Frenk Herbert, JERETICI DINE

Preveli Mirjana ivkovi i Vuk Perii

1.
Najvei broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da
ograniavaju a ne da oslobaaju. Ne pitajte - Zato? Budite obazrivi sa - Kako? Zato
- neumitno vodi do paradoksa. Kako - namamljuje vas u klopku vaseljene uzroka i
posledica. I jedno i drugo poriu bezgraninost.
'Apokrifi sa Arakisa'
"Taraza ti je rekla, zar ne, da smo do sada potroili jedanaest ovakvih gola
Dankana Ajdaha? Ovaj je dvanaesti."
Stara asna majka vangiju govorila je glasom u kome se oseala hotimina
ogorenost, dok se sa treeg sprata parapeta posmatrala usamljeno dete koje se igralo
na ograenom travnjaku. Blistava podnevna suneva svetlost planete Gamu odbijala
se od belih zidova dvorita ispunjavajui prostor ispod njih sjajem, kao da je kakav
snop svetlosti bio uperen na mladog golu.
Potroili! pomisli asna majka Lusila. Jedva primetno je klimnula,
razmiljajui o tome kako su hladno bezduni bili vangijuino dranje i izbor rei.
Utroili smo zalihe; poaljite nam jo!
Po izgledu, dete na travnjaku je moglo imati oko dvanaest standardnih godina,
ali spoljanja pojava je umela da bude varljiva u sluaju gole kod koga jo nisu bila
probuena prvotna seanja. Upravo u tom trenutku deak podie pogled prema
posmatraima iznad sebe. Bio je vrste telesne grae, a ispod crne kose nalik na kapu
od karakula nazirao se otar, usredsreen pogled. uta suneva svetlost ranog prolea
bacala je kratke senke na njegova stopala. Koa mu je bila preplanula, no kada je
blagim pokretom tela pomerio rub svoga plavog jednodelnog odela, na levom
ramenu ukazala se bela put.
"Ove gole ne samo da su skupe ve su i krajnje opasne po nas", ree vangiju.
Glas joj je bio ravan i bezoseajan i utoliko je delovao monije. Bio je to glas jedne
asne majke instruktora koja se sa visine obraala akolitki; bio je to glas koji je Lusili
stavljao do znanja da je vangiju jedna od onih koje otvoreno ustaju protiv projekata
sa golama.
Taraza ju je upozorila: "Pokuae da te pridobije za svoje planove."
"Jedanaest promaaja je dovoljno", dodade vangiju.
Lusila prelete pogledom preko vangijuinih zboranih crta lica, pomislivi
iznenada: Moda u i ja jednog dana biti stara i smeurana. Isto je tako mogue da u
i sama biti monica u Bene Geseritu.

vangiju je bila omalena ena sa brojnim belezima starosti, steenim u

izvravanju poslova Sestrinstva. Iz svojih arhivskih prouavanja Lusila je znala da
vangijuina uobiajena crna odora skriva mravu figuru, koju je malo ko ikada video
osim njenih pomonica u oblaenju i mukaraca koji su je oploavali. vangijuina
usta bila su iroka a donja usna stisnuta starakim borama koje su se poput lepeze
skupljale u isturenu bradu. Njeno ophoenje odlikovalo se odsenou i osornou
koje su neupueni esto tumaili kao ljutnju. Zapovednica tvrave Gamu bila je
znatno zatvorenija osoba od veine asnih majki.
Lusila ponovo poele da je upoznata sa itavim opsegom projekta sa golama.
No, Taraza joj je ipak dovoljno jasno ukazala na osnovnu razdeobu: "vangiju ne
treba verovati kada je posredi bezbednost gole."
"Smatramo da su Tleilaksi sami, na svoju ruku, ubili veinu od prethodnih
jedanaest", ree vangiju. "To bi samo po sebi trebalo da nam neto govori."
Prilagoavajui se vangijuinom dranju, Lusila zauze miran stav gotovo
bezoseajnog iekivanja. "Iako sam mnogo mlaa od tebe, vangiju, ja sam, takoe,
potpuna asna majka." Mogla je gotovo da oseti na sebi vangijuin napet, netremian
pogled.
vangiju je imala prilike da vidi Lusiline holografe, ali u ivom obliju ova
ena je izazivala jo vei nemir. Utiskivaica najboljeg soja, van svake sumnje.
Potpuno plave oi, nekorigovane bilo kakvim soivima, davale su Lusili prodoran
izraz koji se slagao sa njenim duguljastim, ovalnim licem. Smaknuta kapuljaa crne
aba-odore otkrivala je smeu kosu svezanu u vrstu baretu koja se stepenasto
sputala niz lea. ak ni najutogljenija odora nije mogla da prikrije Lusiline
raskone grudi. Ona je bila izdanak genetske linije poznate po svojim materinskim
svojstvima i ve je za Sestrinstvo rodila troje dece, od toga dva deteta sa istim
mukarcem. Da - ljupka smeokosa ena sa bujnim grudima i materinskom
nastrojenou.
"Vrlo si krta na reima", ree vangiju. "To mi govori da te je Taraza
upozorila na mene."
"Ima li razloga da veruje da e ubice pokuati da smaknu i ovog dvanaestog
golu?" upita Lusila.
"Ve su pokuali."
udno je koliko je re 'jeres' esto dolazila u svest pri razmiljanju o vangiji,
pomisli Lusila. Da li je moglo biti 'jeresi' meu asnim majkama? inilo se da
religiozni prizvuk ove rei odudara od osnovnog duha Bene Geserita. Kako je moglo
biti jeretikih pokreta meu osobama udruenim u duboko manipulativnom stavu
prema svim religioznim stvarima?
Lusila prenese panju na golu, koji je upravo izvodio niz premeta opisujui
itav krug; zaustavivi se ponovo se zagledao u dva posmatraa na parapetu.

"Kako samo ljupko to izvodi!" primeti vangiju podrugljivo. Staraki glas nije
mogao potpuno da sakrije unutranju nasilnost.
Lusila okrznu pogledom vangiju. Jeres. Raskolnitvo nije bilo prava re.
Pojam protivljenja nije pokrivao ono to se moglo osetiti kod ove starije ene.
Posredi je bilo neto to je moglo da uzdrma Bene Geserit. Pobuna protiv Taraze,
protiv Vrhovne asne majke? Nezamislivo! Vrhovne majke bile su odlivci pravljeni u
vladarskom kalupu. Jednom, kada je Taraza najpre prihvatila tue miljenje i savet a
potom donela odluku na svoju ruku, sestre su bile primorane na poslunost.
"Ovo nije vreme za stvaranje novih problema!" ree jo jednom vangiju.
Bilo je jasno na ta misli. Ljudi iz Ratrkavanja sada su se vraali, a namere
nekih meu tim Izgubljenim predstavljale su pretnju po Sestrinstvo. Uvaene
nalonice - koliko je taj izraz zvuao slino onom: 'asne majke!'
Lusila se odvai na jedan opitni korak: "Ti, dakle, misli da bi trebalo da se
usredsredimo na problem Uvaenih Nalonica iz Ratrkavanja?"
"Usredsredimo? Ha! One ne poseduju nae moi. Ne pokazuju dovoljno
razboritosti. Nisu vine upotrebi melana. To je, upravo, ono to one ele od nas,
nae znanje o zainu."
"Moda", sloi se Lusila. Nije htela da prihvati ovo zdravo za gotovo.
"Vrhovna majka Taraza izgubila je pamet uzaludno troei vreme sa ovim
bezvrednim golom", dodade vangiju.
Lusila outa. Projekat sa golom neumitno je ve dirnuo u staru ranu
Sestrinstva. Mogunost, makar i veoma daleka, da bi mogle da stvore jo jednog
Kvizac Haderaha pokretala je talase ljutitog straha irom njihovih redova. Paati se
sa crvolikim ostacima Tiranina? To je bilo kranje opasno.
"Nikada ne bi trebalo da poaljemo tog golu na Rakis", promrmlja vangiju.
"Neka usnuli crvi poivaju."
Lusila ponovo obrati panju na deaka golu. On je, u meuvremenu, okrenuo
lea visokom parapetu na kome su stajale dve asne majke, ali je neto u njegovom
dranju govorilo da zna da raspravljaju o njemu i da sada iekuje njihovu reakciju.
"Bez sumnje shvata da si pozvana ovamo dok je on jo sasvim mlad", ree
vangiju.
"Nikada jo nisam ula da je na nekom tako mladom vreno duboko
utiskivanje", saglasi se Lusila. U njenom tonu bilo je poneto od blagog
samopodsmevanja; znala je da e to vangiju osetiti i pogreno protumaiti. Vetina
proizvoenja eljenog efekta i sve to je nuno ilo s tim, bilo je ono to bi se moglo
nazvati naizrazitijom osobenou Bena Geserita. Upotrebi ljubav ali izbegni je - to
sad sigurno misli vangiju. Analitiarke Sestrinstva znale su korene ljubavi.
Istraivale su to jo u prilino ranom razdoblju istorije Reda, ali se nikada nisu
usudile da je iskoriste kod onih na koje su uticale. Dopusti ljubav ali uvaj je se, bilo
je pravilo. Znaj da ona lei duboko unutar ovekovog genetskog sklopa, bezbednosne

mree koja osigurava produavanje vrste. Valja je koristiti kada je neophodno,

utiskujui odabrane pojedince (ponekad jedne na druge) za ciljeve Sestrinstva, uz
saznanje da e takvi pojedinci biti spregnuti monim sponama teko pristupanim
povrnom pogledu. Neki sa strane mogu da opaze takve veze i sagledaju posledice,
ali povezani e uvek igrati prema nesvesnoj muzici.
"Nisam htela da kaem da je greka izvriti Utiskivanje kod njega", napomenu
vangiju, pogreno protumaivi Lusilino utanje.
"inimo ono to nam je nareeno", ree Lusila prekorno. Neka vangiju misli
o tome to joj je volja.
"Ti, dakle, nisi protiv slanja ovog gole na Rakis", upita vangiju. "Pitam se da
li bi istrajala u takvoj slepoj poslunosti kada bi znala potpunu istinu?"
Lusila duboko uzdahnu. Da li je ovo bila prilika da sazna sve o projektu sa
golama Dankana Ajdaha?
"Na Rakisu postoji jedna devojica po imenu eana Bruf", nastavi vangiju.
"U stanju je da kontrolie dinovske crve."
Lusila se potrudi da prikrije svoju zainteresovanost. Dinovski crvi. Ne aihulud. Dinovski crvi. Peani jaha koga je Tiranin predskazao konano se pojavio.
"Nikad ne govorim u prazno", dodade vangiju poto je Lusila nastavila da
uti.
Doista ne, pomisli Lusila. No, ti naziva stvar njenom opisnom oznakom, a ne
imenom njenog mistinog znaenja. Dinovski crvi. Pri tom zapravo misli na
Tiranina, Leta II, iji beskrajni san kao biser svesti ivi u svakom od tih crva. Ili smo,
barem, navedeni da verujemo u to.
vangiju pokaza pokretom glave prema deaku na travnjaku ispod njih.
"Misli li da e njihov gola biti sposoban da utie na devojicu koja kontrolie crve?"
"Najzad se otkrivamo", pomisli Lusila. Ali samo ree: "Ne oseam nikakvu
potrebu da odgovorim na to pitanje."
"Ba si oprezna", primeti vangiju.
Lusila se pogrbi a onda protegnu. Oprezna? Da, zaista! Taraza ju je upozorila:
"to se tie vangiju, mora delati krajnje oprezno ali hitro. Imamo na raspolaganju
veoma usku vremensku marginu u kojoj moemo uspeti."
Ali u emu? - pitala se Lusila. Ona pogleda sa strane vangiju. "Ne shvatam
kako su Tleilaksi uspeli da ubiju jedanaest gola. Kako su mogli da probiju nau
odbranu?"
"Sada imamo baara", ree vangiju. Ton njenog glasa govorio je da ni sama
ne veruje u to.
Vrhovna majka Taraza joj je rekla: "Ti si Utiskivaica, Lusila. Kada doe na
Gamu shvatie jedan deo plana. No, za izvrenje tvog zadatka nije neophodno da ti
bude poznata itava zamisao."

"Pomisli na trokove!" uzviknu vangiju besno gledajui u pravcu gole koji je

sada uao, upkajui busenje trave.
Lusila je znala da trokovi nisu bitni. Otvoreno priznanje neuspeha bilo je
mnogo vanije. Sestrinstvo nikako nije smelo da prizna da je u stanju da pogrei. Ali
injenica da je Utiskivaica pozvana vrlo rano - bila je bitna. Taraza je znala da e
Utiskivaica to shvatiti i prepoznati deo plana.
vangiju koatom rukom pokaza na dete koje se ponovo vratilo svojoj
usamljenikoj igri, trei i izvodei telesne vebe na travi.
"Politika", ree kratko.
Nema sumnje da je u jezgru vangijuine jeresi leala politika Sestrinstva,
pomisli Lusila. Delikatnost unutranjih razmirica mogla se izvesti iz injenice da je
vangiju bila naimenovana za zapovednicu tvrave Gamu. Taraza je odbijala da
postavlja na sporedne dunosti one koji su joj se suprotstavljali.
vangiju se okrenu i pogleda pravo u Lusilu. Bilo je reeno dovoljno toga.
Dovoljno se ulo i bilo provereno umovima uvebanim da dejstvuju na nivou svesti
Bene Geserita. Kapitol je uz krajnju briljivost odabrao Lusilu.
Lusila je osetila kako je starija ena paljivo ispituje, ali ne dopusti da to
dotakne ono duboko oseanje svrhovitosti na koje se svaka asna majka mogla
osloniti u trenucima izuzetnih pritisaka. Evo. Neka me gleda do mile volje. Lusila se
okrenu i podesi usta u blag osmeh, prelazei pogledom preko slemena krova naspram
njih.
Tamo se ukazao neki uniformisan ovek, naoruan tekim laserskim pitoljem.
Uputio je kratak pogled prema asnim majkama, a potom usredsredio panju na dete
ispod njih.
"Ko je ono?" upita Lusila.
"Patrin, baarev najpouzdaniji pomonik. Pria se da je on samo baarov
posilni, ali treba biti slep i glup pa poverovati u to."
Lusila paljivo osmotri oveka preko puta njih. To je, dakle, bio Patrin.
Domorodac sa Gamua, rekla joj je Taraza. Lino ga je baar odabrao za ovaj zadatak.
Bio je mrav i plav, sada ve u dobu prestarom za vojniku slubu. Ipak, kada su
baara opozvali iz penzije, on je zahtevao da mu Patrin bude desna ruka u vrenju
ove dunosti.
vangiju je zapazila kako je Lusila prenela panju sa Patrina na golu sa
izrazom stvarne zabrinutosti. Da, ako je baar bio pozvan da uva ovu Tvravu, onda
je goli pretila izuzetna opasnost.
Lusila prozbori u iznenadnom uenju. "Pa... on je..."
"Po naredbama Milesa Tega", ree vangiju, izrekavi baarovo ime. "Sva ova
golina igra je, zapravo, trening. Miii se moraju pripremiti za dan kada e biti
ponovo vraen vlastitom biu."

"Ono to on tamo izvodi nije prosta veba", primeti Lusila. Osetila je kako joj
miii simpatetiki reaguju na zapamene vebe iz vremena njene obuke.
"Ovom goli uskraujemo jedino arcanu Sestrinstva", objasni vaniju. "Gotovo
sve ostalo u naem skladitu znanja moe da bude njegovo." Ton glasa govorio je da
ona to do kraja osuuje.
"Niko, sigurno, ne veruje da bi ovaj gola mogao postati novi Kvizac Haderah",
primeti Lusila.
vangiju samo slegnu ramenima.
Lusila se drala potpuno mirno, razmiljajui. Da li je bilo mogue da se ovaj
gola preobrazi u muku verziju asne majke? Da li je ovaj Dankan Ajdaho mogao da
naui da pronikne pogledom tamo gde se to nijedna asna majka nije usuivala.
vangiju poe da govori glasom koji je podseao na reee mrmljanje: "Svrha
ovog projekta... one imaju opasan plan. Mogu da naprave istu greku..." Zastala je.
One, pomisli Lusila. Njihov gola.
"Mnogo bih dala da tano saznam kakva je uloga Iksa i Ribogovornica u
ovome", primeti Lusila.
"Ribogovornice!" vangiju zavrte glavom pri samoj pomisli na ostatke enske
vojske koja je nekad sluila iskljuivo Tiraninu. "One veruju u istinu i pravdu."
Lusila s naporom savlada iznenadnu stegnutost u grlu. vangiju se gotovo
otvoreno usprotivila. Ipak, bila je zapovednica ovog mesta. Pravilo je u ovom sluaju
bilo jednostavno. Oni koji se suprotstavljaju projektu moraju da ga nadziru kako bi
mogli da ga prekinu na prvi znak nevolje. Dole na travnjaku bio je istinski gola
Dankana Ajdaha. Uporeivanje elija i Istinozborci potvrdili su to.
Taraza joj je rekla: "Tvoja je dunost da ga naui ljubavi u svim njenim
oblicima."
"Tako je mlad", ree Lusila ne skidajui oi sa gole.
"Mlad, doista", sloi se vangiju. "Pa pretpostavljam da e za sada nastojati
da kod njega produbi detinje odzive na materinsku ljubav. Kasnije..." vangiju slee
ramenima.
Lusila ne ispolji nikakvo oseanje. Jedna Bene Geserit se povinuje. Ja sam
Utiskivaica. Tako... Tarazina nareenja Utiskivaicama i specijalna obuka
uslovljavali su sasvim odreen tok dogaaja.
Lusila se ponovo obrati vangijui: "Postoji neko ko izgleda kao ja i govori
mojim glasom. Ja utiskujem za nju. Mogu li znati ko je to?"
"Ne."
Lusila utonu u utanje. Nije oekivala otkrivanje, ali ne jednom joj je stavljeno
do znanja da upadljivo lii na stariju majku Obezbeenja, Darvi Odrade. "Mlada
Odrade", Lusila je ula ovo u vie navrata. I Lusila i Odrade pripadale su, naravno,
lozi Atreida, sa znaajnim udelom u poreklu Sioninih potomaka. Ribogovornice nisu
imale monopol na ove gene. Ali Druga seanja jedne asne majke, ak i uz njihovu

pravolinijsku selektivnost i ograniavanje na ensku stranu, pruala su vane

naznake o veoma irokom opsegu projekta sa golama. Lusila, koja se nala u
poloaju da zavisi od svojih iskustava Desikine linosti sahranjene nekih pet hiljada
godina u prolost genetskih manipulacija Sestrinstva, sada oseti dubok strah od tog
izvora. Ovde je u pitanju bio porodini obrazac. On je izazivao tako snano oseanje
zle kobi da Lusila nehotino pribee litaniji protiv straha, kao to su je uili prilikom
prvih uvoenja u obrede Sestrinstva:
"Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt, koja donosi
potpuno brisanje. Spremno u se suoiti sa strahom. Dozvoliu mu da pree preko
mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviu svoje unutranje oko da mu
osmotrim tragove. Ali tamo kuda je strah prostrujao, nee ostati niega. Preostau
samo ja.
Lusili se povrati spokoj.
Nasluujui poneto od svega ovoga, vangiju je dopustila da joj se budnost
donekle smanji. Lusila nije bila glupaa, nikakva specijalna asna majka sa titulom
bez pokria i jedva dovoljnim pedigreom da bi mogla da dejstvuje, bez dovoenja u
nepriliku Sestrinstva. Sa Lusilom nije bilo ale i neke reakcije nisu se mogle sakriti
od nje, ak ni reakcije neke druge asne majke. Vrlo dobro, neka onda sazna pun
obim protivljenja ovom budalastom, opasnom projektu!
"Mislim da njihov gola nee ni doiveti da vidi Rakis", ree vangiju.
Lusila pree preko njenih rei. "Priaj mi o njegovim drugovima", zatrai ona.
"On nema drugove; samo uitelje."
"Kada u ih upoznati?" Nije skidala pogled sa naspramnog parapeta gde je
stajao Patrin zaludno oslonjen na jedan niski stub sa tekim laserskim pitoljem na
gotovs. Lusila najednom shvati da je Patrin promatra. Patrin je, zapravo, bio poruka
od baara. vangiju je oigledno to videla i razumela. Mi ga uvamo!
"Pretpostavljam da je Miles Teg taj koga tako silno eli da upozna", ree
vangiju.
"Izmeu ostalih."
"Zar ne eli da najpre stupi u vezu sa golom?"
"S njim sam ve stupila u vezu". Lusila klimnu u pravcu zatvorenog dvorita
gde je deak ponovo stajao gotovo nepokretan i gledao prema njoj. "Ovaj je sklon
razmiljanju."
Lusila suzbi nevoljnu jezu, prepoznavi u vangijuinim reima i stavu
spremnost na silovito suprotstavljanje. Nije bilo ni najmanjeg nagovetaja da se ovaj
deak dole odlikovao i jednom pukom crtom.
Dok je Lusila tako razmiljala oblaci prekrie sunce, to se ovde esto
dogaalo u ove sate. Hladan vetar dunuo je unutra preko zidova Tvrave, izazivajui
kovitlace po dvoritu. Deak se okrenuo i poveao brzinu svojih vebi, podiui
toplotu tela ovom pojaanom aktivnou.

"Gde odlazi kada eli da bude sam?" upita Lusila.

"Uglavnom u svoju sobu. Do sada je pokuao nekoliko opasnih bekstava, ali
smo ga u tome konano obeshrabrile."
"Mora da vas veoma mrzi."
"Sigurna sam u to."
"Morau odnah da se time pozabavim."
"Utiskivaica, zacelo, nema nikakvih sumnji u pogledu svojih sposobnosti da
pobedi mrnju."
"Mislila sam na Geasu." Lusila uputi vangijui pogled koji je govorio sam za
sebe. "udno je da ste dopustili da Geasa napravi takvu greku."
"Ne meam se u normalno napredovanje obuke gole. Ako se kod neke od
njegovih uiteljica javi prava ljubav prema njemu, to nije moj problem."
"Privlaan deak", primeti Lusila.
Postojale su jo malo posmatrajui golu Dankana Ajdaha u vebanju-igri. Obe
asne majke zakratko posvetie misli Geasi, jednoj od prvih uiteljica dovedenih
ovamo zbog projekta sa golama. vangijin stav bio je jasan: Geasa je bila promaaj
koji im je poslalo samo provienje. Lusila je jedino pomislila: vangiju i Geasa su
mi oteale zadatak. Nijedna od ovih ena ak ni za tren ne pokaza do koje su mere
ove misli potvrivale njihovu odanost.
Dok je posmatrala dete u dvoritu, Lusila je poela da osea novo uvaavanje
za ono to je Tiranin Bogocar u stvari postigao. Leto II je upotrebljavao ovaj tip gole
tokom bezbrojnih ivotnih vekova - nekih tri hiljade godina, jednog za drugim. A
Bogocar Leto II nije bio obina prirodna sila. Bio je najvei ruilac u istoriji
oveanstva, koji je sve prevrtao naglavake: drutvene sisteme, prirodne i
neprirodne mrnje, oblike vladavine, obrede (kako zabranjene, tako i obavezne),
neslubene i slubene religije. Strahotna teina Tiraninove strahovlade nije ostavila
nita neobeleeno, pa ak ni Bene Geserit.
Leto II nazivao je to 'Zlatnom Stazom', a ovaj tip gole Dankana Ajdaha imao je
istaknutu ulogu u toj uasnoj strahovladi. Lusila je prouila izvetaje Bene Geserita,
verovatno najbolje u vaseljeni. ak i danas, na veini starih planeta Carstva,
novovenani parovi akama rasipaju vodu na istok i zapad od sebe, deklamujui
lokalnu verziju 'Neka od ove rtve poteku k nama Tvoji blagoslovi, o Boe beskrajne
moi i beskrajne milosti.'
Nekada su Ribogovornice i njihovo ukroeno svetenstvo imali zadatak da
silom ire ovakav pozdrav. Ali ova stvar je razvila vlastiti pokretaki impuls,
postajui sveproimajua, neodoljiva sila. ak i najsumnjiaviji meu vernicima
govorili su: "Pa, ne moe da naudi." Bilo je to dostignue kome su se, uz oseaj
nelagodnosti i strahopotovanja, divili i najbolji religijski inenjeri Misionarije
Protektive Bene Geserita. Tiranin je najbolje doskoio Bene Geseritu. A hiljadu i

petsto godina od Tiraninove smrti Sestrinstvo je i dalje bilo nemono da razmrsi

sredinji vor tog zastraujueg dostignua.
"Ko je zaduen za deakovu religijsku obuku?" upita iznenada Lusila.
"Niko", odgovori vangiju. "emu trud? Kada se u njemu probude prvobitna
seanja, imae vlastite ideje. Sa njima emo se pozabaviti tek ako budemo morale."
Deak je u meuvremenu ispunio vreme predvieno za telesno vebanje. Ne
obazrevi se vie nijednom na posmatrae sa parapeta, napustio je zatvoreno dvorite
kroz jedan irok ulaz sa leve strane. Patrin, takoe, napusti svoje straarsko mesto ne
pogledavi dve asne majke.
"Nemoj da te Tegovi ljudi zavaraju", ree vangiju. "Oni imaju oi i na
temenu. Zna li da je Tegova majka bila jedna od nas? On poduava golu stvarima o
kojima je najbolje nita ne znati."
2.
Eksplozije su, takoe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj
vaseljeni eksplozivne su do izvesnog stepena i do odreene take gledanja; inae ih
ne biste opazili. Glatka neprekidnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protie a
da je posmatra ne opaa, jer je raspon njegovog vremena panje suvie kratak.
Stoga, velim vam, uoio sam i promene koje vi nikada ne biste primetili.
Leto II
ena, koja je obasjana jutarnjom svetlou planete Kapitol stajala s druge
strane stola za kojim je sedela Vrhovna asna majka Alma Mavis Taraza, bila je
visoka i vitka. Dugaka aba-odora koja ju je oblagala svetlucavim crnilom od ramena
do poda nije potpuno skrivala ljupkost kojom je njeno telo izraavalo svaku kretnju.
Taraza se nagnu u svojoj stolici i osmotri arhivski relej koji je saete glife
Bene Geserita projektovao u plohu stola samo za njene oi.
"Darvi Odrade", identifikovao je ekran enu koja je stajala, a zatim se pojavie
najvaniji podaci iz biografije, koje je Taraza ve znala do tanina. Ekran je sluio na
vie naina - predstavljao je pouzdan podsetnik Vrhovnoj majci, omoguavao joj da
malo dobije na vremenu za razmiljanje dok se inilo da posmatra podatke, a bio je i
konaan arbitar ukoliko bi neto negativno iskrslo u ovom razgovoru.
Odrade je za Bene Geserit izrodila devetnaestoro dece, zapazi Taraza dok joj je
taj podatak promicao pred oima. Svako dete sa razliitim ocem. Nita neobino u
tome, ali i najpaljivije posmatranje moglo je jedino da pokae kako ta osnovna
sluba Sestrinstvu nije raskrupnjala Odradino telo. Crte njenog lica odavale su
prirodnu otmenost izraenu u dugakom nosu i ravnomerno uglastim jagodicama.

Sve crte skupljale su se nanie u uzanu bradu. Usta su joj, meutim, bila puna i
obeavala su strast koju je ona veoma briljivo zauzdavala.
Moemo uvek da se oslonimo na gene Atreida, pomisli Taraza.
Prozorska zavesa zalepra iza Odrade i ona se osvrnu. Nalazile su se u
Tarazinoj jutarnjoj sobi, malom i ukusno nametenom prostoru ukraenom prelivima
zelene boje. Jedino je potpuno bela boja psu-naslonjaa izdvajala Tarazu iz pozadine.
Luni prozori gledali su istono na vrt i travnjak, a pozadinu prizora inile su
udaljene snene planine planete Kapitol.
Ne diui pogled Taraza ree: "Bilo mi je drago to ste i ti i Lusila prihvatile
ovaj zadatak. To mi je olakalo posao."
"Volela bih da sam upoznala tu Lusilu", ree Odrade, sputajui pogled povrh
Tarazine glave. Odradin glas zvuao je kao neki kontraalt.
Taraza se nakalja. "Nema potrebe. Lusila je jedna od naih najboljih
Utiskivaica. Obe ste, naravno, na istovetan nain liberalno uslovljene kako biste bile
pripremljene za ovo."
Bilo je neeg gotovo uvredljivog u Tarazinom nehajnom tonu i samo su navike
proistekle iz dugog druenja slomile Odradin otpor. Shvatila je da je za to delimino
kriva re 'liberalno'. Preci Atreida su na pominjanje te rei dizali bunu. Bilo je to kao
da su se njena nagomilana enska seanja suprotstavila nesvesnim pretpostavkama i
neispitanim predrasudama s one strane poimanja.
"Samo liberalni odista misle. Samo libneralni su intelektualni. Samo liberalni
shvataju potrebe svojih blinjih."
Koliko pokvarenosti je lealo skriveno u toj rei, pomisli Odrade. Koliko je
tajnog ega samo bilo potrebno da bi se ovek oseao nadmono.
Odrade se priseti da je Taraza, uprkos nehatno uvredljivom tonu, upotrebila
ovaj izraz jedino u njegovom univerzalnom znaenju: Lusilino opte obrazovanje
bilo je briljivo planirano kako bi odgovaralo Odradinom.
Taraza se udobnije smesti u naslonjau ali joj je panja i dalje bila vezana za
ekran ispred nje. Svetlost sa istonih prozora padala joj je pravo na lice, stvarajui
senke ispod nosa i brade. Taraza je bila sitna ena, jedva neto starija od Odrade.
Njeno lice sauvalo je dosta od lepote koja ju je uinila najpouzdanijom za
rasploavanje sa nezgodnim mukim partnerima. Lice joj je bilo duguljasto sa blago
naglaenim obrazima. Crnu kosu je vrsto povlaila unazad sa visokog ela koje je
imalo prilino izraen vrh. Dok je govorila, usta je otvarala u najmanjoj moguoj
meri: izvanredna kontrola pokreta. Posmatraeva panja teila je da se usredsredi na
njene oi: neodoljivo plavetnilo. Sve je to veoma nalikovalo na kakvu uglaenu
masku kojoj je malo tog izmicalo to bi odavalo njena prava oseanja.
Odrade shvati ta se krije iza trenutne poze asne majke. Sva je prilika da e
sada Taraza poeti da mrmlja samoj sebi u bradu. I odista, kao na mig, ova to poe da
ini.

Vrhovna majka je razmiljala dok je sa velikom panjom pratila iznoenje

biografskih podataka. Mnoge stvari su zaokupljale njenu panju.
Ovo je za Odrade bila umirujua misao. Taraza nije verovala da postoji neto
poput blagonaklone sile koja bdije nad sigurnou oveanstva. Misionarija
protektiva i namere Sestrinstva bilo je sve to je imalo vanosti u Tarazinoj vaseljeni.
ta god da je sluilo tim namerama, pa ak i mahinacije davno preminulog Tiranina,
moglo se oceniti kao dobro. Sve ostalo bilo je ravo: tuinskim uljezima iz
Ratrkavanja - posebno onim povratnikim potomcima koje su sebe nazivale
'Uvaenim Nalonicama' - nije se moglo verovati. ene Tarazinog soja, ak i one
asne majke koje su joj se otvoreno suprotstavljale u Savetu, predstavljale su krem
Bene Geserita, jedina stvar koja je zasluivala poverenje.
I dalje ne diui glavu Taraza ree: "Uporeivanjem milenijuma pre Tiranina
sa razdobljem posle njegove smrti, uvia da je dolo do izuzetnog smanjenja velikih
ratnih sukoba. Posle Tiranina, broj takvih sukoba pao je na manje od dva procenta u
odnosu na ranije razdoblje."
"Koliko je to nama poznato", dobaci Odrade.
Taraza sevnu oima prema njoj, a onda ponovo spusti pogled. "ta?"
"Ne moemo da kaemo koliko je ratova voeno izvan naeg vidokruga.
Raspolae li statistikim podacima od ljudi iz Ratrkavanja?"
"Naravno da ne."
"Onda, hoe da kae da nas je Leto ukrotio", ree izazovno Odrade.
"Moe i tako da razume ako ti je volja". Taraza podvue neto to je ugledala
na ekranu."Zar ne bi jedan deo zahvalnosti trebalo da pripiemo naem voljenom
baaru Milesu Tegu?" upita Odrade. "Ili njegovim nadarenim prethodnicima?"
"Mi smo odabrale te ljude", ree Taraza.
"Ne uviam smisao ove rasprave o stvarima rata", ree Odrade. "Kakve to
veze ima sa naim sadanjim problemom?"
"Postoje neki koji misle da bi nam se moglo dogoditi da se vratimo na uslove
iz vremena Tiranina, dakakao, uz veoma neprijatan pad."
"Oh?" Odrade napui usne.
"Vie skupina meu naim Izgubljenim koji su se vratili prodaju naoruanje
svakome ko eli ili moe da ga kupi."
"Konkretno, kome?" upita Odrade.
"Sloeno naoruanje se u znatnim koliinama prebacuje na Gamu, a gotovo je
izvesno da Tleilaksi gomilaju neka od gadnijih oruja."
Taraza se ponovo zavali u naslonjai i protrlja slepoonice. Prozborila je tihim,
bezmalo nesigurnim glasom: "Smatramo da donosimo odluke od najveeg znaaja,
koje proizilaze iz najuzvienijih naela."
Odrade je i ranije bila svedok ovakvog raspoloenja, te upita: "Da li to naa
Vrhovna majka sumnja u ispravnost Bene Geserita?"

"Da li sumnjam? Oh, ne. Ali oseam nelagodnost. itavog ivota izgaramo za
te visoko plemenite ciljeve, a ta na kraju otkrivamo? Otkrivamo da su mnoge stvari
kojima smo posvetile nae ivote proizale iz beznaajnih odluka. Trag njihovog
porekla moe se pratiti sve do elja za linom udobnou ili lagodnou, i one
nemaju nieg zajednikog sa naim visokim idealima. Gotovo uvek su posredi bili
svetovni praktini dogovori koji su zadovoljavali potrebe onih koji su mogli da
donose odluke."
"ula sam te kako to naziva politikom nunou", primeti Odrade.
Usmerivi ponovo panju na ekran, Taraza progovori glasom u kome se
oseala vrsta kontrola: "Ako se institucionalizujemo u prosuivanju, onda smo na
dobrom putu da unitimo Bene Geserit."
"U mojoj biografiji nee otkriti beznaajne odluke", ree Odrade.
"Tragam za izvorima slabosti, za pukotinama."
"Ni njih nee pronai."
Taraza prikri smeak. Prepoznala je ovu egocentrinu crtu: Odradin nain
bockanja Vrhovne majke. Odrada je umela vrlo veto da se prikazuje nestrpljivom,
dok se u stvari povlaila u bezvremeni tok strpljenja.
S obzirom na to da Taraza nije prihvatila mamac Odrade se predade
spokojnom iekivanju - laganog daha, smirenog uma. Strpljenje je nailo bez
razmiljanja o njemu. Sestrinstvo ju je odavno nauilo kako da razdvoji prolost i
sadanjost u istovremene tokove. Mogla je, uz opaanje neposredne okoline, da
odabira delie i odlomke svoje prolosti i proivljava ih kao da su se odvijali na
platnu postavljenom preko sadanjosti.
Rad seanja, pomisli Odrade. Izvui neophodne stvari i ostaviti ih da poivaju.
Uklanjanje prepreka. Kada je sve drugo otupelo, jo je ostajalo njeno zamreno
detinjstvo.
Bila su vremena kada je Odrade ivela kao veina dece: u kui sa mukarcem i
enom, koji su se, i ako nisu bili njeni roditelji nesumnjivo ponaali kao loco
parentis. I sva druga deca koju je tada poznavala ivela su u sliim situacijama. Imala
su tate i mame. Ponekad je samo tata radio daleko od kue. Ponekad je samo mama
izlazila radi svojih poslova. U Odradinom sluaju, ena je ostajala kod kue i
nikakva kree-dadilja nije uvala dete za radnog vremena. Mnogo kasnije Odrade je
saznala da je njena roena majka dala pozamanu sumu novca da bi obezbedila takve
uslove za svoje ensko edo, koje je na taj nain bilo naprosto skriveno, iako je
stalno bilo pred oima.
"Ona te krije kod nas zato to te voli", objasnila joj je ta ena kada je Odrade
dovoljno odrasla da bi mogla razumeti. "Zbog toga nikad ne sme da otkrije da ti mi
nismo pravi roditelji."

Odrade je kasnije saznala da ljubav nije imala nikakave veze sa tim. asne
majke nisu delale iz tako prozainih pobuda. A i Odradina roena majka bila je sestra
reda Bene Geserita.
Sve ovo otkriveno je Odradi u skladu sa prvobitnim planom. Njeno ime:
Odrade. Uvek su je zvali Darvi, osim u sluajevima kada ja onaj koji ju je
oslovljavao bio razdragan ili ljut. Mladi prijatelji su to spontano skratili na Dar.
Sve, ipak, nije ilo u skladu sa prvobitnim planom. Odrade se seala uzane
postelje u prostoriji kojoj su vedrinu davale slike ivotinja i fantastinih pejsaa na
pastelno plavim zidovima. Bele zavese leprale su na prozoru od blagih prolenih i
letnjih povetaraca. Odrade je pamtila skakanje po uzanoj postelji - udesno srene
igre, gore, dole, gore, dole. Mnogo smeha. Ruke je epae u poluskoku i vrsto je
prigrlie. Bile su to ruke jednog mukarca. Okruglo lice sa malim brkovima koji su je
golicali do hihotanja. Krevet je udario u zid kada je skoila i od tog pokreta na zidu
se stvorie urezi.
Odrade se u ovom asu poigravala svojim seanjima i nije joj se dalo da ih
odbaci u bunar racionalnosti. Belege na zidu. Belege smeha i radosti. Kako su male
bile, a koliko su mnogo znaile.
udno je kojiko je u poslednje vreme sve vie razmiljala o tati. Nisu sva
seanja bila srena. Bilo je trenutaka kada je on bio tuno ljut i opominjao mamu da
se 'ne upetljava suvie'. Imao je lice koje je odavalo brojne nelagodnosti. Glas mu je
liio na lajanje, naroito kada je bio ljutitog raspoloenja. Mama bi hodala na
prstima, sa oima punim brige. Odrade je oseala brigu i strah i zamerala je to tom
mukarcu. ena je najbolje znala kako da postupa s njim. Poljubila bi ga u potiljak,
pogladila mu obraz i apnula u uvo.
Ova drevna 'prirodna' oseanja zahtevala su od analitiarke-nadzornice iz reda
Bene Geserita puno rada sa Odrade pre nego to su bila odstranjena. Ali ak i sada
bilo je tetnih ostataka koje je trebalo razabrati i odbaciti. ak i sada Odrade je znala
da sve to nije nestalo.
Posmatrajui kako Taraza sa velikom briljivou prouava biografske
zabeleke, Odrade se pitala da li je to bila ona pukotina koju je Vrhovna majka
ugledala.
Svakako da su se do sada uverile da sam u stanju da izaem na kraj sa
oseanjima iz tog ranog razdoblja.
Sve je to bilo tako davno. Pa ipak, morala je priznati da seanje na onog
mukarca i onu enu poiva u njoj, vezano takvom silom da moda nikada nee biti
potpuno izbrisano. Posebno na mamu.
asna majka in extremis koja je rodila Odrade smestila ju je na skrovito mesto
na Gamuu iz razloga koji je Odrade sada sasvim dobro shvatila. Odrade joj zbog toga
nije prebacivala. Bilo je to neophodno da bi obe preivele. Tekoe su nastale iz

injenice da je pomajka pruila Odradi ono to veina majki prua svojoj deci, ono u
ta Sestrinstvo nije imalo ni trunke poverenja - ljubav.
Kada su se asne majke konano pojavile, pomajka se nije opirala oduzimanju
svog deteta. Dole su dve asne majke u pratnji skupine mukih i enskih
nadzornika. Kasnije je Odrade dugo pokuavala da razume znaenje tog bolnog
trenutka. Ona ena je u dubini due znala da e dan rastanka doi. Bilo je samo
pitanje vremena. Pa ipak, budui da su dani prerastali u godine - skoro est
standardnih godina - ena se usudila da gaji nadu.
A onda su dole asne majke, sa svojim nezgrapnim pomonicima. One su sve
vreme naprosto ekale dok nije postalo bezbedno, to jest dok se nisu uverile da
nijedan lovac nije saznao da je ovo bila Bene Geserit - planirani potomak loze
Atreida.
Odrade je videla kako njenoj pomajci daju veliki iznos novca. ena je bacila
novac na pod. Ali nijedanput nije podigla glas u znak protesta. Odrasli koji su
sudelovali u toj sceni znali su na kojoj strani lei mo.
Prizivajui ta zgusnuta oseanja, Odrade je u svesti jo mogla da vidi kako
ena seda u stolicu sa ravnim naslonom pored prozora koji je gledao na ulicu, kako
se uuruje u njoj i poinje da se ljulja napred, nazad, napred, nazad. Pri tom, nije
davala glasa od sebe. asne majke su upotrebile Glas i svoje znamenite trikove uz
dim opojnih trava i razoruavajue prisusvo da bi namamile Odrade u kola koja su ih
ekala na ulici. "Bie samo za kratko, poslala nas je tvoja prava majka."
Odrade je osetila la, ali ju je radoznalost golicala. Moja prava majka.
Njeno poslednje vienje ene koja je do tada za nju bila jedini znani enski
roditelj bila je upravo ta slika prilike pored prozora koja se ljulja napred-nazad sa
izrazom jada na licu i rukama obavijenim oko vlastitog tela.
Kasnije, kada je Odrade pominjala povratak pomajci, ta zapamena verzija ve
je bila ugraena u vanu pouku Bene Geserita.
"Ljubav vodi u jad. Ljubav je veoma drevna sila, koja je imala svrhu u svoje
vreme, ali vie nije bitna za opstanak vrste. Setimo se greke one ene, njenog bola."
Sve negde do osamnaeste godine Odrade se smirivala sanjarenjem. Ona je
zaista nameravala da se vrati poto postane prava asna majka. Htela je da se vrati i
pronae tu enu koju je volela, da je pronae iako ova nije imala nikakvo drugo ime
do 'mama' i 'Sibija'. Odrade se seala smeha starijih prijatelja koji su tu enu zvali
Sibija.
Mama Sibija.
Sestre su, meutim, saznale za ova sanjarenja i istraile njihov izvor. To je,
takoe, odmah ugraeno u odgovarajuu pouku.
"Sanjarenje je prvi vid buenja onog to zovemo istovremenim tokovima. Ovo
je, opet, vano sredstvo racionalnog miljenja. Uz njegovu pomo moe da
razbistri um, pripremivi ga za bolje razmiljanje."

Istovremeni tokovi.
Odrade se usresredi na Tarazu koja je sedela za stolom jutarnje sobe. Trauma
iz detinjstva mora da je bila briljivo pohranjena u rekonstruisanom mestu seanja.
Sve se to zbilo daleko odatle, na Gamuu, planeti koju su ljudi Dana ponovo sazdali
posle Vremena gladi i Ratrkavanja. Narod Dana, odnosno Kaledana u to doba.
Odrade se vrsto uhvatila racionalnog miljenja koristei zastoj Drugih seanja koja
su preplavila njenu svest za vreme zainske agonije kada je stvarno postala prava
asna majka.
Istovremeni tokovi... filter svesti... Druga seanja.
Koliko su mona bila orua koja joj je Sestrinstvo podarilo! Kako opasna
orua! Svi oni drugi ivoti leali su odmah tamo iza zastora svesti, kao orua
opastanka, a ne nain zadovoljavanja nehajne radoznalosti.
Taraza ponovo progovori, prevodei izvode iz materijala koji je promicao pred
njenim oima. "Premnogo traga po svojim Drugim seanjima. To ti oduzima
energiju, koju bi trebalo bolje uvati."
Vrhovna majka uzdie svoje potpuno plave oi i prodorno pogleda Odrade.
"Ponekad ide do samog ruba telesne izdrljivosti. To te moe odvesti u preranu
smrt."
"Oprezna sam sa zainom, majko."
"Pa i treba da bude! Telo moe da podnese samo onoliko melana, koliko je u
stanju da prodre u svoju prolost!"
"Jesi li pronala moju pukotinu?" upita Odrade.
"Gamu!" Jedna re, ali ipak itava beseda.
Odrade je to znala. Neizbena trauma onih izgubljenih godina na Gamuu. One
su bile odvraanje koje je trebalo iskoreniti i uiniti ga racionalno prihvatljivim.
"Ali ja sam poslata na Rakis", ree Odrade.
"I postaraj se da se seti naeg aforizma o umerenosti. Seti se ko si!"
Taraza se jo jedanput nae prema ekranu.
Ja sam Odrade, pomisli Odrade.
U kolama Bene Geserita, gde su se vlastita imena lako gubila, prozivka je bila
vrena po prezimenima. Prijateljice i poznanice usvojile su naviku korienja
prezimena iz prozivke. Rano su nauile da je deljenje tajnih ili linih imena bilo
prastaro sredstvo zadobijanja naklonosti druge osobe.
Taraza, starija za tri razreda od Otrade, bila je zaduena da 'dovodi u red mlae
devojke'; izraz sraunatog druenja koje su budnim okom motrile uiteljice.
'Dovoenje u red' podrazumevalo je odreenu meru gospodarenja nad
mlaima, ali je takoe ukljuivalo prenoenje izvesnih bitnih saznanja koja su se
bolje uila od nekog s kim ste bili gotovo na ravnoj nozi. Taraza, koja je imala uvid u
podatke o prolosti svoje tienice, poela je da zove mladu devojku 'Dar'. Odrade je
uzvratila, oslovljavajui Tarazu sa 'Tar'. Dva imena bila su veoma srodna - Dar i Tar.

ak i poto su ih asne majke sluajno ule i prekorile zbog toga, povremeno im se

dogaalo da naprave omaku, makar samo iz zabave.
Odrade, gledajui paljivo nadole u Tarazu, ree kratko: "Dar i Tar."
Ivice Tarazinih usta izvie se u osmeh.
"ta to ima u podacima o meni sa im se ve vie puta nisi upoznala?" upita
Odrade.
Taraza se zavali i saeka da se psu-naslonjaa prilagodi novom poloaju tela.
Poloi zatim sklopljene ruke na plohu stola i podie pogled prema mlaoj eni.
Ne mnogo mlaoj, zapravo, pomisli Taraza.
Jo od kole, meutim, Taraza je razmiljala o Odradi kao o nekom ko je u
potpunosti smeten u mlau starosnu skupinu, stvarajui na taj nain jaz koji nikakvo
proticanje vremena nije moglo da premosti.
"Uobiajena kontrola na poetku posla, Dar", ree Taraza.
"Projekat je poodmakao od poetka", primeti Odrade.
"Ali tvoje uee u njemu poinje sada. Inae, uputamo se u jedan takav
poetak kakav nikada ranije nije preduziman."
"Hou li sada saznati itav plan sa ovim golom?"
"Ne."
Tako je to bilo. Iako je sve ilo u prilog raspravi na visokom nivou i 'potrebi da
se zna', sve je to poniatavala jedna re. Ali Odrade je shvatala. Postojao je jedan
organizacioni propis koji je doneo prvobitni Kapitol Bene Geserita i koji je, uz
veoma male izmene trajao milenijumima. Odeljenja Bene Geserita bila su
ispresecana vrstim horizontalnim i vertikalnim pregradama, podeljena u izolovane
skupine koje su se sticale u jedinstvenoj komandi jedino ovde na vrhu. Rukovoenje
dunostima (itaj: poverenim ulogama) obavljano je unutar odvojenih elija. Aktivni
lanovi unutar jedne elije nisu poznavali pripadnike drugih paralelnih elija.
Ali ja znam da je asna majka Lusila u jednoj paralelnoj eliji, pomisli Odrade.
To je logian odgovor.
Prepoznala je ovu neminovnost. Bilo je to staro ustrojstvo preuzeto iz
iskustava tajnih revolucionarnih udruenja. Bene Geserit su uvek videle sebe kao
stalne revolucionarke. Bila je to trajna revolucija priguena jedino za vreme
vladavine Tiranina, Leta II.
Priguena, ali ne i skrenuta ili zaustavljena, opomenu se Odrade.
"Da li u onome to treba da uini", upita iznenada Taraza, "osea bilo kakvu
neposrednu pretnju Sestrinstvu?"
Bilo je to jedno od Tarazinih osobenih pitanja, na koja je Odrade nauila da
odgovara iz titraja nemog instinkta koji se tek naknadno mogao uobliiti u rei. Ona
hitro odgovori: "Ako propustimo da delamo, to je gore."
"Imamo razloga da verujemo da e biti opasnosti", objasni Taraza. Govorila je
suvim, dalekim glasom. Taraza nije volela da priziva ovu Odradinu sposobnost.

Mlada ena je posedovala dragocen instinkt za otkrivanje pretnji Sestrinstvu. On je

poticao od snanog uticaja iz njene genetske linije, naravno - Atreida sa njihovim
opasnim nadarenostima. U Odradinom dosjeu rasploavanja nalazila se posebna
naznaka: "Briljivo ispitati sve izdanke." Dvoje od tih izdanaka je potajno usmreno.
Ne bi trebalo da budim Odradin dar sada, ak ni za trenutak, pomisli Taraza.
No, ponekad je iskuenje bilo veliko.
Taraza uklopi projektor u plohu stola i zagleda se u praznu povrinu, rekavi:
"ak i ako pronae savrenog mukog partnera, ne sme da se spaja s njim bez
nae dozvole dok si daleko od nas."
"Greka moje roene majke", ree Odrade.
"Greku tvoje roene majke trebalo je utvrditi jo dok se parila!"
Odrade je ovo inila i ranije. Postojala je ta stvar u vezi s Atreidima koja je
zahtevala najbriljiviji nadzor Gospodarica rasploavanja. Re je bila o sirovoj
nadarenosti, naravno. Ona je znala za tu sirovu nadarenost, tu genetsku silu koja je
proizvela Kvizaca Haderaha i Tiranina. Ipak, za im su sada tragale Gospodarice
rasploavanja? Da li je njihov pristup bio preteno negativan? Ne dozvoliti vie
roenja! Ona nikad nije videla nijednu od svojih beba, poto su bile roene, to nije
naroito neobina stvar za Sestrinstvo. Takoe, nikad nije videla nijedan podatak iz
vlastitog genetskog dosjea. I na ovom polju Sestrinstvo je dejstvovalo uz oprezno
razdvajanje moi.
A one ranije zabrane na moja Druga seanja!
Otkrila je prazne prostore u svojim seanjima i otvorila ih. Verovatno da su
jedino Taraza i moda dve druge savetnice (najverovatnije Belonda i jo jedna starija
asna majka) imale uvid u osetljive podatke o rasploavanju.
Da li su se Taraza i ostale odista zaklele da e pre umreti nego odati poverljive
podatke nekom sa strane? Postojao je, najposle, taan obred nasleivanja ukoliko bi
se desilo da neka kljuna asna majka umre daleko od sestara bez prilike da im preda
ivote zaprtene u njoj. Ovaj obred je primenjivan mnogo puta za Tiraninove vlade.
Uasno razdoblje! Kad se samo pomisli da su revolucionarne elije Sestrinstva za
njega bile sasvim prozirne! udovite. Znala je da njene sestre nikad nisu zavaravale
sebe da se Leto II uzdrao od unitenja Bene Geserita zbog neke duboko usaene
odanosti prema svojoj babi, gospi Desiki.
Jesi li tu, Desika?
Odrade je osetila komeanje duboko u sebi. Greka jedne asne majke:
"Dopustila je sebi da se zaljubi!" Tako mala stvar, a koliko ogromne posledice. Tri i
po hiljade godina tiranije! Zlatna staza, beskonanost? ta je sa izgubljenim
megatrilionima nestalim u Ratrkavanju? Kakvu pretnju predstavljaju Izgubljeni koji
se sada vraaju?
Kao da ita Odradine misli, to je izgleda ponekad i inila, Taraza ree:
"Ratrkani su odmah tu... samo ekaju da se pojave."

Odrade je ula sve dokaze. Opasnost s jedne strane, a s druge neto magnetski
privlano. Tako mnogo velianstvenih nepoznanica. Sestrinstvo sa svojim talentima
bruenim melanom tokom milenija - ta bi ono moglo da uini sa takvim
neiskorienim izvorima oveanstva? Pomislimo na bezbrojne gene tamo izvan!
Pomislimo na potencijalne talente koji slobodno lebde u vaseljenama gde mogu biti
zauvek izgubljeni!
"Nedostatak znanja je ono to priziva najvee strahove", ree Odrade.
"I najvee ambicije", odvrati Taraza.
"Znai, idem na Rakis?"
"Kad doe as. Smatram da si dorasla tom zadatku."
"Inae me ne bi rasporedila na njega."
Bila je to jedna stara razmena rei izmeu njih, koju su upranjavale jo u
kolskim danima. Taraza je, meutim, shvatila da u to nije ula svesno. Njih dve
povezivalo je premnogo seanja: Dar i Tar. Morae da se uva toga.
"Zapamti kome si odana", napomenu Taraza.
3.
Postojanje ne-brodova otvara mogunost unitavanja itavih planeta bez
odmazde. Neki veliki predmet, asteroid ili slino, mogao bi se poslati na planetu.
Takoe je mogue, uz pomo seksualnog prevrata okrenuti ljude jedne protiv drugih,
a onda ih naoruati da se meusobno unite. ini se da su Uvaene Nalonice sklone
ovoj potonjoj tehnici.
Analiza Bene Geserita
Sa svog mesta u dvoritu, ak i kad je izgledalo da to ne ini, Dankan Ajdaho
nije odvajao panju od posmatraa iznad sebe. Tu je, svakako, bio i Patrin, ali Patrina
nije uzimao u obzir. asne majke preko puta Patrina bile su predmet njegovog
posmatranja. Videvi Lusilu, pomislio je: To je nova. Ova misao ga je ispunila
plimom uzbuenja, koje je iskalio u ponavljanju telesnih vebi.
Okonao je prva tri stava vebe-igre koju mu je zadao Miles Teg, neodreeno
svestan da e Patrin izvestiti o tome kako ih je izveo. Dankanu su se dopadali Teg i
stari Patrin, a slutio je i da je to oseanje uzajamno. to se tie ove nove asne majke
- njeno prisustvo nagovetavalo je zanimljive promene. Kao prvo, bila je mlaa od
ostalih. Pored toga, ova nova nije pokuavala da sakrije oi, to je bio prvi znak njene
pripadnosti Bene Geseritu. Njegovo prvo vienje vangijue stavilo ga je nasuprot
oiju skrivenih iza kontaktnih soiva, koje su podraavale zenice neovisnika i
pomalo zakrvavljene beonjae. uo je od jedne akolitke u Tvravi da su vangijuina

soiva takoe popravljala 'astigmatizam prihvaen u njenoj genetskoj liniji kao

umerenu cenu razmene za druge kvalitete koje ona prenosi svojim izdancima'.
U to vreme veina ovih opaski Dankanu je bila nerazumljiva, no on je
posegnuo za objanjenjima u biblioteci Tvrave, objanjenjima koja su bila i oskudna
i veoma ograniena po sadraju. Sama vangiju izbegavala je sva njegova pitanja o
ovom predmetu, ali kasnija ponaanja njegovih uiteljica govorila su mu da ju je to
ljutilo. Krajnje tipino, iskaljivala je bes na drugima.
Ono to ju je, slutio je, stvarno uznemiravalo, bilo je njegovo nastojanje da
sazna da li mu je ona majka.
Ve due vremena Dankan je znao da je neto posebno. Postojala su mesta u
zamrenom okrilju ove Tvrave Bene Geserita kojima mu nije bio dozvoljen pristup.
Ali on je otkrio tajne puteve da izbegne ove zabrane i esto je zurio kroz debeli plaz i
otvorene prozore u straare i iroka prostranstva raienog terena koji je po potrebi
mogao biti 'pokriven' unakrsnom vatrom iz strateki rasporeenih betonskih bunkera.
Lino ga je Miles Teg poduavao o znaaju rasporeivanja vatrenih poloaja za
unakrsnu vatru.
Sada se ova planeta zvala Gamu. Nekada je bila poznata kao Giedi I, ali joj je
ovek po imenu Gurni Halek promenio ime. Sve je to bila drevna istorija. Dosadne
stvari. U planetnom talogu jo se zadravao slab miris gorkog ulja iz njenih predanijanskih dana. Uiteljice su joj objasnile da su joj hiljade godina posebnog
saenja promenile preanji lik. Mogao je da vidi deo te promene sa Tvrave. ume
etinara i drugog drvea okruavale su ih odasvud.
I dalje potajno motrei na dve asne majke, Dankan je izveo niz premeta. Dok
se kretao, napinjao je svoje gipke miie ba kao to ga je Teg uio.
Teg ga je, takoe, uputio u sistem odbrane planete. Gamu je bio okruen
orbitalnim kontrolnim monitorima ije su posade liene porodica. Porodice su
ostajale na Gamuu, kao taoci koji su obezbeivali budnost tih orbitalnih straara.
Negde izmeu letelica i svemira lebdele su ne-letelice ije su posade u celosti bile
sastavljene od baarovih ljudi i sestara Bene Geserita.
"Ne bih se primao ove dunosti bez neograniene kontrole nad svim
odbrambenim merama", objasnio je Teg.
Dankan je shvatio da je on bio 'ova dunost'. Tvrava je sluila njegovoj
zatiti. Tegovi orbitalni monitori, ukljuujui i ne-letelice, titile su, pak, Tvravu.
Sve je to bio deo vojnog obrazovanja koje je Dankanu na neki nain bilo
blisko. Jo dok je uio kako se naizgled ranjiva planeta brani od napada iz svemira,
znao je kada je takva odbrana propisno postavljena. Kao celina, bilo je to izuzetno
sloeno, ako su se inioci dali razabrati i razumeti. Postojalo je, na primer,
neprekidno nadziranje atmosfere i krvnog seruma itelja Gamua. Suk-lekara na
platnom spisku Bene Geserita bilo je na sve strane.

"Bolesti su oruje", govorio je Teg. "Naa odbrana protiv bolesti mora da bude
tanano podeena."
Teg je poesto grdio pasivnu odbranu. Nazivao ju je 'proizvodom opsadnog
mentaliteta koji je od davnina poznat po tome to stvara pogubnu slabost'.
Kad god je Teg davao vojna uputstva, Dankan je paljivo sluao. Patrin i zapisi
iz biblioteke potvrivali su injenicu da je mentat baar Miles Teg bio uveni
vojskovoa Bene Geserita. Patrin je esto priao o njihovoj zajednikoj vojnikoj
slubi i uvek je Tega prikazivao kao junaka.
"Pokretljivost je klju vojnog uspeha", govorio je Teg. "Ukoliko si okovan
tvravom, pa makar to bila i itava planeta-tvrava, u krajnjoj liniji si ranjiv."
Teg nije mnogo mario za Gamu.
"Vidim da ve zna da se ovo mesto nekad zvalo Giedi I. Harkoneni koji su
ovde vladali nauili su nas nekolikim stvarima. Zahvaljujui njima stekli smo
potpunija saznanja o tome koliko ljudska bia mogu da postanu zastraujue
okrutna."
Prisetivi se ovih rei, Dankan opazi da dve asne majke koje su ga posmatrale
sa parapeta oigledno razgovaraju o njemu.
Jesam li dunost i za ovu novu?
Dankan nije voleo da ga promatraju i nadao se da e mu ova nova dozvoljavati
da povremeno bude bez nadzora. Nije delovala posebno kruto. Nije liila na
vangiju.
Nastavljajui vebe Dankan ih je vremenski podesio ritmu kletve koju je u sebi
izricao: Prokleta vangiju! Prokleta vangiju!
Mrzeo je vangiju od svoje devete godine - ve etiri godine. Ona ne zna za
moju mrnju, mislio je. Verovatno je zaboravila sve u vezi sa dogaajem koji je tu
mrnju zapalio.
Jedva da je imao devet godina kada je uspeo da se provue kroz unutranji
obru straara i prodre u tunel koji je vodio do jednog od betonskih bunkera. U
tunelu se oseao miris gljiva. Priguena svetla. Memla. Zurio je kroz proreze za
bunkerska oruja kada su ga konano uhvatili i najurili u sredite Tvrave.
Zbog ovog bekstva vangiju mu je oitala strogu bukvicu. Doiveo ju je kao
nedostupnu i preteu osobu ija su se nareenja morala sluati. Jo je tako razmiljao
o njoj, iako je od tada saznao za zapovedniki Glas Bene Geserita, glasovnu vetinu
koja je bila u stanju da slomi volju i najtvreg neobuenog sluaoca.
Ona se mora posluati.
"Prouzrokovao si disciplinsko kanjavanje cele straarske jedinice", rekla je
vangiju. "Bie otro kanjeni."
Ovo je bio najstraniji deo nauka. Dankanu su se sviali neki meu straarima
i povremeno je svojim smehom i prevrtanjem uspevao da namami pojedince u igru.
Njegov nestaluk, provlaenje u bunker, nakodio je njegovim prijateljima.

Dankan je znao ta znai biti kanjen.

Prokleta vangiju! Prokleta vangiju...!
Posle vangijuine pridike, Dankan je odjurio do svoje tadanje glavne
instruktorke, asne majke Tamalane, jo jedne smeurane starice hladnog i
nepristupanog dranja sa belosnenom kosom iznad uzanog lica na kome je koa
izgledala kao tavljena. Zatraio je da mu Tamalane kae kakva e biti kazna za
straare. Tamalane je utonula u iznenaujue zamiljeno stanje, a onda je prozborila
glasom koji je podseao na struganje peska po drvetu.
"Kazne? Da, da."
Nalazili su se u maloj uionici do prostranije dvorane za vebanje u koju je
Tamalane odlazila svako vee da pripremi asove za naredni dan. Ovo mesto bilo je
puno mehurastih i kalemastih oitavaa i drugih sloenih pomagala za skladitenje
podataka i njihovo korienje. Dankanu se ovo mesto daleko vie svialo od
Biblioteke, ali mu nije dozvoljeno da tu ulazi nepozvan. Prostorija je bila jarko
osvetljena brojnim lebdeim sjajnim kuglama. Kada je upao, Tamalane je prekinula
pripremanje zadataka i okrenula se prema vratima.
"Kada su u pitanju nae najvee kazne uvek se primenjuje poneto od rtvenog
banketa."
"Banketa?" zbunjeno je odvratio Dankan.
Tamalane se sasvim okrenula na svojoj obrtnoj stolici i pogledala ga pravo u
oi. Njeni kao od elika zubi blistali su u sjajnoj svetlosti. "Istorija je retko bila
blagonaklona prema onima koji se moraju kazniti", ree ona.
Dankan se trgnuo na re 'istorija'. Bio je to jedan od Tamalaninih znakova.
Nameravala je da mu odri predavanje, jo jedno dosadno predavanje.
"Kazne Bene Geserita ne mogu se zaboraviti."
Dankan se usredsredi na Tamalanina staraka usta, osetivi najedanput da ona
govori iz linog bolnog iskustva. Pruala mu se prilika da sazna neto zanimljivo!
"Nae kazne sadre neizbenu pouku", ree Tamalana. "Ona je mnogo tea od
samog bola."
Dankan je seo na pod do njenih nogu. Iz ovog ugla Tamalane je izgledala kao
zloslutna spodoba zaodenuta u crno.
"Mi ne kanjavamo tako to izazivamo krajnju patnju", ree ona. "To je
rezervisano za prolaenje asnih majki kroz zain."
Dankan klimnu. Zabeleke u biblioteci govorile su o 'zainskoj agoniji',
tajanstvenom iskuenju u kome su se stvarale asne majke.
"Najvee kazne su, pored svega, i bolne", ree ona. "One su, takoe,
emocionalno bolne. Ocenjujemo da su oseanja izazvana kaznom uvek izraz
pokajnikove najvee slabosti, te na taj nain osnaujemo kanjenog."
Njene rei ispunile su Dankana nejasnim strahom. ta su uinili njegovim
straarima? Nije mogao nita da kae, no nije bilo ni potrebe. Tamalane nije zavrila.

"Na kraju kanjavanja uvek dolazi jedna poslastica", ree ona i pljesnu rukama
po kolenima.
Dankan se namrtio. Poslastica? To je bio odista deo banketa. Kako je banket
mogao biti kazna?
"To nije pravi banket ve samo ideja banketa", ree Tamalane. Rukom nalik na
kandu opisala je krug u vazduhu. "Dolazi poslastica, dakle neto potpuno
neoekivano. Pokajnik misli: Ah, konano mi je oproteno! Razume li?"
Dankan zavrte glavom. Ne, nije razumeo.
"To je slast trenutka", ree ona. "Proao si kroz sve delove bolnog banketa i
doao si do kraja kada moe neim da se nasladi. Ali! Upravo dok se naslauje,
nailazi nadasve bolan trenutak, prepoznavanje, razumevanje da na kraju nema
zadovoljstva. Ne, odista. To je krajnja patnja najvee kazne. Time se zakljuuje
pouka Bene Geserita."
"Ali ta e uiniti onim straarima?" Dankanu su se gotovo otele ove rei.
"Ne umem da kaem kakvi e biti odreeni inioci pojedinane kazne. Nije ni
potrebno da to znam. Mogu ti jedino rei da e biti razliiti za svakog od njih."
Tamalane nije elela nita vie da prozbori o ovome. Vratila se pripremanju
zadataka za sutranji dan. "Nastaviemo sutra", ree ona, "sa poduavanjem kako da
uhvati izvore razliitih naglasaka govornog Galaha."
Niko drugi, ak ni Teg i Patrin, nije eleo da odgovori na njegova pitanja o
kazni. Pa i sami straari, kada ih je posle svega video, odbijali su da govore o
iskuenju kroz koje su proli. Neki su osorno reagovali na njegove predloge, a
nijedan vie nikad nije hteo da se igra sa njim. Meu kanjenima nije bilo ni trunke
pratanja. To je makar bilo jasno.
Prokleta vangiju! Prokleta vangiju!...
Tada se zaela njegova duboka mrnja prema njoj. Sve te stare vetice bile su
obuhvaene mrnjom. Da li e i ova mlada biti ista kao stare?
Prokleta vangiju!
Kada je upitao vangiju: "Zato si morala da ih kazni?" vangiju se
premiljala neko vreme pre no to mu je odgovorila: "Ovde na Gamuu ti preti
opasnost. Ima ljudi koji ti ele nesreu."
Dankan nije pitao zbog ega. Bila je to jo jedna oblast u kojoj njegova pitanja
nisu dobijala odgovore. ak ni Teg nije hteo da mu odgovori, iako je samo Tegovo
prisustvo govorilo da je ta opasnost injenica.
Ipak, Miles Teg bio je mentat koji je morao znati mnoge odgovore. Dankan je
esto viao kako oi starog oveka blistaju dok su mu misli bile daleko. Ali nije bilo
mentatovog odgovora na takva pitanja kao to su:
"Zbog ega smo ovde na Gamuu?"
"Od koga me titi? Ko eli da mi naudi?"
"Ko su mi roditelji?"

Ovakva pitanja doekivao bi muk ili bi ponekad Teg promumlao: "Ne mogu da
ti odgovorim."
Od biblioteke nije bilo vajde. Otkrio je to kada mu je bilo osam godina. U to
vreme glavni instruktor mu je bila grena asna majka po imenu Luran Geasa - ne
ba tako stara kao vangiju, ali dobrano zamakla u godine: imala je preko stotinu, u
svakom sluaju.
Na njegova pitanja biblioteka mu je pruala podatke o Gamu/Giedi I, o
Harkonenima i njihovom padu, o razliitim sukobima koje je Teg kao vojni
zapovednik reavao. Nijedna od tih bitaka nije bila prikazana kao posebno krvava;
nekoliko komentatora je ukazivalo na Tegovu 'izvanrednu diplomatsku sposobnost'.
No, jedan podatak vodio je sledeem, tako da je Dankan saznao o vremenu Bogocara
i njegovom korienju vlastitog naroda. To razdoblje sedmicama je zaokupljalo
Dankanovu panju. Pronaao je jednu staru kartu i projektovao ju je na ini zid.
Komentatorovi natpisi svedoili su da je ova ista Tvrava bila komandni centar
Ribogovornica, naputen za vreme Ratrkavanja.
Ribogovornice!
Dankan je tada poeleo da je mogao da ivi u njihovo vreme i slui kao jedan
od retkih mukih savetnika u enskoj vojsci koja je oboavala Bogocara.
Oh, iveti na Rakisu u to doba!
Teg je bio iznenaujue pristupaan kada bi se povela re o Bogocaru, koga je
uvek nazivao 'Tiraninom'. Brava biblioteke bila je otvorena i u susret Dankanu
potekoe podaci o Rakisu.
"Da li u ikad videti Rakis?" pitao je Geasu.
"Pripremamo te da ivi tamo."
Ovaj odgovor ga je zaudio. Sve to su ga do tada uili o toj udaljenoj planeti
dolo je u novo arite panje.
"Zbog ega u tamo iveti?"
"Ne mogu da ti na to odgovorim."
Sa obnovljenim zanimanjem vratio se prouavanju te tajanstvene planete i
njenih jadnih svetenika ai-Huluda, Podeljenog Boga. Crvi. Bogocar se pretvorio u
te crve! Sama zamisao ispunila je Danklana strahopotovanjem. Moda je tu i bilo
neeg vrednog oboavanja. Ova misao dotakla je neku icu u njemu. ta je nagnalo
tog oveka da prihvati takav uasan preobraaj?
Dankan je znao ta su njegovi uvari i ostali u Tvravi mislili o Rakisu i o
jezgru svetenstva. Prezrive opaske i smeh kazivale su sve. Teg je govorio:
"Verovatno nikad neemo saznati punu istinu o tome, ali velim ti, to nije religija za
jednog vojnika."
vangiju je stavila taku na razgovor o toj temi, rekavi: "Ti treba da ui o
Tiraninu, ali ne sme da veruje u njegovu religiju. To je ispod nivoa tvoje svesti i
dostojno je prezrenja."

Svaki slobodan trenutak u svom kolovanju Dankan je koristio da paljivo ita

sve to je biblioteka imala o Tiraninu: Svetu knjigu o Podeljenom bogu, Bibliju
uvara, Narandastu Katoliku Bibliju, pa ak i Apokrife. Saznao je i za ve davno
nepostojei Biro Vere i 'Biser koji je Sunce Razumevanja'.
Sama ideja o crvima ga je opinjavala. Njihova veliina! Veliki crv bi se
protegao sa jednog na drugi kraj Tvrave. Ljudi su u vreme pre Tiranina jahali te
crve, ali je sada rakijsko svetenstvo to zabranjivalo.
Posebno su ga privukli opisi jednog arheolokog tima koji je otkrio Tiraninovu
primitivnu ne-prostoriju na Rakisu. To mesto se zvalo Dar-es-Balat. Izvetaj
arheologa Hadi Benota nosio je oznaku: 'Zabranjeno od strane rakijskog svetenstva'.
Broj dosjea o ovom predmetu u arhivama Bene Geserita bio je podugaak, a ono to
je Benot otkrio zapanjujue.
"Jezgro Bogocareve svesti u svakom crvu?" pitao je Geasu.
"Tako se pria. Pa ak i da je istina, oni nisu svesni. Sam Tiranin je govorio da
e ui u beskrajan san."
Za svaki as poduavanja bila je upriliena posebna nastavna jedinica i
objanjenje religije u duhu Bene Geserita dok konano nije bio suoen sa izvetajima
nazvanim 'Devet Sioninih keri' i 'Hiljadu Ajdahovih sinova'.
Susrevi Geasu, zapitao ju je: "Moje ime je takoe Dankan Ajdaho. ta to
znai?"
Geasa se uvek kretala kao da je bila pod senkom svoje greke, sa duguljastom
glavom pognutom napred i vodnjikavim oima oborenim ka zemlji. Susret se odigrao
predvee u dugakoj dvorani izvan vebaonice. Ona vidno preblede na njegovo
pitanje.
Poto nije odgovorila, on je upita: "Jesam li ja potomak Dankana Ajdaha?"
"Morae da pita vangiju." Geasin glas je zvuao kao da su je ove rei
zabolele.
Poznat mu je bio ovaj odgovor i to ga je raalostilo. Htela je da kae da e mu
biti reeno neto to e ga uutkati, sve u svemu veoma malo. vangiju je, meutim,
bila otvorenija nego to je oekivao.
"U tvojim venama tee verodostojna krv vrlog Dankana Ajdaha."
"Ko su mi roditelji?"
"Odavno su mrtvi."
"Kako su umrli?"
"Ne znam. K nama si doao kao siroe."
"Zato onda ljudi hoe da mi naude?"
"Plae se onog to bi mogao da uini."
"ta je to to bih ja mogao da uinim?"
"Nastavi sa uenjem. Sve e ti postati jasno jednog dana."
Umukni i ui. Jo jedan poznat odgovor.

Posluao ju je jer je ve znao da oseti kada su mu vrata bila zatvorena. Ali sada
je njegova znatielja pronala druge izvetaje o Vremenima gladi i Ratrkavanja, neprostorijama i ne-letelicama kojima se nije moglo ui u trag, ak ni uz pomo
najmonijih predviajuih umova u njihovoj vaseljeni. Na ovom mestu suoio se sa
injenicom da su potomci Dankana Ajdaha i Sione, tih drevnih ljudi koji su sluili
Bogocaru, takoe nevidljivi prorocima i predskazateljima. ak ni Esnafovi
navigatori, u dubokom melaneskom transu, nisu mogli da otkriju takve ljude.
Izvetaji su mu govorili da je Siona po poreklu bila pravi Atreid, a da je Dankan
Ajdaho bio gola.
Gola?
Prevrnuo je biblioteklu u potrazi za podrobnim objanjenjem ove neobine
rei. Gola. Biblioteka mu nije ponudila nita vie od krtog opisa: 'Gole: ljudska bia
odgajena iz elija lea u Tleilaksinim akslotl rezervoarima.'
Akslotl rezervoari?
'Sredstvo Tleilaksa za reprodukovanje ivih ljudskih bia iz elija lea.'
"Opii golu", zatraio je.
"Nevino telo lieno svojih prvobitnih seanja. Vidi pod 'akslotl rezervoari'.
Dankan je nauio da ita tiinu, prazna mesta u kojima su mu se ljudi iz
Tvrave otkrivali. Sve mu je namah postalo jasno. Znao je! Imao je samo deset
godina, a znao je!
Ja sam gola.
Nije mogao da se seti akslotl rezervoara u kojima su se njegove elije
pretvorile u dete. Najranije ega se seao bila je Geasa kako ga uzima iz kolevke,
oprezne zainteresovanosti u tim oima odraslog bia koje su tako esto nestajale u
lukavom mirenju.
Bilo je to kao da je znanje koje su mu ljudi iz Tvrave tako nevoljno pruili
konano poprimilo sredinji oblik: njega samog.
"Kai mi neto vie o Bene Tleilaksima", zahtevao je od biblioteke.
"To su ljudi podeljeni u sebi na Liceigrae i Gospodare. Liceigrai su hibridi,
besplodni i podreeni Gospodarima."
Zbog ega mi ovo ine?
Informacijske naprave u biblioteci odjednom su mu postale strane i opasne.
Plaio se, ne toga da e se njegova pitanja suoiti sa jo vie praznih zidova, ve da
e dobiti odgovore.
Zbog ega sam toliko vaan vangijui i ostalima?
Oseao je da su mu naneli nepravdu, ak i Miles Teg i Patrin. Zato je trebalo
uzeti elije nekog ljudskog bia i proizvesti golu?
Postavio je sledee pitanje posle velikog kolebanja. "Moe li se gola ikada
setiti ko je bio?"
"Moe."

"Kako?"
"Psiholoki identitet gole u odnosu na original predodreuje izvesne reakcije
koje se mogu proizvesti traumom."
Ovo nije bio nikakav odgovor!
"Ali, kako?"
U tom trenutku upala je vangiju, doavi u biblioteku bez najave. Neto je,
dakle, u njegovim pitanjima bilo podeeno da joj da znak za uzbunu!
"Sve e ti postati jasno kada za to doe vreme", rekla je.
Ona ga je uutkivala! Osetio je nepravdu u tome, nedostatak istinitosti. Neto u
njemu mu je govorilo da njegovo neprobojno bie sadri vie ljudske mudrosti od
onih koji su sebe smatrali tako nadmonim. Njegova mrnja prema vangijui se
pojaala. Ona je bila olienje svega to ga je muilo i osujeivalo njegova pitanja.
Sada se, meutim, zapalila njegova uobrazilja. Ponovo e se domoi svojih
prvobitnih seanja! Oseao je istinu u tome. Setie se svojih roditelja, porodice,
prijatelja... neprijatelja.
Zatraio je odgovor na ovo od vangiju: "Jeste li me proizveli zbog mojih
neprijatelja?"
"Ve si nauio vrednost utanja, dete", rekla je. "Osloni se na tu mudrost."
Vrlo dobro. Upravo tako u se boriti protiv tebe, prokleta vangiju. utau i
uiu. Neu ti pokazati kako se stvarno oseam.
"Zna", rekla je, "mislim da podiemo jednog stoika."
Ona ga je titila! On nije eleo da bude tien. Borie se protiv svih njih
utanjem i smotrenou. Dankan je odjurio iz biblioteke i zabio se u svoju sobu.
Narednih meseci, mnoge stvari su potvrdile da je zaista gola. ak je i dete bilo
u stanju da razabere kada su stvari oko njega izuzetne. Povremeno je viao drugu
decu s one strane zida, kako hodaju du ivinog puta, smeju se i dozivaju. Pronaao
je u biblioteci izvetaj o deci. Odrasli nisu dolazili i terali ih da izvode tegobne vebe
koje su njemu bile nametnute. Druga deca nisu imala asnu majku vangiju koja bi
im izdavala naloge za svaki, pa i najmanji trenutak njihovog ivota.
Njegovo otkrie ubrzalo je jo jednu promenu u Dankanovom ivotu. Luran
Geasa bila je opozvana sa dunosti njegove glavne nastavnice i vie se nije vratila.
Nije smela da mi dopusti da saznam o golama.
Istina je bila unekoliko sloenija, kao to je vangiju objasnila Lusili na
osmatrakom parapetu na dan Lusilinog dolaska.
"Znamo da e neizbean trenutak doi. Saznae o golama i postaviti otra
pitanja."
"Bilo je krajnje vreme da jedna asna majka preuzme svakodnevno
obrazovanje. Moda je Geasa bila greka."
"Dovodi li to u pitanje moje prosuivanje?" prasnu vangiju.

"Da li je tvoje prosuivanje toliko savreno da se nikad ne moe dovesti u

pitanje?" U Lusilinom mekom kontraaltu ovo pitanje je imalo estinu amara.
vangiju je skoro minut bila bez rei. Najzad je rekla: "Geasa je mislila da je
gola maleno, ljupko dete. Zaplakala je i rekla da e joj nedostajati."
"Zar nije bila upozorena na to?"
"Geasa nije prola nau obuku."
"I tako si je tada zamenila Tamalaneom. Ne poznajem Tamalaneu, ali
pretpostavljham da je prilino stara."
"Prilino."
"Kako je reagovao na uklanjanje Gease?"
"Pitao je gde je nestala. Nismo mu odgovorili."
"Kako je prola Tamalane?"
"Ve treeg dana rekao joj je veoma smireno: 'Mrzim te. Je li to ono to bi
trebalo da oseam?'"
"Tako brzo!"
"Upravo sada te posmatra i razmilja: 'Mrzim vangiju. Da li u morati da
mrzim i ovu novu?' Ali u isti mah misli da ti nisi kao druge stare vetice. Ti si mlada.
On zna da to mora da je vano."
4.
Ljudska bia najbolje ive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi,
kada svako zna gde pripada u shemi stvari i ta moe da postigne. Uniti to mesto i
unitio si osobu.
Uenje Bene Geserita
Miles Teg nije eleo ovu dunost na Gamuu. Majstor oruja sa detetom
golom? ak i sa takvim detetom golom kakvo je bilo ovo, sa itavom istorijom
ispletenom oko njega. Bilo je to neeljeno ometanje Tegove valjano sreene
mirovine.
No, on je proiveo itav ivot kao vojni mentat pod voljom Bene Geserita i
nije mogao da prorauna nijedan in nepokornosti.
Quis custodiet ipsos custodiet?
Ko e da uva uvare; ko e paziti da uvari ne poine bilo kakav prekraj?
To je bilo pitanje o kome je Teg podrobno razmiljao u vie prilika. On je
uobliio jedno od temeljnih naela njegove odanosti Bene Geseritu. Bez obzira na to
ta bi se moglo prigovoriti Sestrinstvu, one su ispoljavale zadivljujuu stalnost
svrsishodnosti.
Moralne svrsishodnosti, utvrdio je Teg.

Moralna svrsishodnost Bene Geserita u potpunosti se slagala sa Tegovim

principima. Uopte se nije postavljalo kao pitanje to to su ti principi u njemu bili
posledica uslovljavanja od strane Bene Geserita. Racionalno razmiljanje, pogotovo
mentatova racionalnost, nisu bili u stanju drugaije da prosuuju.
Teg je sveo stvari na sutinu: kada bi samo jedna osoba sledila takve principe,
ovo bi bila bolja vaseljena.. Nikad re nije bila o o pitanju pravde. Pravda trai
pribeite u zakonu, a ovaj moe biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira i
predrasuda onih koji donose zakone. Ne, bilo je to pitanje ispravnosti, pojma koji je
dosezao mnogo dublje. Ljudi kojima je bila data sposobnost prosuivanja mora da su
oseali ispravnost tog stava.
Prema Tegovom miljenju, izjave kao to su 'nuno je pridravati se slova
zakona' bile su opasne za principe kojima se on rukovodio. Biti ispravan zahtevalo je
saglasnost, predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema ostalima na niim i
viim poloajima u hijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvim principima
nije bila potrebna nikakva kontrola spolja. Vrio si svoju dunost jer je to bilo dobro.
A nisi se pokoravao zbog toga to je to bilo predvidljivo ispravno. inio si to jer je
ispravnost bila stvar ovog trenutka. Predvianje i predskazivanje nisu imali ama ba
nikakve veze sa tim.
Teg je znao da su Atreidi bili na glasu po pouzdanom predvianju; meutim za
mudre izreke nije bilo mesta u njegovoj vaseljeni. Prihvatao si vaseljenu onakvu
kakvu si je zatekao i primenjivao svoje principe gde god je to bilo mogue.
Apsolutne naredbe u hijerarhiji uvek su bile bespogovorno izvravane. To ne znai da
je njegovo ponovno naimenovanje bilo izraz Tarazinog bespogovornog nareenja, ali
se to u ovom sluaju podrazumevalo.
"Ti si savrena osoba za ovaj zadatak."
On je imao dug ivot sa puno velikih uspeha i otiao je u penziju uz dune
poasti. Teg je znao da je bio star, spor i sa svim manama vremenosti koje su
vrebale na rubu njegove svesti, ali ga je zov dunosti okrepio iako se sa naporom
sputao da kae 'ne'.
Naimenovanje je izvrila lino Taraza. Moni stareina svih (ukljuujui i
Misionariju Protektivu), ona ga je izdvojila. Ne ma koja asna majka - ve Vrhovna
asna majka.
Taraza je dola u njegovo penzionersko utoite na Lerneusu. Ovaj njen gest
znaio je ukazivanje velike asti. Pojavila se na njegovoj kapiji nenajavljena, u
pratnji samo dve akolitke slukinje i omanje skupine uvara meu kojima je
prepoznao neka lica koja je upravo on nekad obuavao. Bilo je zanimljivo i vreme
njenog dolaska. Ujutro, neposredno poto je zavrio doruak. Ona je poznavala
njegove navike i izvesno je znala da je upravo u ovo doba dana najiliji. elela je da
ga zatekne budnog i na vrhuncu sposobnosti.

Patrin, Tegov stari pomonik, odveo je Tarazu u dnevnu sobu u istonom krilu
zgrade, malu prostoriju elegantno ureenu u kojoj se nalazio samo vrst nametaj.
Tegova odbojnost prema psu-naslonjaima i drugom pokretnom nametaju bila je
dobro poznata. Patrin je napravio kiselo lice dok je u sobu uvodio Vrhovnu majku
odevenu u crno. Teg je smesta prepoznao ovaj izraz. Patrinovo duguljasto, bledo lice,
sa mnogobrojnim starakim borama moglo je nekom izgledati kao nepokretna
maska, ali Teg se prenuo videvi produbljene bore pored ovekovih usta, i ukoen
pogled njegovih starakih oiju. Taraza je na putu ovamo zasigurno neto rekla to je
uznemirilo Patrina.
Visoka klizea vrata od tekog plaza uokviravala su pogled iz ove sobe prema
istoku, gde se pruao dugaak strm travnjak sve do drvea pokraj reke. Taraza je
zastala odmah poto je ula u prostoriju da bi uivala u prizoru.
Teg je, iako mu to niko nije naloio, dotakao jedno dugme. Zastori skliznue
preko prozora i namah se upalie sjajne kugle. Tegov postupak kazivao je Tarazi da je
on proraunao potrebu za razgovorom u etiri oka. Istakao je ovo, naredivi Patrinu:
"Molim te, postaraj se da nas niko ne uznemirava."
"A vaa nareenja za junu farmu, gospodaru", usudio se da upita Patrin.
"Molim te, pobrini se sam za to. Ti i Firus znate ta elim."
Patrin je malo ustrije zatvorio vrata kad je izlazio - jedva primetan znak koji
je, meutim, Tegu puno govorio.
Taraza je koraknula u dubinu sobe i premerila je pogledom.
"Limunastozelena", ree ona. "Jedna od mojih omiljenih boja. Tvoja majka je imala
istanano oko."
Tegu je godio ovaj kompliment. Gajio je duboku ljubav prema ovoj zgradi i
ovoj zemlji. Njegova porodica ivela je ovde samo tri pokolenja, ali je ipak ovom
mestu dala svoje obeleje. Tragovi koje je ostavila njegova majka bili su vidljivi u
veini soba.
"Bezbedno je voleti zemlju i mesta", ree Teg.
"Posebno mi se dopadaju zagasitonarandasti ilimi u predvorju i lepezasti
prozori od matiranog stakla iznad ulaznih vrata", ree Taraza. "Lepezasti prozor je
prava antika, sigurna sam."
"Ipak, verujem da nisi dola da pria o unutranjoj dekoraciji", primeti Teg.
Taraza se prigueno nasmeja.
Imala je visok glas, koji je kroz obuku Sestrinstva nauila da koristi sa
strahotnom uspenou. Bio je to glas koji se nije mogao lako zanemariti, ak i kada
se inilo da ga ne upotrebljava krajnje proraunato, kao to je sada bio sluaj. Teg ju
je viao u Savetu Bene Geserita. Njeno dranje tamo bilo je mono i ubedljivo, a
svaka re pokazatelj britkog uma koji je upravljao njenim odlukama. I sada je u
pozadini njenog ponaanja mogao da nasluti neku vanu odluku.

Teg pokaza rukom na zelenu tapaciranu stolicu sa svoje leve strane. Letimino
ju je pogledala, jo jednom obuhvatila pogledom itavu prostoriju i obuzdala osmeh.
Smela bi se opkladiti da u kui nije bilo nijedne psu-naslonjae. Teg je i sam
bio antika koja se okruila antikvitetima. Sela je i poravnala odoru dok je ekala da
Teg sedne u istovetnu stolicu preko puta nje.
"alim zbog nude koja me nagoni da zatraim da se reaktivira, baare",
zapoe ona. "Na alost, okolnosti mi daju veoma malo izbora."
Tegove dugake ruke poivale su nehajno na naslonima stolice; mentat se
odmarao ekajui. Njegov stav je govorio: ispuni um podacima.
Taraza je za trenutak bila zbunjena. Ovo je bila prava muka. Teg je, onako
visok, sa tom krupnom glavom krunisanom sedom kosom, jo imao kraljevsku
figuru. Imao je, znala je to, etiri standardne godine manje od trista godina.
Uzimajui u obzir da je standardna godina bila za nekih dvadeset etiri asa kraa od
takozvane primitivne godine, u pitanju je bila impresivna starost sa iskustvom u
slubi Bene Geserita, to je iskazivalo njeno potovanje prema njemu. Opazila je da
je Teg nosio laganu sivu uniformu bez oznaka: briljivo skrojene pantalone i kratak
kaput preko bele koulje koja je bila raskopana pri grlu, otkrivajui duboko
izbrazdan vrat. Od pojasa je dopiralo svetlucanje zlata i ona prepoznade baarski steg
koji je primio na odlasku u penziju. Koliko je to samo liilo na utilitaristu Tega! Dao
je da mu usade zlatnu triariju u preicu opasaa. Ovo je jo vie potkrepilo njene
nade. Teg e razumeti njen problem.
"Mogu li da dobijem au vode?" upita Taraza. "Putovanje je bilo dugo i
zamorno. Poslednju etapu preli smo u jednom od naih transportera koje je trebalo
zameniti jo pre pet stotina godina."
Teg ustade, ode do jedne zidne ploe, izvadi rashlaen bokal i au vode iz
plakara koji se nalazio iza ploe. Poloio je bokal i au na nizak sto do Tarazine
desne ruke. "Imam melana", ree on.
"Ne, hvala Milese. Imam svoju zalihu."
Teg ponovo sede na svoje mesto i ona opazi znake krutosti. Bio je, za svoje
godine, ipak, izvanredno gibak.
Taraza nasu pola ae vode i popi je u jednom gutljaju. Odloila je au na
poboni sto sa posebnom panjom. Kako da pone? Tegovo dranje nije je moglo
prevariti. On nije eleo da napusti mirovinu. Njeni analitiari su je upozorili na to.
Od kako se penzionisao, njegovo zanimanje za poljoprivredu nije se moglo
okarakterisati kao uzgredno. Njegovo prostrano imanje ovde na Lerneusu uglavnom
je bilo pretvoreno u eksperimentalnu batu.
Podigla je oi i stala otvoreno da ga posmatra. etvrtasta ramena naglaavala
su Tegov uzani struk. To znai da je jo aktivan. To duguljasto lice sa otrim crtama
od jakih kostiju: tipino atreidsko. Teg joj je netremice uzvratio pogled, kao to je
uvek inio, zahtevajui panju ali ostajui otvoren za sve to bi Vrhovna majka

mogla da kae. Tanka usta bila su isturena u blag osmeh, otkrivajui svetle i ravne
zube.
On zna da mi je nelagodno, pomisli ona. Prokletstvo! On je isto toliko sluga
Sestrinstva koliko i ja!
Teg je nije izazivao pitanjima. Dranje mu je ostalo besprekorno, ljubopitljivo,
ali povueno. Prisetila se da je ovo bila uobiajena crta mentata i nita se drugo tu
nije moglo proitati.
Iznenada, Teg ustade i prie stolu sa Tarazine leve strane. Okrenuo se,
prekrstio ruke na prsima i pognuo glavu gledajui nanie u nju.
Taraza je bila prinuena da obrne stolicu kako bi se ponovo nala naspram
njega. Proklet bio! Teg nije nameravao da joj olaka posao. Sve asne majke
ispitivaice ukazivale su na tekou da privole Tega da sedi za vreme razgovora. Vie
je voleo da stoji, drei ramena vojniki kruto, sa netreminim pogledom uperenim
nadole. Malo je bilo asnih majki koje su se mogle meriti s njim po visini - preko dva
metra. Ova crta ponaanja, prema jednodunom miljenju analitiarki, bila je Tegov
nain (verovatno nesvestan) da se usprotivi autoritetu Sestrinstva. Nita od toga,
meutim, nije se ispoljavalo u drugim vidovima njegovog ponaanja. Teg je bio
najpouzdaniji vojni zapovednik koga je Sestrinstvo ikad imalo.
U viedrutvenoj vaseljeni ije su se glavne vezivne sile nalazile u sloenom
uzajamnom dejstvu uprkos jednostavnosti naziva, pouzdani vojni zapovednici vredeli
su koliinu melana koja je viestruko prevazilazila njihovu telesnu teinu. Religije i
obino pamenje carskih tiranija uvek su imale uticaja u pregovorima, ali su
ekonomske sile bile te koje su na kraju odnosile prevagu; vojniki novi mogao je
da ue u bilo koju mainu za sabiranje. Tako je to bilo u svakom pregovaranju i bie
sve dok je nunost pokretaka snaga sistema trgovine - potreba za odreenim
stvarima (kao to su zain i tehniki proizvodi Iksa), potreba za specijalistima (kao
to su mentati i suk-doktori) i sve ostale svetovne potrebe za koje postoje potrebe
trita - za radnom snagom, za graditeljima, za dizajnerima, za naroitim oblicima
ivota, za umetnicima, za egzotinim zadovoljstvima...
Nijedan zakonski sistem nije bio u stanju da povee takvu sloenost u celinu i
ta injenica je sasvim oigledno proizvela jo jednu nunost - stalnu potrebu za
arbitrima koji dele udarce. asnim majkama je prirodno dopala ova uloga unutar te
ekonomske mree i Miles Teg je to znao. Takoe je znao da je jo jedanput izveden
na pozornicu, kao brod oko koga se cenkaju. Pitanje da li je i sam uivao u toj ulozi
nije imalo nikakvog znaaja u cenkanju.
"Nije to isto kao u vreme kad si imao nekog od porodice, za koga bi ovde bio
vezan", ree Taraza.
Teg je utke ovo primio. Da, njegova ena bila je pokojna ve trideset osam
godina. Njegova deca bili su odrasli ljudi i, osim jedne kerke, ivela su izvan
porodinog gnezda. Imao je puno linih potreba, ali ne i porodinih obaveza. Istina.

Taraza ga potom podseti na njegovo dugo i verno slubovanje Sestrinstvu,

navodei vie nezaboravnih podviga. Znala je da e pohvala imati malo uticaja na
njega, ali joj je obezbedila uvod za ono to je moralo da usledi.
"Tebi je poznato koliko lii na neke lanove tvoje porodice", ree ona.
Teg jedva primetno klimnu.
"Tvoja slinost sa prvim Letom Atreidom, Tiraninovim dedom, stvarno je
izuzetna", ree ona.
Teg niim nije pokazao da je ovo uo ili da se slae s tim. Bio je to naprosto
jedan podatak, neto to je ve bilo uskladiteno u njegovom izobilnom pamenju.
Znao je da u sebi nosi gene Atreida. Uoio je tu slinost u Kapitolu. Bilo je to
neobino, gotovo kao gledanje u ogledalo.
"Malo si vii", ree Taraza.
Teg je nastavio da odozgo zuri u nju.
"Do avola, baaru", ree Taraza, "hoe li barem da pokua da mi
pomogne?"
"Je li to nareenje, Vrhovna majko?"
"Ne, to nije nareenje!"
Tegovim licem polako se rairio osmeh. injenica da je Taraza sebi dopustila
da ovako prasne u njegovom prisustvu govorila je mnogo. Ona to ne bi uradila pred
ljudima za koje je drala da su nedostojni poverenja. A svakako ne bi sebi dozvolila
takvo ispoljavanje oseanja pred osobom koju je smatrala samo podreenom.
Taraza se malo zavali u stolici i uputi mu osmeh. "U redu", ree ona. "Malo si
se razonodio. Patrin mi ree da u te veoma oneraspoloiti ako te pozovem da se
vrati dunostima. Uveravam te da si presudan za nae planove."
"Kakve planove, Vrhovna majko?"
"Na Gamuu odgajamo golu Dankana Ajdaha. Ima skoro est godina i spreman
je za vojniku ovuku."
Tegove oi se jedva primetno rairie.
"Za tebe e to biti naporna dunost", ree Taraza, "ali elim da to pre
preuzme njegovo obuavanje i zatitu."
"Moja slinost sa Vojvodom Atreidom", ree Teg. "Iskoristiete me za
uspostavljanje njegovih prvobitnih seanja."
"Da, u roku od osam do deset godina."
"Toliko dugo!" Teg zavrte glavom. "Zbog ega ba Gamu?"
"Po naem nalogu Bene Tleilaksi su promenili njegovo prana-bindu naslee.
Njegovi refleksi e po brzini biti ravni refleksima bilo kog roenog u nae vreme.
Gamu... prvi Dankan Ajdaho roen je i odgajan tamo. Zbog promena u njegovom
elijskom nasleu moramo i sve ostalo, koliko je god mogue, pribliiti prvobitnim
uslovima."

"Zbog ega to inite?" Ovo je bilo reeno tonom mentatske svesti koja
prikuplja podatke.
"Na Rakisu je otkriveno jedno ensko dete koje je sposobno da kontrolie crve.
Bie posla i za naeg golu tamo."
"Spariete ih?"
"Ne zapoljavam te kao mentata. Nama su potrebne tvoje vojnike sposobnosti
i slinost sa prvim Letom. Ti e znati, kada kucne as, da vaspostavi njegova
prvobitna seanja."
"Znai, stvarno elite da me vratite na posao kao Majstora oruja?"
"Misli li da je to unienje za oveka koji je bio vrhovni baar svih naih
snaga?"
"Vrhovna majko, ti si tu da izdaje nareenja, a ja da se pokoravam. Ali neu
prihvatiti to mesto bez svih prava zapovednitva nad itavim sistemom odbrane
Gamua."
"To je ve sreeno, Milese."
"Ti si zaista uvek znala kako moj um dela."
"I uvek sam imala poverenja u tvoju odanost."
Teg se odgurnuo od pobonog stola i zastao za trenutak razmiljajui, a onda
ree: "Ko e mi davati uputstva?"
"Belonda iz Arhiva, isto kao i pre. Dae ti ifru da bi se obezbedila razmena
poruka izmeu nas."
"Ja u ti dati spisak ljudi", ree Teg. "Starih drugara i dece nekih od njih. Hou
da me svi oni ekaju na Gamuu kad budem stigao."
"Ne misli li da e neko od njih odbiti?"
Njegov pogled kao da je govorio: Ne budi luda!
Taraza se prigueno nasmeja i pomisli: Postoji jedna stvar koju smo valjano
nauili od prvih Atreida - kako da kod ljudi koji zapovedaju postignemo najvei
stepen predanosti i odanosti.
"Patrin e obaviti regrutovanje", ree Teg. "Znam da nee prihvatiti in, ali mu
treba obezbediti punu platu i pogodnosti koje dolikuju autantu pukovnika."
"Tebi e, naravno, biti vraen in vrhovnog baara", ree ona. "Mi emo..."
"Ne. Imate Burzmalija. Nije nam potrebno da mu slabimo pozicije ponovnim
postavljanjem njegovog starog zapovednika u nadreen poloaj."
Posmatrala ga je za trenutak, a onda ree: "Jo nismo opunomoili Burzmalija
kao..."
"To mi je dobro poznato. Moji stari drugari iscrpno me obavetavaju o politici
Sestrinstva. Ali ti i ja, Vrhovna majko, znamo da je to samo pitanje vremena.
Burzmali je bez sumnje najbolji."
Mogla je jedino da se sa tim saglasi. Bilo je to neto vie od mentatske
procene. Bila je to Tegova procena. Ali jedna druga misao ju je kosnula.

"Onda, ti zna za nau raspravu u Savetu!" ree ona prekorno. "A pustio si
me..."
"Vrhovna majko, kad bih mislio da ete proizvesti novo udovite na Rakisu,
rekao bih to. Vi imate poverenja u moje odluke; ja u vae."
"Proklet bio, Milese, predugo smo bili razdvojeni." Taraza je ustala. "Ve i
samo saznanje da se vraa u zapregu ini me spokojnijom."
"Zaprege", ree on. "Da. Ponovo me postavljate za baara na specijalnom
zadatku. Na taj nain nee biti budalastih pitanja kada vest stigne do Burzmalija."
Taraza izvue sveanj ridulijanskog papira ispod odore i predade ga Tegu.
"Ove sam ve potpisala. Sam unesi tekst o svom ponovnom postavljenju. Sva ostala
ovlaenja su tamo, dokumenta za prevoz i tako dalje. Ova nareenja ti lino ja
izdajem. Samo e mene sluati. Ti si moj baar, razume li?"
"Zar to nisam uvek bio?" upita on.
"Sada je to vanije nego ikad. uvaj tog golu i valjano ga obuavaj. On je
tvoja odgovornost. A ja u te podravati u svemu tome ma ko da se suprotstavi."
"ujem da vangiju zapoveda na Gamuu."
"Ma ko da se suprotstavi, rekoh, Milese. Ne veruj vangijui."
"Razumem. Hoe li da rua sa nama. Moja kerka..."
"ao mi je, Milese, ali moram hitno da se vratim. Smesta u ti poslati
Belondu."
Teg ju je otpratio do vrata, izmenio nekoliko ala sa svojim nekadanjim
uenicima iz njene pratnje i saekao da odu. Imali su oklopljeno povrinsko vozilo
koje je ekalo sa upaljenim motorom, jedan od novih modela koji su oito doneli sa
sobom. Taj prizor izazvao je kod njega nelagodno oseanje.
Hitnost!
Taraza je lino dola: Vrhovna majka na kurirskom zadatku! Bila je svesna ta
e mu to otkriti. Uz toliko prisno poznavanje naina ponaanja Sestrinstva, ono to se
upravo dogodilo bilo je za njega pravo otkrovenje. Rasprava u Savetu Bene Geserita
otila je mnogo dalje i od onog to su mu njegovi izvestioci preneli.
"Ti si moj baar."
Teg je letimino pregledao sveanj ovlaenja i dokumenata koje mu je Taraza
ostavila. Na njima je ve bio njen peat i potpis. Poverenje koje je ovo
podrazumevalo pridodalo se nekim stvarima koje je naslutio; sve to pojaalo je
njegov nemir.
"Ne veruj vangijui."
Gurnuo je najpre papire u dep i krenuo da pronae Patrina. Valjalo je Patrinu
dati uputstva i umiriti ga. Morae da razmotre koga da pozovu u pomo za izvrenje
ovog zadatka. Stao je da u svesti rea pojedina imena. Predstoji opasna dunost. U
obzir su dolazili samo najbolji ljudi. Prokletstvo! Sve u vezi sa imanjem morae da

preuzmu Firus i Dimela. Koliko mnogo pojedinosti! Dok je lagano koraao kroz
kuu osetio je kako mu bilo bre kuca.
Prolazei pored kunog uvara, jednog od svojih starih vojnika, Teg se
zaustavi: "Martine, otkai sve moje sastanke za danas. Pronai mi kerku i reci da
odmah doe u moju radnu sobu."
Vest se rairila kuom, a odatle i imanjem. Sluge i porodica, znajui da je
Vrhovna asna majka upravo nasamo razgovarala sa njim, odmah su postavili
zatitnu zavesu da bi ga sauvali od zaludnih ometanja. Njegova najstarija kerka
Dimela odseno ga je prekinula kada je pokuao da nanie pojedinosti neophodne za
nastavak projekta na eksperimentalnoj farmi.
"Oe, nisam dete!"
Nalazili su se u maloj staklenoj bati, koja je bila povezana sa njegovom
radnom sobom. Ostaci Tegovog ruka leali su na uglu grnarskog stola. Patrinova
belenica stajala je oslonjena na zid iza posluavnika.
Teg otro pogleda svoju ker. Dimelina spoljanjost ga je zadovoljavala, ali ne
i visina. Odvie iljata da bi bila lepa, ona se dobro udala. Dimela i Firus imali su
troje lepe dece.
"Gde je Firus?" upita Teg.
"Otiao je da se pobrine za presaivanje na Junoj farmi."
"Oh, da. Patrin mi je ve rekao."
Teg se osmehnu. Uvek mu se dopadalo to je Dimela odbila ponudu
Sestrinstva, odluivi se da se uda za Firusa, roenog Lerneuanina, i da ostane u
blizini svog oca.
"Sve to znam jeste da te pozivaju da se ponovo primi dunosti", ree Dimela.
"Je li to opasan zadatak?"
"Zna, ponekad govori ba kao tvoja majka", odvrati Teg.
"Dakle, opasno je! Proklete bile, zar nisi dovoljno uinio za njih?"
"Oigledno nisam."
Okrenula se i pola kada je Patrin uao na ulaz staklene bate na drugom kraju.
uo je kako neto govori Patrinu dok su se mimoilazili.
"to je stariji to i sam vie lii na neku asnu majku!"
ta je drugo mogla da oekuje? pitao se Teg. Kao sin jedne asne majke i oca
koji je bio nevaan funkcioner CHOAM-a, rastao je u domainstvu koje je ivelo po
taktu Sestrinstva. Postalo mu je to jasno jo u ranom uzrastu, kada je oeva
privrenost CHOAM-ovoj meuplanetarnoj trgovinskoj mrei jednostavno namah
iezla poto mu je majka stavila prigovor.
Ova kua bila je kua njegove majke sve do njene smrti, do koje je dolo
nepunu godinu posle oeve. Obeleja njenog ukusa leala su svuda oko njega.
Patrin se zaustavi ispred njega. "Vratio sam se po svoju belenicu. Jesi li dodao
koje ime?"

"Nekoliko. Bolje odmah kreni na posao."

"Razumem!" Patrinovo lice za trenutak poprimi izraz krutosti i on poe natrag
putem kojim je doao, lupkajui belenicom po nozi.
I on to osea, pomisli Teg.
Teg jo jednom pogleda oko sebe. Ova kua je i dalje bila mesto njegove
majke. Posle svih ovih godina koje je ovde proiveo i podigao svoju porodicu. Oh,
on je sagradio ovu staklenu batu, ali ta radna soba bila je njena privatna odaja.
Denet Roksbrov od lerneuskih Roksbrova. Kuni nametaj, ukrasi, sve je to i
dalje odavalo njen duh. Taraza je to videla. On i njegova ena promenili su poneto
od spoljanjih predmeta, ali je sr ostala u duhu Denet Roksbrov. Nije bilo nikakve
sumnje u pogledu prisustva krvi Ribogovornica u toj lozi. Kakvu je dragocenost ona
predstavljala Sestrinstvu! injenica da se udala za Loi Tega i itav ivot provela
ovde, bila je pravo udo. Neprihvatljiva injenica za one koji nisu znali na koji se
nain planovi rasploavanja Sestrinstva ostvaruju tokom pokoljenja.
Ponovo su to uinile, pomisli Teg. Pustile su me da ekam u prividnom miru
tokom svih ovih godina samo zbog ovog trenutka.
5.
Zar religija tokom svih ovih milenijuma ne polae iskljuivo pravo na
stvaralatvo?
Tleilaksovo pitanje iz 'Muad'Dibovih govora'
Vazduh na Tleilaksu bio je kristalno ist, proet nepokretnou koja je delom
poticala od jutarnje studeni, a delom od zastraene pritajenosti kao da je ivot ovde u
Bandalongu neto iekivao - taj ivot halapljiv i nasluujui, koji se, meutim, ne bi
ni pomerio dok on ne da znak. Mahor, Vilvit Vaf, Gospodar nad gospodarima, uivao
je u ovim trenucima vie nego u bilo kom drugom delu dana. Grad je sada, dok ga je
posmatrao kroz otvoren prozor, bio njegov. Bandalong je mogao da oivi samo na
njegovu naredbu. Tako je bar on sebi govorio. Strah koji se oseao tamo napolju bio
je posledica njegove stege nad svakom pojavom koja je mogla iskrsnuti iz tog
vrtlonog rezervoara ivota; civilizacije Tleilaksa koja je ovde zaeta a koja je potom
nadaleko proirila svoje moi.
Milenijumima je njegov narod ekao na ovaj as. Vaf se sada naslaivao
prispelim trenutkom. Kroz sva teka vremena za vladavine Leta II (ne Bogocara, ve
Bojeg poslanika) tokom vremena gladi i Ratrkavanja, kroz sve bolne poraze od
manje vrednih stvorenja, kroz sve te patnje Bene Tleilaksi su strpljivo izgraivali
svoje snage za ovaj trenutak.
Doao je na as, o Proroe!

Posmatrao je grad koji je leao ispod njegovog visokog prozora kao simbol,
monu oznaku na stranici tleilakog plana. Ostale planete Tleilaksa, ostali veliki
gradovi, uzajamno povezani i meusobno zavisni, a svi jednoduno privreni
njegovom Bogu i njegovom gradu, iekivali su znak za koji su znali da uskoro mora
uslediti: zbratimljene snage Liceigraa i Maeika nagomilale su silnu energiju
pripremajui se za kosmiki skok. Milenijumi iekivanja bili su na izmaku.
Vaf je o tome razmiljao kao o 'dugom poetku'.
Da. Klimnuo je potvrdno glavom posmatrajui uureni grad. Od samog
poetka, od siunog semena jedne ideje, voe Bene Tleilaksa shvatile su i prihvatile
sve rizike plana koji je bio tako dugoroan i rastegnut, tako zaobilazan i tanan. Znali
su da moraju da prebrode razdoblja u kojima su se nalazili na rubu propasti, da
podnesu gorke gubitke, potinjenosti i ponienja. Sve ovo i jo mnogo vie toga
upotrebljeno je za graenje osobite predstave o Tleilaksima. Tokom milenijuma
pretvaranja stvorile su mit.
Zli, odvratni, prljavi Tleilaksi! Glupi Tleilaksi! Predvidljivi Tleilaksi! Plahoviti
Tleilaksi!
ak su i prorokove sledbenice pale kao rtve ovog mita. Zarobljena
Ribogovornica stajala je u ovoj istoj sobi i vikala na gospodara Tleilaksa: "Dugo
pretvaranje prerasta u stvarnost. Zaista ste zli!" Tada su je ubili, a Prorok nije nita
preduzeo.
Kako su malo svi ti tuinski svetovi i narodi shvatali suzdravanje Tleilaksa.
Plahoviti! Neka ponovo razmisle o tome poto Bene Tleilaksi pokau koliko su
milenijuma bili sposobni da ekaju na svoj uspon.
Raspoluken!
Vaf prevali ovu drevnu re preko usana: Raspon luka! Koliko jako nategne
luk unazad pre no to pusti strelu. Ova strela e se zariti duboko!
"Maeiki su ekali due od ostalih", proapta Vaf. Odvaio se sada kada je bio
potpuno sam u svojoj utvrenoj kuli da izusti tu re: 'Maeiki'.
Sa izlaskom sunca zablistae vrhovi krovova ispod njega. Mogao je da uje
komeanje gradskog ivota. Vazduh koji je dopirao kroz prozor bio je ispunjen
sladunjavo-kiselkastim tleilakim mirisima. Vaf duboko udahnu i zatvori prozor.
Oseao se kao preporoen posle ovih trenutaka samotnog osmatranja.
Udaljivi se od prozora odenuo se u sveanu, belu hilat odoru kojoj su se svi Domeli,
po sili svoje uslovljenosti klanjali. Odora je od glave do pete prekrivala njegovo
zdepasto telo, to mu je stvaralo utisak da je zapravo u oklopu.
"Boji oklop!"
"Mi smo narod Jagista", jo prole noi podsetio je svoje savetnike. "Sve
ostalo su graniari. Mi smo gradili mit o naoj slabosti i zlom delanju tokom svih
ovih milenijuma samo sa jednim ciljem. ak i Bene Geserit veruje u to!"

Sedei u dubokoj sagri bez prozora, u okrilju ne-prostorije, njegovih devet

savetnika slono se osmehnulo utke uvaavajui njegove rei. Znali su da je re o
pravu gufrana. Ravan na kojoj su Tleilaksi odredili vlastitu sudbinu uvek je bio kel sa
svojim pravom gufrana.
Bilo je ispravno da ak i Vaf, najmoniji meu svim Tleilaksima, ne moe da
ode iz svog sveta i bude ponovo primljen ako ne padne niice pred gufranom, molei
za oprotaj zbog dodira koje je imao sa nezamislivim gresima tuina. Odlaskom
meu povindahe ak i najmoniji su mogli da se ukaljaju. Kasadari koji su nadzirali
Tleilaksine granice i uvali selamlike ena imali su pravo da posumnjaju ak i u
Vafa. On jeste bio izuzetan ovek i kel, ali je morao to da dokae svaki put kada bi se
posle izbacivanja vraao, a takoe i svaki put kada bi ulazio u selamlik da raspodeli
svoju spermu.
Vaf prie duguljastom ogledalu i osmotri sebe i svoju odoru. Znao je da sa
svojih jedva metar i po visine povindasima izgleda kao patuljak. Oi, kosa i koa bili
su u nijansama sivog, sve zajedno podloga za ovalno lice sa siunim ustima i nizom
otrih zuba. Neki Liceigra mogao je da podraava njegove crte i dranje tela, mogao
je da po nareenju nekog Maeika uzme njegovo oblije, ali ne bi mogao da obmane
nijednog Maeika niti kasadara. Jedino su se povindasi dali prevariti.
Sa izuzetkom Bene Geserita!
Lice mu se smrai pri ovoj pomisli. No, dobro, te vetice tek treba da se suoe
sa novim Liceigraima.
Nijedan drugi narod nije do te mere usavrio genetski jezik kao Bene Tleilaksi,
bodrio je sebe. Imamo pravo da to nazovemo 'jezikom Boga'. Jer sam Bog nam je
podario ovu ogromnu mo.
Vaf ode do vrata i zastade oekujui jutarnje zvono. Nije bilo naina, pomislio
je, da opie bogatstvo emocija koje je sada oseao. Vreme mu se otkrilo. Nije se pitao
zbog ega su Prorokovu pravu poruku uli jedino Bene Tleilaksi. Bilo je to Boje
inodejstvovanje a, u tome, Prorok je bio Ruka Boja, vredan potovanja kao Boji
poslanik.
Pripremio si ih za nas, O Proroe.
A gola na Gamuu, taj gola u ovo vreme, bio je vredan sveg njihovog ekanja.
Jutarnje zvono se oglasi i Vaf izae u dvoranu u isto vreme kad i druge prilike
odevene u belo i uputi se ka istonom balkonu da pozdravi sunce. Kao Mahai i Abdl
svog naroda, sada je mogao da se poistoveti sa svim Tleilaksima.
Mi smo zakoniti sledbenici erijata, poslednji od naeg roda u vaseljeni.
Nigde izvan zaptivenih odaja svoje Malik-brae nije mogao da otkrije ovakvu
tajnu misao, ali znao je da ta misao sada obitava u svakom umu oko njega, i da je
delovanje te misli podjednako vidljivo kod Maeika, Domela i Liceigraa. Paradoks
rodovskih veza i oseanje drutvenog identiteta koji je proimao kel od Maeika pa
sve do najniih Domela, Vafu se nije inio paradoksalnim.

Radimo za istog Boga.

Liceigrai u obliju Domela poklonie se i otvorie vrata balkona. Izazei na
sveanu svetlost okruen svojim brojnim sadruzima, Vaf se osmehnu prepoznavi
Liceigrae. A ipak, Domeli! Bila je to rodovska ala, jer Liceigrai nisu bili rod. Oni
su bili sinteze, orua, ba kao to je i gola na Gamuu bio orue, u celosti planiran na
jeziku Boga koji su govorili jedino Maeiki.
Zajedno sa ostalima koji su se tiskali oko njega Vaf obavi poklonjenje suncu.
Ispustio je pokli Abdla i uo njegov odjek u bezbroj glasova iz najudaljenijih
krajeva grada.
"Sunce nije Bog!" povikao je.
Ne, sunce je bilo samo simbol boje beskrajne moi i milosti, jo jedna
sinteza, jo jedno orue. Vaf, oseanja proienih prolaenjem kroz gufran
prethodne noi i okrepljen jutarnjim obredom, mogao je sada da razmilja o
putovanju u mesta povindaha i nedavnom povratku, zbog koga je gufran i bio
neophodan. Ostali poklonici napravie mu prolaz i on ode natrag u unutranje
hodnike da bi potom zaao u pokretni prolaz koji ga je doveo do pokretnog vrta u
kome je imao zakazan sastanak sa svojim savetnicima.
Bio je to uspean pohod meu povindahe, pomisli on.
Svaki put kada je naputao unutranje svetove Bene Tleilaksa Vaf se oseao
kao da je na lakaru, ratnom pohodu kome je cilj bila konana odmazda koju je
njegov narod potajno nazivao Bodal (uvek se pisala velikim slovima i uvek bila prva
stvar koju je valjalo potvrditi u gufranu ili kelu). Ovaj poslednji lakar bio je izuzetno
uspean.
Sa pokretne rampe Vaf stupi u sredinji vrt obasjan sunevom svetlou koja je
poticala od prizmatskih reflektora na okolnim krovovima. Mali vodoskok igrao je
svoju vizuelnu fugu u srcu poljunenog kruga. Niska ograda od belog kolja na
jednoj strani opkoljavala je briljivo ian travnjak, prostor jedva dovoljan da vazduh
oko vodoskoka bude vlaan, ali ipak ne toliko mali da bi pljuskanje vode moglo da
omete razgovor u pola glasa. Oko tog travnatog pojasa bilo je rasporeeno deset
uskih klupa od prastare plastike - njih devet u polukrugu naspran desete koja je bila
postavljena malo po strani.
Zastavi na rubu travnatog pojasa, Vaf se obazre udei se kako to da nikad
ranije nije osetio ovako snano zadovoljstvo pri pogledu na ovo mesto. Tamnoplava
boja klupa poticala je od same biti materijala. Vekovi upotrebe pohabali su klupe
stvorivi blage krivine na dorujima i bezbroj udubljenja, ali boja je ostala jednako
vidljiva na izanalim kao i na ostalim mestima.
Vaf sede naspram svojih devet savetnika reajui u glavi rei za koje je znao
da e morati da budu izgovorene. Dokument koji je doneo sa poslednjeg lakara, to
je zapravo bio pravi razlog njegovog izleta, nije se mogao pojaviti u bolji as.
Njegova oznaka i rei koje je sadravao, nosili su monu poruku za Tleilakse.

Vaf iz unutranjeg depa izvue tanak snop ridulijanskog kristala. Nije mu

promakla pojaana panja njegovih savetnika: devet lica slinih njegovom, Maeiki
najdubljeg kela. Sva lica su izraavala oekivanje. Proitali su ovaj dokukment na
kelu: Atreidski manifest. Probdeli su no razmiljajui o poruci manifesta. Sada je,
konano, valjalo suoiti rei. Vaf poloi dokument na krilo.
"Predlaem da ove rei rairimo na sve strane", ree Vaf.
"Bez izmene?" Bio je to Mirtal, savetnik koji je meu svima njima bio najblii
gola preobraaju. Mirat je bez sumnje udeo da postane Abdl i Mahai. Vaf se
usredsredi na savetnikovu iroku vilicu ija je rskavica rasla vekovima kao vidljivi
znak velike starosti njegovog tela.
"Tano ovakve kakve su dole u nae ruke", ree Vaf.
"Opasno", ree Mirlat.
Vaf okrenu glavu na desnu stranu, tako da su savetnici mogli da osmotre
njegov detinji profil ocrtan na pozadini koju je inio vodoskok. Ruka boija je na
mojoj desnoj strani!
Nebo iznad njega bilo je poput uglaanog kornalina kao da je Bandalong,
najstariji grad Tleilaksa, bio graen ispod jednog od onih dinovskih, vetakih
pokrivaa podignutih da bi pruili zatitu pionirima na surovijim planetama. Kada se
ponovo usredsredio na svoje savetnike, crte lica su mu bile blage.
"Nije opasno za nas", ree Vaf.
"Stvar miljenja", odvrati Mirlat.
"Razmotrimo onda i druga miljenja", predloi Vaf. "Ima li potrebe da se
bojimo Iksijanaca i Ribogovornica? Zaista, ne. Oni su nai, premda to i ne znaju."
Vaf pusti da im se ove rei ureu u svest; svi oni su znali da novi Liceigrai
sede u najviim savetima Iksijanaca i Ribogovornica, odnosno da zamena nije bila
otkrivena.
"Esnaf nee udariti na nas, niti e nam se suprotstaviti, budui da smo im
jedini siguran izvor melana", ree Vaf.
"A ta e da ini sa onim Uvaenim Nalonicama koje se vraaju iz
Ratrkavanja?" upita Mirlat.
"Pozabaviemo se njima kada se za to ukae potreba", odgovori Vaf. U tome
e nam pomoi potomci naih ljudi koji su dobrovoljno otili u Ratrkavanje."
"Trenutak zaista izgleda povoljan", promrmlja jedan drugi savetnik.
Bio je to glas Torga Mlaeg, primeti Vaf. Dobro. Jedan glas je osiguran.
"Bene Geserit", prasnu Mirlat.
"Mislim da e Uvaene Nalonice ukloniti te vetice sa naeg puta", ree Vaf.
"Ve ree jedne na druge kao ivotinje koje se bore u jazbini."
"A ta ako je otkriven autor tog manifesta?" upita Mirlat. "ta onda?"
Nekolicina savetnika klimnue potvrdno glavama. Vaf ih je ve uoio: ljudi
koje je trebalo pridobiti.

"Opasno je zvati se Atreid u ovo doba", ree on.

"Osim moda na Gamuu", odvrati Mirlat. "A ime Atreida potpisano je na tom
dokumentu."
Kako je to udno? pomisli Vaf. injenica da su CHOAM-ovi predstavnici na
skupu povindaha odveli Vafa sa unutranjih planeta Tleilaksa govorila je sama po
sebi veoma mnogo. Ali CHOAM-ovi ljudi su veinom bili potajni ateisti, koji su sa
sumnjom gledali na sve religije, a izvesno je da su Atreidi bili veoma mona
religijska snaga. CHOAM-ove brige bile su gotovo opipljive.
Vaf je sada ponovo razmotrio CHOAM-ovu reakciju.
"Tako mu njegove bezbonike due, taj CHOAM-ov najamnik je u pravu",
uporno je nastojao Mirlat. "Ovaj dokument je podmukao."
Morau da se pozabavim Mirlatom, pomisli Vaf. Podigao je manifest sa krila i
glasno proitao prvi red:
"U poetku bee re, a ta re bee Bog."
"Ravno iz Narandaste Katolike Biblije", ree Mirlat. Glave jo jedanput
klimnue izraavajui zabrinuto slaganje.
Vaf jednim brzim osmehom pokaza vrhove svojih onjaka. "eli li da kae
da meu provindasima ima onih koji sumnjaju u postojanje erijata i Maeika?"
Bilo je dobro izgovoriti ove rei, podseajui sluaoce da su jedino ovde meu
najdubljim Tleilaksima stare rei i stari jezik sauvani u nepromenjenom vidu. Da li
se Mirlat ili bilo ko drugi plaio da rei Atreida mogu da srue erijat?
Vaf je postavio ovo pitanje i namah ugledao zabrinuta, smrknuta lica.
"Ima li nekog meu vama", upita Vaf, "ko veruje da ijedan povindah zna kako
mi koristimo jezik Boga?"
Eto! Neka razmisle o tome! Svaki meu njima ovde budio se s vremena na
vreme u telu gole. Ovaj Savet je bio svedok telesnog kontinuiteta kakav nijedan drugi
narod nije nikada ostvario. Isti ovaj Mirlat svojim oima je video Proroka. Skital je
razgovarao sa Muad'Dibom! Nauivi kako se telo moe obnoviti, a seanja ponovo
uspostaviti, oni su saeli tu mo u jednoj vladi ije su se snage morale ograniiti, jer
bi u suprotnom bile rasute na sve strane. Samo su jo one vetice posedovale slino
skladite iskustva, iz koga su mogle da crpu snagu, ali su ga koristile sa bojaljivom
predostronou, uasnute mogunou da proizvedu jo jednog Kvizac Haderaha!
Vaf podseti na sve to svoje savetnike, dodavi: "Konano je doao as za
akciju."
Poto niko nije izrazio neslaganje, Vaf nastavi: "Ovaj manifest ima jednog
autora. Sve analize se slau. Mirlate?"
"Pisala ga je jedna osoba, a ta osoba je, van svake sumnje, istinski Atreid",
sloi se Mirlat.
"Svi su na skupu povindaha to potvrdili", ree Vaf. "ak se i jedan Esnafov
navigator treeg stepena saglasio."

"Ali ta je osoba proizvela stvar koja podstie nasilna ponaanja meu

razliitim narodima", usprotivi se Mirlat.
"Jesmo li ikada dovodili u sumnju atreidski dar za izazivanje razdora?" upita
Vaf. "Kada su mi povindasi pokazali ovaj dokument znao sam da nam je Bog poslao
znak."
"Da li mu one vetice i dalje poriu autorstvo?" urno upita Torg Mlai.
Kako je samo umesan u pravi as, pomisli Vaf.
"Ovim manifestom svaka religija povindaha dovodi se u pitanje", ree Vaf.
"Svaka vera izuzev nae ostaje da lebdi u limbu."
"Upravo u tome je problem!" upade Mirlat.
"Ali samo mi znamo za ovo", odvrati Vaf. "Ko jo ak i pretpostavlja
postojanje erijata?"
"Esnaf", dobaci Mirlat.
"Oni nisu, niti e to ikad obelodaniti. Znaju kakav bi bio na odgovor."
Vaf podie sveanj papira sa krila i ponovo stade da ita naglas:
"Sile koje ne moemo da shvatimo proimaju nau vaseljenu. Mi vidimo senke
tih sila kada se projektuju na platnu pristupanom naim ulima, ali ih ne shvatamo."
"Atreid koji je pisao ovo znao je za erijat", promrmlja Mirlat.
Vaf nastavi da ita kao da nije uo upadicu:
"Shvatanje zahteva rei. Neke stvari se ne mogu svesti na rei. Postoje stvari
koje se mogu iskusiti samo bez rei."
Kao da je re o svetoj relikviji, Vaf spusti dokument u krilo. Zatim progovori
tako tiho da su njegovi sluaoci bili prinueni da se nagnu prema njemu, a poneki i
da rukom naulje ui: "Ovo nam veli da je naa vaseljena magina. Kazuje da su svi
proizvoljni oblici prolazni i podloni maginim promenama. Nauka nas je dovela do
ovakvog tumaenja, kao to nas je, takoe, navela na stazu sa koje ne moemo da
odstupimo."
Pustio je da ove rei deluju za trenutak, a onda dodade: "Nijedan rakiski
svetenik Podeljenog boga, niti bilo koji drugi povindaki arlatan, nije u stanju da
ovo prihvati. Jedino mi znamo, jer na Bog je magian Bog, iji jezik govorimo."
"Biemo optueni za autorstvo", ponovo se usprotivi Mirlat. Izgovarajui ovo,
Mirlat odseno odmahnu glavom. "Ne! Shvatam. Shvatam ta eli da kae."
Vaf je utao. Mogao je da vidi kako svaki od njih razmilja o njihovom Sufi
poreklu, priseajui se Velikog uverenja i Zensuni ekumenizma iz koga su se izlegli
Bene Tleilaksi. Ljudi ovog kela znali su bogomdane injenice o svom poreklu, ali su
ih pokolenja tajanstva uverila da nijedan provindah ne deli njihovo znanje.
Rei su tiho plovile kroz njihov um. "Pretpostavka zasnovana na shvatanju
sadri njihovo uverenje u jedno apsolutno tlo iz koga sve stvari niu poput biljki iz
semenja."

Znajui da se njegovi savetnici takoe priseaju ovog katehizisa iz Velikog

uverenja, Vaf ih podseti na Zensuni upozorenje.
"Iza takvih pretpostavki lei vera u rei koju provindasi nikada ne dovode u
sumnju: samo erijati sumnjaju, no mi to inimo sasvim neupadljivo."
Savetnici klimnue izraavajui potpunu saglasnost.
Vaf malo pognu glavu i nastavi: "in kazivanja da postoje stvari koje se ne
mogu opisati reima potresa vaseljenu u kojoj su rei vrhunsko verovanje."
"Povindaki otrov!" uzviknue savetnici.
Sada su svi bili na njegovoj strani i Vaf, elei da njegova pobeda odjekne,
zapita: "ta je kredo Sufi-Zensunija?"
Nisu mogli to da izgovore, ali svi usredsredie misli na to: Da bi se postigao
s'tori nije potrebno nikakvo shvatanje. S'tori postoji bez rei, ak i bez imena.
U jednom trenu, svi digoe glave i izmenjae reite poglede. Mirlat uze na
sebe da izgovori zakletvu Tleilaksa:
"Mogu da kaem Bog, ali to nije moj Bog. To je samo zvuk, nita moniji od
bilo kog drugog zvuka."
"Sada vidim", ree Vaf, "da svi oseate mo koja nam je putem ovog
dokumenta pala u ruke. Milioni miliona primeraka ve krue meu provindasima."
"Ko to ini?" upita Mirlat.
"Kao da je to vano", uzvrati Vaf. "Neka ih povindasi proganjaju, istraujui
im poreklo, pokuavajui da ih zabrane, propovedajui protiv njih. Sa sVAkim
takvim inom povindasi samo ubrizgavaju novu mo tim reima."
"Zar ne treba da i mi propovedamo protiv ovih rei?" upita Mirlat.
"Samo ako okolnosti to budu zahtevale", odgovori Vaf. "Pazite." Pljesnuo je
papirima po kolenima. "Povindasi se suzili svoju svest do najopipljivije svrhovitosti,
i u tome je njihova slabost. Moramo da osiguramo da ovaj manifest krui na to
irem prostoru."
"Magija mog Boga na je jedini most", uzvratie u istom tonu savetnici.
Vaf opazi da SU se svi vratili sredinjoj bezbednosti svoje vere. To je bilo lako
postignuto. Nijedan Maeik nije imao u sebi povindaku glupost koja je cvilela: "U
tvojoj beskrajnoj milosti, Boe, zato ba mene?" U jednoj reenici povindasi su
prizivali beskraj i poricali ga, nIjednog trenutka ne uoavajui vlastitu ludost.
"Skitile", pozva Vaf.
Najmlai i najmladolikiji meu savetnicima, koji je, kako je i dolikovalo,
sedeo na kraju sa leve strane, revnosno se nae napred.
"Naoruaj verne", zapovedi Vaf.
"udim se da nam je jedan Atreid podario ovakvo oruje", ree Mirlat. "Kako
je mogue da Atreidi uvek postave ideal koji pridobija milijarde odanih sledbenika?"
"Nije re o Atreidu, ve o Bogu", objasni Vaf. Zatim podie ruke i prozbori
zakljune obredne rei: "Maeiki su se sreli u kelu i osetili prisustvo Boga."

Vaf sklopi oi i saeka da ostali odu. Maeiki! Kako je dobro bilo oslovljavati
same sebe na kelu, govoriti jezikom Islamiata, koji nijedan Tleilaks nije govorio
izvan svojih tajnih saveta; ak ni Liceigrai nisu govorili njime. Nigde u Vektu
Jandole, ni u najudaljenijim krajevima Tleilaksa Jagiste, nije iveo nijedan povindah
koji je znao ovu tajnu.
Jagista, pomisli Vaf ustajui sa klupe. Jagista, zemlja nepokornih.
Uini mu se da gotovo moe da oseti kako dokument treperi u njegovoj ruci.
Ovaj atreidski manifest bio je upravo ona vrsta stvari koju e mase povindaha slediti
do svoje propasti.
6.
Nekih dana to je melan; nekih dana to je gorki kal.
Rakijski aforizam
Bila je ve trea godina od kako se svetenici Rakisa nisu odvajali od nje.
Devojica eana leala je opruena na vrhu jedne visoke zavojite dine. Piljila je u
jutarnju daljinu odakle se moglo uti tutnjavo trenje. Svetlost je bila avetinjski
srebrnasta i navlaila je nad obzorje koprenastu izmaglicu. Nona studen jo je leala
na pesku.
Znala je da je svetenici promatraju iz bezbednosti svog tornja opasanog
vodom na nekih dva kilometra iza nje, ali nije mnogo marila za to. Podrhtavanje
peska ispod njenog tela zahtevalo je njenu punu panju.
Ovaj je veliki, pomisli ona. Najmanje sedamdeset metara. Divni veliki.
Sivo pustinjsko odelo, mekano i glatko, prijanjalo joj je uz telo. Nije imalo
nijednu od onih zakrpa starinskog runo izraenog odela koje je nosila dok je
svetenici nisu uzeli pod svoje. Oseala je zahvalnost zbog finog pustinjskog odela i
debele, purpurnobele odore koja ga je prekrivala, ali je iznad svega oseala
uzbuenost to se sada nalazi na ovom mestu. U ovakvim trenucima ispunjavalo ju je
neto bogato i opasno.
Svetenici nisu shvatali ta se ovde dogaa. Znala je to. Bili su kukavice.
Bacivi ponovo pogled preko ramena ka udaljenom tornju, ugleda svetlucanje sunca
na soivima.
Mogla je sebi jasno da predstavi ono to su svetenici videli kroz svoja
pijunska soiva: jedno prerano sazrelo dete od jedanaest standardnih godina,
viljasto i tamnoputo, sa smeom kosom proaranom zracima sunca.
Gledaju me kako inim ono to se oni ne usuuju. Gledaju me kako stojim
ejtanu na putu. Izgledam veoma mala na pesku, a ejtan veoma veliki. Sad ve
mogu da vidim i njega.

Po struganju peska znala je da e i sama uskoro ugledati dinovskog crva. O

udovitu koje se pribliavalo eana nije razmiljala kao o ai-Huludu, Bogu peska,
biu kome su svetenici pojali svako jutro klanjajui se biseru svesti Leta II to je
leao zatvoren u svakom od ovih mnogobrojnih vladara pustinje. Razmiljala je o
crvima uglavnom kao o 'onima koji su me potedeli', ili kao o ejtanu.
Bio je to odnos koji je zapoeo pre vie od tri godine, u vreme njenog osmog
roendana, meseca Igata prema starom kalendaru. Njeno selo bilo je siromano,
pionirska naseobina podignuta daleko izvan bezbednih prepreka kakve su bili kanati i
kruni kanali oko Kina. Takve pionirske nastambe bile su zatiene jedino vlanim
rovovima. ejtan je izbegavao vodu, ali bi vektor peane pastrmke ubrzo upio svu
vlagu. Dragocena vlaga prikupljena u zamkama za vetar morala se svakodnevno
troiti, kako bi se prepreka obnovila. Njeno selo predstavljalo je ubogu gomilu
straara i uderica sa dve male zamke za vetar, dovoljno za pijau vodu, ali samo sa
povremenim vikovima dovoljnim da ine prepreku crvu.
Tog jutra - veoma slinog ovom jutru u kome se nona studen zasecala u
nozdrve i plua, a obzorje bilo sueno avetinjskom izmaglicom - veina seoske dece
razmilela se pustinjom, u potrazi za komadiima i deliima melana koje je ejtan
ponekad na svom putu ostavljao za sobom. Prethodne noi uli su topot dva velika
crva u neposrednoj blizini. Prodajom melana, ak i po najnovijim snienim cenama,
mogle su se kupiti gleosane opeke za izgradnju tree zamke za vetar.
Sva ta deca nisu tragala samo za zainom ve i za znacima koji bi otkrili jedno
od siekih starih uporita Slobodnjaka. Sada su postojali samo ostaci takvih mesta,
ali su i kamene prepreke poveavale bezbednost od ejtana. Uz to, postojalo je
verovanje da neka od preostalih siekih mesta sadre izgubljene zalihe melana.
Svaki seljanin je sanjao o takvom otkriu.
eana je, odevena u svoje zakrpljeno pustinjsko odelo i pohabanu odoru,
krenula sama na sever, prema udaljenoj zadimljenoj vazdunoj humki koja je skrivala
veliki grad Kin sa njegovim obiljem vlage to se podizala uvis sa povetarcima
zagrejanim suncem.
Lovljenje pabiraka melana u pesku uglavnom je bila sposobnost usmeravanja
panje na nozdrve. Bio je to vid koncentracije koji je ostavljao budnom samo delie
svesti, spremne da dignu uzbunu ukoliko bi osetili struganje peska koje je govorilo o
pribliavanju ejtana. Noni mievi tumarali su unaokolo neritmikim hodom koji se
meao sa prirodnim zvucima pustinje.
U prvi mah eana nije ula vritanje. Ono se sasvim utapalo u skakutavo trenje
peska noenog vetrom preko barakana koji su skrivali selo od njenog pogleda. Zvuk
je najzad polagano prodro u njenu svest i privukao njenu panju.
Mnogi glasovi vrite!
eana odbaci pustinjsku opreznost nasuminog hoda. Kreui se onoliko brzo
koliko su je njene detinje noge nosile, popela se uz strmu stranu barakana i usmerila

pogled prema tom zastraujuem zvuku. Stigla je na vreme da vidi ono to je

prekinulo poslednje krike.
Vetar i peane pastrmke isuili su irok luk prepreke na daljem kraju sela.
Mogla je da raspozna jaz po razlici u boji. Jedan divlji crv probio se kroz taj otvor.
Kruio je unutar preostale vlanosti. Dinovska usta osenena plamenom zahvatala
su ljude i uderice u krugu koji se brzo suavao.
eana ugleda kako se poslednji preiveli sabijaju u sredite ovog razaranja,
prostor ve oien od grubih koliba, sa ispreturanim ostacima zamke za vetar. Jo
dok je posmatrala neki od tih ljudi pokuavali su da se probiju do pustinje. Meu
unezverenim beguncima eana prepoznade i svog oca. Nijedan nije utekao. Velika
usta su ih sve progutala pre no to su se okrenula da sravne sa peskom ostatak sela.
Ostao je pesak koji se puio i nita vie od ubogog sela koje se usudulo da
prisvoji komadi ejtanovog imanja. Mesto na kome se nalazilo selo nije vie imalo
nijedan beleg ljudskog prebivalita, ba kao i pre nego to je iko ovuda proao.
eana grozniavo udahnu, uvlaei vazduh kroz nos da bi sauvala vlagu svog
tela kao to bi to svako dobro pustinjsko dete uinilo. Prelazila je pogledom preko
obzorja tragajui za drugom decom, ali ejtanov trag je ostavio velike krivine i petlje
svuda oko daljeg kraja sela. Nijednog ivog bia nije bilo na vidiku. Povikala je,
isputajui piskav krik koji se prenosio daleko kroz suv vazduh. Nije bilo nikakvog
odziva.
Sama.
Kretala se kao u transu du grebena dine koja se pruala prema mestu gde je
nekad bilo njeno selo. Kada mu se pribliila snaan talas cimetovog mirisa noen
vetrom koji je jo zasipao peskom vrhove dina ispuni joj nozdrve. Tada je shvatila ta
se dogodilo. Selo je na nesreu bilo podignuto povrh prezainskog cvetanja. Kada je
ogromna zaliha duboko ispod peska uzrela i poela da se iri u rasprskavanju
melana, ejtan je doao. Svako dete je znalo da ejtan ne moe da odoli cvetanju
zaina.
Srdba i neobuzdani oaj poee da ispunjavaju eanu. Nesvesno je jurnula niz
dinu prema ejtanu, trei za crvom koji se vraao preko suvog mesta preko koga je
prodro u selo. Ne razmiljajui pojurila je du njegovog repa, uzverala se i potrala
napred preko grebenastih lea. unula je na grbi iznad usta i stala da udara
pesnicama po krutoj povrini.
Crv se zaustavi.
Njena ljutina odjednom se preobrazi u strah i eana prekide da udara po crvu.
Tek tada je shvatila da je sve vreme vritala. Obuze je uasno oseanje samotne
izloenosti. Nije znala kako je uopte tu dospela. Znala je jedino gde se nalazi i to je
ispuni samrtnim strahom.
Crv je nepokretan leao u pesku.

eana nije znala ta da uini. U svakom trenutku crv je mogao da se prevrne i

smrvi je. Ili je mogao da zaroni u pesak ostavljajui je na povrini da bi je dograbio
kada mu bude volja.
Iznenada, dugotrajno drhtanje proe crva celom duinom, od repa pa do mesta
na kome se nalazila eana iza usta. Crv se pokrenu napred. Napravio je irok luk i
ubrzavajui krenuo ka severoistoku.
eana se nagnu unapred i epa prednje rubove krunog renja na leima crva.
Strahovala je da bi u svakom trenutku mogao da sklizne pod pesak. ta bi tada mogla
da uini? Ali ejtan nije zaronio. Kako su minuti proticali, a brzo putovanje preko
dina nastavljalo se bez i najmanjeg odstupanja sa pravca, eanin um je poeo ponovo
normalno da dejstvuje. Ovo jahanje za nju nije bila potpuna nepoznanica. Svetenici
Podeljenog boga su to zabranili, ali istorije, kako pisane tako i usmene, svedoile su
da su Slobodnjaci u stara vremena jahali na ovaj nain. Oni su stajali uspravno na
ejtanovim leima, oslanjajui se na tanke motke koje su se zavravale kukama.
Svetenici su izdali proglas prema kome se ovo upranjavalo pre nego to je Leto II
podelio svoju svest sa Bogom pustinje. U ovo vreme nije bilo dozvoljeno nita to bi
ponizilo rasute delie Leta II.
Brzinom koja ju je zaprepaivala, crv je nosio eanu prema obliju Kina
zasenjenog sumaglicom. Veliki grad leao je poput optike varke na izvrnutom
obzorju. eanina pohabana odora ibala je tanku povrinu njenog zakrpljenog
pustinjskog odela. Boleli su je prsti kojima se drala za prednje ivice dinovskog
prstena. Mirisi cimeta, sagorelog kamena i ozona koji su poticali od crvove razmene
toplote zapahnjivali su je sa svakom promenom vetra.
Kin je, ispred nje, poeo da poprima jasne crte.
Svetenici e me videti i bie ljuti, pomisli ona.
Opazila je niske graevine od opeke koje su oznaavale prvu liniju kanata
odmah iza, opasujui povrinske akvadukte koji su liili na svijenu cev. Iznad tih
graevina uzdizali su se zidovi sa terasastima vrtovima i visokim profilima
dinovskih vetrobrana, potom kompleks hramova sa vlastitim vodenim preprekama.
itav dan hoda preko otvorenog peska za neto vie od jednog asa!
Njeni roditelji i seoski susedi mnogo puta su putovali ovamo radi trgovine i
uea u plesu, ali im je eana samo u dva navrata pravila drutvo u tome. Seala se
uglavnom plesa i nasilja koje bi potom sledilo. Razmere Kina ispunjavale su je
strahopotovanjem. Toliko mnogo zgrada! Toliko mnogo ljudi! ejtan nije mogao da
nakodi jednom takvom mestu.
Ali crv je hrlio pravo napred, kao da je naumio da preskoi i kanat i akvadukt.
eana nije skidala pogled sa grada koji je sve vie rastao ispod nje. Oaranost
konano savlada strah u njoj. ejtan nije mislio da se zaustavi.
Ali crv je konano prizemio i stao.

