice u prolee uu bez takorei i jedne Varroe.
Oksalnu kiselinu koriste i leti u doba razrojavanja kada su pele bez legla.
Kao najprikladnija za pelare pokazala se metoda nakapavanja, koju je
Doktrina i usvojila kao standard. Za nakapavanje koriste 3,5% rastvor oksalne
kiseline, koju zimi upotrebljavaju nakapavanjem po pelama u ulicama samo u
jednom tretmanu.
Poto je mlena kiselina, prema nekim istraivaima manje efikasna, (ta je
protivno praksi i rezultatima mr Pukadije, prim. J.K.), to je Doktrina ne preporuuje
za zimsko unitavanje Varroe u proizvodnim drutvima. Doktrina je izuzela i amitraz
kao supstancu za primenu u pelarstvu.
314

8.18. RIHAROVA EMA (1999)
Pod ovim naslovom autor ove publikacije je, na osnovu lako itljivog i
popularno izloenog taksta profesora i pelara Joe Rihara sa Ljubljanskog
univerziteta, nainio pregled aktivnosti po mesecima pelara na suzbijanju vatroe uz
ouvasnje istote meda i zdravlja pelinjih zajednica. Kad se dosledno ispotuje
Riharova shema, pelinje zajednice su obezbeene od gubitaka koje nanosi
Varrooza. Pri upotrebi 5-postotne vodene otopine oksalne kiseline, jednim
nakapavanjem sa 30-50 ml po drutvu, u zavisnosti od povrine legla, efekat
oborenih Varroa je iznosio 99%. to je u drutvu vie legla to je i uinak nii (Rihar,
1999).
Tabela 77. (Izvor: Rihar, 1999)
Kontrola pelinjih drutava
PREPARATI ZA SUZBIJANJE VARROE I BIOLOKE MERE
Mesec
Broj palih
Varroa na
dan
Mravlja kiselina
Timol
Oksalna
kiselina
Ramgraevnjak+
razrojavanje
Mart - April
Kontrola
3 i vie, ne
ekati avgust
1 dugotrejno,
posle prolenog
vrcanja
2-3 izrezivanja
()
+ Razrojavanje
Kraj jula
10 i vie
2 dugotrajno
Posle pae u
avgustu
1 dugotrajno ili
Isparavanje
3 sedmice
septembar
drugi put treba 1

dugotrajno ili
Isparavanje
3 sedmice
Novembar
Kada nema
legla*
Ako u bilo
kome delu
sezone
padne
30 i vie
krpelja,
odmah
tretirati
1 dugotrajno ili
isparavanje
3 sedmice
Krajem maja
ili poetkom
juna
35 g oksalne kiseline se rastrvori u 1 litru (1.000 ml) eernog sirupa 1:1

(Poklukar, 2001).
Ako smo ispotovali shemu juli-novembar dosledno, u narednoj godini do
glavne pae nije potrebno leenje (Rihar,1999).
315
8.19. EMA MR MIRE JENKO - ROGELJ (2001)*

Tabela 78. (sa Veterinarskog zavoda Slovenije u Kranju) (Izvor: Slovenski ebelar
br.9 /2001).
Rred.
broj
Naziv sredstva
Uslovi primene
APILAIFE VAR na bazi timola**

1
nona temperatura
ne sme biti nia od 10C
dnevna temperatura
ne sme prelaziti 25C
nain upotrebe
stavlja se na satonoe iznad gnezda

postupak ponoviti kroz 8-10 dana
MRAVLJA KISELINA
DUGOTRAJNO ISPARAVANJE
Dnevno isparavanje
ne sme biti vee od 15 ml
Pri temperaturi
nou vioj od 10C

danju manjoj od 30C
Trajanje isparavanja
7 dana
Doza
na podnjau 100-120 ml 85% MK ili

na satonou 100-120 ml 60% MK
KRATKOTRAJNO DEJSTVO
Po potrebi 3-4 puta u intervalu 4-7 dana
Pri dnevnoj temperaturi veoj od 20C
Tretirati izjutra ili pred vee
Nosa
Sunerasta kuhinjska krpa15204 cm
Doza 60% MK koja se stavlja na

medine ramove satonoe
MK 85% dozira se identino kao i ona
od 60%, ali se nosa sa MK stavlja na
podnjau
A-knica sa:
10 ramova 15 ml
9 ramova 10 ml
7 ramova 7 ml
LR-knica. za jedan korpus 15 ml
* Izdala je za septembar 2001. godine insrtrkcije za pelare, koja upuuje kako osloboditi pelinja
drutva od varroe primenom alternativnih sredstava. Tabelarno predsravljena, alternativna sredstva
se koriste po gornjoj emi.
**Sastav: timol 74,8%; eukaliptol 16%; menthol 3,7%; kamfor 3,7%; vermikulit Q.S. 1,8%.
316

8.20. EMA ALTERNATIVNOG SUZBIJANJA VARROOZE NA
PELINAKU POLJOPRIVREDNOG INSTITUTA U LJUBLJANI
Tabela 79. (Izvor: tekst dr Janeza Poklukara, Slovenski ebelar br. 4/2001)
Broj pelinih
drutava u
eksperimentu
76
Varroa otkrivena
Koncem
aprila
U julu
U avgustu
Sredinom
septembra
Sredinom oktobra
kad nema legla
Broj zaraenh
p.d. i leeno
Redovan
tretman svih
pelinjih
drutava-
76
76
Nain leenja
2 x 70 ml 85% MK u intervalu od 16 dana
Oksalna kiseline 5
ml/ulica*
nakapavanjem
35 grama oksalne kiseline se rastvori u 1 litru (1.000 ml) eernog sirupa 1:1
8.21. OSNOVNA PRAVILA LEENJA NA POLJOPRIVREDNOM

INSTITUTU U LJUBLJANI
Tabela 80. (Izvor: tekst dr Janeza Poklukara, Slovenski ebelar br. 4/2001. gdine)
Februar do
maja
Sredinom
aprila
Pele sme
smanjuju
zaraenost
ako se pelar
ne mea u
njihov ivot
(ne proiruje
gnezdo i ne
remeti miran
prirodni razvoj
PD).
Kontrla
otpalih
enki
varroe na
papiru
ispod
mree.
Perid kontrole varroa

Ako je broj varroa
Maj-jun: period
na popdnjai vei
rojenja
od 4
U narednim
Varroa naizgled
mesecima pomoi
ugine. Pele joj
zaraenim PD. sa
ogranie
po 270 ml 85%
razmnoavanje
MK u intervalu od
ali je ne unite.
16 dana. To samo u
Broj opalih
PD u kojima je
varroa nije
utvrena varroa.
pouzdano merilo
za stepen
zaraenosti
Jul: kad je broj

varroa na podnai
vei od 2
Dnevno opale
varroe su pouzdan
merilo stepena
zaraenosti PD.
Ako je broj palih
varroa veo od 2,
tretiranje su izvrili
sa 70 ml MK u dva
navrata u intervalu
od 16 dana. Nisu
zaboravili zameniti
matice.
Avgust: kad je broj

varroa na podnjai
vei od 5
Ako je pri kontroli
opalo 5 i vie
varroa, nastavili
su sa tretmanom
istim postupkom
SAMO zaraenih
PD
317
8.22. EMA SUZBIJANJA VARROE U EKOJ

Vladimir Veseli 17 godina (2001)24 posle: Leenje pelinjih drutava je
PLANSKI usmereno i organizovano kroz sprovoenje (1) kompleksne terapije
(Tabela 81), (2) leenje na nivou oblasti-regije, (3) leenje krajem godine i (4) leenje
uz minimalnu koliinu hemije25.
Tabela 81. 1) Kompleksna terapija26
Period
Kraj januara poetkom februara
Od 15. jula do
poetka septembra
Kada, ta, kako u borbi sa varroom

Svake godine iz svake konice sa podnjae poistiti ostatke
prljavtine, spreme u posebno pakovanje, i po principu 1
drutvo 1 uzorak preko udruenja pelara otpremaju u
regionalnu veterinarsku upravu, na analizu. Analiza po metodi
flotacije
Ako na podnjai utvrde 3 varroe: u rano prolee nadime s
varidolom, (bolje je briketom EKOLOKI BRIKET ZA PELE
Eko-Varro-san na bazi lavande i brojnih lekovitih biljaka, i
EKOLOKI BRIKET ZA PELE THYMO-VARRO-SAN na
bazi timola i brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za
kontrolu Varroe tokom cele godine,prim. J.K.), a leglo
poprskaju rastvorom emulzijom M-1 (ili bolje rastvor timola u
eernom sirupu.Timol najpre treba da se otopi u vruoj vodi
(1 gram na 3 litre vode), na to dodamo 3 kg eera i dobijemo
5 litara lekovite otopine. Tako pripremljen lekoviti timol
dodamo po jedan gram u 5 litara eernog sirupa i pele
prihranjujemo 3-4 puta sa po 100-150 g u razmaku od 4-7
dana. Pet litara takvog rastvora, na primer, je dovoljno za
desetokvirnu konicu za trikratno prihranjivanje, zato emo
potroiti 140 grama po ulici, prim. J. Kantar).
Zakonska je obaveza ienje podnjae i dostava odpada na
analizu.
Pelari sami kontroliu pale varroe na podnjau.
Ako dnevno pada vie od 5 krpelja, sve pelinje zajednice po
odobrenju veterinara tretiraju mravljm kiselinom.
Ako je dnevno palo vie od 10 krpelja, tretiraju GABONOM.
Ocena, ta initi
Ako 1/3 do 1/2 PD nema
Varrou jesenje tretiranje
- USPENO
2) Leenje na nivou oblasti-regije

To je opseno-obilno leenje u jednom regionu usklaeno i planski
provoeno po asovima, tj. jednovremeno tretiranje svih drutava JEDNE
organizacione jedinice (pelarskog drutva).
lanstvo svake organizacione jedinice dogovara se sa Veterinarskom
upravom u Oblasti o nainu tretiranja, o nabavci lekova, o dostavljanju otpadnog
materijala sa podnjaa i na osnovu analize odreuje lek (mravlju kiselinu).
3) Leenje krajem godine
Odstranjivanjem to veeg broja krpelja tokom godine smatraju najboljim
lekom protiv nastajanja rezistencije .
Krajem novembra i poetkom decembra, kada u konici nema legla, tretiraju
planski po organizacijskim jedinicama (pelarskim drutvima) rasprivanjem leka
pomou aparata VAT 1 i kompresora, poto svaka pelarska organizacija (udruenje
pelara) ima svoj aparat i kompresor.
318
PRAENJE OTPORNOSTI VARROE na lekove smatraju sistemskom

merom, i vre je stalno na 100-150 PD na podruju cele drave, a svi koji sudeluju u
tome, imaju BESPLATNO LEENJE pelinjih drutava.
4) Upotreba hemijskih sredstava
Hemijska sredstva akaricide upotrebljavaju u malim koliinama, ali uz strogo
potovanje pravila da med i vosak ostanu biomedicinski ispravni i da Varroa ne
stekne rezistenciju na akaricid i insekticid.
8.23. KONCEPT NEMAKIH INSTITUTA

Izvoenje suzbijajuih mera tokom godine.
1.0 Mere koje preduzima pelar:
Izrezivanje trutovskog legla
Formiranje rojeva
Izgradnja mladih rojeva pelama iz medita.
Primena rama lovca,
Stavljanje sata otvorenog legla u drutva bez legla, i oduzimanje kada je
pokriveno.
2.0.Kontrola uloaka (fioke) na podnjai u rano prolee i poetkom jula:
Vana orjentaciona pravila:
Preporuuju stalnu kontrolu uloaka (kaseta),
do 5 Varroa na dan nema neposredne opasnosti za drutva,
5-10 Varroa na dan za neke pelinje zajednice je kritino. Planiraju leenje
po okonanju pae,
vie od 10 Varroa na dan drutvo treba im pre leiti. Ako je oslabilo, onda
ne raunaju na pau.
3.0 Leenje po zavretku pae:
3.1. Kratkotrajno leenje mravljom kiselinom,
3.2 Leenje bayVarrolom,
Zbog mogue slabije efikasnosti, potrebna je kontrola uloaka (kaseta) na
podnjai .
4.0.Leenje posle prihranjivanja:
4.1. Vie kratkotrajnih tretiranja mravljom kiselinom,
4.2. Tretiranje dugotrajnim postupkom mravlje kiseline.
5.0. Kontrola uloaka (kaseta):
5.1 Kontrola uloka na podnjai u poznoj jeseni.
Vie od 3 Varroe na dan, preporuuju naknadno leenje zimi kad nema legla.
5.2. Leenje zimi:
Kada je potrebno, tretiraju perizinom. U praksi se pokazalo uspenim leenje
mlenom kiselinom.
8.24. STRATEGIJA KONTROLE VARROE BEZ HEMIJE U

NEMAKOJ
U Nemakoj je izdat prirunik pod naslovom Varroa pod kontrolom u
redakcijskoj obradi dr Jirgena venkela. U njemu se nalaze najnovije preporuke 18
319
naunih ustanova Nemake i Austrije koji se bave suzbijanjem varroe 27. Kao
najznaajnije, u predgovoru prevoda u hrvatskom izdanju ove broure Prof. dr uro
Sulimanovi istie misao dr Wolfanga Rittera predsednika Stalnog svetskog odbora
za bolesti pela, koji kae da u suzbijanju Varroe uspeh donosi koncept, a ne lek.
U Nemakoj, naime, postoji ne samo nacionalni nego i programi za odreena
podruja, poto se smatra da je samo zajednikim usaglaenim delovanjem mogue
postii potrebne rezultate u suzbijanju varroe.
Kod nas, samo u Bakom Monotru istovremeno tretiraju pelinja drutva
istim lekom svima pelarima bez obzira da li su lanovi Udruenja pelara ili nisu.
Rad na suzbijanju Varroe u pelinjim zajednicama mora biti kontinuiran ili
one brzo propadaju. Neophodno je pritom kombinovati odgovarajue postupke
suzbijanja varroe.
Dakle, koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i nainu pelarenja, i
mora se protezati kroz celu pelarsku godinu. Pelari bi trebali da se kod nadlenih
savetodavnih slubi iformie o posebnim podrunim programima suzbijanja varroe
(ovo vai za nemake pelare, a provodi se u ekoj, Slovakoj, Izraelu, Sloveniji..., i
kod nas - u Bakom Monotru, prim. J.K.).
Globalno gledano, u Nemakoj su se opredelili za unitavanje Varroe u tri
perioda: 1) za vreme pae, 2) nakon vrcanja, u pelinjim drutvima sa leglom, 3) zimi,
u drutvima bez legla.
1) Za vreme pae, primena hemijskih sredstava kod proizvodnih drutava
nije dozvoljena! Znaajno umanjenje broja varroa moe se postii biotehnikim
postupkom, kao to su uklanjanje trutovskog saa, postavljanje okvira za uzgajanje
trutova (graevnjak) i stvaranje novih drutava. To je naroito vano u podrujima
gde paa poinje kasno, jer se hemijski tretman moe izvesti tek krajem sezone, a do
tada bi pelinje zajednice mogle da budu znaajno oteene.
2) Nakon vrcanja u drutvima sa leglom treba upotrebljavati sredstva koja
deluju i na Varrou u leglu. Trenutno je u te svrhe mogue preporuiti samo izvesne
postupke sa mravljom kiselinom.
3) Zimi, u drutvima bez legla se vrlo efikasno primenjuju prskanje mlenom
kiselinom i nakapavanje oksalnom kiselinom ili perizinom
Napomena:
Za pelara je vano da utvrdi broj Varroa, kako bi mogao stei predstavu o
moguoj teti koju e imati. Dijagnoza se postavlja brojanjem otpalih varroa na
podnjai tokom sedam dana, odnosno pregledom podnih uloaka (koji se stave ispod
mree na patos podnjae).
Uloak je zatien mreom od kontakta sa pelama.
U otpadu se svakodnevno prebroje otpale varroe, sedam dana posle
postavljanja istog uloka. Prerauna se koliko je varroe padalo dnevno.
Procena stepena zaraenosti zavisi od godinjeg doba i stanja drutva:
ako ve u julu pada 5-10 Varroa dnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi
se omoguilo uzgajanje zdravih zimskih pela.
U oktobru-novembru dnevno teba da pada manje od 0,5 varroa. Meutim,
nezavisno od toga, sugerie se zimska obrada pelinjih zajednice oksalnom
kiselinom ili perizinom.
320

8.25. PREPORUENI POSTUPCI NEMAKIM PELARIMA U
SUZBIJANJU VARROE
8.25.1.BIOLOKI POSTUPCI
a) Uklanjanje trutovskog legla
Zato? Varroe se radije razmnoavaju u trutovskom nego u radilikom leglu.
Trurovsko leglo je napadnuto 5-10 puta vie te se u njemu varroe bre
razmnoavaju! Zato razvoj Varroe tokom godine bitno zavisi od obima trutovskog
legla. Jedna neuklonjena Varroa u trutovskom leglu se do kraja sezone viestruko
umnoi.
Kada? Tokom itave sezone uzgajanja trutovskog legla (od aprila do jula).
Naroita efikasnost se postie na poetku uzgajanja.
ime? Koriste se okviri graevnjaci (prazni okviri).
Kako? Okviri graevnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub. Dve do tri
nedelje po postavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na kojima je vei deo
trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ni najmanji deo trutovskog
legla sa graevnjaka. Po mogunosti koristiti dva graevnjaka po drutvu (isecati ih
na 7-10 dana). Godinje po drutvu isecati to je vie mogue graevnjaka (barem
tri).
Uinak? Uklanjanjanjem trutovskog legla iz tri graevnjaka u sezoni, mogue
je da broj varroe u avgustu bude umanjen za vie od pola. Tako se dobija u vremenu
pre prvog hemijskog tretiranja (na prim. kod kasne umske pae). Pored toga,
oduzimanjem trutovskog legla smanjuje se rojni nagon.
Posebne napmene! Broj Varroa je vei u trutovskom sau graevnjaka nego
kod ve izgraenog saa. Budui da se trutovi u drutvu uzgajaju i na drugim
mestima, a ne samo u okviru graevnjaku, ima ih dovoljno za potrebe parenja.
Zajednice grade trutovsko leglo samo u povoljnim uslovima. Zato se ne teba bojati
smanenja prinosa ili slabljenja zajednice usled oduzimanja trutovskog saa iz
graevnjaka. Odsecanjem i pretapanjem graevnjaka moe se dobiti relativno ist tj.
reziduama neoptereen, skoro prvoklasan pelinji vosak.
b) Trutovsko sae za hvatanje Varroa
Zato? Trutovsko saa za hvatanje varroa je veoma efikasno u zajednicama
bez legla, i moe se tokom pane sezone kombinovati sa spreavanjem rojenja. Ova
metoda je naroito efikasna u mladim zajednicama.
Kada? Poevi od kraja prolenog buenja (poetak maja), pa do itave
sezone uzgajanja trutovskog legla.
ime? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen preveavanjem
izgraenog trutovskog saa, trutovskih satnih osnova ili graevnjaka).
Kako? Zajednica bez legla ili delovi zajednice (na prim. roj, vetaki roj ili
nukleus nakon izlaska pela iz legla) sadre trutovsko sae sa nepoklopljenim
leglom. Nakon poklapanja legla, sae se vadi i topi zajedno sa varroom.
Jednokratnom upotrebom se uklanja oko 80% varroe.
Formiranje nukleusa
Kada? tokom prolene pae (uljana repica); spreava rojni nagona kod
proizvodnih zajdnica, i dobijanje mladih zajednica sa malim brojem varroa. Moe se
obaviti posle izlaska legla, stavljanjem trutovskog saa za hvatanje Varroe.
321
Vetaki roj leti i u jesen: rasformiranjem proizvodnih drutava, slui kao

nuna mere za leenje jako napadnutih i ve oslabljenih zajednica.
Zato? Varroa se tokom leta uglavnom nalazi u poklopljenom leglu.
Uzimanje trutovskog legla za formiranje nukleusa, rano u sezoni smanjuje broj varroa
u osnovnim zajednicama. Vetakim rojenjem mogu se formirati mlade zajednice sa
malim brojem varroa prikaenih na pelama. Mlade zajednice (vetaki rojevi,
nukleusi) se mogu tokom formiranja ili kratko nakon njega jednostavno tretirati protiv
varroe. Formiranje mladih zajednica (vetakih rojeva, nukleusa) pomae umanjenju
rojnog nagona. Vetaki rojevi, nukleusi ujedno utiu na smanjenje irenja svih
bolesti legla.
8.25.2.HEMIJSKI POSTUPCI
podrazumevaju primenu organskih kiselina i eterinih ulja:
- timol u kombinaciji sa mravljom kiselinom kontrolie Varrou u periodu
jul, avgust, septebar i oktobar.
- u prisustvu Varroe u zatvorenom leglu upotrebljavaju mravlju kiselinu,
-u konicama bez prisustva legla koriste mlenu i oksalnu kiselinu.
Pelari vajcarske upotrebljavaju ispitane lekove pod kontrolom strunjaka
za leenje pela28, a Sarier, Imdorf, Fluri i Bogdanov sa Pelarskog istraivakog
instituta u Bernu su predloili shemu i pravila korirenja alternativnih sredstava za
suzbijanje Varroe (tabela 66 sa strane 277 i tabela 82), koju je Evropska unija
propisala kao obavezujuu u perlarstvu.
Tabela 82. Pravila primene prema Imdorfu, arieru i Bogdanov (Izvor Rihar, 1999)
Mravlja kiselina
Dugorono
Kratkorono
Oksalna kiselina
Timol
Nain
korienja
Pasivno isparavanje
Nakapavanje
Pasivno
isparavanje
Pri dnevnoj
temperaturi
1) 20-25C tretira se navee

2) 12-20C tratira se danju
3) ako su vrlo visoke temperature, tretira se rano
ujutru
Via od 5C
Via od 12C
u 75 g/l eernog
sirupa 1:1
12-20 g
rastvorenog u
toploj vodi
Aktivna
supstanca
Rastvor
Doza
Materijal
85%
1) 85% na podnjau 2)
65% na satonoe
250 ml+broj otvora 1,5

LR SISTEM
cm
za 1 korpus 20-30 ml
za 2 korpusa 40-50 ml
LR SISTEM
DB SISTEM
5 ml za svaku
sa 1-2 korpusa:
20-30 ml
215-20 g
ulicu posednutu
1. tretiranje 4-7 otvora
pelama
DB SISTEM
1. Tretiranje 5 otvora
Suner ili truleks krpa 10151 cm zapakovana u polietilensku kesu
pric za injekcije
Mravlja kiselina naliva se direktno na suner i tretira 3-4 puta u seriji, po 30 ml 65% MK na
satonoe, odnosno 85% MK na podnjau, u toku jedne sedmice. Efikasnost od 3 kratkotrajna
tretiranja jednaka je jednom dugotrajnom (Imdorf i sarad. 2000).
*
322

8.26. KONTROLA VARROE U IZRAELU
U Izraelu, uz strogo ispunjavanje normi iz uputstva o upotrebi mavrika u

leenju pelinjih drutava od Varrooze, trake uklanjaju nakon 16 dana 29 kako bi se
spreilo svako daljnje nagomilavanje fluvalinata u medu, cvetnom prahu i
propolisu30. Pored toga, dokazano je da bi due zadravanje letivca u ploditu moglo
doprineti razvoju enki varroe rezistentnih na fluvalinat.
Kao bioloku meru borbe protiv Varroe vre zamenu matica u mesecu
maju svake godine31 u svih oko 75.000 pelinjih drutava
Sve divlje pele i pele divljih pelara su unitili (ne drava ve varroa).
Prema Josipu Markoviu (1991) u Izraelu imaju oko 75.000 pelinjih drutava
i godinje se promeni oko 65.000 matica iz svoje proizvodnje 32, a poslednjih godina
doputa se uvoz 10.000-15.000 matica iz Australije. Matice iz SAD ne uvoze zbog
akaroze, a sa Novog Zelanda zbog srpastog legla".
Izraelci smatraju da im je varroa dobro dola, jer je unitila divlje pele i pele
divljih pelara koji su matice nabavljali ilegalno, pa su u pelinjim drutvima
nezatienim od varroe trurtovi ostali sterilni - neplodni, a matice nesparene.
Tamo vie ne smatraju Varroozu kao problem, jer svi pelari tretiraju pele u
isto vreme i istim lekom odobrenim od inspektora.
8.27. PORUKA DR RALPHA BUCHLERA SA MEUNARODNOG

STRUNOG SEMINARA ODRANOG U NIU 14.-15. DECEMBRA
2002. GODINE
Da bi izbegao strane posledice po svoje pele, pelar blagovremeno mora
da:
- proceni jainu napada, mnogo pre nego to bi se izlegle potrebne, a
oteene pele, ili pre nego to se pojavi vei broj varroa na samim pelama koje
mogu da predstavljaju znaajan rizik po pelinje zajednice. To se efikasno postie
kontrolom i prebrojavanjem prirodno otpalih varroa na mreom zatienom uloku ili
uloku ispod mreaste podnjae.
- etiri do est nedelja pre prekida polaganja jaja od starne matice, broj
prirodno otpalih varroa nikako ne sme dnevno da prelazi pet grinja. Shodno naenom
stanju, treba blagovremeno ukljuiti odgovarajue mere suzbijanja ovog opasnog
parazita pela.
- Tokom razvoja drutva, naroito tokom sezonskog medobranja, zbog
opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, vosku i ostalim
pelinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada se:
- iskljuivo primenjuju biotehniki postupci suzbijanja parazita,
- postavljanje ramova graevnjaka u sredinu legla i dodvanje nezatvorenog
trutovskog legla za lovljenje varroa, pre svega u drutvima bez legla, kao i
- formiranje mladih zajednica (nukleusi i vetaki rojevi).
Nakon zavrenog medobranja,
- drutva treba tretirati mravljom kiselinom ili timolom.
Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u pelinjim zajednicama,
- veoma efikasno i na jednostavan nain moemo upotrebiti mlenu
kiselinu, oksalnu kiselinu ili perizin.
323
Podrazumeva se da svako tretiranje mora biti obavljeno strogo po

preporukama veterinara, jer nestruni tretmani mogu dati rezidue hemikalije u medu i
drugim pelinjim proizvodima i prouzrokovati dodatne trokove.
Izuzetno je vano jednovremeno tretiranje susednih pelinjaka, da se kasnije
varroe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane pelinjake.
Od neprocenjivog je znaaja da pelari to pre shvate neverovatnu prednost
jednvremenih tretiranja protiv varroe na irem podruju, jer se tako varroa efikasnije
suzbija, a trokovi su mngo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih
tretmana i njihovo svoenje na manji broj. Poveanje razmaka izmeu tretiranja ne
samo to tedi novac za lekove, ve i smanjuje rizik pojavljivanja tetnih i
nedozvoljenih rezidua hemikalije u pelinjim proizvodima.
Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom uzgajanja zimskih pela, jer
se povrina legla progresivno smanjuje, zbog sve umerenijeg polaganja jaja od
strane matice, a koncetracija varroe po eliji legla se poveava. Pored trenutne tete
koju pele direktno trpe od parazitiranja varroa, nadovezuje se i sekundarna virusna
infekcija, kojoj su tako oteene pele naroito podlone.
8.28. OPREZNO SA ANTIBIOTICIMA, ALI BOLJE BEZ NJIH

Otkrie antibiotika jedno je od najrevolucionarninjih otkria u medicini.
Upotrebom antibiotika suzbijene su mnoge teke bolesti ljudi i ivotinja. Antibiotici su
mnogo doprineli u suzbijanju bolesti pela i razvoju pelarstva. Meutim, upotreba
antibiotika u medicini i veterini je pod strunom kontrolom obrazovanih strunjaka,
dok ga u pelarstvu koriste najee neobrazovani pelari, jer mnogi od njih ne
konsultujui veterinarske strunjake i na svoju ruku rade sa antibioticima, po pravilu
kad nema nikakve potrebe, preventivno. Antibiotici ne poveavaju otpornost
pelinjih zajednica protiv bolesti, istie dr Neka Snoj (1979), profesor sa
Ljubljanskog univerziteta, ve naprotiv. Nekontrolisana upotreba antibiotika u
pelinjim zajednicama dovodi do poremeaja crevne mikroflore pela, upozoravaju
Maksimovi i Petrievi (1991) i Raievi (2000) i tvrde da poveana doza fumagilina
stimulie razvoj krenog legla. Leenje krenog legla fungicidom nistatin, kojeg
afirmativno zagovara dr. spec vet. Anelko Maksimovi (1994) zatvara krug:
strunjak (Mlaen, 1996, 33) preporuuje duplo uveanu dozu fumagilina kao
preventivu nozemozi, pelari sluaju strunjaka i postupajui po savetu izazivaju
bolest krenog legla. Ponovo se pojavljuje strunjak (Maksimovi) i propisuje nistatin.
U konici je nastao poremeaj u bakterijskoj ravnotei i naravno stvorena je povoljna
klima za nekontrolisani razvoj gljivica, proirenje zaraze i unitenje pelinjaka.
Rezultati istraivanja mr Jevrosime Stevanovi i saradnika (2000) ukazuju da
visoke koncentracije preparata fumagilina mogu proizvesti genotoksine efekte, pa
stoga sugeriu potrebu obavezne stroge kontrole koncentracije ovog preparata u
medu i ostalim pelinjim proizvodima koji se direktno unose u organizam oveka.
Bugarski istraiva Arsenov (1968), prema Abadiu (1982), utvrdio je da se
vie od 50% matica starih 8-10 meseci pretvorilo u trutue u pelinjim zajednicama
kojima je poetkom aprila u preventivne svrhe davana kombinacija penicilina i
streptomicina.
U primeni antibiotika pelari najee prave dve greke: prekomerno davanje
leka ili nedovoljno doziranje antibiotika, istie ambonaud (1993) i naglaava da.
324
poveana doza antibiotika ubrzava ozdravljenje ali u sebi nosi dvostruku opasnost,
trovanje pela i lagerovanje antibiotika u medu.
Tabarly i Monteira utvrdili su (prema Abadiu, 1982), da je sirup koji je
sadravao pet puta veu dozu didromycina od normale, izazvao trovanje pela. A
tetracyclin dat u propisanoj dozi, bukvalno skrauje ivotni vek pela.
Moffet, Wilson i Brizard ukazali su, prema ambonaud-u, na otrovnost
tetramicina i u lekovitim dozama. Poveanjem broja dodataka antibiotika u lekovitim
sirupima dolazi do kumulacije istih u medu i do stvaranja taloga koji predstavljaju
opasnost za potroae, a u konicama izazivaju povoljnu sredinu za razvoj mikoza.
Jednako kao i prekomerne, i nedovoljne doze antibiotika predstavljaju
opasnost. Davanjem umanjenih doza antibiotika javlja se rezistencija na njih. Ovaj
problem, istiu naunici, utoliko je ozbiljniji to on pogaa ne samo konice pelara
koji koristi antibiotike, ve isto tako i sva pelinja drutva u jednom rejonu, ije e
zagaenje klicama antibiorezistenata uiniti teom borbu protiv bolesti, istie
ambonau i upozorava na zloupotrebu antibiotika u pelarstvu i na njihovo prisustvo
u medu.
Tabarly i Rousseu su utvrdili da antibiotici u konicu dolaze putem ishrane
pela sirupom, a mesenom kontrolom razliitih antibiotika u medu u toku jedne
godini utvrdili su beznaajno opadanje njihovog dejstva, te pojanjavaju da nizak PH
u medu pogoduje dobrom uvanju tetracyclina. Ketznelzon je, prema ambonaudu,
utvrdio da je hidromyicin u medu vrlo postojan i da tokom 9 meseci ne gubi nita od
svog dejstva.
Poljski naunici Tisseti i Roussean, prema Abadiu, upozoravaju da
viestrana upotreba meda u kome ima ostataka antibiotika, izaziva promene u
crevnoj flori pela i izaziva jak proliv. Oni takoe istiu da uveana doza antibiotika u
hrani pela moe izazvati njihovo uginue od trovanja lekom.
Pohlepni za veim prinosom meda uz malo rada, nesavesni pelari koji
dodavanjem antibiotika stimuliu pelinja drutva na uveanje legla, i oni koji olako
antibioticima lee pele obolele od amerike trulei legla, od krenog legla, od
nozemoze, od evropske trulei treba da znaju da ostaci antibiotika u medu kod ljudi
izazivaju promene u crevnoj flori, to je veoma tetno za zdravlje ljudi, istiu Tisseti,
Roussean, Galuzsa i Niemczuk. Antibiotici u medu izazivaju razliita alergijska stanja
u ljudi, kao: disbakterioze, oboljenja jetre, oboljenja koe, oboljenja sluzokoe usne
upljine, oiju i drugih bolesti prouzrokovanih gljivicama, a osobe koje postanu
preosetljive, reaguju alergijom koja moe biti slina anafilatikom oku sa padom
krvnog pritiska, ubrzanim radom srca i slabim pulsom, a preosetljivi mogu zavriti
smru, upozoravaju erimagi, Rihar i Sulimanovi (1981). Stoga Raievi savetuje
da antibiotike u pelarstvu nikada ne treba davati preventivno, ve samo u svrhu
leenja u skladu sa laboratorijski potvrenom dijagnozom na osnovu uraenog
antibiograma i pod strunom kontrolom veterinara.
8.29. PODVALA PELARIMA

Fungicid Nistatin, oteuje trutovsku spermu u spermoteci matice i njenu
hemolimfu. U Pelovodstvu (4/2001), nas34 upozoravaju da upotrebom fungicida
nistatina u leenju krenog legla (askosferoze), u znatnom broju stradaju matice jer
dolazi do oteenja njihove hemolimfe, kao i oteenja trutovske sperme u
spermoteci matice, to sve ima za posledicu da se naruava proces odlaganja jaja,
325
te se stoga matica mora menjati. Himna o nistatinu ispevana u Peli br. 7 1991 i
Pelaru br. 4 1994. godine, autora dr sci. A. Maksimovia je himnu zabluda
pelarima o nistatinu, ijom primenom nisu imali uspeha u leenju krenog legla, ve
se zaraza proirila na sve pelinjake, zahvativi pelinje zajednice irom bive
Jugoslavije. Stoga su pelinja drutva, zbog unitene mikroflore u crevnom sistemu
pela fungicidom Nistatinom, postala neotporna i na sve invazione pelinje bolesti.
Efikasnom merom protiv bolesti krenog legla pokazala se zamena matic
maticama iz selekcije, to potvruju pelari Crne Gore, kada su zamenili 1.000
matica, selekcionisanih u Apicentru Jajinci35 i izbacili nistatin iz upotrebe, kao
neprimeren lek u pelarstvu.
8.30. PROTIV KRENOG LEGLA BEZ OPASNOG NISTATINA

Delovanje protiv oboljenja pelinjih drutava od krenog legla podrazumeva
radan i human odnos pelara prema pelama, to znai pelarenje bez antibiotika u
konici, a fungicid nistatin prepustiti veterinarima za leenje drugih ivotinja. Ali u
humanoj medicini, nistatin-mast veoma uspeno otklanja vale u dece i dobije se u
svakoj apoteci bez lekarskog recepta.
Profesori dr Feng Feng i dr Wu Jie savetuju odravanje visoke brojnosti
pelinjih zajednica36, odnosno odravanje snanih pelinjih zajednica tokom cele
pelarske sezone i redovnu dezinfekciju konice, pribora i saa.
Mr hemije in. Jovan Markovi, mravlju kiselinu u konici koristi i za
stimulaciju pela da izbacuju zaraene lutke pre nego to e se pretvoriti u mumiju
krenog legla i, tako preventivno deluje protiv bolesti krenog legla kod super jakih
drutava.
Kod Milana Matia, pelara iz apca, 1996. g. na pelinjaku u Kaoni sa vie
od 150 konica, nisam naiao ni na jednu pelinju zajednicu koja je izbacivala
mumificirane larve i lutke obolele od krenog legla, jer su sva ta drutva bez izuzetka
bila veoma snana, poput drutava o kojima piu dr Feng Feng i dr Wu Jie. Samo
poneka drutva su izbacivale po koju lutku obolelu od krenog legla.
Otkrie Branka Relia, pelara iz Sremske Mitrovice, do kojeg je doao 1991.
god. potvrdila su uverenje istraivaa
1) ne treba slabiti snagu pelinjih drutava formiranjem paketnih rojeva;
2) za formiranje vetakih-paketnih rojeva i ojaavanje drugih zajednica
uzimati pele koje se same izdvajaju, odnosno one koje vise u bradi i koje se
grupiu u krajevima konice,
3) ne remetiti gnezdo pelinje zajednice umetanjem satnih osnova niti
izgraenog saa u prostor izmeu ramova ispunjenih leglom, jer to deluje kao ok za
pele37.
Preterano dimljenje pelinjih drutava Z. Milkovi, dipl. veter, spec. nazvao je
maltretiranje pela38, a dr A. Maksimovi i dr S. Petrievi tvrde da dimljenje sigurno
oteuje pelinje leglo. Oni takoe tvrde da poveana doza fumagilina, koju
propagira dr Mlaan39, stimulie razvoj krenog legla40. Zato ne upotrebljavajte
fumagilin, jer postoje sigurne zamene tom za pele i ljude opasnom antibiotiku. To su
KAS-81, timol, jod, Lugolov rastvor, jako drutvo, pogodna lokacija za pelinjak
(osunana i bez vlage). Dimilicu bi trebalo staviti u muzej, a upotrebljavati prskalicu
sa lekovitom vodom, nainjenom od trave pelina,
326
Na 32. Kongresu Apimondije, 1989. god. u Brazilu, Gilliam je istakla da

negativan uinak na izazivanje krenog legla ima vlaga i hladnoa kao i vruina i
sua koje izazivaju stres kod pela.
I tretiranje akaricidima protiv Varroe dovodi do razvoja krenog legla, utvrdila
je Gilliam. U Japanu su od 1.459 anketiranuh pelara, njih 71,1% imali kreno leglo
kao posledicu leenja pela od Varrooze preteranom upotrebom dima (.
Sulimanovi, 1990)41.
Dezinfekcija konice opaljivanjem let-lampom ili plamenom novinskog papira
pre svakog useljavanja pela u nju, mnogo je efikasnije od bilo kakvog davanja
antibiotika protiv krenog legla, istie dr D. Todorovi.42
Prskanjem u prolee zidova i dna konice lekovitim rastvorom jednog grama
timola u 5 litara zaslaene vode, paralelno sa prihranom pela istim lekom u duem
vremenskom periodu, nee biti krenog legla.43 I Franc Knobelspies, majstor
pelarstva iz Nemake44 u svom desetogodinjem iskustvu u primeni timola protiv
veroe, utvrdio je da isti preparat uspeno spreava pojavu krenog legla.
8.31. BELI LUK KAO UNIVERZALNO SREDSTVO ZA PREVENTIVU I

LEENJE MNOGIH OBOLJENJA PELA
Jo su antiki pisci Aristotel, Virgilije, Plinije i drugi, u svojim zapisima
opisivali bolesti kojima su pele bile izloene u staroj Grkoj i u Egiptu.
Iz zapisa Aristotela i Virgilija vidljivo je da je kuga pelinjeg legla bila poznata
jo u starom veku, a u medu kojim je kralj Pelija ugostio Argonaute pred njihov pohod
u Kolhidu (1225, godine p.n.e.) osetio se miris belog luka, to navodi na zakljuak da
su tadanji pelari upotrebljavali beli luk kao lek.
Primenom belog luka u eernom sirupu, jedan ruski pelar agronom vie od
24 godina nije otkrio Bacilus larvae ni u jednoj svojoj konici, mada je u istom periodu
na drugim pelinjacima bilo obolelih pelinjih zajednica od amerike trulei legla.
Naravno uz menjanje korienog saa kada ono kroz stare elije ne proputa
svetlost dana u vidno polje naeg oka.
Beli luk kao univerzalno sredstvo za leenje mnogih oboljenja, ve
decenijama na svojim pelinjacima uspeno koristi uvena pelarska porodica
Bugarski iz Bakog Petrovog Sela.45
Moj deda po ocu Milan, kroja, u XIX veku (poev od oko 1875. godine,
ravno stotinu godina pre nego to sam se ja poeo baviti pelarstvom), imao je u
svakoj konici pregrt enjeva belog luka i imao je zdrave pele.
Iz belog luka do sada je izolovano nekoliko isparljivih fitoncida, meu kojima
najveu antibiotsku mo ima alicin. Jedan miligram alicina odgovara ekvivalentu od
15 IJ penicilina. Osim alicina, u belom luku su naeni i drugi fitoncidi, kao to su
garlicin, alizatin, sativin i drugi, ali je njihova antibiotska mo znatno slabija, istie
akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi LEENJE BILJEM, i dodaje da vodeni
rastvor alicina ima veliku baktericidnu mo prema izvesnim mikroorganizmima. ak i
pri razblaenju 1:85.000 do 1:250.000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema
stafilokokama, streptokokama, bacilu tifusa, dezinteriji i koleri. U knjizi BIJELI LUK
HRANA I LIJEK Simo Vulinovi-Zlatan navodi podatak da beli luk moe unititi ak
72 razliita agensa, jer deluje antibakterijski, antiparazitski, antiprotozijski i
antivirusno.
327
Gotovo da nema negativno dejstvo na pele ako se pravilno upotrebljava

(20% koncetracija prirodnog soka zelenih delova belog luka 46 u eernom sirupu 1:5,
(Solovjeva i Merijev)47; Kulakov i erepov (1965) sugeriu 25 g na litar 50%
eernog sirupa. Visoke doze fitoncida (125 g belog luka na litar sirupa) skrauju
ivotni vek pelama. Ne izaziva rezistenciju na uzronike bolesti pela, ne zagauje
pelinje gnezdo u sanitarno-higijenskom smislu, jednostavno se priprema i
primenjuje i jeftin je.
U Parmskoj oblasti u Rusiji, u preveniranju i leenju bolesti krenog legla sa
uspehom se koristi beli luk (Miloradovi, 1997)48. I autor ovih redova, primenom ovog
metoda je izleio krenim leglom oboljele pelinje zajednice na svom pelinjaku i
prijateljima pelarima.
Milan irovi u Pelaru br.4, 2002. godine (str. 165) pie: ... Primenjivao
sam ga (beli luk, prim. J.K.) na razne naine: (1) stavljanjem izgnjeene zelene mase
ili enjeva na satonoe ili na podnjau; (2) davanjem pelama sirupa u koji je dodat
isceeni ekstrat belog luka; (3) prskanjem vodenog ili alkoholnog rastvora soka ove
biljke po sau, ramovima i zidovima konice. Uvek je rezultat u pogledu suzbijanja
krenog legla bio pozitivan.
L.F. Solovjeva i V.M. Meriev, ruski istraivai sa Instituta za pelarstvo49
utvrdili su da se od 11 raznih biljaka koje imaju fitoncidna svojstva, beli luk pokazao
kao najefikasniji u leenju krenog legla. Pri leenju primenjivali su 20 procentnu
koncetraciju prirodnog soka zelenih delova belog luka u eernom sirupu 1:5
(eer:voda). Trokratnim tretiranjem u dozi od 100-120 ml po jednom drutvu
zaraenost se znatno smanjila, ali nije isezla ostale su na svakom ramu
pojedinane mumificirane larve. U cilju poveanja efikasnosti leenja krenog legla
ispitano je kombinovano naizmenino etveroktatno leenje nistatinom i preparatom
na bazi belog leka sa intarvalom od pet dana. Nistatin je mean sa eerom u prahu
(1:100) i tako lekovitim prakom zapraivano je sae. Lekoviti sirup sa belim lukom
bio je 20% koncetracije. Izmeu svaka dva tretiranja, iznad pelinjeg gnezda
stavljano je 200-300 grama izgnjeene zelene mase belog luka. Na taj nain potpuno
je izleeno 15 pelinjih drutava.
R.T. Kljuko, strunjak za bolesti pela iz Svesaveznog veterinarskog
instituta u Moskvi50 preporuuje 200 grama belog luka iseckati ili samleti u maini za
meso i preliti sa 500 ml 70% alkohola ili istom koliinom votke. Dodati joj 20 grama
usitnjenog propolisa otopljnog u 500 ml 70% alkohola. Sadraje odvojeno uvati 14
dana u friideru. Takva meavina u jednakim delovima dodaje se eernom sirupu u
koliini 1 ml na au (2 dl) sirupa. Daje se u rano prolee tokom sedam dana.
8.32. PROTIV NOZEMOZE51 BEZ OPASNOG FUMAGILINA

Snano pelinje drutvo je bilo osnovni lek do otkria fumagilina
(erimagi, Rihar, Sulimanovi, 1981). Snanoj pelinjoj zajednici vlaga zimi ne
priinjava problem, poto je sposobna da oslobodi toliko toplote koliko je neophodno
da se odstrani suvina vlaga, pisao je jo davne 1885. godine Korneljij (Miloradovi,
1997), a Poltev (1984) pie da temperaturu iznad 34C i leti i zimi (kad krene leglo,
prim. J.K.) lako odravaju samo jake pelinje zajednice, jer pri temperaturi nioj od
22C i vioj od 34C nozema prekida svoj razvoj (Poltev).
Prema istraivanjima prof dr Z. Stanimirovia i doc. dr J. Stevanovieve
(2011) do 1996. godine bila je poznata samo jedna vrsta mikrosporidijalnog patogena
328
evropske pele Apis mellifera. Re je o mikrosporidiji Nosema apis, opisanoj jo pre

100 godina (Zander, 1909).
Nozema Apis se razvija u crevima pela pri temperaturi u klubetu od 22 do
34C. Pri temperaturi nioj od 22C i vioj od 34C nozema prekida svoj razvoj
(Poltev, 1984). Iz prednjeg se namee zajkljuak da se nozema ne javlja kada u
zajednici nema legla, jer je u to vreme temperatura u klubetu od 14 do 22C. Tada se
nozema javja samo kod uznemiravanih drutava, jer ono usled uznemiravanja podie
temperaturu u oblasti iznad 22C. Ali zato im krene leglo stvorie se temperaturni
uslovi za razvie nozeme 34-35C. Temperaturu iznad 34C zimi lako odravaju
samo jake pelinje zajednice, dok one slabe kod kojih temperatura pada i do 32C
pruaju optimalne uslove za razvoj nozeme Apis (Ilijev, 11/1986). ZATO JE
NAJBOLJI LEK PROTIV NOZEMOZE JAKO PELINJE ZDRUTVO.
8.33. DRUGA VRSTA MIKROSPORIDIJA PELA

Druga vrsta mikrosporidija pela, takoe iz roda Nosema, opisana je 1996.
godine (Fries i sar., 1996) i nazvana je N. Ceranae. Na osnovu toga to je prvi put
otkrivena kod azijske pele kao A. Cerana, ona je ve due prisutna u Srbiji,
odnosno najmanje poslednjih 10 godina. Iz navedenog moe se zakljuiti da je N.
cerana prisutna u pelama A. mellifera mnogo due nego problem kolapsa pelinjih
zajednice (colony collapse disorder CCD).
POJAVI OVOG PARAZITA DOPRINELO JE PROTIVPRIRODNO
UPRAVLJANJE PELINJIM ZAJEDNICAMA I KAO UZROKOM MASOVNOM
POMORU PELA U SAD, U SRBIJI, U EVROPI i na naima pelinjacima.
Metode leenja nozemoze izazvane N. ceranae, svode se, prema dr
Jovanu Kulineviu, na mr u pelinjaku52. Pele u konicama ne uznemiravati
ESTIM otvaranjem konice. Svako otvaranje konice = stres! Stres = BOLEST! U
duplji ivog drveta zimi i leti pele niko ne uznemirava. Terapija bi, prema
preporukama evropskih strunjaka morala biti propraena detaljnom dezinfekcijom
kompletne opreme i konica, upoptrebom toplote i siretne kiseline. to se tie
fumagilina, irom Evropske unije se njegova upotreba ne preporuuje zbog
citotoksinih, genotoksinih i klastogenih efekata (Stanimirovi i sarad. 2006, 2007.,
Stevanovi, 2006, 2008) i zbog toga to nije definisan minimalni rezidualni limit u
medu. Meutim, preporuuju se alternativna sredstva, uglavnom na bazi biljnih
ekstrata iju je efikasnost potrebno provoditi na pelinjacima.
U Italiji je ispitivan efekat prirodnih jedinjenja (timol, vetiver, lizozim i
resveratrol), pri emu su najbolje efekte u kontroli N. ceranae pokazali timol i
resveratrol (Maistrello i sar., 2008).
Timol je neuporedivo vie od ostalih jedinjenja smanjio nivo infekcije. Smatra
se da on spreava razvoj parazita tako to prodire u unutranjost spore, razara
plazma membrane i spreava klijanje same spore.
Takoe se savetuje i primena optih postupaka u cilju prevencije bolesti i
kontroli nozemoze, kao to su: dranja jakih pelinjih drutava, uzgoj drutava sa
mladim zdravim maticama; obezbeenje pelinjih zajednica sa dovoljnim koliinama
kvalitetne hrane (dva rama perge u sistemu LR i najmanje 20 kg bagremovog meda);
izbegavati eernu hranu za zimnicu; obezbeenje dobrih higijensko-sanitarnih
uslova na pelinjaku i u svakoj konici; obezbeenje dovoljne koliine higijenske
329
vode za napajanje pela tokom cele godine te odstranjivanja medljike. (Stanimirovi i

sarad., 2011, pelar 11/2011).
Tim Hrvatskih istraivaa preporuuje biljni preparat Nozevit u kontroli N.
Ceranae. (Tlak Gajger i sar., 2009), odnosno, prema mom iskustvu, na bazi joda Lugolovog rastvora (5% elementarnog joda plus 10% kalijum jodida).
Akadmik, Prof. dr KostadinTrikovi, dr spec. medicine rada i izumitelj, i
pelar Ignjat Gligori su potpuno ekolokim i prirodnim putem, sa posebno
sainjenom hranom, oslobodili pele mnogih bolesti. Tako je nastala ekoloka,
zatitno-lekovita i imuno stimulativna hrana za pele pod nazivom API IMUNO
STIMULANS i to kao novi vid organskog sistemika u vidu testa pogae, sa
polenom i medom kao i smeom praka od deset raznih aromatinih, lekovitih i
medonosnih biljaka.
Pele radilice produavaju svoj ivotni vek, a zapaeno je i njihovo pojaano
pamenje.
Primenom api imuno stimulativne hrane u formi pogae od druge polovine
jula, u toku avgusta i u septembru, nije potrebno dohranjivanje pela sirupom, jer one
ovim produavaju svoju prirodnu ishranu i spremanje meda za zimski period i imaju
zatitu od nozeme N. cerana i nozeme Apis
8.34. TA INI PROTIVPRIRODNO UPRAVLJANJE PELINJIM

ZAJEDNICAMA?
Od kako je, u nazad, od 20.000 godina dola u posed oveka, pelinja
zajednica je ula u neprirodne uslove bitisanja. ovek ju je izmestio iz prirodnog
stanita, iz upljeg drveta ili iz upljine u steni gde je iznad klubeta bilo gnezdo
detlia ili puha koje je sluilo kao prirodni upija vlage. Gnezdo ptice nije
omoguavao kondenzaciju isparenje nastalo u pelinjem drutvu usled metabolizma
prerade hrane zimi. Ispod gnezda je bilo staro naputeno sae koje je jeo moljac, a u
podnoju gnezda bio je nastanjen mravinjak iz kojeg su u svoje gnezdo mravi
odnosili mrtve pele i ostatke starog sae kojeg su naeli moljci.
Hranu i lek, med i polen pele su sakupljale u prirodi i za druge namirnice
nisu ni znale. Pele nisu znale za bolesti, niti su koristile neprirodnu hranu. Tek kad
je postao svesan da ih moe eksploatisati, ovek je izmislio raznovrsna primitivna i
tehnika priruna sredstva za oduzimanje meda i pripremao vetaku hranu koja je
zamenjivala med, njome pele prihranjivao, a one gubile prirodni imunitet i stvarale
pogodno tle za razna boletine. Nakon ta bi im oduzeo med za interes profita, prvo
je preselio pele u konice, odnosno u...
...+ neprirodno stanite konice od pletenog prua (Lepenski vir),
7.000 godina pre Hrista i daare mnogo kasnije. U Egiptu i Asiriji smetao ih je
u glinene sudove.
Zatim im je, za interes komercijale, oduzeo med, polen i vosak, pa im je
dao...
...NEPRIRODNU HRANU eer, mleko u prahu, jaja u prahu, soju u prahu,
meso u prahu... Boinu, Jovinu, ivotinu, Rajkovu, Ilinu, Miloevu... pogaa.
+ nemarom je dozvolio ubre u konici - od starog saa.
+ prekomernim nagomilavanjem konica na ogranienom prostoru,
suprotno rasporedu rojeva u prirodi, pelar je stvorio idealne uslove za pojavu
svih boletina, pa je pribegao leenju hemijskim lekovima.
330
+ HEMIJA: pesticidi, fungicidi, insekticidi, i antibiotici: Kroz evoluciju dugu

160 miliona godina pele nisu znale za fenotijazin, Varroatin-tablete, naftalin-dim,
varroatin-aerosol, keltan, tedion, efiri sulfat, folbex (hlorbenzilat), bilbex (praak i
listii), danikoroper, Varrostan-tablete, hlorfenol-listie, mentolkrupni prah, K-79
(hlordimeform), malation-praak protiv vaiju, varitan, amitraz, apitol, mavrik,
fumagilin, nistatin, baktrin, geomicin...
Dakle, pele nisu pile kravlje mleko, niti jela okaru53, ni tofu54.
One nisu jele ni sojino brano niti eerne pogae, kao to nisu niti ple
eerni sirup.
Sve im je to PELAR protivprirodno nametnuo, ime je onesposobio njihove
prirodne odbranbene mehanizme na bolesti, dakle, PELE SU IZGUBILE IMUNITET
ZBOG
NEDOZVOLJENIH POSTUPAKA PELARA ime je
IZAZVAO
- STRES+
- UNEO U KONICE PARAZITE+ VIRUSE+ NESTAJANJE PELINJIH
DRUTAVA, odnosno POMOR PELA VELIKIH RAZMERA.
TOGA U PRIRODI NEMA!, PA STOGA:
PELARA TREBA EDUKOVATI DA ZNA
- DA JE PELU DALA PRIRODA I

- DA SU SE KROZ 160 MILIONA GODINA ODRALA SAMO JAKA I
ZDRAVA DRUTVA.
- DA SU SAME, U SVOJOJ RADIONICI PROIZVODILE MATICE, KOJE
SU ODNEGOVALE NAJSNANIJA DRUTVA, KOJA SU PREIVELA SVA
ARKA LETA I SUROVE ZIME TOKOM 160 MILIONA GODINA I, ZDRAVA PALA
NA NEE PELINJAKE.
- DA SE PELINJA DRUTVA NISU HRANILA MLEKOM U PRAHU,
RAFINISANIM EEROM, SOJINIM BRANOM, NITI SU JELE OKARU NI TOFU.
- DA NISU JELA NI PLA 213 LEKOVA KOJE NAM JE, POD UTICAJUM
FARMACEUTSKE INDUSTRIJE, ZVANINA VETERINA UNELA U KONICE, I SA
NJIMA BOLESTI INFILTRIRALA.
- DA SU PELE UVEK U PRIRODI GNEZDO RAZVIJALA I MED
SKLADITILA NA NOVOM SAU, A STARO SU PREPUTALE MOLJCU,
MOLJAC MRAVIMA, A OVI TIME UZGAJALI SVOJE MRAVINJAKE I, VEITO
BILA ZDRAVA I, TIME JE PRIRODNI KRUG BIO ZATVOREN. A, DANAS SU GA
PELARI POREMETILI. I BUMERANG SE VRATIO U VIDU POMORA PELA
2.000.000 UGINULIH PELINJIH DRUTAVA SAMO U SAD, A KOD BOE
PETROVIA SAMO 600, DOK JE KOD DVOJICE PELARA U LESKOVCU VE U
DECEMBRU 2001. VIE OD PO 200 DRUTAVA NESTALO. Jer, nesluaju zv
nauke, kada je profesor dr Simo Grozdani, u svom predavanju jo davno upozorio
(194755):
"U zimsko doba pele mogu da troe samo tenu hranu - zapeaen med".
Kao prvi profesor biologije pele na Balkanskim prostorima, nije sugerisao eerni
sirup niti eeno-sojino-mlenu pogau, jer je u njima video da su razara organizma
pele, NITI BILO KAKVE ZAMENE ZA POLEN I MED, jer je vetaka hrana pela
najei kontaminator digestivnog sistema pele u kojoj je otkriveno na desetine
hiljada spora uzronika bolesti odraslih pela, bolesti pelinjeg legla i bolesti matice,
koje lee hemijskim preparatima ime uzrokuju rezidue u medu i hemiju u vosku,
polenu i propolisu.
331
-DA PREVENTIVU VALJA PRAKTIKOVATI KAO VAZDUH UDISATI i, pri

tome svakom pelinjem drutvu prilaziti kao posebnoj individui, posebno ako slika
jaine drutava na pelinjaku nije ujednaena. To je kao primer kad 30 osoba padne
u ledenu vodu. Jedna e da dobije kijavicu, drugi zapaljenje beike, trei zapaljenje
plua itd. Znai nisu svi isti i nemaju iste reakcije. ak i ako su i dve od tih konica
dobile kijavicu, a s obzirom na to da imaju razliitu jainu nasleenu od oeva trutova koji su NEDOVOLJNO osemenili maticu i NEDOVRENE MATICE, jedna
moe samo da kija , dok e druga dobiti glavobolju. Oigledno, ne moe im se dati
isti lek niti jednaka doza. SLABIJA DRUTVA MOMENTALNO ISPRED
PELINJAKA RASFORMIRATI - RAMOVE SA PELAMA STRESTI, A ONE SA
MEDOM PODELITI SREDNJE JAKIM DRUTVIMA.
an-Pjer aplo (1999) (Kvebek, Kanada), uzgajiva matiu, u svojih 900
pelinjih drutava svake jeseni menja novo sae i praktikuje ciljanu i stalnu kontrolu
na ameriku trule legla. Smatra da kontrola mora biti stalna i ciljana. Poto smo
nauili da identifikujemo kugu moramo stalno biti u budnom stanju. Ne razbuca on
celu konicu da bi utvrdio bolest, ve kao obrazovan pelar skree svoju panju na
slabo drutvo, nekompaktno leglo, neprijatan miris, uginula ili slaba drutva na kraju
zime, nova drutva koja se sporije razvijaju od drugih, drutva koja manje proizvode
od drugih, drutva koja slabo uzimaju sirup.
Napadom varroe, pelinja zajednica je u stalnoj stresnoj situaciji, a estom
primenom lekova protiv Varrooze, ova se jo vie poveava (Maksimovi, Petrievi,
1994).
8.35. PROTIV NOZEME APIS

Bagremov med. Za zimnicu, umesto neprirodne hrane poetkom avgusta, na
prvi plodini nastavak LR sistema konice treba staviti pun nastavak bagremovog
meda iz medobranja sa bagrema, kako to radi Dragan Anti, pelar iz Vranja. U
bagremovom medu pored nekoliko stotina lekovitih supatancija, nalazi se i alkaloid
ROBICIN koji sigurno suzbija nossemu apis (ivadinovi, 2001). Ovaj sanduk meda
optimalna je rezerva najkvalitetnije pelinje hrane za zimu i prolee, te odlian
stabilizator toplote u konici. Velike zalihe hrane imaju neporocenjivu vanost i iz
razloga to su svojevrsan izvor i regulator toplote u konici zimi. to su zalihe hrane
vee, to je kolebanje temperature u klubetu manje (Taranov). Vea masa medom
ispunjenih okvira se sporije greje, ali se sporije i hladi, pa to je vie hrane u konici,
to je manja nagla promena temperature. Uginue pelinjih zajednica zimi, profesor
Farar objanjava, pored ostalog, i naglim promenama temperature u konici. I
profesor Taranov nunost postojanja veikih rezervi meda objanjava ublaavanjem
naglih promena temperature na pelinje klube.
8.36. KAS-8156 I PROTIV NOZEME APIS

KAS 81 je biljni preparat koji u sebi sadri
tragove u pelinjim proizvodima, a ni varroa ne
gorkog pelina iz perioda cvetanja (osuenog),
(osuenog) i plus 0,5%, osuenih pupoljaka
sirovine iz prirode i koji ne ostavlja

stie otpornost na njega. Sa 9%,
plus 0,5%, pelina iz vegetacije
bora, kuvanjem u poklopljenoj
332
emajliranoj posudi (2-3 sata) i nakon 8 asova stajanja na mlakoj ploi poreta,
dobije se akaricidni odvar (aj) koji u sebi sadri etarska ulja u kojima se nalazi
tujon57, tujol, abstitin, karotin, fitoncidi i aksorbinska kiselina.
Tako spremljen preparat suzbija nozemozu. Kada se iz punog sanduku
hrane (iz sredine nastavka) odstrane tri okvira meda i umesto njih dodaju prazni
ramovi, pele e preradom 8-10 litara eernog sirupa 1:1 sa dodatkom KAS-a-81
iste ispuniti lekovitom hranom koja suzbija pojavu i razvoj nozemoze u pelinjim
zajednicama zimi. To potvruju rezultati istraivanja profesora dr Joe Rihara i
Janeza Firma sa Biotehnikog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Naime, u svojim
istraivanjima na zadatu diplomsku temu, Janez Firm sa Ljubljanskog univerziteta je
utvrdio da je laboratorijskim nalazom prisutnost noseme bila negativna. Kada je
mrtve pele stavio pod mikroskop, spora nozeme nije bilo u drutvima koja su
hranjena eernim sirupom sa dodatkom KAS-a, a imala su i upola manje mrtvih
pela po konici u jednom mesecu (proseno 48:85). Nozema je nestala, pie Firm,
iako je ranije imao i 30% uginulih pelinjih zajednica, mada je preventivno leio, kako
sam kae sad fumagilinom, sad belim lukom, sad apinosemom, sad kombinovano, a
uinka nikakvog nije bilo, kao i da ih nisam leio.
Poseduje antiVarrozna i antinozemozna svojstva, a uspeno deluje i kao
stimulans na brzi razvoj pelinjeg rano-prolenog i kasno-letnjeg legla na velikim
povrinama saa. I ako ne spada u red najefikasnijih akaricida, vrednost mu je u
tome to ga moemo koristiti u svako doba kada pele poseuju hranilicu, bez
negativnih posledica po pelinju zajednicu.
To potvruju posmatranja Vase Bataneva, koji je utvrdio da je primenom
KAS-a u leenju Varrooze, dnevno na podnjau padalo 12-53 grinje, uz napomenu
da su jedinke krpelja padale svakodnevno dok je u konici bilo hrane u kojoj je bio
prisutan KAS-81.
Smirnov i Karpov savetuju primenu KAS-a poev od druge polovine aprila, a
nauni saradnik Saveznog naunoistraivakog instituta veterine Popov, opisujui
dejstvo KAS-a 81, kae da dodat u hranu deluje preko hemolimfe na varrou sve dok
u konici ima hrane u kojoj je prisutan. Napominje da se koliina KAS-a moe i
udvostruiti bez tetnog dejstva na pele, kao i da se istovremeno moe koristiti sa
mravljom kiselinom.
Od kada koristi KAS-81, pelar Petar ergovi iz Nia, istie da nije primetio
unos medljikavca u konice, niti zapazio nozemozu, a antibiotik fumagilin je iskljuio
iz upotrebe.
I ore Stanoji iz Novog Sada ve vie od 12 godina kako koristi KAS-81,
ne upotrebljava nikakve lekove protiv nozemoze. I svi pelari koji su prihvatili terapiju
protiv Varrozze sa KAS-om-81, ne znaju za nozemozu u pelinjim drutvima.
Od kad koristi KAS (sezona 1999. do 2008.) Sinia Mitrovi iz Beograda, na
svom pelinjaku u Vraniu ne zna za Varrozu niti za nozemozu. Kako se, 1999.
godine zaljubuio u KAS kada je sa podnjae zgrtao krpelje kao zimi sneg, ta ga
ljubav ne naputa ni posle punih devet godina. Uvek ima jaka drutva i ne zna za
zimske gubitke.
In. Ferid Velagi pelar (220 pelinjih zajednica) uzgajiva matica, iz Stare
Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije i nema problema sa bolestima u
konici i u pelinjaku. Pre 30 godina, od 220 pelinjih drutava koliko je zajednica
imao u pelinjaku, Varroa mu je ostavila samo 12 slabia, i ako je koristio sva
hemijska sredstva koja su leila Varrozu. Ja kaem da se bez hemije moe
pelariti, kae veliki pelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu. Koristi KAS-81, kojeg je
nazvao arobni aj i to sa puno razloga: od kada koristi KAS-81 ne zna ta je
333
kreno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi arobni aj, uveni uzgajiva
matica i rojeva kae neki napisi to povruju. Ja se teim da je to istina, jer ve
godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi masovnu
invaziju. Pelin uzgaja u svojoj bati, a po borove pupoljke putuje 50 kilomtara dalje58.
Njegovo stimulativno dejstvo na uveanje legla posebno dobija na znaaju za
pripremanje zimskih i ranoprolenih pela. Veliina avgustovskog legla je odluujua
u odreivanju kvaliteta produktivnosti matice, a veliina povrine legla, u matru i
poetkom aprila odreuje i kvalitet pelinje zajednice i matice. Jer nije svejedno da li
pelinja zajednica u zimu ulazi sa jednim, dva ili tri kilograma pela. Brojnost i kvalitet
pela koje zazimljujemo odreuje i proleni razvoj sledee godine. Zato prihrana i
dohrana pela sirupom sa dodatkom KAS-a tokom jula i avgusta ima veliki znaaj za
uveanje pelinjeg drutva i njegove sposobnosti da uspeno prezimi i brzo se s
prolea razvije. Rezultati istraivanja Aleksenoka i Sutova, saradnika Veterinarskog
institiuta u Moskvi, prezentovani u tabeli 83, pokazuju svu delotvornost KAS-a u
poveanju legla, u poveanju produktivnosti pelinjih drutava i u suzbijanju
Varrooze.
Tabela 83. Uticaj KAS-a 81 na stanje pelinje zajednice u poreenju sa drugim
akaricidima (Prema podacima Rihara)59
POKAZATELJI
KAS-81
PELINJE ZAJEDNICE LEENE

Folbeks
Mravlja kiselina
Kontrolna drutva
Proleni razvoj: zaposedale ulica, broj
5,2
2,2
1,6
Mrtvih pela po konici, %