Cevasta povrina otvora kanata leala je najvie na pedeset metara od njegovih

zjapeih usta. Mogla je da omirie vrela cimetna isparenja i uje duboku tutnjavu
ejtanove unutranje pei.
Konano joj je postalo jasno da se putovanje zavrilo. eana polako skloni
ruke sa renja. Ustala je, oekujui da e crv u svakom trenutku ponovo krenuti.
Meutim, ejtan je mirovao. Obazrivo se kreui, skliznu sa mesta na kome je sedela
i spusti se na pesak, za trenutak zastavi. Da li e se sada pomeriti? Imala je nejasnu
elju da jurne prema kanatu, ali ju je crv opinio. Klizajui se i zapadajui nogama u
uzburkani pesak, eana zaobie crvovo telo, stade ispred njega i zagleda se u ta
zastraujua usta. U okviru kristalnih zuba plamenovi su se valjali napred-nazad.
Zapahnu je saiue isparenje mirisa zaina.
Ludost onog trenutka kad se sjurila niz dinu i uzjahala crva ponovo obuze
eanu. "Proklet bio, ejtane!" povika ona, maui pesnicom prema strahotnim
ustima. "ta smo ti ikad uinili?"
Bile su to rei koje je ula od majke kada je jednom prilikom bila unitena
bata krompira. Nijedan deo eanine svesti nikada nije dovodio u pitanje to ime,
ejtan, niti srdbu svoje majke. Ona je pripadala najsiromanijim slojevima rakiske
gomile i bila je svesna toga. Njen narod je verovao prevashodno u postojanje ejtana,
a tek potom u ai-Huluda. Crvi su bili crvi, a esto i mnogo gore od toga. Nije bilo
pravde na otvorenom pesku. Tamo je vrebala jedino opasnost. Moda su siromatvo i
strah od svetenika nagonili njen narod da ivi meu opasnim dinama, no, oni su se
ak i kretali sa istom istrajnou, koja je bila svojstvena Slobodnjacima.
Ovog puta, meutim, ejtan je pobedio.
U eaninu svest prodre pomisao da stoji na stazi smrti. Njene misli koje ne
behu jo u potpunosti uobliene govorile su jedino da je uinila ludost. Mnogo
docnije, kada su pouke Sestrinstva zaokruile njenu svest, shvatie da je njom
ovladao uasan strah od usamljenosti. elela je da je ejtan odnese meu njene
mrtve.
kripavi zvuk zau se ispod crva.
eana prigui krik.
U poetku polako, a potom bre, crv uzmae nekoliko metara, a onda se
okrenu i pojuri pored tragova u obliku malih naporednih nasipa koje je ostavio
dolazei iz pustinje. Zvuk struganja od njegovog kretanja uskoro ieze u daljini.
eana, meutim, uskoro postade svesna jednog drugog zvuka. Ona podie pogled
prema nebu. Zagluivalo ju je tvok-tvok svetenikog ornitoptera, ija je senka
delom prela preko nje. Letelica je blistala u jutarnjoj svetlosti, dok je pratila crva u
dubinu pustinje.
eana tada oseti strah koji joj je bio mnogo poznatiji.
Svetenici!

Nije skidala pogled sa 'toptera. Lebdeo je izvesno vreme u daljini, a onda se

vratio i blago prizemljio na komad peska koji je crv utabao u neposrednoj blizini.
Mogla je da omirie 'topterovo mazivo i gorivo iji je miris bio odvratno prodoran.
Stvar je izgledala kao dinovski insekt priljubljen uz pesak koji se spremao da skoi
na nju.
Poklopac se naglo otvori.
eana se isprsi i zauze odluan stav. Znala je ta je sada oekuje. Bekstvom se
nita nije dalo postii. Jedino su svetenici koristili 'toptere. Oni su mogli svuda da
idu i sve da vide.
Pojavie se dva bogato odevena svetenika, sa odorama zlataste i bele boje
proaranim purpurnim nijansama, i potrae prema njoj preko peska. Klekli su toliko
blizu eane da je mogla da oseti njihov znoj i mousni miris melaneskog tamjana
koji se irio iz njihove odee. Bili su mladi ali slini svim svetenicima koje je
pamtila: mekih crta lica, negovanih ruku, ravnoduni prema vlazi koju su gubili.
Nijedan nije nosio pustinjsko odelo ispod svoje odore.
Onaj s leve strane, ije su oi bile u visini eane, najzad prozbori:
"Dete ai-Huluda, videli smo kako te je Otac doveo iz svojih predela."
eana nije razumela ove rei. Svetenici su bili ljudi kojih se valjalo plaiti.
Njeni roditelji i svi odrasli koje je znala utuvili su joj to u glavu i reju i delima.
Svetenici su posedovali ornitoptere. rtvovali bi te ejtanu zbog najmanjeg
prekraja, samo zbog svog svetenikog hira. Njen narod je znao za puno takvih
primera.
eana uzmae od ovih ljudi koji su kleali i baci pogled unaokolo. Gde bi
mogla da pobegne?
Onaj koji je maloas progovorio podie ruku u znak preklinjanja. "Ostani sa
nama."
"Vi ste ravi!" prasnu eana iz dubine srca.
Oba svetenika padoe niice na pesak.
Daleko na gradskim tornjevima suneva svetlost bleskala je odbijajui se od
soiva. eana ih je videla. Znala je za ta bleskanja.
Svetenici su te u gradovima uvek promatrali. Kada bi ugledao blesak soiva,
to je bio znak da treba da bude neupadljiv, da 'bude dobar'.
eana stisnu ake da bi smirila njihovo drhtanje. Pogledala je nalevo i nadesno,
da bi joj se oi konano zaustavile na poleglim svetenicima. Ovde neto nije bilo u
redu.
Sa glavama priljubljenim uz pesak, dva svetenika su drhtala od straha,
iekujui. Nijedan nije putao glasa od sebe.
eana nije znala ta da uradi. Um osmogodinjakinje nije bio u stanju da upije
silesiju prethodnih doivljaja. Znala je da je ejtan odneo njene roditelje i sve susede.

Videla je to svojim oima. No ejtan ju je doneo ovamo, odbivi da je proguta

svojim strahovitim ognjenim ustima. Bila je poteena.
Tu re je razumela. Poteena. Objasnili su joj kada je uila jednu igraku
pesmu.
"ai-hulude potedi nas!
Ukloni ejtana..."
Polagano, ne elei da uzbudi svetenike, eana poe da izvodi gegave
aritmine pokrete te igre. Kada je zapamena muzika uskrsla u njoj, rastvori ake i
mahnuvi rairi ruke. Podizala je stopala u sveanim kretnjama. Obrtala je telo,
najpre polako a potom sve bre, kako je igraki zanos rastao. Dugakom smeom
kosom vitlala je oko lica.
Dva svetenika se osmelie da podignu glave. Ovo udno dete izvodilo je Igru!
Prepoznali su pokrete: Ples Umilostivljenja. Traila je od ai-huluda da oprosti
njenom narodu. Traila je od Boga da im oprosti!
Okrenuli su glave, pogledali jedan drugoga, a onda se slono podigoe na
kolena. Stali su bojaljivo da pljeskaju rukama, kako ne bi omeli igraicu. Ruke su
im pljeskale ritmino, dok su pevali stare rei:
"Nai oevi su jeli manu u pustinji,
na mestima plamteih vatri koja su pohodili vihori!"
Panja svetenika u potpunosti je bila usmerena na dete. Videli su jedno
viljasto bie, sa vretenastim miiima, tankim rukama i nogama. Odora i peano
odelo bili su pohabani i zakrpljeni kao u najsiromanijih. Jagodice su joj bile visoke i
ispupene, stvarajui senke po maslinastoj koi. Zapazili su da ima oi mrke boje.
Sunce je izvuklo crvenkaste pruge u njenoj kosi. U njenim crtama bilo je otrine koja
je poticala od male potronje vode - uzani nos i brada, iroko elo, iroka tanka usta i
dug vrat. Izgledala je kao portreti Slobodnjaka u najsvetijem od svetilita: Dar-es
Balatu. Pa naravno! ai-Huludovo dete je ba tako i trebalo da izgleda.
A igrala je dobro. Nikakav brzo ponavljani ritam nije ni najmanje uticao na
njene kretnje. Postojao je odreen ritam, ali je to bio zadivljujue dugaak takt, iji
su razmaci iznosili najmanje sto koraka. Bilo je skoro podne kada se iscrpljena
sruila na pesak.
Svetenici ustadoe i pogledae prema pustinji gde je ai-Hulud iezao.
Trupkanje igraicinih nogu nije ga prizvalo natrag. Bilo im je oproteno.
Tako je otpoeo eanin novi ivot.
Stariji svetenici su potom mnogo dana u svojim odajama raspravljali o njoj.
Konano su svoj spor i izvetaje izneli pred Velikog svetenika, Hedlija Tueka. Tuek
i est svetenika-savetnika okupili su se istog popodneva u dvorani malog saziva.
Mural Leta II, ljudsko lice na ogromnom telu crva, blagonaklono ih je gledalo
odozgo.

Tuek je seo na kamenu klupu koja je bila donesena iz siea Vetroviti prolaz i
rekonstruisana. Postojalo je verovanje da je lino Muad'Dib sedeo na ovoj klupi.
Jedna od nogu jo je nosila rezbarije u obliku atreidskog jastreba.
Njegovi savetnici zauzeli su manje savremene klupe postavljene naspram.
Visoki svetenik imao je upeatljivu pojavu, sa svilastom sedom kosom glatko
zaeljanom do ramena. Bio je to prikladan okvir za etvrtasto lice sa irokim, punim
usnama i masivnom bradom. Tuekove oi zadrale su jasne beonjae koje su
okruavale tamnoplave zenice. Kosmate, nepotiane sede obrve bacale su mu senke
na oi.
Savetnici su sainjavali aroliku gomilu. Svi su bili izdanci starih svetenikih
porodica. Svaki meu njima duboko je u srcu verovao da bi stvari ile bolje kada bi
on sedeo na Tuekovoj klupi.
Koati Stiros suvonjavog lica istupio je kao zvanini tuma stavova opozicije.
"Ona nije nita do ubogo pustinjsko siroe koje je jahalo ai-Huluda. To je
zabranjeno, a kazna neizostavna."
Drugi su smesta digli glas. "Ne, Stirose! Nisi u pravu. Ona nije stajala na
leima ai-Huluda kao Slobodnjaci. Nije imala Tvoreeve kuke ili..."
Stiros je pokuao da ih nadvie.
Tuek je video da su zapali u orsokak: trojica protiv trojice uz Umphruda,
debelog hedonistu, zagovornika 'obazrivog prihvatanja'.
"Nije imala naina da upravlja ai-Huludovim kretanjem", uao je u raspravu
Umphrud. "Svi smo videli kako se bez straha spustila na pesak i razgovarala sa
njim."
Da, svi su to videli, bilo neposredno u tom trenutku ili na holografiji koju je
jedan smotreni posmatra nainio. Pustinjsko siroe ili ne, ona se suoila sa aiHuludom i razgovarala sa njim. A ai-Hulud je nije progutao. Ne, odista. Boji crv se
povukao na njenu zapovest i vratio u pustinju.
"Staviemo je na probu", ree Tuek.
Rano sledeeg jutra, ornitopter kojim su upravljala ona dva svetenika to su je
dovela iz pustinje odvezao je eanu daleko od pogleda itelja Kina. Svetenici su je
spustili na vrh jedne dine i posadili u pesak tanu kopiju slobodnjakog udaraa.
Kada je osigura udaraa bio osloboen, tresak monih udara poeo je da se iri
pustinjom - prastaro prizivanje ai-Huluda. Svetenici su odjurili u svoj topter i
vinuli se visoko iznad dina, dok je eana ostala sama na nekih dvadeset metara od
udaraa, divlje obuzeta najjaim strahovima koje je ikad osetila.
Pojavie se dva crva. Nisu spadali u najvee koje su svetenici do tada videli:
bili su dugaki neto manje od trideset metara. Jedan od njih je uutkao udara
progutavi ga. Zatim su slono krenuli krunim naporednim putanjama i zaustavili se
jedan pored drugog na oko est metara daleko od eane.

Ona je stajala pokorno, sa stisnutim pesnicama uz bokove. Eto ta su svetenici

inili. Prinose te na rtvu ejtanu.
Dva svetenika su kao opinjena promatrala scenu iz svog leteeg 'toptera.
Njihova soiva prenosila su scenu jednako opinjenim posmatraima u odajama
Visokog svetenika u Kinu. Svi su oni i ranije bili svedoci ovakvih dogaaja. Bila je
to uobiajena kazna, zgodan nain da se uklone prekrioci meu stanovnitvom ili iz
redova svetenika, kao i da se utre put za prisvajanje neke nove konkubine. Nikada
ranije, meutim, nisu imali prilike da vide usamljeno dete kao rtvu. I to ovakvo
dete!
Boji crvi poee lagano da puze unapred. Ponovo su se zaustavili priavi na
samo tri metra od eane.
Preputena sudbini, eana nije htela da bei. Uskoro e, pomislila je, biti sa
svojim roditeljima i prijateljima. Kako je vreme proticalo, a crvi ostajali nepomini,
strah je u njoj ustupio mesto srdbi. Zli svetenici ostavili su je ovde! Mogla je da
uje njihov 'topter iznad sebe. Vreo miris zaina od crva ispunjavao je vazduh oko
nje. Odjednom je podigla desnu ruku i uperila je prema 'topteru.
"Napred, pojedite me! To je ono to oni ele!"
Svetenici nisu mogli da uju njene rei, ali je gest bio raspoznatljiv: mogli su
da vide kako razgovara sa dva Boja Crva. Prst koji je pokazivao na njih nije slutio
na dobro.
Crvi se nisu micali.
eana spusti ruku. "Ubili ste mi majku i oca i sve moje prijatelje!" optuivala
ih je. Zatim koraknu napred i zamahnu pesnicom prema njima.
Crvi se povukoe odravajui isto rastojanje.
"Ako me ne elite, vratite se odakle ste doli!" Mahnula je u pravcu pustinje.
Posluno su uzmakli, a onda se, kao jedan, okrenue.
Svetenici u 'topteru su ih pratili sve dok nisu skliznuli pod pesak na vie od
kilometar udaljenosti. Tek tada su se vratili puni straha i strepnje. Pokupili su aiHuludovo dete i odvezli je u Kin.
Ambasada Bene Geserita i Kinu do sumraka je dobila potpun izvetaj. Pre
sledeeg jutra vest je bila na putu za Kapitol.
Konano se dogodilo!
7.
Nevolja sa izvesnim vrstama ratova (a budite sigurni da je Tiranin ovo znao,
budui da to njegove pouke sadre) je u tome to unitavaju svaku moralnu
pristojnost kod osetljivih tipova. Takva vrsta ratova vratie preivele iz redova
poraenih meu nevino stanovnitvo koje nije sposobno ak ni da zamisli ta su takvi
vojnici-povratnici u stanju da uine.

'Uenje o Zlatnoj stazi', Arhive Bene Geserita

Jedno od ranih seanja Milesa Tega odnosilo se na ruak sa njegovim
roditeljima i mlaim bratom, Sabinom. U to vreme Teg je imao samo sedam godina,
ali su dogaaji neizbrisivo poivali u njegovom seanju: trpezarija na Lerneusu,
raznobojno ukraena svee ubranim cveem; priguena svetlost ukastog sunca
razlivena kroz antike zastore. Svetloplavi servis za ruavanje i blistavo srebro
ulepavali su trpezu. Posluga akolita bila je uvek pri ruci, jer, iako je njegova majka
morala neprekidno da bude izdvojena, na posebnom zadatku, njene dunosti
uiteljice Bene Geserita nisu se smele zapustiti.
Denet Roksbrov-Teg, koata ena koja je po izgledu bila predodreena za
ivot velike dame, prelazila je pogledom sa jednog na drugi kraj stola, pazei da
raspored servisa za ruavanje ne bude poremeen makar i najmanjom pogrekom u
postavljanju. Loi Teg, Milesov otac, uvek je gledao na ovo sa stavom blagonaklone
veselosti. On je bio mrav ovek visokog ela i tako uzanog lica da se inilo kao da
mu tamne oi stoje izboene na stranama. Njegova crna kosa savreno se slagala sa
plavom eninom.
Na pozadini priguenih zvukova obedovanja i jakog mirisa zainjene edu supe,
majka je upuivala oca kako da se ophodi sa nekim nametljivim Slobodnim
trgovcem. Kada je izgovorila rei 'Tleilaksi', Miles naulji ui. Njegovo obrazovanje
tek to je dotaklo Bene Tleilakse.
ak je i etvorogodinji Sabin, koji je mnogo godina kasnije podlegao kao
rtva jednog trovaa na Romu, sluao to je bolje umeo. Sabin je oboavao svog
brata, gledajui u njemu junaka. Sve to bi pobuivalo Milesovu panju, zanimalo je
i Sabina. Oba deaka su utke sluala.
"Tog oveka podmetnuli su Tleilaksi", ree gospa Denet. "Oseam to u
njegovom glasu."
"Ne sumnjam u tvoju spodobnost da otkriva takve stvari, draga moja",
prihvati Loi Teg. "Ali ta mogu da uradim? Ima ispravne kreditne doznake i eli da
kupi..."
"Narudbina za pirina u ovom asu nije vana. Nikad ne uzimaj zdravo za
gotovo da je ono to jedan Liceigra trai odista ono to on eli."
"Siguran sam da on nije Liceigra. On..."
"Loi! Znam da si zahvaljujui meni dobro savladao tu vetinu i da moe da
prepozna Liceigraa. Slaem se da Slobodan trgovac nije jedan od njih. Liceigrai
su ostali na letelici. Oni znaju da sam ja ovde."
"Znaju da ne mogu da te obmanu. Da, ali..."
"Strategija Tleilaksa je uvek upredena u itavu mreu strategija, od kojih svaka
moe da bude ona prava. To su nauili od nas."

"Moja draga, ako se bavimo Tleilaksima, a ja ne dovodim u pitanje tvoje

ocene, onda to smesta postaje pitanje melana."
Gospa Denet blago klimnu. Odista, ak je i Miles znao za vezu izmeu
Tleilaksa i zaina. Bilo je to, upravo, jedna od stvari koje su ga oaravale u vezi sa
Tleilaksima. Za svaki miligram, melana proizvedenog na Rakisu, tankovi Bene
Tleilaksa su proizvodili silne tone. Upotreba melana narasla je do te mere da su bile
potrebne nove zalihe, pa je ak i svemirski Esnaf kleao pred takvom moi.
"Ali pirina...", usudi se Loi Teg.
"Moj dragi suprue, Bene Tleilaksima nije potrebno toliko mnogo pongi
pirina u naem sektoru. Trae ga da bi trgovali njime. Moramo otkriti kome je
stvarno potreban pirina."
"eli da odugovlaim", upita je on.
"Tano. Ti si izvanredan upravo u onome to nam je sada potrebno. Ne daj tom
Slobodnom trgovcu priliku da kae da ili ne. Neko koga su obuavali Liceigrai
uvaie takvu lukavost."
"Mamiemo Liceigrae da iziu iz letelice, dok ti zapoinje na drugom
mestu."
Gospa Denet se osmehnu. "Divan si kada tako pogaa moje misli."
Njih dvoje izmenie pogled pun razumevanja.
"On ne moe da ode kod drugog snabdevaa u ovom sektoru", nastavi Loi
Teg.
"elee da izbegne idem ne-idem sueljavanje", prihvati gospa Denet.
"Odlaganje, odlaganje i jo odlaganja. Mora izvui Liceigrae iz letelice."
"Oni e, dabome, shvatiti."
"Da, dragi moj, i u tome je opasnost. Mora se sa njima sastajati iskljuivo na
svom bunjitu, i uvek sa svojom straom u blizini."
Miles Teg se seao da je njegov otac zaista naterao Liceigrae da iziu iz
letelice. Majka je odvela Milesa do aparata za gledanje, kroz koji je posmatrao sobu
sa bakarnim zidovima gde je njegov otac zakljuio pogodbu koja je dobila
CHOAM'ove najvie pohvale i bogatu premiju.
Bili su to prvi Liceigrai koje je Teg ugledao: dvojica omanjih mukaraca,
slinih poput blizanaca. Imali su ovalna lica gotovo bez brade, praste noseve,
siuna usta, crne oi kao dugmad i kratko podianu belu kosu koja je trala sa
glava poput ekinja. Obojica su bili odeveni isto kao i Slobodni trgovac - u crne
tunike i pantalone.
"Iluzija, Milese", rekla mu je majka. "Iluzija je njihov nain. Oblikovanje
iluzije da bi se postigli stvarni ciljevi - na taj nain Tleilaksi dejstvuju."
"Kao maioniar u Zimskoj predstavi?" upitao je Miles netremice gledajui u
aparat i scenu sa prilikama poput dejih igraaka.

"Sasvim slino", sloila se njegova mati. Ona je, takoe, dok je govorila
gledala u aparat, ali je jednu ruku zatitniki obavila oko sinovljevih ramena.
"Posmatra zlo, Milese. Proui ga paljivo. Lica koja vidi mogu u trenu da se
izmene. Oni su u stanju da postanu vii i tei. Sposobni su da oponaaju tvog oca do
te mere da jedino ja mogu da prepoznam zamenu."
Milesova usta su napravila jedno bezglasno 'O'. Zurio je u aparat sluajui
kako njegov otac objanjava da je cena CHOAM-ovog pirina jo jedanput
alarmantno porasla.
"A najgore od svega", rekla mu je majka, "jeste da neki od novih Liceigraa
mogu, dodirom tela rtve, da upiju poneto od rtvinih seanja."
"Oni itaju um?" Miles je podigao oi ka majci.
"Ne ba to. Mislim da uzimaju otisak seanja, gotovo kao u holofoto procesu.
Ali jo ne znaju da smo mi svesni te injenice."
Miles je razumeo. O ovome nije smeo da razgovara ni sa kim, ak ni sa ocem
ili majkom. Ona ga je nauila tajnim nainima ponaanja Bene Geserita. Paljivo je
posmatrao prilike na ekranu.
Liceigrai nisu odavali nikakva oseanja dok su sluali njegovog oca, ali se
inilo kao da im oi blistaju pojaanim sjajem.
"Kako su postali tako zli?" upitao je Miles.
"Oni su zajednika bia, tako odgajena da se ne poistoveuju ni sa jednim
oblikom ili licem. Oblije u kome se sada predstavljaju namenjeno je mojim oima.
Znaju da ih posmatram. Odmaraju se u svom prirodnom zajednikom obliku.
Zapamti ga dobro."
Miles nagnu glavu na stranu budno prouavajui Liceigrae. Izgledali su tako
prazno i besplodno.
"Oni nemaju oseanje sopstvenog bia", objasni mu majka. "Poseduju jedino
nagon za ouvanjem vlastitih ivota, osim ako im nije nareeno da umru za svoje
gospodare."
"Da li bi to uinili?"
"Uinili su to ve mnogo puta."
"Ko su njihovi gospodari?"
"Ljudi koji retko naputaju planete Bene Tleilaksa."
"Imaju li oni decu?"
"Liceigrai nemaju. Oni su hibridi, besplodni. Ali njihovi gospodari mogu da
se razmnoavaju. Probali smo sa nekolicinom, ali su im izdanci udni. Nekoliko ena
je rodilo, no ak ni tada nismo uspeli da istraimo njihova Druga seanja."
Miles se namrti. Znao je da mu je majka bila Bene Geserit. Znao je da asne
majke poseduju zadivljujui rezervoar Drugih seanja, koja su se protezala unazad
kroz sve milenijume postojanja Sestrinstva. Znao je ak i poneto o planu

razmnoavanja Bene Geserita. asne majke su odabirale posebne mukarce i raale

decu sa njima.
"Kako izgledaju ene Tleilaksa?" upita Miles.
Bilo je to pitanje koje je svedoilo o dobroj moi opaanja i gospa Denet oseti
kako je preplavljuje talas ponosa. Da, gotovo je izvesno da pored sebe ima budueg
mentata. Gospodarice rasploavanja su bile u pravu u pogledu genetskog potencijala
Loi Tega.
"Niko izvan njihovih planeta nikad nije izvestio da je video enu Tleilaksa",
odgovori gospa Denet.
"Da li one postoje ili su u pitanju samo rezervoari?"
"Postoje."
"Ima li ena Liceigraa?"
"Oni, po izboru, mogu biti muko ili ensko. Posmatraj ih paljivo. Znaju ta
tvoj otac ini i to ih ljuti."
"Hoe li pokuati da povrede mog oca?"
"Ne usuuju se. Preduzeli smo mere bezbednosti i oni to znaju. Pogledaj kako
onaj sa leve strane pokree vilice. To je jedan od njihovih znakova ljutnje..."
"Rekla si da su oni zaje... zajednika bia."
"Kao insekti u konici, Milese. Oni nemaju predstavu o sebi. Bez oseanja
samih sebe, oni su izvan svake moralnosti. Ne treba verovati niemu to kau ili
urade."
Miles se najei.
"Nikada nismo uspeli da kod njih otkrijemo neki etiki kod", ree gospa
Denet. "Oni su telo pretvoreno u automat. Nemaju vlastito bie, oni nikoga ne
potuju, ak ni onoga u koga ne sumnjaju. Uzgajani su jedino da bespogovorno
sluaju svoje gospodare."
"Znai, reeno im je da dou ovamo i kupe pirina."
"Tano. Reeno im je da ga nabave, ali u ovom sektoru ne postoji drugo mesto
gde to mogu da urade."
"Moraju da ga kupe od oca?"
"On je njihov jedini izvor. Upravo u ovom trenutku plaaju ga melanom.
Vidi li?"
Miles je video kako narandastomrke zainske priznanice prelaze iz ruke u
ruku - itav pozamani denjak koji je jedan od Liceigraa izvadio iz kutije na podu.
"Cena je visoka, daleko via nego to su mogli da predvide", ree gospa
Denet. "Bie to trag koji se lako moe slediti."
"Zato?"
"Neko e bankrotirati kupujui ovu isporuku. Mislimo da znamo ko je kupac.
Ma ko da je, saznaemo to. Tada e nam biti jasno kakva je trgovina ovde stvarno
bila posredi."

Gospa Denet je potom poela da ukazuje na prepoznatljive nepodudarnosti

koje su Liceigraa odavale uvebanim oima i uima. Bili su to tanani zvuci, ali ih je
Miles smesta uoio. Majka mu je tada rekla da smatra da bi mogao da postane
mentat... a moda i vie od toga.
Ubrzo po svom trinaestom roendanu Miles Tag je bio poslat na vie
kolovanje u tvravu Bene Geserita na Lampadasu, gde je majina procena dobila
potvrdu. Primila je poruku sledeeg sadraja. "Podarila si nam ratnika-mentata kome
smo se nadale."
Teg nije video ovu poruku sve dok nije doao u priliku da sreuje stvari svoje
majke posle njene smrti. Te rei ispisane na malom listu ridulijan kristala, sa
oznakom Kapitola pri dnu, ispunile su ga neobinim oseanjem izbaenosti iz
vremena. Seanja su ga najednom bacila na Lampadas, gde je njegova ljubavstrahopotovanje koju je oseao za svoju majku spretno bila preusmerena na
Sestrinstvo, to je i bila prvobitna namera. Razumeo je to tek u vreme poznijih
mentatskih vebi, ali ga je to jo jae vezalo za Bene Geserit. Potvrdilo se uverenje
da Sestrinstvo mora biti jedna od njegovih snaga. Ve je znao da je Bene Geserit
jedna od najmonijih sila u njegovoj vaseljeni - najmanje ravna svemirskom Esnafu,
nadmona u odnosu na Savet Ribogovornica koje su nasledile jezgro atreidskog
carstva, daleko monija od CHOAM-a i na neki nain ravnotea sa fabrikantima Iksa
i Bene Tleilaksima. Izvesno merilo dalekosenog autoriteta Sestrinstva moglo se
izvesti iz injenice da su one drale autoritet uprkos melanu Tleilaksa proizvedenom
u rezervoarima, koji je razorio rakiski monopol na zain, ba kao to su iksijanske
navigatorske sprave dokinule Esnafov monopol na svemirska putovanja.
U tom uzrastu Miles Tag je ve veoma dobro poznavao istoriju. Esnafovi
navigatori vie nisu bili jedini koji su mogli da provlae letilicu kroz prevoje svemira
- u ovoj galaksiji jedan tren, u nekoj drugoj galaksiji potpuno drugi damar.
kole Sestrinstva malo su mu uskraivale, otkrivajui mu po prvi put injenicu
o njegovom atreidskom poreklu. Ovo otkrie je bilo neophodno zbog provera kojima
je bio podvrgnut. Oigledno je da su proveravali njegovu sposobnost predvianja. Da
li je on mogao, poput Esnafovih navigatora, da otkrije smrtonosne prepreke? Nije
uspeo u tome. Bio je jednako slep za te naprave kao i ostatak ljudskog roda. Za ovu
proveru, meutim, dali su mu poveane doze zaina i on je osetio buenje svog
Istinskog bia.
"Um na svom poetku", nazvala je to sestra koja ga je poduavala kada je
zatraio da mu objasne taj udan oseaj.
Za neko vreme, vaseljena je, dok ju je posmatrao kroz novu svest, delovala
magino. Njegova svest je najpre bila krug, a potom globus. Uporno opstajui oblici
postali su prolazni. Bez ikakvog upozorenja zapadao je u stanje zanosa, sve dok ga
sestre nisu nauile da ga kontrolie. Upoznale su ga sa ivotopisima svetaca i mistika

i prisilile ga da i jednom i drugom rukom slobodno nacrta krug sledei liniju svoje
svesti.
Do kraja kolovanja svest mu je opet uspostavila vezu sa uobiajenim
znaenjima, ali ga ono seanje na magiju nikada nije napustilo. Otkrio je da je to
oseanje izvor snage u najteim trenucima.
Poto se prihvatio dunosti golinog uitelja oruja, Teg je utvrdio da je
njegovo magijsko seanje sve prisutnije u njemu. Bilo mu je posebno od koristi
prilikom prvog razgovora sa vangiju u Tvravi na Gamuu. Sastali su se u radnoj
sobi asne majke, prostoriji sjajnometalnih zidova, punoj brojnih instrumenata od
kojih je veina nosila peat Iksa. ak je i stolica u kojoj je ona sedela, dok je jutarnje
sunce dopiralo kroz prozor iza nje tako da joj je lice bilo jedva vidljivo, ak je i ta
stolica bila jedna od onih iksijanskih samooblikujuih stvarica.
Bio je primoran da sedne na psu-naslonjau, iako je bio siguran da je znala
koliko je njemu bilo odvratno da koristi ikakav ivi oblik za tako poniavajuu svrhu.
"Odabran si zato to si stvarno prava dedovska figura", rekla mu je vangiju.
Sjajna suneva svetlost stvarala je koronu oko njene zakukuljene glave. Smiljeno!
"Tvoja mudrost e zavredeti deakovu ljubav i potovanje."
"Nema naina na koji bih mogao da budem oinska figura."
"Prema Tarazi, poseduje upravo ona svojstva koja ona trai. Znam za tvoje
asne i slavne oiljke i njihovu vrednost za nas."
Ovo je samo potvrdilo njegovu prethodnu mentatsku pretpostavku. Pripremale
su to odavno. One uzgajaju za to. Ja sam bio uzgajan za to. Ja sam deo njihovih irih
planova.
Sve to je rekao bilo je: "Taraza oekuje da taj deak postane savren ratnik
kada jednom ponovo uspostavi svoju istinsku linost."
vangiju je naprosto zurila u njega za trenutak, a onda je rekla: "Ne sme da
odgovori ni na jedno njegovo pitanje o golama, ukoliko pokae zanimanje za taj
predmet. Nemoj ak ni koristiti tu re sve dok ti ne dam dozvolu. Pribaviemo ti sve
podatke o goli, neophodne za vrenje tvoje dunosti."
Hladno razdvajajui svoje rei kako bi ih to bolje istakao, Teg je odvratio:
"Moda asna majka nije valjano obavetena da ja prilino dobro znam ta su gole
Tleilaksa. Susretao sam Tleilakse u boju."
"Misli da zna dovoljno o nizovima Ajdaha?"
"Ajdahoi su bili na glasu kao sjajni vojni stratezi", odgovorio je Teg.
"Onda moda veliki baar nije upoznat sa ostalim osobinama naeg gole."
Nije bilo sumnje u porugu u njenom glasu; i jo neega: slabo skrivene
ljubomore i velike srdbe. Tega je majka nauila nainima itanja kroz povremene
maske, zabranjenom znanju koje je on uvek skrivao. Prepodobio se da je razoaran i
slegnuo ramenima.

Bilo je oigledno, meutim, da je vangiju znala da je on Tarazin baar.

Granice su bile povuene.
"Po nalogu Bene Geserita", rekla je vangiju, "Tleilaksi su uneli znaajne
promene u sadanji niz Ajdaha. Njegov miino-nervni sistem je modernizovan."
"Bez promene prvobitne linosti?" Teg joj je blago uputio to pitanje, radoznao
koliko daleko e ona ii u otkrivanju.
"On je gola, a ne klon!"
"Shvatam."
"Odista? Nuna je briljiva prana-bindu obuka na svim stupnjevima."
"Taraza je izdala tane naredbe", napomenuo je Teg. "I svi emo ih izvravati."
vangiju se nagla unapred ne skrivajui bes: "Od tebe se trai da obuava
jednog golu, ija je uloga u odreenim planovima krajnje opasna za sve nas. Mislim
da ni izdaleka ne razume ta ima da obuava!"
ta da obuava; pomisli Teg: ne koga. Ovo gola dete nikada nee biti ko za
vangiju ili bilo kog ko se suprotstavljao Tarazi. Moda gola ne treba da bude ko ni
za koga sve dok ponovo ne uspostavi svoje prvobitno bie, dok vrsto ne ulegne u
identitet prvog Dankana Ajdaha.
Teg je jasno video da je vangiju gajila neto vie od obine rezervisanosti
prema projektu sa golama. Ona je bila aktivni protivnik, ba kao to ga je Taraza
upozorila. vangiju je bila neprijatelj, a Tarazine naredbe izriite.
"titie to dete od svake opasnosti."
8.
Prolo je deset hiljada godina od kako je Leto II otpoeo na Rakisu svoj
preobraaj od ljudskog bia u peanog crva, a istoriari se jo spore oko njegovih
pobuda. Da li je bio gonjen eljom za dugim ivotom? iveo je vie nego deset puta
koliko iznosi obian ljudski vek od tri stotine standardnih godina - ali, razmotrite
cenu koju je platio. Da li je u pitanju bila privlanost moi? Nazvan je Tiraninom sa
puno razloga, ali ta mu je donela mo od onih stvari koje bi jedno ljudsko bie
poelelo? Da li je hteo da spase oveanstvo od samog sebe? Za odgovor na ovo
pitanje raspolaemo jedino njegovim reima o njegovoj Zlatnoj stazi i ja ne mogu da
prihvatim samouslune spise iz Dar-es-Balata. Da li su moda bila posredi neka
druga utoljenja, koja bi jedino njegova iskustva mogla da rasvetle? Bez boljih
dokaza, ovo pitanje ostaje otvoreno. Sve to moemo da kaemo jeste: "Uinio je
to!" Sama fizika injenica je neporeciva.
'Preobraenje Leta II', zavretak govora Gausa Andauda povodom
desethiljadite godinjice.

Vaf je bio svestan da se jo jedanput otisnuo na Lakar. Ovog puta ulog nije
mogao biti vei. Jedna Uvaena Nalonica iz Ratrkavanja zahtevala je da se
susretne sa njim. Povindah nad povindasima. Potomci Tleilaksa iz Ratrkavanja
saoptili su mu sve to su mogli o tim groznim enama.
"Daleko su groznije ak i od asnih majki Bene Geserita", rekli su.
I brojnije, podseti se Vaf.
Nije u potpunosti verovao ni potomcima Tleilaksa koji su se vraali. Naglasak
im je bio udan, ponaanje jo udnije, a privrenost obredima sumnjiva. Na koji
nain bi mogli da budu ponovo primljeni u Veliki Kel? Koji bi mogui obredi
gufrana uspeli da ih oiste posle svih ovih vekova? Malo je bilo verovatno da su
tokom pokoljenja sauvali tajnu Tleilaksa.
Oni nisu vie bili malik-braa, pa ipak su predstavljali jedini izvor obavetenja
o tim izgubljenima - povratnicima. A kakva su samo otkria doneli! Otkria koja su
bila ugraena u gole Dankana Ajdaha - bilo je to vredno svih rizika od zagaivanja
povindakim zlom.
Za mesto susreta sa Uvaenom Nalonicom bila je odreena jedna iksijanska
ne-letelica - to se moglo smatrati neutralnim mestom - koja se nalazila u niskoj
orbiti oko zajedniki odabrane dinovske gasne planete u jednom opustoenom
solarnom sistemu Starog carstva. Lino je Prorok iscrpeo i poslednja bogatstva tog
sistema. Novi Liceigrai su se u obliju Iksijanaca nalazili meu posadom neletelice, pa ipak se Vaf znojio zbog ovog prvog susreta. Ako su te Uvaene Nalonice
zaista bile groznije od vetica Bene Geserita, da li e zamena Iksijanaca Liceigraima
biti otkrivena?
Izbor mesta susreta i dogovori o njemu izazivali su kod Tleilaksa napetost. Da
li je bezbednost bila potpuna? Bodrio je sebe kako ima dva zapeaena oruja, koja
nikada nisu viena izvan Tleilaksinih srednjih planeta. Ta oruja su bila mukotrpan
ishod dugotrajnih napora njegovih pronalazaa: dva majuna bacaa strelica skrivena
u njegovim rukavima. Godinama je vebao sa njima sve dok zamah rukavima i
izbacivanje otrovnih strelica nisu postali gotovo refleksna radnja.
Zidovi sobe predviene za susret bili su valjano pobakreni, to je bio dokaz da
su zatieni od iksijanskih pijunskih aparata. Ali ko zna kakve su instrumente, mimo
iksijanskog znanja, bili u stanju da izumeju ljudi iz Ratrkavanja.
Vaf kolebljivim korakom ue u sobu. Uvaena Nalonica ve je bila tamo,
sedei u konoj viseoj stolici.
"Zvae me onako kako me i svi drugi zovu", ree mu umesto pozdrava.
"Uvaena Nalonica."
Poklonio se, jer su ga upozorili da to treba da uini. "Uvaena Nalonice."
Ni nagovetaja skrivenih moi u njenom glasu. Tih kontra-alt sa gornjim
tonovima koji su govorili da ga prezire. Izgledala je kao neki ostareli atleta ili
akrobata, usporen i umirovljen, ali koji je i dalje ouvao napetost miia i poneto od

svoje vetine. Lice joj je bilo zategnuto - koa preko lobanje sa istaknutim
jagodicama. Tankousna usta odavala su utisak osionosti dok je govorila kao da je
svaka re bila upuena biima nieg reda.
"Pa, ui i sedi!" dobaci mu, mahnuvi prema viseoj stolici naspram sebe.
Vaf zau kako se ulazni otvor sa itanjem zatvara iza njegovih lea. Bio je
sam sa njom! Bez sumnje je posedovala detektor. Video je njegov vod koji joj je bio
spojen sa levim uvom. Njegovi bacai strelica bili su zapeaeni i 'isprani' protiv
detektora, a potom drani na minus 340 Kelvinovih stepeni u radijacijskom tanku za
pet S na Y, da bi bili sigurni od detektora. Da li je to bilo dovoljno?
Polako se spustio u naznaenu stolicu.
Oi Uvaene Nalonice bile su prekrivene kontaktnim soivima narandaste
boje, to im je davalo divlji izgled. Sve zajedno delovalo je zastraujue. A tek
odea! Crvene hulahopke ispod tamnog plata. Povrina plata bila je ukraena
nekakvom biserastom tkaninom koja je tvorila udne arabeske i zmajolike are.
Sedela je u stolici kao da je bila na tronu, sa kandastim akama koje su ovla
poivale na naslonima.
Vaf se obazre po prostoriji. Njegovi ljudi pregledali su ovo mesto zajedno sa
iksijanskim radnicima za tehniko odravanje i predstavnicima Uvaene Nalonice.
Uradili smo najbolje to smo mogli, pomisli i pokua da se opusti.
Uvaena Nalonica se nasmeja.
Vaf ju je netremice posmatrao trudei se da izgleda spokojan, koliko mu je to
hrabrost dozvoljavala. "Sada me odmeravate", obrati joj se glasom punim optube.
"Govorite sebi kako raspolaete neizmernim sredstvima koja moete da upotrebite
protiv mene, tananim i grubim instrumentima koja mogu da sprovedu u delo vaa
nareenja."
"Ne razgovaraj tim tonom sa mnom." Rei su bile izgovorene tiho i ravnim
glasom, ali su sadravale toliko zlobe u sebi da se Vaf gotovo tre.
Zurio je u vretenast mii enine noge, u tu zagasitocrvenu tkaninu hulahopki
koja se prelivala na koi kao da je bila njen organski deo.
Vreme njihovog susreta bilo je podeeno da oboma pada usred prepodneva, i
to tako to je as buenja bio usput usklaen. Vaf se, meutim, oseao kao iaen i u
nepovoljnom poloaju. ta ako su prie njegovih dounika bile istinite? Mora biti da
pri sebi ima oruje.
Nasmeila mu se veselo.
"Pokuavate da me zaplaite", ree Vaf.
"I uspevam."
Talas srdbe preplavi Vafa. Trudio se da mu se to ne pokae u glasu. "Doao
sam na va poziv."
"Nadam se da nisi doao da bi uao u sukob u kome bi zasigurno izvukao
deblji kraj", odvrati ona.

"Doao sam da sklopim savez izmeu nas", napomenu on. Pri tom se pitao: ta
hoe od nas? Nema sumnje da smo im zbog neega potrebni.
"Kakav bi to savez mogao biti sklopljen izmeu nas?" upita ona. "Zar biste vi
podizali graevine na splavu koji se raspada? Ha! Sporazumi se mogu kriti i to se
esto dogaa."
"ta je zalog nae pogodbe?" upita on.
"Pogodbe? Ja se ne pogaam. Mene zanima gola koga ste nainili za one
vetice." Njen ton nije odavao nita, ali Vafovo bilo ipak zakuca jae na ovo pitanje.
U jednom od njegovih gola ivota, Vafa je obuavao mentat odmetnik.
Sposobnosti mentata bile su izvan njegovog domaaja, a pored toga, razmiljanje
zahteva rei. Bili su primorani da ubiju tog povindaha mentata, ali je samo iskustvo
sadralo neke vredne stvari. Vaf je dopustio da ga obuzme izvesno oseanje
odvratnosti pri seanju na to, ali je ipak prizvao u svest one vredne stvari.
Napadni i upij u sebe podatke koje taj napad izaziva!
"Nita mi ne nudite u zamenu!" ree on prilino glasno.
"Obeteenje je stvar mog slobodnog izbora", odgovori ona mirno.
Vaf je prezrivo pogleda. "Da li se vi to igrate sa mnom?"
Pokazala je bele zube, divlje se cerei. "Ne bi preiveo moju igru, niti bi to
poeleo."
"Te sam, tako, primoran da zavisim od vae dobre volje!"
"Zavisnost?" Re se izvila iz njenih usta kao da ju je proizvelo oseanje
odvratnosti. "Zbog ega prodajete te gole veticama, pa ih potom ubijate?"
Vaf stisnu usne i zaneme.
"Izmenili ste ovog golu na neki nain, a ipak mu ostavili mogunost da ponovo
stekne svoja prvobitna seanja", podseti ga ona.
"Tako mnogo znate!" odbrusi Vaf. Ovo nije bila poruga u pravom smislu te
rei, i nadao se da nije nita otkrila. pijuni! Imala je pijune meu veticama! Da li
je i u zaviaju Tleilaksa postojao izdajnik?
"Na Rakisu ivi jedna devojica od posebne vanosti za planove onih vetica",
ree Uvaena Nalonica.
"Otkud to znate?"
"Vetice ne mogu da naine nijedan korak a da mi to ne znamo! Pomiljate na
pijune, ali ne moete ni da zamislite koliko e daleko nae ruke dosegnuti!"
Vaf je bio uasnut. Da li je mogla da mu ita misli? Da li je posredi bilo neto
stvoreno u Ratrkavanju? Neki divlji talenat steen tamo gde se prvobitno ljudsko
seme nije moglo odrati?
"Jeste li izmenili tog golu?" upita ona odseno.
Glas!
Vaf, koga je mentat uitelj naoruao protiv tog sredstva, zamalo to ipak nije
lanuo odgovor. Ova Uvaena Nalonica posedovala je poneto od moi vetica! To je

tako neoekivano dolo od nje. Takve stvari si mogao oekivati od jedne asne majke
i stoga si bio u pripravnosti. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da se sabere.
Skupio je ake ispod brade.
"Raspolaete zanimljivim sredstvima", primeti ona.
Crte Vafovog lica poprimie mangupski izgled. Znao je u kojoj je meri mogao
da izgleda umirujue avolasto.
Napad!
"Poznato nam je koliko ste nauili od Bene Geserita", zapoe on.
Izraz besa pree preko njenog lica i namah nestade. "One nas niemu nisu
nauile!"
Vaf podesi glas tako da zvui aljivo moleivo, te ree laskajui: "Dabome,
ovo nije pogaanje."
"Zar nije?" Delovala je donekle iznenaeno.
Vaf spusti ruke. "Ma hajdete, Uvaena Nalonice. Zainteresovani ste za tog
golu. Govorite o stvarima na Rakisu. Za ta nas vi smatrate?"
"Za malovredne. Svakim trenutkom postajete sve manje vredni."
Vaf u njenom odgovoru oseti delovanje najhladnije logike maine. Nije tu
bilo nagovetaja prisustva mentata, ve neeg jezivijeg. Sposobna je da me ubije
ovde na licu mesta!
Gde su joj oruja? Da li su joj uopte potrebna oruja? Nije mu se dopadao
izgled tih vretenastih miia, uljevitih ruku i lovaki odsjaj u njenim narandastim
oima. Da li je na neki nain mogla da nasluti (ili ak da zna) za bacae strelica u
njegovim rukavima?
"Suoeni smo sa problemom koji se ne moe reiti logikim putem", nastavi
ona.
Vaf je zgranuto zurio u nju. Ovo je mogao da kae jedan Zensuni gospodar.
Sam je to sebi bio rekao u vie prilika.
"Verovatno nikad nisi razmotrio jednu takvu mogunost", nastavi ona sa
podbadanjem.
Kao da su joj ove rei svukle masku sa lica, Vaf odjednom prozre proraunatu
osobu iza svih onih nametenih stavova. Da li ga je smatrala nekim teturavim
slepcem dostojnim jedino omalovaavanja?
Sakupio je u glasu to je vie mogao kolebljive zauenosti i upitao: "Na koji
nain se takav problem moe reiti?"
"To e odrediti prirodan razvoj dogaaja", odvrati ona.
Vaf nastavi da je netremice posmatra, pravei se da je zbunjen. Njene rei nisu
mirisale na otkrie. Ipak, neke stvari su se podrazumevale! Zato ree samo: "Vae
rei me ostavljaju u nedoumici."
"Ljudski rod je postao beskrajan", odvrati ona. "To je istinski dar
Ratrkavanja."

Vaf se borio da prikrije nemir koji su poslednje rei stvorile u njemu.

"Beskrajne vaseljene, beskrajno vreme - sve se moe dogoditi", ree on.
"Ah, mali bistri oveulje", nasmei se ona. "Kako se moe pristati na sve
mogunosti? To nije logino."
Zvuala je, pomisli Vaf, kao jedan od onih drevnih voa Batlerijanskog
Dihada, koji je pokuao da oslobodi oveanstvo od mehanikih umova. Ova
Uvaena Nalonica bila je udnovato zastarela.
"Nai preci traili su odgovor uz pomo raunara", odvai se on. Neka proba
ovo!
"Ve ti je poznato da raunarima nedostaje beskrajan skladini kapacitet", ree
ona.
Njene rei ga jo jednom pometoe. Da li je doista mogla da ita misli? Je li
ovo bio neki oblik otiskivanja uma? Ono to su Tleilaksi radili sa Liceigraima i
golama, moda su mogli i drugi. Usredsredio je svest i usmerio je na Iksijance, na
njihove zle naprave. Povindake naprave!
Uvaena Nalonica se obazre po sobi. "Da li greimo to verujemo
Iksijancima?" upita ga.
Vaf zadra dah.
"Mislim da im ne verujete u potpunosti", podbode ga ona. "Hajde, hajde, mali
ovee. Nudim ti svoju dobru volju."
Vaf je sa zakanjenjem poeo da sluti da ona pokuava da se ponaa prijateljski
i iskreno prema njemu. Nema sumnje da je napustila raniji stav srdite nadmonosti.
Njegovi dounici meu Izgubljenima preneli su mu da su Uvaene Nalonice
donosile seksualne odluke na slian nain kao i Bene Geserit. Da li je pokuavala da
bude zavodljiva? Ali ona je jasno shvatala i obrazlagala slabost logike.
Bilo je to veoma uzbuujue!
"Vrtimo se ukrugu", ree on.
"Sasvim suprotno. Krugovi zatvaraju. Krugovi ograniavaju. oveanstvo nije
vie ogranieno svemirom u kome traba da raste."
Evo, ponovo je krenula! On prozbori suvim glasom: "Reeno je da ono to ne
moe da kontrolie mora prihvatiti."
Nagnula se napred, prikovavi svoje narandaste oi za njegovo lice. "Da li
prihvata mogunost konane propasti Bene Tleilaksa?"
"Da je tako ne bih sada bio ovde."
"Kada logika vie ne pomae moraju se upotrebiti druga orua."
Vaf se isceri. "To zvui logino."
"Ne izruguj se sa mnom! Kako se usuuje!"
Vaf uzdie ake u stavu odbrane i ree umirujuim tonom: "Koja bi orua
Uvaena Nalonica predloila?"
"Energiju!"

Njen odgovor ga iznenadi. "Energiju? U kom obliku i u kojoj meri?"

"Trai logine odgovore", prebaci mu ona.
Vaf sa oseanjem alosti shvati da ona i, pored svega, nije Zensuni. Uvaena
Nalonica je samo izvodila igre reima na ivicama ne-logike, kruei oko nje, ali je
logika bila njeno orue.
"Trule se iz jezgra iri prema spolja na sve strane", napomenu on.
inilo se kao da nije ula njegovu ispitivaku tvrdnju. "Postoji neiskoriena
energija u dubinama svakog ljudskog bia koje se udostojimo da dotaknemo", ree
ona. Ispruila je koati prst do na nekoliko milimetara od njegovog nosa.
Vaf se povue dublje u stolicu sve dok ona ne spusti ruku. Zatim je upita: "Zar
to nije ono to su rekle Bene Geserite pre no to su proizvele svog Kvizac
Haderaha?"
"One su izgubile kontrolu nad sobom i nad njim", odbrusi ona podrugljivo.
Ponovo je, pomisli Vaf, upotrebila logiku u razmiljanju o ne-logici. Koliko
mnogo mu je rekla u ovih nekoliko omaki. Mogao je ovla da sagleda verovatnu
istoriju ovih Uvaenih Nalonica. Jedna od prirodnih asnih majki, pripadnica
Slobodnjaka sa Rakisa, otila je u Ratrkavanje. Za vreme i neposredno posle
Vremena gladi najrazliitiji ljudi beali su u ne-letelicama. Jedna ne-letelica posejala
je negde tu divlju veticu i njene ideje. To seme se vratilo u obliku ove ene-lovca
narandastih oiju.
Ona jo jednom nasrnu Glasom na njega, pitajui: "ta ste uradili s tim
golom?"
Ovog puta Vaf je bio spreman i samo slee ramenima. Ova Uvaena Nalonica
se mora ukloniti ili, ako je mogue, ubiti. Saznao je dosta od nje, ali nije bilo naina
da se utvrdi koliko je ona uz pomo svojih neodgonetljivih talenata istovremeno
saznala od njega.
One su seksualna udovita, saoptili su mu njegovi obavetajci. One
porobljavaju mukarce seksualnim moima.
"Kako malo zna o radostima koje mogu da ti pruim", ree ona. Glas joj se
kao bi uvijao oko njega. Kako je to bilo primamljivo! Koliko zavodljivo!
Vaf prozbori branei se: "Kaite mi zato..."
"Nemam potrebe ita da ti kaem!"
"Onda vi niste doli da se pogodimo." Glas mu je zvuao tuno. Ne-letelice su
zbilja posejale trule u drugim vaseljenama. Vaf oseti breme nunosti na pleima. ta
ako nije bio u stanju da je ubije?
"Kako se usuuje da jednoj Uvaenoj Nalonici predlae pogodbu?" uzviknu
ona. "Znaj da mi odreujemo cenu!"
"Ne poznajem vae naine, Uvaena Nalonice", ree Vaf. "Ali oseam u
vaim reima da sam vam naneo uvredu."
"Izvinjenje je prihvaeno."

Nije mi bila namera da se izvinjavam! Zurio je u nju praznim pogledom.

Mnogi zakljuci mogli su se izvesti iz njenog ponaanja. Na temelju svog
milenijumskog iskustva Vaf stade da razmatra ono to je ovde saznao. Ovo ensko
bie iz Ratrkavanja dolo je k njemu radi jednog bitnog dela obavetenja. To znai
da nije imala drugi izbor podataka. Oseao je oajanje u njoj. Dobro skriveno, ali
nedvosmisleno prisutno. Bila joj je potrebna potvrda ili pobijanje neega ega se
bojala.
Koliko je samo, dok je sedela ovde sa kandastim rukama ovla poloenim na
naslone stolice, liila na pticu grabljivicu! Trule iz jezgra iri se prema spolja na sve
strane. Maloas je to rekao, a ona nije ula. Jasno, atomsko oveanstvo nastavlja da
eksplodira u svojim ratrkanim Ratrkavanjima. Ljudi koje je ova Uvaena
Nalonica predstavljala nisu pronali nain da slede ne-letelice. Dabome, u tome je
bila stvar. Ona je lovila ne-letelice ba kao to su to inile i Bene Geserite.
"Tragate za nainom da ponitite nevidljivost ne-letelica", ree on.
Ova tvrdnja ju je oigledno uzdrmala. Nije ovo oekivala od avolastog
oveuljka koji je sedeo naspram nje. Video je kako joj strah, zatim srdba i na kraju
odlunost prelaze preko lica pre nego to je navukla svoju masku grabljivice. Ipak,
znala je. Znala je da je shvatio.
"To je, dakle, ono to radite s vaim golom", najzad ree ona.
"To je ono to vetice Bene Geserita ele da uine uz njegovu pomo", slaga
Vaf.
"Potcenila sam te", priznade ona. "Da li si i ti napravio istu greku sa mnom?"
"Ne bih rekao, Uvaena Nalonice. Plan razmnoavanja iji ste vi proizvod, je
sasvim oito opasan. Mislim da biste mogli da udarite nogom i usmrtite me pre no
to trepnem. Vetice nisu u istoj ligi sa vama."
Zadovoljan osmeh omeka joj crte lica. "Hoe li Tleilaksi da budu nae
revnosne sluge ili sunji?"
Nije pokuao da sakrije uvreenost. "Znai, nudite nam ropstvo?"
"To je jedan od izbora za vas."
Sad ju je imao! Osionost je bila njena slabost. On toboe pokorno upita: "ta
biste mi naredili da uinim?"
"Povee kui dve mlade Uvaene Nalonice kao goe. One treba da se pare
sa vama i... da vas naue naim nainima ekstaze."
Vaf dvaput polako udahnu i izdahnu.
"Jeste li vi neplodni?" upita ga.
"Samo su nai Liceigrai hibridi." To je ve znala. Bilo je to nadaleko poznato.
"Naziva sebe Gospodarom", ree ona, "pa ipak nisi zagospodario sobom."
Vie nego ti, kuko od Uvaene Nalonice! Pored toga, nazivam sebe i
Maeikom, to je injenica koja bi mogla i da te uniti.

"Te dve Uvaene Nalonice koje aljem s tobom izvrie pregled svega
tleilakog i vratie mi se sa izvetajem", ree ona.
On uzdahnu kao da je pomiren sa sudbinom. "Jesu li te dve mlade ene
zgodne?"
"Uvaene Nalonice!" ispravi ga ona grubo.
"Je li to jedino ime koje koristite?"
"Njihovo je pravo, a ne tvoje, da ti kau imena ako tako odlue." Nagnula se
na bok i lupnula koatim zglavkom po podu. Metal joj zasvetluca u ruci. Imala je
naina da probije zatitni omota ove prostorije.
Otvor se raskrili i uoe dve ene odevene veoma slino starijoj Uvaenoj
Nalonici. Njihovi tamni platovi nosili su manje ukrasa, a i obe su bile mlade. Vaf ih
je netremice posmatrao. Da li su obe bile... Trudio se da ne pokae ushienje, ali je
znao da ne uspeva u tome. Ne mari. Ova starija e pomisliti da se on divi lepoti
mlaih ena. Po znacima znanim jedino Gospodarima, video je da je jedan od
pridolica novi Liceigra. Bila je izvrena uspena izmena, a ovi Ratrkani nisu
uspeli da je otkriju! Tleilaksi su uspeno preskoili preponu! Zapita se da li bi i Bene
Geserit bile isto tako slepe za ove nove gole?
"Pokazao si razumnu saglasnost u ovom pogledu, zbog ega e biti
nagraen", ree stara Uvaena Nalonica.
"Uviam vae moi, Uvaena Nalonice", odvrati on. To je bila istina.
Naklonio je glavu da bi sakrio odlunost, znajui da inae ne bi mogao da je sauva
od njenih oiju.
Ona pokaza rukom na pridolice. "Ove dve e ti se pridruiti. I najmanji njihov
ef je nareenje za tebe. Ophodie se prema njima sa poastima i potovanjem."
"Svakako, Uvaena Nalonice." Drei i dalje pognutu glavu, naglo je uzdigao
obe ruke kao da izraava pozdrav ili potinjenost. Strelice fijuknue iz oba rukava. U
trenutku kada je izbacio strelice Vaf naglo pomeri telo u stranu. Ipak, pokret mu nije
bio dovoljno hitar. Stara Uvaena Nalonica hitnula je nogu i zakaila ga po levoj
butini, odbacivi ga zajedno sa stolicom unazad.
Bilo je to, ipak, poslednje to je stara Uvaena Nalonica uinila u ivotu.
Strelica iz levog rukava pogodila ju je u zadnji deo vrata, uavi kroz otvorena usta,
te eljusti razjapljene od iznenaenja. Narkotiki otrov presekao joj je krik. Druga
strelica pogodila je pridolicu koja nije bila Liceigra u desno oko. Njegov Liceigra,
munjevitim udarcem u vrat, spreio je bilo kakav krik upozorenja.
Dva mrtva tela srozae se na pod.
Vaf se sa izrazom bola na licu izvue iz stolice i uspravi. U butini mu je tuklo
bilo. Samo koji milimetar vie i polomila bi mu butnu kost. Shvatio je da njena
reakcija nije proizala iz centralnog nervnog sistema. Kao kod nekih insekata, napad
je mogao biti pokrenut od strane odgovarajueg miinog sistema. Morae da istrae
ovo dostignue.

Liceigra koji mu se maloas naao pri ruci oslukivao je pokraj raskriljenog

otvora. Koraknuo je u stranu da bi propustio unutra drugog Liceigraa, u obliju
iksijanskog straara.
Vaf stade da masira ozleenu butinu dok su za to vreme njegovi Liceigrai
razodevali mrtve ene. Onaj to je podraavao Iksijanca prinosio je glavu na glavu
stare Uvaene Nalonice. Posle toga, stvari su se brzo razvijale. Na kraju nije vie
bilo iksijanskog straara, ve samo vernih kopija stare Uvaene Nalonice i njene
sluge, mlae Uvaene Nalonice. Uao je jo jedan lani Iksijanac i iskopirao drugu
mladu Uvaenu Nalonicu. Tamo gde su bila mrtva tela brzo je ostao samo pepeo.
Nova Uvaena Nalonica skupi pepeo u vreu i sakri je ispod odee.
Vaf briljivo pretrai prostoriju. Pomisao na posledice mogueg otkria natera
ga da uzdrhti. Ovakva osionost kakvoj je ovde bio svedok oito je poticala od
strahotnih moi. Te moi se moraju ispitati. On zadra Liceigraa koji je kopirao
staru enu.
"Uzeo si njen otisak?"
"Da, gospodaru. Njena budua seanja bila su jo iva kada sam je kopirao."
"Prenesi ih njoj." On pokaza na Liceigraa u obliku iksijanskog straara.
Dodirnuli su se elima i posle nekoliko otkucaja srca razdvojili.
"Izvreno je", ree starija.
"Koliko smo uspenih kopija ovih Uvaenih Nalonica ukupno nainili?"
"etiri, gospodaru."
"I nijedan nije otkriven?"
"Nijedan, gospodaru."
"Ta etvorica moraju otii u unutranjost oblasti Uvaenih Nalonica i saznati
ta treba da se zna o njima. Jedan od te etvorice mora se potom vratiti i saoptiti
nam ono to ste saznali."
"To je nemogue, gospodaru."
"Nemogue?"
"Prekinuli su vezu sa svojim izvorom. To je njihov nain, gospodaru. Oni
predstavljaju jednu novu eliju, koju su ustanovili na Gamuu."
"Ali, mi bismo zacelo mogli..."
"Izvinite, gospodaru. Koordinate njihovog mesta u Ratrkavanju bile su
sadrane jedino u putanjama ne-letelica koje su, meutim, izbrisane."
"Tragovi su im potpuno zatrti." U glasu mu se oseala poraenost.
"Potpuno, gospodaru."
Katastrofa! Bio je primoran da zauzda pomisao o iznenadnom grozniavom
izbacivanju strelica. "Ne smeju da saznaju ta smo ovde uinili", promrmlja on.
"Od nas nee saznati, gospodaru."
"Kakve su sposobnosti razvile? Kakve moi? Brzo!"

"One su ono to bi se moglo oekivati od neke asne majke Bene Geserita, ali
bez njenih melaniskih seanja."
"Siguran si u ovo poslednje?"
"Nema ni najmanjeg nagovetaja o tome. Kao to znate, gospodaru, mi..."
"Da, da. Znam." On ima dade znak rukom da uute. "Ali ona stara je bila tako
osiona, tako..."
"Izvinite, gospodaru, ali nalazimo se u vremenskoj stisci. Te Uvaene
Nalonice su usavrile zadovoljstva seksa daleko vie nego to je to bilo kom
drugom polo za rukom."
"Istina je, dakle, ono to su nai obavetajci saoptili."
"Vratile su se prvobitnoj tantri i razvile sosptvene naine seksualnog
podsticanja, gospodaru. Na tome temelje oboavanje svojih sledbenika."
"Oboavanje." Blago je proaptao ovu re. "Jesu li nadmone rasplodnim
interesima Sestrinstva?"
"Uvaene Nalonice veruju u to, gospodaru. Hoete li da pokae..."
"Ne." Poslednje otkrie je uticalo da se oslobodi one vragolaste maske i
ponovo uspostavi izgled nadmonog gospodara. Liceigrai pokorno spustie glave.
Izraz radosti pree preko Vafovog lica. Tleilaksi koji su se vraali iz Ratrkavanja
verno su izvestili! Jednostavnim otiskivanjem uma potvrdilo se postojanje novog
oruja njegovih ljudi!
"Kakva su vaa nareenja, gospodaru?"
Vaf jo jednom stavi na lice svoju vragolastu masku. "Istraiemo ove stvari
tek kad se vratimo u srce Tleilaksa, u Badalong. U meuvremenu, ak ni jedan
Gospodar ne izdaje nareenja jednoj Uvaenoj Nalonici. Vi ste moji gospodari, sve
dok se ne oslobodimo radoznalih oiju."
"Svakako, gospodaru. Hou li sada da prenesem vaa nareenja ostalim
napolju?"
"Da, a evo mojih nareenja: ova ne-letelica ne sme se nikada vratiti na Gamu.
Mora nestati bez traga. Bez preivelih."
"Bie izvreno, gospodaru."
9.
Za tehnologije je, kao i za mnoge druge delatnosti, karakteristina tenja
ulagaa da izbegavaju rizike. Ako je mogue, iskljuuje se svaka neizvesnost. Glavna
ulaganja slede ovo pravilo, s obzirom na ro da su ljudi, uopte uzevi, skloni
predvidljivom. Malo je onih koji shvataju kako razoran moe biti takav stav, kako su
gruba ogranienja koja se tako postavljaju promenljivosti i time ine itave
populacije kobno ranjivim u odnosu na uasne naine na koje naa vaseljena moe da
baci kocku.

'Ocena Iksa', Arhive Bene Geserit

Onog jutra, posle provere u pustinji, eana se probudila u svetenikom
zdanju, otkrivi da joj je krevet okruen ljudima u belim odorama.
Svetenici i svetenici!
"Probudila se", ree jedan svetenik.
eanu obuze strah. Prigrabila je pokrivae i prinela ih licu, zurei u ova napeta
lica. Da li su naumili da je ponovo ostave samu u pustinji? Spavala je snom
iscpljenog u najmekoj postelji sa najistijom posteljinom koje je u svojih osam
godina videla, ali je znala da sve to svetenici ine moe imati dvostruko znaenje.
Njima se nije moglo verovati!
"Jesi li dobro spavala?" upita svetenica koja je prva progovorila. Bila je to
starija, sedokosa ena sa licem uokvirenim belom kapuljaom, ukraenom
purpurnom bojom. Starake oi bile su vodnjikave, ali oprezne. Bledoplave. Nos joj
je liio na izokrenuti klinac postavljen iznad usta i isturene brade.
"Hoe li da razgovara sa nama?" pokuavala je i dalje ova ena. "Ja sam
Camnija, tvoja nona uvarka. Sea li se. Smestila sam te u postelju."
Barem joj je ton glasa bio umirujui. eana se uspravi u sedei poloaj i
paljivije osmotri ove ljude. Bili su uplaeni! Nos pustinjskog deteta mogao je da
otkrije znakove feromona. Za eanu je to bilo jednostavno, iskreno opaanje: Taj
miris je jednak strahu.
"Mislili ste da ete me ozlediti", ree ona. "Zbog ega ste to uinili?"
Ljudi oko nje izmenjae zabrinute poglede.
eanin strah se rastoi. Naslutila je nov poredak stvari, a jueranje iskuenje u
pustinji oznailo je jo veu promenu. Prisetila se kako je pokorna ova starija ena...
Canija? Gotovo da je puzila prethodne noi. Vremenom e eana spoznati da svaka
osoba koja preivi odluku da umre postie novu emocionalnu ravnoteu. Strah je bio
prolazan. Ovo novo stanje bilo je zanimljivo.
Canijin glas je podrhtavao dok je odgovarala: "Vaistinu, Boje dete, nismo
nameravali da te ugrozimo."
eana poravna pokrivae na krilu. "Moje ime je eana." Bila je to pustinjska
utivost. Canija se ve bila predstavila. "Ko su ovi ostali?"
"Udaljiemo ih ukoliko ne eli da oni... eana." Canija pokaza rukom na enu
rumenog lica koja je stajala sa leve strane i bila odevena u odoru veoma slinu
njenoj. "Sve osim Alose, naravno. Ona je tvoja dnevna uvarka."
Alosa se pokloni u znak predstavljanja.

eana je netremice posmatrala to lice naduveno od vodene masnoe, njegove

krupne crte u nimbusu paperjaste plave kose. Skrenuvi naglo panju, eana potrai
pogledom mukarce u ovoj skupini. Promatrali su je sa napetou otealih onih
kapaka. Poneki su imali izgled drhtavog podozrenja. Miris straha bio je jak.
Svetenici!
"Udalji ih." eana mahnu rukom u pravcu svetenika. "Oni su haram!" Bila je
to teka re za olo, najnii od svih izraza za ono to je bilo najvee zlo.
Svetenici ustuknue, preneraeni.
"Odlazite!" naredi Canija. Nije se moglo pogreiti u proceni izraza zluradosti
na njenom licu. Canija nije bila svrstana u skupinu podlaca. Ali ovi svetenici jasno
su stajali meu onima koji su oznaeni kao haram! Mora da su poinili neto gnusno
kada je Bog poslao jedno dete-svetenicu da ih kazni. Canija je lako mogla da
poveruje u to. Svetenici su se retko ponaali prema njoj onako kako je zasluivala.
Povlaei se unatrake i klanjajui se, svetenici poput kanjenih pasa
napustie eaninu odaju. Meu onima koji su izali u hodnik bio je i jedan istoriar
po imenu Dromind, crnomanjast ovek vazda zaposlenog uma, ije je svojstvo bilo
da se ustremljuje na ideje kao kljun ptice strvinara na komadi mesa. Kada su se
vrata sobe zatvorila za njima, Dromind objasni svojim preplaenim sadruzima da je
ime eana savremen oblik drevnog imena Siona.
"Svi vi znate Sionino mesto u istorijama", ree on. "Sluila je u njegovom
preobraenju od ljudskog oblija do Podeljenog boga."
Stiros, zborani stariji svetenik tamnih usana i bledih, blistavih oiju, pogleda
upitno Drominda. "Usmena predanja tvrde da je Siona posluila kao orue u
njegovom pretvaranju od Jednog u Mnotvo. eana. Da li misli..."
"Ne zaboravimo Hadi-Benotov prevod Bogovih vlastitih svetih rei", upade
jedan drugi svetenik. "ai-Hulud je mnogo puta spominjao Sionu."
"Ne uvek sa naklonou", podseti ih Stiros. "Setite se njenog punog imena:
Siona Ibn Fund al-Seiefa Atreid."
"Atreid", proapta trei svetenik.
"Moramo je paljivo prouiti", ree Dromind.
Jedan mladi akolit glasnik hitao je hodnikom prema ovoj skupini i kad stie do
njih stade da razgleda lica sve dok nije ugledao Stirosa. "Stirose", ree glasnik,
"morate smesta napustiti hodnik."
"Zato?" Bio je to neiji ogoren glas, koji je dopro iz gomile odbaenih
svetenika.
"Treba da se premesti u odaje Visokog svetenika", objasni glasnik.
"Po ijoj naredbi?" upita Stiros.
"Lino je Visoki svetenik Tuek naloio", ree glasnik. "Sluali su razgovor."
Neodreeno je mahnuo rukom u pravcu iz koga je doao.

Svi iz skupine u hodniku shvatie. Prostorije su se mogle tako oblikovati da

odailju glasove na druga mesta. Uvek je bilo onih koji su prislukivali.
"ta su uli?" upita Stiros. Njegov staraki glas je lagano podrhtavao.
"Pitala je da li su njene odaje najbolje. Oni se spremaju da je presele i ne sme
se nipoto dogoditi da zatekne nekog od vas ovde."
"Ali ta treba da radimo?", upita Stiros.
"Prouimo je", ponovo e Dromind.
Hodnik je za tili as bio ispranjen, i svi se dadoe na prouavanje eane.
Obrazac koji je ovde nastao ostavie peat na ivote svih njih tokom narednih
godina. Aktivnost koja se razvila oko nje proizvela je promene koje su se osetile i u
najudaljenijim krajevima uticaja Podeljenog boga. Dve rei su podstakle tu promenu:
"Prouimo je."
Kako je naivna bila, mislili su svetenici. Kako neobino naivna. No, umela je
da ita i ispoljila je silno zanimanje za svete knjige koje je pronala u Tuekovoj
biblioteci. Sada u njenim vlastitim odajama.
Sve je bilo u znaku umilostivljenja eane, od najvieg pa do najnieg. Tuek se
preselio u odaje svog glavnog pomonika i tako je lanani proces pokrenut nanie.
Krojai su ve ekali eanu i uzeli joj meru. Skrojili su joj najlepe pustinjsko odelo.
Dobila je nove odore u zlatnoj i beloj svetenikoj boji ukraene purpurom.
Ljudi su poeli da izbegavaju istoriara-lokutora Drominda. On je opsedao
svoje nevoljne sadruge, izlaui im predanje o prvoj Sioni kao da je to neto
znaajno govorilo o sadanjem nosiocu tog drevnog imena.
"Siona je bila ena svetog Dankana Ajdaha", podseao je Dromind svakog ko
je bio spreman da ga slua. "Njihovih potomaka ima svuda."
"Zaista? Oprostite to ne mogu vie da vas sluam, ali stvarno imam hitan
posao."
U poetku Tuek je bio prilino strpljiv sa Dromindom. Predanje je bilo
zanimljivo, a pouke sadrane u njemu oigledne. "Bog nam je poslao novu Sionu",
ree Tuek. "Sve bi trebalo da bude jasno."
Dromind je otiao i vratio se sa novim poslasticama iz prolosti. "Spisi iz Dares-Balata sada otkrivaju jedno novo znaenje", obrati se Dromind svom Visokom
sveteniku. "Zar ne bi trebalo da izvrimo nove provere i poreenja ovog deteta?"
Dromind je uhvatio Visokog svetenika odmah posle doruka. Ostaci
Tuekovog obeda jo su stajali na stolu za posluivanje na terasi. Kroz otvoren prozor
mogli su uti kretanje gore u eaninim odajama.
Tuek u znak upozorenja stavi kaiprst na usne i prozbori priguenim glasom.
"Svako dete odlazi po svom izboru u pustinju." Otiao je do karte na zidu i uperio
prst na oblast jugozapadno od Kina. "To je oito predeo koji je zanima, ili... treba li
da kaem, priziva."

"Reeno mi je da esto koristi renike", ree Dromind. "Jamano da to ne

moe biti..."
"Ona nas stavlja na probu", ree Tuek. "Nemoj se zavaravati."
"Ali gospodaru Tuee, ona postavlja krajnje detinjasta pitanja Caniji i Alosi."
"Da li ti to dovodi u pitanje moje procene, Drominde?"
Dromind sa zakanjenjem shvati da je prekoraio granice pristojnosti.
Zamukao je, ali je izraz njegovog lica govorio da su jo mnoge rei ostale potisnute u
njemu.
"Bog nam ju je poslao da iskoreni zlo koje se uvuklo u redove
miropomazanih", ree Tuek. "Idi! Pomoli se i upitaj sebe da li se to zlo moda
naselilo u tebi."
Kada je Dromind otiao, Tuek pozva svog vernog pomonika. "Gde je sveto
dete?"
"Otila je u pustinju, gospodaru, da razgovara sa svojim Ocem."
"Na jugozapad?"
"Da, gospodaru."
"Nuno je da se Dromind odvede daleko na istok i ostavi na pesku. Posadite
vei broj udaraa, kako bi osigurali da se nikad ne vrati."
"Dromind, gospodaru?"
"Dromind."
ak i poto je Dromind predat ustima Boga, svetenici su nastavili da slede
njegov prvi nalog. Prouavali su eanu.
eana je, takoe, prouavala.
Postepeno, toliko postepeno da nije mogla da utvrdi prelomnu taku, ona je
sagledala svoju ogromnu mo nad svima koji su je okruivali. U poetku, to je bila
igra, neprekidan Dan deteta u kome su odrasli skakali da ispune svaki deji ef.
Pokazalo se da nijedan ef nije bio odvie teak.
Ako bi zatraila da joj donesu neko retko voe na trpezu?
To voe bi joj bilo poslueno u zlatnoj zdeli.
Ako bi uoila neko dete dole na prepunim ulicama i poelela da joj to dete
bude drug u igri?
To dete bi u najkraem roku bilo dovedeno u eanine odaje u hramu. Kada bi
strah i zaprepaenje minuli, takvo dete bi se ponekad i ukljuilo u neku igru, koju su
svetenici i svetenice napeto posmatrali. Bezazleno skakanje po krovu vrta, kikotava
aputanja - sve je bilo predmet dubokih analiza. Za eanu je strahopotovanje te dece
bilo teret. Retko je ponovo pozivala isto dete, elei uvek da sazna nove stvari od
novih drugova.
Svetenici nisu uspevali da postignu saglasnost u pogledu nevinosti takvih
susreta. eanini drugovi u igri bili su podvrgavani zastraujuem ispitivanju sve dok
eana to nije otkrila i razbesnela se na svoje uvare.

Vest o eani se neizbeno rairila po itavom Rakisu i izvan planete. Izvetaji

Sestrinstva su se gomilali. Godine su prolazile u svojevrsnom uzvienom
samodrakom postupku - hranjenju eanine radoznalosti. Bila je to radoznalost za
koju se inilo da nema granica. Niko meu njenim neposrednim starateljima nije
gledao na ovo kao na obrazovanje. eana je poduavala svetenike Rakisa, a oni su
poduavali nju. Bene Geserit je, meutim, odmah primetio ovaj vid eaninog ivota i
paljivo ga je pratio.
"U dobrim je rukama. Ostavimo je tamo sve dok ne bude spremna za nas",
naredila je Taraza. "Drite odbrambene snage u stalnoj pripravnosti i pobrinite se da
redovno dobijam izvetaje."
eana ni u jednoj prilici nije otkrila svoje istinsko poreklo, niti ta je ejtan
uinio njenoj porodici i susedima. Bila je to lina stvar izmeu ejtana i nje. Svoje
utanje je smatrala cenom za to to je bila poteena.
Neke stvari su za eanu gubile na znaaju. Ree je odlazila na izlete u
pustinju. Radoznalost je i dalje postojala, ali je bilo oigledno da se objanjenje
ejtanovog ponaanja prema njoj nije moglo nai na otvorenom pesku. I premda je
znala da se na Rakisu nalaze i ambasade drugih sila, pijuni Bene Geserita meu
njenim starateljima pobrinuli su se da se kod nje ne probudi preveliko zanimanje za
Sestrinstvo. Da bi se sputalo takvo zanimanje davani su umirujui odgovori,
odmereni u skladu sa eaninim zahtevima.
Tarazina poruka njenim obavetajcima na Rakisu bila je neposredna i jasna:
"Pokoljenja priprema postala su godine preiavanja. Krenuemo jedino u
pogodnom trenutku. Nema vie nikakve sumnje da je to dete ono pravo."
10.
Prema mojoj proceni, reformatori su izazvali vie patnji nego bilo koja druga
snaga u istoriji oveanstva. Pokaite mi nekog ko govori 'Neto se mora uiniti!' i ja
u vam otkriti glavu punu nevaljalih namera koje nemaju drugog oduka. Ono emu
u vena vremena moramo da stremimo jeste pronalaenje prirodnog toka i
usklaenog kretanja sa njim.
asna majka Taraza, zabeleka o razgovoru, BG dosje GSXXMAT 9
Tmurno nebo se razvedravalo kako se sunce Gamua uzdizalo prikupljajui
mirise trava i okolnih uma, izluenih i zgusnutih u jutarnjoj vlanosti.
Dankan Ajdaho je stajao pokraj Zabranjenog prozora udiui te mirise. Jutros
mu je Patrin rekao: "Ima petnaest godina. Mora sebe smatrati mladiem. Vie nisi
dete."
"Je li mi danas roendan?"

Nalazili su se u Dankanovoj spavaoj sobi gde ga je Patrin upravo probudio

donevi mu au limunovog soka.
"Ne znam kada ti je roendan."
"Da li gole imaju roendane?"
Patrin je utao. Bilo je zabranjeno razgovarati o golama sa golom.
"vangiju kae da ti ne moe da odgovori na to pitanje", primeti Dankan.
Oigledno zbunjen, Patrin odgovori: "Baar je zahtevao da ti prenesem da e
ovog jutra asovi tvoje obuke biti odgoeni. Poruio ti je da radi vebe za noge i
kolena dok ne bude pozvan."
"Radio sam ih jue."
"Ja samo prenosim baarove naredbe." Patrin uze praznu au i ostavi Dankana
samog.
Dankan se hitro odenu. Oekivae ga za doruak u blagovaonici. Prokleti bili!
Nije mario za njihov doruak. ta je to baar smerao? Zbog ega nije mogao da na
vreme zapone sa asovima? Vebe za noge i kolena! Bilo je to tek da se neto radi,
jer je Teg dobio neki neoekivan zadatak. Dankan se besno uputi Zabranjenim
pravcem do Zabranjenog prozora. Neka prokleti straari budu kanjeni!
Ustanovio je da mu mirisi koji su dopirali kroz otvoren prozor bude seanja,
ali nije uspevao da odredi mesto tim seanjima to su vrebala po rubovima njegove
svesti. Znao je da su posredi seanja. Dankan je to doivljavao kao neto zastraujue
ali magnetski privlano - poput hodanja du ivice litice ili otvorenog prkosnog
suprotstavljanja vangijui. Nikada nije hodao ivicom litice, niti se prkosno
suprotstavio vangijui, ali je mogao da zamisli te stvari. I samo gledanje
holofotografije staze po ivici litice u filmskoj knjizi bilo je dovoljno da mu se
stomani miii zategnu. to se tie vangijue, esto je zamiljao svoju srditu
neposlunost i iznova preivljavao istu telesnu reakciju.
Jo neko je u mom umu, pomiljao je.
Ne samo u njegovom umu - i u njegovom telu. Mogao je da oseti druga
iskustva kao da se tek probudio, svestan da je sanjao, ali nesposoban da se seti sna.
Ta snovienjska graa iziskivala je znanje koje, oseao je to, nije mogao da poseduje.
Pa ipak ga je posedovao.
Mogao je da odredi imena pojedinog drvea koje je mirisalo napolju, iako se
njihova imena nisu nalazila u zabelekama biblioteke.
Zabranjen prozor bio je zabranjen zbog toga to je bio nainjen u spoljanjem
zidu Tvrave i zato to se mogao otvoriti. esto je, ba kao i sada, bio otvoren zbog
provetravanja. Do prozora se iz njegove sobe moglo doi penjanjem preko ograde
balkona i sputanjem kroz ventilacionu cev skladita. Nauio je da izvodi to bez
ostavljanja i najmanjeg traga bilo na ogradi, u skladitu ili u cevi. Jo u sasvim ranom
dobu postalo mu je jasno da su oni koje je Bene Geserit obuavao sposobni da

uoavaju izuzetno neupadljive znake. I sam je mogao da prepozna neke od tih

znakova zahvaljujui Tegovom i Lusilinom poduavanju.
Stojei dobrano u senkama gornjeg hodnika Dankan se usredsredi na valovite
padine ume koja se pela do stenovitih vrhova. uma je delovala neodoljivo. Vrhovi
iza nje posedovali su magina svojstva. Bilo je lako zamisliti da nijedno ljudsko bie
nikada nije kroilo u tu oblast. Kako bi dobro bilo izgubiti se tamo, biti samo svoj, ne
marei za onu drugu osobu koja je prebivala u njemu. Biti stranac tamo.
Danakan se sa uzdahom okrenu i istim tajnim putem vrati u svoju sobu. Tek
kada se naao u bezbednosti sobe dopustio je sebi da se nasladi saznanjem kako je
jo jednom ovo uinio. Niko ovog puta nee biti kanjen zbog njegovog opasnog
poduhvata.
Kazne i patnja koje su poput aure lebdeli oko mesta zabranjenih za njega,
jedino su uticale da Dankan razvije izuzetnu obazrivost prilikom krenja pravila.
Nije hteo da razmilja o bolu koji bi mu vangiju nanela ako bi ga otrkrila kod
Zabranjenog prozora. ak i najgori bol, meutim, ne bi ga naterao da zaplae,
govorio je sam sebi. Nikada nije zaplakao, ak ni na njene najgnusnije trikove. On joj
je naprosto uzvraao uporan pogled, mrzei je ali primajui njenu pouku. Po njemu,
vangijuina pouka bila je neposredna: istanaj sposobnost da se kree neprimetno,
nevidljivo i neujno, ne ostavljajui nikakav trag.
Dankan sede na svoj poljski krevet i zamiljeno se zagleda u prazan zid ispred
sebe. Jednom, dok je tako zurio u ovaj isti zid, obrazovala se jedna slika - mlade ene
sa kosom boje svetlog ilibara i ljupko zaobljenim crtama lica. Pogledala ga je sa
zida i nasmeila se. Usne su joj se bezglasno micale. Dankan je, meutim, ve bio
savladao itanje sa usana pa je razgovetno rastumaio rei.
"Dankane, moj mali Dankane."
Da li je to bila njegova majka? pitao se. Njegova prava majka?
ak su i gole negde u prolosti morale da imaju prave majke. Izgubljena u
vremenu pre akslotl rezervoara ivela je ena koja ga je rodila... i volela. Da, volela
ga zato to je bio njeno dete. Ako je to lice na zidu bila njegova majka, kako je njena
slika pronala put dovde? Nije mogao da prepozna lice, ali je eleo da je to njegova
majka.
Ovo iskustvo ga je uplailo, no strah nije odagnao elju da ga ponovo doivi.
Ko god da je bila ta mlada ena, njeno prolazno prisustvo ga je muilo. Onaj stranac
u njemu znao je tu mladu enu. Bio je siguran u to. Ponekad je eleo da on bude taj
stranac samo za tren - dovoljno dugo da prikupi sva ta skrivena seanja - ali se plaio
ove elje. Mislio je da e izgubiti svoje stvarno bie ukoliko stranac prodre u njegovu
svest.
Da li bi to bilo kao smrt? pitao se.
Dankan je bio svedok smrti pre no to je napunio est godina. Njegovi uvari
odbili su napad uljeza, pri emu je jedan od njih poginuo. Ubijena su i etiri uljeza.

Dankan je posmatrao kako donose pet leeva u Tvravu - mlitavih miia, sa rukama
koje su se vukle po tlu. Neto sutastveno iezlo je iz njih. Nita nije ostalo to bi
prizivalo seanja - sopstvena ili straneva.
Onu petoricu odneli su negde u dubinu Tvrave. uo je kasnije od jednog
uvara da su etiri uljeza napunjena 'erom'. Bio je to prvi susret sa predstavom o
iksijanskoj sondi.
"Iksijanska sonda moe da provali ak i u mozak mrtve osobe", objasnila mu
je Geasa. 'era' je droga koja te titi od te sonde. elije e ti biti potpuno mrtve pre
no to nestane destva droge."
Umee sluanja kazalo je Dankanu da su na uljezima sprovedena istraivanja i
na druge naine. Ti drugi naini mu nisu bili objanjeni, ali je on slutio da u pitanju
moraju biti tajne stvari Bene Geserita. Mora da su oivljavale mrtvog i izvlaile
podatke iz nevoljnog tela. Dankan je zamiljao kako obezlieni miii postupaju po
volji satanskog posmatraa.
Taj posmatra uvek je bila vangiju.
Ovakve slike ispunjavale su Dankanov um uprkos svim moguim naporima
njegovih uiteljica da odagnaju 'ludosti koje je izmiljalo neznalatvo'. Uiteljice su
mu govorile da su takve fantastine lagarije vredne jedino za stvaranje straha od
Bene Geserita meu neposveenima. Dankan je odbijao da veruje da je jedan od
posveenih. Posmatrajui neku asnu majku uvek je mislio: Ja nisam jedan od njih!
Od nedavno najistrajnija je bila Lusila. "Religija je izvor energije", govorila je.
"Mora da sagleda tu energiju. Ona se moe usmeriti za ispunjenje naih ciljeva."
Njihovih ciljeva, a ne mojih, mislio je.
Zamiljao je vlastite ciljeve i projektovao u mati predstave o tome kako
pobeuje Sestrinstvo, a posebno vangiju. Dankan je oseao da su njegove matarske
projekcije bile zapravo podsvesna stvarnost koja je delovala na njega sa mesta na
kome je prebivao onaj stranac. Ali nauio je da klima glavom i odaje utisak da on,
takoe, nalazi da je takva religiozna lakovernost zabavna.
Lusila je otkrila tu podeljenost u njemu i rekla vangijui: "On misli da se
mistinih sila treba plaiti i, ako je mogue, izbegavati ih. Dok god bude ustrajavao u
tom uverenju nee moi da naui da koristi nae najsutastvenije znanje."
Sastale su se radi neeg to je vangiju zvala 'redovnom ocenjivakom
sednicom'; njih dve same u vangijuinoj radnoj sobi. Bilo je vreme neposredno po
zavretku lagane veere. Zvuci Tvrave oko njih govorili su o smeni - poinjale su
none patrole, dok je osoblje razreeno dunosti uivalo jedan od svojih kratkih
predaha. vangijuina radna soba nije bila izolovana od takvih zvukova, to je bio
rezultat hotimine majstorije novatora u slubi Sestrinstva. Uvebana ula asne
majke mogla su da otkriju mnoge stvari po zvucima oko nje.
vangiju je oseala da sve vie gubi u ovim 'ocenjivakim sednicama'. Bilo je
sve oitije da Lusilu nisu mogle da pridobiju one koje su se suprotstavljale Tarazi.

Lusila je, isto tako, bila otporna na smiljena izvrdavanja asne majke. Najstranije
od svega bilo je to to su Lusila i Teg saoptavali injenice o mentalnim
sposobnostima ovog gole. Opasno do krajnjih granica. Kao dodatak svim
problemima, u vangijui je postojano raslo potovanje prema Lusili.
"On misli da mi koristimo okultne sile da bismo primenjivali nae vetine",
ree Lusila. "Kako je mogao da stekne tako nastranu predstavu?"
vangiju oseti da ju je ovo pitanje dovelo u nepovoljan poloaj. Lusila je ve
znala da je to uinjeno da bi se gola oslabio. Lusila je umela da kae: 'Neposlunost
je zloin protiv naeg Sestrinstva!'
"Ako eli nae znanje jamano e ga dobiti od tebe", primeti vangiju. Bez
obzira na to koliko je bilo opasno ovo je, sa vangijuinog stanovita, svakako bila
istina.
"Njegova elja za znanjem je moje najbolje merilo", ree Lusila, "ali obe
znamo da to nije dovoljno." U Lusilinom glasu nije bilo prekora, ali vangiju je ipak
oseala njegovo stalno prisustvo.
Prokleta bila! Pokuava da me pridobije! pomisli vangiju.
Nekoliko odgovora vrzmalo se po vangijuinoj svesti: Nisam odbila da
izvrim nareenja. Tja! Odvratno izvinjenje! "Prema goli je postupano u skladu sa
uobiajenim nainom obuke Bene Geserita." Neodgovarajue i neistinito. Uz to, ovaj
gola nije bio obian predmet obrazovanja. U njemu su postojale dubine koje su bile
ravne onima kod neke potencijalne asne majke. U tome je i bio problem.
"Nainila sam neke greke", ree vangiju.
Tako! Bio je to dvosekli odgovor koji bi druga asna majka mogla da uvai.
"Nisi napravila greku kada si ga otetila", uzvrati Lusila.
"Ali propustila sam da predvidim da neka druga asna majka moe da otkrije
te tokove u njemu", ree vangiju.
"On eli nae moi samo da bi pobegao od nas", objasni Lusila. "Razmiljaj na
sledei nain: 'Jednoga dana znau koliko i one i pobediu.'"
Poto vangiju nita ne odgovori, Lusila dodade: "Lukavo. Ako pobegne,
moraemo da ga uhvatimo i same unitimo."
vangiju se nasmei.
"Ne nameravam da ponovim tvoju greku", ree Lusila. "Otvoreno ti kaem
ono to znam da e i sama u svakom sluaju videti. Sada shvatam zbog ega je
Taraza poslala Utiskivaicu jednom mladom goli."
vangijuin osmeh ieze. "ta ti ini?"
"Vezujem ga za sebe na nain na koji vezujemo sve nae akolite za svoje
uitelje. Postupam sa njim sa iskrenou i odanou kao da je jedan od nas."
"Ali on je muko!"
"Tako da e zainska agonija razreiti taj sukob, no nita vie od toga. Mislim
da se odaziva u tom smislu."

"A kada doe vreme za poslednji stepen utiskivanja?" upita vangiju.

"Da, to e biti osetljivo. Ti misli da e ga to unititi. To je, uostalom, i bio tvoj
plan."
"Lusila, Sestrinstvo nije jednoduno u tome da sledi Tarazine zamisli sa ovim
golom. To ti je, svakako, poznato."
Bio je to vangijuin najmoniji razlog, a injenica da ga je uvala za ovaj
trenutak govorila je mnogo. Strahovi da bi mogli proizvesti novog Kvizac Haderaha
bili su duboko usaeni, a dugogodinje razmirice po ovom pitanju u Bene Geseritu
srazmerno jake.
"On je primitivne genetske loze i nije uzgajan da bi postao Kvizac Haderah",
ree Lusila.
"Ali Tleilaksi su intervenisali na planu njegovog genetskog naslea!"
"Da, prema naim nalazima. Ubrzali su njegove nervne i miine reakcije."
"Da li je to sve to su oni uinili?" upita vangiju.
"Videla si nacrte elija", podseti je Lusila.
"Kada bismo umele da uradimo ono to znaju Tleilaksi, oni nam ne bi bili
potrebni", ree vangiju. "Imale bismo sopstvene akslotl rezervoare."
"Misli da su nam podvalili?" upita je Lusila.
"Devet meseci je bio kod njih bez ikakvog naeg uvida!"
"Nasluala sam se svih ovih razloga", primeti Lusila.
vangiju odmahnu rukama u znak predaje. "Ako je tako, onda je potpuno tvoj,
asna majko. No, i posledice idu na tvoju duu. Ali me nee ukloniti s ovog poloaja
bez obzira na to ta izvesti Kapitol."
"Da uklonim tebe? Ne, nipoto. Ne elim da tvoja frakcija poalje nekog ko
nam je nepoznat."
"Postoji granica do koje mogu da podnesem tvoje uvrede", ree vangiju.
"Postoji, takoe, granica do koje e Taraza trpeti tvoje izdajniko ponaanje",
odvrati Lusila.
"Ako dobijemo novog Pola Atreida ili, neka mi Bog oprosti, novog Tiranina,
bie to Tarazaino delo", zakljui vangiju. "Prenesi joj da sam ja to rekla."
Lusila ustade. "Moda bi, isto tako, trebalo da zna da mi je Taraza ostavila
punu slobodu odluivanja o tome koliko melana da dajem ovom goli. Ve sam
poela da poveavam njegove doze zaina."
vangiju tresnu obema pesnicama po klupi. "Prokleti bili svi vi! Jo ete nas
unititi!"
11.
Tajna Tleilaksa mora biti u njihovoj spermi. Nae provere dokazuju da njihova
sperma nije nosilac napredovanja u pravolinijskom genetskom vidu - javljaju se

prekidi. Svaki Tleilaks koga smo ispitivali ima svoje unutranje bie koje je skriveno
od nas. Oni su prirodno imuni na iksijansku proveru. Tajanstvenost na najdubljoj
ravni njihov je najjai oklop i najjae oruje.
Analiza Bene Geserita, ifra Arhive BTXX44LWOR
Tog jutra, etvrte godine eaninog boravka u svetenikom svetilitu, izvetaji
dounika izazvali su rasplamsavanje posebnog zanimanja meu posmatraima Bene
Geserita na Rakisu.
"Bila je na krovu, veli?" upita majka zapovednica rakiske Tvrave.
Tamalane, zapovednica, slubovala je prethodno na Gamuu i znala je vie od
veine o tome kakvom se spajanju Sestrinstvo nadalo na ovom mestu. Dounikov
izvetaj prekinuo je Tamalanin doruak od limunovog kompota sa dodatkom
melana. Glasnik je stajao mirno pored stola dok je Tamalane nastavila sa
obedovanjem poto je ponovo proitala izvetaj.
"Da, na krovu, asna majko", ree glasnik.
Tamalane podie pogled prema glasniku. Bila je to Kipuna, domorotkinja sa
Rakisa, akolit pripremana za obavljanje osetljivih lokalnih dunosti. Gutajui zalogaj
kompota, Tamalane ree: "'Vratite ih!' Da li su to tano bile njene rei?"
Kipuna kratko klimnu. Razumela je pitanje. Da li je eana govorila ono to joj
je prethodno nareeno?
Tamalane se vrati prouavanju izvetaja, tragajui za osetljivim znacima. Bilo
joj je milo to su poslali ba Kipunu. Tamalane je uvaavala sposobnost ove rakiske
ene. Kipuna je imala meke, oble crte lica i kovrdavu kosu kakva se esto sretala
meu pripadnicima rakiske svetenike klase, ali ne i kovrdav mozak ispod te kose.
"eana je bila ljuta", nastavi Kipuna. "'Topter je proao blizu vrha krova i ona
je unutra sasvim jasno raspoznala dva okovana zatvorenika. Znala je da ih vode u
pustinju da umru."
Tamalane spusti izvetaj i osmehnu se. "Pa je naredila da joj ih vrate. Smatram
da je njen izbor rei oaravajui."
"Vratite ih?" upita Kipuna. "To mi deluje kao sasvim prosta naredba. ta je tu
oaravajue?"
Tamalane se divila neposrednosti zanimanja ove akolitke. Teko se moglo
dogoditi da Kipuna propusti priliku da naui kako dejstvuje um prave asne majke.
"Nije to onaj deo njenog istupa koji me zanima", ree Tamalane. Ona se nae
nad izvetaj i glasno proita: "Vi ste ejtanove sluge, a ne sluge sluga." Tamalane
podie pogled prema Kipuni. "Videla si i ula ovo svojim oima i uima?"
"Da, asna majko. Procenjeno je da je vano da vas lino izvestimn, u sluaju
da imate jo kakvih pitanja."

"Jo ga zove ejtan", primeti Tamalane. "Kako to mora da ih jedi. No, sam
Tiranin je rekao: 'Zvae me ejtan.'"
"Videla sam izvetaje iz riznica pronaenih u Dar-es-Balatu", ree Kipuna.
"Nije bilo odlaganja u pogledu vraanja dvojice zatvorenika?" upita Tamalane.
"To je izvreno onoliko brzo koliko je bilo potrebno da se poruka prenese do
'toptera, asna majko. Vratili su ih u roku od nekoliko minuta."
"Znai da su je sve vreme posmatrali i oslukivali. Dobro. Da li je eana odala
bilo kakav znak da poznaje dvojicu zatvorenika? Da li je izmeu njih tada izmenjena
bilo kakva poruka?"
"Sigurna sam da su oni stranci za nju, asna majko. Dva obina oveka iz niih
slojeva, prilino prljavo i sirotinjski odevena. Zaudarali sa na prljavtinu atrlja oko
perimetra."
"eana je naredila da im skinu okove, a potom je razgovarala sa tim neopranim
parom. A sada da ujemo njene rei: ta je rekla?"
"'Vi ste moj narod.'"
"Divno, divno", ree Tamalane. "eana je zatim naredila da ih odvedu, da ih
okupaju i daju im novu odeu pre no to ih oslobode. Kai mi njenim reima ta je
usledilo?"
"Pozvala je Tueka, koji je doao sa tri savetnika-pomonika. Bila je to...
gotovo svaa."
"U memorijskom zanosu, molim", ree Tamalane. "Ponovi razgovor za mene."
Kipuna sklopi oi, duboko udahnu i utonu u memorijski zanos. A onda: "eana
kae: 'Ne dopada mi se kad hranite ejtana mojim ljudima.' Savetnik Stiros uzvraa:
'Oni su rtvovani ai'Huludu!' eana uzvikuje: 'ejtane.' eana zatim besno udara
stopalama po podu. Tuek se nae: 'Dosta, Stirose. Neu da ujem vie ni rei
neslaganja.' eana ih pita: 'Kada ete uvideti?' Stiros pokuava neto da kae, ali ga
Tuek uutkuje pogledom i veli: 'Uvideli smo, sveto dete.' eana zatim kae:
'elim...'"
"Dosta", ree Tamalane, a onda joj se obrati: "Vrati se na svoje mesto, Kipuna.
Obavila si posao, zaista, vrlo dobro."
"Hvala, asna majko."
"Svetenici e biti preneraeni", primeti Tamalane. "eanina elja je za njih
nareenje zato to Tuek veruje u nju. Prekinue da koriste crve kao instrument
kanjavanja."
"Ona dva zatvorenika", zapoe Kipuna.
"Da, vrlo pronicljivo sa tvoje strane. Ta dva zatvorenika e priati ta im se
dogodilo. Pria e biti neminovno preuveliana. Ljudi e poeti da govore kako ih
eana titi od svetenika."
"Zar to nije upravo ono to ona i ini, asna majko?"

"Ahhh, ali razmotri izbor koji se na taj nain stvara svetenicima. Oni e
razviti druge oblike kanjavanja - bievanja i izvesna uskraivanja. Sa smanjenjem
straha od ejtana, zbog Sione, pojaae se strah od svetenika."
U roku od dva meseca Tamalanini izvetaji Kapitolu sadrali su potvrdu njenih
vlastitih rei.
"Oskudna sledovanja, pogotovo oskudba sledovanja vode, postala su
preovlaujui oblik kazne", izvetavala je Tamalane. "Glasine nezadovoljstva
dospele su i do najudaljenijih oblasti Rakisa, a uskoro e se proiriti i na mnoge
druge okolne planete."
Tamalane je briljivo razmotrila mogue posledice svog izvetaja. Njega e
videti mnoge oi, ukljuujui i neke koje nisu bile naklonjene Tarazi. Bilo koja asna
majka mogla je da stvori predstavu o tome ta se, zapravo, dogaalo na Rakisu.
Mnogi su na Rakisu videli eanin dolazak na divljem crvu iz pustinje. Pokuaj
svetenika da sve obaviju velom tajne bio je onemoguen ve u samom poetku.
Nezadovoljena radoznalost teila je stvaranju sopstvenih odgovora. Nagaanja su
esto bila opasnija od istine.
Prethodni izvetaji govorili su o deci koja su dovoena da bi se igrala sa
eanom. Veoma mnogo doterivane prie o takvoj deci bile su ponavljane uz dalja
iskrivljavanja, i ta iskrivljavanja bila su revnosno dostavljana Kapitolu. Ona dva
zatvorenika, koja su vraena na ulice u novim odelima, samo su doprinosila mitu koji
je rastao. Sestrinstvo, umetnice u mitologiji, raspolagale su na Rakisu spremnom
energijom koju je trebalo tanano pojaati i usmeriti.
"Nahranile smo elju za ispunjenjem verovanja kod stanovnitva", izvestila je
Tamalane. Razmiljala je o takvim frazama koje je izmislio Bene Geserit dok je
zavravala svoj poslednji zalogaj.
"eana je ono to smo dugo ekale."
Bila je to odve jednostavna tvrdnja da bi se njeno znaenje moglo proiriti
bez neprihvatljivih iskrivljavanja.
"ai-Huludovo dete je dolo da kazni svetenike!"
Ovo je, ve, bilo unekoliko sloenije. Nekoliko svetenika je izgubilo ivot u
mranim sokacima, to je bila posledica burnog nezadovoljstva stanovnitva. To je
podstaklo pojaanu budnost u redovima svetenika organa reda, ije su dalje
posledice bile predvidljive nepravde nanoene stanovnitvu.
Tamalane je na sveteniku delegaciju koja je saekala eanu gledala kao na
rezultat nemira meu Tuekovim savetnicima. Njih sedmorica predvoeni Stirosom
upali su za vreme eaninog doruka zajedno sa jednim detetom sa ulice. Znajui da
e se ovo zbiti, Tamalane je bila potpuno spremna, obezbedivi tajnu zabeleku o
dogaaju u kojoj su sve rei bile ujne, svaki izraz vidljiv, a misli sasvim jasne
uvebanom oku asne majke.
"Mi smo ga rtvovali ai-Huludu", pobunio se Stiros.

"Tuek ti je rekao da se ne spori sa mnom oko toga", rekla je eana.

Kako su se svetenice smejale zbunjenosti Stirosa i ostalih svetenika!
"Ili ai-Hulud...", zapoeo je Stiros.
"ejtan!" ispravila ga je eana, a u njenom izrazu lica lako se dalo proitati:
Da li ovi glupi svetenici ita znaju?
"Ali mi smo uvek mislili..."
"Niste bili u pravu!" eana je tresnula stopalom po podu.
Stiros se preporodio kao da mu je potrebna pouka: "Da li treba da verujemo da
je i ai-Hulud, Podeljeni bog, ejtan?"
Kakva je on preispoljna budala, pomisli Tamalane. ak bi i jedna pubertetlijka
mogla da ga zbuni, ba kao to je eana i nastavila da ini.
"Svako dete sa ulice zna to gotovo istog asa kad prohoda!" dreknula je eana.
Stiros je lukavo rekao: "Otkud zna ta je u glavama uline dece?"
"Ti si znao kad sumnja u mene!" optuila ga je eana. Bio je to odgovor koji
je nauila esto da koristi, znajui da e dopreti do Tueka i izazvati nepriliku.
I Stiros je to vrlo dobro znao. ekao je oborenih oiju dok mu je eana,
govorei sa velikim strpljenjem kao da nekom detetu pria basnu, objanjavala da i
bog i avo, ili pak obojica u isti mah, mogu da prebivaju u pustinjskom crvu. Jedino
pravo ljudskih bia je da prihvate ovu injenicu. Nije bilo dato ljudima da odluuju o
takvim stvarima.
Stiros je slao ljude u pustinju zbog ispovedanja ovakve jeresi. Njegov izraz
lica (koji je tako valjano zabeleen u analizama Bene Geserita) govorio je da su takve
ludake predstave uvek poticale iz kala na dnu rakiske gomile. Ali sada! Morao je da
pristane na Tuekovo uporno tvrenje da je eana govorila jevaneosku istinu!
Gledajui u zabeleke, Tamalane je razmiljala kako lonac ba dobro kljua.
To je i prenela Kapitolu. Sumnje su razdirale Stirosa: sumnje na sve strane, osim u
pogledu stanovnitva i njegove odanosti eani. Dounici blisku Tueku govorili su da
je ak i on poeo da sumnja u mudrost svoje odluke da likvidira istoriara-lokutora
Drominda.
"Da li je Dromind bio u pravu kad je sumnjao u nju?" pitao je Tuek svoje
pristalice.
"Nemogue!" odgovarale su ulizice.
A ta su drugo i mogli da kau? Visoki svetenik nije mogao da napravi greku
u takvim odlukama. Bog to ne bi dozvolio. eana ga je, ipak, oigledno zbunjivala.
Gurnula je odluke mnogih prethodnih visokih svetenika u straan limb. Na sve
strane bila su nuna nova tumaenja.
Stiros je nastavljao da vri pritisak na Tueka: "ta mi, zapravo, znamo o njoj?"
Tamalane je imala potpun uvid u najsveije rasprave o ovom pitanju. Stiros i
Tuek su nasamo raspravljali do duboko u no; samo njih dvojica (tako su mislili) u
Tuekovim odajama, udobno zavaljeni u bledoplave psu-naslonjae, sa kompotom

proetim melanom na domak ruke. Tamalanine holofotografije ovog sastanka

otkrivale su jednu utu sjajnu kuglu koja je lebdela na svojim suspenzorima tik iznad
njih dvojice, s tim to je svetlost bila priguena da ne bi optereivala njihove umorne
oi.
"Moda ono, kada smo je prvi put ostavili u pustinji sa udaraem, nije bila
valjana provera", zapoe Stiros.
Bila je to lukava izjava. Tuek je bio poznat po tome to nije imao osobito
sloenu svest. "Nije bila valjana provera? ta hoe time da kae?"
"Moda Bog ipak trai od nas da sprovedemo drugaije provere."
"Video si svojim oima! Puno puta je razgovarala sa Bogom u pustinji!"
"Da!" Stiros je gotovo podskoio. Jasno, bio je to odgovor koji je prieljkivao.
"Ako ona moe da ostane neozleena u prisustvu Boga, moda je sposobna da i
druge naui kako se to postie."
"Sea se njene srdbe kada smo joj to predloili?"
"Moda nismo pristupili problemu na sasvim ispravan nain."
"Stirose! ta ako je to dete u pravu? Mi sluimo Podeljenog boga. Dugo i
ozbiljno razmiljam o tome. Zbog ega bi se Bog podelio? Nije li to Bogova krajnja
provera?"
Izraz na Stirosovom licu govorio je da je ovo bila upravo ona vrsta mentalne
gimnastike koje se njegova frakcija plaila. Pokuao je da odvrati Visokog
svetenika, ali se Tuek nije dao skrenuti sa jednosmerne staze koja se
strmoglavljivala u metafiziku.
"Krajnja provera", ostao je pri svom Tuek. "Videti dobro u zlu i zlo u dobru."
Izraz na Stirosovom licu mogao se opisati samo kao uasnutost. Tuek je bio
Bogov vrhovni miropomazanik. Nijedan svetenik nije smeo da sumnja u to! Ono to
bi se sada moglo dogoditi, ukoliko Tuek obnaroduje jedno takvo miljenje, pretilo je
da uzdrma same temelje svetenikog autoriteta! Stoga je bilo razumljivo to se
Stiros pitao da li je kucnuo as da ukloni svog visokog svetenika.
"Nikada mi ne bi palo na pamet da kaem da bih mogao da se uputam u
rasprave o tako dubokim idejama sa mojim visokim svetenikom", nastavio je Stiros.
"Ali moda mogu da iznesem predlog koji bi razreio mnoge sumnje."
"Hajde, predloi", sloi se Tuek.
"U njenu odeu bi se mogli ugraditi veoma tanani instrumenti. Tako bismo
mogli da ujemo kako razgovara sa..."
"Misli li da Bog ne bi znao ta smo uradili?"
"Takva misao mi nikad nije prola kroz svest!"
"Neu da joj nareujem odlaske u pustinju", usprotivio se Tuek.
"Ako to bude njena odluka?" Stirosov izraz lica govorio jke kako se iz petnih
ila trudi da se dodvori. "Mnogo puta je to uinila."
"Odavno ve nije. ini se kao da je izgubila potrebu da se savetuje sa Bogom."

"Zar ne bismo mogli da je navedemo na to?" Stiros je bio uporan.

"Na koji nain?"
"eana, kada e ponovo razgovarati sa Ocem? Zar ne udi da jo jednom
bude u Njegovom prisustvu?"
"To pre zvui kao podbadanje nego kao navoenje."
"Samo predlaem da..."
"Ovo sveto dete nije nikakav glupak! Ona razgovara sa Bogom, Stirose. Bog
bi nas mogao teko kazniti zbog ovakvih pretpostavki."
"Zar je Bog nije spustio meu nas da bismo je prouili?" nastavljao je Stiros.
Ovo je, prema Tuekovom miljenju, bilo previe blizu Dromindovoj jeresi.
Uputio je Stirosu zlokoban pogled.
"Ono to hou da kaem", brzo je dodao Stiros, "jeste da je Bog izvesno hteo
da mi uimo od nje."
Tuek je ovo rekao sebi ve mnogo puta, nikada ne uspevi da u svojim reima
uje udan odjek Dromindovih rei.
"Nju nipoto ne treba podbadati i proveravati", zakljuio je Tuek.
"Tako mi nebesa!" uzviknuo je Stiros. "Biu duh svete opomene. I o svemu to
nauim od svetog deteta smesta u vas izvestiti."
Tuek je samo klimnuo. Imao je vlastite naine da se uveri da li je Stiros
govorio istinu.
O podsticajima i proverama koje su usledile Tamalane i njeni pouzdanici
odmah su obavestili Kapitol.
"eana ima zamiljen izgled", izvestila je Tamalane.
Za asne majke na Rakisu i one koje su bile obavetavane taj zamiljen izgled
imao je jasno tumaenje. eanini preci bili su odavno mrtvi. Stirosova nametanja
izazivala su kod deteta enju za zaviajem. eana je mudro utala, ali je bilo jasno
da mnogo razmilja o svom ivotu u pionirskom selu. Uprkos svim strahovima i
opasnostima, to su oito bila srena vremena za nju. Seala se smeha, eprkanja po
pesku, lovljenja korpiona u pukotinama seoskih uderica, njukanja delia zaina
meu dinama. Na osnovu eaninih ponavljanih putovanja u istu oblast, Sestrinstvo je
srazmerno tano moglo da odredi mesto nestalog sela i nasluti ta se sa njim moglo
dogoditi.
eana je esto zurila u jednu od Tuekovih starih karti na zidu svoje odaje.
Kao to je Tamalane i oekivala, eana je jednog jutra zabola prst u mesto na
karti na koje je ve mnogo puta odlazila. "Odvedite me tamo", naredila je eana
svojim uvarima.
Pozvan je 'topter.
Dok su svetenici udno oslukivali kako 'topter lebdi visoko iznad njih, eana
se jo jednom suoila sa svojim nepobedivim protivnikom u pesku. Tamalane i njeni

svetenici ukljuili su se u sveteniko strujno kolo, posmatrajui tok dogaaja sa

velikom udnjom.
Nita to bi bio makar daleki nagovetaj nije ostalo od sela na pustari izmeu
dina, gde je eana naredila da je spuste. Ovoga puta, meutim, upotrebila je udara.
Jo jedan od Stirosovih lukavih predloga udruen sa briljivim uputstvima o upotrebi
ovog prastarog sredstva za prizivanje Podeljenog boga.
Crv je doao.
Tamalane je posmatrala prizor na vlastitom relejnom projektoru, razmiljajui
o crvu samo kao o osrednjem udovitu. eana je stajala svega na oko tri metra
ispred zjapeih usta. Posmatrai su mogli razgovetno da uju plamsanje crvovih
unutranjih vatri.
"Hoe li mi rei zato si to uinio?" upitala je eana.
Nije ustuknula od crvovog vrelog daha. Pesak je pucketao ispod udovita, no
ona nijednim znakom nije pokazivala da to uje.
"Odgovori mi!" naredila je eana.
Nikakav glas nije potekao od crva, ali se inilo da eana slua drei glavu
nagnutu na stranu.
"Onda se vrati odakle si doao", naredila mu je eana. Mahnula je crvu da ide.
Crv se pokorno povukao i vratio pod pesak.
Svetenici su danima raspravljali o ovom kratkom susretu, dok ih je
Sestrinstvo gotovo sa veseljem pijuniralo. eana se nije mogla podvri ispitivanju a
da ne zna da je bila prislukivana. Kao i do tada, odbila je da kae bilo ta o svojoj
poseti pustinji.
Stiros je produio sa svojim lukavim podbadanjima. Ishod je bio upravo
onakav kakav je Sestrinstvo oekivalo. Bez ikakvog upozorenja, eana bi se
probudila nekog dana i rekla: "Danas u poi u pustinju."
Ponekad je koristila udara, a ponekad ga je prizivala igrom. Daleko na pesku,
izvan vidika Kina ili bilo kog drugog naseljenog mesta, crvi su joj dolazili. eana je
sama stajala ispred crva i razgovarala s njim, dok su ostali sluali. Tamalane je drala
da su prikupljene zabeleke koje su prolazile kroz njene ruke na putu do Kapitola
oaravajue.
"Trebalo bi da te mrzim!"
Kakav je mete ovo izazvalo meu svetenicima! Tuek je hteo da sazove
otvorenu raspravu: "Da li bi trebalo da svi mrzimo Podeljenog boga i u isti mah da ga
volimo?"
Stiros je jedva spreio ovaj predlog tvrdnjom da boje elje nikad nisu
iskazane u jasnom obliku.
eana je jednom upitala jednog od svojih dinovskih posetilaca: "Hoe li me
pustiti da te ponovo uzjaem?"
Kada se pribliila crv je ustuknuo i nije joj dozvolio da se popne.

Drugom prilikom je upitala: "Moram li da ostanem sa svetenicima?"

Taj isti crv bio je izloen mnotvu pitanja, a meu njima i sledeim:
"Gde odlaze ljudi kada ih pojede?"
"Zato su ljudi laljivi prema meni?"
"Da li bi trebalo da kaznim rave svetenike?"
Tamalane se nasmejala na ovo poslednje pitanje, pomiljajui na pometnju
koju e ono prouzrokovati meu Tuekovim ljudima. Njene uhode pravovremeno su
je obavestile o uasu koji je zahvatio svetenike.
"Kako joj je On odgovorio?" pitao je Tuek. "Da li je iko uo Bogov odgovor?"
"Moda se on obraa neposredno njenoj dui", usudio se jedan savetnik.
"To je!" Tuek se grevito uhvatio za ovo tumaenje. "Moramo da je upitamo
ta joj je Bog rekao da uini."
eana je odbila da ue u takvu raspravu.
"Ona ima prilino jasnu procenu sopstvenih moi", izvestila je Tamalane. "Ne
odlazi preesto u pustinju, uprkos Stirosovim podstrekivanjima. Kao to smo mogle
oekivati, privlanost takvih izleta je iilela. Strah i ushienje e je jo neko vreme
vui tamo dok sasvim ne izblede. Nauila je, meutim, jednu delotvornu naredbu:
'Odlazi!'"
Sestrinstvo je ovo oznailo kao vanu taku u razvoju dogaanja. Imajui u
vidu da joj se ak i Podeljeni bog pokoravao, teko da su neki svetenik ili svetenica
mogli dovoditi u pitanje njeno pravo da izrie takvu naredbu.
"Svetenici grade kule u pustinji", izvetavala je Tamalane. "Potrebna su im
bezbednija mesta sa kojih bi posmatarali eanu kada tamo odlazi."
Sestrinstvo je predvidelo takav potez, pa je ak i samo podstaklo ubrzavanje
ovih projekata. Svaka kula imala je vlastitu zamku za vetar, osoblje za njeno
odravanje, vodene prepreke, vrhove i ostale inioce civilizacije.. Svaka je
predstavljala malu zajednicu, a sve zajedno irile su utvrene oblasti Rakisa sve
dublje u predele kojima su do tada vladali crvi.
Pionirska sela vie nisu bila nuda i ovakva promena pripisana je eani u
zaslugu.
"Ona je naa svetenica", govorilo je stanovnitvo.
Tuek i njegovi savetnici bili su kao na iglama: ejtan i ai'Hulud su jedno isto
telo? Stiros je danonono iveo u strahu i da bi Tuek mogao da obnaroduje ovu
injenicu. Stirosovi savetodavci konano su odbacili predlog da se Tuek ukloni.
Jedan drugi predlog - da svetenica eana doivi koban udes - naiao je na
uasavanje kod svih, pa je ak i Stiros smatrao da bi to bila prevelika opasnost.
"ak i ako uklonimo ovaj trn u oku, Bog bi mogao da nas pohodi na jo
straniji nain", rekao je on. Pri tom je upozorio: "Najstarije knjige kau da e nas
predvoditi jedno malo dete."

Stiros je bio samo jedan meu onima koji su na eanu gledali kao na neto ne
sasvim smrtno. Bilo je primetno da su oni koji su sve vreme bili oko nje, ukljuujui
Caniju, poeli da je vole. Bila je tako dovitljiva, tako bistra i osetljiva.
Mnogi su zapazili da je ova rastua naklonost prema eani dotakla ak i samog
Tueka.
Sestrinstvo je odmah uoavalo ljude koji su bili dotaknuti ovom moi. Bene
Geserit je imao naziv za ovaj drevni obrazac: irenje oboavanja. Tamalane je
prenosila vesti o dubokim promenama koje se dogaaju na Rakisu, naroito od
trenutka kada su ljudi irom planete poeli da se mole eani umesto ejtanu ili ak
ai-Huludu.
"Ljudi vide da se eana zalae za najslabije", izvetavala je Tamalane. "To je
poznat obrazac. Sve ide po planu. Kada ete poslati tog golu?"
12.
Spoljanja povrina balona uvek je vea od sredita te proklete stvari! U tome
je itava stvar u vezi sa Ratrkavanjem!
Odgovor Bene Geserita na predlog Iksa da se poalju nove istraivake sonde
meu Izgubljene.
Jedan od brih svetlosnih brodova Sestrinstva prebacio je Milesa Tega do
Esnafovog transportera koji je kruio oko Gamua. Nije mu se dopadalo to ba sada
mora da napusti Tvravu, ali ova stvar je imala jasno prvenstvo. Intuitivno je oseao
da sa itavim poduhvatom neto nije u redu. U svojih tri stotine godina iskustva Teg
je nauio da veruje intuiciji. Stvari se nisu dobro razvijale na Gamuu. Svaka patrola,
svaki izvetaj udaljenih senzora, saoptenja Patrinovih pijuna u gradovima - sve je
dolivalo ulje na vatru Tegovog nemira.
Teg je na svoj mentatski nain osetio to prerasporeivanje snaga oko Tvrave i
unutar nje. Nareenje da joj se javi na Esnafovom transporteru, pripravan za okraj,
dolo je, meutim, od same Taraze sa nepogreivim utvrivaem ifre.
Teg se na svetlosnom brodu koji ga je nosio navie pripremao za borbu. Izvrio
je pripreme koje su se mogle izvriti. Lusila je bila upozorena. Imao je poverenja u
Lusilu. Sa vangijuom je bila druga stvar. Imao je vrstu nameru da sa Tarazom
raspravi o nekoliko bitnih promena u gamuuskoj Tvravi. Morao je, meutim, najpre
da odnese pobedu u jo jednoj bici. Teg nije gajio ni najmanje sumnje da mu
predstoji okraj.
Dok je svetlosni brod pristajao, Teg osmotri ulaz letelice i ugleda dinovski
simbol Iksa unutar Esnafovog ukrasnog natpisa na tamnoj strani transportera. Ovu
letelicu Esnaf je pretvorio u iksijanski mehanizam, zamenjujui tradicionalne

navigatore mainama. Na letelici je, izvesno, bilo iksijanskih tehniara koji su

opsluivali opremu. Ali tu se morao nalaziti i jedan pravi Esnafov navigator. Esnaf
nikada nije sasvim stekao poverenje u mainu, ak i dok je paradirao ovim
preobraenim transporterima koji su poredstavljali svojevrsnu poruku Tleilaksima i
Rakijancima.
Pogledajte: nije nam bezuslovno potreban va melan!
To je bila objava sadrana u onom dinovskom simbolu Iksa na boku
svemirskog broda.
Teg oseti blag trzaj pristaninih sidrita i uvue dubok umirujui dah. Oseao
se kao i uvek pred bitku: ispranjen od svih lanih snova. Bila je to greka.
Razgovori nisu urodili plodom i sada je predstojao krvav boj... osim ako ne uspe da
sve prevlada na neki drugi nain. Bitke su u ova vremena retko kada bile masovne ali
smrt je, ipak, bila svuda prisutna. To ga navede na pomisao o jednoj jo stalnijoj vrsti
greke. Ako ne moemo miroljubivo da uskladimo nae razlike, nii smo od ljudskih
bia.
Jedan uvar sa nepogreivim obelejima Iksijanca poveo je Tega u prostoriju u
kojoj je ekala Taraza. Du hodnika i pneumatskih cevi koje su ga nosile ka Tarazi
Teg je motrio na znake potvrde tajnog upozorenja, sadranog u poruci Vrhovne
majke. Sve je izgledalo mirno i obino - uvar je izraavao duno potovanje prema
baaru. "Bio sam zapovednik Tirega na Andioiu", ree uvar spominjui jedan spor
koji je zamalo prerastao u bitku u kojoj je Teg prevladao.
Stigli su do jednog ovalnog propusta u zidu obinog hodnika. Propust se
rastvori i Teg ue u prostoriju belih zidova i ugodne veliine - stolice sa kaievima,
nizak poboni sto, sjajne kugle podeene na utu svetlost. Ploa otvora skliznu u
svoje zaptivae uz prilino ujan udar, ostavivi njegovog vodia u hodniku.
Jedna akolitka Bene Geserita razmae tananu zavesu koja je skrivala prolaz sa
Tegove desne strane. Jedva primetno klimnu u njegovom pravcu. Vien je, Taraza e
biti obavetena.
Teg obuzda drhtanje miia u listovima.
Okraj! Nije pogreno protumaio Tarazino tajno upozorenje. Da li su
njegove pripreme bile odgovarajue? Ovde se nalazila jedna crna stolica sa
kaievima, sa njegove leve strane, dugaak sto ispred nje i jo jedna stolica na
drugom kraju stola. Teg se uputi do te strane sobe i stade da eka leima okrenut
zidu. Opazio je da se na vrhu njegovih izama zadrala mrka praina Gamua.
udan miris u ovoj sobi. On paljivo onjui. era. Jesu li se Taraza i njeni ljudi
naoruali protiv iksijanske sonde? Teg je uzeo svoju redovnu kapsulu ere pre nego
to se ukrcao na svetlosni brod. Previe je bilo znanja u njegovoj glavi da bi se
neprijatelju moglo dozvoliti da to iskoristi. injenica da je Taraza ostavila miris ere
oko svojih odaja podrazumevalo je neto drugo: bilo je to saoptenje posmatrau ije
prisustvo nije mogla da sprei.

Taraza ue u prostoriju kroz tananu zavesu. Teg odjednom pomisli kako

izgleda umorno. To mu se uini znaajnim zbog toga to su sestre bile sposobne da
skrivaju zamor gotovo do trenutka kada su bile gotove da se onesveste. Da li je doista
posustala, ili je to bio jo jedan znak namenjen skrivenim posmatraima.
Zaustavivi se im je stupila u sobu, Taraza osmotri Tega. Baar je delovao
mnogo starije nego onda kad ga je poslednji put videla, pomisli Taraza. Dunost na
Gamuu uinila je svoje, ali nju ovo saznanje umiri. Teg je, dakle, predano obavljao
svoj posao.
"Tvoj hitar odziv je za uvaavanje, Milese", ree ona.
Uvaavanje! Njihova dogovorena re za: 'Potajno nas posmatra jedan opasan
neprijatelj.'
Teg klimnu i istovremeno upravi pogled prema zastorima odakle je Taraza
dola.
Taraza se osmehnu i koraknu u unutranjost sobe. Ni nagovetaja o
melaniskom ciklusu u Tegu, primeti ona. Tegove poodmakle godine uvek su
izazivale sumnju da je pribegavao okrepljivanju uz pomo zaina. Nita kod njega
nije otkrivalo makar i najmanji nagovetaj preputanja zainu, kome su katkad i
najjai bili skloni kada bi osetili da im se kraj pribliava. Teg je nosio svoj stari kaput
od uniforme visokog baara, ali bez zlatnih inova na ramenima i kragni. Bio je to
signal koji je ona namah prepoznala. Poruivao joj je: 'Seti se kako sam ih zaradio,
sluei te. Nisam te ni ovog puta izneverio.'
Oi koje su je prouavale imale su izraz uravnoteenosti; nije im mogao
promai ni najmanji trag prosuivanja. itava njegova pojava govorila je o
unutranjem spokoju. Sve je to bilo u dubokom neskladu sa onim to se, po njenom
znanju, moralo u ovom trenutku dogaati u njemu. ekao je samo na njen znak.
"Moramo u prvoj prilici probuditi naeg golu", ree ona. Mahnula mu je
rukom da ga uutka, poto je zaustio da odgovori. "Videla sam Lusiline izvetaje i
znam da je suvie mlad. No, od nas se zahteva da delamo."
Shvatio je da je ova govorancija namenjena posmatraima. Da li se moglo
verovati tim reima?
"Izdajem ti nareenje da ga probudi", ree ona i pri tom savi levi runi zglob
u znak potvrde da je re o njihovom tajnom jeziku.
Bila je dakle istina! Teg uputi hitar pogled prema zastorima koji su skrivali
prolaz kroz koji Taraza bee ula. Ko je tamo prislukivao?
Ustremio je svoje mentatske sposobnosti na problem. Nedostajali su mu
izvesni delovi, ali ga to nije zaustavilo. Jedan mentat mogao je da dejstvuje i bez
odreenih delova - ukoliko je raspolagao sa dovoljno materijala da stvori obrazac.
Ponekad je bio dovoljan i najpovrniji obris. Iz njega se dao sagledati skriveni oblik,
a na osnovu toga mogao je da uklopi delove koji su nedostajali da bi dobio celinu.
Mentati su, uostalom, retko kad raspolagali svim podacima koje bi poeleli, no on je

bio izveban da nasluuje obrasce, da prepoznaje sisteme i celine. Teg se u ovom

trenutku podseti da je bio obuen i u krajnje vojnom smislu: obuavao si regruta da
veba oruje, da uperi oruje na ispravan nain.
Taraza ga je uperivala. Njegova procena situacije bila je potvrena.
"Bie preduzeti oajniki pokuaji da se na gola ubije ili zarobi pre nego to
ga probudi", ree ona.
Prepoznao je njen ton: hladno analitiko pruanje podataka mentatu. To znai
da je shvatila da se on nalazi u mentatskom stanju.
Mentatski tragalaki obrazac valjao se njegovim umom. Prvo, postojao je plan
Sestrinstva sa ovim golom koji je njemu bio najveim delom nepoznat, ali se na neki
nain vrteo oko prisustva mladog enskog bia na Rakisu koje je (tako su priali)
moglo da zapoveda crvima. Gola Ajdaha: oaravajua osoba koja je u sebi imala jo
neto od onoga zbog ega su ga Tiranin i Tleilaksi obnavljali bezbroj puta. Tuta i
tma Dankana! Kakvu je uslugu taj gola pruao kad Tiranin nije hteo da ga ostavi
meu mrtvima? A Tleilaksi: oni su izdvajali Dankana Ajdaha iz svojih akslotlrezervoara hiljadama godina, pa ak i posle Tiraninove smrti. Tleilaksi su prodali
ovog golu Sestrinstvu dvanaest puta, a Sestrinstvo im je to plaalo u najtvroj valuti:
melanom iz vlastitih dragocenih zaliha. Zbog ega su Tleilaksi prihvatili plaanje u
neemu to su i sami proizvodili u tako obilatim koliinama? Oigledno: da iscrpe
zalihe Sestrinstva. Bio je to poseban oblik pohlepe. Tleilaksi su kupovali prevlast igra osvajanja moi.
Usredsredio se na Vrhovnu majku koja je mirno iekivala. "Tleilaksi ubijaju
gole da bi kontrolisali nae podeavanje vremena", ree on.
Taraza klimnu, ali nita ne odgovori. Bilo je tu, dakle, jo neega. Ponovo je
utonuo u mentatsko stanje.
Bene Geserit je bio vano trite za Tleilakse, mada ne i jedini izvor, jer je
poneto dolazilo i sa Rakisa, ali vano svakako, vrlo vano. Nije imalo smisla da
Tleilaksi otuuju tako znaajno trite, sem ukoliko nisu imali spremno neko jo
znaajnije.
Ko je jo mogao da vidi svoj interes u aktivnostima Bene Geserita? Bez
sumnje Iksijanci. Ali Iksijanci nisu bili bog zna kakvo trite za melan. Prisustvo
Iksa na ovoj letelici govorilo je o njihovoj nezavisnosti. S obzirom na to da su
Iksijanci i Ribogovornice zakljuili zajedniki sporazum, i Ribogovornice su se
mogle iskljuiti iz tragalakog obrasca.
Koja je, onda, velika sila ili skupina sila u ovoj vaseljeni posedovala...
Teg zaledi ovu misao kao da je povukao konice za poniranje 'toptera,
putajui um da slobodno leti, dok je u isti mah prebirao po ostalim mogunostima.
Ne u ovoj vaseljeni.
Obrazac je poprimio oblik. Bogatstvo. Gamu je preuzeo novu ulogu u
njegovim mentatskim proraunima. Gamu je pre mnogo vremena bio uniten od

strane Harkonena, naputen poput raspadajue leine koju su Danijanci vratili u

ivot. Bilo je, meutim, razdoblja kada su ak i nade Gamua umele da zgasnu. Bez
nada nije bilo ni snova. Uspinjui se uz te svojevrsne septike jame, stanovnitvo je
kod sebe razvilo jedino najosnovniji pragmatizam. Ako dejstvuje, dobro je.
Bogatstvo.
Prilikom prvog obilaska Gamua uoio je veliki broj bankarskih zgrada. Bile su
ak i oznaene; poneke kao trezori Bene Geserita. Gamu je sluio kao uporite
manipulacije ogromnim bogatstvom. Banke koje je tada posetio da bi prouio
mogunost njihovog korienja za hitno uspostavljanje veze vratie mu se u svest u
punoj svetlosti. Shvatio je da to mesto nije bilo ogranieno samo na planetarne
poslove. Bila je to bankarska banka.
Ne samo bogatstvo, ve Bogatstvo.
U Tegovom umu nije se uspostavio Prvi obrazac, ali se steklo dovoljno toga za
probnu projekciju. Bogatstvo nije bilo od ove vaseljene. Ljudi iz Ratrkavanja.
itavo ovo mentatsko prouavanje nije trajalo due od nekoliko sekundi. Teg
potpuno opusti miie i nerve, pogleda jo jednom Tarazu i krupnim koracima prie
zaklonjenom ulazu. Zapazio je da ga Taraza nijednim migom nije upozorila da to ne
ini. Razmaknuvi zastore, Teg se suoi sa ovekom gotovo svoje visine, u odei
vojnikog kroja sa siunim ukrtenim kopljima na okovratniku - lice je bilo grubo,
vilice iroke, oi zelene. Imao je izgled iznenaene pripravnosti: jedna ruka poivala
je iznad depa koji je bio dobrano ispupen, krijui oito neko oruje.
Teg se osmehnu oveku, naglo spusti zastore i vrati se Tarazi.
"Posmatraju nas ljudi iz Ratrkavanja", ree on.
Taraza se opusti. Tegov postupak bio je vredan pamenja.
Zastori se, kripnuvi, ustro razmakoe. Visoki stranac ue i zaustavi se na
dva koraka od Tega. Ledeni izraz besa okivao mu je lice.
"Upozorio sam te da mu ne kae!" Glas je imao boju rapavog baritona, sa
naglaskom koji je Tegu bio nov.
"A ja sam te upozorila na moi ovog mentata baara", odgovori Taraza. Izraz
odvratnosti pree preko njenog lica.
ovek ustuknu, a nagovetaj straha pokaza mu se na licu. "Uvaena
Nalonice, ja... "
"Da se nisi usudio da me tako oslovljava!" Tarazino telo se nape u borbeni
stav, kakav Teg nikada do tada nije imao priliku da vidi.
ovek blago nakloni glavu. "Draga gospo, ne kontrolie ti ovde situaciju.
Moram te podsetiti na moja nareenja..."
Teg je dovoljno uo. "Ona ovde kontrolie situaciju preko mene", ree on. "Pre
nego to sam doao ovamo, preduzeo sam odreene zatitne mere. Ovo..." Osvrnuo
se unaokolo i ponovo usmerio pogled na uljeza ije lice je sada poprimilo izraz

opreznosti, "... nije ne-letelica. U ovom asu dva monitora naih ne-letelica dre vas
na oku."
"Nemate ansu da preivite!" zarea ovek.
Teg se blagonaklono osmehnu. "Niko na ovoj letelici nema ansu da preivi."
Stisnuo je vilice da bi podstakao nervni signal i aktivirao siuni broja pulsa u
svojoj lobanji. Broja obrazova grafike signale na pozadini njegovih vizuelnih
centara. "Pri tom nema ni mnogo vremena da donese odluku."
"Objasni mu kako si saznao da treba to da uini", umea se Taraza.
"Vrhovna majka i ja imamo vlastita sredstva saobraanja", ree Teg. "Osim
toga, nije bilo potrebe da me upozori. Njen poziv bio je dovoljan. Vrhovna majka na
Esnafovom transporteru u ovakva vremena? Nemogue!"
"orsokak", promumla ovek.
"Moda", ree Teg. "Ali ni Esnaf ni Iks ne bi rizikovali da budu izloeni
totalnom napadu snaga Bene Geserita pod zapovednitvom voe koga sam ja obuio.
Mislim na baara Burzmalija. Vae uporite je upravo rastureno i iezlo."
"Nita od svega ovoga nisam mu rekla", ree Taraza. "Upravo si bio svedok
dejstvovanja jednog mentata baara kome, sumnjam, ima ravna u tvojoj vaseljeni.
Razmisli o tome ukoliko ti padne na pamet da udari protiv Burzmalija, oveka koga
je obuio ovaj mentat."
Uljez pree obamrlim pogledom od Taraze do Tega i ponovo do Taraze.
"Evo ta je izlaz iz naeg prividnog orsokaka", ree Teg. "Vrhovna majka
Taraza i njena pratnja odlaze sa mnom. Mora smesta da odlui. Vreme istie."
"Blefirate." Nije bilo snage u njegovim reima.
Teg se okrenu prema Tarazi i pokloni. "Bila je velika ast sluiti vas, asna
vrhovna majko. Opratam se sa vama."
"Moda nas smrt nee razdvojiti", ree Taraza. Bio je to tradicionalan pozdrav
asne majke sebi ravnoj sestri.
"Odlazite!" ovek grubih crta jurnu do zastrtog ulaza u hodnik i raskrili ga
otkrivi dvojicu iksijanskih straara na ijim je licima lebdeo izraz iznenaenja. On
im naredi grubim glasom: "Odvedite ih u njihov svetlosni brod."
I dalje oputen i miran, Teg ree: "Pozovite svoje osoblje, Vrhovna majko."
Zatim se obrati oveku koji je stajao pokraj otvora. "Previe ceni svoju kou da bi
bio dobar vojnik. Nijedan od mojih ljudi ne bi napravio ovakvu greku."
"Na ovoj letelici su i prave Uvaene Nalonice", zakrguta ovek zubima.
"Poloio sam zakletvu da u ih tititi."
Teg napravi grimasu i okrenu se prema mestu gde je Taraza izvodile svoje
ljude iz susedne prostorije: dve asne majke i etiri akolitke. Teg prepozna jednu od
asnih majki: Darvi Odrade. Viao ju je on i ranije, izdaleka, ali su to ovalno lice i
divne oi zaista bili oaravajui: toliko nalik na Lusilu.
"Imamo li vremena za upoznavanje?" upita Taraza.

"Svakako, Vrhovna majko."