Zaleenih elija, %
Drutva zaraena Varroom, %
Sakupljeno meda, kg
Jesenji razvoj: zaposednuto leglo, broj
ulica
1,8
28,2
5,0
50,2
4,1
10,8
5,0
27,5
5,4
6,2
33,0
25,4
10,3
7,3
6,9
Ispitivanja pokazuju60 da je efikasnost obaranja Varroe 88,7-92,5%. Najvei

broj krpelja otpadne tokom prvih 15 dana, kada pele najaktivnije prereuju sirup.
Pored relativno velike efikasnosti delovanja na Varrou, KAS-81 ispoljava i druga
pozitivna svojstva: utie na poveanje prolenog legla za 30-37,8%, stabilizuje
sistem za varenje pela, poboljava opte zdravstveno stanje i td. Uz sve to, nema
nikakvih opasnosti da se zagadi med, vosak i cvetni prah (ne ostavlja rezidue), nema
pojave rezistencije, budui da je lek biljnog a ne hemijskog porekla, niti nikakvog
negativnog dejstva na zdravlje pela.
Dok u SAD, u Ministarstvu poljoprivrede razrauju program stvaranja
protivVarrooznog preparata biljnoig porekla, u nas za KAS imamo sirovine iz Prirode.
To su pelen ili pelin Artemisia absinthium koji raste u vidu buna oko 1 metar u
visinu, kao korov po meama, poljima, kraj puteva. Pelen je jedna od najstarijih i
najvie cenjenih i upotrebljavanih biljaka kao narodni lek. Sam antiki naziv potie od
grke rei artemis, to znai zdrav, a nastao je od boginje Artemis-zatitnice ena,
jer je jedna vrsta pelena upotrebljavana za olakanje poroaja. A, prema Salernskoj
koli (14. vek), pelen se upotrebljavao, pored ostalog i protiv moljaca, stenica i muva,
ali i za smirivanje svadljivih i ljutitih ena. Absinthinum je grka re i znai nemogue
ga je jesti.
334
Mladi pupoljci bora sadre smole, gorke materije, vitamin C, eere tzv.
pinitol (izomer manitola) i etarska ulja koja se sastoje iz alfa pinena, dipentena,
silvestrena i kadinena.
Za pripremu antiVarrooznog aja, pelen se bere u cvetu (oko 90% ukupne
koliine sirovine lia i vrhovi granica), a oko 5% potrebnog pelena bere se samo
kao mlado, meko lie dok je pelen jo mlad, najvie 40 cm. Vezuje se u snopie i
sui na pogodnom promajnom mestu u senci, a osuen je kada se lomi.
Pupoljci bora beru se za vreme rasta u februaru/martu (Tucakov, 1971) u
duini ne veoj od 4 cm. Sui se kao i pelen na promajnom mestu zaklonjenom od
sunca.
Osuena sirovina se odmeri u odnosu 900g pelena u cvetu, plus 50 g mladog
pelena i plus 50 g suvih pupoljaka bora. Sve se izmea, stavi u poveu emajliranu
posudu, prelije sa 10 litara vrele vode i kuva na tihoj vatri 2-3 sata. Posle odstoji
osam asova na toploj ploi poreta i kroz gazu procedi. Proceen aj (oko 6-7
litara), nalije se u iste plastine flae i treba se upotrebiti u roku od 10 dana. U dozi
od 30-35 ml na litar sirupa (1,5:1) daje se pelama za prihranu tokom meseca jula i
avgusta, kao i za stimulaciju proletnjeg razvoja, te letnjeg prihranjivanja, posle
vrcanja kada nastane bespani period. U ovom periodu dovoljna je porcija od 300 ml
sirupa 1:3 (zaslaena vodica), sa dodatkom KAS-a, svako drugo vee, kako drutva
ne bi izgubila leglo. Pri ovakvom odnosu vode i eera izletnice sa pojaanom
aktivnou unose cvetni prah u konicu.
Kada se porciji sirupa sa KAS-om doda morska so (koja sadri 48 elemenata
Mendeljejeve tablice u procentu od 0,01% (Smirnov), odnosno jedan gram na 10
litara sirupa, onda smo potpuno podmirili organizam pela svim potrebama za
mineralima, pa je nepotreban izdatak za kupovinu forsapina i drugih ina.
V.I. Vinokurov61 istraiva na Dravnom poljporivrednom univerzitetu u
Voronjeu (Rusija) odvar od pelena pravi po receptu: 50 grama suvog isitnjenog
pelena (lie i gornji delovi biljke sa cvetovima) i jednog litra kljuale vode. Odvar
stavi u tamnu posudu i ostavi da odstoji dva dana. Tako dobijeni aj u dozi od 100 ml
doda na litar sirupa 1:1, pa svako pelinje drutvo prihrani sa 6 litara lekovitog
napitka. Rezultati istraivanja su pokazali efikasnost leka u smanjenju Varroe od
86,4%.
"Najbolji efekat leenja pela od Varroe postie se pri letnje/jesenjem
prihranjivanju pelinjih drutava krajem jula do - poetkom septembra, tj. pri
pripremi za zimovanje. Jakim pelinjim drutvima preporuuje se doza lekovitog
sirupa sa KAS-om 81: u DB konicama 5-6 litara, u LR konicama i polokama
10 litara. Pomenuta doza je optimalna. Dakle skromni i neugledni KAS 81,
kombinovan sa timolom i mravljom kiselinom, kao i sa ostalim preparatima, spreava
najopasnije invazione bolesti pelinjih zajednica - Varroozu i nozemozu, bez tetnih
posledica na vosak, med, cvetni prah i propolis. Potencira razvoj legla. I to sve
besplatnodabe.
8.37. PO BEJLIJEVOJ METODI

Izmenom saa u konicama zaraenim nozemozom i dodavanjem satnih
osnova u ist i sanitarno ispravan nastavak, dr Beiley62, nauni saradnik Instituta za
pelarstvo u Rotemsdemu (Engleska) postigao je potpune rezultate u izleenju
pelinjih drutava bez fumagilina. KAKO?
335
U sanitrarni sanduk (dezinfikovani nastavak) je poreao okvire sa satnim

osnovama i stavio do zidova po jednu ram-hranilicu napunjenu gustim eernim
sirupom, poklopio dezinfikovanom poklopnom daskom, i sve to stavio na plodite
zaraene pelinje zajednice, te nastavio sa prihranjivanjem narednih deset dana. Za
ovo vreme su pele i matica prele u prazan prostor, izgradile dobar deo saa, a
matica zalegla jaja. Kada su larve iz poloenih jaja bile u stadijumu poklapanja,
skinuo je sanitarac, a na plodite zaraene zajednice postavio Bejlijevu reetku 63,
okrenutu neoivienom stranom u pravcu u kojem je usmereno leto zaraenog
plodita. Zatim je stavio sanitarac na nju i proverio da li je matica prela u sanitarni
sanduk (tu ustvari mora da bude), zatvorio je donje leto i prisilio pele da ulaze kroz
neoivieni deo Bejlijeve reetke u gnezdo sa maticom. Potom je uklonio nastavak sa
zaraenim saem i podnjau. Sae je pretopio, zaraeni nastavak, podnjau i
ramove je dezinfikovao plamenom let-lampe, a na njegovo mesto postavio
dezinfikovanu podnjau i na nju stavio sanitarni sanduk sa zdravim pelama.
Rezultati istraivanja mr Jevrosime Stevanovi i saradnika (2000) ukazuju da
visoke koncentracije preparata fumagilina mogu proizvesti genotoksine efekte, pa
stoga sugeriu potrebu obavezno stroge kontrole koncentracije ovog preparata u
medu i ostalim pelinjim proizvodima koji se direktno unose u organizam oveka i
pele. U Evropskpj Uniji i Americi zabranjena je njegova upotreba u pelarstvu, a u
Maarskoj je skinut sa programa proizvodnje kao veoma opasan za potomstvo
pelinje vrste i ljudskg roda.
8.38. NEZAZIMLJAVANJE SLABIH ZAJEDNICA...

...i nespajanje vie slabia u jednu konicu doprinosi preveniranju nozemoze.
Poveana vlanost kod takvih drutava, u uslovima zimovanja dovodi do ubrzanog
troenja belanevina iz tela pela, to ima za posledicu skraenje duine ivota
istima i pospeuje razvoj gljivine flore u konici (Lebedev). Kako je za razvoj
nozeme potrebna toplota u klubetu izmeu 22 i 34C, to na temperaturi vioj od 34C
koju odravaju jaka pelinja drutva nozema prekida svoj razvoj (Poltev).
Prema rezultatima eksperimenta sprovedenih na Zavodu za biologiju i
patologiju riba i pela Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, preparati od
joda nisu toksini za pele, a suzbijaju nozemozu.
U preveniranju nozemoze u pelinjim zajednicama, znaajno je na pelinjaku
imati uvek aktivno higijensko pojilo u ijoj vodi je sadrano 0,1% Lugolovog rastvora
(5% elementarnog joda plus 10% kalijum jodida), odnono 10 ml rastvora na litar
sladunjava vodice (1:4, voda:eer).
8.38.1. POSTUPAK BOIDARA VESKOVIA U PRODUENJU IVOTA

PELA
Boidar Veskovi, dipl. in. poljop. na osnovu rezultata istraivanja I. S..
Kulikova i T.D. erepova, preporuuje 50-procentnom eernom sirupu dodati u
izgnjeenom obliku (kae) beli luk, crni luk i ren u koliini od 25 gr na litar eerne
otopine, ime se produava ivot pela, a time poveava i produktivnost pelinjeg
drutva64.
336

8.39. PROBLEM NOZEMOZE SE NE REAVA LEKOVIMA
Iz vedske su informisali da se problem nozemoze ne reava lekovima ve

odgovarajuim nainom pelarenja: dobra lokacija pelinjaka, higijensko ponaanje
pela, nezaraeno sae i hrana, spreavanje uzgajanje velikih povrina ranog legla
(Cvetkovi, 2002).
Prihranjivanje pela u jesen i u prolee lekovitim sirupom od jednog
grama Timola na pet litara eernpg sirupa spreava pojavu noseme apis i lei
nozemozu, (Rihar, 1999).
Pelinja drutva obolela od nozemoze, beki profesor iler je uspeno leio
primenom mravlje kiseline. On je 1937. i 1938. godine eernom sirupu dodavao 15
kapi mravlje kiseline po jednom litru otopine eera u vodi i time hranio pele s jeseni
u koliini koja je obezbeivala dovoljnu zimsku i prolenu rezervu hrane.
U svetlu navedenih injenica, uopte nema potrebe za fumagilinom, a
kupcima meda upozorenje i pelarima na znanje da je fumagilin tetan za pele i za
ljude (mr J. Stevanovi i dr Z. Stanimirovi, 2000)65 i kako je ranije istaknuto, po
nalogu Evropske Unije, zabranjen u pelarstvu, a fabrika fumagilina u Maarskoj
zatvorena (Luganski, 2002).
8.40. SELEKCIJA PELA NA AMERIKU TRULE LEGLA, PO

BANDOVU
Selekcijom pela otpornih na trulene bolesti, pelar preventivno moe
delovati ako na svom pelinjaku stvara pelinja drutva sa izraenim nagonom na
higijensko ponaanje. Metodom provere ponaanja pela na uginulo poklopljeno
leglo drano u zamrzivau 24 sata, pelar izrezuje sae sa oko 100 poklopljenih larvi,
stavlja u zamrziva na -20C, a potom ga vraa u pelinju zajednicu na ienje. Ako
pele u vremenu kraem od 48 sati oiste vie od 95% elija, iz takvih drutava treba
koristiti rasplodni mateijal za uzgaj matica i trutova, te ih dodavati zajednicama koje
su manje sposobne ili nesposobne da otkriju, otklope i izbace iz konice mrtve larve.
Posle analize rezultata, jedna od 10 do 20 pelinjih zajednica na pelinjaku
pokazae sposobnost da u vrlo kratkom vremenu potpuno ili skoro potpuno oiste
elije (u vremenu kraem od 48 sati oiste vie od 95% elija). Od takvih zajednica
treba proizvoditi matice i zameniti ih u ostalim konicama. Testiranje i uzgajanje
matica treba nastaviti i iduih godina, pa e se postepeno poveavati broj otpornih
matica i trutova, a pelinje zajednice imae vie anse da izbegnu tetu od bolesti
(Bandov, 1990, 1991). Na taj se nain u dve generacije moe 25% poveati
otpornost kod prirodnog nekontrolisanog sparivanja (Taber, 1982, prema Bandovu).
Nakon praktinih eksperimenata, Bandov je doao do zakljuka da otporna
drutva na ameriku trule mogu stvoriti ne samo profesionalni selekcioneri, nego to
mogu initi i obini pelari koji su sposobni da proizvode matice za sebe. Takav
zakljuak je izveo i poznati ameriki strunjak Taber (1982) koji je radio na svom
pelinjaku sa Apis mellifera ligustika. Tako misli i poznati pelar iz drave Vermont,
arls Mraz. Pri tome, pelari i pelari uzgajivai matica ne smeju pasti u zamku
lamarkizma66.
337
8.41. METODE BORBE PROTIV AMERIKE TRULEI U DANSKOJ

U Danskoj, kada u medu utvrde spore amerike trulei legla, daju pelaru
uputstvo o prevenciji, kojim ga obavezuju na sledee mere: (1) uvoenje novog saa
u konice, (2) dezinfekciju upotrebljavanog pribora, (3) prihranu pelinjih zajednica
proteinskom hranom u bezpanom peridu, (4) zamenu matica, (5) dranje jakih
pelinjih zajednica tokom cele pelarske godine, (6) pele ne izlagati stresu i (7)
brinuti da pelinje zajednice imaju to prirodnije uslove za ivot.
U Danskoj strategija kontrole trulei iskljuuje upotrebu antbiotika, ali se
koristi nekoliko varijanti metode stresanja pela (Brodsgraard i Hansen, 2004)67.
Odrasle pele koje potiu iz drutava koja pokazuju klinike simptome bolesti se
stresaju na ramove bez voska. Posle tri do etiri dana pele se ponovo stresaju, ali
ovog puta na nove satne osnove.
Ispitivano je 15 drutava u trajanju dve pelarske sezone tako to su
hranjene medom koji je imao povean broj spora trulei od jedan do deset puta
(homeopatski i homeopatija princip, prim. J. K.)68. Posle 43 dana takvog hranjenja,
kod 12 drutava su se javili kliniki simpotmi trulei. Ovih 12 drutava bilo je tretirano
samo metodom stresanja. Posle stresanja primeena je znatna redukcija. Broj spora
bio je sveden na jedan nivo koji nije prouzrokovao klinike simptome. Kod 20%
drutava nisu se vie pojavili kliniki simptomi Za manje od jedne sezone ova drutva
su bila sposobna da svedu broj spora u medu na nivo drutava koja su bila tretirana.
Prednosti metode stresanja su sledei: drutvo je sauvano, nema rezidua lekova i
ne produava potomstvo uzronika otpornog na antibiotike.
8.42. TRETIRANJA OD 15. JULA PROTIV VARROE U BELGIJ

Bach Kim Ngyen (Univerzitet Liege, Belgija) na seminaru TAIEX69 5.
decembra 2011 u Beogradu, u predavanju uesnicima, istakao da je kod svih
uginua u SAD, samo 7% zapravo CCD, tj sindrom nestanka pela sa precizno
definisanim simptomima. U 97% pelinjaka naen je najmanje samo jedan virus.
Statistiki znaajna veza sa uginuima pela naena je samo kod infekcije pela
jednim virusom akutne paralize (ABPV) i da pelinja drutva inficirana ovim virusom
ugibaju 14 puta ee od nezaraenih pelinjih drutva. Posebno je izraen efekat na
uginua pela prisustvo dva ili vie virusa istovremeno. Ipak nezaobilazan problem
su zimski gubici i Varroa, te izbor termina tretmana pela.
Utvrena je vrsta statistiki znaajna veza izmeu datuma tretmana protiv
Varroe i zimskih uginua pela. Najmanje uginua pela zimi je ako pelar krene sa
tretmanom sredinom jula. Tretman poetkom avgusta ve duplira procenat zimskih
uginua u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta vei za tri puta, a poetkom
septembra je taj procenat etiri puta vei70. Preporuka Bach Kim Ngyen-a je da se
koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta i onda kratkoroni
tretman poetkom novembra. Posebno je naglasio problem pogrenog verovanja
efikasnosti sredstva protiv Varroe od strane pelara koji situaciju ne prate detaljno.
Naime, ako se koristi nedovoljno efikasno sredstvo, pelinja drutva ne ugibaju iste
zime, ve nakon 3 ili ak 5 godina. Tako pelar koristi jedno sredstvo vie godina i
veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doivi ok iznenaenje pusto na
pelinjaku.
338

8.43. PREVENTIVNA METODA AN-PJER APLOA
an-Pjer aplo (1999) (Kvebek, Kanada), uzgajiva matica, bivi inspektor

pelarstva istie I mada je iskustvo inspektora pelarstva daleko iza mene, ipak me
je nauilo stvarima koje su mi koristile tokom moje itave pelarske karijere.
Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve,
nastala je praksa koja se iroko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno
tretiraju sve zajednice na pelinjaku. Tako je u Severnoj Americi itavih 70 godina
antibioticima davana glavna prednost u kontrolisanju amerike kuge. Stvorena je
komforna zona! Komfornije je pomeati antibiotik sa eerom i dati ga pelama, nego
raditi po sistemu jednog obrazovanog oveka-pelara, koji u prvi plan stavlja zdravlje
potoae meda.
U suzbijanju amerike kuge bez antibiotika71 an-Pjer aplo inaugurisao je
tri principa: (1) spreiti, (2) blagovremeno otkriti i (3) razborito intervenisati.
1. Spreiti:
- Maksimalno mogue spreiti grabe. Zna se da se spore amerike kuge
nalaze uglavnom u uskladitenom medu u konici i u ramovima sa leglom. Med je
glavni prenosilac spora. Ne treba praktikovati da pele iste sae, niti dozvoliti
grabe u bilo kom obliku. Prilikom vaenja mednih okvira u vreme vrcanja meda,
treba koristiti bealice.
- Ne praktikuje hranjenje medom, osim zazimljavanja, kada ostavlja med u
drugom nastavku sa leglom u svim drutvima (a ima ih 900 na uglednom pelinjaku).
Ponekad daje ram hrane iz teke u suvie laganu konicu, strogo vodei rauna da
je bez spora, a inae obilno hrani pelinje zajednice. U prolee daje pelama dodatak
polena koji sadri oko 20% prirodno zaleenog polena, sakupljenog prethodne
sezone na vlastitom pelinjaku.
- Ne dodaje ramove izgraene van tog drutva, jer ramovi su po znaaju,
drugi vektor-prenosilac spora. Ramovi u kojima je uzgajano leglo su potencijalno
zaraeni.
- Ne izjednaava drutva, ime obezbeuje da se smanji razmena okvira u
konicama i rizik irenja zaraze. Ovim stie evidenciju o vrednosti svake zajednice,
uslovljene kvalitetom matice u razvoju legla.
- Praktikuje esto menjanje ramova u ploditu, nedozvoljavajui da postanu
suvie stari.
- Vri genetiku selekciju u funkciji higijenskog72 ponaanja pelinjih
drutava. Prosena tolerancija na kugu poveae se progresivno sa pojavom
generacija selekcionisanih matica.
- Odrava drutva u dobroj kondiciji i uva ih u dobrom okruenju, jer samo
jaka drutva su sposobna da se sama iste. Suvie slaba drutva koja pate od
nedostatka hrane ili se razvijaju u nepropisnom okruenju za pele, dobri su
kandidati da se zaraze amerikom kugom. Stoga takva drutva, poput profesora
Lebvedeva i dr Breka ne dri na pelinjaku. Nedavno smo utvrdili da drutva koja je
ozbiljno napala Varroa postaju ranjivija na kugu, kae an-Pjer aplo, i pojanjava:
Dobro upravljanje pelinjakom podrazumeva sve operacije: hranjenje, razvoj,
zazimljavanje i kree se sve do razliitih aspekata kao to je formiranje nukleusa ili
transportovanje pelinjaka.
- Praktikuje preventivnu dezinfekciju kompletnog pribora od drveta
(nastavke, podnjae, poklopne daske, pregradne daske, matine kaveze i nukleuse)
u vrelom parafinu. Ovim postie dva cilja: ne koristi boju kao zatitu drveta i
istvremeno vri dezinfekciju.
339
2. Blagovremeno otkriti
Podrazumeva umeti prepoznati ameriku kugu, to podrazumeva
permanentno struno obrazovanje pelara.
- Vri redovnu i sistematsku kontrolu pelinjaka na kugu. Sistematsku
kontrolu generalno praktikuje jednom u prolee, kada drutva nisu brojno popunjena.
Problem je u tome da se bolest pojavi tek kasnije u punoj sezoni, pa to radi prilikom
vrcanja meda, pri emu koristi bealicu koja mu obezbeuje da proceni prinos pre
neo to definitvno podigne nastavak s medom. To mu prua mogunost da lako
ispita sumnjivo drutvo, pre nego to vrati nastavak na bealicu. .
- Praktikuje ciljanu i stalnu kontrolu. Smatra da kontrola mora biti stalna i sa
ciljem. Poto smo nauili da identifikujemo kugu moramo stalno biti u budnom stanju.
Ne razbuca celu konicu da bi utvrdio bolest, ve kao obrazovan pelar skree
svoju panju na slabo drutvo, nekompaktno leglo, neprijatan miris, uginula ili slaba
drutva na kraju zime, nova drutva koja se sporije razvijaju od drugih, drutva koja
manje proizvode od drugih, drutva koja slabo uzimaju sirup.
- identifikuje kritine take u voenju pelinjaka i materijala koji upotrebljava
u svom radu. U kritine kljune take ukljuio je: kontrolni pregled u prolee,
pripremu nukleusa i medobranje.
Kontrolnim pregledom u prolee, kao kljunim, utvruje uzrok bolesti uginulih
drutava, slaba drutva spaja ili rasformira (ne pojaava!!!), konice uginulih drutava
odnosi na skladite, a ako su uginua od kuge odnosi ih na dezinfekciju i iskljuuje iz
daljnje upotrebe.
Priprema nukleusa je kljuni momenat gde se ne sme preneti ram i leglo iz
sumnjivih drutava.
Trenutak medobranja koristi kao najpogodniji momenat za otkrivanje
drutava obolelih od kuge. Svako drutvo koje proizvodi mnogo manje od ostalih je
sumnjivo i kratko ga ispituje i spreava rasturanje okvira.
3. Razborito intervenisati
znai da treba spreiti svako daljnje prostiranje zaraze bez upotrebe
antibiotika. Jednu meru preduzima prema pelama (znai sve napred izloeno,
prim. J.K.) a drugu na dezinfekciju materijala.
U svom zakljuku gospodin an-Pjer aplo je kategorian u stavu da je
mogue ouvati jedan komercijalni pelinjak osloboen amerike kuge bez primene
antibiotika... Ovo je mogue ak i u kontekstu kada postoje dodirne take sa
susednim sumnjivim pelinjacima koji mogu biti izvor zaraze. Tu situaciju ivimo. Sve
se sastoji u preventivi koja se primenjuje, kao i ranom otkrivanju. Sa preventivom
mogu se dogoditi samo neki sluajevi, ali e oni biti brzo otkriveni i omeeni
postupcima adekvatnog otkrivanja... Potrebno je shvatiti da mere zatite i elementi
strategije otkrivanja ine jedno povezano SVE koje mora rezultirati iz dobrog
poznavanja bolesti i realnog shvatanja ptraktine situacije na pelinjaku.
8.44. KASIPIJSKIM RASTVOROM PROTIV AMERIKE TRULEI

Hiosien Yeganhrad, Kanada, na 38. kongresu Apimondije (2003)73 u Ljubljani
referisao je o suzbijanju amerike kuge u Kasipijskoj regiji u Iranu. Potvrujui ranije
iznete naune injenice da ni jedan antibiotik nije sposoban da ubije spore ovog
uzronika, istie da se ova infekcija mora tretirati na nivou radilike mlei kojim se
hrane larve radilica, pre nego dostignu starost od dva dana i da ne budu zaraene.
340
Za 17 godina pelari Kasipijske regije u Iranu borili su se protiv amerike kuge

primenjujui kasipijski rastvor, meavinu matine mlei, feromona i drugih prirodnih
dodataka. Ovaj preparat utie na poveanje luenja radilike mlei koji potpomae
transformaciju spora Paenibacillius larvae u vegetativne forme osetljive na veoma
male koliine antibiotika i mogu biti lako unitene. Feromoni sadrani u Kasipijskom
rastvoru stimuliu sveukupnost populacije konice da pristupi ienju i izbacivanju
ostataka trulei iz elija. Bolest se eliminie u jednoj generaciji 90%, ili 21 dan. Na
kraju tree generacije, ili 60 dana, e biti iskorenjeno 100%. Brzina kojom e bolest
biti iskorenjena zavisi od kvaliteta hrane u drutvu, kvaliteta matice i broja spora
izazivaa koji se nalaze u konici.
8.45. PERGOM PROTIV BOLESTI PELA

Prema profesoru dr. Zoranu Stanimiroviu (2000), perga izvornog kvaliteta,
odnosno ona koja nije oteena unoenjem antibiotika u konicu, je prirodno
sredstvo borbe protiv kuge. Ako je pak perga nastala preradom polena u uslovima
dejstva antibiotika u konici (koje je pelar uneo kao lek protiv kuge hidrotetraciklin,
krenog legla-nistatin ili nozemoze-fumagilin), ta perga e biti mravog sastava i
nepunovredna belanevinasta hrana, jer su antibiotici unitili 227 humanih
mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i 39 vrsta bakterija, R.
ivadinovi, 2001).
8.46. MEDOM PROTIV IZAZIVAA BOLESTI

Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganizme, meu kojima su i
streptokoke to su izazivai bolesti, uspeno suzbija i ubija med. Rezultati koje je S.
Mladenov dobio pripremajui svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od
jedne do est godina pokazala su da pelinji med sadri antimikrobne materije sa
bakteriostatinim dejstvom, tj. da spreavaju daljnji razvitak bakterija i baktericidnim
dejstvom ubijaju bakterije.74
U medu je sadran vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost, a
nastaje kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline. Ranije se smatralo da
antibakterijska aktivnost meda potie od visokog sadraja eera i kiselosti meda (pH
3,5-5,0). Meutim, kako i razblaen ima antibakterijski efekat pretpostavilo se da
postoji aktivni sastojak meda nazvan inhibin, ali su kasnija istraivanja potvrdila da je
re o vodonik peroksidu. Dokazano je da se pod uticajem visoke temperature ili
dueg izlaganja meda sunevoj svetlosti gubi efekat vodonik peroksida (Gudelj,
Jelena, 2004)
8.47. VARROOA PODSTIE RAZVOJ BOLESTI U KONICI

Dr Wolfang Ritter je u vezi eksplozije amerike kuge u Maarskoj 1986-88. g.
za 79%, (u decembarskom broju Pelarstva 1988. godine) izjavio, da pojava koja je
341
zahvatila Maarsku nije karakteristina samo za tu zemlju nego za sve zemlje Evrope
i Amerike.
Pogreno leenje Varrooe dovodi do ekspanzije amerike kuge naroito
krajem leta, kada je usled panih prilika leglo puno Varroe, a i broj pela se inae
smanjuje, pa i ako se pojavi Evropska trule ili meinasto leglo, koje smanjeni broj
pela ne moe da poisti, onda je tu i APV virus, te drutvo krajem leta za tri nedelje
propadne.
Savet strunjaka je bio, da pelari moraju odlino poznavati biologiju pele i
Varroe. Da obavezno koriste biotehnike metode borbe. Da je nedoputena primena
hemijskih sredstava u periodu pred medobranje i u medobranju. Da su od hemijskih
postupaka mravlja kiselina i timol sredstva kojima se vri kontrola Varroe u periodu
posle medobranja, a oksalna i mlena kiselina nalaze primenu u vremenu kad u
pelinjim drutvima nema zatvorenog legla (novembar/decembar).
Varroa destructor podstie pre svega APV virusa, evropsku trule legla i
meinasto leglo. Tvrdi se da meinasto leglo (napada i leglo i odrasle pele)
prouzrokuje mnogo vie tete nego to se misli.
8.48. KO JE GOSPODIN AMITRAZ75

Kada sam 2000. godine uao u redakciju asopisa Pelar, pristigao nam je
ovaj tekst, koga ni prethodni ni tadanji urednik nisu hteli da objave (R. ivadinovi,
GLAVNI UREDNIK). Po stupanju na dunost urednika, gospodin Kantar mi je ponovo
dostavio isti tekst rekavi mi: Nemoj nikada da ga objavi, ako ti to moe
predstavljati bilo kakav problem!. Meutim, to nije bio razlog zato je objavljen tek
danas. Proteklih godina pokuavali smo da doemo do informacija koje bi dodatno
osvetlile problem zvani amitraz, ali ih i pored svih napora nismo nali u eljenom
obimu, ako ne raunamo podatke o tome da je u nekim zemljama dokazana izvesna
otpornost varoe, to smo i objavili (Pelar 10/2005, strana 441; Pelar 9/2006, strana
407). Tek ovih dana, uspeli smo da uz velike napore i utroak neverovatno mnogo
vremena, doemo do validnih podataka. U meuvremenu, amitraz se ponovo
afirmisao meu naim pelarima svojom zadovoljavajuom efikasnou. Meutim,
time nam se nije hvaliti. Jer, danas efikasnost nije dovoljna, sve su bitniji ostaci
preparata u pelinjim proizvodima. Zato smo odluili da objavimo ovaj tekst, a pred
pelarima je i dalje teak zadatak: Odabrati pravo sredstvo za suzbijanje varoe!
Ovom prilikom moram da se zahvalim i predsedniku SPOS-a koji je podrao
objavljivanje ovog napisa.
AMITRAZ ZA I PROTIV
(E. ifertajn, Suzbijanje Varrooze, Imkerfrojnd, br.11/84).
U poslednje vreme pojavio se novi lek iz klase amitraza protiv Varroe
destruktor, pod nazivom amitraz-500. To je ve etvrti proizvoa u Srbiji koji je
dobio dozvolu za opaku kontaminaciju voska i meda u konici, sa stravinim
posledicama za konzumente pelinjih proizvoda.
"Amitraz je organska materija koju su jo 1970. godine sintetiki izdvojili u
Velikoj Britaniji. Spada u hemijsku porodicu formamidina a meu njima odreeni broj
ima interesantna akaricidna svojstva. Izmeu ostalog amitraz je jedna od retkih
342
materija koja ne sadri hlorov atom..., saoptio je J. Busieras, profesor na Vioj

veterinarskoj koli u Alfortu u asopisu LA SANTE de L'ABEILLE, posebnog broja iz
1984. godine (E. ifertajn, Suzbijanje Varrooze, Imkerfrojnd, br.11/84, prevod sa
slovenakog, Pelar 5/85, str.142-144).
Amitraz se koristi u voarstvu protiv krukine buve, i za suzbijanje jabukine
lisne buve (Psylla mali), te u zasadima voaka, vinove loze i ukrasnog bilja za
suzbijanje crvene vone grinje (Panonychus ulmi) i obinog pauinara (Tetranychus
urticea ). ADI vrednost iznosi 0,003 mg/kg/dan, a karenca za voke iznosi 28 dana i
42 dana za vinovu lozu76, to korespondira sa podatkom dr Talpaya o vremenu
razgraivanja amitraza.
"Amitraz se koristi ne samo u poljoprivredi, ve i u veterinarstvu za suzbijanje
razliitih parazitskih bolesti domaih ivotinja: najvie uge kod preivara, svinja i
mesodera, i za suzbijanje demidikoze pasa. to se tie otrovnosti treba zapamtiti da
prilikom spoljnjeg leenja moemo da upotrebimo najvie 0,25 do jednog grama na
kilogram telesne teine"77,(dr J.Busieras, prema dr E. ifertajn-u, 1984). Dakle,
NIJE PRIMARNO NAMENJEN U PELARSTVU za suzbijanje Varrooze.
"Amitraz veoma toksino deluje na pregalj, ali je karakteristian i po tome da
je manje toksian za brojne insekte. Parazitski insekti domaih ivotinja, osim buva
veoma su osetljivi... Doktor Gnedinger (1984) izvestio je FAO (Svetsku organizaciju
za hranu i poljoprivredu) da se zatitni preparat za biljke amitraz koristi u pojedinim
zemljama78 za suzbijanje Varrooze pela, meu kojima je i Jugoslavija. Posle
dimljenja, u Institutu u Kaselu (Nemaka), u medu je pronaeno 2,4 dimetilanilana
to je merilo za celokupnu koliinu toksinih materija... Iz Nemake, Sovjetskog
Saveza Istone Evrope, Maarske, Rumunije i Meksika poslali su 14 uzoraka meda...
Izvrena je proba na 2,4 dimetilanilana sa hromatografskom analizom na
visokosabijenu tenost... Rezultzati analize su pokazali, gledano u celini, da
pregledani med moe da se svrsta, u odnosu na supstance koje sadri, u
beskorisnu namirnicu (dr. E.ifertajn, 1984)79.
"Stalna upotreba odreenih vrsta formamidina (iji molekul u veini sluajeva
sadri po jedan atom hlora) kod laboratorijskih glodara moe da izazove zloudne
tumore. Ova opasnost dolazi od samih formamidina a jo vie od rastvarajuih
produkata kao i prilikom stalne upotrebe materija cele ove grupe, uzimajui u obzir i
amitraz. Strunjaci FAO objavili su 1980. godine, da su zapazili povean broj tumora
i oteklina posle stalne upotrebe amitraza preko hrane i to posle 80 nedelja i samo
kod najjae testiranih koncetracija ili kod upotrebe 2,4 Yxlidina posle 18 meseci... (dr
Gnedinger, savetnik za bolesti pela, 1984, prema ifertajnu, 1984).
U Pelaru br. 9, 1996. godine pod naslovom Da li pelari Srbije proizvode i
plasiraju u prodaji kvalitetan med?, na str. 272. publikovao sam, uz ostalo jo i
miljenja, poznatih i priznatih strunjaka u svetu pelarske nauke, o amitrazu koa
leku protiv varroe, koga mnogi nai strunjaci zduno preporuuju u pelarstvu.
Citiram:
Na III Meunarodnom simpozijumu o Varroozi odranom u Splitu od 30.09.
do 02.10.1984. godine, zapadnoevropski istraivai, a prvenstveno oni iz SR
Nemake otro su ukazali na opasnosti koje mogu da nastupe korienjem preparata
razvijenih na bazi amitraza. Ovi preparati su vrlo otrovni i za pelare i za pele, a jo
zagauju med, pa ak i vosak (podvukao J.K.), to moe da ima vrlo negativne
posledice, ulo se sa govornice u kongresnoj dvorani hotela Lav pred 400
uesnika iz Jugoslavije i oko 50 istaknutih naunika iz inostranstva. Posebno je
343
ukazano na kancerogeni efekat (podvukao J.K.). Meutim, niko od strnjaka i