Teg klimnu i stade da se rukuje sa svakom od ena koje mu je Taraza
predstavljala.
Kada su one otile, Teg se okrenu prema uniformisanom strancu. "Uvek se
mora voditi rauna o pristojnosti", ree Teg. "Inae smo nii od ljudskih bia."
Tek kada su se nali u svetlosnom brodu i kada Taraza sede pored njega, sa
svojom pratnjom u blizini, Teg joj postavi neizbeno pitanje.
"Kako su vas zarobili?"
Brod je stremio ka planeti. Ekran ispred Tega pokazivao je da se letelica sa
igom Iksa pokorila njegovoj naredbi da ostane u orbiti sve dok njegova skupina ne
dospe u bezbedan poloaj iza granice odbrambenog planetarnog sistema.
Pre no to je Taraza mogla da odgovori, Odrade se nagnu preko ograde sedita
koje ju je razdvajalo od njih i ree: "Opozvala sam baarevu naredbu da se uniti onaj
Esnafov brod, majko."
Teg ustro okrenu glavu i otro pogleda Odrade. "Ali oni su vas zarobili, i..."
Smrknu se. "Kako ste znali da u ja..."
"Milese!"
Tarazin glas sadrao je bespogovoran prekor. On se alostivo osmehnu. Da,
poznavala ga je isto onoliko koliko i on samog sebe... i bolje u izvesnim pogledima.
"Nisu nas tek tako zarobili, Milese", ree Taraza. "Dopustile smo im da nas
zarobe. Ja sam, toboe, pratila Dar na putu za Rakis. Napustili smo nau ne-letelicu
na Raskru i zatraili najbri Esnafov transporter. Svi u mom savetu, ukljuujui i
Burzmalija, sloili su se da e ovi uljezi iz Ratrkavanja zaposesti transporter i
odvesti nas do tebe, sa namerom da saznaju sve delove projekta sa golom."
Teg je bio zaprepaen. Kakav rizik!
"Znali smo da e nas spasiti", ree Taraza. "Burzmali je bio pripravan u
sluaju da ti ne uspe."
"Taj Esnafov brod koji ste potedeli", zapoe Teg, "pozvae pomo i napasti
nae..."
"Nee napasti Gamu", prekide ga Taraza. "Premnogo razliitih snaga iz
Ratrkavanja skupljeno je na Gamuu. Nee se usuditi da izazovu toliko neprijatelja."
"Voleo bih da sam onoliko siguran u to koliko ste izgleda vi", neodluno e
Teg.
"Budi siguran u to, Milese. Pored toga postoje i drugi razlozi da se ne uniti
Esnafov brod. Ustanovili smo da Iks i Esnaf stupaju u saveznitvo. To je loe za
posao, ali neophodan im je svaki posao koji mogu da dobiju."
"Osim ako nemaju vanije muterije koje im nude vee zarade!"
"Ahhh, Milese." Prozborila je glasom u kome se oseala zamiljenost. "Ono
to mi, potonje Bene Geseritkinje, odista inimo, jeste nastojanje da stvari zadobiju
mirniji tok, da postignu ravnoteu. Zna to."

Teg je prihvatio ovo kao istinu, ali ga zaokupi taj izraz 'potonje'... Ova re
sadravala je u sebi prizvuk sabiranja rauna na samrti. Pre nego to je uspeo da
postavi pitanje u vezi sa tim, Taraza produi:
"Sklone smo da najburnije situacije sreujemo izvan bojnog polja. Moram da
priznam da za ovakav stav imamo da zahvalimo Tiraninu. Ne verujem da si ikada o
sebi razmiljao kao o proizvodu Tiraninovog uslovljavanja, Milese, ali ti to bez
sumnje jesi."
Teg prihvati ovo bez pogovora. Bio je to inilac u celokupnom irenju
ljudskog drutva. Nijedan mentat to, kao podatak, nije mogao da prenebregne.
"Ta vrlina koju poseduje, Milese, bilo je ono to nas je, kao prvo, odvelo k
tebi", ree Taraza. "Ume povremeno da bude prokleto nametljiv, ali ne bismo ni za
trenutak eleli da si drugaiji."
Prema tananim nagovetajima u tonu i stavu, Teg shvati da Taraza ne govori
samo njemu, ve da rei upuuje i svojoj pratnji.
"Ima li bilo kakvu predstavu, Milese, koliko je izluujue uti te kako sa
podjednakom estinom osporava obe strane jedne odluke? Ali tvoj simpatico je
mono oruje. Kako su samo neki od naih neprijatelja bili uasnuti otkrivi da si im
se suprotstavio tamo gde nije postojala ni najmanja sumnja da e se pojaviti!"
Teg skupi usne u stegnut osmeh. Preao je pogledom preko ena koje su sedele
s one strane pregrade. Zbog ega je Taraza upuivala takve rei ovakvoj skupini?
Izgledalo je da se Darvi Odrade odmara sklopljenih oiju. Nekoliko ostalih su
askale. Nita od svega toga Tega nije navodilo na neki zakljuak. ak su i akolitke
Bene Geserita bile u stanju da slede vie linija misli istovremeno. Ponovo je usmerio
panju na Tarazu.
"Ti zaista osea stvari na nain na koji ih neprijatelj osea", ree Taraza. "To
je ono to hou da kaem. Dakako, kada si u tom mentalnom okviru, za tebe ne
postoji nijedan neprijatelj."
"Da, ne postoji!"
"Nemoj pogreno da shvati moje rei, Milese. Nikada nismo sumnjale u tvoju
odanost. Ali je neobjanjivo kako uspeva da nas natera da stvari vidimo na nain
koji je za nas jedini mogu. Ima trenutaka kada si ti nae oi."
Teg opazi da je Darvi Odrade otvorila oi i da ga gleda. Bila je to divna ena.
U njenoj pojavi bilo je neeg uznemiravajueg. Kao i Lusila, podseala ga je na
nekog iz njegove prolosti. Pre no to je Teg mogao da isprati ovu misao, Taraza
ponovo prozbori:
"Ima li ovaj gola sposobnost da odrava ravnoteu izmeu suprotstavljenih
snaga?" upita ga.
"On bi mogao da bude mentat", ree Teg.
"Bio je ve mentat u jednom od prethodnih otelotvorenja, Milese."
"Da li zaista elite da se probudi ovako mlad?"

"To je neophodno, Milese. Sudbonosno neophodno."

13.
Nedostatak CHOAM-a? Sasvim jednostavno: oni prenebregavaju injenicu da
krupnije komercijalne sile ekaju na granicama njihove delatnosti, snage koje mogu
da ih progutaju na nain na koji slig proguta ubre. Ovo je prava opasnost koja preti
od Ratrkavanja - njima i svima nama.
Zabeleke iz rada Saveta Bene Geserita, Arhive: SXX90OCH'
Odrade je samo delom svoje svesti pratila razgovor izmeu Tega i Taraze.
Njihov svetlosni brod bio je mali, a odeljak za putnike skuen. Znala je da e
upotrebiti atmosferske uticaje za ublaavanje sputanja te se pripremila za treskanje.
Pilot e tedeti suspenzore na ovakvoj letelici, briljivo uvajui energiju.
Koristila je ovakve trenutke kao to je i do tada koristila itavo to vreme da se
pripremi za predstojee nunosti. Vreme je pritiskalo: progonio ju je poseban
kalendar. Pogledala je u kalendar pre odlaska iz Kapitola, i kao to joj se esto
dogaalo, bila uhvaena u zamku neizmenjivosti vremena i njegovog jezika: sekundi,
minuti, sati, dani, nedelje, godine... Standardne godine, tanije. Neizmenjivost ba i
nije bila odgovarajua re za ovu pojavu. Neprikosnovenost je bila ispravnija.
Tradicija. Nikad ne naruavaj tradiciju. Poreenja su joj se vrsto drala u svesti,
prastari tok vremena nametnut planetama koje nisu otkucavale prema primitivnom
ljudskom asovniku. Nedelja je iznosila sedam dana. Sedam! Koliko je moan ostao
taj broj. Mistian. Kao nekakva dragocenost bio je zatvoren u Narandastu Katoliku
Bibliju. Gospod je stvorio svet u est dana, 'a sedmog je On poinuo'.
Blago njemu! pomisli Odrade. Trebalo je da se svi odmnorimo posle velikih
napora.
Odrade malko okrenu glavu i pogleda Tega preko pregrade. Nije imao ni
najblau predstavu o tome sa koliko je mnogo seanja raspolagala o njemu. Mogla je
da opazi kako su godine ostavile traga na tom monom licu. Videla je da je
poduavanje gole iscrplo njegove energije. Mora da je to dete u Tvravi na Gamuu
bilo kao spuva koja je upijala sve i svja oko sebe.
Milese Tee, zna li uopte kako se tobom koristimo? pitala se.
Bila je to misao koja ju je uvek inila slabom; ali ipak joj dopusti da prebiva u
njenoj svesti gotovo sa oseanjem prkosa. Kako bi bilo lako voleti ovog starog
oveka! Ne kao parnjaka, naravno... ali, ipak, voleti ga. Mogla je da oseti u sebi
upozoravajue signale svojih obaveza, prepoznavi ih tananom otricom svojih
benegeseritskih sposobnosti. Ljubav, prokleta ljubav, obesnaujua ljubav.

Odrade je osetila iste ovakve signale upozorenja kada su je poslali da zavede

svog prvog parnjaka. udan oseaj. Godine benegeseritskog uslovljavanja uinile su
je opreznom u pogledu njega. Nijedna od njenih proktorki nije joj doputala uivanje
u toj nesumnjivoj toplini, a vremenom je saznala razloge koji su stajali u pozadini
takvog briljivog izdvajanja. Ali tada su je poslale starateljke rasploavanja sa
naredbom da se potpuno priblii odreenom pojedincu, da mu dopusti da ue u nju.
U njenoj svesti leali su svi kliniki podaci i mogla je da prati seksualno uzbuenje
partnera ak i onda kada je prodirao u nju. Ona je, najposle, bila briljivo
pripremljena za ovu ulogu uz pomo mukaraca koje su starateljske rasploavanja
odabirale i sa izvanrednom istananou uslovljavale upravo za takvu vrstu obuke.
Odrade uzdahnu i odvrati pogled sa Tega, sklapajui oi u zanosu priseanja.
Mukarci za obuku nikada nisu doputali da njihova oseanja izazovu razuzdanost
kod svojih uenica. Bila je to nuna slaba taka u seksualnom obrazovanju.
To prvo zavoenje na koje su je poslali izgledalo je ovako: bila je potpuno
nepripremljena za sladostrasnu ekstazu istovremenog orgazma, uzajamnost i
sauestvovanje staro koliko i oveanstvo... ak i starije! A tek te sile koje su bile
sposobne da pomute razum! Izraz lica njenog mukog partnera, slatki poljubac,
njegovo potpuno naputanje svih samozatitnih uzdranosti, neopreznost i
preispoljna ranjivost. Nijedan mukarac za obuku nikada to nije uinio! Oajniki se
uhvatila za pouke Bene Geserita. Kroz te pouke videla je na licu tog oveka njegovu
sutinu, osetila tu sutinu u svojim najdubljim ilicama. Samo za tren, dopsutila je
sebi da uzvrati istom merom, iskusivi novu visinu ekstaze. Nijedna od njenih
uiteljica nije ak ni nagovestila da je tako neto mogue postii. U tom trenu
shvatila je ta se dogodilo gospi Desiki i ostalim grekama Bene Geserita.
To oseanje bilo je ljubav!
Njegove moi su je uplaile (starateljke rasploavanja su znale da e se to
dogoditi) i ona je pribegla promiljenom uslovljavanju na nain Bene Geserita,
dozvoljavajui da maska zadovoljstva prekrije onaj kratak prigodan izraz na njenom
licu, uputajui se u sraunato milovanje tamo gde bi prirodno milovanje bilo lake
(ali manje delotvorno).
Mukarac je reagovao kako se i oekivalo - glupo. To joj je pomoglo da o
njemu misli kao o glupaku.
Njeno drugo zavoenje bilo je lake. Mogla je, meutim, jo da prizove u svest
crte onog prvog partnera i inila je to uz oseanje oguglalog uenja. Ponekad bi joj
pred oi sam od sebe izlazio njegov lik, a da nije odmah uspevala da utvrdi razlog
tome.
Belezi seanja na ostale mukarce kod kojih su je slali da bi se parila bili su
drugaiji. Morala je da traga po svojoj prolosti za njihovim likom. ulne zabeleke
tih doivljaja nisu bile u toj meri duboke. Ne kao sa prvim!
Takva je bila opasna mo ljubavi!

Pomislimo na tekoe koje je tokom milenijuma ova skrivena sila stvarala

Bene Geseritu. Gospa Desika i njena ljubav prema Vojvodi bio je samo jedan primer
meu nebrojeno drugih. Ljubav je pomraivala razum i odvraala sestre od vrenja
njihovih dunosti. Ljubav se mogla podnositi samo tamo gde nije uzrokovala
neposredna i oigledna razaranja ili tamo gde je sluila viim ciljevima Bene
Geserita. U svemu ostalom valjalo ju je izbegavati.
Uvek je, meutim, bila predmet zabrinutog motrenja.
Odrade otvori oi i ponovo baci pogled prema Tegu i Tarazi. Vrhovna majka
sada je prela na novu temu. Kako je Tarazin glas povremeno umeo da bude
razdraujui! Odrade ponovo sklopi oi i stade da slua razgovor, vezana za ta dva
glasa nekom sponom u svojoj svesti koju nije mogla izbei.
"Veoma mali broj ljudi shvata koliko mnogo infrastrukture u jednoj civilizaciji
ini infrastrukturu zavisnosti", ree Taraza. "Prouile smo to u prilinoj meri."
Ljubav je svojevrsna infrastruktura zavisnosti, pomisli Odrade. Zbog ega se
Taraza opredelila za ovaj predmet razgovora upravo u ovom trenutku? Vrhovna
majka je retko bilo ta inila bez dubokih pobuda.
"Infrastruktura zavisnosti je pojam koji ukljuuje sve stvari neophodne da bi
ljudska populacija opstala u postojeem ili uveanom broju", nastavi Taraza.
"Melan?" upita Teg.
"Svakako, ali veina ljudi gleda na zain tako to kae: 'Kako je lepo to
moemo da ga imamo i to on moe da nam omogui toliko duih ivota od onih
koje su imali nai preci.'"
"Pod uslovom da su dovoljno bogati." Odrade zapazi aoku u Tegovom glasu.
"Sve dok ne postoji jedna sila koja kontrolie celokupno trite veina ljudi e
ga imati dovoljno", odvrati Taraza.
"Uio sam o ekonomskim stvarima sedei majci uz koleno", ree Teg. "Hrana,
voda, vazduh koji diemo, ivotni prostor nezagaen otrovima - postoji puno vrsta
novca, a vrednosti im se menjaju u skladu sa zavisnou."
Sluajui ga Odrade zamalo klimnu u znak saglasnosti. Njegov odgovor bio je
ba kao i njen. Ne navraaj razgovor na oigledno, Taraza! Prei na stvar.
"Volela bih da se veoma jasno priseti svega emu te je tvoja majka
poduavala", izjasni se najzad Taraza. Kako joj je odjednom glas postao blag! A onda
se Tarazin glas naglo promeni i ona prasnu: "Hidrauliki despotizam!"
Dobro je izvela ovo premetanje naglaska, pomisli Odrade. Podaci su potekli
iz seanja kao voda iz slavine iznenada otvorene do kraja. Hidrauliki despotizam:
centralizovana kontrola neke bitne energije kao to su voda, elektricitet, gorivo,
lekovi, melan. Pokori se sili koja kontrolie centralu ili e ti dotok energije biti
zatvoren i ti umire!
Taraza ponovo uze re: "Postoji jo jedan koristan pojam sa kojim te je,
sigurna sam, tvoja majka upoznala - kljuni balvan."

Sada se u Odrade probudi prava radoznalost. Taraza je stremila neemu

znaajnom u ovom razgovoru. Kljuni balvan: odista prastar pojam, iz dana pre
suspenzora, kada su drvosee slale oborena stabla niz reke do glavnih gradilita.
Ponekad bi balvani zakrili reku i tada je pozivan strunjak da pronae jedan balvan,
kljuni balvan, koji bi, kada se ukloni, razmrsio zakrenje.
"Tiranin je bio jedan takav kljuni balvan", dodade Taraza. On je istovremeno
stvorio zakrenje i razmrsio ga."
Svetlosni brod poe snano da podrhtava, prodrevi u prve slojeve atmosfere
Gamua. Odrade je nekoliko sekundi oseala zategnutost kaieva za vezivanje, a
potom je kretanje letelice postalo staloenije. Razgovor se za to vreme prekinuo, ali
sada Taraza nastavi:
"U pozadini tih takozvanih prirodnih zavisnosti stoje neke religije utemeljene
na psiholokom. Mogue je da ak i fizike nunosti imaju takav podzemni inilac."
"injenica koju Misionarija Protectiva razume vrlo dobro", nadoveza se Teg.
Ponovo Odrade u njegovom glasu oseti podzemnu struju duboke ozlojeenosti.
Taraza je, takoe, morala to uti. ta je to radila? Mogla je da oslabi Tega!
"Ah, da", ree Taraza. "Naa Misionaria Protectiva. Ljudska bia imaju zaista
snanu potrebu da njihovo ustrojstvo verovanja bude 'istinsko verovanje'. Ako ti to
prua zadovoljstvo ili oseanje bezbednosti, i ako je ugraeno u tvoje ustrojstvo
verovanja, kakvu samo snanu zavisnost tada stvara!"
Taraza jo jednom utonu u utanje, poto svetlosni brod stade prolaziti kroz
novo atmosfersko drmusanje.
"Volela bih kada bi koristio suspenzore", poali se Taraza.
"tedi gorivo", objasni Teg. "Manje zavisnosti."
Taraza se prigueno nasmeja. "Oh, da, Milese. Dobro si savladao lekciju.
Vidim ruku tvoje majke u tome. Do avola sa majkom, kada se dete razvija u
pogrenom pravcu."
"Dri da sam dete?" upita on.
"Drim te za nekog ko je imao prvi neposredan susret sa mahinacijama ovih
takozvanih Uvaenih Nalonica."
To je, dakle, pomisli Odrade. Sa oseanjem preneraenosti Odrade shvati da je
Taraza svojim reima ciljala na iru metu od samog Tega.
Ona se obraa meni!
"Te Uvaene Nalonice, kako same sebe nazivaju", nastavi Taraza, "spojile su
seksualnu ekstazu i oboavanje. Sumnjam da su pri tom ak i naslutile sve
opasnosti."
Odrade otvori oi i pogleda preko pregrade u Vrhovnu majku. Tarazin pogled
bio je prikovan za Tega; lice joj je imalo neitljiv izraz, izuzev oiju koje su plamsale
zarad nunosti da je on razume.

"Opasnosti", ponovi Taraza. "Velike mase ljudskih bia poseduju nepogreiv

identitet jedinstva. Mogu biti jedna jedinstvena stvar. Mogu delovati kao jedan
organizam."
"To je govorio i Tiranin", primeti Teg.
"To je Tiranin i pokazao! On je manipulisao grupnom duom. Postoje
vremena, Milese, kada opstanak zahteva uvaavanje due. Kao to zna, due uvek
trae oduke."
"Zar uvaavanje due nije u nae doba izilo iz mode?" upita Teg. Odradi se ne
dopade ton egaenja u njegovom glasu; istovremeno primeti da je to izazvalo
odgovarajuu ljutnju i kod Taraze.
"Misli da govorim o modama u religiji?" upita Taraza. Njen visok glas bio je
sada otar. "Oboje znamo da se religije mogu stvarati! Govorim o ovim Uvaenim
Nalonicama koje oponaaju neke od naih naina, a ne poseduju nita od nae
dublje svesti. I one se usuuju da sebe postave u sredite oboavanja!"
"Ono to je Bene Geserit uvek izbegavao", ree on. "Moja majka je govorila
da su oboavaoci i oboavani uvek ujedinjeni verom."
"Ali i da mogu da budu razdvojeni!"
Odrade opazi kako Teg odjednom utonu u mentatsko stanje; pogled mu je bio
prazan, a crte lica spokojne. Sada je sagledala deo onog to je Taraza inila. Mentat
jae na romanski nain, sa po jednom nogom na svakom konju. Svako stopalo
oslonjeno je na razliitu stvarnost, dok ga obrazac tragalatva goni napred. Idui ka
jedinstvenom cilju on mora da jae razliite stvarnosti.
Teg konano prozbori zamiljenim i ravnim mentatskim glasom: "Razdvojene
snage borie se za premo."
Tarazi se ote uzdah zadovoljstva, gotovo ulnog u svojoj prirodnoj oduci.
"Infrastruktura zavisnosti", ree ona. "Te ene iz Ratrkavanja bi da kontroliu
podeljene snage, sve te snage koje se estoko upinju da preuzmu vostvo. Kada je
govorio o Uvaenim Nalonicama onaj vojnik izraavao je i strahopotovanje i
mrnju. Sigurna sam da si to osetio u njegovom glasu, Milese. Znam koliko te je
majka tome dobro nauila."
"Osetio sam." Teg se jo jednom usredsredi na Tarazu, sluajui paljivo svaku
re, ba kao i Odrade.
"Zavisnosti", ree Taraza. "Kako jednostavne mogu biti i kako sloene.
Uzmimo, na primer, kvarenje zuba."
"Kvarenje zuba?" Teg je bio izbaen iz svog mentatskog koloseka i Odrade je,
zapazivi to, shvatila da je njegova reakcija bila upravo ono to je Taraza elela.
Taraza se na prefinjen nain poigravala svojim mentatskim baarom.
A zamiljeno je da ja to gledam i izvuem pouku za sebe, pomisli Odrade.
"Kvarenje zuba", ponovi Taraza. "Prosto usaivanje po roenju spreava tu
vrstu propadanja kod veine ljudi. Pa ipak, moramo da peremo zube i da se i na

druge naine brinemo o njima. To nam izgleda toliko prirodno da retko razmiljamo
o tome. Na sredstva koja upotrebljavamo gledamo kao na obine delove nae
okoline. Pa ipak, ta sredstva, materijal od kojih su sainjena, instruktori za negu zuba
i suk monitori, meusobno su vrsto povezani i uslovljeni."
"Mentatu nije potrebno objanjavati meusobne zavisnosti", usprotivi se Teg.
U njegovom glasu i dalje je bilo radoznalosti, ali sada i nepobitnih prizvuka
ozlojeenosti.
"Sasvim tano", sloi se Taraza. "To su prirodni uslovi mentatskog procesa
miljenja."
"Zbog ega onda stalno navraa razgovor na to?"
"Mentate, uzmi u obzir ono to zna o Uvaenim Nalonicama i reci mi: koja
je njihova mana?"
Teg odgovori bez oklevanja: "One mogu da opstanu jedino ukoliko poveavaju
zavisnost onih koji ih podravaju. To je orsokak onih koji su odani poroku."
"Tano. A opasnost?"
"Mogu da povuku u propast veliki deo oveanstva."
"To je bio i Tiraninov problem, Milese. Sigurna sam da ga je on bio svestan. A
sada obrati panju na mene. I ti, Dar." Taraza okrenu glavu u pravcu pregrade i
susrete se sa Odradinim netreminim pogledom. "Sluajte me oboje. Mi, Bene
Geserite, polaemo veoma mone... inioce u struju oveanstva. Oni mogu da
izazovu zakrenje. Izvesno je i da e izazvati neku tetu. I mi..."
Svetlosni brod jo jednom ue u razdoblje snanog drmusanja. Razgovor
postade nemogu i svi se vrsto uhvatie za svoja sedita, sluajui tutnjavu i
kripanje oko sebe. Kada smetnje minue, Taraza nastavi povienim glasom:
"Ako preivimo ovu prokletu mainu i stignemo na Gamu, Milese, mora da se
izdvoji na stranu sa Dar. Ve si video Atreidski manifest. Ona e ti ispriati sve o
njemu i pripremiti te. To je sve."
Teg se okrenu i pogleda Odrade. Crte njenog lica izazvae jo jednom
mrekanje u njegovom seanju: upadljiva slinost sa Lusilom, ali bilo je tu i neeg
drugog. On potisnu ovu pomisao. Atreidski manifest? Proitao ga je, jer mu ga je
dala Taraza sa nalogom da to uini. Da me pripremi? Za ta?
Odrade opazi upitan pogled na Tegovom licu. Sada je razumela Tarazine
pobude. Nareenja Vrhovne majke poprimila su novo znaenje, kao i rei iz samog
manifesta:
"Ba kao to je vaseljena stvorena ueem svesti, tako i proroka ljudska bia
poseduju tu sposobnost stvaranja do krajnjih granica. Ta mo onog atreidskog
kopileta bila je u najdubljoj meri pogreno shvaena, mo koju je on preneo svom
sinu, Tiraninu."
Odrade je prisno poznavala ove rei jer je bila njihov tvorac, ali joj se one sada
vratie kao da ih nikada nije bila srela.

Prokleta bila Tar! pomisli Odrade. A ta ako grei?

14.
Na kvantnoj ravni naa vaseljena moe se videti kao neodredivo mesto,
predvidivo na statistiki nain jedino kada se primene dovoljno veliki brojevi.
Izmeu te vaseljene i neke srazmerno predvidljive gde se putovanje jedne planete
moe vremenski odrediti picosekundama, u igru ulaze druge sile. Jer za tu srednju
vaseljenu u kojoj dnevno ivimo preovlaujua sila je ono u ta verujete. Vaa
verovanja odreuju odvijanje dnevnih dogaaja. Ukoliko dovoljno vas veruje, moe
se uiniti da postane neka nova stvar. Ustrojstvo verovanja stvara filter kroz koji se
haos prosejava u red.
'Analiza Tiranina', Tarazin dosje: BG Arhive
Tegove misli bile su u pometnji kada se vratio na Gamu sa Esnafovog broda.
Kroio je sa svetlosnog broda na crno obojenu ivicu Tvravinog sletita i obazreo se
unaokolo kao da se prvi put tu nalazi. Bilo je gotovo podne. Tako je malo vremena
prolo, a toliko toga se promenilo.
Koliko daleko e Bene Geserit ii u davanju sutinskih pouka? - pitao se.
Taraza ga je izbacila iz njegovog uobiajenog mentatskog procesa. Oseao je da je
itav dogaaj na Esnafovom brodu bio udeen samo za njega. Bio je uzdrman i
skrenut s pravca predvianja. Kako je udno izgledao Gamu dok je, prolazei kroz
palir straara, iao stranom prema ulaznim otvorima.
Teg je video mnogo planeta i upoznao se sa njihovim obiajima i nainima na
koje su vrile uticaj na svoje stanovnike. Neke planete su imale veliko uto sunce
koje je lebdelo u blizini i odravale ive stvari toplim, omoguavajui im da se
razvijaju i rastu. Neke planete imale su mala svetlucava sunca koja su visila daleko
na tamnom nebu, i njihova svetlost jedva da je dopirala do tla. Postojale su
mnogobrojne varijacije unutar, pa i izvan ovog raspona. Gamu je bio utozelena
varijacija sa danom od 31.27 standardnih sati i 2.6 standardnih godina. Teg je sve
dosad mislio da poznaje Gamu.
Kada su Harkoneni bili primorani da je napuste, kolonisti koji su doli iz
Danijanske skupine, zaostale za onima iz Ratrkavanja, nazvali su je Halekovim
imenom. Kolonisti su u to doba bili poznati kao Kaladanijanci, ali proticanje
Milenijuma uvek sadri tenju za skraivanjem naziva.
Teg zastade na prolazu kroz zatitni zid koji je sa sletita vodio nanie u
Tvravu. Taraza i njena pratnja zaostali su za njim. Video je kako Taraza neto
napregnuto govori Odradi.
Atreidski manifest, pomisli on.

ak je i na Gamuu vrlo malo ljudi pripadalo bilo Harkonenima bilo Atreidima,

iako su ovde genotipi bili vidljivi - posebno su preovlaivali atreidski: oni dugaki
iljati nosevi, visoka ela i ulna usta. esto su ovi delovi bili razbacani - usta na
jednom licu, prodorne oi na nekom drugom i bezbroj kombinacija. Ponekad ih je,
meutim, jedna osoba imala sve na okupu, i tada je kod nje bio vidljiv ponos, ono
unutranje saznanje:
Ja sam jedan od njih!
Domoroci sa Gamua su to umeli da prepoznaju i uklanjali bi im se s puta;
meutim, samo je nekolicina zasluivala takvu ast.
U osnovi svega bilo je ono to su Harkoneni ostavili za sobom - genetske linije
iji je trag dosezao do pradavnih vremena Grka, Patana i Mameluka, senke prastarih
predanja kojima je svega nekolicina izvan kruga profesionalnih istoriara, ili onih
koje je obrazovao Bene Geserit, znala ak i ime.
Taraza i njena pratnja pristigoe Tega. uo ju je kako govori Odradi: "Mora
rei Milesu sve o tome."
Vrlo dobro, rei e mi, pomislio je. Skrenuo je i uputio se pokraj unutranjih
straara ka dugakom hodniku ispod betonskih bunkera koji su vodili u sredinji deo
Tvrave.
Proklete Bene Geserite! pomislio je. ta su stvarno radile ovde na Gamuu?
Na ovoj planeti moglo se uoiti puno znakova Bene Geserita: genetsko
doterivanje da bi se uvrstile odabrane crte, a tu i tamo vidljivi naglasci na
zavodljivim oima kod ena.
Teg otpozdravi kapetanici strae ne skreui pogled. Zavodljive oi, da.
Primetio je to ubrzo po dolasku u golinu Tvravu, a posebno za vreme prvog
inspekcijskog obilaska planete. Video je, takoe, sebe u mnogim likovima i priseao
se stvari koje mu je stari Patrin toliko puta spomenuo.
"Ima izgled oveka sa Gamua, baare."
Zavodljive oi! Ona malopreanja kapetanica strae ih je imala. Ona Odrade i
Lusila bile su po tome sline. Pade mu na um da je malo ljudi poklanjalo veu panju
znaaju oiju, kada bi dolo do zavoenja. Da bi se dostigla ta taka bilo je
neophodno odgajanje u okrilju Bene Geserita. Velike grudi kod ena i snane slabine
kod mukarca (onaj zategnuti, miiav izgled zadnjice) bili su po prirodi vani u
seksualnom sparivanju. Ali bez oiju, ostatak nije mnogo vredeo. Oi su bile bitne.
Spoznao je da je neko mogao biti privuen pravom vrstom oiju, utopljen u njima i
nesvestan onoga to ini sve dok penis ne bi bio vrsto stegnut u vagini.
Zapazio je Lusiline oi odmah po dolasku na Gamu i drao se na oprezu. Nije
bilo nikakve sumnje u pogledu naina na koji je Sestrinstvo koristilo njene
nadarenosti.
Sada je Lusila bila ovde, ekajui ih u sredinjoj prostoriji za pregled i
dekontaminaciju. Kratko je mahnula rukom u znak da je sa golom sve u redu. Teg se

opusti i prieka da vidi kako e izgledati susret Lusile i Odrade. Dve ene su, uprkos
razlici u godinama, imale upadljivo sline crte. Njihova tela su, meutim, bila sasvim
drugaija: Lusilino znatno vre u poreenju sa Odradinim oputenim oblicima.
Ona kapetanica strae zavodljivih oiju prie sa strane Tegu i nagnu mu se
sasvim blizu. "vangiju je upravo saznala koga ste doveli sa sobom", ree ona
mahnuvi glavom u pravcu Taraze. "Ahhh, evo je, stie."
vangiju je upravo izlazila iz cevaste dizalice, uputivi se prema Tarazi,
dobacivi usput ljutit pogled Tegu.
Taraza eli da te iznenadi, pomisli on. Svi znamo zbog ega.
"Ne izgleda srena to me vidi", ree Taraza obraajui se vangijui.
"Ja sam iznenaena, Vrhovna majko", odvrati vangiju. "Nisam imala pojma."
Ona jo jednom pogleda Tega sa izrazom zlobe u oima.
Odrade i Lusila prekinue uzajamno ispitivanje. "Sluala sam o tome,
dabome", ree Odrade, "ali je zapanjujue suoiti se sa samom sobom u licu druge
osobe."
"Upozorila sam te", ree Taraza.
"Kakva su vaa nareenja, Vrhovna majko?" upita vangiju. Bilo je to najdalje
to je mogla da ide u postavljanju pitanja o cilju Tarazine posete.
"Htela bih da razgovaram nasamo sa Lusilom", zatrai Taraza.
"Pripremili smo odaje za vas", ponudi joj vangiju.
"Nema potrebe", ree Taraza. "Ne ostajem dugo ovde. Miles je ve sredio sve
to je bilo potrebno oko odlaska. Dunosti zahtevaju moje prisustvo u Kapitolu.
Lusila i ja emo razgovarati napolju u dvoritu." Taraza poloi prst na obraz. "Oh,
elela bih da na trenutak potajno osmotrim golu. Sigurna sam da Lusila moe to da
udesi."
"Sasvim dobro podnosi pojaanu obuku", ree Lusila, i njih dve krenue prema
cevastoj dizalici.
Teg upravi panju na Odrade, primeujui, dok mu je pogled prelazio preko
vangijuinog lica, estinu njene srdbe. Iznenada mu pade na um da u pozadini ove
slinosti, izvesno, stoji neka svrha Bene Geserita. Da, svakako - Lusila je bila
Utiskivaica!
vangiju je ve savladala srdbu. Radoznalo je gledala Odrade. "Upravo sam
se spremala da ruam, sestro", obrati joj se ona. "Da li bi htela da mi se pridrui?"
"Moram da razmenim nekoliko rei u etiri oka sa baarom", odgovori
Odrade. "Ukoliko je u redu, moda bismo mogli ostati ovde da porazgovaramo? Gola
ne sme da me vidi."
vangiju se namrgodi, ne pokuavajui da prikrije uznemirenost koju je
Odrade u njoj izazivala. U Kapitolu su znali gde lei opasnost! Ali niko... niko je
nee ukloniti sa ovog mesta posmatrakog zapovednitva. I opozicija je imala svoja
prava!

Njene misli bile su jasne ak i Tegu. Uoio je sasvim dobro stegnutost

vangijuinih lea kada je odlazila od njih.
"Loe je kada sestra udari na sestru", primeti Odrade.
Teg dade rukom znak svojoj kapetanici strae, naredivi joj da isprazni prostor.
U etiri oka, rekla je Odrade. Bie u etiri oka. Potom se obrati Odradi: "Ovo je moja
teritorija. Ovde na nas nee motriti dounici, a nema ni bilo kakvih drugih sredstava
uhoenja."
"I ja tako mislim", ree Odrade.
"Tamo se nalazi soba za osoblje." Teg mahnu glavom prema levoj strani. "Sa
nametajem, pa ak i psu-naslonjaima ukoliko vam je volja."
"Mrzim kada pokuavaju da me tetoe", ree ona. "Zar ne bismo mogli da
razgovaramo ovde?" Ona uhvati Tega pod ruku. "Moda bismo mogli malo da
proetamo. Ukoila sam se sedei u onom svetlosnom brodu."
"ta je to to treba da mi saoptite?" upita on dok su koraali.
"Moja seanja nisu vie proiena", napomenu ona. "Jo uvek su sva na broju,
mada, prirodno, jedino u enskoj strani moga bia."
"Tako?" Teg napui usne. Ovo nije bio uvod kakav je oekivao. Odrade je pre
liila na nekoga ko bi se opredelio za neposredan pristup.
"Taraza kae da ste itali Atreidski manifest. Dobro. Znate da e to izazvati
nemir u mnogim krugovima."
"vangiju ga je ve dobrano oklevetala; govorei protiv vas, Atreida."
Odrade ga je netremice posmatrala sa sveanim izrazom na licu. Kao to su svi
izvetaji svedoili, Teg je i dalje bio impozantna linost, no ona je to ve znala i bez
izvetaja.
"Mi smo oboje Atreidi, i vi i ja", ree Odrade.
Teg je bio u punoj pripravnosti.
"Vaa majka vam je to podrobno objasnila", nastavi Odrade, "kada ste se za
prvi kolski raspust vratili u Lerneus."
Teg zastade i otro je pogleda. Otkud je to mogla znati? Po njegovom seanju,
nikada se nije ni sreo ni razgovarao sa ovom Darvi Odrade. Da li je to bio predmet
posebnih rasprava u Kapitolu? utao je, primoravajui je da sama nastavi da vodi
razgovor.
"Prepriau razgovor izmeu jednog oveka i moje roene majke", ree
Odrade. "Oni su u krevetu i ovek kae: 'Postao sam otac nekolicini dece kada sam
prvi put umakao vrstim vezama Bene Geserita, u vreme kada sam sebe smatrao
nezavisnom linou, slobodnom da stupi u vojnu slubu i bori se gde to odabere'."
Teg ni ne pokua da sakrije iznenaenje. To su bile njegove vlastite rei!
Mentatsko seanje mu je govorilo da ih je Odrade navela tano, poput mehanikog
zapisivaa. ak i u tonu!

"Treba li jo?" upita ga, poto je on nastavljao da zuri u nju. "Vrlo dobro.
ovek kae: 'Bilo je to, dakako, pre no to su me poslali na mentatsku obuku. Kako
mi je to otvorilo oi! Nikada nisam bio izvan vidokruga Sestrinstva, ni za tren!
Nikada nisam bio slobodna linost.'"
"ak ni kada sam izgovarao te rei", dodade Teg.
"Tako je." Pritiskom na rame ona ga podstae da nastave etnju kroz
prostoriju. "Sva deca kojima ste otac pripala su Bene Geseritu. Sestrinstvo ne
doputa rizik da na genotip zaluta u divlje zalihe gena."
"Neka moje telo ode ejtanu, samo da njihov dragoceni genotip ostane pod
zatitom Sestrinstva", ree on.
"Pod mojom zatitom", ree Odrade. "Ja sam jedna od tvojih kerki."
Ponovo je bio prisiljen da je zaustavi.
"Mislim da zna ko mi je bila majka", napomenu ona. Kada je zaustio da
odgovori, ona podie ruku da ga uutka. "Imena nisu neophodna."
Teg je prouavao Odradine crte, uoavajui prepoznatljive znake. Majka i
kerka odgovarale su jedna drugoj. Ali ta je sa Lusilom?
Kao da je ula njegovo pitanje, Odrade ree: "Lusila je iz uporedne rasplodne
linije. Odista je izvanredno, zar ne, ta se sve briljivim usklaivanjem ukrtanja
moe postii?"
Teg se nakalja. Nije gajio nikakvo oseanje privrenosti prema
novootkrivenoj kerki. Rei i drugi vani znaci njenog ponaanja zahtevali su
njegovu prvenstvenu panju.
"Ovo nije neobavezan razgovor", ree on. "Je li to sve to si elela da mi
otkrije? Mislio sam da je Vrhovna majka rekla..."
"Ima jo toga", sloi se Odrade. Onaj Manifest - ja sam njegov tvorac.
Napisala sam ga po Tarazinom nareenju, sledei njena podrobna uputstva."
Teg se osvrnu po velikoj dvorani kao da eli da se uveri da niko ne prislukuje.
Zatim prozbori priguenim glasom: "Tleilaksi ga rasprostiru nadaleko i nairoko!"
"Ba kao to smo se i nadale."
"Zbog ega mi ovo govori? Taraza je rekla da treba da me pripremi za..."
"Doi e vreme kada e morati da sazna sve o naem cilju. Tarazina je elja
da tada donese sopstvenu odluku, da odista postane slobodna linost."
Jo dok je izgovarala poslednje rei Odrade opazi mentatsku glazuru u
njegovim oima.
Teg duboko uzdahnu. Zavisnosti i kljuni balvan! Imao je mentatski oseaj o
postojanju nekog ogromnog obrasca, gotovo na dohvat svojih nagomilanih podataka.
Za trenutak nije ak ni uzeo u obzir da je nekakav oblik detinje odanosti podstakao
ova otkria. U svim obukama Bene Geserita bila je vidljiva fundamentalistika,
dogmatska i ritualistika bit, uprkos svim naporima da se to sprei. Odrade, ova
kerka iz njegove prolosti, bila je potpuno asna majka, sa izuzetnim moima

miine i nervne kontrole 'potpunih seanja po enskoj strani svog bia'! Bila je jedna
od posebnih! Poznavala je trikove nasilja koje je retko ko ikada naslutio. Pa ipak, ta
slinost, ta bit, bila je tu i jedan mentat ju je uvek zapaao.
ta ona zapravo hoe?
Potvrdu njegogog oinstva? Ve je imala sve potvrde koje su joj mogle biti
potrebne.
Posmatrajui je sada, nain na koji je tako strpljivo ekala da se njegove misli
razree, Tegu pade na um kako je esto, sa mnogo istine, govoreno da asne majke
nisu vie u potpunosti pripadnice ljudske rase. One su se, nekako, kretale izvan
glavnog toka, moda naporedo sa njim, zarad svojih ciljeva moda povremeno
uranjajui u njega ali uvek udaljene od oveanstva. Same su sebe udaljile. Bilo je to
raspoznatljivo obeleje asne majke, oseanje jednog izuzetnog identiteta koje ih je
postavljalo blie ve davno poivem Tiraninu nego ljudskom rodu iz koga su
proizale.
Manipulacija. To je bilo njihovo obeleje. Manipulisale su svim i svaim.
"Moje je da budem oi Bene Geserita", ree Teg. "Taraza eli da donesem
ljudsku odluku u ime svih vas."
Oigledno zadovoljna, Odrade mu stisnu miicu. "Kakvog oca imam!"
"Da li zaista ima oca?" upita je on i ispria joj ono o emu je upravo
razmiljao - o tome kako Bene Geserit uklanja sebe iz oveanstva.
"Iz oveanstva", ree ona. "Kakva udna ideja. Jesu li i Esnafovi navigatori
izvan svoje prvobitne ljudskosti?"
Razmiljao je o tome. Esnafovi navigatori udaljili su se od preovlaujueg
oblika ljudske jedinke. S obzirom na to da su se raali u svemiru i da su provodili
svoje ivote u rezervoarima melaniskog gasa, njihov prvobitni oblik bio je
izvitoperen, a udovi i organi izdueni i drugaije uzglobljeni. No, mladi navigator u
doba parenja mogao se ukrstiti sa normalnom partnerkom. U pogledu toga nije bilo
nikakve sumnje. Oni jesu postali ne-ljudi, ali ne na nain Bene Geserita.
"Navigatori nisu od vaeg mentalnog soja", ree on. "Oni razmiljaju na
ljudski nain. Voenje letelice kroz svemir, ak i uz sposobnost predvianja da se
pronae siguran put, podrazumeva obrazac prihvatljiv za ljudski soj."
"Ti ne prihvata na obrazac?"
"Onoliko koliko mogu, ali negde u svom razvoju vi ste napustile prvobitan
obrazac. Mislim da ste u stanju da izvedete svestan in, ak i tako da izgleda ljudski.
Eto i sada na taj nain dri moju desnu ruku, kao da si mi stvarno kerka."
"Ja jesam tvoja kerka, ali me iznenauje da tako loe misli o nama."
"Sasvim suprotno: oseam strahopotovanje prema vama."
"Prema vlastitoj keri?"
"Prema bilo kojoj asnoj majci."
"Misli da ja postojim samo da bih manipulisala niim stvorenjima?"

"Mislim da se vie ne osea kao stvarno ljudsko bie. U tebi postoji jaz; neto
ti nedostaje, neto to si odstranila. Ti vie nisi jedna od nas."
"Hvala ti", ree Odrade. "Taraza mi je rekla da nee oklevati da kae istinu u
lice, mada sam ja to ionako znala."
"Za ta si me pripremila?"
"Znae kada se to dogodi; to je sve to mogu da ti kaem... sve to mi je
dozvoljeno da kaem."
Opet manipulacija! pomisli on. Proklete bile!
Odrade proisti grlo. Izgledalo je kao da e jo neto rei, ali ostade nema,
povevi Tega polukruno, a potom natrag kroz dvoranu.
I pored toga to je znala ta e Teg morati da izrekne, njegove su je rei
zabolele. Htela je da mu saopti da je ona jedna od onih koje se jo oseaju ljudski,
ali se njegova ocena Sestrinstva nije mogla porei.
Mi smo nauene da odbijamo ljubav. Moemo da je podraavamo, ali je svaka
od nas osposobljena da je u trenu presee.
Neki zvuci dopree iza njih. Oni se zaustavie i okrenue. Lusila i Taraza
pojavie se iz cevaste dizalice, lagodno razgovarajui o svojim utiscima o goli.
"Potpuno si u pravu to se prema njemu odnosi kao prema nekom od nas",
ree Taraza.
Tegu ovo ne promae, ali ne ree nita, ekajui sa Odrade da im se dve ene
priblie. On zna, pomisli Odrade. Nee me pitati nita o mojoj roenoj majci. Nije
bilo vezivanja ni pravog utiskivanja. Da, on bez sumnje zna.
Odrade sklopi oi i seanje je iznenadi, proizvevi samo od sebe oblije jedne
slike. Zauzimala je prostor na zidu Tarazine dnevne sobe. Iksijansko sredstvo titilo
je tu sliku najfinijim hermetiki zaptivenim ramom, iza nevidljive navlake od plaza.
Odrade se esto zaustavljala ispred ovog dela, oseajui svaki put da bi gotovo mogla
da posegne rukom i da stvarno dotakne prastaro platno tako veto zatieno od strane
Iksijanaca.
Kolibe u Kordevilu.
Umetnikov nain rada i njegovo ime takoe su bili sauvani na oglasnoj ploi
ispod slike: Vinsent van Gog.
Stvar je poticala iz vremena tako davnog da su samo retki ostaci poput ove
slike, preostali da prenesu fiziki utisak kroz vekove. Pokuala je da zamisli sva ona
putovanja koja je ova slika doivela, niz sluajnosti koje su je dopremile netaknutu u
Tarazinu sobu.
Iksijanci su bili na vrhuncu svojih sposobnosti u ouvanju i restauraciji.
Posmatra je mogao da dotakne jednu tamnu taku pri donjem levom uglu okvira.
Smesta bi bio obuzet genijalnou ne samo umetnika, ve i Iksijanca koji je
restaurisao i ouvao ovo delo. I njegovo ime nalazilo se na ramu: Martin Buro.
Dodirnuta ljudskim prstom, taka bi postajala ulni projektor, bezopasan izdanak

tehnologije, koja je proizvela iksijansku sondu. Buro nije samo restaurisao sliku ve i
slikara - Van Gogova oseanja - vezana za svaki potez kiice. Sve je bilo uhvaeno u
potezima etkice, ostavljenim tu ljudskim pokretom.
Odrade je toliko puta stajala na tom mestu zaokupljena itavim prizorom da joj
se inilo da bi mogla i sama da ponovo stvori sliku.
Prizivajui ovo iskustvo toliko blisko Tegovoj optubi, postalo joj je odjednom
jasno zbog ega je njeno seanje stalno iznova oivljavalo tu sliku, zbog ega ju je ta
slika jo opinjavala. U kratkim trenucima dok je posmatrala prizor uvek se oseala
savreno ljudski, svesna koliba kao mesta gde su boravili stvarni ljudi, svesna na
nekakav potpun nain ivotnog lanca koji se zaustavio u linosti ludog Vinsenta van
Goga, zaustavio se da bi potom ostao zabeleen.
Taraza i Lusila su se zaustavile na dva koraka od Tega i Odrade. U Tarazinom
dahu oseao se miris belog luka.
"Zastale smo malo da prezalogajimo", ree Taraza. "Da li biste vi eleli
neto?"
Bilo je to upravo ono pogreno pitanje. Odrade spusti ruku sa Tegove miice.
Naglo se okrenula i manetom otrla suze. Kada je ponovo pogledala Tega, ugledala
je izraz iznenaenja na njegovom licu. Da, pomislio je on, ovo su bile prave suze!
"Mislim da smo ovde uradile sve to smo mogle", ree Taraza. "Vreme je da
krene na put za Rakis, Dar."
"Krajnje vreme", odvrati Odrade.
15.
ivot ne moe da nae razloge da ih podri, ne moe da bude izvor pristojnih
uzajamnih obzira, osim ako svako od nas ne odlui da tome udahne takva svojstva.
enoe: 'Razgovori sa Letom II'
U Hedliju Tueku, visokom sveteniku Podeljenog boga, sve vie je rasla
srdba prema Stirosu. Premda je ovaj i sam bio prestar da bi gajio nade da se doepa
klupe visokog svetenika, Stiros je imao sinove, unuke i brojne neake. Stiros je
preneo svoje ambicije na porodicu. Stiros, cinian ovek. Predstavljao je monu
frakciju unutar svetenstva, takozvanu 'naunu zajednicu' iji je uticaj bio podmukao
i svuda prisutan. Njihovo skretanje opasno se pribliilo jeresi.
Tuek se podseti da se ne jedan visoki svetenik nesrenim sluajem izgubio u
pustinji. Stiros i njegova bratija bili su sposobni da udese takav nesrean sluaj.
U Kinu je bilo popodne i Stiros je upravo otiao, oito potiten. Traio je od
Tueka da ode u pustinju i lino prisustvuje eaninom predstojeem poduhvatu.
Podozrevajui svrhu poziva, Tuek ga je odbio.

Dolo je do neobine rasprave, pune insinuacija i maglovitih opaski na raun

eaninog ponaanja, kao i gorljivih napada na Bene Geserit. Stiros, koji je oduvek
sumnjao u Sestrinstvo, smesta je ispoljio nenaklonost prema novoj zapovednici
tvrave Bene Geserita na Rakisu, onoj... kako joj bee ime? Oh, da, Odrade. udno
ime, ali sestre su sebi birale udna imena. Bilo je to njihovo pravo. Sam Bog nije
nikada nita rekao protiv sutinske valjanosti Bene Geserita. Protiv pojedinih sestara
jeste, Sestrinstvo je ipak van svake sumnje sudelovalo u Bojoj svetoj viziji.
Tueku se nije dopadao ni nain na koji je Stiros govorio o eani. Cinino.
Tuek je konano uspeo da uutka Stirosa izjavama izreenim ovde, u svetilitu za
visokim oltarom i pod slikama Podeljenog boga. Prizmatski prenosioci zraka zarivali
su tanke klinove sjaja u lelujavi dim tamjana od zapaljenog melana, du dvostrukog
niza visokih stubova koji su vodili do oltara. Tuek je znao da sa ovakvog mesta
njegove rei odlaze pravo Bogu.
"Bog dela kroz nau najnoviju Sionu", rekao je Tuek Stirosu, zapaajui
zbunjenost na licu starog savetnika. "eana je ivi podsetnik na Sionu, taj ljudski
instrument koji prenosi Njega i Njegove sadanje Podeljenosti."
Stiros se razbesneo i izrekao stvari koje se ne bi usudio da kae pred punim
Savetom. Previe se oslanjao na svoje dugo drugarstvo sa Tuekom.
"Kaem ti da ona sedi ovde okruena odraslima koji se napreu da opravdaju
sebe pred njom i..."
"Pred Bogom!" Tuek nije mogao dopustiti da se ove rei izostave.
Nagnuvi se sasvim do visokog svetenika, Stiros je prozborio glasom koji je
parao uvo: "Ona se nalazi u sreditu obrazovnog sistema otvorenog za sve to joj
mata poeli. Nita joj ne uskraujemo!"
"Niti bi trebalo!"
Kao da Tuek nita nije rekao Stiros je nastavio: "Canija joj je pribavila
zabeleke iz Dar-es-Balata."
"Ja sam Knjiga sudbine", zapoja Tuek, navodei Bogove vlastite rei iz zalihe
u Dar-es-Balatu.
"Tano! I ona pomno slua svaku re!"
"Zbog ega te to uznemirava?" upitao je Tuek svojim najspokojnijim glasom.
"Mi ne proveravamo njeno znanje. Ona proverava nae!"
"Mora biti da Bog tako eli."
Nije se moglo pogreiti u pogledu izraza ogorene srdbe na Stirosovom licu.
Tuek je to primetio, i sada je ekao da stari savetnik iznese nove argumente. Izvori
takvih argumenata bili su, istini za volju, obilati. Tuek to nije poricao. No, bitno je
bilo tumaenje. Zbog toga je visoki svetenik uvek morao da bude poslednji tuma.
Uprkos (ili moda ba zbog toga) svom nainu sagledavanja istorije, svetenstvo je
podosta znalo o tome kako je Bog odluio da prebiva na Rakisu. Raspolagali su
samim Dar-es-Balatom i svim njegovim sadrajima - najranijom znanom ne-

prostorijom u vaseljeni. Tokom milenijuma, dok je ai-Hulud pretvarao zelenu

planetu Arakis u pustinjski Rakis, Dar-es-Balat je ekao ispod peska. Svetenstvu je
tu svetu riznicu otkrio Bogov vlastiti glas. Njegove tampane rei, pa ak i
holofotografije. Sve je bilo objanjeno i oni su znali da na pustinjskoj povrini Rakisa
ponovo oivljava prvobitan oblik planete, onako kako je izgledala u poetku kada je
bila jedini izvor svetog zaina.
"Ona se raspituje za Bogovu porodicu", nastavljao je Stiros. "Zato je potrebno
da pita o..."
"Proverava nas. Da li smo im dali prava mesta? asnoj majci Desiki, njenom
sinu, Muad'Dibu, Letu II, tom svetom nebeskom triumviratu."
"Letu III", promrmljao je Stiros. "A ta je sa onim Letom koji je umro od ruku
Sardaukara? ta emo s njim?"
"Oprezno, Stirose", upozorio ga je Tuek. "Ti zna da je moj pradeda izrekao to
pitanje za ovom istom klupom. Na Podeljeni bog delom je reinkarniran u Njemu,
ostajui u nebesima da bi isposredovao Nadmo. Taj deo Njega postao je bezimen,
ba kao to pravo sutastvo Boga uvek treba da bude!"
"Oh?"
Tueku nije promakao uasan cinizam u glasu ovog starca. inilo se kao da
Stirosove rei podrhtavaju u vazduhu zasienom tamjanom, izazivajui strahotnu
odmazdu.
"Zbog ega onda ona pita kako se na Leto preobrazio u Podeljenog boga?"
nastavljao je Stiros.
Da li je to Stiros dovodio u pitanje Sveto Preobraenje? Tuek je bio
zaprepaen. Ipak, rekao je samo: "Ona e nas, vremenom, prosvetliti."
"Mora da je naa slabana objanjenja ispunjavaju uasom", podrugnuo se
Stiros.
"Ide predaleko, Stirose!"
"Zaista? Ne misli valjda da je prosvetljujue kada pita kako peane pastrmke
zarobljavaju najvei deo vode Rakisa i ponovo stvaraju pustinju?"
Tuek je nastojao da prikrije bes koji je rastao u njemu. Stiros jeste predstavljao
monu frakciju u svetenstvu, ali ovaj ton i njegove rei izbacivali su ponovo na
povrinu pitanja na koja su visoki svetenici odavno odgovorili. Preobraaj Leta II
porodio je nebrojeno mnogo peanih pastrmki, a svaka od njih nosila je u sebi deo
njega. Od peane pastrmke do Podeljenog boga: ovaj sled bio je poznat i oboavan.
Dovoditi to u pitanje znailo je poricati Boga.
"Sedi ovde i nita ne preduzima!" optuio ga je Stiros. "Mi smo pioni..."
"Dosta!" Tuek je uo sve to je eleo da uje od starevog cinizma. Prikupivi
sve svoje dostojanstvo, Tuek je prozborio reima bojim:

"Tvoj Gospod vrlo dobro zna ta je u tvom srcu. Tvoja dua danas govori
protiv tebe. Nije mi potreban nikakav svedok. Ti ne slua svoju duu, ve svoju
srdbu i svoj bes."
Stiros se povukao, razoaran.
Posle ozbiljnog razmiljanja, Tuek se odenu u najprikladniju odedu bele,
zlatne i purpurne boje. Krenuo je da poseti eanu.
eana se nalazila u krovnom vrtu na vrhu sredinjeg svetenikog zdanja, u
drutvu Canije i dve druge ene - mlade svetenice po imenu Baldik, koja je bila u
Tuekovoj linoj slubi, i jedne akolitke po imenu Kipuna, koja se za Tuekov ukus
ponaala previe slino nekoj asnoj majci. Sestrinstvo je i ovde, daleko, imalo svoje
dounike, no Tuek nije voleo da bude svestan toga. Kipuna je preuzela znatan deo
eaninog telesnog vaspitanja i izmeu ovog deteta i akolitke svetenice razvila se
prisnost koja je izazvala Canijinu ljubomoru. ak ni Canija, meutim, nije mogla da
se usprotivi eaninim nareenjima.
Njih etiri stajale su pored kamene klupe, gotovo u senci tornja za
provetravanje. Kipuna je drala eaninu desnu ruku igrajui se devojicinim prstima.
Tuek je ve zapazio da je eana znatno porasla. Ve est godina je ivela u njihovom
okrilju. Mogao je da vidi zametke grudi kako bubre ispod odede. Na krovu nije bilo
ni daka vetra i vazduh je bio teak za Tuekova plua.
Tuek se osvrnu po vrtu da bi se uverio da njegove mere bezbednosti nisu
zanemarene. Nikada se nije moglo znati odakle vreba opasnost. etvorica Tuekovih
linih uvara, dobro naoruanih ali tako da se to nije moglo primetiti, pokrivala su
krov stojei na jednakim razdaljinama - svaki u po jednom uglu. Ograda koja je
opasivala vrt bila je visoka, tako da su samo glave uvara trale iznad ivice. Jedina
zgrada koja je nadvisivala sveteniki toranj bila je prva zamka za vetar na oko
hiljadu metara u pravcu zapada.
Uprkos vidljivim dokazima da su njegove naredbe u pogledu obezbeenja
sprovedene u delo, Tuek je nasluivao opasnost. Da li ga je to Bog upozoravao? Tuek
je uz to oseao uznemirenost izazvanu Stirosovim cinizmom. Da li je pogreio to je
Stirosu dopustio toliko slobode u ophoenju?
eana je primetila kako se Tuek pribliava, te prekinu neobine vebe
razgibavanja prstiju koje je izvodila po Kipuninim uputstvima. Sa izgledom
nesumnjivog znalakog strpljenja, devojica je utke stajala oiju prikovanih za
visokog svetenika, nagnavi i svoje pratilje da se okrenu te pogledaju u istom
pravcu.
eani Tuek nije delovao strano. Pre bi se reklo da joj se taj starac sviao, iako
su neka njegova pitanja bila tako dosadna. A tek njegovi odgovori! Ona je sasvim
sluajno otkrila pitanje koje je Tueka uznemiravalo u najveoj meri.
"Zato?"

Neki meu svetenicima uvarima naglas su protumaili njeno pitanje u

smislu: "Zato verujete u to?" eana je to odmah usvojila, i od tada sva njena
ispitivanja Tueka i ostalih imala su nepromenjiv oblik:
"Zato verujete u to?"
Tuek se zaustavi na oko dva koraka od eane i nakloni se. "Dobar dan, eana."
Nervozno je trljao vrat o okovratnik odede. Sunce mu je peklo ramena i on se pitao
zbog ega je ovo dete volelo da tako esto dolazi ovamo.
eana je uporno, ispitivaki posmatrala Tueka. Znala je da ga taj pogled
remeti.
Tuek proisti grlo. Kad god ga je ena gledala na ovaj nain, on se pitao: Da li
me Bog gleda kroz njene oi?
Canija prva progovori: "eana je danas pitala za Ribogovornice."
Tuek ree svojim najblaim glasom: "Bogova lina sveta vojska."
"Sve same ene?" upita eana. Izgovorila je ove rei kao da nije mogla da
poveruje u tako neto. Za one sa dna rakiskog drutva, Ribogovornice su bile ime iz
prastarog predanja, narod prognan u Vremenima gladi.
Ona me proverava, pomisli Tuek. Ribogovornice. Ovovremeni nosioci tog
imena posedovali su samo bedno maleno trgovako-douniko predstavnitvo na
Rakisu, sastavljeno od mukaraca i ena. Njihovo drevno poreklo nije imalo znaaja
za njihove tekue delatnosti, koje su se uglavnom svodile na to da su delovali kao
produena ruka Iksa.
"Mukarci su uvek sluili Ribogovornice u svojstvu savetnika", odgovori
Tuek. Paljivo je promatrao kako e eana reagovati.
"To znai da je uvek bilo Dankana Ajdaha", ree Canija.
"Da, da, svakako: Dankani." Tuek pokua da se ne namrti. Ta ena je uvek
ovako upadala u re! Tuek nije voleo da ga podseaju na taj vid Bogovog istorijskog
prisustva na Rakisu. Gola koji se uvek iznova vraao i njegov poloaj u svetoj vojsci
podrazumevali su odreeno uvaavanje Bene Tleilaksa. No, nije se mogla
prenebregnuti injenica da su Ribogovornice titile Dankane od opasnosti, delajui
po nalogu Boga. Dankani su bili sveti, ali kao posebna vrsta. Prema Bogovim
vlastitim svedoenjima, on je svojom rukom ubio nekolicinu Dankana, prevevi ih
neposredno na nebo.
"Kipuna mi je govorila o Bene Geseritu", prekide ga u razmiljanju eana.
Kako je misao ovog deteta letela tamo-amo!
Tuek se nakalja, svestan dvojakosti svog stava prema asnim majkama.
asnost je bila namenjena onima koji su bili 'voljeni od Boga', kao sveta enoa. Prvi
visoki svetenik izveo je logiki zakljuak da je Hvi Noree, Boja nevesta, bila tajna
asna majka. Uvaavajui ove posebne okolnosti, svetenstvo je osealo
razdraujuu odgovornost preme Bene Geseritu, to se ponajvie ispoljavalo u

prodavanju melana Sestrinstvu po cenama smeno niskim u odnosu na one koje su

naplaivali Tleilaksi.
eana ree svojim najnevinijim glasom: "Kai mi neto o Bene Geseritu,
Hedli."
Tuek otro odmeri odrasle osobe oko eane, lovei osmeh na njihovim licima.
Nije znao kako da se ophodi prema eani kada ga je oslovljavala na ovakav nain njegovim pravim imenom. U jednom smislu, to je bilo poniavajue. U drugom
smislu, pak, ona mu je ukazivala ast ovakvom prisnou.
Bog me bolno iskuava, pomisli on.
"Jesu li asne majke dobre?" upita eana.
Tuek uzdahnu. Sve zabeleke su potvrivale da je Bog gajio izvesne ograde
prema Sestrinstvu. Bogove rei bile su briljivo ispitane i konano podvrgnute
tumaenju visokog svetenika. Bog nije dopustio da Sestrinstvo ugrozi njegovu
Zlatnu stazu. Barem je to bilo jasno.
"Mnoge od njih su dobre", ree Tuek.
"Gde se nalazi najblia asna majka?" upita eana.
"U ambasadi Sestrinstva, ovde u Kinu", ree Tuek.
"Da li je poznaje?"
"Ima mnogo asnih majki u Tvravi Bene Geserita", ree on neodreeno.
"ta je to Tvrava?"
"Tako one nazivaju svoj dom ovde."
"Samo jedna meu njima moe da snosi punu odgovornost. Poznaje li je?"
"Znao sam njenu prethodnicu, Tamalane, no sada imamo novu. Tek to je
stigla. Ime joj je Odrade."
"Smeno ime."
I Tuek je mislio isto, no ree samo: "Jedan od naih istoriara tvrdi da je to
oblik imena Atreidi."
eana porazmisli o ovom. Atreidi! To je bila porodica koja je stvorila ejtana.
Pre Atreida postojali su samo Slobodnjaci i ai-Hulud. Usmeno predanje koje je njen
narod uvao uprkos svim svetenikim zabranama, opevalo je begat najvanijih ljudi
na Rakisu. eana je ula ta imena za mnogih noi u selu.
'Muad'Dib begat Tiranina.'
'Tiranin begat ejtana.'
eana nije bila raspoloena za isterivanje istine u razgovoru sa Tuekom. Pored
toga, on je danas izgledao umoran. Naprosto je rekla: "Dovedi mi tu asnu majku
Odrade."
Kipuna rukom sakri zlurad osmeh.
Tuek ustuknu, preneraen.
Na koji nain je mogao da se povinuje ovakvom zahtevu? ak ni rakisko
svetenstvo nije zapovedalo Bene Geseritu! ta ako ga Sestrinstvo odbije? Da li da

im za uzvrat ponudi dar u vidu melana? To bi se moglo protumaiti kao znak

slabosti. asne majke bi mogle da zapodenu pogaanje! Nije bilo tvrih trgovaca od
hladnookih asnih majki Sestrinstva. Izgledalo je da e ova nova, Odrade, biti jedna
od najgorih.
Sve ove misli proletele su u trenu Tuekovim umom.
Canija upade, pruajui Tueku neophodan pristup. "Moda bi Kipuna mogla
da prenese eanin poziv", ree Canija.
Tuek oinu pogledom mladu akolitku svetenicu. Da! Mnogi su sumnjali (i
Canija meu njima, oito) da je Kipuna pijunirala za Bene Geserit. Dakako, na
Rakisu je svako pijunirao za nekoga. Tuek klimnu Kipuni, uputivi joj svoj
najumilniji osmeh.
"Poznaje li neku od asnih majki, Kipuna?"
"Neke su mi znane, moj gospodaru visoki svetenie", odgovori smerno
Kipuna.
Barem jo iskazuje duno potovanje!
"Odlino", prihvati Tuek. "Da li bi bila ljubazna da ovaj ljupki eanin poziv
prosledi ambasadi Sestrinstva?"
"Uiniu sve to je u moi moje malenkosti, moj gospodaru visoki svetenie."
"Uveren sam da hoe!"
Kipuna se okrenu prema eani puna ponosa, sa saznanjem o uspehu koje je
raslo u njoj. Bilo je smeno lako podstai eanin zahtev, zahvaljujui tehnici koju je
nauila od Sestrinstva. Kipuna se osmehnu i otvori usta da neto kae. Meutim, neki
pokret na ogradi oko etrdeset metara iza eane privue Kipuninu panju. Neto je
tamo blesnulo na sunevoj svetlosti. Neto malo i...
Uz priguen krik Kipuna epa eanu, gurnu je u naruje iznenaenog Tueka i
povika: "Beite!" Istog trena jurnu prema sjaju koji se pribliavao velikom brzinom siunom tragau za kojim se vukla siga ica velike duine.
U mlaim danima Tuek je bio vian igrama loptom. On nagonski prihvati
eanu, oklevajui za trenutak dok i sam nije uvideo opasnost. Obrnuvi se sa
devojicom koja se migoljila i opirala u njegovim rukama, Tuek jurnu kroz otvorena
vrata stepenita tornja. uo je kako se vrata zalupie za njim i Canijine brze korake
za petama.
"ta je to? ta je to?" eana je viui udarala pesnicama po Tuekovim
grudima.
"uti, eana! uti!" Tuek se zaustavi na prvom odmoritu. Odavde su cevasti i
suspenzorski lift vodili do sredita zgrade. Canija zastade pored Tueka, glasno
dahui u teskobnoj prostoriji.
"Ubilo je Kipunu i dva vaa uvara", jedva izgovori Canija. "Preseklo ih!
Videla sam. Sauvaj nas Boe!"

Tuekove misli bile su kao u vrtlogu. I cevasti i suspenzorski sistem sputanja

bili su zapravo rupe za crva koje su se kruno protezale kroz toranj. U njima se
mogla izvesti sabotaa. Ovaj napad na krovu moda je samo jedan od inilaca daleko
sloenije zavere.
"Spusti me!" dreknu eana. "ta se to dogaa?"
Tuek je spusti na pod, ali joj jednu ruku vrsto zadra u svojoj aci. Nadneo se
nad nju. "eana, draga, neko pokuava da nas ozledi."
eanina usta se uobliie u jedno bezklasno 'O', a potom ree: "Ozledili su
Kipunu?"
Tuek podie pogled prema krovnim vratima. Da li je to to je uo gore bio
ornitopter? Stiros! Zaverenici su na veoma lak nain mogli da odnesu tri ranjene
osobe u pustinju!
Canija je u meuvremenu povratila dah. "ujem 'topter", ree ona. "Zar ne bi
trebalo da se sklonimo odavde?"
"Sii emo stepenicama", ree Tuek.
"Ali..."
"Uini kako sam rekao!"
Drei vrsto eaninu ruku, Tuek ih povede do sledeeg odmorita. Pored
otvora za cev i suspenzor, ovo odmorite je imalo vrata za irok zavojit hodnik.
Svega nekoliko koraka iza tih vrata nalazio se ulaz u eanine odaje, koje su nekada
pripadale Tueku. Jo jedanput on zastade, oklevajui.
"Neto se dogaa na krovu", proapta Canija.
Tuek spusti pogled na zastraeno dete koje je utalo. Ruka joj se znojila.
Da, gore na krovu je bio nekakav mete - povici, itanje bacaa plamena,
puno jurnjave na sve strane. Vrata od krova koja su sada bila gore izvan njihovog
vidika otvorie se sa treskom. Ovo natera Tueka na brzu odluku. Naglo je otvorio
vrata hodnika i uleteo u ruke zbijene skupine ena u crnim odorama. Stajale su
zajedno u obliku klina. Sa ispraznim oseanjem poraza, Tuek prepoznade enu na
vrhu tog klina: Odrade.
Neko mu otrgnu eanu, gurnuvi je meu prilike odevene u crno. Pre no to su
Tuek i Canija mogli da se usprotive neije ruke im zapuie usta. Neke druge ruke ih
potom vezae i gurnue naspram zida hodnika. Jedan broj prilika u odorama proe
kroz ulaz i krenu uz stepenice.
"Devojica je bezbedna i to je jedino vano u ovom trenutku", proapta
Odrade. Ona pogleda Tueka pravo u oi. "Bez negodovanja." Ruka se smae s
njegovih usta. Koristei Glas, ona ree: "Kai mi ta se dogodilo na krovu!"
Tuek se povinova bez razmiljanja. "Jedan traga koji je vukao dugaku sigaicu. Doao je preko ograde. Kipuna ga je videla i..."
"Gde je Kipuna?"

"Mrtva je. Canija je videla svojim oima." Tuek kratko opisa Kipunin hrabar
juri u pravcu svetlosti.
Kipuna mrtva! pomisli Odrade. Prikrila je estoko, ljutito oseanje gubitka.
Kakva teta! Tako hrabra smrt zasluivala je divljenje, ali koliki gubitak! Sestrinstvu
su uvek bili potrebni takva hrabrost i odanost, ali isto tako i genetsko bogatstvo koje
je Kipuna predstavljala. Izgubljeno je, oduzele su ga te nespretne budale!
Na Odradin mig ruke oslobodie Canijina usta. "Kai ta si videla?" zatrai
Odrade.
"Traga je obmotao siga icu oko Kipuninog vrata i..." Canija slee ramenima.
Tup udar eksplozije izazva podrhtavanje iznad njih, a potom zavlada tiina.
Odrade mahnu rukom. ene u odorama rairile su se du hodnika, odlazei utke sa
vidika iza zavoja. Samo su Odrade i jo dve druge hladnooke sa napetim izrazom lica
ostale uz Tueka i Caniju. Od eane nije bilo ni traga.
"Iksijanci su ovde umeali prste", ree Odrade.
Tuek je delio njeno miljenje. Toliko mnogo siga-ice... "Gde ste odveli
devojicu?" upita je.
"Pod naom je zatitom", odgovori Odrade. "Budite mirni." Nagnula je glavu
oslukujui.
Jedna ena u odori dotra iz zavoja hodnika i apnu neto na uvo Odradi.
Odrade se uzdrano osmehnu.
"Gotovo je", ree Odrade. "Poi emo do eane."
eana je sedela u plavoj stolici sa mekim jastucima, u glavnoj prostoriji svojih
odaja. ene u crnim odorama stajale su u zatitnikom rasporedu iza nje. Tueku se
inilo da se devojica sasvim oporavila od iznenadnog napada i bekstva, ali su joj oi
blistale od uzbuenja i jo nepostavljenih pitanja. eanina panja bila je usmerena na
neto sa Tuekove desne strane. On se zaustavi, pogleda u tom pravcu, a od onoga to
je video zasta mu dah.
Nago muko telo lealo je naspram zida u neobinom, savijenom poloaju sa
glavom izokrenutom toliko da je brada bila pomerena pozadi i oslonjena na levo
rame. Otvorene oi zurile su ispunjene prazninom smrti.
Stiros!
Zguvane rite Stirosove odede koje su oito bile nasilno strgnute s njega,
leale su u neurednoj gomili pokraj stopala mrtvog tela.
Tuek pogleda Odrade.
"On je bio umean u to", ree ona. "Sa Iksijancima su bili Liceigrai."
Tueku zastade knedla u grlu.
Canija se progura pored njega i prie telu. Tuek nije mogao da joj vidi lice, ali
ga Canijino prisustvo podseti da je izmeu Stirosa i Canije bilo neeg u njihovim
mlaim danima. Tuek se nagonski pomeri i vrsto stade izmeu Canije i deteta koje
je sedelo.

Canija se zaustavi kod lea i gurnu ga stopalom. Zatim se okrenu sa zluradim

izrazom na licu prema Tueku. "Morala sam da se uverim da je stvarno mrtav", ree
ona.
Odrade uputi pogled jednoj od pratilja. "Ukloni le." Zatim pogleda eanu.
Bila je to prva prilika za Odrade kada je mogla paljivo da osmotri ovo dete od kako
je povela jurini odred da bi suzbila napad na zgrade hrama.
Tuekov glas dopre iza Odradinih lea. "asna majko, moete li, molim vas, da
objasnite ta..."
Odrade ga prekinu ne okrenuvi se. "Kasnije."
eanin izraz lica podstae Tueka da kae: "Mislio sam da ste asna majka!"
Odrade samo odmahnu glavom. Kakvo oaravajue dete. Odrade je
doivljavala isto ono to je oseala stojei ispred prastare umetnike slike u
Tarazinim odajama. Neto od one vatre koja je bila unesena u to umetniko delo
nadahnu Odrade. Divlje nadahnue! To je bila poruka ludog Van Goga.
Haos se pretvorio u velianstven red. Nije li upravo to bio deo ifre
Sestrinstva?
Ovo dete je moje platno, pomisli Odrade. Osetila je kako joj ruka treperi
oseanjem drevne etkice. Nozdrve joj se rairie na mirise ulja i boja.
"Ostavite me nasamo sa eanom", naredi Odrade. "Svi napolje."
Tuek htede da se usprotivi, ali odustade kad ga jedna od Odradinih pratilja u
odori epa za ruku. Odrade je zurila u njega.
"Bene Geserit vam je sluio i ranije", ree ona. "Ovog puta smo ti spasle
ivot."
ena koja je drala Tuekovu ruku povue ga.
"Odgovori mu na pitanja", ree Odrade. "Ali uini to na nekom drugom
mestu."
Canija koraknu prema eani. "Ovo dete je moja..."
"Odlazi!" viknu Odrade naredbu ispunjenu svim moima Glasa.
Canija se sledi.
"Umalo da je prepusti tupavoj gomili zaverenika!" ree Odrade netremice
zagledana u Caniju. "Razmotriemo da li e dobiti jo neku priliku da se sretne sa
eanom."
Suze krenue iz Canijinih oiju, no Odradina osuda se nija mogla porei.
Okrenuvi se, Canija ode sa ostalima.
Odrade ponovo usmeri panju na devojicu, koja ju je napeto posmatrala.
"Dugo smo te ekale", ree Odrade. "Neemo ovim budalama dati jo jednu
priliku da te izgube."
16.

Zakon uvek bira strane na temelju primerene moi. Moralnost i pravne

tananosti imaju malo znaaja kada se postavi pravo pitanje: Ko je jai?
Zapisnik sa Saveta Bene Geserita, Arhive: XOX232
Odmah poto su Taraza i njena pratnja napustili Gamu, Teg se baci na posao.
Morale su se uvesti nove mere reda u Tvravi, sa ciljem da se vangiju dri podalje
od gole. Bilo je to Tarazino nareenje.
"Moe da posmatra sve to eli. Ali ne moe da dodiruje."
Uprkos vremenskom tesnacu Teg zatee sebe kako zuri u prazno u ovom
prevrelom trenutku, preputen slobodnoplutajuoj poplavi zabrinutosti. Doivljaj
spasavanja Tarazine skupine na Esnafovom brodu i Odradino udno otkrie nisu se
uklapali ni u jednu od shema koje je on ustrojio.
Zavisnosti... kljuni balvan...
Teg se zatekao u svojoj radnoj sobi, sa rasporedom zadataka projektovanih na
ekranu; u podatke je trebalo uneti promene, no, za trenutak, Teg nije imao predstavu
ni o vremenu ni o podacima. Bilo mu je potrebno nekoliko asaka da se sabere.
Bila je sredina prepodneva. Taraza i njena pratnja su otile pre dva dana. Bio je
sam. Da, Patrin je preuzeo na sebe izvrenje programa dananje Dankanove obuke,
omoguivi tako Tegu da se posveti donoenju zapovednikih odluka.
Tegu se radna soba u kojoj se nalazio uini nekako tuom. Pa, ipak, dok je
posmatrao pojedine njene delove, svaka stvar mu je izgledala poznata. Ovde se
nalazila njegova vlastita konzola sa podacima. Kaput uniforme bio je uredno okaen
na naslon stolice pokraj njega. On pokua da utone u mentatsko stanje, ali namah
ustanovi da mu mozak to odbija. Jo od dana svoje obuke nije se suoio sa takvom
pojavom.
Dani obuke.
A sada su ga Taraza i Odrade vratili u neki vid obuke.
Samoobuke.
Pomalo odsutan, on oseti kako mu seanje izbacuje na povrinu razgovore koje
je nekad vodio sa Tarazom. Kako mu je blisko bilo to to mu se upravo dogaalo - da
u ovim trenucima bude uhvaen u zamku sopstvenih seanja.
I on i Taraza bili su prilino umorni posle donoenja odluka i preduzimanja
akcija na spreavanju krvavog sukoba - sluaja Barandiko. Gledano sada iz
istorijskog ugla, to nije bilo vie od obinog treptaja, ali u to vreme zahtevalo je sve
njihove udruene snage.
Taraza ga je, po potpisivanju sporazuma, pozvala u malu gostinsku sobu u
blizini svojih odaja, na njenoj vlastitoj ne-letelici. Govorila je neobavezno, divei se
njegovoj mudrosti i nainu na koji je prozreo slabosti koje su neminovno dovele do
kompromisa.

Bili su neprekidno budni i aktivni oko trideset asova, i Tegu je prijalo to je

dobio priliku da sedne, dok je Taraza okretala brojeve na napravi za sluenje hrane i
pia. Uskoro su im savesno bile isporuene dve visoke ae sa kremastim, mrkim
napitkom. Teg je prepoznao miris jo dok mu je dodavala au. Bilo je to sredstvo za
brzo obnavljanje snage, okrepljenje koje su sestre Bene Geserita retko kada nudile
nekom sa strane. Ali Taraza ga vie nije smatrala nekim sa strane.
Zabacivi glavu, Teg je otpio dug gutljaj ovog pia gledajui u kitnjastu
tavanicu Tarazine gostinske sobe. Ova ne-letelica je spadala u stare modele i bila je
sagraena u doba kada se poklanjalo vie panje ukraavanju - sudei po duboko
uklesanim vencima i baroknim figurama izdubljenim na svakoj slobodnoj povrini.
Ukus pia vratio mu je seanje u detinjstvo, u vreme obilatog nalivanja
melanom...
"Majka mi je pripremala ovo kad god sam bio preterano napet", rekao je,
gledajui u au u svojoj ruci. Ve je mogao da oseti kako se umirujua snaga iri
njegovim telom.
Taraza je ispijala svoje pie sedei u psu-naslonjau naspram njega, u
upavom belom komadu ivotinjskog nametaja koji joj se prilagoavao sa lakoom
duge naviknutosti. Tegu je ponudila klasinu zelenu tapaciranu stolicu, ali je opazila
brz pogled kojim je preao preko psu-naslonjae i nasmeila mu se.
"Ukusi se razlikuju, Milese." Srknula je napitak i uzdahnula. "Boe, ba je bilo
naporno, ali je napravljen dobar posao. Bilo je trenutaka kada se inilo neizbenim,
da e stvari krenuti vrlo loim putem."
Njeno oputanje ga je na neki nain dirnulo. Bez poze, bez pripremljene maske
koja bi ih razdvajala i odreivala uloge u hijerarhiji Bene Geserita. Bila je oito
prijateljski raspoloena, ak i bez nagovetaja zavoenja. Dakle, ovo je upravo bilo
onako kako je izgledalo - u onoj meri u kojoj se to moglo rei za bilo koji susret sa
jednom asnom majkom.
Teg je sa iznenadnim usshienjem shvatio da je postao vian proitavanju
Alma Mavis Taraze, ak i kada je preuzela jednu od svojih maski.
"Majka te je nauila vie no to smo joj naloili", rekla je Taraza. "Trebalo bi
da ispunjavamo nareenja Vrhovne majke sa potpunom odanou. To i inimo, osim
onda kada se ne slaemo."
Teg se osmehnuo i potegao povei gutljaj pia.
"udno je", nastavljala je Taraza, "ali dok smo bili u aru onog malog
neizvesnog sukoba, uhvatila sam sebe kako u odnosu na tebe postupam onako kako
bih to inila sa nekom od svojih sestara."
Teg je oseao kako mu pie zagreva eludac. Izazivalo mu je peckanje u
nozdrvama. Odloio je praznu au na pokrajni sto i rekao, posmatrajui je: "Moja
najstarija kerka..."
"Bie da je to Dimela. Trebalo je da nam je prepusti, Milese."

"Nije bila moja odluka."

"Ali jedna tvoja re..." Taraza je lako slegnula ramenima. "No, to je ve
prolost. ta je sa Dimelom?"
"Ona zapravo misli da sam esto odvie nalik na neku od vas."
"Odvie?"
"Ona mi je vatreno odana, Vrhovna majko. Ona, zapravo, ne shvata na odnos,
i..."
"Kakav je na odnos?"
"Vi zapovedate a ja se pokoravam."
Taraza ga je pogledala preko ruba ae. Zatim ju je spustila i rekla: "Da, ti
odista nikad nisi bio jeretik, Milese. Moda... jednoga dana..."
Upao joj je u re, elei da skrene Tarazu sa ovakvih misli. "Dimela misli da
dugotrajna upotreba melana ini da mnogi ljudi postanu slini vama."
"Tako? Nije li udno, Milese, da jedan gerijatrijski napitak moe da ima toliko
sporednih dejstava?".
"Ne nalazim da je to udno."
"Pa, dabome, da ne nalazi." Iskapila je au i odloila je. "Ciljala sam na
nain na koji je osetno produenje ivotnog veka proizvelo kod nekih ljudi, a
posebno kod tebe, produbljeno poznavanje ljudske prirode."
"ivimo due i vidimo vie."
"Mislim da to nije tako jednostavno. Neki ljudi nikad nita ne zapaze. ivot im
se tek tako dogaa. Provedu ga u neemu to je malo vie od neke vrste tupog
trajanja, i sa srdbom i ozlojeenou odbijaju sve ono to bi ih moglo izvesti iz te
lane vedrine."
"Kada je u pitanju zain, nikada nisam bio u stanju da razapnem odgovarajui
konopac za odravanje ravnotee", odgovorio je, mislei na uobiajeni mentatski
proces odabiranja podataka.
Taraza je klimnula. Oito je imala istu tekou. "Mi iz Sestrinstva vie od
mentata teimo da budemo jednotrane. Posedujemo rutinu koja nas izvlai iz toga,
ali uslovi opstaju."
"Nai preci su dugo imali taj problem", podsetio ju je.
"Bilo je drugaije pre zaina."
"Ali oni su iveli tako kratko."
"Pedeset, sto godina; nama to moda ne izgleda mnogo dugo, ali ipak..."
"Da li su sabijali vie iskustava tokom vremena koje im je stajalo na
raspolaganju?"
"Umeli su, s vremena na vreme, da budu pomamni." Shvatio je da mu
opaanja nudi iz Drugih seanja. Nije ovo bilo prvi put da je sudelovao u takvom
prastarom znanju. Majka mu je povremeno iznosila ta seanja, ali uvek kao deo
poduavanja. to je Taraza sad inila? Uila ga neemu?

"Melan je vieglavo udovite."

"Da li ponekad poeli da ga nikad nismo otkrili?"
"Bene Geserit ne bi postojao bez toga."
"Ni Esnaf."
"Ne bi bilo ni Tiranina ni Muad'Diba. Zain daje jednom rukom, a uzima
svima ostalim."
"Koja ruka sadri ono to mi elimo?" upitao je. "Ne postavlja li se uvek to
pitanje?"
"Ti si zaista neobian, zna li to, Milese? Mentati vrlo retko naginju filozofiji.
Mislim da je to jedan od osnova tvoje snage. Ti si u velikoj meri sposoban da
sumnja."
Slegnuo je ramenima. Ovaj obrt u razgovoru ga je pomeo.
"Nisi vedar", nastavila je. "Ali se, u svakom sluaju, vrsto dri svojih
sumnji. Sumnja je filozofu neophodna."
"Zensuni mi jami za to."
"Svi mistici se slau u tome, Milese. Nikad ne potceni mo sumnje. Vrlo
ubedljivo. S'tori u istoj ruci dri i sumnju i izvesnost."
Zbilja sasvim iznenaen, upitao je: "Da li asne majke izvode Zensuni
obrede?" Nikad ranije nije ak ni pomislio tako neto.
"Samo jednom", odgovorila mu je. "Mi postiemo jedan uzvien oblik s'torija,
potpun. I on pri tom obuhvata svaku eliju."
"Zainska agonija". Nije mogao da se uzdri.
"Bila sam sigurna da ti je majka rekla. Oito, nikad ti nije objasnila srodstvo sa
Zensunijem."
Teg je progutao knedlu. Oaravajue. Pruila mu je nov uvid u Bene Geserit.
Ovo je promenilo itavu predstavu, ukljuujui i onu o roenoj majci. Bile su
udaljene od njega na nedostinom mestu do koga nikad nije mogao da dopre. Mogle
su ga povremeno smatrati drugom, ali on nikad nije mogao da ue u njihov krug
prisnosti. Mogao je da podraava i nita vie. Nikada nee biti poput Tiranina ili
Muad'Diba.
"Predvianje", naglo je izrekla Taraza.
Ta re je preusmerila njegovu panju. Promenila je predmet razgovora ne
menjajui ga.
"Razmiljao sam o Muad'Dibu", rekao je naglo kao da se pravda.
"Misli da je predviao budunost?"
"Tako veli mentatsko uenje."
"Oseam sumnju u tvom glasu, Milese. Da li je predviao ili je stvarao?
Predvianje moe biti smrtnosno. Ljudi koji trae da im proroanstvo kazuje
budunost u stvari ele da znaju kakva e biti cena kitivog krzna idue godine ili

neto jednako banalno. Niko stvarno ne eli da mu ivot bude predvidljiv u svakom
trenutku."
"Bez iznenaenja."
"Tano. Kad bi unapred posedovao takvo znanje, ivot bi ti postao
nepodnoljiva dosada."
"Misli da je Muad'Dibov ivot bio dosadan?"
"I Tiraninov isto tako. Mislimo da je itav njihov ivot bio posveen upornom
nastojanju da se raskinu lanci koje su sami stvorili."
"Ali oni su verovali..."
"Seti se svojih filozofskih sumnji, Milese. uvaj se! Um onoga koji veruje
miruje, ne uspevajui da raste prema spolja, u neogranieni, beskrajni univerzum."
Teg je za trenutak sedeo utke. Ponovo je osetio zamor koji je pie uklonilo iz
njegove svesti, ali je takoe osetio kako mu se misli mute zbog nametanja novih
predstava. Bile su to stvari za koje su mu govorili da slabe mentata; ipak, oseao je
da ga osnauju.
Ona me poduava, pomislio je. Pouka je tu negde.
Kao da je to saznanje bilo projektovano u njegov um i ocrtano u njemu
vatrom, postao je svestan da je celokupna njegova mentatska panja usmerena na
Zensuni upozorenje, na koje je svakom aku poetniku bila skrenuta panja jo u
mentatskoj koli.
Svojim verovanjem u zrnoliku pojedinanost porie svaki pokret - evolucioni
i retrogradni. Verovanje je ono to utvruje zrnoliki univerzum i uzrok je trajanja
univerzuma. Niemu se ne moe dozvoliti da se promeni, jer na taj nain tvoj nekreui univerzum iezava. On se kree sam od sebe i kad se ti ne kree. Razvija se
izvan tebe i vie ti nije pristupaan.
"Najudnija je od svih stvari", nastavila je Taraza utonuvi u sklad sa
raspoloenjem koje je stvorila, "to to naunici Iksa ne mogu da shvate koliko
njihova vlastita verovanja vladaju njihovim univerzumom."
Teg ju je posmatrao netremice, utke i prijemivo.
"Iksijanska verovanja savreno su podlona izboru koji ine, u pogledu toga na
koji nain e videti svoj univerzum. Njihov univerzum ne dejstvuje sam od sebe, ve
se ponaa u skladu sa vrstama eksperimenata za koje se opredele."
Teg se uz trzaj prenu iz svojih seanja i otkri da se nalazi u Tvravi na Gamuu.
Jo je sedeo u poznatoj stolici u svojoj radnoj sobi. Letimian pogled po sobi pokaza
mu da se nita nije pomerilo sa mesta na kome se prethodno nalazilo. Proteklo je
svega nekoliko minuta, pa ipak i soba i njen sadraj nisu mu vie bili strani. Bee
uronio u mentatsko stanje i ponovo izronio iz njega. Obnovljen.
Miris i ukus napitka koji mu je Taraza tako davno ponudila jo su mu peckali
jezik i nozdrve. Znao je da samo jednim mentatskim treptajem moe ponovo prizvati
itavu scenu - prigueno svetlo osenenih sjajnih kugli, tvrdou stolice pod sobom,

zvuke njihovih glasova. Sve je bilo tu, spremno za ponovno doivljavanje, zamrznuto
u vreme kapsuli izdvojenog seanja.
Prizivanje tog starog seanja stvorilo je aroban univerzum u kome su sve
njegove sposobnosti bile pojaane mimo svih njegovih najneobuzdanijih oekivanja.
U tom arobnom univerzumu nisu postojali nikakvi atomi, ve samo talasi i strahotne
kretnje svuda unaokolo. Bio je prinuen da odbaci sve prepreke, sagraene od
verovanja i razumevanja. Ovaj je univerzum bio prividan. Mogao je da vidi kroz
njega, bez ikakvog pomonog platna na kome bi projektovao njegove oblike.
arobni univerzum sveo ga je na jezgro dejstvene uobrazilje, gde su njegove vlastite
sposobnosti stvaranja slika bile jedino platno na kome se bilo kakva projekcija mogla
uoiti.
Evo! Ja sam i izvoa i onaj koga izvode!
Radna soba oko Tega treperila je unutar i izvan njegove ulne stvarnosti.
Osetio je da mu je svest suena na najmanju svrhu, a ipak je ta svrha ispunjavala
njegov univerzum. Bio je otvoren prema beskraju.
Taraza je ovo hotimino uinila! pomisli on iznenada. Pojaala me je!
Obuze ga oseanje strahopotovanja. Razumeo je sada kako je njegova kerka,
Odrade, bila proeta takvom moi da bi za Tarazu stvorila Atreidski manifest.
Njegove vlastite mentatske moi bile su ulivene u taj vei obrazac.
Taraza je od njega zahtevala zastraujui poduhvat. Potreba za neim takvim u
isti mah ga je i izazivala i plaila. Jer, to je sasvim lako moglo znaiti kraj
Sestrinstva.
17.
Osnovno pravilo je sledee: nikad ne podraavaj slabosti; uvek podraavaj
snagu.
Naelo Bene Geserita
"Kako to da ti moe ovde da nareuje svetenicima?" upita eana. "Ovo je
njihovo mesto."
Odrade nehatno odgovori, ali odabra rei tako da odgovaraju znanju koje je
eana ve posedovala: "Svetenici su slobodnjakog pokreta. Uvek je negde u
njihovoj blizini bilo asnih majki. Pored toga, dete, ti im, takoe, nareuje."
"To je neto drugo."
Odrade suzdra osmeh.
Prolo je neto vie od tri sata otkako je njen jurini odred razbio napad na
zgradu hrama. Odrade je, u meuvremenu, uspostavila zapovedniki centar u

eaninim odajama, obavljajui neophodne poslove oko procene tete i pripremanja

odmazde, pri tom stalno izazivajui i posmatrajui eanu.
Istovremeni tok.
Odrade se osvrnu po prostoriji koju je izabrala za zapovedniki centar.
Komadii Stirosove pocepane odee jo su leali blizu zida ispred nje. Gubici. Soba
je bila neobino oblikovano mesto. Nisu postojala ni dva zida paralelna zida. Ona
mrknu. I dalje se oseao preostali miris ozona od njukala pomou kojih je njeno
osoblje obezbedilo izolovanost ovih odaja.
Zbog ega ovaj neobini oblik? Zgrada je bila stara, prepravljana i
dograivana mnogo puta, ali to nije objanjavalo izgled ove sobe. Prijatno grubo
tkanje od pavlakovitog gipsanog maltera na zidovima i tavanici. Bogati zastori od
zainskih vlakana visili su sa strane dvoja vrata. Bilo je predveerje i suneva
svetlost proputena kroz reetke roletni stvarala je takaste pruge na zidu nasuprot
prozoru. Srebrnastoute sjajne kugle lebdele su blizu tavanice, podeene tako da
odgovaraju sunevoj svetlosti. Prigueni zvuci dopirali su kroz ventilatore ispod
prozora. Nene are narandastih ilima i sivih ploica svedoile su o bogatstvu i
bezbednosti, ali se Odrade uprkos svemu nije oseala bezbedno.
Jedna visoka asna majka pojavi se iz susedne sobe koja je sluila za vezu.
"Majko zapovednice", ree ona, "poruke su poslate Esnafu, Iksu i Bene Tleilaksima."
Odrade odgovori odsutnim glasom. "Primljeno k znanju."
Kurirka se vrati svojim dunostima.
"ta to radi?" upita eana.
"Prouavam neto."
Odrade zamiljeno napui usne. Njihovi vodii kroz zgrade hrama proveli su
ih lavirintima hodnika i stepenica. Usput su izmeu stubova mogle da vide vrtove.
Zatim su ule u izvanredan iksijanski sistem suspenzora cevi koji ih je beumno
dovezao do jednog drugog hodnika; potom su usledile stepenice, jo jedan zavojit
hodnik i... konano ova soba.
Odrade ponovo pree pogledom po prostoriji.
"Zbog ega prouava ovu sobu?" upita eana.
"uti, dete!"
Soba je bila u obliku nepravilnog poliedra sa kraom levom stranom. Duina
joj je iznosila oko trideset metara, a pola od toga je merila na najirem delu. Bilo je
puno niskih divana i stolica razliitog stepena udobnosti. eana je kao nekakva
kraljica sedela u sjajnoutoj stolici sa irokim mekim naslonima za ruke. Nije bilo
nijedne psu-naslonjae. Posvuda obilje meke, plave i ute tkanine. Odrade prikova
pogled za bele reetke ventilatora iznad umetnike slike planina na irem kraju zida.
Kroz ventilatore ispod prozora dopirao je sve lahor i strujao prema ventilatoru iznad
slike.
"Ovo je bila Hedlijeva soba", ree eana.

"Zato si ga dovodila u neugodan poloaj oslovljavajui ga pravim imenom,

dete?"
"Zar ga je to dovodilo u neugodan poloaj?"
"Ne igraj se reima sa mnom, dete! Zna da ga je to dovodilo u neugodan
poloaj i zato si to i inila."
"Zato onda pita?"
Odrade pree preko ovoga, nastavljajui da briljivo prouava prostoriju. Zid
nasuprot slike stajao je pod kosim uglom u odnosu na spoljanji zid. Shvatila je.
Pametno! Soba je bila tako sazdana da bi neko ko se nalazi iznad ovog visokog
ventilatora mogao da uje i apat. Nema sumnje da je slika prekrivala jo jedan
vazduni prolaz koji je odnosio zvuke iz sobe. Nikakvo njukalo, mrka ili neki
drugi instrument ne bi mogao da otkrije ovakav trik. Nita nije moglo da napravi ono
'biip' pijunskom oku ili uhu. Samo su oprezna ula nekog ko je bio vian prevari
mogla to da provale.
Znakom ruke pozvala je akolitku koja je ekala. Odradini prsti zatreperie
nemutim govorom: Otkrij ko prislukuje iza onog ventilatora. Klimnula je prema
ventilatoru iznad slike. "Pusti neka nastavi s tim. Moramo da saznamo koga
izvetava."
"Kako si saznala kada treba da doe i spase me?" ponovo se oglasi eana.
Devojica je imala divan glas, ali mu je bila potrebna veba, pomisli Odrade.
U njemu je, meutim, bilo vrstine koja se mogla uobliiti u mono orue.
"Odgovori mi!" naredi eana.
Zapovedniki ton iznenadi Odrade, podstakavi nagli talas srdbe koju je bila
primorana da suzbije. Smesta su se morale uiniti ispravke!
"Smiri se dete", ree Odrade. Intonirala je naredbu u preciznom tenoru i
opazila da dejstvuje.
Ponovo ju je eana iznenadila: "To je jo jedna vrsta Glasa. Pokuava da me
smiri. Kipuna mi je priala o Glasu."
Odrade se okrenu i spusti pogled na eanu. eanina prva alost je minula, ali
je u njoj jo bilo ljutnje kada je spomenula Kipunu.
"Zauzeta sam smiljanjem odmazde za onaj napad", ree Odrade. "Zato me
ometa? Mislila sam da eli da ih kaznim."
"ta ete im uiniti? Reci mi! ta ete uraditi?"
Neobino osvetoljubivo dete, pomisli Odrade. To e se morati obuzdati.
Mrnja je bila jednako opasna kao i oseanje ljubavi. Sposobnost za mrnju bila je
nalije sposobnosti za suprotno.
Odrade ree: "Poslali smo Esnafu, Iksu i Bene Tleilaksima poruku koju uvek
aljeno kad smo ljute. Samo tri rei: 'Platiete nam to'."
"Kako e platiti?"

"Pravina kazna Bene Geserita upravo se oblikuje. Osetie posledice svog

postupka."
"Ali, ta ete im uiniti?"
"Moda e vremenom saznati. Moda e ak saznati kako smiljamo nau
kaznu. Za sada nije potrebno da zna."
Izraz mrzovolje pree eaninim licem. Onda ree: "Nisi ak ni srdita. Ljuta.
Jesi li to htela da kae?"
"Obuzdaj nestrpljenje, dete! Postoje stvari koje jo ne razume."
asna majka iz sobe za vezu ponovo ue, baci jedan pogled na eanu i obrati
se Odrade: "Kapitol je potvrdio prijem vaeg izvetaja. Odobrava protivudar."
"Poto je asna majka - vezistikinja - i dalje stajala kao ukoena, Odrade je
upita: "Ima li jo neto?"
Munjevit pogled prema eani svedoio je o ustezanju ove ene. Odrade podie
desni dlan, dajui joj znak da pree na nemuti jezik.
asna majka je odmah reagovala. Prsti stadoe da joj igraju sa nesputanim
uzbuenjem: Tarazina poruka - "Tleilaksi su stoerni inilac. Esnaf se mora nagnati
da skupo plaa melan. Uskratite im rakiske zalihe. Ujedinite Esnaf i Iks. Oni e se
rastrojiti, suoeni sa razarajuom konkurencijom iz Ratrkavanja. Za sada zanemarite
Ribogovornice. One se dre Iksa. Gospodar nad gospodarima odgovorio nam je sa
Tleilaksa. Ide na Rakis. Postavite mu klopku."
Odrade se bledo osmehnu, potvrujui da je razumela. Posmatrala je kako
ena izlazi iz sobe. Ne samo da se Kapitol saglasio sa akcijama preduzetim na Rakisu
ve je zapanjujuom brzinom smiljena odgovarajua kazna Bene Geserita.
Oigledno je da su Taraza i njene savetnice predvidele ovaj trenutak.
Odrade odahnu. Poruka Kapitolu bila je jezgrovita: kratak prikaz napada,
spisak gubitaka Sestrinstva, identifikacija napadaa i potvrujua opaska namenjena
Tarazi da je Odrade ve prenela nuno upozorenje krivcima: "Platiete nam to."
Da, ti glupi napadai sada su znali da su dirnuli u strljenovo gnezdo. To e
izazvati strah - bitan deo kazne.
eana se promekolji u stolici. Njen stav je kazivao da e sada jo jednom
pokuati da se priblii. "Jedna od tvojih je rekla da su tamo bili Liceigrai." Pokazala
je bradom prema krovu.
Ovo dete je bilo ogroman rezervoar neznanja, pomisli Odrade. Ta praznina se
mora ispuniti. Liceigrai! Odrade je razmiljala o leevima koje su ispitali. Tleilaksi
su konano poslali svoje nove Liceigrae u akciju. Bilo je to, bez sumnje,
isprobavanje Bene Geserita. Bilo je krajnje teko otkriti ove nove. Ipak, i dalje su
odavali onaj karakteristian miris svojih jedinstvanih feremona. Odrade je ukljuila i
ovaj podatak u svoj izvetaj Kapitolu.

Sada je problem bio da ovo saznanje Bene Geserita ostane tajna. Odrade pozva
akolitku-glasnicu. Pokazujui joj migom prema ventilatoru, Odrade joj saopti
prstima: "Ubijte one koji prislukuju!"
"Zanima te Glas, dete" ree potom Odrade obrativi se eani koja je sedela u
stolici. "utanje je najdragocenije orue uenja."
"Ali, da li bih mogla da nauim Glas? elim da ga savladam."
"Velim ti da uti i ui uz pomo svog utanja."
"Nareujem ti da me naui da koristim Glas!"
Odrade razmisli o Kipuninim izvetajima. eana je pomou Glasa ve bila
uspostavila uspenu kontrolu nad veinom onih oko sebe. Devojica je to sama
nauila. Srednja ravan Glasa za ogranienu skupinu slualaca. Religiozno sujeverje
verovatno je doprinosilo tom strahu, ali eanina vetina podeavanja visine i tona
Glasa pokazivala je izvesnu mada nesvesnu sposobnost izbora.
Pravi nain odgovora eani bio je oigledan, Odrade je to znala. Potenje. Bio
je to najmoniji mamac, a sluio je nekolikim svrhama.
"Tu sam da bih te nauila mnogim stvarima", ree Odrade, "ali ne da to inim
po tvojoj zapovesti."
"Meni se svako pokorava!" uzviknu eana.
Jedva da je u pubertetu, a ve je na aristokratskom nivou, pomisli Odrade. Bog
zna ta e ispasti od ovog naeg posla. ta bi ona mogla da postane?
eana skliznu iz stolice i ustade gledajui Odrade sa upitnim izrazom na licu.
Devojicine oi bile su u ravni Odradinih ramena. Moglo se oekivati da e biti
otmena zapovednika pojava. Ukoliko preivi.
"Odgovara samo na neka od mojih pitanja", ree eana. "Rekla si da ste
ekali na mene, ali nee da mi to objasni. Zbog ega mi se ne pokorava?"
"Budalasto pitanje, dete."
"Zato me neprekidno zove dete?"
"Zar nisi dete?"
"Dobijam menstruaciju."
"Ali si jo dete."
"Svetenici mi se pokoravaju."
"Boje te se."
"Ti ne?"
"Ne, ja ne."
"Dobro je! Postaje zamorno kada te se ljudi jedino boje."
"Svetenici misle da si dola od Boga."
"Zar ti ne misli tako? Mi... " Odrade je prekide, poto upravo ue jedna
akolitka-glasnica. Njeni prsti zaigrae u bezglasnom optenju: Prislukivala su etiri
svetenika. Ubijeni su. Svi su bili Tuekovi podanici."
Znakom ruke Odrade otpusti glasnicu.

"Ona govori prstima", ree eana. "Kako to ini?"

"Postavlja previe pogrenih pitanja, dete. A nisi mi jo rekla zbog ega bi
trebalo da te smatram oruem Boga."
"ejtan me je potedeo. Hodam pustinjom, i kada se ejtan pojavi, razgovaram
s njim."
"Zbog ega ga zove ejtan, a ne ai-Hulud?"
"Svi mi postavljaju to glupo pitanje!"
"Daj mi onda glup odgovor."
Sumoran izraz prekri eanino lice. "Zbog naina na koji smo se sreli."
"A kako ste se sreli?"
eana nagnu glavu na stranu i za trenutak podie pogled prema Odradi, a onda
ree: "To je tajna."
"A ti zna kako se uva tajna?"
eana se isprsi i klimnu ali Odrada zapazi nesigurnost u ovoj kretnji. Ovo dete
je znalo kada su ga doveli u nemogu poloaj!
"Izvrsno!" prihvati Odrade. "uvanje tajni je jedno od najbitnijih uenja asnih
majki. Drago mi je to neemo morati da se bakemo s tim."
"Ja elim sve da nauim."
Kakva mrzovolja u glasu. Veoma slaba kontrola oseanja.
"Mora me svemu nauiti!" nastavljala je eana.
Vreme ze bi! pomisli Odrade. eana je rekla to je imala i dovoljno se
ispoljila, tako da je ak i akolitka petog stepena mogla biti sigurna da e je
kontrolisati u ovom trenutku.
Upotrebivi punu mo Glasa, Odrade ree: "Da mi se vie nisi obratila tim
tonom, dete! Ne, ako eli da naui bilo ta!"
eana se ukoi. Vie od minuta preivljavala je ono to joj se dogodilo, a onda
se opusti. Potom se osmehnu i ree sa toplim, otvorenim izrazom lica: "Oh, tako mi
je drago to si stigla! Mnogo sam se dosaivala u poslednje vreme."
18.
Nita ne nadilazi sloenost ovekovog uma.
Leto II: 'Zapisi iz Dar-es-Balata'
Od gamuuske noi, esto zloslutne na ovoj geografskoj irini planete,
nedostajalo je jo dva sata. Oblaci koji su se gomilali bacali su senku na Tvravu. Po
Lusilinoj zapovesti, Dankan se vratio u dvorite da bi izveo program intenzivnih
vebi po sopstvenom izboru.
Lusila ga je posmatrala sa parapeta odakle ga je prvi put videla.

Dankan je izvodio gimnastike premete osmostruke borbe Bene Geserita,

bacajui se po travi, pravei kolutove, skaui s jedne strane na drugu, propinjui se
navie i hitro poleui na tlo.
Bio je to lep prikaz nasuminog izbegavanja napada, pomisli Lusila. Nije
uspevala da zapazi u njegovim pokretima nikakav predvidljiv obrazac, a brzina
izvoenja bila je vrtoglava. Imao je bezmalo esnaest standardnih godina i ve se
pribliavao ravni ostvarenja svoje prana-bindu nadarenosti.
Briljivo kontrolisani pokreti njegovih vebi otkrivali su tako mnogo! Brzo je
pristao, kada mu je prvi put naredila, na ove veernje treninge. Prvi korak uputstava
dobijenih od Taraze bio je ostvaren. Gola ju je zavoleo. Nije bilo sumnje u to. Ona je
za njega predstavljala majku. To je postignuto bez ozbiljnog slabljenja njegove
linosti, iako su Tegove zebnje bile probuene.
Moje senka je na ovom goli, ali on nije ponizan ili zavisan sledbenik, ponovo
je uveravala sebe. Tegova zabrinutost nema nikakvog osnova.
Upravo tog jutra, rekla je Tegu: "Gde god to njegove snage diktiraju, on
nastavlja da se slobodno izraava."
Trebalo je da ga sada Teg vidi, pomisli ona. Pokreti u ovim novim vebama
uglavnom su bili proizvodi Dankanovovg domiljanja.
Lusila obuzda uzdah divljenja zbog posebno okretnog skoka kojim se Dankan
vinuo gotovo do sredita dvorita. Gola je razvio nervno-miinu ravnoteu koja je,
vremenom, mogla da dostigne ravan psiholoke ravnotee koja bi bila barem jednaka
Tegovoj. Kulturni uticaj jednog takvog dostignua bio bi vredan strahopotovanja.
Posebno ako se imaju u vidu svi oni koji su gajili nagonsku odanost Tegu i, preko
Tega, i Sestrinstvu.
Za mnogo toga valja zahvaliti Tiraninu, pomisli za trenutak Lusila.
Pre Leta II nijedan od opteprihvaenih sistema kulturnog podeavanja nikada
nije trajao dovoljno dugo da bi se makar pribliio ravnotei koju je Bene Geserit
smatrao idealnom. Upravo je ravnotea - 'slobodno sputanje du otrice maa' oaravala Lusilu. Bio je to razlog zbog ega se tako bezrezervno predala projektu
iju potpunu zamisao nije znala, ali koji je od nje zahtevao delovanje koje joj se
nagonski inilo odvratnim.
Dankan je tako mlad!
Sledee to je Sestrinstvo trailo od nje izriito joj je naznaila Taraza:
seksualni otisak. Jo koliko ovog jutra Lusila je stajala naga ispred ogledala,
uobliavajui stav i pokrete lica i tela koje je nameravala da upotrebi kako bi izvrila
Tarazina nareenja.
U vetakom odrazu ogledala Lusila je videla kako njeno lice poprima slinost
sa licima praistorijskih boginja ljubavi - sa izraenom putenou i obeanjem mekoe
u koju bi se izazvani mukarac rado bacio.

Tokom svog obrazovanja Lusila je videla statue iz Prvog vremena, male

kamene figure ena sa irokim bedrima i isturenim grudima koje su obezbeivale
obilje mleka za dojenad. Lusila je, po volji, mogla da kod sebe proizvede
mladalaki izgled po uzoru na te prastare oblike.
U dvoritu ispod Lusile Dankan je za trenutak zastao i inilo se kao da smilja
naredne pokrete. Zatim je odmahnuo glavom, visoko skoio, prevrnuo se u vazduhu i
poput uvretenke doskoio na jednu nogu, to ga je odbacilo bono u obrtanje slinije
plesu nego borbi.
Seksualni otisak.
Tajna seksa uopte nije bila tajna, pomisli ona. Njegovi koreni bili su spojeni
sa samom sutinom ivota. Ovo, dakako, objanjava zbog ega joj je prvo zavoenje
po nalogu Sestrinstva usadilo lice jednog mukarca u seanje. Starateljka
rasploavanja joj je rekla da to moe da oekuje i da se ne uzbuuje zbog toga. Ali
Lusila je tada shvatila da je seksualni otisak ma sa dve otrice. Moe da naui da
se sputa du otrice, ali ti se moglo desiti da bude poseena. Ponekad, kad bi se
onaj muki lik iz njenog prvog zavoenja nepozvan vratio u njenu svest, Lusila je
oseala zbunjenost. Ovo seanje se ponavljalo vrlo esto na vrhuncu intimnih
trenutaka, primoravajui je da ga uz velike napore prikriva.
"Na taj nain se osnauje", uveravala ju je starateljica rasploavanja.
Pa ipak, bilo je trenutaka kada je oseala da je obezvredila neto to je bilo
bolje zauvek ostaviti obavijeno velom misterije.
Lusilu obuze oseanje gorine zbog onog to je morala da uradi. Ovakva
predveerja, kada je posmatrala Dankanove vebe, bila su joj najomiljenije doba
dana. Mladiev miini razvoj pokazivao je sasvim izvestan napredak - ukljuujui
rast osetljivih miia i nervnih spona - sva ona prana-bindu uda po kojima je
Sestrinstvo bilo nadaleko poznato. Sledei korak u kome je ona imala glavnu ulogu
bio je ve na pragu, i vie nije mogla da se preputa zadivljenom posmatranju svog
tienika.
Znala je da e se uskoro pojaviti Miles Teg. Dankanova obuka ponovo e se
preseliti u vebaonicu, gde su ga oekivala smrtonosnija oruja.
Teg.
Lusila i dalje nije znala ta da misli o njemu. Vie nego jednom osetila je da je
on privlai, na poseban nain koji je smesta prepoznala. Utiskivaica je imala
izvesnu slobodu u izboru svojih rasplodnih partnera, pod uslovom da se prethodno
nije sa njima sparivala ili da joj je bilo zabranjeno naredbom. Teg je bio star, ali su
izvetaji o njegovom zdravstvenom stanju nagovetavali da bi jo mogao biti polno
sposoban. Ne bi, dabome, bila u stanju da zdri to dete, ali ona je ve nauila da
izlazi na kraj sa takvim problemima.
Zato da ne? upita se.

Njen plan je bio krajnje jednostavan. Zavriti sa utiskivanjem, a onda, poto

izloi svoju nameru Tarazi, zaneti sa stranim Milesom Tegom. Praktino, ve je
pokuala uvodno zavoenje, no Teg nije podlegao. Njegov mentatski cinizam
zaustavio ju je jednog popodneva u garderobi oruare.
"Moji plodni dani su istekli, Lusila. Sestrinstvo bi trebalo da bude zadovoljno
onim to sam ve dao."
Teg, odeven samo u crni triko za vebanje, zavravao je brisanje znojavog lica
pekirom, da bi ga na kraju spustio u korpu za rublje. Prozborio je, ne gledajui je:
"Da li bi bila tako ljubazna da me sada ostavi na miru?"
Prozreo je, dakle, njenu uvertiru!
Znajui s kim ima posla, mogla je ovo da predvidi. Lusila je bila uverena da je
jo mogla da ga zavede. Nijedna asna majka njene obuenosti nije mogla da omane,
ak ni sa mentatom Tegovih nepobitnih moi.
Lusila je za trenutak neodluno stajala, dok joj je svest automatski planirala
kako da nadmudri Tega posle ovog prvog odbijanja. Neto ju je zaustavilo. Ni ljutnja
zbog odbijanja, ne ni daleka mogunost da bi on odista mogao biti dokaz koji je
dovodio u pitanje njena lukavstva. Ponos i njegov mogui krah (uvek je postojala ta
mogunost) malo toga su imali s tim.
Dostojanstvo.
U Tegu je bilo spokojnog dostojanstva i ona je zasigurno znala ta su njegova
hrabrost i junatvo ve dali Sestrinstvu. Budui da nije bila sasvim sigurna u svoje
pobude, Lusila ga je ostavila na miru. Moda je presudna bila ta duboka zahvalnost
koju je Sestrinstvo gajilo prema njemu. Zavesti sada Tega bilo bi poniavajue ne
samo za njega nego i za nju. Nije mogla da navede sebe na takav in, ne bez
neposredne naredbe pretpostavljene.
Dok je stajala na parapetu, neka od ovih saznanja zamagljivala su joj ula.
Nekakva kretnja dala se uoiti na ulazu u krilo oruja. Tamo se mogla nazreti Tegova
prilika. Lusila vaspostavi otrinu svojih ula i usredsredi se na Dankana. Gola je
prekinuo smiljeno premetanje po travnjaku. Stajao je mirno, duboko diui, panje
usmerene navie ka Lusili. Videla mu je znoj na licu i na tamnim mrljama na
njegovom svetloplavom jednodelnom odelu.
Nagnuvi se preko parapeta Lusila mu doviknu: "Bilo je vrlo dobro, Dankane.
Sutra u poeti da te uim jo nekim kombinacijama stopalo-pesnica."
Izustila je ove rei bez cenzurisanja i odmah postala svesna njihovog izvora.
Bile su namenjene Tegu, koji je stajao dole u senovitom ulazu, a ne goli. Ona je htela
da kae Milesu: "Vidi! Nisi jedini koji ga ui kako da izbegne smrtnu opasnost."
Lusila u tom asu shvati da je Teg prodro dublje u njenu psihu no to je smela
da dozvoli. Uputila je ljutit pogled prema visokoj prilici koja se pomaljala iz senki
ulaza. Dankan je ve trao prema baaru.

Istog trena kada se usredsredila na Tega, njeni najelementarniji benegeseritski

impulsi podstakoe munjevitu reakciju. Kasnije je utvrdila njene stepene: "Neto nije
u redu! Opasnost! Teg nije Teg!" U blesku reakcije, meutim, nijedna od ovih faza
nije poprimila zaseban oblik. Postupila je tako to je skupila svu jainu Glasa i
viknula:
"Dankane! Lezi!"
Dankan se prostre po travi, oiju prikovanih za Tegovu priliku koja je izlazila
iz Oruarnice: ovek je u rukama drao kopneni model laserskog pitolja.
Liceigra! zakljui Lusila. Samo ga je njena hiperpozornost otkrila. Jedan od
novih!
"Liceigra", povika Lusila.
Dankan se odbaci u stranu i odskoi uvis, okrenuvi se oko svoje due ose u
vazduhu na najmanje metar iznad zemlje. Brzina njegovih pokreta zapanji i samu
Lusilu. Nije videla nijedno ljudsko bie koje bi moglo da se tako brzo kree. Prvi
hitac laserskog pitolja zasee ispod Dankana, koji je, inilo se, lebdeo u vazduhu.
Lusila priskoi do parapeta i spusti se na prozorski prag nieg sprata. Pre nego
to se zaustavila posee desnom rukom i napipa izboinu oluka za koji je, po seanju,
znala da se tamo nalazi. Izvivi telo u stranu, spusti se na prozorski prag narednog
sprata. Oajanje ju je gonilo napred, iako je znala da e zakasniti.
Neto pue na zidu iznad nje. Videla je liniju topljenja koja je zasecala zid
prema njoj. Ona tre telo ulevo i izvijajui ga spusti se na travnjak. U blesku
trenutka, dok je dodirivala nogama tlo, pogled joj obuhvati scenu oko nje.
Dankan je jurio prema napadau iz svoje praktine obuke. Brzina tih pokreta!
Lusila opazi neodlunost na licu lanog Tega.
Jurnula je prema Liceigrau, oseajui misli ovog stvorenja: Dvoje na mene!
Propast je, ipak, bila neizbena; Lusila je to znala. Bilo je dovoljno da
Liceigra prebaci regulator svog oruja na pun zrani snop za male razdaljine.
Mogao je da izreeta vazduh ispred sebe. Nita nije bilo u stanju da probije takvu
odbranu. Dok je preturala po glavi traei neki nain da porazi napadaa, iznenada
ugleda kako se crveni dim pojavljuje na prsima lanog Tega. Linija crvene boje brzo
se irila navie pod kosim uglom kroz miie ruke koja je drala laserski pitolj.
Ruka otpade kao da je deo kakve trone statue. Ramena spadoe sa torzoa u mlazu
krvi. Prilika se preturi, raspadajui se u meavinu crvenog dima i rasprskavajue
krvi, mrvei se u sitne komadie na stepenicama crno-plave boje proarane crvenom.
Zaustavivi se, Lusila omirisa prepoznatljive hormone Liceigraa. Dankan
prie i stade pored nje. Zurio je pokraj mrtvog Liceigraa u mrani hodnik u kome su
se nazirali nekakvi pokreti.
Jo jedan Teg se pojavi iza ovog mrtvog. Lusila prepoznade stvarnost: Tega
lino.
"Ovo je baar", ree Dankan.

Lusilu preplavi talas zadovoljstva zbog injenice da je Dankan tako dobro

savladao lekciju iz identifikacije: kako da prepozna svoje prijatelje, ak i kada im
vidi samo delie. Ona mu pokaza na mrtvog Liceigraa: "Pomirii ga."
Dankan duboko udahnu. "Da, osetio sam ga. Nije bio naroito dobra kopija.
Video sam ta je i prepoznao ga, gotovo u isti as kad i ti."
Teg izbi u dvorite nosei teak laserski pitolj oslonjen na levu ruku. Desnom
je vrsto drao kundak i obara. Preao je pogledom po dvoritu, zatim ga usmerio na
Dankana i konano na Lusilu.
"Uvedi Dankana", ree Teg.
Bilo je to nareenje zapovednika bitke koje se oslanjalo iskljuivo na
nadmono sagledavanje onog to je trebalo uraditi u vanrednim, hitnim sluajevima.
Lusila ga poslua bez pogovora.
Dankan nije nita rekao dok ga je vodila za ruku pored krvave hrpe mesa koja
je nekada bila onaj Liceigra, a zatim u Oruarnicu. Kada su dospeli unutra, on jo
jednom baci pogled na sprenu gomilu i upita: "Ko ga je pustio unutra?"
Ne: "Kako je uao?" Ovo joj nije promaklo. Dankan je ve bio sposoban da
kroz manje vane okolnosti sagledava srce problema.
Teg je koraao ispred njih ka svojim odajama. Zastao je na vratima, pogledao
unutra i dao znak rukom Lusili i Dankanu da ga slede.
U Tegovoj spavaoj sobi oseao se jak miris sprenog mesa, a kolutovi dima
razvijali su miris ugljenisanog peenja koji je Lusili bio posebno odvratan:
zgotovljeno ljudsko meso. Neka prilika u jednoj od Tegovih uniformi leala je licem
prema podu, na mestu gde je pala sa njegovog kreveta.
Teg vrhom izme prevrnu le, otkrivi mu lice: zuree oi, otvorene zelene
boje. Lusila prepoznade jednog od straara sa perimetra, jednog od onih koji su u
Tvravu doli sa vangijuom - tako su, barem, izvetaji govorili.
"Njihov udarni ovek", ree Teg. "Patrin se pobrinuo za njega, a odenuli smo
ga u jednu od mojih uniformi. Bilo je to dovoljno da se obmanu Liceigrai, jer im
nismo dozvolili da mu vide lice pre nego to smo napali. Nisu imali vremena da
naine otisak seanja."
"Znao si za ovo?" Lusila je bila zaprepaena.
"Belonda me je na vreme podrobno upoznala sa njihovim planom."
Lusila namah shvati dublje znaenje onog to je Teg rekao. Ona obuzda nagli
talas srdbe. "Kako si mogao da dozvoli da jedan od njih prodre u dvorite?"
Teg ree blagim glasom: "Bilo je nuno veoma hitno delovati ovde. Morao
sam da uinim izbor, koji se najzad pokazao ispravnim."
Nije ni pokuala da sakrije ljutinu: "Izbor - da pusti Dankana da se sam
brani?"
"Da ga prepustim tvojoj brizi, ili da dozvolim ostalim napadaima da se utvrde
unutra. Patrin i ja smo imali grdne muke dok nismo oistili ovo krilo. Imali smo pune

ruke posla." Teg okrznu pogledom Dankana. "Pregurao je to vrlo dobro, zahvaljujui
naoj obuci."
"Ta... ta stvar ga je gotovo zakaila."
"Lusila!" Teg zavrte glavom. "Sve sam proraunao. Vas dvoje ste mogli da
izdrite barem minut. Znao sam da e prepreiti put toj stvari i rtvovati se da bi
spasla Dankana. Dakle, jo dvadeset sekundi."
Poto Lusila nita ne odgovori, Teg ree: "Uinila bi."
Lusila ne poree ni ovog puta. Sada se, meutim, priseala neverovatne brzine
kojom se Dankan kretao, vrtoglavih skretanja u njegovom napadu.
"Borbene odluke", ree Teg, gledajui Lusilu.
Konano je prihvatila. Kao i obino, Teg je doneo ispravnu odluku. Bila je
svesna, meutim, da e morati da stupi u vezu sa Tarazom. Prana-bindu ubrzanje kod
ovog gole otilo je dalje od bilo ega to je ona oekivala. Stisnu se, meutim, kada
se Teg odjednom uspravi u punoj pripravnosti, pogleda prikovanog za ulaz iza nje.
Lusila se okrenu. Tamo je stajala vangiju, a iza nje Patrin sa tekim laserskim
orujem preko ruke. Njegova cev, zapazi u trenu Lusila, bila je uperena na vangiju.
"Zahtevala je", ree Patrin. Na licu starog pomonika poivao je ljutit izraz.
Duboke bore pored usta sputale su se nanie.
"Vidi se trag tela odvuenih u juni bunker", ree vangiju. "Tvoji ljudi nee
da me puste tamo da izvrim proveru. Zapovedam ti da smesta povue svoje
naredbe."
"Ne, dok moja ekipa za raiavanje ne zavri posao", ree Teg.
"Oni jo ubijaju ljude unaokolo! Mogu to da ujem." U vangijuinom glasu
isticala se otrica zlobe. Netremice je gledala Lusilu.
"Tamo, takoe, ispitujemo ljude", ree Teg.
vangiju skrenu pogled na Tega. "Ako je ovde suvie opasno, onda emo
odvesti ovog... ovo dete u moje odaje. I to odmah!"
"Neemo to uiniti", ree Teg. Glas mu je bio tih, ali odluan.
vangiju se ukruti od nezadovoljstva. Patrinovi ukljevi na kundaku
pobledee. vangiju sevnu oima mimo oruja i podie ih ka Lusilinom
odmeravajuem pogledu.
Teg dopusti da ovo potraje za trenutak, a onda ree: "Lusila, odvedi Dankana u
moju dnevnu sobu." On mahnu glavom u pravcu vrata iza sebe.
Lusila poslua, hotimino postavivi svoje telo izmeu vangijue i Dankana.
Kada su se nali iza zatvorenih vrata, Dankan ree: "Umalo me nije nazvala
golom. Stvarno je uznemirena."
"vangiju je dozvolila da nekoliko stvari promakne njenoj strai", ree Lusila.
Ona se osvrnu po Tegovoj dnevnoj sobi. Prvi put je videla ovaj deo njegovih
odaja: baarovo unutranje svetilite. Podsetilo ju je na njene odaje: ista meavina
urednosti i sluajnog nered. Kalemovi za itanje leali su u meteu na malom stolu

pored jedne staromodne stolice, tapacirane tkaninom bledosive boje. Na manetni

kaputa primeivala se paljivo zakrpljena rupa.
On, dakle, sam krpi.
Bio je to jedan vid uvenog Milesa Tega koji nije oekivala. Da je razmiljala
o tome, pomislila bi da Patrin obavlja takve poslove.
"vangiju je pustila napadae unutra, zar ne?" upita naglo Dankan.
"Njeni ljudi su to uinili." Lusila nije skrivala bes. "Otila je predaleko. Savez
sa Tleilaksima."
"Hoe li je Patrin ubiti?"
"Ne znam, a i ne marim!"
S one strane vrata vangiju progovori jakim i sasvim razgovetnim glasom.
"Hoemo li samo ovako stajati i ekati, baare?"
"Moe da ode kad god to poeli." Bio je to Teg.
"Ali ne mogu u juni tunel!"
vangijuin glas je odavao drskost. Lusila je znala da je starica to hotimino
inila. Kakav je plan napravila? Teg sada mora da bude veoma oprezan. Malopre je
pokazao pamet otkrivajui Lusili neke pukotine u vangijuinoj kontroli, ali jo nisu
proniknuli i u vangijuina pomona sredstva. Lusila se upita nije li trebalo da ostavi
Dankana ovde i pritekne upomo Tegu.
Teg ree: "Moe sada da ide, ali ti savetujem da se ne vraa u svoje odaje."
"A zato da ne?" vangiju je zvuala iznenaeno, istinski iznenaeno,
nesposobna da to valjano prikrije.
"Samo trenutak", ree Teg.
Lusila zastade svesna pucnjave u daljini. Zauo se jak tutanj eksplozije negde
u blizini, a potom jo jedan neto dalje. Sa ispupene ivice iznad vrata Tegove
dnevne sobe zasu ih praina.
"ta je to bilo?" ponovo e vangiju prejakim glasom.
Lusila se pomae na mesto izmeu Dankana i zida prema hodniku.
"Onaj prvi udar bio je ono to sam oekivao od njih", zau se Teg. "Drugi je,
bojim se, bilo ono to oni uopte nisu oekivali."
Zviduk pitaljke u blizini bio je dovoljno jak da zaglui neto to je vangiju
rekla.
"To je to, baare!" Bio je to Patrin.
"ta se to dogaa?" upita vangiju.
"Ona prva eksplozija, draga asna majko, to su vai napadai unitili vae
odaje. Drugom eksplozijom mi smo unitili napadae."
"Upravo sam dobio znak, baare!" ponovo e Patrin. "Sve smo ih sredili.
Prispeli su zrakoplovom iz jedne ne-letilice, ba kao to si i oekivao!"
"Brod?" Tegov glas je bio pun srdite znatielje.

"Uniten istog trenutka kada je proao kroz svemirski prevoj. Nema

preivelih."
"Vi, budale!" vrisnu vangiju. "Znate li ta ste uinili?"
"Izvravam nareenje da zatitim tog deaka od svakog napada", odbrusi Teg.
"Uzgred, zar nije trebalo da u ovom asu budete u svojim odajama?"
"ta?"
"Kada su digli u vazduh vae odaje, vi ste im bili meta. Tleilaksi su vrlo
opasni, asna majko."
"Ne verujem ti!"
"Predlaem vam da odete i pogledate. Patrine, pusti je da proe."
Sluajui, Lusila je ula neizgovorenu prepirku. Ovde se vie verovalo mentatu
baaru nego asnoj majci i vangiju je to znala. Izvesno, bila je oajna. Bilo je ipak
mogue da ne veruje. Njenu svest je sada zasigurno zaokupljalo saznanje da su i Teg
i Lusila otkrili njeno sauesnitvo u napadu. Nije se moglo rei koliko je ostalih bilo
svesno toga. Patrin je, dakako, znao.
Dankan je netremice gledao zatvorena vrata, s glavom blago nagnutom na
stranu. Na njegovom licu poivao je izraz radoznalosti, kao da je video kroz vrata i
zapravo posmatrao ljude tamo.
vangiju prozbori glasom koji je bio u najveoj meri briljivo kontrolisan. "Ne
verujem da su moje odaje unitene." Znala je da Lusila prislukuje.
"Samo je jedan nain da se uverite u to", ree Teg.
Pametno! pomisli Lusila. vangiju nije mogla da donese odluku sve dok se ne
uveri da su se Tleilaksi poneli izdajniki.
"U tom sluaju ekaete me ovde! To je nareenje!" Lusila zau utanje
vangijuine odore, dok je asna majka odlazila.
Veoma slaba kontrola oseanja, pomisli Lusila. Ono to je, meutim, ovo
otkrilo o Tegu bilo je jednako uzmenirujue. On joj je to uinio! Teg je izbaciuo
jednu asnu majku iz ravnotee.
Vrata ispred Dankana irom se otvorie. U dovratku je stajao Teg sa rukom na
rezi. "Brzo!" ree Teg. "Moramo da napustimo Tvravu pre no to se ona vrati."
"Da napustimo Tvravu?" Lusila se nije ni trudila da prikrije preneraenost.
"Brzo, kaem! Poi iz ovih stopa. Sledi me ili u biti primoran da te
povedem."
"Misli li stvarno da moe da preuzme..." Lusila zamue. Pred njom je stajao
jedan novi Teg i znala je da on ne bi izrekao ovakvu pretnju a da nije spreman da je
ispuni.
"Vrlo dobro", ree ona. Uzela je Dankana za ruku i krenula za Tegom.
Patrin je stajao u hodniku, gledajui na desnu stranu. "Otila je", ree starina.
Pogledao je Tega. "Zna ta radi, baare?"
"Pat!"

Lusila nikad ranije nije ula da je Teg upotrebio deminutiv imena svog
posilnog.
Patrin se osmehnu pokazujui dva niza blistavih zuba. "Oprosti, baare. To je
zbog uzbuenja, zna. Onda, preputam stvar tebi. Imam ja svoju ulogu ovde."
Teg mahnu Lusili i Dankanu da krenu hodnikom na desno. Posluala ga je i
ula njegove korake za petama. Dankanova ruka se znojila u njenoj. On je oslobodi i
stade da koraa naporedo s njom, ne osvrui se.
Dvojica Tegovih ljudi straarila su pored suspenzorske dizalice na kraju
hodnika. On im se obrati: "Nikog nema za nama."
Uzvratie mu uglas: "Tako je, baaru."
Uavi u dizalicu sa Dankanom i Tegom, Lusila shvati da je odabrala stranu u
razmirici iji tok nije potpuno razumela. Mogla je da oseti silinu politike Sestrinstva
kao brzu struju vode koja je navaljivala svuda oko nje. Obino je taj pokret liio na
blag talas to zapljuskuje alo, ali sada je naslutila ogroman ruilaki val koji je
pretio da se svom silinom stropota na nju.
Kada su dospeli u predvorje junog bunkera, Dankan progovori.
"Trebalo bi da smo svi naoruani", ree on.
"Biemo veoma brzo", ree Teg. "Nadam se da si spreman da ubije svakog ko
pokua da nas zaustavi."
19.
Znaajna je sledea injenica: nijedna ena Bene Tleilaksa nikad nije viena
izvan okrilja njihovih sredinjih planeta. (Hibridi - Liceigrai koji podraavaju ene,
ne uzimaju se u obzir u ovoj analizi. Oni nisu u stanju da se razmnoavaju.) Tleilaksi
izoluju svoje ene kako ih se i mi ne bismo doepali. To je na osnovni zakljuak.
Mora biti, takoe, da gospodari Tleilaksa uvaju svoje najvanije tajne.
Analiza Bene Geserita, Arhive: XOXTM99...041'
"Konano smo se sreli", ree Taraza.
Gledala je netremice preko dva metra slobodnog prostora izmeu svoje stolice
i stolice Tilvita Vafa. Analitiari su je uveravali da je ovaj ovek Gospodar gospodara
Tleilaksa. Kako je ovako patuljasta sposoba mogla da raspolae sa tako mnogo
moi? Ipak, ponovo je upozorila sebe da se u ovom sluaju moraju odbaciti
predrasude o izgledu.
"Malo ko bi poverovao da je ovo uopte mogue", odvrati mirno Vaf.
Imao je piskav, slabaan glas, primeti Taraza; jo neto za ta je valjalo
upotrebiti drugaija merila.
Taraza je znala da joj je ovde neophodan dvostruki oprez.

Sedeli su na neutralnom terenu Esnafove ne-letelice, sa monitorima Bene

Geserita i Tleilaksa prionulim za trup Esnafovog broda poput ptica grabljivica za
neku leinu. (Esnaf je kukaviku udeo da umilostivi Bene Geserit. "Platiete." Esnaf
je znao ta to znai. I ranije je bilo slinih naplaivanja.) Mala ovalna prostorija u
kojoj su se sastali imala je uobiajene bakarne zidove i bila obezbeena protiv
prislukivanja. Taraza nijednog trenutka nije poverovala u to. Takoe je
pretpostavljala da se veze izmeu Esnafa i Tleilaksa, zasnovane na melanu, i dalje
odravaju u punoj meri.
Vaf nije ni pokuao da se zavarava u pogledu Taraze. Ova ena je bila daleko
opasnija od svake Uvaene Nalonice. Ako bi ubio Tarazu, ona bi bila smesta
zamenjana nekom isto tako opasnom, nekom koja bi raspolagala svim bitnim
delovima podataka koje je posedovala sadanja Vrhovna majka.
"Smatramo da su novi Liceigraiu vrlo zanimljivi", ree Taraza.
Vaf i nehotice napravi grimasu. Da, daleko opasnija od Uvaenih nalonica,
koje jo nisu okrivile Tleilakse za gubitak itave jedne ne-letelice.
Taraza baci pogled na mali digitalni asovnik sa dva lica na niskom pobonom
stolu sa svoje desne strane, na mestu gde su oboje mogli lako da ga vide. Lice
okrenuto Vafu bilo je podeeno u skladu sa njegovim internim asovnikom. Nije joj
promaklo da su dve kazaljke internog vremena stajale unutar deset sekundi
sinhronizacije neke proizvoljne sredine popodneva. Bila je to jedna od stvari
utanaenih za ovaj susret, gde su ak i poloaj stolica i razmak izmeu njih bili tano
utvreni u prethodnim pregovorima.
Njih dvoje bili su sami u sobi. Ovalan prostor oko njih bio je est metara
dugaak i oko tri metra irok. Sedeli su u istovetnim remenim stolicama iji je drveni
okvir bio povezan drvenim klinovima koji su istovremeno sluili da privrste
narandastu tkaninu; ni komadi metala ili kakvog drugog stranog materijala ni kod
jednog od njih. Od ostalog nametaja tu je bio samo onaj poboni sto sa asovnikom.
Sto se sastojao od tanke crne plohe od plaza i tri vretenaste drvene noge. Svaki od
glavnih uesnika sastanka bio je briljivo pretraen. Svaki je doao u pratnji tri
uvara iz linog obezbeenja, koji su ekali s one strane jedinog ulaza u ovu
prostoriju. Taraza nije pomiljala da e Tleilaksi pokuati da izvre zamenu
Liceigraima - ne u sadanjim okolnostima.
"Platiete."
Tleilaksi su takoe bili u najveoj meri svesni svoje ranjivosti, pogotovo sada
kada su znali da jedna asna majka moe da prepozna nove Liceigrae.
Vaf se nakalja. "Ne oekujem da postignem sporazum", ree on.
"Zbog ega ste onda doli?"
"Traim objanjenje za one udne poruke koje smo primili od vas iz Tvrave
na Rakisu. Za ta mi to treba da platimo?"

"Molim vas, ser Vafe, da se manete tih budalastih pretvaranja u ovoj sobi.
Postoje injenice koje oboje znamo i koje se ne mogu izbei."
"Kao na primer?"
"Nikada nam nije bila stavljena na raspolaganje nijedna ena Bene Tleilaksa
radi rasploavanja." Pritom je pomislila: Neka se znoji povodom toga! injenica da
Bene Geserit nije posedovao liniju Tleilaksinih Drugih seanja za svoja istraivanja
bila je prokleto muna i Vaf je to znao.
Vaf je mrko pogleda. "Sigurno ne mislite da bih se cenkao oko ivota..." On
zamue i zavrte glavom. "Ne mogu da verujem da je to naplata koju biste traili."
Poto Taraza nita ne odgovori, Vaf nelagodno nastavi: "Onaj glupi napad na
rakiski hram na svoju ruku su preduzeli ljudi tamo na slubi. Kanjeni su."
Oekivani poetni potez broj tri, pomisli Taraza.
Sudelovala je u brojnim analitikim instruktaama pre ovog sastanka, ukoliko
su se one mogle nazvati instruktaama. Analiza je tu bilo napretek. Vrlo malo se
znalo o ovom gospodaru Tleilaksa, ovom Tilvitu Vafu. Do nekih krajnje vanih
projekcija dolo se izvoenjem zakljuaka (ukoliko se pokae da je to ispravno).
Nevolja je bila u tome to su neki od najzanimljivijih podataka doli iz nepouzdanih
izvora. Jedna istaknuta injenica je, meutim, bila van svake sumnje: patuljasta
prilika koja je sedela preko puta nje bila je smrtno opasna.
Valfov poetni potez broj tri zaokupio je njenu panju. Bilo je vreme da mu se
odgovori. Taraza se znalaki osmehnu.
"To je upravo ona vrsta lai koju smo oekivali od vas", ree ona.
"Poinjemo li sa uvredama?" U njegovom glasu nije bilo estine.
"Vi ste postavili okvire. Dopustite mi da vas upozorim da neete biti u stanju
da postupite sa nama na isti nain na koji ste postupili sa onim kurvama iz
Ratrkavanja."
Vafov ledeni pogled pozivao je Tarazu da se upusti u izazovnu igru.
Pretpostavke Sestrinstva zasnovane delimino na nestanku iksijanskog broda za
sastanke bile su tane. Zadravajui isti osmeh, nastavila je da povlai proizvoljnu
liniju zakljuivanja kao da je re o poznatoj injenici. "Mislim", ree ona, "da bi te
kurve volele da saznaju da su meu njima i Liceigrai."
Vaf je jedva obuzdavao bes. Ove proklete vetice! Saznale su! Nekako su
saznale! Njegovi savetnici bili su krajnje sumnjiavi u pogledu ovog sastanka. Jedna
znaajna manjina preporuivala mu je da ne ide. Vetice su bile tako... tako avolske.
A tek njihove odmazde!
Vreme je da skrenem njegovu panju na Gamu, pomisli Taraza. Treba ga
izbaciti iz ravnotee. Zato nastavi: "ak i kad podrijete jednu od nas, kao to ste to
uinili sa vangijuom na Gamuu, niste u stanju da saznate nita vredno!"
Vaf planu: "Ona je mislila da... da nas iznajmi kao kakvu bandu ubica! Samo
smo joj oitali lekciju!"

Ahh, izbija njegov ponos, pomisli Taraza. Zanimljivo. Neophodno je istraiti

sadrinu moralne strukture koja stoji iza ovakvog ponosa.
"Nikada stvarno niste uspeli da prodrete u nae redove", ponovo ga podbode
Taraza.
"Ni vi meu Tleilakse!" Vaf je nekako uspeo da izrekne ovu samohvalu sa
podnoljivom mirnoom. Potrebno mu je vreme da razmisli! Da napravi plan!
"Moda biste eleli da znate cenu naeg utanja", predloi Taraza. Shvativi
kameni izraz Vafovog lica kao saglasnost, ona dodade: "Kao prvo, podeliete sa
nama sve to ste saznali o tim kurvama izleglim u Ratrkavanju - onima koje sebe
nazivaju Uvaenim Nalonicama."
Vaf se najei. Mnogo toga se potvrdilo ubijanjem Uvaenih Nalonica.
Seksualne zapletenosti! Samo je najjaa psiha mogla da odoli uplitanju u takve
ekstaze. Moi takvog orua bile su ogromne! Da li se to moralo podeliti sa ovim
veticama?
"Sve to ste nauili od njih", ponovi zahtev Taraza.
"Zbog ega ih nazivate kurvama?"
"Pokuavaju da nas podraavaju, pa ipak se prodaju za mo i prave ruglo od
svega to mi predstavljamo. Uvaene Nalonice!"
"Brojno vas nadmauju - u odnosu od barem hiljadu prema jedan. Videli smo
dokaze."
"Jedna od nas u stanju je da ih sve porazi", mirno odvrati Taraza.
Vaf je utke sedeo promatrajui je. Da li je ovo bilo prazno hvalisanje? Nikad
nisi mogao biti siguran kada su u pitanju bile vetice Bene Geserita. One su inile
stvari. Tamna strana magijske vaseljene pripadala je njima. U vie prilika ove vetice
su pogazile erijat. Da li je bila Bogova volja da istinski vernici prou kroz jo jedno
iskuenje?
Taraza pusti da se tiina produi, produbljujui napetost. Osetila je Vafov
nemir. To je podseti na skup Sestrinstva koji je prethodio ovom susretu, kao neka
vrsta pripreme za njega. Belonda je postavila naizgled jednostavno pitanje:
"ta mi stvarno znamo o Tleilaksima?"
Taraza je gotovo mogla osetiti odgovor koji se ponavljao u svakoj glavi oko
stola za skupove u Kapitolu: Moda zasigurno znamo samo ono to oni ele da
znamo.
Nijedna od njenih analitiarki nije mogla da prenebregne sumnju da su
Tleilaksi hotimino stvorili lanu predstavu o sebi. Inteligencija Tleilaksa morala se
meriti u svetlosti injenice da su jedino oni posedovali tajnu akslotl rezervoara. Da li
je to bio srean sluaj, kako je neko pomenuo? Kako onda da ostali tokom svih ovih
milenijuma nisu bili u stanju da ostvare istovetno dostignue?
Gole.

Da li su Tleilaksi koristili gola proces za postizanje svoje vrste besmrtnosti?

Mogla je da zapazi sugestivne nagovetaje u Vafovim postupcima... nita odreeno,
ali krajnje sumnjivo.
Na skupu u Kapitolu, Belonda se stalno vraala na njihove osnovne sumnje,
navaljujui na njih: "Sve to... sve to, velim! Sve u naim arhivama moe da bude
ubre prikladno jedino za hranu sligovima."
Ova aluzija izazvala je jezu kod nekih oputenih asnih majki oko stola.
Sligovi!
Ti spori puzavi meanci izmeu dinovskih pueva golaa i svinja davali su
meso za pripremanje nekih meu najsklupljim jelima u njihovoj vaseljeni, ali su
sama stvorenja ovaploivala sve to je Sestrinstvo smatralo odvratnim kod Tleilaksa.
Sligovi su bili prvo to je Bene Tleilaks ponudio za razmenu - proizvodi uzgojeni u
njihovim rezervoarima, stvoreni uz pomo spiralnog jezgra iz koga je itav ivot
poprimao svoje oblike. To to ih je Bene Tleilaks stvorio doprinosilo je auri
skarednosti oko stvorenja ija su mnogobrojna usta neprekidno mlela bezmalo svako
ubre, brzo pretvarajui to ubre u izmet koji ne samo da je zaudarao na obor ve je
bio i muljav.
"Najslae meso s ove strane nebesa", navela je Belonda rei CHOAM-ove
reklame.
"A dolazi nam od skarednosti", dodala je Taraza.
Skarednost.
Taraza je razmiljala o ovome dok je netremice posmatrala Vafa. Iz kog
razloga bi ljudi mogli da izgrade oko sebe masku skarednosti? Vafov plamsaj ponosa
nije se mogao valjano uklopiti u tu predstavu.
Vaf se blago nakalja prekrivi lice rukom: osetio je pritisak avova koji su
skrivali dva mona izbacivaa strelica. Manjina meu njegovim savetnicima je
savetovala: "Kao i sa Uvaenim nalonicama, pobednik u susretu sa Bene Geseritom
bie onaj za koga se ispostavi da poseduje najtajnije podatke o ovom drugom. Smrt
protivnika jemi uspeh."
Mogao bih da je ubijem, ali ta potom?
Jo tri asne majke su napolju kod ulaza. Taraza je bez sumnje imala spreman
znak, u trenutku kada bi se ulaz otvorio. Bez tog signala izvesno bi dolo do nasilja i
obrauna. Ni za trenutak nije verovao da bi ak i njegovi novi Liceigrai mogli da
izau na kraj sa tim asnim majkama. Vetice su sigurno bile u punoj pripravnosti.
Zacelo bi odmah raspoznale prirodu Vafovih uvara.
"Podeliemo", ree Vaf. Priznanje koje je bilo sadrano u ovim reima teko
mu je padalo, ali je znao da nema izbora, Tarazino hvalisanje o sposobnostima Bene
Geserita moda je bilo neumereno ali je on ipak osetio da u njemu ima istine. Nije,
meutim, imao nikakvih iluzija u pogledu onoga to e se dogoditi kada Uvaene
Nalonice doznaju ta se stvarno dogodilo sa njihovim izaslanicima. Krivica za

nestalu ne-letelicu jo se nije mogla baciti na Tleilakse. Brodovi su iezavali.

Smiljeno ubistvo bilo je, meutim, druga stvar. Uvaene Nalonice e sigurno
nastojati da unite tako drskog protivnika. Makar za primer ostalima. Bar, tako su mu
rekli Tleilaksi koji su se vratili iz Ratrkavanja. Sada, kada je konano video
Uvaene Nalonice, Vaf nije imao razloga da sumnja u te prie.
Taraza nastavi: "Druga taka mog dnevnog reda ovog sastanka je na gola."
Vaf se promekolji u svojoj remenoj stolici.
Taraza oseti jo dublju odbojnost prema Vafovim siunim oima, okruglom
licu sa prastim nosem i preotrim zubima.
"Ubijate nae gole da biste nadzirali razvoj projekta u kome nemate udela,
osim u jednom iniocu", optui ga Taraza.
Vaf se jo jednom zapita da li e morati da je ubije. Zar zaista nita nije bilo
skriveno od ovih avolskih vetica? Mogunost da Bene Geserit ima svog dounika u
sreditu Tleilaksa nije se mogla zanemariti. Kako bi, inae, mogle da znaju?
"Uveravam vas, asna vrhovna majko, da gole...", zapoe on.
"Ni u ta me ne uveravajte! Same se uveravamo." Taraza sa izrazom saaljenja
zavrte glavom. "Pored toga, mislite li da ne znamo da nam prodajete oteenu robu?"
Vaf se hitro usprotivi: "Gola ispunjava sve zahteve navedene u vaem
ugovoru!"
Ponovo Taraza zavrte glavom. Ovaj majuni gospodar Tleilaksa kao da nije
imao predstavu o tome ta je ovde otkrivao. "Pohranili ste vlastiti plan u njegovu
psihu", ree Taraza. "Upozoravam vas, ser Vafe, da ako vae promene ometu nau
zamisao, raniemo vas dublje no to moete i da zamislite da je mogue."
Vaf pree rukom preko lica, oseajui kako mu se znoj skuplja na elu.
Proklete vetice! Ali ni ova nije znala sve. Tleilaksi koji su se vratili iz Ratrkavanja,
kao i Uvaene Nalonice koje je ona tako gorko klevetala, snabdeli su Tleilakse
orujem sa seksualnim punjenjem koje nee biti podeljeno, bez obzira na obeanja
izreena ovde!
Taraza utke odmeri Vafovu reakciju i odlui se na jednu smelu la. "Kada
smo zarobili va iksijanski brod za sastanke vai novi Liceigrai nisu umrli dovoljno
brzo. Puno toga smo saznali."
Vaf za trenutak zalebde na rubu nasilne reakcije.
Pogodak u centar! pomisli Taraza. Ova smela la otvorila je pravu aveniju
otkria u pravcu jedne od najneuvenijih ideja koje su iznele njene savetnice. Sada se
vie nije inila tako neuvenom: "Tleilaksi imaju ambiciju da proizvedu prana-bindu
imitaciju", rekla je jedna od njenih savetnica.
"Potpunu?"
Ova ideja zaprepastila je sve sestre na skupu. Podrazumevala je oblik mentalne
kopije koja je prevazilazila otisak seanja za koji su ve znali.

Savetnica, sestra Hesterion iz Arhiva, dola je na skup naoruana dobro

sreenim spiskom potkrepnog materijala. "Ve znamo da ono to iksijanska sonda
ini mehaniki, Tleilaksi izvode sa nervima i miiima. Sledei korak je oigledan."
Videvi Vafovu reakciju na njenu drsku la, Taraza nastavi da ga paljivo
promatra. Upravo sada je bio najopasniji.
Izraz besa pree preko Vafovog lica. Stvari koje su vetice znale bile su suvie
opasne! Ni najmanje nije sumnjao u Tarazinu tvrdnju. Moram da je ubijem, bez
obzira na posledice po mene! Moramo sve da ih poubijamo. Izrodi. To je njihova re
i ona ih savreno opisuje.
Taraza ispravno protumai njegov izraz. Ona hitro prozbori: "Od nas vam ne
preti nikakva opasnost sve dok ne ugrozite nae planove. Vaa religija, va nain
ivota, u celosti su vaa stvar."
Vaf je oklevao ne toliko zbog onoga to je Taraza rekla, ve zbog podseanja
na njene moi. ta je jo znala? Da li, ipak, ostati u podreenom poloaju? Posle
odbijanja jednog vreg saveza sa Uvaenim Nalonicama. I sa tako bliskim
izgledima za prevlast posle svih ovih milenijuma? Oseao je kako ga ispunjava uas.
Manjina meu njegovim savetnicima bila je, najposle, u pravu: "Ne moe biti veze
izmeu naih naroda. Svaki sporazum sa snagama povindaha nije nita drugo nego
savez zasnovan na zlu."
Taraza je i dalje oseala prisustvo nasilnike reakcije u njemu. Da li ga je
previe izazvala? Drala se u odbrambenoj pripravnosti. Nehotino trzanje njegovih
ramena pobudi njenu gotovost. Oruje mu se nalazi u rukavima! Nisu se smele
podceniti sposobnosti Tleilaksa. Njena njukala nisu nita otkrila.
"Znamo za oruja koja nosite", ree ona. Sama od sebe nametnula se jo jedna
drska la. "Ako sada napravite greku, kurve e, pored ostalog, saznati i za nain na
koji koristite ta oruja."
Vaf triput brzo udahnu. Kada je napokon progovorio, videlo se da je
uspostavio kontrolu nad sobom. "Ne elimo da budemo sateliti Bene Geserita!"
Taraza odgovori umirujuim, ravnim glasom: "Ni reju ni delom nisam
nagovestila da smo vam nametnuli takvu ulogu."
Iekivala je. Nije bilo nikakve promene u Vafovom izrazu, ba ni najmanjeg
miga u netreminom pogledu uperenom u nju.
"Ugroavate nas", promrmlja Vaf. "Zahtevate da sa vama podelimo sve..."
"Pa podelite!" prasnu ona. "Ne deli se sa partnerom koga ne smatrate ravnim
sebi."
"A ta biste vi podelili sa nama?" upita on.
Odgovorila mu je tonom punim kuenja kojim bi se obratila nekakvom detetu:
"Ser Vafe, zapitajte sebe, vladajueg lana vae oligarhije, zbog ega ste zapravo
doli na ovaj sastanak?"

Vaf joj uzvrati glasom kojim je jo vrsto vladao: "A zato ste vi, Vrhovna
majko Bene Geserita, doli ovamo?"
Ona mu blago odgovori: "Da se osnaimo."
"Niste mi jo rekli ta biste vi podelili", ree on sa prizvukom optube u
glasu."I dalje se nadate preimustvu."
Taraza produi da ga paljivo promatra. Retko je kad osetila takav priguen
bes kod nekog ljudskog bia. "Recite mi otvoreno ta elite?" ree ona.
"I vi ete mi to dati iz puke velikodunosti!"
"Pogaau se."
"Gde je bilo to pogaanje kada ste mi naredili... NAREDILI MI! Da..."
"Doli ste ovamo vrsto odluni da prekrite svaki sporazum do koga
doemo", prekide ga ona. "Ne jednom ste pokuali da se pogaate! Sedite preko puta
nekog ko je voljan da se cenka sa vama, a vi ste u stanju samo da..."
"Cenkanje?" Vafovo seanje se vrati na srdbu koju je ova re izazvala kod
one Uvaene Nalonice.
"Tako sam rekla", potvrdi Taraza. "Cenkanje."
Neto nalik na osmeh ukaza se u uglovima Vafovih usana. "Mislite da imam
ovlaenje da se cenkam sa vama?
"Paljivo, ser Vafe", upozori ga ona. "Imate puna ovlaenja. Ona se oituju i u
toj konanoj moi da sasvim unitite protivnika." Uputila je brz pogled prema
njegovim rukavima.
Vaf uzdahnu. Kakva zbrka. Ona je bila povindah! Kako se moglo cenkati sa
jednim povindahom?
"Imamo problem koji se ne moe reiti racionalnim sredstvima", nastavi
Taraza.
Vaf sakri iznenaenje. Ovo su bile iste rei koje je upotrebila i ona Uvaena
Nalonica! Stao je da grozniavo razmilja o znaenju te podudarnosti. Nisu li
moda Bene Geserite i Uvaene Nalonice sklopile savez? Tarazina ogorenost
navodila je na drugaiji zakljuak, ali kako je iko mogao da veruje ovim veticama?
Vaf se jo jednom zapita da li da se usudi da rtvuje sebe kako bi uklonio ovu
veticu. emu bi to posluilo? Ostale meu njima izvesno su znale sve to i ona. To
bi samo ubrzalo propast. Vetice su bile u unutranjem dosluhu - no i to je, opet,
mogla da bude samo jo jedna prevara.
"Traite da podelimo neto sa vama", ree Taraza. "ta ako vam ponudimo
jednu od naih najcenjenijih ljudskih loza?"
Nije se moglo pogreiti u proceni buenja Vafovog zanimanja.
On je upita: "Zbog ega bismo se radi takvih stvari obraali vama? Imamo
nae rezervoare i moemo gotovo svuda da uzmemo genetske primerke."
"Primerke ega?" upita ona.

Vaf uzdahnu. Nikada nisi mogao da izmakne toj britkosti Bene Geserita. Bilo
je to kao udarac maa. Nagaao je da joj je otkrio stvari koje su prirodno dovele do
ovog predmeta razgovora. teta je ve bila poinjena. Izvela je ispravan zakljuak (ili
su joj to dounici saoptili!) da je Tleilakse, s obzirom na njihovo prefinjenije znanje
najunutranjijeg jezika ivota, malo zanimao divlji fond ljudskih gena. Nikada se nije
isplatilo podceniti ni Bene Geserite ni proizvode njihovih programa rasploavanja.
Sam Bog zna da su one proizvele Muad'Diba i Propovednika!
"ta biste jo traile u zamenu za to?" upita je naglas.
"Konano smo doli do cenkanja!" ree Taraza. "Oboje, naravno, znamo da
nudim rasplodne majke iz loze Atreida." Pri tom je pomislila: Neka se nada tome!
One e izgledati kao Atreidi, ali to nee biti!
Vaf oseti kako mu se puls ubrzava. Da li je ovo bilo mogue? Da li je imala i
najblau predstavu ta su Tleilaksi mogli da naue iz ispitivanja jednog takvog izvora
materijala?
"Ali elele bismo da dobijemo prve primerke njihovih izdanaka", ree Taraza.
"Ne!"
"Onda, alternativne prve primerke?"
"Moda."
"ta to znai - moda?" Ona se nagnu prema njemu. Vafova estina govorila
joj je da se nalazi na vruem tragu.
"ta biste jo traili od nas?"
"Nae rasplodne majke moraju imati slobodan pristup vaim genetikim
laboratorijama."
"Jeste li vi lude?" On ogoreno zavrte glavom. Zar je zaista mislila da bi
Tleilaksi tek tako odali svoje najjae oruje?
"Onda emo prihvatiti jedan akslotl rezervoar u punoj dejstvenosti."
Vaf je samo zurio u nju.
Taraza slegnu ramenima. "Morala sam da pokuam."
"Pretpostavljam da je tako."
Taraza se zavali u stolicu i stade da pretresa u svesti ta je ovde saznala.
Vafova reakcija na onu Zensuni probu bila je zanimljiva. "Problem koji se ne moe
razreiti racionalnim sredstvima." Te rei su proizvele kod njega tanano dejstvo.
inilo se kao da se podigao sa nekog mesta unutar sebe, sa upitnim izrazom u oima.
Boe nas sauvaj! Da li je Vaf tajni Zensuni?
Ovo se moralo ispitati bez obzira na opasnost. Odradi se moraju obezbediti sve
mogue pogodnosti na Rakisu.
"Moda smo za sada uinili sve to smo mogli", ree Taraza. "Ima vremena da
zavrimo sa naim cenkanjem. Sam Gospod u svojoj beskrajnoj milosti podario nam
je beskrajnu vaseljenu, u kojoj se sve moe dogoditi."

Vaf pljesnu rukama ne razmiljajui. "Dar iznenaenja je najvei od svih

darova", ree on.
Ne samo Zensuni, pomisli Taraza. I sufi. Sufi! Poela je da preudeava svoju
perspektivu u odnosu na Tleilakse. Koliko dugo su oni to drali na srcu?
"Vreme se ne rauna", ree Taraza, ispipavajui. "Dovoljno je da se pogleda u
bilo koji krug."
"Sunca su krugovi", ree Vaf. "Svaka vaseljena je jedan krug." Zadrao je dah
iekujui njen odgovor.
"Krugovi su okruenja", ree Taraza odabirajui ispravan odgovor iz svojih
Drugih seanja. "Sve to okruava i ograniava mora da se izloi beskrajnom."
Vaf podie ake, a onda ponovo spusti ruke u krilo. Ramena su mu izgubila
poneto od onog napetog tranja uvis. "Zbog ega niste ove stvari rekli na poetku?"
upita je on.
Moram da budem vrlo obazriva, upozori Taraza samu sebe. Priznanje koje je
bilo prisutno u Vafovim reima i ponaanju zahtevalo je da bude paljivo razmatrano.
"Ono to se dogodilo izmeu nas nita ne otkriva sem ako ne budemo govorili
otvorenije", ree ona. "ak i tada, samo emo koristiti rei."
Vaf joj je prouavao lice, pokuavajui da na toj maski Bene Geserita proita
nekakvu potvrdu onog to je bilo sadrano u njenim reima i ponaanju. Ona je bila
povindah, priseti se. Povindasima se nikad nije moglo verovati... ali ako je
sudelovala u Velikom uverenju...
"Nije li Bog poslao svog propovednika na Rakis, da nas tamo stavi na probu i
poui nas?" upita on.
Taraza stade duboko da kopa po svojim Drugim seanjima. Propovednik na
Rakisu? Muad'Dib? Ne... to nije u skladu sa verovanjima sufija, niti Zensunija, u...
Tiranin! Sklopila je usne u liniju osmeha. "Ono to se ne moe kontrolisati
mora se prihvatiti", ree ona.
"Jamano je to boje delanje", odgovori Vaf.
Taraza je dovoljno videla i ula. Misionarija Protektiva ju je svojevremeno
uvela u sve znane religije. Druga seanja su okrpila ovo znanje i ispunila ga. Osetila
je veliku potrebu da se bezbedno izvue iz ove sobe. Odrade se mora upozoriti!
"Mogu li neto da predloim?" upita Taraza.
Vaf ljubazno klimnu.
"Moda postoji sutinski dublja veza izmeu nas no to smo to i zamiljali",
ree ona. "Nudim vam gostoprimstvo nae Tvrave na Rakisu i uslunost nae
tamonje zapovednice."
"Atreida?"
"Ne", slaga Taraza. "Ali ja u, naravno, narediti naoj rasplodnoj metresi da
vam se stavi na raspolaganje."

"A ja u prikupiti stvari koje ste traili zauzvrat", ree on. "Zbog ega e se
cenkanje dovriti na Rakisu?"
"Nije li to pravo mesto?" upita ona. "Ko bi mogao da bude pritvoren u zaviaju
Propovednika?"
Vaf se zavali u stolici, sa rukama koje su mu oputeno poivale na krilu.
Taraza je, izvesno, znala ispravne odgovore. Bilo je to otkrie koje ni u snu nije
oekivao.
Taraza ustade. "Svako od nas ponaosob slua Boga", ree ona jednostavno.
A zajedno u kelu, pomisli on. Podigao je pogled prema njoj, opominjui sebe
da je ona povindah. Ni jedno od njih nije se moglo verovati. Oprez! Konano, ova
ena je bila vetica Bene Geserita. Bile su poznate po tome to su stvarale religije za
svoje ciljeve. Povindah!
Taraza otide do ulaza, otvori vrata i dade svom obezbeenju znak. Jo jednom
se okrenu prema Vafu, koji je i dalje sedeo. Nije prozreo na pravi plan, pomisli ona.
Ona koju mu budemo poslali mora biti odabrana sa krajnjom briljivou. Nikada ne
sme posumnjati da je deo naeg mamca.
Vafovo patuljasto lice bilo je staloeno dok ju je netremice posmatrao.
Kako prazno izgleda, pomsili Taraza. Ipak je mogao da se uhvati u klopku!
Savez izmeu Sestrinstva i Tleilaksa nudio je nove privlanosti. Ali, pod naim
uslovima!
"Do Rakisa", ree ona.
20.
Kakvo je socijalno naslee otilo napolje sa Ratrkavanjem? Veoma dobro
poznajemo ta vremena. Poznajemo i mentalne i fizike okolnosti. Izgubljeni su
odneli sa sobom svest ogranienu uglavnom na ljudsku snagu i gvouriju. Postojala
je oajnika potreba za prostorom u kome bi se irili, gonjeni mitom o slobodi.
Veina nije shvatila dublju Tiraninovu pouku da nasilje postavlja vlastite granice.
Ratrkavanje je bio divlji i nasumian pokret, koji je tumaen kao rast (irenje). Bio
je podstican dubokim strahom (esto nesvesnim) od posustajanja i smrti.
'Ratrkavanje': Analiza Bene Geserita
Odrade je leala na boku, opruena du ivice lunog prozora. Obraz joj je
ovla dodirivao topli plaz kroz koji je mogla da vidi veliki skver Kina. Lea su joj
bila poduprta crvenim jastukom koji je mirisao na melan, kao i mnoge stvari ovde
na Rakisu. Iza nje nalazile su se tri sobe, male ali delotvorne, dobrim delom
preseljene iz Hrama i Tvrave Bene Geserita. To preseljenje bilo je deo zahteva u
sporazumu Sestrinstva sa svetenicima.

"Neophodno je eanu bezbednije uvati", odluno je istakla Odrade.

"Ona ne moe da postane tienica iskljuivo Sestrinstva", primetio je Tuek.
"Niti svetenstva", uzvratila je Odrade.
est spratova ispod Odradinog lunog prozora rasprostirao se u slabo
organizovanom redu ogroman bazar koji je ispunjavao bezmalo gotovo itav Veliki
trg. Srebrnastouta svetlost sunca na zalasku oblivala je scenu sjajem, istiui svetle
boje baldahina koji su bacali dugake senke po neravnom tlu. Na mestima gde su
ratrkane gomile ljudi milele oko zakrpljenih kiobrana i rusvaja redova grnarije,
svetlost je izazivala odbleskivanje praine.
Veliki trg zapravo i nije bio trg. Prostirao se oko bazara itav kilometar u
pravcu Odradinog prozora i gotovo dva puta toliko na levo i na desno - dinovski
pravougaonik natrpane zemlje i starog kamenja koje se mrvilo u ljutu prainu pod
nogama dnevnih prodavaca koji su prkosili ezi u nadi da e sklopiti neku dobru
pogodbu.
Sa pribliavanjem veeri dole se razvijala drugaija vrsta aktivnosti - pristizalo
je vie ljudi, u ijim pokretima je bilo vie ivosti i grozniavosti.
Odrade nagnu glavu da bi paljivije osmotrila tlo u blizini njene zgrade. Neki
od trgovaca iji su se duani nalazili odmah ispod njenog prozora odlutali su do
oblinjih etvrti. Uskoro e se vratiti, posle obeda i kratke sieste, spremni da do kraja
iskoriste povoljnije asove kada su ljudi na otvorenom mogli da udiu vazduh koji im
nije prio grlo.
eana je kasnila, primeti Odrade. Svetenici se nisu usuivali da vie odlau.
Sada su, izvesno, grozniavo delali, zasipajui eanu pitanjima, opominjui je da je
Bogov lini izaslanik poslat Njegovoj crkvi. Lukavo su podseali eanu na mnoge
zakletve koje e Odrade morati da odstrani i uini ih smenim, pre nego to takve
trivijalnosti postavi u ispravnu perspektivu.
Odrade izvi lea i provede tih minut u malim vebama za oputanje napetosti.
Morala je da prizna da osea izvesnu naklonost prema eani. Upravo u ovom asu
devojicine misli bie u pravom haosu. eana je znala malo ili nita, o tome ta da
oekuje kada se jednom potpuno nae pod starateljstvom asne majke. Bilo je malo
sumnje da je mladi um bio pometen mitovima i drugim dezinformacijama.
Kao to je bio i moj, pomisli Odrade.
Nije mogla da izbegne priseanje u ovakvom trenutku. Njen neposredni
zadatak bio je jasan: egzorcizam, ne samo na eani nego i na sebi.
U njenim seanjima uskrsnue uvek prisutne misli jedne asne majke: Odrade,
pet godina stara, udobna kua na Gamuu. Put pored njenog doma oiviavao je ono
to bi se moglo nazvati gospodskim kuama srednje klase u priobalnim gradovima
planete - niske jednospratnice na irokim avenijama. Kue su se protezale sve do
zakrivljene obale mora, gde su bile znatno ire nego du avenija. Samo su na morskoj
obali postajale skuplje i manje krte u pogledu svakog kvadratnog metra.

Odradino Bene Geseritom izbrueno seanje kotrljalo se kroz tu udaljenu

kuu, zahvatalo njene stanare, aveniju, drutvo u igri. Ona oseti stegnutost u
grudima, to joj je govorilo da su takva seanja vezana za nedavne dogaaje.
Bene Geserit u kreu na Al Danabovom vetakom svetu, jednoj od bezbednih
planeta Sestrinstva (kasnije je saznala da su Bene Geserit jednom prilikom
razmatrale mogunost da itavu planetu uine ne-prostorijom. Cena energetskih
zahteva, meutim, omela je ovaj plan).
Kre je bila pravi slap raznolikosti za dete naviklo na gamuusku udobnost i
prijateljstva. Obrazovanje Bene Geserita ukljuivalo je i intenzivno vebanje. Bilo je
redovnih upozorenja da se nije mogla nadati da e bez prolaenja kroz mnogo bola i
esta razdoblja naizgled beznadenih miinih vebanja postati potpuna asna majka.
Neke od njenih drugarica su poklekle jo u toj fazi. Odustale su, da bi kasnije
postale bolniarke, slukinje, radnice, povremene rasplodnice. Ispunjavale su nie
dunosti gde god je to Sestrinstvo zahtevalo. Bilo je trenutaka kada je Odrade sa
enjom pomiljala da taj promaaj moda i ne znai lo ivot - manje odgovornosti,
manji ciljevi. To je bilo pre nego to je uskrsla iz Prvobitnog vebanja.
Smatrala sam to uskrsavanjem, pobednikim zavretkom. Isplivala sam na
drugu stranu.
Samo da bi zatekla sebe skoljenu novim i znatno otrijim zahtevima.
Odrade sede na ivicu svog rakiskog prozora i odgurnu jastuk u stranu.
Okrenula je lea bazaru. Tamo je postajalo sve bunije. Prokleti svetenici! Produili
su odlaganje do krajnjih granica!
Moram da razmislim o vlastitom detinjstvu, jer e mi to pomoi u postupku sa
eanom, pomisli ona. Istog asa podsmehnu se vlastitoj slabosti. Jo jedno
izvinjenje!
Nekim pripravnicama je bilo potrebno barem pedeset godina da postanu asne
majke. To je bilo utemeljeno u njima tokom Drugostepenih vebanja: lekcija
strpljenja. Odrade je rano pokazala sklonost prema ozbiljnijim naukama.
Procenjivalo se da bi mogla da postane jedna od Bene Geserit mentata i verovatno
arhivistkinja. Ova zamisao je otpala kada se otkrilo da njene nadarenosti lee u
pravcima koji se vie isplate. Usmerili su je potom na znatno osetljivije dunosti u
Kapitolu.
Bezbednost.
Taj bujni talenat meu Atreidima esto se na taj nain iskoriavao. Sitniavost
je bila jedno od bitnih Odradinih obeleja. Znala je da njene sestre mogu da predvide
neke od njenih postupaka, naprosto na osnovu dubokog poznavanja njene linosti.
Tarazi je to redovno polazilo za rukom. Odrade je jednom potajno ula objanjenje sa
Tarazinih usana.
"Odradina linost se izvanredno odraava u izvravanju njenih dunosti."
Kapitolom je kolala ala: "Gde Odrade ide kada ne radi? Ide da radi."

U Kapitolu je bilo malo potrebe da se stavlja maska koju bi asna majka

mahinalno navlaila izlazei napolje. Mogla je da pokazuje trenutna oseanja, da se
otvoreno pozabavi svojim i tuim grekama, da se osea tuno ili ogoreno, pa
ponekad ak i sreno. Mukarci su stajali na raspolaganju - ne za sparivanje, ve za
povremenu utehu. Svi ti mukarci u Kapitolu Bene Geserita bili su prilino
armantni, a nekolicina meu njima je bila ak i iskrena u tome. Za tom nekolicinom
je, naravno, vladala velika potranja.
Oseanja.
Prepoznavanje je vijugalo kroz Odradinu svest.
I tako dooh na to, kao to se i ranije uvek dogaalo.
Odrade je oseala toplu veernju sunevu svetlost na leima. Znala je gde joj
se nalazilo telo, ali joj je um bio otvoren za predstojei susret sa eanom.
Ljubav!
Bilo je to tako lako i tako opasno.
U ovom asu zavidela je stacionaranim majkama, onima kojima je bilo
doputeno da provedu ivotni vek sa svojim rasplodnim partnerom. Miles Teg je
proiziao iz jedne takve zajednice. Druga seanja su joj govorila kako je to izgledalo
sa gospom Desikom i vojvodom. ak se i Muad'Dib opredelio za takav oblik
sparivanja.
Nije to za mene.
Odrade oseti gorku ljubomoru zbog toga to joj nije bio dozvoljen takav ivot.
Kakve su bile prednosti ivota u koji je bila uvedena?
"ivot bez ljubavi donosi potpunije posveivanje Sestrinstvu. Obezbeujemo
vlastite oblike podrke posveenima. Ne brini za seksualna zadovoljstva. Ona su ti
pristupana kad god oseti takvu potrebu."
Sa armantnim mukarcima!
Jo od dana gospe Desike, kroz Tiraninova vremena i posle toga, mnoge
stvari su se izmenile... ukljuujui i Bene Geserit. Svaka asna majka je to znala.
Dubok uzdah prostruja Odradinim grudima. Osvrnu se preko ramena prema
bazaru. Od eane jo ni traga.
Ne smem da zavolim to dete!
I bilo je uinjeno. Odrade je znala da izvodi mnemoniku igru u nunom
obliku Bene Geserita. Obrnula je telo i sela skrtenih nogu na ivicu. Bilo je to
posmatrako mesto sa koga se video bazar i ostalo iznad krovova grada i njegove
udoline. Onih nekoliko preostalih brdaaca juno odavde bili su, znala je to,
poslednje od onog to je nekada predstavljalo zatitni zid Dine - visoki bedemi
kamena temeljaca koje je razvalio Muad'Dib sa svojim legijama na leima crva.
Vreo vazduh podizao se sa tla iza kanata i kanala koji su titili Kin od upada
novih crva. Odrade se blago osmehnu. Svetenici nisu smatrali udnim to to su

svoju zajednicu okruili anevima koji su spreavali Podeljenog boga da prodre

meu njih.
Oboavamo te, Boe, ali nemoj da nas uznemirava. Ovo je naa religija, na
grad. Vidi, ovo mesto vie ne zovemo Arakinom. Sada je to Kin. Ova planeta vie
nije Dina ili Arakis. Sada je to Rakis. Dri se na odstojanju, Boe. Ti si prolost, a
prolost je smutnja.
Odrade je zurila u ta udaljena brda, u treperenju vreline. Druga seanja su joj
omoguavbala da zazove predstavu drevnog pejzaa. Poznavala je prolost.
Ako svetenici budu jo malo odugovlaili sa dovoenjem eane, kazniu ih.
Vrelina je i dalje ispunjavala bazar ispod nje, zadrana u zgradama na tlu i
debelim zidovima koji su okruivali Veliki trg. irenje toplote bilo je pojaano
dimom mnogih malih vatri koje su plamsale u okolnim zgradama i meu ivahnim
gomilama zaklonjenim atrama ratrkanim po bazaru. Bio je vru dan, dobrano iznad
trideset osam stepeni. Ova zgrada je, meutim, bila sedite Ribogovornica u davna
vremena i rashlaivana je uz pomo iksijanskog postrojenja sa bazenima za
provetravanje na krovu.
Ovde e nam biti udobno.
A bie i bezbedno, onoliko koliko su zatitne mere Bene Geserita to mogle da
uine. asne majke krstarile su ovim hodnicima. Svetenici su imali svoje
predstavnike u zgradi, ali nijedan od njih nije smeo da zae tamo gde to Odrade nije
elela. eana e ih viati s vremena na vreme, ali samo u prilikama kada to Odrade
dozvoli.
Dogaa se, pomisli Odrade. Tarazin plan napreduje.
U Odradinoj svesti jo je bilo svee seanje na poslednji razgovor sa
Kapitolom. Ono to je otkriveno o Tleilaksima ispunilo je Odrade uzbuenjem koje
je ona briljivo priguivala. Taj Vaf, gospodar Tleilaksa, bie predmet oaravajueg
prouavanja.
Zensuni! I Sufi!
"Ritualni obrazac zaleen milenijumima", rekla je Taraza.
U Tarazinom izvetaju, meutim, stajala je neizreena i jedna druga poruka.
Taraza mi je poklonila potpuno poverenje. Odrade oseti kako joj nova snaga navire iz
ovog saznanja.
eana je uporite. Mi smo poluga. Naa snaga e potei iz mnogih izvora.
Odrade se opusti. Znala je da eana nee dozvoliti svetenicima da je jo dugo
zadravaju. Odradino strpljenje je podnosilo napade predvianja. Utoliko gore za
eanu.
Odrade i eana su postale zaverenice. Bio je to prvi korak. Bila je to udesna
igra za eanu. Ona je bila roena i odgajana da sumnja u svetenike. Bilo je zgodno
imati, konano, jednog saveznika!

Nekakav oblik aktivnosti uskomeao je ljude ba ispod Odradinog prozora.

Ona radoznalo usmeri pogled nadole. Pet nagih mukaraca tvorilo je krug, drei se
za ruke. Njihova odea i pustinjska odela leali su na gomili po strani pod budnim
okom jedne mlade tamnopute devojke u dugakoj mrkoj haljini od zainskih vlakana.
Kosa joj je bila svezana crvenom vrpcom.
Igrai!
Odrade je proitala puno izvetaja o ovoj pojavi, ali otkako je dola ovamo ovo
je bilo prvi put da je vidi svojim oima. Meu posmatraima se zapaao trio visokih
svetenika-uvara u utim lemovima sa visokim perjanicama. uvari su imali kratke
haljetke koji nisu sputavali noge, a svaki je nosio i metalom obloenu palicu.
Kako su igrai kruili, gomila je, to je bilo za oekivati, postajala sve
nemirnija. Uskoro e zapoeti da isputaju povike i nastae veliko komeanje.
Pucae i glave. Potei e krv. Ljudi e vritati i beati na sve strane. Na kraju e se
sve stiati i bez slubene intervencije. Neki e otii smejui se. A svetenici-uvari se
nee meati.
Besmisleno bezumlje ovog plesa i njegove posledice vekovima su fascinirali
Bene Geserit. Sada je to dralo Odradinu napregnutu panju. Prenoenje ovog obreda
kroz pokoljenja pratila je i Misionaria Protektiva. Rakijanci su to zvali 'Ples
odvraanja'. Imali su i druga imena za njega, a najznaajnije je bilo 'Siajnok'. Ovaj
ples bee preostatak Tiraninovog najveeg obreda, trenutka spajanja sa njegovim
Ribogovornicama.
Odrade je prepoznavala i potovala energiju sadranu u ovoj pojavi. Nijedna
asna majka nije mogla sebi dozvoliti da propusti to da vidi. Traenje snage koju je
ona predstavljala, ipak ju je uznemiravalo. Takve stvari je trebalo kontrolisati i
usmeravati. Ovaj obred je vapio za korisnom primenom. Za sada je to bilo samo golo
rasipanje snaga koje su se, ukoliko bi ostale neispoljene, mogle pokazati razornim za
svetenike.
Sladak miris voa dopre do Odradinih nozdrva. Ona dublje udahnu i pogleda
prema otvorima za provetravanje pored svog prozora; vrelina gomile i zagrejana
zemlja stvarali su struju koja je ila navie. Strujanje vazduha donosilo je mirise
odozdo, kroz iksijanske otvore. Odrade prisloni elo i nos na plaz da bi mogla da
gleda pravo dole. Ah! Igrai ili gomila prevrtali su tezge trgovaca. Igrai su gazili
voe. Istisnuta uta kaa prskala im je po nogama do butina.
Odrade meu posmatraima prepoznade trgovca voem, poznato naborano lice
koje je vie puta videla za tezgama pored ulaza u njenu zgradu. Izgledao je kao da ne
mari zbog svog gubitka. Kao i ostalima oko njega, panja mu je bila prikovana za
igrae. Pet nagih mukaraca kretalo se visoko podiui stopala, u neritmikom i
naizgled nepovezanom izvoenju koje se periodino vraalo ponavljanom obrascu tri igraa sa obe noge na tlu, a ostala dvojica podignuta visoko na rukama svojih
saigraa.

Odrade je ovo prepoznala. Odnosilo se na drevni slobodnjaki nain hodanja

po pesku. Ovaj udan ples bio je fosil, sa korenima u nunosti da se svaki ovek
kree ne odajui crvu znake svog prisustva.
Ljudi su poeli da se tiskaju blie igraima na bazarovom velikom
pravougaoniku, poskakujui uvis poput dejih igraaka kako bi uzdigli oi iznad
gomile i videli pet nagih mukaraca.
U tom trenutku Odrade ugleda eaninu pratnju kako se kree podalje na desnoj
strani gde se jedna iroka avenija ulivala u trg. Simboli ivotinjskih tragova na zgradi
kazivali su da je ta iroka avenija predstavljala Boiji put. Istorijska svest je
svedoila da je tom avenijim Leto II dolazio u Grad iz svog Sarera sa visokim
zidovima, tamo daleko na jugu. Sa smislom za pojedinosti, jo su se mogli raspoznati
neki oblici i obrasci koji su sainjavali Tiraninov grad On, festivalsko sedite
sazdano oko jo drevnijeg grada Arakina, ali su neke avenije opstale: neke zgrade
koje su bile suvie korisne da bi bile zamenjene. Zgrade su neumitno odreivale
ulice.
eanina pratnja zaustavi se na mestu na kome se avenija irila u bazar. Napred
su ili uvari sa utim lemovima, raiavajui prolaz svojim palicama. uvari su
bili visoki: sputena na zemlju, dva metra dugaka palica dosezala je do ramena
najniem meu njima. ak i u najveem meteu nije se moglo dogoditi da ne
zapazite svetenika-uvara, a eanini zatitnici bili su najvii meu visokima.
Ponovo su krenuli, vodei svoju skupinu prema Odrade. Sa svakim korakom
odede su im se rastvarale otkrivajui glatko sivilo najboljih pustinjskih odela.
Koraali su pravo napred, njih petnaest u plitkom klinu koji se sve vie zabadao u
guste grozdove tezgi.
Iza uvara koraala je proreena skupina svetenika sa eanom u sredini.
Odrade je na mahove u okrilju pratnje uspevala da uoi eaninu osobenu figuru, kosu
proaranu suncem i ponosito izdignuto lice. Ono to je, meutim, privuklo Odradinu
panju, bili su svetenici sa utim lemovima. Iz svakog njihovog pokreta izbijala je
osionost, uslovljena kod njih jo u ranom detinjstvu. Ti uvari su znali da su neto
vie od obinog naroda. A obian narod je reagovao onako kako se moglo oekivati,
pravei prolaz eaninoj pratnji.
Sve je bilo izvedeno tako prirodno da je Odrade mogla da sagleda prastari
obrazac ba kao da je posmatrala jo jedan ritualni ples koji se milenijumima nije
promenio.
Kao to je esto inila, Odrade je u ovom asu razmiljala o sebi kao o
arheologu: ne kao o onom koji je ispitivao istroeno staro kamenje, ve pre kao o
osobi koja se usredsreivala na ono na ta je Svetenstvo esto usmeravalo svoju
svest: na naine na koje su ljudi nosili u sebi svoju prolost. Ovde je bio oit
Tiraninov nacrt. eanino pribliavanje bilo je u skladu sa nacrtom koji je sam
Bogocar utemeljio.

Ispod Odradinog prozora petorica nagih mukaraca nastavljali su sa plesom.

Odrade primeti da je meu posmatraima zavladalo novo raspoloenje. I bez
okretanja glave prema falangi koja se pribliavala, posmatrai ispod Odrade su znali.
ivotinje uvek znaju kada stiu pastiri.
Sada je uznemirenost gomile poprimila bri puls. Oni nisu eleli da se odreknu
svog haosa! Jedna grudva zemlje polete sa ruba gomile i pade na tlo pored igraa.
Petorica mukaraca nisu izgubili korak sledei svoj proireni obrazac, ali su poveali
brzinu. Duina nizova izmeu ponavljanja svedoila je o izuzetnom pamenju.
Jo jedna grudva zemlje polete iz guve i pogodi u rame jednog od igraa.
Meutim, nijedan od petorice ni ne posrnu.
Rulja poe da vriti i poje. Neko je izvikivao kletve.
Pojanje ubrzo preraste u tapanje rukama, koje je bilo u neskladu sa pokretima
igraa.
I pored svega, obrazac se nije menjao.
Pojanje gomile poprimi otar ritam, ponavljani koraci sa odjekom su se
odbijali od zidova Velikog trga. Pokuavali su da razbiju obrazac igraa. Odrade je
osetila dubok znaaj u sceni koja se odigravala ispod nje.
eanina pratnja je prela vie od polovine puta preko bazara. Kretala se kroz
ire prolaze izmeu tezgi, i ve je skrenula prema Odrade. Gomila je bila najgua na
nekih pedeset metara ispred svetenika-uvara. uvari su napredovali postojanim
korakom, ne obazirui se na one koji su juriali sa strane. Ispod utih lemova oi su
bile uperene pravo napred, stremei iznad gomile. Nijedan od uvara koji su se
pribliavali nije odao ni najmanji spoljanji znak da je primeivao rulju, ili igrae ili
bilo kakvu drugu prepreku koja bi mu smetala.
Rulja odjednom prekinu sa pojanjem kao da joj je kakav nevidljivi dirigent
rukom mahnuo da uuti. Ona petorica su nastavljala da pleu. Tiina ispod Odrade
bila je nabijena silom koja uini da joj se malje na vratu nakostreie. Neposredno
ispod Odrade ona trojica svetenika-uvara meu posmatraima okrenue se kao
jedan i izgubie sa vidika uavi u njenu zgradu.
Iz dubine gomile jedna ena uzviknu kletvu.
Igrai niim ne pokazae da su je uli.
Rulja pritisnu napred, progutavi barem polovimu prostora koji ju je delio od
igraa. Devojka koja je uvala pustinjska odela i odeu igraa vie se nije mogla
videti.
eanina falanga ila je napred, sa svetenicima i svojom mladom tienicom na
repu kolone.
Nasilje izbi sa Odradine desne strane. Tamo su ljudi poeli da udaraju jedni
druge, jo nekoliko busena polete u luku prema petorici igraa. Rulja ponovo poe da
peva, ubrzavajui ritam.

U isti mah zadnji deo gomile se rastvori ispred uvara. Posmatrai nisu skidali
oi sa igraa, nisu zastali u svom doprinoenju rastuem meteu, ali je prolaz kroz
njihove redove bio otvoren.
Potpuno obuzeta, Odrade je zurila nadole. Mnoge stvari su se istovremeno
dogaale: borba prsa u prsa, neprekidno pojanje, neumoljivo napredovanje uvara.
Opkoljena sa svih strana svetenicama, mogla se videti eana kako baca
pogled s jedne na drugu stranu, pokuavajui da vidi uzbuenje oko sebe.
Neko iz gomile izdie batinu i poe njome mlatiti ljude unaokolo; ali niko nije
ugrozio uvare niti bilo kog drugog lana eanine pratnje.
Igrai su nastavljali da se propinju u sve uem krugu posmatraa. Svi zajedno
tiskali su se sve blie Odradinoj zgradi, tako da je morala da pritisne glavu na plaz i
pod otrim uglom gleda nadole.
uvari su vodili eaninu pratnju napred stazom koja se irila posred ovog
metea. Svetenice se nisu obazirale ni levo ni desno. uvari sa utim lemovima
zurili su pravo napred.
Prezir je bila preslaba re za odnos koji se dole ispoljavao, pomisli Odrade. A
ne bi bilo ispravno ni rei da je kovitlava rulja ignorisala pratnju koja se pribliavala.
Svaka strana bila je svesna one druge, ali su obe postojale u razliitim svetovima,
vodei rauna o strogim pravilima te podvojenosti. Jedino je eana zanemarivala
nepisani protokol, propinjui se na prste u nastojanju da vidi poneto preko tela koja
su je titila.
Upravo ispod Odrade rulja se zatalasala napred. Gomila preplavi igrae; bili su
zbrisani u stranu poput brodova zahvaenih dinovskim talasom. Odrade na trenutak
ugleda delove golih tela koja su prelazila iz ruke u ruku kroz vritei haos. Samo uz
najnapetiju panju Odrade je mogla da razazna glasove koji su dopirali do nje.
Bilo je to bezumlje.
Nijedan od igraa nije odoleo. Da li su bili ubijeni! Da li je posredi bila rtva?
Analize Sestrinstva jo nisu poele ni da dotiu ovaj fenomen.
uti lemovi pomerie se na stranu ispod Odrade, otvarajui put eani i
svetenicama ka ulazu u zgradu, a potom spojie redove. Okrenuli su se i postavili
odbrambeni luk oko ulaza u zgradu. Drali su palice u vodoravnom poloaju,
preklopivi ih u visini struka.
Mete iza njih poe da jenjava. Nije se mogao videti nijedan od onih igraa, ali
je bilo povreenih, ljudi koji su leali oprueni na tlu i drugih koji su se teturali.
Mogle su se uoiti okrvavljene glave.
eana i svetenice bile su izvan Odradinog vidnog polja, sada ve u zgradi.
Odrade sede na krevet, pokuavajui da se razabere u ono to je upravo videla.
Neverovatno.
Ama ba nijedan od izvetaja Sestrinstva ili holofotografskih zabeleki nije
uspeo da makar priblino predstavi ovu stvar! Deo toga bili su mirisi - praine, znoja,

velike koncentracije ljudskih feromona. Odrade duboko udahnu. Osetila je kako

iznutra podrhtava. Rulja se rasprila u pojedince koji su etali bazarom. Videla je
neke koji plau. Neki su kleli. Neki su se smejali.
Vrata iza Odrade irom se otvorie. eana ue, smejui se. Odrade se okrenu i
pre no to je eana ula i zatvorila vrata, spazi u hodniku neke od svojih uvara i
neke od svetenica.
Devojicine tamnosmee oi blistale su od uzbuenja. Njeno uzano lice koje je
ve poelo da omekava dobijajui obline koje e se potpuno razviti kad odraste, bilo
je napeto od nabijenih oseanja. Sve te napetosti nestade kada je usmerila panju na
Odrade.
Vrlo dobro, pomisli Odrade zapazivi ovo. Lekcija broj jedan o vezivanju je
zapoela.
"Jesi li videla igrae?" upita eana obrui se i skaui po podu, da bi se
konano zaustavila ispred Odrade. "Zar nisu bili lepi! Mislim da su tako lepi! Canija
nije elela da gledam. Kae da je za mene opasno da sudelujem u Siajnoku. Ali ja
nimalo ne brinem zbog toga. ejtan nikad ne bi pojeo one igrae."
Sa iznenadnim istakanjem svesti koje je ranije iskusila jedino za vreme
zajednike agonije, Odrade sagleda celokupni obrazac onoga emu je upravo bila
svedok na Velikom skveru. Nedostajale su samo eanine rei i prisustvo pa da stvar
postane sasvim jasna.
Jezik!
Duboko unutar kolektivne svesti ovi ljudi su nosili, potpuno nesvesno, jednak
jezik kojim su im se mogle saoptiti stvari koje nisu eleli da uju. Igrai su govorili
tim jezikom. eana ga je govorila. Ta stvar je bila sazdana od glasovnih tonova,
pokreta i feromona, sloena i tanana kombinacija koja se razvijala na nain na koji su
to svi jezici inili.
Iz nude.
Odrade se nasmei srenoj devojci koja je stajala ispred nje. Sada je Odrade
znala kako da Telilakse uhvati u zamku.
Sada je znala vie o Tarazinom planu.
Moram u prvoj prilici da odvedem eanu u pustinju. Priekaemo samo do
dolaska gospodara Tleilaksa, tog Vafa. Poveemo ga sa sobom!
21.
Sloboda i nezavisnost su sloeni pojmovi. Oni seu u prolost sve do
religijskih ideja slobodne volje i odnose se na mistinog vladara koji je sadran u
apsolutnim monarsima. Bez apsolutnih monarha, koji su bili saobraeni starim
bogovima i vladali zahvaljujui verovanju i religijskom zadovoljavanju, sloboda i
nezavisnost nikada ne bi stekli svoje sadanje znaenje. Ovi ideali za svoje

postojanje duguju minulim primerima ugnjetavanja. A sile koje su odrale takve ideje
raspae se ukoliko se ne obnove kroz dramatina uenja ili nova ugnjetavanja. Ovo
je najtemeljniji klju mog ivota.
Leto II, Bogocar Dine: 'Zapisi iz Dar-es-Balata'
Nalazili su se nekih trideset kilometara severoistono od Tvrave na Gamuu, u
gustim umama. Teg im je naredio da ekaju pokrivenmi ebetom za zatitu ivota,
dok se sunce sputalo iza visoravni na zapadu.
"Veeras kreemo u novom pravcu", ree on.
Prole su ve tri noi od kako ih je vodio kroz tamu okruenu drveem, uz
majstorsko ispoljavanje mentatskog pamenja, pri emu je svaki korak bio tano
utvren du putanje koju mu je Patrin postavio.
"Ukrutila sam se od previe sedenja", poali se Lusila. "A sledi jo jedna
hladna no."
Teg smota ebe za zatitu ivota i stavi ga na vrh svog ranca. "Vas dvoje
moete malo da se proetate unaokolo", ree on. "Ali odavde neemo poi dok
potpuno ne padne mrak."
Teg sede na deblo etinara gustih grana, pratei pogledom iz okrilja tih dubljih
senki Lusilu i Dankana koji se uputie ka proplanku. Njih dvoje tamo zastadoe za
trenutak, drhtei dok se poslednja dnevna toplota gubila u nonoj studeni. Da,
veeras e ponovo biti hladno, pomisli Teg, ali nee imati puno prilike da o tome
razmiljaju.
Neoekivano.
vangiju ni u kom sluaju nije mogla da oekuje da su jo tako blizu Tvrave i
da jo hodaju.
Trebalo je da Taraza bude razliitija u svojim upozorenjima na vangiju,
pomisli Teg. vangijuina silovita i otvorena neposlunost u odnosu na Vrhovnu
majku prkosila je tradiciji. Mentatska logika nije prihvatila ovakvu situaciju bez
dodatnih podataka.
U seanju mu iskrsnu jedna izreka iz kolskih dana, jedan od onih
upozoravajuih aforizama uz pomo kojih je mentat trebalo da zauzdava svoju
logiku.
Ako mu se obezbedi trag logike, uz postavljanje okamove otrice sa
besprekorno iznesenim pojedinostima, moe se dogoditi da mentat sledi logiku sve
do vlastitog unitenja.
Bilo je poznato da logika moe da omane.
Misli mu se vratie na Tarazino ponaanje na Esnafovom brodu i neposredno
posle toga. elela je da shvatim da moram potpuno samostalno da delam. Moram da
sagledam problem na svoj nain, a ne na njen.

Stoga je opasnost od vangijue morala biti stvarna opasnost, koju e on otkriti,

suoiti se sa njom i razreiti je na svoj nain.
Taraza, meutim, nije znala ta e se dogoditi Patrinu zbog svega ovoga.
Taraza zapravo ne mari ta e se dogoditi Patrinu. Ili meni. Ili Lusili.
Ali ta je sa golom?
Taraza mora da brine za njega!
Nije bilo logino da bi ona... Teg odbaci ovu liniju razmiljanja. Taraza nije
htela da on dela logino. elela je da postupa tano onako kako je i inio, kako je
uvek inio kada je bilo gusto.
Neoekivano.
Neka vrsta logike bila je prisutna u svemu ovome, ali je bacala uesnike iz
gnezda u haos.
U kome moramo da uspostavimo vlastiti red.
alost prodre u njegovu svest. Patrin! Proklet bio, Patrine! Ti si znao, a ja
nisam! ta u ja bez tebe?
Gotovo da je mogao da uje odgovor starog pomonika, onaj priguen
zvanian glas koji je Patrin uvek koristio kada je prekorevao svog zapovednika.
"Uinie najbolje to moe, baare."
Najhladnokrvnije razmiljanje o budunosti kazivalo je Tegu da nikad vie
nee videti Patrina ivog niti uti starinin stvarni glas. Pa ipak... taj glas je ostao.
Linost je istrajavala u seanju.
"Zar ne bi trebalo da poemo?"
Bila je to Lusila, koja je stajala odmah naspram mesta na kome je sedeo ispod
drveta. Dankan je ekao pokraj nje. Oboje su ve imali raneve na ramenima.
Dok je sedeo razmiljajui, no se spustila. Obilna zvezdana svetlost stvarala
je nejasne obrise na proplanku. Teg se podie na noge, uze svoj ranac i povijajui se
da bi izbegao niske grane izbi na proplanak. Dankan mu pomoe da ranac stavi na
ramena.
"vangiju e na kraju shvatiti gde smo", ree Lusila. "Njeni tragai e krenuti
u poteru za nama. Zna li to?"
"Nee, sve dok budu sledili laan trag i dok ne dou do njegovog kraja", ree
Teg. "Hajdemo."
Poveo ih je putem prema zapadu, kroz prolaz izmeu drvea.
Tri noi ih je vodio du onog to je nazivao 'stazom Patrinovih seanja'.
Hodajui ove etvrte noi, Teg je proklinjao sebe to nije sagledao logine posledice
Patrinovog ponaanja.
Shvatao sam dubine njegove odanosti, ali nisam mogao da domislim njen
krajnje oigledan ishod. Bili smo zajedno toliko godina. Mislio sam da poznajem
njegov um kao to znam svoj. Patrine, proklet bio! Nije bilo potrebe da umre!

Teg je ipak priznao sebi da je bilo potrebe. Patrin ju je video. Mentat nije sebi
dozvolio da je vidi. Logika je mogla da bude slepa, kao i ma koja druga sposobnost.
Kao to su Bene Geserite esto govorile i pokazivale. I tako, hodamo. vangiju
to ne oekuje.
Teg je bio prisiljen da prizna kako mu je ovo putovanje divljim predelima
Gamua otvorilo sasvim novu perspektivu. itava ova oblast bila je preputena
bujanju biljnog ivota u doba Vremena gladi i Ratrkavanja. Kasnije su preduzeta
nova saenja, ali uglavnom nasumice. Tajni tragovi i lini orijentiri vodili su ih danas
ovuda. Teg je zamiljao Patrina kao mladia koji upoznaje ovu oblast - te stenovite
strmine vidljive u zvezdanoj svetlosti kroz prolaz u drveu, ta iljata ispupenja, te
staze izmeu dinovskih stabala.
"Oekivae da pokuamo da se domognemo jedne ne-letelice", sloili su se on
i Patrin kratko se dogovarajui o svom planu. "Taj mamac mora da odvede tragae u
pogrenom pravcu."
Patrin nije rekao da e on biti taj mamac.
Teg proguta knedlu.
Dankan nije mogao da bude zatien u Tvravi, pravdao je sebe.
Bila je to istina.
Lusila je ispoljavala nervozu tokom prvog dana ispod tita ivota koji je
onemoguavao vazdunim tragaima da ih otkriju uz pomo svojih instrumenata.
"Moramo da stupimo u vezu sa Tarazom!"
"Kada to bude mogue."
"ta ako ti se neto desi? Moram da znam sve o tvom planu bekstva."
"Ako mi se neto desi, ti nee biti sposobna da sledi Patrinovu stazu. Nema
vremena da se utisne u tvoje seanje."
Dankan je tog dana malo uestvovao u razgovoru. utke ih je posmatrao ili
dremuckao, budei se u gru ili sa ljutitim izrazom u oima.
Drugog dana ispod zatitnog ebeta Dankan iznenada upita Tega: "Zato hoe
da me ubiju?"
"Da bi osujetili plan Sestrinstva sa tobom", odgovori Teg.
Dankan se upilji u Lusilu. "Kakav je to plan?"
Poto Lusila nije odgovarala, Dankan ree: "Ona zna. Zna, budui da bi trebalo
da zavisim od nje. Trebalo bi da je volim!"
Teg oceni da je Lusila prilino dobro prikrila svoju poraenost. Njen plan sa
ovim golom oito je bio poremeen; itav lanac postupaka bio je pokidan ovim
bekstvom.
Dankanovo ponaanje otkrilo je jo jednu mogunost: da li je ovaj gola bio
latentni Istinozborac? Kakve dodatne mogunosti su lukavi Tleilaksi ugradili u ovog
golu?

Druge veeri njihovog boravka u divljini, Lusila je bila puna optubi: "Taraza
ti je naloila da vaspostavi njegova prvobitna seanja? Kako to moe ovde da
izvede?"
"Kada stignemo u svetilite."
Dankan je te noi bio utljiv i izuzetno pripravan. U njemu se oseala neka
nova ivotnost. uo je!
Nita ne sme da se dogodi Tegu, razmiljao je Dankan. Bez obzira gde je i
kakvo je to svetilite, Teg tamo mora bezbedno stii. Tada u saznati!
Dankan nije bio siguran u to ta e saznati, ali je sada u potpunosti verovao da
e to biti korisno. Ova divljina mora da je vodila do tog cilja. Priseao se kako je sa
Tvrave udno gledao put ovih divljih predela i kako je mislio da bi ovde mogao biti
slobodan. To oseanje netaknute slobode sada je iezlo. Divljina je bila samo staza
ka neemu vanijem.
Lusila, koja je ila na repu kolone, primoravala je sebe da ostane mirna, budna,
i da prihvati ono to nije mogla da izmeni. Deo njene svesti drao se vrsto Tarazinih
nareenja:
"Budi blizu gole i kada kucne as, ispuni svoju dunost."
Korak po korak, Tegovo telo premeravalo je kilometre. Ovo je bila etvrta no.
Patrin je proraunao da ih etiri noi deli od njihovog cilja.
I to kakvog cilja!
Plan bekstva u vanrednom sluaju temeljio se na otkriu jedne od mnogih tajni
Gamua, koje je Patrin nainio ovde jo kao mladi. Patrinove rei uskrsnue u
Tegovom pamenju: "Uz izgovor da idem u izvianje, vratio sam se na to mesto pre
dva dana. Nedirnuto je. Jo sam jedina osoba koja je bila tamo."
"Kako moe da bude siguran?"
"Preduzeo sam mere predostronosti kada sam pre mnogo godina napustio
Gamu; postavio sam neke stvarice koje bi druga osoba poremetila. Nita nije
pomereno."
"Harkonenska ne-kugla?"
"Veoma stara, ali su prostorije i dalje nedirnute i funkcioniu."
"ta je sa hranom, vodom... "
"Sve to bi moglo da ti zatreba ili da poeli tamo ti je, pohranjeno u
nulentropskim spremnicama u sreditu."
Teg i Patrin su napravili svoj plan, nadajui se da nikad nee morati da
iskoriste ovu naputenu jazbinu za sluaj nude. uvali su tajnu o njoj, a Patrin je
ponavljao Tegu tajnovit put do svog deakog otkria.
Lusila zastenja iza Tega kada se saplete na jedan koren. Dankan je oito sledio
Tega po zvuku. Lusila je, oito, bila previe zaokupljena svojim mislima.
Njena slinost u licu sa Darvi Odrade bila je izuzetna, ree Teg sebi. Kada su
onda u Tvravi te dve ene stajale jedna pored druge, uoio je razlike koje su bile

proizvod razliitog starosnog doba. Lusilina mladost pokazivala se u viku

potkonog sala, u zaobljenosti crta lica. Ali glasovi! Boja, naglasak, trikovi atonalne
modulacije, zajedniko obeleje govornog manirizma Bene Geserita. Bilo je gotovo
nemogue raspoznati ih u mraku.
Sa svojim poznavanjem Bene Geserita Teg je bio ubeen da u pitanju nije bila
sluajnost. Uzimajui u obzir sklonost Sestrinstva za udvostruavanjem i
utrostruavanjem svojih dragocenih genetskih linija radi zatite ulaganja, mora da je
posredi bio zajedniki predaki izvor.
Atreidi, svi mi, pomisli on.
Taraza mu nije otkrila svoj plan sa golom, ali ve i injenica da se nalazio
unutar tog plana omoguavala je Tegu pristup njegovim sve jasnijim oblicima. Nije
jo mogao da sagleda itav obrazac, ali je ve uspevao da nasluti njegovu celinu.
Sestrinstvo je iz pokoljenja u pokoljenje trgovalo sa Tleilaksima, kupujui gole
Ajdaha, obuavajui ih ovde na Gamuu, samo da bi bile ubijene. Za sve to vreme
ekao se pravi trenutak. Bilo je to nalik na jezivu igru koja je dospela u svoju
grozniavu fazu zbog toga to se na Rakisu pojavila jedna devojica sposobna da
zapoveda crvima.
Sam Gamu morao je da bude deo tog plana. Kaladanijanska obeleja leala su
posvuda naokolo. Danijanske tananosti naslagane povrh svirepih, drevnijih naina.
Nije samo ovdanje stanovnitvo proizilo iz danijanskog svetilita gde je Tiraninova
baba, gospa Desika, provela svoj ivot.
Teg je zapazio neke kako oite tako i prikrivene belege jo za vreme svog
prvog izviakog obilaska Gamua.
Bogatstvo!
Znaci su bili tu, trebalo ih je samo uoiti. Krstarilo je njihovom vaseljenom
kreui se poput amebe, spremno da se uvue na bilo koje mesto gde je moglo da se
uloi. Teg je znao da se na Gamuu nalazilo bogatstvo iz Ratrkavanja. Bogatstvo tako
veliko da je malo njih pretpostavljalo (ili moglo da zamisli) njegove razmere i mo.
On se odjednom zaustavi. Fiziki oblici predela do koga su stigli zahtevali su
njegovu punu panju. Ispred njega leala je jedna ispupena ivica goletne stene, sa
znacima prepoznavanja koje je Patrin usadio u njegovo seanje. Ovaj prolaz bio je
jedan od opasnijih.
"Nema peine ili gustog rastnja koje bi moglo da te sakrije. Drite ebad u
pripravnosti."
Teg skinu tit ivota sa ruksaka i stavi ga preko ruke. Zatim dade znak za
pokret. Tamno tkanje zatitnog materijala ukalo je tarui se o njegovo telo.
Lusila je postala manje od broja, pomisli on. udela je za onim gospa ispred
svog imena. Gospa Lusila. Nema sumnje da joj je to lepo zvualo. Svega nekoliko
asnih majki zasluilo je tu titulu, od kako su glavne kue iskrsle iz mraka to ga je
nametnula Tiraninova Zlatna staza.

Lusila, zavodnica-utiskivaica.
Sve takve ene iz reda Sestrinstva bile su posveene u tajne seksa. Tegova
roena majka uputila ga je u dejstvo tog sistema, aljui ga kod paljivo odabranih
lokalnih ena dok je jo bio sasvim mlad, inei ga osetljivim na znake koje je morao
da primeti kako kod sebe tako i kod tih ena. Takva obuka bila je zabranjena izvan
nadzora Kapitola, ali Tegova majka je bila jedna od jeretika Sestrinstva.
"Ovo e ti biti potrebno, Milese."
Nema sumnje da je u njoj bilo izvesne sposobnosti predvianja. Naoruala ga
je protiv Utiskivaica koje su bile obuene da izazivaju orgazmiko pojaanje sa
ciljem da se uvrste nesvesne veze - mukaraca sa enama.
Lusila i Dankan. Utiskivanje na njoj bilo bi i Utiskivanje na Odrade.
Teg je gotovo uo kako su delovi uinili klik sklapajui se u njegovoj svesti.
ta je onda sa onom mladom enom na Rakisu? Da li e Lusila svog uenika, po
izvrenom utiskivanju, nauiti tehnici zavoenja i naoruati ga da uhvati u zamku
onu koja je zapovedala crvima?
Jo nemam dovoljno podataka za prvi proraun.
Teg zastade na kraju opasnog prolaza kroz stene. Odloio je ebe i zatvorio
ranac, dok su Dankan i Lusila ekali u neposrednoj blizini. Teg ispusti uzdah. Ovo
ebe ga je uvek brinulo. Nije posedovalo odbojnu mo pravog borbenog tita, ali ako
bi se dogodilo da laserski zrak pogodi ovu stvar brza vatra koja bi usledila mogla je
da bude kobna.
Opasne igrake!
Teg je oduvek na ovaj nain svrstavao takva oruja i mehanike sprave. Bolje
je bilo osloniti se na svoju domiljatost, svoje telo i pet stavova Bene Geserita, kao
to ga je njegova majka uila.
Upotrebi instrumente samo onda kada su oni stvarno neophodni da se pojaa
telo: to je bilo uenje Bene Geserita.
"Zbog ega smo stali?" proapta Lusila.
"Oslukujem no", ree Teg.
Dankan, ije je lice bilo avetinjski zamagljeno u svetlosti zvezda proputenoj
kroz grane drvea, zurio je u Tega. Tegove crte lica su ga smirile. Smetene su negde
u nepristupanom seanju, pomisli Dankan. Mogu da verujem ovom oveku.
Lusila je pretpostavljala da su se zaustavili zato to je Tegovom starom telu bio
potreban predah, ali nije mogla to da prevali preko usana. Teg je rekao da njegov
plan bekstva ukljuuje i Dankanovo prebacivanje na Rakis. Vrlo dobro. Jedino je to
bilo vano u ovom asu.
Ve je dokonala da to svetilite koje se nalazilo negde ispred njih mora da
sadri ne-letelicu ili ne-prostoriju. Sve ostalo ne bi bilo dovoljno. Patrin je na neki
nain bio klju ovoga. Nekoliko Tegovih nagovetaja ukazalo je da je Patrin bio
tvorac putanje njihovog bekstva.

Lusila je bila prva koja je shvatila kako e Patrin morati da plati za njihovo
bekstvo. Patrin je bio najslabija spona. Ostao je tamo pozadi, gde je vangiju mogla
da ga zarobi. Zarobljavanje mamca bilo je neizbeno. Samo bi budala mogla da
pretpostavi da jedna asna majka vangijuinih sposobnosti nee biti u stanju da
iznudi tajnu od obinog mukarca. vangiju nee biti potrebno da posegne za tekim
ubeivanjima. Tananost glasa i oni bolni oblici ispitivanja koji su ostali monopol
Sestrinstva - kutija bola i pritisak na nervne zavretke - bilo je sve to joj je bilo
neophodno.
Lusili je u tom trenutku postao jasan oblik koji e Patrinova odanost poprimiti.
Kako je Teg mogao da bude tako slep?
Ljubav!
Ta duga, na poverenju zasnovana veza izmeu dva mukarca. vangiju e
delati hitro i svirepo. Patrin je to znao. Teg nije uzeo u obzir vlastito znanje.
Dankanov glas tre je iz ovih misli.
"Topter! Iza nas."
"Brzo!" Teg iupa ebe iz ranca i baci ga preko njih. uurili su se u tami
zasienoj mirisima zemlje, oslukujui kako ornitopter prelee iznad njih. Nije se
zaustavio, niti vratio. Kada su postali sigurni da nisu otkriveni, Teg ih jo jednom
povede Patrinovom stazom seanja.
"Bio je to traga", ree Lusila. "Poeli su da sumnjaju... ili je Patrin..."
"uvaj snagu za hodanje", odsee Teg.
Nije htela da ga pritiska. Oboje su znali da je Patrin mrtav. Rasprava o tome
bila je izlina.
Ovaj mentat ide duboko, ree sebi Lusila.
Teg je bio sin jedne asne majke i ta majka ga je nauila stvarima preko
dozvoljenih granica pre nego to ga je Sestrinstvo uzelo u svoje manipulativne ruke.
Ovaj gola nije ovde bio jedini sa nepoznatim sposobnostima.
Trag ih je skretao napred i nazad, stazom divljai koja se pela uz strmo brdo
kroz gustu umu. Zvezdana svetlost ovde nije mogla da se probije kroz drvee. Samo
ih je zadivljujue mentatovo pamenje zadravalo na stazi.
Lusila je gazila neujno. Oslukivala je Tegove pokrete i prema njima se
upravljala.
Kako je Dankan utljiv, pomisli ona. Kako se zatvorio u sebe. Pokoravao se
nareenjima. Posluno je iao tamo gde ih je Teg vodio. Osetila je kakvou
Dankanove poslunosti. Drao se svojih namera. Dankan je bio posluan zato to mu
je odgovaralo da bude takav - za sada. vangijuina pobuna usadila je u golu neto
divlje nezavisno. A kakve su tek svoje stvari Tleilaksi usadili u njega?
Teg se zaustavi na jednoj zaravni ispod visokog drvea da povrati dah. Lusila
je mogla da uje kako duboko die. To je jo jednom podseti da je mentat bio vrlo
star ovek, previe star za ovakve napore. Tiho je prozborila:

"Jesi li dobro Milese?"

"Rei u ti kada ne budem."
"Koliko jo ima?" upita Dankan.
"Jo samo malo."
Odmah potom, ponovo je krenuo kroz no. "Moramo da pohitamo", ree on.
"Onaj sedlasti greben je poslednja taka."
Sada kada je prihvatio Patrinovu smrt kao injenicu, Tegove misli poput
magnetne igle skrenue na vangiju i onom to je ona morala da doivljava. vangiju
je, izvesno, oseala kako se njen svet rui oko nje. Begunci su imali prednost od
etiri noi! Ljudi koji na taj nain obmanu jednu asnu majku mogu svata da
naprave! Begunci su, razume se, do sada ve napustili planetu. Ne-letelica. li, ta
ako...
vangijuine misli bile su pune tih... "ta ako."
Patrin je bio krhka veza, ali Patrin je bio dobro uveban da uklanja krhke veze,
obuen od strane jednog majstora - Milesa Tega.
Teg otre vlanost sa oiju brzim trzajem glave. Neposredna nunost zahtevala
je tu sr unutranjeg potovanja koje nije mogao izbei. Teg nikada nije bio dobar
laov, ak ni prema samom sebi. U sasvim ranoj fazi obuke shvatio je da su majka i
ostali ukljueni u njegovo vaspitanje uslovili u njemu duboko oseanje linog
potenja.
Privrenost kodeksu asti.
Sam kodeks, kada je prepoznao njegove obrise u sebi, privlaio je Tegovu
punu panju. Poelo je sa saznanjem da ljudi nisu stvoreni jednaki, da poseduju
razliite nasleene sposobnosti i da prolaze kroz razliite dogaaje u svojim
ivotima. Ovo je proizvodilo ljude razliitih dostignua i razliite vrednosti.
Teg je zarana shvatio da ako hoe da sledi taj kodeks mora sebe postaviti tano
u tok raspoznatljivih hijerarhija, prihvatajui injenicu da e moda doi trenutak
kada vie nee moi da se razvija.
Uslovljavanje tog kodeksa bilo je duboko. Nikada nije uspeo da otkrije
njegove poslednje korene. Oito je bio pripojen za neto sutinsko u njegovoj
ljudskoj prirodi. To je sa ogromnom snagom diktiralo granice ponaanja onima iznad,
kao i onima ispod u hijerarhijskoj piramidi.
Kljuni znak razmene: odanost.
Odanost se pruala navie i nanie, smetajui se gde god bi pronala
zasluujuu privrenost. Takve odanosti, znao je Teg, bile su pouzdano zakljuane u
njemu. Nije uopte sumnjao da e ga Taraza podrati u svemu osim u situacijama
koje zahtevaju da bude rtvovan za opstanak Sestrinstva. I to je, samo po sebi, bilo u
redu. To je bila taka u kojoj je odanost svih njih bila konano smetena.
Ja sam Tarazin baar. To kazuje kodeks.
Nadam se da nisi umro u mukama, stari prijatelju.

Teg se jo jedanput zaustavi ispod drvea. Izvadivi no iz kanije u izmi,

urezao je malu oznaku na drvetu pokraj sebe.
"ta to radi?" upita Lusila.
"Ovo je tajna oznaka", odgovori Teg. "Samo ljudi koje sam vebao znaju za
nju. I Taraza, naravno."
"Ali zato ti..."
"Objasniu ti kasnije."
Teg ponovo krenu napred, da bi se zaustavio kod jednog drugog drveta i
nainio slian beleg, neto to bi neka ivotinja mogla da uradi kandom, neto to se
uklapa u prirodne oblike ove divljine.
Kada je ponovo krenuo, konano je shvatio da je doneo odluku o Lusili. Njeni
planovi sa Dankanom moraju se omesti. Sve Tegove mentatske projekcije vezane za
Dankanovu sigurnost i zdravlje zahtevale su to. Buenje Dankanovih seanja iz
vremena pre nego to je postao gola moraju da preduprede bilo kakvo Lusilino
utiskivanje. Nee biti lako spreiti je: Tegu je to bilo jasno. Bio je potreban bolji
laov nego to je Teg ikada bio da bi se zavarala jedna asna majka.
Mora da izgleda kao sluajnost, prirodan ishod okolnosti. Lusila ni u jednom
trenutku ne sme posumnjati da joj se suprotstavlja. Teg je gajio malo iluzija o uspehu
protiv jedne asne majke u punoj pripravnosti u skuenim prostorijama. Bolje da je
ubije. Mislio je da bi to mogao da uradi. Ali posledice! Taraza nikad ne bi mogla da
bude navedena da jedan takav krvav in vidi kao pokoravanje njenim naredbama.
Ne, morae da eka pogodnu priliku, da eka, motri i oslukuje.
Izbili su na mali brisan prostor sa visokom preprekom od vulkanskih stena
ispred sebe. Patuljasto bunje i trnovito nisko drvee raslo je odmah uz stene, nalik
na tamne mrlje u svetlosti zvezda.
Teg ugleda tamnije obrise uzanog otvora ispod bunja.
"Odavde se prua prolaz unutra" ree on.
"Mirie na pepeo", ree Lusila. "Neto je ovde gorelo"
"Dovde je stigao mamac", odvrati Teg. "Ostavio je ugljenisan prostor odmah
dole sa leve strane - podraavajui tragove plamena od uzletanja ne-letelice."
ulo se kako je Lusila brzo udahnula vazduh. Drskost! Ukoliko bi se vangiju
usudila da poalje tragaa sa sposobnou predvianja da sledi Dankanove tragove
(jer meu njima jedino Dankan nije u svom nasleu imao Sionine krvi koja bi ga
zatitila od toga) svi znaci bi ukazivali na to da su doli ovim putem i odleteli sa
planete ne-letelicom... pod uslovom...
"Gde nas vodi?" upita ona.
"U harkonensku ne-kuglu", ree Teg. "Ovde je ve milenijumima, a sada je
naa."
22.

Sasvim prirodno, vlastodrci ele da suzbiju 'divlja' istraivanja. Nesputano

traganje za znanjem belei dugu istoriju proizvoenja nepoeljne konkurencije.
Monici ele 'bezbednu liniju istraivanja', koja e razviti samo one proizvode i ideje
koji se mogu kontrolisati, i to je najvanije, koji e omoguiti da vei deo dobiti
pripadne unutranjim ulagaima. Na nesreu, stihijna vaseljena puna relativnih
promenljivosti ne obezbeuje takvu jednu 'bezbednu liniju istraivanja'.
'Procena Iksa', Arhive Bene Geserita
Hedli Tuek, visoki svetenik i slubeni vladar Rakisa oseao se nesposobnim
da ispuni zahteve koji su mu upravo bili nametnuti.
Pranjavo-maglovita no prekrivala je grad Kin, ali ovde u njegovoj prijemnoj
dvorani blistanje mnogih sjajnih kugli odagnavalo je senke. Meutim, ak i ovde u
srcu Hrama mogao se uti vetar, udaljeno zavijanje jedne od planetinih povremenih
oluja.
Prijemna dvorana bila je prostorija nepravilnog oblika, sedam metara po duini
i etiri metra na svom najirem kraju. Suprotan kraj je bio gotovo neprimetno ui.
Tavanica je, takoe, imala blagu kosinu u tom pravcu. Tapiserije od zainskih
vlakana i veta nijansiranja svetloute i sive boje prikrivale su ove nepravilnosti.
Jedna od tapiserija prekrivala je sabirni rog koji je najneujnije zvuke prenosio
sluaocima izvan ove sobe.
Samo je Darvi Odrade, nova zapovednica Tvrave Bene Geserita na Rakisu,
sedela sa Tuekom u prijemnoj dvorani. Njih dvoje bili su okrenuti jedno prema
drugom, a delio ih je uzan prostor ocrtan mekim zelenim jastucima.
Tuek pokua da sakrije gr. Taj napor stisnuo je njegove inae impozantne crte
lica u providnu masku. Sa puno panje se pripremao za veeranji susret.
Garderoberi su zagladili njegovu odoru koja je zaodevala visoku, prilino snanu
figuru. Zlatne sandale prekrivale su njegova dugaka stopala. Pustinjsko odelo ispod
odore sluilo je vie za prikazivanje: nije imalo pumpe niti hvatae vlage, i nije
zahtevalo neudobna i dugotrajna podeavanja. Njegova svilasta dugaka kosa bila je
priljivo oeljana, tako da mu je dopirala do ramena i predstavljala prikladan okvir
za etvrtasto lice sa irokim punim ustima i snanom bradom. Oi su odjednom
poprimile izgled blagonaklonosti, izraz koji je on oponaao kod svog dede. Tako je
izgledao kada je ulazio u prijemnu dvoranu da se susretne sa Odrade. Oseao se
mono u svakom pogledu, ali sada se najedanput osetio golim i raerupanim.
On je odista prilino praznoglav tip, pomisli Odrade.
Tuek je razmiljao: ne mogu da raspravljam o tom uasnom Manifestu sa
njom! Pogotovo ne kada u drugoj sobi na razgovor sluaju gospodar Tleilaksa i
ostali Liceigrai. ta mi je trebalo da dozvolim ovo?

"Jasno i prosto, to je jeres", ree Tuek.

"Ali vi ste samo jedna religija meu mnogim", uzvrati Odrade. "A sa
povratkom ljudi iz Ratrkavanja, razmnoavanje izmi i varijanti verovanja..."
"Naa vera je jedina prava!" uzviknu Tuek.
Odrade prikri osmeh. Rekao je to u pravi as. I Vaf ga je izvesno uo. Bilo je
izuzetno lako navoditi Tueka. Ukoliko je Sestrinstvo bilo u pravu u pogledu Vafa,
Tuekove rei e razbesneti gospodara Tleilaksa.
Odrade ree dubokim, zloslutnim glasom. "Taj Manifest postavlja pitanja na
koja svi moraju da odgovore, kako vernici, tako i nevernici."
"Kakve sve to ima veze sa svetim detetom?" upita Tuek. "Rekla si mi da
moramo da se sastanemo povodom stvari koje..."
"Zaista! Ne pokuavaj da porekne da zna da ima mnogo ljudi koji poinju da
oboavaju eanu. Manifest podrazumeva..."
"Manifest! Manifest! To je jeretiki dokument koji e biti uniten. to se tie
eane, ona mora postati iskljuivo naa briga!"
"Ne", ree Odrade blagim glasom.
Kako je Tuek uzrujan, pomisli ona. Njegov ukrueni vrat jedva da se pomerao
kada je okretao glavu sa jedne na drugu stranu. Ti pokreti ukazivali su na zidnu
tapiseriju sa Odradine desne strane, odreujui mesto kao da je Tuekova glava
emitovala svetlei zrak koji je otkrivao ba tu tapiseriju. Kako je ovaj visoki
svetenik bio providan ovek! Mogao je isto tako jednostavno da objavi da ih Vaf
prislukuje negde iza te tapiserije.
"Sledee to e uiniti bie da je odvede sa Rakisa", ree Tuek.
"Ona ostaje ovde", ree Odrade. "Ba kao to smo ti obeale."
"Zbog ega onda ne bi..."
"Dosta s tim! eana je jasno izrazila svoje elje i sigurna sam da su ti njene
rei prenete. Ona eli da postane asna majka."
"Ona je ve..."
"Gospodaru Tuee! Ne pokuavaj da se pretvara preda mnom. Ona je iznela
svoje elje i mi smo srene to moemo da joj izaemo u susret. Zbog ega bi trebalo
da prigovara? asne majke su sluile Podeljenog boga u doba Slobodnjaka. Zato
ne bi i sada?"
"Vi Bene Geserite raspolaete nainima da navedete ljude da kau stvari koje
ne ele da kau", optui je Tuek. "Nije trebalo da o ovome raspravljamo nasamo.
Moji savetnici..."
"Tvoji savetnici bi samo zamutili na razgovor. Ono to Atreidski manifest
podrazumeva..."
"Hou da razgovaram samo o eani!" Tuek se ispravi, zauzevi stav za koji je
mislio da prilii nesalomljivom visokom sveteniku.
"O njoj i razgovaramo", odvrati Odrade.

"U tom sluaju dopusti mi da iznesem na stav: zahtevamo prisustvo vie naih
ljudi u njenoj pratnji. Ona mora da bude uvana od svih..."
"Na nain na koji je bila uvana na onom krovu?" prekinu ga Odrade.
"asna majko Odrade, ovo je sveti Rakis! Ti ovde nema nikakva prava osim
onih koje smo ti mi odobrili!"
"Prava? eana je postala meta, da, meta mnogih ambicija, a ti hoe da
raspravljamo o pravima."
"Moje dunosti kao visokog svetenika su jasne. Sveta crkva Podeljenog boga
e..."
"Gospodaru Tuee! Sa velikim naporom pokuavam da se pridravam
neophodne utivosti. Ovo to inim je za dobrobit i vas i nas. Akcije koje smo
preduzele..."
"Akcije? Kakve akcije?" Tuek ispusti i ove rei kroz promuklo groktanje. Te
grozne vetice Bene Geserita! Iza njega Tleilaksi, a ispred njega asna majka! Tuek
se oseao kao lopta u nekoj stranoj igri koja je skakala napred-nazad izmeu
zastraujuih energija. Mirni Rakis, sigurno mesto njegove ugodne svakodnevice,
iezao je, a on je bio ubaen u arenu ija pravila nije do kraja shvatio.
"Uputila sam poziv baaru Milesu Tegu", ree Odrade. "To je sve. Njegova
prethodnica treba uskoro da stigne. Pojaaemo odbranu vae planete."
"Usuuje se da preduzme..."
"Nita ne preduzimamo. Na zahtev tvog oca Tegovi ljudi su reorganizovali
vau odbranu. Sporazum na osnovu koga je to uraeno sadri, na izriito traenje
tvog oca, klauzulu koja nas obavezuje na povremeno nadgledanje."
Tuek je oamuen sedeo bez rei. Vaf, taj zloslutni mali Tleilaks, uo je sve
ovo. Bie sukoba! Tleilaksi su eleli da sklope tajni sporazum o podeavanju cena
zaina. Nee dozvoliti da se Bene Geseriti mea u to.
Odrade je spomenula Tuekovog oca i Tuek sada poele da njegov davno
preminuli otac sedi ovde. Tvrd ovek. On bi znao kako da izae na kraj sa ovim
suprotstavljenim silama. On je uvek vrlo dobro znao kako da postupa sa Tleilaksima.
Tuek se priseti da je prislukivao (ba kao to je i sada Vaf inio) jednog Tleilaksa
izaslanika po imenu Vose... i jednog drugog, sa imenom Pook. Leden Pook. Kako su
im imena bila udna.
Tuekove zbrkane misli iznenada izluie jedno drugo ime. Odrade ga je upravo
pomenula: Teg! Da li je to staro udovite jo bilo aktivno?
Odrade ponovo prozbori. Tuek pokua da proguta pljuvaku dok se naginjao
napred, prisiljavajui sebe da usredsredi panju.
"Teg e, takoe, proveriti odbrambene mere na samoj planeti. Posle onog
fijaska na krovu..."
"Zvanino zabranjujem ovo meanje u nae unutranje poslove", uzviknu
Tuek. "Nema nikakve potrebe. Nai svetenici-uvari su dovoljni da..."

"Dovoljni?" Odrade alostivo zavrte glavom. "Kako neodgovarajua re s

obzirom na nove okolnosti na Rakisu."
"Kakve nove okolnosti?" U Tuekovom glasu sada se jasno oseao strah.
Odrade je naprosto sedela i zurila u njega.
Tuek pokua da unese nekakav red u svoje misli. Da li je mogla znati da ih
Tleilaksi sluaju tamo pozadi? Nemogue! Drhtavo je uvukao vazduh. ta je znailo
ovo sa odbranom Rakisa? Odbrana je bila izvrsna, umirivao je sebe. Imali su najbolje
iksijanske monitore i ne-letelice. to je jo vanije, svim nezavisnim snagama bilo je
stalo da Rakis ostane podjednako nezavisan kao jo jedan izvor zaina.
Svima je stalo sem Tleilaksima sa njihovom prokletom preteranom
proizvodnjom melana iz akslotl rezervoara!
Bila je to razorna misao. Gospodar Tleilaksa uo je svaku re izgovorenu u
ovoj prijemnoj dvorani!
Tuek prizva ai-Huluda, Podeljenog boga, da ga zatiti. Taj grozni mali ovek
tamo pozadi rekao je da u isti mah govori u ime Iksa i Ribogovornica. Predoio mu
je dokumenta. Jesu li to bile te 'nove okolnosti' o kojima je Odrade govorila? Nita
nije moglo zadugo ostati sakriveno od ovih vetica!
Visoki svetenik nije mogao da obuzda drhtaj na pomisao o Vafu: ta mala
okrugla glava, te sjaktave oi; prast nos i ti otri zubi kada se suvo smejao. Vaf je
izgledao kao malo uveano dete dok vas ne bi pogledao u oi i prozborio svojim
piskavim glasom. Tuek se prisetio da se i njegov otac alio na te glasove: "Tleilaksi
govore tako uasne stvari svojim dejim glasovima!"
Odrade se promekolji na jastuku. Razmiljala je o Vafu koji je sluao negde
pozadi. Da li je dovoljno uo? Njeni vlastiti tajni prislukivai sigurno su sada sebi
postavljali isto pitanje. asne majke su uvek iznova ponavljale ova verbalna
nadmetanja, tragajui za unapreenjima i novim prednostima Sestrinstva.
Vaf je uo dovoljno, ree Odrade sebi. Vreme je da promenimo igru.
Odrade se obrati Tueku svojim najotvorenijim tonom: "Gospodaru Tuee, neko
vaan slua ovo to ovde govorimo. Da li je utivo da jedna takva linost potajno
slua?"
Tuek zaklopi oi. Ona zna!
Otvorio je oi i susreo Odradin netremian pogled koji nita nije kazivao.
Izgledala je kao neko ko je itavu venost mogao da eka na njegov odgovor.
"Utivo? Ja...ja..."
"Pozovi tajnog sluaoca da sedne sa nama", ree Odrade.
Tuek pree akom preko svog vlanog ela. Njegov otac i njegov ded, koji su
takoe bili visoki svetenici, ustanovili su ritualne odgovore za najvei broj prilika,
ali ne i za trenutak kakav je bio ovaj. Pozvati Tleilaksa da sedi ovde? U ovoj
prostoriji sa... Tuek se odjednom priseti da mu se nije dopadao miris gospodara

Tleilaksa. Njegov otac se u svoje vreme alio na to: "Miriu na neku odvratnu
hranu!"
Odrade ustade. "Mnogo vie volim da gledam onog ko slua moje rei", ree
ona. "Hou li sama poi da pozovem skrivenog sluaoca, da..."
"Molim te!" Tuek je ostao da sedi, ali je podigao ruku dajui joj znak da stane.
"Imao sam malo izbora. Doao je sa dokumentima Ribogovornica i Iksijanaca. Rekao
je da e nam pomoi da vratimo eanu pod nau..."
"Da vam pomogne?" Odrade spusti pogled na svetenika koji se znojio sa
izrazom lica koji je podseao na saaljenje. Ovaj je mislio da on vlada Rakisom?
"On je pripadnik Bene Tleilaksa", ree umorno Tuek. "Zove se Vaf i..."
"Znam kako se zove i zbog ega je ovde, moj gospodaru Tuee. Ono to me
udi jeste to da si mu dozvolio da pijunira..."
"To nije pijuniranje. Mi smo pregovarali. Hou da kaem, pojavile su se nove
snage kojima moramo prilagoditi nau..."
"Nove snage? Oh, da, one kurve iz Ratrkavanja. Da li je Vaf doveo jednu od
njih sa sobom?"
Pre nego to je Tuek stigao da odgovori otvorie se jedna pobona vrata
prijemne dvorane. Vaf ue u pravi as u pratnji dva Liceigraa.
Reeno mu je da ne dovodi Liceigrae! pomisli Odrade.
"Samo vi!", ree Odrade pokazujui prstom. "Ovi drugi nisu bili pozvani, zar
ne, gospodaru Tuee?"
Tuek se s mukom podie na noge, svestan Odradine blizine, i priseajui se
svih onih jezivih pria o fizikoj vetini asnih majki. Prisustvo Liceigraa
doprinosilo je njegovoj pometnji. Uvek su ga ispunjavali tako stranim sumnjama.
Okrenuvi se prema vratima i pokuavi da svom licu da izraz pozivanja, Tuek
ree: "Samo... ambasador Vaf, molim."
Tuek jedva izgovori ove rei. Bilo je gore od stranog! Oseao se kao nag pred
ovim ljudima.
Odrade pokaza na jastuk pokraj sebe. "Vi ste Vaf? Molim vas priite i sedite."
Vaf joj klimnu kao da je nikada ranije nije video. Kakva utivost! Davi znak
svojim Liceigraima da ostanu napolju, priao je oznaenom jastuku ali je ostao da
stoji pored njega.
Odrade vide kako malim Tleilaksom prolazi struja napetosti. Neto poput
gunanja zatreperilo mu je na usnama. I dalje je imao ona oruja u rukavima. Da li je
nameravao da pogazi njihov sporazum?
Odrade je znala da je bilo vreme da se Vafove sumnje obnove u njihovoj punoj
snazi, pa i vie. Poee da osea da ga je Taraza, manevriui, namamila u klopku.
Vaf je eleo svoju rasplodnu majku. Zadah njegovih feremona odavao je njegove
najdublje strahove. Uz to, u glavi su mu se vrzmale misli o njegovom delu

sporazuma - ili barem, o obliku tog dela sporazuma. Taraza nije oekivala da Vaf sa
njima odista podeli svo znanje koje je stekao prouavanjem Uvaenih Nalonica.
"Gospodar Tuek mi je rekao da ste... ah, pregovarali", ree Odrade. Neka
zapamti tu re! Vaf je znao gde stvarni pregovori moraju da budu zakljueni. Dok je
govorila, Odrade se spustila na kolena, a potom na jastuk, ali su joj noge ostale u
poloaju koji joj je omoguavao da odskoi sa bilo kog pravca Vafovog mogueg
napada.
Vaf pree pogledom preko nje i pogleda jastuk na koji mu je pokazala. Spusti
se lagano na njega, no ruke mu ostadoe da poivaju na kolenima, sa rukavima
usmerenim na Tueka.
to to radi? pitala se Odrade. Vafovi pokreti su govorili da se dri nekog svog
plana.
"Pokuavala sam", nastavi ona, "da visokom sveteniku ukaem na znaaj
Atreidskog manifesta za nae zajednike..."
"Atreidski", upade Tuek. Gotovo se sruio na svoj jastuk. "Ne moe biti
atreidski."
"Vrlo ubedljiv manifest", primeti Vaf pojaavajui Tuekove oigledne
strahove.
Barem je ovo ilo prema planu, pomisli Odrade. Ali, ree samo: "Obeanje
s'torija ne moe se zanemariti. Mnogi ljudi izjednaavaju s'tori sa prisustvom
njegovog boga."
Vaf joj uputi iznenaen i ljutit pogled.
"Ambasador Vaf mi veli da je taj dokument uzbunio Iksijance i Ribogovornice,
ali ja sam ga ponovo uverio da..."
"Mislim da moemo da zanemarimo Rubogovornice", prekinu ga Odrade.
"One svuda uju boje glasove."
Vaf prepoznade licemerje u njenim reima. Da li je to zazirala od njega? Bila
je, razume se, u pravu u pogledu Ribogovornica. One su se veoma udaljile od svojih
starijih pobonosti i ouvali su veoma malo uticaja. No, bez obzira na ono na ta su
ipak uticale, i to je bilo pod nadzorom novih Liceigraa koji su ih sada predvodili.
Tuek pokua da se nasmei Vafu. "Rekli ste da biste nam pomogli..."
"O tome emo kasnije", prekide ga Odrade. Bilo je vano da Tuekovu panju
dri vezanu za taj dokument koji ga je toliko uznemiravao. Parafrazirala je, stoga,
jedno mesto u Manifestu: "Tvoja volja i tvoja vera, tvoj sistem verovanja - vladali su
tvojom vaseljenom."
Tuek smesta prepoznade rei. itao je taj jezivi dokument. Manifest je kazivao
da Bog i sva njegova dela nisu nita vie do ljudsko stvaralatvo. Pitao se kako bi
trebalo da odgovori. Nijedan visoki svetenik nije mogao da propusti da ne odgovori
na takav izazov.

Ali pre no to Tuek uspe da nae rei, Vaf susrete Odradin pogled i odgovori
na nain za koji je znao da e ga ona ispravno protumaiti. Sa Odrade nije moglo biti
drugaije.
"Zabluda predvianja", ree Vaf. "Da li se tako zove u tom dokumentu? Da li
se na tom mestu kae da um vernika stagnira?"
"Tano!" upade Tuek. Oseao je zahvalnost zbog Tleilaksove intervencije.
Upravo je u tome bila sr one opasne jeresi!
Vaf ga ni ne pogleda; nastavljao je da zuri u Odrade. Da li su Bene Geserite
mislile da je njihov plan nedokuiv? Pa, neka se sada suoe sa jo veom silom. Ona
je za sebe mislila da je tako jaka! Ali Bene Geserite nisu mogle stvarno da znaju kako
je Svemoni uvao budunost erijata!
Tuek, meutim, kao da nije umeo da se zausatavi. "On dovodi u pitanje sve to
drimo svetim! A i iri se na sve strane!"
"Zahvaljujui Tleilaksima", dobaci Odrade.
Vaf podie rukave, upravljajui oruje prema Tueku. Oklevao je samo zato to
je video da je Odrade prepoznala deo njegovih namera.
Tuek stade prelaziti pogledom s jednog na drugo. Da li su Odradine optube
bile tane? Ili je to samo jo jedan od trikova Bene Geserita?
Odradi ne promae Vafovo oklevanje i pokua da pogodi njegov uzrok.
Preturala je po svesti sa odgovorom o njegovim pobudama. Kakvu bi prednost
Tleilaksi stekli ukoliko ubiju Tueka? Vaf je, oito, nameravao da visokog svetenika
zameni jednim od svojih Liceigraa. Ali ta bi mu to donelo?
Nastojei da dobije u vremenu, Odrade ree: "Trebalo bi da budete vrlo
oprezni, ambasadore Vaf."
"Kada je to oprez ikada upravljao velikim nunostima?" upita Vaf.
Tuek ustade i tekim korakom krenu na jednu stranu, krei ruke. "Molim vas!
Ovo su sveta mesta. Greh je raspravljati o jeresi, ukoliko ne nameravamo da je
unitimo." On spusti pogled na Vafa. "To nije istina, zar ne? Vi niste autori tog
uasnog dokumenta?"
"Nije nae delo", sloi se Vaf. Proklet bio ovaj kico od popa! Tuek se sasvim
pomerio u stranu i ponovo je predstavljao pokretnu metu.
"Znao sam to!" uzviknu Tuek, koraajui izmeu Vafa i Odrade.
Odrade nije skidala pogled sa Vafa. Nameravao je da poini ubistvo! Bila je
sigurna u to.
Tuek ponovo progovori iza njenih lea. "Ne znate koliko greite u pogledu
nas, asna majko. Ser Vaf je traio da oformimo kartel za melan. Objasnio sam mu
da naa cena za vas mora ostati nepromenjena, jer je jedna od vas bila pramajka
Boga."
Vaf je pognuo glavu i ekao. Svetenik e ponovo ui u vidno polje. Bog nee
dozvoliti promaaj.

Tuek je stajao iza Odrade i gledao nanie u Vafa. Njegovim telom proe drhtaj.
Tleilaksi su bili tako... tako odvratni i amoralni. Nije im se moglo verovati. Kako bi
se uopte moglo prihvatiti Vafovo poricanje.
Ne prestajui da razmilja o Vafu, Odrade ree: "Gospodaru Tuee, nisu li vam
izgledi za uvean dobitak privlani?" Videla je kako se Vafova desna ruka malo
pomakla i da sada stoji gotovo uperena u nju. Njegove namere postale su potpuno
jasne.
"Moj gospodaru Tuee", nastavi Odrade, "ovaj Tleilaks namerava da nas
ubije."
Na njene rei Vaf tre obe ruke navie, pokuavajui da cilja u dve razdvojene
i teke mete. Meutim, pre nego to su njegovi miii reagovali, Odrade se nae u
zaklonu. Zaula je slabaan fijuk bacaa strelica, ali nije osetila ubod. Ona podie
levu ruku i zadade otar udarac koji slomi Vafovu desnu ruku. Desnom nogom mu
istovremeno slomi levu ruku.
Vaf vrisnu.
Nije mogao ni pretpostaviti da jedna Bene Geserit moe da bude tako brza.
Bilo je to gotovo ravno onom to je video kod Uvaene Nalonice na iksijanskom
zbornom brodu. ak i kroz sav svoj bol shvatio je da o tome mora izvestiti. asne
majke su u nudi mogle da se koriste i sinoptikim kontra-udarima.
Vrata iza Odrade se s treskom otvorie i Vafovi Liceigrai nahrupie unutra.
Ali Odrade se ve nala Vafu iza lea sa obema rukama na njegovom grlu. "Stanite ili
je mrtav!" povika.
Dvojica Liceigraa se sledie.
Vaf se koprcao pod njenim rukama.
"Budi miran", naredi mu ona. Pogledala je prema Tueku, koji je leao opruen
na podu sa njene desne strane. Jedna strelica je pogodila metu.
"Vaf je ubio visokog svetenika", ree Odrade, obraajui se svojim tajnim
sluaocima.
Dva Liceigraa nastavljala su da zure u nju. Bilo je lako uoiti njihovu
neodlunost. Takoe je shvatila da niko od njih ne razume kako su pali u ruke Bene
Geserita. Bene Tleilaksi su odista bili uhvaeni u klopku!
Odrade se ponovo obrati Liceigraima. "Uzmite ovo telo, iznesite ga u hodnik
i zatvorite vrata. Va gospodar je uinio budalastu stvar. Biete mu potrebni kasnije."
Onda se okrete Vafu: "U ovom trenutku ja sam ti potrebnija nego tvoji Liceigrai.
Reci im da odu."
"Idite", naredi im Vaf piskavim glasom.
Poto su Liceigrai nastavili da zure u nju, Odrade ih upozori: "Ako smesta ne
odete, ubiu ga, a onda u usmrtiti i vas dvojicu."
"Uinite kako kae", vrisnu Vaf.

Liceigrai ovo shvatie kao naredbu svog gospodara. Odrade je, istovremeno,
osetila i neto drugo u Vafovom glasu. Oigledno je bilo da ga je trebalo odgovoriti
od samoubilakih namera.
Kada su konano ostali nasamo, Odrade ukloni iskoriena oruja iz njegovih
rukava i stavi ih u dep. Kasnije e morati da budu podrobno ispitana. Malo je toga
mogla da uini za njegove slomljene kosti, osim da ga zakratko onesvesti i namesti
ih. Nainila je improvizovane udlage od jastuka i iscepanih traka zelene tkanine sa
nametaja visokog svetenika.
Vaf se brzo probudio. Zajeao je kad je pogledao prema Odrade.
"Ti i ja smo sada saveznici", ree Odrade. "Stvari koje su se dogodile u ovoj
prostoriji uli su neki od mojih ljudi i predstavnici frakcije koja eli da zameni Tueka
jednim od svojih lanova."
Bilo je to prebrzo za Vafa. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka dok je
shvatio ono to mu je rekla. Njegov um se, ipak, usredsredi na najvaniju stvar.
"Saveznici?"
"Pretpostavljam da sa Tuekom nije bilo lako pregovarati", objasni mu ona.
"Ponudi mu oigledne olakice, a on se neprekidno dvoumi. Ubivi ga, uinio si
uslugu nekim svetenicima."
"Oni sada sluaju?" procvile Vaf.
"Dakako. Hajde da razgovaramo o tvom predlogu o monopolu na zain.
Poslednji neprealjeni visoki svetenik je rekao da si to spominjao. Da vidim da li
mogu da sagledam opseg tvoje ponude."
"Moje ruke", zastenja Vaf.
"Jo si iv", ree ona. "Zahvali mojoj mudrosti. Mogla sam da te ubijem."
On okrenu glavu od nje. "Bilo bi bolje".
"Ne za Bene Tleilakse, a izvesno ne i za moje Sestrinstvo", ree ona. "Da
vidim. Obeao si da e Rakisu obezbediti puno novih kombajna za zain i to onih,
vazdunih, koji samo dotiu pustinju glavom svojih usisivaa".
"Prislukivala si!" optui je on.
"Nipoto. Vrlo privlaan predlog, budui da sam uverena da ih Iksijanci
besplatno obezbeuju iz vlastitih pobuda. Da li da nastavim?"
"Rekla si da smo saveznici."
"Monopol e primorati Esnaf da kupuje vie iksijanskih navigacionih maina",
objasni ona. "Tako ete gurnuti Esnaf u svoje eljusti koje e ih slomiti."
Vaf podie glavu i besno je pogleda. Ali ovaj pokret izazva bol u njegovim
polomljenim rukama i on zastenja. Uprkos bolu, paljivo je posmatrao Odrade kroz
gotovo sklopljene kapke. Da li su vetice zaista verovale da je to opseg plana
Tleilaksa? Jedva da se usuivao da se nada da je Bene Geserit u takvoj zabludi.
"Razume se, to nije bio va osnovni plan", primeti Odrade.

Vafove oi se irom otvorie. itala mu je um! "Ja sam obeaen", ree on.
"Kada si mi potedela ivot, potedela si beskorisnu stvar." Ponovo je utonuo u
stolicu.
Odrade duboko udahnu. Vreme je da se iskoriste rezultati kapitolskih analiza.
Nagnula se sasvim blizu Vafa i apnula mu u uvo: "Jo si potreban erijatu."
Vaf uzdahnu.
Odrade se uspravi. Ovaj uzdah je sve rekao. Analize su dobile potvrdu.
"Misli da u ljudima Ratrkavanja ima bolje saveznike?" upita ona. "Uvaene
Nalonice i ostale hetere od te sorte. Pitam te: da li slig pravi savez sa svojim
smeem?"
Vaf do tada bee uo da se ovo pitanje izgovara jedino u kelu. Bledog lica,
disao je kratkim dahom. ta su to njene rei podrazumevale? On prislili sebe da
prenebregne bol u rukama. Saveznici, rekla je. Znala je za erijat! Kako je mogla da
zna?
Saveznitvo sa povindakim veticama? Vafova svest bila je ispunjena
nemirom. Bol u njegovim rukama privremeno je poivao po strani. Oseao se tako
krhko u ovom trenutku! Odjednom, pri korenu jezika oseti kiseo ukus ui.
"Ahhh", ree Odrade. "Jesi li uo? Svetenik Krutansik i njegova frakcija stigli
su do naih vrata. Predloie ti da jedan od tvojih Liceigraa preuzme oblije
pokojnog Hedlija Tueka. Svaki drugi nain bi prouzrokovao previe metea.
Krutansik je prilino mudar ovek, koji se sve do sada drao u pozadini. Njegov ujak
Stiros dobro ga je pripremio."
"ta tvoje Sestrinstvo dobija od saveza sa nama?" najzad uspe da izusti Vaf.
Odrade se osmehnu. Sada je mogla da govori istinu. To je uvek bilo mnogo
lake, a esto je predstavljalo i najmoniji dokaz.
"Na opstanak ugroen je burom koja se kuva meu Ratrkanima", odgovori
ona. "Opstanak Tleilaksa, takoe. Najdalekosenija stvar sadrana u naim eljama je
kraj onih koji uvaju Veliko uverenje."
Vaf se zgri. Otvoreno je to rekla! Odmah je shvatio. ta mari ako su drugi
uli? Oni nisu bili u stanju da proniknu ta je poivalo iza njenih rei.
"Nae rasplodne majke su spremne za vas", ree Odrade. Netremice ga je
gledala u oi i nainila pokret rukom svetenika Zensunija.
Vaf oseti kako mu kamen pada sa srca. Neoekivana, nezamisliva, neverovatna
stvar bila je istinita! Bene Geserite nisu bile povindasi! Ipak e cela vaseljena slediti
Bene Tleilakse u istinskoj veri! Bog nee dopustiti neto drugo, a posebno ne ovde,
na Prorokovoj planeti.
23.

Birokratija unitava preduzimljivost. Malo je toga to birokratije vie mrze od

novine, pogotovo novine koja daje bolje rezultate od starih uhodanih naina.
Unapreivanja uvek ine da oni na vrhu gomile izgledaju nepodesni. Ko uiva u
tome da izgleda nepodesan?
'Vodi za iskuenje i greke u vladavini', Arhive Bene Geserita
Izvetaji, saeci i ratrkane zanimljive vesti leali su u nizovima preko
dugakog stola za kojim je sedela Taraza. S izuzetkom none strae i neophodnih
slubi, ceo Kapitol je spavao oko nje. Samo su poznati zvuci tehnikog odravanja
postrojenja prodirali u njene privatne odaje. Dve sjajne kugle lebdele su iznad njenog
stola, kupajui u utoj svetlosti tamnu drvenu povrinu i redove ridulijanskog papira.
Prozor iza njenog stola liio je na tamno ogledalo u kome se odraavala itava soba.
Arhive!
Holoprojektor je treperio, neprekidno radei iznad plohe stola - proizvodei
nove i nove komade i delove koje je proizvela.
Taraza je bila sklona da ne veruje arhivama, svesna, pri tom, da je re o
dvosmislenom stavu budui da je uviala duboko oseanje nunosti za podacima.
No, Kapitolova dokumentacija mogla se sagledavati jedino kao dungla skraenica,
posebnih naznaka, ifrovanih odlomaka i fusnota. Takva graa esto je zahtevala
pomo mentata koji bi je mogao prevesti ili, jo gore, u trenucima izuzetnog zamora,
kopanja po Drugim seanjima. Svi arhivari su, naravno, bili mentati, ali to Tarazu
nije ospokojavalo. Arhivskim zapisima se nikada nije moglo prii na neposredan
nain. Veina tumaenja koja su proizilazila iz ovog izvora morala se prihvatiti tako
to se verovalo na re onima koji su ih pribavili ili ste se (do avola) morali osloniti i
na mehaniku pretragu uz pomo holosistema. Ovo je funkcionerima davalo vie
moi no to je Taraza bila spremna da im prui.
Zavisnosti!
Taraza je mrzela zavisnost. Ovo je bilo alosno priznanje koje ju je podsealo
na to da se veoma malo situacija razvija tano onako kako ste zamislili. ak su i
najbolje projekcije mentata bile pune greaka... posmatrano u dovoljno dugom
vremenskom razmaku.
Pa ipak, svaki je pokret Sestrinstva zahtevao konsultovanje arhiva i naizgled
beskonane analize. Bilo je to neophodno ak i za najobiniju trgovinu. Ta injenica
esto ju je razdraivala. Da li treba da ustanove ovu grupu? Ima li smisla potpisati
onaj sporazum?
Tokom sastanka uvek bi doao trenutak kada je bila primorana da donosi
sledee odluke.
"Prihvaena analiza arhivistkinje Hesterion."
Ili to je ne retko bio sluaj: "Arhivarov izvetaj odbaen; bez znaaja."

Taraza se nagnu napred da bi bolje osmotrila holoprojekciju: "Mogui

rasplodni plan za subjekta Vafa".
Brzo je pregledala brojeve, plan gena iz elijskog uzorka koji joj je Odrade
dostavila. Struganje noktom retko je pribavljalo dovoljno grae za sigurnu analizu ali
Odrade je ovoga puta bila sasvim uspena u tome, pod izgovorom da nameta
slomljene kosti tog oveka. Osmotrivi podatke Taraza zavrte glavom. Izdanci e
zasigurno biti slini svim prethodnim pokuajima Bene Geserita sa Tleilaksima: ene
e biti imune na ispitivanje pamenja; mukarci, jamano, neprobojni i u odbojnom
neredu.
Taraza se zavali u stolici i uzdahnu. Kada je u pitanju bila zabeleka o
rasploavanju monumentalno unakrsno proveravanje poprimilo je kolebljive
razmere. Slubeno, to je bio 'Skup predake znaajnosti'; SPZ za arhiviste. Meu
sestrama je uglavnom bio poznat kao 'Priplodni zapis', kome je, iako je bio precizan,
manjkalo oseanje za pojedinosti sreene po odgovarajuim arhivskim poglavljima.
Zatraila je da se Vafova projekcija izvede na tri stotine pokolenja, to je bio lagan i
brz zadatak, dovoljan za sve praktine potrebe. Tri stotine genetskih glavnih linija
(kao kod Tega, njegovih srodnika i polubrae i polusestara) pokazali su se pouzdanim
tokom milenijuma. Instinkt joj je govorio da bi bilo uzaludno troiti vie vremena na
Vafove projekcije.
Umor ophrva Tarazu. Ona stavi glavu u ruke i osloni ih za trenutak o sto,
oseajui hladnou drveta.
ta ako greim u pogledu Rakisa?
Tvrdnje opozicije nisu se mogle gurnuti u prainu arhiva. Prokleta bila ova
zavisnost od raunara! Sestrinstvo je dralo svoje glavne linije u raunarima jo u
vreme Zabranjenih dana posle Batlerijanskog Dihada i njegovog neobuzdanog
razaranja 'maina koje misle'. Ali u ova 'prosvetljenija vremena' nije vie postojala
sklonost da se istrauju nesvesne pobude koje su stajale u temelju te prastare orgije
razaranja.
Ponekad donosimo veoma odgovorne odluke iz neposrednih razloga. Svesna
pretraga arhiva ili Drugih seanja ne prua nikakve garancije.
Taraza oslobodi jednu ruku i pljesnu njome po plohi stola. Nije volela da se
bake sa arhivistima koji su je zasipali odgovorima na njena pitanja. Predstavljali su
oholu skupinu punu tajnih ala. ula je kako porede svoj SPZ rad sa uzgajanjem
stoke, kulturama na poljoprivrednim dobrima i upravom za trkae ivotinje. Proklete
bile njihove ale! U ovom asu prva odluka bila je daleko vanija no to su to one
mogle da zamisle. Te poslune sestre, koje su samo ispunjavale naredbe, nisu imale
Tarazine odgovornosti.
Podigla je glavu i pogledala preko sobe u niu sa bistom sestre enoe, jedne
od onih koje su pripadale dalekoj istoriji i koje su se susretale i razgovarale sa
Tiraninom.

Ti si znala, pomisli Taraza. Nikad nisi bila asna majka, ali si ipak znala. Tvoji
izvetaji to pokazuju. Kako si uspela da donosi prave odluke?
Odradin zahtev za vojnom pomoi zahtevao je hitan odgovor. Vremenski
tesnac je bio veliki. No, sa nestankom Tega, Lusile i gole, morao se sa svom hitnou
primeniti plan za vanredne okolnosti.
Prokleti Teg!
Jo njegovog neoekivanog ponaanja. Nije, razume se, mogao da ostavi golu
u opasnosti. vangijuina akcija je bila predvidljiva.
ta je Teg uinio? Da li se sklonio u Isai ili neki drugi od veih gradova na
Gamuu? Ne. Da je to bio sluaj, Teg bi se do sada javio uz pomo jedne od tajnih
veza koje su njih dvoje obezbedili. Posedovao je potpun spisak tih veza i lino je
proverio neke od njih.
Teg, oigledno, nije imao previe poverenja u te veze. Zapazio je neto za
vreme svog inspekcijskog pohoda to joj nije preneo preko Belonde.
Bie neophodno pozvati Burzmalija i dati mu, razume se, samo osnovna
uputstva. Burzmali koga je lino Teg obuio, bio je najbolji: prvi kandidat za
vrhovnog baara. Burzmali se mora poslati na Gamu.
Igram se pogaanja, pomisli Taraza.
Ali ako je Teg otiao u sklonite, na Gamuu mora da je otpoela potera. Rakis
mora da prieka. Ovaj potez je oito sadrao izvesne privlanosti. Esnaf nee biti
uzbuen. Tleilaksi i oni iz Ratrkavanja e, meutim, sigurno zagristi mamac.
Ukoliko Odrade nije uspela da namami u klopku onog Tleilaksa... ne, Odrade nije
mogla da omane. Makar je to bilo gotovo izvesno.
Neoekivano.
Vidi, Milese? Nauila sam neto od tebe!
Nita od svega ovoga, ipak, nije pomelo snage opozicije unutar Sestrinstva.
Taraza poloi oba dlana na sto i snano ih pritisnu, kao da pokuava da na taj
nain oseti raspoloenje ena u Kapitolu, onih koje su delile vangijuino miljenje.
Glasno suprotstavljanje, ali to je do sada po pravilu znailo da se priprema nasilan
udar.
ta da radim?
Smatralo se da je Vrhovna majka imuna na neodlunost u trenucima krize. Ali
veza sa Tleilaksima izbacila je iz ravnotee njihove podatke. Neke od Odradinih
preporuka inile su se oitim, i ve su bile prenesene. Do te take plan je bio
verodostojan i jednostavan.
Odvesti Vafa u pustinju daleko od radoznalih oiju. Skovati situaciju inextremis i sledstvena religijska iskustva u starom i pouzdanom obrascu koji je
postavljala Misionarija Protectiva. Proveriti da li Tleilaksi koriste gola proces za
postizanje svoje vrste besmrtnosti. Odrade je bila savreno sposobna da sprovede

toliko od izmenjenog plana. Mnogo toga je, meutim, zavisilo i od te mlade ene,
eane.
I sam crv je nepoznanica.
Taraza se podseti da dananji crv nije isti kao prvobitni crv sa Rakisa. Uprkos
eaninom osvedoenom vladanju nad njima, oni su bili nepredvidljivi. Kao to bi
Arhive rekle o njima: nije bilo zapisa na trakama. Taraza gotovo da nije sumnjala da
je Odrade izvela taan zakljuak o Rakijancima i njihovim plesovima. To je bila
znaajna prednost.
Jezik.
Ali mi ga ne govorimo. To je bila manjkavost.
Veeras moram da donesem odluku!
Taraza odasla svoju povrinsku svest da tumara unatrag du neprekinute linije
vrhovnih majki, svih onih enskih seanja sadranih u krhkoj svesti nje same i jo
dve druge - Belonde i Hesterion. Bio je to mukotrpan trag kroz Druga seanja, a ona
se seala suvie umornom da bi ga sledila. Upravo na kraju tog traga nalazio se uvid
u Muad'Diba, to atreidsko kopile koje je dvaput uzdrmalo ovu vaseljenu - jednom
vladajui Carstvom uz pomo hordi svojih Slobodnjaka, a potom izlegavi Tiranina.
Ako ovog puta izgubimo, to bi mogao biti na kraj, pomisli ona. Moglo bi se
dogoditi da nas progutaju te paklene ene iz Ratrkavanja.
Alternativa se nametala sama od sebe: ono ensko dete sa Rakisa moglo bi se
smestiti u jezgro Sestrinstva da proivi svoj vek negde na kraju domaaja ne-letelice.
Spremno odstupanje.
Toliko toga je zavisilo od Tega. Da li je konano izneverio Sestrinstvo ili je
pronaao neoekivan nain da sakrije golu?
Moram da pronaem nain da odugovlaim stvar, pomisli Taraza. Moramo dati
Tegu vremena da uspostavi vezu sa nama. Odrade e morati da rastegne plan na
Rakisu.
Bilo je to opasno, ali se tako moralo uiniti.
Taraza se krutim pokretima podie iz psu-naslonjae i uputi prema
zamraenom prozoru s druge strane. Planeta Kapitol leala je u tami osenenoj
svetlou zvezda. Utoite: planeta Kapitol. Ovakve planete nisu vie imale ak ni
imena: samo brojeve negde u Arhivama. Ova planeta bila je u vlasti Bene Geserita
etrnaest stotina godina, ali se i to moralo smatrati privremenim. Taraza pomisli na
ne-letelice koje su straarile gore u orbiti: Tegov produbljeni odbrambeni sistem. Pa
ipak je Kapitol ostajao ranjiv.
Problem je imao i svoje ime: 'sluajno otkrie'.
Bio je to jedan veiti tok. Tamo u Ratrkavanju ljudska vrsta se irila
geometrijskom progresijom, vrvei preko neogranienog prostora. Tiraninova Zlatna
staza bila je, na kraju, obezbeena. Da li je bilo tako? Dabome, atreidski crv je
planirao neto vie od prostog opstanka vrste.

Uinio nam je neto to jo nismo otkrile - ni posle svih ovih milenija. Mislim
da znam ta je uinio. Ipak, moja opozicija veli drugaije.
Jednoj asnoj majci nikada nije bilo lako da razmilja o ropstvu koje su
podnosile pod Letom II, dok je gonio svoje carstvo tri i po hiljade godina du Zlatne
staze.
Spotiemo se, seajui se tih vremena.
Primetivi svoj odraz u tamnom plazu prozora, Taraza se zagleda u sebe. Bilo
je to smrknuto lice sa izrazom umora koji je bio lako vidljiv.
Imam sva prava da budem umorna i smrknuta!
Znala je da ju je obuka hotimino kanalisala u pravcu negativnih obrazaca. U
tome se sastojala njena odbrambena sposobnost i njena snaga. Ostajala je hladna u
svim ljudskim odnosima, pa ak i u zavoenjima koja je izvodila po nalogu
rasplodnih metresa. Taraza je bila veiti avolov pobornik i ovo je postala
preovlaujua snaga u itavom Sestrinstvu, prirodna posledica njenog izbora za
Vrhovnu majku. U takvim okolnostima opozicija se lako razvijala.
Kao to sufi kau: trule se iz sredita uvek iri prema spolja.
Meutim, ono to oni ne behu rekli bilo je da su neke trulei plemenite i
vredne.
Ponovo se suoila sa pouzdanijim pokretom: Ratrkavanje je tokom ljudskih
seoba primilo Tiraninovu pouku, promenilo je na nepoznate naine, ali u krajnjoj
liniji podlone prepoznavanju. Vremenom e biti pronaen nain da se neutralie
nevidljivost ne-letelica. Taraza nije mislila da su ljudi iz Ratrkavanja ovo otkrili barem ne oni koji su se skrivali na mestima na kojima su se izlegli.
Nije bilo nikakvog apsolutno sigurnog prolaza kroz te meusobno
suprotstavljene sile, ali je smatrala da se Sestrinstvo naorualo najbolje to je moglo.
Problem je bio slian onom sa kojim su bili suoeni Esnafovi navigatori, provlaei
svoje brodove kroz prevoje svemira tako da izbegnu sudare ili klopke.
Klopke su bile klju, a upravo je Odrade postavila klopku Sestrinstva za
Tleilakse.
Kada bi Taraza pomislila na Odrade, to se esto dogaalo u ovo vreme krize,
njihovo dugo druenje je dobijalo potvrdu. Bilo je to kao da je gledala u izbledelu
tapiseriju na kojoj su neke figure ostale svetle. Najblistavije od svega, koja je Odradi
osiguravala poloaj sasvim blizu zapovednitvu Sestrinstva, bila je njena sposobnost
da prozire kroz pojedinosti i dosee do iznenaujeeg srca sukoba. Bio je to oblik
onog prokletog atreidskog dara za predvianje, koji je potajno dejstvovao i u njoj.
Korienje tog skrivenog talenta izazvalo je najvei deo opozicije i predstavljalo je
argument kome je Taraza morala da prizna vanost u najveoj meri. Ta stvar je
delovala duboko ispod povrine, a njegovi skriveni pokreti bili su naznaeni tek
povremenom uzburkanou - i u tome je bio problem!

"Koristimo je, ali budimo spremni da je uklonimo", zalagala se Taraza. "Uvek

emo imati veinu njenih izdanaka."
Taraza je znala da moe da se osloni na Lusilu... pod uslovom da je Lusila
uspela negde da pronae neko sklonite zajedno sa Tegom i golom. Mogue ubice
postojale su, razume se, i na Rakisu. Moda e to oruje uskoro morati da se
upotrebi.
Taraza iznenada oseti unutranji nemir. Druga seanja su zagovarala najveu
moguu obazrivost. Nikada vie ne izgubiti kontrolu nad rasplodnim linijama! Da,
ukoliko bi Odrade izmakla pokuaju uklanjanja, bila bi zauvek otuena. Odrade je
bila potpuna asna majka, a izvesno je da su jo neke od takvih ostale u Ratrkavanju
- ne meu Uvaenim Nalonicama, prema uvidu Sestrinstva, ali... ipak...
Nikad vie! Bio je to borbeni moto. Nikada jo jedan Kvizac Haderah ili
Tiranin.
Kontrolisati roditelje. Kontrolisati njihove izdanke.
asne majke nisu umirale sa umiranjem tog tela. One su ponirale sve dublje i
dublje u ivo jezgro Bene Geserita, sve dok i njihova sluajna uputstva, pa ak i
nesvesna opaanja, ne bi postala deo kontinuiteta Sestrinstva.
Ne sme se pogreiti u pogledu Odrade!
Ponaanje prema Odradi zahtevalo je naroito prilagoavanje i izuzetnu
obazrivost. Odrade, koja je doputala sebi odreene ograniene naklonosti, 'blagu
toplinu' kako je ona to nazivala, tvrdila je da oseanja obezbeuju dragocen
unutranji uvid pod uslovom da ne ovladaju tobom. Taraza je na tu 'blagu toplinu'
gledala kao na put do Odradinog srca, ranjiv otvor.
Znam ta misli o meni, Dar, sa tvojom blagom toplinom prema staroj
drugarici iz kolskih dana. Misli da sam potencijalna opasnost za Sestrinstvo, ali da
uz pomo smotrenih prijatelja mogu da budem spasena od same sebe.
Taraza je znala da neke od njenih savetnica dele Odradino miljenje. utke su
sluale i uzdravale se od procena. Veina njih je i dalje sledila vostvo Vrhovne
majke, ali su mnoge znale za Odradin divlji talenat i prepoznavale Odradine sumnje.
Samo je jedna stvar drala veinu sestara na liniji i Taraza se u tom pogledu nije dala
zavaravati.
Svaka Vrhovna majka je delala na temelju duboke odanosti Sestrinstvu. Nita
nije smelo da ugrozi kontinuitet Bene Geserita, pa ak ni ona sama. Na svoj precizan
i strog nain prosuivanja, Taraza je razmotrila svoj odnos prema kontinuiranom
bitisanju Sestrinstva.
Oito nije postojala neposredna nunost za uklanjanje Odrade. Pa ipak, Odrade
je bila toliko blizu sreditu plana sa golom da je malo toga moglo izmai njenom
osetljivom opaanju. Mnogo toga to joj nije bilo otkriveno postae joj znano.
Atreidski manifest bio je gotovo kao kocka. Odrade, iji se izbor za tvorca Manifesta
prirodno nametnuo, mogla je jedino da postigne dublji unutranji uvid u samu sebe

dok je pisala dokument, ali su rei po sebi predstavljale najveu moguu prepreku
otkriu.
Vaf e to uvaiti, znala je Taraza.
Okrenuvi se od tamnog prozora Taraza se vrati do svoje psu-naslonjae.
Trenutak kljune odluke - ii ili ne ii - mogao se odloiti; meutim, morali su se
preduzeti posredni koraci. Sastavila je u svesti obrazac poruke i proverila ga dok je
upuivala poziv Burzmaliju. Baarov najomiljeniji uenik morae da bude poslat u
akciju, ali ne u skladu sa Odradinim eljama.
Poruka Odradi bila je u osnovi jednostavna:
"Pomo je na putu. Ti si na pozornici, Dar. Samostalno prosuuj o svemu to
se tie eanine bezbednosti. U svim ostalim stvarima koje nisu u neskladu sa mojim
nareenjima, sprovodi na plan."
Tako. To je bilo to. Odrade je imala njena uputstva, bitne inioce koje e
prihvatiti kao 'plan', uprkos tome to e biti svesna da je obrazac nepotpun. Odrade
e posluati. Ono 'Dar' je bilo kao milovanje, pomisli Taraza. Dar i Tar. Prolaz do
Odradine ograniene topline nee biti valjano zatien iz Dar-i-Tar pravca.
24.
Dugaak sto s desne strane postavljen je za gozbu na kojoj e biti posluen
peeni pustinjski kuni u sosu od sepede. Ostala jela, gledano od kraja stola u pravcu
kretanja kazaljke na satu, jesu eploma sirian, uka pod staklom, kafa sa melanom
(obratite panju na krestu atreidskog sokola na posudi za kafu) pot-a-oj i, u jednoj
balutskoj kristalnoj boci, iskriavo kaladansko vino. Obratite panju na drevni
detektor otrova sakriven u svenjaku.
Dar-es-Balat, opis na jednoj muzejskoj ploici
Teg pronae Dankana u siunoj nii za ruavanje, pokraj ne-kuglene jarko
osvetljene kuhinje. Zastavi u prolazu koji je vodio do nie Teg pomno osmotri
Dankana: posle osam dana provedenih ovde momak izgleda da se konano oporavio
od udne jarosti koja ga je obuzela kada su stupili u prolaznu cev kugle.
Proli su kroz jednu plitku peinu ispunjenu mouskim mirisom lokalnog
medveda. Stenje na dnu jazbine nije bilo stenje, mada bi izdralo i najpodrobnije
ispitivanje. Jedna blaga izboina u stenju podigla bi se, ako ste za nju znali ili
sluajno nabasali na tajni kod. Taj kruno-spiralni pokret otvarao je ceo zadnji zid
peine.
Prilazna cev, koja je automatski blesnula im su zatvorili vrata za sobom, bila
je ukraena harkonenskim grifonima po zidovima i tavanici. Togu pade na um kako
mora da je izgledao mladi Patrin kada je prvi put nabasao na ovo mesto (ok!

Strahopotovanje! Oduevljenje!) te propusti da opazi Dankanovu reakciju sve dok

potpuno reanje nije ispunilo sav taj ograen prostor.
Dankan je stajao i reao (gotovo jeao), stisnutih pesnica, pogleda prikovanog
za jednog harkonenskog grifona koji se protezao du zida s desne strane. Bes i
zbunjenost borili su se za prevlast na njegovom licu. On podie obe pesnice i lupi
njima po uzdignutom obliju, raskrvavivi ih.
"Neka im usud dodeli najdublje jame pakla!" povika on.
Bila je to udno zrela psovka za jednog mladia.
Istog asa kada su rei bile izgovorene Dankan ponovo poe nekontrolisano da
se trese. Lusila ga obrgrli jednom rukom i stade ga milovati po vratu, umirujue,
gotovo senzualno, sve dok nije prestao da drhti.
"Zato sam to uinio?" proaputa Dankan.
"Saznae kad ti se vrate izvorna seanja", odgovori ona.
"Harkoneni", proapta Dankan i krv mu obli lice. On podie pogled ka Lusili.
"Zato ih toliko mrzim?"
"Rei to ne mogu objasniti", napomenu ona. "Morae da saeka na seanja."
"Ne elim seanja!" Dankan prostreli Tega jednim zbunjenim pogledom. "Da!
Da, elim ih!"
Kasnije, kada je u nii za ruavanje podigao pogled prema Tegu, Dankanovo
seanje se vratilo na taj trenutak.
"Kada, Baare?"
"Uskoro."
Teg osmotri prostoriju. Dankan je sedeo sam za samoperuim stolom, sa
oljom smee tenosti pred sobom. Teg prepoznade miris: jedna od mnogih zainskih
meavina iz nulentropskih spremnika. Spremnici su predstavljali riznicu egzotinih
namirnica, odee, oruja i drugih artefakata - muzej ija se vrednost nije mogla
proceniti. Svuda po kugli nalazio se tanak sloj praine ali nije dolo do kvarenja
namirnica koje su u njoj bile uskladitene. Svaki komadi hrane bio je zainjen
melanom ija koliina nije bila dovoljna da od oveka stvori zavisnika, sem ako
niste prodrljivac, ali on je svuda bio prisutan. ak je i konzervirano voe bilo posuto
zainom.
Smea tenost u Dankanovoj olji bila je jedna od tvari koje je Lusila okusila i
za koju je objavila da je u stanju da odrava ivot. Teg nije tano znao kako asne
majke to postiu, ali i njegova majka bila je u stanju da to ini. Samo jedan zalogaj
bio im je dovoljan da znaju od ega se jelo ili pie sastoje.
Pogled baen na kitnjasti sat postavljen u zidu na zatvorenom kraju nie kaza
Tegu da je vreme odmaklo vie nego to je mislio, da su duboko zali u trei as
njihovog neoekivano slobodnog popodneva. Dankan bi trebalo jo da se nalazi na
briljivo ureenom podijumu za sloene vebe, ali obojica su primetili da se Lusila

uputila u vie predele kugle; Teg je u tome video priliku da njih dvojica nasamo
porazgovaraju.
Privukavi stolicu, Teg se smesti sa suprotne strane stola.
Dankan mu se obrati: "Mrzim ove asovnike!"
"Ti ovde sve mrzi", odvrati Teg, ali ipak po drugi put pogleda na sat. Bila je to
jo jedna starina, okrugli brojanik sa dve sline skazaljke i jednim digitalnim
brojaem sekundi. Dve skazaljke predstavljale su priapean - naga ljudska oblija:
jednog krupnog mukarca sa ogromnim falusom i sitnu enu iroko razmaknutih
nogu. Svaki put kada bi se dve skazaljke sata srele, mukarac bi prodirao u enu.
"Deluje prosto", sloi se Teg. On pokaza na Dankanovo pie: "Dopada ti se
to?"
"Nije loe, gospodine. Lusila kae da treba da ga pijem posle vebanja."
"Moja majka mi je pravila neko slino pie za okrepljenje posle velikih
napora", sloi se Teg. On se nagnu napred i udahnu vazduh priseajui se ukusa koji
mu je ostajao u ustima, zasitnog melana u nozdrvama.
"Gospodine, koliko dugo jo moramo ovde ostati?" upita Dankan.
"Dok nas ne pronau pravi ljudi ili dok ne budemo sigurni da nas nee
pronai."
"Ali... odseeni ovde unutra, kako emo znati?"
"Kada prosudim da je dolo vreme, uzeu zatitno ebe i poeu da straarim
napolju."
"Mrzim ovo mesto!"
"Oigledno. Ali zar nisi nauio nita o strpljenju?"
Dankan napravi grimasu. "Gospodine, zato me spreavate da se naem
nasamo sa Lusilom?"
Teg, koji je poeo da izdie vazduh dok je Dankan govorio, nastavi da to ini
sasvim lagano, a onda posle kratke pauze ponovo udahnu. Znao je, dodue, da je
momak to primetio. Ako je Dankan znao, onda i Lusila mora da zna!
"Ne mislim da Lusila zna ta radite, gospodine", nastavi Dankan, "ali to
postaje oigledno." On se osvrnu oko sebe. "Da joj ovo mesto nije toliko zaokupilo
panju... Gde li se samo izgubila?"
"Mislim da je gore u biblioteci."
"Biblioteci!"
"Slaem se da je primitivna, ali je takoe i oaravajua." Teg podie pogled ka
spiralnoj rezbariji na oblinjoj kuhinjskoj tavanici. Doao je trenutak odluke. Nije se
moglo raunati da e Lusila jo dugo biti zabavljena drugim stvarima. Dodue, Teg je
delio njenu oaranost. Lako je bilo izgubiti se u ovim udesima. Celokupan
kompleks ne-kugle, nekih dve stotine metara u preniku, predstavljao je fosil koga
vreme nije dodirnulo jo od Tiraninovog doba.

Kada je govorila o tome Lusilin glas postajao je promukao i pomalo aputav.

"Tiranin je, razume se, morao znati za ovo mesto."
Tegova mentatska svest istog asa je uronila u ovu opasku. Zato je Tiranin
dozvolio porodici Harkonen da protrai toliki deo svog preostalog bogatstva na jedno
ovakvo preduzetnitvo?
Moda ba iz toga razloga - da ih iscedi.
Cena mita i esnafskog prevoza iz iksijanskih fabrika mora da je bila
astronomska.
"Da li je Tiranin znao da e jednog dana nama zatrebati ovo mesto?" upitala je
Lusila.
Ne izbegavajui da prizna predskazivake moi Leta II, koje je ovaj tako esto
pokazivao, Teg se sloi.
Gledajui sada u Dankana koji je sedeo nasuprot njemu, Teg oseti kako mu se
kostree dlaice na vratu. Bilo je neeg utvarnog u vezi s ovim harkonenskim
skrovitem, kao da je sam Tiranin moda bio ovde. ta se zbilo sa Harkonenima koji
su ga sagradili? Teg i Lusila nisu nali apsolutno nikakve tragove koji bi nagovestili
zato je kugla bila naputena.
Nijedno od njih nije bilo u stanju da tumara kroz ne-kuglu a da pri tom ne oseti
reski miris istorije. Tega su sve vreme zbunjivala pitanja bez odgovora.
I Lusila je napomenula neto u tom smislu.
"Gde li su otili? Nema nieg u mojim Drugim seanjima to bi nas uputilo na
odgovor."
"Moda ih je Tiranin izmamio napolje i pobio?"
"Vraam se u biblioteku. Moda u danas neto pronai."
Prva dva dana njihovog boravka tu, Lusila i Teg su podrobno ispitali kuglu.
Tih i mrzovoljan, Dankan se vukao za njima kao da se plai da ga ne ostave samog.
Svako novo otkrie ispunilo bi ih strahopotovanjem ili zapanjilo.
Dvadeset jedan kostur ouvan u providnom prolazu du zida blizu sredita!
Stravini posmatrai svih onih koji su tuda prolazili na putu ka mainskim komorama
i nulentropskim spremnicima.
Patrin je upozorio Tega na kosture. Na jednom od svojih prvih mladalakih
istraivanja kugle Patrin je pronaao zapise u kojima je stajalo da su mrtvaci bili
umetnici koji su sagradili ovo mesto, a koje su Harkoneni pogubili kako bi sauvali
tajnu.
Sve u svemu, kugla je predstavljala zadivljujue dostignue, zatvoren prostor
izvan upliva vremena, odseen od svega spoljanjeg. Posle svih ovih milenijuma,
njena mainerija bez trenja jo je stvarala mimetiku projekciju koju ni najmoderniji
ureaji nisu mogli da razlikuju od pozadine to se sastojala od prljavtine i stenja.
"Sestrinstvo mora da dobije ovo mesto netaknuto!" neprestano je ponavljala
Lusila. "To je prava riznica! ak su vodili i zapise o porodinom rasploavanju!"

To nije bilo sve to su Hrakoneni ovde sauvali. Tega su stalno iznova odbijali
tananost i prostota gotovo svega u kugli. Poput onog sata! Odea, ureaji za
odravanje sredine, za obrazovanje i zabavu - u svaku stvar bio je utisnut taj
harkonenski poriv da nametnu svoje neodoljivo oseanje nadmonosti nad svim
ostalim ljudima i nad svim merilima.
Jo jednom Teg zamisli Patrina kao mladia, moda ne starijeg od ovog gole,
na ovom mestu. ta je navelo Patrina da tu tajnu uva samo za sebe, da je tolike
godine ne otkrije ak ni vlastitoj eni? Patrin nikada nije pomenuo razloge koji su ga
naveli na utanje, ali Teg je izveo vlastite zakljuke. Nesreno detinjstvo. Potreba za
vlastitim tajnim mestom. Prijatelji koji nisu bili prijatelji, ve samo ljudi koji su
vrebali priliku da se obrecnu na njega. Nijednom od tih sadruga nije mogao dozvoliti
da deli s njim jedno takvo udo. Bilo je njegovo! Bilo je to vie od nekog mesta
osamljene sigurnosti. Predstvljalo je Patrinovo privatno znamenje pobede.
"Proveo sam, baare, mnoge srene asove tamo. Sve jo radi. Zapisi su
drevni, ali odlini, kada jednom razaberete dijalekat. Mnogo je znanja na tom mestu.
Razumeete kada stignete tamo. Razumeete mnoge stvari o kojima vam nikada
nisam govorio."
Na drevnom podijumu za vebanje bili su vidljivi tragovi Patrinovog estog
korienja. Zamenio je kodiranje oruja nekih automata na Tegu prepoznatljiv nain.
Merai vremena svedoili su o asovima provedenim u muenju miia sloenim
vebama. Ova kugla objanjavala je one Patrinove osobine kojima se Teg uvek divio.
Ovde su bile otrene prirodne osobine.
Automati ne-kugle bili su, meutim, posebna stvar.
Veina njih predstavljala je prkos drevnim zabranama protiv ovakvih ureaja. I
vie od toga: neke su bile napravljene zbog zadovoljstva, to je potvrivalo i
najgnusnije prie koje je Teg uo o Harkonenima. Bol kao zadovoljstvo! Na svoj
nain, ove stvari bile su objanjene za ist nepokolebljiv moral koji je Patrin poneo
sa Gamua.
Odvratnost stvara vlastita ustrojstva.
Dankan otpi povei gutljaj pia i zagleda se u Tega preko ivice olje.
"Zato si siao ovamo kada sam te molio da zavri poslednju rundu vebi?"
upita Teg.
"Vebanje nema smisla." Dankan spusti olju.
Pa, Taraza, pogreila si, pomisli Teg. Tenja za potpunom nezavisnou javila
se u njemu pre no to si to predvidela.
Dankan je, takoe, prestao da oslovljava svog baara sa 'gospodine'.
"Odbija da me poslua?"
"Ne, u stvari."
"Pa ta onda, u stvari, radi?"
"Moram da saznam!"

"Nee me ba mnogo voleti kada bude znao."