istraivaa iz onih zemalja gde se ovaj preparat proizvodi ili primenjuje nije bio u
stanju da ovo miljenje opovrgne (L. Kolarevi)80.
Na Meunarodnom simpozijumu Zdravstvenoj zatiti pela, odranom
1986. godine u Zagrebu, dr Talpay, direktor Instituta za pelarski razvoj i izuavanje
meda u Bremenu, SR Nemaka, je referisao o rezultatima istraivanja Instituta o
pesticidnom delovanju amitraza u konici, i istakao da amitraz u primenjenoj
koncetraciji za leenje pela nije toksian za oveka. Kao supstanca amitraz nije ni
kancerogen, ali metaboliti amitraza - formamidin i ksilidin su kancerogeni,
mutageni i teratogeni (podvukao J.K.), i zbog naina primene amitraza oni
(formamidin i ksilidin, prim. J.K.) se nalaze svuda u konici, pa i u medu i u
vosku, izvestio je dr Talpay. Tom prilikom uvaeni naunik je upozorio da je
problematina strana amitrazom zagaenog voska u njegovoj primeni u medicini, a
naroito u kozmetici, budui da je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska (dr
Z. Klinar) Pela 11/90)81
Uvaeni i u svetu poznati i priznati profesori dr N. Koeniger i dr Fuchs, 1986,
godine su izneli sumnju u ispravnost amitraza i ukazali na njegovo kancerogeno
delovanje82. I uvaeni profesor dr F. Ruttner, 1989. godine je upozorio da med iz
konica tretiranih amitrazom nije za upotrebu u ishrani ljudi zbog rezidua83.
Ljubljanska firma MEDEX jo je 1986. godine upozorila pelare oglasom u
Pelaru, Peli i Slovenskom ebelaru da prestaje sa otkupom meda od
proizvoaa koji tretiranje pela vri preparatima spravljenim na bazi amitraza.
Dr Somellvile iz Engleske na Meunarodnom sastanku o Varrozi odranom
avgusta 1986. godine u Feldafingu, SR Nemaka, upozorio je da uvek treba voditi
rauna o tome da je amitraz zapravo veoma nestabilan, te da je nanoenje amitraza
na listie esto nedelotvorno, to se nesreno pokazalo i kod naih pelara 1988/89
godine, kada su mnogi pelinjaci sa gubitkom vie od 50% drutava doiveli
katastrofu"84. Naravno, dr Somerville je u principu protiv takvog naina primene
amitraza85.
Zavod za hemijske analize ivotnoh namirnica u Hamburgu utvrdio je da
kumulacija dimnih sredstava u vosku iznosi 100-300 mg/kg86.
Jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije vee koliine
akaricidima kontaminiranog voska, jer ga pele nisu prihvatile (dr Priesnitz).87
Mr Mustafa Sokolovi upozorio je 1989. godine da med iz pelinjih drutava
tretiranih amitrazom nije za ljudsku upotrebu zbog rezidua 88, a gospodin Branko
Reli, na poznati pelar i eminentni autor brojnih dragocenih rasprava, napisa i
knjiga iz oblasti pelarstva, 1988. godine je upozorio da su preparati na bazi amitraza
tetni po zdravlje ljudi89.
Informacija90 da se Nemci ne ale, pokazuje da su pre neku godinu dr Peteru
erenjiju, pelaru iz Maarske koji pelari sa oko 400 konica i u Nemaku izvozi
godinje oko 20 tona meda u sau, vratili izvesnu koliinu tog meda, jer su otkrili
da je voskak zagaen amitrazom. Posle tog nemilog dogaaja, gospodin erenji je
bio prinuen da iz Novog Zelanda uveze tri tone istog pelinjeg voska od koga sam
proizvodi satne osnove91.
Doktor vet. nauka Zvonimir Klinar, dipl. veterinar u lanku pod naslovom
Kojim putem lijeiti Varroozu? pie u Peli br. 11/1990, str. 316): Toksikoloki
gledano, prema nalazima Instituta za pelarski razvoj u Bremenu (Nemaka, prim.
J.K.) i izvetaju dr Talpay-a, na meunarodnom simpozijumu Zdravstvena zatita
pela (Zagreb 1986), pesticidi imaju znatno krai put svoje degradacije i eliminacije
kroz ivi organizam nego pomean u medu ili vosku. I u mrtvoj peli hemijske
344
supstance se razgrauju znatno bre nego naneene u istoj koncetraciji i u istim

ambijentalnim uslovima na predmete neive prirode. Dokazljivost pesticida u mrtvoj
peli prestaje znatno pre zbog biohemijskih procesa kojima se pesticid razgrauje, a
na predmetima ostaje u istoj hemijskoj strukturi gde doivljava tokom dueg vremena
svoju degradaciju. U sluaju amitraza znamo da u primenjenoj koncetraciji za leenje
pela nije toksian za oveka. Kao supstanca amitraz nije ni kancerogen, ali prema
Talpaju metaboliti amitraza formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i
teratogeni, a oni se nalaze zbog naine primene amiztraza - svuda u konici pa i u
medu i u vosku. Amitraz je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska.
Njegova razgradnja u vosku je daljnji put njegove eluminacije. Nezgodna strana
amitrazom zagaenog voska je upotreba u medicini, naroito u kozmetici".
Nije davno bilo kada je pokojni docent dr Duan Todorovi, u Pelaru br.7,
1989. godine na str. 191. publikovao da se posle dva meseca amitraz potpuno
razgradi u medu, dok njegovi metaboliti formsmidin i ksilidin ostaju u medu jo punih
18 meseci, to je utvreno u Pelarskom institutu Libefeld, vajcarska 1988. godine.
To se ne moe porediti s karencom od 28 dana za voke i 42 dana za vinovu lozu,
to neki strunjaci iz struke (veterinarske) i (poljoprivredne, zatitari) veto koriste,
navodei pelare na pogreno zakljuivanje. Pozivajui se na gospodina Novicu
Mitia i njegov prirunik Pesticidi u poljoprivredi i umarstvu Jugoslavije, 1998,
vetom tautologijom zaobilaze naune injenice i pelarima ne govore punu istinu o
pobonom dejstvu mitaka, hemovara, biVarrola, amitraza-500 oplemenjenog mitaca.
Karencom od 28 dana za voke i 42 dana za vinovu lozu, vajni strunjaci
ele amitraz predstaviti bezopasnim, isputajui iz vida da med nije to i voe i
groe u pogledu zadravanja opasnih ostataka amitraza, pa obmanjuju pelare i
potroae meda da naznaene karence odgovaraju i za med, to ne stoji, jer je u
Institutu libefeld utvreno zadravanje metabolita u medu od 18 meseci, o emu je
izvastio doc. dr Duan Todorovi.
Gospoda od struke i nauke, kao predavai trebaju informisati sluaoce da je
Svetska zdravstvena orgsanizacija (WHO) proglasila amitraz za najopasniju
supstanciju za pelarstvo (dr K Walner)92, pa je zakonom zabranjen u pelarstvu u
SAD93 i zemljama Europske unije, upravo zbog nauno utemeljenih injenica da
metaboliti amitraza - formamidin i ksilidin ispoljavaju teratogeno, mutageno i
kancerogeno dejstvo na ljudsku vrstu, te da objasne znaenje ispoljavanja ovih
dejstava na zdravlje trutnica i porodilja, kao i na zdravlje mladih branih parova koji
e raati decu.
Sama sumnja u ekoloku i zdravstvenu ispravnost preparata spravljenih na
bazi amitraza, dovoljan je razlog da se ozbiljno zamislimo hoemo li ili neemo
pelinja drutva tretirati HemoVarrom, Mitacom, Bivarrolom, ili amitrazom-500, i
drugim preparatima sa bazom ove materije, i hoe li lobisti i dalje favorizovati
amitraz, a stavljati rampu EKO-lekovima.
A dokaze za potvrene sumnje imamo svakodnevno. Prema podacima
SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE, U SRBIJI IMA 800.000 INVALIDNIH OBOGALJENIH OSOBA NAKAZA. 94 Ne tvrdim da je svemu uzrok med, polen,
propolis i vosak, kontaminirani amitrazom. Ali postavimo sebi pitanje: Koliko smo mi
pelari tome doprineli, jer su njihove majke nosei devet meseci trudnou, po savetu
lekara i preporuci pelara u svoj jelovnik ukljuivale i med iz Srbije.
vedska je jo 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz
(N-2,4(dimethylphenyl)-N-((2,4-dimethylphenyl)-imino)methyl-Nmethanimidamide). (Urednik)
345
U ruskom asopisu Pelovodstvo broj 6/2006. objavljen je tekst Preparati na

bazi amitraza, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog
teksta:
Specifini akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih
jedinjenja koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodnji razliitih preparata,
predvienih za borbu protiv varoe. Njegova umerena otrovnost za toplokrvne
ivotinje i oveka (spada u treu grupu pesticida po otrovnosti), brzo razlaganje na
metabolite u unutranjoj sredini i visoka akaricidna aktivnost omoguuju njegovu
iroku upotrebu u pelarstvu.
Podsetio bih vas da u treu grupu otrova, koju Rusi ovakvim nainom
informisanja javnosti predstavljaju maltene bezopasnom, spadaju i sledei pesticidi,
svima vama dobro poznati: u pelarstvu ozloglaeni imidakloprid (Gaucho), malation
(Etiol, Malation, Ambarin), dimetoat (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitrotion
(Fenitrotion, Galation) i drugi. Prema tome, u najmanju ruku nije umesno praviti
ovakva poreenja.
U istom tekstu nalazi se jo nekoliko korisnih informacija za pelare, koje
ukazuju kako amitraz treba da primenjuju pelaei u Rusiji .
Prva informacija vezana je za primenu vodene emulzije amitraza
nakapavanjem po pelama:
Ne preporuuje se primena preparata u letnjem periodu, kada u drutvima
ima legla, jer e efikasnost protiv varoe biti niska (ne vea od 40%), a moe da doe
i do uginua mladih pela i matica.
Poto se ve primena amitraza nakapavanjem preporuuje samo za zimski
period, jer tek tada postie dovoljnu efikasnost, postavlja se pitanje zato ga uopte
koristiti i zimi, kada se ve pokazalo da oksalna kiselina postie i veu efikasnost od
amitraza u periodu bez legla? Odgovor je dao dr Luhanski na predavanju
Beogradskim pelarima 2001. godine, kada je oksalnu kiseline proglasio kao ubicu,
kada je rekao da je "primenom prskanja, oksalna kiselina kod ruskih pelara poznata
kao bubreni otrov....To je veoma opasno, jer je utvreno da oksalna kiselina izaziva
kamen u bubrezima i druga bubrena oboljenja". (irovi, 2003/4), to je
demantovao Dr Antonio Naneti (Italija) tvrdnjom da to nije dokazano (iz
predavanja 29. jula 2006. g. u Aleksincu
Dr S.N. Luganski, dr S. Sotnjikov i drugi koji danas u pelarstvu Rusije
favorizuju amitraz95 i fumagilin, a oksalnu kiselinu okrivljuju za pojavu krenog legla,
to prema dr Antoniju Nanetu nije nauno potvreno96, stiem utisak da su uvaeni
strunjaci na platnom spisku97 farmaceutske industerije .
Najverovatnije je da je na tom spisku i autor lanka i urednik asopisa
Pelovodstvo, koji je pustio tekst na stranice asopisa ime podvaljuje ruskim
pelarima i ruskoj naciji, u ta se svrstao i predsednik komisije za meunarodnu
saradnju SPOS-a, dr Milan irovi koji uruuje pozive Luganskom i otnikovu da
obmanjuju pelarsku javnost u Srbiji, pevajui pesme pohvale amitrazu i fumagilinu.
U ruskom asopisu Pelovodstvo broj 6/2006. objavljen je tekst Preparati na
bazi amitraza, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog
teksta:
Specifini akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih
jedinjenja koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodnji razliitih preparata,
predvienih za borbu protiv varoe. Njegova umerena otrovnost za toplokrvne
ivotinje i oveka (spada u treu grupu pesticida po otrovnosti), brzo razlaganje na
metabolite u unutranjoj sredini i visoka akaricidna aktivnost omoguuju njegovu
iroku upotrebu u pelarstvu.
346
Podsetio bih vas da u treu grupu otrova, koju Rusi ovakvim nainom
informisanja javnosti predstavljaju maltene bezopasnom, spadaju i sledei pesticidi,
svima vama dobro poznati: u pelarstvu ozloglaeni imidakloprid (Gaucho), malation
(Etiol, Malation, Ambarin), dimetoat (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitrotion
(Fenitrotion, Galation) i drugi.
Na osnovu tekstova u asopisu Pelovodstvo, kako se u pelarstvu biveg
SSSR-a, vodila borba sa Varoom Destructor u vermenu od 1980. do 1995.. godine i
sadanjih istupanja dvojice strunjaka od kojih jedan (otnikov pije amitraz pred
pelarima u Srbiji), stie se utisak da su tada oni bili maloletni i da nisu ni znali za
problem u pelarstvu koji se zvao varroa , te da nisu itali referat dr Talpaya na
Simpozijumu o varoi u Zagrebu 1986. godine, niti isitali tekst dr Eriha ifertjna u
broju 11 pelarske revije Imkerfrojnd i njegovog izvetaja pod brojem AB 25/1984,
pod naslovom "Suzbijanje varooze", 1984. godine, niti Mr Jevrosimu Stevanovi i
prof. dr Zorana Stanimirovia koji su dali nauno dokazanu sliku o fumagilinu koji
zastrauje deluje na zdravlje ljudi i pela (Pelar br 11 i 12 (2000. godine).
Nova generacija ljudi strunjaka na elu sa dr Luganskim, S. Sotnjikovom, i
drugima napustila je metode leanja bolesti pela koje su u osamdesetim godinama
20 veka promovisali Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede SSSR, (a
nosioci ideje i protogonisti bili Smirnov, O.F. Grobov, V.V. Mikitjuk i L.N. Guseva ), i
inaugurisali opasnu hemiju (amitraz) i jo opasnije antibiotike (fumagilin) za tiho
unitenje Nacije. Iako Ruska nacija svake godine gubi vie od 600 hiljada dua 98
(a ako nastavi takvim pomorom, odnosno ne raanjem, 2050. godine Rusija e
se, od sadanjih 143,7 miliona svesti na 100 miliona stanovika), urednik
Pelovodstva, kao i dr Luganski i drugi strunjaci na platnom spisku farmaceutske
industrije, ne pitaju se koliko je tom pomoru doprinela popularizacija upotrebe
amitraza u pelarstvu i trovanje meda, jer konzumiranjem meda sa ostacima
metabolita ove stravine supstancije, trudnice zbog saznanja da metaboliti iz
amitraza izazivaju zloudne tumore, mutacije gena i malformacije ploda u
utrobi majke, ne ele dete - nakazu pa se odluuju na prisilni prekid trudnoeabortus, to se meu mladim damama iri brzinom veom od 6 maha 99 (prim.J. K.).
Ruske pelarske strunjake zdravlje nacije ne interesuje, njih zanima debeli
buelar. Kakva je razlika izmeu interesa srpskih i ruskih strunjaka u oceni
amitraza? Ja je ne vidim. Prim. J.K.).
Iz samo dla Uputstava za lekove, navodim one za koje sam imao priliku da
se upoznam preko oglasa uz Veliku enciklopediju pelarstva Moskva Minsk,
2005., vidljivo je da je rusko pelarstvo prelo na metodu upravljanja zdravljem pela
- hemijom koju je odbacio 34. konkres Apimondije 1995. godine, a potvrdili svi
kongresi Meunarodne pelarske organizacije koji su nakon toga odrani.
Dakle, nova generacija ljudi strunjaka u pelarstvu Ruske federacije,
poput Luganskog I otnikova promovie antibiotike i akaricid amitraz.
- Protiv evropske i amerike kuge - Baktopol, (2000) - antibiotik;
- Protiv bolesti gnjiloe - Oksivit (1999) - Antibiotik, Oksibaktocid (2002), Antibiotik
- Protiv varooze - Fumigan (specifini akaricid) (1999), Bipin selektivni
akaricid (1997),
Protiv Askosferoze i Aspergilleza - Unisan (1995), Antibiotik, Mikoask
(2001), difenokonazol,
Apiask (2003), - Antibiotik
- Protiv nozemoze i bakterijskih bolesti pela - Nozemacid (2002),
Nozemat (19959) - Antibiotik.
347
"Amitraz 100 veoma toksino deluje na pregalj, ali je karakteristian i po tome

da je manje toksian za brojne insekte. Parazitski insekti domaih ivotinja, osim
buva veoma su osetljivi...Doktor Gnedinger (1984) izvestio je FAO (Svetsku
organizaciju za hranu i poljoprivredu) da se zatitni preparat za biljke amitraz koristi u
pojedinim zemljama101. za suzbijanje varooze pela, meu kojima je i Jugoslavija.
Posle dimljenja, u Institutu u Kaselu (Nemaka), u medu je pronaeno 2,4
dimetilanilana to je merilo za celokupnu koliinu toksinih materija...
Iz Nemake, Sovjetskog Saveza, Istone Evrope, Maarske, Rumunije i
Meksika poslali su po 14 uzoraka meda...Izvrena je proba na 2,4 dimetilanilana sa
hromatografskom analizom na visokosabijenu tenost...Rezultzati analize su
pokazali, gledano u celini, da pregledani med moe da se svrsta, u odnosu na
supstance koje sadri, u beskorisnu namirnicu" (dr. E.ifertajn, 1984)102. Ili su
pomenuta gospoda odlino informisani istraivai, ali su na platnom spisku
farmaceutske firme koja ih debelo plaa, pa su im vezane ruke i zaepljena usta, te
im nije stalo do zdravlja Nacije.
Trideset etvrtim kongresom Apimondije 1995. godine, odbaena je hemija, a
prihvaeni mravlja, mlena, oksalna i siretna kiselina, kao i eterina ulja timola,
eukaliptola...- upravo ono to su u strategiju borbe protiv varoe u pelarstvu SSSR-a
inaugurisali Grobov, Smirnov, i cela jedna plejada boraca protiv Varroe Destructor
alternativnim sredstvima i metodama, u osamdesetim godinama XX veka. Verovatno
pod uticajem debele korupcije mita (mito je uao u svaku poru ivota Rusije103,
odnosno super honorara, urednik ruskog asopisa Pelovodstvo u broju 6/2006.
objuje tekst Preparati na bazi amitraza, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji.
______________________________________________
LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - 903/ 2004.)

Negovateljsko ponaanje je kompleksna osobina, iji je cilj uklanjanje i ubijanje parazitskog
krpelja, Varroe destructor, a sastoji se od samoienja od krpelja (autoienja,
samonega, lina nega), tzv. istakog plesa, ienje otvorenih infestiranih elija legla i
grupnog ienja uzajamno ienje infestiranih odraslih pela. Higijensko i
negovateljsko ponaanje pela, kao i kod ostalih organizama vieg stupnja filogenetskog
razvoja, prevashodno doprinosi odravanju higijene tela, higijene potomstva i higijene
prostora u konici, krae ili due vreme po dolasku na svet to je svakako neodvojivo i od
njihove otpornosti na odreene bolesti (Pejovi, 2001).
3
Izraajnost higijenskog ponaanja podrazumeva odstranjivanje uzronika bolesti, pre nego
to on dostigne infektivni stadijum. Zato se higijensko ponaanje moe shvatiti i kao
rezistencija prema odreenim bolestima legla i odraslih pela (Pejovi, 2001)
4
Pere-Mezonev (1935) preporuuje dim koji treba da je gust i beo, i, ukoliko je vie mogue
hladan, jer dim plav, prozraan i suvie vreo, uzbuuje pele umesto da ih ukroti. Treba
kao neispravne odbaciti dimilice koje izbacuju lavu dima, koje esto bacaju varnice pa ak
i plamen, jer oni pre i drae pele. Kao korisno gorivo mogu se upotrebiti suvo trulo drvo,
suva kravlja balega i suve peurke, a da bi dim bio to hladniji, cev na dimilici treba da je
dua. Gorivu treba dodati malo duvana i ostruganog propolisa sa okvira, jer dim od toga
jako umiruje pele. Dim iz lule i cigarete koji se u ustima rashladi odlian je. Novija
2
348
istraivanja su pokazala tetnost dima po zdravlje pelinje zajednice, pa kao alternativu

sugetiu prskanje toplom zaslaenom i aromatizovanom vodom to sitnijih estica.
5
U poljskim uslovima vreme mereno jednim sekundom predstavlja trenutak kada izgovorimo
vezani broj 23-24.
6
Pelar br.6/86, str.179.
8
Pelar br 10/90, str. 298

Pela, Zagreb, br. 1/89, str. 6.
10
Pela, Zagreb, br.4/87, str.116.
11
Pela, Zagreb, br 9/90, str.233.
12
Pela, Zagreb, br. 11-12/88, str. 323.
13
ADI vrednost (accetable daily intake) je koliina supstance koju ovek bez rizika
svakodnecvno troi konzumira celog ivota.
14
Pela, Zagreb, br.6/86, str.179.
15
Pela, Zagreb br.6/90, str.178.
16
Pelar, Beograd, br. 5/85, str. 142-144.
17
Pelar, Beograd, br. 11/88, str. 335.
18
Pela, Zagreb br. 9/90, str.253.
19
Pela, Zagreb, 6/86, str.l68
20
"Pelar" 1/2002, str.4
21
"Nemaka je najvei uvoznik meda na svetu. Ukupan uvoz u Evropsku Uniju iznosio je
2002. godine 155.104 tone, od ega je 92.754 tone otilo u Saveznu Republiku Nemaku,
dok je u Veliku Britaniju otilo 23.522 tone, Italiju 12.683 tona, u paniju 6.697 tona... "
(ifertajn, Pelar11/2003).
22
SLOVENSKI EBELAR 3/2003.
23
Utvrivanje zaraenosti dobija se brojanjem otpalih varroa na podnjai tokom sedam dana,
odnosno pregledom podnih uloaka (koji se stave ispod mree u mreastoj podnjai, prim.
autora):
Uloak je zatien mreom od kontakta sa pelama.
U otpadu se prebroje otpale varroe, sedam dana posle postavljanja istog uloka.
Prerauna se koliko je varroe padalo dnevno.
Procena stepena zaraenosti zavisi od godinjeg doba i stanja drutva:
ako ve u julu pada 5-10 varoa dnevno, zajednicu odmah treba tetirati da bi se
omoguilo uzgajanje zdravih zimskih pela.
U oktobru/novembru dnevno teba da pada manje od 0,5 varroa. Danas se, nezavisno
od toga, savetuje zimska obrada pelinjih zajednice! ( ivadinovi, Pelarenje za
budunost - Varoa pod kontrolom, 2002)
24
U prolee 1985. godine izvrili su pregled, i sva pozitivna drutva su unitavana. A sve u
cilju da hemija ne ue u vosak. (Iz referata Vladimira Veselog i Pereutke u Splitu, 1984).
25
Ali ulaskom eke u Evropsku uniju, otpala je i zabranjena upotreba amitraza i ostalih
"aza, pa su pelari, pravovremeno edukovani, spremno doekali organske kiseline i
eterika ulja kao lekove za leenje varooze.
26
Tabela oformljena na osnovu prevoda na slovenaki jezik teksta dipl. in. V. Veseli.-a,
"Slovenski ebelar" br. 2 2002.
27
iz sledeih gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen,
Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am
see. (R. ivadinovi, Pelarenje za budunost, 2002).
28
Pela , Zagreb, 6/90, str l78
29
Pelari letvice dobijaju besplatno, jer su po zakoonu obavezni da se ulane u pelarska
drutva i da plaaju lanarinu, a po nalogu regionalnog inspektora dre ih u konicama ne
krae od 16 dana. Letvice impregnirane mavrikom izraene su po jedinstvenom postupku,
a na temelju prethodnih rezultata profesora Lenskog.
Tretiranje se izvodi na itavoj teritoriji jednog inspektorata po nalogu inspektora,
istovremeno na svim pelinjacima i istim lekom. Izrael je podeljen na tri dela razliite
9
349
veliine, ali podjednaka po broju pelinjaka. Za svaki od njih zaduen je jedan pelarski
inspektor, koji je vladin slubenik s ogranienim mandatom. Pelari su toliko disciplinovani
da ne ostavljaju letvice u konici due od naloga inspektora. Drava je u pelarskom
pogledu podeljena na tri inspektorata. Svaki inspektor ima velika ovlaenja od
ministarstva pelarstva za regulisanje celokupnog rada pelara: (1) zatitu pela od
bolesti, (2) odreivanje lokacije za opraivanje citrusa i nedozvoljavanje prekomernog
nagomilavanja konica i (3) odreivanje osnovnih i 2-3 pomone lokacije za eksploataciju
glavne pae.
30
Pela, Zagreb, 9/88,str.265
31
Iz referata dr Gore Rozental, nauog direktora u Ministrastvu poljporivrede, Agronomsku
institut Vulkani-Bet Dagan, "Pela" br. 11, Zagreb 1989.
32
(1) na najveem pelinjaku u Yad Mardekaj - 20.000 sparenih i 15.000 nesparenih matica i
matinjaka; (2) u Pelarsko Institutu Zrifin - oko 1.000 sparenih i 9.000 matinjaka; (3) u
desetak najveih pelinjaka proizvede se oko 10.000 matica za vlastite potrebe (Magistar
Josip Markovi, dipl. veterinar, dve godine specijalizirao pelarstvo u Izraelu na najveim
pelinjacima, "Pela" br.1, Zagreb, 1991, str.10-11)
33
U svom napisu Jesenje prihranjivanje sa fumagilinom u Pelaru br.8/96 dr Mlaan, u
objanjenju potreba poveavanja doze fumagilina kao preventive protiv nozemoze pela,
posluio se metodom tautologije. Kad govori o poveanju doze fumagilina u pelarstvu u
svetu, naglaava da su doze znatno vee u odnosu na one koje se upotrebljavaju kod
nas, i iznose od 5 grama na 3,75 litara eernog sirupa pa do 10 grama na 7,5 l sirupa.
Zastanimo za trenutak, i pogledajmo ubedljivuigru brojeva :
5 grama na 3,75 l surupa
10 grama
na 7,50 l sirupa
Prosta raunuca kae (a i bez raunice je oigledno) da je to isto! Tautologija! 3,75 : 5
= 7,5 : 10. Bilo kako bilo raun pokazuje da 1 (jedan) gram fumagilina dolazi na 0,75 l
sirupa, ili 1,33 grama na 1 l sirupa.
Da bi bio to ubedljiviji o potrebi vee doze leka, Mlaan nastavlja: ak i maarski
proizvoa fumagilina navodi u svom uputstvu dozu po konici od 3 do 5 g.Ovo ve nije
tautologija, ve sraunata tendencija da se igrom brojeva i grama pelari ubede da to
vie troe fumagilina i stvore pogodnu klimu za kreno leglo u pelinjem drutvu. A prema
preporuci strunjaka jedan drugi antibiotik nistatin lei krenim leglom obolelu
pelinju zajednicu. Meutim, dobronamerni znalci kau da nistatin pomae dok terapija
traje, odnosno nee spreiti pojavu recidiva.
Ako se u dosadanjoj praksi kod nas primenjivala doza fumagilina od 1 do 2 g na litar
eernog sirupa po pelinjem drutvu, kako shvatiti preporuku dr Mlaana da u naim
uslovima prilikom jesennjeg prihranivanja adekvatna doza treba biti 4-5 grama fumagilina
na 3,75 do 4 litra sirupa po pelinjem drutvu(citat po Mlaanu), nego kao tautologiju,
kada su to veoma priblino iste doze. Naime, 4-5 g na 3,75 pokazuje da je to 1,07-1,33 g
fumagilina na jedan litar sirupa. A 4-5 g na 4 litra sirupa jeste to i 1 do1,25 g fumagilina
na 1 litar sirupa.Dakle, dr Mlaan ne preporuuje nita novo.
Poznato je da su i nedovoljne doze antibiotika jednako opasne kao i prekomerne.
Dodavanjem umanjenih doza najee se javlja rezistencija na antibiotike. Ovaj problem
utoliko je ozbiljniji to on pogaa ne samo konice pelara koji koristi antibiotike, ve isto
tako i sva pelinja drutva u jednom rejonu, ije e zagaenje klicama antibiorezistenata
uiniti teom borbu protiv bolesti (ambonaud).
Postavlja se pitanje koju dozu koristiti, ako uopte treba koristiti fumagilin? Informisani
pelari koriste fumagilin i onako u uveanim dozama pa nesvesno i zdrava pelinja
drutva ine pogodnim tlom za razvoj krenog legla i postaju potroai jednog drugog
antibiotika, nistatina. Jer, kako drugaije shvatiti sugestije strunjaka nego kao
tendenciju da proizvoai antibiotika plasiraju namenski svoju robu na sigurno trite.
Stavljajui pod znak pitanja opravdanost upotrebe fumagilina u pelarstvum protiv
nozemoze, Jevrosima Stevanovi i saradnici (2000) suprotstavili su dr Mlaana,
zagovornika upotrebe uveanih doza fumagilina u pelarstvu, protiv dr Vladimira Mlaana
350
koji pie o nedelotvornosti tog leka u terapiji nozemoze, te konsultujui i citirajui obilje
svetske strune literature, izneli na svetlost dana (mnogo im hvala) argumantaciju protiv
primene fumagilina u pelarstvu. I gospodin ore Stanoji u magazinu DOBRO
JUTRO (mart, 2001) snagom argumenata upozorio je na stravine posledice koje ostaci
fumagilina u medu ostavljaju na zdravlje ljudi, u prvom redu na zdravlje trudnica i dece.
Doktor Vladimir Mlaan, kao uvaeni strunjak nalazi se na spisku predavaa SPOS-a
za edukaciju pelara ve vie od 15 godina, ali za obuku pelara u prevenciji bolesti pela
i u prepoznavanju bolesti, ali ne i u leenju obolelih pelinjih drutava, Jer, leenje obolelih
pelinjih zajednica vre kvalifikovana-struna lica, diplomirani veterinari. Kao uvaenog
strunjaka, sva pelarska drutva na teritoriji SR Srbije i R. Srpske pozivali su dr Mlaana
da im odri predavanje, i bili ponosni to im je on doktor nauka bio predava, a pelari
zahvalni i bogatiji u saznanju odgajanja pelinjih drutava bez nozemoze uz preventivnu
upotrebu fumagilina !!!? I autor ovih redova bio je prisutan predavanjima, kada je dr
Mlaan ubedljivom retorikom uveavao za duplodoze fumagilina u jesenjoj prihrani pela
kao preventivnu meru protiv nozemoze.
A jo davne 1977. godine dr Neka Snoj, redovni profesor Veterinarskog fakulteta
Univerziteta u Ljubljani protivila se preventivnoj upotrebi antibiotika u pelarstvu. Ni doktori
humane medicine ne daju antibiotike zdravim pacijentima preventivno, pa zato bi to mi
inili pelama, logino je pitanje jednog laika.
Koliko smo mi pelari po sugestiji predavaa, sa spiska SPOS-a, doprineli
nekontrolisanoj primeni ne samo antibiotika fumagilina, ve i drugih ina i hemijskih
akaricida i insekticida (amitraza) u leenju pelinjih zajednica, pa time vosak i med uinili
opasnim za ljudsko zdravlje i za zdravlje pela. A takav med su najee konzumirale
trudnice umesto belog eera, kako bi edo doneseno na svet bilo zdravo i napredno. A
koliko smo doprineli ceni koju za to plaaju trudnice i porodilje donosei na svet decu koja
zavravaju u Tirovoj i na Onkolokoj klinici ?
Dananji svet je drutvo prevaranata, naalost. Prevareni veliaju preverante, a mali
prevaranti veliaju velike prevarante (S. Miloradovi).
34
"Pelar" br.4/ 2002, str.167
35
PELAR, 11/95
36
PELAR, 9/97, str.279. Nisam uspeo da dobijem nagradu od 100 nemakih maraka, koju
je gospodin Mati obeao svakom ko na poletaljci pelinje zajednice primeti obolele lutke
od krenog legla.
37
PELAR, 9/91, 3/96
38
PELAR, 12/89
39
Pelar8/96; predavanje 1996, 1997, 2005.
40
PELAR, 8/91
41
PELA, 1/90
42
Tasi,V. Pele i pelari, Podgorica, 1996, str. 40;
43
"Pelar"5/2002;
44
Kantar, N. J. Sa zdravim pelama u XXI vek, Beograd, 2001, str. 87;
45
Beli luk ima irok spektar lekovitih dejstava pa nalazi iroku primenu u narodnoj i u
zvaninoj medicini. Vulinovi-Zlatan (1997). ...Iz glavice belog luka izolovano je 33
jedinjenja: aminokiselina, bogata sumporom alin, enzim alinaza pretvara alin u alicin.
Izomeri VINILDITIN i AJOEN (ajoen pokazuje antimikocidnu i lipoksigenaziku inhibitornu
aktivnost).
U jednom enu sadrano je: ugljeni hidrati, 1 g, proteini 0,2 g, masti 0,01 g, vitamini A1,
B1, B2, B3, C, E, alitiamin (vit.B1+alicin), sumpora (500-3.720 mg/kg, minerali u tragovima u
visokom nivou, ukljuujui bakar, gvoe, cink, kalaj, kalcijum, mangan, aluminijum,
germanijum, selen, fosfor, kalijum, 10 razliitih vrsta eera ( fruktoza, klikoza, arabinoza,
inulin). Ukupan sadraj eera iznosi oko svih supstanci; sadri i esencijalna ulja,
fitoncide, adenozin, dimetil-trisulfid...
Akademik Jovan Tucakov (1971) ...Beli luk kao lek priznaje i nauna medicina nekih
drava. U narodnoj medicini upotreba belog luka protiv kolere i tifusa, srdobolje i proliva,
351
preventivno protiv malarije, barske groznice i drugih bolesti koje se javljaju kao posledica
poplava i nezdrave vode. Za leenje organa za disanje, za leenje obolelog srca i krvnih
sudova. U mnogim naim gradovima beli luk upotrebljavaju protiv arterioskleroze,
nesvestice, nervoze srca, lupanja srca itd. I neke ivane bolesti lee belim lukom. Protiv
glavobolje, nesvestice, muke, gaenja (trudnih ena) i sipnje. Kao preventivno sredstvo za
jaanje trbunih organa, protiv neuredne stolice. Protiv crevnih parazita. Za klistiranje
dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko enjeva belog luka. To radi i kolska
medicina i smatra da je to najefikasniji i najmanje opasan nain istarivanja dejih glista.
Dr Radul Markovi, (2001)."...Beli luk sadri i selen, pa su Kinezi zbog ovog njegovog
svojstva utvrdili i nauno dokazali da se rak ree javlja u onim krajevima gde ga ljudi esto
upotrebljavaju u ishrani... Beli luk sadri i znatne koliine joda koje uslovljavaju ovekovu
krepkost... Vitamini pomau pravilno funkcionisanje jetre... Po fiziologiji kineske medicine
slezina je glavni organ za stvaranje energije iz hrane, pa se s pravom kae `jaka slezina
jak pankreas`, a to uslovljava `bolju regulaciju dijabetesa i ispoljavanje antidijabetskog
efekta` " Beli (i crni) luk se sa uspehom upotrebljava i kod ovih oboljenja:
Artritis, Atereskleroza, Atletsko stopalo, Boginje (male, ovje, velike), Crevni gasovi,
elavost, Bronhitis, Dijabetes, Dispersija, Dizenterija, Epilepsija, Gangrena, Grip,
Hidropsija, Katar, Oboljenje usta i nosa, Trovanje (duvanom, olovom), Perut, Prehlada
(obina), Rak i Reumatizam. Sepsa, Skorbut, uljevi, Tifusna groznica, Tuberkuloza, Ujed
(psa, korpije) i Visoki krvni pritisak. Zatvor (opstipacija), utica, Akne, Alergije, ir,
furunkul, karbunkul, Bronhitis, Deje bolesti (ovje boginje (veriele), rubeole, zauke
(parotitis), veliki kaalj ili rikavac (pertusis), Prehlade, kaalj i bolesti grla, Cistitis i uretitis
(infekcija urinarnog trakta), Proliv (dijareja), Poremeaj probave: zapaljenje eluca
(gastritis), goruica i teka probava, otitis (zapaljenje uha): zapaljenje spoljnjeg slunog
hodnika i zapaljenje srednjeg uha.Emfizem (naduvenost),Groznoca, Bolesti srca:
arterioskleroza, ateroskleroza, pektoralna angina, koronarno oboljenje srca. Hipertenzija
(povieni krvni pritisak u krvi). Bolesti bubrega: pijelitis (zapaljenje bubrene karlice),
pijelonefritis (istovremeno zapaljenje bubrega i bubrene karlice), glomerunefritis
(zapaljenje bubrega koje je koje je preteno zahvatilo glomerule), nefritis (zapaljenje
bubrega). Bubreni kamenac. Menstrualni poremaaji. Flebitis (zapaljenje vena) i
tromfoblebitis ( tromboza prouzrokovana zaaljenjem zida vene). Prostata: benigna
hipertrofija prostate i prostatitis (zapaljenje prostate). Sinuzitis (zapaljenje paranazalnih
sinusa). Infekcija izazvana stafilokokama: impetigo ( oboljenje koe izazvano piogenim
mikrobima). Poremeaj totaste lezde (tiroida) gua, hipotiredizam. Bradavice (veruke).
Gliste. Gljivina infekcija. Vaginitis (zapaljenje vagine izazvano raznim klicama):
kandidijaza trihomonijaza.
Beli luk takoe: Pospeuje luenje ui. Spreava arteriosklerozu i visoki krvni pritisak.
Aktivan je protiv stzreptokoka, stafilokoka i bakterija koje prouzrokuju izvesne vrste tifusne
groznice i dizenteriju. Upotrebljava se za leenje eludanih bolesti bolesti creva zbog
svog antibakterijskog delovanja. Otvara apetit i pomae varenju hrane, jer eterina ulja
koja se nalaze u njemu, izazivaju pojaano luenje sokova lezda organa za varenje.
Zbog toga ga treba koristiti u malim koliinama. Ako se upoptrebljava u veim koliinama,
onda teti obo0lelim od ira ba elucu, dvanaestopalanom crevu, gaastritisa i slinih
bolesti stomaka. titi od eludanih poremeaja, naroito kad promene klime, vode i
hrane mogu biti naugodne. Preventivan je lek protiv virusa gripa, prehlada i dr. Uklanja
infekcije izazvane glistama. Lei razliite poremeaje koe. Poveava otpornost
organizma i spreava prevremene simptome starenja i ateroskleroza. Povoljno deluje kod
prehlade, a daje se i kod crevnih parazita. Beli luk se takoe koristi u kozmetici, posebno
za jaanje korena kose i za ienje koe" Prema
Genadij Petrovi Malahov (2003) "Njegova priroda je vrua i suva u etvrtom stepenu.
Odstranjuje tamne krugove oko oiju. ini prijatnim polni snoaj oveka koji ne doivljava
orgazam. Vraa glas. Pomae kod kalja za izbacivanje sluzi. Isteruje sitne i krupne gliste
iz organizma.ini obilnom menstruaciju i mokrau. Izbacuje posteljicu iz materice.
Pojaava polnu potenciju. Poboljava boju lica i daje mu rumenilo. Koristan je za slezinu.
352
Meutim, enjak prouzrokuje stvaranje gnojnih rana (ireva), slepilo i glavobolju. Njegovo
tetno dejstvo otklanjaju sire (ocat) i maslo (ulje) ".
Rika Zarai (1990), "Beli luk je mono antiseptiko sredstvo, veoma korisno u vreme
epidemiej gripa ili bronhitisa. Veoma je lak za varenje, preiava krv, omekava krvne
sudove, smanjuje krvni pritisak. Izuzetno je efikasan lek protiv crevnih parazita. Vano je
napomenuti da je zapaen manji procenat obolelih od raka kod stanovnika onih zemalja
koji troe vee koliine belog luka. Sok belog lukarazblaen u vodi odlino je
dezinfekciono sredatvo i pomae zarastanju rana, opekotina i apcesa. Pomeajte sitno
seckan beli luk sa maslinovim uljem i maite ga na hleb od integralnog brana. To je divan
dodatak uz salate od sveeg povra. Jedite, kao i ja, eanj belog luka sa hlebom
namazanim puterom, ili s hlebom i maslinkama, hlebom i orasima". Rika Zarai skree
panju da beli luk kome je preraivanjem otklonjen miris (onaj u prahu ili pilulama) gubi
svoja lekovita svojstva.
Vasa Pelagi (1893, prema Jevtoviu, 1983) "... Jedui ga, on jaa eludac,
predohranjava od greva i vodene bolesti, goni mokrau, uva od groznice i drugo. Protiv
kalja i neuredne stolice dobro ga je utui i jesti s medom. Da se odgoni mokrani kamen,
treba piti svaki dan po au bijela vina u kome je malo enjaka svareno. Trulo meso oko
zuba i mala zububoljalei se kad se ispee enjak u vruem pepelu, i onmako vreo na
bolni zub metne i podri... "
"Beli luk je sredstvo protiv raka, rezultat je otkria istraivaa iz Pensilvanije, pie S.K.
Vanjkevi (2002), i nastavlja "o tome svedoe podaci epidemiolokih istraivanja: u
zemljama gde je Beli luk tradicionalna komponenta nacionalne kuhinje, stepen obolevanja
od raka je nii u poreenju sa zemljama gde beli luk ne ulazi u favorite. U 100 grama
hranjivih materija u Belom luku S.K. Venjkevi nas informie da ima:
Belanevina.
6,5 g;
Ugljenih hidrata
5,2 g
U 100 grama Belog luka sadrano je makroelemenata:
Gvoa
1,5 mg
Kalijuma
260 mg
Kalcijuma
60 mg
Magnezijuma
30 mg
Natrijuma
80 mg
Hlora
30 mg
Sadraj mikroelemenata na 100 grama
Jod
9 mkm
Kobalt
9 mkm
Mangan
810 mkm
Bakar
130 mkm
Cink
1.052 mkm
Posle nekoliko godina istraivanja otkrivene su dodatne komponente. Pokazalo se da
se u belom luku sadri germanijum elemenat koji spreava razvoj tumora u organizmu.
Jedna glavica belog luka sadri jedan milijariti deo germanijuma.
Osim germanijuma, u belom luku se nalazi i selen, magnezijum i razliite
aminokiseline. Svi ti elementi mogu da daju veliki broj razliitih jedinjenja.
Jedna od prvih materija koja je otkrivena u belom luku je adenozin. Adenozin se bori sa
trombocitima u krvi, odnosno sa njihovim vikom. Slilan efekat je ranioje zabeleen
upotrebom en-ena i crnog luka (u mnogo manjoj meri). Znaajno je istai da se
adenozin ne gubi termikom obradom.
"Beli luk iz naeg organizma odstranjuje otrove, poboljava krvotok i rad srca. Ukoliko
patite od tromboflebitisa, ili jednostavno ne elite da se od njega razbolite, jedite Beli luk,
poruuje S.K.Vanjkevi.
"Verovatno ste u ovom popisu prepoznali neke elemente koje nalazite u itajui o
sastavima vitaminskih preparata, pie S.K.Vanjkevi i nastavlja "Ukoliko patite od slabog
srca ili imate problema sa krvnim sudovima, tada e vam lekar verovatno propisati
353
preparate koji sadre kalijum (sintetike preparate farmaceutske industrije, prim. J.K)..
Kod alergije i prehlade propisae vam kalcijum; kod niskog hemoglobina propisae vam
gvoe. I svi ti elementi se nalaze u jednom enu Belog luka!"
U knjizi Leenje belim lukom S.K.Vanjkevi (2002) nalazimo na znaajne novine
lekovitog dejstva Belog luka na suzbijanju i leenju opakih bolesti. Godine 1991. grupa
naunika je izdvojila iz Belog luka jedinjenje aliksin. Aliksin se u Belom luku prerauje,
prilikom seckanja, mlevenja ili gnjeenja enova.. Izbacivanje aliksina je odgovor belog
luka na traumatian uticaj. Slinu reakciju su naunici primetili i kod paradajza, graka i
krompira. Aliksin odlino deluje na ljudski organizam injenicom:
1. da otklanja stres, tanije pospeuje poveanje otpornosti organizma.
2. preventivno utie na zloudne tumore.
Ameriki i Venecuelski istraivai su krajem osamdesetih godina XX veka otkrili
jedinjenje u Belom luku koje su nazvali ejhojen. Ekseperimenti su pokazali da ejhojen
spreava stvaranje tromba. Ovo jedinjenje je poelo da se proizvodi kao preparat i koristi
kod tromboflebitisa i tromboza. Ejhojen uspeno otklanja gljivine bolesti i zloedne
izraslune. Iako nije lek protiv raka, ejhojen se preporuuje u preventivi i leenju raka
debelog creva, raka koe i raka eluca.
46
Od 300 grama zelene mase (perje i stablo) belog luka moe se iscediti 117-120 ml soka
(irovi, 2002/4).
47
Pelovodstvo br. 2, 2001. godine.
48
PELAR, 2/97, str. 53-54
49
50
51
Nozema se razvija u crevima pela pri temperaturi u klubetu od 22 do 34C. Pri
temperaturi nioj od 22C i vioj od 34C nozema prekida svoj razvoj (Poltev, 1984). Iz
prednjeg se namee zajkljuak da se nozema ne javlja kada u zajednici nema legla, jer je
u to vreme temperatura u klubetu od 14 do 22C. Tada se nozema javja samo kod
uznemiravanih drutava, jer ono usled uznemiravanja podie temperaturu u oblasti
nozeme iznad 22C. Ali zato im krene leglo stvorie se temperaturni uslovi za razvie
nozeme 34-35C. Temperaturu iznad 34C zimi lako odravaju samo jake pelinje
zajednice, dok one slabe kod kojih temperatura pada i do 32C pruaju optimalne uslove
za razvoj nozeme (Ilijev, 11/1986).
Nozema moe biti uzrokovana jo jednom vrstom mikrosporiduja pod nazivom Nosema
cerena, koja je otkrivena na pelinjacima u paniji, Francuskoj, Austriji, Nemakoj i Italiji.
Otkria Nanet-ja i sar., 2006.) ukazuju na prisustvo ovog uzronika nozemoze pela i na
pelinjacima junomoravskog podruja Srbije koja sprovodi dr prof Zoran Stanimirovi i dr
Jevrosima Stevanovi. Nozema cerana izaziva do sada nezabeleene i neopisane
simptome u pelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasine nozemoze.
Najugroeniji deo pelinje zajednice su radilice i to u vreme intenzivne aktivnosti. Obolele
pele stradaju napolj , daleko od konice. To dovodi do progresivnog pustoenja konica,
a da se i ne primete uginule pele, to bi uzrokovalo ma nji prinos nektara i polena i za
posledicu imalo potpuno nestajanje drutava zbog nesatnka radilica i nedostatka hrane.
Kao i kod obine nozemeze, spore Noseme cerane imaju sposobnost opstanka u duem
vremenskom periodu u spoljnoj sredini , to doprinosi brzom irenju zaraze. Utvreno je
da su u najvie pogoenim regijama ponovne infekcije vrlo uestale i javljaju se u
vremenskom intervalu izmeu dva i etiri meseca. Utvreno je da je uzronik osetljiv na
fumagilin, meutim, primena fumagilina u pelarstvu u Evropskoj Uniji zabranjen (propis
CE 2377/90).(Stanimirovi,sarad. 2008).
52
Gvozden Stevanovi. Pelar br. 5/2011.
53
Okara je kuvana zrnasta masa koja je ostala u cedilu prilikom dobijanja sojinog mleka
toplom metodom (Mladenovi, Draginja i D., 2001)..
54
Tofu je sir dobijen od sojinog mleka sa dodatkom taloga iz morskih solana. Pravi se u
zemljama Dalekog istoka (Mladenovi, Draginja i D., 2001)..
55
"NAE PELARSTVO, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1947.
354
56
Ovaj preparat predloila je grupa strunjaka Saveznog veterinarskog instituta u Moskvi:

Kostjuhin, Aleksejenko, Smirnov, Popov i Jegorov; po poetnim slovima prezimena prve
trojice, preparat je verovatno dobio ime. Patentiran je u Rusiji 1986. godine (irovi,
2002).
57
Hemijsko jedinjenje koje se javlja u obliku bezbojne tenosti ija je gustina na 20oC 0.913 i
kljua na 200oC. Ispoljava akaricidno dejstvo.
58
Pelar br. 10/2011
59
"Slovenski ebelar" 9/88.
60
Pelovodstvo br. 2, 1990. godine
61
62
Beiley, nauni saradnik Instituta za pelarstvo u Rotemsdemu (Engleska)
63
Bejlijeva reetka je u stvari obina matina reetka oiviena sa bonih i zadnje strane
letvicama irine 22 mm i debljine 9 mm.
64
65
Pelar 11, 12 /2000.
66
an Lamark (1744-1829) zastupao je evolucionu teoriju, koja je davno odbaena po kojoj
se "dokazuje" kako teina matice ili razvijenost jajnika naprimer, raste sa kvalitetom
uzgajivakog drutva, pa poistoveuju "jaje" sa "genima". "Time se produava jedna
iluzija, koju brojni uzgajivai matica promoviu, da matica i pele mogu po elji i vetini
pelara da promene svoje nasledne osobine, stavljanjem u ovakve ili onakve uslove.
Evoluciona teorija ana Lamarka davno je odbaena. Svaka matica, dakle ima odreeni
nasledni materijal, gene ili genotip, koji u odnosu na uslove postaje karakterna osobina ili
fenotip. Tako matica odgojena u boljem drutvu postaje tea za koji miligram. Ista ta
matica odgojena u loijim uslovima bie laka, ali to je bitno i nosie iste gene kao i
ona "tea". To je sa genetskog aspekta jedna te ista matica. Sa aspekta drutva te dve
razvojne varijante iste matice dala bi dva razliita drutva. Naime, matice koje su u
srodstvu nosie razliite kombinacije gena iz skupa gena svojih predaka. Zaista novi geni
mogu nastati samo mutacijama. Koji e se roditeljski geni preneti na decu nekoliko puta a
koji uopte nee to je stvar sluaja i samo sluaja (kod oveka sa troje potomaka 12,5%
gena se nee preneti na jedno dete. Ako pelinje drutvo pomognemo sa nekoliko okvira
legla, ubrzaemo rast drutva, ali to "jako" drutvo koje dobijemo na taj nain nije
karakteristika naslea prisutne matice (moe biti ali i ne mora). Ta povoljna situacija u
drutvu se nee naslediti ni na koji nain... Odgajivai matica pripremaju roditeljska i
odgajivaka drutva kao i ostala drutva. Dodaje se ili se oduzima leglo, drutva se
prihranjuju (i to intenzivno), tretiraju se hemikalijama protiv nozeme i varoe (intenzivno)
ali svi ti sredinski uslovi ili uticaji maskiraju genotip korienih matica. Tako poboljana
drutva postiu zaista bolje rezultate, bolje prinose, ali ta praksa nema nikakve veze sa
selekcijom... Deca elitne matice dobie kombinaciju gena njenih nesavrenih predaka.
Odgajiva matice ne sme zapoeti selekciju sa najboljim maticama jer su one "srene"
kombinacije gena koje se verovatno nee ponoviti imajui u vidu ivotni vek matica i obim
proizvodnje" (Pangari,2002).
67
L abeielle de France et l apiculteur 901 januar 2004.
68
Homeopatija je celovit sistem leenja zasnovan na principima (1) zakona slinosti, (2)
vitalne sile i (3) holistikog pristupa. Prvim principom bolest tretiramo supstamcijom koja
moe proizvesti simptome sline onima od kojih pacijent pati. Drugi princip vitalne sile
odgovara pojmu prane u Indijaca ili chija u Kineza, i deo je tradicije oveanstva koja je
daleko starija od homeopatije. Holistiki pristup prilazi oveku njegovom telu i psihi
kao celini. Svrha leenja homeoterapijom je jaanje vitalne sile, a time i celokupnog
odbranbenog sistema
Homeopatiju je osnovao Samuel Haneman, lekar s kraja 18. veka. U vreme niskih higijenskih
standarda, on je savetovao redovno pranje i kupanje, kao i znaaj umerene i zdrave
ishrane, telesnog vebanja i boravka na istom vazduhu (Ledenko, Ana, 1999).
69
Biro za tehniku pomo i razmenu informacija Evropske Unije.
70
Pelar 1/ 2012.

71
355
Antibiotike oksitetraciklin koristi samo za oplodnjake. Kada se radi o drutvima

namenjenim za proizvodnju meda i nukleuse naa sanitarna strategija moe se rezimirati
u sledea tri principa: spreiti, blagovremeno otkriti i razborito intervenisati (an-Pjer
aplo (1999),
72
Higijensko ponaanja podrazumeva odstranjivanje uzronika bolesti, pre nego to on
dostigne infektivni stadijum. Zato se higijensko ponaanje moe shvatiti i kao rezistencija
prema odreenim bolestima legla i odraslih pela. U uem smislu predstavlja sposobnost
nekih rasta kunih pela da prepoznaju, otvore i eliminiu iz zatvorenog legla lutke
inficirane mikroorganizmima i infestirane parazitima. Ovaj vid ponaanja medonosne
pele je higijensko ponaanje, koje kao i kod ostalih organizama vieg stupnja
filogenetskog razvoja, prevashodno doprinosi odravanju higijene tela, higijene potomstva
i higijne prostora u konici, krae ili due vreme po dolasku na svet to je svakako
neodvojivo i od njihove otpornosti na odreene bolesti. Ispoljenost higijenskog ponaanja
znai eliminaciju etiolokog inioca bolesti, pre nego to uzrtonik dostigne infektivni
stadijum. Stoga higijensko ponaanje znai i rezistenciju prema bolestima legla i odraslih
pela, a u kolonijama u kojima nije ispoljeno kao osobina, znai podlonost infekciji za
najmanje tri uzronika bolesti (Paenibacillus larvae, Ascosphere i Varoa destructor).
U praktinom smislu, ispoljenost higijenskog ponaanja kod medonosne pele znai
izostanak upotrebe hemikalija za leenje oboljenja, izostanak neupotrebljvog saa,
proizvodnju meda bez toksinih materija i uteda novca koji bi bio utroen za zamenu
matica ili neophodne pelarske opreme.
Higijenskim kolonijama pela smatraju se one koje oiste uzorak saa sa uginulim
zatvorenim leglom dimenzija 55-6 cm za manje od 48 sat sa 95% efikasnosti. Kolonije
kojima je potrebno vie od 48 sati za ienje saa od ugimulog zatvorenog legla ne
ispoljavaju higijensko ponaanje, ali se smatra da mogu posedovati odreene gene koji
kontroliu ovu osobinu (uurr) (Pejovi, 2001).
73
L` abeielle de France et l` apiculteur 901 juin 2004.
74
Pelar11/97, str. 339
75
Gospodin ljivi (kao predsednik SPOS-a u to vreme) se svojevremeno (2002.) zalagao da
se taj lanak objavi u Pelaru, "iako su mi neki koji su to itali rekli da sadri puno
`bisera gluposti`". Nakon toga lanak je objavio list Beogradski pelar u broju 23 za
novembar 2002. godine, a potom dat je na znanje Ministarstvu ekologije vlade SR Srbije.
76
Miti, N. Pesticidi u poljpprivredi i umarstvu Jugoslavije, Beograd,1998;
77
E. ifertajn, "Suzbijanje varooze, "Imkerfrojnd, br.11/84, prevod sa slovenakog,
"Pelar" 5/85, str.142-144
78
Maarska, Poljska, i ehoslovaka.(dr Gnedinger, savetnik za bolesti pela, iz izvetaja za
FAO-od 1.4. 1984).
79
E. ifertajn, "Suzbijanje varooze, prevod sa slovenakog, "Pelar"5/85;
80
"Pelar"11/84, str. 324).
81
Pela"11/9.).
82
"Pela"6/90, str.161.
83
"Pela"2/89, str. 44
84
"Pelar, 5/89
85
"Pela" 4/87, str.117
86
"Slovenski ebelar" 4/88
87
"Slovenski ebelar" 3/88).
88
"Pelar" 9/89
89
"Pelar" 8/88
90
"Pelar" 1/2002, str.4
91
Zato je gospodin dr erenji morao ii ak u Novi Zeland, kada mu je blia Srbija, jer
odgovorni u pelarskom Savezu Srbije tvrde da m imamo ist vosak, verujui da se istina
o kvalitetu i biomedicinskim vrednostima naem medu moe sakriti.
92
"Pelar" 11/92
356
93
Saoptenje predavaa iz SAD na Savetovanju pelara na Poljoprivrednom fakultetu u

Zemunu 7. i 8. 02.04.
94
RTV Studio B-92, 04.08. 08. u 10:19 asova)
95
vedska je jo 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz (N2,4(dimethylphenyl)-N-((2,4-dimethylphenyl)-imino)methyl-N-methanimidamide)
(ivadinovi, 2006)..
96
Na predavanju u Aleksibcu 29. jula 2006.
97
Prva informacija vezana je za primenu vodene emulzije amitraza nakapavanjem po
pelama:
Ne preporuuje se primena preparata u letnjem periodu, kada u zajednicama ima legla, jer
e efikasnost protiv varoe biti niska (ne vea od 40%), a moe da doe i do uginua
mladih pela i matica.
Poto se ve primena amitraza nakapavanjem preporuuje samo za zimski period, jer tek
tada postie dovoljnu efikasnost, postavlja se pitanje zato ga uopte koristiti i zimi, kada
se ve pokazalo da oksalna kiselina postie i veu efikasnost od amitraza u periodu bez
legla, a primenjuje se na potpuno isti nain, uz mnogo manji rizik po pelara. Uz to,
seamo se vremena kada je preporuivano prskanje pela rastvorom amitraza, pa je
dolazilo do uginjavanja velikog broja pela.
Druga vana informacija odnosi se na primenu aerosola amitraza tokom zime:
Primenjuje se za suzbijanje varoe u jesen kada nema legla, pri temperaturama veim od
10C, jer pri temperaturama niim od 10C pele poinju da formiraju klube, i aerosol ne
moe da dospe do njegovog centra. (ivadinovi, 2006) (Verovatno su ruski istraivai
dejstva amitraza na platnom spisku farmaceutskih firmi koje fabrikuju opasnog ubicu, a
iskljuili su oksalnu kiselinu koju je dr Luganski proglasio za ubicu pelara, prim J.K.).
Ovaj podatak je veoma logian, naroito kada se zna da pele raspolau sposobnou da
unutar klubeta reguliu koncentraciju razliitih gasova shodno svojim potrebama
(poveavaju koncentraciju ugljendioksida oko 100 puta u odnosu na obian vazduh, a
smanjuju koncentraciju kiseonika oko 35%), to znai da nema ni teoretskih mogunosti
da aerosol koji se relativno kratko nalazi u konici dospe do svih pela u centru klubeta.
Nedokazani dokaz da se aerosol u konici zadrava i do 7 dana (!?!?) takoe nije
logian, naroito kada se zna da se pri jakom vetru (8 m/s) za 23 sata izmeni celokupna
zapremina vazduha u konici pri normalnoj veliini leta (V.I. Lebedev). Ipak, danas mnogi
pelari smatraju da zadaju odluujui udarac varoi ubacivanjem aerosola u konicu, ak
pri mnogo niim temperaturama od 10C (ivadinovi, 2006).
Meutim, Dong-Ho Shin i Hsu W.H. (Ionja State university, USA, Department of veterinary
physiology pharmacology), utvrdili su 1994. godine da amitraz i njegovi metaboliti
ispoljavaju uticaj na kontraktilnost svinjskog miometrijuma (srednji sloj zida materice)
tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa. Amitraz i njegov aktivni metabolit koji se stvara
kod sisara BTS27271 (10-8 10-5 M) izazivaju dozno zavisno poveanje kontraktilnosti
miometrijuma, i to pomenuti metabolit ini mnogo efikasnije od samog amitraza. Ostali
metaboliti amitraza (10-4 M) ne ispoljavaju ovaj efekat. Inae, amitraz se razgrauje bre
ako je izloen vioj temperaturi, ako je sredina kiselija ili ako je emulgovan u vodi (Van
Eeden CM, Liebenberg W, Du Preez JL, De Villiers MM, 2004, Research Institute for
Industrial Pharmacy, School of Pharmacy, Potchefstroom University for CHE,
Potchefstroom, South Africa).
Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC. (1997, Departamento de Patologia, Faculdade de
Medicina Veterinaria e Zootecnia, Universidade de Sao Paulo, Brasil) utvrdili su da je
izlaganje enki pacova (dojilja) odmah nakon koenja hrani koja je sadrala dnevnu dozu
od 10 mg/kg amitraza, dovelo do tranzitornih promena u razvoju i ponaanju mladunaca
(kasniji razvoj dlake, kasnije otvaranje oiju, kasnije sputanje testisa).
Iako se pelarima stalno napominje da prilikom tretiranja amitrazom moraju dobro da se
zatite (disajne organe i kou, pre svega), oni to ne ine. Prilikom tretmana se velike
koliine dima ire pelinjakom, a pelari su obino razgolieni, naroito tokom avgusta i
septembra, kada se obino tretiraju pele, pa se dim i amitraz u njemu lako lepe za vlanu
357
kou. Rizik se moe samo pretpostaviti. Pored toga, pelari esto nakapaju preparat na
ruku i tome ne pridaju vanost. Postoji jedno istraivanje (K W. McDougall, 1979), u kome
je utvreno da se u tkivima junadi zaklanih 24 i 48 sati nakon kupanja u preparatu Taktic
R koji se razreen koristi za kupanje goveda, mlene stoke i svinja radi ubijanja krpelja i
vaiju (razreen u vodi na samo 0,025% amitraza, dok Hemovar ili MitacR sadre ak
20%, to je 800 puta vie) nalazi manje od 0,02 mg/kg amitraza. Ostaci u mleku i buteru
dobijenim od krava okupanih u istom preparatu dostiu maksimum od 0,01 mg/kg (mleko)
i 0,17 mg/kg (puter) amitraza 6 sati nakon tretmana, a tek kod mleka i putera uzetih 2
dana nakon tretmana svode se na 0,01 mg/kg. Neka stada se redovno tretiraju
pomenutim preparatom. Danas se zabranjuje primena ovog preparata u periodu od 3
dana pre klanja.
Ljubo Maver i Janez Poklukar iz Slovenije (Apiacta, 2003) utvrivali su ostatke amitraza u
slovenakom medu, uz to napominjui da je upotreba ovog preparata ilegalna u Sloveniji
od kraja 2002. godine. Napominju da je amitraz nestabilan u medu i da se potpuno
raspadne na nekoliko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedelje. U svim uzorcima meda,
amitraz nije prelazio granicu od 0,02 mg/kg. To je mnogo ispod granice od 0,2 mg/kg,
koliko je dozvoljeno Uredbom EU broj 2393/99. Citiran je i Klaus Wallner (1999) koji tvrdi
da viegodinja upotreba amitraza ne dovodi do gomilanja amitraza u vosku.
Petzold (1977) navodi sledee metabolite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)-N'methylformamidine (U-40,481); 2,4-dimethylformanilide (U-36,893); 2,4-dimethylaniline
(U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxic acid (U-54,914) (ivadinovi, 2006).
98
Za prvih osam meseci prole godine (2006. prim J.K.) broj stanovnika smanjen je za oko
600 hiljada nestala je itava jedna gubernija. Rusija ih ima 89, kae Natalija Rimaevska
i nastavlja, strunjak za demografska kretanja, i nastavlja: Rusija se danas nalazi na
takozvanoj taki sa koje nema povratka. Prema prognozama, 2025. godine, umesto 143,7
miliona ljudi koliko ih ima sada, u Rusiji e iveti samo 125 miliona. A 2050 samo 100...(
Ljubinka Milievi, Vladimir Putin moja bitka za Kosovo SOFOS, Beograd, 2007., str.
163..
99
1 mah je brzina zvuka od 333,333 m/sec
100
vedska je jo 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz (N2,4(dimethylphenyl)-N-((2,4-dimethylphenyl)-imino)methyl-N-methanimidamide)
(ivadinovi, 2006)..
101
Maarska, Poljska, i ehoslovaka.(dr Gnedinger, savetnik za bolesti pela, iz izvetaja
za FAO-od 1.4. 1984).
102
E. ifertajn, "Suzbijanje varooze", prevod sa slovenakog, "Pelar"5/85;
103
Ljubinka Milievi, Vladimir Putin moja bitka za Kosovo SOFOS, Beograd, 2007., str.
163.
UMESTO POGOVORA
ivot nije u tome da se ivi, ve da se bude zdrav, rekao je jo pre 2000
godina veliki majstor poezije o medicini i zdravlju Marcijal (45104 n.e.). A na ivot
ne poinje trenutkom roenja, ve 9 meseci pre dolaska na svet. Trunica iz koje se
razvijamo oivljuje zahvaljujui hrani. Da bi novoroene valjano krenulo u ivot
potrebna mu je zdrava majka koja se hrani zdravom hranom, pie dr D.C. Dervis u
svojoj knjizi TAJNE ZELENIH RIZNICA PRIRODE, i savetuje trudnicama da
jelovnik ispune namirnicama koje e u toku devetomesene trudnoe biti u funkciji
pravilnog razvia zametka. Medom treba zameniti beli eer pie dr Dervis i
pojanjava da med nije samo izvrsna hrana, ve i dopuna svake druge hrane, a
majino konzumiranje meda tokom trudnoepo dve kaiice uz svaki obed, veoma
pomae da se kod deteta razvije dobar nervni sistem.
Ovakav savet mogao se prihvatiti u vreme od pre 35 godina kada nije bilo
Varrozne invazije, bolesti uzrokovane parazitom Varroa Destructor i, amitraza koji je
bio potka i osnova protivVarrozne borba u Srbiji. I, ne samo u Srbiji!
Ako je amitraz liposolubilan (a to je nauno utvreno), a njegovi metaboliti
formamidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin, imaju kancerogeno, mutageno i teratogeno
dejstvo, to je nauno utemeljeno, i ako se u medu zadravaju 18 meseci, hoe li
trudnice koje su po sugestiji cenjenog naunika, medom zamenile beli eer u
jelovniku ishrane tokom 9 meseci trudnoe, doneti na svet zdravo edo, ili dete sa
nekom, naoko vidljivom ili nevidljivom anomalijom. A ako ovekov ivot zapoinje
stotinu godina pre njegovog roenja (1), hoe li kontaminirano sae pretopljeno u
kontaminirani vosak od koga se fabrikuju kontaminirane satne osnove koje u konici
kao novoizgraeno sae imaju funkciju ostave za med i cvetni prah, odnosno pergu i
inkubator legla, kao i funkciju deponije liposolubilnog biVarrola, mitaka, Varrolika i
hemovara odnosno amitraza. DAKLE, HOE LI TAKO PRODUKOVANO SAE
KONTAMINIRANO TOKOM 20 godina u kontinuitetu, i naavi se kao baza u
lekovitim pastama farmaceutske industrije, i kozmetikim kremovima salona za
ulepavanje dama i gospode, dakle, hoe li tetno delovati na nae keri i sinove,
unuke i praunuke.
I univerzitetski profesori dr Duan Stankovi, dr Bogoljub Konstantinovi i in.
Jovan ivani edukuju budue majke poukom - sugestijom: Redovnim uzimanjem
meda u ishrani, budue majke jaaju sebe i dete, a manje su izloene i slabostima
usled bolova". Piui o znaaju meda u ishrani trudnica, dojenadi i male dece,
naglaavaju da nauka i iskustvo ubedljivo pokazuju da med u ishrani tih kategorija
predstavlja nezamenljivu namirnicu...Pelinji med je jedna idealna namirnica za
trudnice, porodilje i majke zbog toga to moe osposobiti organizam i pojaati optu
vitalnost da podnese sve terete nametnute funkcijama trudnice, porodilje i majke" 2.
"Razvoj embriona, a zatim i ploda, dogaa se u vodenoj sredini,
najpogodnijem miljeu za razvoj, u kome slobodno pliva do 35. nedelje svog razvoja.
estonedeljni embrion sadri 97,5% vode, etveromeseni 90%, sedmomeseni
73,5%, a trenutkom raanja sadraj vode se smanjuje do 70,9%. Iako embrion ima
duinu svega 4 cm i teinu 4 grama, on se za to vreme poveava za vie miliona
puta. Od drugog meseca pa do roenja on se povea za oko 800 puta. Iz izloenog
360
postaje jasno da je to najburnija i najsloenija etapa ovekovog ivota (Malahov,