Dankan pogleda zbunjeno. "Gospodine?"
Ahhh, 'gospodine' se vratilo!
"Pripremao sam te za izvesne vrste veoma jakog bola", ree Teg. "To je
potrebno zbog tvojih izvornih seanja."
"Bola, gospodine?"
"Nije nam poznat nijedan drugi nain da povratimo pravog Dankana Ajdaha onog koji je umro."
"Gospodine, ako ste u stanju to da uinite, biu vam vie nego zahvalan."
"To sada kae. Ali tada e me moda videti samo kao jo jedan od bieva u
rukama onih koji su te prizvali u ivot."
"Zar nije bolje znati, gospodine?"
Teg pree spoljanjim delom ake preko usta. "Ako me bude mrzeo... to neu
moi da ti prebacim."
"Gospodine, da ste na mom mestu, zar biste se tako oseali?" Dankanov stav,
boja glasa, izraz lica... sve je iskazivalo drhtavu zbunjenost.
Do sada je dobro, pomisli Teg. Postupni koraci bili su izvoeni sa tanou
koja je zahtevala da svaki golin odgovor bude paljivo protumaen. Dankana je sada
ispunjavala nesigurnost. eleo je neto i bojao se toga.
"Ja sam tvoj uitelj, ne otac!" uzviknu Teg.
Dankan ustuknu, grubo upitavi: "Zar mi niste prijatelj?"
Dvosmerna ulica. Pravi Dankan Ajdaho morae sam da odgovori na to pitanje.
Dankanov pogled postade zamagljen. "Hou li se seati ovog mesta, Tvrave,
vangijue i..."
"Svega. Izvesno vreme prelamae ti se kroz dvostruko seanje u perspektivi,
ali sve e upamtiti."
Preko mladog lica pree senka cinizma, a kada je progovorio u glasu mu se
oseala ogorenost. "Znai, vi i ja postaemo sadruzi."
Glasom u kome je u punoj meri dola do izraaja baarska odsenost i
bespogovornost, Teg nastavi u potpunosti da sledi uputstva za ponovno buenje.
"Nisam ba zainteresovan da postanem tvoj drug." On upravi svoj istraivaki
pogled u Dankana. "Jednog dana moda e postati baar. Mislim da nije iskljueno
da poseduje prave osobine. Ali do tada u ja ve dugo biti mrtav."
"Vi drugujete samo sa baarima?"
"Patrin je bio moj drug, a nikada se nije uzdigao iznad etovoe."
Dankan se zagleda u svoju praznu olju, pa u Tega. "Zato niste naruili nita
za pie? I vi ste teko vebali tamo gore."
Pronicljivo pitanje. Ne treba potcenjivati ovu mladost. Znao je da je
meusobno deljenje hrane jedan od najdrevnijih obreda zdruivanja.

"Miris tvoga bio mi je dovoljan", odgovori Teg. "Stara seanja. Sad mi nisu
potrebna."
"Zato ste onda sili ovamo?"
Evo ih, otkrivaju se u mladievom glasu - nada i strah.
eleo je da Teg izgovori jednu odreenu stvar.
"eleo sam da paljivo odmerim dokle su te ta tvoja vebanja odvela", ree
Teg. "Bilo mi je potrebno da siem ovamo i pogledam te."
"Zato tako paljivo?"
Nada i strah! Dolo je vreme za uvoenje u iu.
"Nikada ranije nisam uvebavao jednog golu."
Gola. Ta re ostade u vazduhu izmeu njih, meajui se sa kuhinjskim
mirisima koje filteri kugle nisu uklonili. Gola. Bila je povezana sa mirisom zaina iz
Dankanove prazne olje.
Dankan se nagnu napred utei sa strogim izrazom lica. Tegu pade na um
Lusilina primedba: "Ume da se koristi utanjem."
Kada postade jasno da Teg nee podrobnije objasniti taj jednostavni iskaz,
Dankan se razoarano povue. Levi ugao usta mu se opusti, to mu je davalo
sumoran izgled oveka koga neto iznutra izjeda. Sve se sticalo u unutranjoj ii,
onako kako je i trebalo.
"Nisi siao ovamo da bi bio sam", ree Teg. "Doao si ovamo da se sakrije.
Jo se krije tamo unutra, i misli da te niko nikada nee pronai."
Dankan akom prekri usta. Bio je to znak na koji je Teg ekao. Uputstva
vezana za ovaj trenutak bila su jasna: "Gola eli da mu se probude izvorna seanja,
ali ih se veoma plai. To je najvea prepreka koju morate prebroditi."
"Skini aku s usta!" naredi Teg.
Dankan spusti aku kao da se opekao. Zurio je u Tega poput ulovljene
ivotinje.
"Govori istinu", upozoravala su Tegova uputstva. "U ovom trenutku, sva su mu
ula krajnje izotrena; gola e ti itati misli."
"elim da zna", nastavi Teg, "da mi se gadi ono to mi je Sestrinstvo naloilo
da uinim."
Dankan kao da se skupio u samoga sebe. "ta su vam to naloili da uinite?"
"Vetine kojima je trebalo da te nauim nisu savrene."
"Nisu savrene?"
"Jedan njihov deo sastojao se u opsenom treningu; to je intelektualni deo. to
se toga tie, proizveden si u zapovednika regimente."
"To je vii poloaj nego to je bio Patrinov?"
"Zar on nije bio va drug?"
"Jeste."
"Rekli ste da se nikada nije uzdigao iznad etovoe!"

"Patrin je bio sasvim sposoban da preuzme upravu i nad itavom

multiplanetnom vojskom. Bio je taktiki arobnjak, iju sam mudrost koristio u
mnogim prilikama."
"Ali rekli ste da on nikada..."
"To je bio njegov izbor. Nizak rang omoguavao mu je svagdanje dodire koji
su nam obojici mnogo puta koristili."
"Zapovednik regimente?" Dankanov glas bio je jedva neto ujniji od apata.
Zurio je u povrinu stola.
"Poseduje intelektualnu sposobnost da razabire funkciju, pomalo si nagao,
ali iskustvo to obino izgladi. Tvoja umenost u rukovanju orujem prevazilazi tvoje
godine."
Jo ne gledajui u Tega, Dankan upita: "Koliko mi je godina... gospodine?"
Upravo onako kako su uputstva upozoravala: Gola e obilaziti oko sredinjeg
pitanja kao maka oko mia. "Koliko mi je godina? Kolika je starost jednog gole?"
Teg uzvrati hladnim, optuujuim glasom: "Ako eli da sazna tvoje golagodine, zato to ne pita?"
"Koli... koliko je godina u pitanju, gospodine?"
U mladievom glasu bilo je toliko jada da Teg oseti kako mu se u uglovima
oiju javljaju suze. Na ovo je takoe bio upozoren. Ne pokazujte suvie saaljenja!"
On se izvue, proistivi grlo. Zatim ree: "To je pitanje na koje samo ti moe
odgovoriti."
Uputstva su bila jasna: "Vrati razgovor na njega! Neka ostane fokusiran
unutra. Emocionalni bol isto je tako vaan za ovaj proces kao i fiziki."
Duboki uzdah protrese Dankana. On vrsto zaklopi oi. Kada je Teg prvobitno
seo za sto, Dankan je pomislio: Da li je ovo taj trenutak? Hoe li to sada uiniti? Ali
Tegov optuujui ton, verbalni napadi, bili su potpuno neoekivani. A sada je, opet,
Teg zvuao pokroviteljski.
Ponaa se pokroviteljski prema meni!
Cinian bes prokljua u Dankanu. Da li ga Teg smatra za budalu koju moe
prevariti najjednostavnijim trikom - poloajem zapovednika? Boja glasa i dranje
sami po sebi mogu podjarmiti tuu volju. Dodue, Dankan je jo neto osetio u tom
pokroviteljskom dranju: jezgro od plastielika koje nee biti probijeno. Integritet...
cilj. I Dankan je primetio da su suze potekle, gest za izgovor.
Otvorivi oi i pogledavi pravo u Tega, Dankan ree: "Nemam nameru da
budem neuljudan, nezahvalan ili grub, gospodine. Ali ne mogu dalje bez odgovora."
Tegova uputstva bila su jasna: "Znaete kada golu obuzme oajanje. Nijedan
gola nee pokuati da ga sakrije. To je osobenost njihove psihe. Prepoznae je u
glasu i dranju."
Dankan je gotovo stigao do kritine take. Sada je tiina ila na ruku Tegu.
Primorati Dankana da postavlja vlastita pitanja, da sam odredi svoj smer.

Dankan ree: "Da li ste znali da sam jednom razmiljao o tome da ubijem
vangiju?"
Teg otvori usta i zatvori ih ne ispustivi nikakav zvuk. Tiina! Ali momak je
bio ozbiljan!
"Plaio sam je se", dodade Dankan. "Ne dopada mi se kada se neega plaim."
On obori pogled. "Jednom ste mi rekli da mrzimo samo ono to je za nas stvarno
opasno."
"Pribliie se i povui, pribliiti i ponovo povui. ekajte dok ne uroni."
"Ne mrzim vas", ree Dankan, pogledavi jo jednom Tega. "Zamerio sam
vam kada ste mi u lice rekli da sam gola. Ali Lusila je u pravu: nikada ne treba
zamerati na istini ak i kada boli."
Teg protrlja usne. Oseao je potrebu da progovori, ali jo nije nastupilo vreme
uranjanja.
"Zar vas ne iznenauje to sam razmatrao mogunost ubistva vangijue?"
upita Dankan.
Teg ostade nepomian. ak i pomeranje glave moglo je biti shvaeno kao
odgovor.
"Razmiljao sam o tome da joj sipam neto u pie", ree Dankan. "Ali tako
rade kukavice, a ja nisam kukavica. Bilo ta da sam, inae, ali to nisam."
Teg ostade nemo nepomian.
"Mislim da je vama, baare, odista stalo do toga ta se deava sa mnom", ree
Dankan. "Upravo ste rekli: nikada neemo biti drugovi. Ako preivim, prevazii u
vas. Tada... tada e biti kasno za nas da postanemo drugovi. Govorili ste istinu."
Teg nije bio u stanju da sprei duboko uvlaenje daha karakteristino za
mentatsko poimanje: ne izbegavajui znake snage u goli. Negde nedavno, moda
upravo u ovoj nii, mladi je prestao da bude mladi i postao mukarac. To poimanje
rastui Tega. Zbilo se tako brzo! Izmeu ta dva stadijuma nije bilo uobiajenog
odrastanja.
"Lusili, u stvari, nije stalo do toga ta se sa mnom zbiva, na nain na koji je
vama stalo", ree Dankan. "Ona jednostavno sledi uputstva one Vrhovne majke,
Taraze."
Jo ne! upozori Teg samog sebe. On ovlai usne jezikom.
"Ometate Lusilina nareenja", ree Dankan. "ta je to to ona treba da uini?
Trenutak je napokon nastupio. "ta ti misli da ona treba da uini?" zapita Teg.
"Ne znam!"
"Pravi Dankan Ajdaho bi znao."
"Ali vi znate! Zato neete da mi kaete?"
"Ja treba samo da ti pomognem da povrati izvorna seanja."
"Uinite onda to!"
"Jedino ti to, u stvari, moe uraditi."

"Ne znam kako!"

Teg se pomeri na ivicu stolice, primakavi se, ali ne ree ni rei. Taka
uranjanja? Oseao je da neto nedostaje u Dankanovom oajanju.
"Poznato vam je da sam u stanju da itam sa usana, gospodine", ree Dankan.
Jednom sam otiao u opservatoriju u Tvravi. Odatle sam video Lusilu i vangiju
kako dole razgovaraju. vangiju je rekla: 'Ne obraaj panju na to to je toliko mlad!
Dobila si svoja nareenja!'"
Jo jednom ostavi iz opreza nem Teg uzvrati Dankanu pogled. Sasvim je liilo
na Dankana da se u potaji unja po Tvravi, uhodi, traga za znanjem. A i sada, dok je
prebirao po vlastitom seanju, nije shvatio da i dalje uhodi i traga... ali na drugaiji
nain.
"Ne mislim da treba da me ubije", ree Dankan. "Vi znate ta ona treba da
uini, jer je spreavate u tom naumu." Dankan lupi pesnicom po stolu. "Odgovorite
mi, prokleti da ste!"
Ahhh, potpuno oajanje!
"Mogu ti samo rei da je ono to ona namerava protivno mojim nareenjima.
Sama Taraza mi je naloila da te ojaam i da te uvam, kako ti se nita loe ne bi
desilo."
"Rekli ste da je moj trening bio... ne bez mene!"
"To je bilo neophodno. Bilo je potrebno pripremiti te za tvoja izvorna seanja."
"ta treba da radim?"
"To ve zna."
"Kaem vam da ne znam! Molim vas, pouite me!"
"Ti mnoge stvari radi, iako te njima niko nije uio. Da li smo te uili da bude
neposluan?"
"Molim vas, pomozite mi!" Bio je to oajniki krik.
Teg primora sebe da bude ledeno nepristupaan. "ta, do avola, misli da
upravo radim?"
Dankan stisnu obe pesnice i lupi njima po stolu usled ega mu olja poskoi.
On se zagleda u Tega. Iznenada, udan izraz pree preko Dankanovog lica...
"Ko ste vi?" proapta Dankan.
Kljuno pitanje!
Tegov glas poput bia oinu rtvu koja mu je odjednom ostavljena na milost i
nemilost: "ta ti misli - ko sam?"
Izgled krajnjeg oajanja iskrivi Dankanove crte lica. Uspeo je samo da, borei
se za vazduh, promuca: "Vi ste..."
"Dankane! Prekini sa tim glupostima!" Teg skoi na noge i pogleda ga odozgo
sa prividnim besom.
"Vi ste..."

Tegova desna ruka polete u brzom luku. Otvorenim dalnom udari Dankana po
obrazu. "Kako se usuuje da otkae poslunost?" Leva ruka suknu napred i zadade
novi gromovit udarac. "Kako se usuuje?"
Dankan je reagovao tako munjevito da Teg oseti trenutak potpunog oka, kao
da ga je udarila struja. Kakva brzina! Iako se Dankanov napad sastojao od
raznorodnih elemenata, bio je izveden u jednom zamahu: skok navie, obe noge na
stolici, zaljuljana stolica, kretanje iskorieno da desnom akom udari po Tegovim
osetljivim ramenim ivcima.
Odgovorivi uvevanim instinktima, Teg skoi u stranu i levom nogom
opruenom preko stola mlatnu Dankana u prepone. Teg jo nije sasvim izmakao
napadu. Brid Dankanove ake nastavi da se kree nadole i pogodi Tegovu ispruenu
nogu ispod kolena. Cela noga mu obamre.
Dankan otpuza preko stola, pokuavajui da sklizne unazad, iako je primio
udarac koji je trebalo da ga onesposobi. Teg se osloni levom akom o sto, a drugom
seimice udari Dankana po osnovi kime, po neksusu koji mu je u poslednjih
nekoliko dana namerno bio oslabljen vebanjima.
Dankan zastenja kada paralizujua agonija proe njegovim telom. Neko drugi
ostao bi nepokretan, vritao bi, ali Dankan je samo stenjao dok je kretao da rastrgne
Tega, nastavivi napad.
Nemilosrdno, jer je to trenutak zahtevao, Teg je nastavljao da izaziva sve vei
bol kod svoje rtve, svaki put nastojei da Dankan vidi napadaevo lice u trenutku
najvee agonije.
"Posmatraj mu oi!" upozoravala su uputstva. I Belonda ga je, poblie mu
objanjavajui postupak, upozorila: "Izgledae kao da gleda kroz tebe, ali zvae te
Leto."
Mnogo kasnije, Teg je nailazio na tekoe kada je eleo da se priseti svake
pojedinosti postupka za ponovno buenje koga se pridravao. Znao je da je nastavio
da dela onako kako mu je nareeno, ali njegovo seanje je odlutalo ostavivi
osloboeno telo da samo ispuni izdata mu nareenja. udno, njegovo varljivo
seanje pohitalo je u jedan drugi in neposlunosti: pobuna na Serbolu, on,
sredovean, ali ve baar zavidne reputacije. Bee obukao svoju najbolju uniformu,
ali nije stavio medalje (bio je to odmeren gest) i pojavio se na podnevnoj ezi bitkom
preoranih serbolskih polja. Potpuno nenaoruan na putu pobunjenika koji su
napredovali.
Mnogi meu napadaima dugovali su mu ivot. Veina njih nekada su mu bili
najodaniji saveznici. Sada su bili divlje neposluni. A Tegovo prisustvo na njihovom
putu govorilo je tim vojnicima koji su napredovali:
"Neu nositi medalje koje svedoe o onome to sam uinio za vas kada smo
bili drugovi. Neu predstavljati nita to bi moglo znaiti da sam jedan od vas. Nosim

samo uniformu koja vam govori da sam jo baar. Ubijte me ako ste spremni da idete
toliko daleko u svojoj neposlunosti."
Kada je veina napadake sile odbacila oruje i stupila napred, neki od
njihovih zapovednika spustie se na kolena pred svojim starim baarom i on im
prigovori: "Preda mnom niste nikad morali da se klanjate ili sputate na kolena! Vae
nove voe su vas nauile loim navikama."
Kasnije, rekao je pobunjenicima da se slae sa pojedinim njihovim pritubama.
Serbol je bio gadno zloupotrebljavan. Takoe ih je upozorio:
"Jedna od najopasnijih stvari u vaseljeni je neuk narod koji ima opravdane
pritube. Ali ni to, meutim, nije ni izdaleka onoliko opasno kao obaveteno i
inteligentno drutvo sa pritubama. tetu koju osvetoljubiva inteligencija moe da
poini ne moete ak ni zamisliti. Tiranin bi izgledao kao blagonakloni otac u
poreenju sa onim to ste vi nameravali da stvorite!"
Razume se, sve je to, u jednom benegeseritskom kontekstu, bila istina koja mu
je malo pomogla u onome to mu je naloeno da uini sa Dankanom Ajdahom,
golom - da izazove umnu i fiziku agoniju kod gotovo bespomone rtve.
Najlake mu je bilo da se priseti pogleda Dankanovih oiju. One nisu menjale
iu; zurile su izravno u Tegovo lice, ak i u trenutku poslednjeg vriska:
"Proklet da si Leto, ta to radi?"
Nazvao me je Letom.
Teg odskoi dva koraka unazad. Oseao je marce i bol u levoj nozi na mestu
gde ga je Dankan udario. Teg shvati da dahe i da je na kraju snage. Bio je prestar za
ovakve napore, a ono to je upravo uinio natera ga da se osea ukaljanim. Dodue,
postupak ponovnog buenja bio je u potpunosti odreen u njegovoj svesti. Znao je da
su gole nekada buene tako to su ih nesvesno uslovljavali da pokuaju ubistvo
nekoga koga su voleli. Golina psiha bi, tako, rastrojena i nagnana da se ponovo
ustroji, uvek ostajala sa psihikim oiljcima. Ova nova tehnika ostavljala je oiljke
na onome ko bi rukovodio tim postupkom.
Lagano, kreui se protiv volje miia i ivaca koji su bili oamueni od
agonije, Dankan skliznu unazad sa stola i zastade oslonivi se o stolicu,
podrhtavajui i zurei u Tega.
Tegova uputstva su glasila: "Morate stajati veoma mirno. Ne pomerajte se.
Dozvolite mu da vas gleda ukoliko to eli."
Teg je nepomino stajao, kako mu je bilo naloeno. Seanje na pobunu na
Serbolu mu je iilelo iz uma: znao je ta je onda uinio i ta je upravo uradio. Na
izvestan nain, postojala je slinost izmeu te dve stvari. Pobunjenicima nije saoptio
nikakve krajnje istine (ako takvo neto i postoji); samo onoliko koliko je bilo
potrebno da ih namami nazad u stado. Bol i njegove predvidljive posledice. "Ovo je
za tvoje vlastito dobro."
Da li je odista bilo dobro ono to su uinili ovom Dankanu Ajdahu, goli?

Teg se pitao ta se deava u Dankanovoj svesti. Tegu je reeno onoliko koliko

je bilo poznato o tim trenucima, ali sada je mogao da vidi da te rei nisu bile
primerene. Dankanove oi i lice samo su govorili o unutranjoj uzburkanosti - uasno
krivljenje usta i obraza, pogled koji je lutao tamo-amo.
Lagano, izvanredno u svojoj sporosti, Dankanovo lice se smiri. Telo je
nastavljalo da mu se trese. Oseao je otkucaje svoga tela kao neto udaljeno, bolove i
probadanje kao neto to je trpeo neko drugi. Dodue, on se nalazio ovde, ba u
ovom trenutku - koji god da je to trenutak bio i gde god da se to mesto nalazilo.
Njegova seanja nee se zaplesti. Odjednom oseti da ne pripada tom mestu, da mu je
telo suvie malo, nepodobno za njegovo pre-golsko postrojenje. Sada je probadanje i
uvrtanje svesti bilo unutranje.
Tegovi instruktori su rekli: Njegova seanja iz razdoblja pre no to je postao
gola prolazie kroz filtere postavljene poto je to postao. Jedan deo izvornih seanja
vraae mu se u talasima. Sa drugima e se to sporije dogaati. Dodue, nee doi do
zaplitanja, sve dok se ne priseti prvobitnog trenutka smrti." Belonda je tada izloila
Tegu poznate pojedinosti o tom kobnom trenutku.
"Sardaukar", proapta Dankan. On pree unaokolo pogledom preko
harkonenskih simbola koji su proimali ne-kuglu. "Careve prvorazredne trupe
odevene u harkonenske uniforme!" Vuje cerenje iskrivi mu usta. "Kako su samo to
mrzeli!"
Teg ostade nemo oprezan.
"Ubili su me", ree Dankan. Bio je to ravnoduan, bezoseajan iskaz, jo vie
obeshrabrujui zbog jasnoe kojom je izgovoren. Divlja drhtavica proe njime i
zatim splasnu. "Bar ih je desetak u toj maloj odaji." On pogleda pravo u Tega. "Jedan
od njih probio se do mene poput mesarske sekire i sruio mi se na glavu." Oklevao
je, grlo mu se stezalo. Pogled mu je ostao prikovan za Tega. "Da li sam Polu
omoguio da pobegne?"
"Na sva mu pitanja odgovorite istinom."
"Pobegao je."
Sada su stigli do odlunog trenutka. Odakle Tleilaksima Ajdahove elije?
Testovi Sestrinstva pokazali su da su one originalne, ali sumnje su ostale. Tleilaksi su
sa ovim golom uinili neto na svoju ruku. Njegova seanja mogla bi im to otkriti.
"Harkoneni..." zapoe Dankan. Njegova seanja iz Tvrave su se zaplela. "Oh,
da. Oh, da!" Protrese ga sumanuti smeh. On ispusti jedan estok pobedniki pokli
upuen davno mrtvom Baronu Vladimiru Harkonenu: "Uzvratio sam ti, Barone! Oh,
uinio sam to za sve one koje si unitio!"
"Sea se Tvrave i stvari kojima smo te uili?" upita Teg.
Zbunjeno mrtenje izbrazda Dankanovo elo dubokim borama. Emocionalni
bol borio se s njegovim fizikim bolom. On klimnu u znak odgovora na Tegovo
pitanje. Postojala su dva ivota, jedan ispred koga se ispreio akslotski rezervoar i

drugi... drugi... Dankan je oseao da nije celovit. Neto je ostalo potisnuto u njemu.
Ponovno buenje nije bilo dovreno. On se ljutito zagleda u Tega. Da li je bilo jo
neeg? Teg je bio okrutan. Neophodno okrutan? Da li je to bio nain na koji je
trebalo vratiti golu u prvobitno stanje?
"Ja..." Dankan zavrte glavom poput neke velike ranjene ivotinje pred lovcem.
"Da li si povratio sva svoja seanja?" navaljivao je Teg.
"Sva? Oh, da. Seam se Gamua kada je bila Giedi I - naftom i krvlju
natopljena paklena rupa Carstva! Da, odista, baare. Bio sam vredan uenik.
Zapovednik regimente!" Ponovo se nasmeja, zabacivi glavu na udno zreo nain,
neprimeren tom mladom telu.
Teg oseti iznenadnu plimu dubokog zadovoljstva, mnogo dublju od pukog
olakanja. Odigralo se onako kako su rekli da e se odigrati.
"Da li me mrzi?" upita on.
"Da li vas mrzim? Nisam li vam rekao da u vam biti zahvalan?"
Odjednom Dankan podie ake i zagleda se u njih. Zatim spusti pogled na
svoje mladalako telo. "Kakav izazov!" promrmlja on. Spusti zatim ruke i usredsredi
se na Tegovo lice, sledei karakteristine crte. "Atreidi", ree on. "Svi ste tako
prokleto slini!"
"Ne svi", ree Teg.
"Ne govorim o spoljanjosti, baare." Oi mu izioe iz ie. "Pitao sam koliko
mi je godina." Nastupi duga tiina, a zatim: "Bogovi dubina! Prolo je toliko
vremena!"
Teg izgovori ono to mu je bilo reeno da kae: "Potreban si Sestrinstvu."
"U ovom nezrelom telu? ta bi trebalo da uradim?"
"Stvarno ne znam, Dankane. Telo e sazreti i pretpostavljam da e ti asna
majka sve objasniti."
"Lusila?"
Iznenada, Dankan podie pogled prema kitnjastoj tavanici, pa prema nii i
njenom baroknom satu. Prisetio se dolaska ovamo sa Tegom i Lusilom. Mesto je bilo
isto, ali nekako drugaije. "Harkoneni", proapta on. Uputio je Tegu ozaren pogled.
"Da li vam je poznato koliko su lanova moje porodice Harkoneni muili i ubili?"
"Jedna od Tarazinih arhivistkinja podnela mi je izvetaj o tome."
"Izvetaj? Mislite da rei to mogu opisati?"
"Ne. Ali to je jedini odgovor koji mogu da ti pruim."
"Prokleti da ste, baare. Zato vi Atreidi uvek morate da budete tako iskreni i
asni?"
"Mislim da je to nae naslee."
"Tu ste potpuno u pravu." Glas je bio Lusilin i dopro je iza Tega.
Teg se ne osvrnu. Koliko je toga ula? Koliko dugo je stajala tamo?

Lusila prie i stade do Tega, ali panja joj je bila usredsreena na Dankana.
"Vidim da ste obavili posao, Milese."
"Tarazina nareenja su doslovno izvrena", odvrati Teg.
"Bili ste veoma mudri, Milese", ree ona. "Mnogo mudriji nego to sam
pretpostavljala da moete biti. Tu vau majku trebalo je otro kazniti zbog onoga
emu vas je nauila."
"Ahhh, Lusila zavodnica", ree Dankan. On okrznu pogledom Tega, a zatim
ponovo usredsredi panju na Lusilu. "Da, sada mogu da odgovorim na moje drugo
pitanje - ta ona treba da obavi."
"Zovu ih Utiskivaicama", ree Teg.
"Milese", ree Lusila, "ako ste mi oteali zadatak tako da ne mogu da izvrim
svoja nareenja, narediu da vas ispeku na ranju."
Emocionalna obojenost njenog glasa natera Tega da uzdrhti. Znao je da je
njena pretnja samo metafora, ali ono to je pretnja podrazumevala bilo je stvarno.
"Gozba sa kanjavanjem", ree Dankan. "Kako je to lepo."
Teg se obrati Dankanu: "Nema nieg romantinog u onome to smo ti uinili,
Dankane. Pomogao sam Bene Geseritu u vie no jednom zadatku iz koga sam iziao
oseajui se ukaljanim, ali nikada nisam bio ukaljaniji nego sada."
"Tiina!" naredi Lusila. U nareenju se oseala sva jaina Glasa.
Teg pusti da Glas prostruji kroz njega i pored njega kao to ga je majka
nauila, a tada ree: "Za one od nas koji smo iskreno odani Sestrinstvu postoji samo
jedna briga: opstanak Bene Geserita. Ne opstanak neke odreene jedinke, ve samog
Sestrinstva. Prevare, nepotenje - to su prazne rei kada je u pitanju opstanak
Sestrinstva."
"Neka je prokleta ta tvoja majka, Milese!" Lusila mu uputi kompliment ne
skrivajui bes.
Dankan se zagleda u Lusilu. Ko je bila ona? Lusila? On oseti kako mu se
oseanja komeaju. Lusila nije bila ista osoba... uopte nije bila ista, pa ipak...
komadii i delii bili su isti. Njen glas. Njene crte. Iznenada, on ponovo ugleda lice
ene koje je na trenutak opazio na zidu odaje u Tvravi.
"Dankane, moj dragi Dankane!"
Suze zakapae iz Dankanovih oiju. Njegova vlastita majka - jo jedna
harkonenska rtva. Muena... ko zna ta jo? Nikada je vie nije ugledao njen 'dragi
Dankan'.
"Bogovi, eleo bih da sada, ovde, imam jednog od njih koga bih mogao ubiti",
promrmlja Dankan.
Jo jednom on se usredsredi na Lusilu. Suze su zamaglile njene crte lica i
omoguile mu lake uporeivanje. Lusilino lice mealo se sa licem gospe Desike,
voljene ene Leta Atreida. Dankan pogleda Tega, pa opet Lusilu, otirui suze iz oiju

dok se okretao. Lica iz seanja rastoie se u lice prave Lusile koja je stajala pred
njim. Slina... ali nikada istovetna.
Utiskivaica.
Mogao je da pogodi ta to znai. Prava estina Dankana Ajdaha probudi se u
njemu. "Moje dete eli u utrobi, Utiskivaice? Znam da vas ne zovu majkama bez
razloga."
Ledenog glasa, Lusila odvrati: "O tome drugi put."
"Hajde da o tome razgovaramo na primerenom mestu", ree Dankan. "Moda
u ti otpevati neku pesmu. Ne onako dobro kao to bi to uinio stari Gurni Halek, ali
dovoljno dobro kao predigru za malo krevetskog vebanja."
"Nalazi da je ovo zabavno?" upita ona.
"Zabavno? Ne, ali setio sam se Gurnija. Reci mi, baare, jeste li i njega
povratili iz mrtvih?"
"Ne, koliko ja znam", odvrati Teg.
"Ahhh, bio jednom jedan peva!" uzviknu Dankan. "Mogao bi vas ubiti dok
peva, a da ne pogrei nijednu notu."
Ne odustajui od svog ledenog dranja, Lusila ree: "Mi iz reda Bene Geserita
navikle smo da izbegavamo muziku. Ona budi suvie zbunjujuih oseanja. Seanjaoseanja, razume se."
To je trebalo da ga zastrai, da ga podseti na sva ona druga seanja i na moi
Bene Gesrita koja su ona podrazumevala, ali Dankan se samo jo glasnije nasmeja.
"Kakva sramota", ree on. "Proputate toliko toga u ivotu." I on poe da
pevui stari Halekov refren:
"Smotra, prijatelji, smotra davno zbrisanih eta..."
Misli mu odlutae daleko, obuzete bogatim, novim ukusom tih ponovo roenih
trenutaka i on jo jednom oseti estoki udar neeg monog to je ostalo potisnuto u
njemu. ta god da je to bilo, bilo je divlje i ticalo se Lusile, Utiskivaice. U mati ju
je video mrtvu, a njeno telo uronjeno u krv.
25.
Ljudi uvek ele neto vie od trenutne radosti ili onog dubljeg oseanja koje se
naziva srea. To je jedna od tajni pomou kojih oblikujemo ispunjenje naih planova.
Neto vie uvek podrazumeva uveanu mo nad ljudima koji ne umeju da je imenuju,
ili koji (to je ee sluaj), ak ni ne podozrevaju da tako neto postoji. Veina ljudi
samo nesvesno reaguje na takve skrivene sile. Znai, mi treba samo da otelotvorimo
neko proraunato neto vie, definiemo ga i uobliimo, i ljudi e nas slediti.
Vodee tajne Bene Geserita

Odrade i eana, sa nemim Vafom koji im je odmicao oko dvadeset koraka,

sputale su se putem oivienim korovom pored jednog dvorita u kome se nalazilo
skladite zaina. Svi su bili odeveni u nove odore za pustinju i svetlucava pustinjska
odela. U mreastoj sivoj ogradi od nultiplaza koja je oiviavala dvorite pored njih,
bile su zapletene vlati trave i semene mahune pamuka. Posmatrajui semene mahune
Odrade je razmiljala o njima kao o ivotu koji pokuava da se probije uprkos
neumoljivom nadiranju ljudi.
Iza njih su se blokovi kua to su nikli oko Dar-es-Balata pekli na suncu ranog
poslepodneva. Topao suvi vazduh palio joj je grlo kada bi ga brzo udisala. Odrade je
bila oamuena i u ratu sa samom sobom. Muila ju je e. Koraala je kao da
balansira na ivici provalije. Situacija koju je stvorila po Tarazinom nareenju mogla
bi da eksplodira svakog asa.
Kako je samo krhka!
Tri sile su balansirale: ne bi se moglo rei da su podravale jedna drugu, ve
samo da su ih uzdravali motivi koji su u trenutku mogli da se izmene i razvrgnu
itav savez. Vojnici koje je poslala Taraza nisu je ospokoliji. Gde je bio Teg? Gde
Burzmali? Konano, gde se nalazio gola? Trebalo bi da je ve ovde. Zato joj je bilo
naloeno da odlae stvari?
Dananji poduhvat sigurno e odloiti stvari! I mada je dobila Tarazin
blagoslov, Odrade je smatrala da ovaj odlazak u pustinju crva moe predstavljati
trajno odlaganje. A bio je tu i Vaf. Ako preivi, da li e mu ostati ijedan deli koji e
moi da pokupi?
I pored nege koja mu je ukazivana pomou zaceljujuih zavoja iz najboljih
brzoobnavljajuih pojaivaa Sestrinstva, Vaf je tvrdio da ga ruke jo bole na
mestima gde mu ih je Odrade polomila. Nije se alio, samo je to povremeno
pominjao. inilo se da prihvata njihov lomni savez, ak i izmene koje su
podrazumevale ukljuivanje svetenike klike sa Rakisa. Bez sumnje se uverio da je
jedan od njegovih vlastitih Liceigraa ovladao Visokom svetenikom loom
preruen u Tueka. Vaf je od Bene Geserita odluno zahtevao svoje 'majke za
razmnoavanje' i, sledstveno tome, odlagao da preda svoj ulog u nagodbi.
"U pitanju je samo malo odlaganje dok Sestrinstvo ponovo ne razmotri
sporazum", objasnila je Odrade. "U meuvremenu... "
Danas je bilo to 'u meuvremenu'.
Odrade odagna zle slutnje i poe da uiva u poduhvatu. Opinilo ju je Vafovo
ponaanje, naroito njegova reakcija na susret sa eanom: sasvim otovreno izraeno
strahopotovanje i ne ba mala zavist.
Ljubimica njegovog Proroka.
Odrade baci pogled postrance na devojicu koja je pokorno ila pored nje.
Postojao je izvestan stvarni uticaj koji je utkao ove dogaaje u benegeseritski plan.

Odrade je uzbudio prodor Sestrinstva u stvarnost iza tleilakog ponaanja.

Vafova fantastina 'prava vera' oblikovala se sve jasnije kroz svaki njegov novi
odgovor. Oseala se srenom i zbog same injenice to se nalazi ovde, to joj se
pruila prilika da prouava Gospodara Tleilaksa u religijskom ambijentu. Svaki
kameni pod Vafovim stopalima odavao je deli celokupnog ponaanja, to je ona s
lakoom prepoznavala jer je bila obuena za taj posao.
Trebalo je da pretpostavimo, pomisli Odrade. Postupci nae vlastite Misionarie
Protective trebalo je da nam kau kako je to Tleilaksima uspelo: uvajui za sebe,
odbijajui svako nametanje tokom svih tih munih milenijuma.
Ispostavilo se da nisu kopirali ustrojstvo Bene Geserita. A koja je to druga sila
bila u stanju da uini neto slino? Bila je to religija. Veliko verovanje!
Sem ako Telilaksi ne koriste svoj gola sistem kao neku vrstu besmrtnosti.
Moda je Taraza u pravu. Reinkarnirani Gospodari Tleilaksa ne bi bili poput
asnih majki - ne bi imali Druga seanja, ve samo vlastita. Ali, produena!
Zadivljujue!
Odrade pogleda napred u Vafova lea. Muno. Izgleda da mu je to postalo
prirodno. Ona se priseti da je eanu oslovio sa 'aljama'. Jo jedna lingvistika potvrda
Vafovog Velikog uverenja. Ta re je znaila 'blagoslovena'. Tleilaksi ne samo da su
ouvali jedan drevni jezik, ve su se njime sluili u njegovom izvornom obliku.
Moe li se pretpostaviti da Vaf nije znao kako su samo mone sile kao to su
religije u stanju da ine tako neto?
Imamo u aci korene tvoje opsesije, Vafe! Ne razlikuju se mnogo od nekih
koje smo same stvorile. Mi znamo kako da iskoristimo takve stvari u vlastite svrhe.
Tarazino saoptenje zaplamsa u Odradinoj svesti: "Plan Tleilaksa je providan:
prevlast. Ljudski svemir mora biti preobraen u svemir Tleilaksa. Ne mogu polagati
nade u ostvarenje tog cilja bez pomoi Ratrkanih. Ergo."
Zakljuivanje Vrhovne majke nije se moglo opovrgnuti. ak se u njega
uklapala i suprotnost koja je izazvala raskol i pretila da uzdrma Sestrinstvo. Ali
pomisao na masu Ratrkanih, njihov broj koji se eksponencijalno uveava, izazva u
Odrade jedno jedino oseanje - oajanje.
Nas je toliko malo u poreenju sa njima.
eana zastade i podie jedan oblutak. Za trenutak ga je posmatrala, a zatim ga
hitnu u ogradu pored njih. Oblutak proe kroz mreu ne dodirnuvi je.
Odrade uspostavi veu vlast nad sobom. kripa njihovih stopala po
rasprenom pesku koji je bio nanesen na ovaj malo korieni put uini joj se
odjednom preglasnom. Vretenasti nasip to je vodio napolje preko prstenastog kanata
i jarka Dar-es-Balata leao je na otprilike dve stotine koraka ispred njih, na kraju
ovog uskog puta.
eana progovori: "inim ovo jer ste vi tako naredili, majko. Ali jo mi nije
jasno zato."

Jer je ovo iskuenje namenjeno Vafu, a preko njega elimo da preoblikujemo

Tleilakse!
"To je prikazivanje", ree Odrade.
To je bilo tano. Nije bilo sasvim tano, ali moglo je da poslui.
eana je koraala pognute glave, pogleda upravljenog u svaki deo tla na koji bi
stupila. Da li je to bio nain na koji se uvek pribliavala svom ejtanu? pitala se
Odrade. Zamiljena i nepristupana?
Odrade zau slabi egrtavi zvuk iznad i iza sebe. Stizali su budni ornitopteri.
Nee se sasvim pribliiti, ali mnoge oi posmatrae ovo prikazivanje.
"Igrau", ree eana. "To obino dozove velikog."
Odrade oseti kako joj srce bre zakuca. Hoe li 'veliki' nastaviti da slua eanu
uprkos prisustvu dvoje pratilaca?
Ovo je samoubistveno ludilo!
Moralo se ii do kraja: Tarazino nareenje.
Odrade baci pogled na ograeno dvorite za zain pored njih. Mesto joj se
uini udno poznatim. Vie nego deja vu. Unutranja sigurnost koja je primala
obavetenja od Drugih seanja ree joj da je ovo mesto ostalo gotovo neizmenjeno
jo od davnih vremena. Izgled silosa za zain u dvoritu bio je isto tako star kao i
Rakis: ovalni rezervoari na visokim nogama, poput insekta od metala i plaza koji
ekaju kao na tulama da zaskoe svoj plen. Pretpostavljala je da je nesvesna poruka
prvobitnih dizajnera trebalo da glasi: melan je i blagodet i propast.
Ispod silosa i pored blatnjavih zidova zgrada irila se peskovita pusto na kojoj
niemu nije bilo dozvoljeno da raste; amebasta ruka Dar-es-Balata koja je dosezala
gotovo do ivice kanata. Tiraninova dugo skrivena ne-kugla stvorila je jednu plodnu
religijsku zajednicu koja je veinu svojih aktivnosti krila iza zidova bez prozora i
ispod zemlje.
Tajno delanje naih nesvesnih elja!
eana jo jednom progovori: "Tuek se promenio."
Odrade primeti kako se Vafova glava naglo podie. uo je. Razmiljae:
Moemo li ita sakriti pred Prorokovim glasnikom.
Suvie ljudi ve zna da se jedan Liceigra preuio u Tueka, mislila je Odrade.
Svetenika klika je, razume se, verovala kako iznad Tleilaksa rasprostire dovoljno
veliku mreu u koju e se uhvatiti ne samo Bene Tleilaksi ve i samo Sestrinstvo.
Odrade omirisa otre mirise hemikalija korienih za unitavanje korova u
dvoritu za skladitenje zaina. Mirisi je primorae da ponovo obrati panju na
sadanjost. Nije se usuivala da se upusti u mentalna lutanja ovde napolju! Bilo bi
veoma lako uhvatiti Sestrinstvo u njegovu vlastitu zamku.
eana se saplete i prigueno kriknu, vie iz besa nego to se stvarno povredila.
Vaf se naglo okrenu i pogleda u eanu, a zatim ponovo panju usredsredi na put. Bilo
mu je jasno da se dete samo saplelo o pukotinu na putu. Nanesen pesak skrivao je

mesta na kojima je put bio ispucan. Bajkovito ustrojstvo nasipa ispred njega pokaza
se, meutim, neoteenim. Nedovoljno vrsto da podnese nekog od Prorokovih
naslednika, ali vie nego dovoljno vrsto da preko njega pree jedan molilac u
ovejem obliku i uputi se u pustinju.
Vaf je video sebe uglavnom kao molioca.
Doao sam kao prosjak u zemlju tvog glasnika, boe.
Gajio je izvesne sumnje u vezi sa Odrade. asna majka ga je dovela ovamo
kako bi iz njega izvukla sve to zna pre no to ga ubije. Uz boju pomo, jo je mogu
iznenaditi. Znao je da je njegovo telo otporno na iksijansku sondu, mada ona
oigledno nije nosila sa sobom jedan tako nezgrapan ureaj. Ono to je odista
razuverilo Vafa bila je jaina njegove vlastite volje i poverenja u boju milost.
A ta ako su nam pruile ruku iz asnih pobuda?
I to e biti boje delo.
Savez sa Bene Geseritom, vrsta kontrola nad Rakisom: kakav je to samo san
bio! Konano ujedinjenje erijatskog naslednika i benegeseritskih misionarki.
Kada eana ponovo izgubi korak i ponovo se poali, Odrade joj dobaci: "Ne
namei se, dete!"
Odrade primeti da se Vafova ramena na to ukrutie. Nije mu se dopadalo to se
neko s takvom odlunou obraa njegovoj 'blagoslovenoj'. Bilo je sranosti u tom
oveuljku. Odrade u toj crti prepoznade snagu fanatizma. ak i da crv doe da ga
ubije, Vaf ne bi pobegao. Vera u boju volju odvela bi ga pravo u smrt - sem ako se
ne poljulja njegova verska sigurnost.
Odrade potisnu osmeh. Mogla je da sledi tok njegovih misli: bog e uskoro
obelodaniti svoj cilj.
Ali Vaf je razmiljao o svojim elijama koje su rasle i lagano se obnavljale u
Bandalongu. Bez obzira na to ta se ovde dogodi, njegove elije nastavie da za Bene
Tleilakse... i za boga - stvaraju u serijama Vafe koji e uvek sluiti Velikom uverenju.
"Znate, mogu da namiriem ejtana", ree eana.
"Ve sada?" Odrade pogleda prema nasipu ispred njih. Vaf je ve napravio
nekoliko koraka po lunoj povrini.
"Ne samo kada doe", dobaci eana.
"Razume se da moe, dete. Svako bi to mogao."
"Mogu ga namirisati iz velike udaljenosti."
Odrade duboko uzdahnu kroz nos, razvrstavajui mirise iz okoline od
spaljenog kremena: slabi pramenovi melana... ozona, neeg veoma kiselog. Ona
kretnjom pokaza eani da e pre nje stupiti na nasip. Vaf je odravao razdaljinu od
dvadeset koraka. Nasip je uranjao u pustinju nekih ezdeset metara ispred njega.
Prvom prilikom isprobau pesak, pomisli Odrade. To e mi otkriti mnoge
stvari.

Kada se uspela na nasip podignut preko jarka sa vodom, ona pogleda prema
jugozapadu ka niskoj prepreci du obzorja. Iznenada, Odrade se suoi sa nametnutim
Drugim seanjem. U njemu nije bilo pukotina stvarne vizije, ali ipak ga je prepoznala
- tu meavinu odraza iz njenih najdubljih unutranjih izvora.
Do avola! pomisli ona. Ne sada.
Nije bilo uzmaka. Takve smetnje javljaju se sa odreenom svrhom i polau
neodlono pravo na njenu svest.
Upozorenje!
Ona kiljavo pogleda prema obzorju, dozvoljavajui Drugim seanjima da se
nametnu: davnanja visoka prepreka u daljini... ljudi koji se kreu po njenom vrhu.
Postojao je jedan bajkovit most u tom udaljenom seanju, nestvaran i divan.
Povezivao je jedan deo nestale prepreke sa drugim njenim delom i ona je znala, iako
je nije videla, da reka protie ispod tog davno nestalog mosta. Ajdahova reka! Sada je
nametnuta vizija oivela: predmeti su padali sa mosta. Bili su suvie udaljeni da bi ih
mogla razaznati, ali ona je ve prikupila sve pojedinosti potrebne za ovu
projektovanu viziju. Sa oseanjem uasa i zanosa prepoznala je prizor.
Bajkovit most se ruio! Padao je u reku ispod Njega.
Ova vizija nije predstavljala neko nasumino unitavanje. Bilo je to klasino
nasilje poneto u mnogim seanjima, koje je stiglo do nje u trenucima zainske
agonije, tako da je Odrade bila u stanju da razvrsta tanano uskladitene delove vizije:
hiljade njihovih predaka posmatralo je taj prizor u imaginativnoj rekonstrukciji. Nije
to bilo stvarno vizuelno seanje, ve skup besprekornih izvetaja.
To se, dakle, tu dogodilo!
Odrade zastade i dozvoli projektovanim vizijama da se nose sa njenom sveu.
Upozorenje! Otkriveno je neto opasno. Nije pokuala da pronikne u sutinu
upozorenja. Da je to uinila mogla je da se raspadne u zbrci iji svaki deo moe biti
onaj pravi: znala je da bi nestalo izvorne sigurnosti.
Ta stvar tamo napolju zauzela je svoje mesto u atreidskoj istoriji. Leto II,
Tiranin, pao je sa tog bajkovitog mosta i poginuo. Veliki crv Rakisa, Tiranin,
boanski car glavom i bradom, sunovratio se sa tog mosta za vreme svog svadbenog
hodoaa.
Tamo! Upravo tamo, u Ajdahovoj reci ispod unitenog mosta, Tiranin je
uronuo u vlastitu agoniju. Upravo tamo, zapoeo je podizanje iz koga je roen
raspolueni bog - sve je to tamo zaeto.
Zato bi to trebalo da predstavlja upozorenje?
Most i reka nestali su iz ove zemlje. Visoki zid koji je opasivao Tiraninovu
suvozemlju Sarer podlegao je zubu vremena i u obliku isprekidane linije leao je na
obzorju koje je treperilo usled toplote.

Ako bi crv sada doao sa svojim zapretenim biserom Tiraninovog venog

uspavanog seanja, da li bi to seanje predstavljalo opasnost? To je, upravo, tvrdila
Tarazina opozicija u Sestrinstvu. "On e biti probuen!"
Taraza i njene savetnice poricale su ak i samu mogunost da je tako neto
izvodljivo.
Pa ipak, truba iz Odradinih Drugih seanja nije se mogla prenebrei.
"asna majko, zato smo stale?"
Odrade oseti kako joj se svest teturavo vraa u trenutnu stvarnost koja je
zahtevala njenu panju. Tamo napolju, u toj upozoravajuoj viziji, poinjao je
beskonaan Tiraninov san, ali ometali su ga i neki drugi snovi. Pred njom je stajala
eana, zbunjenog izraza na licu.
"Posmatrala sam ono tamo", pokaza Odrade. "Tamo je, eana, zaet aiHulud."
Vaf se zaustavio na kraju nasipa, na korak rastojanja od izrovarenog peska
udaljen oko etrdeset koraka od Odrade i eane. Odradin glas ukopao ga je na mestu,
ali se nije okrenuo, Odrade je mogla da oseti nezadovoljstvo u njegovom dranju.
Vafu se nije dopadao ak ni nagovetaj cinizma ako se ovaj odnosio na njegovog
Proroka. Uvek je sumnjiio asne majke da su cinine. Naroito po pitanju religije.
Vaf jo nije bio spreman da prihvati injenicu da dugo prezirani Bene Geserit, izvor
njihovog straha, moda deli njegovo Veliko uverenje. Ta oblast morae paljivo da
bude ispunjena - kao to je to uvek bio sluaj sa Misionariom Protectivom.
"Kau da je ovde nekada postojala jedna velika reka", primeti eana.
Odrade primeti u eaninom glasu zapevni ton podrugivanja. Dete je brzo
uilo!
Vaf se okrenu i mrko ih pogleda. I on ga je uoio. ta li je sada mislio o eani?
Odrade je jednu ruku drala na eaninom ramenu, dok je drugom pokazivala.
"Eno, tamo se nalazio jedan most. Na tom mestu je veliki zid Sarera bio otvoren kako
bi dozvolio proticanje Ajdahove reke. Most je taj otvor luno nadvisivao."
eana uzdahnu. "Prava reka", proapta ona.
"Nije jarak, a suvie je velika za kanal", ree Odrade.
"Nikad nisam videla reku", uzdahnu eana.
"To je mesto na kome su uronili ai-Huluda u reku", ree Odrade. Ona pokaza
na levu stranu. "Tamo preko, s te strane, mnogo kilometara u tom pravcu, bio je
podigao svoju palatu."
"Tamo nema niega sem peska", primeti eana.
"Palata je bila razorena u Vremenima gladi", ree Odrade. "Ljudi su mislili da
se u njoj nalazi skrivena zaliha zaina. Razume se, nisu bili u pravu. Bio je suvie
pametan za tako neto."

eana se nagnu ka Odrade i apnu: "Mada negde postoji veliko bogatstvo u

zainu. Pesme govore o tome. ula sam mnogo puta. Moj... kau da se nalazi u
peini."
Odrade se nasmei. eana se pozivala na Usmena predanja, to je bilo
oigledno. Gotovo da je rekla "Moj otac..." mislei pri tom na svog pravog oca koji
je naao smrt u ovoj pustinji. Odrade je odavno izmamila od devojice tu priu.
I dalje apuui tik uz Odradino uvo, eana ree: "Zato je taj oveuljak sa
nama? Ne dopada mi se."
"Potrebno je da prisustvuje zbog prikazivanja", ree Odrade.
Vaf upravo u tom prenutku kroi sa nasipa na prvu meku strminu slobodnog
peska. Kretao se paljivo, ali bez vidljivog oklevanja. Kada se jednom naao na
pesku, on se okrenu, tako da su mu se videle oi koje su blistale na vrelom suncu, te
se zagleda pravo u eanu, pa u Odrade.
Jo ne moe da potisne zavist kada pogleda u eanu, pomisli Odrade. Kakve to
velike stvari veruje da e ovde otkriti? Bie obnovljen. A tek presti!
eana akom zakloni oi i stade da prouava pustinju.
"ejtan voli toplotu", primeti eana. "Kada je toplo ljudi se kriju unutra, a to je
vreme kada ejtan dolazi."
Ne ai-Hulud, pomisli Odrade. ejtan! Tano si predvideo, Tiranine. ta si jo
znao o naim vremenima?
Da li se Tiranin odista nalazio uspavan tamo napolju u svim tim svojim
crvolikim potomcima?
Nijedna od analiza koje je Odrade prouila nije bila u stanju da objasni ta je
nagnalo jedno ljudsko bie da stupi u simbiozu sa tim prvobitnim crvom Rakisa. ta
je prolazilo njegovim umom tokom milenijuma dugog razdoblja tog uasnog
preobraaja? Da li je ita od toga, makar i najmanji deo, sauvan u dananjim crvima
Rakisa?
"Blizu je, majko", ree eana. "Oseate li miris?"
Vaf je pronicljivo zurio u eanu.
Odrade duboko uzdahnu: sve jai miris cimeta, sa oporijim podtonovima
kremena. Vatra, sumpor - nagomilani kristali pakla velikog crva. Ona zastade, zahvati
prstima malo peska i prinese ga jeziku. Celokupno naslee bilo je tu: Dina iz Drugih
seanja i Rakis dananjih dana.
eana pod izvesnim uglom pokaza na levu stranu, pravo prema laganom
povetarcu koji jer dolazio iz pustinje. "Tamo. Moramo pouriti."
Ne ekajui da od Odrade dobije dozvolu, eana lagano potra niz nasip,
proe pored Vafa i nae se na prvoj dini. Tamo zastade, oekujui da joj se Odrade i
Vaf pridrue. Sa lica ove dine povede ih na drugu, dok im je pesak ometao prolazak,
pa dalje du jednog zavojitog barakana uz pramenove praine koji su poskakivali

nadolazei sa njegovog prevoja. Uskoro se izmeu njih i vodom omeene sigurnosti

Dar-es-Balata nalazio gotovo ceo kilometar.
eana se ponovo zaustavi.
Vaf se dahtavo ukopa iza nje. Znoj mu je blistao iznad obrva, tamo gde mu se
zavravala kapuljaa pustinjskog odela.
Odrade se zaustavi korak iza Vafa. Duboko i umirujue udisala je vazduh dok
je stojei pored Vafa zurila u predeo koji je zaokupio eaninu panju.
Pomamna plima peska tekla je pustinjom s one strane dine na kojoj su stajali,
noena olujnim vetrom. Odmah potom pojavi se kamena podloga u obliku jedne
dugake uske avenije od dinovskih gromada koje su leale razbacane i ispreturane
kao da je neki ludi Prometejac razorio kakvo zdanje. Kroz taj divlji lavirint pesak je
tekao poput reke, ostavljajui svoj potpis u obliku dubokih brazda i ljebova, da bi se
zatim naao na niskoj stmini i gubio u novim dinama.
"Tamo dole", ree eana, pokazujui na aveniju od kamene podloge. Spustila
se niz njihovu dinu, klizajui se i puzei kroz pesak koji se prelivao. Zaustavila se na
dnu pored gromade koja ju je bar dva puta nadvisivala.
Vaf i Odrade zastae tik iza nje.
Klizava povrina jo jednog barakana sinusoidnog oblika, poput lea kita,
podie se ka srebrnoplavom nebu pored njih.
Odrade je iskoristila pauzu da uspostavi kiseoniku ravnoteu. Ta luda trka
iznurila im je tela. Primetila je da je Vaf crven u licu i da teko die. Kremenocimetni
miris pritiskao ih je u tom ograenom prolazu. Vaf mrknu i protrlja nos gornjom
povrinom ake. eana se izdie na vrh jedne cipele i odmeri deset koraka du
stenovite avenije. Smestila je jedno stopalo na stenovit obronak spoljanje dine i
podigla obe ruke ka nebu. U poetku lagano, a zatim sve bre stala je da igra, kreui
se navie po pesku.
Zvuci 'toptera postali su glasniji iznad njihovih glava.
"Oslunite!" povika eana, ne prekidajui ples.
Nije ih pozivala da obrate panju na 'toptere. Odrade okrete glavu kako bi sa
oba uva bolje ula jedan novi zvuk koji im se nametao u njihovom lavirintu od
isprevrtanog kamenja.
Piskavo itanje, podzemno i prigueno peskom - postajalo je sve jae i to
zapanjujue brzo. Bilo je u njemu toplote, jer se primetno zagrevao i povetarac koji
je strujao niz njihovu kamenu aveniju. itanje je prerastalo u sve jau riku.
Iznenada, kristalima optoena provalija jednih dinovskih usta podie se iznad dine
upravo nad eanom.
"ejtan!" povika eana, ne prekidajui ritam svog plesa. "Evo me, ejtane!"
Kada je nadvisio dinu, crv spusti svoja usta prema eani. Pesak se u obliku
kaskada rasporedio oko njenih nogu tako da je morala prekinuti svoj ples. Miris
cimeta ispuni stenoviti tesnac. Crv se zaustavi iznad njih.

"Glasnik boga", uzdahnu Vaf.

Toplota je isuila znoj na Odradinom otkrivenom licu i ukljuila automatsku
izolaciju njenog pustinjskog odela iji je uinak ve poela da osea. Ona duboko
udahnu, razvrstavajui u mislima sastojke to su nadolazili iz tog cimetnog napada.
Vazduh oko njih bio je bridak od ozona i nakratko obogaen kiseonikom. Odrade je
skladitila utiske dok su joj ula bila u punoj pripravnosti.
U sluaju da preivim, pomisli ona.
Da, ovo je bio vredan podatak. Mogao bi doi dan kada e ga drugi iskoristiti.
eana izie natrake iz preoranog peska na ogoljenu stenu. Ponovo je zapoela
ples kreui se divlje, zabacujui glavu pri svakom okretanju. Kosa ju je ibala po
obrazima, a svaki put kada bi se u igri nala licem u lice sa crvom, povikala bi:
"ejtane!"
Paljivo, poput deteta na nepoznatom tlu, crv jo jednom krenu napred.
Skliznuvi preko vrha dine, sklupa se na ogromnoj steni i izloi svoja ogoljena usta
na dva koraka od eane.
Kada se zaustavio, Odrade postade svesna duboke grmljavine iz crvove pei.
Nije bila u stanju da odvoji pogled od odsjaja rasplamsalih narandastih plamenova
unutar tog stvorenja. Bila je to peina tajanstvene vatre.
eana prestade da igra. Podboi se i zagleda u udovite koje je prizivala.
Odrade je disala u odreenim vremenskim razmacima, to je predstavljalo
kontrolisano prikupljanje svih moi kojima je raspolagala jedna asna majka. Ako je
ovo bio kraj - pa, izvrila je Tarazina nareenja. Neka Vrhovna majka prikupi ostale
podatke od posmatraa koji su se nalazili iznad njih.
"Zdravo, ejtane", ree eana. "Dovela sam sa sobom jednu asnu majku i
jednog Tleilaksa."
Vaf se baci na kolena i pokloni.
Odrade skliznu pored njega kako bi stala uz eanu.
eana je duboko disala. Lice joj je bilo rumeno.
Odrade je ula pucketanje njihovih preraenih pustinjskih odela. Topao,
cimetno isueni vazduh oko njih bio je nabijen zvucima ovog susreta koje je sve
nadjaavalo mrmoravo plamtanje unutar nepokretnog crva.
Vaf se uspe do Odrade pogleda prikovanog za crva. Izgledao je kao da se
nalazi u transu.
"Ovde sam", proapta on.
Odrade ga u sebi opsova. Svaka neopravdana buka mogla je da nagna ovu zver
na njih. Dodue, znala je o emu Vaf razmilja. Nijedan drugi Tleilaks nikada nije
stajao ovako blizu potomka njegovog Proroka. ak ni svetenicima sa Rakisa nije to
nikada uspelo!
eana iznenada spusti desnu ruku. "Priblii se, ejtane!" uzviknu ona.

Crv stade da sputa svoja razjapljena usta dok cela plamena jama ne ispuni
stenoviti prolaz ispred njih.
Glasom jedva neto jaim od apata, eana ree: "Je l' vidite, majko, kako me
ejtan slua?"
Odrade je mogla da oseti silu kojom eana vlada crvom, bilo tajnog jezika
izmeu deteta i udovita. Bilo je strano.
Podigavi glas u beskrajnoj arogantnosti, eana ree: "Zamoliu ejtana da
nam dozvoli da zajaemo!" Ona se uzvera uz klizavu povrinu dine pored crva.
Istog asa velika usta se podigoe kako bi sledila njene pokrete. "Ostani
tamo!" povika eana. Crv se zaustavi.
Nisu njene rei te koje mu nareuju, pomisli Odrade. Ve neto drugo... neto
drugo...
"Majko, poite sa mnom", pozva eana.
Gurajui Vafa ispred sebe, Odrade poslua. Popeli su se uz peskovitu padinu
iza eane. Potisnuti pesak prelivao se nadole i gomilao u prolazu pored crva koji je
ekao. Ispred njih je crvov zailjeni rep vijugao du vrha dine. eana ih povede do
samog vrha stvorenja, putem na kome ih je ometao pesak. Zatim epa prednju ivicu
prstena koji se odvajao od naborane povrine i uspe se na svoju pustinjsku zver.
Mnogo sporije sledili su je Odrade i Vaf. Topla povrina crva uini se Odrade
da nije organskog porekla, ve pre iksijanski artefakt.
eana doskakuta napred du lea i sede skrtenih nogu tik iza njegovih usta,
gde su strali debeli i iroki prstenovi.
"Tako", ree eana. Ona se nagnu napred i zavue aku ispod ivice prstena,
blago je odiui kako bi otkrila ruiastu mekou ispod.
Vaf je istog asa poslua, ali Odrade se kretala sa vie opreza, skladitei
utiske. Povrina prstena bila je vrsta poput plaskrita i prekrivena siunim ukrasima.
Odradini prsti ispitae mekou ispod prednje ivice. Lagano je pulsirala. Povrina koja
ih je okruivala lagano se podizala i sputala u gotovo neprimetnom ritmu. Odrade je
kod svakog pokreta ula tanano struganje.
eana podbode povrinu iza sebe.
"ejtane, kreni!" naredi ona.
Crv se ni ne pomeri,
"Molim te, ejtane", moljakala je eana.
Odrade oseti oajanje u eaninom glasu. Dete je imalo toliko poverenja u svog
ejtana, ali Odrade je znala da je devojici bilo dozvoljeno da jae samo onog prvog
puta. Odrade je znala celu priu - od elje da ga vidi mrtvog od zbrke sa svetenicima
- ali nita od toga nije joj govorilo ta e se zbiti u narednom trenutku.
Iznenada, crv se pokrenu. Naglo se podigao, uvio nalevo i izvivi se na malom
prostoru izaao iz stenovitog prolaza a zatim se uputio u otvorenu pustinju udaljujui
se od Dar-es-Balata.

"Mi idemo s bogom!" povika Vaf.

Zvuk njegovog glasa zaprepasti Odrade. Kakva neobuzdanost! Osetila je mo
u njegovoj veri. tektanje ornitoptera koji su ih pratili dolazilo je iz visine. Vetar to
su ga podizali svojim prolaskom ibao je pored Odrade, pun ozona i toplih mirisa iz
pei koje je izazvalo uurbamo kretanje nemani.
Odrade baci pogled preko ramena na 'toptere, razmiljajui kako bi neprijatelji
lako mogli ovu planetu da oslobode jednog deteta to im je zadavalo muke, jedne isto
takve asne majke i jednog prezrenog Tleilaksa - sve se to moglo postii u nekom
krajnje povoljnom trenutku u otvorenoj pustinji. Znala je da bi svetenika klika
mogla to da pokua, nadajui se da Odradini uvari koji su se nalazili tamo gore nee
stii da ih u tome spree.
Hoe li ih znatielja i strah zadrati?
Odrade priznade da i nju samu mui snana znatielja.
Kuda nas to ovo stvorenje nosi?
S punom izvesnou se moglo rei samo da se nije uputilo ka Kinu. Ona
podie glavu i virnu pored eane. Pravo ispred na obzorju leao je taj zupasti usek
od razbacanog kamenja iz predanja, to mesto na kome se Tiranin razbio pavi sa svog
bajkovitog mosta.
Mesto upozorenja iz Drugih seanja.
Iznenadno otkrie zabravi Odradin um. Razumela je upozorenje. Tiranin je
umro na mestu koje sam bee izabrao. Mnoge smrti ostavile su svoje otiske na tom
mestu, ali njegov je najvei. Tiranin je krajnje svrsishodno izabrao marrutu svog
hodoaa. eana nije rekla svom crvu da se uputi prema tom mestu. Krenuo je
onamo po sopstvenoj volji. Magnet Tiraninovog beskonanog sna dovukao ga je do
mesta na kome je taj san otpoeo.
26.
Upitae jednog stanovnika suvozemlje ta je vanije - jedan litarjon vode ili
ogroman bazen vode? Stanovnik suvozemlje razmiljao je jedan trenutak, a zatim
odgovorio: "Vaniji je litarjon. Nijedan ovek ne moe sam posedovati veliki bazen
vode. A litarjon moete sakriti ispod ogrtaa i pobei s njim. Niko za to nee znati."
'ale sa drevne Dine', arhive Bene Geserita
U toku je bio jedan drugi as u dvorani za vebanje ne-kugle; Dankan je u
pokretnom kavezu izvodio vebe, duboko uveren da e se ova neobina serija vebi
nastavljati sve dok njegovo novo telo ne usvoji sedam sredinjih poloaja tela
potrebnih da se u bici odgovori na napad iz osam pravaca. Njegovo zeleno

jednodelno odelo bilo je tamno od znoja. Samo na ovoj lekciji zadrali su se dvadeset
dana!
Tegu je bila poznata drevna tradicija koju je Dankan ovde oiveo, ali znao ju je
pod drugaijim imenima i u drugaijem sledu. Pre no to je isteklo pet dana rada, Teg
je poeo da sumnja u nadmonost modernih metoda. Sada je bio ubeen da je
Dankan inio neto sasvim novo - da je pomeao staro sa onim to je nauio u
Tvravi.
Teg sede za svoju kontrolnu konzolu kao posmatra i uesnik. Konzole preko
kojih se upravljalo opasnim skrivenim silama u ovoj vebi zahtevale su da ih Teg
podesi prema svom umu, ali sada je oseao da ih dobro poznaje i vodio je napad s
lakoom, esto ak nadahnuto.
Lusila, u kojoj je lagano kljualo, povremeno bi zavirila u dvoranu. Posmatrala
bi, a zatim odlazila bez rei. Teg nije znao ta Dankan preduzima u vezi sa
Utiskivaicom, ali inilo se da probueni gola igra igru odlaganja sa svojom
zavodnicom.
Teg je znao da ona nee dozvoliti da se to stanje odui, ali nita nije mogao da
preduzme s tim u vezi. Dankan nije bio vie 'suvie mlad' za Utiskivaicu. To mlado
telo sadralo je zreo mozak iskusnog mukarca sposobnog da sam donosi odluke.
Dankan i Teg proveli su na vebalitu itavo jutro, iskoristivi samo jedan
predah. Danas su se Dankanove sposobnosti popele na jedan novi nivo, a napredovao
je i dalje.
Teg je sedei na neobinom seditu u kavezu konzole uvrtao sile napada tako
da su one obrazovale jedan sloen manevar, napadajui sleva, zdesna i odozgo.
Harkonenska oruarnica obilovala je svim moguim egzotinim orujima i
ureajima za vebanje od kojih je Teg neke poznavao samo iz istorijskih prikaza.
Dankanu oigledno nijedno nije bilo nepoznato, zbog ega mu se Teg divio. Lovcitragai iji je cilj bio da probiju titnik sile bili su deo skrivenog sistema koji su sada
koristili.
"Oni automatski usporavaju kako bi proli kroz titnike", objasnio je Dankan
svojim mlado-starim glasom. "Ako suvie brzo udare, titnik, razume se, odbije
udarac."
"titnici tog tipa gotovo da su izili iz upotrebe", ree Teg. "Nekoliko drutava
zadralo ih je u nekim sportovima, ali inae..."
Dankan zadade munjevit protivudarac kojim obori tri lovca-tragaa na pod,
otetivi ih u toj meri da e im biti potrebna pomo slube za odravanje u ne-kugli.
On ukloni kavez i iskljui sitem, ali ga je ostavio u praznom hodu, a zatim prie
Tegu, diui duboko pa ipak lako. Teg se osvrnu, ali ugleda samo deli Lusilinog
ogrtaa dok se ona udaljavala.
"Ovo lii na dvoboj", primeti Dankan. "Ona pokuava da se probije kroz moju
strau, a ja zadajem protivudarce."

"uvaj se", ree Teg. "Ona je prava asna majka."

"Poznavao sam ih nekoliko u svoje vreme, baare."
Teg se jo jednom zbuni. Upozorili su ga da e morati da se prilagodi ovom
novom Dankanu Ajdahu, ali nije u potpunosti sagledao neprestane zahteve koje e to
prilagoavanje nametati njegovom umu. Upravo sada je pogled Dankanovih oiju
bio zbunjujui.
"Naa pravila su se malo izmenila, baare", dodade Dankan. On podie pekir
sa poda i obrisa njime lice.
"Nisam siguran da te vie iemu mogu nauiti", priznade Teg. Dodue, eleo je
da Dankan prihvati njegovo upozorenje u vezi sa Lusilom. Zar je Dankan uobraavao
da su asne majke iz tih drevnih dana istovetne sa enama dananjice? Teg je mislio
da to uopte nije bio sluaj. Kao i sav ostali ivot i Sestrinstvo se razvijalo i menjalo.
Tegu je bilo jasno da je Dankan odredio svoje mesto u Tarazinim
mahinacijama. Dankan nije samo dobijao na vremenu. Vebao je telo za neki lini,
posebni cilj, a doneo je i vlastiti sud o Bene Geserit.
Taj sud je doneo na osnovu nedovoljnih podataka, pomisli sumorno Teg.
Dankan ispusti pekir i ostade za trenutak zagledan u njega. "Dozvoli da sam
procenim moe li me jo emu nauiti, baare." Zatim se okrenu i kiljei se zagleda
u Tega koji je sedeo u kavezu.
Teg duboko uzdahnu. Osetio je slab miris ozona koji je dopirao iz ove
dugovene harkonenske opreme koja je otkucavala ekajui Dankana da se vrati u
akciju. U golinom znoju preovladavala je oporost.
Dankan kinu.
Teg mrknu prepoznavi sveprisutnu prainu koju su podizali svojim
vebanjem. Povremeno se lake mogla osetiti u ustima nego omirisati. Bazna je. Sem
nje oseao se samo jo miomiris iz preiivaa vazduha i regeneratora kiseonika. U
sistem je bila ugraena i neka cvetna aroma, ali Teg nije mogao da prepozna cvet.
Tokom njihovog jednomesenog boravka kugla je poprimila ljudske mirise to su se
lagano uvukli u izvorni sklop - znoj, mirise iz kuhinje, nikada dovoljno potisnutu
jetkost neizmernog protesta. Tega su ovi podsetnici na njihovo prisustvo udno
vreali. On uhvati sebe kako njuka i oslukuje zvuke koji bi mu otkrili nametljivce neto vie od odjeka njihovih vlastitih koraka i priguene lupe metala iz oblasti
kuhinje.
Prekide ga Dankanov glas: "udan si ti ovek, baare."
"Kako to misli?"
"U tome lei tvoja slinost sa vojvodom Letom. Istovetnost lika predstavlja
usud. On je bio neto nii od tebe, ali istovetnost..." On odmahnu glavom,
razmiljajui o benegeseritskim zamislima koje su se skrivale iza genetskih obeleja
na Tegovom licu - sokolski pogled, bore, postojanje neeg unutranjeg, sigurnost u
moralnu nadmonost.

U kojoj meri moralan i koliko nadmoan?

Prema zapisima koje je video u Tvravi (a Dankan je bio ubeen da su tamo
bili ostavljeni kako bi ih on pronaao) Tegova ast predstavljala je gotovo opte
mesto u celokupnom ljudskom drutvu ovog doba. U bici kod Markona neprijatelju
je bilo dovoljno ve samo to to se pred sobom imao Tega glavom i bradom pa da
smesta zatrae primiije. Da li je to bilo tano?
Dankan pogleda u Tega koji se nalazio u kavezu konzole i postavi mu to
pitanje.
"Ugled moe predstavljati lepo oruje", odvrati Teg. "esto pomae da se
prospe manje krvi."
"Zato si kod Arbeloua poao na front sa svojim trupama?" upita Dankan.
Na Tegu se vide da je iznenaen. "Gde si to saznao?"
"U Tvravi. Mogao si poginuti. emu bi to sluilo?"
Teg se podseti da ovo mlado telo koje se nadnosi nad njim sadri nepoznato
znanje koje verovatno usmerava Dankanovu elju za novim poimanjem. Teg je
pretpostavljao da se u toj nepoznatoj oblasti kriju najvee vrednosti za Sestrinstvo.
"Trpeli smo teke gubitke kod Arbeloua tokom dva dana pre toga", odgovori
napokon Teg. "Pogreio sam u proceni neprijateljskog straha i fanatizma."
"Ali rizik od..."
"Moje prisustvo na frontu govorilo je mojim ljudima: 'Delim s vama rizik'."
"Zapisi u Tvravi kau da su u Arbelou bili iskrvarili Liceigrai. Patrin mi je
rekao da ste svojim pomonicima postavili veto kada su vas uporno nagovarali da
oistite tu planetu, steriliete je i..."
"Ti nisi bio tamo, Dankane."
"Pokuavam da budem. Znai, potedeli ste svoje neprijatelje uprkos svim
savetima."
"Sem Liceigraa."
"Tada ste nenaoruani proli kroz neprijateljske redove i to pre no to su
poloili oruje."
"Kako bih ih uverio da nee biti prevareni."
"To je bilo veoma opasno."
"Je li? Mnogi od njih su nam se pridruili u konanom napadu na Kroinin, gde
smo slomili anti-sestrinske trupe."
Dankan je uporno zurio u Tega. Ne samo da je ovaj stari baar svojom
pojavom podseao na vojvodu Leta, ve je, takoe, posedovao istu atreidsku
harizmu: bio je legendarna pojava ak i meu svojim bivim neprijateljima. Teg je
rekao da vodi poreklo od Ganime Atreid, ali mora da je u njemu bilo i neeg vie.
Dankana zastraie putevi benegeseritskog umea uzgajanja.
"Sada emo se vratiti vebanju", ree Dankan.
"Ne satiri se."

"Zaboravlja, baare, da se ja seam jednog tela isto ovako mladog i to upravo

ovde na Giedi I."
"Gamuu!"
"Novo ime joj dobro pristaje, ali moje telo jo se prisea originala. Znam da su
me zbog toga i poslali ovamo."
Razume se da on to zna, pomisli Teg.
Prikupivi novu snagu tokom ovog kratkog odmora, Teg uvede jedan jo
neupotrebljen element u napad i odasla jednu iznenadnu goruu strelu ka levoj strani
Dankanovog tela.
S kakvom je samo lakoom Dankan odbio taj napad!
Upotrebio je udnu meavinu od pet razliitih poloaja, kao da je svaki od njih
iznaao neposredno pre same upotrebe.
"Svaki napad predstavlja pero koje lebdi na beskrajnoj stazi", ree Dankan. U
glasu mu se nije nazirao napor. "Kada se pero priblii, biva skrenuto i uklonjeno."
Jo dok je to govorio odbi izmenjeni napad i skladno uzvrati udarac.
Tegova mentatska logika pratila mu je pokrete do taaka koje je smatrao
opasnim mestima. Zavisnost i vrsta logika!
Dankan se spremao za napad kreui se ispred njega, radije odmeravajui
svoje pokrete nego uzvraajui. Teg je bio primoran da koristi sve svoje sposobnosti
dok su sile titnika gorele i svetlucale du poda. Dankanova napregnuta figura u
pokretnom kavezu poigravala je du prostora izmeu njih. Nijedan od Tegovih
lovaca-tragaa ili brojaa goruih strelica nije ni dodirnuo tu figuru u pokretu.
Dankan je bio as iznad njih, as ispod, kao da se uopte nije plaio stvarnog bola
koji bi mu ta oruja mogla naneti.
Dankan jo jednom povea brzinu svog napada.
Strela bola krenu Tegovom rukom od ake koju je drao na kontrolama, pa sve
do ramena.
Uz otar povik Dankan iskljui opremu. "Izvini, baare! Odlino si se branio,
ali bojim se da su te godine porazile."
Jo jednom Dankan pree preko podijuma i stade iznad Tega.
"To je tek neznatan bol, iji je zadatak bio da me podseti na onaj koji sam ja
tebi naneo", ree Teg. Zatim protrlja ukoenu ruku.
"Kriva je uspaljenost trenutka", odvrati Dankan. "Za danas smo dosta uinili."
"Ne ba", ree Teg. "Nije dovoljno ojaati samo tvoje miie."
Kod ovih Tegovih rei Dankan oseti kako mu se itavo telo buni. On iskusi
neuhvatljivi dodir one nedovrene stvari koju ponovno buenje nije uspelo da
ovaploti. Neto je ualo u njemu, pomisli Dankan. Liio je na neraspupano prolee
koje je ekalo trenutak da se oslobodi.
"ta bi ti jo uinio?" upita Dankan. Glas mu je zvuao promuklo.

"Tvoj opstanak je ovde u pitanju", odgovori Teg. "Sve ovo uinjeno je da bi

ostao nepovreen i sigurno stigao na Rakis."
"Zbog nekih benegeseritskih razloga za koje kae da ti nisu poznati!"
"Nisu mi poznati, Dankane."
"Ali ti si mentat."
"Mentatima su potrebni podaci da bi stvarali planove."
"Smatra li da Lusila zna?"
"Nisam siguran, ali dozvoli da te ponovo upozorim na nju. Ona ima nareenje
da te dovede na Rakis pripremljenog za ono to mora tamo uiniti."
"Moram?" Dankan kratko protrese glavom. "Nisam li ja svoj vlastiti ovek, sa
pravom da donosim vlastite odluke? ta mislite da ste probudili, nekog prokletog
Liceigraa sposobnog jedino da izvrava nareenja?"
"Je li ti to meni pokuava da kae kako nee da poe na Rakis?"
"Govorim ti da u sam donositi odluke kada saznam ta treba da uinim. Ja
nisam najmljeni ubica."
"Misli li da ja jesam, Dankane?"
"Mislim da si astan ovek, neko ko zasluuje divljenje. Dozvoli, ipak, da
imam vlastita merila o dunosti i asti."
"Pruena ti je jo jedna prilika za ivot..."
"Ali ti nisi moj otac, a Lusila mi nije majka. Utiskivaica? Za ta se to nada da
e me pripremiti?"
"Moglo bi se desiti da ni ona to ne zna, Dankane. Poput mene, moda i ona
poznaje samo deo plana. Poznavajui nain na koji Sestrinstvo deluje, to je ak vrlo
verovatno."
"Znai, vas dvoje treba samo da me uvebate i isporuite na Arakis. Evo
paketa koji ste naruili!"
"Ova vaseljena se mnogo razlikuje od one u kojoj si prvobitno roen",
napomenu Teg. "Kao i u tvoje vreme, jo je na snazi Velika konvencija koja
zabranjuje atomsko oruje i pseudoatomsko oruje. Jo govorimo da su podli napadi
zabranjeni. Unaokolo su razbacani listovi hartije na kojima smo ispisali svoja imena
i..."
"Ne-brodovi su izmenili sutinu svih tih ugovora", prekinu ga Dankan.
"Mislim da sam u Tvravi dobro prouio istoriju. Reci mi, baare, zato je Polov sin
traio od Tleilaksa da ga snabdevaju mojim golama, stotinama mojih gola! Tokom
svih tih hiljada godina?"
"Polov sin?"
"Zapisi u tvravi nazivaju ga boanskim carom. Ti ga zove Tiraninom."
"Oh. ini mi se da ne znamo zato je to inio. Moda je udeo za nekim iz..."
"Vratili ste me samo zato da bih se suprotstavio crvu!" uzviknu Dankan.

Zar je to ono to inimo! upitao se Teg. Razmatrao je tu mogunost vie puta,

ali to je bila samo mogunost, a ne i plan. ak i da je tako, mora da postoji jo neto
u Tarazinoj zamisli. Teg je to oseao svakim vlaknom svog mentatskog iskustva. Da
li je Lusila znala? Teg se nije zavaravao da moe izvui neto iz jedne savrene asne
majke. Ne... morae da dobije na vremenu, da eka, posmatra i slua. Na izvestan
nain, to je bilo ono to je i Dankan Ajdaho naumio. A taj put je bio opasan, jer se
nije uklapao u Lusiline namere.
Teg zatrese glavom. "Stvarno ne znam, Dankane."
"Ti sledi nareenja."
"Jer sam se zakleo Sestrinstvu?"
"Prevare, nepotenje - to su prazne rei kada je u pitanju opstanak Sestrinstva."
Dankan je sa primesom poruge navodio njegove vlastite rei.
"Da, rekao sam to", sloi se Teg.
"Sada ti verujem zato to si to rekao", kaza Dankan. "Ali Lusili ne verujem."
Teg prisloni bradu na grudi. Opasno... opasno...
Mnogo sporije nego ikada ranije, Teg odvrati panju od takvih misli, proe
kroz proces ienja uma usredsredivi se na potrebe koje mu je Taraza nametnula.
"Ti si moj baar."
Dankan je jedan trenutak prouavao baara. Na starevom licu uoavale su se
bore od umora. Dankan se odjednom priseti koliko je Tegu godina, upitavi se da li
su ljudi poput Tega ikada padali u iskuenje da potrae Tleilakse i postanu gole.
Verovatno da ne. Znali su da mogu postati igrake u rukama Tleilaksa.
Ova misao preplavi Dankanovu svest i natera ga da se tako napadno ukoi da
Teg, podigavi pogled, to odmah primeti.
"Neto nije u redu?"
"Tleilaksi su mi neto uinili, neto to jo nije izbilo na povrinu", promuklo
ree Dankan.
"Toga smo se i plaile!" Ove rei izgovorila je Lusila stojei na vratima iza
Tega. Pola je napred i zaustavila se na dva koraka od Dankana. "Sluala sam. Vas
dvojica ste pravi izvor obavetenja."
Teg poe uurbano da govori u nadi da e otupiti bes koji je osetio u njoj.
"Danas je savladao sedam stavova."
"Udara poput vatre", ree Lusila, "ali ne zaboravite da mi iz Sestrinstva teemo
poput vode i ispunjavamo svaku pukotinu." Ona odozgo pogleda u Tega. "Zar ne
vidite da je na gola prevaziao stavove?"
"Bez odreenog poloaja nema ni stava", primeti Dankan.
Teg uputi jedan otar pogled Dankanu koji je stajao visoko podignute glave,
glatkog ela i bistrih oiju dok je Tegu uzvraao pogled. Dankan je za kratko vreme,
od trenutka kada su mu probuena izvorna seanja, iznenaujue brzo odrastao.
"Proklet da si Milese!" promrmlja Lusila.

Teg nije isputao iz vida Dankana. inilo se da je celokupno mladievo telo

bujalo nekom novom snagom. Uoio je izvesnu postojanost koje ranije nije bilo.
Dankan usredsredi panju na Lusilu. "Ne ini li ti se da nee moi da ispuni
svoj zadatak?"
"Svakako da ne", ree ona. "Jo si muko."
A pomislila je: Da, to mlado telo mora da gori od sokova stvaranja. Odista,
hormonalne baklje su netaknute i osetljive na nadraaje. Dodue, njegov sadanji
stav i nain na koji ju je gledao, naterae je da uzdigne svoju svest na nove nivoe, za
koje je bila potrebna odreena snaga.
"ta su ti Tleilaksi uinili?" upita ona.
Dankanov odgovor je bio drzak, mada on toga nije bio svestan: "O velika
Utiskivaice, da znam kazao bih vam."
"Misli da je ovo igra?" upita ona.
"Ja ne znam ta je ovo!"
"Do sada ve mnogi znaju da nismo na Rakisu, kuda je trebalo da odletimo",
pripomenu ona.
"A Gamu vrvi od ljudi koji su se vratili iz Ratrkavanja", ree Teg. "Oni su u
stanju da ovde isprobaju mnoge mogunosti, jer ih je veoma veliki broj."
"Ko bi i pomislio da postoji neka izgubljena ne-kugla iz harkonenskih dana?"
upita Dankan.
"Svako ko je doveo u vezu Rakis i Dar-es-Balat", odvrati spremno Teg.
"Ako misli da je ovo igra, uzmi u obzir i njenu nunost", dobaci mu Lusila.
Ona se naglo okrenu, kako bi se usredsredila na Tega. "A ti nisi posluao Tarazu!"
"Grei! Uradio sam tano ono to mi je naredila da uradim. Ja sam njen baar
i ti zaboravlja koliko me dobro ona poznaje."
Sa odsenou koja ju je zaprepastila i naterala da zanemi, tananost Tarazinog
poteza utisnu se u Lusilu...
Mi smo pioni!
Kako je samo istanano Taraza uvek pokretala svoje pione. Lusila se nije
oseala ponienom, shvativi da je i ona samo pion. To je bilo saznanje koje svaka
asna majka Sestrinstva stie odgajanjem i vebom. ak je i Teg to znao. Ne
poniena, ne. Stvar koja ih je okruavala uvea se u Lusilinoj svesti. Uplaile su je
Tegove rei. Kako je samo plitak bio njen prethodni pogled na sile u koje su bili
zapleteni. Kao da je videla samo povrinu uzburkane reke na kojoj su se nalazile
unutranje struje. Meutim, sada je proticanje oseala svuda oko sebe, kao i
obeshrabrujue poimanje.
Pioni i postoje da bi bili rtvovani.
27.

Vaim verovanjem u singularnost, u granularne apsolute, vi poriete kretanje,

ak i kretanje evolucije! Dok uzrokujete granularnu vaseljenu da opstaje u vaoj
svesti, slepi ste za kretanje. Kada se stvari izmene, vaa apsolutna vaseljena nestaje,
prestaje da bude dostupna vaim samoogranienim opaanjima. Vaseljena vas je
nadmaila.
Prva verzija 'Atreidskog manifesta', Arhive Bene Geserita
Taraza poloi ake na slepoonice, dlanovima pokrivi ui i stade ih pritiskati.
ak su i njeni prsti mogli da osete umor koji je zahvatio unutranjost: tano izmeu
aka - zamor. Samo jedan treptaj kapaka bio je dovoljan da zapadne u trans
odmaranja. ake poloene na glavu predstavljale su jedina arita u kojima je njeno
telo bilo svesno okoline.
Stotinu otkucaja srca.
Ove vebe redovno je izvodila jo od vremena kada ih je kao dete nauila; bila
je to jedna od prvih benegeseritskih vetina koju je usvojila. Tano stotinu otkucaja
srca. Posle svih ovih godina vebanja telo joj je bilo u stanju da ih automatski odbroji
svojim nesvesnim metronomom.
Otvorivi ponovo oi kod stotog otkucaja, oseti se bolje. Nadala se da su pred
njom barem jo dva sata rada, pre no to je umor ponovo savlada. Tih stotinu
otkucaja srca produili su joj godine ivota provedene u budnom stanju.
Dodue, veeras, dok je razmiljala o tom starom triku, seanje joj se u
kovitlacima vratilo unazad. Obrela se uhvaena u vlastitom detinjstvu, u spavaonici
sa sestrom proktorom koja je nou obilazila spavaonice kako bi se uverila da sve
devojke spavaju u krevetima onako kako treba.
Sestra Baram, noni proktor.
Tarazi to ime ve godinama nije palo na pamet: Sestra Baram bila je niska i
debela, asna majka koja nije uspela da to i postane. Medecinske sestre i Suk-doktori
pronali su neto to na prvi pogled nije bilo vidljivo. Barami nikada nije bilo
dozvoljeno da iskusi zainsku agoniju. Nije krila ono to je znala o svom nedostatku.
Otkriven je dok je jo bila u pubertetu: povremeni nervni napadi, koji su se javljali
dok je tonula u san. Predstavljali su simptom neeg dubljeg, zbog ega su je
sterilisali. Usled tih napada Baram nije mogla da spava. Obilaenje prostorija
predstavljalo je logino zaduenje.
Baram je imala i druge slabosti koje njeni pretpostavljeni nisu otkrili. Odlazak
dece koja nisu mogla da zaspe u kupatilo bilo je esto povod da se sa Baram
zapodenu prigueni razgovori. Na naivna pitanja deca su uglavnom dobijala naivne
odgovore, ali ponekad je Baram pruala korisna obavetenja. Ona je, upravo, Tarazu
nauila triku odmaranja.

Jedna od starijih devojica pronala je jednog jutra sestru Baram mrtvu u

kupatilu. Napadi nonog proktora predstavljali su simptome kobnog poremeaja,
neeg to je bilo vano za rasplodne nalonice i njihove beskonane zapise.
Poto Bene Geserit nije predviao da uenice 'budu upoznate sa pojedinanim
smrtima' do akilotskog doba, sestra Baram bila je prva mrtva osoba koju je Taraza
videla. Telo sestre Baram bilo je pronaeno delimino zavueno ispod lavaboa, s
desnim obrazom prislonjenim o pod ploica i sa levom rukom koja je stezala
odvodnu cev ispod slivnika. Pokuavala je da se uspravi poto je pala i smrt ju je
zatekla u tom pokuaju, razgolitivi je u poslednjem pokretu kao nekog insekta
uhvaenog u ilibaru.
Kada su sestru Baram okrenuli da bi je odneli, Taraza je ugledala crveni otisak
tamo gde je obraz bio naslonjen o pod. Dnevni proktor objasnila joj je sa gotovo
naunikom ravnodunou nain na koji nastaju ovakvi otisci. Svako iskustvo
moglo se kasnije izmetnuti u podatak koristan za ove potencijalne asne majke i
pripojiti njihovim akilotskim 'razgovorima sa smru'.
Bledilo post mortem.
Dok je sedela za svojim stolom u Kapitolu, posle toliko godina koje su je
delile od tog dogaaja, Taraza bee primorana da koristi svoje paljivo fokusirane
moi usredsreivanja kako bi rasprila to seanje i oslobodila se za posao rasprostrt
pred njom. Toliko lekcija. Seanje joj je bilo tako strano ispunjeno. Toliko je ivota
bilo u njemu uskladiteno. Pogled baen na posao koji ju je ekao uveri njena ula da
je iva. Treba raditi. Bila je potrebna. Taraza hitro prionu na posao.
Neka je prokleta potreba da se gola obuava na Gamuu!
Ali ovaj gola je to zahtevao. Poznavanje tla pod nogama bilo je vanije od
obnavljanja izvorne osobe.
Mudro je postupila kada je poslala Burzmalija u arenu na Gamuu. Ako je
Miles odista pronaao sklonite... ako sada namerava da se pojavi, bie mu potrebna
sva raspoloiva pomo. Ona jo jednom razmotri situaciju razmiljajui o tome da li
je dolo vreme da zaigra igru predvianja. Toliko opasnosti! A meu Tleilaksima je
podignuta uzbuna, jer im je nagoveteno da e moda biti potrebna zamena za
njegovog golu.
"Spremite ga za isporuku."
Njen um okrete se problemu Rakisa. Tu budalu Tueka trebalo je paljivije
nadzirati. Koliko dugo ga jedan Liceigra moe zamenjivati? Dodue, Odrade nije
pogreila u izboru poprita. Dovela je Tleilakse u nemogu poloaj. Prikaziva bi se
mogao odati, uronivi Bene Tleilakse u kaljugu omrznutih.
Igra unutar benegeseritskog plana postala je veoma tanana. Ve pokolenjima
mahali su pred oima svetenstva sa Rakisa mamcem saveza sa Bene Tleilaksima.
Ali, sada! Tleilaksi moraju pomisliti da su oni izabrani umesto svetenika. Odradin
trolani savez prua mogunosti svetenicima da misle kako e svaka asna majka

prihvatiti Zakletvu podlonosti Podeljenom bogu. Sveteniko vee zamucalo bi od

uzbuenja na tu mogunost. Tleilaksi su, razume se, u tome videli priliku da dobiju
monopol nad melanom, da konano nadgledaju jedini izvor koji jo nije u njihovim
rukama.
Kucanje na vratima obavesti Tarazu da je stigla akilota sa ajem. To nareenje
uvek je bilo na snazi kada je Vrhovna majka radila da u kasne sate. Taraza baci
pogled na stoni krono, iksijanski ureaj koji je bio toliko taan da je urio ili
zaostajao svega jednu sekundu tokom veka: jedan dvadeset tri jedanaest posle
ponoi.
Ona pozva akilotu da ue. Devojka, jedna plavua sa hladnim pronicljivim
oima, ue i povi se kako bi poreala sadraj posluavnika pred Tarazu.
Taraza nije obraala panju na devojku, nastavljajui da zuri u posao koji ju je
ekao na stolu. Bilo je toliko toga da se uradi. Posao je bio vaniji od sna. Ali glava
ju je bolela i ona oseti izdajniku vrtoglavicu srodnu oseanju koje ovek ima kada
mu je mozak oamuen, to je znailo da e joj aj malo pomoi. Ona dovede sebe u
stanje mentalnog izgladnjivanja, koje je moralo biti pravilno izvedeno jer inae ne bi
bila u stanju ak ni da ustane. Ramena i lea joj se ukoie.
Akilota krenu, ali Taraza joj daje znak da ostane. "Izmasiraj mi lea, sestro,
molim te."
Akilotine uvebane ake lagano su izvodile krune pokrete po Tarazinim
leima. Dobra devojka. Taraza se nasmei na ovu misao. Razume se da je bila dobra.
Nijedno manje vredno stvorenje ne bi moglo biti dodeljeno Vrhovnoj majci.
Kada je devojka otila, Taraza ostade tiho da sedi zadubljena u misli. Tako
malo vremena. Nerado je odvajala ma i jedan trenutak za san, mada nije mogla da ga
sasvim izbegne. Konano, i telo ima svoje nezaobilazne zahteve. Ve je prevazilazila
granicu lakog oporavljanja. Ne obrativi panju na aj ostavljen pored nje, Taraza
ustade i uputi se niz hodnik do svoje siune elije za spavanje. Nonoj uvarki
naredi da je probudi u jedanaest asova i opusti se ponovo obuena na tvrdom
poljskom krevetu.
U tiini podesi svoje disanje, odvoji ula tako da na njih ne utiu smetnje i
zapade u meu-stanje.
San joj nije dolazio.
Izreala je svoj celokupni repertoar za ovakve sluajeve, ali san ju je i dalje
zaobilazio.
Taraza je dugo leala, dok konano nije uvidela da joj je uzaludan svaki trud
da natera samu sebe na spavanje bilo kojom od tehnika to su joj stajale na
raspolaganju. Prvo e meustanje morati da uini svoje. U meuvremenu njen um je
nastavio da kljua.
Nikada nije mislila da svetenstvo sa Rakisa predstavlja glavni problem. Poto
su bili uhvaeni u mree religije, svetenicima se moglo upravljati putem religije.

Oni su u Bene Geseritu uglavnom videli mo koja je bila u stanju da ojaa njihovu
dogmu. Neka i dalje tako misle. Bio je to mamac koji e ih zaslepiti.
Neka je proklet taj Miles Teg! Tri meseca ni glasa od njega, kao ni povoljnog
izvetaja od Burzmalija. Spreno tle, znaci poletanja ne-brodova. Kuda li je Teg
mogao da ode? Gola je moda mrtav. Teg nikada ranije nije uinio nita slino. Stara
pouzdanost. Zato ga je i izabrala. Zbog toga, zbog njegovih vojnikih vetina i
slinosti sa starim vojvodom Letom - sve su to stvari koje su one pripremile u njemu.
Teg i Lusila. Izvanredan tim.
Ako nije bio mrtav, da se gola moda nije nalazio van njihovog domaaja? Da
ga se nisu domogli Tleilaksi? Napadai Ratrkanih? Sve je bilo mogue. Stara
pouzdanost. Tiina. Da li je njegovo utanje predstavljalo poruku? Ako je to bilo u
pitanju, ta je pokuavao da saopti?
Kao i vangijuina i Patrinova smrt i dogaaji na Gamuu bili su obavijeni
velom zavere. Da li je mogue da je Teg neko koga su neprijatelji Sestrinstva davno
podmetnuli? Nemogue! Njegova vlastita porodica predstavljala je dokaz protiv
takvih sumnji. Tegova kerka koja se nalazila u porodinoj kui bila je zbunjena kao
i ostali.
Ve tri meseca ni rei.
Oprez. Upozorila je Tega da bude krajnje oprezan dok titi golu. Teg je video
veliku opasnost na Gamuu. vangijuini izvetaji su to razjasnili.
Kuda su Teg i Lusila mogli da odvedu golu?
Gde su nabavili ne-brod? Zavera?
Tarazin um nastavi da krui oko njenih dubokih sumnji. Je li to Odradino delo?
Ko je jo kovao zaveru sa Odrade? Lusila? Odrade i Lusila nikad se ranije nisu srele,
pre tog kratkog susreta na Gamuu. Ili, moda, jesu? Ko je bio blizak Odradi, te je
mogao da iri zajednike ideje oteale od aputanja? U Lusilinu odanost niko nikada
nije posumnjao. Obe su delovale savreno, tano onako kako je bilo odreeno. Ali
tako bi se ponaali i zaverenici.
injenice! Taraza je udela za injenicama. Krevet pod njom zauka i prekinu
njenu izdvojenost koju su naruile kako brige tako i zvuci njenih vlastitih pokreta.
Taraza pomirljivo dovede sebe jo jednom u stanje oputanja.
Oputanje, a potom san.
Brodovi Ratrkanih leprali su kroz Tarazinu umorom zamagljenu matu.
Izgubljeni su se vratili u svojim bezbrojnim ne-brodovima. Da li je kod njih Teg
pronaao brod? Ta mogunost bila je ispitana na najneprimetniji mogui nain, kako
na Gamuu tako i na drugim mestima. Pokuala je da broji zamiljene brodove, ali ovi
odbie da u redu promiu, to je bilo neophodno za zapadanje u san. Ne napravivi
nijedan pokret Taraza dovede sebe u stanje pripravnosti i dalje leei na svom
poljskom krevetu.

Pokuala je da otkrije neto u dubini svoga uma. Umor je pregradio tu stazu

sporazumevanja - ona se uspravi u krevetu potpuno budna.
Tleilaksi su saraivali sa Ratrkanima koji su se vratili. Sa tim bludnim
Uvaenim Nalonicama i sa Bene Tleilaksima koji su doli sa njima. Taraza nasluti
jedno jedino ustrojstvo iza tih dogaaja. Izgubljeni se nisu vratili iz puke znatielje,
da bi otkrili svoje korene. Zajednika elja da ponovo ujedine celokupno
oveanstvo nije bila sama po sebi dovoljna da ih dovede nazad. Bilo je oigledno da
su Uvaene Nalonice dole sa snovima o porobljavanju.
ta ako Tleilaksi koji su bili poslati meu Ratrkane nisu sa sobom poneli
tajnu akslotl rezervoara? ta onda? Melan. Narandastooke kurve oigledno su
koristile neprimerenu razmenu. Ratrkani moda nisu reili tajnu tleilakih
rezervoara. Znali su za njihovo postojanje i pokuali su da ih prerade. Ako nisu uspeli
- melan!
Ona stade da istrauje ovaj plan.
Izgubljeni su ostali bez pravog melana koji su njihovi preci poneli kada su
kretali u Ratrkavanje. Koji izvori su im preostali? Crvi Rakisa i originalni Bene
Tleilaksi. Kurve se ne bi usudile da otkriju svoje prave namere. Njihovi preci
verovali su da se crvi ne mogu preseliti. Da li je mogue da su Izgubljeni pronali
planetu pogodnu za crve? Razume se da je bilo mogue. Moda su otpoeli cenjkanje
sa Tleilaksima kako bi im odvratili panju. Njihova prava meta trebalo bi da bude
Rakis. Ili je moda nalije prava strana.
Bogatstvo koje se moe prenositi.
Videla je Tegove izvetaje o bogatstvu koje se steklo na Gamuu. Neki od
vraenih imali su kovani novac, a neki ipove za pregovaranje. I to je bilo sve to se
moglo razabrati o bankarskim kretanjima.
Dodue, koja je to vea valuta od zaina mogla biti u opticaju?
Bogatstvo. Razume se, to je bilo ono pravo. I bez obzira na vrstu ipova,
pogaanje je poelo.
Taraza odjednom postade svesna glasova ispred vrata. Akilota, uvarka sna,
prepirala se sa nekim. Glasovi su bili tihi, ali Taraza je dovoljno ula da dovede sebe
u stanje pune pripravnosti.
"Naruila je buenje za pozno jutro", bunila se njena uvarka sna.
Neko drugi proaputa: "Rekla je da je obavestim onog asa kada se vratim."
"Kaem vam da je veoma umorna. Potrebna joj je..."
"Treba je sluati! Recite joj da sam se vratio!"
Taraza sede i prebaci noge preko ivice poljskog kreveta. Stopalima napipa pod.
Bogovi! Kako su je samo kolena bolela. Nanosilo joj je bol i to to nije mogla da
raspozna apat nametljivca, osobu koja se prepirala sa njenom straarkom.
iji povratak sam... Burzmali!
"Budna sam", odazva se Taraza.

Vrata se otvorie i uvarka sna promoli glavu. "Vrhovna majko, Burzmali se

vratio sa Gamua."
"Smesta ga uvedi!" Taraza upali jednu sjajnu kuglu smetenu kod uzglavlja
poljskog kreveta. Njena uta svetlost odagna tamu iz odaje.
Burzmali ue i zatvori vrata za sobom. Iako mu to niko nije naloio, on
dodirnu prekida za razdvajanje zvukova na vratima i na taj nain ukloni svu
spoljanju buku.
Privatnost? Znai, loe vesti.
Ona podie pogled prema Burzmaliju. Bio je to onizak, vitak momak sa
izrazito trouglastim licem koje se suavalo u koatu bradu. Plava kosa prekrivala
mu je elo. Njegove iroko razmaknute zelene oi bile su budne i oprezne. inilo se
da je suvie mlad za odgovornosti koje sa sobom nosi mesto baara, ali Teg je kod
Arbeloua bio jo mlai. Prokletstvo, starimo. Ona primora sebe da se opusti i prihvati
injenicu da je Teg obuio ovog oveka i da mu je potpuno verovao.
"Saopti mi loe vesti", ree Taraza.
Burzmali proisti grlo. "Jo nema nikakvog znaka od baara i njegove druine
na Gamuu, Vrhovna majko." Glas mu je bio dubok, muki.
A to nije ono najgore, pomisli Tarata. Na Burzmaliju je jasno uoavala znake
nervoze.
"Hajde, da ujem sve", naredi ona. "Oigledno si zavrio sa pretraivanjem
ruevina Tvrave."
"Nema preivelih", ree on. "Napadai su zbrisani."
"Tleilaksi."
"Verovatno."
"Nisi siguran?"
"Napadai su koristili onaj novi iksijanski eksploziv, l2-Uri. Ja... ja mislim da
su ga upotrebili kako bi nas naveli na pogrean trag. Takoe, pronali smo
mehanikim putem napravljene otrove za ispiranje mozga u vangijuinoj lobanji."
"ta je sa Patrinom?"
"vangijuin izvetaj bio je taan. Razneo je sam sebe u tom brodu-mamcu.
Identifikovali su ga prema ostacima dva prsta i jednog ouvanog oka. Od njega nije
preostao nijedan drugi dovoljno veliki deo koji bi se mogao ispitati."
"Ali ti si sumnjiav! Da ujem zato!"
"vangiju je ostavila poruku koju jedino mi moemo proitati."
"Trajni znaci na nametaju?"
"Da, Vrhovna majko, i..."
"Znai, znala je da e biti napadnuta i imala je vremena da ostavi poruku.
Videla sam tvoj prethodni izvetaj o pustoenju koje je ostalo posle napada."
"Bio je brz i zaista nezadriv. Napadai se nisu trudili da povedu zarobljenike."
"ta je rekla?"

"Kurve."
Taraza pokua da se odupre oku, mada je oekivala da uje tu re. Napor koji
je uloila da bi ostala mirna gotovo da je iscrpeo svu njenu snagu. Ovo je bilo veoma
loe. Taraza dozvoli sebi jedan duboki uzdah. vangijuina opozicija ustrajala je do
kraja. Ali, onda, naslutivi nesreu, donela je pravilnu odluku. Znajui da e umreti i
da joj se pre toga nee ukazati prilika da nekoj drugoj asnoj majci prenese ivote iz
svojih seanja, ponovo se odluila na najdublju odanost. Ako nisi u stanju nita drugo
da uini, naoruaj znanjem svoje sestre i izigraj neprijatelja.
Znai, Uvaene Nalonice su stupile u akciju!
"Priaj mi o tvojoj potrazi za golom", naredi Taraza.
"Nismo bili prvi koji su preduzeli potragu u toj oblasti, Vrhovna majko. Naili
smo na dosta naknadno spaljenog drvea, stenja i ipraja."
"To je onda bio ne-brod?"
"Tragovi ne-broda."
Taraza klimnu samoj sebi. Nema poruka stare pouzdanosti?
"Koliko paljivo si ispitao tu oblast?"
"Nadletao sam je na rutinskom proputovanju iz jednog u drugo mesto."
Taraza dade znak Burzmaliju da sedne na stolicu blizu podnoja njenog
poljskog kreveta. "Sedi i opusti se. elim da za mene obavi neka nagaanja."
Burzmali se paljivo spusti na stolicu. "Nagaanja?"
"Ti si mu bio najomiljeniji uenik. elim da zamisli kako si ti Miles Teg.
Zna da mora izvesti golu iz Tvrave. Nikome oko sebe ne veruje u potpunosti, ak
ni Lusili. ta e uiniti?"
"Neto neoekivano, razume se."
"Razume se."
Burzmali protrlja svoju iljatu bradu. Posle kraeg utanja, on dodade:
"Verujem Patrinu. Potpuno mu verujem."
"U redu, ti i Patrin. ta ini?"
"Patrin je roen na Gamuu."
"I sama sam o tome razmiljala", ree ona.
Burzmali se zagleda u pod pred sobom. "Patrin i ja emo napraviti plan za
sluaj nude pre no to se i ukae potreba za njim. Uvek se pripremim za reavanje
jednog problema na vie naina."
"Vrlo dobro. A sada - plan. ta ini?"
"Zato se Patrin ubio?" zapita Burzmali. "Siguran si da je upravo to uinio?"
"Videli ste izvetaje. vangiju i nekolicina drugih bili su u to ubeeni. Slaem
se sa njima. Patrin je bio dovoljno odan da uini to za svoga baara."
"Za tebe! Ti si sada Miles Teg. Kakav plan ste ti i Patrin skovali?"
"Ja ne bih namerno poslao Patrina u sigurnu smrt."
"Sem u sluaju?"

"Patrin je to uradio na svoju ruku. Mogue, ako je plan potekao od njega, a ne

od... mene. Moda je to uinio kako bi me zatitio, kako bi se obezbedio da niko nee
otkriti plan."
"Kako je Patrin uopte mogao da doe do ne-broda bez naeg znanja?"
"Patrin je bio domorodac sa Gamua. Njegova porodica potie jo iz dana
Giede I."
Taraza zatvori oi i okrete glavu od Burzmalija. Znai i Burzmali je sledio iste
nagovetajne tragove koje je i ona ispitivala umom. Poznato nam je Patrinovo
poreklo. ta je znailo to povezivanje sa Gamuom? Njen um odbi da razmilja. Eto
do ega dolazi kada dozvoli da se toliko premori! Ona jo jednom pogleda u
Burzmalija.
"Da li je Patrin pronaao nain da stupi u vezu sa porodicom i starim
prijateljima?"
"Ispitali smo svaku vezu koju smo bili u stanju da pronaemo."
"Osloni se na to; niste ih sve sledili."
Burzmali slee ramenima. "Razume se da nismo. Nisam igrao na tu
pretpostavku."
Taraza duboko uzdahnu. "Vrati se na Gamu. Povedi sa sobom onoliku pomo
koliku naa sluba sigurno moe da odvoji. Reci Belondi da sam ja tako naredila.
Mora ubaciti agente u sve vidove ivota. Pronai koga je sve Patrin poznavao. ta je
sa preivelim lanovima njegove porodice? Prijateljima? Ieprkaj ih."
"To e uzburkati duhove, bez obzira na to koliko paljivi da budemo. I drugi e
saznati."
"Tu nema pomoi. Burzmali!"
Ve je bio na nogama. "Da, Vrhovna majko?"
"to se tie ostalih tragaa: mora biti stalno ispred njih."
"Smem li da upotrebim esnafskog navigatora?"
"Ne!"
"Kako onda..."
"Burzmali, ta ako su Miles, Lusila i na gola jo na Gamuu?"
"Ve sam vam rekao da ne prihvatam ideju prema kojoj su napustili planetu u
ne-brodu!"
Nastade jedna podua pauza tokom koje je Taraza prouavala oveka koji je
stajao u podnoju njenog poljskog kreveta. Obuio ga je Miles Teg. Bio je baarov
najomiljeniji uenik. ta je to Burzmalijev izvebani nagon nagovetavao?
Ona tihim glasom proaputa: "Da?"
"Gamu je bila Gieda I, harkonensko leglo."
"ta ti to kazuje?"
"Oni su bili bogati, Vrhovna majko. Veoma bogati."
"Pa?"

"Dovoljno bogati da tajno postave neku ne-odaju... ak moda i neku veliku

ne-kuglu."
"O tome ne postoje nikakvi zapisi! Iks nije nikad ak ni neodreeno
nagovestio tako neto. Oni nisu vrili ispitivanja na Gamuu, od..."
"Mito, kupovina preko posrednika, mnogobrojni prelasci iz ruke u ruku", ree
Burzmali. "Vremena gladi bila su veoma nemirna, a prethodili su im milenijumi
Tiraninove vladavine."
"Za vreme kojih su Harkoneni drali pognute glave ili ih gubili. Ipak,
priznajem da je tako neto mogue."
"Zapisi su moda izgubljeni", nagovesti Burzmali.
"Mi ih nismo izgubili, a nisu to uinile ni ostale vladavine koje su se odrale.
ta nagovetava ovaj tok nagaanja?"
"Patrina."
"Ahhhh."
On stade brzo da govori: "Da je ikada neto slino otkriveno, jedan domorodac
sa Gamua mogao bi to znati."
"Koliko ljudi bi to moglo znati? Misli da bi bili u stanju da sauvaju jednu
takvu tajnu... Da! Shvatam ta misli. Ako je to bila tajna Patrinove porodice..."
"Nisam se usudio nikome od njih da postavim neko pitanje u vezi s tim."
"Razume se da ne! Gde bi mogao da traga... a da ne pobudi..."
"Tamo na planini gde su naeni tragovi ne-broda."
"To znai da e morati lino tamo da ode!"
"to je veoma teko sakriti od uhoda", sloi se on. "Sem ako ne poem sa
malom pratnjom i toboe sa drugim ciljem."
"Kakvim drugim ciljem?"
"Da postavim nadgrobnu plou u znak seanja na mog starog baara."
"Dajui na taj nain svima do znanja kako smatramo da je mrtav? Tako je!"
"Ve ste zatraili od Tleilaksa da naprave zamenu za naeg golu."
"To je bila puka predostronost i nije u vezi sa... Burzmali, ovo je krajnje
opasno. Sumnjam da moemo zavesti onu vrstu ljudi koja e vas posmatrati na
Gamuu."
"Moja tuga i tuga ljudi koje u povesti sa sobom bie dramatina i uverljiva."
"Ono to je uverljivo nije nuno i ubedljivo za paljivog posmatraa."
"Zar ne verujete u moju odanost i odanost ljudi koje u povesti sa sobom?"
Taraza napui usne dok je razmiljala. Podsetila je samu sebe da je pouzdana
odanost neto to su nauili da podstiu ugledajui se na atreidsko ustrojstvo. Nain
na koji da stvaraju krajnje portvovane ljude. Burzmali i Teg predstavljali su divne
primere.
"Moglo bi da uspe", sloi se Taraza. Zurila je umujui u Burzmalija. Tegov
najomiljeniji uenik bi mogao biti u pravu!

"Idem", ree Burzmali. Zatim se okrete i poe.

"Samo trenutak", ree Taraza.
Burzmali se okrete. "Zasitiete se sherom, svi vi. A ako vas uhvate Liceigrai ovi novi - morate spaliti vlastite glave ili ih potpuno razmrskati. Preduzmi sve
neophodne mere opreza."
Iznenadno otrenjenje koje se ogledalo na Burzmalijevom licu umiri Tarazu.
Za trenutak se ponosio sobom. Dobro je to mu je ponos splasnuo. Nema potrebe da
bude nesmotren.
28.
Ve dugo znamo da se na predmete koje iskuavamo ulom dodira moe
uticati izborom - kako svesnim tako i nesvesnim. To je dokazana injenica, koja ne
zahteva od nas da verujemo kako se neka sila u nama prua napolje i dodiruje
vaseljenu. Poruujem da postoji pouna veza izmeu uverenja i onoga to smatramo
da je 'stvarno'. Svi nai sudovi optereeni su tekim teretom predakih uverenja
kojima smo mi iz Bene Geserita podloniji od ostalih. Nije dovoljno to smo toga
svesni i to se toga uvamo. Uvek moramo obraati panju na alternativna
tumaenja.
Vrhovna majka Taraza: rasprava u Veu
"Bog e nam ovde suditi", likovao je Vaf.
inio je to u najnepredvidljivijim trenucima za sve vreme ove duge vonje
kroz pustinju. eana kao da to nije primeivala, ali Vafov glas i primedbe poeli su
da umaraju Odrade.
Sunce Rakisa ve je bilo nisko na zapadu, ali crv koji ih je nosio nije
pokazivao znake umora dok je jezdio preko drevnog Sarera prema ostacima nasipa
Tiraninovog zida-prepreke.
Zato u ovom pravcu? pitala se Odrade.
Nijedan odgovor nije je zadovoljavao. Fanatizam i obnovljena opasnost koja
im je pretila od Vafa zahtevali su, dodue, trenutni odgovor. Ona se priseti napeva
erijata za koji je znala da ga je zaneo.
"Neka bog presudi, a ne ljudi."
Vaf se naljuti zbog podrugljivog tona njenog glasa. On pogleda prema obzorju
ispred njih, a zatim navie ka 'topterima koji su ih pratili u stopu.
"Ljudi moraju da obavljaju posao umesto boga", promrmlja on.
Odrade nite ne odgovori. Vaf je bio zaveden u svojim sumnjama i sada e se
pitati da li su te benegeseritske vetice odista delile Veliko uverenje?

Njene misli ponovo uronie u pitanja bez odgovora, preturajui po svemu to

je znala o crvima Rakisa. Lina seanja i Druga seanja istakla su jednu sliku. Mogla
je sebi da doara odevene Slobodnjake na crvima koji su bili ak i vei od ovoga;
svaki jaha naginjao se unazad oslanjajui se o jednu dugaku motku sa kukom na
kraju koja se zabadala u prstenove crva kao to njene ruke sada steu ovaj prsten. Na
obrazima je oseala vetar, a oko nogu joj se obavijala odora. Ovo jahanje sjedini se
sa svim ostalim u jednu dugu prisnost.
Prolo je mnogo vremena od kad je jedan Atreid jahao na ovaj nain.
Da li se klju za njihovo odredite nalazio u Dar-es-Balatu? Kako bi to bilo
mogue? Bilo je tako toplo, a njen um je istraivao budue dogaaje koji su mogli da
se dogode tokom ove pustolovine u pustinji. Nije bila dovoljno na oprezu.
Kao i sve ostale zajednice na Rakisu, i Dar-es-Balat se povlaio iz svojih
predgraa tokom ege ranog popodneva. Odrade se priseti koliko ju je uljalo njeno
novo pustinjsko odelo dok je ekala u senci zgrada blizu zapadnih granica Dar-esBalata. ekala je da odvojene pratnje dovedu eanu i Vafa iz osiguranih zgrada gde
ih je Odrade smestila.
Kako je samo bila izazovna meta! Trebalo je da se uvere u stvarnu pokornost
Rakisa. Pretnje Bene Geserita namerno su kasnile.
"ejtan voli toplotu", iznenada ree eana.
itelji Rakisa sklanjali su se od ege, ali to je bilo doba kada su crvi izlazili.
Da li je moda to predstavljalo znaajnu injenicu, koja je otkrivala razlog zbog koga
ih je ovaj crv nosio u odreenom pravcu?
Moj um poskakuje unaokolo poput deje lopte!
ta li je znailo to to su se itelji Rakisa krili od sunca dok su mali Tleilaks,
jedna asna majka i jedna divlja devojica jurili preko pustinje na leima crva? To je
bilo drevno ustrojstvo na Rakisu. U njemu nije bilo nieg iznenaujueg. Dodue,
drevni Slobodnjaci bili su uglavnom monici. Njihovi moderni naslednici vie su
zavisili od zaklona koji ih je titio od najjaeg sunca.
Kako su se samo svetenici oseali sigurnim iza svojih straarskih jaraka!
Svaki stanovnik gradskog sredita ne Rakisu znao je da se tamo napolju nalazi
kanat koji je bio skrenut kako bi napajao uske kanale ije se isparavanje ponovo
hvatalo u zamke za vetrove.
"tite nas nae molitve", govorili su, ali su dobro znali ta ih je titilo.
"Njegovo sveto prisustvo vieno je u pustinji."
Sveti crv.
Podeljeni bog.
Odrade spusti pogled na prstenove crva ispred sebe. I evo ga, tu je!
Ona pomisli na svetenike koji su se nalazili meu posmatraima u 'topterima
iznad njih. Kako su samo voleli druge da uhode! Oseala je kako je posmatraju s lea
u Dar-es-Balatu, dok je oekivala eanu i Vafa da se pojave. Oi iza visokih reetaka

sakrivenih balkona. Oi koje zure kroz uske prozore u debelim zidovima. Oi

skrivene iza plaz-ogledala ili oi koje posmatraju iz senki.
Odrade je primoravala sebe da ne obraa panju na opasnosti dok je pratila
protok vremena pomou kretanja linija senki na zidu iznad nje: bio je to pouzdan sat
u ovoj zemlji gde je malo ko merio vreme drugaije do koristei se suncem.
Napetost je rasla, pojaana potrebom da izgleda bezbrina. Hoe li napasti?
Hoe li se usuditi da to uine kada znaju da je preduzela vlastite mere opreza? Kako
su samo svetenici bili ljuti to su morali da se pridrue Tleilaksima u ovom tajnom
trijumviratu! Njenim asnim majkama, svetenicama iz Tvrave, nije se dopalo ovo
opasno ujedanje svetenika.
"Dopusti da jedna od nas bude mamac!"
Odrade je bila nepokolebljiva: "Ne bi poverovali. Sumnja bi ih drala na
odstojanju. Pored toga, sigurno e poslati Albertusa."
I tako je Odrade sada ekala u dvoritu Dar-es-Balata, zaklonjena zelenilom u
udubljenju gde je stajala, gledajui navie u liniju sunca koja se popela est spratova
u visinu - pored ipkastih ograda na nivou svakog balkona: zelene biljke,
svetlocrveni, narandasti i plavi cvetovi i trougao srebrnastog neba iznad tih naslaga.
I skrivene oi.
Kretanje kod irokih ulinih vrata s njene desne strane! U dvoritu se pojavi
jedno jedino stvorenje u svetenikoj zlatno-purpurno-beloj odori. Prouavala ga je
traei znake koji bi joj potvrdili da je moda jo jedan od Tleilaksa Liceigraa
proirio njihov uticaj, preobrazivi se u Albertusa. Ovo pred njom bio je ovek,
svetenik koga je poznavala: Albertus, stareina Dar-es-Balata.
Kao to smo i oekivale.
Albertus se kroz iroki atrijum i preko dvorita pribliavao sa vidljivim
dostojanstvom. Da li su se u njegovom dranju nazirali opasni predznaci? Hoe li
dati znak svojim ubicama? Ona okrznu pogledom nizove balkona: mala treperava
kretanja na viim nivoima. Svetenik koji se pribliavao nije bio sam.
Nisam ni ja!
Albertus se zaustavio na dva koraka od Odrade i podigao pogled prema njoj sa
mesta koje mu je pre toga zaokupljalo panju - sa zamrenih zlatnih i purpurnih
crtea poploanog poda dvorita.
Ima krhke kosti, pomisli Odrade.
Niim nije pokazala da ga je prepoznala. Albertus je bio jedan od onih koji su
znali da je glavni svetenik zamenjen preobraenim Liceigraem.
Albertus proisti grlo i drhtavo udahnu.
Krhke kosti! Krhko telo!
Iako je ta misao zabavljala Odrade, ona nije umanjila njenu zabrinutost. asne
majke uvek primete takve stvari. Trae tragove uzgajanja. Ako je i vreno ikakvo
odabiranje u Albertusovoj lozi, izvedeno je sa dosta pogreaka, elemenata koje e

Sestrinstvo nastojati da ispravi kod njegovih naslednika ako se ikad pokae da je

vredan uzgajanja. Razume se, to e biti razmotreno. Albertus se uzdigao na moan
poloaj i to je postigao tiho ali bez zastoja, tako da mora biti odlueno da li u njemu
postoji vredan genetski materijal. Dodue, Albertus je stekao bedno obrazovanje.
Akilota prve godine bila bi u stanju da s njim izie na kraj. Uslovljavanje meu
svetenstvom Rakisa bilo se poprilino izrodilo od dana starih Ribogovornica.
"ta e ti ovde?" upita Odrade, glasom koji se mogao protumaiti i kao
optuba i kao pitanje.
Albertus uzdrhta. "Donosim vam poruku od vaih ljudi, asna majko."
"Da je ujem!"
"Dolo je do malog zastoja, neto u vezi sa putem koji je bio poznat suvie
velikom broju ljudi."
To je bar bila pria koju su se dogovorile da serviraju svetenicima. Ali sa
Albnertusovog lica mogle su se proitati jo neke stvari. Tajne njemu poverene nisu
bile pohranjene na sigurno mesto.
"Gotovo da alim to nisam naredila da te ubiju", ree Odrade.
Albertus se povue za cela dva koraka. Pogled mu je postao isprazan kao da je
umro upravo tu, njoj naoigled. Prepoznala je tu reakciju. Albertus je dosegao pravo
stanje otkrovenja, u kom strah stee monice. Znao je da ova uasna asna majka
Odrade moe da ga osudi na smrt tek tako ili da ga ubije sopstvenim rukama. Nita
to kae ili uini nee izmai njenom uasnom pomnom ispitivanju.
"Razmiljao si da li da me ubije i uniti nau Tvravu u Kinu", optui ga
Odrade.
Albertus se divlje tresao. "emu optube, asna majko?" U glasu mu se
naziralo jadikovanje koje ga je odavalo.
"Ne pokuavaj da porie", uzviknu ona. "Pitam se koliko je jo osoba osim
mene shvatilo da te moe lako itati? Ti bi trebalo da bude uvar tajni. A ne da
hoda unaokolo sa svim naim tajnama ispisanim na licu!"
Albertus pade na kolena. Ona za asak pomisli da e poeti da puzi.
"Poslali su me vai ljudi!"
"A ti si bio presrean to e doi kako bi odluio da li postoji mogunost da
me ubije."
"Zato bismo mi..."
"Tiina! Ne dopada vam se to mi nadziremo eanu. Bojite se Tleilaksa. Stvari
su izmakle iz vaih svetenikih ruku i pokrenuti su dogaaji koji vas uasavaju."
"asna majko! ta da radimo? ta da radimo?"
"Sluaete nas! I vie od toga, sluaete eanu! Plaite se nae dananje
pustolovine? Veih stvari treba da se bojite."
Ona zatrese toboe obeshrabreno glavom, svesna kakav je sve ovo utisak
ostavilo na jadnog Albertusa. On se pogrbi pod teinom njene ljutnje.

"Na noge!" naredi ona. "I ne zaboravi da si svetenik i da se od tebe trai da

govori istinu!"
Albertus se spotiui uspravi i dalje drei pognutu glavu. Mogla je da vidi
kako mu telo odgovara na donetu odluku da se mane izgovora. Kakvo je to samo
suenje moralo da bude za njega! Pokoran prema asnoj majci koja mu je oigledno
itala misli, sada je morao da bude pokoran i prema svojoj religiji. Mora da se suoi
sa krajnjim paradoksom svih religija:
Bog zna!
"Nemoj nita kriti od mene, od eane i boga", ree Odrade.
"Oprosti mi, asna majko."
"Da ti oprostim? Nije u mojoj moi da pratam, niti bi to trebalo da trai od
mene. Ti si svetenik!"
On podie pogled prema Odradinom licu.
Paradoks ga je konano u potpunosti skrhao. Bog je ovde sigurno bio prisutan!
192og je obino bio daleko i suoenja su se mogla odgaati. Sutra je novi dan ivota.
Svakako da jeste. ovek ga moe prihvatiti ako sebi dopusti nekoliko malih grehova,
moda la ili dve. Samo za sada. Moda i jedan veliki greh, ako su iskuenja bila
velika. Bogovi bi trebalo da imaju vie razumevanja za velike grenike. Ostalo bi
vremena za iskupljivanje.
Odrade je zurila u Albertusa analizirajuim okom Misionarie Protektive.
Ahh, Albertuse, pomisli ona. Naiao si na ljudsko bie koje zna sve o stvarima
za koje si verovao da su tajne to ih deli sa svojim bogom.
Za Albertusa se njegovo sadanje stanje nije mnogo razlikovalko od smrti i one
krajnje pokornosti u odnosu na konani sud njegovog boga. To je sigurno
predstavljalo dobar opis nesvesnog naina na koji je Albertus dozvolio da se njegova
mo volje sada izdrobi. Svi njegovi religijski strahovi bili su dozvani u seanje i
usmereni prema jednoj asnoj majci.
Svojim najsuvljim glasom, ak se ni ne posluivi Glasom, Odrade ree:
"elim da se ova farsa smesta okona."
Albertus pokua da proguta knedlu. Znao je da ne sme lagati. Moda je
poznavao daleke mogunosti laganja, ali to bi bilo beskorisno. On pokorno podie
pogled prema Odradinom elu na kome je ivica kape njenog pustinjskog odela bila
vrsto navuena preko obrva. On prozbori glasom tek neto ujnijim od apata:
"asna majko, oseamo se kao rtve. Vi i Tleilaks idete u pustinju sa naom
eanom. Oboje ete od nje uiti, a..." Ramena mu se opustie. "Zato vodite
Tleilaksa?"
"Tako eana eli", slaga Odrade.
Albertus otvori usta, pa ih zatvori ne progovorivi. Mogla je da vidi kako ga
preplavljuje prihvatanje.

"Vratie se svojima sa mojim upozorenjem", naredi Odrade. "Opstanak

Rakisa i vaeg svetenstva zavisi samo od toga koliko me dobro budete sluali.
Neete nam ni najmanje smetati! A to se tie detinjastih zavera koje ste kovali protiv
nas - eana nam otkriva svaku vau ravu misao!"
Tada je Albertus iznenadi. Zatresao je glavom i suvo se zakikotao. Odrade je
ve primetila da su mnogi od ovih svetenika uivali u propasti, ali nije
pretpostavljala da bi ih mogle zabavljati njihove vlastite pogreke.
"Smatram da je tvoj smeh plitak", ree ona.
Albertus slegnu ramenima i delimino opet navue masku na lice. Odrade je
videla nekoliko takvih maski kod njega. Fasade! Stavljao ih je u slojevima. A daleko
ispod sve te zatite nalazio se neko ko je mario, neko koga je ovde ogolela do
krajnjih moguih granica. Ovi svetenici znali su da se opasno izgube u opirnim
objanjenjima - dodue samo kada ih salete gomilom pitanja.
Moram izvui na povrinu onoga koji mari, pomisli Odrade. Ona ga presee
kada je poeo da govori.
"Dosta! Saekae da se vratim iz pustinje. Za sada si moj glasnik. Prenesi
tano moju poruku i bie nagraen onako kako nisi ni sanjao. Ako, pak, izneveri,
bie ostavljen na milost i nemilost ejtanu!"
Odrade je posmatrala Albertusa kako trkarajui naputa dvorite pogrbljenih
ramena, glave isturene napred kao da nije mogao da doeka da ustima dosegne mesto
sa koga e ga njegovi uti.
Sve u svemu, pomisli ona, dobro je prolo. Sraunati rizik, veoma opasan po
nju lino. Bila je ubeena da su se na balkonima iznad nje nalazile ubice koje su
ekale na Albertusov znak. A strah koji je sada poneo sa sobom odavde bio je neto s
im se Bene Geserit prisno upoznao kroz milenijume manipulacija. estoko zarazan,
poput neke poasti. Sestre uiteljice nazivale su to 'usmerenom histerijom'. Bila je
usmerena (upravljena je bilo tanije) u srce svetenstva na Rakisu. Mogli su raunati
s tim, naroito sada kada se u igru uvodi i pojaanje. Svetenici e se predati. Sada se
trebalo plaiti svega nekolicine imunih jeretika.
29.
Ovo je vaseljena koja nadahnjuje strahom: nema atoma, ve su svuda unaokolo
talasi i kretanja. Ovde se odbacuje svako uverenje koje je prepreka za razumevanje.
Odstranjuje se ak i samo razumevanje. Ova vaseljena se ne moe videti, uti, niti
otkriti na bilo koji nain pouzdanim moima opaanja. Ona je krajnja praznina gde se
ne mogu zadesiti nikakvi unapred smeteni ekrani za projektovanje oblika. Ovde
posedujete samo jednu svest - ekran tri mudraca: matu. Ovde se ui humanosti. Vi
stvarate poredak, divne oblike i sisteme, uobliavate haos.

'Atreidski manifest', Arhive Bene Geserita

"Ono to radi suvie je opasno", ree Teg. "Imam nareenje da te zatitim i
ojaam. Nipoto ne mogu dozvoliti da se ovo nastavi."
Teg i Dankan stajali su u dugakom, drvetom obloenom prolazu nadomak
vebalita ne-kugle. Prema njihovoj proizvoljnoj satnici bilo je kasno popodne, i
Lusila se upravo besno udaljila posle jednog burnog sukoba.
U poslednje vreme svaki susret izmeu Dankana i Lusile pretvarao se u bitku.
Upravo sada, stajala je kruto na vratima vebalita, ali tu njenu krutost neumitno su
ublaavale njene obline i zavodnike kretnje koje su vie nego primeivali obojica
mukaraca.
"Prestani, Lusila!" naredi Dankan.
Samo joj se po glasu dalo naslutiti koliko je ljuta: "ta misli, koliko dugo u
jo da ekam kako bih izvrila svoja nareenja?"
"Dok mi ti ili neko drugi ne kaete ono to ja..."
"Taraza od tebe oekuje stvari koje nikome ovde nisu poznate!" napomenu
Lusila.
Teg pokua da smiri situaciju: "Molim vas! Zar nije dovoljno to je Dankan
sve bolji u svojim vetinama? Za nekoliko dana poeu da straarim napolju.
Moemo..."
"Moe prestati da se mea u moje poslove, proklet da si!" odbrusi Lusila.
Zatim se okrete i udalji.
Kada je u tom trenutku primetio vrstu odlunost na Dankanovom licu, neto
mahnito poe da se komea u njemu. Osetio je da ga pritiskuju potrebe koje im je
nametnuo ovaj njihov izdvojeni poloaj. Njegov intelekt, taj velianstveno izotreni
mentatski ureaj, ovde je bio zatien od mentalnog metea na koji se navikao
napolju. Mislio je da bi mu sve postalo jasno samo kada bi mogao da utia svoj um i
dovede ga u stanje mirovanja.
"Zato zadrava dah, baare?"
Dankanov glas presee Tega. Morao je da upotrebi krajnju snagu volje kako bi
povratio normalno disanje. Primao je oseanja svojih drugova u ne-kugli kao oseku i
tok koji su privremeno izdvojeni iz drugih sila.
Druge sile.
Mentatska svest moe da se ponaa kao idiot u prisustvu drugih sila koje se
prostiru kroz vaseljenu. U vaseljeni moda postoje ljudi iji su ivoti natopljeni
silama koje on ne moe ni da zamisli. Pred takvim silama on bi bio iverka koju nose
divlje struje.
Ko bi mogao da zaroni u jedan takav mete i izroni nedirnut?
"ta bi Lusila mogla da uradi ako nastavim da joj se odupirem?" upita Dankan.

"Da li je ikada upotrebila Glas u razgovoru s tobom?" upita Teg. Vlastiti glas
izgledao mu je dalek.
"Jednom."
"Odoleo si?" Nejasno iznenaenje pritaji se negde u Tegu.
"Tome me je nauio sam Pol Muad'Dib."
"U stanju je da te paralizuje i..."
"Mislim da njena nareenja zabranjuju nasilje."
"ta je nasilje, Dankane?"
"Idem da se istuiram, baare. Hoete li i vi?"
"Za nekoliko minuta." Teg duboko udahnu, osetivi da se nalazi na domak
potpune iscrpljenosti. Ovo poslepodne provedeno na vebalitu i dogaaji posle toga
potpuno su ga slomili. Gledao je Dankana kako se udaljava. Gde se nalazila Lusila?
Kakav je bio njen plan? Koliko dugo je mogla da eka? To je bilo sredinje pitanje, a
ne-kugla je na neobian nain naglaavala njihovu izolovanost iz vremena.
Ponovo je iskusio tu oseku i tok koji su uticali na njihova tri ivota. Moram
razgovarati sa Lusilom! Kuda je otila! U biblioteku? Ne! Najpre moram neto drugo
da uradim.
Lusila je sedela u odaji koju je izabrala za sebe. Bio je to mali prostor sa
kitnjastim krevetom umetnutim u zid. Istovremeno napadni i tanani zraci oko nje
govorili su da je to bila odaja najomiljenije harkonenske hetere. Pastelno plavo sa
naglascima tamnije plavog bacalo je senku na okolni enterijer. I pored baroknih
rezbarija na krevetu, nii i celokupnom upotrebljivom priboru, bila je u stanju da
izbrie iz svesti ovu odaju kada bi se jednom u njoj opustila. Zavalila se u krevetu i
zatvorila oi pred seksualno napadnim prilikama na tavanici nie.
Moram se pobrinuti za Tega.
To se mora tako izvesti da ne izazove Tarazin bes niti da oslabi golu. Teg je u
mnogo emu bio problem za sebe, naroito zbog naina na koji njegovi mentalni
procesi mogu da uranjaju i izranjaju iz dubljih izvora bliskih pripadnicama Bene
Geserita.
Razume se, za to je kriva asna majka koja ga je rodila!
Neto se prenosi sa takve majke na takvo dete. Poelo je u utrobi i verovatno
nije prestalo ni kada su konano bili razdvojeni. Nikada nije proao sveobuhvatni
preobraaj koji stvara izrode... ne, to ne. Ali on poseduje tanane i stvarne moi. Oni
koje rode asne majke naue stvari koje drugi nisu u stanju da naue.
Teg je tano znao kako je Lusila gledala na ljubav u svim njenim
manifestacijama. Videla mu je to na licu jo onda u njegovim odajama u Tvravi.
"Proraunata vetica!"
Mogao je slobodno da to i glasno izgovori.
Ona se priseti da mu je tada podarila svoj dobroudni osmeh i nadmoni izraz.
U ovim mislima oseala je da se krije izvesna prikrivena simatija za Tega. Negde u

njoj, uprkos svim briljivim benegeseritskim uvebavanjima, postojale su pukotine u

njenom oklopu. Uiteljice su je mnogo puta upozoravale na njih.
"Da bi bila u stanju da podstakne pravu ljubav mora je oseati, ali samo
izvesno vreme. Jednom je sasvim dovoljno!"
Tegovo reagovanje u odnosu na Dankana Ajdaha mnogo je govorilo. Tega je i
privlaio i odbijao njihov mladi tienik.
Kao i mene.
Moda je pogreila to nije zavela Tega.
Tokom njenog seksualnog obrazovanja uili su je da crpi snagu iz polnog
snoaja, a ne da se gubi u njemu; njene uiteljice isticale su analize i istorijska
poreenja od kojih su se mnoga nalazila u Drugim seanjima Vrhovne asne majke.
Lusila usredsredi svoje misli na Tegovu mukost. Dok je to radila mogla je da
oseti da ena u njoj odgovara da njeno telo eli Tega uza se i da eli da dosegnu
seksualni vrhunac - spremna za trenutak tajne.
U Lusilinu svest uvue se blaga prijatnost. Ne orgazam. Ne nauna nalepnica!
Bila je to prava benegeseritska uzreica: trenutak tajne, najvea specijalnost
Utiskivaice. Ovaj koncept bio je potreban za uranjanje u benegeseritski kontinuitet.
Nauila je da duboko veruje u dvojnost: nauno znanje pomou koga su ih vodile
metrese za razmnoavanje, ali u isto vreme, trenutak tajne koji je osujeivao
celokupno znanje. Istorija i nauka Bene Geserita tvde da sklonost ka raanju mora
ostati nepovratno zakopana u psihi. Ne moe se ukloniti a da se ne uniti vrsta.
Sigurnosna mrea.
Lusila prikupi oko sebe sve svoje seksualne snage, onako kako je to samo
jedna Utiskivaica Bene Geserita u stanju da uini. Stala je da usredsreuje svoje
misli na Dankana. Da, sada je ve verovatno pod tuem i razmilja o veernjoj vebi
sa svojom uiteljicom asnom majkom.
Uskoro u poi do svog uenika, pomisli ona. Moram da mu odrim vanu
lekciju ili on nee biti potpuno pripremljen za Rakis.
To su bila Tarazina uputstva.
Dankan dospe u iu Lusilinih misli. To je bilo gotovo isto kao da ga je gledala
kako nag stoji ispod tua.
Kako malo toga on razume od onoga to treba da naui!
Dankan je sedeo sam u kabini za oblaenje kod tueva koji su bili pridodati
vebalitu. Bio je utonuo u duboku tugu. To je na stare rane dodalo bol koga se seao
a koji ovo mlado telo nikada nije iskusilo.
Neke stvari se nikada ne menjaju! Sestrinstvo je opet igralo svoje prastare igre.
On pogleda uvis i unaokolo po ovom tamnom harkonenskom mestu. Po
zidovima i tavanici bile su izrezbarene arabeske, a u kockama na podu udni crtei.
udovita i divna ljudska tela izmeana preko ve opisanih linija. Samo je tretpaj
panje odvajao jedne od drugih.

Dankan spusti pogled na svoje telo, koje su Tleilaksi i njihovi akslotl

rezervoati stvorili za njega. Jo se s vremena na vreme udno oseao. U poslednjem
trenutku svoga ivota, pre no to je postao gola, bio je ovek sa mnogobrojnim
iskustvima odrasle osobe - borio se sa gomilom Sardaukar ratnika, obezbeujui
svom mladom vojvodi mogunost da pobegne.
Njegov vojvoda! Pol tada nije bio mnogo stariji od ovog tela sada. Dodue, bio
je uslovljen onako kako su to Atreidi oduvek bili: odanost i ast iznad svega.
Na isti nain su uslovili i mene, poto su me spasli od Harkonena.
Neto u njemu nije bilo u stanju da zaboravi na taj drevni dug. Znao je ta je
uzrok tome. Mogao je u optim crtama da prikae proces kojim je to bilo uneto u
njega.
Tu je i ostalo.
Dankan baci pogled na poploani pod. Du blatobrana kabine nalazile su se
ploicama ispisane rei. Bio je to zapis koji je jedan njegov deo prepoznao kao
drevnu stvar iz starih harkonenskih vremena, dok je drugi njegov deo u tome
razabrao dobro poznati Galah.
"ISTOA SLATKA ISTOA JASNA ISTOA PRAVA ISTOA"
Drevni natpis ponavljao se oko perimetra odaje, kao da su same rei bile u
stanju da stvore neto to je prema Dankanovom seanju bilo strano Harkonenima.
Iznad vrata koja su vodila do tueva stajao je jo jedan natpis:
"ISPOVEDI SRCE SVOJE I PRONAI ISTOU"
Religijski savet u jednom harkonenskom utvrenju? Jesu li se Harkoneni
izmenili u vekovima posle njegove smrti? Dankan teko da je mogao u to da
poveruje. Verovatno su graditelji smatrali da e ove rei biti prikladne.
Osetio je, pre no to je uo, da je Lusila ula u prostoriju i da stoji iza njega.
Dankan ustade i privrsti zatvarae na tunici uzetoj iz nulentropskih spremnika koju
je podesio za sebe (ali tek poto je poskidao sa nje sva harkonenska obeleja!).
Ne okrenuvi se, on ree: "ta sad, Lusila?"
Ona pogladi tkaninu tunike du njegove leve ruke. "Harkoneni su imali dobar
ukus."
Dankan tiho progovori: "Lusila, ako me ikada vie takne bez mog odobrenja,
pokuau da te ubijem. Pokuau to svim srcem, pa e ti vrlo verovatno morati da
ubije mene."
Ona se povue.
Zagledao joj se u oi: "Nisam vam ja nikakav pastuv za vetice!"
"Zar je to ono to misli da elimo od tebe?"
"Niko mi nije rekao ta elite od mene, ali vai postupci su dovoljno jasni!"
Stajao je odravajui ravnoteu na stopalima. Ona neprobuena stvar u njemu
komeala se i ubrzavala mu puls.