2002)3 u kojoj najznaajniju i presudnu ulogu igra hrana majke u vremenu u
kojem nosi trudnou4. Istaknuti strunjaci-humanisti sugeriu pelinji med, ali ne onaj
iz konica koje se vie od 30 godina tretiraju amitrazom koji se inkorporirao u vosak i
postao njegov strukturni deo. Poto takvog meda, kakvog strunjaci zamiljaju i
preporuuju, u nas, u Srbiji i Crnoj Gori, i drugim zemljama regiona i Planete nema,
trudnice bi pri izboru i kupovini meda trebale biti veoma obazrive.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 30% embriona ugine
prvih dana posle oplodnje, kod 1% novoroenadi se uoavaju nedostaci razvoja.
Kod velikog broja dece kolskog uzrasta ispoljava se patologija, iji je uzrok u
defektima nastalim pre roenja.
"Normalna uestalost nakaznosti u trudnoi je oko 3 odsto, a uzrok joj je u
70% sluajeva nepoznat.* )
*) Svst `zapisuje`, odnosno registruje hologramski kd na hromozomima.
Svest je, dakle, `skladite` prolog iskustva i àrhiva` `biblioteka`
neogranienog broja ìvotnih knjiga` i `programa` realizacije ivota. Svest ili
telo-spoznaje se, ispravnim psihikim stanjem (jasnoa cilja, nepoklolebljivost,
bezgranina vera u uspeh), uvruje i jaa, te pothranjuje ovaj ili onaj
program. U procesu svog razvoja ovek naizmenino prolazi kroz nekoliko
stadijuma ivotinjskog ivota. Tako unutar majine utrobe, u komprimiranom
obliku on ovek `protrava` put jednoelijskog organizma, potom
vieelijskog, pa zatim ribe, vodozemca, ivotinje, i na kraju, poprima oveji
oblik. E... to je celokupno `prolo` iskustvo, koje je stvarano i koje tako
stvoreno postoji u naem dubokom saznanju., i mi se njime koristimo, neko sa
vie, a neko s manje uspeha. Ùspeh` veoma mnogo zavisi od okolne sredine.
Tako je nauci poznata injenica da ikra abe koja je pala na alge, dovodi do
razvoja abe, a ona koja je grekom pala na dno - daje ivot algama. Greka u
telu spoznaje (svesti) i kod oveka odreuje se sredinom. Svima su poznata
`deca dingli`- mogli . Naunici koji su ispitivali decu dungle ustanovili su
injenicu: ako dete provodi sa ivotinjama prvih osam do deset godina ivota,
ono u potpunosti usvaja njihove navike.Nauiti ga ovejem govoru i optenju
ve je nemogue i, po pravilu nakon nekoliko godina ooveavanja oni umiru.
Ali ako se pokae da je dete mlae (etiri do est godina), tada ono u
potpunosti moe usvojiti kako govor, tako i oveji nain ivota.. U prvom
sluaju je podsvest izabrala program realizacije ivota i fiksirala ga, u drugom
se program nalazi u stadijumu formiranja i fiksiranja, te se on moe izmeniti
(Malahov, 2002). Upravo tako majke i bake formiraju u podsvesti ljudi od
detinjstva instinkt `jesti sve do sitosti`. I tako vaspitana, trudnica svatoder
donosi na svet nakazu, kojoj savremena medicina u 70 procenata, na alost
ne zna uzrok .
Lekovi, hemikalije (bivarrola, mitaka, Varrolika i hemovara odnosno amitraza,
prim. J.K.) i zraenje ine 2% uzroka nakaznosti, informiu u magazinu Va lekar
1/03, i pojanjavaju: U stadijumu kada se jajna elija intenzivno dli pre usaivanja u
matericu, a to traje 10-14 dana nakon oplodnje, embrion umire ili se oteene elije
nadomeste novim jo nedifaranciranim elijama. Nakon toga sledi faza
organogeneze (izmeu 15.- 60. dana trudnoe) koja je najosetljivije razdoblje za
pojavu veine anomalija. Tipina manifestacija nakaznosti su smrt fetusa, zastoj
rasta, nepravilan razvoj organa, te razvoj karcinoma kasnije u ivotu 5. Valja
napomenuti da znaajan potencijal da plod postane nakazan ima hrana (med sa
metabolitima amitraza: formamidin, ksilidin, 2,4-dimethylanilin prim. J.K.), koju
majka koristi tokom trudnoe, to kroz posteljicu moe doi do deteta, a
361
odgovor deteta na primljenu dozu moe biti razliit. Razlike se sastoje u

zavisnosti od prirode same hrane, koliko esto se konzumira i u kojoj koliini.
Planceta za koju se pretpostavlja da filtrira tetne supstance koje uzima majka i
od njih titi plod, nema nikakve delotvornosti kad su u pitanju droga, alkohol,
duvan, otrov, kofein, soli, sire, te hemijski aditivi i konzervansi u hrani koja je
podvrgnuta tehnolokoj obradi. Ne postoji siguran, na, recept ili bez recepta,
lek koji se moe uzeti u toku trudnoe, uprkos injenici to se mnogim
trudnicama savetuje da uzimaju lekove. Talidomid je bio samo vrh sante leda.
Svi lekovi, od aspirina do lekova protiv bolova i za smirenje, nose sa sobom
rizik deformacije i mentalne retardacije za vae dete. Konzumuranje alkohola za
vreme trudnoe moe imati za posledicu fetalan alkoholni sindrom,
deformaciju lica i glave to je esto praeno nebtalnom retardacijom. Kofein u
kafi, aju, bezalkoholnim piima, okoladi i mnogim drogama povezuje se sa
uroenim manama. Puenje cigarete prouzrokuje liavanje ploda kiseonika, to
izaziva prevremeni poroaj s malom teinom deteta i mentalnom
retardacijom...Danas se u naoj zemlji (u SADA, prim) deformacije javljaju u
otprilike 12% poroaja, a taj se broj svake godine poveava kako sve vie
hemikalija i otrova ulazi u nau ishranu.6, 7. Nije mi poznato stanje u Srbiji, ali
800.000 invalidnih osoba i esti sluajevi ostavljene tek roene dece u Tirovoj,
Oblakovskoj, kantama za otpatke, plastinim kesama beenim ispred vrata
stanova u kojima ive penzioneri..., govori jako mnogo.
U pelarstvu, u suzbijanje parazitske bolesti Varrooze, iz ijih konica
preporuujemo med kao dopunu hrani trudnicama i porodiljama, predkolskoj i
kolskoj deci, studentskoj omladini, tinajderima i ostarelima, pelari
nekontrolisano koriste preparate na bazi amitraza. Takav med 80-tih godina
prolog veka Ljubljanska firma MEDEX je odbijala da kupuje od pelara koji su u
konicu unosili preparate na bazi amitraza (biVarrola, mitaka, Varrolika i hemovara).
A od tada do danas, u kontinuitetu od 23 godine, jo i sada amitrazom dime i prskaju
pele u konici, sa uestalou i u dozama koje se debelo taloe u sau i ostavljaju
rezidue u medu. Niko u Srbiji ne kontrolie ovu namirnicu na ostatke hemije u medu,
kako to rade u Evropi, Americi i Izraelu hromatografskom metodom sa tanoi od
jednog nanograma odnsno 0,000.000.0001 grama/kg.
Koliko smo mi pelari, nekontrolisanom upotrebom amitraza u konici
doprineli ceni koju za to plaaju trudnice i porodilje donosei na svet decu koja
zavravaju u Tirovoj i na Onkolokoj klinici. Ako smo mi stariji postali bioloki
nesposobni za daljnu reprodukciju, nai sinovi i keri, i unuci nai su sposobni da
raaju decu. Zato im uinimo roditeljstvo srenim, iskljuivanjem Amitraza iz
pelarske prakse suzbijanja Varrooze, kao i drugih trovaa Prirode. OSVESTIMO SE,
O PELARI !!!
Oliver Wendel Holmes, prema Dervisu

Stankovi, D. Konstatinovi, ivani, J., 1978
3
Malahov, G.P, 2002;
4
Dervis, D.C., 1983;
5
Va lekar 1/03
6
H. I Merilin Dajmond, Zdravi i vitki zdravo ivljenje II tom, 2003. Beograd.
7
Alal vera Jovo, na energiji koju poseduje za ovako, po meni, teek i mukotrpan rad na
pretraivanju svetske literature. Iskreno govorei, retki su ljudi kao Jovo Kantar. Ovo
kaem, jer znam iz linog iskustva, bavei se naunim istraivanjima, pie mi iz
Zrenjanina u uvodu pisma iz recenzije, Prim dr sci med Milan Radakovi, 16.06. 2009.
godine.
2
BIBLIOGRAFIJA
(A) Udbenici - knjige
Pelarska enciklopedija, prevod sa bugarskog NOLIT, Beograd, 1977.
Pelarski kalendar 1985., Zagreb, 1985.
Pelarski kalendar 1986., Zagreb, 1986.
Abadi, N., Pele i zdravlje, NOLIT, Beograd, 1982
Abadi, N., Tajne pelinjeg meda, Sarajevo, 1967.
Anelkovi, M. Istorijska geologija mezozojske periode, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva Srbije, Beograd, 1972;
Avram, Z. Sa pelama u biznis od poetnika do profesionalca, Sarajevo, 2005.;
Beli, J., Moj nain pelarenja, Zagrab, 1973.
Beli, J., Pelarenje danas, Peteranec, 1981.
Beli, J., Pelarski kalendar, Zagreb, 1956.
Beli, J., Sulimanovi, ., Zlatna knjiga pelarstva, Zagreb, 1981
Bila, G.D., Krivcov, N.I., Lebedev, V.I., Kalendar pelara, Matica, Ni, 2000.
Brem, A.E., Kako ive ivotinje, Rijeka, 1967.
Bugarski, M., Pelarstvo, Novi Sad, 1946.
Caki, C. Sistemi dvomatinog pelarenja, Valjevo, 2003.;
ondi, Z. Osnovna pravila pri gajenju pela s kalendarom radova, Tuzla, 2002.;
erimagi, H., Pelarstvo, Sarajevo, 1980
erimagi, H., Varrooza bolest pelinjeg legla i odraslih pela, II izdanje, Sarajevo, 1981.
erimagi, H., Rihar, J., Sulimanovi, ., Bolesti - tetnici - trovanje pela, Ljubljana,
1981.
Dervis, D.C., Tajne zelenih riznica prirode, Beograd, 1983.
Elez, R. Smrt iz tanjira BSE Bolest ludih kravaMETAPHYSICA, Beograd, 2004.;
Grbi, D., Suzbijanje pelinjih bolesti i tetnika, Nolit, Beograd, 1999.
Grevs, R., Zlatno runo, Beograd, 1957.
Grozdani, S., Pelinja paa, Sremski Karlovci, 1938
Halifman, Pele, Moskva, 1948.:
Hilman, H., Domai lekar, Beograd, 1975.
Ili, D. e, Apomondija 2003. - Odabrani radovi, Leskovac, 2003.;
Ili, D. e, Gospodar pela, Leskovac, 2002.;
Jakovljevi, S., Radovi na pelinjaku, Beograd, 1997.
Jankovi, A., Leenje medom i drugim pelinjim proizvodima, II izdanje, NOLIT, Beograd,
1984.
Jankovi, P., Hadi-orevi, Lj., Med i pelinji proizvodi - hrana - lek -kozmetika, MPB,
Beograd, 1981.
Jamak, K. Medonosno bilje, NOLIT, Beograd, 1980.;
Jevti, R.T., ivot i gajenje pela Beograd, 1950. 1961.
Jevtovi, M., Pelagiev narodni uitelj Beograd, 1983.
Jojri, N.P., Pele i medicina, Beograd, 1977.
Jojri, N.P., Pele krilati farmaceuti, Beograd, 1968.
Kantar N. J. Majkata unikalno tvorenije, Sofija, 2006.
Kantar, N. J. Sa zdravim pelama u XXI vek, Beograd, 2001;
Kantar, N. J. Sa zdravim pelama u XXI vek, Beograd, 2001;
Kantar, N.J. Matica je pojem, Preddvor, 2008.,
Kantar, N.J. Matica misaona imenica TIRO-ERC, Beograd, 2004.
Kantar, N.J. Pozivnica na stoti roendan, GRAFIKOMUNO, Novi Beograd,
Kantar, N.J. Zdravi peli v XXI vek,IK VIDELINA, Sofija, 2007.
364
Kantar, N.J. S zdravimi ebelami v XXI stoletje, II dopunjeno i proireno izdanje, Kamnik,
(Slovenija). 2007.
Kantar, N.J., Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pelinjih bolesti i parazita u
svetlu rezolucije 34. Kongresa Apimondije 1995., Zbornik radova ZDRAVSTVENA
ZATITA PELA, prethodni materijal za savetovanje 12. 12. 1998., Drutvo pelara
Beograd, Beograd, 1998
Konstantinovi, B., Praktino pelarstvo - nauka i praksa za praksu, SPOS, Beograd,
1996.
Konstantinovi, B., Praktino pelarstvo II izdanje, MPB, Beograd, 1976.
Koprivica, F.K., Uvod u pelarstvo, Cetinje, 1952.
Koptev, V.S. i. Harenko, G.I. Tehnologija razvedenija i soderanija siljnih pelinih semej,
Moskva 1989.;
Kosti, A., Medicinski leksikon, Beograd-Zagreb, 1988
Kovalev, Nudin, Poltev, Taranov, Udbenik pelovodu, Moskva, 1970.
Krik, F. Sutina ivota - priroda i poreklo, prevod s engleskog, Klub NT, Beograd, 2001;
Krivcov,N.J. i Lebedev,V.I. Kompleksno savremeno pelarstvo, prevod s ruskog, Drutvo
pelara Matica, Ni, 1999.;
Krlea, M. Enciklopedija JLZ, tom 2, Zagreb, 1967;
Krlea, M. Leksikon Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, JLZ, Zagreb, 1974;
Kulinevi, J., Gai, R., Pelarstvo, Beograd, 1984.
Kulinevi, J., Gai, R., Pelarstvo, III izdanje, Beograd, 1991.
Lavrehin, F.A., Pankova, S.V., Biologija medonosnoj peli, 1984
Lolin, M., Bolesti pela, udbenik za studente veterinarske medicine, Beograd, 1985.;
Maksimovi, A. Novi pelar, Budim, 1810. reprint izdanje, Sombor, 2010.
Mandi, M. Drutvo pelara aak monografija, Beograd, 2005.;
Marinkovi, M. - Pelarstvo stvarnost ili magija, Zenica 2004.
Markovi, R. Beli luk i hrana i lek, ZLATOUSTI, Beograd, 2001.;
Mati, M., Usmeravanje rada pela, abac, 1996.
Mesege, M., Moj herbarij zdravlja, Opatija, 1988.
Mesege, M., Vratimo se prirodi, Opatija, 1988.
Meterling, M., ivot pela, Matica srpska, Novi Sad, 1949., reprint, Trstenik, 2001.;
Milanovi, Z., Pelarstvo - zbirka podataka, Beograd, 1997.
Miloradovi, Dikosava, Tajne polena, GRAFICOM, Beogead, 2003.;
Miljkovi, Z. Knjiga mudrih izreka, MOZAIK KNJIGA, Zagreb, 2000.;
Mirjani, M., Mladenovi, M., Nada Dugali-Vrndi, Mlaan, V. Uticaj razliite ishrane na
duinu ivota medonmosne pele, Zbornik plenarnih i naunih radova XIII naunog
savetovasnja KVALITET I PROMET MEDA I PELA, Beograd-Zemun 12-13. februar
2005.
Miti, V.N., Pesticidi u poljoprivredi i umarstvu Jugoslavije, 11 izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Grme, Beograd, 1996.
Mitler, . Osnovne makrobiotike namirnice, ZRNCE-SAN, Beokrad, 2007.
Mladenov, S., Radosavovi, M., Leenje pelinjim proizvodimaapiterapija i osnovi
pelarstva, IKOM Intelekt, 1997.
Mladenovi, M. i grupa autora, Pelarski prirunik - uzimljavanje i proleni razvoj pelinjih
drutava i iskoriavanje bagremove pae, Drutvo pelara Beograd, Beograd, 1994.
Obuina, R., Pelarstvo uikog kraja od 1918. godine do danas, monografija, Uice,
1995.
Pelarevi, K. Praktino pelarstvo 1930, Reprint ALTERS SLONA BRAA, Beograd,
2002.;
Pejovi, R.D., Ispitivanje higijenskog i negovateljskog ponaanja pela podvrste Apis
mellifera carnica u funkciji njihove otpornosti prema bolestima, Magistarska teza,
Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, 2001
Peradin, L., i sar., Pelarstvo, Zagreb, 1979
Pobegajlo, I., Trule legla i njeno suzbijanje, Sarajevo, 1957.
Poinkova, P., Pelite produkti v medicinata, Sofija, 1983.
365
Poltev, V.I., Bolezni i vreditel pel, Moskva, 1984.;

Poltev, V.I., Bolezni pel, Lenjingrad, 1964.
Popovi, M. G. Aksiomi pelarstva, Beograd, 2002.;
Popovi, S., inovi, K., Pelinji proizvodi kao hrana i lek,Drutvo pelara Beograd, ,
Beograd, 1997.
Pukadija, Z., Bubalo, D., Drai, Maja, Kezi, N. Varrooza kontrola alternativnim
pristupom, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, Osijek, 2004.;
Radojev, Lj., Kalendarski pelarski prirunik, NOLIT, Beograd, 1984.
Reli, B. Pelarenje kao profesija i hobi, III dopunjeno izdanje, PARTENON, Beograd,
2002.;
Reli, B., Moj pelinjak, Beograd, 1999.
Reli, B., Pelarstvo i ekonomika pelarenja, Sremska Mitrovica, 1988.
Rihar, J. Varroza ebel, PANSAN, Ljubljana, 1999;
Rihar, J., Odgajivajmo bolje pele uzgoj matica i selekcija pela, II dopunjeno i
preraeno izdanje, Naklada Zavoda za pearstvo, prevod sa slovenakog, Ljubljana,
1976.;
Rihar, J., Pelarenje nastavljaama, Ljubljana, 1981.
Rjahovskij, V.I., Med, vosk, propolis, Alma-Ata, 1983.
Rodionov, V.V., abarov, I.A., Esli vi imeet pel, Moskva, 1974.
Soldatovi, M., Kako se leiti lekovitim biljem, MPB, Beograd, 1976.
Spardeon, R., Ekologija, Beograd 1991.
Staleti, M. Pelarstvo u 1000 pitanja i odgovora, Kragujevac, 2001.;
Stanimirovi, Z, Stevanovi, J, Stanimirovi, M., Najnoviji pogled na nozemozu, Pelar
br. 11 novembar, Beograd, 2011.
Stanimirovi, Z., Soldatovi, B., Vuini, M., Biologija pela - medonosna pela,
Medicinska knjiga, Beograd, 2000.
Stankovi, D., Konstantinovi, B., ivani, J., Med - ishrana - zdravlje - radna
sposobnost, Beograd, 1978.
Stevanovi, J.-Stanimirovi, Z.-Mladenovi, M. Opravdanost primene fumagilina u
tereapiji nozemoze Pelar11, 12/2000;
Stevanovi, P.M., Anelkovi, M.. Istorijska geologija paleozojske periode.,
Graevinska knjiga, Beograd, 1960;
Sulimanovi, ., Vapnenasto leglo, Zagreb, 1991.
Sulimanovi, ., Varrooza, Zagreb, 1985.
Svetok, T i Daljevi, M. Pelarenje vikendom u funkciji zdravlja, Beograd, 2004.;
abarov,I.A. Ruskoe pelovodstvo, VO AGROPROMIZDAT, Moskva, 1990.;
erbina, Bliznjuk, Pelarstvo, Beograd, 1946;
imi, F., Nae medonosno bilje, Zagreb - Ljubljana, 1980.
kenderov, S., Ivanov, C., Pelinji proizvodi i njihovo korienje, NOLIT, Beograd, 1986
ljivi, M. Izabrane teme iz tehnologije pelarenja, Kruevac, 1997.;
Taranov, F.G. Hrana i ishrana pela, prevod s ruskog, PARTENON, Baograd, 2001;
Taranov, F.G., Korma i kormlenie pel, Moskva, 1973.
Taranov, G. F. Biologija pelinjoj semji, Moskva, 1977;
Tasi, V., Pele i pelari, Podgorica, 1996.
Todorovi, V., Praktino pelarstvo, Beograd, 1976.
Todorovi, V., U pelinjaku tokom godine , Beograd, 1980.
Tomaec, I., i sar., Pelarstvo, Zagreb, 1979
Tomain, G.F. Uzgoj matica i pela po sistemu T.F. Nauka i praksa o palama,
WELING, Zenica, 2002.;
Tomain, G.F., Uzgoj visokoproduktivnih pela, Srbobran, 1991.
Tucakov, J., Leenje biljem, Kultura, Beograd, 1971.
Umelji, V. U svetu pela III izdanje, Kragujevac, 2001.;
Vanjkevi, S.K. Leenje belim lukom, S.K. VANJKEVI, Beograd, 2002.;
Varagi, V., Miloevi, M., Farmakologija, Beograd - Zagreb, 1991.
366
Verbikij, V. P., Kopeeiko, I. Z., Sumarov, I. I., Boljaja enciklopedija pelovodstvo ot Ado
, Moskva AST Minsk, HARVEST, 2005.
Veskovi, B., Budite pelar, Beograd, 1996.
Veskovi, B., Kurs iz praktinog pelarstva u 10 predavanja, II izdanje, Beograd, 1977.
Veskovi, B., Matica u pelinjem drutvu, Beograd, 1980.
Veskovi, B., Radovi na pelinjaku po mesecima, II izdanje, Beograd, 1981.
Vlahovi, B., Sve o medu, Zagreb, 1987.
Vujaklija, M., Leksikon stranih rei i izraza, Beograd, 1991.
Vulinovi-Zlatan, S., Bijeli luk, hrana i lijek, Beograd, 1997.
Zarai, R. Tajne moje prirodne medicine. DELTA PRESS, Beograd, 1999.;
ak La Maja Medicina stanovanja, prevod s francuskog, AKVARIJUS, Beograd, 1987.
ivadinovi, R. i Raievi, Z. Efikasno suzbijanje Varroe mravljom i oksalnom kiselinom,
Ni, 2003;
ivadinovi, R., Kako da izvuete profit iz pelarstva ekonominost i marketing u
pelarstvu, itkovac, 2002.
ivadinovi, R., Savremeni principi pelarstva, 2. deo, itkovac, 2001.;
ivadinovi, R., Savremeni principi pelarstva, Prvi deo, itkovac, 2000.
ivanovi, J. Srpski pelar, 1893., reprint, Novi Sad, 2001.;
ivoti, D.D., Prirunik za sakupljanje bilja, Otokar Kerovani, Rijeka, Beograd, 1982.
B) DOKTORSKE DISERTACIJE:
Stevanovi B. J. Ekoloko-etoloki odbranbeni mehanizmi Apis mellifera Carnica prema
ektoparazitu Varroa destructor na podruju Srbije, Bioloki fakultet, Univerzitet u
Beogradu, 2007.
C) MAGISTARSKE TEZE:
irkovi, M.D., Reproduktivno-produktivna i higijensko-negovateljska karakterizacija
Sjeniko-Peterskog ekogenotipa medonosne pele, Fakultet veterinarske medicine,
Univerzitet u Beogradu, 2002
Pejovi, R.D., Ispitivanje higijenskog i negovateljskog ponaanja pela podvrste Apis
mellifera carnica u funkciji njihove otpornosti prema bolestima, Fakultet veterinarske
medicine, Univerzitet u Beogradu, 2001
Stevanovi, B. Jevrosima, Istraivanja morfometrijske i hromozomske varijabilnosti u
funkciji ouvanja diverziteta kranjske medonosne pele (Apis mellifera carnica Pollmann,
1979) na teritoriji Srbije, Bioloki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2002
D) ZBORNICI RADOVA
Avram, Z. Utjecaj produktivnosti na ekonominost pelarske proizvodnje, Zbornik radova,
Meunarodni znanstveno-struni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.;
Bekei, L. Borba protiv Varroe, ogledi, rezultati, XXIII savetovanje pelara 2005, zbornik
radova, Novi Sad, 2005.;
Buchler, R. Varrooza - klinika slika, dijagnostika i terapija, bioloke i hemijske mere
suzbijanja, Zbornik plernarnih radova, Pelarenje za budunost, Meunarodni struni
seminar, Ni, 14.-15. XII 2002; uredio ivadinovi, R.Fuchs, E. Uzgoj pela, Zbornik
radova, Meunarodni znanstveno-struni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek,
2004.;
Dragini, A. Varrooza, Prirunik o bolestima i tetnicima pela, Savez pelarskih
organizacija Srbije, Beograd, 1985.
Dugali-Vrndi, Nada, Mladenovi, M.; Nedi, N. Rezidue antibiotika u medu sa
beogradskog trita, Zbornik plemnarnih i naunih radova XIII naunog savetovanja sa
meunarodnim ueem, KVALITET I PROMET MEDA I PELA, Univerzitet u Beogradu
Poljoprivredni fakultet, Bioloki fakultet i Fakultet veterinarske medicine, Beograd,-Zemun,
12-13 febrauar 2005.;Gudelj, M. Jelena, Nutrativna vrednost meda i ostalih pelinjih proizvoda, Zbornik
plemnarnih i naunih radova XII naunog savetovanja sa meunarodnim ueem,
367
STANDARDIZACIJA KVALITETA PELINJIH PROIZVODA I SELEKCIJA MEDONOSNE

PELE, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Bioloki fakultet i Fakultet
veterinarske medicine, Beograd,-Zemun, 7-8 febrauar 2004. godine. Hunjadi V. Uspeno protiv Varroe primenom aerosola, XXI savetovanje pelara 2003,
zbornik radova, Novi Sad, 2003),
Kantar, N, J Sa zdravim pelama u XXI vek, Savetovanje pelara 2002, Zbornik radova,
Savez pelarskih organizacija Vojvodine, Novi Sad, 2002;
Kantar, N. J. Sa zdravim pelama u XXI vek, Meunarodni sajam pelarstva, Sombor, 2931. avgust, Zbornik radova, Sombor, 2003;
Kantar, N. J., ivadinovi., R, Hunjadi V. Plan i program strunog obrazovanja pelara i
stanovnitva Srbije, Zbornik radova II kongresa pelara Srbije. Aleksinac, 28. i 29.
septembar 2002;
svetlu rezolucije 34. Kongresa Apimondije 1995., Zbornik radova ZDRAVSTVENA
ZATITA PELA, prethodni materijal za savetovanje 12. 12. 1998., Drutvo pelara
Beograd, Beograd, 1998.
Mirjani,G., Mladenovi, M., Dugali-Vrndi, N., Mlaan, V. Uticaj razliite ishrane na
duinu ivota medonosne pele, Zbornik plemnarnih i naunih radova XIII naunog
savetovanja sa meunarodnim ueem, KVALITET I PROMET MEDA I PELA,
Univerzitet u beogradu Poljoprivredni fakultet, Bioloki fakultet i Fakultet veterinarske
medicine, Beograd,-Zemun, 12-13 febrauar 2005.;Mladenovi, M. i Mirjani, G. Znaaj selekcije u odgajivanju visokovrednih i produktivnih
matica. Zbornik radova sa XI savetovanja sa meunarodnim ueem na temu Kvalitet
pelinjih proizvoda i selekcija medonosne pele, Poljoprivredni fakultet i Fakultet
veterinarske medicine Univerziteta , Beograd, 2003;
Plava, N., urii, B. Balti, M., Mladenovi, M. Primena antibiotika u suzbijanju oboljenja
pela i njihove posledice na kvalitet meda, Zbornik plemnarnih i naunih radova XIII
naunog savetovanja sa meunarodnim ueem, KVALITET I PROMET MEDA I
PELA, Univerzitet u beogradu Poljoprivredni fakultet, Bioloki fakultet i Fakultet
veterinarske medicine, Beograd,-Zemun, 12-13 febrauar 2005.;Poklukar, J. Europske odredbe u pelarstvu s obzirom na postojee stanje u jugozapadnoj
Europi, Zbornik radova, Meunarodni znanstveno-struni skup, DANI MEDA U
HRVATSKOJ, Osijek, 2004.;
Pukadija, Z. Populacija Varroe tokom godine i modeli kontrole, XXIII savetovanje pelara
2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005),
Pukadija, Z. Varrooza kontrola alternativnim pristupom, Zbornik radova, Meunarodni
znanstveno-struni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.;
Rihar, J., Dva modela unitavanja krpelja Varroa jacobsoni, Zbornik radova 10. kongresa
pelarstva Jugoslavije, Kragujevac, 24-27 IX 1987.
Staninirovu, Z., Dobri, . Baci, D., Jevrosima Stevanovi, Dajana
Todorovi.Varrooza: klinika slika,dijagnostika i terapija bioloke i hemijske mere
suzbijanja. Referat na II kongresu pelara Srbije 2002; Znbornik radova II kongresa
pelara Srbije, Aleksinac, 28. i 29. septembar 2002
Szalay, L. Ekoloko pelarenje u Maarskoj, Zbornik radova, Meunarodni znanstvenostruni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.;
Vener, I. i S. Novi nain pelarenja jednim drutvom u LR konici, XXIII savetovanje
pelara 2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005),
Vener, I. i S. Pelarenje s pojedinanim drutvima, Novi nain pelarenja jednim
drutvom u LR konici, XXIII savetovanje pelara 2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005),
Verbickij, V. P., Kopeeiko, I. Z., Sumarov, I. I., Boljaja enciklopedija pelovodstvo ot Ado
, Moskva AST Minsk, HARVEST, 2005.
Vuini, J., Bolesti i anomalije matice, Zbornik radova ZDRAVSTVENA ZATITA PELA,
prethodni materijal za savetovanje 12. 12. 1998., Drutvo pelara Beograd, Beograd,
1998.
368
(E) Periodika
Apilajf var, Matica, Ni, 2/98
Dizenterija, trovanje pela eerom, prevod K. Jovanovi, Pelar, Beograd, 4/96
Gleanings in bee culture, Kako pele oduzimaju vodu iz nektara, u prevodu A.Plavi,
Pelar, 8/95, Beograd
Neki problemi evropskog pelarstva, Pelar 7/95
Odgajanje medonosne pele otporne na krpelja Varroa jacobsoni, American bee
Journal, 1/89, u prevodu Z.Milkovia, Pelar, Beograd, 5/89
Ostaci oksitetraciklina (OTC) u pelinjim proizvodima, ebelar 5/96 u prevodu
A.Bikar, Pelar, Beograd, 1/97
PELAR - 1898, brojevi 1 - 12, Beograd, 1998.
Spravonik HIMKI Ljeningrad, 1977.
Timol, Matica, Ni, 1-2/98Todorovi, D., Hemijska sredstva akaricidi i potreba
primene i istraivanja drugih naina suzbijanja Varrooze, Pelar, Beograd, 7/89
Abas Haladin, M. B. , Pronaena pela stara 135 miliona godina, Pelar, Beograd,
1/2001;
Akciy, C.F. Hung, Adams, Jean R., Shimanuki, H., Uloga varroe i virusa i njihova
povezanost, Pelar, Beograd, 3/96
Alkeksenok, A.J., i sar., O mutagenoj aktivnosti leebnih preparatov, Pelovodstvo,
Moskva, 7/85
Anti, B., Sa Kombiam protiv varroe, Pelar, Beograd, 5/98
Anti, B., Sunce kao ubica varroe, Pelar, Beograd, 5/98
Aranelovi, D., Feromon otiska stopala, Pelar, Beograd, 5/94
Arekeljan, M.A., Kislota efektivnaja, Pelovodstvo, Moskva, 3/84
Avetisjan, G.A. Razvedenije i soderanije pel, Moskva, 1983;
Avetisjan, G.A. Uspeno zimovanje kao uslov poveanja produktivnosti pelinjih drutava,
u prevodu Z. Ilijeva, Pelar, Beograd, 10/85
Avram, Z., Kako do veih prinosa, Pelar, Beograd, 1-2/94
Avram, Z., Produktivnost pelinjih zajednica, Pelar, Beograd, 1/97
Baal, B.V., Pojava akutne paralize (ABV) na odraslim pelama i krpelju Varroa jacobsoni,
Pelar, Beograd, 3/87
Bandov, N., Elementi ishrane medonosne pele i larve, Pelar, Beograd, 2/86
Bandov, N., Higijensko ponaanje pela radilica, Pela, Zagreb, 12/90
Bandov, N., Higijensko ponaanje pelinje zajednice, Pelar, Beograd, 2-3/91
Bandov, N., Suzbijanje varroe u zatvorenom leglu, Pelar, Beograd, 3/2001
Batanev, V., Prilog suzbijanju Varrooze preteno neakaricidnim sredstvima, Pelar,
Beograd, 3/88
Belanovi, R., Varrooza, Pelar, 10/80
Beograd, 2004;
Bila, G.D., Fenotipska promenjivost medonosne pele, Pelovodstvo, Moskva, u
prevodu .Stanoji, Pelar, Beograd, 2/86
Bila, G.D.,. Jaina i kvalitet pelinjrg drutva - osnova uspeha pelara, u prevodu
M.irovia, Pelar, Beograd, 8/95
Bila, G.D.,. Termoreim pelinjeg drutva, Pelar, Beograd, 2/81
Bila, G.D.,. Uticaj rezerve perge na kavalitet pela, Pelovodstvo, Moskva, 4/10,
prevod S.Miloradovi, Pelar, Beograd, 1/96
Biskupovi, I., Biomehanika borba protiv varroe, Pelar, Beograd, 5/97
Borncek, R., Merle, B., Varrooza na tehnikom institutu za pelarstvo u Francuskoj, pokusi
apistanom u 1988., Pela, Zagreb, 9/89
Bosca, G., Guida pratica di apicolturi con agenda lavori, Milano, 1994.
Brence-Lazarus, T., Kako emo i kada upotrebljavati nove lijekove protiv Varrooze,
Pela, Zagreb, 5/89
Brence-Lazarus, T., Simpozijum u Ohridu, Pela, Zagreb, 7/90
Brndui, I., Svetle konice, Pelar, Beograd, 7/99
369
Brodsgaard i Hansen, Rano otkrivanje, tolerancija i alternatvna metoda za kontrolu