Lusila ga je paljivo posmatrala. Neka je proklet taj Miles Teg! Nije oekivala
ovoliki otpor. Nije trebalo sumnjati u Dankanovu iskrenost. Same rei vie nisu
mogle da poslue. Bio je imun na Glas.
Istina.
Preostalo joj je jo samo to oruje.
"Dankane, ja ne znam tano ta Taraza eli od tebe na Rakisu. Mogu da
nagaam, ali ta nagaanja ne moraju biti tana."
"Nagaaj, onda."
"Na Rakisu postoji jedna devojica, od nekih dvanaest-trinaest godina. Zove se
eana. Crvi Rakisa je sluaju. Sestrinstvo mora na naki nain da za sebe uskladiti taj
talenat."
"ta bih ja mogao..."
"Kada bih znala, veruj mi da bih ti to sada rekla."
U njenom glasu prepoznao je iskrenost koja nije bila izazvana oajanjem.
"Kakve veze ima s tim tvoj talenat?" upita on.
"To samo Taraza i njene savetnice znaju."
"ele neto ime e mi vezati ruke, neto od ega ne mogu da pobegnem!"
Lusila je i sama ve dola do tog zakljuka, ali nije oekivala da e ga on tako
brzo nazreti. Dankanovo mladalako lice skrivalo je um koji je delao na naine koje
ona jo nije dosegnula. Lusiline misli pristizale su jedna drugu.
"Ko ovlada crvima moe obnoviti staru religiju."
Bio je to Tegov glas koji je dopro sa vrata iza Lusile.
Nisam ga ula da se pribliava!
Ona se okrete. Teg je stajao tamo, a preko leve ruke nemarno je drao jednu od
drevnih harkonenskih laserskih puaka ija je cev bila u nju uperena.
"Samo elim da se obezbedim da e me sasluati", ree on.
"Od kada prislukuje?"
Njegov izraz nije se izmenio pod njenim ljutitim pogledom.
"Od trenutka kada si priznala da ne zna ta Taraza eli od Dankana", odvrati
Teg. "Ne znam ni ja. Ali mogu da izvrim nekoliko mentatskih procena - nita
pouzdano, ali sve su veoma reite. Upozori me ako greim."
"U vezi s im?"
On pogleda Dankana. "Jedna od stvari koje su ti bile naloene jeste da ga
uini neodoljivim za veinu ena."
Lusila pokua da sakrije svoju potitenost. Taraza ju je upozorila da to to due
krije od Tega. Uvidela je da to vie nije bilo mogue. Teg ju je proitao koristei se
prokletim sposobnostima koje je u njega usadila njegova prokleta majka!
"Velika energija je sakupljena i usmerena na Rakis", nastavi Teg. On
nepokolebljivo pogleda u Dankana. "Bez obzira na to ta su Tleilaksi pohranili u

njemu, on u svojim genima nosi peat drevnog ljudskog roda. Je li to to je potrebno

metresama rasploavanja?"
"Prokleti benegeseritski pastuv!" ree Dankan.
"ta namerava da uini s tim orujem?" upita Lusila.
Ona pokaza glavom prema drevnoj laserskoj puci u Tegovim rukama.
"S ovim? Nisam je ak ni napunio." On spusti lasersku puku, a potom je
odloi u oak pored sebe.
"Milese Tee, bie kanjen!" zakrguta Lusila.
"To e morati da prieka", ree on. "Napolju se gotovo smrklo. Izaao sam pod
titnikom ivota. Burzmali je bio ovde. Ostavio je znak kojim me obavetava da je
proitao poruku koju sam urezao u drvee na nain kako to ine ivotinje."
U Dankanovim oima pojavi se sjaj budnosti.
"ta e preduzeti?" upita Lusila.
"Ostavio sam nove znake, ugovorivi sastanak. A sada svi idemo u biblioteku.
Prouiemo karte. Upamtiemo ih. Trebalo bi bar da znamo gde se nalazimo kada
doe do beanja."
Ona ga udostoji kratkim klimanjem glave.
Dankan je samo deliem svesti primetio njen pokret. Um mu je ve odlutao
napred ka drevnoj opremi u harkonenskoj biblioteci. On je bio taj koji je pokazao i
Lusili i Tegu kako pravilno da je koriste, prisetivi se jedne drevne karte Giedi I iz
vremena kada ne-kugla jo nije bila sagraena.
Koristei u svojstvu vodia Dankanova seanja iz vremena pre no to je postao
gola i njegovo savremeno poznavanje planete, Teg je pokuao da osavremeni kartu.
"umska straarska postaja postala je 'Benegeseritska Tvrava'."
"Jedan njen deo inio je harkonensku lovaku kuicu", ree Dankan. "Lovili su
ljudsku divlja, uzgojenu u uslovima posebno za tu svrhu."
Do Tegovog vremena nestalo je gradova. Neki su opstali ali su promenili
imena. 'Isai', najblia metropola, nosio je na izvornoj karti naziv 'Baronija'.
Dankanove oi duboko uronie u seanja. "Tamo su me muili."
Kada je Teg iscrpeo sve to je znao o planeti, mnogo toga ostalo je kao
nepoznato, ali esti su bili i benegeseritski zavojiti simboli koji su obeleavali mesta
za koja su Tarazini ljudi rekli Tegu da mu mogu pruiti privremeno utoite.
Ta mesta je Teg eleo da upamti.
Kada ih je poveo ka biblioteci, Teg ree: "Unitiu kartu kada je budemo
upamtili. Nikada se ne zna ko moe pronai ovo mesto i prouiti je."
Lusila proe pored njega. "Ti o tome misli, Milese!" ree.
Teg viknu za njom, povlaei se: "Mentat ti kae da sam uinio ono to se od
mene trailo."
Ona odgovori, ne osvrnuvi se: "Kako je to logino!"

30.
Ova odaja rekonstruie deli pustinje Dine. Peani guseniar pred vama
potie iz vremena Atreida. Grupisani oko njega nalaze se, ako krenete u smeru
kazaljke na satu, s vae leve strane, jedna mala etelica, laki jednopreg, primitivno
postrojenje za preradu zaina i ostala pomona oprema. Na svakoj postaji istaknuto
je objanjenje. Obratite panju na citat iznad ekrana: "JER ONI E ISPITATI
MORSKA PROSTRANSTVA I BOGATSTVO PESKA." Ovaj drevni citat esto je
ponavljao slavni Gurni Halek.
Uputstva iz Muzeja u Dar-es-Balatu
Crv nije usporio svoje ustrajno kretanje do pred sam sumrak. Odrade je do tada
iscrpla sva svoja pitanja na koja jo nije dobila odgovore. Na koji nain je eana
upravljala crvima? Odrade je znala da e se njene sestre-uvarke, tamo gore u
'topterima koji su ih u stopu pratili, umoriti postavljajui sebi ta ista pitanja - plus jo
jedno.
Zato Odrade ne prekine ovo jahanje?
Mogle bi se ak upustiti u nagaanje: Ne trai od nas da se umeamo jer bi to
moglo uznemiriti zver. Ne veruje da bismo uspele da ugrabimo njeno drutvo sa
njegovih lea.
Istina je bila mnogo jednostavnija: znatielja.
itavo kretanje crva moglo se uporediti sa talasanjem lae koja prkosi
morima. Drugim reima, suvi kremeni mirisi pregrejanog peska ibali su ih noeni
vetrom. Sada se oko njih prostirala samo otvorena pustinja, kilometar za kilometrom
nizale su se dine veliine lea nekog kita pravilno rasporeene kao talasi u okeanu.
Vaf je utao ve due vreme. Onako mali i uuren liio je na reprodukciju
Odradinog poloaja; panja mu je bila upravljena pravo napred, a lice bezizraajno.
Najee je izjavljivao:
"Bog uva vernike kada kucne sudnji as!"
Odrade je u njemu videla potvrdu tvrdnje da dovoljno snaan fanatizam moe
trajati vekovima. U ovom Tleilaksu preiveli su Zensuni i stari Sufi. To je podseti na
nekog smrtonosnog mikroba koji je tokom svih ovih milenijuma bio uspavan,
ekajui na odgovarajueg domaina koji e pohranjivati njegovu zaraznost.
ta e se zbiti sa onim to sam usadila u svetenstvo Rakisa? upita se. Sveta
eana predstavljala je izvesnost.
eana je sedela na jednom od prstenja svog ejtana, zadignute odore koja joj je
pokrivala mrave noge ispod kolena. Prsten je sa obe ruke stezala izmeu nogu.
Ranije je rekla da ju je njena prva vonja na crvu odvela pravo u grad Kin.
Zato tamo? Da li ju je crv jednostavno odneo do njenih sunarodnika?

Ovaj ispod njih sigurno je imao drugi cilj. Poto eanu nisu vie ispitivali,
Odrade joj je naredila da uti i uvebava dubotrans. Tako e se bar obezbediti da e i
najmanju sitnicu ovog iskustva moi lako da dozovu iz njenog seanja. Ako je
postojao neki skriveni jezik izmeu eane i crva, otkrie to kasnije.
Odrade se zagleda u obzorje. Ostaci osnove drevnog zida koji je opasivao
Sarer nalazili su se na svega nekoliko kilometara ispred njih. Njihove dugake senke
pruale su se preko dina, govorei Odrade da su ostaci bili vii nego to je u prvi mah
pretpostavljala. Sada je to ve bila jedna unitena i izlomljena linija sa velikim
gromadama rasutim du osnove. Tesnac u koji se Tiranin strmoglavio sa svog mosta
u Ajdahovu reku leao je s njihove desne strane, bar tri kilometra van njihovog puta.
Tamo sada nije proticala nikakva reka.
Vaf se pokrenu pored nje. "Odazivam se pozivu tvom, boe", ree on. "Ovaj
ovde to se moli na svetom mestu je Vaf od Entija!"
Odrade razroko pogleda prema njemu, ne pokrenuvi glavu. Entio? Njena
Druga seanja znala su za Entija, vou plemena iz velikog Zensuni lutanja, iz
vremena pre Dine. ta je ovo? Kakva to jo drevna seanja ovi Tleilaksi odravaju u
ivotu?
eana prekide svoje utanje. "ejtan usporava."
Ostaci drevnog zida prepreili su im put. Pomaljali su se najmanje pedeset
metara iznad najviih dina. Crv je blago okrenuo nadesno i proao izmeu dve
dinovske gromade koje su ih nadvisivale. Potom se zaustavio. Dugaka izbrazdana
lea stala su paralelno sa jednim, uglavnom nedirnutim, delom osnove zida.
eana se uspravi i pogleda u prepreku.
"Kakvo je ovo mesto?" upita Vaf. Svojim glasom nadjaao je zvuk 'toptera koji
su im kruili iznad glava.
Odrade popusti svoj zamarajui stisak i stade da savija prste. Ostala je da klei,
dok je prouavala predeo oko njih. Senke koje su bacale ispreturane gromade
izvlaile su otre linije po gomilicama peska i manjem stenju. Gledano izbliza, sa
rastojanja od nekih dvadesetak metara, u zidu su se videle napukline i rascepi, tamni
otvori u drevnoj osnovi.
Vaf je stajao i masirao ruke.
"Zato smo dovedeni ovamo?" upita on. Glas mu je bio pomalo plaljiv.
Crv se trgnu.
"ejtan eli da siemo", objavi eana.
Otkud ona to zna? upita se Odrade. Crvova kretnja nije ih naterala ak ni da se
zanesu. Mogao je to da bude neki refleksni pokret, uslovljen dugim putovanjem.
Ali eana se okrete licem prema osnovi drevnog zida, sede na zaobljeni deo
crva i skliznu dole. U blagom unju pade na meki pesak.
Odrade i Vaf pomerie se napred i stadoe da posmatraju eanu kako s mukom
koraa kroz pesak ka prednjem delu crva. Tamo se eana podboi i suoi sa

razjapljenim ustima. Skriveni plamenovi poigravali su na tom mladom licu

narandastom svetlou.
"ejtane, zato smo doli ovamo?" upita eana.
Crv se ponovo trgnu.
"eli da vi siete s njega", doviknu eana.
Vaf pogleda Odrade. "Ako ti je bog smrt namenio, On te dovede do mesta
umiranja tvoga."
Odrade mu uzvrati parafrazom napeva iz erijata: "Sluaj glasnika bojeg u
svemu."
Vaf uzdahnu. Na licu mu se jasno oitavala sumnja. Ali ipak se okrenu i prvi
sie s crva, skoivi neto pre Odrade. Krenue eaninim primerom i naoe se
ispred stvorenja. Odrade, ije je svako ulo bilo budno, usredsredi pogled na eanu.
Ispred razjapljenih usta bilo je mnogo toplije. Poznata oporost melana ispuni
vazduh oko njih.
"Evo nas, boe", ree Vaf.
Odrade koja se ve prilino umorila od njegovog religijskog straha, pree
pogledom po predelu oko njih - razmrskanom stenju, erodiranoj prepreci koja se
pruala u tamno nebo, pesku koji se prelivao preko kamenja i laganom huktanju
venih vatri crva.
Gde se mi to nalazimo? upita se Odrade. Po emu se ovo mesto razlikuje od
drugih i zato ih je crv ovamo doveo?
etiri 'toptera koji su ih pratili prooe u redu iznad njih. Zvuk krilnih
ventilatora i itanje mlaznica istog asa priguie tutnjanje u unutranjosti crva.
Da ih pozovem da se spuste? upita se Odrade. Za to je potreban samo jedan
pokret ake. Umesto toga ona podie obe ruke dajui znak posmatraima da ostanu u
vazduhu.
Na pesku se sada oseala veernja sveina. Odrade se strese i prilagodi svoj
metabolizam novim uslovima. Bila je ubeena da ih crv nee progutati dok je eana
pored njih.
eana okrete lea crvu. "eli da ostanemo ovde", ree ona.
Kao da su njene rei predstavljale za njega naredbu, crv okrenu glavu od njih i
skliznu meu visoke, razbacane, dinovske gromade. Mogli su sasvim lepo da uju
kako ubrzava nazad ka pustinji.
Odrade se okrete licem prema osnovi drevnog zida. Uskoro e se nad njima
nadviti tama, ali jo je bilo dovoljno svetlo, jer u pustinji sumrak dugo traje, tako da
je postojala mogunost da ugledaju objanjenje za njihov dolazak ovamo. Jedna
visoka pukotina u stenovitom zidu s njene desne strane uini joj se dobrom za
ispitivanje kao i bilo koje drugo mesto. Odvojivi deo panje za zvuke koje je Vaf
isputao, Odrade stade da se penje peskovitim obronkom prema tamnom otvoru.
eana ju je pratila u stopu.

"Majko, ta emo ovde?"

Odrade zatrese glavom. ula je Vafa kako ih sledi.
Pukotina koja se nalazila pravo ispred nje predstavljala je jednu senovitu rupu
koja je vodila u tamu. Odrade se zaustavi i zadra eanu pored sebe. Procenila je da
je otvor otprilike metar irok i nekih etiri puta toliko visok. Ivice stene bile su udno
glatke, kao da ih je ljudska ruka izglaala. Pesak se gomilao u otvoru. Svetlost
zalazeeg sunca koja se odbijala od peska kupala je jednu stranu otvora u plimi zlata.
Vaf prozbori iza njih: "Kakvo je ovo mesto?"
"Ima mnogo starih peina", ree eana. "Slobodnjaci su u peinama skrivali
zain." Ona duboko udahnu kroz nos. "Majko, osea li miris?"
Odrade se sloi s njom da se na tom mestu vrlo jasno osea miris melana.
Vaf proe pored Odrade i stupi u pukotinu. Unutra se okrenu i zagleda navie u
zidove koji su se spajali pod pravim uglom iznad njega. Okrenut licem prema Odrade
i eani, on krenu natrake dublje kroz otvor, panje upravljene na zidove. Odrade i
eana koraknue blie njemu. Uz iznenadno utanje peska koji se presipa, Vaf im
nestade s vidika. Istog trenutka pesak oko Odrade i eane skliznu u pukotinu
povukavi ih obe sa sobom. Odrade zgrabi eaninu ruku.
"Majko!" zavika eana.
Zvuk se odbi o nevidljive stenovite zidove dok su klizile niz jednu dugaku
padinu od peska koji se presipao u zagonetnu tamu. Pesak ih zaustavi u konanoj
plimi blagog kretanja. Odrade, u pesku do kolena, uspravi se i povue eanu za
sobom na jednu vrstu povrinu.
eana zausti neto da kae, ali Odrade ree: "Tiho! Sluaj!"
S leve strane uo se neki rezak zvuk.
"Vafe?"
"Upao sam do struka." U glasu mu se oseao uas.
Odrade sarkastino odvrati: "Mora da je bog tako hteo. Lagano se izvuci.
Izgleda da nam se pod nogama nalazi stena. Samo polako! Nije nam potrebno jo
jedno survavanje."
Kada joj se oi privikoe na tamu, Odrade pogleda uz peanu padinu niz koju
su se survali. Otvor kroz koji su uli na ovo mesto predstavljao je udaljeni prorez
tmastog zlatila daleko iznad njih.
"Majko", proapta eana. "Bojim se."
"Izgovori litiju protiv straha", naredi Odrade. "I budi mirna. Nai prijatelji
znaju da smo ovde. Pomoi e nam da se izvuemo napolje."
"Bog nas je doveo na ovo mesto", ree Vaf.
Odrade nita ne odgovori. Ona u tiini napui usne i ispusti jedan prodoran
zviduk, oslukujui eho. Ui su joj govorile da se nalaze u nekoj velikoj prostoriji,
sa niskim preprekama iza njih. Ona okrete lea prema uskoj pukotini i jo jednom
zviznu.

Niska prepreka nalazila se na oko stotinu metara udaljenosti.

Odrade izvue svoju aku iz eanine. "Molim te, ostani ovde. Vafe?"
"ujem 'toptere", ree on.
"Svi ih ujemo", odreza Odrade. "Sputaju se. Uskoro emo dobiti pomo. U
meuvremenu, ostani gde si i budi miran. Potrebna mi je tiina."
Zviduui i oslukujui eho, koraajui veoma paljivo, Odrade se probijala
dublje u tamu. Njena ispruena aka napipa uskoro neravnu povrinu neke stene. Ona
krenu du nje. Dopirala je otprilike do visine struka. Nije nita mogla da oseti iza nje.
Eho njenih zviduka kaza joj da se pozadi nalazio manji, delimino zagraen prostor.
Daleko iznad njih zau se jedan glas: "asna majko! Jeste li tamo?"
Odrade se okrenu, sklopi ake oko usta i povika: "Nazad! Upali smo u duboku
peinu. Donesite osvetljenje i jedan dugaak konopac."
Neka siuna udaljena prilika skloni se sa udaljenog otvora. Svetlost odozgo
postajala je sve nerazgovetnija. Ona spusti ake sa usta i prozbori u tamu.
"eana! Vafe! Poite prema meni, napravite otprilike deset koraka i stanite."
"Gde se mi to, majko, nalazimo?" upita eana.
"Strpljenja, dete."
Vaf se oglasi dubokim mrmljanjem. Odrade prepoznade drevne islamske rei.
Molio je. Vaf je odustao od svojih pokuaja da pred njom, sakrije svoje poreklo.
Dobro. Onaj koji veruje predstavljao je za nju posudu koju treba napuniti slatkiima
Misionarie Protektive.
U meuvremenu mogunosti koje im je prualo ovo mesto na koje ih je crv
doveo, uzbuivale su Odrade. S jednom akom poloenom na stenovitu prepreku ona
stade da je ispituje, kreui se ulevo. Vrh je mestimino bio gladak. Cela prepreka
bila je ugnuta prema unutra. Druga seanja ponudie joj sasvim iznenada sliku:
Bazen za sakupljanje!
Ovo je bio slobodnjaki bazen za skladitenje vode. Odrade duboko udahnu,
tragajui za vlagom. Vazduh je bio kremeno suv.
Jarka svetlost iz pukotine stade da se sputa razgonei tamu. Kroz otvor im se
obrati glas koji Odrade prepoznade kao glas jedne od sestara.
"Vidimo vas."
Odrade se udalji od niske prepreke i okrenu se, zurei unaokolo. Vaf i eana
stajali su udaljeni nekih ezdeset metara, razgledajui okolinu. Odaja je bila u obliku
nepravilnog kruga, nekih dve stotine metara u preniku. Stenovita kupola uzdizala se
visoko iznad njih. Ona ispita nisku prepreku pored sebe: da, bio je to slobodnjaki
bazen za sakupljanje. Mogla je da razabere malo stenovito ostrvo u sreditu, na kome
se mogao drati uhvaeni crv spreman da se prevali u vodu. Druga seanja dozvae
za nju tu smrt u agoniji i previjanju iz koje je nastajao zainski otrov to je u davnini
pokretao slobodnjake orgije.

Jedan niski luk uokviravao je jo veu tamu na udaljenoj strani bazena. Mogla
je da razazna slivnik kojim je dovoena voda iz zamki za vetar. Mora da pozadi
postoji jo bazena za kupanje, itav jedan kompleks namenjen ouvanju vlage koja je
predstavljala bogatstvo jednog drevnog plemena. Sada je znala ime ovog mesta.
"Sie Tabr", proapta Odrade.
Te rei pokrenue bujicu korisnih seanja. Ovo je bilo Stilgarovo mesto u
vreme Muad'Diba. Zato li nas je taj crv doveo u Sie Tabr?
Jedan crv doneo je eanu u grad Kin. Moda zato da i drugi saznaju za nju. ta
je, onda, trebalo saznati o ovom mestu? Da li je u toj tami pozadi bilo ljudi? Odrade
nije primala ulne nagovetaje da u tom pravcu ima ivota.
Njena sestra kod otvora prekide ove misli: "Morali smo da zatraimo da nam
konopac donesu iz Dar-es-Balata! Ljudi iz muzeja kau da je ovo verovatno Sie
Tabr! Mislili su da je uniten!"
"Spusti svetiljku tako da ga mogu istraiti", povika Odrade.
"Svetenici trae da ovo mesto ostavimo nedirnuto!"
"Spusti mi svetiljku!" bila je uporna Odrade.
Uskoro se jedan taman predmet skotrlja niz peanu padinu, povukavi za
sobom gomilu peska. Odrade posla eanu da je brzo donese. Pritisak na prekida bio
je dovoljan da jedan svetao snop pone da probada tamni luni prolaz iza bazena za
prikupljanje. Da, tamo ima jo bazena. A pored njih nalazilo se usko stepenite
useeno u steni. Stepenice su vodile navie, zavijale i gubile se iz vidika.
Odrade se sagnu i proapta eani u uvo. "Paljivo posmatraj Vafa. Ako krene
za nama, zovi me."
"Da, majko. Kuda emo?"
"Moram pogledati ovo mesto. Ja sam ta koja je ovamo dovedena s nekim
ciljem." Ona povisi glas i obrati se Vafu: "Vafe, molim te, saekaj konopac."
"O emu ste to aputale?" upita on. "Zato moram da ekam? ta radite?"
"Molila sam", ree Odrade. "Sada moram sama nastaviti ovo hodoae."
"Zato sama?"
Ona odvrati na staroislamskom: "Tako je zapisano."
To ga je zaustavilo!
Odrade je krila sebi put brzim koracima ka kamenim stepenicama.
eana, koja je hitala pored Odrede, ree: "Moramo ljudima rei za ovo mesto.
Stare slobodnjake peine predstavljaju sigurno utoite pred ejtanom."
"Miruj, dete", ree Odrade. Ona usmeri svetlost navie prema stepenitu.
Zavijalo je kroz stenu, skreui pri vrhu na desno pod otrim uglom. Odrade stade,
oklevajui. Ponovo je osetila da je neto upozorava na opasnost, kao i u poetku ove
pustolovine, ali ovog puta oseanje je bilo mnogo jae. Predstavljalo je gotovo neto
opipljivo unutar nje same.
ta se nalazi tamo gore?

"Priekaj ovde, eana", ree Odrade. "Ne dozvoli Vafu da me prati."

"Kako ja mogu da ga zaustavim?" eana uputi pogled pun straha unazad preko
odaje do mesta na kome je Vaf stajao.
"Reci mu da je boija volja da ne ide dalje. Reci to ovako..." Odrade se nagnu
ka eani i ponovi te rei na Vafovom drevnom jeziku, a zatim: "Nemoj rei nita
vie. Ne sklanjaj mu se s puta i ponovi ih ako pokua da proe."
eana je nemo oblikovala rei. Odrade vide da ih je upamtila. Devojica je bila
brza.
"On te se plai", ree Odrade. "Nee pokuati da ti nanese zlo."
"Da, majko." eana se okrete, prekrsti ruke preko grudi i pogleda preko odaje
u Vafa.
Usmerivi svetlost ispred sebe, Odrade se pope kamenim stepenicama. Sie
Tabr. Kakvo si iznenaenje za nas ovde ostavio, stari crve?
U jednom dugakom niskom prolazu na vrhu stepenita Odrade naie na prva
pustinjska mumificirana tela. Bilo ih je pet, dva mukarca i tri ene, bez
prepoznatljivih znaka odee na njima. Bili su potpuno nagi i preputeni suvom
pustinjskom vazduhu radi ouvanja. Gubitak tenosti uslovio je da se koa i meso
vrsto priljube uz kosti. Tela su bila poreana du stene sa nogama pruenim preko
prolaza. Odrade je morala da preskae preko ovih stravinih prepreka.
Svako telo obasjala je svetlou iz lampe dok je prolazila pored njega. Sva su
bila gotovo na isti nain probodena. Duboki rez noem protezao se odozdo nagore,
neto ispod luka prsne kosti.
Ritualno ubijanje?
Isueno naborano meso bilo je strgnuto sa mesta uboda, ostavivi za sobom
tamnu mrlju koja ih je obeleavala. Odrade je znala da ova tela nisu poticala iz
slobodnjakih vremena. Slobodnjaki posmrtni destilatori pretvarali su tela u pepeo,
kako bi iz njih povratili telesnu vodu.
Odrade se probijala napred sa svojom svetiljkom i zastajkivala kako bi videla
gde se nalazi. Otkrie tela jo je vie pojaalo njeno oseanje opasnosti. Trebalo je da
ponesem oruje. Ali to bi pobudilo Vafovu sumnju.
Postojanost tog unutranjeg upozorenja nije se mogla izbei. Ova relikvija od
Sie Tabra bila je opasna.
Snop njene lampe otkri jo jedno stepenite na kraju prolaza. Odrade se
oprezno kretala napred. Pri prvom koraku ona uputi ispitujui snop navie. Plitke
stepenice. Samo malo vie, nova stena - tamo gore nalazio se jedan iri prostor.
Odrade se okrenu i uputi svetlost gore-dole po ovom prolazu. Stenoviti zidovi bili su
proarani krhotinama i spaljenim mestima. Jo jednom uputi pogled uz stepenite.
ta se nalazi tamo gore?
Oseanje opasnosti bilo je sada snanije no ikada.

Korak po korak, esto zastajkivanje. Odrade se penjala. Izbila je u jedan vei

prolaz probijen kroz domorodaku stenu. Pozdravila su je nova tela. Ova su bila
ostavljena u neredu, onako kako ih je smrt zatekla. Ponovo je ugledala mumificirana
tela bez odee. Leala su razbacana du ovog ireg prolaza - bilo ih je dvadeset.
Krila je sebi put zaobilazei ih. Neka su bila probodena, kao i onih pet na niem
nivou. Neka su bila rasporena, raskomadana, spaljena laserskim zracima. Jednom je
bila odrubljena glava i lobanja presvuena koom leala je uza zid prolaza poput
lopte zaostale posle neke uasne igre.
Ovaj novi prolaz protezao se pravo napred pored otvora koji su vodili u male
odaje sa obe strane. U tim malim odajama nije ugledala nita vredno dok ih je
obasjavala svetlou iz svoje lampe: nekoliko razbacanih niti zainskog vlakna, male
gomile rastopljene stene, mestimini rastopljeni mehurovi na podovima, zidovima i
tavanicama.
Kakvo li se nasilje ovde odigralo?
U pojedinim prostorijama na podu mogle su se videti reite mrlje. Prolivena
krv? U uglu jedne prostorije nalazila se gomilica smee odee. Otpaci iscepanih
vlakana skupljali su se pod Odradinim stopalima.
Bilo je praine. Posvuda je bilo praine. Oblaii praine podizali su se pod
njenim stopalima dok je koraala.
Prolaz se zavravao krunim otvorom koji se produavao u jednu duboku
izboinu. Ona uputi snop svetlosti ka drugom kraju izboine: jedna ogromna odaja,
mnogo vea od one ispod. Njena zakrivljena tavanica uzdizala se toliko visoko da je,
znala je to, sigurno zadirala u stenovitu osnovu velikog zida. iroke, plitke stepenice
vodile su nanie sa izboine do poda odaje. Oklevajui, Odrade se spusti niz
stepenice do poda. Svetiljkom je arala unaokolo. Bilo je prolaza koji su vodili iz
velike odaje. Videla je da su neki zatvoreni kamenjem, kao i to da je pojedino
kamenje bilo iupano i ostavljeno razbacano po izboinama i prostranom podu.
Odrade onjui vazduh. U njemu se nesumnjivo oseao miris melana koji je
prenosila praina to ju je ona podizala svojim stopalima. Opasnost je predstavljala
neku vrstu svetionika. Morala je da sazna kuda e je taj svetionik odvesti.
Dodue, sada je znala gde se nalazi. Ovo je bila velika odaja za okupljanje u
Sie Tabru, mesto nebrojenih zainskih orgija Slobodnjaka i plemenskih zborova.
Ovde je predsedavao Naib Stilgar. Gurni Halek je bio ovde. Gospa Desika. Pol
Muad'Dib. ani, Ganimina majka. Ovde je Muad'Dib obuavao svoje borce. Prvi
Dankan Ajdaho je bio ovde... i prvi Ajdaho gola.
Zato smo dovedeni ovamo? U emu se sastoji opasnost?
Ovde je, upravo ovde! Mogla je da oseti.
Tiranin je na ovom mestu sakrio zalihu zaina. Zapisi Bene Geserita kau da je
zaliha ispunjavala itavu ovu prostoriju sve do tavanice, kao i mnoge okolne prolaze.

Odrade se okretala, pratei pogledom snop svetiljke. Tamo preko puta nalazila
se izboina Naiba. A tamo, malo uvuenija, kraljevska izboina na koju je polagao
pravo Muad'Dib.
A onde je luni prolaz kroz koji sam ja ula.
Ona upravi svetlost ka podu, primeujui mesta na kojima su tragai izrovali i
spalili stene u potrazi za preostalim delom Tiraninove neverovatne zalihe. Najvei
deo tog melana uzele su Ribogovornice, jer je mesto na kome je bio sakriven
pronaao Ajdaho gola koji je bio nalonik slavne Sione. Zapisi kau da su kasniji
tragai pronali jo tajnih skrovita iza lanih zidova i podova. Postojalo je mnogo
verodostojnih izvetaja i potvrda za to u Drugim seanjima. U Vremenima gladi ovde
je dolazilo do estokih obrauna izmeu oajnih tragaa. To bi moglo da objasni ona
tela. Mnogi su se borili samo da dobiju mogunost da istrae Sie Tabr.
Kao to su je nauili, Odrade pokua da opasnost koju je oseala upotrebi kao
vodia. Da li je tetno ispitivanje davnog nasilja jo prianjalo za ovo kamenje posle
svih tih milenijuma? Meutim, njeno upozorenje nije se u tome sastojalo. Njeno
upozorenje bilo je neto trenutno. Odradino levo stopalo spusti se na neravno mesto
na podu. Svetlost joj otkri jednu tamnu crtu u praini. Ona nogom razgrnu prainu
otkrivi neko slovo, a zatim celu re spaljenu pisanim slovima.
Odrade najpre proita re u sebi, a zatim naglas.
"Arafel."
Znala je tu re. asne majke iz Tiraninovog vremena utisnule su je u svest
Bene Geserita, pratei njene korene od najranijih izvora.
"Arafel: oblak tame na kraju vaseljene."
Odrade oseti kako je sve jae stee upozorenje na opasnost. Usredsredilo se
sada na tu jednu re.
"Tiraninov sveti sud" - tako su svetenici nazivali tu re. "Oblak tame svetog
suda!"
Ona krenu pogledom du te rei, zurei u nju, te na njenom kraju primeti
zavijutak koji se zavravao strelicom. Zatim pogleda ka mestu na koje je strelica
ukazivala. Jo je neko primetio strelicu i zasekao izboinu ka kojoj je ona pokazivala.
Odrade ode do mesta gde je tragaev spaljiva ostavio na podu tamno udubljenje od
istopljene stene. Od izboine su se udaljavali potoii istopljenog kamena, kao prsti
na aci, a svaki prst je polazio iz jedne duboke rupe izdubljene u steni izboine.
Pognuvi se, Odrade zaviri u svaku rupu, pri emu ih je i osvetljavala: nita.
Iskusila je uzbuenje lovca na blago koje u sebi nosi strah upozorenja. Razmere
bogatstva koje je nekada bilo pohranjeno u ovoj odaji pokolebalo bi i samu matu. U
najgorim danima starog doba, runi kofer pun zaina bio je dovoljan da se kupi
planeta. A Ribogovornice su spiskale to blago, izgubivi ga u svaama, zbog
pogubnih procena i na obine gluposti, suvie baznaajne da bi ih istorija zabeleila.

Bile su sretne to su mogle da prihvate savez sa Istoka kada su Tleilaksi razbili

njihov monopol nad melanom.
Da li su tragai sve pronali? Tiranin je bio velianstveno pametan.
Arafel.
Na kraju vaseljene.
Da li je on to poslao poruku kroz eone dananjem Bene Geseritu?
Tavanica iznad njene glave predstavljala je gotovo savrenu poluloptu. Znala
je da je njena namena bila da predstavlja nono nebo vieno sa ulaza u Sie Tabr. Ve
u vreme Lieta Kinesa, prvog ovdanjeg planetologa, na toj tavanici vie nije bilo
prvobitno iscrtanih zvezda; izgubile su se u siunim kamenim krhotinama koje su
otpadale iz pukotina i u svakodnevnim ljutenjima izazvanim ivotom ispod kupole.
Odrade poe uurbano da die. Nikada jae nije oseala opasnost. U njoj je
svetleo svetionik opasnosti! Brzo, ona se sitnim koracima uputi pravo na suprotnu
stranu, od stepenita kojim je sila ovamo. Tamo se okrenu i posee u svoj um za
Drugim seanjima koja su mogla da joj opiu ovo mesto. Pristizala su lagano,
probijajui se pored oseanja propasti koje joj se ugnezdilo u srcu. Odrade smesti
drevna seanja preko prizora koji se pruao pred njom.
Delii odbijenog sjaja!
Druga seanja ih smestie na njihova prava mesta: pokazivai zvezda na davno
nestalom nebu, a tamo! Srebrnastouti polukrug arakenskog sunca na obzorju.
Prepoznala ga je kao znak za smrkavanje.
Dan Slobodnjaka poinjao je uvee.
Arafel.
Drei svetiljku uperenu u taj oznaiva zalaska sunca, ona se pope nazad uz
stepenice i po izboini se uputi oko odaje tano do onog mesta koje je videla u
Drugim seanjima.
Nita nije preostalo od tog drevnog luka sunca.
Tragai su izrovarili zid na mestu gde se on nalazio. Kameni mehurovi
svetlucali su tamo gde je spaljiva preao preko zida. Nikakvi otvori nisu zadirali u
prvobitnu stenu.
Prema stezanju koje je osetila u grudima Odrade je znala da balansira na ivici
opasnog otkria. Svetionik ju je doveo dovde!
Arafel... na kraju vaseljene. S one strane sunca na zalasku.
Ona pree snopom levo i desno. S leve strane otvarao se jo jedan prolaz.
Kamenje koje ga je zatvaralo lealo je razbacano po izboini. Dok joj je srce divlje
udaralo Odrade skliznu kroz otvor i pronae jedan kratak hodnik koji je na kraju bio
zapuen istopljenim kamenom. S njene desne strane, tano iza mesta gde se nekada
nalazio oznaiva zalaska sunca, ona pronae jednu malu prostoriju u kojoj je
vazduh bio oteao od melana. Odrade ue u prostoriju i ugleda jo znakova rovanja
i paljenja po zidovima i tavanici. Ovde ju je oseanje opasnosti ve titalo. Ona u

sebi otpeva litaniju protiv straha, dok je snopom lampe prelazila preko prostorije.
Mesto je bilo gotovo etvrtasto, sa ivicama dugakim otprilike dva metra. Tavanica
se nalazila na manje od pola metra iznad njene glave. Cimet joj se uvlaio u nozdrve.
Ona kinu i dok je treptala ugleda jedno malo izbledelo mesto na podu pored praga.
Novi znaci drevnog traganja?
Sagnuvi se gotovo do samog poda i drei svetiljku tako da baca snop pod
otrim uglom na jednu stranu, ona shvati da je u prvi mah ugledala samo senku
neega duboko izradiranog u kamenu. Vei deo prekrivala je praina. Ona kleknu i
ukloni prainu. Bilo je to veoma tanano i veoma duboko urezano u stenu. Bilo ta da
je predstavljalo, namena mu je bila da potraje. Poslednja poruka neke izgubljene
asne majke? Ovo je bila poznata benegeseritska vetina. Ona pritisnu svojim
osetljivim vrhovima prstiju urezano mesto i stade da rekonstruie njegov trag u svom
umu.
Odjednom shvati ta on predstavlja: re - ispisanu na drevnom akobsa jeziku 'Ovde'.
To nije bilo neko obino 'ovde', koje bi oznaavalo neko obino mesto, ve
naglaeno i snano 'ovde' koje je govorilo: "Pronala si me!" Njeno srce koje je
udaralo kao ludo dade svemu jo jae znaenje.
Odrade odloi svetiljku na pod blizu desnog kolena i stade prstima da ispituje
prag pored tog drevnog poziva. Obraeni kamen izgledao je na prvi pogled netaknut,
ali njeni prsti otkrie jednu siunu prazninu. Ona je pritisnu, uvrnu, okrenu, promeni
ugao pritiska nekoliko puta, pa krenu iz poetka.
Nita.
Oslonivi se na pete, Odrade stade da prouava situaciju.
"Ovde."
Oseanje koje ju je upozoravalo na neto jo vie se pojaa. Mogla je da ga
oseti kao pritisak koji joj je smetao pri disanju.
Povukavi se malo, ona povue za sobom i svetiljku te lee na pod kako bi
izbliza mogla da ispita osnovu praga. Ovde! Da li bi mogla da postavi neko orue
pored te rei i podigne prag. Ne... orue nije bilo naznaeno. Ova stvar mirisala je na
Tiranina, a ne na neku asnu majku. Ona pokua da odgurne prag u stranu. Nita se
ne pokrenu.
Osetivi napetost i opasnost pojaane razoarenjem, Odrade ustade i gurnu
nogom prag pored ugravirane rei. Prag se pokrenu! Neto zastuga po pesku iznad
njene glave.
Odrade se skloni unazad, izbegavajui pesak koji stade u talasima da pada na
pod ispred nje. Malu prostoriju ispuni potmula tutnjava. Kamenje joj je podrhtavalo
ispod nogu. Pod se urui ispred nje prema vratima, otvarajui prostor ispod vrata i
zida.

Odrade jo jednom bi primorana da krene napred, u nepoznato. Svetiljka joj

ispade i njen snop nastavi da ara unaokolo. Ona ugleda humke tamnocrvenkaste
boje ispred sebe. Miris cimeta ispuni joj nozdrve.
Pala je pored svetiljke na jednu meku humku melana. Otvor kroz koji je upala
nalazio se van njenog domaaja, na nekih pet metara visine. Ona zgrabi svetiljku.
Uperivi snop, ugleda iroko stepenite useeno u stenu pored otvora. Neto je bilo
ispisano na proelju stepenika, ali ona je bila samo svesna toga da postoji izlaz.
Prvobitna panika je splasnula, ali ju je oseanje opasnosti gotovo ostavilo bez daha,
uzevi pod svoje pokrete njenih grudnih miia.
Ona uputi snop svetlosti nalevo i nadesno, po mestu na koje je upala. Bila je to
jedna dugaka soba koja se nalazila tano ispod prolaza kojim je dola iz velike
odaje. itavom duinom bila je ispunjena melanom!
Odrade pregleda tavanicu pod snopom svetlosti i vide zato nijedan traga koji
je lupkao po podu prolaza nije otkrio ovu odaju. Izukrtani podupirai prenosili su
svaki zvuk duboko u kamene zidove. Svakom ko bi gore lupkao vraao bi se samo
odjek vrste stene.
Odrade jo jednom baci pogled na melan oko sebe. ak i pri dananjim
niskim cenama, za ta su krivi rezervoari, znala je da stoji na pravom bogatstvu. Ova
zaliha trebalo bi da meri mnogo dugih tona.
Je li u tome opasnost?
Unutranje oseanje koje ju je na neto upozoravalo i dalje je bilo snano.
Tiraninov melan nije predstavljao stvar koje je trebalo da se plai. Trijumvirat e
pravino razdeliti ovu gomilu, i to e biti njen kraj. Jedan poen u planu sa golom.
Ostala je neka druga opasnost. Nije mogla da izbegne upozorenje.
Ona ponovo uputi snop preko nagomilanog melana. Njenu panju privue
deo zida iznad zaina. Jo rei! Opet na akobsa jeziku, ispisane pomou rezaa
divnim pisanim slovima, stajala je jo jedna poruka:
"NEKA ASNA MAJKA PROITAE MOJE REI!"
Neto ledeno uvue se u Odradinu utrobu. Ona krenu sa svetiljkom nadesno,
orui kroz carski otkup u melanu. Poruka se nastavljala:
"VAMA OSTAVLJAM U NASLEDSTVO SVOJ STRAH I USAMLJENOST.
VAS UVERAVAM DA E TELO I DUU BENE GESERITA SNAI ISTA
SUDBINA KAO I SVA DRUGA TELA I SVE DRUGE DUE."
Naredni pasus poruke nastavljao se desno od ovoga. Ona se probi kroz
prezasieni melan i zastade da ga proita.
"TA PREDSTAVLJA OPSTANAK AKO NE OPSTANE U CELOSTI?
POSTAVITE TO PITANJE BENE TLEILAKSIMA. TA AKO VIE NE UJETE
MUZIKU IVOTA? SEANJA NISU DOVOLJNA, SEM AKO VAS NE
POZIVAJU KA UZVIENIM CILJEVIMA!"

Bilo je jo toga na uskom krajnjem zidu ove dugake odaje. Odrade se

spoticala kroz melan, a zatim kleknu kako bi mogla da ita:
"ZATO VAE SESTRINSTVO NIJE SAGRADILO ZLATNU STAZU?
BILA VAM JE POZNATA POTREBA ZA NJOM. VAA GREKA JE OSUDILA
MENE, BOANSKOG CARA NA MILENIJUME LINOG OAJANJA."
Rei 'boanski car' nisu bile ispisane na akobsa jeziku, ve na islamskom, na
kome su otvoreno saoptavale smisao koji je savreno jasno podrazumevao svakom
onom ko je govorio taj jezik:
"Va bog i va car, jer ste me vi takvim napravili."
Odrade se kruto nasmei. To e Vafa naterati u religijsku pomamu! to dalje
bude otiao, to e lake biti uzdrmati njegovu sigurnost.
Nije sumnjala u ispravnost Tiraninove optube, kao ni u mogunost ostvarenja
njegove pretpostavke da Sestrinstvo moe skonati. Oseanje opasnosti nepogreivo
ju je dovelo na ovo mesto. Tu je, takoe, jo neto bilo na delu. Crvi Rakisa jo su se
kretali po Tiraninovom drevnom taktu. Moda on sniva svoj beskonani san, ali
udovini ivot, po jedan biser u svakom crvu koji ga na to podsea, nastavlja se
onako kako je to Tiranin predvideo.
ta on ono u svoje vreme bee rekao Sestrinstvu? Ona prizva u seanje
njegove rei:
"Kada mene vie ne bude, moraju me zvati ejtanom, carem Gehene. Toak se
mora okretati i okretati du Zlatne staze."
Da - na to je Taraza mislila. "Ali zar ne shvatate? Obini ljudi sa Rakisa zovu
ga ejtanom ve vie od hiljadu godina!"
Znai Taraza je znala. Znala je, a da nikada nije videla ove rei.
Shvatam tvoj plan, Taraza. Sada mi je jasan i teret straha koji si sve ove godine
nosila u sebi. Mogu osetiti svaki njegov deo onako kao i ti.
Odrade je znala da je ovo oseanje upozorenja nee napustiti dok god bude
iva, ili dok Sestrinstvo ne nestane, ili dok opasnost ne bude uklonjena.
Odrade podie svetiljku, ustade i poe da se probija kroz melan do irokog
stepenita koje je vodilo sa ovog mesta. Kod stepenita ustuknu. U svaki stepenik
bile su upisane nove rei. Drhtei, ona stade da ih ita od dna prema otvoru na vrhu.
MOJE REI SU VAA PROLOST,
MOJA PITANJA SU JEDNOSTAVNA:
S KIM STUPATE U SAVEZ?
SA SAMO-POKLONICIMA TLEILAKSIMA?
SA BIROKRATIJOM MOJIH RIBOGOVORNICA?
SA ESNAFOM KOJI LUTA KOSMOSOM'
SA HARKONENIMA KOJI PRINOSE KRVAVE RTVE?
SA DOGMATSKIM ODLIVOM KOJI STE SAME STVORILE?
KAKO ETE DOEKATI SVOJ KRAJ?

KAO PUKO TAJNO DRUTVO?

Odrade se pela prolazei pored pitanja i itajui ih po drugi put. Uzvieni cilj?
Kako je to oduvek bila krhka stvar! I kako ga je samo lako izopaiti! Mo se nalazila
tamo, uronjena u stotinu opasnosti. Sve je bilo objanjeno na zidovima i stepenicama
te odaje. Taraza je znala i bez objanjenja. Ono to je Tiranin hteo da kae bilo je:
"Pridruite mi se!"
Kada se pojavila u maloj sobi poto je pronala jedan uzan ispust du koga je
mogla da se prebaci do vrata, Odrade pogleda nanie ka blagu koje je pronala. Ona
zatrese glavom udei se Tarazinoj mudrosti. Znai, tako je Sestrinstvo moglo da
skona. Tarazin plan bio je jasan, svi delovi su se uklapali. Nita nije bilo sigurno.
Bogatstvo i mo, na kraju se sve svodilo na isto. Uzvieni plan poeo je da se odvija i
on mora biti izveden do kraja, pa makar to bio i kraj Sestrinstva.
Kako smo samo jadno orue izabrale!
Devojicu koja eka u dubokoj odaji ispod pustinje, tu devojicu i golu koji se
priprema na Gamuu.
Sada govorim tvojim jezikom, stari crve. To je jezik bez rei, ali poznata mi je
njegova sutina.
31.
Nai oevi jeli su manu u pustinji,
Na usplamtelom mestu koje su pohodili vihorovi.
Gospodaru, spasi nas te uasne zemlje!
Spasi nas, oh-h-h-h, spasi nas
Te suve i edne zemlje.
Pesma Gurnija Haleka, Muzej u Dar-es-Balatu
Teg i Dankan, obojica teko naoruani, izronie zajedno sa Lusilom iz nekugle u najhladnije doba noi. Zvezde su nad njihovim glavama podseale na glave
ioda, a vazduh je bio potpuno miran dok ga oni nisu uskomeali.
U Tegovim nozdrvama preovladavao je slabi miris ustajalog snega. Taj zadah
natapao je svaki udisaj, a kada bi isputali vazduh, debeli oblaii pare rasplinjavali
su im se oko lica.
Usled hladnoe Dankanu poee u oima da se sakupljaju suze. Dok su se
pripremali da napuste ne-kuglu mnogo je mislio na starog Gurnija, Gurnija preko
ijeg obraza se protezala brazgotina od harkonenskog inkvajn bia. Dankan je mislio
o tome kako bi mu sada dobro doli drugovi na koje bi se mogao osloniti. Lusili nije
mnogo verovao, a Teg je bio star, star. Dankan je mogao da vidi Tegove oi kako
svetlucaju pri svetlosti zvezda.

Prebacivi jednu teku, drevnu lasersku puku preko levog ramena, Dankan
zavue ake duboko u depove u potrazi za toplotom. Zaboravio je kako ova planeta
moe da bude hladna. Lusili kao da nije smetala hladnoa, oigledno je crpla toplotu
iz nekog od svojih benegeseritskih trikova.
Dok ju je posmatrao Dankan shvati da nikada nije mnogo verovao veticama,
ak ni gospi Desiki. Bilo je lako misliti o njima kao o izdajnicama, lienim bilo
kakve odanosti sem prema vlastitom Sestrinstvu. Znale su tako mnogo prokletih
trikova! Dodue, Lusila je prestala da ga zavodi. Shvatila je da je sasvim ozbiljno
mislio ono to je kazao. Mogao je da oseti kako u njoj kljua od besa. Neka samo
kljua!
Teg je stajao potpuno miran, panja mu je bila usredsreena na okolinu,
oslukivao je. Da li je trebalo da se osloni samo na jedan plan, onaj koji su smislili on
i Burzmali? Povratka nije bilo. Da li je mogue da je prolo svega osam dana od kada
su ga utanaili? inilo se da je prolo vie vremena uprkos guve koju su imali oko
priprema. On pogledom okrznu Dankana i Lusilu. Dankan je poneo teku
harkonensku lasersku puku, model sa dugom cevi. ak su i dodatne patrone bile
teke. Lusila je odbila da ponese bilo kakvo oruje, sem jednog malog laserskog
pitolja koji je smestila u steznik. Imao je samo jedan metak. Igraka za ubice.
"Mi iz Sestrinstva predodreene smo da u bitku ulazimo naoruane samo
svojim vetinama", rekla je ona. "Za nas predstavlja ponienje kada moramo da
menjamo to ustrojstvo."
Dodue, imala je noeve u koricama privrenim za lanke na nogama. Teg ih
je video. Pretpostavljao je da su otrovni.
Teg odmeri teinu dugakog oruja u svojim rukama: jedne moderne borbene
laserske puke koju je poneo iz Tvrave. Prebaena preko ramena visila mu je jo
jedna puka slina Dankanovoj.
Moramo se osloniti na Burzmalija, govorio je Teg sam sebi. Ja sam ga obuio;
poznajem njegove kvalitete. Ako on kae da treba verovati tim novim saveznicima,
onda im zaista treba verovati.
Burzmali je oigledno bio presrean to je svog starog zapovednika pronaao
ivog i zdravog.
Ali od njihovog poslednjeg susreta pao je sneg i pokrio sve oko njih, napravio
od predela tabulu razu na kojoj e ostati ispisani svi tragovi. Nisu raunali da e pasti
sneg. Da li su meu onima koji su rukovodili vremenom postojali izdajnici?
Teg se strese. Vazduh je bio hladan. Nalikovao je hladnoi vanplanetnog
prostora, prazan i prohodan za svetlost zvezda koja je stizala do umskog proplanka
na kome su se nalazili. Slaba svetlost jasno se odbijala o tle prekriveno snegom i od
belih pahulja koje su prekrivale kamenje. Tamni obrisi etinara i bezlisne granice
listopadnog drvea razotkrivale su samo svoje belinom rasplinute ivice. Sve drugo
bilo je u najdubljoj senci.

Lusila dunu u prste i nagnu se ka Tegu kako bi mu neto apnula: "Zar ne bi

trebalo da je ve ovde?"
Znao je da to nije bilo ono to je ona zapravo htela da sazna. "Moe li se
verovati Burzmaliju?" To je bilo ono to ju je zanimalo. Ponavljala je to pitanje
iznosei ga na ovaj ili onaj nain jo od kada joj je Teg izneo plan pre osam dana.
Mogao je samo da kae: "Ulog je moj ivot."
"I nai ivoti!"
Teg takoe nije voleo da mu se neizvesnosti nagomilavaju, ali svi planovi su se
u potpunosti oslanjali na vetinu onih koji su ih sprovodili u delo.
"Ti si bila ta koja je navaljivala da izaemo i nastavimo za Rakis", podseti je
on. Nadao se da vidi njegov osmeh kojim je eleo da prikrije aoku prisutnu u onome
to je kazao.
To Lusilu nije umirilo. Teg jo nikada nije sreo nijednu asnu majku koja je
bila tako oigledno nervozna. Bila bi jo nervoznija da zna ko su im novi saveznici!
Razume se, treba uzeti u obzir i to da nije do kraja ispunila zadatak koji joj je Taraza
poverila. To mora strano da joj zagorava ivot!
"Zakleli smo se da emo tititi golu", podseti ga ona.
"I Burzmali se na to zakleo."
Teg baci pogled na Dankana koji je nepomino stajao izmeu njih. Dankan
niim nije dao do znanja da je uo njihovu raspravu, niti da deli njihovu nervozu.
Drevna smirenost inila je njegove crte lica nepokretnim. Oslukivao je no, shvati
Teg, inei ono to je u ovom trenutku trebalo sve troje da rade. Na mladom licu
ogledala se udna bezvremena zrelost.
Ako su mi ikada bili potrebni prijatelji kojima mogu da verujem, onda je to
sada! mislio je Dankan. Um mu je u traganju odlutao na Giedi I iz vremena pre no
to je postao gola. Ovo je bila prava 'harkonenska no'. Bezbedni u svojim toplim
zatitnicima, lakim oklopima sa suspenzorima, Harkoneni su uivali da love za
vreme ovakvih noi. Ranjeni begunac mogao je da umre od hladnoe. Harkoneni su
to znali! Neka su im proklete due!
Kao to se moglo i oekivati, Lusila privue Dankanovu panju pogledom koji
je govorio: "Tebe i mene eka jo jedan neobavljen posao.
Dankan podie lice prema meseini kako bi bio siguran da ona moe videti
njegov osmeh, uvredljiv i poznat izraz koji je Lusilu nagnao da se svaki put ukruti.
On sa ramena skide teku lasersku puku i proveri je. Primetila je spiralnu rezbariju
na kundaku i du cevi. Bila je veoma stara, ali je jo pretei izgledala. Dankan je
poloi preko leve ruke, desnu stavi na drku, a prst na okida, isto onako kako je Teg
nosio svoje moderno oruje.
Lusila okrete lea prema svojim drugovima i stade da ulima ispituje padinu
brda ispod njih. I samo njeno kretanje izazivalo je svuda unaokolo eksplozije

zvukova. Zvuci su ispunili no - snaan prasak grmljavine da desne strane, potom

tiina, jo jedan prasak iz podnoja padine. Tiina. Sa vrha padine! Sa svih strana!
Na prvi zvuk sve troje unue u zaklon izmeu stenja ispred ulaza u peinu
ne-kugle.
Zvuci koji su ispunjavali no nisu se mogli lako raspoznati: buka koja se
nametala bila je delom mehanike prirode, a delom se sastojala iz cianja, jaukanja i
itanja. Podzemno bubnjanje je povremeno izazivalo podrhtavanje tla.
Teg smesta prepoznade zvuke. Malo dalje od njih vodila se bitka. Mogao je da
uje u pozadini itanje spaljivaa, a na dalekom nebu da vidi kopljaste zrake
oklopljenih laserskih topova.
Neto im zasvetli iznad glava ostavljajui za sobom plave i crvene iskre.
Ponovo i ponovo! Tle je podrhtavalo. Teg udahnu kroz nos: spaljena kiselina i trag
belog luka.
Ne-brodovi! Mnogo njih!
Sputali su se u dolinu ispod drevne ne-kugle.
"Nazad unutra!" naredi Teg.
Jo dok je govorio shvatio je da je bilo kasno. Ljudi su im se pribliavali sa
svih strana. Teg podie svoju dugaku lasersku puku i uperi je niz padinu prema
mestu odakle je dopirala najvea buka i prema najbliem vidljivom kretanju. Tamo
dole uli su se povici mnogih ljudi. Slobodne sjajne kugle kretale su se izmeu
drvea koje ih je zaklanjalo, a pustili su ih oni koji su nadirali, ko god da je to bio.
Svetlost to se poigravala napredovala je uz padinu noena hladnim povetarcem.
Tamne prilike kretale su se pri tom pokretnom osvetljenju.
"Liceigrai", proguna Teg, prepoznavi napadae. Ta pokretna svetla
oslobodie se drvea kroz nekoliko sekundi, a njemu e dospeti na nian za manje od
minuta!
"Izdaja!" proaputa Lusila.
Glasan povik zastruja sa brda iznad njih: "Baare!" Mnogo glasova!
Burzmali? upita se Teg. On baci pogled unazad u tom pravcu, a zatim nanie
prema Liceigraima koji su postojano nadirali. Nije bilo vremena za premiljanje. On
se nagnu ka Lusili. "To je Burzmali iznad nas. Povedi Dankana i tri!"
"Ali, ta ako..."
"To vam je jedina ansa!"
"Ti, budalo!" optui ga ona iako se ve okrenula da poslua.
Tegovo: "Jesam!" nije joj odagnalo strah. Tako se stvari zavravaju kada
zavisi od tuih planova!
Dankan je mislio o neem drugom. On je shvatio ta je Teg naumio - da se
rtvuje kako bi njih dvoje mogli da pobegnu. Dankan je oklevao, posmatrajui
napadae koji su napredovali ispod njih.

Primetivi njegovo oklevanje, Teg se razdra: "Ovo je bojno nareenje! Ja sam

tvoj zapovednik!"
Lusila nikada ranije nije ula nijednog mukarca da se tako dobro slui
Glasom. Ona zaueno zinu u Tega.
Dankan je pred sobom video samo lice starog vojvode koji mu je govorio da
poslua. To je bilo previe. On zgrabi Lusilu za ruku, ali pre nego to ju je gurnuo uz
padinu ree: "Kada se izvuemo, otvoriemo vatru da ti omoguimo odstupanje!"
Teg nita ne odgovori. unuo je uz jednu snegom prekrivenu stenu poto su
Lusila i Dankan otpuzali odatle. Znao je da se mora to skuplje prodati. A u tome
mora biti jo neega: neeg neoekivanog. Konani potpis starog baara.
Napadai su nadirali sve bre, izmenjujui uzbuene povike.
Podesivi lasersku puku na maksimalan snop, Teg pritisnu okida. Jedan
pobesneli luk suknu preko padine ispod njega. Drvee buknu i stade da pada. Ljudi
poee da viu. Ovo oruje nee moi dugo da radi pri ovakvom naponu, ali dok traje
pokolj e biti straan.
U iznenadnoj tiini koja je nastupila posle tog prvog naleta Teg se preseli iza
druge stene koja ga je zaklanjala s leve strane i ponovo uputi jedno gorue koplje niz
tamnu padinu. Svega je nekoliko etajuih sjajnih kugli ostalo itavo posle tog prvog
pogubnog napada koji je izazvao pad drvea i komadanje tela.
Njegov drugi napad bi praen novim jaucima. On se okrete i stade da puzi
preko stenja na drugu stranu peine koja je vodila u ne-kuglu. S tog mesta uputi
pogubnu vatru niz suprotnu padinu. Novi jauci. Novi plamenovi i jo palog drvea.
Niko mu ne uzvrati vatrom.
ele nas ive!
Tleilaksi su bili spremni da rtvuju ogroman broj Liceigraa samo da njegova
laserska puka ostane bez patrona!
Teg pomeri kopu starog harkonenskog oruja na pogodnije mesto na ramenu,
spremajui se za akciju. Zatim izvadi gotovo praznu patronu iz svoje moderne
laserske puke, stavi novu i poloi oruje preko stenja. Teg je sumnjao da e imati
vremena da ponovo napuni ovo drugo oruje. Neka oni tamo dole misle da je ostao
bez rezervnih patrona. A kao poslednje sredstvo za pojasom je imao dva harkonenska
runa pitolja. Predstavljae mono oruje u borbi izbliza. Neka neki od gospodara
Tleilaksa, oni koji su naredili ovo krvoprolie, neka oni priu!
Paljivo, Teg podie svoju dugaku lasersku puku sa stene i krenu natrake ka
viim stenama, otpuzavi prvo nalevo, pa onda nadesno. Dva puta je zastao da bi
oistio padine ispod sebe kratkim rafalima, pravei se da tedi municiju. Nije imalo
smisla kriti svoje kretanje. Sigurno su ga ve pronali pomou tragaa za ivotom, a
pored toga, ostavljao je i tragove u snegu.
Neoekivano! Da li bi mogao da ih proguta izbliza?

Na dobrom odstojanju iznad prilaza peine za ne-kuglu pronaao je jedno vee

ulegnue u stenama ije je dno bilo prekriveno snegom. Upao je unutra divei se
preglednosti koju mu je obezbeivao ovaj poloaj. Na brzinu ga je prouio: lea su
mu titile vie litice, a sa tri ostale strane okruivao ga je brisani prostor. On paljivo
podie glavu i pokua neto da vidi preko zaklanjajuih stena uz padinu.
Tamo je vladala tiina.
Da li je onaj povik potekao od Burzmalijevih ljudi? ak i da jeste, nije mogao
biti siguran da su Dankan i Lusila pod takvim okolnostima uspeli da pobegnu. Sada
je sve zavisilo od Burzmalija.
Da li je on onoliko sposoban koliko sam oduvek mislio da jeste?
Nije bilo vremena za razmatranje mogunosti, kao ni vremena da se promeni
ma i jedan element ove situacije. Uli su u bitku. Obavezao se. Teg uvue duboko
vazduh i zagleda se niz padinu preko stenja.
Da, oporavili su se i ponovo krenuli napred. Ovog puta bez izdajnikih sjajnih
kugli u tiini. Nisu se vie uli povici ohrabrenja. Teg poloi dugaku lasersku puku
na jednu stenu ispred sebe i posla gorui luk sleva nadesno u jednom, jedinom
dugakom rafalu, dozvolivi mu na kraju da oslabi kao da je patrona na izmaku.
Otkopavi staro harkonensko oruje on ga pripremi i ostade da eka u tiini.
Oekivae da pobegne uzbrdo. On unu iza stena to su ga zaklanjale, nadajui se
da iznad njega ima dovoljno kretanja koja e zbuniti tragae za ivotom. Jo je uo
ljude ispod sebe na toj vatrom unitenoj padini. Teg je odbrojavao u sebi,
premeravajui razdaljinu, znajui iz dugog iskustva koliko je vremena potrebno
napadaima da stignu na nian. Paljivo je oslukivao ne bi li uo jo jedan zvuk koji
mu je bio poznat iz ranijih susreta sa Tleilaksima: otro izdavanje naredbi piskutavim
glasovima.
Evo ga!
Voe su bile ratrkane dalje niz padinu nego to je predvideo. Straljivci! Teg
podesi staru lasersku puku na maksimalni snop i iznenada se uspravi u svojoj
zatitnikoj kolevci od stenja.
Ugledao je luk Liceigraa koji je napredovao pri svetlosti drvea i bunja u
plamenu. Piskutave naredbe dopirale su iza prethodnice, dosta van dometa
poigravajue narandaste svetlosti.
Ciljajui iznad glava najbliih napadaa, Teg uze na nian prostor iza metea
nastalog usled vatre i povue okida: dva duga rafala, nazad i napred. Odmah se
iznenadio ruilakom jainom koju je posedovalo drevno oruje. Ova stvar je
oigledno bila proizvod najveeg majstorstva, ali u ne-kugli nije bilo mogunosti da
se ispita.
Ovoga puta jauci su bili drugaiji: piskavi i pomahnitali.
Teg malo spusti oruje i raisti neposrednu blizinu padine od Liceigraa,
dozvolivi im da osete punu snagu snopa i otkrivi im da sa sobom nosi vie od

jednog oruja. Napred-nazad arao je smrtonosnim lukom, pruivi napadaima

dovoljno vremena da vide kako se naboj konano istroio.
Tako! Jednom su bili progutani i sada e biti oprezniji. Moda je jo postojala
ansa da se pridrui Dankanu i Lusili. Mislei na to Teg se okrete i izvue iz zaklona
preko stenja padine. Kod petog koraka pomisli da je naleteo na vreo zid. Njegov um
imao je dovoljno vremena da shvati ta se dogodilo: udar oamuivaa pogodio ga je
pravo u lice i grudi. Doao je sa padine iznad njega, iz pravca kuda je poslao
Dankana i Lusilu. Zlovolja ispuni Tega dok je tonuo u tamu.
I drugi mogu da uine neto neoekivano!
32.
Sve organizovane religije suoavaju se sa jednim jednostavnim problemom,
jednom osetljivom takom kroz koju smo u stanju da prodremo i preobratimo ih
onako kako nama odgovara: kako oni razlikuju oholost od otkrovenja?
Misionaria Protectiva: 'Sredinja uenja'
Odrade je pomno pazila da ne pogleda ka hladnom zelenom etvorouglu ispod
sebe na kome je sedela eana sa jednom od sestara uiteljica. Sestra uiteljica bila je
najbolja, najpogodnija za ovu etapu u eaninom obrazovanju. Taraza ih je sve
briljivo odabrala.
Nastavljamo da izvravamo svoj plan, pomisli Odrade. Da li si predvidela,
Vrhovna majko, i nain na koji moe na nas uticati jedno sluajno otkrie do koga
smo doli ovde na Rakisu?
Ipak, da li je ono bilo sluajno?
Odrade uputi pogled preko niih krovova do sestrinskog sredinjeg utvrenja
na Rakisu. Tamo napolju, na bletavom popodnevnom suncu, prile su se ploice
duginih boja.
Sve ovo je nae.
Znali su da je ovo najvea ambasada koju su svetenici dozvolili u svom
svetom gradu Kinu. A njeno prisustvo u ovom benegeseritskom utvrenju kosilo se
sa njenim dogovorom sa Tuekom. Ali to je bilo pre otkria u Sie Tabru. Sem toga,
Tuek u stvari vie nije ni postojao. Tuek to je koraao zemljitem oko crkve bio je
Liceigra koji je izvodio jednu nesigurnu aradu.
Odrade ponovo vrati svoje misli na Vafa koji je sa dve sestre straarke stajao
iza nje, ekajui blizu vrata ovog visokog svetilita sa lepim pogledom kroz prozore
od zatitnog plaza i upeatljivim crnim nametajem u koji je neka asna majka u
sveanom ruhu mogla da uroni tako da posetilac vidi samo osvetljene obrise njenog
lica.

Da li je dobro procenila Vafa? Sve je bilo izvedeno onako kako su nalagala

uenja Misionarie Protective. Da li je dovoljno otvorila pukotinu u njegovom
psihikom oklopu? Uskoro bi trebalo da progovori. Tada e znati.
Vaf je dosta mirno stajao tamo pozadi. Mogla je da vidi njegov odraz u plazu.
Niim nije pokazivao da shvata kako su dve visoke, tamnokose sestre, svaka sa po
jedne njegove strane, tu da bi spreile neki njegov eventualni ispad. Ali svakako je
znao.
Moje uvarke, ne njegove.
Stajao je pognute glave kako bi od nje sakrio lice, ali znala je da je nesiguran.
To je bilo oigledno. Sumnje mogu biti poput neke izgladnele ivotinje, a ona je
prethodno dobro pothranila te njegove gladne sumnje. Bio je potpuno ubeen da je
pustolovina u pustinji predstavljala izuzetnu priliku da ga ubiju. Sada su mu njegova
Zensuni i Sufi uverenja govorila da ga je tamo spasla boja volja.
Dodue, Vaf je sada sigurno ponovo razmatrao svoj dogovor sa Bene
Geseritom i konano uvideo koliko je osramotio svoj narod, kako je strano ugrozio
svoju ljubljenu civilizaciju Tleilaksa. Da, njegova samouverenost bila je poljuljana,
ali samo su oi Bene Geserita to primeivale. Uskoro e kucnuti as da se zapone s
ponovnom izgradnjom njegove svesti prema ustrojstvu koje e biti podlonije
potrebama Sestrinstva. Neka, stoga, jo malo izgara.
Odrade ponovo upravi panju na okolinu, pothranjujui neizvesnost
odgaanja. Bene Geserit je izabrao ovo mesto za ambasadu zbog pozamanih
graevinskih radova koji su izmenili itav severoistoni deo starog grada. Ovde su
mogle da grade i vre izmene prema sopstvenim eljama i potrebama. Drevne
graevine predviene za lak ulazak peke, iroke trake za slubena kola i mestimini
trgovi na kojima su mogli da se sakupljaju ornitopteri - sve je to bilo izmenjeno.
Treba ii ukorak s vremenom.
Ove nove zgrade bile su podignute mnogo blie avenijama sa posaenim
zelenilom ije se visoko egzotino drvee razmetalo koliinom potroene vode.
'Topteri su bili proterani da sleu na krovove odreenih zgrada. Prolazi za peake
prijanjali su uz uska uzdignua pripojena zgradama. Na nove zgrade bili su spolja
postavljeni liftovi koji su se pokretali ako bi se ubacio novi, uvukao klju ili ako bi
se odreene osobe identifikovale prislonivi dlan na za to odreeno mesto, a njihova
sjajna energetska polja bila su sakrivena tamnosmeim i nejasnim zastorima. Liftovi
su predstavljali kime tamnijih boja na ravnomernom sivilu plaskrita i plaza. Ljudska
bia koja su se nejasno nasluivala u tim cevima podseala su na prljavtinu to se
kree gore-dole u inae istim mehanikim kobasicama.
Sve u ime modernizacije.
Vaf se pokrenu iza nje i proisti grlo.

Odrade se ne okrete. Dve sestre uvarke znale su ta ona eli da postigne, tako
da nisu davale znaka od sebe. Vafova sve vea nervoza bila je samo potvrda da sve
ide svojim tokom.
Odrade ba nije bila uverena da sve ide onako kako bi trebalo.
Ono to je videla kroz prozor protumaila je samo kao jo jedan uznemirujui
spoljanji znak ove uzmenirujue planete. Prisetila se da se Tueku nije dopadala ova
modernizacija njegovog grada. alio se da treba pronai neki nain da se zaustavi i
da se sauvaju stara obeleja okoline. Njegova zamena u obliku Liceigraa nastavila
je da se za to zalae.
Kako je samo ovaj novi Liceigra bio nalik na samog Tueka. Da li su ovi
Liceigrai razmiljali svojom glavom ili su samo igrali uloge koje su im njihovi
gospodari namenili? Da li su i ovi novi bili mule? Koliko su se ti Liceigrai
razlikovali od pravog ljudskog bia?
Odrade su brinule stvari vezane za prevaru.
Lani Tuekovi savetnici, oni koji su do gue bili upetljani u neto o emu su
mislili kao o 'tleilakoj zaveri', govorili su o javnoj podrci modernizaciji i otvoreno
su likovali to konano ine ono to ele. Albertus je redovno podnosio Odradi
izvetaje. Svaki novi izvetaj sve ju je vie zabrinjavao. Brinula ju je ak i oigledna
Albertusova podlonost.
"Razume se da savetnici nisu mislili na javnu podrku", rekao je Albertus.
Nije joj preostalo nita drugo do da se sloi. Ponaanje savetnika upozoravalo
ju je da uivaju monu podrku srednjeg svetenstva, skorojevia koji su se usuivali
da zbijaju ale na raun Podeljenog boga na zabavama preko vikenda... onih kojima
je pogodovalo to je Odrade pronala zalihe u Sie Tabru.
Devedeset hiljada dugakih tona! Polugodinja etva iz pustinja Rakisa. ak je
i jedna treina predstavljala znaajan ip u cenjkanju za uspostavljanje novih
ravnotea.
Volela bih da te nikada nisam srela, Albertuse.
elela je da u njemu obnovi onoga kome je stalo. Ono to je stvarno uinila
lako je mogao prepoznati svako ko je bio obuen na nain kako je to zahtevala
Misionaria Protectiva.
Niska ulizica!
Sada nije bilo vano to to je njegovu podlonost izazvalo nedvosmisleno
uverenje da je ona u svetoj vezi sa eanom. Odrade nikada ranije nije razmiljala o
tome kako uenja Misionarie Protective lako unitavaju ljudsku nezavisnost. Razume
se, to je bio svakidanji cilj: Uini od njih sledbenike, zavisne o naim potrebama.
Tiraninove rei pronaene u tajnoj odaji nisu u njoj zapalile samo strah za
budunost Sestrinstva.
"U nasledstvo vam ostavljam moj strah i usamljenost."

Iz te milenijumske udaljenosti usadio je u nju sumnje sa istom onom

pouzdanou s kojom ih je ona usadila u Vafa.
Videla je Tiraninova pitanja kao da su bila ispisana bletavom svetlou u
njenom unutranjem oku.
S KIM STUPATE U SAVEZ?
Zar nismo nita vie do jedno tajno drutvo? Kako emo doekati kraj? U
dogmatskom smradu koji smo same stvorile?
Tiraninove rei su kao vatrom ostale urezane u njenu svest. Gde je bio taj
'uzvieni cilj' u onome to je Sestrinstvo inilo? Odrade je gotovo mogla da uje
Tarazin podrugljiv odgovor na jedno takvo pitanje.
"Opstanak, Dar! To je jedini uzvieni cilj koji nam je potreban. Opstanak! ak
je i Tiranin to znao!"
Moda je ak i Tuek to znao. A ta mu je to na kraju donelo?
Odrade je oseala simpatiju prema bivem Visokom sveteniku; ta simpatija ju
je proganjala. Tuek je bio odlian primer za ono to jedna vrsto povezana porodica
moe da uini. ak je i njegovo ime predstavljalo reenje: na ovoj planeti nije se
menjalo jo od doba Atreida. Predak osniva bio je krijumar, poverenik prvog Leta.
Tuek je potekao iz porodice koja se vrsto drala svojih korena, govorei: "Postoji
neto vredno u naoj prolosti to treba sauvati." Primer koji je ovo davalo
potomcima nije se istroio i na nekoj asnoj majci.
Ali ti, Tuee, nisi uspeo.
Ovi moderni blokovi koji su se videli kroz njen prozor predstavljali su potvrdu
tog neuspeha - mito za one elemente u rakijskom drutvu koji su sticali sve veu
vlast, elemente koje je Sestrinstvo tako dugo podupiralo i jaalo. Tuek je ovo video
kao nagovetaj onog dana kada e politiki biti suvie slab da sprei stvari koje sa
sobom donosi takva vrsta modernizacije:
Krai i pomamniji obred.
Nove pesme u modernijem ruhu.
Promene u plesu. ("Tradicionalni plesovi tako dugo traju!")
Pre svega, manje odlazaka u opasnu pustinju za mlade postulate iz monih
porodica.
Odrade uzdahnu i baci pogled unazad ka Vafu. Mali Tleilaks grizao je donju
usnu. Dobro! Proklet da si, Albertuse! Pozdravila bih tvoju pobunu!
Iza zatvorenih vrata hrama ve je bilo govora o prelaznom razdoblju za Visoko
svetenstvo. Novi itelji Rakisa govorili su o potrebi da se 'ide ukorak s vremenom'.
A hteli su da kau: "Dajte nam vie moi!"
Uvek je bilo ovako, pomisli sa gorinom Odrade. ak i u Bene Geseritu.
Ipak, nije mogla da izbegne pomisao: jadni Tuek.
Albertus je izvestio da je Tuek, neposredno pre no to je umro i bio zamenjen
Liceigraem, upozorio svoju porodicu da moda nee biti u stanju da odre vlast nad

Visokim svetenstvom kada on umre. Tuek je bio otroumniji i domiljatiji nego to

su to njegovi neprijatelji oekivali. Njegova porodica ve je uterivala dugove i na taj
nain skupljala sredstva koja e joj pomoi u ouvanju moi.
A Liceigra koji je zamenio Tueka mnogo toga je otkrivao svojom mimikom.
Tuekova porodica jo nije saznala za zamenu i ovek bi gotovo mogao poverovati da
pravi Visoki svetenik i nije bio zamenjen - toliko je Liceigra bio dobar.
Posmatranje tog Liceigraa na delu odavalo je mnogo toga opreznim asnim
majkama. To je, razume se bila jedna od stvari zbog kojih se Vaf sada vrpoljio.
Odrade se iznenada okrete i koraknu ka gospodaru Tleilaksa. Vreme je da
navalim na njega!
Zaustavila se na dva koraka od Vafa i pogledala ga s visine. Vaf joj prkosno
uzvrati pogled.
"Imao si dovoljno vremena da razmotri svoj poloaj", poe ona da ga
optuuje. "Zato uti?"
"Svoj poloaj? Smatrate li da ste nam pruile mogunosti izbora?"
"ovek je samo kamiak isputen u bazen", nastavi ona da citira njegova
vlastita uverenja.
Vaf drhtavo udahnu. Izgovarala je prave rei, ali ta se iza njih krilo? One vie
nisu zvuale onako kako bi trebalo da zvue, jer su dolazile iz usta jedne od povindah
ena.
Kako Vaf nita ne odgovori, Odrade nastavi da citira: "A ako je ovek samo
kamiak, onda ni sva njegova dela ne mogu biti nita vie od toga."
Jedan nevoljni drhtaj protrese Odrade, to njene budne sestre uvarke natera da
joj upute pogled paljivo prikrivenog iznenaenja. Taj drhtaj nije bio predvien.
Zato u ovom trenutku mislim na Tiraninove rei? pitala se Odrade.
TELO I DUU BENE GESERITA SNAI E ISTA SUDBINA KAO I SVA
DRUGA TELA I SVE DRUGE DUE.
Njegova aoka duboko se u nju zabola.
Kako je dolo do toga da postanem tako ranjiva? Odgovor joj se najednom
sam nametnuo: Atreidski manifest?
Sastavljanje tih rei pod Tarazinim budnim nadzorom otvorilo je u meni jednu
pukotinu.
Da li je mogue da je to i bio Tarazin cilj: da Odrade uini ranjivijom? Otkud
je Taraza mogla znati ta e biti pronaeno ovde na Rakisu? Vrhovna majka ne samo
da se nije razmetala predviakim sposobnostima, ve je teila i da izbegne taj
talenat kod drugih. U retkim prilikama, kada je Taraza zahtevala od same Odrade da
izvede tako neto, izvebanom oku sestara nije moglo da promakne njeno
neodobravanje takvih stvari.
Da, ona me je uinila ranjivom.
Da li se to sluajno dogodilo?

Odrade utonu u brzo recitovanje litanije protiv straha, to potraja svega

nekoliko treptaja oka, ali Vaf je za to vreme oigledno doneo odluku.
"elite da nam se nametnete", ree on. "Ali nije vam poznato kakve smo moi
sauvali za jedan takav trenutak." On zavrnu rukave kako bi pokazao mesta gde su
mu se ranije nalazili bacai strelica. "Ovo su bile samo nitavne igrake u poreenju
sa naim pravim orujem."
"Sestrinstvo nikada nije u to sumnjalo", odgovori Odrade.
"Da li e doi do estokih sukoba izmeu nas?" upita on.
"Na vama je da odluite", odvrati ona.
"Zato izazivate nasilje?"
"Ima onih koji bi voleli da vide Bene Geserit i Bene Tleilaks kako dave jedni
druge", priznade Odrade. "Nai neprijatelji bi uivali da stupe na scenu i pokupe ono
to ostane poto mi jedni druge dovoljno oslabimo."
"Zagovarate sporazum, a ne dozvoljavate mom narodu da pregovara! Moda
vas vaa Vrhovna majka nije ovlastila da pregovarate!"
Kako ju je samo mamilo da sve ponovo prepusti Tarazi - to je Taraza,
uostalom, i elela. Odrade baci pogled na sestre uvarke. Njihova lica bile su maske
koje nita nisu odavale. Koliko su one u stvari znale? Hoe li shvatiti ako bude delala
u suprotnosti sa Tarazinim nareenjima?
"Da li ste ovlaeni za to?" bio je uporan Vaf.
Uzvieni cilj, pomisli Odrade. Svakako, Tiraninova Zlatna staza potvrdila je
bar jedan od kvaliteta tog cilja.
Odrade se odlui za stvaralaku istinu. "Ovlaena sam", ree ona. Njene
vlastite rei uinie tu izjavu istinitom. Proglasivi se ovlaenom, onemoguila je
Tarazu da to porekne. Dodue, Odrade je znala da su je njene vlastite rei obavezale
na smer koji se otro razlikovao od doslednih koraka Tarazinog plana.
Nezavisna akcija. Upravo ono to je ona elela od Albertusa.
Nalazim se u sreditu zbivanja i znam ta je potrebno.
Odrade pogleda sestre uvarke. "Ostanite ovde, molim vas, i pobrinite se da
nas niko ne uznemirava." A Vafu ree: "Mi bismo mogli udobnije da se smestimo."
Pokaza na dve stolice za ljuljanje postavljene pod pravim uglom na dva razliita
kraja prostorije.
Odrade prieka da se smeste pre no to nastavi razgovor. "Traimo da meu
nama vlada izvestan stepen iskrenosti koji diplomatija retko dozvoljava. Suvie je
padova na kocki da bismo se mogli uputati u providna okolienja."
Vaf je udno pogledao. On ree: "Poznato nam je da postoji razdor u vaim
najviim veima. Dobili smo vrlo delikatne ponude. Da li je ovo deo..."
"Ja sam odana Sestrinstvu", ree ona. "ak i one koje su vam nudile tako neto
dele tu odanost."
"Da li je to jo jedan od trikova..."

"Nema trikova!"
"Kad se ima posla sa Bene Geseritom uvek treba raunati na trikove", optui je
on.
"ta te to plai u vezi sa nama? Reci."
"Moda sam suvie toga od vas nauio da biste mi dozvolili da i dalje ivim."
"Zar ja to isto ne bih mogla da kaem za tebe?" upita ona. "Ko jo zna za nau
tajnu sklonost? Ovo nije nikakvo povindah ensko naklapanje!"
Odvaila se da izgovori tu re uz izvesno ispoljavanje uznemirenosti, ali
uinak nije mogao biti reitiji. Vaf je bio vidljivo uzdrman. Oporavljao se jedan dug
trenutak. Dodue, sumnje su ostale, jer ih je upravo ona u njega usadila.
"ta rei dokazuju?" upita on. "Jo moete zadrati za sebe ono to ste od
mene saznale i mome narodu ne dati nita. Jo nad nama vitlate biem."
"Ja ne nosim oruje u svojim rukavima", primeti Odrade.
"Ali posedujete znanje koje nas moe unititi!" On se osvrnu na sestre
uvarke.
"One su deo mog arsenala", sloi se Odrade. "eli li da ih udaljim?"
"I iz njihovih umova sve to su ovde ule", ree on. Ponovo je usmerio svoj
oprezan pogled ka Odrade. "Bilo bi najbolje da sve zajedno uklonite svoja seanja!"
Odrade se potrudi da joj glas zvui to razumnije: "ta bismo dobile time to
bismo razotkrile va misionarski ar pre no to ste spremni za pokret? Da li bi nam
koristilo da vam ocrnimo ugled, otkrivi mesta na koja ste postavili svoje nove
Liceigrae? Oh, da, znamo za Iks i Ribogovornice. Kada smo uspele da prouimo
vae nove Liceigrae, dale smo se u potragu za njima."
"Vidite!" Glas mu je bio opasno otar.
"Ne vidim drugi nain da dokaem nau sklonost sem da ti otkrijem neto to
je isto tako razorno po nas", ree Odrade.
Vaf ostade bez rei.
"Preneemo crve Rakisa na nebrojene planete Ratrkanih", ree ona. "ta bi
svetenstvo sa Rakisa uinilo kada bi im ovo otkrio?"
Sestre uvarke su je posmatrale slabo prikrivajui da ih sve ovo zabavlja.
Mislile su da lae.
"Nisam poveo uvare sa sobom", ree Vaf. "Kada samo jedna osoba zna neku
opasnu stvar, lako ju je za sva vremena uutkati."
Ona podie svoje prazne rukave.
On pogleda sestre uvarke.
"Dobro", ree Odrade. Baci pogled prema sestrama i dade im neprimetan znak
akom da je sve u redu. "Molim vas, sestre, saekajte napolju."
Kada se vrata za njima zatvorie, Vaf ponovo postade sumnjiav. "Moji ljudi
nisu pretraili ovo mesto. ta znam kakve se sve stvari za snimanje mogu ovde
kriti?"

Odrade pree na islamski. "Onda bi moda trebalo da govorimo drugim

jezikom, nekim koji je samo nama poznat."
Vafove oi zasvetlucae. On odvrati na istom jeziku: "Dobro! Igrau na to.
Traim da mi kaete koji je pravi uzrok razdora u... Bene Geseritu."
Odrade dopusti sebi da se nasmei. Prelaskom na drugi jezik promenila se
Vafova celokupna linost, itavo njegovo ponaanje. Ponaao se upravo onako kako
je oekivala. Nijedna od njegovih sumnji nije se ponovo javila dok su govorili ovim
jezikom!
Ona mu uzvrati istim poverenjem: "Budale se boje da bismo mogle stvoriti
novog Kvizac Haderaha! Oko toga se raspravlja nekolicina mojih sestara."
"Vie ne postoji potreba za jednom takvom osobom", primeti Vaf. "Onaj koji
moe da se nalazi na vie mesta u isto vreme postojao je i nestao. Doao je da bi
stvorio Proroka."
"Bog ne bi dva puta poslao istu poruku", ree ona.
Vaf je ovo mnogo puta uo na islamskom. Vie nije smatrao udnim to to
jedna ena izgovara takve rei. Jezik i poznate mu rei bili su dovoljni.
"Da li je vangijuina smrt povratila jedinstvo u Sestrinstvu?" upita on.
"Imamo zajednikog neprijatelja", primeti Odrade.
"Uvaene Nalonice?"
"Mudro ste postupili to ste neke ubili i prouili."
Vaf se nagnu napred potpuno ponesen poznatim jezikom i tokom razgovora.
"One vladaju pomou seksa!" kliknu on. "Zadivljujuim tehnikama orgazmikog
preterivanja! Mi..." Prekasno mu sinu ko sedi preko puta njega i slua sve ovo.
"Poznate su nam te tehnike", umiri ga Odrade. "Bie zanimljivo izvriti
uporeivanja, ali razlozi zato nikada nismo pokuale da doemo do moi sluei se
takvim sredstvima potpuno su jasni. Te kurve, meutim, dovoljno su glupe da upadnu
u jednu takvu greku!"
"Greku?" Vaf je oigledno bio zbunjen.
"Dre uzde u svojim rukama!" uzviknu ona. "Sa porastom moi mora da raste i
njihova vlast nad njom. Ta stvar e unititi sve to je postignuto svojim sopstvenim
zamahom!"
"Mo, uvek ta mo", promrmlja Vaf. A onda mu sinu nova misao. "Hoete da
kaete da je i Prorok tako pao?"
"On je znao ta ini", odvrati ona. "Milenijumi nametnutog mira koje su
smenili Vremena gladi i Ratrkani. Poruka sazdana od konkretnih dogaaja. Ne
zaboravite! On nije unitio Bene Tleilaks, a ni Bene Geserit."
"ta se nadate da ete postii savezom izmeu naa dva naroda?" upita Vaf.
"Nada je jedna stvar, a opstanak druga", uzvrati ona.
"Uvek taj pragmatizam", uzdahnu Vaf. "A neke meu vama se plae da biste
na Rakisu mogle ponovo stvoriti Proroka, ije bi moi bile nedodirljive?"

"Zar vam to ve nisam rekla?" Islamski jezik bio je naroito upeatljiv u

ovakvom upitnom obliku. Teret dokaza svalio se na Vafa.
"Znai, one sumnjaju da je boija ruka imala udela u stvaranju Kvizac
Haderaha", ree on. "Da li sumnjaju i u Proroka?"
"Pa dobro, poloimo karte na sto", ree Odrade i krenu da ostvaruje zamiljenu
varku: "vangiju i one koje su je podravale odrekle su se Velikog uverenja. Nimalo
se ne ljutimo na Bene Tleilaks to su ih pobili. Utedeli ste nam trud."
Vaf ovo prihvati ne trepnuvi. To je bilo upravo ono to se moglo i oekivati, s
obzirom na okolnosti. Bilo mu je jasno da je ovde otkrio mnogo toga to nije trebalo,
ali bilo je jo stvari koje Bene Geserit nije znao. A ta je sve samo saznao!
Tada ga Odrade sasvim dotue, rekavi: "Vafe, ako smatra da su vam se vai
potomci Ratrkanih vratili nepromenjeni, onda si krajnje naivan."
utao je.
"Svi delovi su ti dati na uvid", ree ona. "Vai potomci pripadaju kurvama
Ratrkanih. A ako misli da e bilo koji od njih potovati bilo kakav sporazum, onda
je tvoja glupost neopisiva!"
Vafove reakcije potvrdie joj da ga je epala. Delovi su se uklapali. Govorila
mu je istinu kada je to bilo potrebno. Njegove sumnje bile su preusmerene: sada su
bile uperene protiv Ratrkanih. A sve to bilo je uinjeno na njegovom vlastitom
jeziku.
Pokuao je da progovori, ali grlo mu se steglo, te je najpre morao da ga
izmasira kako bi mu se povratila mo govora. "ta mogu da uinim?"
"Pa, to je bar jasno. Izgubljeni na nas gledaju kao na neto to treba osvojiti,
kao i mnoge stvari pre toga. Oni to shvataju kao veliko spremanje. Prostaka
razboritost."
"Njih je tako mnogo."
"Ako se ne ujedinimo u zajednikom planu da ih porazimo progutae nas kao
to slig guta svoju veeru."
"Ne moemo se pokoriti povindakoj prljavtini! Bog to nee dozvoliti!"
"Pokoriti? Ko predlae da se pokorimo?"
"Bene Geserit uvek koristi taj drevni izgovor: 'Ako ne moe da ih pobedi, ti
im se pridrui.'"
Odrade se mrano nasmei. "Bog nee vama dozvoliti da se pokorite? Da li to
treba da znai da mislite kako e on to nama dozvoliti?"
"Kakav je, onda, va plan? ta ete uiniti protiv njihove brojnosti?"
"Ono to, u stvari, i vi nameravate da uinite: da ih preobratite. Na va zahtev
Sestrinstvo e podupreti pravu veru."
Vaf je sedeo skamenjen i u tiini. Znai, poznata joj je sutina tleilakog plana.
Da li je znala i na koji nain Tleilaksi misle to da izvedu?

Odrade je zurila u njega, otvoreno razmiljajui. Zgrabi zver za stopala ako

mora, pomisli ona. ta ako je plan analitiarki Sestrinstva bio pogrean? U tom
sluaju ovi pregovori bili bi smeni. A bio je prisutan i taj pogled u dubini Vafovih
oiju, taj nagovetaj starije mudrosti... mnogo starije nego to je to bilo njegovo telo.
Govorila je samopouzdano, mada se nije tako oseala.
"Sa golama iz vaih rezervoara uspeli ste mnogo da postignete, a i ceo proces
sauvali ste samo za sebe; to je neto za ta bi vam drugi mnogo platili."
Njene rei bile su dovoljno zagonetne (Da li su ostali sluali?), ali Vaf nijednog
trenutka ne posumnja da Bene Geserit zna ak i za tu stvar.
"Da li ete traiti udeo u tome?" upita on. Rei su mu zapinjale u suvom grlu.
"Sve! Sve emo deliti."
"Kakav bi bio va doprinos u ovoj velikoj podeli?"
"Zahtevaj!"
"Sve vae zapise o uzgajanju."
"Tvoji su."
"Metrese za razmnoavanje po naem izboru."
"Imenuj ih."
Vaf uzdahnu. Ovo je bilo mnogo vie no to je ponudila Vrhovna majka. To je
bilo kao da mu se u umu rascvetava neki svet. Bila je u pravu to se tie Uzvienih
Nalonica, razume se... i naslednika Tleilaksa iz Ratrkanih. On im nikada nije u
potpunosti verovao. Nikada!
"Razume se, traiete neogranieno snabdevanje melanom", ree on.
"Razume se."
Zurio je u nju, ne mogavi da poveruje u stepen svoje dobre sree. Akslotl
rezervoari ponudie besmrtnost samo onima koji prigrle Veliko uverenje. Niko se
nee usuditi da napadne i pokua da prigrabi stvar za koju zna da bi je Tleilaksi pre
unitili nego je izgubili. A sada! Zadobio je usluge najmonije i najdugovenije
poznate misionarske sile. Nema sumnje da je u ovo bio umean prst boiji.
"A kako vi, asna majko, nazivate nau pogodbu?"
"Uzvienim ciljem", odgovori ona. "Poznate su ti Prorokove rei iz Sie Tabra.
Da li sumnja u njih?"
"Nipoto! Ali... postoji jo jedna stvar: ta nameravate sa golom Dankana
Ajdaha i devojicom, eanom?"
"Spariemo ih, razume se. A njihovi potomci e u nae ime govoriti svim
Prorokovim naslednicima."
"Na svim planetama na koje ih budete poveli?"
"Na svim tim planetama", sloi se ona.
Vaf se zavali u stolicu. Imam te, asna majko! pomisli on. Mi emo upravljati
ovim savezom, ne vi. Gola uopte nije va: on je na.

Odrade primeti prisenak rezervisanosti u Vafovim oima; znala je da je stavila

na kocku onoliko koliko je smela. Daljnji rizik pobudio bi sumnju. Bilo ta da se
desi, ona je Sestrinstvo uputila u ovom pravcu. Taraza sada vie nije mogla da
izbegne ovaj savez.
Vaf podie ramena; bio je to udno mladalaki gest otean drevnom
inteligencijom koja je izvirivala iz njegovih oiju. "Ahhh, jo neto", ree on,
ponaajui se u svemu kao Gospodar gospodara koji govori svojim jezikom i
nareuje svima onima koji mogu da uju. "Da li ete nam takoe pomoi da
proirimo ovaj... ovaj Atreidski manifest?"
"Zato da ne? Sama sam ga napisala."
Vaf se iznenada nagnu napred. "Vi?"
"Niste valjda mislili da je to bio u stanju da uini neko ko ne poseduje ovakve
sposobnosti?"
On klimnu, ubeen u to bez dalje rasprave. Ovo je bilo gorivo za misao koja
mu upravo pade napamet, poenta u njihovom savezu: moni umovi asnih majki
savetovae Tleilakse u svemu! Kakve veze ima to to su brojano slabiji od onih
kurvi Ratrkanih? Ko bi mogao da nadmai takvu jednu kombinaciju mudrosti i
nesavladivog oruja?
"Naslov manifesta takoe je punovaan", ree Odrade. "Ja sam zakoniti
potomak Atreida."
"Hoete li vi biti jedna od naih ena za razmnoavanje?" osmeli se on.
"Gotovo da sam izala iz doba za razmnoavanje, ali ako naredite, vaa sam!"
33.
Seam se prijatelja iz ratova koje su svi sem nas zaboravili.
Svi su oni pokopani u ranama koje smo zadobili.
Te rane su sva ona bolna mesta gde smo se borili.
Ostavimo borbe za nama, jer mi ih nismo traili.
ta smo potroili, a ta smo za to dobili?
Pesma Ratrkanih
Burzmali je temeljio svoje planove na onom najboljem to je nauio od svog
baara, savetujui se sam sa sobom oko mnogobrojnih mogunosti i odstupnica. To je
bila povlastica zapovednika! Poto su to potrebe nalagale, saznao je sve to je mogao
o zemljitu.
U doba starog carstva, pa ak i pod upravom Muad'Diba, oblast oko Tvrave
Gamu predstavljala je umske rezerve, zemljite koje se dosta uzdizalo iznad nafte
koja je pretila da prekrije harkonensku zemlju. Na ovom tlu Harkoneni su uzgajali

neke od najboljih pilingitama, drvee postojane vrednosti koje su najvei bogatai

oduvek cenili. Od najdrevnijih vremena upueni su vie voleli da se okruuju dobrim
drvetom nego masovno proizvoenim vetakim materijalima, poznatim tada kao
polastin, polaz i pormbat (kasnije: tajn, laz i bat). Jo od vremena starog carstva
potie pogrdan izraz kojim se karakteriu sitni bogatai i manje porodice, izraz
nastao na osnovu poznavanja vrednosti retkog drveta.
'On je trostruki P', govorili su, elei da kau da se takva osoba okruila
jevtinim kopijama napravljenim od deklarisanih materija. ak i kada su neki izraziti
bogatuni bili primorani da upotrebe jedan od tri bedna P-a, svuda gde je to bilo
mogue preruavali bi ga u jedini P, pilingitam.
Burzmali je sve ovo znao, pa i vie od toga, kada je poslao svoje ljude u
potragu za strategijski smetenim pilingitamom u blizini ne-kugle. To drvee
posedovalo je mnoge kvalitete zbog kojih su ga majstori umetnici naroito voleli: tek
poseeno stablo moglo se upotrebiti kao meko drvo; osueno i ostavljeno da odstoji,
trajalo je kao tvrdo drvo. Upijalo je mnoge pigmente, a kada bi se uglaalo moglo je
da izgleda kao prirodni mermer. to je jo vanije pilingitam je bio antigljivino drvo
i nijedan poznati insekat nikada ga nije smatrao primamljivim za jelo. Konano, bio
je otporan na vatru, a ostareli primerci ivog drveta putali su izdanke iz uveanog i
praznog kanala u sreditu.
"Uradiemo neto neoekivano", rekao je Burzmali svojim tragaima.
Za vreme svog prvog nadletanja ove oblasti opazio je izrazito lepljivo zelenilo
lia pilingitama. ume na ovoj planeti bile su poharane i na razne naine unitene
tokom gladnih godina, ali potovanja vredni jedini P-ovi jo su rasli meu
zimzelenim i tvrdim drveem koje je ponovo bilo zasaeno po nareenju Sestrinstva.
Burzmalijevi tragai pronali su jedan takav jedini P koji je gospodario
izboinom iznad ne-kugle. Svojim liem natkriljivao je prostor od gotovo tri
hektara. Tokom poslepodneva, kritinog dana, Burzmali je postavio mamce na
odreenoj udaljenosti od ovog mesta i prokopao tunel od jednog plitkog ulegnua do
prostranog jezgra ovog pilingitama. Tu je sebi uredio mesto za upravljanje i smestio
rezervne potreptine za beg.
"Drvo je ivi oblik", objasnio je svojim ljudima. "Zaklonie nas od tragaa."
Neoekivano.
Burzmali nigde u svojim planovima nije pretpostavio da e sve njegove akcije
proi neprimeene. Mogao je jedino da svoje snage rasporedi tako da udarce ne
prima samo na jednom mestu.
Kada je napad otpoeo, uverio se da se sve odvija onako kako je i predvideo.
Oekivao je da e se napadai osloniti na svoju brojnost, kao to su to uinili i pri
napadu na Tvravu Gamu. Analitiarke Sestrinstva uveravale su ga da im najvea
opasnost preti od snaga Ratrkanih - potomaka Tleilaksa koje su odgajile divlje i
brutalne ene to su sebe nazivale Uvaenim Nalonicama. On je ovo shvatio kao

preveliko samopouzdanje, a ne kao smelost. Prava smelost bila je deo arsenala

svakog uesnika koga je obuavao baar Miles Teg. Takoe mu je pomoglo i to to je
mogao da se osloni na Tega koji e improvizovati u okviru granica plana.
Preko svojih releja Burzmali je pratio puzavi beg Dankana i Lusile. Konjanici
sa kom-lemovima i soivima za no stvarali su veliku zbrku na poloajimamamcima, dok su Burzmali i njegove odabrane rezerve pazili na napadae, ne
odajui niim svoj poloaj. Tegovo kretanje bilo je lako pratiti - trebalo je samo
slediti njegove estoke odgovore koje je upuivao napadaima.
Burzmali je s odobravanjem primetio da Lusila nije ni asa asila kada je ula
da se zvuci bitke pojaavaju. Dankan je, meutim, pokuao da ostane i gotovo je
unitio plan. Lusila je spasla plan ubovi Dankana u oseajni nerv i promumlavi:
"Ne moe mu pomoi!"
Kada je jasno zauo njen glas kroz pojaivae na lemu, Burzmali u sebi
opsova. I drugi e je uti. Dodue, oni su je bez sumnje ve pratili.
Burzmali izdade naredbu ispod praga ujnosti preko mikrofona ugraenog u
vrat i spremi se da napusti svoje mesto. Panju je uglavnom usredsredio na
pribliavanje Lusile i Dankana. Ako sve proe kao to je planirano, njegovi ljudi e
ih dovesti ovamo, a prema poloajima-mamcima nastavie da bee dva prigodno
odevena vojnika bez lemova.
U meuvremenu, Teg je sejui uas utirao dimnu stazu kojom bi i neko
povrinsko vozilo moglo da umakne.
Jedan od pomonika prekide Burzmalija u razmiljanju: "Dva napadaa se
pribliavaju baaru s lea!"
Burzmali mahnu oveku da se skloni. Malo nade je polagao u Tegove anse.
Sve se moralo podrediti spasavanju gole. Dok je osmatrao, Burzmali je sve vreme
mislio:
Hajde! Trite! Trite, prokleti da ste!
Lusila je isto to mislila dok je pourivala Dankana, kreui se tik iza njega
kako bi ga titila otpozadi. Prikupila je sve svoje snage za krajnji otpor. U ovom
trnutku do punog izraaja doli su njen odgoj i obuenost. Nikada se nemoj predati!
Predati se znailo je prepustiti svoju svest ivotima iz seanja neke sestre ili
zaboravu. ak se i vangiju na kraju iskupila pruivi otpor i umrevi u
benegeseritskom maniru, ne predavi se do samog kraja. Tako je, bar, Burzmali javio
preko Tega. Lusila je, okupivi svoje nebrojene ivote, pomislila: Ni ja ne mogu
manje da uinim!
Sledila je Dankana do jednog plitkog ulegnua, pored debla dinovskog
pilingitama; a tada iz tame izronie neki ljudi ija je namera bila da ih odvuku ka
stablu; gotovo da je nasrnula na njih poput kakvog barsekera, ali ju je spreio glas
koji joj je na uvo apnuo na akobsa jeziku: "Prijatelji!" Oklevala je jedan otkucaj
srca, to je bilo dovoljno da ugleda mamce kako nastavljaju beg izaavi iz ulegnua.

To joj je na najreitiji mogui nain objasnilo plan i otkrilo identitet ljudi koji su ih
drali pritisnutim uz tle to je upadljivo mirisalo na lie. Kada su Dankana ugurali
ispred nje u tunel koji je vodio do dinovskog drveta, a zatim stali da ih pouruju na
akobsa jeziku, Lusili postade jasno da je upala u stupicu tipine tegovske smelosti.
I Dankan je to shvatio. Na stigijanskom izlazu iz tunela on ju je prepoznao po
mirisu i otkucao joj je na ruci poruku starim atreidskim borbenim jezikom.
"Pusti ih neka nas vode."
Nain na koji joj je saoptio poruku na trenutak ju je zbunio, ali ubrzo je
shvatila da je gola morao poznavati ovaj nain optenja.
Ljudi oko njih bez rei odloie Dankanovu drevnu nezgrapnu lasersku puku i
gurnue begunce kroz otvor jednog vozila koje joj nije bilo poznato. U tami je na
kratko zatreperila crvena svetlost.
Burzmali saopti svojim ljudima glasom ispod praga ujnosti: "Evo ih, kreu!"
Sa poloaja-mamaca krenulo je dvadeset osam povrinskih vozila i jedanaest
lepetavih 'toptera. Prava diverzija, pomisli Burzmali.
Pritisak u uima kaza Lusili da su sva vrata zatvorena. Crvena svetlost ponovo
zatreperi i ugasnu.
Eksploziv raznese ogromno drvo to ih je okruivalo i njihovo vozilo, koje se
sada moglo identifikovati kao povrinsko vozilo, jurnu uvis na suspenzorima i
potisnicima. Lusila je mogla da prati njihovu putanju jedino posmatrajui odbleske
vatri i iskrivljena ustrojstva zvezda koje su se videle kroz ovalni plaz. Suspenzorsko
polje oko njih inilo je kretanje jezovitim i omoguavalo je jedino ulu vida da ga
primeti. Sedeli su u plastilnim seditima dok je njihovo vozilo u cik-cak liniji
preletalo obronak iznad Tegovog poloaja. Putnici u vozilu nisu osetili nijednu od
ovih divljih poromena u pravcu kretanja. Oko njih su postojale samo razigrane mrlje
drvea i ikara, delimino u plamenu, da bi ih potom okruile zvezde.
Slepo su se drali preostalih umskih vrhova koje Tegova laserska puka nije
stigla da spali! Lusila se tek tada ponadala da e se i on moda izvui. Iznenada
njihovo vozilo zadrhta i pree u lagani let. Vidljive zvezde koje su uokviravali
siuni ovali plaza odjednom se izvrnue, a potom ih zakloni neka tamna prepreka. U
vozilu se ponovo uspostavi ravnotea i pojavi nejasna svetlost. Lusila ugleda
Burzmalija kako otvara vrata s njene leve strane.
"Napolje!" odsee on. "Nemamo ni trenutka za bacanje!"
Pratei Dankana, Lusila ispuza kroz otvor na vlanu zemlju. Burzmali je
snano lupi po leima, zgrabi Dankana za ruku i stade da ih odvlai od kola. "Brzo!
Ovamo!" Zaletee se kroz visoko bunje do jednog uskog asfaltiranog puta. Burzmali
koji je sada oboje drao, stade da ih pouruje preko puta, a zatim ih gurnu potrbuke
u jedan jarak. Rasprostre preko njih zatitno ebe, te podie glavu i pogleda unazad u
pravcu iz koga su doli.

Lusila proviri pored njega i ugleda svetlost zvezda na padini. Osetila je da i

Dankan zuri pored nje.
Daleko uz padinu, njihovo povrinsko vozilo poe da ubrzava; njegove
modifikovane izduvne mlaznice ocrtavale su se naspram zvezda. Zatim se uzdiglo u
crvenoj perjanici i uputilo uvis. Iznenada, skrenu udesno.
"Nae?" proapta Dankan.
"Da."
"Kako je uspelo da se uzdigne, bez..."
"Kroz jedan naputeni tunel akvadukta", proapta Burzmali. "Vozilo je bilo
programirano da automatski nastavi put." I dalje je zurio u udaljenu crvenu perjanicu.
Odjednom, iz udaljenog crvenog traga suknu dinovski prasak plave svetlosti.
Neposredno posle pojave svetlosti usledi i tupi udar.
"Ahhh", odahnu Burzmali.
Dankan ree priguenim glasom: "Treba da pretpostave da ste preopteretili
pogon."
Burzmali uputi jedan zabezeknuti pogled ka tom mladom licu koje je bilo
avetinjski sivo na meseini.
"Dankan Ajdaho je bio jedan od najboljih pilota u atreidskoj slubi", ree
Lusila. Ovaj tajni deli znanja posluio je svrsi. Burzmali istog asa shvati da nije
puki vodi ovim beguncima. Njegovi tienici posedovali su osobine koje su se, ako
se za tim ukae potreba, mogle dobro iskoristiti.
Plave i crvene iskre bleskale su po nebu u blizini mesta na kome je
modifikovano povrinsko vozilo eksplodiralo. Ne-brodovi su njuili tu udaljenu
kuglu toplih gasova. ta e njukala odluiti? Plave i crvene skliznue iznad prevoja
brda osvetljenog svetlou zvezda.
Zauvi korake na putu Dankan tako hitro izvue runi pitolj da i sama Lusila
zinu od iznenaenja. Ona poloi aku na njegovu ruku u elji da ga zaustavi, ali je on
strese sa sebe. Zar nije primetio da se Burzmali ne uzbuuje zbog ovog upada?
Jedan glas tiho ih pozva sa puta iznad njih: "Sledite me. Pourite."
Govornik, jedna pokretna mrlja tame, skoi k njima i krenu dalje kroz
pukotinu u bunju koje se protezalo du puta. Tamne mrlje na snegom pokrivenoj
padini sa druge strane zatitnog bunja uobliie se u desetak naoruanih prilika.
Njih petoro okruie Dankana i Lusilu i stadoe ih pourivati du snegom
prekrivenog puta pored bunja. Ostali iz naoruane druine otrae ne krijui se
preko snene padine do tamne linije drvea.
Posle stotinak koraka pet nemih prilika postrojie se u nizu, dvojica napred,
trojica pozadi, a begunci ostadoe zaklonjeni izmeu njih, sa Burzmalijem na elu i
Lusilom tik iza Dankana. Uskoro stigoe do neke raspukline meu tamnim
kamenjem i zaustavie se ispod jedne izboine, oslukujui zvuke novih
modifikovanih povrinskih vozila koja su se podizala u vazduh iza njih.

"Mamci povrh mamaca", proaputa Burzmali. "Zatrpali smo ih mamcima.

Znaju da moramo panino beati. A mi emo sakriveni ekati u blizini. Kasnije emo
polako nastaviti... peice."
"Neoekivano", proaputa Lusila.
"Teg?" Bio je to Dankan koji se tiho oglasi.
Burzmali se nagnu ka Dankanovom levom uvetu: "Mislim da su ga se
doepali." Burzmalijev apat odavao je istinski duboku tugu.
Jedan od njihovih tamnih pratilaca ree: "Sada samo brzo. Tamo dole."
Proterali su ih kroz meku usku raspuklinu. U blizini se zau krckanje i neke
ruke ih povukoe u zatvoren prostor. Krckanje je svuda dopiralo iza njih.
"Neka neko privrsti ta vrata", zau se.
Obasja ih svetlost.
Dankan i Lusila zurili su unaokolo osvrui se po jednoj velikoj, bogato
nametenoj odaji oito useenoj u stenu. Pod su prekrivali mekani tepisi - istkani u
crvenim i zlatnim tonovima sa arom neke prilike koja se ponavljala kao grudobran,
izraene u bledozelenom tonu. Na stolu blizu Burzmalija leala je gomila odee u
neredu. On je priguenim glasom razgovarao sa jednim lanom njihove pratnje:
svetlokosim mukarcem visokog ela i prodornih zelenih oiju.
Lusila je pomno sluala. Rei su bile razumljive i odnosile su se na raspored
straara, ali naglasak kojim je govorio zelenooki ovek nikada ranije nije ula;
nalikovao je valjanju suglasnika i samoglasnika koji naglo naviru.
"Je li ovo ne-odaja?" upita ona.
"Ne." Odgovorio joj je ovek koji je stajao iza nje i koji je na isti nain
naglaavao rei. "tite nas alge."
Nije se okrenula prema govorniku, ve je podigla pogled prema svetlozelenim
debelim algama na tavanici i zidovima. Videlo se svega nekoliko tamnih mrlja blizu
poda.
Burzmali prekide razgovor. "Ovde smo sigurni. Alge su uzgajane naroito za
ovu priliku. Skeneri e zabeleiti samo prisustvo biljnog ivota, ali ne i onoga to
alge skrivaju."
Lusila se okrete oko sebe, razvrstavajui pojedinosti odaje: harkonenski grifon
urezan u kristalnom stolu egzotine presvlake na stolicama i leajevima. Oruje
nagomilano uz jedan zid sastojalo se od dva reda dugakih laserskih puaka poljskog
tipa kakve ranije nikada nije videla. Svaka cev zavravala se u obliku zvona i preko
okidaa je imala izrezbarenog kovrdavog zlatnog uvara.
Burzmali nastavi svoj razgovor sa zelenookim ovekom. Razgovarali su o
tome kako da se prerue. Sluala je samo deliem uma dok je prouavala dva lana
njihove pratnje koji su se zadrali u odaji. Ostala trojica iz pratnje izili su jedan za
drugim kroz prolaz u blizini naslaganog oruja, kroz otvor prekriven jednom
debelom zavesom od svetlucavih srebrnastih niti.

Primetila je da Dankan paljivo prati njihov razgovor, ake poloene na mali

laserski pitolj zataknut za pojas.
Ratrkani? pitala se Lusila. Kome li su odani?
Ona nemarno prie Dankanu i koristei se jezikom prstiju prenese mu svoje
sumnje. Oboje pogledae Burzmalija. Izdaja?
Lusila se vrati svom prouavanju odaje. Da li su ih promatrale neke nevidljive
oi?
Prostor je osvetljavalo devet svetleih kugli koje su stvarale osobena ostrvca
jarkog osvetljenja. Sva svetlost bila je manje vie usreditena ka mestu u ijoj je
blizini Burzmali razgovarao sa zelenookim mukarcem. Deo svetlosti dopirao je
direktno iz pokretnih kugli koje su bile ukljuene na jarko-zlatno, a deo se mnogo
meke odbijao od algi. Ishod toga bio je da se nigde nisu mogle videti tamne senke,
ak ni ispod nametaja.
Svetlucave srebrnaste niti na unutranjim vratima se razdvojie i u sobu ue
jedna starica. Lusila se zagleda u nju. Starica je imala izbrazdano lice, tamno poput
starog ruinog drveta. Crte su joj bile izotrene, a uokviravala ih je rasuta seda kosa
koja joj je dopirala gotovo do ramena. Bila je odevena u dugaku crnu odoru
ukraenu zlatnim nitima u obliku mitolokih zmajeva. ena se zaustavi iza jednog
divana i poloi svoje vornovate ruke na naslon.
Burzmali i njegov drug prekidoe razgovor.
Lusilin pogled pree sa starice na njenu vlastitu odeu. Sem zlatnih zmajeva
odore su bile sline po kroju, sa kapuljaama nabranim na ramenima. Razlikovale su
se samo po bonom prorezu i po nainu na koji su se otvarale spreda, gde se nalazio
crte. zmaja.
Poto ena nije progovorila, Lusila pogleda Burzmalija traei od njega
objanjenje. Burzmali joj otvoreno uzvrati pogled. Starica nastavi da nemo prouava
Lusilu.
Jaina te panje ispuni Lusilu nemirom. Videla je da je i Dankan to osetio. I
dalje je drao aku na malom laserskom pitolju. Duga tiina koja je trajala dok su je
te oi prouavale pojaa njenu nelagodnost. Bilo je neeg gotovo benegeseritskog u
nainu na koji je starica stajala i posmatrala.
Dankan prekide tiinu, upitavi Burzmalija: "Ko je ona?"
"Ja sam ona koja e vam spasti kou", odvrati starica. Glas joj je bio slab i
praskav, ali naglasak je bio isti kao kod mukaraca.
Lusili Druga seanja ponudie sugestivno poreenje za stariinu odoru: slina
je odorama koje su u davna vremena nosile ene za zabavu.
Lusila gotovo da zatrese glavom. Ova ena je sigurno bila prestara za takvu
ulogu. A i oblik mitskih zmajeva razlikovao se od onih koje je nudilo seanje. Lusila
ponovo usredsredi panju na stariino lice: oi su bile vodnjikave od starosti. Jedna

suva krasta smestila se na prevoju gde su kapci dodirivali kanale pored nosa. Bila je
suvie stara za enu koja slui za zabavu.
Starica se obrati Burzmaliju. "Mislim da e odgovarati." Zatim stade da skida
svoju odoru sa zmajevima, a onda se obrati Lusili: "Ovo je za tebe. Nosi je s
potovanjem. Ubili smo da bismo ti je obezbedili."
"Koga ste ubili?" upita Lusila.
"Jednu postulantkinju Uvaenih Nalonica!" Iz stariinog promuklog glasa
izbijao je ponos.
"Zato da obuem tu odoru?" upita Lusila.
"Zameniemo odore", odgovori starica.
"Ne bez objanjenja." Lusila odbi da prihvati ponuenu odoru.
Burzmali joj pristupi za jedan korak. "Moete imati poverenja u nju."
"Ja sam prijatelj tvojih prijatelja", ree starica. Ona mahnu odorom ispred
Lusile. "Evo, uzmi je."
Lusila se obrati Burzmaliju. "Moram znati va plan."
"Oboje ga moramo znati", ree Dankan. "Ko od nas trai da verujemo ovim
ljudima?"
"Teg", odvrati Burzmali. "I ja." On pogleda staricu. "Moe im izneti plan,
Sirafa. Imamo vremena."
"Nosiete ovu odoru dok budete pratili Burzmalija u Isaji", ree Sirafa.
Sirafa, pomisli Lusila. To ime je gotovo zvualo kao da predstavlja linearnu
varijantu nekog benegeseritskog imena.
Sirafa je prouavala Dankana. "Da, on je jo suvie mali. On e biti preruen i
doveden zasebno."
"Ne!" uzviknu Lusila. "Meni je nareeno da ga uvam!"
"Ponaate se budalasto", prigovori Sirafa. "Tragae za enom koja izgleda kao
vi i koja se kree u drutvu nekoga ko lii na ovog mladia. Nee tragati za enom za
zabavu Uvaenih Nalonica i njenim nonim pratiocem... niti za nekim gospodarem
Tleilaksa i njegovom pratnjom."
Lusila jezikom ovlai usne. Sirafa je govorila poverljivo i ubedljivo kao kakva
kuna proktotrka.
Sirafa prebaci odoru sa zmajevima preko naslona divana. Stajala je samo u
trikou koji joj je prianjao uz gipko, podatno i lepo zaobljeno telo. Telo je izgledalo
mnogo mlae od lica. Kad ju je Lusila pogledala, Sirafa pree dlanovima preko ela i
obraza povukavi ih unazad. Bore se izravnae i pomoli se jedno mlae lice.
Liceigra?
Lusila je napregnuto zurila u enu. Drugih pokazatelja koji bi ukazivali na
Liceigraa nije bilo. Ipak...
"Skini odoru!" naredi Sirafa. Glas joj je sada zvuao mlae i jo odreitije.

"Posluaj je", pridrui joj se Burzmali. "Sirafa e zauzeti tvoje mesto, kao
jedan u nizu mamaca. To je jedini nain da se probijemo."
"Probijemo, dokle?" upita Dankan.
"Do ne-broda", ree Burzmali.
"A kuda e nas on odvesti?" upita Lusila.
"U sigurnost", ree Burzmali. "Imaemo shere, ali vie ne mogu da kaem.
ak se i shere vremenom istroe."
"Kako ete uspeti da me preruite u Tleilaksa?" upita Dankan.
"Veruj nam da emo uspeti", ree Burzmali. Sve vreme je pomno promatrao
Lusilu. "asna majko?"
"Nemam izbora", prikloni se Lusila. Ona odrei gajke i smae odoru. Izvue i
mali runi pitolj iz steznika i baci ga na divan. Njen triko bio je svetlosiv, to Sarafi
ne promae, kao ni noevi u koricama obavijenim oko lanaka.
"Ponekad nosimo crno rublje", primeti Lusila kada se uvue u odoru sa
zmajevima. Tkanina je na prvi pogled izgledala teka, ali je u stvari bila laka za
noenje. Stala je da se vrti u njoj, oprobavajui kako se iri oko nje i kako prianja uz
njeno telo gotovo kao da je za nju ivena. Na vratu ju je neto greblo. Ona isprui
ruku i prstom pree preko tog grubog mesta.
"Tu ju je pogodila strelica", ree Sirafa. "Brzo smo je uklonili, ali kiselina je
ostavila mali trag na tkanini. Ne vidi se golim okom."
"Kako ti se ini?" upita Burzmali Sirafu.
"Vrlo dobro. Ali morau da je uputim u jo neke stvari. Ne sme da napravi
nijednu greku, ili e vas oboje epati dok kae britva!" Sirafa pljesnu rukama kako
bi pojaala znaenje svojih rei.
Gde li sam videla taj gest? upita se Lusila.
Dankan sa zadnje strane dodirnu Lusilinu ruku prstima, otkucavi na tajnom
jeziku: "Taj pljesak rukama! Osobit je za Giedi I."
Lusili to potvrdie i Druga seanja. Da li je ova ena pripadala nekom
izdvojenom drutvu, koje je negovalo drevni nain ivota?
"Momak bi sada trebalo da poe", ree Sirafa. Ona dade znak dvojici
preostalih lanova pratnje. "Odvedite ga."
"Ovo mi se ne dopada", jo jednom se usprotivi Lusila.
"Nemamo izbora", promrmlja Burzmali.
Lusila je mogla samo da se sloi s njim. Znala je da je Burzmali poloio
zakletvu odanosti Sestrinstvu, i na to se oslanjala. A Dankan nije bio dete, priseti se
ona. Njegove prana-bindu reakcije uvebali su stari baar i ona sama. Gola je
posedovao osobine koje je malo ljudi van Bene Geserita bilo u stanju da dostigne.
Nemo je posmatrala kako Dankan sa dvojicom mukaraca prolazi kroz treperavu
zavesu.

Kada su otili Sirafa zaobie divan i stade pred Lusilu poloivi ake na
kukove. Pogledi im se sretoe.
Burzmali proisti grlo i pokaza na neurednu gomilu odee na stolu pored sebe.
Sirafino lice, naroito njene oi, prisiljavale su oveka da joj se povinuje.
Imala je svetlozelene oi sa jasnim takicama. Nisu bile zaklonjene ni iza soiva niti
bilo ega drugog.
"Izgleda upravo onako kako treba", ree Sirafa. "Ne zaboravi da predstavlja
posebnu vrstu ena za zabavu i da je Burzmali tvoja muterija. Obini ljudi vam se
nee nametati."
Lusili ne promae skrivena aluzija u ovome. "Ali ima i onih koji bi mogli da
budu nametljivi?"
"Sada se na Gamuu nalaze ambasade velikih religija", objasni Sirafa. "Za neke
od njih nisi nikada ni ula. Potiu od onih koje nazivate Ratrkanima."
"A kako ih vi nazivate?"
"Tragaima." Sirafa pomirljivo podie ruku. "Ne plai se! Imamo zajednikog
neprijatelja."
"Uvaene Nalonice?"
Sirafa okrenu glavu u stranu i pljunu na pod: "Pogledaj me, Bene Geseritko!
Obuena sam da ih ubijam! To je moja jedina dunost i cilj!"
Lusila progovori, birajui rei: "Prema onome to znamo, u tome mora da si
dobra."
"U nekim stvarima sam moda bolja i od tebe. Sluaj me dobro! Ti si strunjak
za seks? Razume li?"
"Zato bi se svetenici meali?"
"Zovete ih svetenicima? Pa... da. Ne bi se umeali ni iz jednog razloga koji ti
moe pasti na pamet. Seks zbog zadovoljstva, neprijatelj religije, a?"
"Ne prihvataj nikakvu zamenu za svetu radost", pripomenu Lusila.
"Neka te Tantrus titi, eno! Meu Tragaima ima raznih svetenika. Ima onih
kojima ne smeta to neko nudi trenutnu ekstazu, umesto one obeane na drugom
svetu."
Lusila se gotovo nasmei. Da li ovaj samozvani ubica Uvaenih Nalonica
misli da moe deliti savete o religijama jednoj asnoj majci?
"Ima ovde ljudi koji idu unaokolo prerueni u svetenike", ree Sirafa. "Vrlo su
opasni. Najopasniji su sledbenici Tantrusa, koji smatraju da je seks jedini nain na
koji treba tovati njihovog boga."
"Kako da ih prepoznam?" Sarafa u Lusilinom glasu razabra iskrenost i
oseanje za proricanje.
"To nije tvoja briga. Ne sme svojim ponaanjem ni u jednom trenutku otkriti
da si prepoznala te odlike. Tvoja prva briga jeste da se pobrine za cenu. Mislim da
bi trebalo da trai pedeset sorala."

"Nisi mi rekla zbog ega bi se oni umeali?" Lusila pogledom okrznu

Burzmalija. Odloio je gornju odeu i upravo je skidao bojnu uniformu. Ona ponovo
upravi panju na Sirafu.
"Neki se jo pozivaju na drevni ugovor koji im daje pravo da raskinu tvoju
pogodbu sa Burzmalijem. Kako bi te proverili."
"Sasluaj paljivo", ree Burzmali. "Ovo je vano."
Sirafa nastavi: "Burzmali e biti obuen kao poljski radnik. Nijedna druga
odea ne bi mogla da prikrije futrole za oruje. Oslovljavae ga kao Skara, to je
ovde vrlo esto ime."
"Kako da se ponaam ako nas presretnu svetenici?"
Sirafa iz pojasa izvue malu vreicu i dade je Lusili, koja joj odmeri teinu
drei je u aci. "Unutra je dve stotine osamdeset tri solara. Ako se neko predstavi
kao bogoslov... Upamti! Bogoslov!"
"Kako bih mogla da zaboravim?" Lusila se gotovo podrugnu, ali Sirafa ne
obrati panju na to.
"Ako se takav umea, vratie Burzmaliju pedeset solara i izvinie mu se. U
toj vreici se, takoe, nalazi tvoja karta, na kojoj pie da si ena za zabavu po imenu
Pira. Reci svoje ime, hou da ujem kako ga izgovara."
"Pira."
"Ne! Jae istakni 'a'."
"Pira!"
"To ve moe da proe. A sada me krajnje paljivo sluaj. Ti i Burzmali nai
ete se na ulici u kasno doba. Pretpostavka je da si ve imala muterije pre njega.
Mora postojati dokaz za to. Sea se... ahh, zabavljae Burzmalija pre no to krenete
odavde. Razume?"
"Kakva utivost?" ree Lusila.
Sirafa to prihvati kao utivost i nasmei se, ali krajnje kontrolisano. Njene
reakcije bile su tako udne!
"Samo neto", ree Lusila. "Ako budem morala da zabavljam nekog
bogoslova, kako kasnije da pronaem Burzmalija?"
"Skara!"
"Da! Kako u pronai Skara?"
"ekae u blizini gde god da poe. Skar e ti prii kada se pojavi."
"Dobro. Ako nas neki bogoslov presretne, Skaru vraam stotinu solara i..."
"Pedeset!"
"Ne, Sirafa." Lusila lagano zavrte glavom. "Kada ga ja zabavim, bogoslovu e
biti jasno da je pedeset solara premalo."
Sirafa napui usne i uputi pogled Burzmaliju koji je stajao pored Lusile.
"Upozorio si me na njen soj, ali nisam pretpostavljala da..."

Samo malo se posluivi Glasom, Lusila ree: "Nita ti nema da

pretpostavlja dok ti ja ne kaem da to uini!"
Sirafa se namrti. Glas ju je oigledno zaprepastio, ali ton joj je i dalje bio
bahat kada je nastavila. "Treba li to da znai da ti nisu potrebna objanjenja o
seksualnim varijacijama?"
"Pretpopstavka ti je tana", odvrati Lusila.
"I ne treba da kaem da ta odora na tebi znai da si petostepeni strunjak
Hormu reda?"
Doao je sada red na Lusilu da se namrti. "ta ako prikaem posebnosti koje
prevazilaze taj peti stepen?"
"Ahhh", ree Sirafa. "Znai, nastavie da slua ono to govorim?"
Lusila kratko klimnu.
"Dobro", ree Sirafa. "Smem li da pretpostavim da vlada pulsiranjem
vagine?"
"Da."
"U bilo kom poloaju?"
"U stanju sam da kontroliem svaki mii svoga tela!"
Sirafa pogleda u Burzmalija koji je i dalje stajao pored Lusile. "Istina?"
Burzmali slee ramenima: "Ne bi to inae tvrdila."
Sirafa se zamiljeno zagleda u vrh Lusiline brade. "Mislim da e to oteati
stvar."
"A ja mislim da nisi u pravu", ree Lusila. "Sposobnosti koje sam nauila
obino nisu na prodaju. One imaju za cilj neto drugo."
"Oh, sigurna sam da je tako", ree Sirafa. "Ali seksualna spretnost je..."
"Spretnost!" Lusila dozvoli sebi da u punoj meri Glasom izrazi bes jedne asne
majke. Nije joj bilo vano to je to Sirafa moda i elela da postigne, trebalo joj je
pokazati gde joj je mesto! "Spretnost, kae? U stanju sam da odreujem temperaturu
genitalija. Umem i mogu da uzbudim pedeset jednu erogenu zonu. Ja..."
"Pedeset jednu? Ali, ima ih samo..."
"Pedeset jednu!" odbrusi Lusila. "I onome to zatim sledi, plus dve hiljade
osam kombinacija. to dalje ini, u kombinaciji sa dve stotine pet seksualnih
poloaja..."
"Dve stotine pet?" Sirafa je bila potpuno zbunjena. "Sigurno ne misli..."
"Tanije, ako broji i manje varijacije. Ja sam Utiskivaica, to znai da sam
ovladala sa tri stotine koraka u pojaavanju orgazma!"
Sirafa proisti grlo i ovlai usta jezikom. "Onda te moram upozoriti da se
savlada. Nemoj do kraja otkriti svoje sposobnosti i..." Ona jo jednom pogleda u
Burzmalija. "Zato me nisi upozorio?"
"Jesam."

Lusila po njegovom glasu jasno razabra da ga sve ovo zabavlja, ali se ne

okrenu kako bi se u to uverila.
Sirafa uzdahnu i ispusti dva duboka uzdaha. "Ako te bilo ta pitaju u vezi s
tim, kai da se sprema da polae test za napredovanja. To bi moglo zadovoljiti
sumnjivce."
"A ako me upitaju kakav je to test?"
"Oh, to je bar lako. Tajanstveno se nasmei i uti."
"ta ako me pitaju neto o tom Hormu redu?"
"Pripreti da e toga ko pita prijaviti svojim pretpostavljenima. Trebalo bi da
prestanu s pitanjima."
"A ta ako ne prestanu?"
Sirafa slegnu ramenima. "Izmisli to god hoe. Tvoje okolienje trebalo bi da
zabavi ak i Istinozborca."
Lusilino lice bilo je potpuno mirno dok je razmiljala o svom poloaju. ula je
i Burzmalija Skara! - kako se kree iza njenih lea. Nije videla neke ozbiljnije
tekoe u izvoenju ovog lukavstva. Moda se ak pokae kao zabavna meuigra,
koju e kasnije moi da pria u Kapitolu. Sirafa se, primeti ona, cerila na Burz Skara! Lusila se okrete i pogleda muteriju.
Burzmali je stajao nag, dok su njegovo odelo za bitku i lem bili uredno
sloeni pored male gomile grube odee.
"Vidim da Skar nema nita protiv vaih priprema za ovu pustolovinu", ree
Sirafa. Ona pokaza rukom na njegov ukruen penis. "Ostavljam vas."
Lusila u kako Sirafa odlazi kroz treperavu zavesu. U Lusiline misli poe da se
uvlai gorka istina:
"Na njegovom mestu trebalo je da se nalazi gola!"
34.
Zaborav je tvoja sudbina. U svim drevnim lekcijama ivot je neprestano
dobijanje i gubljenje.
Leto II, glas iz Dar-es-Balata
"U ime naeg reda i njegovog nesalomivog Sestrinstva, ovaj zapis je procenjen
kao verodostojan i vredan da ue u hronike Kapitola."
Taraza je sa gnuanjem zurila u rei ispisane na projekciji ekrana. Jutarnja
svetlost obojila je projekciju zbrkom utih odsjaja, zbog ega su ispisane rei
izgledale nejasne i tajanstvene.
Jednim ljutitim pokretom Taraza se odgurnu od projekcijskog stola, ustade i
uputi se ka junom prozoru. Dan je tek svanuo i senke u dvoritu bile su jo dugake.

Da li da lino odem tamo?

Ova misao izazva u njoj unutranji otpor. Ove odaje bile su tako... tako
sigurne. To je bilo glupo i ona je toga bila svesna. Bene Geserit je boravio ovde vie
od hiljadu etiri stotine godina, pa ipak je planeta Kapitol jo smatrana za samo
privremeno boravite.
Ona poloi levu aku na glatki ram prozora. Svi njeni prozori bili su tako
postavljeni da se kroz njih vidi drevna okolina. Odaja - njene razmere, nametaj, boje
- sve je ukazivalo na arhitekte i graditelje ija je jedina misao bila da prue oseanje
zatite onima koji e tu stanovati.
Taraza pokua da uroni u to oseanje sigurnosti, ali u tome ne uspe.
Dokazi sa kojima se upravo suoila ostavljali su izvesnu gorinu u ovoj odaji,
iako su rei bile izgovorene to je blae bilo mogue. Njene savetnice bile su
tvrdoglave (sloile su se bez rezerve) i to je nije udilo.
Da postanemo misonarke? I to za Tleilakse?
Ona dodirnu kontrolnu ploicu pored prozora i otvori ga. U odaju se odmah
uvue topli povetarac namirisan prolenim cvetovima iz vonjaka jabuka. Sestrinstvo
se ponosilo voem koje je gajilo ovde, u sreditu moi, odakle se rukovodilo svim
ostalim uporitima. Boljih vonjaka nije bilo ni u jednoj od tvrava i zavisnika
Kapitola koji su tkali benegeseritsku mreu preko veine planeta nastanjenih
ljudskim biima za vreme starog carstva.
"Znae kakve su po njihovom vou", pomisli ona. "Poneke od starih religija
jo su u stanju da stvaraju mudrost."
Sa ovog prozora Taraza je mogla da vidi itav juni niz zgrada Kapitola. Senka
oblinje posmatrake kule izvukla je jednu dugaku neravnu liniju preko krovova i
dvorita.
Taraza je bila svesna toga da je ovo iznenaujue mala nastamba za tako
mnogo moi. S druge strane prstena vonjaka i bata prostirala se pravilna ahovska
tabla koju su obrazovala privatna prebivalita i okolne plantae. Na tim povlaenim
imanjima stanovale su sestre koje su se povukle, kao i odabrane odane porodice.
Zapadnu granicu oznaavale su testerasto nazubljene planine iji su se vrhovi esto
belasali od snega. Svemirsko polje lealo je dvadeset kilometara prema istoku. Svuda
unaokolo ovog jezgra Kapitola prostirale su se otvorene ravnice gde je pasla posebna
vrsta stoke, stoke toliko osetljive na nepoznate mirise da je i pri najbezazlenijem
upadu ljudi koji nisu imali lokalni miris kretala u pomamni stampedo. Najuvuenije
domove i njihove ograde od osetljivih biljaka podigao je prvi baar i to tako da niko
ne moe da proe kroz izukrtane kanale u nivou tla ni danju ni nou, a da odmah ne
bude primeen.
Sve je to izgledalo neplanski i kao sluajno nabacano, ali u svemu je ipak
postojao strogi red. A to je bilo ono to je u pravom smislu predstavljalo Sestrinstvo i Taraza je toga bila svesna.

Zauvi kako se neko nakaljava iza nje, Taraza se seti da je jedna od onih koje
su bile najglasnije u Vau ostala strpljivo da eka kod otvorenih vrata.
Da eka na moju odluku.
asna majka Belonda elela je da Odrade bude 'smesta ubijena'. Odluka nije
doneta.
Ovog puta si to stvarno uinila, Dar. Oekivala sam da bude divlje nezavisna.
ak sam to i prieljkivala. Ali, ovo!
Belonda, stara, debela, rumenih obraza, ledenog pogleda i cenjena zbog svoje
prirodne estine, elela je da Odrade bude osuena kao izdajica.
"Tiranin bi je smesta smrskao!" bila je uporna Belonda.
Je li to sve to smo od njega nauile? pitala se Taraza.
Belonda je rekla da Odrade nije samo Atreid, ve i Korino. Veliki broj njenih
predaka bili su carevi, vice-namesnici i moni administratori.
A sve je to podrazumevalo glad za moi.
"Njeni preci su preiveli Salusu Sekundus!" stalno je ponavljala Belonda. "Zar
nas niemu nisu nauila naa iskustva u odgajanju?"
Nauili smo da stvaramo Odrade, pomisli Taraza.
Poto je preivela zainsku agoniju, Odrade je namerno poslata na Al Danab,
ekvivalent Salusi Sekundus, kako bi kroz obuku prola na planeti neprestanih
iskuenja: visokih stena i suvih klanaca, toplih i ledenih vetrova, u atmosferi sa
premalo i previe vlage. Smatrano je da je ta planeta pogodna za obuku onih koje e
sudbina moda jednog dana odvesti na Rakis. Oni koji su se odatle vraali bili su
veoma ilavi. A jedna od najilavijih postala je visoka, gipka i miiava Odrade.
Kako da spasem ovu situaciju?
U najnovijoj Odradinoj poruci stajalo je da bilo kakav mir, ak i Tiraninov
milenijum potiskivanja, zrai lanom aurom koja moe biti pogubna za one koji
suvie u njega veruju. To je ujedno predstavljalo i snagu i pukotinu u Belondinoj
raspravi.
Taraza podie pogled prema Belondi koja je ekala na vratima. Suvie je
debela! Razmee se tim pred nama!
"Ne moemo eliminisati Odrade kao to ne moemo eliminisati ni golu", rekla
je Taraza.
Belondin glas bio je priguen i ravnomeran: "Oboje su sada suvie opasni po
nas. Zar ne shvata da ti Odrade naruava ugled tumaei na ovaj nain rei iz Sie
Tabra!"
"Da li mi Tiraninova poruka naruava ugled, Bel?"
"Zna ti vrlo dobro na ta ja mislim. Bene Tleilaksi ne razlikuju dobro od zla."
"Prestani da skae sa teme na temu, Bel. Misli ti krue poput insekta oko
cveta. ta je to to ti u ovoj stvari smeta?"

"Tleilaksi! Napravili su tog golu da slui njihovim ciljevima. A Odrade sada

trai od nas..."
"Ponavlja se, Bel."
"Tleilaksi koriste preice. Njihovo shvatanje genetike ne poklapa se sa naim.
Takvo shvatanje nije primereno ljudima. Oni stvaraju udovita."
"Zar to zaista ine?"
Belonda ue u odaju, obie sto i zaustavi se blizu Taraze, zaklonivi od
pogleda Vrhovne majke niu sa enoinom statuetom.
"Slaem se sa savezom sa svetenicima sa Rakisa, ali ne i sa savezom sa
Tleilaksima." Belondina odea zauta kada ona napravi pokret stisnutom pesnicom.
"Bel! Visoki svetenik je sada jedan Liceigra mimiar. Misli li ti to na savez
sa njim?"
Belonda ljutito odmahnu glavom. "Ima na hiljade onih koji veruju u aiHuluda! Svuda ih moete nai. ta e oni misliti o nama ako se naa uloga u prevari
ikada obelodani?"
"I sama zna da nije ba tako, Bel! Pobrinuli smo se da samo Tleilaksi izvuku
krai kraj. to se toga tie, Odrade je u pravu."
"Nije tano! Ako stupimo u savez sa njima i mi emo izvui krai kraj. Biemo
primorane da sluimo tleilakom ustrojstvu. Bie to jo gore od nae duge
podlonosti Tiraninu."
Taraza ugleda opako sevanje u Belondinim oima. Njena reakcija bila je
razumljiva. Nijedna asna majka nije mogla da misli na ropstvo kroz koje su prole
za vreme vladavine boanskog cara a da je pri tom ne obuzmu, u najboljem sluaju,
samo obeshrabrujua oseanja. Iz dana u dan trpele su udarce protiv svoje volje,
nesigurne u opstanak Bene Geserita.
"Smatra li da smo sebi obezbedile zagarantovano snabdevanje zainom,
stupivi u jedan tako glupi savez?" upita Belonda.
Taraza uvide da se razgovor stalno vrti oko istog. Bez melana i agonije u
kojoj se dolazi do preobraaja, nema ni asnih majki. Jedan od ciljeva kurvi
Ratrkanih sigurno je i melanni zain i nain na koji ga Bene Geserit upotrebljava.
Taraza se vrati do stola i utonu u svoju psu-naslonjau, zavalivi se u nju dok
se sedite oblikovalo prema njenim oblinama. To i jeste bio problem. Samo
benegeseritski problem. Mada je sve vreme vrilo istraivanja i opite, Sestrinstvo
nikada nije pronalo zamenu za zain. Esnafu je zain bio potreban da kroz zainski
trans oblikuje svoje navigatore, ali oni su mogli biti zamenjeni iksijanskom
mainerijom. Iks i njegovi pomonici nadmetali su se na esnafskom tritu. Oni su
imali alternativu.
Mi je nemamo.
Belonda pree sa druge strane Tarazinog stola, poloi obe pesnice na glatku
povrinu i nagnu se napred kako bi se s visine zagledala u Vrhovnu majku.

"Mi jo ni izdaleka ne znamo ta su Tleilaksi uinili naem goli!"