amerike trulei, L abeielle de France et l apiculteur 901 januar 2004.
Bromenek, D. Korienje pela kod kontrole zagaenje vazduha, prevod s engleskog,
Pelar, Beograd, 8/1986;
Bugarski, D., Duboka iana podnjaa, Dobro jutro, Novi Sad, br. 345, januar, 2001.
Burekin, N.L., Kotova, N.G. Metod hladnog zimovanja pela iz knjige Spravonik
pelovodstvu, Moskva, 1984, u prevodu Z. Ilijeva, Pelar, Beograd, 11/86
Chapleau, J. Pierre: Mreasta podnjaa u borbi protiv Varroe, prevod s engleskog,
Perlar 6/2004, Beograd, 2004;
Charriere, J.D & Imdorf, A. Preporuke za upotzrebu oksalne kiseline u centralnoj Evropi,
Pelar br. 9, Beograd, 2004.;
Charriere, J.D & Imdorf, A., & Kuhn, R. Tolerancija pele na primenu raznih zimskih
tretmana protiv Varroe, Pelar br. 9, Beograd, 2004.;
Citlidze, B.S., Aktivnost invertaze i medoproduktivnosti pela, Pelovodstvo, Moskva,
9/78, u prevodu D.Stanojia, Pelar, Beograd, 2/79
Cobey, S., Lawrence, T., Selekcija zatiranja Varrooze, Slovenski ebelar, Ljubljana,
78/89, prevod iz American bee journal,2/88
Cvetkovi, P. Ostaci antibiotika u medu u EU u 1999. i 2000. godini., Pelar br.10,
Beograd, 2002;
Cvetkovi, P. Panorama iz sveta, Pelar 2/2003, Beograd, 2003;
Cvetkovi, P. Panorama iz sveta, Pelar br. 3/, Beograd, 2003;
erupnoj, I.P., Samo prirodni, Pelar, Beograd, 12/85
erupnoj, I.P., Svobodnie aminokislosti meda, Pelovodstvo, Moskva, 12/83
opi, M., Upotreba timola u suzbijanju Varrooze, Pela, Zagreb, 7/86
iri, S., Opet o sunanim konicama, Matica, Ni, jun 2000.
iri, S., Visoka podnjaa, Pelar, Beograd, 2/2000
irovi, M. Leenje Varrooze pela organskim kiselinama, Pelar br.4, Beograd, 2003.;
irovi, M."Leenje pela biljnim preparatima-(IV)". Pelar br. 5, Beograd, 2002;
irovi, M., Leenje pela biljnim preparatima, Pelar br. 2, 3 Beograd, 2002;
irovi, M., Leenje pela biljnim preparatima, Pelar br. 4, Beograd, 2002;
Dadant & Sons, Najee postavljena pitanjapri korienju apigarda, American Bee
Journal , vol.146, april 2006., prevod s engleskog, Beogradski pelar br.93 9/2008.
Descont, G. Problemi pelinjih elija, Jugoslovensko pelarstvo br. 5 maj, 1938,
Beograd, 1938.;
Deu, P. Apitol-novo zdravilo in nov nain zdravljenja Varrooze, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 10/89
Deu, P. Iskuenja z Varroozo, Slovenski ebelar, Ljubljana, 9/88
Deveti kongres pelara Jugoslavije 1979., Referati, SPOJ, Beograd, 1982.
Die Biene/ADIZ, januar i februar 1998. ta se deava u poklopljenoj eliji pelinjeg legla u
kojoj se nalazi enka Varrao jacobsoni publikovano u., prevod s nemakog, Pelar
3,4/98)
Dokli, K.M., Ispitivanja zamene polenu, American bee Journal, 5/1977, u prevodu
L.Turubatovia, Pelar, Beograd, 2/79
Donze, G., Fluri, P., Imdorf, I., ta se deava u nepoklopljenoj eliji pelinjeg legla u kojoj
se nalazi enka Varroe jacobsoni, Pelar, Beograd, 3/98
Donze, G., Fluri, P., Imdorf, I., Uestalo sparivanje enki varroe neophodno za osiguranje
optimalne plodnosti, Pelar, Beograd, 4/98
Dragini, A., ta dalje initi u borbi protiv Varrooze, Pelar, Beograd, 3/84
Dreer, V., Savremena higijena, Imkerfreund, br.7/81, prevod M.Savovi, Pelar,
Beograd, 1/82
Dvorak, A., e o iskunje z mravljino kislino, Slovenski ebelar, Ljubljana, 5/88
ergovi, P. O prirodnoj pelinjoj hrani i prehranjivanju pelinjih zajednica, Matica, Ni,
februar 2000.
370
ergovi, P., KAS 81, Matica, Ni, 2/98

ergovi, P., Stepen i prag zaraenosti Varroom, Matica, Ni, br. 23, za decembar
2000.
Eskov, E.K., Mikroklimat pelineg ilia, Moskva, 1983.
Faucon, J-P, Oksalna kiselina u suzbijanju Varroe, prevod s francuskog iz asopisa La
Sante de l'Abeille (Zdravlje pele), Pelar br. 9; Beograd, 2004.;
Fedorov, T.G., Nain odstrasnjivanja vode iz iz nektara, Pelovodstvo, Moskva, 8/88, u
prevodu .Stanojia, Pelar, Beograd, 12/88
Feng, F., Osnovne zarazne bolesti pela-njihova prevencija u Kini-IV Nozemoza, Pelar,
Beogrrad, 10/97
Feng, F., Wuidie, Zazimljavanje pelinjih drutava u NR Kini, Pelar11/97
Firm, J.Zatiranje Varrooze z mravljino kiselino, Slovenski ebelar 5/89
Firm,J.Moje iskuenje s KAS-om, Slovenski ebelar, Ljubljana, 4/89
Frans, A., .Kojim putem pri selekciji pela, Pelar, Beograd, 4/96
Fri, D., Afinitet pela prema novom sau, American bee yournal, 8/94, u prevodu
P.Stojanovia, Pelar, Beograd, 8/96
Gaponova, Grobov, Pojava neplodnih trutova, prevod s ruskog, Pelar, Beograd,9/86
Gavrilovi, M., Jo neto o velikom pomoru pela, Pelar, Beograd, 10-11/87
Gavrilovi, M., Uzroci uginua, Pela, Zagreb, 1/88
Gerig,L. Apistan- kaj je zdovljenjem za promet (registracijo) v vici, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 10/89
Gerlach, J., Praistorijski razvoj medonosne pele, Imuerfreund 4/83, u prevodu
M.Savovia, Pelar, Beograd, 8/84
Glava, M., Treba li u suzbijanju potpuno odbaciti preparat?, Pela, 10/90, Zagreb
Glavna veterinarska uprava Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, Nastavljenije po
primeneniju evalnoj kisloti pri varroatoze pel, Pelovodstvo, Moskva, 3/1985
Gnedinger, F., Spreavanje unoenja Varrooze u nezaraene zemlje, Pelar, Beograd,
2/80
Gregorc, A., e o Fluvalinatu, Slovenski ebelar, Ljubljana, 10/89
Grobov, O.F. i sar., Faktori koji utiu na terapijsku efikasnost preparta za leenje Varrooze
pela, Pelar, Beograd, 4/85
Grobov, O.F., Obmen opitom polezen, Pelovodstvo, Moskva, 6/84
Grobov, O.F., i sar. Ob efikasnosti Folbexa va , Pelovodstvo 9/85
Grobov, O.F., i sar., Od ega zavisi efikasno dejstvo preparata protiv krpelja,
Pelovodstvo, Moskva, 1/85, u prevodu Zilijeva, Pelar, Beograd, 4/86
Grobov, O.F., i sar., Timol supstancija sa irokim spektrom, Apiakta, Pelar,
Beograd, 12/81
Gurgulova, K., Ivanova, T., Ivaniov, C., Malinova, K. Ispitivanje dejstva furmitoma na
Varrou, Pelar br. 7, Beograd, 2004.;
Hadi-Veljkovi, M., Upotreba apistan traka u suzbijanju Varrooza, Pela, 8/90
Hansen, H., Amerika trule legla, irenje, pojava zaraze i suzbijanje, Die Biene, 6/92,
prevod J.Kulinevi, Pelar, Beograd, 6/95
Harman, A. Kamirski pelinji virus, prevod s engleskog, Pelar br.4, Beograd, 2005.;
Higijensko ponaanje pela i otpornost prema bolestima, American Bee Journal, 11/94,
u prevodu Stojanovi, Pelar, Beograd, 6/95
Hia, V., Uticaj ukrtanja u srodstvu na preivljavanje larvi pela radilicav, Pelar 3/79,
Beograd, 1979.
Hruka,V. Laktoza u probavi pele, Pelar 1/85, u prevodu sa slovakog V.Hruke,
Pela 9/85
Huang, Z. Mitezapper novefikasan metod kontrole varroe, American Bee Journal,
oktobar, 2001, prevod s engleskog, Beogradski pelar br.29, naj, Beograd, 2003;
Hung, Akey, C.F., i sar. Uloga varroe i virusa i njihova povezanost, American bee
Journal, oktobar 1995, u prevodu D.Aranelivi, Pelar, Beograd, 3/96
Ignjatovi, R. Trutovi-zagonetka u pelinjoj zajednici, Pelar2 br. 6, Beograd, 1982;
371
Ignjatovi, R., Jo borbi protiv Varrooze (prikaz iz Slovenskog ebelara 2/80 ) Pelar,
Beograd, 2/89
Ignjatovi, R., Okvir graevnjak i borba protiv varroe, Pelar, Beograd, 10/80
Ignjatovi, R., Planiranje leenja Varrooze kombinovanjem lekova, Pelar, Beograd,
8/81
Ilijev, Z., Novom podnjaom protiv krpelja ali i vie od toga, Pelar, Beograd, 1/86
Ilijev, Z., Pelinja zajednica i njeno ponaanje u periodu zima-prolee, Pelar, Beograd,
2/88
Ilijev, Z., Utopljavanje pelinjeg klubeta je bitan uslov za uspeno zimovanje pelinje
zajednice, Pelar, Beograd, 11/86
Imdorf, .A& Eva Rademacher, Projekat odreivanja vrednosti maksimalno dozvoljenih
koliina ostataka oksalne kiseline u medu (MDK), Pelar br. 9; Beograd, 2004.;
Imdorf, A. i Bogdanov, S. Upotreba esencijalnih ulja za kontrolu Varroe, Pelar br.2,
Beograd, 2004;
Imdorf, F.A., arier, .D., Bogdanov, V.S., Alternativna borba sa Varroozom,(Bern,
1995)
Internet: Letnji tretman protiv krpelja (Varroa jacobsoni) uobiajen u Evropi,.Matica, Ni
5/2000
Jakovljev i agun, Optimalne mogunosti pela u preradi ugljenovodonine hrane,
Jeff S. Pettis, Anita M. Collins, Reg Wilbanks, Mark Fildaufer, Preivljavanje i funkcija
uzgoja matica u pelinjem vosku koji sadri kumafos, American Bee Journal, april 2006,
prevod sa engleskog na srpski, Beogradski pelar br. 93, godina VIII, septembar, 2008.
Jegenhrad, H. Nove metode borbe protiv amerike trulei, L abeielle de France et l
apiculteur 901 jun 2004.
Jelenc, J., Da li su pogae pomalo i kodljive?, Slovenski ebelar, Ljubljana, 4/95
Jeskov, E.K., Mikroklimat pelinjeg ilia, Moskva, 1983.
Jeskov, E.K., Ponaanje pela-vodonoa, u prevodu S.Miloradovia, Pelar, Beograd,
3/86
Jeskov, E.K., Uticaj temperature na embrionalni razvoj pele radilice, Pelar, Beograd,
3/97
Johanson, T.S.K., Johanson M.P., Hranjenje pela eerom-kada i kako, Bee world
1/77, prevod s engleskog, Pelar, Beograd, 9/90
Jovanovi, K., Dizenterija i trovanje pela eerom, Pelar, Beograd, 4/96
Jovanovi, V., Plava, N., Znaaj preventivnih mera u savremenom pelarstvu, Pelar,
Beograd, 11/96
Jubilarni 35. kongres Apimondije, Pelar, Beograd, 1/98
Jurkovi, I., Varroa po dveh desetletjih med naj ostane zdravilo, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 2/2001.
Kamatnij, K.I., I pri varroatoze visokie medosbori, Pelovodstvo, Moskva, 4/86.
Kantar N.J. Amitraz za i protiv, Beogradski pelar br. 23 za novembar 2002;
Kantar N.J. Amitraz za i protiv, Pelar 11/06, Beograd, 2006.
Kantar N.J. Trideset godina sa Varroom, Pelar br. 7., 8., 9./2008., Beograd, 2008
Kantar, J Prirodna otpornost pela na bolesti, Beogradski pelar br. 32. Beograd, 2003;
Kantar, N. J Na pelinjaku Vladimira Hunjadija, Pelar br. 12, Beograd, 2003;
Kantar, N. J Protiv nozemoze bez opasnog fumagilina, Beogradski pelar"br.17 za maj
2002;
Kantar, N. J. Panja pela prema larvi truta,"Beogradski pelar br. 15 za mart 2002;
Kantar, N. J.Ugroen kvalitet medu, Beogradski pelar br.14 za februar 2002;
Kantar, N. J.Otvoreno pismo Izvrnom odboru i Predsedniku SPOS-a od 4. marta 2003.
(nepublikiovano), Beograd, 2003;
Kantar, N.J Dvadesetpet godina sa Varroom, nepublikovani tekst, 2002.
Kantar, N.J. ovek glavni uzronik stresa kod pela, Pelar11/2000
Kantar, N.J. Letnja polenska glad-kratkovene pele, Pelar10/2001;
Kantar, N.J. Oksalna kiselina, Beogradaski plelar9/2001;
372
Kantar, N.J. Preventivno protiv krenog legla, Beogradski pelar2/2001

Kantar, N.J. Unitavanje Varroe ramom graevnjakom i TIT 3 ramom, Beogradski
pelar,4/2000;
Kantar, N.J. U pripremi pelinjih drutava za bagremovu pau osloboditi se
zabluda,Pelar4/2001;
Kantar, N.J. Slabo drutvo bolesno drutvo, Beogradski pelar br. 28 za april 2003:
Kantar, N.J., Apitol i perizin nisu podcenjeni, Pelar, Beograd, 7/96
Kantar, N.J., Apitol u pravo vreme , Pelar,Beograd, 10/97
Kantar, N.J., ovek-pelar uzronik bolesti pela: tetni zamenici cvetnog praha,
Matica, Ni, 8/99
Kantar, N.J., Da li pelari Srbije proizvode i plasiraju u prodaji kvalitetan med?, Pelar,
Beograd, 9/96
Kantar, N.J., Falsifikovani med, Obrenovaki pelar, Obrenovac, 2/99
Kantar, N.J., Kako povratiti radno raspoloenje u pelinjem drutvu, ili viestruki znaaj
graevnjaka, Pelar, Beograd, 1/99
Kantar, N.J., Kako to rade u Izraelu, Pelar, Beograd, 9/98
Kantar, N.J., KAS-81 biljni preparat odlino spreava nozemozu i obara Varrou, Pelar,
Beograd, 10/95
Kantar, N.J., Ne moe na svoju ruku, Pelar, Beograd, 7/97
Kantar, N.J., Nisu lekovi skupi - mi smo siromani, Pelar, Beograd, 11/96
Kantar, N.J., Odakle si doveo ovaj roj?, Pelar, Beograd, 11/98
Kantar, N.J., Otkuda antibiotici u medu? , Pelar,Beograd, 2/99
Kantar, N.J., Otvoreno pismo predsednitvu pelarskih organizacija Srbije, Matica, Ni,
7/99
Kantar, N.J., Polen, med, mlade pele - formula sigurnog prezimljavanja pelinjih
drutava, Pelar, Beograd, 11/97
svetlu rezolucije 34. Kongresa Apimondije 1995., Matica, Ni, 4/99
Kantar, N.J., Re vie o apitolu, Pelar, Beograd, 10/98
Kantar, N.J., Re vie o timolu, Pelar, Beograd, 8/99
Kantar, N.J., Suzbijanje varroe neotrovnim sredstvima i biolokim metodama u svetu i kod
nas, Matica, Ni, 5/99
Kantar, N.J., eer i oveku tetan, Obrenovaki pelar, Obrenovac, 3/99
Kantar, N.J., tetni zamenici na cvetniot polen, Melitagora, Skoplje, 10-11/99
Kantar, N.J., Tako ele potroaimed u tenom stanju, Obrenovaki pelar,
Obrenovac, 2/99
Kantar, N.J., Timol i dezorjentisana varroa, Pelar, Beograd, 1/2001;
Kantar, N.J., Timol i ostali bioloki postupci protiv varroe, Matica, Ni, 9.10/99
Kantar, N.J., Timol ponovo aktuelan, Pelar, Beograd, 6/97
Kantar, N.J., Varroa - avet za pele, Matica, Ni, 4/99
Kantar, N.J., Viestruki znaaj pojila na pelinjaku, Pelar, Beograd, 9/98
Karleua, B., Aktivnosti i ponaanje medonosnih pela, Pelar, Beograd, 11/2000
Kastelic, L., Stres kot posledica nepravilnega zdravljenja Varrooze, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 5/89
Kakovskij, V.G., Mainskaja, N.D., O kanibalizmu medonosnih pela, Pelovodstvo,
Moskva, 8/89prevod s ruskog, Pelar, Beograd, 2/90
Keller, Irena, Fluri, P., Imdorf, A. Polenska ishrana i razvoj pelinjeg drutva. prevod s
engleskog, Pelar, Beograd, 9/2005.;
Klinar, Z., Hranidba pela, Pela, Zagreb, 3/86
Klinar, Z., Jesenski i zimski gubici, Pela, Zagreb, 6/87
Klinar, Z., Kojim lijekom leiti Varroozu, Pela, Zagreb, 11/90
Klinar, Z., tete i hlapiva sredstva protiv Varrooze, Pela, Zagreb, 6/85
Klinar, Z., tete i hlapiva sredstva protiv Varrooze, Pela, Zagreb, 2/86
Kloko, R.T., i sar. Muravinaja kislota v mee, Pelovodstvo, Moskva, 10/84
373
Koeniger, G., Koliko je stvarno jako pelinje drutvo, prevod sa nemakog, Pelar,
Beograd, 5/2001
Koeniger, G., Novo nauno razvrstavanje razliitih tipova varroe, prevod sa nemakog,
Koeniger, N., Fu., S., Jedanaest godina s Varroom, Pela, 6/90, Zagreb
Kolari, D., Osnovna naela amerikog zazimljavanja, Pelar, Beograd, 2/79
Kolarovi, L., Hladno ili toplo zazimljavanje pela, Pelar, Beograd, 2/85
Kolarovi, L., Alternativne metode suzbijanja varroe, Pelar, Beograd, 7, 8/96
Kolarovi, L., Dananje mogunosti suzbijanja i leenja Varrooze, Pelar, Beograd,
5/87
Kolarovi, L., Dananje mogunosti suzbijanja, leenja Varrooze, Pelar, Beograd 5/87
Kolarovi, L., III meunarodni simpozijum o Varroozi, Pelar, Beograd, 11/84
Kolarovi, L., Kratak prikaz rada strunog dela III internacionalnog simpozijuma o Varroozi
pela u Splitu 1984. godine, Pelar, Beograd, 12/84
Kolarovi, L., Meunarodno savetovanje o Varroozi marta 1983. godine u tutgartu,
Kolarovi, L., Pelarenje na krajnjem severu u predelu polarnog kruga, Pelar,
Beograd, 8/95
Kolarovi, L., Primena naftalina u pelarstvu, korist ili teta, Pelar, Beograd, 9/84
Kolarovi, L., Uzimljavanje pelinjih drutava, Pelar, Beograd, 11/96
Kolarovi, L.,Alternativne metode suzbijanja Varroe, Perlar 7/96, Beograd, 1996;
Kolenc, F., Kako bomo letos zatorali Varroo, Slovenski ebelar, Ljubljana, 3/88
Komissar, A.D., Sovremenije termokameri, Pelovodstvo, Moskva, 11/84
Koner, B. Moja iskustva u primeni mravlje kiseline protiv Varroe, Pelar br. 7, Beograd,
2004.;
Kosti, T., Varroa nije nepobediva,intervju sa prof. Dr J. Kulineviem, Pelar,
Beograd, 3/82
Kovaevi, A., Bolesne pele sakupljaju manje peluda i nektara, Pela, Zagreb, 1/88
Kovaevi, A., Nova sredstva protiv Varrooze, Pela, Zagreb, 11-12/88
Kreculj, D. Fumagilin iz pandorine kutije Pelar4/20001;
Krein, E1., Konice, pele, pelari, Pelar, Beograd, 8/81
Krilov,V.S. Murovinaja kislota v ulje, Pelovodstvo, Moskva, 9/8
Kruni, M.Nikodinovi, R. Brajkovi, M. Terzi, Lj. Medonosna pela (Apis mellifera I)
indikator zagaenosti ivotne sredine, Jugoslovenski nauni skup sa meunarodnim
ueem, Sremski karlovci, jul, 1994. godine.
Kruni, Tatjana, Oksalna kiselina, primena, ispitivanja u vajcarskoj, Pelar br. 9;
Beograd, 2004.;
Kulinevi, J., Vrue pele u praznim elijama unutar legla, Pelar br.6 za jun 2006.
Kulinevi, J., Neke injenice iz biologije pela u novom svetlu, Pelar, Beograd, 9/95
Kulinevi, J., Burzanske umske pele i Varrooza, Pelar, Beograd, 5/90
Kulinevi, J., Dostignua u selekciji i genetici pela, Pelar, Beograd, 5/82
Kulinevi, J., Evropska ekonomska zajednica i varroa, Pelar, Beograd, 8/89
Kulinevi, J., Kako se vri selekcija i repropdukcija matica u institutu PKB
Agroekonomik, Pelar, Beograd, 1990
Kulinevi, J., Kako stvoriti visokoproduktivno pelinje drutvo, Pelar, Beograd, 2/91
Kulinevi, J., Kvalitet pelinjih proizvoda i rezidue akaricida, Pelar, Beograd, 1/98
Kulinevi, J., Med je ipak najbolja hrana za pele, Pelar, Beograd,5/94
Kulinevi, J., Ostaci (rezidue) fluvalinata u medu i pelinjem vosku, Pelar, Beograd,
10/94
Kulinevi, J., Ostaci (rezidue) fluvalinata u pelinjem vosku i medu, Pelar, Beograd,
5/94
Kulinevi, J., Osvrt na prevedeni rad o naknadnom dejstvu saa tretiranog apistanom i
bajVarrolom na varrou, Pelar, Beograd, 9/91
Kulinevi, J., Patologija medonosnih pela na 30. svetskom pelarskom kongresu u
Nagoji, Japan, Pelar, Beograd, 2/86
374
Kulinevi, J., Paljivo odabrati eer za ishranu pela , Pelar1/97

Kulinevi, J., Prezimljavanje pelinjih drutava, Pelar, Beograd, 10/95
Kulinevi, J., Pria o SAD i BAD pelama, Pelar, Beograd, 10/90
Kulinevi, J., Selekcija medonosnih pela tolerantnih ili rezistentnih na Varroa jacobsoni,
Kulinevi, J., Simpozijum o Varroi u Minhenu, Pelar, Beograd, 10/86
Kulinevi, J., Termoregulacija u konici i roju, Pelar 7/95
Kulinevi, J., Uzroci jesenjih i zimsko-prolenih gubitaka pelinjih drutava, Pelar,
Beograd, 6/87
Kulinevi, J., Vetako rojenje pelinjih drutava, Pelar, Beograd, 6/89
Kulinevi, J., Veza izmeu Varroe jacobsoni i virusnih oboljenja medonosne pele,
Kulinevi, J., Voda i pele, Pelar, Beograd, 7/89
Kulinevi, J., Ball, B.V., Virusi medonosne pele i Varroa jacobsoni, Pela, Zagreb,
6/88
Kupusinac, S., Legendarni pesnik i prvi pelarski poeta-2000 godina od Vergilijeve smrti,
Kurmanalijev, K.K., Akaricidnie preparati i vivot matok, Pelovodstvo, Moskva, 8/85
LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPICULTEUR 906, Pariz, 2004.;
Lebedev ,V.I Osnovni faktori koji utiu na rast i produktivnost pelinjih drutava,
Beogradski pelar br. 40, april 2004, Beograd, 2004;
Lebedev ,V.I., Topli i hladni poloaj: Preimustvo i nedostaci, Pelovodstvo, 11/86, u
prevodu .Stanoji, Pelar, Beograd, 4/88
Lebedev ,V.I.,Tehnologija gajenja pelinjih drutava tokom godine, Beogradski pelar
br. 40, april 2004, Beograd, 2004;
Lebedev, V.I., O jesenjem spajanju drutava, Pelovodstvo, Moskva, 9/79, prevod s
ruskog, Pelar, Beograd, 12/79
Lebedev, V.I., Starost saa bioloki i produktivni pokazatelj pelinjeg drutva, Pelar,
Beograd, 7/99
Lebedev, V.I., Tehnologija pripreme pelinjih drutava za glavnu pau, predavanje
pelarima Kragujevca, Pelar, Beograd, 3/90 i 4/90
Lebedev, V.I., Bila, N.G., Potronja cvetnog praha u pelinjoj zajednici tokom godine,
Pelovodstvo, Moskva, 6/94
Lebedev, V.I., Toropcev, A.I., Nauno obrazloeni nain uspenog zimovanja pelinjih
drutava, prevod s ruskog, Pelar, Beograd, 10-11/98
Lebedeva, V.P., Irenkova, N. V., Lebedev, V. I. Ponaanje pela pri skupljanju i korienju
hrane, prevod s ruskog (Pelovodstvo 7/2001) na srpski, Pelar br.7, Beograd,
2003.;
Lebedinev, A. I vse e muravinaja, Pelovodstvo 1/85
Ledenko, Ana, Homeoterapija, LEDY, magazin za enu koja zna ta hoe. 1. VIII
1999. br. 3, Zagreb, 1999.
Liebeig,G. Fluvalinat-Hudieva Snov in udena droga, Adiz 11/88, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 3/89
Liebig, G. Koliko je stvarno jako pelinje drutvo, prevod s nemakog, Pelar br.5,
Beograd, 2001;
Lindauer, Komunikacija u pelinjem drutvu u odnosu na regulaciju temperature u konici,
u prevodu Z.Milkovia, Pelar, Beograd, 2/89.;
Loc, D., ajevi za pele, Pela, Zagreb, 5/86.;
Lolin, M Apistan i fluvalentne daice u specijalistikom radu Z. Milkovia, dipl. veterinara,
Pelar br. 8/91, Beograd, 1991.;
Lolin, M. Da se podsetimo i nauimobolesti na naem pelinjaku, Pelar, Beograd,
4/82
Lolin, M. Savetovanje u Primotenu, Pelar, Beograd, 1/81
Lolin, M., i sar., Da li znate sve o Varroi jacobsoni, Pelar, Beograd, 10-11/87
375
Lonarevi, S. Opraivanje poljoprivrednih kultura pomou pela. Pelar br. 5,

Beograd, 1979;
Lonarevi, S., Kako poveati proizvodnju voska, Pelar, Beograd, 2/91
Lonarevi, S., O peli i pelarenju do nae ere, Pelar, Beograd, 12/87
Lonarevi, S., Vanost vode u ivotu pela, Pelar, Beograd, 8/85
Lubinevski, Y., i sar., Spreavanje grinja Varroa jacobsoni i Tropilaelaps clareae, Pela,
Zagreb, 9/88
Luganski, S.N. Leenje pela i pelinjeg legla, Beogradski pelar br.25, januar,
Beograd, 2003;
Luganski, S.N., Oksalna kiselina u medu, Pelar, Beograd 7/85
Luka, L. Pelarstvo je neotuivi deo poljoprivrede, Pelar br.9, Beograd, 2003;
Luka, L., itali smo u stranim listovima, Pelar8/96
Luka, L., Iskustva suseda, Pelar 2/96
Luka, L., Prirodno otporni mehanizam pela, Pelar, Beograd 5/97
Luka, L., Zanimljivosti iz sveta, Pelar 2/98
M.B., Pronaena pela stara 135 miliona godina, Pelar, Beograd, 1/2001
M.V., Znaaj jaine pelinjeg drutva i starosti njegovih pela za uspeno prezimljavanje,
prevod s ruskog, Pelar, Beograd, 11/95
Mahmaaripov, S. Uticaj hrane na kvalitet pela, Pelovodstvo, Moskva, 3/79 u prevodu
.Stanojia, Pelar , Beograd,7/94
Majsec, S., Moja iskustva s Varroom godine 1995., Pela, Zagreb, 4/86
Majsec, S., Uzimljavanje pelinjih zajednica, Pela, Zagreb, 9-10/87
Maksimovi A. i sar. Kreno leglo- leenje i suzbijanje, Pelar 8/91
Maksimovi A., S. Petrievi, Lisjak, i Z ., Gruji, R. Vapnenasto leglo pela lijeenje i
spreavanje, Pela br. 7, Zagreb, 1991
Maksimovi, A., Apitol, novi proizvod za suzbijanje Varrooze pela, Pela, Zagreb, 9/90
Markovi, J Isparavanje oksalne kiseline u borbi protiv vareo, Pelar br. 9; Beograd,
2004c.;
Markovi, J Primena oksalne kiseline u strategiji borbe protiv Varroe, Pelar br. 9;
Beograd, 2004b.;
Markovi, J Sigurnosne mere pri radu sa oksalnom kiselinom, Pelar br. 9; Beograd,
2004a.;
Markovi, J Varrox vaporizer ispariva za oksalnu kiselinu, Pelar br. 9; Beograd,
2004d.;
Markovi, J., Upotreba apitola protiv Varrooze tijekom aktivne sezone, Pela, Zagreb,
6/91
Markovi, M., Grinja Varroa jacobsoni kao uzronik propadanja pelinjih zajednica,
Matica, Ni, januar 1999.
Markovi, M., Hemijska sredstva za suzbijanje varroe, Matica, Ni, februar 1999.
Matian, ., Varroa Jacobsoni, jedan od prenosilaca zaraznih bolesti pela, Pela,
Zagreb, 2/90
Ma, L., Vrednosti i uloga hraniteljica u pelinjem drutvu, prevod sa francuskog,
Napredno pelarstvo, Beograd, 7, 8/1956
Medved, D., Iskuenje z mravljino kislino, Slovenski ebelar 4/88
Metoda Volohovi, Pelar, Beograd, 9/95
Mihajlovski, A. Ponaanje izletnica koje na sebi nose Varrou, Pelar br. 3, Beograd,
2004.;
Mikitjuk, V.V., Pokazatelji efikasnosti preparata protiv varroe, Pelar, Beograd, 2/84
Mikaj, I., Uzimljavanje farovih konica, Pela, Zagreb, 11/87
Milani, N., Borba protiv varroe, prevod D.Markovi, Pelar, Beograd, 2/97
Milkovi, Z., Povodom lanka Iskustva sa nekim lekovima protiv varroe, Pelar,
Beograd, 12/89
Milojevi, M., Pojava prvog legla u konici, Pelar, Beograd, 5-6/93
Miloradovi, D., Put do zdravlja i lepote sa pelinjim proizvodima i biljem, Beograd, 1999.
Miloradovi, S., Beli luk protiv krnog legla, Pelar, Beograd, 2/97
376
Miloradovi, S., Da li su na pomolu otkria koja e pomoi pelinjoj zajednici da se oslibodi

svih bolesti i povea svoju produktivnost vie puta, Pelar, Beograd, 10/98
Miloradovi, S., Koji je optimalan broj pela izletnica u pelinjem drutvu za vrema glavne
bagremove pae, Pelar, Beograd, 5/1998.
Miloradovi, S., Koji je znaaj odgajivakog drutva u selekciji pela, Pelar, Beograd,
1/1998
Miloradovi, S., O invertovanom sirupu, Pelar, Beograd, 3/97
Miloradovi, S., Pelinja zajednica u zimskom periodu, Pelar, Beograd, 12/97
Miloradovi, S., Zimske intervencije u pelinjem gnezdu, Pelar, Beograd, 2/99
Miljnik, V.N., Protivo, nozematozni kompleks, Pelovodstvo, Moskva, 8/84
Miljnik, V.N., Viboru protivVarroznih mer-nauna osnova, Pelovodstvo, Moskva, 10/83
Miokovi, D., Visoka podnjaa ili podite, Pelar, Beograd, 4/87
Mladenov, S. Leenje pelinjim proizvodima apiterapija, IKOM-INTELEKT, 1997
Mlaan, V. Jesenje prihranjivanje sa fumagilinom, Pelar8/96;
Mlaan, V., Aktuelni problemi pelarstva u SAD, Pela, Zagreb, 10/88
Mlaan, V., Lijekovi u suzbijanju Varrooze, Pela, Zagreb, 3/85
Mlaan, V., Timol, Pelar, Beograd 4/82
Mlaan, V., Varroa i lekovi, Pelar, Beograd, 9/83
Mlaan, V., i sar. Veza varroe i trutovskog legla, Pelar, Beograd, 3/84
Moorse, Kaj je Fluvalinata, Slovenski ebelar, Ljubljana 4/88
Moosbeckkfer, R., Naknadno delovanje na varrou saa u pelinjim drutvima tretiranim
trakama apistanom, bajVarrolom na varrou, Pelar, Beograd, 9/91
Morse, R.A., ta je fluvalinat, Pelar, Beograd, 7/88
Moskaljenko, P.G., Nepovratna sterilnost prezimelih pela, Pelovodstvo, Moskva,
3/88, u prevodu .Stanoji, Pelar, Beograd, 10/97
Nanetti, A. & Bartolomei, P. & Bellato, S. & De Salvio, M. &Gattavecchia, E & Ghiani, R.,
Farmakodinamika oksalne kiseline u pelinjem drutvu, e-mail:
istnapic@inapicoltura.org, prevod s engleskog, Pelar br. 9, Beograd, 2004.;
Nanetti, A. Kontrola Varroe tokom cele godine. Kontrola Varroe oksalnom kiselinom
rezultati i ocene , prevod s engleskog, Pelar br. 1, Beograd, 2004.;
Nedi, N. Apigard ekoloki koncept borbe protiv Varroe, Pelar 12/03, Beograd, 2003;
Nesek, S., Pojilice i njihova uloga na plelinjaku, Pela, Zagreb, 7/87
Njekrasov, V.N., Zootehniki metod borbe protiv Varrooze, Pelovodstvo, Moskva,
7/79, u prevodu D.Staniia, Pelar, Beograd, 10/79
Opai, M.M., Uporeenje nekoliko postupaka uzimljavanja pelinjih zajednica i njihova
praktina analiza, Pelar, Beograd, 2-3/89
Opai, M.M., Utie li skupljanje polena na produkciju meda? Rezultati sa terena,
Pangari, Z selekciji pela, Pelar, br. 6, Beograd, 2002.;
Pavli, T., O Varroi i iskustvu sa mravljom kiselinom, Pelar, Beograd, 6/88
Pejanovi, R. Domai ureaj za primenu mravlje i oksalne kiseline, Pelar br. 9,
Beograd, 2004.;
Pejanovi, R. Dvomatini sistem pelarenja daje vie III, Beogradski pelar, br. 52,
april, 2005.;
Peng,Y. C., Fang,Y., Xu s., Ge L., The resistance mechanisms of the Asian honey bee,
Apis cerana Fabr., to an ectoparasitic mite, Varroa jacobsonu Oudemans. Journal of
Invertebrate Patolofy 49, 1987
Perautka, M., Kontrola Varrooze u ekoj, Pela, Zagreb, 5/85
Pere-Mezonev, A., Dodavanje neoploenih matica, prevod sa francuskog,
Jugoslovensko pelarstvo br. 8, Beograd, 1935.;
Pering, A. H. Stare pele nisu dobre za negovanje legla, prevod iz ABJ, Pelar br. 8,
Beograd, l99l;
Petrievi, S., Osvrt na divlje trite lijekova za pele, Pela, Zagreb, 4/90
Plunikov, A. Moj nain primene mravlje kiseline, Matica, Ni, januar 2000.
Plunikov, A., Moja iskustva u borbi sa Varroom, Pelar, Beograd, 7/84
377
Poklukar, J., Evropska konferenca z naslovom Molekularni mehanizmi odpornosti ebel

pri ebeljnih boleznih, Slovenski ebelar, Ljubljana, 1/2001.
Poklukar, J.,Kranjska ebela je osvojila eko, Slovenski ebelar 101:277-278,
Ljubljana,1999.
Poli, S., Moje izkuenje s Folbexom-va, Slovenski ebelar, Ljubljana, 2/88
Polovina, M., Mravljom kiselinom protiv varroe, Pelar, Beograd, 5/83
Popeskovi, D., Kratak osvrt na biologiju krpelja, Varroa jacobsoni Qu (1904), Pelar,
Beograd, 9/84
Popeskovi, D., Mikroklima u pelinjoj zajednici - toplotni reim - hidro reim - aero reim,
Pelar, Beograd, 1-3/81
Popeskovi, D., Organizam medonosne pele u jesenje-zimskom periodu, Pelar,
Beograd, 11/82
Popeskovi, D., Osvrt na XXVII Meunarodni kongres apimondia, Pelar, Beograd,
12/79
Popeskovi, D., Pela, pelarstvo i nauka u Francuskoj, Pelar, Beograd, 10/82
Popeskovi, D., Pelarstvo i zatita ivotne sredine, Pelar, Beograd,
Popeskovi, D., Svojstva medaneiscrpna tema i problem, Pelar, Beograd, 2/79
Popeskovi, D., XXXI meunarodni kongres, Pela, Zagreb, 2/88
Popov, E.T., Otveajem na voprosi, Pelovodstvo, Moskva, 8/85
Popravko, S.A., Benzoeva kiselina u proizvodima pela, Pelovodstvo, Moskva, 3/79,
prevod s ruskog, Pelar, Beograd, 7/79
Popravko, S.A., O dugovenosti u konici, prevodu s ruskog, Pelar, Beograd, 2/96.;
Prag, O.W., Kako pele oduzimaju vodu iz nektara, Pelar, Beograd, 8/95
prevod s nemakog, Pelar 4/2000, Beograd, 2000:
Pukadija, Z.,Bubalo,D.,Drai,Maja, Kezi, N. Varrooza - kontrola alternativnim
pristupom, Poljoprivredni fakultet, Osijek, 2004
Raievi, Z., Primena antibiotika u pelarstvu, Matica, Ni, br. 18, jul 2000.
Ramires, V.B., Primenjivanje prakastih materija protiv Varroe jacobsoni, Apiacta, XXIV,
2-4 (1989), prevod s ruskog, Pelar, Beograd, 8/89
Reli, B., Neki faktori koji utiu na snagu i produktivnost pelinje zajednice, Pelar,
Beograd, 11/95
Reli, B., Osnovne pretpostavke visokih prinosa meda, Pelar, Beograd, 6/97
Reli, B., Zalihe, raspored hrane i zimovanje pela, Pelar, Beograd, 10/89
Reli, B., Zimovanje pela i privremeno leglo, Pelar, Beograd, 1/89
Reli, R. Kreno leglo tiha napast, Pelar4/2001.
Reli, R., Genetski aspekti uzgajanja pela, rase pela i uticaj selekcije na poboljanje
proizvodnih rezultatai zdravetvenog stanjapelinjih zajednica, Pelar, 9/2000, Beograd,
2000.
Rihar, J., Borba protiv Varrooze u Izraelu, Pela, Zagreb, 11/89
Rihar, J., Dejstvovanje mravlje kiseline, Pelar, Beograd, 4/88
Rihar, J., Delovanje mravlje kiseline, Pela, Zagreb, 5/88
Rihar, J., Dva naina unievanja price Varrooa Jacobsoni Qu, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 4/88
Rihar, J., Graevnjak i trutovsko leglo u borbi protiv varroe, Pelar, Beograd, 5/82
Rihar, J., KAS-rastlinski zvarek protiv in nosemavosti, Slovenski ebelar, Ljubljana, 9/88
Rihar, J., Varrooza ebel, Ljubljana, 1987.
Rihar, J., Zato mravlja kiselina?, Pela, Zagreb, 9/87
Rihar, J., Zatiranje varroe z mravljino kislino, Slovenski ebelar, Ljubljana, 5/88
Rinderer, T., Prostor u konici i produktovnost pelinjih drutava, Pelar, Beograd, 6/83
Ritter, W., Jong, D.De., Razmnoavanje varroe u Z.Nemakoj i Brazilu, Pelar, Beograd,
10/84
Ritter. W., Razliite metode kontrole V.jacobsoni u Z.Nemakoj. , Pela, Zagreb, 6/89
Rjamova, A.M., Razlika u metamorfozi letnjih i zimskih pela, Pelovodstvo, Moskva,
12/78, prevod s ruskog, Pelar br. 5, Beograd, 1979;
378
Rjamova, A.M., Znaaj proletnje hrane, Pelovodstvo, Moskva, 5/79, u prevodu

.Stanojia, Pelar, Beograd, 9/79,
Rujiter, A.De., Duvanski dim ubija krpelja, American bee journal, novembar, 1982.,
prevod D.Simonovi, Pelar, Beograd, 4/83
Ruttner, F., Novi postupak delotvornog suzbijanja Varrooze dugotrajnim tretiranjem
pelinjih zajednica, Imkerfreund, 1/88 u prevodu M.Spitzer, Pela, Zagreb, 23/89
Ruttner, F., Znastvena istraivanja i prektino pelarenje, Pela, Zagreb, 7-8/89
Sammer, A., Stres, Slovenski ebelar, Ljubljana, 2/89
Savovi, M., Mlena kiselina u borbi protiv varroe, Pelar, Beograd, 4/1991
Savovi, M., Mlenaom kiselinom protiv varroe, Pelar, Beograd, 12/1983
Savovi, M., Nektar sa veim procentom vode, Pelar, Beograd, 12/83
Schmit, W., Apitol, novi sistemski akaricid protiv varroe, Pelar, Beograd, 6/86
Seeley, Tovey, Sakupljanje i skladitenje nektara, American bee journal 7/94, Pelar,
Beograd, 7/95
Selivanova, A., i sar., Borba s varroatozomsistematieskaja i planomernaja,
Pelovodstvo, Moskva, 8/86
Seneganik, J. Ostanki zdravil v medu in novost v kemoterapiji ebeljih bolezni v svetu ,
Slovenski ebelar, Ljubljana, 1/89
Seneganik, J., Bolezni in dejavniki, ki povzroaju plazenje ebel (sindrom plazenje
ebel), Slovenski ebelar, Ljubljana, 1/2001.
Seneganik, J., Brat Adam Kerle-devedesetogodinjak, Pela, Zagreb, 4/98
Seneganik, J., Moje izkuenje pri zatiranju Varrooze (Referat na XII republikom
savetovanju o pelarstvu 11.2.1989. u Ljubljani), Slovenski ebelar 4/89
Seneganik, J., Ostanki zdravil v medu in novosti v kemoterapiji ebelnjih bolezni u svetu,
Seneganik, J., e o Varroi in njenim zatiranju s perizinom, Slovenski ebelar,
Ljubljana, 2/88
Seneganik, J., Gregorc, A.. Prispevek eksperimentelnom tudiju uinkovitosti fluvalinata,
Simi, R., 60 Godina rada drutva pelara Uice, Uice, 1997.
Simi, R., areno leglo u konicama - patogena pojava, Pelar, Beograd, 8/98
Simin, ., Jedan od moguih naina rada sa pelama na manjem pelinjaku, Pelar,
Beograd, 4/91
Simin, ., Korelacija izmeu koncetracije eernog rastvora i procesa invertovanaj
saharoze, Pelar, Beograd, 12/83
Simin, ., O koliini hrane u zimskom pelinjem gnezdu, Pelar, Beograd, 3/85
Simin, ., O prirodnoj i vetakoj pelinjoj hrani, Pelar, Beograd, 4/83
Simin, ., Obnavjanje saa u pelinjem gnezdu, Pelar, Beograd, 4/89
Simin, ., Osnovni uslovi uzgoja jakih pelinjih drutava, Pelar, Beograd, 4/86
Simin, ., Rei eerni sirup pele lake i bolje invertuju nego gui, Pelar, Beograd, 56/93
Simin, ., Uticaj ishrane u stadijumu razvia pele radilice na njenu konstituciju i
proizvodna svojstva, Pelar, Beograd, 8/83
Simonovi, D., Nov nain celokupne zamene saa, Pelar, Beograd, 4/84
Skripnjik, V.V., Krupske, N.K., Kako krpelj varroa odabira larvu, Pelovodstvo, Moskva,
6/88
Smirnov, A.M., Otveajem na vaprosi, Pelovodstvo, Moskva 10/85, 11/85, 9/86,
10/86,
Smirnov, A.M., Otveajem na vaprosiavelevoj kisloti, Pelovodstvo, Moskva, 9/86
Smirnov, A.M., i sar. Novoje v primeniji murovinoj kisloti, Pelovodstvo, Moskva, 9/84
Snoj, N., Zato su antibiotici u pelarastvu kodljivi, Slovenski ebelar, Ljubljana, 7/78, u
prevodu R.Ignjatovia, Pelar, Beograd, 9/79
Sokolovi, M., Mravlja kiselina, da ili ne? , Pelar, Beograd 12/87
Solovljeva, L.F., to dolen znati pelovod o borbe s varroatozom, Pelovodstvo,
Moskva, 7/84
379
Southwick, E.E., Pele u ilibaru, American bee journal, januar 1995, u prevodu
D.Aranelovi, Pelar br. 4/96
Spasi, V. Potresno saoptenje za javnost regionalne asocijacije, Pelar br, 3/2005)
Spasi, V., Mravlja kiselina (CHOOH), Matica, Ni, oktobar 1999.
Spitzer, M., Koliko sami pelari doprinose irenju pojedinih bolesti u pelinjim
zajednicama, Pela, Zagreb, 1/90
Spitzer, M., Sulimanovi, ., Otpornost azijske pele (Apic cerana) prema Varroa
jacobsoni, Pela, Zagreb, 3/88
Staleti, M., Ameriki naunici koriguju metode borbe sa Varroom, Pelar 5/96
Staleti, M., Preventiva protiv trulenih legla, Pelar 5/97
Stanimirovi, Z, Stanimirovi Marijana, , Todorovi Dajana: Savremena strategija
suzbijanja varroe sa osvrtom na molekularno-genetike aspekte selekcije pela u funkciji
rezistencije. Pelar br 1, Beograd, 2003;
Stanimirovi, Z. ; Stevanovi, J. Nosema ceranae kao mogui uzrok CCD-a Kadedra za
biologiju, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, 2011.
Stanimirovi, Z. i Mladenovi, M. tetne posledice po zdravlje ljudi pri suzbijanju Varrooze
pela, Pelar br. 1, Beograd, 2001;
Stanimirovi, Z., irkovi, D., Stevanovi, Jevrosima: Metode za utvrivanje stepena
zaraenosti Varroom, Pelar br. 7, Beograd, 2004.;
Stanimirovi, Z., i Stevanovi, Jevrosima: Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor,
Pelar br.5,
Stanimirovi, Z., Stevanovi Jevrosima, IRKOVI, D. Preveniranje i kontrola amerike
kuge, nozemoze, Varroze i nekih virusnih infekcija pelinjih zajednica ZBORNIK
RADOVA,XXVI Savetovanja pelara 2008. Novi Sad.
Stanoji, ., Biljni preparat protiv varroe, Pelar, Beograd 5/87
Stanoji, ., Deficitarnost trutova, Pelar, Beograd, 3/89
Stanoji, ., Iskustva o primeni KAS-81, Pelar, Beograd, 6/96
Stanoji, ., Kombinovane mere protiv varroe, Pelar6/81, Beograd
Stanoji, ., Kvalitet zimske hrane i produktivnost pela, Pelar, Beograd, 2/79
Stanoji, ., Mineralne materije u jesenjem prihranjivanju pela, Pelar, Beograd,
9/83
Stanoji, ., Mineralne materije u jesenjem privreivanju pela, Pelar 10/88 i 9/83
Stanoji, ., Nedovoljna ishrana larvi i fenotip radilica, Pelar, Beograd, 8/81
Stanoji, ., O arenom leglu, Pelar, 6/89, Beograd, 1989.
Stanoji, ., Oprezno s fumagilinom, Dobro jutro, br. 347, Novi Sad, mart, 2001.
Stanoji, ., Oprezno s naftalinom, Pelar 11/81, Beograd
Stanoji, ., Optimalne mogunosti pela u preradi ugljenovodonine hrane, Pelar,
Beograd, 11/88
Stanoji, ., Poveanje efikasnosti okvira graevnjaka, Pelar 8/86, Beograd
Stanoji, ., Rezultati zimovanja, Pelar, Beograd, 6/85
Stanoji, ., ire se sredstva protiv varroe, Pelar, Beograd, 11/81
Stanoji, ., Uslovi normalnog zimovanja pela, Pelar, Beograd, 12/80
Stanoji, ., Uticaj mlea na polni dimorfizam kod pela, Pelar, Beograd, 4/85
Stanoji, ., Zimovanje na punom gnezdu uz pojaanu ventilaciju, Pelar, Beograd,
2/80
Stanoji, ., Zimska lokacija i mir na pelinjaku, Pelar 11/97
Stanoji, ., Zraak nade, Pelar, Beograd, 2/88
Stanojevi, M. Proleni razvoj pelinjih zajednica, Pelar br. 3, Beograd 2004.;
Stanojevi, M. Uzimljavanje i zimovanje pelinjih drutava, Pelar 1/99
Stanojevi, M., Da li je podnjaa sa ianom mreom pravi izbor? 1/2000,
BeogradStanje, problemi i mere za unapreenje pelarstva Jugoslavije, referati za
savetovanje, Beograd, 1972.
Stefanovi, S. Bata, Kad od dobrog postoji jo bolje, Pelar br. 4, Beograd, 2005.;
Stepanivili, V.G., Iz praktiki borbi s Varroozom v Gruzii, Pelovodstvo, Moskva, 10/83
380
Stevanovi, Jevrosima, Stanimirovi, Z., Mladenovi, M., Opravdanost primene fumagilina

u terapiji nozeme, Pelar br.11, Beograd, 2000.,
Stevanovi, Jevrosima, Stanimirovi, Z., Mladenovi, M., Opravdanost primene fumagilina
u terapiji nozeme, Pelar br.12, Beograd, 2000.,
Sulijev, G.G., Sulijeva, O.G., Zooterhnieski: udobnij i nadenij, Pelovodstvo, Moskva,
3/84
Sulimanovi, ., Bolesti pela na 31. meunarodnom kongresu, Pela, Zagreb, 12/87
Sulimanovi, ., Deset godina iskustva s Varroozom pela, Pela, Zagreb, 10/88
Sulimanovi, ., Higijenski podloak Varrostop koni u suzbijanju Varrooze , Pela78/89
Sulimanovi, ., Izvetaj o radu stalne komisije za bolesti pela na 32. Meunarodnom
kongresu pelarstva u Brazilu godine 1989., Pela, Zagreb, 1/90
Sulimanovi, ., Radni sastanak o Varroozi, Pela, Zagreb, 12/86, 1/87, 2/87, 3/87,
4/87
Sulimanovi, ., Suzbijanje Varrooze sistemicima, Pela, Zagreb, 11-12/88
Sulimanovi, ., Svibanjska bolest i druge boledti prolea, Pela,Zagreb, 5/85
Sulimanovi, ., Vapnenasto leglo, Pela 2/86
Sulimanovi, ., Varrooza, reena zagonetka, Pela, Zagreb, 11/84
Sulimanovi, ., i sar., Lijekovi za suzbijanje Varrooze, Pela, Zagreb, 9/86
Sulimanovi, .,i sar., Apitol u suzbijanju Varrooze zimi, Pela, Zagreb, 1/89
abamov, M., Borba sa Varroom u Bugarskoj, Pelar, Beograd, 7/79
abarov, I., Kakvu koncentraciju treba da ima sadni sirup, Pelovodstvo br.5, Moskva,
1984.
ambonaud, J.P. Prilog istraivanju antibiotika u medu, prevod s francuskog, Pelar1011/93;
enfeld, A. Prihranjivanje pela eerom, Jugoslovensko pelarstvo br.8, Beograd,
1936;
ifertajn, E., Pelarstvo u Nemakoj i Evropskoj Uniji, Pelar 11/03, Beograd, 2003
ifertajn, E., Suzbijanje varroe, Imkerfrojnd, br.11/1994, u prevodu sa slovenakog
ilov, V.N. ProtivVarrozne mere i zimovanje, Pelovodstvo 8/83, prevod s ruskog,
Pelar 12/83
imonka, J., Varrooza in mravljina kilina, Slovenski ebelar, Ljubljana, 3/88
ivic, F., Uimo se uporabljati mravino kislino, Slovenski ebelar, Ljubljana, 3/88
ljivi, M., Peludna smrt, Matica, Ni, septembar, 1999.
Taber. S. Vetaka ishrana medonosnih pela, Savremeni principi pelarenja, zbornik
najboljih lanaka iz stranih asopisa, ivadinovi, R. itkovac,2000;
Taranov, F.G., Kako pele ive zimi, Pelovodstvo 1/83, prevod s ruskog, Pelar 1/97
Taranov, F.G., Luenje voska i gradnja saa, Pelovodstvo8/82, prevod s ruskog
Pelar4/95 i 1/83
Taranov, F.G., Odraz skupljanja polena na stanje i produktivnost u drutvu,
Pelovodstvo 9/78, prevod s ruskog, Pelar 1/79
Taranov, F.G., Otveajem na vaprosi, O razlozima antagonozma meu maticma,
Pelovodstvo 4/76
Taranov, F.G., Otveajem na voprosi, Pelovodstvo, Moskva, 4/85
Taranov, F.G., U emu se sastoji staranje saa, Pelovodstvo, prevod s ruskog,
Pelar 3-4/93
Todorovi, D., Naknadno delovanje fluvalinata na varroe posle uklanjanja mehanikih
nosaa fluvalinata (trake, letvice) iz konice, Pelar, Beograd, 12/90
Todorovi, D., Nauni pristup i senzacionalna otkria u suzbijanju Varrooze, Pelar,
Beograd, 10/89
Todorovi, D., Potreba za planskim i sistematskim suzbijanjem Varrooze, Pelar,
Beograd, 11/88
Todorovi, D., Suzbijanje bolesti pela i pelinjeg legla antibioticima i akaricidima i njihov
uticaj na higijensku ispravnost meda, Pelar, Beograd, 6/86
381
V.Kovaevi, Pelar, Beograd, 5/85, (Hemijska sredstva za suzbijanje Varrooze i

mogui ostaci u medu)
Vahonjina, T.V. Jedinstvo pelinjih proizvoda, Pelovodstvo10/89, Moskva
Vahonjina, T.V., Jakovljeva, L.P., Kvalitet polena i njegovi proteini, Pelovodstvo,
Moskva, 8/79, prevod s ruskog, Pelar, Beograd, 10/79
Vesely, V., Borba protiv Varrooze u ehoslovakoj, Pela, Zagreb, 6/89
Veskovi, B., Fitocindi i antimikrobnio delovanje meda, Pelar 3/95
Vinokurov, V.I., Biljke u borbi protiv Varrooze, Pelovodstvo 5/2000, Moskva
Vlaini, Z., Varrotox letvice posle upotrebe spaliti, Pela, Zagreb, 6/86
Vorobit,V. Veterinarnaja sluba pelovodstvu, Pelovodstvo8/86
Vraar, N., Cvetni prahpolen hrana i za kosmonaute, Pelar, Beograd, 3/96
Vujnovi, M. eerne pogae da ili ne, Pelar br. 11, Beograd, 2003;
Vukevi, V. Upotreba antibiotika u pelarstvu, Pelar9/97;
Vukevi,V. Projekat 1000 matica..., Pelar, Beograd, 11/95
an-Pjer aplo, Kako kontrolisati ameriku kugu bez lekova, LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR - 849, jun 1999), prevod s francuskog, Beogradski pelar br. 35,
novembar, Beograd, 2003.;
ivadinovi, R. uvanje rastvora oksalne kiseline, Pelar br. 9, Beograd, 2004
ivadinovi, R. Istina o upotrebi antibiotika u pelarstvu, Pelar br. 9, Beograd, 2001;
ivadinovi, R. Krivcov i Lebedev u Niu, Pelar br. 5, Beograd, 2004
ivadinovi, R. Kud se dede car Nemanje blago, Pelar br.8, Beograd, 2001;
ivadinovi, R. Pojanjenje uz tekst Harman, A. Kamirski pelinji virus, prevod s
engleskog, Pelar br.4, Beograd, 2005.;
ivadinovi, R., Tretirao sam oksalnom kiselinom, Pelar br. 9, Beograd, 2004
ivadinovi, R., Nauno zasnovana tehnika stacionarnog pelarenja DB konicom,
(Predavanje odrano na savetovanju o tehnologiji pelarenja u Beogradu 26.februara
2000.);
ivadinovi, R.Kako i zato do ìstog` voska, Pelar br.3, Beograd, 2004.;
ivadinovi, Tanja. Eterina ulja su ipak bezopasna, Matica, Ni, januar 1999.
ivadinovi,.R., O jesenjem spajanju drutava, Pelar br. 11, Beograd, 1997;
ivadinovi,.R., O ventilaciji konice, Pelar br. 11, Beograd, 1994;
ukov, V.N., Iz pokuse zimovanja, Pelovodstvo, Moskva, 1/62, 8/85, prevod s ruskog,,
Pela 8/85, Zagreb.
1
dr Eva Krein je poasni lan Apimondije, Engleska
BELEKE O AUTORU
Jovo Nikolin Kantar roen 18. maja1 1933.godine, u Crnoj Vlasti, optina
Otoac, u Lici, Republika Hrvatska. kolovao se u rodnom mestu, Otocu,
Kragujevcu, Sarajevu, Zagrebu, Beogradu. Vojne nauke studira na Vojnoj akademiji,
Komandno-tabnoj akademiji i na koli nacionajne odbrane, a politike - na
Vojnopolitikoj koli.
Slubovao je u Gospiu, Bjelovaru, Puli, Vipavi, Beloj Crkvi (Banat),
Sarajevu, Beogradu, Zagrebu i drugim mestima SFRJ. Penzionisan je u Zagrebu
1988. godine, posle 14 godina noenja ina pukovnika. U tim i, u drugim mestima
gde je u funkciji komandira, komandanta, nastavnika u vojnoj koli, naelnika vojne
kole, edukovao vojnike, studente i sluaoce-oficire, a iz funkcije vojnog inspektora
kontrolisao aktivnosti vojnih jedinica i tabova na terenu, kontaktirao je mnoge
pelare svih uzrasta i opredeljenja i posetio mnoge pelinjake irom SFR Jugoslavije
i, doao do saznanja da velike pelinjake imaju pelari ije porodice gaje ljubav
prema pelama, te rade za pele i za sebe. A male pelinjake gaji samo usamljeni
pelar iz hobija, bez volje supruge i ostalih ukuana.
Pelarei iz hobija od 1977, stekao je ne malo iskustvo, i u tom vremenskom
periodu od 30 godina, kontinuiranim pranjem i isitavanjem brojne pelarske
literature i periodike, koja odslikava savremena nauna saznanja i praksu u
pelarskom svetu (est domaih i stranih asopisa Pelovodstvo, Moskva;
Slovenski ebelar Ljubljana; Pela, Zagreb; Pelar, Beograd; Beogradski pelar,
Beograd; Dobro jutro Novi Sad; Matica Ni, Melitagora, Skoplje), sagledao
kompleksnu problematiku zatite pela od Varroze i drugih pelinjih bolesti, a kao
posledicu toga - zagaenje meda i voska hemijom.
Preputeni sami sebi, bez uticaja veterinarske struke i nauke, nebrige
dravne administracije i nemara pelarske asocijacije, pelari su se na razne naine
snalazili, pa zbog nekontrolisanog unoenja u konicu opasne hemije i neprirodne
hrane, oslabili su prirodne odbranbene mehanizme pela na bolesti, i zagadili
hemijom med, tako da ovaj, od prirode darovan, proizvod vie nema Boanska
svojstva lekovitosti, u ta smo od iskona verovali.
Pele, svojim prirodnim odbranbenim mehanizmima, su kroz dugu evoluciju
pokazale sposobnost da preive sve surovosti Prirode, preovladavi 160 miliona
surovih zma, i isto toliko arkih i sunih leta, kao i sve kataklizme, i da se
suprotstave svim bolestima, zahvaljujui prevashodno matici, ali su se pokazale
nesposobnim da preovladaju tri (1) glad, (2) pelara i (3) Varrou destruktor.
Pelarstvom se iz hobija poeo baviti stotinu godina kasnije od svoga dede
Milana koji je kao kroja, uz ivanje kao zanimanjem, u XIX veku u Austro-Ugarskoj,
pelario sa sanduarama (u obliku otseene piramide) napunjenih i, belim lukom
kao lekom. Od 1977. g. i ceo periood do sada uporan je zagovornik, propagator i
bezkompromisni borac gvozdene preventivne protiv bolesti pela uz ouvanje
prirodnih odbranbenih mehanizama pelinjih zajednica, te kurative na pelinjacima
primenom EKO-lekova protiv bolesti pela. Izbacivanjem iz pelarske prakse
zablude da su eer, sojino brano, mleko u prahu i drugi za pele neprirodni
proizvodi dobra zemena za med i cvetni prah i izbacivanjem iz konica starog saa i
384
dodavanje satnih osnova nainjenih od prirodnog voska, nije imao nikakvih bolesti
pela osim Varroze, koju je suzbijao primenom timola, mravlje kiseline, oksalne
kiseline, apitola, perizina, KAS-81, prakastih materija.., (ne hemijske letvica niti
daica tipa Matisan i Evrotom), to je detaljno obradio u svojoj prvoj knjizi Sa
zdravim pelama u XXI vek2001.u kojoj je uneo novi pojam obolevanja pela pod
nazivom Bolest praznih sanduka. Stavio je znak STOP unoenju hemije u konicu
i znak PROTIVLJENJA uzgoju matica neprirodnim postupcima, emu je posvetio
svoje dve knjige i sva predavanja, u cilju ouvanja zdravlja pela i istote pelinjih
proizvoda od hemijskih zagaenja, a u cilju ouvanja zdravlja Nacije. U uvodu svojih
predavanja voli u li da kae i knjige pokae, da je Prvu knjigu napisao protiv
pelara, za zatitu pela, meda i potroaa meda, dok je II napisao protiv nesavesnih
uzgajivaa matica za odbranu imuniteta pelinjih zajednica i nas pelara.
Sarauje sa pelarskim listovima Pelar, Beogradski pelar, Obrenovaki
pelar, Melitagora, revijom Dobro jutro i asopisom Matica". lan je Drutva
palara Obrenovac u Obrenovcu i Drutva pelara Beograd u Beogradu.
Autor je knjige Sa zdravim pelama u XXI vek, 2001, Matica misaona
imenica, 2004. i koautor knjige Zdravstvena zatita pela, Beograd, 1998; XX
savetovanje pelara, Novi Sad, 2002. i II kongres pelara Srbije"-Zbornik radova,
28. i 29. septembar, Aleksinac, 2002. godine, i brojnih predavanja. Napisao je i knjigu
pod naslovom Pozivnica na stoti roendan, 2007., kojom pokazuje uti karton,
skree panju na zdrav ivot osobama u srednjim i poznim godinama.
Bio je biran za predsednika komisije za struno obrazovanje pelara Srbije,
2002. godine, u kom svojstvu je napisao Program strunog obrazovanja pelara
Srbije za XXI vek, koji je na II kongresu pelara Srbije 2002. g. usvojen kao zvanini
kongresni dokument. Godine 2005. ustupljen je pelarima Crne Gore.
Ponovo je, marta 2008. g. biran za lana odbora za struno obrazovanje
pelara Srbije, a jula 2011. za lana komisije za zdravstvenu zatitu pela.
Bio je aktivni uesnik II kongresa pelara Srbije 2002. godine sa referatom na
temu Program strunog obrazovanja pelara Srbije.
Rajko Pejanovi, abac, jula. 2011.
1
U pasou, linoj karti, zdravstvenoj knjiici i dokumentima izdatim 1984. i kasnije stoji 18.
maj 1933. g. Moj otac Nikola, koji je bio posluitelj u koli i kod seoskog paroha popa Ilije
Vurdelje, objanjava tu razliku, tako da je j pop Ilija Vurdelja zaboravio upisati pravi datum
roenja, pa je pogreno, pet meseci kasnije, uneo novi. Radi se o neodgovornom
sveteniku, koji je suprotno moralnim i duhovnim vrednostima, iz pohlepe, odloio knjigu
roenih, zaboravio na pero i mastilo i dao prednost sveenju vodice uoi Svetog Jovana,
pa se pijan i opijen i nadran nije ni setio da upie moje ime u knjigu roenja na Krstovdan
18. januara. Dakle, pop Ilija Vurdelja, koji je iz nemarnosti, mene roenog u znaku
JARCA na Krstovdan uoi Svetog Jovana, po emu mi je kum Branko Grbi i odredio
ime, upisao u knjige pet meseci kasnije i odredio mi mesto u Biku.
Pod uticajem Saturna Jarac je znak zemljani i, sa ostalim planetama sa kojima stoji u
zavisnosti, daje dobre osobine: nepokollebljivost, izdrljivost, podstie na ambicije,
potovanje svega to svojim postojanjem to zasluuje.
Pod uticajem Venere Bik daje pozitivne snage odlunost, smisao za praktino i
dobrodunost, ali mu samosaaljivost i materijalni interas umanjuju pozitivne vrednosti.
Zato u personalnim dokumentima (svedoanstvima, diplomama i dr.) do 1984. godine stoji
18. januar? Zato to odmah posle Drugog svetskog rata nije bilo knjige roenih, koja je
kao dokument Pravoslavne crkve bila unitena, pa je umesto nje matiar Mesnog odbora
koristio usluge moga oca Nikole kao svedoka, koji je kao posluitelj u koli pamtio imena i
dan roenja svih aka. Tako svi mladii i devojke kojima je 1945, 46, 47, 48 godine
385
trebao izvod iz knjige roenih dobijali dokument na osnovu upisa u Novu knjigu roenih po
svedoenju moga oca Nikole. Tek kada je pravna drava stasala i kada su sauvani
duplikati Matinih knjiga roenih vraeni u optinu, nastale su promene u mojim
dokumentima. I ne samo po tom problemu, ve i po drugim pitanjima. Dovoljna je
ilustracija da su mi roditelji roeni u Austro-Ugarskoj, a ja sam roen u Kraljevini Srba,
Hrvata i Slovenaca, da sam prva dva razreda osnovne kole uio u Banovini Hrvatskoj
Kraljevine Jugoslavije, da me je u treem razredu zadesila propast Kraljevine i nastanak
Nezavisne drave Hrvatske i Italijanska okupacija koja nas je sauvala od smrti
novoformirane ustake drave u kojoj sam vrlo esto menjao mesto boravka u zavisnosti
gde sam bio izvesno siguran da ne budem preklan, zatim Demokratska Federativna
Jugoslavija (07. marta 1945, Ivan Boi, Sima irkovi, Milorad Ekmei, Vladimir Dedijer,
Istorija Jugoslavije. Prosveta, 1972, str. 540), potom Federativna republika Jugoslavija,
pa Federativna narodna republika Jugoslavija, zatim Socijalistika Federativna republika
Jugoslavija, pa Savezna republika Jugoslavija, Rapublika Srbija i Crna Gora i sada
Republika Srbija. Kao Jarac sve sam te promene dobro podneo.
KANTAR
(1) Jovo, roen 18. januara 1933. godine, a u zvaninom izvodu iz knjiga roenih stoji mesec
maj, datum 18. maj.
(2)Izvor u oltaru neohrianske bazilike,
(3)vaga
(4) Nekadanja turska mera od 44 oke
(5) CANTHARUS LINEATUS riba kotunjaa, jedna od kvalitetnijih riba (Leksikon JLZ,
1974, str.447). U IV dopunjenom i redigovanom izdanju LEKSIKONA STRANIH REI I
IZRAZA Milana Vujaklije , 1991. godine nema rei KANTAR.
esto neke osobe meaju pojam KANTAR sa pojmom KANTOR.
KANTOR (lat.CANTOR):
(1)
pevapojac
(2)
srednjovekovni crkveni slubenik, koji je kontrolisao pevake kole.
(3)
U rimokatolikim crkvama orgulja i horovoa.
(4)
U sinagogi peva solista (Leksikon JLZ, 1974, str.447)
(5)
Uitelj crkvenog pevanja i muizike (LEKSIKON STRANIH REI I IZRAZA
Milana Vujaklije , 1991. godine, str. 385)

Sa Zdravim Pčelama U Xxi Vek Trece Izdanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sa Zdravim Pčelama U Xxi Vek Trece Izdanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JOVO N.

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

KOMPJUTERSKA OBRADA TEKSTA

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

DRAGI PELARI I PELARKE,

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

NJENO VELIANSTVO PELA postoji vie od 160 miliona godina, a prema

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

"...Ve danas, sutra je kasno, treba informisati, edukovati i odgovornosti

"U svojoj praksi sam se trudio i donekle

Od kako je u slubi oveka tek

Visoko postovani ika Jovo,

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

2.5. Uticaj geopatolokih i svemirskih zraenja na kvalitet pelinjih drutava ...... 83

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

4.3. ta su to diploidni trutovi? ............................................................................ 138

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

7.2. Biotehnike metode unitavanja Varroe ....................................................... 212

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

7.6.7. Protivpoarne mere .............................................................................. 276

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

8.35. Protiv nozeme Apis .................................................................................... 331

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

UTISCI I KOMENTAR NA NOVO

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

jedan PRAKTIKUM, koji bi u mnogome pomogao izbor, opredeljenje i primenu

DOBRA LEKCIJA I PUTOKAZ

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

PRETHODNO IZREENE OCENE

Savez pelarskih organizacija Srbije i Drutvo pelara Beograd, povodom

(...). Samo izuzetno poten i do krajnjih granica odgovoran ovek moe da

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

je u redu da nas razni biznismeni, neodgovorni i pohlepni ljudi guraju da trujemo

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

PREDGOVOR BUGARSKOM IZDANJU KNJIGE

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

IZ RECENZIJE II IZDANJA KNJIGE SA ZDRAVIM PELAMA U XXI

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

MOLIM PELARE DA PRIME K ZNANJU

tivo SA ZDRAVIM PELAMA U XXI VEK

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

I primenjeni sintetiki lekovi u pelinjoj zajednici protiv varrooe skrauju

Farmaceutska industrija je korumpirala Svetsku zdravstvenu organizaciju,

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU

BESPLATAN PRIMERAK NIJE ZA PRODAJU