"Odrade e to saznati."
"To nije dovoljan razlog da joj se oprosti njena izdaja!"
Taraza progovori tihim glasom: "Pokolenjima smo ekale na ovaj trenutak, a ti
bi sada da tek tako prekine izvoenje plana." Ona ovla lupi dlanom po stolu.
"Dragoceni plan Rakis nije vie na plan", ree Belonda. "Moda nikada nije
ni bio."
Usredsredivi sve svoje vane mentalne moi u jednu iu, Taraza stade da
preispituje dublji smisao ove poznate dileme. Tokom upravo okonane prepirkle u
veu esto su je potezale.
Da li je gola-shema neto to je pokrenuo Tiranin? Ako jeste ta onda one
mogu da preduzmu s tim u vezi? ta bi trebalo da preduzmu?
Dok su se raspravljale sve su na umu imale izvetaj manjine. vangiju je bila
mrtva, ali njena klika se nije raspala, i sada se inilo da im se i Belonda pridruila.
Da li je Sestrinstvo samo sebe zaslepljivalo i to u pogubnoj meri? Odradin izvetaj o
toj skrivenoj poruci na Rakisu mogao se tumaiti kao zloslutno upozorenje. Odrade
je to i naglasila, obavestivi ih da joj je kao vodi posluilo njeno unutranje oseanje
opasnosti. Nijedna asna majka ne moe olako da pree preko jednog takvog
dogaaja.
Belonda se ispravi i prekrsti ruke na grudima. "Nikada ne moemo da se do
kraja oslobodimo uticaja koji su na nas izvrili uitelji u detinjstvu, kao ni ustrojstava
koja su nas stvorila, zar ne?"
Ovakav argument nije bio uobiajen za benegeseritske prepirke. Suvie je
podseao na njihova vlastita osetljiva mesta.
Mi smo tajne aristokratkinje i nae potomstvo e naslediti mo. Da, to nam je
slaba taka, a Miles Teg je najbolji primer.
Belonda pronae jednu obinu stolicu i sede kako bi se nala oi u oi sa
Tarazom. "U jeku Ratrkavanja", ree ona, "ostale smo bez nekih dvadesetak
procenata onih koje smo smatrale naim omakama."
"Kako mogu biti omake ako nam se sada vraaju?"
"Tiranin je svakako znao da e se ovo dogoditi!"
"Ratrkavanje je bilo njegov cilj, Bel. To je bila njegova Zlatna staza, nain da
ljudski rod opstane!"
"Poznato nam je ta je oseao prema Tleilaksima, pa ipak ih nije istrebio. Bio
je u prilici, ali to nije uinio."
"eleo je da obezbedi raznovrsnost."
Belonda lupi pesnicom po stolu. "U tome je, nema sumnje, sasvim uspeo!"
"Toliko puta smo se vraali na ovo, Bel, ali ja ipak ne vidim nain da
izbegnemo ono to je Odrade uinila."
"Podlonost!"

"To ne. Da li smo ikada bile potpuno podlone bilo kom od careva od vremena
pre Tiranina? ak ni Muad'Dibu!"
"Jo se nalazimo u Tiraninovoj zamci", optuivala je Belonda. "Kai mi, zato
su Tleilaksi nastavili da stvaraju njegovog omiljenog golu? Proli su milenijumi, a taj
gola jo izlazi iz njihovih rezervoara poput lutke na ici."
"Smatra li da Tleilaksi jo deluju prema tajnom Tiraninovom nareenju? Ako
je to tano, onda govori u Odradinu korist. Ona nam je stvorila zadivljujue uslove
da to ispitamo."
"Nije on nita slino naredio! Jednostavno je upravo tog golu uinio draesno
privlanim za Bene Tleilakse."
"A ne i za nas?"
"Vrhovna majko, kucnuo je as da se izvuemo iz Tiraninove zamke i to na
direktan nain."
"O tome u ja odluiti, Bel. Jo sam naklonjena opreznom savezu."
"Tada nam bar dozvoli da ubijemo golu. eana moe imati decu. Mogle
bismo..."
"Ovo nije, niti je ikada bio samo plan za razmnoavanje!"
"Mogao bi biti. ta ako grei u tumaenju moi koja se nahodi s druge strane
atreidskog predskazanja?"
"Svi tvoji predlozi vode ka udaljavanju od Rakisa i Tleilaksa, Bel."
"Sestrinstvo bi moglo da izvede pedeset pokoljenja sa sadanjim zalihama
zaina. Vie smo nego dobro opskrbljene."
"Smatra li da je pedeset pokoljenja dugako razdoblje, Bel? Zar ne shvata da
upravo zbog te svoje osobine ne sedi na mom mestu?"
Belonda se odgurnu od stola i stolica otro zapara po podu. Tarazi je bilo jasno
da je nije ubedila. U Belondu nije vie mogla da ima poverenja. Moda e ona biti ta
koja e morati da umre. Gde se u tome nazirao uzvieni cilj?
"Ovo nas nikuda ne vodi", ree Taraza. "Ostavi me."
Ostavi sama, Tereza jo jednom razmotri Odradinu poruku. Bila je zloslutna.
Nije bilo teko shvatiti zato su Belonda i ostale tako estoko reagovale. A to je
ukazivalo na opasan nedostatak savlaivanja.
Jo nije dolo vreme za Sestrinstvo da sastavlja svoju poslednju elju i
testament.
Na neki udan nain, Odrade i Belondu povezivao je isti strah, ali one su dole
do razliitih odluka naavi se u stupici tog stanja. Nain na koji je Odrade
protumaila poruku utisnutu u stenje Rakisa izraavalo je jedno udno upozorenje:
Ovo e, takoe, minuti.
Da li nam je kucnuo sudnji as, da li e nas smoditi grabeljive horde
Ratrkanih?
Ali tajna akslotl rezervoara bila je sada Sestrinstvu na dohvat ruke.

Ako time ovladamo, nita nas ne moe zaustaviti!

Taraza prelete pogledom preko sitnica u svojoj odaji. Ovde se jo oseala mo
Bene Geserita. Kapitol je ostao sakriven iza odbrambenog jarka od ne-brodova,
njegov poloaj nigde nije bio zapisan, sem u umovima njenih vlastitih ljudi.
Nevidljivost.
Privremena nevidljivost! Nesreni sluajevi se dogaaju.
Taraza ispravi ramena. Preduzmi mere obezbeenja, ali nemoj iveti u njihovoj
senci, stalno se skrivajui. Litanija protiv straha mogla je da poslui svrsi kod
izbegavanja senki.
Da je bilo ko drugi sem Odrade uputio tu upozoravajuu poruku sa
uznemirujuim implikacijama da Tiranin jo upravlja svojom Zlatnom stazom, ona bi
bila daleko manje uasna.
To prokleto atreidsko umee!
"Puko tajno drutvo?"
Taraza zakrguta zubima obuzeta besom.
"Seanja nisu dovoljna sem ako vas ne pozivaju ka uzvienim ciljevima!"
A ta ako je stvarno istina da Sestrinstvo vie ne uje muziku ivota?
Neka je proklet! Tiranin je jo mogao da ih dodirne.
ta pokuava da nam kae? Nemogue je da je njegova Zlatna staza u
opasnosti. Ratrkani su se za to pobrinuli. Ljudski rod rairio je svoju vrstu u
nebrojenim pravcima, poput bodlji na leima nekog jea.
Da li je imao viziju Ratrkanih koji se vraaju? Da li je mogue da je
predvideo ovu trnovitu mrlju na kraju svoje Zlatne staze?
Znao je da emo posumnjati u njegove moi. Znao je!
Taraza pomisli na sve brojnije izvetaje o Ratrkanima koji su se vraali u
potrazi za svojim korenima. Zadivljujua raznovrsnost ljudi i artefakata praena
zadivljujuim stepenom tajanstvenosti i jasnim dokazima zavere. Ne-brodovi udnog
izgleda, oruja i artefakti takve izrade da oveku zastane dah. Razni narodi i razni
obiaji.
Neki zapanjujue primitivni. Bar spolja.
A eleli su mnogo vie od melana. Taraza je prepoznala taj udni oblik
misticizma koji je Ratrkane nagnao da se vrate. "elimo vae drevne tajne!"
Poruka Uvaenih Nalonica takoe je bila jasna: "Uzeemo ono to elimo."
Odrade dobro dri uzde u rukama, pomisli Taraza. Imala je eanu. Uskoro, ako
Burzmali uspe, imae i golu. Ima Gospodara Tleilaksa. Mogla bi da dobije i sam
Rakis!
Kada samo ne bi bila Atreid!
Taraza baci pogled na projekciju rei koja je jo poigravala iznad njenog stola:
poreenje ovog novog Dankana Ajdaha sa onima koji su bili pogubljeni. Svaki novi
gola neznatno se razlikovao od prethodnog. To je bilo sasvim jasno. Tleilaksi su

neto poboljavali. Ali ta? Da se klju nije moda krio u ovim novim Liceigraima?
Tleilaksi su oigledno tragali za Liceigraem koga e biti nemogue otkriti,
mimiarem ija e mimika biti dovedena do savrenstva, imitatorom oblika koji e
ne samo imitirati povrinska seanja svojih rtava ve i najdublje misli i identitet.
Bio je to oblik besmrtnosti ak i primamljiviji od onoga koji gospodari Tleilaksa sada
koriste. To je sigurno bio razlog zato slede ovaj smer.
Njene vlastite analize slagale su se sa veinom analiza njenih savetnica: takav
jedan mimiar postajao bi imitirana osoba. Odradin izvetaj o Liceigrau-Tueku bio
je krajnje znaajan. ak ni gospodari Tleilaksa moda ne bi bili u stanju da istresu
jednog takvog Liceigraa iz njegovog imitiranog oblika i naina ponaanja.
A njegova ubeenja.
Prokleta Odrade! Saterala je svoje sestre u ugao. Bile su primorane da slede
Odrade i Odrade je to znala!
Otkud je ona to mogla znati? Da li je to opet zasluga onog divljeg talenta?
Ne mogu da delim nasumice. Moram da saznam.
Taraza se podvrgnu dobro poznatom reimu kako bi povratila oseanje mira.
Nije se usudila da donosi trenutne odluke dok je bila besna. Pomagao joj je jedan
dugaak pogled upuen enoinoj statueti. Podigavi se iz psu-naslonjae, Taraza se
vrati do svog najomiljenijeg prozora.
esto ju je smirivao pogled na ovu okolinu, praenje promena u daljini u
zavisnosti od dnevnog kretanja suneve svetlosti i promena u vremenu kojima se na
ovoj planeti dobro upravljalo.
Obuze je glad.
Danas u jesti sa akolitkama i redovnicama.
Ponekad bi joj pomoglo kad bi oko sebe okupila mlade i podsetila se na
nepromenjive obrede obroka, dnevnog reda - jutro, podne, vee. To je bilo neto u ta
se mogla pouzdati. Uivala je da posmatra svoj narod. Podseali su na plimu koja
zbori o dubljim stvarima, nevidljivim silama i veim moima koje su istraivale jer je
Bene Geserit pronaao naine da prati to istrajavanje.
Ove misli povratie Tarazi ravnoteu. Gunava pitanja mogu da priekaju.
Mislila je na njih ne uzbuujui se.
Odrade i Tiranin bili su bez sumnje u pravu: bez uzvienog cilja nismo nita.
Ipak se nije mogla prenebregnuti injenica da je odluujue odluke na Rakisu
donosila osoba koja je patila od povratnih atreidskih mana. Odrade je oduvek
pokazivala tipine atreidske slabosti. Bila je krajnje blagonaklona prema zabludelim
akolitkama. Iz takvog ponaanja raa se naklonost!
Naklonosti koje mogu biti opasne, kao i one koje zamagljuju um.
Na ovaj nain oslabljenim osobama trebalo je izbiti steenu kolebljivost. Tada
su pozivane sposobnije sestre da zabludele akolite uzmu u svoje ruke i odue ih od

tih slabosti. Razume se, Odradino ponaanje otkrivalo je kod akolita ove mane. To se
mora priznati. Moda je i Odrade na taj nain rezonovala.
Ovaj nain razmiljanja pomakao je u Tarazinim razmiljanjima neto tanano i
mono. Bila je primorana da odagna duboko oseanje usamljenosti. Nagrizalo ju je. I
melanholija moe da zamagli um, isto kao naklonost... ili, ak, ljubav. Taraza i njene
budne sestre iz seanja pripisivale su ovakve emocionalne odgovore svesti o
prolaznosti. Bila je primorana da se suoi sa injenicom da jednog dana nee biti
nita vie do gomila seanja u neijem tuem ivom telu.
Seanja i sluajna otkria, bila je svesna toga, uinila su je ranjivom. I to
upravo onda kad joj je bila potrebna svaka iole upotrebljiva sposobnost!
Ja jo nisam mrtva.
Taraza je znala kako da se oporavi. Znala je i koje su posledice toga. Uvek
posle ovakvih napadaja melanholije vre bi se hvatala za ivot i njegove ciljeve.
Odradino ponaanje koje je otkrivalo njene mane predstavljalo je izvor snage za
Vrhovnu majku.
Odrade je to znala. Taraza se namrgoeno nasmeja, konano shvativi.
Vrhovna majka bi uvek pojaala svoju vlast nad asnim majkama kada bi se povratila
od napada melanholije. Drugi su to primeivali, ali samo je Odrade znala za
unutranji bes.
Eto!
Taraza shvati da se suoila sa nesrenim semenjem svoje osujeenosti.
Odrade je u nekoliko navrata jasno prepoznala ta se krije u sreditu ponaanja
Vrhovne majke. Dinovski krik besa protiv naina na koji su drugi iskoriavali njen
ivot. Mo tog potisnutog besa bila je zastraujua, mada se on nikada nije mogao
izraziti tako da sebi da oduka. Taj bes ne sme nikada sagoreti. Kako je to bilo bolno!
Bol se samo pojaavao zbog injenice da je Odrade toga bila svesna.
Razume se, takve stvari ine ono to i treba da ine. Ono to je benegeseritski
red nametao svojim lanicama razvijalo je odreene miie u umu. Izgradili su se
slojevi uljeva koji nikome izvana nisu bili vidljivi. Ljubav je bila jedna od
najopasnijih snaga u vaseljeni. Morale su da se zatite protiv nje. Jedna asna majka
nikada nije mogla da pripada samo sebi, ak ni u slubi Bene Geserita.
Simulacija: Igramo ulogu koja e nas spasti, Bene Geserit e opstati!
Koliko dugo e ovog puta biti podloni? Narednih tri i po hiljade godina?
Neka su svi prokleti! To e ipak biti privremeno.
Taraza okrenu lea prozoru i okrepljujuem predelu koji se video kroz njega.
Odista se oseala okrepljenom. Preplavila ju je nova snaga. Dobila je dovoljno snage
da prevazie tu izjedajuu odbojnost koja ju je spreavala da donosi vane odluke.
Poi u na Rakis.
Vie nije mogla da zaobilazi izvor svoje odbojnosti.
Moda u morati da uinim ono to Belonda eli.

35.
Ljudska bia pokree njihov vlastiti opstanak, opstanak vrste i opstanak
ivotne sredine. Tokom ivota redosled vanosti se menja. Koje su stvari na pravom
mestu u odreenom dobu? Vreme? Probava? Da li je njoj ili njemu odista stalo? Sve
one razliite gladi koje telo moe da iskusi i za koje se nada da e ih zadovoljiti. ta
bi jo moglo biti vano?
Rei Leta II upuene Hvii Noree; njegov glas: Dar-es-Balat
Miles Teg se probudi u tami i potom razabra da ga nose na nosiljci koju
podupiru suspenzori. Po njihovom slabom energetskom sjaju bio je u stanju da
razabere siune suspenzorske sijalice koje su se ljuljale oko njega.
Usta su mu bila zaepljena, ruke vrsto vezane na leima a oi slobodne.
Znai, nije im stalo do onoga to vidim.
Nije umeo da kae ko su oni. Klatee kretanje tamnih prilika oko njega
govorilo mu je da se kreu niz neravan teren. Neka utrta staza? Nosiljka se glatko
kretala na svojim suspenzorima. Mogao je da oseti blago mrmorenje suspenzora kada
se druina zaustavila kako bi se dogovorili oko promene pravca, jer im je ovuda
prolaz bio otean.
Tu i tamo, kada bi naili na neku prepreku, ugledao bi treperenje svetlosti
ispred njih. Uskoro su stupili u neku osvetljenu oblast i zaustavili se. Ugledao je
jednu jedinu sjajnu kuglu na visini od tri metra iznad tla, privezanu za motku kako se
lagano vijori na prohladnom povetarcu. Pri njenom utom sjaju on razabra neku
daaru u sreditu blatnjave istine i mnoge tragove u utabanom snegu. Oko istine je
primetio grmlje i nekoliko preostalih stabala. Neko pree preko njegovog lica
runom svetiljkom koja je bacala jai snop. Nije bila izgovorena nijedna re, ali Teg
vide aku koja je pokazivala prema daari. Retko je imao priliku da vidi neku tako
tronu graevinu. inilo se da e se sruiti i pri najmanjem dodiru. Mogao je da se
opkladi da plafon prokinjava.
Njegova druina se jo jednom pokrenu, uputivi se ka daari. Prouavao je
svoju pratnju pri nejasnoj svetlosti - lica umotana do oiju u plateve koji su im
skrivali usta i brade. Kosa im je bila pokrivena kapuljaama. Odea prostrana tako da
je prikrivala pojedinosti tela, sem okvirno naglaenih ruku i nogu.
Sjajna kugla privrena za motku se ugasi.
Na daari se otvorie vrata kroz koja se prostre blistavi sjaj preko istine.
Pratnja ga ugura unutra i ostavi. uo je kako za njim zatvaraju vrata.
Unutranje osvetljenje ga zaslepi posle tame iz koje je doao. Teg stade
mirkati dok mu se oi nisu privikle na promenu. Osetio se udno istisnutim, te se

osvrnu oko sebe. Oekivao je da unutranjost daare bude ravna spoljanjosti, ali
odaja je bila uredna i gotovo bez nametaja - samo tri stolice, mali sto i... on otro
udahnu: jedna iksijanska sonda! Zar nisu osetili shere u njegovom dahu?
Ako su ve bili tolike neznalice neka samo upotrebe sondu. Za njega e to biti
agonija, ali iz njegovog uma nita nee izvui.
Neto koljocnu iza njega i on zau neije kretanje. Troje ljudi pojavi se u
njegovom vidokrugu i rasporedi se oko podnoja nosiljke. Nemo su zurili u njega.
Teg stade da odmerava svu trojicu. Onaj koji mu se nalazio s leve strane nosio je
tamno jednodelno odelo sa sputenim reverima. Mukarac. Imao je etvrtasto lice
kakvo je Teg sretao kod nekih uroenika sa Gamua - male, sjajne oi zurile su pravo
u Tega. Bilo je to lice inkvizitora, osobe koju nije mogla da dirne niija agonija.
Harkoneni su u svoje vreme dosta takvih uvezli. Jednostrani tipovi koji su bili u
stanju da priinjavaju bol i da im se pri tome ni najmanje ne promeni izraz lica.
Onaj koji je stajao kod Tegovih stopala bio je odeven u komotnu crnosivu
odeu slinu odei lanova pratnje, ali kapuljaa mu je bila zabaena unazad i
otkrivala jedno prijatno lice i gustu sedu kosu. Sa lica se nita nije moglo proitati, a
odea je malo toga otkrivala. Nije se moglo zakljuiti da li je u pitanju mukarac ili
ena. Teg se potrudi da upamti to lice: iroko elo, etvrtasta brada, velike zelene oi
iznad, poput noa otrog nosa; siuna usta bila su napuena i izraavala odvratnost.
Trei lan ove skupine najdue zaokupi Tegovu panju: visok, u dobro
skrojenom jednodelnom odelu preko koga je nosio raskopan crni prsluk. Savreno
mu je odgovaralo. Odea mu je bila skupa. Nije nosio odlikovanja ili oznake ina.
Bio je mukarac, u to nije bilo sumnje. Taj ovek je pokazivao da mu je dosadno i
Teg ga po tome upamti. Usko, oholo lice, smee oi, tankousna usta. Dosaivao se,
dosaivao! Sve ovo ovde predstavljalo je neopravdano troenje njegovog dragocenog
vremena. On je imao neodlona posla negde drugde i ostala dvojica, njemu
podreeni, moraju to shvatiti.
Taj je, pomisli Teg, slubeni posmatra.
Onaj koji se dosaivao poslat je od strane gospodara ovog mesta da posmatra i
izvetava o tome ta ovde bude video. Gde li mu je tana za podatke? Ahhh, da: eno
je tamo, oslonjena o zid iza njega. Takve tane bile su kao znake za ovu vrstu
funkcionera. Za vreme svog izviakog obilaska Teg je viao te ljude na ulicama
Isaija i ostalih gradova na Gamuau. Male, tanke tane. to je funkcioner bio vaniji,
to mu je tana bila manja. U tanu ovog ovde jedva da bi moglo stati nekoliko
kalemova za podatke i jedno siuno kom'oko. On se nikada nije odvajao od 'oka
koje ga je povezivalo sa njegovim pretpostavljenima. Tanka tana: ovaj ovde bio je
vaan funkcioner.
Teg uhvati sebe kako se pita ta bi posmatra odgovorio ako bi ga kojim
sluajem upitao: "ta ete im rei o mom spokoju?"

Odgovor je ve bio ispisan na tom licu, koje je izraavalo dosadu. On ne bi ak

ni odgovorio. On nije bio ovde da daje odgovore. Kada ovaj krene, pomisli Teg,
koraae dugakim koracima. Panja e mu biti usredsreena u daljinu, gde ga, to
samo on zna, kakve moi oekuju. Prislonie tanu uz nogu kako ne bi zaboravio na
svoju vanost i kako bi privukao panju ostale dvojice svojom znakom za mo.
Nezgrapna prilika kod Tegovih stopala progovori prisiljavajuim glasom, bez
sumnje enskim, sudei prema treperavim tonovima.
"Vidite kako se dri i kako nas posmatra? Tiina ga nee slomiti. Rekoh vam to
pre no to smo uli. Traite nae vreme, a nemamo ga ba na pretek da bismo se
bavili takvim besmislicama."
Teg se zagleda u nju. Bilo je neeg neodreeno poznatog u njenom glasu.
Sadrao je poneto od treperavosti koja se mogla sresti u glasu neke asne majke. Zar
je to bilo mogue?
Gamu tip tmurnog lica klimnu. "U pravu si, Meterli. Ali ne izdajem ja ovde
nareenja."
Meterli? razmiljao je Teg. Ime ili titula?
Oboje pogledae u funkcionera. Ovaj se okrenu i sagnu do svoje tane za
podatke. Izvadi iz nje jedno malo kom'oko i ostade tamo da stoji zaklanjajui ekran
od svojih pratilaca i Tega. 'Oko zasvetle zelenim sjajem, koji na posmatraevo lice
upravi bolesniko osvetljenje. Nestade njegovog vanog izgleda. Nemo je pomerao
usne, oblikujui rei samo za nekoga ko je putem 'oka mogao da ih vidi.
Teg niim nije pokazao da ume da ita sa usana. Svako ko je proao kolu
Bene Geserita ume da ita sa usana iz gotovo svakog ugla iz koga su one vidljive. Taj
ovek govorio je jednom verzijom starogalakog.
"Ovo je nesumnjivo baar Teg", ree on. "Izvrio sam identifikaciju."
Zelena svetlost poigravala je na licu funkcionera dok je zurio u 'oko. Ko god
da je bio u vezi s njim nalazio se u ivom kretanju, ako je ta svetlost ita znaila.
Funkcionerove usne se ponovo bezglasno pokrenue: "Niko od nas ne sumnja
da je uslovljen protiv bola, a mirie i na shere. On e..."
On uuta kada zelena svetlost jo jednom zaigra na njegovom licu.
"Ja ne pravim ustupke." Njegove usne su paljivo oblikovale rei na
starogalakom. "Vi znate da emo dati sve od sebe, ali preporuujem da sve snage
usmerite na presretanje gole."
Zelena svetlost se ugasi.
Funkcioner zakai 'oko za pojas, okrenu se prema svojim drugovima i klimnu
im glavom.
"T-sonda", ree ena.
Zaljuljae sondu iznad Tegove glave.
Nazvala ju je T-sondom, pomisli Teg. On podie pogled prema kapuljai, dok
su mu je navlaili. Na njoj nije bilo iksijanskih oznaka.

Teg iskusi udno oseanje deja vu. Oseao je kao da se njegovo ovdanje
zatoenje dogodilo ve mnogo puta ranije. Nije bilo nijednog deja vu sluaja, ve je
to bilo jedno duboko prepoznavanje poznatog: zatoenik i ispitivai - ovo troje...
sonda. Oseao se ispranjenim. Otkud mu je ovaj trenutak bio poznat? Nikada nije
lino upotrebio neku sondu, ali je podrobno ispitao njihovu upotrebu. Bene Geserit je
esto koristio bol, ali se uglavnom oslanjao na Istinozborce. ak i vie od toga,
Sestrinstvo je verovalo da bi pojedine opreme u suvie velikoj meri mogle da ih
uine zavisnima od Iksa. To bi znailo priznavanje slabosti, znak da ne mogu bez
takvih prezira vrednih sredstava. Teg je ak sumnjao da je ovaj stav donekle bio
posledica Batlerijanskog dihada, pobune protiv maina koje su u stanju da kopiraju
sutinu ljudskih misli i seanja.
Deja vu!
Mentatska logika ga je pitala: odakle mi je poznat ovaj trenutak? Znao je da
nikada ranije nije bio zatvorenik. Ovo je predstavljalo veoma smenu zamenu uloga.
Veliki baar Teg zarobljenik? Mogao je gotovo da se nasmeje. Duboko oseanje
bliskosti nije usled toga nestalo.
Njegovi zarobljivai namestie mu kapuljau tano iznad glave i stadoe da
oslobaaju meduzine kontakte jedan po jedan, privrujui mu ih za lobanju.
Funkcioner je posmatrao svoje drugove na delu, a na njegovom inae bezoseajnom
licu primeivali su se neznatni znaci nestrpljenja.
Teg osmotri sva tri lica. Koje e od njih igrati ulogu 'prijatelja'? Ahhh, da: ona
koju zovu Meteril. Zadivljujue. Da li je ona moda bila neki vid Uvaene
Nalonice? Niko joj se nije klanjao kao to bi se moglo oekivati prema onome to je
Teg uo o tim Izgubljenim povratnicima.
Dodue, ovo su bili Ratrkani - sem moda mukarca etvrtastog lica u
smeem jednodelnom odelu. Teg je paljivo prouavao enu: ta zamrena seda kosa,
taj spokoj u iroko razmaknutim zelenim oima, blago isturena brada koja je odavala
vrstu i pouzdanu osobu. Priliila joj je uloga 'prijatelja'? Meterlino lice moralo se
potovati - odavalo je osobu kojoj se moe verovati. Dodue, Teg u njoj otkri i
sklonost ka uzmicanju. Ona je bila ta koja e paljivo vrebati na pravi trenutak da se
umea. Bez sumnje je prola kroz benegeseritsku kolu.
Ili su je obuile Uvaene Nalonice.
Zavrili su sa prikainjanjem kontakata. Gamu tip zaljulja konzolu sonde i
postavi je tako da su sve troje mogli da vide ekran. Ali ne i Teg.
ena mu otepi usta, potvrdivi da je u pravu. Ona e predstavljati izvor
zadovoljstva. On stade da krui jezikom po ustima kako bi povratio ulo ukusa. Lice
i grudi jo su mu bili pomalo ukoeni usled pogotka oamuivaa koji ga je oborio.
Pre koliko vremena se to dogodilo? Ako se moglo verovati bezglasnim reima
funkcionera, Dankan je umakao.
Gamu tip pogleda u posmatraa.

"Moe poeti, Jare", ree funkcioner.

Jar? Teg poe prebirati po seanju. udno ime. Gotovo kao da zvui kao
tleilako. Jar nije bio Liceigra... niti gospodar Tleilaksa. Za jedne je bio suvie
krupan, a da pripada drugima nisu postojali nikakvi znaci. Budui da je proao
benegeseritsku obuku Teg je bio siguran u to.
Jar dodirnu kontrole na kontroli sonde.
Teg zau sebe kako guna od bola. Nije bio pripremljen za toliki bol. Mora da
su ve na poetku ukljuili svoju paklenu spravu na maksimum. U to nema sumnje!
Znali su da je mentat. Mentat je u stanju da se udalji od izvesnih potreba tela. Ali ovo
je zaista bilo muno. Nije mogao da uzmakne. Celo telo mu se treslo u agoniji i
pretila je opasnost da mu se pomuti svest. Da li je shere mogao da ga i od ovog
zatiti?
Bol se postepeno smanjivao i konano nestao, a za njim su ostala samo drhtava
seanja.
Ponovo!
Iznenada mu pade na pamet da je zainska agonija kroz koju prolaze asne
majke verovatno nalik na ovo. Sigurno je tako, jer vei bol ne moe da postoji. Borio
se da ne progovori, ali uo je sebe kako guna, stenje. Sve sposobnosti koje je ikada
stekao, kao mentat ili kao Bene Geserit, bile su uvuene u igru, s namerom da ga
zatite od elje da oblikuje rei, da moli da ga potede, da daje obeanja kako e im
sve rei samo ako prestanu.
Agonija jo jednom oslabi, a zatim ga ponovo u naletu preplavi.
"Dosta!" Bila je to ena. Teg uznastoja da se seti njenog imena. Meterli?
Jar progovori mrzovoljnim glasom: "Toliko je pun shere da e ga tititi bar
godinu dana." On pokaza na konzolu. "Prazna."
Teg je u kratkim razmacima uvlaio vazduh. Agonija! Nastavila je da raste
uprkos Meterlinom zahtevu.
"Rekoh, dosta!" odbrusi Meterli.
Kako joj samo glas iskreno zvui, pomisli Teg. Osetio je da se bol smanjuje,
povlai, izvlaei mu iz tela sve ivce zajedno sa nitima duge agonije kroz koju je
proao.
"Ne postupamo kako treba", ree Meterli. "Ovaj ovek ovde je..."
"Poput svakog drugog oveka", zavri reenicu Jar. "Da prikljuim poseban
kontakt za njegov penis?"
"Ne dok sam ja ovde!" ree Meterli.
Teg oseti da ga je gotovo pridobila svojom iskrenou. Poslednja nit agonije
napusti mu telo i on ostade da lei sa oseanjem da je privremeno udaljen sa povrine
koja ga je pridravala. Oseanje deja vu i dalje je bilo prisutno. On i jeste i nije bio
ovde. On je nekada bio ovde, a i nije.

"Nee im se dopasti, ako ne uspemo", ree Jar. "Da li si spremna da se suoi s

njima ako pretrpi jo jedan neuspeh?"
Meterli odseno odmahnu glavom. Zatim se nagnu kako bi Teg mogao da joj
vidi lice kroz meduzinu zbrku sondinih kontakata. "Baare, veoma mi je ao zbog
ovoga to inimo. Verujte mi. To nije moja ideja. Molim vas, meni je sve ovo
odvratno. Kaite nam ono to nas zanima i dozvolite mi da vam olakam poloaj."
Teg se osmehnu. Bila je dobra! Zatim uputi pogled funkcioneru-posmatrau.
"Kaite svojim gospodarima umesto mene da veoma dobro igra ovu ulogu."
Funkcionerovo lice potamne od priliva krvi. On se namrti. "Podesi na
maksimum, Jare." Njegov glas bio je prvorazredan tenor bez tragova velikih
uvebavanja koje se, na primer, osealo u Meterlinom glasu.
"Molim vas", ree Meterli. Ona se uspravi, ali nastavi da prati Tegov pogled.
Benegeseritske uiteljice uvek su govorile Tegu: "Posmatraj oi! Prati kako
menjaju iu. Kada se ia pomera napolje, svest se povlai unutra."
On namerno usredsredi svoj pogled u vrh njenog nosa. Lice joj nije bilo runo.
Pre bi se moglo rei da je bilo izraajno. Pitao se kakvo li se telo krije ispod te
komotne odee.
"Jare!" Bio je to funkcioner.
Jar podesi neto na konzoli i pritisnu dugme.
Agonija koja sada preplavi Tega potvrdi mu da je preanji nivo odista bio
slabiji. S novim bolom nastupi i udna jasnoa. Teg shvati da je gotovo u stanju da
skloni svoju svest od ovog zaposedanja. Sav taj bol trpeo je neko drugi. Pronaao je
sklonite u kome je malo toga moglo da ga dodirne. Bol je bio prisutan. Agonija
takoe. Primao je izvetaje o tim oseanjima. To je, razume se, delimino bila
zasluga shere. Znao je to i bio je zahvalan.
Trgnu ga Meterlin glas: "Mislim da ga gubimo. Bolje smanji."
Odgovorio joj je jedan drugi glas, ali zvuk zamre pre no to je uspeo da
razabere rei. On iznenada shvati da ne poseduje sidro za svoju svest. Mirovanje!
Mislio je da je uo svoje srce kako u strahu uurbano kuca, ali nije bio siguran. Sve
je predstavljalo mirovanje, duboki mir iza koga nije bilo niega.
Da li sam jo iv?
Zatim razabra jo jedan otkucaj srca, ali nije bio ubeen da je to srce njegovo.
Dum-dum! Dum-dum! Bilo je to oseanje kretanja bez zvuka. Nije mogao da odredi
njegov izvor.
ta se to dogaa sa mnom?
Rei ispisane briljantnom belinom na crnoj pozadini poigravale su mu ispred
centara za vid.
"Vratio sam na jednu treinu."
"Ostani na tome. Proveri da li moda moemo da ga proitamo putem fizikih
reakcija."

"Da li jo moe da nas uje?"

"Svesno ne."
Nijedno Tegovo uputstvo nije pominjalo da sonda moe obavljati svoje zle
rabote u prisustvu shere. Ali oni su ovo nazvali T-sondom. Mogu li telesne reakcije
obezbediti reenje za potisnute misli? Da li se otkrovenja mogu ispitati fizikim
sredstvima?
Rei ponovo zaigrae naspram Tegovih centara za vid: "Da li je jo izolovan?"
"Potpuno."
"Uveri se u to. Pojaaj malo."
Teg pokua da uzdigne svest iznad svojih strahovanja.
Moram zadrati kontrolu!
ta bi njegovo telo moglo otkriti ako ne bude ni u kakvoj vezi s njim? Mogao
je da zamisli ta oni to preduzimaju i njegov um je beleio paniku koju telo nije
moglo da oseti.
Izdvojte subjekta. Ne dajte mu mogunost da bilo gde smesti svoju linost.
Ko je to rekao? Neko jeste. Oseanje deja vu vrati se u punoj snazi.
Ja sam mentat, podseti se on. Moje sredite su moj um i polje njegovog
delovanja. On je posedovao iskustva i seanja na koja se sredite moe osloniti.
Bol se vrati. Zvuci. Glasno! Suvie glasno!
"On ponovo uje." To je bio Jar.
"Kako je to mogue?" Tenor funkcionera.
"Moda si podesio na suvie slabo." Meterli.
Teg pokua da otvori oi. Kapci ga nisu sluali. Tada se priseti. Nazvali su je
T-sondom. Ovo nije bio iksijanski ureaj, ve neto to je pripadalo Ratrkanima. Bio
je u stanju da odredi mesta na kojima je ovladala njegovim miiima i oseanjima.
Kao da je neka druga osoba delila njegovo telo, prisvajajui njegova vlastita
ustrojstva reakcija. Dozvolio je sebi da sledi nain na koji ga je ova maina
zaposedala. Bio je to avolski ureaj! Mogao je da mu naredi da trepe, isputa
vetrove, dahe, vri veliku i malu nudu - bilo ta. Mogao je da izdaje nareenja
njegovom telu, kao da on sam ne poseduje mo razmiljanja. Bio je sveden na ulogu
posmatraa.
Saletee ga mirisi - odvratni mirisi. On sebi ne bi naredio da se namrti, ali
mislio je na mrtenje. To je bilo dovoljno. Te mirise izmamila je sonda. Bavila se
njegovim ulima, poduavajui ih.
"Jesi li sakupio dovoljno da ga proita?" Ponovo tenor funkcionera.
"Jo nas uje!" Jar.
"Neka su prokleti svi mentati!" Meterli.
"Dit, Det, Dot", ree Teg, navevi imena lutaka iz zimske predstave koju je
gledao u detinjstvu, davno, na dalekom Lernesu.
"On govori!" Funkcioner.

Teg oseti kako mu maina blokira svest. Jar je neto poslovao oko konzole.
Ipak, Teg je znao da mu je njegova mentataska logika saoptila neto veoma vano:
ovo troje predstavljali su lutke. Vani su bili samo gospodari lutaka. Nain na koji su
se lutke kretale svedoio je o onome to su radili njihovi gospodari.
Sonda nastavi da ga zaokuplja. Uprkos upotrebljenoj energiji Teg je oseao da
se njegova svest odrava s njom na ravnoj nozi. Ona je prouavala njega, a on je
prouavao nju.
Sada je razumeo. itav spektar njegovih oseanja mogao se prekopirati u ovu
ovu T-sondu i identifikovati, uhvatiti za Jara koji je kasnije mogao da ih po potrebi
prizove. U Tegu je postojao organski lanac odgovora. Maina je mogla da ih sledi,
kao da pravi njegovog dvojnika. Shere i njegov mentataski otpor skretali su tragae
sa njegovih seanja, ali sve ostalo moglo se prekopirati.
Nee misliti kao ja, uveravao je Teg sam sebe.
Maina ne bi bila isto to i njegovi ivoti i telo. Ne bi imala Tegova seanja i
Tegova iskustva. Nije ju rodila ena. Nikada nije prola kroz kanal raanja i pojavila
se u ovoj zaprepaujuoj vaseljeni.
Deo Tegove svesti posveti se jednom oznaivau seanja, saoptivi mu da ovo
opaanje otkriva neto o goli.
Dankan je bio pretoen iz jednog akslotl rezervoara.
Tegu se ovo opaanje javi zajedno sa ujedom kiseline na jeziku.
Ponovo T-sonda!
Teg dozvoli sebi da kola kroz jednu umnoenu simultanu svest. Pratio je
delanje T-sonde, nastavljao da istrauje opaanje o goli i za sve to vreme oslukivao
Dit, Det, Dot. Tri lutke bile su udno tihe. Da, ekale su da njihova T-sonda obavi
zadatak.
Gola: Dankan je predstavljao nastavak nastao od elija koje je rodila ena
zatrudnela od strane mukarca.
Maina i gola!
Opaanje: maina nije u stanju da uestvuje u iskustvu raanja, sem na jedan
krajnje posredan nain koji e sasvim sigurno propustiti line nijanse.
Upravo onako kako je sada proputala druge stvari u njemu.
T-sonda je ponavljala mirise. Sa svakim izvedenim mirisom seanja su
otkrivala svoje prisustvo u Tegovom umu. Osetio je veliku brzinu kojom je radila Tsonda, ali njegova vlastita svest ivela je izvan te nesmotrene brze pretrage sposobne
da ga dri u ovako izazivanim seanjima onoliko dugo koliko je on to eleo.
Tako!
Ovo sad je bio topli vosak koji je prosuo po ruci kada mu je bilo svega
etrnaest godina i dok je jo bio uenik u benegeseritskoj koli. On se priseti kole i
laboratorije, kao da je u ovom trenutku boravio upravo na tom mestu. kola je

pripojena Kapitolu. Kao to je i ovde bilo potvreno. Teg je znao da njegovim

venama tee Sionina krv. Nijedno predskazanje nije moglo tamo da ga sledi.
Video je laboratoriju i osetio miris voska - smeu vetakih ulja i prirodnog
proizvoda pela koje su drale neuspele sestre i njihovi pomonici. On skrenu svoja
seanja na trenutke u kojima je promatrao pele i ljude na njihovom radu u
vonjacima jabuka.
Delovanje benegeseritske drutvene strukture izgledalo je veoma sloeno samo
ako se ne sagledaju potrebe: hrana, odea, grejanje, veze, uenja, zatita od
neprijatelja (jedan podskup nagona za opstankom). Da bi se razumeo benegeseritski
opstanak, potrebno je prethodno izvriti odreena prilagoavanja. One nisu stvarale
potomstvo zbog ljudske vrste uopte. Bez neproverenih rasnih uplitanja! Stvarale su
potomstvo da bi proirile vlastite moi, produile vek Bene Geserita, smatrajui da su
se time dovoljno oduile oveanstvu. Moda i jesu. Motivacija za stvaranje
potomstva postala je duboka, a Sestrinstvo je bilo tako temeljito.
Na njega nasrnu jedan novi miris.
On u njemu prepoznade svoju mokru vunenu odeu po povratku na komandno
mesto posle bitke kod Ponkijarda. Miris mu ispuni nozdrve i izmami ozon iz ureaja
na komandnom mestu, kao i znoj kod ostalih prisutnih. Vuna! Sestrinstvo je oduvek
smatralo pomalo udnim to to je vie voleo prirodne tkanine, a izbegavao sintetiku
koja se brzo proizvodila u zarobljenim fabrikama.
Mnogo vie nije mario ni za psu-naslonjau.
Ne dopada mi se miris pritiska ni u kakvom obliku.
Da li su ove lutke - Dit, Det, Dot - znale kakav su samo pritisak vrile?
Mentatska logika zarea na njega. Zar vunene tkanine nisu takoe poticale iz
zarobljenih fabrika?
To je bilo neto drugo.
Jedan njegov deo tvrdio je suprotno. Sintetika je mogla gotovo beskonano da
traje. Koliko je samo vremena leala u nulentropskim spremnicima u harkonenskoj
ne-kugli!
"Ja ipak vie volim vunu i pamuk!"
Pa neka bude tako!
"Otkud to da mi se prirodne tkanine vie dopadaju?"
To je atreidska predrasuda. Nasledio si je.
On odagna mirise i svu panju usredsredi na potmulo kretanje sonde koja ga je
zaokupljala. Uskoro zakljui da je u stanju da predvidi ta e ona uiniti. Bio je to
jedan novi mii. Dozvolio je sebi da ga savija, dok je nastavio da ispituje izazvana
oseanja tragajui za vrednim opaanjima.
Sedim pred vratima svoje majke na Lerneusu.
Teg pomeri deo svoje svesti i stade da posmatra scenu: jedanaest godina.
Razgovara sa malom benegeseritskom akilotom koja je bila u pratnji nekog vanog.

Akilota je siuna, sa crveno-plavom kosom i lutkastim licem, prastim nosem i

zelenosivim oima. Neko vaan je jedna veoma stara asna majka u crnoj odori.
Nestala je sa Tegovom majkom kroz oblinja vrata. Akilota, po imenu Karlana,
isprobava svoje prve nauene vetine na mladom sinu domaina.
Pre no to je Karlana izgovorila dvadesetak rei, Miles Teg je prepoznao
ustrojstvo. Pokuavala je iz njega da izvue neko obavetenje! To je bila jedna od
prvih, krajnje dobro prikrivenih lekcija koje je dobio od svoje majke. Konano, uvek
je bilo ljudi koji su mogli pokuati da od deaka izvuku neto o domainstvu jedne
asne majke, nadajui se da e dobiti neko vredno obavetenje koje bi se moglo
dobro prodati. Uvek je postojalo trite za podatke o asnim majkama.
Majka mu je to ovako objasnila: "Proceni ispitivaa i podesi svoje odgovore
prema njegovim osetljivim mestima." Nita od toga ne bi prolo kod jedne asne
majke, ali kada je u pitanju neka akilota, naroito ova ovde, onda nema problema!
Za Karlanu je izveo prizor ednog opiranja. Karlana je imala veoma visoko
miljenje o svojim draima. Dozvolio joj je da savlada njegovo opiranje, posle
odgovarajueg izlaganja svojih snaga. Bila joj je servirana pregrt lai koje e joj,
ako ih ikada ponovi pred nekim vanim ko se nalazio iza tih vrata, sigurno doneti
otar ukor ako ne i neto mnogo bolnije.
Dit, Der, Dot, kau: "Mislim da ga sada imamo."
Teg prepoznade Jarov glas, koji je istrgao iz seanja. "Podesi svoje odgovore
prema osetljivim mestima" Teg zau te rei izgovorene majinim glasom.
Lutke.
Gospodari lutaka.
Funkcioner progovara: "Upitajte simulaciju kuda su odveli golu."
Tiina, a potom tiho mrmljanje.
"Nita ne dobijam." Jar.
Tegu veoma smetaju njihovi glasovi. Primorava oi da se otvore, uprkos
suprotnim nareenjima koja primaju od sonde.
"Pogledajte", kae Jar.
Tri para oiju zagleda se u Tega. Kako se samo polako kreu. Dit, Det, Dot:
oi trepu... trepu... bar minut protie izmeu dva treptaja. Jar posee za neim na
konzoli. Njegovim prstima bie potrebno bar nedelju dana da dosegnu svoje
odredite.
Teg ispituje vezove na rukama i nogama. Obian konopac! Ne urei se on
obavija prste oko vorova. Oni se olabavljuju u poetku sasvim malo, a zatim se
razvezuju. Prelazi na kaieve kojima je privezan za nosiljku. Ovo je ve lake: obine
brave na izvlaenje. Jarova aka nije prela jo ni etvrtinu puta do konzole.
Treptaj... treptaj... treptaj...
Tri para oiju pokazuje neznatno iznenaenje.

Teg se oslobaa meduzinih zapletaja u obliku sondinih kontakata. Pop-poppop! Hvataljke lete na sve strane. Iznenaen je to primeuje lagani poetak
krvarenja na poleini desne ake kojom je postrance oeao jedan od kontakata
sonde.
Mentatska projekcija: kreem se opasnom brzinom.
Vie se ne nalazi na nosiljci. Funkcioner lagano, lagano posee ka nabreklom
depu sa strane. Tegova aka lomi funkcioneru vrat. Funkcioner nikada vie nee
dotai taj mali laserski pitolj koji je uvek nosio u depu. Jarova ispruena aka jo
nije prela ni treinu puta do konzole. Dodue, u njegovim oima primetno je
nedvosmisleno iznenaenje. Teg sumnja da ovaj ovek uopte vidi aku koja mu lomi
vrat. Meterli se kree neto bre. Njeno levo stopalo stie do mesta na kome se Teg
nalazio samo deli sekunde ranije. Ipak, i to je sporo! Meterli zabacuje glavu i
otkriva vrat za Tegovu aku.
Kako samo sporo padaju na pod!
Teg postade svestan znoja koji kulja iz njega, ali nema vremena da brine o
tome.
Bio mi je poznat svaki njihov pokret pre no to su ga napravili! ta se to sa
mnom dogodilo?
Mentatska projekcija: agonija koju sam doiveo pod sondom podigla je moje
sposobnosti na novi nivo.
Strana glad koju oseti kaza mu da je utroio mnogo energije. On potisnu to
oseanje, osetivi da se vraa u normalni tok vremena. Tri tupa zvuka: pad tela na
pod.
Teg stade da ispituje konzolu sonde. Odista, nije bila iksijanska. Dodue, imala
je sline upravljae. On brisanjem isprazni sistem za skladitenje podataka.
Sobna svetla?
Kontrole pored vrata sa spoljanje strane. On pogasi svetla i tri puta duboko
udahnu vazduh. U no je nahrupila jedna kovitlava mrlja, sva u pokretu.
Oni koji su ga doveli ovamo umotani u svoju komotnu odeu koja ih je titila
od zimske hladnoe jedva da su imali vremena da se okrenu prema tom udnom
zvuku pre no to ih je kovitlava mrlja poobarala.
Ovog puta Teg se vratio u normalan tok vremena bre nego proli put. Svetlost
zvezda ukazala mu je na trag koji je vodio niz padinu kroz gusto bunje. Okliznuo se
i stao da klizi po blatu pomeanom sa snegom dok nije uspeo da odri ravnoteu,
predviajui kakvo se tle prostire ispod njega. Svaki korak zavravao je tano tamo
gde je znao da mora da se zavri. Uskoro se naao na istini koja je gledala preko
jedne ravnice.
Ugledao je svetlost nekog grada i jedan veliki crni pravougaonik u blizini
njegovog sredita. Prepoznao je to mesto: Isaji. Tamo su se nalazili gospodari Lutaka.
Slobodan sam!

36.
Postojao je ovek koji je svakog dana sedeo i gledao kroz uzak vertikalni otvor
u visokoj drvenoj ogradi sa koje je bila uklonjena jedna jedina daska. Svakog dana, s
druge strane ograde, a pored uskog otvora, prolazio je divlji pustinjski magarac prvo nos, zatim glava, prednje noge, dugaka smea lea, zadnje noge i konano rep.
Jednoga dana ovek skoi na noge uarenih oiju zbog otkria do koga je upravo
doao i povika svima koji su mogli da ga uju: "To je bar jasno! Nos je uzrok repu!"
Prie skrivene mudrosti, Iz usmene istorije Rakisa
Nekoliko puta od kada je stigla na Rakis Odrade je uhvatila sebe kako
razmilja o tom drevnom platnu koje je zauzimalo istaknuto mesto na jednom od
zidova u Tarazinim odajama u Kapitolu. Kada bi je seanje preplavilo oseala bi
kako je ake svrbe od dodira etkice. Nozdrve su joj se nadimale od izvedenih mirisa
ulja i boja. Njena oseanja nasrtala su na platno. Svaki put posle ovog seanja
Odrade je ostajala ophrvana sumnjama da i eana predstavlja tek njeno platno.
Ko koga ovde oslikava?
Jutros se opet zbilo. Tama je jo vladala izvan potkrovlja rakijanske Tvrave,
gde se smestila sa eanom: jedna akilota tiho je ula da probudi Odrade i kae joj
kako e Taraza uskoro stii. Odrade podie pogled prema nejasno osvetljenom licu
tamnokose akilote i to platno iz seanja istog asa nahrupi u njenu svest.
Koja od nas uistinu stvara onu drugu?
"Pusti eanu da jo malo odspava", ree Odrade pre no to otpusti akilotu.
"Hoete li dorukovati pre dolaska Vrhovne majke?" upita akilota.
"Saekaemo da vidimo kakve su Tarazine elje."
Ustavi, Odrade se na brzinu spremi i odenu svoju najbolju crnu odoru. Zatim
se uputi ka istonom prozoru svoje jednostavne odaje u potkrovlju i pogleda u pravcu
svemirskog polja. Tamo je mnotvo pokretnih svetala obasjavalo pranjavo nebo.
Ona ukljui sve sjajne kugle u odaji, kako bi ublaila spoljanji prizor. Kugle se
pretvorie u zlatne eksplozije zvezda na debelom zatitnom plazu prozora. Tmasta
povrina takoe je odbijala i nejasne konture njenih vlastitih crta lica, jasno
naglaavajui umor na njemu.
Znala sam da e doi, pomisli Odrade.
Jo dok je oblikovala tu misao sunce Rakisa pojavi se iznad prainom
zamagljenog obzorja poput neke baene narandaste deje lopte. Gotovo
istovremeno poraste i temperatura; tu pojavu esto su pominjali mnogi posmatrai
Rakisa. Odrade se okrenu od prozora upravo u trenutku da vidi kako se otvaraju vrata
predvorja.

Taraza ue ukajui odorom. Neija ruka zatvori za njom vrata, ostavljajui

njih dve same. Vrehovna majka krenu prema Odrade sa navuenom crnom
kapuljaom koja joj je uokviravala lice. To ba nije bio umirujui prizor.
Primetivi da je Odrade uznemirena, Taraza zaigra na tu kartu. "Pa, Dar,
mislim da smo se konano srele kao stranci."
Uinak Tarazinih rei prenerazi Odrade. Tano je protumaila pretnju, ali strah
ju je napustio iscurivi poput vode iz kraga. Prvi put u ivotu Odrade prepoznade
neposredan trenutak prelaenja preko linije koja ih je razdvajala. Smatrala je da je to
bila linija ije je postojanje podozrevalo svega nekoliko sestara. Kada ju je prela,
shvatila je da je oduvek znala da ona postoji: bilo je to mesto na kome je mogla da
ue u prazninu i slobodno pone da lebdi. Vie nije bila ranjiva. Mogla je biti
ubijena, ali ne i poraena.
"Znai, vie nema Dar i Tar", primeti Odrade.
Taraza oseti jasnou i nesputanost u Odradinom glasu i protumai ih kao izraz
poverenja. "Moda nikada i nije bilo Dar i Tar", odvrati ona ledenim glasom. "Vidim
da smatra kako si bila strano pametna."
Bitka je zapoela, pomisli Odrade. Ja se ne nalazim na putu njenog napada.
Odrade ree: "Alternative za savez sa Tleilaksima nisu prihvatljive. Naroito
sada kada sam shvatila ta je to to ti eli da dosegne za nas."
Taraza iznenada oseti umor. Bio je to dugaak put uprkos skokovima kroz
prostor koje je pravio njen ne-brod. Telo je uvek znalo kada bi mu se izmenio
uobiajeni ritam. Ona izabra jedan mekani divan i sede zadovoljno uzdahnuvi zbog
luksuzne udubnosti.
Odrade je primetila umor kod Vrhovne majke i istog asa osetila simpatiju
prema njoj. Odjednom su bile samo dve asne majke sa istovetnim problemima.
Taraza je to oigledno osetila. Potapala je jastuk pored sebe i saekala da se
Odrade smesti.
"Moramo ouvati Sestrinstvo", ree Taraza. "To je jedino vano."
"Razume se."
Taraza prikova svoj istraivaki pogled za Odradino poznato lice. Da, i Odrade
je umorna. "Ti si ovde bila u neposrednom dodiru sa narodom i problemima", ree
Taraza. "elim... ne, Dar, potrebno mi je da ujem tvoje vienje stvari."
"Izgleda da su Tleilaksi spremni na potpunu saradnju", ree Odrade, "ali neto
preutkuju. Poela sam sebi da postavljam neka krajnje uznemirujua pitanja."
"Kao na primer?"
"ta ako akslotl rezervoari nisu... rezervoari?"
"Kako to misli?"
"Vaf se ponaa slino porodici koja pokuava da zataji deformisano dete ili
nekog ludog ujaka. Kunem ti se da mu je uvek nezgodno kada ponemo razgovor o
rezervoaruima."

"ta bi oni mogli da..."

"Majke surogate."
"One bi trebalo da budu..." Taraza uuta, zapanjena mogunostima koje je ovo
pitanje otvaralo.
"Da li je iko ikada video neku enu Tleilaksa?" upita naglo Odrade.
Tarazin um bio je pun prigovora: "Tana hemijska kontrola, potreba da se
ogranie varijabile..." Ona zbaci kapuljau i rastrese kosu. "U pravu si: sve moramo
ispitati. Mada je to... to je udovino."
"Jo nam nije rekao celu istinu o naem goli."
"ta je rekao?"
"Nita vie od onoga to sam ve javila: postoji odstupanje od izvornog
Dankana Ajdaha i spoja svih prana-bindu zahteva koje smo naveli."
"To ne objanjava zato su ubili ili pokuali da ubiju nae prethodne kupljene
primerke."
"Kune se svetom zakletvom Velikog uverenja da su tako postupili usled srama
to jedanaest prethodnih gola nije ispunilo oekivanja."
"Otkud su mogli znati? Da li on to nagovetava mogunost da imaju pijune
meu..."
"Kune se da nemaju. Optuila sam ga za to, a on je rekao da bi uspean gola
sigurno uneo vidljivu pometnju meu nas."
"Kakvu vidljivu pometnju? ta on to..."
"Nee da kae. Svaki put se vraa na tvrdnju da su oni ispunili svoje obaveze
iz ugovora. Gde je gola, Tar?"
"ta... oh. Na Gamuu."
"ujem da se apue kako..."
"Burzmali vrsto vlada situacijom." Taraza stisnu usne, nadajui se da je to
istina. Najnoviji izvetaj u tom pogledu nije bio ba uverljiv.
"Oigledno ste raspravljale o tome da treba ubiti golu", ree Odrade.
"Ne samo golu!"
Odrade se nasmei: "Znai, istina je da Belonda eli da zauvek nestanem."
"Kako si..."
"Ponekad prijateljstvo moe biti od koristi, Tar."
"Koraa po opasnom tlu, asna majko Odrade."
"Ali se ne spotiem, Vrhovna majko Taraza. Pomno razmiljam o stvarima
koje je Vaf otkrio o tim Uvaenim Nalonicama."
"Iznesi mi neke svoje misli." U Tarazinom glasu oseala se neumoljiva
reenost na neto.
"Da se razumemo u ovome", ree Odrade. "Prevazile su seksualne vetine
naih Utiskivaica."
"Kurve!"

"Da, koriste svoje vetine na nain koji e se na kraju pokazati kao poguban i
po njih i po druge. Zaslepljene su vlastitom moi."
"Da li je to glavni domaaj tvog pomnog razmiljanja?"
"Reci mi, Tar, zato su napale i razorile nau Tvravu na Gamuu?"
"Oigledno su elele da se doepaju naeg gole Ajdaha, da ga zarobe ili ubiju."
"Zato im je to tako vano?"
"ta pokuava da kae?" upita Taraza.
"Nisu li moda kurve postupale na osnovu obavetenja koje su dobile od
Tleilaksa? Tar, ta ako je tajna stvar koju su Vafovi ljudi uneli u naeg golu neto to
e od njega napraviti mukog ekvivalenta Uvaenim Nalonicama?"
Taraza prinese aku ustima i brzo je spusti, shvativi koliko je taj gest otkrivao.
Bilo je prekasno. Nije vano. Jo su bile dve asne majke na istoj strani.
Odrade ree: "A mi smo naredili Lusili da ga uini neodoljivim za veinu
ena."
"Koliko dugo ve Tleilaksi petljaju sa tim kurvama?" upita Taraza.
Odrade slegnu ramenima. "Ovo je bolje pitanje: koliko dugo petljaju sa
vlastitim Izgubljenima koji su se vratili od Ratrkanih. Jedan Tleilaks moe u
razgovoru otkriti drugom Tleilaksu mnoge tajne."
"Odlian hitac", ree Taraza. "ta misli kolika je verovatnoa da je tako?"
"Zna isto tako dobro kao i ja. To bi objasnilo mnoge stvari."
Taraza ogoreno progovori: "ta sad misli o svom savezu sa Tleilaksima?"
"Da je potrebniji no ikada. Moramo biti u toku. Moramo se nalaziti tamo
odakle emo biti u stanju da utiemo na one koji se nadmeu."
"Izrodi!" odbrusi Taraza.
"Molim?"
"Ovaj gola je kao ureaj za zapisivanje u ljudskom obliku. Ubacili su nam ga u
redove. Ako ga se Tleilaksi doepaju imae ta da im ispria."
"To ne bi bilo taktiki dobro."
"Ali tipino za njih!"
"Slaem se da postoje i druge implikacije u naoj sadanjoj situaciji", ree
Odrade. "Ti argumenti mi samo govore da ne smemo ubiti golu dok ga same ne
ispitamo."
"Tada moe da bude kasno! Neka je proklet tvoj savez, Dar! Pruila si im
mogunost da nas dre u aci... kao i nama da njih drimo u aci - i niko od nas se ne
usuuje da pusti ono drugo."
"Nije li to savren savez?"
Taraza uzdahnu. "Kada moramo da im omoguimo pristup naim zapisima o
razmnoavanju?"
"Uskoro. Vaf navaljuje."
"Hoemo li tada videti njihove akslotl... rezervoare?"

"To je, razume se, poluga koju koristim. vrsto je obeao."

"Sve dublje i dublje poseemo jedni drugima u depove", gunala je Taraza.
Odrade ree krajnje nevinim glasom: "Savren savez, kao to sam ve rekla."
"Prokletstvo, prokletstvo, prokletstvo", mrmljala je Taraza. "A Teg je probudio
golina izvorna seanja!"
"A da li je Lusila..."
"Ne znam!" Taraza se namrti na Odrade i opirno je obavesti o najnovijim
izvetajima sa Gamua: Teg i njegova druina pronaeni, u najkraim crtama
podneen je izvetaj o njima, ali nita od Lusile; prave se planovi za njihovo
izbavljenje.
Njene vlastite rei stvorie uznemirujuu sliku u Tarazinom umu. ta je bio
ovaj gola? Oduvek je znala da Dankani Ajdahoi nisu bili obine gole. Koji je ivac
ovog puta bio pojaan, koja sposobnost miia, a tu je jo i ta nepoznata stvar koju su
Tleilaksi umetnuli - sve je to podsealo na dranje zapaljene toljage. Zna da ti
toljaga moe pomoi da opstane, ali se plamenovi pribliavaju zastraujuom
brzinom.
Odrade zamiljeno progovori: "Da li si ikada pokuala da zamisli kako je goli
kada ga iznenada probude u obnovljenom telu?"
"ta? ta ti..."
"Kada shvati da je proizvod njegovih elija jednog lea", ree Odrade. "On se
sea vlastite smrti."
"Ajdahoi nikada nisu bili obini ljudi", ree Taraza.
"Isto se moe rei i za gospodare Tleilaksa."
"ta pokuava da kae?"
Odrade protrlja elo, zastavi na trenutak da pribere misli. Bilo je veoma teko
razgovarati sa nekim ko je odbijao naklonost, sa nekim ko se hranio iz jezgra
sainjenog od besa. Taraza nije posedovala... simpatiko. Nije bila u stanju da prihvati
tue telo ili oseanja do kao vebu iz logike.
"Golino buenje mora da prestavlja potresno iskustvo", ree Odrade sputajui
ruku. "Opstaju samo oni koji su sposobni da se brzo mentalno oporave."
"Pretpostavljamo da su gospodari Tleilaksa mnogo vie od onoga to izgledaju
da jesu."
"A Dankani Ajdahoi?"
"Razume se, i oni. Zato bi inae Tiranin nastavljao da ih kupuje od
Tleilaksa?"
Odrade shvati da je rasprava bespredmetna. Ona ree: "Ajdahoi su bili krajnje
odani Atreidima i ne smemo zaboraviti da sam i ja Atreid."
"Misli da e odanost ovog Ajdaha vezati za tebe?"
"Naroito poto Lusila..."
"To bi moglo biti suvie opasno!"

Odrade se zavali u ugao divana. Taraza je elela da bude sigurna. A ivoti

serijskih gola podseali su na melan, imajui drugaiji ukus, u zavisnosti od
okoline. Kako da budu sigurni u svoga golu?
"Tleilaksi su bili umeani u sile koje su stvorile naeg Kvizac Hederaha",
promrmlja Taraza.
"Misli li da je to razlog zato ele nae zapise o razmnoavanju?"
"Ne znam! Da si prokleta, Dar! Zar ne vidi ta si uinila?"
"Mislim da nisam imala izbora", ree Odrade.
Taraza se ledeno nasmei. Odradina predstava bila je sve vreme savrena, ali
trebalo joj je pokazati gde joj je mesto.
"Misli li da bih ja isto tako postupila?" upita Taraza.
Ona jo ne shvata to se da mnom dogodilo, pomisli Odrade. Taraza je
oekivala da e njena prilagodljiva Dar nezavisno postupiti, ali jaina te nezavisnosti
potresla je Visoko vee. Taraza odbi da sagleda svoj udeo u tome.
"Uobiajena veba", ree Odrade.
Te rei pogodie Tarazu kao da joj je neko opalio amar. Jedino ju je
mukotrpno vebanje kroz koje je prola za vreme svog ivota kod Bene Geserita
spreilo da ne nasrne na Odrade.
Uobiajena veba!
Koliko puta je samo Taraza sebi priznavala da je ovo izvor nadraaja, stalni
podsticaj za njen paljivo prikriven bes? Odrade je to esto sluala.
Sada je Odrade navodila rei same Vrhovne majke: "Opasne su navike koje se
ne menjaju", ree Odrade. "ak si i ti, Vrhovna majko, mislila da su ti poznate
granice u okviru kojih u delati. Bila sam poput Belonde. Pre no to bi Belonda i
progovorila, ti si znala ta e ona rei."
"Da li smo pogreile to te nismo izdigle iznad meme?" upita Taraza. Rekla je
to iz krajnje odanosti.
"Ne, Vrhovna majko. Koraamo krhkom stazom, ali obe smo u stanju da
sagledamo put kojim moramo poi."
"Gde je sada Vaf?" upita Taraza.
"Spava i dobro ga uvaju."
"Pozovi eanu. Moramo odluiti da li da prekinemo s tim delom plana."
"I pokupimo nae komade?"
"Kako ti kae, Dar."
eana je jo bila pospana i trljala je oi kada se pojavila u zajednikoj odaji, ali
bilo je oigledno da se pre toga umila i da je obukla istu belu odoru. Kosa joj je jo
bila zamrena.
Taraza i Odrade stajale su u blizini prozora koji je gledao na istok leima
okrenute prema svetlosti.
"Vrhovna majko, ovo je eana", predstavi je Odrade.

eana se smesta razbudi i isprsi. Mnogo toga je ula o ovoj monoj eni, ovoj
Tarazi, koja je upravljala Sestrinstvom iz jedne udaljene citadele koja se zove
Kapitol. Jarko sunce dopiralo je kroz prozor iza dveju ena, zaslepljujui eanino
lice i zbunjujui je. Ostavljalo je lica asnih majki delimino u senci, a crna oblija
njihovih pojava sasvim nejasnim pri tom bletavilu.
Instruktori akilota pripremali su je za ovaj susret. "Stoj u stavu mirno pred
Vrhovnom majkom i govori s dunim potovanjem. Odgovaraj samo onda kada te
oslovi."
eana je stajala ukoeno, kako joj je bilo reeno da treba da stoji.
"Obavetena sam da bi mogla postati jedna od nas", ree najzad Taraza.
Obe ene su primetile kakav utisak je to ostavilo na devojicu. Do sada je
eana ve postala svesna kakve sve sposobnosti poseduje jedna asna majka. Moan
zrak istine bio je usredsreen na nju. Poela je ve da zahvata iz tog ogromnog tela
znanja koje je Sestrinstvo sakupilo tokom milenijuma. Saznala je za selektivni prenos
seanja, nauila poneto o nainu delovanja Drugih seanja, o zainskoj agoniji. A
pred njom je sada stajala najmonija asna majka od koje se nita nije moglo sakriti.
Kako eana ne odgovori, Taraza je upita: "Zar nema nita da kae, dete?"
"ta ima da se kae, Vrhovna majko? Vi ste sve rekli!"
Taraza uputi Odradi jedan pronicljiv pogled. "Ima li jo kakvo malo
iznenaenje za mene, Dar?"
"Rekla sam ti da je izuzetna", odvrati Odrade.
Taraza ponovo skrenu panju na eanu. "Ponosi li se ovim miljenjem, dete?"
"Plai me, Vrhovna majko".
eanino lice je i dalje bilo nepomino koliko je to bilo u njenoj moi, ali ipak
je lake poela da die. Reci samo najveu istinu koju moe da oseti, podseti se.
Sada su ove upozoravajue rei koje joj je uputila jedna od uiteljica imale vie
smisla. Pogled joj je bio pomalo neusredsreen i uperen u pod tano ispred dve ene,
to joj je omoguilo da izbegne najvee bletavilo sunca. Jo je oseala da joj srce
suvie brzo kuca i znala je da e asne majke to otkriti. Odrade joj je mnogo puta
dokazala da poseduje tu sposobnost.
Odrade upita: "eana, razume li ta ti je reeno?"
"Vrhovna majka eli da zna da li sam potpuno predana Sestrinstvu", odgovori
eana.
Odrade pogleda u Tarazu i slegnu ramenima. O tome nisu imale vie ta da
kau. Tako je to kada ovek pripada jednoj porodici, kao to su one pripadale Bene
Geseritu.
Taraza je nastavila nemo da prouava eanu. Bio je to teak pogled koji je
eanu iscrpljivao, ali znala je da mora ostati mirna i omoguiti to vatreno ispitivanje.
Odrade potisnu oseanje saaljenja koje se javilo u njoj. eana je po mnogo
emu liila na nju kada je bila devojica. Posedovala je taj okrugao intelekt koji se

irio celom povrinom, poput balona koji se naduvava. Priseti se da su se njene

uiteljice divile tome, ali oprezno, onako kako je Taraza sada bila oprezna. Odrade je
uoila tu opreznost jo u mlaem dobu od eane i nije uopte sumnjala da je i eana
sada vidi. Intelekt je zato da se koristi.
"Mmmmm", promumla Taraza.
Odrade je mrmljanje unutranjih odraaja Vrhovne majke ula kao deo jednog
vrlo slinog toka. Odradina lina seanja pokuljae unazad. Sestre koje bi Odrade
donosile hranu kada bi ostajala da ui kasno u no uvek su zastajkivale i zagledale je
na poseban nain, isto onako kako su sada sve vreme motrile i nadzirale eanu.
Odrade je od najranijeg doba znala za te osobene naine posmatranja. To je, konano,
bio jedan od najveih mamaca Bene Geserita. ovek eli da poseduje te tajne
sposobnosti. eana je sasvim sigurno imala takvu elju. Bio je to san svake
postulantkinje.
Kad bi takve stvari i meni bile dostupne!
Taraza konano progovori: "ta je to to ti se ini da eli od nas, dete?"
"Iste one stvari za koje ste vi mislile da ih elite kada ste bili u mom dobu,
Verhovna majko."
Odrade potisnu osmeh. eanino divlje oseanje nezavisnosti skliznulo je malo
u drskost i Taraza je to sigurno uoila.
"Ti misli da je to pravi nain da se iskoristi dar ivota?" upita Taraza.
"To je jedini nain za koji znam, Vrhovna majko."
"Cenim tvoju iskrenost, ali budi paljiva kada se koristi njome", ree Taraza.
"Da, Vrhovna majko."
"Ti si ve dosta toga dobila od nas, a dobie jo vie", ree Taraza. "Nemoj to
zaboraviti. Nai darovi nisu jevtini."
eana ni ne sanja ime e sve platiti nae darove, pomisli Odrade.
Sestrinstvo nikada ne doputa svojim upuenicama da zaborave ta mu duguju
i da to moraju platiti. Ne plaa se ljubavlju. Ljubav je opasna, a eana je ve to
uoila. Dar ivota? Odrade poe da drhti, te proisti grlo kako bi to prikrila.
Jesam li iva? Moda sam i umrla kada su me uzeli od mame Sibije. U toj kui
sam bila iva, ali da li sam ivela poto su me sestre odvele?
Taraza ponovo prozbori: "Sada nas moe ostaviti, eana."
eana se okrete oko sebe i napusti odaju, ali ne pre no to Odrade primeti
jedan prigueni osmeh na tom mladom licu. eana je znala da je poloila ispit kod
Vrhovne majke.
Kada su se vrata za eanom zatvorila, Taraza ree: "Pomenula si njenu
prirodnu sposobnost da vlada Glasom. Primetila sam je, razume se. Neverovatno!"
"Dobro ga je zauzdala", ree Odrade. "Nauila je da ga ne iskuava na nama."
"ta smo to dobile, Dar?"
"Moda jednog dana Vrhovnu majku izuzetnih sposobnosti."

"Ne suvie izuzetnih?"

"Za to tek moramo da se pobrinemo."
"Misli li da je sposobna da ubije za nas?"
Odrade je bila zapanjena i nije to skrivala. "Sada?"
"Da, razume se."
"Golu?"
"Teg to ne bi uradio", ree Taraza. "Sumnjam da bi to ak i Lusila uinila. Iz
njihovih izvetaja jasno se vidi da je u stanju da svakoga okuje monim vezama...
naklonosti."
"ak i nekoga kao to sam ja?"
"Ni vangiju nije bila potpuno imuna."
"Gde se u jednom takvom inu nazire uzvieni cilj?" upita Odrade. "Zar to nije
ono to Tiraninovo upozorenje..."
"On? Ubio je mnogo puta!"
"I platio za to."
"Plaamo za sve to uzmemo, Dar."
"ak i za ivot?"
"Nikada nemoj ni za trenutak zaboraviti, Dar, da je jedna Vrhovna majka
sposobna da donese bilo kakvu odluku koja e obezbediti opstanak Sestrinstva!"
"Neka ti bude", ree Odrade. "Uzmi ta eli i plati za to."
Odgovor je bio taan, ali je pojaao jednu novu snagu koju je Odrade oseala u
sebi, slobodu da odgovori na svoj nain u okviru nove vaseljene. Gde su se te misli
zaele? Moda je krivo njeno atreidsko naslee? Nije pokuavala da se zavara kako
je ono poteklo iz odluke da nikada vie ne sledi tue moralno vostvo radije nego
svoje vlastito. Ova unutranja postojanost koja joj je sada sluila kao oslonac, nije
predstavljala puku moralnost, niti razmetanje hrabrou. To dvoje nikada nije bilo
dovoljno.
"Veoma si nalik svom ocu", ree Taraza. "Obino je ena ta od koje se nasledi
hrabrost, ali ovog puta mislim da je za to zasluan otac."
"Miles Teg je neverovatno hrabar, ali mislim da suvie pojednostavljuje
stvari", primeti Odrade.
"Moda je tako. to se tebe tie, uvek sam bila u pravu, Dar, ak i onda kada
smo bile uenice postulantkinje."
"Ona zna!" pomisli Odrade.
"Objanjenje nije potrebno", ree Odrade. A pri tom posmisli: To je posledica
toga to sam roena onakva kakva jesam, naina na koji sam obuavana i
oblikovana... naina na koji smo obe bile: Dar i Tar.
"Postoji neto u atreidskoj lozi to nismo do kraja ispitali", nastavi Taraza.
"Bez genetskih sluajnosti?"

"Ponekad se pitam da li nam se, jo od Tiranina, ita sluajno dogodilo",

odvrati Taraza.
"Da li se to on u svojoj citadeli protegnuo i pogledao preko milenijuma kako bi
sagledao upravo ovaj trenutak?"
"Koliko dugo e posezati za korenima?" upita Taraza.
Odrade odgovori: "ta se stvarno dogaa kada Vrhovna majka naredi nalonici
za razmnoavanje: 'Neka se ta i ta spari sa tim i tim?'"
Taraza se ledeno nasmei.
Odrade iznenada oseti kao da se nalazi na prevoju nekog talasa, dok ju je svest
itavu gurala preko njega u to novo carstvo. Taraza eli da se pobunim! eli me za
protivnika!
"Hoe li sada da vidi Vafa?" upita Odrade.
"Najpre elim da ujem ta ti misli o Vafu?"
"On u nama gleda krajnje orue kojim e ostvariti tleilaku dominaciju! Mi
smo boji dar za njegov narod."
"Dugo su ekali na to", sloi se Taraza. "Svi su se oni tokom nebrojenih eona
veoma paljivo prikrivali!"
"Na vreme gledaju kao i mi", priznade Taraza. "Nisu glupi."
"To nam je skrenulo panju sa naina na koji stvarno koriste svoj gola-proces",
ree Odrade. "Ko bi mogao da veruje kako glupi ljudi mogu da ine takve stvari?"
"ta su stvorili?" upita Taraza. "Samo prikaz zle gluposti?"
"Ako dovoljno dugo postupa kao glupak, takav e i postati", zakljui
Odrade. "Usavri mimikriju svojih Liceigraa, i..."
"Bilo ta da se dogodi moramo ih kazniti", ree Taraza. "To mi je sasvim jasno.
Neka ga dovedu ovamo."
Odrade izdade nareenje i dok su ekale da se Vaf pojavi, Taraza ree: "Tok
golinog obuavanja postao je nedosledan, ak i pre no to su pobegli iz Tvrave
Gamu. Pretekao je svoje uitelje i posegao za stvarima koje samo mi nasluujemo, a
sve je to inio zabrinjavajue ubrzano. Ko zna ta je od njega do sada nastalo?"
37.
Istoriari imaju veliku mo i neki od njih to znaju. Oni ponovo stvaraju
prolost, menjajui je kako bi odgovarala njihovim vlastitim tumaenjima. Na taj
nain menjaju i budunost.
Leto II, njegov glas, Dar-es-Balat

Dankan je sledio svog vodia dok je oko njih svitalo, privezan za njega
kanjenikim povodcem. ovek je moda izgledao star, ali bio je brz poput gazele i
inilo se da ne zna za umor.
Samo pre nekoliko trenutaka skinuli su naoare za no. Dankanu je bilo milo
to ih se oslobodio. Sve oko njega to naoare nisu obuhvatale svojim vidnim poljem
bilo je crno pri nejasnoj svetlosti zvezda koja se provlaila kroz guste grane. Svet
ispred njega i s one strane naoara kao da nije postojao. Prizor sa obe strane se
povlaio i proticao - jednog trenutka bila je to gomila utog bunja, zatim dva
srebrna hrastova drveta, a potom kameni zid sa kapijom od plastila useenom u njega
i osiguranom svetlucavim plavetnilom zatitnika od vatre, pa luk mosta sagraenog
od domorodakog kamena sa zelenom i crnom osnovom. Posle toga usledio je luni
ulaz od izglaanog belog kamena. Sve ove graevine izgledale su veoma stare, skupe
i runo odravane.
Dankan nije imao pojma gde se nalazi. Nita ga ovde nije podsealo na davno
prole dane na Giedi I.
Zora mu je otkrila da slede ivotinjski trag zaklonjen drveem koji je vodio
uzbrdo. Uspon je postao strm. Povremeno su upuivali poglede na levu stranu na
kojoj otkrie ravnicu. Teka magla straarila je na nebu skrivajui daljine i okruujui
ih dok su se uspinjali. Njihov svet progresivno je postajao sve manji dok je gubio
vezu sa sveobuhvatnom vaseljenom.
Tokom jednog kratkog odmora koji su iskoristili da bi oslunuli um, a ne da
bi se odmorili, Dankan stade da prouava okolinu koju je pritiskala magla. Oseao se
kao premeten, van svog prirodnog okrilja, odstranjen sa sveta koji poseduje nebo i
otvorena prostranstva to ga povezuju sa drugim planetama.
Odea koju je obukao radi preruavanja bila je jednostavna: tleilaki ogrtai za
hladno vreme i jastuii za obraze koji su mu popunjavali lice. Crnu kovrdavu kosu
ispravili su mu pomou neke hemikalije i toplote. Zatim su je obojili u peano plavo
i sakrili pod tamnu straarsku kapu. Obrijali su mu sve malje sa genitalija. Jedva se
prepoznao u ogledalu pred koje su ga postaviii.
Prljavi Tleilaks!
Umetnica koja je izvela ovaj preobraaj bila je starica sjajnih sivozelenih oiju.
"Sada si jedan od gospodara Tleilaksa", rekla je. Zove se Vos. Vodi e te odvesti do
narednog mesta. Ako sretnete nekog nepoznatog, odnosie se prema njemu kao
prema Liceigrau. Inae, ini ono to ti naredi."
Povedoe ga napolje iz kompleksa peina du jednog krivudavog prolaza iji
su zidovi i tavanica bili prekriveni debelim slojem mousnih zelenih algi. Iz prolaza
ga gurnue u sveu, tamnu no osvetljenu zvezdama i u ruke nekog nevidljivog
oveka - jedne nezgrapne prilike u postavljenoj odei.
Glas iza Dankana jedva ujno proapta: "Evo ga, Ambitorme. Sprovedi ga."

Vodi mu se obrati, naglaavajui samaglasnike: "Kreni za mnom." On

privrsti povodac za Dankanov opasa, podesi naoare za no i okrenu se. Dankan
oseti trzaj i oni krenue.
Dankan odmah shvati koja je svrha povodca. Njegova uloga nije bila da ga
stalno dri na malom rastojanju. Pomou naoara za no jasno je mogao da vidi tog
Ambitorma. Ne, konopac je trebalo da poslui u sluaju opasnosti. Nije bilo potrebe
da se nareenja izgovaraju.
Dobar deo noi proveli su prelazei unakrst preko malih, ledom oivienih
vodenih tokova u jednoj ravnici. Samo povremeno je svetlost mladih meseca Gamua
prodirala kroz zatitno rastinje. Konano su izbili na vrh jednog niskog brda sa koga
se pri meseini videlo bunovito prostranstvo, posrebreno snenim pokrivaem.
Uputili su se tamo dole. bunje, otprilike dva puta vie od vodia, natkriljavalo je
blatnjave ivotinjske staze obrazujui tunele tek neto vee od onog iz koga su
krenuli na ovo putovanje. Ovde je bilo toplije, a toplota je poticala od nagomilanog
ubriva. Gotovo da nikakva svetlost nije stizala do tla koje je bilo porozno usled
prisustva korenitog rastinja. Dankan stade udisati taj miris gljiva i istrulelog biljnog
ivota. Kroz naoare za no gledao je prividno beskonaan niz istog gustog rastinja
sa obe strane. Konopac koji ga je spajao sa Ambitormom predstavljao je oskudnu
vezu sa jednim tuim svetom.
Ambitorm je osujetio svaki razgovor. Rekao je 'Da', kada je Dankan zatraio
da mu potvrdi da li je dobro uo njegovv ime i dodao: "uti."
itava ova no bila je za Dankana ispunjena nemirom i nevoljama. Nije voleo
da bude preputen vlastitim mislima. Seanja na Giedi I nisu ga naputala. Ovo
mesto nije bilo nalik ni na jedno kojega se seao iz svoje mladosti, pre no to je
postao gola. Pitao se kako je Ambitorm nauio da se kree ovuda i kako je upamtio
put. ivotinjske jame bile su veoma nalik jedne drugima.
Tokom ujednaenog, uurbanog kretanja Dankanove misli imale su dovoljno
vremena da tumaraju.
"Moram li Sestrinstvu dozvoliti da me iskoristi? ta im dugujem?"
Setio se i Tega, njegovog poslednjeg plemenitog postupka koji je omoguio
njemu i Lusili da umaknu.
Isto to sam ja uinio za Pola i Desiku.
To je bilo ono to ga je povezivalo sa Tegom i to ga je ispunjavalo dubokim
bolom. Teg je bio odan Sestrinstvu. Da li je on tim svojim poslednjim hrabrim inom
kupio moju odanost?
Neka su prokleti Atreidi!
Noanji napor pojaao je Dankanovu bliskost sa novim telom. Kako je samo
ovo telo bilo mlado! Jedan mali sev pamenja i mogao je da sagleda paslednje
seanje pre no to je postao gola: mogao je da oseti kako ga sardaukarsko seivo
pogaa u glavu - zaslepljujuu eksploziju bola i svetlosti. Saznanje o vlastitoj

sigurnoj smrti i od tada... pa sve do onog trenutka sa Tegom u harkonenskoj ne-kugli

- nita.
Dar drugog ivota. Da li je to bilo neto vie ili neto manje od dara? Atreidi
su, po obiaju, traili od njega novu ratu u otplati duga.
Izvesno vreme, neposredno pred svitanje, Ambitorm ga je vodio ljapkajui
du jednog potoka ija je ledena hladnoa prodrla u Dankanove nepromoive i
postavljene izme koje su bile deo tleilake nonje. Vodeni tok odraavao je bunjem
zaklonjenu srebrnu svetlost planetnog predjutarnjeg meseca koji je zalazio pred
njima.
Dnevna svetlost ih je zatekla kako izbijaju na iri, drveem zaklonjeni
ivotinjski trag koji je vodio uz neko strmo brdo. Ovaj prolaz uskoro preraste u jednu
usku stenovitu izboinu ispod vrha grebena od nazubljenih gromada. Ambitorm ga
povede iza zaklona od mrtvog, smeeg bunja, iji su vrhovi bili prljavi od snega
koji je naneo vetar. On otkai konopac privren za Dankanov pajas. Pravo ispred
njih nalazilo se jedno plitko ulegnue; ne ba prava peina, ali dovoljno prostrana da
im prui kakav-takav zaklon sem u sluaju da se digne jak vetar preko bunja iza
njih. Dankan je sve to u magnovenju procenio. Ovo mesto nije bilo prekriveno
snegom.
Ambitorm se uputi ka stranjoj strani ulegnua i paljivo ukloni naslagu
ledene prljavtine i nekoliko pljosnatih kamenova koji su skrivali jednu malu jamu.
Iz nje izvadi neki okrugao crni predmet i stade da barata oko njega.
Dankan unu ispod nadstrenice i poe da prouava svog vodia. Ambitorm
je imao spljoteno lice ten nalik na tamnosmeu kou. Da, to bi mogle biti crte
Liceigraa. Duboke bore bile su mu useene u uglovima smeih oiju. Bore su se
irile i iz uglova tankih usana, a prekrivale su i iroko elo. Protezale su se pored
pljosnatog nosa i produbljivale raspuklinu na irokoj bradi. Lice mu je, jednom rei,
sve bilo izbrazdno starakim borama.
Iz crnog predmeta ispred Ambitorma poee da se ire primamljivi mirisi.
"Ovde emo jesti i malo saekati pre no to krenemo dalje", ree Ambitorm.
Govorio je starogalakim sa grlenim naglaskom koji Dankan nikada ranije nije
uo, udno naglaavajui granine samoglasnike. Da li je Ambitorm bio jedan od
Ratrkanih ili domorodac sa Gamua? Bilo je oigledno da je dolo do mnogih
jezikih pomaka od vremena Muad'Dibove Dine. Dankan je primetio da su svi iz
Tvrave Gamu, ukljuujui i Tega i Lusilu, govorili galah koji se razlikovao od
onoga koji je on nauio kao dete, pre no to je postao gola.
"Ambitorme", prekinu tiinu Dankan. "Da li je tvoje ime uobiajeno za
Gamu?"
"Zvae me Tormsa", ree vodi.
"Je li to neki nadimak?"

"Tako e me zvati."
"Zato su te onda oni ljudi zvali Ambitorm?"
"Tako sam im se predstavio."
"Ali zato bi..."
"iveo si pod Harkonenima i nisi nauio kako se menja identitet?"
Dankan uuta. Da li je to bilo to? Novo preruavanje? Ambi... Tormsa nije
izmenio svoj izgled. Tormsa. Da li je to bilo tleilako ime?
Vodi prui Dankanu olju koja se puila. "Ovo pie e ti povratiti snagu,
Vose. Ispij ga brzo. Ugrejae te."
Dankan obema akama obuhvati olju. Vos. Vos i Tormsa. Gospodar Tleilaksa i
njegov sadrug Liceigra.
Dankan podie olju prema Tormsi drevnim gestom atreidskih ratnih drugova,
a zatim je prenese ustima. Toplo! Tenost ga je grejala dok ju je gutao. Pie je imalo
pomalo slatkasti ukus, koji je verovatno poticao od nekog povra. Duvao je i pio dok
nije iskapio olju do dna podraavajui Tormsu.
"Zato na ovaj nain rizikuje svoj ivot?" upita Dankan. "Poznaje baara i
jo pita."
Dankan posramljen uuta.
Tormsa se nae napred i ponovo pokri Dankanovu olju. Uskoro su svi dokazi
njihovog doruka leali skriveni ispod stenja i praine.
Ova hrana bila je dokaz da je sve bilo paljivo isplanirano, pomisli Dankan.
On se okrenu i sede podvivi noge na hladnom tlu. S druge strane zaklona od bunja
jo se nazirala magla. Dok ju je posmatrao, magla poe da se die, otkrivajui jasne
obrise nekog grada na udaljenom kraju doline.
Tormsa sede pored njega. "To je veoma star grad", ree on. "Harkonensko
mesto. Pogledaj." On prui Dankanu mali monoskop. "Tamo emo poi veeras."
Dankan prinese monoskop levom oku i pokua da dovede u iu uljano soivo.
Podeivai mu nisu bili poznati i uopte nisu nalikovali onima koje su mu pokazali u
Tvravi. On ga skloni sa oka i stade da ga ispituje.
"Iksijanski" upita on.
"Ne. Mi smo ga napravili." Tormsa isprui aku i pokaza na dva dugmenceta
koja su trala iz crne cevi. "Polako, brzo. Gurni levo ako eli udaljavanje, a desno
za pribliavanje."
Dankan ponovo prinese skop oku.
Bio je dovoljan samo lak dodir dugmeta pa da mu se u vidnom polju stvori
ovakav prizor. Siune takice kretale su se po gradu. Ljudi! On prebaci na
uveavanje. Ljudi postae male lutke. Dankan pokua prema njima da odredi razmere
i shvati da je grad na ivici doline bio ogroman... i udaljeniji nego to je mislio. U
sreditu grada nalazila se jedna jednostavna etvrtasta graevina, iji se vrh gubio u
oblacima. Bila je dinovska.

Koliko nas je nestalo u toj crnoj paklenoj rupi i nikada se vie nije vratilo?
"Devet stotina pedeset spratova", ree Tormsa primetivi kuda je uperen
Dankanov pogled. "etrdeset pet kilometara dugaka, trideset kilometara iroka. Sva
od plastila i zatitnog plaza."
"Znam." Dankan spusti skop i vrati ga Tormsi. "Zvali su ga Baronija."
"Isai", ree Tormsa.
"Tako ga sada zovu", odvrati Dankan. "Ja za njega imam neka druga imena."
Dankan duboko udahnu, kako bi smirio staru mrnju. Ti ljudi su svi bili mrtvi.
Samo je zgrada ostala. I seanja. On stade da razgleda grad oko te ogromne
graevine. Mesto je podsealo na rastegnuti lavirint. Zelene povrine leale su
razbacane unaokolo, ali iza visokih zidova. Zasebne rezidencije za
rezidencije sa privatnim parkovima, rekao je Teg. Monoskop mu otkri straare
koji su hodali po vrhovima zidova.
Tormsa pljunu na tle ispred njega. "Harkonensko mesto."
"Gradili su tolike graevine da bi se ljudi oseali siunim", ree Dankan.
Tormsa klimnu. "Ako si siuan, to znai da si i nemoan."
Vodi je postao gotovo priljiv, pomisli Dankan.
Povremeno tokom noi Dankan je krio nareenje da uti i pokuavao da
zapone razgovor.
"Koje ivotinje su napravile ove prolaze?"
To je bilo logino pitanje za ljude koji se kreu du oigledno ivotinjskog
traga na kome se jo osea i ustajao miris promaklih zveri.
"uti!" odbrusi mu Tormsa.
Kasnije se Dankan pitao zato nisu mogli da umaknu u nekom vozilu. ak bi i
povrinsko vozilo bilo bolje od ovog zamornog mara preko zemljita na kome je
jedan put bio isti kao i svi drugi.
Tormsa se zaustavi na jednoj taki obasjanoj meseinom i pogleda u Dankana
kao da se pita nije li njegov tienik iznenada izgubio razum.
"Vozila bi nas mogla slediti!"
"Zar nas niko ne moe slediti dok idemo peke?"
"Oni koji bi hteli da nas slede, takoe bi morali da idu peke. Ovde bi bili
ubijeni. Oni to znaju."
Kakvo udno mesto! Kako primitivno mesto.
U zaklonu benegeseritske Tvrave Dankan nije shvatio prirodu planete koja ga
okruuje. Kasnije, u ne-kugli, bio je odvojen od spoljanjeg sveta. Posedovao je
seanja iz vremena pre no to je postao gola i sadanja od kada je gola, ali kako su
samo ona bila nedovoljna! Kada je sada o tome razmiljao shvatio je da je bilo
pojedinih nagovetaja za tako neto. Bilo je oigledno da je na Gamuu postojala
osnovna kontrola vremena. A Teg je rekao da su monitori u orbiti koji tite planetu od
napada meu najboljim.

Sve je davano na zatitu, a prokleto malo na udobnost! to se toga tie, ova

planeta je nalikovala Arakisu.
Rakisu, ispravi se on.
Teg. Da li je starac preiveo? Da li je bio zarobljen? ta je znailo biti
zarobljen ovde i u ovom dobu? U starim harkonenskim danima to je znailo surovo
ropstvo. Burzmali i Lusila... On baci pogled prema Tormsi.
"Hoemo li se sastati sa Burzmalijom i Lusilom u gradu?"
"Ako se probiju."
Dankan osmotri svoju odeu. Da li je bio dovoljno dobro preruen? Gospodar
Tleilaksa i njegov pratilac? Ljudi e, razume se, misliti da je pratilac Liceigra.
Liceigrai su bili opasni.
Vreaste pantalone bile su od nekog materijala koji Dankan nikad ranije nije
video. Pod rukom su izgledale kao da su od vune, ali oseao je da su od neke
vetake tkanine. Kada je pljunuo na njih pljuvaka se nije prilepila, a nisu ni
zamirisale na vunu. Pod prstima je osetio da je tkanina ravnomerna, to nije sluaj ni
sa jednim prirodnim materijalom. Dugake, mekane izme i straarska kapa bili su
istog tkanja. Odea je bila komotna i naduvena svuda sem na lancima. Dodue, nije
bila vatirana. Bila je slojevita, to se verovatno postizalo nekim trikom tokom
proizvodnje, jer se izmedu slojeva zadravao vazuh. Bila je arena - zelenosiva, to je
ovde predstavljalo izvrsnu kamuflau.
Tormsa je bio odeven u slinu odeu.
"Koliko dugo emo ovde ekati?" upita Dankan.
Tormsa zatrese glavom zahtevajui tiinu. Vodi je sada sedeo tako to je
rukama obuhvatio kolena na koja je poloio glavu i oiju uprtih preko ravnice.
Za vreme nonog putovanja Dankan se uverio da je odea neverovatno
udobna. Sem kada su ono jednom gazili kroz vodu, stopala su mu stalno bila topla,
ali ne i suvie topla. U pantalonama, koulji i jakni bilo je dovoljno mesta da se
slobodno okree. Nigde ga nita nije greblo.
"Ko pravi ovakvu odeu?" upita Dankan.
"Mi je pravimo", proguna Tormsa. "uti."
Dankan pomisli kako se ovo mnogo ne razlikuje od dana koje je proveo u
sestrinskoj Tvravi pre ponovnog buenja. Tormsa je govorio: "Nema potrebe da to
sazna."
Uskoro Tormsa isprui noge i uspravi se. Kao da se pre toga odmarao. Zatim
pogleda u Dankana. "Prijatelji iz grada nam daju znak da se iznad nas nalaze
tragai."
"'Topteri?"
"Da."
"ta emo sad?"
"Mora samo mene oponaati i to je sve."

"Ti samo sedi."

"Za sada. Uskoro emo sii u dolinu."
"Ali kako..."
"Kada prelazi preko terena kao to je ovaj postaje jedna od ivotinja koje
ovde ive. Pogledaj tragove da bi video kako one hodaju i kako leu da bi se
odmorile."
"Zar tragai ne mogu da uoe razliku izmeu..."
"Ako ivotinje brste, i ti se pravi kao da brsti. Ako naiu tragai, nastavija
da ini ono to si inio, to jest ponaa se onako kako bi se svaka ivotinja ponaala.
Tragai e biti visoko u vazduhu. To je srea. Ne mogu da razlikuju ivotinju od
ljudskog bia dok se ne spuste."
"Zar nee..."
"Uzdaju se u svoje maine i kretanja koja vide. Lete suvie visoko. Na taj
nain bre obave traganje. Uzdaju se u vlastitu pamet kada je u pitanju oitavanje
ureaja i pravljenje razlike izmeu ivotinja i ljudskih bia."
"Znai da e samo proi iznad nas ako pomisle da smo divlje ivotinje."
"Ako posumnjaju skenirae nas i drugi put. Ne smemo promeniti ustrojstvo
pokreta poto nas jednom skeniraju."
Bio je to dug govor za inae utljivog Tormsa. Sada je paljivo prouavao
Dankana. "Razume li?"
"Kako u znati da nas skeniraju?"
"Osetie bockanje u utrobi. U stomaku e ti se penuati kao da si popio neko
pie koje nijedan ovek ne bi trebalo da popije."
Dankan klimnu. "Iksijanski skeneri."
"Neka te ne brinu", ree Tormsa. "Ovdanje ivotinje su navikle na njih.
Ponekad zastanu, ali samo na trenutak, a zatim odlaze dalje kao da se nita nije
dogodilo. to je, to se njih tie, i istina. Samo se nama moe se dogoditi nekakvo
zlo."
Tormsa uskoro ustade. "Sada emo poi u dolinu. Prati me na maloj
udaljenosti. ini samo ono to i ja, nita drugo."
Dankan uhvati korak sa svojim vodiem. Kretao se iza njega. Ubrzo se naoe
iza zatitnog drvea. Tokom nonog hodanja Dankanu se deavalo da na trenutak
prihvati svoje mesto u planovima ostalih. Novo strpljenje lagano mu je preplavljivalo
svest. Bilo je u tome izvesnog uzbudenja koje je podsticalo znatielju.
Kakva je to vaseljena nastala od vremena Atreida? Gamu. Kakvo je udno
mesto postala Giedi I.
Lagano, ali razgovetno, stvari su postajale jasnije i svaka nova sitnica irila je
pogled ka neem viem to je trebalo saznati. Mogao je da oseti kako se ustrojstva
oblikuju. Jednog

dana, pomisli on, postojae jedno jedino ustrojstvo i on e tada saznati zato su
ga vratili iz mrtvih.
Da, sve je bilo u otvaranju vrata, pomisli on. Otvori jedna vrata, a ona te
propuste u prostoriju sa jo vrata. Izabere jedna od vrata u ovoj novoj prostoriji i
ispita ta su ti ona otkrila. Ponekad e moda morati da otvori sva vrata, ali to ih
vie otvori to postaje sigurniji koja su sledea na redu. Konano, otvorie se vrata
koja e ti otkriti jedno poznato mesto. Tada e moi da kae: "Ahhh, to sve
objanjava."
"Dolaze tragai", ree Tormsa. "Sada smo ivotinje koje pasu." On posegnu za
bunom koji su skenirali i otkinu jedan komad.
Dankan uini to isto.
38.
'Moram vladati uz pomo oka i kandi - kao to to ini soko meu manjim
pticama.'
Atreidska izjava, (Ref: BG Arhive)
Teg je u osvit iziao ispod vetrobrana pored glavnog puta gde se sakrio. Taj put
je u stvari bila jedna iroka, ravna dravna cesta - snopom ojaana i redovno iena
od korova. Teg proceni da se sastoji od otprilike deset traka i da je pogodna kako za
vozila tako i za peake. U ovo doba njome su se kretali uglavnom peaci.
Uspeo je da oetka gotovo svu prainu sa odee i jo jednom je proverio da li
je skinuo sve oznake ranga. Njegova seda kosa nije bila onako uredna kako je
navikao da bude, ali umesto elja imao je samo prste.
Saobraaj na putu kretao se u pravcu grada Isajia koji je bio udaljen mnogo
kilometara preko doline. Jutro je bilo vedro. Blagi povetarac duvao mu je u lice
nastavljajui dalje prema moru koje se nalazilo negde daleko iza njega.
Tokom noi uspostavio je tananu ravnoteu sa svojom novom sveu. U
njegovoj Drugoj viziji treperile su stvari kao: poznavanje onoga to e se tek
dogoditi, svest o tome gde mora spustiti nogu pri sledeem koraku. Iza svega ovoga
krio se okida-bumerang za koji je znao da je u stanju da ga raznese u nejasne
odgovore kojima telo nee moi da se prilagodi. Razum nije mogao to da objasni...
Oseao je da nesigurno koraa, kao du otrice noa.
Koliko god se trudio nije mogao da shvati ta se desilo s njim dok je bio pod Tsondom. Da li je to nalikovalo onome to asne majke iskuse tokom zainske
agonije? Ali on nije doiveo priliv Drugih seanja iz svoje prolosti. Nije smatrao da
bi sestre mogle postii ono to je njemu polo za rukom. Dvostruka vizija koja mu je

govorila ta da oekuje od svakog pokreta u dometu njegovih ula izgleda da je

predstavljala novu vrstu istine.
Uiteljice koje su spremale Tega za mentata uvek su ga uveravale da postoji
oblik ive istine koja se ne moe dokazati navoenjem obinih injenica. Govorile su
mu da se ona ponekad nalazi u bajkama i poeziji i da esto prkosi eljama.
"Za mentata je najtee da prihvati neko takvo iskustvo", govorile su.
Teg se uvek s rezervom odnosio prema ovom stavu ali sada je bio primoran da
ga prihvati. T-sonda ga je gurnula preko praga u jednu novu stvarnost.
Nije umeo da kae zato je upravo ovaj trenutak izabrao da izie iz zaklona,
sem to mu je odgovaralo da se ba sada uklopi u reku ljudi.
Tu reku ljudi na putu uglavnom su sainjavali pijani prodavci koji su vukli
velike koare povra i voa. Koare su bile poduprte jevtinim suspenzorima. Kada je
shvatio da je u njima hrana, Teg oseti otar bol usled gladi; meutim, istog asa
prisili sebe da ne obraa panju na to. Tokom svoje duge slube kod Bene Geserita
upoznao je mnoge primitivne planete, tako da je sada ove ljude poistoveivao sa
farmerima koji za sobom vuku natovarene ivotinje. Posmatrao ih je kao udnu
meavinu drevnog i modernog - farmeri hodaju, a njihovi proizvodi lebde iza njih
poduprti veoma jednostavnim tehnolokim ureajima. Da nije bilo suspenzora ovaj
prizor ne bi se mnogo razlikovao od prizora iz najdrevnije prolosti ljudskog roda.
ivotinja za vuu ostajala je ivotinja za vuu, pa makar sila i sa pokretne trake u
nekoj iksijanskoj fabrici.
Koristei se novosteenom Drugom vizijom, Teg izabra jednog od farmera,
zdepastog, tamnoputog oveka otrih crta lica i uljevitih ruku. ovek je izazovno
koraao istiui na taj nain svoju nezavisnost. Vukao je osam velikih koara
natovarenih vornovatim dinjama. Njihov miris potera Tegu vodu na usta, kada je
svoj korak uskladio sa farmerovim. Teg je nekoliko minuta koraao bez rei, a zatim
se osmeli da upita: "Je li ovo najbolji put za Isaji?"
"Dugaak je to put", ree ovek. Glas mu je bio dubok i u njemu se nazirala
opreznost.
Teg pogleda unazad prema natovarenim koarama.
Farmer postrance odmeri Tega. "Idemo do Trnog centra. Odatle nae
proizvode drugi odnose u Isaji."
Dok su razgovarali farmer je Tega odveo (gotovo sproveo) do ivice puta. Jo
tri farmera im se pribliie i okruie Tega i njegovog pratioca tako da su ih visoke
koare sakrile od ostalih uesnika u saobraaju.
Teg se ukruti. ta su to smerali? Dodue, nije oseao nikakvu pretnju.
Dvostruka vizija nije ga upozoravala ni na kakvo nasilje do koga je trebalo da doe i
njegovoj neposrednoj blizini.
Jedno teko vozilo proia pored njih i udalji se. Teg njegov prolazak zapazi
jedino po mirisu sagorelog goriva, i vetru koji je zapahnuo koare, lupi jakog motora

i iznenadnoj napetosti koju je osetio kod svojih pratilaca. Visoke koare potpuno su
sakrile vozilo koje je prolo.
"Traili smo vas, baare, kako bismo vas zatitili", ree farmer pored njega.
"Mnogi tragaju za vama, ali ovde meu nama nema nijdnog od njih."
Teg zabezeknuto pogleda u oveka.
"Sluili smo s vama kod Renditaja", objasni farmer. Teg proguta knedlu.
Renditaj? Bio mu je potreban trenutak da se priseti - bio je to jedan od manjih okraja
u njegovoj dugoj istoriji sukoba i pregovaranja.
"ao mi je, ali ne znam vae ime", priznade Teg.
"Budite sreni to ne znate naa imena. Bolje je tako."
"Ja sam vam zahvalan."
"Ovo je malo vraanje duga, baare. Drago nam je da nam se pruila prilika za
to."
"Moram stii do Isajia", ree Teg.
"Tamo je opasno."
"Svuda je opasno."
"Pretpostavili smo da ete poi u Isaji. Uskoro e nas neko stii, i vi ete
nastaviti put u tajnosti. Ahhh, evo ga, dolazi. Mi vas ovde nismo videli, baare. Vi se
niste ovde pojavljivali."
Jedan od farmera koji su ih okruili preuze vuu tovara svoga druga, teglei
sada za sobom dva reda koara, dok je farmer kome se Teg prvobitno obratio
pourivao ovoga da proe ispod konopaca za vuu usmeravajui ga prema nekom
tamnom vozilu. Teg ugleda sjajni plastil i plaz dok je vazilo samo neznatno usporilo
kako bi ga pokupilo. Vrata se iza njega sa treskom zatvorie i on se nae na jednom
mekanom tapaciranom seditu, sam u zadnjem delu povrinskog vozila. Vozilo
ponovo ubrza i za tili as prestie farmere koji su hodali. Prozori oko njega bili su
zatamnjeni, tako da je tek nazirao predeo kroz koji su promicali. Voza je bio tek
silueta u senci.
Prvi put od kada je bio zarobljen pruila mu se prilika da se odmori na nekom
toplom i udobnom mestu i to ga gotovo uljuljka u san. Nije oseao nikakvu pretnju.
Telo ga je jo bolelo usled napora koje mu je nametnuo i preivljenih agonija pod Tsondom.
Ipak je zakljuio da mora ostati budan i na oprezu. Voza se nagnu u stranu i
progovori preko ramena, ne okrenuvi se: "Tragaju za vama ve dva dana, baare.
Neki misle da ste ve napustili planetu."
Dva dana?
Kao posledica udara oamuivaa i svega drugog to su radili s njim bio je
dugo u nesvesti. To je bio samo jo jedan od uzroka to je sada oseao toliku glad.
Pokuao je da spram centara za vid pusti utelovljeni hrono-snimak, ali ovaj je samo
zatreptao - kao to je, uostalom, i inio svaki put kada bi pokuao da ga aktivira od

vremena T-sonde. Njegovo oseanje za vreme kao i sve to ide uz to iz osnova se

izmenilo.
Znai, neki misle da je napustio Gamu.
Teg nije pitao ko to traga za njim. U napadu i muenju koje je usledilo posle
toga uestvovali su Tleilaksi i Ratrkani.
Teg stade da razgleda svoje prevozno sredstvo. Bilo je to
jedno od onih divnih starih povrinskih vozila iz vremena pre Ratrkavanja, na
kojima su se videli tragovi najfinije izrade. Nikada ranije nije se vozio ni u jednom
od njih, ali uo je da ih jo ima. Obnavljai su ih skupljali i doterivali, preraivali ta
god da su radili to im je vraalo drevnu vrednost. Tegu je bilo reeno da su takva
vozila esto nalaena naputena na udnim mestima - u starim sruenim zgradama, u
podzemnim kanalima, zakljuana u spremitima za maine na usamljenim farmama.
Voza se ponovo malo nagnu u stranu i progovori preko ramena: "Imate li
adresu na koju biste eleli da vas odvezem u Isajiu, baare?"
Teg prizva u seanje mesta za kontakte na koja su mu ukazali prilikom
njegovog ponovnog obilaska Gamua, i dade jednu adresu vozau: "Znate li gde je
to?"
"To je, baare, mesto na kome se ljudi uglavnom okupljaju radi pia. uo sam
da tamo slue dobru hranu, kao i da tamo svako moe da ue ukoliko je pri parama."
Ne znajui zato je izabrao ba to mesto, Teg ree: "Oprobau sreu." Nije
naao za shodno da obavesti vozaa kako na toj adresi postoje i privatne trpezarije.
Pominjanje hrane ponovo izazva otre greve. Tegove ake poee da se tresu i
bi mu potrebno nekoliko minuta da povrati mir. Shvatio je da su ga napori od prole
noi gotovo dotukli. On ljubopitljivo osmotri unutranjost kola, pitajui se ne nalaze
li se negde sakriveni hrana ili pie. Vozilo je bilo veoma briljivo obnovljeno, ali on
u njemu ne ugleda nikakav tajni pregradak.
Znao je da u pojedinim etvrtima ovakva vozila uopte nisu bila retka, ali i to
da su uglavnom svedoila o bogatstvu vlasnika. Kome su ova pripadala? Vozau
sigurno nisu. On je po svemu sudei liio na unajmljenog profesionalca. Ako je
poslata poruka u kojoj su se traila kola, onda i drugi znaju de se Teg nalazi.
"Hoe li nas zaustaviti i pretraivati?" upita Teg.
"Ne ova kola, baare. Ona su vlasnitvo Planetarne banke na Gamuu."
Teg ovo primi bez rei. Ta banka bila je jedno od njegovih mesta za sastanke.
Tokom jednog od svojih ranijih obilazaka paljivo je ispitao kljune ogranke. Ovo
seanje podseti ga na njegovu dunost da zatiti golu.
"Moji sadruzi", osmeli se Teg. "Jesu li..."
"Nisam ovlaen, baare. Ne mogu da vam kaem."
"Postoji li nain da se preda poruka..."
"Kad se naemo na sigurnijem, baare."
"Razume se."

Teg se zavali u jastuke i stade da razgleda predeo. Ova povrinska vozila

pravljena su od mnogo plaza i gotovo neunitivog plastila. Druge stvari su propadale
tokom vremena - tapacirung, elektronika, suspenzorske instalacije, antitermike
oplate provodnika, turboelise. Skidale su se i prilepnice, bez obzira na to ta ste inili
da ih ouvate. Meutim, Obnavljai su ovo vozilo tako sredili da je izgledalo kao da
je tek izilo iz fabrike - svuda je bio prisutan sjaj metala, a tapacirung se oblikovao
prema njegovom telu uz neznatno nabiranje. A tek miris: ta neodreena aroma novog,
meavina sjaja i otmenih tkanina sa tek neznatnim tragom ozona koji je dopirao iz
elektronike koja je prela. Dodue, nigde se nije oseao miris hrane.
"Koliko jo ima do Isajia?" upita Teg.
"Jo pola sata, baare. Da li bi trebalo zbog neega da pourimo? Ne elim da
privlaim..."
"Veoma sam gladan."
Voza pogleda levo i desno. Oko njih nije bilo farmera. Put je bio gotovo
prazan, sem to su se njime kretala dve teke transportne kapsule sa svojim
traktorima drei se desne ivice i jedan veliki kamion koji je prenosio autamatskog
sakupljaa voa.
"Opasno je dugo se zadravati", ree voza. "Ali znam jedno mesto gde mislim
da bi vam mogli na brzinu pripremiti iniju supe."
"Bilo ta bi mi dobro dolo. Nisam jeo dva dana, a napori su bili veliki."
Stigoe do jedne raskrsnice i voza skrenu levo na uski trag koji je vodio kroz
visoke, retko posaene etinare. Uskoro je preao na traku meu drveem. Na kraju
ovog traga nalazila se niska zgrada od tamnog kamena i sa krovom od crnog plaza.
Prozori su bili uski i blistali su od mlaznica za zatitu protiv vatre.
Voza ree: "Samo trenutak, gospodine." On izie i Tag po prvi put uspe da mu
vidi lice: veoma usko sa dugakim nosem i tankim usnama. Vidljivi tragovi hirurkog
obnavljanja krasili su mu obraze. Oi su mu srebrnasto sijale - to je bio znak da su
vetake. On se okrete i ue u kuu. Kada se vratio, usluno otvori Tegova vrata.
"Molim vas pourite, gospodine. Unutra vam ve greju supu. Rekao sam da ste
bankar. Ne treba da platite."
Tle pod nogama bilo je sleeno. Teg je morao malo da se pogne kako bi proao
kroz vrata. Naao se u jednom mranom hodniku koji je bio obloen drvetom i na
ijem se kraju nalazila neka dobro osvetljena odaja. Miris hrane kaji se odande irio
privlaio ga je kao magnet. Ruke ponovo poee da mu se tresu. Jedan mali sto bio je
pastavljen pored prozora koji je gledao na ograenu i pokrivenu batu. Kameni zid
to je opasivao batu gotovo da je sav bio zastrt bunovima otealim od crvenih
cvetova. itavo to mesto obasjavao je uti, topli paz, kupajui ga u vetakoj letnjoj
svetlosti. Teg zahvalno utonu u jedinu stolicu za stolom. Ugledao je beli laneni
stolnjak sa reljefnim rubom. I samo jednu kaiku za supu.

Vrata s njegove desne strane zakipae i unutra ue jedna zdepasta prilika

nosei iniju koja se puila. Ona na trenutak zastade kada ugleda Tega, a zatim
prinese iniju stolu i postavi je ispred njega. Uznemiren zbog tog oklevanja, Teg
primora sebe da ne obraa panju na izazovnu aromu koja mu se uvlaila u nozdrve i
svu svoju panju usredsredi na tog oveka.
"Supa je dobra, gospodine. Sam sam je napravio."
Glas je bio vetaki. Teg primeti oiljke na vilici. Ovaj ovek
ovde liio je na neko drevno mehaniko bie - glava, gotovo bez vrata
nasaena na iroka ramena, ruke nekako udno spojene u ramenima i laktovima, a
noge su se savijale samo u kukovima. Sada je nepomino stajao, ali uao je blago
trzavim geganjem to je znailo da mu je gotovo itavo telo vetako. Nije se mogao
izbei pogled pun patnje u njegovim oima.
"Znam da ba nisam lep, gaspodine", zakreta ovek. "Uniten sam u
eksploziji Aladori."
Teg nije imao pojma ta bi mogla biti eksplozija Aladori, ali oigledno je
trebalo da zna. 'Biti uniten' predstavljalo je, meutim, zanimljivu optubu sudbine.
"Pitao sam se da li vas poznajem", ree Teg.
"Ovde niko nikog ne poznaje", uzvrati ovek. "Pojedite supu." On pokaza
navie prema spiralnom vrku nepokretnog njukala ije su sjajne svetiljke otkrivale
da ovaj oitava okolinu i da ne nalazi ni na kakav otrov. 'Hrana je ovde sigurna.'
Teg pogleda u tamnosmeu tenost u svojoj iniji. U njoj su se mogli videti
komadi vrstog mesa. On posegnu za kaikom. Njegova drhtava aka tek je u
drugom pokuaju uspela da je dohvati, ali prosuo je vei deo tenosti pre no to je
uspeo da kaiku podigne makar za jedan milimetar.
Neija sigurna ruka uhvati Tegov zglavak i vetaki glas neno progovori kod
njegovog uveta: "Ne znam ta su vam uinili, baare. Ali ovde vam niko nee nauditi,
sem preko mene mrtvog.
"Zna ko sam?"
"Mnogi bi umrli za vas, baare. Moj sin ivi zahvaljujui vama.
Teg dozvoli da mu ovek pomogne. Sve to je mogao da ini bilo je da proguta
prvu kaiku. Tenost je bila hranljiva, topla i umirujua. Uskoro mu se aka smirila i
on dade znak ovom oveku da mu oslobodi zglavak.
"Jo, gospodine?"
Teg tek tada shvati da je ispraznio iniju. Bio je u iskuenju da kae 'Da', ali
voza mu je rekao da pouri.
"Hvala, ali moram da idem."
"Vi ovde niste bili", ree ovek jednostavno.
Kada su se ponovo vratili na glavni put, Teg se zavali u jastuke povrinskog
vozila i stade da razmija o udnom smislu onoga to je uniteni ovek rekao.
Upotrebio je iste rei kao i farmer: 'Vi ovde niste bili.' To je zvualo kao da je u

pitanju bila neka zajednika izreka, i istovremeno govorilo poneto o promenama na

Gamuu od vremena kada je Teg razgledao ovo mesto.
Uskoro su stigli do prdgraa Isajia i Teg se zapita ne bi li trebalo da se prerui.
Uniteni ga je lako prepoznao.
"Gde me Uvaene Nalonice sada trae?" upita Teg.
"Svuda, baare. Ne moemo vam jemiti bezbednost, ali preduzeti su izvesni
koraci. Dojaviu gde sam vas iskrcao."
"Da li kau zato me gone?"
"One nikada nita ne objanjavaju, baare."
"Koliko dugo su ve na Gamuu?"
"Suvie dugo, gospodine. Od mog detinjstva, a ja sam kod Renditaja bio
baltern."
Bar sto godina, pomisli Teg. Dovoljno dugo da oko sebe okupe veliku silu...
ako je trebalo verovati Tarazinim strahovanjima.
Teg im je verovao.
"Ne verujem nikome na koga su te kurve mogle da utiu, rekla je Taraza.
Ipak, Teg nije oseao da mu preti bilo kakva neposredna opasnost. Mogao je
samo da upija tajanstvenost koja ga je sada okruivala. Nije navaljivao da sazna vie
pojedinosti.
Ve su dobro zali u Isaji kada je kroz povremene pukotine izmeu zidova koji
su opasivali velike privatne rezidencije ugledao crnu ogromnu graevinu drevnog
harkonenskog sedita Baronije. Kola skrenue u jednu ulicu sa malim komercijalnim
zdanjima: jeftine zgrade podignute uglavnom od pokupljenih otpadaka materijala
koji su javno pokazivali svoje poreklo, poreani u nebriljive slojeve i nedostine
kombinacije boja. Sjajni natpisi obznanjivali su da je roba koja se nalazi unutra
najbolja, a usluge bolje od onih koje se mogu dobiti na drugim mestima.
Teg je razmiljao o tome kako se ne bi moglo rei da se Isaji izopaio ili da je
ak propao. Ovdanji razvoj prerastao je u neto to se vie nije moglo nazvati ni
runim. Neko je odluio da ovo mesto uini ogavnim. To je klju za veinu stvari
koje je video u gradu.
Vreme se ovde nije zaustavilo - nazadovalo je. Ovo nije bio moderan grad pun
svetlih transportnih kapsula i odvojenih usiform zgrada. Ovo je bio nasumian mete,
drevna zdanja pridodata drevnim zdanjima; poneka su bila padignuta prema ukusu
pojedinaca, a druga, opet, projektovana sa nekom davno zaboravljenom svrhom. Sve
to je bilo u vezi sa Isajiem slivalo se jedno u drugo, a itava ta zbrka ipak je
uspevala da ne zapadne u haos. Teg je znao da ga je odralo drevno ustrojstvo
dravnih cesta du kojih se ovaj mima okupio. Haos je bio zaokruen, mada
ustrojstvo koje se videlo na ulicama nije svedoilo o nekom sveobuhvatnom planu.
Ulice su se sastajale i ukrtale pod udnim uglovima, retko kad pod pravim uglom.
Gledano iz vazduha ovo mesto predstavljalo je jedan ludi pokriva na kome je samo

dinovski crni pravougaonik drevne Baronije svedoio o nekom suvislom planu.

Ostalo je predstavljalo pravu arhitektonsku pobunu.
Teg odjednom shvati da je ovo mesto predstavljalo la premazanu drugim
laima, sa osnovom na prethodnim laima - meavinu kroz koju moda niko nikada
nee stii do korisne istine. itav Gamu bio je takav. Gde se mogla zaeti takva
ludost? Da li je to bilo delo Harkonena?
"Stigli smo, gospodine."
Voza ga doveze do ograde ispred jedne zgrade bez prozora, od ravnog, crnog
plastielika i sa jednim jedinim vratima u nivou tla. Ovo zdanje nije bilo napravljeno
od otpadaka. Teg prepoznade mesto: spiralna jama koju sam bee odabrao. U
Tegovoj Drugoj viziji zatreperi neto neodreeno, ali on ne oseti da mu preti
neposredna opasnost. Voza otvori Tegova vrata i stade u stranu.
Ne osvrnuvi se Teg se uputi preko uskog plonika i ue u zgradu - u jedan
mali, jarko osvetljeni foaje od ispoliranog belog plaza gde su ga jedino pozdravile
klupe od komeja. On zaroni u cev za podizanje i pritisnu upamene koordinate. Znao
je da se ova cev pod odreenim uglom protee kroz zgradu do zadnjeg dela pedeset
sedmog sprata na kome su se nalazili neki prozori. Seao se privatne trpezarije u
tamnocrvenim tonovima i sa tekim smeim nametajem, kao i jedne pronicljive
ene na kojoj su bili vidljivi znaci benegeseritske obuke, ali koja nije bila asna
majka.
Cev ga doveze do odaje koju je zadrao u seanju, ali tamo nije bilo nikoga da
ga doeka. Teg osmotri vrst smei nametaj. Iza debelih kestenjastih draperija du
naspramnog zida bila su skrivena etiri prozora.
Teg je znao da njegov dolazak nije proao neprimeen. Strpljivo je ekao
koristei svoju novosteenu Drugu viziju da predvidi nevolju. Nita nije
nagovetavalo napad. On stade pored otvora cevi i jo jednom se osvrnu po odaji.
Teg je imao teoriju o odnosu izmeu prostorija i prozora - broja prozora,
njihovog poloaja, veliine, uzdignutosti iznad poda, odnosa veline prostorije i
veliine prozora, uzdignutosti prostorije, prozora sa zavesama ili draperijama i sve to
mentatski izloeno stavljao je nasuprot onome to je znao o ovoj prostoriji. Prastorije
su se mogle podesiti tako da odgovaraju odreenoj hijerarhiji ije je ustrojstvo bilo
krajnje briljivo odreeno. Kada bi iskrsla vanredna situacija ove nijanse vie ne bi
vaile, ali su inae ostajale na snazi.
Nedostatak prozora u odaji iznad tla saoptavao je odreenu poruku. Ako su u
jednoj takvoj prostoriji stanovali ljudi, to nije uvek znailo da im je zagarantovana
tajnost predstavljala glavni cilj. Primetio je nepogreive znake da su prozori uionica
u skolastikim zdanjima predstavljali i povlaenje od spoljanjeg sveta i veoma
izraenu odbojnost prema deci.
Ova prostorija je, meutim, predstavljala neto drugo: uslovljenu tajnost, kao i
potrebu da se spoljanji svet povremeno dri pod prismotrom. Zatitnu tajnost, kada

je to potrebno. Uverio se u to kada je preao na drugi kraj prostorije i malo povukao

u stranu jednu od draperija. Prozori su bili od trostrukog zatitnog plaza. Tako!
Motrenje na spoljanji svet moglo je da izazove napad. Tako je bar mislio onaj koji je
naredio da se prostorija na ovaj nain zatiti.
Teg jo jednom pomeri draperiju u stranu, bacivi jo jedan pogled u ugao
prozora. Teleskopski reflektori sa prizmama uveavali su prizor du graninog zida
sa obe strane, kao i od krova do tla.
Dobro!
Tokom svoje prethodne posete nije bio u prilici da stekne podrobniji uvid, tako
da je sadanja procena bila jo laskavija od prvobitne. Bila je to jedna zaista veoma
zanimljiva prostorija. Teg spusti draperiju i okrete se upravo u trenutku kada neki
visoki mukarac iskorai iz otvora na cevi.
Tega njegova dvostruka vizija snabde pouzdanom pretpostavkom u odnosu na
tog oveka. Sa sobom je doneo neku skrivenu opasnost. Pridolica je bio vojnik od
glave do pete - o tome su svedoili njegovo dranje i hitro zapaanje pojedinosti,
osobeno samo za obuene i iskusne oficire. Bilo je jo neeg u njegovom ponaanju
to natera Tega da se ukruti. Ovo je bio izdajniki Plaenik koji je uvek na strani
onoga ko ponudi vie.
"Prokletstvo, kako su to postupali s vama", pozdravi on Tega. Glas mu je bio
duboki bariton, sa nesvesnom arogancijom koja je govorila o linoj moi. Akcenat
slian njegovom Teg nikada ranije nije uo. Ovo je bio jedan od Ratrkanih! Baar,
ili kakav su ve naziv koristili za taj in, pomisli Teg.
Pa ipak nita nije nagovetavalo trenutni napad.
Poto Teg nije odgovorio, ovek nastavi: "Oh, izvinite: ja sam Muzafar. Jafa
Muzafar, pokrajinski zapovednik snaga Dura."
Teg nikada ne bee uo za snage Dura.
Pitanja preplavie Tegov um, ali ih on zadra za sebe. Sve to bi ovde kazao
moglo bi biti protumaeno kao slabost.
Gde su bili ljudi sa kojima se ranije ovde sreo? Zato sam izabrao ovo mesto?
Odluku je doneo potpuno uveren u njenu ispravnost.
"Molim vas, raskomotite se", obrati mu se ponovo Muzafar, pokazujui na
jedan mali divan ispred koga se nalazio niski sto za posluenje. "Uveravam vas da
nita od onoga to vam se dogodilo nije poteklo od mene. Pokuao sam sve da
prekinem kada sam doznao, ali vi ste ve... napustili mesto dagaaja."
Sada Teg primeti jo neto u Muzafarovom glasu: oprez koji se zasnivao na
strahu. Znai, ovaj ovek je ili uo ta se odigralo u daari, do kakvog je obrauna
tamo dolo, ili je posetio to mesto.
"Prokleto pametno s vae strane", ree Muzafar. "To to ste saekali da se vai
zarobljivai usredsrede na pokuaje da iz vas izvuku obavetenja, da biste ih tek onda
napali. Da li su ita saznali?"

Teg nemo odmahnu glavom. Bio je na ivici da i nesvesno uzvrati na napad, ali
ovde nije oseao nikakvo neposredno nasilje. ta su to smerali ti Ratrkani? U
svakom sluaju, Muzafar i njegovi ljudi pogreno su protumaili dogaaje koji su se
odigrali u prostoriji sa T-sondom. To je bilo oigledno.
"Molim vas, sedite", ree Muzafar.
Teg zauze ponueno mesto na divanu.
Muzafar se smesti u jednu duboku stolicu nasuprot Tegu koja je stajala pod
blagim uglom u odnosu na sto za posluenje. Muzafar je bio na oprezu. Bio je
spreman na nasilje.
Teg je sa zanimanjem prouavao oveka. Muzafar mu nije otkrio svoj pravi in
- rekao je samo da je zapovednik. Bio je to visok momak irokog crvenog lica i
velikog nosa. Oi su mu bile sivozelene i uvek su, kada bi jedan od njih govorio, bile
usredsreene neto malo iza Tegovog desnog ramena. Teg je nekada poznavao
jednog pijuna koji je to inio.
"Pa, onda", nastavi Muzafar, "mnogo sam itao i sluao o vama otkako sam
ovde."
Teg nastavi da ga nemo prouava. Muzafarova kosa bila je kratko podiana, a
iznad levog oka, preko lobanje, imao je ruiasti oiljak od otprilike tri milimetra.
Nosio je raskopani svetlozeleni sako ija je boja podseala na bunje, odgovarajue
pantalone - to nije bila ba prava uniforma, zraio je urednou to je govorilo da je
navikao da bude doteran. I cipele su to potvrivale. Teg pomisli kako bi se verovatno
mogao i ogledati na njihovoj svetlosmeoj povrini - pod uslovom da se dovoljno
sagne.
"Nikada se, razume se, nisam nadao da u vas lino sresti", ree Muzafar.
"Smatram to velikom au."
"Znam malo o vama; samo to da upravljate snagama Ratrkanih", ree Teg.
"Mmmmm! Nema tu ta mnogo da se kae, stvarno."
Tega jo jednom stegoe grevi usled gladi. Pogled mu odluta ka dugmetu
pored otvora cevi kojim se, seao se, pozivao kelner. Na ovom mestu ljudi su
obavljali poslove koji su se obino preputali automatima, to je predstavljalo
izgovor za okupljanje velike sile i njeno dranje u pripravnosti.
Pogreno protumaivi Tegovo zanimanje za otvor cevi, Muzafar ree: "Molim
vas, ne razmiljajte o odlasku. Moj lekar e uskoro doi da vas pregleda. Treba da
stigne svakog asa. Bio bih vam zahvalan kada biste ga na miru saekali."
"Samo sam razmiljao o tome da naruim neto za jelo", ree Teg.
"Savetujem vam da saekate dok vas lekar ne pregleda. Oamuivai ponekad
znaju da ostave gadne posledice."
"Znai, znate za to."
"Znam za itav pakleni fijasko. S vama i vaim ovekom Burzmalijem treba
ozbiljno raunati."

Pre no to je Teg stigao da odgovori otvor na cevi propusti jednog visokog

mukarca u jednodelnom crvenom odelu sa jaknom, oveka toliko mravog da je
odea zjapila i leprala oko njega. Istetovirani dijamant, znak suk-doktora, bio mu je
utisnut visoko na elu, ali znak je bio narandast, a ne uobiajeno crn. Doktorove oi
bile su zaklonjene sjajnom narandastom prekrivkom koja je skrivala njihovu
prirodnu boju.
Da li je bio zavisnik od neega? upita se Teg. Oko sebe nije osetio miris
poznatih narkotika, ak ni melana. Dodue, oko lekara se irio neki opori miris
slian vonom.
"Stigao si, Solice!" uzviknu Muzafar. On zatim pokaza na Tega. "Paljivo ga
skeniraj. Prekjue ga je pogodio oamuiva."
Solic izvadi prepoznatljiv suk-skener, koji je bio upravo toliki da se mogao
drati u jednoj aci. Njegovo polje za ispitivanje tiho je zujalo.
"Znai, vi ste suk-lekar", obrati mu se Teg, zajedljivo promatrajui narandasti
ig na elu.
"Da, baare. Proao sam kroz najbolju obuku i uslovljavanje u naoj drevnoj
tradiciji."
"Nikada nisam video znak za raspoznavanje u toj boji", ree Teg.
Doktor pree skenerom oko Tegove glave. "Boja istetoviranog znaka nije
vana, baare. Vano je ono to se nalazi iza njega." On spusti skener do Tegovih
ramena, pa zatim skrenu niz telo.
Teg saeka da zujanje prestane.
Doktor koraknu unazad i obrati se Muzafaru: "Potpuno je u redu, ratni
marale. Zadivljujue u redu, kada se imaju u vidu njegove godine, ali zaista je
neodlono patrebno da neto pojede."
"Da... pa, to smo znai obavili, Solice. Pobrini se za ostalo. Baar je na gost."
"Naruiu obrok koji e odgovarati njegovim potrebama", ree Solic. "Jedite
polako, baare." Solic se ustro okrenu, usled ega mu zaleprae jakna i pantalone.
Narednog trenutka proguta ga otvor na cevi.
"Ratni maral?" upita Teg.
"Jedna od obnovljenih drevnih titula u Duru", ree nehajno Muzafar.
"Dur?" dopusti sebi da upita Teg.
"Ba sam glup!" Muzafar izvadi jednu malu kutiju iz depa na sakou, i iz nje
tanak smotuljak. Teg prepoznade holostat slian onome koji je i sam nosio sa sobom
za vreme dugog slubovanja - slike kue i porodice. Muzafar poloi holostat na sto
izmedu njih i pritisnu kontrolno dugme.
Iznad povrine stola oive umanjena slika u boji gustog zelenog prostranstva
dungle.
"Dom", ree Muzafar. "Graevinski bun je tamo u sredini." On prstom
pokaza na jedno mesto u projekciji. "Ovo je prvi koji me je ikada pasluao. Ljudi su

mi se smejali to sam prvi bun izabrao na takav nain i to sam se odmah vezao za
njega."
Graeviski bun?
"Znam da je prilino tanak", ree Muzafar, sklanjajui prst sa projekcije. "Nije
ba neka zatita. Morao sam nekoliko puta da se branim tokom prvih meseci koje
sam proveo s njim. Dodue, postao mi je veoma drag. Oni, znate, reaguju na to. Sada
je to najbolji dom u svim Dubokim dolinama, tako mi venog kamena Dura!"
Muzafar se zagleda u Tegov zbunjeni izraz. "Do avola! Vi, razume se, nemate
graevinske bunove. Oprostite mi na mom brzopletom neznanju. Mislim da mnogo
toga moemo jedan drugog da nauimo."
"Vi to nazivate domom", ree Teg.
"Oh, da. Kada jednom naue da sluaju, uz pravilno usmeravanje, razume se,
graevinski bunovi izrastu u velianstvene palate. I to za svega etiri do pet
standarda."
Standarda, pomisli Teg. Znai, Izgubljeni su jo koristili standardne godine.
Otvor na cevi zaita i jedna mlada ena u plavoj odori kakvu je nosila posluga
ue natrake u odaju vukui na suspenzorima kapsulu za zagrevanje koju zatim
smesti blizu stola ispred Tega. Njena odea bila je istovetna sa odeom posluitejki
koje je video na svom prvom obilasku, ali mu je njeno prijatno, okruglo lice, koje se
za trenutak okrenulo prema njemu, bilo nepoznato. Lobanja joj je bila depilirana,
tako da je predstavljala povrinu proaranu ispupenim venama. Imala je vodnjikavo
plave oi, a u njenom dranju naziralo se neto zastraujue. Otvorila je kapsulu za
zagrevanje i mirisi zainjene hrane zapahnue Tegove nozdrve.
Teg postade oprezan, ali ne oseti neku neposrednu opasnost. Mogao je da vidi
sebe kako bezbedno jede hranu.
Mlada ena postavi pred njega na sto red inija i uredno sloi pribor za jelo.
"Nemamo njukalo, ali probau hranu ako elite", napomenu Muzafar.
"Nema potrebe", ree Teg. Znao je da e ovakva reakcija podstai razna
pitanja, ali oseanja mu kazae da e ga smatrati za Istinozborca. Teg prikova pogled
za hranu. Bez ikakve odluke on se nae napred i stade da jede. Iako je dobro znao ta
je to mentatska glad, iznenadie ga vlastite reakcije. Koristei mozak na nain jednog
mentata unosio je kalorije u zapanjujuim razmerama, ali na to ga je nagonila jedna
nova potreba. Oseao je da nad njegovim reakcijama bdije njegov vlastiti opstanak.
Ova glad prevazilazila je sva preanja iskustva. Supa koju je pojeo uz izvestan
oprez u kui unitenog oveka nije u njemu izazvala tako snanu reakciju.
Suk-doktor je napravio dobar izbor, pamisli Teg. Ova hrana izabrana je na
osnovu rezultata dobijenih od skenera.
Mlada ena nastavljala je da donosi inije iz kapsula za zagrevanje hrane koje
su neprestano pristizale kroz razjapljeni otvor na cevi.

Teg je morao usred obroka da ustane i da se isprazni u oblinjem kupatilu, u

kome je znao da ga skriveni kameji dre pod prismotrom. Sudei prema svojim
fizikim reakcijama znao je da se brzina rada njegovog probavnog sistema ubrzala do
nivoa telesnih potreba. Kada se vratio za sto bio je gladan kao da nita pre toga ne
bee pojeo.
ena koja ga je posluivala poe da pokazuje znake iznenaenja
a zatim opreza. Ipak je nastavljala da na njegov zahtev i dalje donosi hranu.
Muzafar je sve to zadivljeno posmatrao, ali nita ne ree.
Teg napokon poe da osea okrepljujui uinak hrane i pravilno podeenu
kalorinu vrednost koju je suk-doktor naruio. Dodue, bilo je oigledno da nisu
mislili na koliinu. Devojka je izvravala njegove zahteve kao u nekoj vrsti kole.
Muzafar konano progovori: "Moram li pomenuti da nikada ranije nisam video
nikoga ko je toliko pojeo za samo jedan obrok. Ne shvatam kako ste to uspeli. Niti
zato."
Teg se zavali, konano zadovoljan, ali i svestan toga da je podstakao pitanja na
koja nije mogao da odgovori, a da pri tom ne lae.
"Mentatska posla", slaga Teg. "Proao sam kroz velike napore."
"Zadivljujue", ree Muzafar. On ustade.
Budui da i Teg htede da ustane, Muzafar mu dade znak da ostane gde je.
"Nema potrebe. Spremili smo za vas odaje odmah do ove prostorije. Tako je
sigurnije."
Mlada ena se neujno udalji sa praznim kapsulama za zagrevanje.
Teg ponovo poe da prouava Muzafara. Tokom obroka na njemu se dogodila
neka promena. Muzafar ga je sada posmatrao hladnim, odmeravajuim pogledom.
"Imate ugraen komunikator", ree Teg. "Primili ste nova nareenja."
"Ne bih savetovao vaim prijateljima da napadnu ovo mesto", ree Muzafar.
"Mislite da mi je to na umu?"
"A ta vam je na umu, baare?"
Teg se osmehnu.
"Vrlo dobro". Muzafarov pogled izie iz ie dok je sluao svoj komunikator.
Kada je panju ponovo usredsredio na Tega, gledao ga je pogledom grabljivice. Teg
oseti kako se bori s tim pogledom i shvati da jo neko ulazi u sobu. Ratni maral je o
novom obrtu situacije razmiljao kao o neem veoma opasnom po gosta koga je
pozvao na veeru, ali Teg nije nazirao nita to je moglo da ugrozi njegove nove
sposobnosti.
"Mislite da sam zatvorenik", ree Teg.
"Tako mi venog kamena Dura, baare! Niste onakvi kakvim sam vas
zamiljao!"
"Kakvim me zamilja Uvaena Nalonica koja upravo dolazi?" upita Teg.

"Baare, upozoravam vas: s njom nemojte razgovarati tim tonom. Nemate

pojma ta bi vas moglo snai.
"Snai e me jedna Uvaena Nalonica", ree Teg.
"elim vam da je preivite!"
Muzafar se okrenu i udalji kroz otvor na cevi. Teg se zagleda za njim. Mogao
je da vidi treperenje Druge vizije poput nekog trepueg svetla oko otvora cevi.
Uvaena Nalonica nalazila se u blizini, ali jo nije bila spremna da ue u ovu odaju.
Najpre e se posavetovati sa Muzafarom. Ratni maral, medutim, nee biti u stanju
da kae nita odista vano toj opasnoj eni.
39.
Suenje nikada ne vaspostavlja stvarnost. Seanje je samo doarava. Sva ta
prizivanja menjaju original, postajui na taj nain spoljanji ramovi za izvetaje koji
se ne ispunjanaju.
Mentatski prirunik
Lusila i Burzmali uoe u Isaji sa juga i to u etvrt gde je bila smetena nia
klasa, a uline svetiljke retke. Samo ih je jedan sat delio od ponoi, a u ovoj etvrti
ljudi su se jo tiskali po ulicama. Neki su hodali tiho, neki su brbijali okrepljeni
drogom, a neki su samo posmatrali iekujui da se neto dogodi. Sakupljali su se po
uglovima i privlaili Lusilinu panju ostavljajui na nju dubok utisak dok je
prolazila.
Burzmali ju je pourivao, poput neke nestrpljive muterije kojoj se urilo da
ostane s njom nasamo. Lusila je i dalje ispod oka posmatrala ljude.
ta oni rade ovde? Ti mukarci koji ekaju u dovratcima. ta ekaju? Dok su
Lusila i Burzmali prolazili ispred jednog irokog prolaza, njime naioe radnici u
tekim keceljama. Oko njih se irio opori miris kanalskog mulja i znoja. Radnici,
meu kojima je bio podjednak broj mukaraca i ena, bili su visoki, krupni i snanih
miica. Lusila nije mogla da se doseti ime bi se oni mogli baviti, ali svi su bili
meusobno nalik jedni na druge - to je konano prinudi da sama sebi prizna da
gotovo nita ne zna o Gamuu.
Radnici su se iskaljavali i pljuvali po ulici dok su odlazili u no. Oslobaaju
se neke kontaminacije?
Burzmali se primaknu Lusili i proapta joj u uvo: "Ovi radnici su Bordanosi."
Ona se usudi da se okrene, kako bi ih jo jednom pogledala dok su se
udaljavali prema jednoj bonoj ulici. Bordanosi? Ahhh, da: ljudi obueni i odgajani
da se staraju o kompresijskoj maineriji koja je za pogon koristila odvodne gasove.

Bili su uslovljeni da ne obraaju panju na mirise i da razvijaju muskulaturu ramena i

ruku. Burzmali je povede oko ugla, sklonivi je na taj nain od pogleda Bordanosa.
Iz jednog tamnog dovratka pored koga su proli pojavi se petoro dece i krenu
za Lusilom i Burzmalijem. Lusila primeti da u rukama steu neke male predmete.
Bili su udno napeti. Iznenada, Burzmali se zaustavi i okrenu. Deca takae stadoe i
zagledae se u njega. Lusili postade jasno da su se deca spremala da izvre neko
nasilje.
Burzmali pljesnu rukama i pokloni se deci: "Guldur!"
Kada je Burzmali potom nastavio da je sprovodi ulicama, deca ih vie nisu
sledila.
"Kamenovali bi nas", ree on.
"Zato?"
"To su deca iz sekte sledbenika Guldura - ovdanje ime za Tiranina."
Lusila se osvrnu, ali dece vie nije bilo. Otili su da potrae novu rtvu.
Burzmali s njom zae za jo jedan ugao. Naoe se u ulici preplavljenoj sitnim
trgovcima koji su svoju robu prodavali izlaui je na pokretnim tezgama - hranu,
odeu, sitne alatke i noeve. Jednolini uzvici kojima su trgovci privlaili kupce
ispunjavali su vazduh. Njihovi glasovi oznaavali su da je doao kraj radnog dana lana iskriavost tih glasova krila je u sebi nadu da e se stari snovi ispuniti, kao i
saznanje da se njihovi ivoti nee izmeniti. Lusili pade na pamet da su ljudi iz ovih
ulica sledili jedan prolazan san, da ispunjenje za kojim su tragali nije predstavljalo
neto stvarno ve mit na koji su bili uslovljeni poput trkaih ivotinja obuenih da
jure za mamcem to im izmie po beskonanom ovalu trkalita.
U ulici koja se nalazila tano ispred njih, jedna zdepasta prilika u dobro
postavljenom kaputu tiho se prepirala sa trgovcem koji je nudio pletenu korpu punu
tamnocrvenih kuglica nekog slatkastokiselog voa. Svuda ako njih oseao se jak
miris voa. Trgovac se alio: "Ti bi ukrao hranu i mojoj deci iz usta!"
Zdepasta prilika progovori piskutavim glasom, od ijeg se akcenta Lusila
sledi: "I ja imam decu!"
Lusila se s mukom savlaivala.
Kada su se udaljili iz trgovake ulice, ona apnu Burzmaliju: "Taj ovek tamo
u tekom kaputu - to je gospodar Tleilaksa!"
"Nemogue", usprotivi se Burzmali. "Suvie je visok."
"Dvojica su, jedan je stajao na ramenima drugog."
"Sigurna si?"
"Sigurna sam."
"Video sam dosta takvih od kada smo stigli ovamo, ali nije mi palo na pamet."
"Na ovim ulicama ima mnogo tragaa", ree ona.
Lusila shvati da nije mnogo marila za svakodnevni ivot lakomih stanovnika
ove lakome planete. Vie nije verovala u ono to su joj ponudili kao odgovor na

pitanje zbog ega je golu trebalo dovesti ovamo. Od svih planeta na kojima je
dragoceni gola mogao da odraste, zato je Sestrinstvo izabralo ba ovu? Ili, da li je
gola odista bio dragocen? Da on moda nije bio samo mamac?
Gotovo prepreujui ulaz u jednu pobonu aleju, stajao je neki ovek
poigravajui se visokim ureajem sa svetiljkama koje su se okretale.
"Oivi!" vikao je on. "Oivi!"
Lusila uspori korak kako bi osmotrila jednog prolaznika koji je koraao u aleji,
dao vlasniku novi, a zatim se sagnuo ka udubljenom bazenu koji se presijavao od
svetlosti. Vlasnik uzvrati Lusili pogled. Ona pred sobom vide oveka uskog tamnog
lica osobenog za kaladanske primitivce, posaenog na telo samo neznatno vie od
tela dvojice gospodara Tleilaksa. Dok je ubirao novac od muterije, na njegovom licu
pojavio se izraz zadovoljstva.
Muterija ubrzo podie glavu iz bazena, strese se, a potom napusti aleju lagano
posrui i staklastih oiju.
Lusila lako prepoznade ureaj. Oni koji su ga koristili zvali su ga hipnogong, i
bio je zabranjen na veini civilizovanih svetova.
Burzmali je natera da se skloni s vidika mranog vlasnika hipnogonga.
Potom stigoe do jedne ire bone ulice sa ugaonim vratima na zgradi koja se
nalazila preko puta njih. Svuda unaokolo bilo je peaka; nijednog vozila na vidiku.
Na prvom stepeniku ugaonih vrata sedeo je neki visoki mukarac, sa kolenima
priljubljenim uz bradu. Dugake ruke bile su mu ukrtene oko kolena, a tankoprste
ake vrsto spojene. Nosio je crni eir irokog oboda koji mu je zaklanjao lice od
ulinih svetala, ali dva zraka koja su dapirala iz senke ispod tog oboda za Lusilu su
znaila da ovakvo jedno ljudsko bie nikada ranije nije srela. To je bilo bie o kome
je i Bene Geserit imao samo nejasne predstave.
Burzmali saeka da se udalje od prilike na stepenitu pa onda udovolji njenoj
znatielji.
"Futar", proapta on. "Tako sebe nazivaju. Tek odnedavno mogu se sresti ovde
na Gamuu."
"Tleilaki eksperiment", stade da nagaa Lusila. A u sebi je mislila: greka
koja se vratila iz Ratrkavanja. "ta e oni ovde?" upita ona.
"Trgovaka kolonija, tako nam bar tvrde ovdanji domoroci."
"Valjda ne veruje u to? To su ivotinje za lov ukrtene s ljudima."
"Ahhh, evo nas", ree Burzmali.
On povede Lusilu kroz jedna uska vrata do nejasno osvetljene prostorije u
kojoj se jelo. Lusila je znala da je i ovo deo preruavanja: ini ono to ine i ostali iz
ove etvrti, ali njoj se ba nije jelo na ovom mestu - ako je o hrani trebalo suditi na
osnovu prisutnih mirisa.
Vladala je guva, ali dok su oni ulazili prostorija je ve poela da se prazni.

"Ovo mesto nam je pasebno preporueno", ree Burzmali dok su se smetali u

jedan meka-prorez iekujui da se pojavi projekcija jelovnika.
Lusila je promatrala muterije koje su izlazile. Nagaala je da su to noni
radnici iz oblinjih fabrika i kancelarija. Izgledali su zabrinuti dok su urili,
verovatno se plaei onoga to bi moglo da ih snae ako zakasne.
Kako je samo u Tvravi bila od svega izdvojena, pomisli ona. Nije joj se
dopadalo ono to je poela da saznaje o Gamuu. Ova krma je ba bila ogavno
mesto! Tronoci ispred anka sa njene desne strane bili su izgrebani i izguljeni.
Povrina stola ispred nje bila je ribana i trljana otrim istaima sve dok se vie za
njeno odravanje nije mogao koristiti vakuusisnik koji je mogla da vidi blizu svog
levog lakta. Nigde nije bilo ni pomena od makar najjeftinijeg sonika koji bi odravao
istou. U ogrebotinama na stolu gomilala se hrana i ostali znaci propadanja. Lusila
se strese. Nikako nije mogla da se oslobodi oseanja da je predstavljalo greku to to
se odvojila od gole.
Onda primeti da se projekcija jelovnika ve pojavila i da je Burzmali oitava.
"Naruiu i za tebe", ree on.
Burzmali je time hteo da joj stavi do znanja kako ne eli da ona napravi greku
izabravi neto to bi neka ena iz reda Hormu moda izbegavala.
Jedilo ju je to to se oseala zavisnom od nekoga. Ona je bila asna majka!
Bila je obuena da svaku situaciju uzme u svoje ruke, da bude gospodarica vlastite
sudbine. Kako je sve ovo bilo zamorno! Ona pokaza na prljavi prozor sa svoje leve
strane, kroz koji su se mogli videti ljudi kako prolaze uskom ulicom.
"Proputam muterije dok se ovde zadravamo, Skar."
Tako! To je bilo ono pravo.
Burzmali gotovo odahnu. Konano! pomisli on. Ponovo je poela da se ponaa
kao asna majka. Nije mogao da razume njen apstraktni stav, nain na koji je
posmatrala grad i njegove ljude.
Dva mlena pia skliznue kroz prorez na sto. Burzmali svoje ispi jednim
gutljajem. Lusila je svoje okusila najpre vrhom jezika, razvrstavajui pri tom
sastojke. Imitacija razvodnjene kafe sa sokom od orahovog zaina.
Burzmali joj podizanjem brade uvis dade znak da ga brzo ispije. Ona poslua,
skrivajui grimasu zbog hemijskih zaina. Burzmalijeva panja bila je usredsreena
na neto iznad njenog desnog ramena, ali se ona nije usuivala da pogleda u tom
pravcu. To joj ne bi priliilo.
"Hajdemo." On spusti novi na sto i pouri s njom na ulicu. Smeio se poput
kakve nestrpljive muterije, ali u oima mu se ogledala zabrinutost.
Sada je na ulici bilo manje guve. Manje ljudi. Vrata u senci izraavala su
dublji smisao pretnje. Lusila se podseti da bi trebalo da predstavlja jedan moan
esnaf, ije su lanice bile imune na slike nasilja obino prisutne u siromanim
ulicama. Nekoliko ljudi skloni joj se s puta, poto sa zaviu uoie

zmajeve na njenoj odori.

Burzmali se zaustavi kod jednih vrata.
Niim se nisu razlikovala od ostalih u ulici, bila su malo uvuena i toliko
visoka da su izgledala ua nego to su u stvari bila. Ulaz je uvao jedan staromodni
sigurnosni znak. Bilo je oigledno da nijedan od novijih izuma nije prodro u
sirotinjsku etvrt. To su potvrivale i same ulice: bile su napravljene za povrinska
vozila. Sumnjala je da se u itavoj toj oblasti nalazila makar samo jedna ureena
krovna pavrina. Nikakvo lepetanje niti 'topteri nisu se uli ni videli. Dodue, bilo je
muzike - tihog aputanja koje je podsealo na semutu. Neto novo u drogiranju
semutom? Ovo bi mogla biti oblast u koju zavisnici odlaze kada ele da se rastrezne.
Lusila podie pogled prema proelju zgrade, dok Burzmali krete ispred nje i
najavi njihav dolazak prekinuvi zrak na vratima.
Na proelju zgrade nije bilo nijednog prozora. Nazirao se samo tu i tamo, slabi
blesak povrinskih 'oiju u priguenom odsjaju drevnog plastila. Primetila je da su to
bili staromodni komeji mnogo vei od modernih.
Vrata postavljena na neujnim arkama, duboko u senci, otvorie se prema
unutra.
"Ovuda", vrati se Burzmali po nju i povede je unutra drei je za lakat.
Uoe u jedan nejasno osvetljen hodnik koji je mirisao na egzotinu hranu i na
gorka isparenja. Jedan trenutak ona utroi na prepoznavanje pojedinih mirisa koji joj
zapahnue nozdrve. Jasno se oseao ukus cimeta, koji je uvek bila u stanju da
prepozna. Da, i semuta. Razabrala je mirise zagorelog pirina i hidet soli. Ovde se
kuvalo i neto drugo. Ovde su se pravili eksplozivi. Pade joj na pamet da bi o tome
trebalo obavestiti Burzmalija, ali se predomisli. Nije bilo potrebno da zna, a u ovom
skuenom prostoru neko ih je mogao uti.
Burzmali je povede navie senovitim stepenitem ijom se nagnutom osnovom
provlaila jedna nejasna sjajna traka. Na vrhu, iza naslaga boje na zidu, on pronae
skriveni prekida. Kada ga je pritisnuo nije se zauo nikakav zvuk, ali Lusila je
osetila promenu u kretanju svuda oko njih. Tiina. Bila je to nova vrsta tiine u
njenom iskustvu, uureno pripremanje za bekstvo ili nasilje.
Na stepenitu je bilo hladno i ona se strese, ali ne od zime. Iza vrata koja su se
nalazila pored skrivenog prekidaa zaue se koraci.
Jedna sedokosa starica u utom radnom odelu otvori vrata i zagleda se u njih
ispod svojih gustih obrva.
"To si ti", ree ona glasom koji je podrhtavao. Zatim stade u stranu kako bi ih
propustila.
Lusila hitro osmotri sobu im je ula da su se vrata za njima zatvorila. Neko
kome zapaanje nije jaa strana mogao bi pomisliti da je ovo neka bedna soba;
meutim, to je bila vetaki stvorena beda. Ispod se nazirao kvalitet. Beda je
predstavljala samo jo jednu u nizu maski; zato to je ovo mesto, kako izgleda, bilo

ureeno za neku osobu sa odreenim zahtevima: ovo pripada ovamo i nigde drugde!
To stoji tamo i tamo treba da ostane! Nametaj i sitnice izgledali su pohabano, ali
onom ko je ovde iveo to nije smetalo. Soba je ovako bila prijatnija. To je bila takva
vrsta sobe.
ija je ovo bila soba? Stariina? Ona se s mukom kretala prema nekim vratima
s njihove leve strane.
"Neka nas niko ne uznemirava do zore", ree Burzmali.
Starica zastade i okrete se.
Lusila stade da je prouava. Da li se i ona samo pretvarala da je stara? Ne, nije.
Stvarno je bila u poodmaklom dobu. Pokreti su joj bili neuravnoteeni - vrat joj je
podrhtavao, telo slabo i to ju je odavalo; tu slabost nikako nije bila u stanju da
odagna.
"ak i ako je u pitanju neko vaan?" upita starica svojim drhtavim glasom.
Treptala je oima dok je govorila. Usta su joj se samo neznatno pomerala,
onoliko koliko je bilo neophodno da proizvede potrebne glasove, tako da je rei
izgovarala kao da ih izvlai negde iz dubine. Ramena su joj bila povijena usled
mnogo godina provedenih na nekom poslu koji je zahtevao da joj telo stalno bude u
tom poloaju, tako da sada vie nisu mogla u dovoljnoj meri da se isprave kako bi
bila u stanju da pogleda Burzmalija u oi. Zurila je navie ispod obrva, udno,
kradomice.
"Kakvu to vanu osobu oekuje?" upita Burzmali.
Starica slegnu ramenima, kao da joj je bilo potrebno mnogo vremena da shvati
pitanje.
"V-a--ni ljudi dolaze ovamo", ree ona.
Lusila uoi neke osobene telesne znake kod nje i izlanu se, smatravi da
Burzmali to mora saznati:
"Ona je sa Rakisa!"
Stariin udan pogled upuen navie zaustavi se na Lusili. Drevni glas ree:
"Bila sam svetenica, Hormu gospo."
"Svakako da je sa Rakisa", ree Burzmali. Njegov glas upozori je da ne
postavlja nikakva dalja pitanja.
"Neu vam naneti zlo", ree starica drhtavim glasom.
"Da li jo sluite Podeljenom bogu?"
Ponovo je starica dugo oklevala pre no to je odgovorila.
"Mnogi slue Velikom Gulduru", ree ona.
Lusila napui usne i jo jednom se osvrnu po sobi. Starica je izgubila mnogo
od vanosti koju je uivala. "Drago mi je to ne moram da vas ubijem", ree Lusila.
Stariina vilica se opusti parodirajui iznenaenje dok joj je pljuvaka kapala
sa usana.

I ova ovde je bila potomak Slobodnjaka? Lusila dopusti sebi da jednim drugim
drhtajem izrazi svoje gnuanje. Ova prosjaka mrvica odbaenih i naputenih ljudi
potomak je naroda koji je nekada koraao uspravan i ponasan, naroda koji je hrabro
umirao. Ova ovde umree drhtei.
"Molim vas, imajte poverenja u mene", zadrhta jo jednom starica i napusti
sobu.
"Zato si takva?" upita Burzmali. Oni e nas prebaciti na Rakis!"
Jedva ga je i pogledala, jer je prepoznala strah u njegovom
pitanju. Strah za nju.
Ali ja nisam ostavila njegov trag u njemu, pomisli ona.
Sa zaprepaenjem je shvatila da je Burzmali naslutio mrnju koja je postojala
u njoj. Mrzim ih! pomisli ona. Mrzim ljude ove planete!
To je bilo opasno oseanje za jednu asnu majku. Jo je plamtelo u njoj. Ova
planeta ju je promenila onako kako to ona nije elela. Nije htela da prihvati da neto
takvo postoji. Intelektualno razumevanje predstavljalo je jednu stvar; iskustvo je bilo
neto drugo.
Neka su prokleti!
Ali oni su ve bili prokleti.
Prsa su je bolela. Osujeenje! Ovo novo saznanje nije se moglo izbei. ta se
dogodilo s tim ljudima?
Ljudima?
koljke su bile prisutne, ali ih ovek vie nije mogao nazvati ivim u pravom
smislu te rei. Opasnim, da. Krajnje opasnim.
"Maramo se odmoriti kada nam se za to prui prilika", ree Burzmali.
"Ne moram da zaradim svoj novac?" upita ona.
Burzmali preblede. "Ono to smo uinili bilo je neophodno! Imali smo sree i
niko nas nije zaustavio, ali se to moglo dogoditi!"
"A ovo mesto bi trebalo da bude bezbedno?"
"Onoliko koliko sam uspeo da ga takvim uinim. Sve prisutne sam sam
skenirao, ili su to uinili moji ljudi."
Lusila pronae jedan stari kau koji je mirisao na stare parfeme i smesti se na
njemu s namerom da iz sebe odagna oseanje opasne mrnje. Tamo gde ue mrnja
ima izgleda da se uvue i ljubav! ula je Burzmalija kako se smeta na jastucima
naspram oblinjeg zida. Uskoro je poeo duboko da die, ali Lusilu san nije pohodio.
I dalje je oseala kako joj naviru gomile seanja koja su napred gurali drugi to su
delili njena unutranja uskladitena razmiljanja. Iznenada joj unutranja vizija na
trenutak predstavi jednu ulicu i lica, ljude koji su se kretali po jasnoj sunevoj
svetlosti. Bio joj je potreban itav trenutak da shvati kako sve to promatra iz nekog
udnog ugla - da je neko ljulja u naruju. Tada dokona da je to bilo jedno od njenih

vlastitih seanja. Mogla je jasno da raspozna osobu koja ju je drala, mogla je da

oseti tople otkucaje srca uz topao obraz.
Lusila okusi so vlastitih suza.
Konano je shvatila da ju je Gamu dirnula dublje od bilo kog iskustva
doivljenog jo od prvih dana u kolama Bene Geserita.
40.
Sakriveno iza vrstih prepreka srce se pretvara u led.

Darvi Odrade, rasprava u Veu

Sainjavali su grupu koju je proimala estoka napetost. Taraza (nosila je tajni
oklop ispod odore i zamiljeno razmiljala o ostalim merama predostronosti koje je
preduzela), Odrade (ubeena da moe doi do nasilja i zabrinuta zbog toga), eana
(bila je podrobno obavetena o onome to se ovde moglo dogoditi, te zatiena iza tri
majke uvarke koje su je pratile u stopu kao da su one njen oklop), Vaf (zabrinut
zbog mogunosti da mu je neki tajanstveni benegeseritski artefakt zamaglio um),
lani Tuek (nije se ni trudio da sakrije kako svakog asa moe planuti) i devet
Tuekovih savetnika sa Rakisa (ljutito su zahtevali vlast bilo za sebe bilo za svoje
porodice).
I jo, k tome, uz Tarazu je stajalo pet akilota uvarki koje je Sestrinstvo
odgajilo i obuilo za fiziko nasilje. Vaf je doao sa istim brojem novih Liceigraa.
Sakupili su se u potkrovlju muzeja Dar-es-Balata. Bila je to jedna dugaka
prostorija sa zidom od plaza koji je gledao prema zapadu preko bate sa ipkastim
zelenilom koja se nalazila na krovu. Unutranjost je bila ispunjena mekanim
divanima i ukraena umetnikim ekranima iz Tiraninove ne-odaje. Odrade se nije
slagala sa zahtevom da i eana bude prisutna, ali Taraza je ostala nepopustljiva.
Devojicin uticaj na Vafa i pojedine svetenike predstavljao je nadmonu prednost za
Bene Geserit.
Preko dugakog zida sa prozorima nalazili su se dolban ekrani koji su
zadravali najjai sjaj sunca i kada je ono bilo na zalasku. injenica da je odaja
okrenuta prema zapadu govorila je neto Odrade. Prozori su gledali na zemlju
sumraka u kojoj se odmarao ai-Hulud. Bila je to odaja koja je odisala na prolost,
na smrt.
Divila se dolbanima ispred sebe. Imali su oblik pljosnatih ili crnih rebara deset
molekula irokih koji su se okretali u providnoj tenoj sredini. Bili su to najbolji
iksijanski dolbani koji su se automatski ukljuivali i proputali unapred odreen nivo

svetlosti, a da pri tom nisu kvarili pogled. Odrade je znala da su ih umetnici i drevni
trgovci vie voleli od polarizujuih sistema, jer su ovi proputali itav spektar
raspoloive svetlosti. To to su oni ovde bili postavljeni govorilo je o nainu na koji
se ova prostorija koristila - bila je to kutija za najvee Bogocarevo blago. Da - tamo
se nalazila odora to ju je nosila ena koja je trebalo da mu postane nevesta.
Na jednom kraju prostorije besno su se izmeu sebe prepirali savetnici
svetenika ne obraajui panju na lanog Tueka. Taraza je stajala u blizini i sluala.
Izraz njenog lica nedvosmisleno je govorio da svetenike smatra budalama.
Nedaleko od irokih ulaznih vrata stajao je Vaf sa svojom svitom Liceigraa.
Panja mu je lutala od eane do Odrade, od Odrade do Taraze, a samo povremeno bi
je usredsredio na svetenike koji su se prepirali. Svaki Vafov pokret odavao je
njegovu nesigurnost. Da li e ga Bene Geserit odista podrati? Da li su u stanju da
zajednikim snagama mirnim putem nadvladaju rakijansku opoziciju?
eana se sa svojim uvarkama zaustavi pored Odrade. Odrade je primetila da
se na devojicinom telu jo istiu ilavi miii, ali se to lako popunjavalo i miii su
dobijali benegeseritske odlike. Visoko uzdignute jagodice ispod maslinaste koe
postale su meke, smee oi vodenije, all u kosi su joj se i dalje presijavali crveni
pramenovi. Panja koju je utroila na svetenike to su se raspravljali jasno je
govorila o tome da je izvrila procenu onoga to joj je bilo saopteno u uputstvima.
"Hoe li se odista boriti?" proapta ona.
"Sluaj ta govore", ree Odrade.
"ta e uiniti Vrhovna majka?"
"Paljivo je posmatraj."
Obe pogledae Tarazu koja je stajala meu svojim miiavim akilotama.
Taraza se izgleda zabavljala posmatrajui svetenike.
Skupina sa Rakisa zapoela je svoju raspravu jo napolju, u bati na krovu.
Kada su se senke izduile preneli su je unutra. Ljutito su frktali, s vremena na vreme
bi neto promrmljali, a zatim bi povisili glasove. Zar nisu primeivali kako ih
mimiar Tuek promatra?
Odrade ponovo upravi panju na obzorje koje se videlo s druge strane bate na
krovu: tamo napolju u pustinji nije se nazirao nikakav drugi znak ivota. U bilo kom
pravcu da se iz Dar-es-Balata pogleda - vidi se samo prazan pesak. Ljudi koji su ovde
roeni i odrasli imaju drugaije poglede na ivot i u drugaijoj svetlosti vide svoju
planetu od veine ovih savetnika svetenika. Ovo nije bio Rakis zelenih pojaseva i
navodnjenih oaza kojima su obilovali vii predeli i koji su poput cvetnih prstiju
ukazivali na dugake travnate pustinje. Od Dar-es-Balata protezala se sredinja
pustinja u obliku irokog pojasa koji je opasivao celu planetu.
"Dosta sam se nasluao ovih gluposti!" planu lani Tuek. On grubo odgurnu
jednog od savetnika u stranu i stupi u sredite kruga koji su obrazovali lanovi

skupine to se prepirala, osvrui se oko sebe kako bi pogledao svako lice ponaosob.
"Jeste li svi poludeli?"
Jedan od svetenika (bio je to, boe sveti, stari Albertus) pogleda preko
prostorije u Vafa i doviknu mu: "Ser Vafe! Hoete li, molim vas, da se pobrinete za
svog Liceigraa?"
Vaf je asak oklevao, a zatim se, sa pratnjom koja se nije odvajala od njega,
uputi prema onima to su se prepirali. Lani Tuek se okrenu i uperi prst u Vafa: "Ti!
Ostani gde si! Neu dozvoliti nikakvo meanje od strane Tleilaksa! Prozreo sam
tvoju zaveru!"
Dok je Tuek mimiar govorio Odrade je promatrala Vafa. Iznenaenje!
Gospadaru Bene Tleilaksa nikada se ranije nijedan sluga nije obratio na ovaj nain.
Kakav ok! Lice mu se zgri od besa. Mrmljanje nalik na buku kakvu prave
pobesneli insekti dopre iz njegovih usta; bili su uoblieni, to je znailo je u pitanju
bio neki jezik. Liceigrai iz njegove pratnje se sledie, ali lani Tuek jednostavno
ponovo usmeri panju na svoje savetnike.
Vaf prestade da mrmlja. Zaprepaenje! Njegov Liceigra Tuek ne eli da se
povinuje! On krenu prema svetenicima. Lani Tuek to primeti i jo jednom isprui
ka njemu aku sa uperenim drhtavim prstom.
"Rekao sam ti da se ne mea u ovo! Moda si u stanju da me ukloni, ali mi
nee natovariti svoju tleilaku prljavtinu!"
To je upalilo. Shvatio je. Uputio je brz pogled prema Tarazi i primetio da nju
sve ovo zabavlja, to je predstavljalo potvrdu da je situacija u kojoj se naao odista
neprijatna. Sada je u imao novu metu da na njoj iskali svoj bes.
"Znala si!"
"Podozrevala sam."
"Ti... ti..."
"Bili ste suvie uspeni", ree Taraza. "To je vae delo." Svetenici istog asa
zaboravie na ovaj kratki razgovor, nastavljajui da viu na lanog Tueka, nareujui
mu da uuti i da se skloni, nazivajui ga prokletim Liceigraem!
Odrade je pomno posmatrala predmet ovog napada. Koliko duboko je bio
usaen otisak? Da li je odista ubedio sebe da je pravi Tuek?
U trenutku kada zavlada iznenadna tiina, mimiar se dostojanstveno isprsi i
onima koji su ga optuivali uputi jedan
prezriv pogled. "Svi me poznajete", ree on. "Svi vi znate koliko godina sam
sluio Podeljenom bogu, koji je Jedan bog. Poi u sada k njemu ako vi, koji kujete
zaveru, to elite ali upamtite ovo: on zna ta vam je u srcima!"
Svetenici svi kao jedan pogledae u Vafa. Niko od njih nije video kako
Liceigra zamenjuje njihovog Visokog svetenika. Nije bilo tela. Jedini dokaz
predstavijale su glasine koje su mogle biti i lane. Zateeni, njih nekolicina pogleda u
Odrade. Njen glas bio je jedan od onih koji su ih ubeivali u tako neto.

I Vaf je gledao u Odrade.

Ona se nasmei i obrati se gospodaru Tleilaksa. "Naim bi ciljevima sada bilo
od koristi da visoko svetenstvo ne pree u druge ruke", ree ona.
Vaf istog asa shvati da iz ovog moe izvui korist za sebe. To je bio klin
izmedu svetenika i Bene Geserita. Ovim je moda bio otklonjen jedan od
najopasnijih uticaja koje je Sestrinstvo vrilo na Tleilakse.
"To odgovara i mojim ciljevima", ree on.
Kako svetenici ponovo u besu povisie glasove, Taraza se oglasi postavivi
kljuno pitanje: "Ko e od vas razvrgnuti na sporazum?" upita ona.
Tuek odgurnu u stranu dvojicu svojih savetnika i krenu preko prostorije ka
Vrhovnoj majci. Zaustavio se na samo jedan korak od nje.
"Kakva se to ovde igra igra?" upita on.
"Podravamo vas protiv onih koji bi da vas zamene", ree ona. "Bene Tleilaksi
nam se u tome pridruuju. Na taj nain pokazujemo da i od nas zavisi naimenovanje
Visokog svetenika."
Nekoliko glasova svetenika u isti mah postavi pitanje: "Je li on ili nije
Liceigra?"
Taraza uputi jedan blag pogled oveku ispred sebe: "Da li si ti Liceigra?"
"Razume se da nisam!"
Taraza pogleda Odrade, koja ree: "Izgleda da je dolo do greke."
Odrade izdvoji Albertusa izmeu ostalih svetenika i razmeni s njim pogled.
"eana", ree Odrade, "ta e sada preduzeti crkva Podeljenog boga?"
Kao to joj je bilo naloeno da uini, eana istupi iz kruga koji su obrazovale
njene uvarke i progovori upotrebivi pravu boju glasa kojoj je behu nauili:
"Nastavie da slui boga!"
"Izgleda da smo okonali posao zbog koga smo se sastali",
ree Taraza. "Ako ti je, Visoki svetenie Tuee, potrebna zatita, eta naih
uvarki eka u hodniku. Tvoje su, ako to eli."
Mogli su da primete da prihvata i razume. Postao je pripadnik Bene Geserita.
Nije se seao svog porekla; nije se seao da je Liceigra.
Kada su se svetenici i Tuek udaljili, Vaf uputi Tarazi jednu jedinu re i to na
islamskom: "Objasni!"
Taraza se odvoji od svoje strae, toboe se otkrivajui za
mogui napad. To je bio proraunat pokret, koji su razmatrale pred eanom.
Taraza odvrati na istom jeziku: "Poputamo stisak oko Bene Tleilaksa."
ekali su da on odmeri njene rei. Taraza se podseti da se ime kojim Tleilaksi
sebe nazivaju moe prevesti kao 'neimenovani'. Taj atribut je esto korien za
bogove.

Ovaj bog oigledno nije to otkrie proirio na svoje mimiare meu

Iksijancima i Ribogovornicama. Vafa su ekali novi okovi. Dodue, izgledao je
prilino zbunjen.
Vaf se naao pred mnogim pitanjima bez odgovora. Nije bio zadovoljan
izvetajima koje je dobio sa Gamua. Sada je igrao opasnu dvostruku igru. Da li je i
Sestrinstvo igralo slinu igru? Izgubljeni Tleilaksi ne smeju biti ostavljeni po strani
pre no to izazovu napad Uvaenih Nalonica. I sama Taraza je upozorila na to. Da li
je stari baar na Gamuu jo predstavljao silu na koju je trebalo raunati?
On postavi to pitanje.
Taraza mu odvrati pitanjem: "Na koji nain ste izmenili naeg golu? ta se
nadate da ete pastii?" Bila je gotovo ubeena da ve zna. Ali trebalo je istai
tobonje neznanje.
Vaf je eleo da kae: "Smrt svim Benegeseritkinjama!" Bile su suvie opasne.
Ipak, njihova vrednost nije bila za potcenjivanje. On utonu u mrzovoljno utanje,
posmatrajui asne majke mranim pogledom koji je njegove patuljaste crte lica
inio jo detinjastijim.
Hirovito dete, pomisli Taraza. Ona upozori sama sebe da je opasno potcenjivati
Vafa. Ako razbije tleilako jaje, unutra e nai samo novo jaje - i tako u nedogled!
Sve je ukazivalo na Odradine sumnje da u ovoj prostoriji moe doi do krvavog
obrauna. Da li bi im Tleilaksi odista otkrili sve to su saznali o kurvama i ostalim
izgubljenima? Da li je gola predstavljao samo potencijalno tleilako oruje?
Taraza odlui da ga jo jednom podvrgne ispitivanju, koristei se injenicom
da je njeno Vee imalo pristup 'Analizama broj devet'. Nastavivi na islamskom, ona
ree: "eli li da ukalja svoju ast u zemlji Proroka? Nisi otvoreno uestvovao u
deobi iako si rekao da e to uiniti."
"Rekli smo vam da seksualni..."
"Ne deli sve" prekide ga ona. "Znamo da je to zbog gole."
Lako je itala njegove reakcije. Bio je poput ivotinje saterane u ugao. Takve
ivotinje bile su krajnje opasne. Jednom je videla meanca lovakog psa, divlje
stvorenje naboranog repa koje je vodilo poreklo od drevnih ljubimaca sa Dana koga
je gomila junoa saterala u ugao. ivotinja je jurnula na svoje progonitelje krei
prolaz ka slobodi sa potpuno neoekivanom estinom. Dva mladia bila su osakaena
za sav ivot, a samo je jedan proao bez povreda! Vaf je upravo sada bio poput te
ivotinje. Mogla je da primeti kako mu ake ude za orujem ali Tleilaksi i Bene
Geseriti pomno su jedni druge pregledali pre no to su uli ovamo. Bila je ubeena da
oni ne poseduju oruje. Ipak...
Vaf progovori, podgrevajui neizvesnost, kako je to uvek inio: "Mislite da
nisam svestan naina na koji elite da ovladate nama!"
"A tu je i trule koju sa sobom nose Ratrkani", ree ona. "Trule u sreditu."

Vafovo dranje se promeni. Nije se mogla prenebrei dublja implikacija

benegeseritske misli. Da li je to ona sejala razdor?
"Prorok je usadio lokator koji otkucava u umu svakog ljudskog bia, bilo da je
od Ratrkanih ili ne", ree Taraza. "Vratio nam ih je zajedno sa nedirnutim truleom."
Vaf stisnu zube. ta je to radila? On se za trenutak pozabavi suludom pomilju
da ga je Sestrinstvo opteretilo nekom tajnom drogom u vazduhu. Znale su stvari koje
su drugima bile uskraene. Njegov pogled lutao je od Taraze do Odrade, pa nazad na
Tarazu. Znao je da je star i da je proao kroz seriju ponovnih buenja kao gola, ali da
i nije bio star na nain Bene Geserita. One su stvarno bile stare! Retko kad su
izgledale stare, ali bile su starije no to se usuivao i da pomisli.
Tarazu su muile sline misli. U Vafovim oima ugledala je blesak dublje
svesti. Potreba je otvorila nova vrata razuma. Koliko duboko su Tleilaksi ili?
Njegove oi bile su tako stare! Proimalo ju je oseanje da su mozgovi gospodara
Tleilaksa ranije predstavljali neto drugo - sada su bili poput holozapisa iz koga su
izbrisana sva oseanja koja ine oveka slabim. U njemu je nazrela nepoverenje
prema oseanjima koje je i sama delila. Da li je to bila spona koja ih je mogla
ujediniti?
Tropizam obinih misli.
"Kae da poputa stisak kojim nas dri?", zaguna Vaf, "ali ja oseam tvoje
prste oko svog grla."
"Onda i nas neko stee za guu", ree ona. "Neki od vaih Izgubljenih su vam
se vratili. Nama se iz Ratrkavanja nije vratila nijedna asna majka."
"Rekla si da zna sve o..."
"Imamo i druge naine da doemo do obavetenja. ta pretpostavlja da se
dogodilo sa asnim majkama koje smo poslale u Ratrkavanje?"
"Neka nesrea?" On zavrte glavom. Ovo je bilo sasvim novo obavetenje.
Nijedan od Tleilaksa koji su se vratili nije
ovo pomenuo. Protivrenost mu je pothranjivala sumnje. Kome da veruje?
"Bile su zavedene", ree Taraza.
Kada je Odrade po prvi put ula Vrhovnu majku kako izgovara ovu uoptenu
sumnju, osetila je ogromnu mo koju je u sebi sadrala ta Tarazina jednostavna
izjava. Odrade se prestravi. Poznavala je izvore, nepredvidljive planove,
improvizovane naine kojima je jedna asna majka mogla da se koristi u
savlaivanju prepreka. Da li je neto to se nalazilo tamo napolju moglo bar to da
zaustavi?
Poto Vaf nije odgovarao, Taraza nastavi: "Doao si k nama prljavih ruku."
"Usuuje se to da kae?" uzviknu Vaf. "Ti, koja i dalje prazni nae izvore
novca onako kako te je nauila baarova majka?"
"Znale smo da moete podneti te gubitke, pod uslovom da dobijete sredstva od
Ratrkanih", odvrati Taraza.

Vaf drhtavo udahnu. Tako znai, Bene Geserit je ak i ovo znao. Delimino je
nazirao kako su to otkrile. Pa, trebalo bi pronai nain da se ponovo ovlada lanim
Tuekom. Rakis je bila cena koju su Ratrkani, u stvari, i traili, i Tleilaksi su jo bili
u stanju da je plate.
Taraza prie jo blie Vafu, sama i ranjiva. Nije joj promakla napetost meu
njenim uvarkama. eana napravi jedan mali korak prema Vrhovnoj majci, ali je
Odrade povue nazad.
Odrade je motrila na Vrhovnu majku, a ne na mogue napadae. Da li su
Tleilaksi odista bili ubeeni da e im Bene Geserit sluiti? Nije bilo sumnje, Taraza
je ispitivala koliko je to uverenje bilo duboko. I to na islamskom. Izgledala je tako
usamljena, tako udaljena od svojih uvarki, a tako blizu Vafu i njegovim ljudima.
Kuda e Vafa sada odvesti njegove oigledne sumnje?
Taraza zadrhta.
Odrade to primeti. Taraza je bila nenormalno mrava, poput nekog deteta, i
nikada nije uspevala da se ugoji makar i za jedan prekomerni kilogram. Zbog toga je
bila neverovatno osetljiva na temperaturne promene; uopte nije podnosila hladnou,
ali Odrade nije osetila da je u prostoriji dolo do bilo kakve promene te vrste. Taraza
je u tom trenutku donela neku opasnu odluku, toliko opasnu da ju je telo izdalo.
Razume se, ta odluka nije bila opasna po nju, ve po Sestrinstvo. To je bio
najstraniji benegeseritski zloin: izdajstvo vlastitog reda.
"U svemu emo vam sluiti sem u jednom", ree Taraza. "Nikada neemo
postati spremita za gole!"
Vaf preblede.
Taraza nastavi: "Nijedna od nas nije, niti e ikada postati..." ona napravi pauzu,
"...akslotl rezervoar."
Vaf podie desnu ruku i njome otpoe kretnju koja je bila poznata svakoj
asnoj majci: znak za Liceigrae da napadnu.
Taraza pokaza na njegovu uzdignutu ruku. "Ako zavri tu kretnju, Tleilaksi e
sve izgubiti. Glasnik boga..." Taraza klimnu preko ramena prema eani "...okrenue
vam lea i rei Proroka pretvorie se u vaim ustima u prainu."
Ove rei izgovorene na islamskom dotukoe Vafa. On spusti ruku, ali nastavi
mrko da gleda Tarazu.
"Moja ambasadorka ti je obeala da emo deliti sve to znamo", nastavi
Taraza. "Sloio si se s tim. Glasnik boga slua uima Proroka! ta proistie iz Abdla
Tleilaksa?"
Vafova ramena se opustie.
Taraza mu okrenu lea. Bio je to prepreden pokret, ali i ona i ostale prisutne
asne majke znale su da joj sada ne preti nikakva opasnost. Pogledavi preko
prostorije u Odrade, Taraza dozvoli sebi da se osmehne jer je znala da e Odrade
pravilno protumaiti taj osmeh. Dolo je vreme za malo benegeseritskog kanjavanja.

"Tleilaksi ele Atreide za razmnoavanje", nastavi Taraza. "Dajem vam Darvi

Odrade. Dobiete ih jo."
Vaf je doneo odluku. "Moda mnogo toga znate o Uvaenim Nalonicama",
ree on, ali vi..."
"Kurve!" uzviknu Taraza panovo se okrenuvi prema njemu.
"Kako elite. Ima neto u vezi s njima to se iz vaih rei vidi da ne znate.
Zapeatiu nau pogodbu otkrivi vam o emu je re. U stanju su da uveavaju
uzbuenje orgazmikog platoa, prenosei ga na telo mukarca. One izmamljuju
potpuno senzualno sadejstvo mukarca. Stvaraju se umnoeni orgazmiki talasi koje
ene mogu produavati... tokom neogranienog razdoblja."
"Potpuno sadejstvo." Taraza nije ni pokuala da prikrije svoje zaprepaenje.
I Odrade je sluala kao u oku, primetivi da to oseanje dele i sve prisutne
sestre, pa ak i akolite. inilo se da jedino eana ne razume.
"Kaem vam, Vrhovna majko Taraza", ree Vaf sa zlobnim osmehom na licu,
"mi smo to ponovili sa naim ljudima. ak i sa mnom! U besu sam naveo Liceigraa
koji je igrao ulogu... ene, da se uniti. Niko... kaem vam, niko drugi ne moe na taj
nain da utie na mene!"
"Kako da utie?"
"Da je u pitanju bila jedna od tih... tih kurvi, kako ih vi nazivate, uinio bih sve
to bi od mene traila." On se strese. "Jedva da je u meni ostalo volje da... unitim..."
On zatrese glavom zbunjen seanjima. "Spasao me je bes."
Taraza pokua na proguta knedlu kroz suvo grlo.
"Kako..."
"Kako im to uspeva? Uspeva im sasvim dobro! Pre no to sa vama podelim to
znanje, upozoravam vas: ako ikada ijedna od vas pokua da upotrebi tu mo na
nekom od nas, sledie krvav obraun! Uslovili smo na Domel i sve nae ljude da
krenu u pokolj svih asnih majki koje budu mogli da pronau na i najmanji
nagovetaj da uz pomo te sile elite nama da ovladate!"
"Nijedna od nas nee pribei tom sredstvu, ali ne zbog vae pretnje. Spreava
nas saznanje da bi i nas same to unitilo. Va krvav obraun bio bi izlian."
"Oh? Zato to onda ne uniti i te... te kurve?"
"Unitava ih! A unitava i svakoga koga one dodirnu!"
"Mene nije unitilo!"
"Bog te titi, moj Abdle", ree Taraza. "Kao to On titi i sve svoje vernike."
Ubeen u to, Vaf pree pogledom po prostoriji, a zatim ga ponovo usmeri na
Tarazu. "Neka svi saznaju da sam ispunio taj zavet u zemlji Prorokovoj. One to ine
ovako... Uostalom..." On mahnu rukom prema dvojici Liceigraa straara.
"Pokazaemo kako."

Mnogo kasnije, kada je ostala sama u prostoriji u potkrovlju, Odrade se pitala

da li je bilo mudro to je i eani bilo dozvoljeno da vidi celu predstavu. Pa, zato da
ne? eana se ve obavezala Sestrinstvu. A da su je udaljili pobudili bi Vafove sumnje.
Dok je posmatrala predstavu Liceigraa eana je doivela primetno senzualno
nadraivanje. Proktori obuke morae da za eanu pozovu svoje muke pomagae
ranije nego to je to uobiajeno. ta e eana onda uiniti? Hoe li isprobati ovo
novo znanje na mukarcima? Moraju je usloviti da se suzdrava kako bi to spreile!
Mora nauiti da je to i za nju opasno.
Prisutne sestre i akolite dobro su se savlaivale, uskladitujui ono to su
nauile duboko u seanje. eanina obuka mora se graditi na tom iskustvu. Ostale su
ve ovladale tim venim silama.
Liceigrai posmatrai ostali su nedokuivi, ali na Vafu se imalo ta primetiti.
Rekao je da e unititi prikazivae, ali ta e prvo uiniti? Hoe li podlei iskuenju?
Kakve su mu misli prolazile umom dok je posmatrao kako se mukarac Liceigra
previja u ekstazi od koje se gubi razum?
Predstava je na izvestan nain podsetila Odrade na rakiski ples koji je videla
na Velikom trgu u Kinu. Posmatran u kratkim razdobljima, ples je bio namerno
neritmian, ali progresija je stvarala ritam u jednom duem razdoblju, koje se
ponavljalo na svakih dve stotine... koraka. Igrai su razvukli ritam do zavidnog
stepena.
Kao i Liceigrai prikazivai svoju predstavu.
Siajnook je prerastao u seksualnu vlast nad milijardama u Ratrkavanju!
Odrade je razmiljala o plesu, o njegovom razvuenom ritmu posle koga je
sledilo haotino divljanje. Sjajno usredsreivanje energije Siajnoka pretvorilo se u
jednu drugu vrstu razmene. Razmljala je o eaninom uzbuenom odgovoru na njen
letimian uvid u taj ples na Velikom trgu. Odrade se priseti da je upitala eanu:
"ta oni tamo dele?"
"Igrae, glupao!"
Nije se moglo dozvoliti da eana tako odgovara. "Upozorila sam te da ne
upotrebljava taj ton, eana. Zeli li da ovog asa sazna ta je jedna asna majka u
stanju da uini kako bi te kaznila?"
Rei su poigravale poput avetinjskih poruka u Odradinom umu dok je
promatrala tamu koja se sputala sa druge strane zidova potkrovlja u Dar-es-Balatu.
Osetila je kako je preplavljuje strana usamljenost. Svi ostali su odavno napustili
prostoriju.
Ostaje samo onaj ko je kanjen!
Kako je samo otroumna bila eana u toj odaji iznad Velikog trga, a njen um
pun pitanja. "Zato uvek govori o nanoenju povreda i kanjavanju?"
"Mora nauiti da bude posluna. Kako moe da vlada drugima ako nisi u
stanju da se sama savladuje?"

"Ta lekcija mi se ne dopada."

"Nikom od nas se ne dopada ba mnogo... sve dok kasnije kroz iskustvo ne
shvatimo njenu vrednost."
Taj odgovor je dugo izjedao eaninu svest, to je i bio njegov cilj. Na kraju joj
je otkrila sve to je znala o plesu.
"Neki od igraa pobegnu. Drugi odlaze pravo ejtanu. Svetenici kau da oni
idu ai-Huludu."
"ta biva sa onima koji preive?"
"Kada se oporave, moraju se pridruiti velikom plesu u pustinji. Ako se ejtan
pojavi, onda umiru. Ako se pak ne pojavi, bivaju nagraeni."
Odrade je shvatila ustrojstvo. Vie joj nisu bila potrebna daljnja obavetenja,
mada je ona imala jo mnogo toga da kae. Kako je samo eanin glas bio pun
gorine!
"Dobijaju novac, mesto na bazaru, sve takve neke nagrade. Svetenici im
govore da su najzad pokazali kako su ljudska bia."
"Zar oni koji ne uspeju nisu ljudska bia?"
eana je dugo utala, zadubljena u misli. Odrade je, dodue, sasvim jasno
shvatala odakle to potie: test Sestrinstva za proveru ljudskosti! eana je ve pola
putem prihvatanja humanijeg vida Sestrinstva, kojim je nekad i sama Odrade hodila.
Kako je samo neno izgledalo to prihvatanje u poreenju sa ostalim bolima!
U nejasnoj svetlosti u potkrovlju muzeja Odrade podie desnu aku, stade da je
zagleda i da se prisea Kutije agonije i gom-dabara na svom vratu - spremnog da je
ubije ako ustukne ili vikne.
Ni eana nije kriknula. Ali ona je znala odgovor na Odradino pitanje jo
mnogo pre Kutije agonije.
"Oni jesu ljudska bia, ali drugaija."
Odrade glasno progovori u praznoj prostoriji sa ekranima uzetim iz Tiraninove
ne-odaje.
"ta si nam to uinio, Leto? Zar si ti samo ejtan koji
nam se obraa? ta e nas sada naterati da delimo?"
Zar e fosilni ples postati fosilni seks?
"Kome se obraa, majko?"
Bio je to eanin glas, koji je dopirao iz otvorenih vrata na drugom kraju
prostorije. Njena siva postulantska odora videla se odande kao nejasan obris, ali
postojala je sve jasnija dok se pribliavala.
"Vrhovna majka me je poslala po tebe", ree eana, zaustavivi se blizu
Odrade.
"Razgovarala sam sama sa sobom", ree Odrade. Ona pogleda u udno mirnu
devojicu, prisetivi kako je bila krajnje uzbudena u trenutku kada joj je pastavljeno
kljuno pitanje.

"eli li da bude asna majka?"

"Zato razgovara sama sa sobom, majko?" U eaninom glasu oseala se
zabrinutost. Proktori obuke imae pune ruke posla dok ne otklone ta oseanja.
"Prisetila sam se trenutka kada sam te pitala eli li da bude asna majka",
ree Odrade. "To je podstaklo druge misli."
"Rekla si da se moram prepustiti vaem usmerenju u svim stvarima, nita ne
skrivajui i u svemu vas sluajui."
"A ti si upitala: 'Je li to sve?'"
"Nisam ba mnogo znala, zar ne? Ni sada ne znam ba mnogo."
"Niko od nas ne zna, dete. Sem ako bismo svi zajedno igrali. A ejtan e
nesumnjivo doi ako i najbeznaajniji od nas izneveri."
41.
Kada se dva stranca sretnu, potrebno je da budu veoma uviavni kako bi
prevazili razlike u obiajima i obuci.
Gospa Desika; iz 'Mudrosti Arakisa'
I poslednja zelenkasta pruga svetlosti dopre sa obzorja pre no to Burzmali
dade znak za pokret. Kada su stigli do udaljenije strane Isajia i perimetarskog puta
koji je trebalo da ih odvede do Dankana, ve je uveliko pao mrak. Nebo su prekrivali
oblaci koji su odbijali svetlosti grada prema urbanim atrljama ka kojima su ih
uputili njihovi vodii.
Ti vodii su brinuli Lusilu. Pojavljivali su se iz bonih ulica
i na iznenada otvaranim vratima kako bi im apatom izdali nova uputstva.
Suvie veliki broj ljudi je znao za par begunaca i mesto njihovog sastanka!
Uspela je da se odupre mrnji koju je oseala, ali posledica toga bila je da je
prema svakoj osobi koju bi ugledala gajila duboko nepoverenje. Sve joj je tee
padalo da to prikriva igrajui ulogu ene za zabavu koja se kree u drutvu svoje
muterije.
Na delu puta predvienog za kretanje peaka bilo je rastopljenog snega koji su
tu nanela uglavnom povrinska kola u prolazu. Lusili su se smrzla stopala pre no to
su preli samo pola kilometra, te je bila primorana da troi unutranju energiju kako
bi ubrzala krvotok u udovima.
Burzmali je koraao tiho, oborene glave, oigledno zaokupljen vlastitim
brigama. Lusila se nije zavaravala. uo je svaki zvuk u blizini, video svako vozilo
koje se pribliavalo. Svaki put kada bi nailo koje povrinsko vozilo grubo bi je
gurnuo s puta. Kola bi prozvidala pored njih lebdei na suspenzorima, a blato
zaprtalo ispod njihovih ivica i zasulo bunje du puta. Burzmali bi je drao

priljubljenu uz tle pored sebe, u snegu, sve dok ne bi bio siguran da su se kola
udaljila iz vidnog i ujnog polja. Oni koji su se vozili u njima nisu mogli ba mnogo
ta da uju sem vlastitog kovitlajueg tutnjanja.
Hodali su dobra dva sata pre no to Burzmali zastade i dobro osmotri put pred
njima. Njihovo odredite bila je perimetarska optina za koju im je reeno da je
'potpuno sigurna'. Lusila nije ba mnogo verovala tim tvrdnjama. Nijedno mesto na
Gamuu nije bilo potpuno sigurno.
uta svetla bacala su odozgo sjaj prema oblacima ispred oznaavajui mesto
gde se nalazila optina. Probijajui se kroz bljuzgavicu naili su na jedan tunel koji je
vodio ispod perimetarskog puta, a zatim su krenuli uz nizak breuljak pretvoren u
neku vrstu vonjaka. Grane su pri nejasnoj svetlosti izgledale kao ukoene.
Lusila podie pogled uvis. Oblaci su se proreivali. Gamu je imao mnogo
malih meseca - tvrava ne-brodova. Neke od njih postavio je Teg, ali ona je primetila
i itav niz novih koje su se u straarenju pridruile prvima. inilo se da su otprilike
etiri puta vei od najblistavijih zvezda i esto su se kretali u parovima, te je tako
njihova odbijena svetlost bila korisna, ali i neujednaena usled brzog kretanja - peli
su se uz nebo, prelazili njime i sputali se ispod obzorja za svega nekoliko asova.
Ona kroz otvor u oblacima primeti niz od est takvih meseca, i upita se da li su oni
predstavljali deo Tegovog odbrambenog sistema.
Istog asa poe da razmilja o slabostima koje su svojstvene opsadnom nainu
miljenja karakteristinom za ovakve odbrane. Teg je to se toga tie bio u pravu.
Pokretljivost je bila klju za vojni uspeh, ali nije bila ba ubeena da je mislio na
peaenje.
Nije bilo lako sakriti se na padini pobeleloj od snega i Lusila je oseala
Burzmalijevu nervozu. ta bi mogli da urade ako bi neko naiao? Od mesta gde su se
nalazili vodilo je na levo i nanie jedno ulegnue pokriveno snegom, zatvarajui
otar ugao u odnosu na optinu. To nije bio put, ali njoj pade na um da bi mogla biti
neka staza.
"Ovuda dole", ree Burzmali povevi je u ulegnue.
Sneg im je dopirao do listova.
"Nadam se da tim ljudima moemo verovati", ree ona.
"Oni mrze Uvaene Nalonice", odvrati on. "To je za mene dovoljno."
"Bolje po njih ako je gola ve tamo!" Zadrala je za sebe otriji odgovor, ali ne
mogavi da se suzdri do kraja, dodade: "Meni nije dovoljna njihova mrnja."
Uvek je bolje spremiti se na najgore, pomisli ona.
Dodue, dola je do umirujueg zakljuka to se tie Burzmalija. Bio je poput
Tega. Nijedan od njih nije sledio tragove koji se zavravaju u orsokaku - ako su to
ikako mogli da izbegnu. Podozrevala je da se ak i sada oko njih nalaze pomone
jedinice sakrivene u bunju.

Snegom prekriveni trag zavravao se na poploanoj stazi koja je blago zavijala

prema unutra i koju je sistem za topljenje odravao suvom. Otopljeni sneg slivao se u
kanal du sredita puta. Lusila je ve napravila nekoliko koraka po stazi pre nego to
je shvatila emu je ona ranije sluila - magut. Bila je to drevna magnetska
transportna baza koja je nekada prenosila namirnice ili sirovine do neke fabrike iz
doba pre Ratrkavanja.
"Ovde postaje strmije", upozori je Burzmali. "Postoje useene stepenice, ali
budi paljiva. Nisu ba visoke."
Uskoro stigoe do kraja maguta. Zavravao se kod jednog oronulog zida
podignutog od lokalne cigle na temeljima od plastila. Slaba svetlost na nebu koje se
vedrilo otkrivala je nedoteranu izradu cigli... bila je to tipina graevina iz Vremena
gladi. Zid je bio isprepleten vinovom lozom i pegavim gljivama. Rastinje nije moglo
da prikrije raspukline u ciglama i neuspele pokuaje da se pukotine ispune malterom.
Samo jedan red uskih prozora gledao je na mesto gde se magut pomaljalo iz gomile
bunja i korenja. Tri prozora svetlela su elektrinim plavetnilom i kroz njih se
primeivalo neko unutranje kretanje praeno slabim pucketanjem. "Ovo je u stara
vremena bila fabrika", primeti Burzmali.
"Imam i oi i seanja", odbrusi Lusila. Zar je ovo gunalo mislilo da je
potpuno liena inteligencije?
Neto zloslutno zapucketa s njihove leve strane. Iznad nekih prikrivenih
podrumskih vrata podie se deo busenja i korenja, to je bilo propraeno sjajem ute
svetlosti uperene navie.
"Brzo!" Burzmali je natera da hitro potri preko debelog rastinja i niz
stepenice koje otkrie podignuta vrata. Vrata se za njima zatvorie, uz tresak, a njih
okrui zveket postrojenja.
Lusila se nala u nekoj prostranoj prostoriji sa niskom tavanicom. Svetlost je
dopirala iz dugakih redova modernih sjajnih kugli nanizanih du tekih plastilnih
nosaa iznad njihovih glava. Pod je bio poien, tako da su na njemu bile vidijive
ogrebotine i urezi koji su svedoili o nekadanjoj aktivnosti i oznaavali mesta na
kojima su se nekada davno nalazila postrojenja. Daleko na suprotnoj strani primetila
je neko kretanje. Pribliavala im se jedna mlada ena u nekoj verziji Lusiline odore
sa zmajevima.
Lusila onjui vazduh. U odaji se oseao miris kiseline i primesa neeg
prljavog.
"Ovo je bila harkonenska fabrika", ree Burzmali. "Pitam se ta li su ovde
proizvodili?"
Mlada ena se zaustavi ispred Lusile. Imala je vitak stas i elegantno je
izgledala, to su otkrivali njeni pokreti ispod priljubljene odore. Lice joj je zrailo
unutranjim sjajem. To je znailo da upranjava vebe i da je dobrog zdravlja.
Dodue, njene krupne zelene oi tvrdo i ledeno su odmeravale ono to vide.

"Znai, poslali su jo jednu od nas da motri na ovo mesto", ree ona.

Lusila isprui ruku kako bi uutkala Burzmalija koji se spremao da odgovori.
Ova ena nije bila ono za ta se izdavala. Kao ni ja! Lusila paljivo odabra rei:
"Izgleda da se ve meusobno prepoznajemo."
Mlada ena se nasmei. "Posmatrala sam vas kako se pribliavate. Nisam
mogla da poverujem svojim oima." Ona okrznu Burzmalija jednim podrugljivim
pogledom. "Ovo bi trebalo da bude muterija?"
"I vodi", ree Lusila. Primetila je da je Burzmali zbunjen i molila se samo da
ne postavi neko pogreno pitanje. Ova mlada ena predstavljala je opasnost!
"Zar nas ne oekujete?" upita Burzmali.
"Ahhh, evo i govori", ree mlada ena smejui se. Smeh joj je bio hladan kao i
pogled.
"Vie bih voleo kada mi se ne biste obraali kao da sam neka stvar", ree
Burzmali.
"Olo sa Gamua nazivam kako mi je drago", odbrusi mlada ena. "Ne tie me
se ta bi ti vie voleo!"
"Kako si me nazvala?" Burzmali je bio umoran i bes je u njemu prokljuao
zbog ovog neoekivanog napada.
"Nazivau te kako mi je volja, oloe!"
Burzmaliju je bilo svega dosta. Pre no to je Lusila uspela da ga zaustavi, on
tiho zarea i krenu da mladoj eni zada jedan teak udarac.
Udarac nije pogodio zamiljeni cilj.
Lusila je zadivljeno posmatrala enu kako se naginje da bi izbegla napad,
hvata Burzmalija za rukav kao to bi neko uhvatio pare tkanine to vijori na vetru i
jednom zaslepljujue hitrom piruetom u ijoj se brzini gotovo izgubila njena
istananost, alje Burzmalija na pod. ena se zaustavi u poluunju na jednoj nozi,
dok joj je druga bila spremna da zada udarac.
"Sada u ga ubiti", ree ona.
Lusila, koja nije znala ta bi se u sledeem trenutku moglo dogoditi, izvi telo u
stranu jedva izbegavi njeno iznenada izbaeno stopalo i uzvrati joj standardnim
benegeseritskim sabardom koji obori mladu enu na lea napola presavijenu od
udarca to ju je pogodio u stomak.
"Predlog da ubije mog vodia se ne usvaja, ti, bilo kakvo da ti je ime", ree
Lusila.
Mlada ena se borila za vazduh, a onda, dahui posle svake rei odgovori:
"Zovu me Murbela, Velika Uvaena Nalonice. Posramljena sam jer si me pobedila
jednim krajnje prostim napadom. Zato si to uinila?"
"Bila ti je potrebna lekcija", odvrati Lusila.
"Tek sam zareena, Velika Uvaena Nalonice. Molim te, oprosti mi.
Zahvaljujem ti na odlinoj lekciji i zahvaljivau ti svaki put kada budem primenjivala

tvoj udarac koji sam upravo pohranila u seanje." Ona pognu glavu, zatim lako skoi
na noge sa vragolastim sjajem na licu.
Lusila upita svojim najledenijim glasom: "Zna li ko sam ja?" Krajikom oka
videla je Burzmalija kako se bolno polako die na noge. Ostao je po strani,
posmatrajui ene, ali lice mu je plamtelo od besa.
"Prema pokazanoj sposobnosti da mi oita lekciju, razabirem ta si, Velika
Uvaena Nalonice. Da li mi je oproteno?" Sa Murbelinog lica nestalo je
vragolastog sjaja. Stajala je pognute glave.
"Oproteno ti je. Da li ne-brod dolazi?"
"Tako se ovde pria. Spremili smo se da ga saekamo." Murbela okrznu
Burzmalija pogledom.
"Jo mi moe biti od koristi i neophodno je da me prati", ree Lusila.
"Vrlo dobro, Velika Uvaena Nalonice. Da li tvoj oprotaj ukljuuje i tvoje
ime?"
"Ne!"
Murbela uzdahnu. "Zarobili smo golu", ree ona. "Doao je sa juga preruen u
Tleilaksa. Upravo sam se spremala da ga odvedem u krevet kada ste naili."
Burzmali dohrama do njih. Lusila vide da je shvatio u kakvoj su opasnosti.
Ovo 'krajnje sigurno mesto' zauzeli su neprijatelji. Ali neprijatelji nisu jo gotovo
nita saznali.
"Da li je gola povreen?" upita Burzmali.
"Jo govori", odgovori Murbela. "Kako je to udno."
"Ti nee odvesti golu u krevet", ree Lusila. "On spada u moja naroita
zaduenja!"
"Poteno, Velika Uvaena Nalonice. Ali ja sam ga prva obeleila: ve je
delimino zaveden."
Ona se jo jednom beutno nasmeja, odbijajui da se povinuje, to zaprepasti
Lusilu. "Ovuda. Odande moete da posmatrate."
42.
Umri na Kaladanu!
Drevna zdravica
Dankan pokua da se priseti gde se nalazi. Znao je da je Tormsa mrtav. Krv je
iknula iz Tormsinih oiju. Da, toga se jasno seao. Uli su u neku mranu zgradu i
odjednom je svuda oko njih blesnula svetlost. Dankan oseti da ga boli potiljak. Od
udarca? Pokuao je da se pokrene, ali njegovi miii nisu hteli da sluaju.

Seao se da je sedeo na ivici neke prostrane istine. U toku je bila igra s

loptom - neobine lopte odskakale su i letele bez nekog odreenog smisla. Igrai su
bili mladii u svakodnevoj odei sa... Giedi I!
"Vebaju da budu starci", ree on. Seao se da je samo to rekao.
Njegova pratilja, jedna lepa mlada ena, pogleda ga ne shvativi.
"Samo bi starci trebalo da se igraju napolju", ree on.
"Oh?"
Na to pitanje nije se moglo odgovoriti. Uutkala ga je najjednostavnijim
moguim gestom.
I sledeeg trenutka me izdala Harkonenima!
Znai, ovo je ipak bilo seanje iz vremena pre no to je postao gola.
Gola!
Setio se benegeseritske Tvrave na Gamuu. Njene biblioteke: holoslike i
putoslike atreidskog vojvode Leta I. Tegova slinost nije bila sluajna: bio je malo
vii, ali je inae sve ostalo bilo gotovo istovetno - duguljasto, mravo lice sa
orlovskim nosom, slavna atreidska harizma...
Teg!
Setio se poslednjeg velikodunog ina starog baara one noi na Gamuu.
Gde se nalazim?
Ovamo ga je doveo Tormsa. Kretali su se du nekog zaraslog traga kroz
predgrae Isajia. Baronije. Sneg je poeo da pada pre no to su preli dve stotine
metara po tragu. Bio je mokar i lepio se na njih. Hladan, bedan sneg koji ih je naterao
da cvokou posle samo jednog minuta. Zastali su da navuku kapuljae i zakopaju
podstavljene jakne. Tada im je bilo bolje. Uskoro e se spustiti no. Bie mnogo
hladnije.
"Tamo napred nalazi se neka vrsta zaklona", rekao je Tormsa. "U njemu emo
saekati da se spusti no."
Kako Dankan nije nita odgovorio, Tormsa je dodao: "Neemo moi da se
zagrejemo ali bar emo biti suvi."
Dankan je ugledao sive obrise naznaenog mesta na oko tri stotine koraka od
njih. Uzdizalo se u visinu otprilike kao dva sprata neke kue iznad prljavog snega.
Odmah je prepoznao mesto: harkonenska isturena straarnica. Ovde su posmatrai
prebrojavali (i ponekad ubijali) ljude koji su prolazili. Bila je sagraena od
domorodakog blata koje se na jednostavan nain pretvorilo u ogromne cigle tako to
bi najpre bilo oblikovano u manje blatne cigle, a zatim pregrejavano pomou
irokopojasnog sagorevaa kakve su Harkoneni inae koristili pri rasterivanju
gomile.
Kada su doprli od nje, Dankan ugleda ostatke punopoljnog odbrambenog
titnika sa otvorima za paljbu usmerenim prema onima koji se pribliavaju. Neko je
pre mnogo vremena smrskao taj sistem. Iskrivljene rupe u mrei polja bile su

delimino obrasle bunjem. Ali otvori za paljbu ostali su slobodni. Oh, da - kako bi
omoguili onima unutra da vide ko im se pribliava.
Tormsa je zastao i oslunuo, paljivo ispitujui okolinu.
Dankan se zagledao u straarnicu. Dobro ih se seao. Ono to se sada nalazilo
pred njim predstavljalo je stvar koja je poput nekog deformisanog rastinja izrasla iz
prvobitnog cevastog semenja. Povrina je bila u toj meri sprena da je izgledala
staklasta. Izrasline i izboine odavale su mesta na kojima je bila izloena suvie
velikoj toploti. Erozija eona ostavila je tanane ogrebotine u njoj, ali prvobitni oblik je
ostao nedirnut. Podigao je pogled i prepoznao deo starog suspenzorskog sistema
liftova. Neko je na ispustu provizorno postavio ekrk sa dizalicom.
Znailo je to da je otvor u punopoljnom titniku bio nedavno napravljen.
Tormsa je nestao u tom otvoru.
Kao da je neko okrenuo prekida i Dankanovo seanje - vizija se izmeni.
Nalazio se u biblioteci ne-kugle sa Tegom. Projektor im je prikazivao moderni Isaji.
Pojam modernog udno mu je zvuao. Baronija je bila moderan grad, ako se pod
modernim podrazumeva tehnoloka udobnost koja je u skladu sa normama vremena.
Prevoz ljudi i materijala oslanjao se uglavnom na zrake koje su vodili suspenzori i to
u visinama. Nije bilo otvora u nivou tla. Upravo je to objanjavao Tegu.
Plan je bio fiziki pretoen u grad u kome je svaki kvadratni metar vertikalnog
i horizontalnog prostora bio iskorien za stvari koje nisu bile u vezi sa kretanjem
namirnica i ljudi. Otvori za navodee zrake zahtevali su samo onoliko prostora
koliko je bilo dovoljno da se prihvate univerzalne transportne kapsule na oba kraja.
Teg je rekao: "Idealan oblik bio bi cevast, sa ravnim vrhom za 'toptere."
"Harkoneni su vie voleli kvadrate i pravougaonike."
To je bilo tano.
Dankan se jasno seao Baronije, to ga je nateralo da se strese. Kroz nju su se
provlaile suspenzorske piste u obliku rupa za crve - neke su bile prave, neke
izuvijane, a neke su stremile uvis pod otrim uglovima... gore, dole, postrance. Sem
kada su bili u pitanju pravougaoni apsoluti koji su predstavljali harkonenski hir,
Baronija je bila sagraena prema jednom naroitom kriterijumu stanovanja:
maksimum izgradnje uz minimum potronje materijala.
"Zaravnjen vrh bio je jedini prostor namenjen ljudima u celoj toj prokletoj
stvari!" Prisetio se da je to rekao i Tegu i Lusili.
Gore na vrhu nalazili su se potkrovlja i straarnice - du ivica, na 'topterskim
pistama, na svim ulazima odozdo, oko svih parkova. Ljudi koji su iveli na vrhu
mogli su da zaborave na gomile telesa koja su ivela u neposrednoj blizini, tik ispod
njih. Na vrh nisu smeli da dopru ni mirisi ni buka tog metea. Sluge su morale da se
kupaju i oblae sanitetsku odeu pre no to bi se pojavljivale.
Teg je imao jedno pitanje: "Zato je to masovno ljudstvo pristajalo da ivi u
takvom jednom meteu?"

Odgovor je bio oigledan i on mu ga je objasnio. Napolju je bilo opasno.

Gradski upravljai su spoljanji svet predstavljali jo opasnijim nego to je on to u
stvari bio. Pored toga, svega je nekolicina neto malo znala o boljem ivotu napolju.
Jedini bolji ivot za koji su oni uli odvijao se na vrhu. A jedini put da se tamo dospe
bila je potpuna poniznost.
"To e se dogoditi i ti tu nita ne moe!"
Odzvanjao je jedan drugi glas u Dankanovoj glavi. Jasno ga je uo.
Pol!
Kako je to bilo udno, pomisli Dankan. To predvianje bilo je isto onoliko
arogantno koliko i najkrhkija mentatska logika.
Nikada ranije nisam mislio da je Pol arogantan.
Dankan je zurio u vlastito lice u ogledalu. Delom svoje svesti shvatio je da je
ovo bilo seanje iz vremena pre no to je postao gola. Iznenada, pred njim se stvori
neko drugo ogledalo, u kome je video svoje lice, ali izmenjeno. To tamnoputo
okruglo lice postojalo je sve grublje - onakvo kakvo bi i njegovo moglo da bude kada
sazri. On se zagleda u vlastite oi. Da, to su bile njegove oi. Jednom je uo kako
neko opisuje njegove oi kao 'modele peina'. Bile su duboko usaene ispod obrva, a
iznad visokih jagodica. Reeno mu je da je teko odrediti da li su mu oi tamnoplave
ili tamnozelene, sem u sluaju ako je osvetljenje bilo pravo.
To mu je rekla jedna ena. Nije mogao da je se seti. Pokuao je da isprui ruke
i dodirne kosu, ali one ga nisu posluale. Prisetio se da mu je kosa obojena. Ko je to
uinio? Neka starica. Kosa mu vie nije bila kapa od tamnih kovrda.
Vojvoda Leto zurio je u njega sa dovratka dnevne sobe na Kaladanu.
"Sada emo jesti", rekao je Vojvoda. Bila je to kraljevska naredba iz koje je
aroganciju uklonio prefinjeni osmeh to je govorio: "Neko je morao i to da kae."
ta se deava sa mojim umom?
Setio se da je sledio Tormsu do mesta na kome je, prema Tormsinoj tvrdnji,
trebalo da ih eka ne-brod.
Bila je to jedna velika zgrada koja se uzdizala u no. Ispod vee graevine
nalazilo se nekoliiko manjih spoljanjih zgrada. inilo se da su naseljene. U njima su
se mogli uti glasovi i zvuci maina. Na uskim prozorima nije se pojavilo nijedno
lice. Nijedna vrata se nisu otvorila. Dok su prolazili pored veih zgrada Dankan je
osetio miris jela. To ga je podsetilo da su toga dana jeli samo konate trake koje je
Tormsa zvao 'hranom za put'.
Uli su u mranu zgradu.
Zaslepila ih je svetlost.
Tormsine oi eksplodirale su u krvi.
Tama.
Dankan se zagleda u enino lice. I ranije je viao lica poput ovoga: jedinstvena
trodimenzionalna slika preuzeta iz neke due holo-sekvence. Gde je to bilo? Gde je

to video? Lice je bilo gotovo ovalno, sa tek neznatno proirenim elom koje je
kvarilo
njegove inae savrene crte.
Ona progovori: "Zovem se Murbela. Toga se nee seati, ali delim to s tobom
sada, u ovom trenutku, kada te obdelavam. Izabrala sam te."
Seam te se, Murbela.
Zelene oi bile su irom otvorene ispod zasvoenih obrva, tako da joj je lice
bilo podeljeno na sredinju oblast u koju su ulazili brada i mala usta, a koje je trebalo
naknadno ispitati. Usta su bila puna i on je znao da se mogu napuiti tokom sna.
Zelene oi zagledae se u njegove. Kako je samo hladan bio taj pogled. U
njemu se krila mo.
Neto dodirnu njegov obraz.
On otvori oi. Ovo nije bilo seanje! Ovo se dogaalo upravo sada!
Murbela! Bila je ovde, pa ga je napustila. Sada se vratila. Prisetio se da se
probudio nag na nekoj povrini... jastuku za spavanje. Prepoznao ga je pod rukama.
Murbela se skidala iznad njega, dok su ga njene zelene oi neverovatno prodorno
posmatrale. Poela je istovremeno da ga dodiruje na bezbroj mesta. Iz njenih usta
dopiralo je neno mrmljanje.
Osetio je blagu erekciju, gotovo bolnu u svojoj krutosti.
Nije bio u stanju da se odupre. Njene ruke klizile su preko njegovog tela. Njen
jezik. Mrmljanje! Njene usne dodirivale su ga po celom telu. Bradavice njenih grudi
lagano su mu prelazile preko obraza, prsa. Kada joj je uhvatio pogled propoznao je u
njemu svesno ustrojstvo.
Murbela se vratila i poela ispoetka!
Preko njenog desnog ramena ugledao je prostrani prozor od plaza i Lusilu i
Burzmalja iza te prepreke. Da li je to bio san? Burzmali je priljubio dlanove uz plaz.
Lusila je stajala prekrtenih ruku, sa meavinom besa i znatielje na licu. Murbela
mu promrmlja u desno uvo: "Moje ruke su kao vatra."
Telom je sakrivala lica iza plaza. Oseao je vatru gde god bi ga dodirnula.
Iznenada, plamen mu zahvati um. Skrivena mesta u njemu oivee. Pred oima
su mu prolazile crvene kapsule poput niza sjajnih kobasica. Osetio je kako gori. Eno
jedne pune kapsule; uzbuenje mu se irilo kroz svest. Te kapsule! Prepoznao ih je!
To je bio on... bile su...
Svi Dankani Ajdahoi, original i niz gola sjatie mu se u umu. Podseali su na
mahune koje prskaju i odriu svako drugo postojanje sem sopstvenog. Ugledao je
sebe kako lei smrvljen ispod jednog velikog crva sa ljudskim licem.
"Proklet da si, Leto!"
Smrvljen, smrvljen, smrvljen... stalno iz poetka.
Pao je proboden sardaukarskim maem. Bol je eksplodirao u jasni sjaj koji je
progutala tama.

Poginuo je u 'topteru koji se sruio. Pao je proboden noem Ribogovorniceubice. Umirao je, umirao, umirao.
I ponovo iveo.
Preplavilo ga je toliko seanja da se upita kako je uspevao da ih sva sauva.
Prijatnost koju je osetio drei tek roenu ker u naruju. Mousni mirisi neke
vatrene ene. Raznovrsni ukusi danijanskog odlinog vina. Zadihanost i iscrpljenost
posle napornih vebi na podijumu.
Akslotl rezervoari!
Seao se kako se pojavljuje stalno ispoetka: jarke svetlosti i nenih
mehanikih ruku. Ruke su ga okretale i on je, neusreditenim i nejasnim pogledom
navoroeneta, video veliku gomilu enskog tela... udovinu u svojoj nepokretnosti
usled debljine... Lavirint tamnih cevi povezivao je njeno telo sa ogromnim metalnim
kontejnerima.
Akslotl rezervoar?
Dahtao je zahvaen nizom seanja koja su se talasavo slivala u njega. Svi ti
ivoti! Svi ti ivoti!
Sada se seao onoga to su Tleilaksi usadili u njega, uronili mu u svest, onoga
to je ekalo na ovaj trenutak u kome je trebalo da ga zavede jedna benegeseritska
Utiskivaica.
Ovo je bila Murbela, a ona nije pripadala redu Bene Geserita.
Dodue, ona se nalazila ovde, na dohvat ruke, tako da je tleilako ustrojstvo
preuzelo na sebe brigu oko njegovih reakcija. Dankan je neno mrmljao i dodirivao
je s takvom spretnou da to zaprepasti Murbelu. Ne bi trebalo toliko da uestvuje!
Ne na ovaj nain! Desnom rukom drao joj je usne vagine dok joj je levom milovao
donje prljenove kime. U isto vreme njegove usne neno su prelazile preko njenog
nosa, zatim se sputale do njenih usana, te nastavile ka levom pazuhu.
A za sve to vreme neno je mrmljao u ritmu koji je pulsirao njenim telom,
ukljuivao je... slabio joj volju...
Pokuala je da se odvoji od njega kada je poeo da kod nje izaziva uestalije
odgovore.
Otkud je znao da treba da me dodirne na tom mestu u tom trenutku? I tom! I
tom! Oh, sveta steno Dura, otkud on to zna?
Dankan primeti da joj se grudi nadimaju, a nozdrve skupljaju. Video je da joj
se bradavice ukruuju i da se oko njih stvara tamni obru. Zamrmljala je i iroko
razmakla noge.
Uvaena Nalonice, pomozi mi!
Jedina Uvaena Nalonica koje je mogla da se seti bila je na sigurnom i od ove
prostorije delila su je zabravljena vrata i prepreka od plaza.

Murbelu preplavi oajnika energija. Odgovarala je na jedini nain na koji je

znala: dodirom, milovanjem, koristei se svim vidovima tehnike koju je tako
briljivo izuavala tokom dugih godina svoga egrtovanja.
Na sve to to bi uinila, Dankan je spremno odgovarao nekim neobuzdanim,
stimulativnim protivpokretom. Murbela shvati da vie nije u stanju da vodi rauna o
svojim odgovorima. Reagavala je automatski, crpei znanje iz izvora koji je bio
dublji od onog koji je zaposela njena obuka. Osetila je kako joj se steu vaginalni
miii. Osetila je kako se ubrzano vlai. Kada je Dankan prodro u nju ula je kako
stenje. Njene ruke, ake, noge, itavo njeno telo kretalo se u saglasnosti sa oba
sistema - dobro uvebanim automatizmom i veoma duboko uronjenom sveu o
drugaijim potrebama.
Kako mu je uspelo?
Talasi pomamnih kontrakcija krenue od glatkih miia karlice. Osetila je
njegov istovremeni odgovor, kao i jak mlaz ejakulacije. To je jo vie pojaalo njene
odgovore. Pomamno pulsiranje nasrnu iz kontrakcija njene vagine... napolje...
napolje. Ekstaza joj je razorila itav sistem oseanja. Naspram kapaka ugledala je
odsjaj belila. Svaki mii podrhtavao joj je u ekstazi kakvu nije ni sanjala da moe da
doivi.
Talasi ponovo pokuljae napolje.
Ponovo i ponovo.
Ona im izgubi broj.
Kada je Dankan mrmljao i ona je mrmljala i talasi su ponovo kuljali napolje.
I ponovo...
Nije bila svesna proticanja vremena, ni okoline, ve samo ovog uranjanja u
jednu beskonanu ekstazu.
Istovremeno je elela da ekstaza veno potraje, a i da se okona. Ovo ne bi
trebalo da se dogaa jednoj eni! Uvaena Nalonica ne bi trebalo to da iskusi.
Pomou ovakvih oseanja vladalo se mukarcima.
Dankan izroni iz ustrojstva odgovora koji su bili uneti u njega. Postojalo je jo
neto to je trebalo da obavi. Nije mogao da se seti ta je to bilo.
Lusila?
Zamiljao ju je mrtvu pred sobom. Ali ova ena nije bila Lusila; ovo je bila...
ovo je bila Murbela.
U njemu je ostalo jo vrlo malo snage. Podigao se sa Murbele i uspeo da zadri
na kolenima. Njene ake su se uzbueno pokretale, ali on nije mogao da razume
zato.
Murbela pokua da odgurne Dankana od sebe, ali njega nije bilo. Istog asa je
otvorila oi.

Dankan je kleao nad njom. Nije imala pojma koliko je vremena prolo.
Pokuala je da prikupi snagu i ustane, ali nije uspela. Polako joj se vraala mo
rasuivanja.
Zagledala se u Dankanove oi, shvativi u tom trenutku ko mora da je bio taj
mukarac. Mukarac? Bio je to samo mladi. Ali inio je stvari... stvari... Sve
Uvaene Nalonice bile su upozorene. Postojao je gola koga su Tleilaksi naoruali
zabranjenim znanjem. Taj gola mora biti ubijen!
U njene miie nahrupi slabi priliv snage. Ona se uzdie na laktove. Borei se
za vazduh, pokuala je da se otkotrlja od njega, ali samo pade nazad na mekanu
povrinu.
Svetog mu kamena Dura! Ovom mukarcu ne sme biti dozvoljeno da ivi! Bio
je gola i bio je u stanju da ini stvari koje su bile dozvoljene samo Uvaenim
Nalonicama. Istovremeno je elela da nasrne na njega i da ga ponovo povue na
sebe. Ekstaza! Znala je da bi u ovom trenutku uinila sve to bi od nje zatraio.
Uinila bi to za njega.
Ne! Moram ga ubiti!
Ona se jo jednom podie na laktove i iz tog poloaja uspe da sedne.
Zamuenim pogledom osmotri prozor iza koga je zatvorila Veliku Uvaenu
Nalonicu i vodia. Jo su tamo stajali i posmatrali ih. Lice mukarca bilo je rumeno.
Lice Velike Uvaene Nalonice bilo je nepokretno, kao sam kamen Dura.
Kako moe tako mirno da stoji posle svega to je ovde videla? Velika Uvaena
Nalonica mora ubiti golu!
Murbela dade znak eni iza plaza i otkotrlja se do zakljuanih vrata koja su se
nalazila pored jastuka za spavanje. Jedva je uspela da odmandali i otvori vrata pre no
to je ponovo pala. Podigla je pogled prema mladiu koji je kleao. Znoj se
presijavao na njegovom telu. Njegovom divnom telu...
Ne!
Oajanje je primora da se ponovo spusti na pod. Prvo je kleala i tek je
snagom volje uspela da ustane. Vraala joj se snaga, ali kolena su joj i dalje klecala
dok je posrtala oko podnoja jastuka za spavanje.
Sama u to uiniti bez razmiljanja. Moram to uiniti.
Telo joj se previjalo s jedne na drugu stranu. Pokuala je da povrati ravnoteu i
da usmeri udarac prema njegovom vratu.
Ovaj udarac dobro je nauila tokom dugih asova uvebavanja. Njime bi
trebalo da mu slomije grkljan. rtva bi se trenutno uguila.
Dankan s lakoom izbee udarac, ali bio je spor... spor.
Murbela gotovo pade pored njega, ali je zadrae ruke Velike Uvaene
Nalonice.
"Ubij ga", zadahta Murbela. On je taj na koga su nas upozorili. On je taj!

Murbela oseti neije ruku na vratu, neije prste kako pomamno pritiskaju
spletove nerava ispod uiju.
Poslednje to je Murbela ula pre no to se onesvestila bile
su rei Velike Uvaene Nalonice: "Nikoga neemo ubiti. Ovaj gola ide na
Rakis."
43.
Do najgoreg mogueg suparnitva dolazi meu jedinkama istoga roda. Vrsta
razara potrebe. Rast ograniava potrebu koja je prisutna i u najmanjem obimu. I
najmanji povoljni uslov kontrolie stopu rasta. (Zakon minimuma)

Iz 'Arakiskih lekcija'
Zgrada se nalazila malo podalje od jedne iroke avenije iza zaklona od drvea i
s panjom odravanih cvetnih ivica. ivice su stvarale lavirint sa belim stubovima
oveje visine koji su razgraniavali zasaene oblasti. Svako vozilo koje je ulazilo ili
izlazilo smelo je da se kree samo puzei. Tegova vojnika svest sve ovo pomno
zabelei dok ga je oklopljeno povrinsko vozilo nosilo prema vratima. Ratni maral
Muzafar, koji se pored njega jedini nalazio u zadnjem delu kola, shvati ta to Teg
uoava te ree:
"Odozgo nas titi sistem uzdunog snopa."
Jedan vojnik u kamuflanoj unifomi sa dugakom laserskom pukom
prebaenom preko ramena otvori vrata i stade u stavu mirno kada ugleda Muzafara.
Teg krenu za njim. Prepoznao je ovo mesto. Bila je to jedna od 'sigurnih'
adresa koje mu je nabavila benegeseritska sluba bezbednosti. Oigledno je da je
obavetenje koje je posedovalo Sestrinstvo bilo zastarelo. Dodue, odnedavno
zastarelo, jer Muuzafar niim nije pokazao da bi Teg trebalo da zna za ovo mesto.
Dok su koraali prema vratima Teg primeti da je jo jedan zatitni sistem, koji
je uoio pri svom prvom obilasku Isajia, ostao netaknut. Sastojao se od stubova du
prepreka od drvea i ivica koji su se tek neznatno razlikovali. Ti stubovi bili su
skenlaseri kojima se upravljalo iz jedne od odaja u zgradi. Konektori u obliku
dijamanata 'oitavali' su oblast izmeu njih i zgrade. Na najmanji dodir dugmeta u
straarskoj odaji skenlaseri bi iseckali na komade sve ivo to bi se nalo u njihovom
polju dejstva.
Muzafar zastade na vratima i zagleda se u Tega. "Uvaena Nalonica koju ete
ovde sresti najmonija je od svih koje su ovamo dole. Zadovoljava se samo
potpunom pokornou."

"Treba li to da shvatim kao upozorenje?"

"Mislio sam da ete razumeti. Oslovljavajte je samo sa Uvaena Nalonice.
Nikako drugaije. Ulazimo. Bio sam tako slobodan da vam nabavim novu uniformu."
Prostoriju u koju ga Muzafar uvede Teg nije video tokom svoje prethodne
posete. Bila je mala i natrpana crno obloenim kutijama koje su otkucavale; za njih
dvojicu ostalo je malo prostora. Mesto je osvetljavala jedna jedina uta sjajna kugla.
Muzafar se smesti u uglu, dok je Teg skidao kruto i izguvano jednodelno odelo koje
nije menjao otkada je napustio ne-kuglu.
"Izvinite to vam ne mogu ponuditi i da se okupate", ree Muzafar. "Ne
smemo odugovlaiti. Ona postaje nestrpljiva.
Teg kao da je, promenivi odelo, postao nova linost. Crna odora bila je
upravo onakva na kakvu je navikao; ak su i oznake ina bile istovetne. Znai, pred
Uvaenom Nalonicom trebalo je da se pojavi baar Sestrinstva. Zanimljivo. Jo
jednom se u punoj meri oseao kao baar, mada ga to mono oseanje nikada nije ni
napustilo. Dodue, uniforma ga je upotpunila i obznanila kao baara. U ovoj odori
nije bilo potrebno da na bilo koji drugi nain istie ko je.
"Tako je ve bolje", primeti Muzafar dok je izvodio Tega u ulazni hodnik i
kretao se prema vratima kojih se Teg seao. Da, ovde je sreo 'sigurne' veze. Tada je i
uoio nain rada sobnih ureaja koji izgleda nisu bili menjani. Nizovi mikroskopskih
komeja oiviavali su tavanicu i zidove, zaklonjeni srebrnim voicama za lebdee
sjajne kugle.
Posmatrani ne vidi posmatrae, pomisli Teg. A posmatrai imaju milijardu
oiju.
Njegova dvostruka vizija govorila mu je da ga ovde oekuje opasnost, ali ne i
trenutno nasilje.
Ova prostorija, oko pet metara dugaka i etiri metra iroka, predstavljala je
mesto na kome su se obavljali poslovi na visokom nivou. Kao protivvrednost novcu
ovde se na uvid nije davala roba. Ljudi su na ovom mestu viali samo prenosive
ekvivalente svega to je vailo kao valuta - moda melan ili savreno oblo soskamenje veliine one jabuice, koje je odjednom postajalo sjajno i meko ili je
zrailo menjajui se poput duge u zavisnosti od svetlosti to je padala na njega ili od
tela to ga je dodirivalo. Ovo je bilo mesto na kome su se danikin melana ili
naborana kesica sos-kamenja primali kao neto prirodno. Cena neke planete mogla se
ovde izmeniti samo klimanjem glave, treptajem oka ili mrmljanjem. Ovde nikad nee
biti vien novanik sa novcem. Najpriblinija stvar tome mogli bi biti tanki koveii
od transluksa, iz ije bi unutranjosti, koja je bila zatiena od otrova, izlazili jo tanji
listovi ridulijanskog kristala sa veoma velikim ispisanim brojevima i podacima koji
se nisu mogli krivotvoriti.
"Ovo je banka", ree Teg.

"ta?" Muzafar je zurio u zatvorena vrata na suprotnom zidu. "Oh, da. Uskoro
e stii."
"Ona nas, razume se, sada promatra."
Muzafar nita ne odgovori, ali izgledao je smrknut.
Teg se osvrnu oko sebe. Da li se ita izmenilo od njegove prethodne posete?
Nije primetio nikakve znaajne promene. Pitao se da li se svetilita poput ovog
uopte menjaju tokom eona. Na podu se nalazio vlaan tepih, mekan i beo poput
stomaka krznatog kita. Svetlucao je lanom vlanou, koju je samo vino oko moglo
da otkrije. Golo stopalo (ovo mesto nikad nije videlo golo stopalo) osealo bi se na
njemu kao da ga neto suvo miluje.
U sreditu prostorije nalazio se uzan sto dugaak oko dva metra. Ploa mu je
bila najmanje dvadeset milimetara debela. Teg je nagaao da je od danijanske
akarande. Duboka smea povrina bila je uglaana do te mere da je njen sjaj upijao
lik, a duboko ispod same povrine nazirale su se vene nalik na rene tokove. Oko
stola su se nalazile samo etiri admiralske stolice - stolice koje je napravio neki
majstor umetnik od istog drveta od koga je bio i sto, dok je sedita i naslone
tapacirao lurkoom u tonu uglaanog drveta.
Samo etiri stolice. Vie bi bilo preterano. Proli put nije isprobao nijednu od
stolica, a nije seo ni sada, mada je znao s ime bi se njegovo telo tamo susrelo - sa
udobnou gotovo ravnoj onoj koju su pruale prezrene psu-naslonjae. Razume se,
nisu se s njima mogle meriti u pogledu mekoe i podudaranja sa telesnim oblinama.
Suvina udobnost moe onoga ko sedi da namami na oputanje. Ova prostorija i njen
nametaj jasno su govorili: "Oseaj se udobno, ali ostani budan."
Tegu pade na um da ovek koji se nae na ovom mestu mora biti ne samo
razuman, ve da mu i lea moraju biti zatiena. Do tog zakljuka doao je jo pri
prethodnoj poseti i njegovo miljenje nije se promenilo.
Nije bilo prozora, sem onih koje je video spolja i na kojima su poigravale linije
svetlosti - energetske prepreke koje su sluile za odbijanje nasilnika i
onemoguavanje bekstva. Teg je znao da takve prepreke same po sebi predstavljaju
opasnost, ali bilo je vano ono to se pod njima podrazumevalo. Koliina energije
potrebna za njihovo napajanje bila bi dovoljna da se jedan veliki grad snabdeva
strujom tokom ivota najstarijeg stanovnika.
Ovo rasipanje bogatstva nije bilo sluajno.
Vrata koja je Muzafar posmatrao otvorie se lakim trzajem.
Opasnost!
Jedna ena u svetlucavoj zlatnoj odori skliznu u prostoriju. Tkanina se
prelivala u crvenoutim nijansama.
Bila je stara!
Teg nije oekivao enu toliko zalu u godine. Lice joj je bilo poput neke
izborane maske. Oi duboko usaene i ledeno zelene. Nos joj je liio na produeni

kljun ija je senka dodirivala tanke usne i sledila otri ugao brade. Crna okrugla
kapica gotovo joj je prekrivala sedu kosu.
Muzafar se pokloni.
"Ostavi nas", ree ona.
On se udalji bez rei kroz vrata na koja je ona ula. Kada se vrata za njim
zatvorie, Teg joj se obrati: "Uvaena Nalonice."
"Znai, vi mislite da je ovo banka." U glasu joj se osealo lagano
podrhtavanje.
"Razume se."
"Uvek postoji nain da se transferiu velike sume novca ili da se proda sila",
ree ona. "Ne govorim o sili koja pokree fabrike, ve o sili koja vlada Ijudima."
"A za to uvek postoje udni nazivi kao to su vlada, drutvo ili civilizacija",
odgovori Teg.
"Pretpostavljala sam da ste veoma inteligentni", ree ona.
Zatim izvue jednu od stolica i sede, ali ne dade Tegu nikakav znak da bi i on
to trebalo da uni. "Sebe zamiljam kao bankara. To me poteuje mnogih zbrkanih,
bednih i preopirnih izlaganja." Teg nita ne odgovori. Izgleda da i nije bilo potrebe
da uini tako neto. Nastavio je da je prouava.
"Zato me tako posmatrate?" upita ona.
"Nisam oekivao da ete biti tako stari", ree on.
"He, he, he. Imamo mi za vas mnoga iznenaenja, baare. Kasnije e moda
neka mlada Uvaena Nalonica promrmljati svoje ime dok vas bude obeleavala.
Zahvalite Duru ako se to dogodi."
On klimnu, ne shvativi ba mnogo od onoga to je rekla.
"Ova zgrada je takoe stara", ree ona. "Posmatrala sam vas dok ste ulazili. Da
li vas i to iznenauje? Ili moda ne?"
"Ne."
"Ova zgrada nije pretrpela neke vee promene nekoliko hiljada godina.
Sagraena je od materijala koji e jo dugo trajati."
On pogledom okrznu sto.
"Oh, ne mislim na drvo. Ispod njega su polatin, polaz i prombat. Tri P-a koji
nikada ne izneveravaju nunost."
Teg je i dalje utao.
"Nunost", ree ona. "Da li imate primedbi na nune stvari koje su vas
snale?"
"Moje primedbe nisu od znaaja", odgovori on. ta to eli da dokui? Bilo je
jasno da ga prouava. Kao i on nju.
"Smatrate li da se neko ikada pobunio protiv onoga to ste mu uinili?"
"Nesumnjivo."

"Vi ste po prirodi zapovednik, baare. Smatram da ete nam biti od velike
koristi."
"Oduvek sam mislio da sam od najvee koristi sam sebi."
"Baare! Pogledajte me u oi!"
On poslua i primeti kako joj se sitne narandaste pege javljuju na
beonjaama. Oseanje opasnosti bilo je veoma snano.
"Ako ikada budete videli da su mi oi potpuno narandaste, uvajte se!" ree
ona. "To e znaiti da ste me uvredili jae nego to to mogu da dopustim."
On klimnu u znak da je razumeo.
"Dopada mi se to to umete da zapovedate, ali sa mnom to nije sluaj! Dobri
ste da zapovedate ljamu i to je jedina uloga koju imamo za takve kao to ste vi."
"ljam?"
Ona nemarno odmahnu rukom. "Onima napolju. Poznajete ih. Nisu ba mnogo
radoznali. Nikakva vana pitanja nikada ne dopiru do njihove svesti."
"Pretpostavljao sam da tako mislite."
"Radimo na tome da tako i ostane", sloi se ona. "Ono to dopre do njih to je
ve prolo kroz gust filter koji ne proputa nita od onoga to nema trenutnu vrednost
za opstanak."
"Bez vanih pitanja", bocnu je on.
"Uvreeni ste, ali ne mari", ree ona. "Za one napolju vana pitanja su: 'Hou
li danas jesti?''Da li za noas imam zaklon koji nee pohoditi napadai ili gamad?'
Luksuz? Luksuz predstavlja imati drogu ili pripadnika suprotnog pola koji je u stanju
da za neko vreme zauzdava zver."
A ti si ta zver, pomisli on.
"Troim na vas izvesno vreme, baare, jer shvatam da nam moete biti od vee
koristi nego Muzafar. A on je odista vredan. Upravo u ovom trenutku ga isplaujemo
to vas je doveo u dobrom stanju."
Poto je Teg i dalje utao ona se zakikota. "Ne smatrate da ste u dobrom
stanju?"
Teg ostade nem. Da mu nisu u hranu stavili neku drogu? Razabirao je
treperenje u udvostruenoj viziji, ali nasilja je iz nje nestalo posle povlaenja
narandastih pega iz oiju Uvaene Nalonice. Dodue, trebalo je izbegavati njena
stopala. Ona su predstavljala ubojito oruje.
"Stvar je samo u tome to vi o ljamu imate pogreno miljenje", nastavi ona.
Sreom, on sam sebe ograniava do krajnjih granica. Negde u dubini svoje najdublje
svesti oni su toga svesni, ali nisu u prilici da vreme troe na bilo ta drugo to nije u
neposrednoj vezi sa opstankom."
"Ne mogu postati bolji?" upita on.
"Ne smeju postati bolji! Oh, staramo se da samopoboljanje ostane njihov
veliki hir. Razume se, od toga nikada nema nita."

"Jo jedan luksuz koji im je zabranjen", ree on.

"To nije luksuz! Nepostojanje! Ono mora biti zatvoreno za sva vremena iza
prepreke koju volimo da nazivamo zatitnikim neznanjem."
"Ono to ne zna ne moe te povrediti."
"Baare, ne dopada mi se va ton."
Narandaste pege ponovo zaigrae u njenim oima. Meutim, oseanje nasilja
ieze im se ona ponovo zakikota. "Ono ega se uvate suprotno je onome-to-neznate. Poduavamo da novo znanje moe biti opasno. Jasno vam je ta iz toga
proistie: svako novo znanje znai ne-opstanak!"
Vrata iza Uvaene Nalonice se otvorie da propuste Muzafara koji se vratio.
Bio je to neki drugi Muzafar; lice mu je sijalo, a oi blistale. On kruto stade iza
stolice Uvaene Nalonice.
"Jednog dana moi u i vama da dozvolim da ovako stojite iza mene", ree
ona. "U mojoj je moi da to uinim."
ta li su uinile Muzafaru? upita se Teg. ovek je izgledao kao da je drogiran.
"Jasno vam je da posedujem mo?" upita ona.
On proisti grlo. "To je oigledno."
"Ne zaboravite da sam ja bankar. Upravo smo izvrili uplatu na raun naeg
vernog Muzafara. Da li si nam zahvalan, Muzafare?"
"Jesam, Uvaena Nalonice." Glas mu je bio rapav.
"Sigurna sam da u glavnim crtama shvatate o kakvoj je vrsti sile re, baare",
ree ona. "Bene Geserite su vas dobro obuile. Dosta su talentovane, ali bojim se da
nisu talentovane u onoj meri u kojoj smo to mi."
"A meni je reeno da ste veoma brojne", ree on.
"Klju nije u naoj brojnosti, baare. Sila kakvu mi posedujemo moe se
usmeriti tako da i mali broj moe njome upravljati."
On pomisli da ga podsea na neku asnu majku, jer je davala odgovore koji
nisu mnogo otkrivali.
"U sutini", ree ona, "sila kao to je naa moe da postane sastavni deo
opstanka mnogih ljudi. Tada bi nam za vladavinu bila dovoljna i pretnja da naa
naklonost moe prestati." Ona baci pogled preko ramena. "Muzafare, da li bi ti eleo
da izgubi nau naklonost?"
"Ne, Uvaena Nalonice." Doslovce se stresao!
"Pronali ste neku novu drogu", primeti Teg.
Njen smeh bio je spontan, glasan i gotovo razuzdan. "Ne, baare! Imamo
staru."
"Pretvoriete me u zavisnika?"
"Poput svih onih kojima vladamo, baare, i vi imate mogunost izbora: smrt ili
pokornost."

"To je ba stari izbor", sloi se on. U emu se sastojala neposredna pretnja?

Nije mogao da oseti nasilje. Upravo suprotno. Njegova dvostruka vizija prikazala mu
je izlomljene odseve krajnje ulnih prizvuka. Zar su se nadali da mogu neto
utisnuti?
Ona mu se nasmei; izraz lica bio joj je reit, ali ispod te reitosti krilo se neto
ledeno.
"Hoe li nam sluiti, Muzafare?"
"Verujem da hoe, Uvaana Nalonice."
Teg se namrti dok je razmiljao. Postojalo je neto krajnje zlo u vezi s ovim
parom. Prkosili su svakoj moralnosti na osnovu kojih je gradio svoje ponaanje.
Prijalo mu je da se podseti kako nijedno od ovo dvoje nita nije znalo o udnoj stvari
koja mu je ubrzala reakcije.
Izgleda da su uivali u njegovoj zbunjenoj nelagodnosti.
Teg se malo smiri, shvativi da nijedno od ovo dvoje nije stvarno uivalo u
ivotu. Jasno je to u njima nazirao oima kojima ga je Sestrinstvo nauilo da gleda.
Uvaene Nalonice i Muzafar zaboravili su, ili, jo verovatnije, napustili su sve to je
podsticalo opstanak ljudskih bia sposobnih za radost. Mislio je da oni verovatno
vie nisu bili u stanju da pronau radosti u svojim vlastitim telima. Njihova
egzistencija pre e biti da je egzistencija voajera, venih posmatraa koji sve vreme
podseaju kako je ranije bilo, pre no to su poeli da se pretvaraju u ono to su sada ma ta to bilo. ak i kada bi duboko ogrezli u izvoenju neega to im je nekada
priinjavalo zadovoljstvo, morali bi svaki put da posegnu za novim krajnostima kako
bi makar dotakli ivice vlastitih seanja.
Osmeh Uvaene Nalonice postade iri, otkrivi niz sjajno belih zuba.
"Pogledaj ga, Muzafare. On ni ne sumnja ta smo mi sve u stanju da uinimo."
Teg je ovo uo, ali i video oima koje su obuile Bene Geserite. Nijedan
miligram prostodunosti nije preostao u ovo dvoje. Njih nita nije moglo iznenaditi.
Za njih nita nije moglo biti odista novo. Pa ipak, kovali su zavere i izmiljali,
nadajui se da e ova krajnost izazvati uzbuenje koga su se seali. Znali su da se to
nee dogoditi, razume se, ali oekivali su da iz tog iskustva izvuku samo jo vie
uspaljenog besa koji e im posluiti kao osnov za oblikovanje novog pokuaja da
dosegnu nedohvatljivo. To je bio njihov nain razmiljanja.
Teg im isporui osmeh, koristei se do krajnjih granica umeem koje je stekao
kod Bene Geserita. Bio je to osmeh pun saaljenja i pravog zadovoljstva zbog
vlastitog postojanja. Znao je da je to najvea uvreda koja im se moe uputiti i video
je da je pogodila cilj. Muzafar ga mrko pagleda. Oi Uvaene Nalonice postae
najpre narandaste od besa, da bi se zatim rairile u iznenaenju, a tada, sasvim
lagano, u njima poe da se oitava zadovoljstvo. Ovo nije oekivala! Bilo je to neto
novo za nju!

"Muzafare", ree ona dok joj se narandasta boja povlaila iz oiju, "dovedi
Uvaenu Nalonicu koja je izabrana da obelei naeg baara."
Dvostruka vizija upozori Tega na neposrednu opasnost i on konano shvati.
Mogao je da oseti kako se svest o njegovoj vlastitoj budunosti iri prema napolje,
poput talasa, dok sila raste u njemu. Nastavljala se divlja promena u njegovoj
unutranjosti! Oseao je kako se energija iri. Sa njom dooe razumevanje i
mogunost izbora. On ugleda sebe u obliku kovitlaca kako divlja kroz ovu zgradu,
ostavlja za sobom razbacana tela (meu njima Muzafara i Uvaenu Nalonicu) te
itav ovaj kompleks koji je posle njegovog odlaska liio na klanicu.
Moram li to uiniti? upita se on.
Svako koga ubije traie nove rtve. Dodue, shvatao je potrebu svega toga,
kao i to je konano shvatio Tiraninov plan. Bol koji je video da e doiveti umalo ga
nije naterao da krikne, ali nekako uspe da se uzdri.
"Da, dovedite mi tu Uvaenu Nalonicu", ree on, svestan da je to jedna manje
koju e kasnije morati da trai kako bi je ubio na nekom drugom mestu u zgradi.
Najpre, mora zauzeti prostoriju iz koje se upravljalo skenlaserima.
44.
Oh, ti koji zna koliko mi ovde patimo,
ne zaboravi nas u svojim molitvama.
Znak iznad Arakenskog polja za sletanje (Istorijski zapisi: Dar-es-Balat)'
Taraza je promatrala sneno lepranje cvetnih latica naspram srebrnastog
jutarnjeg neba Rakisa. Nebo se prelivalo u opalskom sjaju koji, uprkos svim svojim
pripremama, nije predvidela. Rakis je bio pun iznenaenja. Ovde na ivici krovne
bate u Dar-es-Balatu snano se oseao prividan miris pomorande koji je
nadjaavao sve ostale mirise.
Nikada ne podlei uverenju da si pronikao u dubine nekog mesta... ili nekog
ljudskog bia, podseti se ona. Razgovor kaji je voen ovde napolju bio je okonan,
ali izgovorene misli izmenjene pre samo nekoliko minuta jo su odzvanjale
unaokolo. Dodue, svi su se sloili da je dolo vreme da se neto preduzme. Uskoro
e eana 'igrati pred crvom' za njih i jo jednom prikazati svoje umee.
Vaf i jedan novi predstavnik svetenstva uestvovae u tom svetom dogaaju,
ali Taraza je bila ubeena da niko od njih nije znao pravu prirodu onoga emu e
prisustvovati. Vaf se, razume se, dasaivao dok mu je pogled lutao unaokolo. Jo nije
mogao da se oslobodi nepoverenja prema svemu to je video ili uo, a to je druge
razdraivalo. udna je bila ta meavina nepoverenja i straha proisteklog iz injenice

da se nalazi na Rakisu. Branio se ispoljavajui bes prema svima, smatrajui da ovde

vladaju budale.
Odrade se vrati iz prostorije za sastanke i stade pored Taraze.
"Krajnje sam uznemirena zbog izvetaja sa Gamua", ree
Taraza. "Donosi li neto novo?"
"Ne. Stvari su tamo oigledno jo haotine."
"Reci mi, Dar, ta misli da bi trebalo da uradimo?"
"Stalno mi se motaju po glavi Tiraninove rei upuene enoi: 'Bene Geserit je
veoma blizu onoga to bi trebalo da bude, a ipak veoma daleko od toga.'"
Taraza pokaza prema otvorenoj pustinji s druge strane muzejskog gradskog
kanata. "On je jo tamo napolju, Dar. Ubeena sam u to." Taraza se okrenu, kako bi
se suila sa Odrade. "I eana razgovara s njim."
"On je izgovorio tolike lai", ree Odrade.
"Nije lagao u vezi vlastitog preobraaja. Seti se ta je rekao. 'Svaki moj
nasledni deo nosie zapreten u sebi deo moje svesti, izgubljen i bespomoan - bisere
mene samog koji e se naslepo kretati u pesku, zasvagda uhvaeni u beskonanom
snu.'"
"Da ne veruje suvie u mo tog sna?" zapita Odrade.
"Moramo obnoviti Tiraninovo ustrojstvo! Do najmanjih pojedinosti!"
Odrade uzdahnu, ali nita ne ree.
"Nikada nemoj potcenjivati mo neke ideje", ree Taraza. "Atreidi su uvek bili
filozofi to se vladavine tie. A filozofija je opasna, jer podstie stvaranje novih
ideja."
Odrade je i dalje utala.
"Crv to sve nosi u sebi, Dar! Sve sile koje je pokrenuo jo su u njemu."
"Da li ti to, Tar, pokuava da ubedi mene ili sebe?"
"Kanjavam te, Dar. Upravo onako kako Tiranin jo nas kanjava."
"Zato to nismo ono to bi trebalo da budemo? Ahh, evo eane i ostalih."
"Crvov jezik, Dar. To je ono to je vano."
"Ako ti tako kae, Vrhovna majko."
Taraza uputi jedan ljutit pogled prema Odrade, koja poe da pozdravi
pridolice. Odrade je bila uznemirujue potitena.
eanino prisustvo, dodue, podsetilo je Tarazu na cilj kome je teila. Prole
noi eana je prikazala svoj ples, izvevi ga u velikoj odaji muzeja naspram pozadine
od tapiserija; bio je to egzotian ples izveden naspram egzotine zainske draperije
na kojoj su bili prikazani pustinja i crvi. Ona kao da je bila deo te draperije, prilika
projektovana iz stilizovanih dina i njihovih tanano izraenih progonjenih crva. Taraza
se setila kako je eanina smea kosa vijorila u vrtoglavom plesu, izvijajui se u
nejasnam luku. Svetlost sa strane isticala je crvenkaste nijanse njene kose. Oi su joj
bile zatvorene, ali to nije bilo lice koje se odmara. Njena vatrena puna usta, irenje

nozdrva i izbaena brada odavali su uzbuenje. U njenim pokretima ogledala se

unutranja sloenost nabubrele mladosti.
Ples je njen jezik, pomisli Taraza. Odrade je u pravu. Gledajui ga mi emo ga
nauiti.
Vaf je ovog jutra izgledao nekako povuen. Teko je bilo odrediti da li njegove
tmurne oi gledaju prema napolje ili prema unutra.
Sa Vafom je bilo Tuluan, tamnoput i zgodan Rakijanac koga su svetenici
izabrali za svoga predstavnika koji e prisustvovati dananjem 'svetom dagaaju'.
Taraza ga je upoznala tokom prikazivanja plesa i otkrila da Tuluan na neki neobian
nain nikada nema potrebu da kae 'ali', mada je ta re ipak uvek bila prisutna u
svemu to bi izgovorio. Savreni birokrata. Bio je u pravu to nije oekivao da e
daleko stii, jer e uskoro doiveti jedno veliko iznenaenje. To saznanje nije u njoj
izazvalo nimalo saaljenja prema njemu. Tuluan je bio mladi mekih crta lica,
suvie obian za tako poverljiv poloaj. Razume se, u njemu je bilo dosta toga to se
nije primeivalo na prvi pogled. Ali i manje od toga.
Vaf se uputi u drugi kraj bate, ostavivi Odrade i eanu sa Tuluanom.
Gubitak mladog svetenika mogao se podneti. To je uglavnom i objanjavalo
injenicu da je upravo on bio izabran za ovu pustolovinu. Govorilo joj je da je
dosegla upravo onaj nivo na kome se moglo oekivati nasilje. Taraza, dadue, nije
verovala da bi se jedna svetenika klika usudila da nanese zlo eani.
Draemo se eane.
Imali su veoma napornu nedelju od dana kada su prisustvovali prikazivanju
seksualnog savrenstva kurvi. Bila je to i veoma uznemirujua nedelja, kada je
jednom poela. Odrade je bila zaposlena oko eane. Taraza bi vie volela da je Lusili
mogla da poveri ovaj zamorni zadatak oko obrazovanja, ali ovek se mora zadovoljiti
onim to ima pri ruci, a Odrade je oigledno bila najpodobnija osoba za takvu vrstu
poduavanja na itavam Rakisu.
Taraza pogleda unazad prema pustinji. ekali su na 'toptere iz Kina sa
njihovim teretom - veoma vanim posmatraima. VVP nisu jo kasnili, ali su bili u
urbi, kao to je uvek bio sluaj kod takvih ljudi.
eana je, izgleda, dobro napredovala u svom seksualnom vaspitanju, mada
Taraza nije imala visoko miljenje o mukim uiteljima koje je Sestrinstvo imalo na
raspolaganju na Rakisu. Prve noi koju je ovde provela pozvala je jednog slugu
mukarca. Kasnije je ocenila da je uloila suvie truda za ono malo radosti i zaborava
koje joj je on doneo. A ta je to trebalo da zaboravi? Zboraviti je znailo biti slab.
Nikada ne zaboravljaj!
Dodue, to je ono to su kurve radile. Trgovale su zaboravom. Uopte nisu bile
svesne Tiraninovog neprekidnog uticaja koji je poput mengela stezao sudbinu ljudi,
niti potrebe da se taj uticaj okona.
Taraza je prethodnog dana tajno prislukivala seansu izmeu eane i Odrade.

Zato sam prislukivala?

Devojica i njena uiteljica nalazile su se ovde u bati na krovu; sedele su
jedna naspram druge na klupama dok je jedan pokretni iksijanski priguiva
prikrivao njihove rei od svakoga ko nije posedovao kodiranog prevodioca.
Priguiva su pridravali suspenzori tako da je lebdeo iznad njih dve poput nekog
udnog kiobrana, poput crnog diska koji je projektovao smetnje to su prikrivale
pokrete njihovih usana i zvuk glasova.
Za Tarazu koja je stajala u dugakoj prostoriji za sastanke sa siunim
prevodiocem u levom uvetu, lekcija to se odvijala bila je nalik na neko isto tako
iskrivljeno seanje.
Kada su mene uili ovim stvarima, mi nismo znale ta kurve Ratrkanih sve
mogu.
"Zato se kae da je u pitanju sloenost seksa?" upita eana. "Mukarac koga
si sino poslala neprestano je to ponavljao."
"Mnogi veruju da to razumeju, eana. Moda niko nikada nije shvatio, jer
takve rei obino postavljaju vee zahteve umu nego telu."
"Zato ne smem da iskoristim nita od onoga to smo videle da ine
Liceigrai?"
"eana, sloenost se krije unutar sloenosti. Seksualne sile su ljude nagonile i
na velika i na gnusna dela. Govorimo o 'seksualnoj snazi' i 'seksualnoj energiji' i
stvarima kao to su 'poriv elje koja navire'. Ne poriem da se takve stvari mogu
primetiti. Ali ono to mi ovde razmatramo jeste sila koja je toliko mona da moe
unititi i tebe i sve to smatra vrednim."
"To je ono to pokuavam da razumem. U emu kurve gree?"
"One zanemaruju vrste u svom delanju, eana. Mislim da to ve moe osetiti.
Tiranin je to sigurno znao. ta je drugo bila njegova Zlatna staza do vizija seksualnih
sila na delu koje stalno obnavljaju ljudski rod?"
"Zar kurve ne stvaraju?"
"One uglavnom pokuavaju da pomou ove sile vladaju svojim svetovima."
"Izgleda da u tome i uspevaju."
"Ahhh, ali kakve protivsile time izazivaju?"
"Ne razumem."
"Zna za Glas i kako njime moe vladati nekim ljudima?"
"Ali ne svim."
"Tano. Civilizacija koja se tokom dugog razdoblja izlae Glasu razvija naine
da se prilagodi ovoj sili, spreavajui na taj nain da oni koji se koriste Glasom njima
manipuliu."
"Znai da postoje ljudi koji znaju kako da se odupru kurvama?"
"Nailazimo na nepogreive znake da je tako. I to je jedan od razloga to se
nalazimo ovde na Rakisu."

"Hoe li kurve doi ovamo?"

"Bojim se da hoe. ele da ovladaju jezgrom Starog carstva jer smatraju da e
nas lako pokoriti."
"Zar te ne plai da mogu i pobediti?"
"Nee pobediti, eana. Budi uverena u to. One nam ine usluge."
"Kako to?"
eanin glas odzvanjao je Taraznim umom, koja je bila u oku zbog Odradinih
rei. Koliko je Odrade znala? U sledeem trenutku Taraza shvati i upita se da li je
lekcija bila isto tako razumljiva i devojici.
"Jezgro je statino, eana. Ve hiljadama godina nalazimo se gotovo na mrtvoj
taki. ivot i kretanje nalaze se 'tamo napolju' kod Ratrkanih koji se odupiru
kurvama. Bilo ta da uinimo, moramo taj otpor potpomoi."
Zvuk 'toptera koji su se pribliavali trgnu Tarazu iz sanjarenja i priseanja.
VVP su stizali iz Kina. Jo su bili dosta daleko, ali zvuk se kroz ist vazduh nadaleko
pronosi.
Dok je posmatrala nebo oekujui da ugleda 'toptere, Taraza je morala da
prizna da je Odradin nain poduavanja dobar. Oigledno su dolazili u niskom letu i
to sa druge strane zgrade. To je bio pogrean pravac, ali moda su poveli VVP na
kratki obilazak preko ostataka Tiraninovog zida. Mnogi ljudi bili su znatieljni da
vide mesto gde je Odrade nala zainsko blago.
eana, Odrade, Vaf i Tuluan vratili su se u dugaku prostoriju za sastanke. I
oni su uli 'toptere. eana je s nestrpljenjem ekala trenutak kada e moi da pokae
mo koju je imala nad crvima. Taraza je oklevala. Zvuk 'toptera koji su se
pribliavali bio je dubok, kao da prenose neki veliki teret. Zar su bili pretovareni?
Koliko su to posmatraa zapravo dovodili?
Prvi 'topter uzdie se iznad krova potkrovlja i Taraza ugleda naoruanu
pilotsku kabinu. Namah je shvatila da je re o izdaji, ak i pre no to je prvi zrak
pokuljao iz maine presekavi joj noge ispod kolena. Ona tupo pade na jedno drvo u
saksiji, ostavi bez nogu. Jo jedan zrak jurnu ka njoj, presekavi je pod uglom preko
boka. 'Topter prelete preko nje iznenada zabrundavi potisnim mlaznicima i nagnuvi
se ode nalevo.
Taraza se uhvati za drvo potiskujui agoniju. Uglavnom
je uspela da zaustavi krvarenje iz zadobijenih rana, ali bol je bio straan. Ne,
dodue, onoliki koliki je preivela za vreme zainske agonije, podseti se ona. To joj
je pomoglo, ali bila je svesna da joj je doao kraj. Sada je ve mogla da uje povike i
umnoene zvuke nasilja svuda oko muzeja.
Pobedila sam! pomisli Taraza.
Odrade istra iz potkrovlja i nagnu se nad Tarazom. Nisu izgovorile nijednu
re, ali Odrade pokaza da je razumela, prislonivi svoje elo na Tarazinu slepoonicu.

Bila je to vekovima stara uloga Bene Geserita. Taraza poe da presipa svoj ivot u
Odrade - Druga seanja, nadanja, strahovanja... sve.
Jedna od njih jo je mogla da pobegne.
eana ih je promatrala iz potkrovlja, sa mesta na kome joj je bilo nareeno da
eka. Znala je ta se deava tamo napolju na krovnoj bati. Ovo je bila krajnja tajna
Bene Geserita i toga je bila svesna svaka postulantkinja.
Vaf i Tuluan bili su ve izili iz prostorije kada je otpoeo napad i nisu se
vratili.
eana se strese, u magnovenju sve shvativi.
Iznenada Odrade ustade i trei se vrati do nje. Pogled joj je bio divalj ali
kretala se s odreenim ciljem. Skaui uvis hvatala je sjajne kugle i skupljala ih na
gomilu pridravajui ih za klipaste zavretke. Zatim je nekoliko sveanja tutnula
eani u ruku, i eana smesta oseti kako joj telo postaje lake podignuto pomou
suspenzorskih polja kugli. Sakupivi jo nekoliko svenjeva podalje od ovih prvih,
Odrade pohita do suenog kraja prostorije gde je jedna reetka u zidu oznaavala ono
to je traila. Uz eninu pomo ona podie reetke iz arki i otkri jedan duboki
ventilacioni kanal. Svetlost koja je dopirala iz sakupljenih sjajnih kugli pade na grube
zidove s unutranje strane.
"Dri kugle blizu sebe kako bi se stvorio maksimalni efekat polja", uputi je
Odrade. "Odgurni ih od sebe kada poeli da se spusti. Ulazimo."
eana stee konopce znojavom akom i skoi preko ispusta. Osetila je kako
pada, te u strahu povue kugle to je vie mogla. Svetlost koja je dopirala odozgo
potvrdi joj da je Odrade sledi.
Na dnu se pojavie u odaji sa pumpama gde su utali mnogi ventilatori
stvarajui pozadinu za zvuke nasilja koje se odvijalo napolju.
"Moramo dospeti do ne-odaje, a odatle u pustinju", ree Odrade. "Svi ovi
mainski sistemi su povezani. Pronai emo prolaz."
"Da li je mrtva?" proapta eana.
"Da."
"Jadna Vrhovna majka."
"Sada sam ja Vrhovna majka, eana. Bar privremeno." Ona pokaza navie. "To
su nas kurve napale. Moramo pouriti."
45.
Svet je za ive. Ali ko su oni?
ekamo tamu da se spoji sa svetlou i toplotom.
Bila je vetar kada mi se vetar naao na putu.
iv na jugu, ja nestadoh u njenom obliju.
Ko se uzdigne iz tela do duha poznaje pad:

Re nadmaa svet i sve je svetlost.

Teodor Retke (Istorijska pitanja: Dar-es-Balat)
Tegu je bilo potrebno malo svesne volje da se pretvori u kovitlac. Konano je
shvatio prirodu pretnje Uvaenih Nalonica. To saznanje postalo je deo nejasnih
zahteva koje mu je nametnula nova mentatska svest, zadobijeno u isto vreme kada i
neverovatna brzina.
Na udovinu pretnju trebalo je odgovoriti udovinim protivmerama. Krv je
prskala po njemu dok se kretao kroz glavnu zgradu ubijajui svakoga na koga bi
naiao.
Kao to je nauio od svojih benegeseritskih uiteljica, veliki problem ljudske
vaseljene lei u nainu na koji upravljate stvaranjem. Mogao je ak da uje glas svoje
prve uiteljice dok je kroz zgradu sejao smrt.
"O ovome moe misliti samo kao o seksualnosti, ali nama se vie dopada
prizemniji izraz kao to je stvaranje. Ono poseduje mnoge facete i ogranke, a
nesumnjivo je da poseduje i neogranienu energiju. Oseanje nazvano 'ljubav'
predstavlja samo mali vid toga."
Teg slomi vrat oveku koji je ukrueno stajao pred njim i konano pronae
kontrolnu odaju za odbranu zgrade. U njoj je sedeo samo jedan ovek ija je desna
ruka gotovo ve dodirivala crveni klju na kontroli pred njim.
Jednim udarcem leve ruke Teg gotovo otkinu oveku glavu. Telo u usporenom
padu krenu unazad, dok je krv iknula iz razjapljenog vrata.
Sestrinstvo je u pravu to ih naziva kurvama!
Ako se manipulie ogromnom energijom stvaranja, oveanstvo se moe
nagovoriti na bilo ta. Ljudi se mogu naterati da ine stvari za koje nikada ne bi ni
pomislili da su mogue. Jedna od njegovih uiteljica ovako je to objasnila:
"Ta energija mora imati ventil. Ako je sputa, postaje udno opasna. Ako je
preusmeri, zbrisae sve to joj se nae na putu. To je najvea tajna svih religija."
Teg je bio svestan da je za sobom u zgradi ostavio vie od etrdeset tela.
Poslednji nesrenik bio je vojnik u kamuflanoj uniformi koji je stajao na otvorenim
vratima i oigledno se spremao da ue.
Dok je jurio pored za njega nepokretnih ljudi i vozila Tegov krajnje napregnut
um imao je vremena da razmilja o onome to je ostavio iza sebe. Pitao se da li je
bilo utehe u injenici da se u trenutku smrti na licu Uvaene Nalonice oitovalo
iznenaenje? Da li je mogao sebi da estita to Muzafar vie nikada nee videti svoj
dom od oblikovanog bunja?
Potreba da uini ono to je upravo uinio u razdoblju od nekoliko otkucaja srca
bila je, dodue, vrlo jasna nekome koga su obuile Bene Geserite. Teg je dobro
poznavao istoriju. Postojalo je mnogo rajskih planeta u Starom carstvu, a verovatno

ih je jo vie bilo meu Ratrkanima. Ljudska bia su oduvek gajila neku naroitu
sklonost ka tom eksperimentu. Ljudi na takvim mestima uglavnom lenare. Na
brzinu i mudro napravljene analize govorile su da je za to kriva blaga klima na
takvim planetama. Znao je da je to glupost. To je zato to se na takvim mestima lako
oslobaala seksualna energija. Pustite misionare Podeljenog boga ili neku drugu
sektu da ue u neki od ovih rajeva i ubrzo ete prisustovati neuvenom nasilju.
"Mi iz Sestrinstva to znamo", rekla je jedna od Tegovih uiteljica. "Vie no
jednom zapalili smo taj detonator svojom Misionariom Protectivom."
Teg nije prestao da tri dok se nije naao u jednoj aleji pet kilometara udaljenoj
od klanice koja je predstavljala tab Uvaene Nalonice. Znao je da je proteklo
veoma malo vremena ali postojalo je jo neto mnogo vanije na ta je imao da
usredsredi panju. Nije pobio sve koji su se nalazili u toj zgradi. Iza njega su ostale
oi koje su znale ta je on u stanju da uini. Videle su ga kako je ubio Uvaenu
Nalonicu. Videle su Muzafara kako umire na njegovim rukama. Ostavljena tela i
usporeno ponavljanje zapisa sve e objasniti.
Teg se osloni o zid. Koa s levog dlana bila mu je odrana. Dozvolio je sebi da
se vrati u normalno stanje dok je posmatrao krv kako mu istie iz rane. Bila je gotovo
crna.
Viak kiseonika u mojoj krvi?
Teko je disao ali ne onako teko kako bi se moglo oekivati posle tolikih
napora.
ta se to dogodilo sa mnom?
Znao je da je to u vezi s njegovim atreidskim nasleem. Krize su ga prebacile
u jednu drugu dimenziju ljudskih mogunosti. Bilo kakav preobraaj da je bio u
pitanju, bio je dubok. Sada je mogao da sagleda mnoge potrebe. Ljudi pored kojih je
prolazio jurei prema ovoj aveniji liili su mu na kipove.
Da li u ikada o njima misliti kao o ljamu?
Znao je da bi se to moglo dogoditi jedino ako bi on to dopustio. Ali iskuenje
je bilo veliko i on dozvoli sebi da na kratko oseti saaljenje prema Uvaenoj
Nalonici. Veliko iskuenje bacilo ih je u njihov vlastiti ljam.
ta sada?
Pred njim se rastvori glavni tok. Ovde u Isajiu postojao je jedan ovek koji je
zasigurno poznavao sve koji su Tegu mogli zatrebati. Teg se osvrnu po aleji. Da, taj
ovek je bio u blizini.
Miris cvea i trava koji zapahnu Tega dopirao je iz dna aleje. On krenu prema
tom mirisu, uveren da e ga on odvesti do mesta na kome je trebalo da se nae i da
ga tamo ne oekuje nikakav nasilniki napad. Nastupilo je privremeno zatije.
Ubrzo je stigao do izvora mirisa. Bila su to jedna umetna vrata obeleena
plavom ciradom na kojoj su bile ispisane dve rei na savremenom galakom 'Lina
sluba'.

Teg ue i odmah shvati gde se nalazi. Ovako neto moglo se sresti posvuda u
Starom carstvu: nastambe za obedovanje koje su poticale jo iz drevnih vremena, a
koje su izbegavale da uvedu automate i u kuhinji i na stolovima. Veina njih
predstavljale su povlaene nastambe. Prijatelj je prijatelju otkrivao najnovija
'otkria', upozoravajui ga da glas o njima ne iri dalje.
"Ne bih eleo da se mesto zbog guve pokvari." Ova ideja uvek je zabavljala
Tega. Glas o takvim mestima irio se pod platom tajne.
Iz kuhinje u dnu dopirali su mirisi jela zbog kojih je voda curila na usta.
Proao je jedan posluitelj koji je na posluavniku nosio jelo iji su mirisi obeavali
prijatan obrok.
Trenutak potom prie mu jedna mlada ena u kratkoj crnoj haljini sa belom
keceljom. "Ovuda, gospodine. Upravo smo postavili jedan sto u uglu."
Pridrala mu je stolicu na koju se on smesti tako da su mu leda bila okrenta
prema zidu. "Za koji trenutak neko e vas usluiti, gospodine. Dodala mu je kruti list
jeftinog presavijenog papira. "Na meni je otkucan. Nadam se da vam to ne smeta."
Posmatrao ju je dok se udaljavala. Posluitelj koga je primetio sada se vraao
prema kuhinji. Posluavnik je bio prazan.
Tega su noge dovele ovamo kao da se kretao nekim unapred odreenim
tragom. A tu negde, u njegovoj neposrednoj blizini, veerao je ovek koji mu je bio
potreban.
Posluitelj se zaustavi da popria sa ovekom za koga je Teg znao da e imati
odluujui uticaj na poteze koji e ovde uskoro biti povueni. Njih dvojica su se
zajedno smejali. Teg pree ispitujuim pogledom preko prostorije; samo su jo tri
stola bila zauzeta. Jedna postarija ena sedela je za stolom u udaljenom uglu i
grickala neku smrznutu poslasticu. Teg pomisli kako njena odea verovatno
predstavlja paslednji modni hit - pripijena kratka crvena odora sa dubokim izrezom i
odgovarajue cipele. Jedan mladi par sedeo je za stolom s njegove desne strane. Nisu
videli nikog sem jedno drugo. Jedan postariji mukarac u uskoj, staromodnoj smeoj
tunici umereno je jeo iz inije pune zelenog povra u blizini vrata. On je video samo
hranu.
ovek koji je razgovarao sa posluiteljem glasno se smejao. Teg se zagleda u
posluiteljev potiljak. uperci plave kose padali su mu sa zatiljka na vrat poput
izlomljenih snopova sparuene trave. Ispod uperaka kose kragna je bila izlizana. Teg
spusti pogled. Posluiteljeve cipele imale su pohabane pete. Ivica njegovog crnog
aketa bila je zakrpljena. Da li je ovde bila propisana tednja? tednja ili neka druga
vrsta ekonomskog pritiska? Mirisi iz kuhinje nisu ukazivali ni na kakvo krtarenje.
Pribor za jelo bio je sjajan i ist. Sudovi nisu bili napukli. Ali prugasti crvenobeli
stolnjak bio je zakrpljen na nekoliko mesta i to veoma paljivo, kako bi se ouvalo
prvobitno stanje.

Teg jo jednom osmotri ostale muterije. inilo se da su imuni. Ovde nije bilo
gladnih. Teg tada shvati. Ovo nije bilo samo jedno od povlaenih mesta koje je neko
projektovao iskljuivo zarad te svrhe. Iza jedne ovakve nastambe krio se neki
razboriti um. Za ovu vrstu restorana mlai slubenici na poetku karijere otkrili su da
je veoma zgodna za uspene poslovne razgovore sa izglednim muterijama ili za
ulagivanje pretpostavljenima. Hrana bi trebalo da je odlina, a porcije izdane. Teg
shvati da su ga instinkti doveli na pravo mesto. Zato panju posveti meniju,
dozvolivi konano da mu glad zaokupi misli. Oseao je gotovo istu onoliku glad
koja je zaprepastila pokojnog ratnog marala Muzafara.
Posluitelj se stvori pored njega sa posluavnikom na kome se nalazila mala
otvorena kutija i krag iz koga se irio miris masti za rane.
"Vidim da ste povredili ruku, baare", ree ovek. On spusti posluavnik na
sto. "Dozvolite da vam previjem ranu pre no to naruite jelo."
Teg podie povreenu ruku i stade da posmatra posluitelja kako se veto
prihvata posla.
"Znate ko sam?" upita Teg.
"Da, gospodine. Posle onoga to sam uo ne mogu da se naudim to vas
vidim u itavoj uniformi. Evo, gotovo je." On zavri
sa previjanjem.
"ta ste to uli?" upita Teg tihim glasom.
"Da su vas se doepale Uvaene Nalonice."
"Upravo sam pobio neke od njih i mnoge njihove... "Kako bi trebalo da ih
zovemo?"
ovek preblede, ali glas mu je bio odluan. "Sluge bi sasvim odgovaralo,
gospodine."
"Bili ste kod Renditaja, zar ne?" ree Teg.
"Da, gospodine. Mnogi od nas su se kasnije ovde nastanili."
"Hrana mi je neophodna, ali ne mogu da platim", kaza Teg.
"Nikom ko je bio kod Renditaja nije potreban va novac, baare. Znaju li da
ste krenuli ovim putem?"
"Ne verujem."
"Prisutni su redovni gosti. Niko od njih vas nee izdati. Pokuau da vas
upozorim ako se pojavi neko opasan. ta elite da naruite?"
"Samo da je obilno. Izbor preputam vama. Otprilike dva puta vie ugljenih
hidrata nego proteina. Bez stimulansa."
"ta podrazumevate pod obilnim, gospodine?"
"Donosite hranu dok vam ne kaem da prestanete... ili dok ne budete napokon
smatrali da sam prekoraio vau velikodunost."
"Bez obzira kako izgleda, ovo nije siromana nastamba, gospodine. Napojnice
koje sam ovde dobio uinile su me bogatim."

Jedan nula za malopreanju procenu. tednja je ovde bila samo prividna.

Posluitelj se udalji i ponovo zapoe razgovor sa ovekom za sredinjim
stolom. Poto je posluitelj otiao u kuhinju Teg poe da otvoreno prouava oveka.
Da, to je bio onaj koga je traio. Panja mu je bila usredsreena na veeru koja se
sastojala od tanjira punog nekog zainjenog zelenia.
Na ovom oveku se jasno primeivalo da o njemu ne vodi rauna neka enska
ruka, pomisli Teg. Kragna mu je bila podavijena, tregeri zamreni. Mrlje sosa od
zelenog povra krasile su mu levu manetnu. Po prirodi je bio denjak, ali dok je jeo
leva aka mu je bila poloena na sto tako da je preko nje kapala hrana. Manetne na
pantalonama bile su mu izlizane. Porub jedne nogavice delimino se oparao, tako da
se vukao preko pete. arape, razliite - jedna plava, a jedna uta. inilo se da mu
nita od ovoga me smeta. Ni majka ni neka druga ena nikada ga nisu vratile sa vrata
naredivi mu da se uljudi. itava njegova pojava govorila je:
"Ono to vidite najbolje je to vam mogu predstaviti."
ovek iznenada podie pogled i trgnu se kao da je neto skrivio. On pree
svojim smeim oima preko prostorije zastavi kod svakog lica ponaosob kao da
trai nekog posebno. Zavrivi s tim, on se ponovo usredsredi na jelo.
Posluitelj se vrati sa bistrom supom u kojoj su se mogli videti lepi komadii
jaja i nekog zelenog povra.
"Ovo je samo dok ne stigne ostalo, gospodine", ree on.
"Da li ste doli pravo ovamo posle Renditaja?" upita Teg.
"Da, gospodine. Ali sluio sam s vama i kod Aklina."
"ezdeset sedma sa Gamua", ree Teg.
"Da, gospodine!"
"Tog puta smo spasli mnogo ivota", ree Teg. "Njihovih i naih."
Poto Teg jo nije poeo da jede posluitelj upita prilino hladnim glasom:
"elite li 'njukalo', gospodine?"
"Ne, dok me vi sluite", odvrati Teg. Mislio je ono to je kazao, ali oseao se
pomalo kao prevarant jer mu je njegova dvostruka vizija kazala da hranu moe
bezbedno da jede.
Posluitelj se zadovoljan udalji.
"Samo trenutak", ree Teg.
"Da, gospodine?"
"Onaj ovek za sredinjim stolom. Je li on jedan od vaih redovnih gostiju?"
"Profesor Delnaj? Oh, da, gospodine."
"Delnaj. Da, tako sam i mislio."
"On je, gospodine, profesor vojnih vetina i njihove istorije."
"Znam. Kad doe vreme za dezerte, molim vas zamolite profesora Delnaja da
mi se pridrui?"
"Da mu kaem ko ste gospodine?"

"Mislite da on to ve ne zna?"
"Veravatno zna, gospodine, ali ipak..."
"Treba biti oprezan tamo gde je to potrebno", ree Teg. "Donesite mi da
jedem."
Profesor je poeo da se zanima za Tega mnogo pre no no to mu je posluitelj
uruio poziv. Profesorove prve rei, kada je seo preko puta Tega, bile su: "To je bila
najvelianstvenija gastronomska priredba koju sam ikada video. Jeste li sigurni da
moete pojesti jo i dezert?"
"Bar dva ili tri", odvrati Teg.
"Zapanjujue!"
Teg okusi kaiku punu medom zaslaene poslastice. Progutavi dezert samo
ree: "Ovo mesto je pravi dragulj."
"uvam ga kao oi u glavi", saglasi se Delnaj. "Obavestio sam o njemu samo
nekoliko najbliih prijatelja. emu dugujem ast to ste me pozvali za ovaj sto?"
"Da li vas je ikad... ah, obeleila neka Uvaena Nalonica?"
"Gospodari pakla, ne! Nisam ja toliko vaan."
"eleo sam da vas zamolim da stavite ivot na kocku, Delnaje."
"Na koji nain?" Bez oklevanja. To je bilo ohrabrujue.
"Postoji mesto u Isajiu gde se okupljaju moji stari vojnici. elim da odem i
sretnem se s njima. Sa to vie njih."
"Da se proetate ulicama ovako kako ste sada obueni u sveanoj odori?"
"Odeven onako kako vam bude zgodno."
Delnaj prinese prst donjoj usni i zavali se kako bi mogao bolje da osmotri
Tega. "Vas nee biti ba lako preruiti, znate. Meutim, moda ima naina."
On zamiljeno klimnu. "Da." Zatim se nasmei. Bojim se da vam se nee
dopasti?"
"ta ste smislili?"
"Malo popunjavanja i neke izmene. Proveemo vas ulicama kao nadzornika
Bordanosa. Smrdeete na kanalizaciju, to se podrazumeva. I moraete se pretvarati
da to ne primeujete."
"Zato mislite da e to uspeti?" upita Teg.
"Oh, noas e biti oluje. To je uobiajeno u ovo doba godine. Isputaju vlagu
za narednu letinu na otvorenom. A i zbog rezeroara, znate, za zagrejana polja."
"Ne razumem va nain rezonovanja, ali kada pojedem jo jednu od ovih
poslastica, moemo da krenemo", ree Teg.
"Dopae vam se mesto na koje se sklanjamo od oluje", ree Delnaj. "Znate,
ba sam lud to se u ovo uputam. Ali ovdanji vlasnik mi je rekao da vam moram
pomoi ili da se ovde vie ne pojavljujem."
Delnaj ga povede na mesto sastanka tek jedan as posle smrkavanja. Teg,
obuen u kou i pretvarajui se da hramlje, morao je da uloi mnogo napora kako ne

bi obraao panju na vlastite mirise. Delnajevi prijatelji oblepili su Tega blatom, a

potom ga oprali crevom. Vazduno suenje vratilo mu je veinu neugodnih mirisa.
Daljinska meteoroloka stanica na vratima mesta za sastanke saopti Tegu da
je tokom proteklog sata spoljanja temperatura opala za petnaest stepeni. Delnaj ga
pretee i pouri u jednu natrpanu prostoriju u kojoj je vladala velika buka i uo se
zvuk stakla koje se sudara. Teg zastade da proui stanicu na vratima. Video je da je
brzina vetra trideset vorova. Barometarski pritisak bio je nizak. On pogleda prema
znaku iznad stanice:
'Na usluzi naim muterijama.'
Po svoj prilici bili su na usluzi i kod bara. Gosti su pri izlasku mogli da dobiju
uvid u stanje vremena i vrate se u toplo i meu prijatelje koje su ostavili unutra.
Na velikom uglastom ognjitu kod udaljenog kraja bara gorela je prava vatra.
Aromatino drvo.
Delnaj se vrati, nabravi nos zbog mirisa koji su se irili od Tega i povede ga,
zaobiai gomilu, u jednu stranju odaju, kroz koju potom stigoe do privatnog
kupatila. Tegova uniforma - oiena i ispeglana - leala je prebaena preko stolice.
"Biu kod uglastog ognjita kada iziete", ree Delnaj.
"U sveanoj odori, a?" upita Teg.
"Opasno je samo napolju na ulici", ree Delnaj. Zatim se vrati putem kojim su
doli.
Teg se uskoro pojavi i stade da kri sebi put do ugla ognjita kroz grupice ljudi
koje su jedna za drugom prestajale da agore kako su ga ljudi prepoznavali. Kroz
prostoriju poee da se pronose aputavi komentari. "Stari baar, lino." "Oh, da, to je
Teg. Sluio sam s njim, odista. Prepoznao bih to lice i stas bilo gde."
Najvie gostiju okupilo se oko atavistike toplote ognjita. Tamo se oseao jak
miris mokre odee i zadah pia.
Znai, oluja je mnoge oterala u bar? Teg stade da razgleda prekaljena vojnika
lica svuda ako sebe, razmiljajui o tome kako ovo nije bilo uobiajeno okupljanje,
bez obzira na to ta mu je Delnaj govorio. Dodue, ljudi su ovde znali jedni druge i
oekivali su da sretnu jedni druge ovde i u ovo vreme.
Delnaj je sedeo na jednoj od klupa u uglu ognjita sa aom ilibarnog pia u
ruci.
"Proneli ste glas da je ovde mesto sastanka", ree Teg.
"Zar to nije ono to ste eleli, baare?"
"Ko ste vi, Delnaje?"
"Imam zimsku farmu na nekoliko klika juno odavde i nekolicinu bankara za
prijatelje koji mi povremeno pozajme povrinsko vozilo. Ako elite da budem jasniji,
ja sam poput svih ostalih u ovoj prostoriji - neko ko eli da mu se Uvaene Nalonice
skinu s vrata."

Neki ovek iza Tega upita: "Je li istina da ste danas pobili stotinu njihovih,
baare?"
Teg suvo odvrati i ne okrenuvi se: "Broj je prekomeran. Mogu li dobiti jedno
pie, molim vas?"
Kako je bio vii od veine prisutnih, Teg je s visine stao da ispituje prostoriju
dok je neko otiao da mu donese au. Kada su mu je tutnuli u ruku uverio se da su
mu doneli oekivani tamnoplavi denijanski Marinet. Ovi stari vojnici poznavali su
njegov ukus.
U prostoriji se nastavilo da se pije, ali mnogo sporije. ekali su da on kae ta
ima.
Teg pomisli kako je u ovakvoj jednoj noi i sama priroda pojaavala ljudsku
tenju ka druenju. Sloni pored vatre u dnu peine, drugovi saplemenici! Ne preti
nam nikakva opasnost, naroito sada kada ivotinje mogu da vide nau vatru. Koliko
se slinih skupova odravalo na Gamuu u ovakvoj jednoj noi? pitao se, pijuckajui.
Loe vreme izvrsno prikriva kretanja koja okupljeni drugari ne ele da budu
primeena. Vreme je takoe u stanju da odreene ljude, koji bi inae trebalo da su
napolju, zadri unutra.
Prepoznao je nekoliko lica iz prolosti - oficire i obine vojnike - bila je to
izmeana gomila. Nekih od njih seao se po dobru: bili su to poverljivi ljudi. Neki od
njih noas e umreti.
Nivo buke poeo je da se poveava kada se ljudi konano opustie u njegovom
prisustvu. Niko ga nije pourivao da im prui objanjenje za ovaj sastanak. ak su i
to znali o njemu. Teg je sam pravio raspored.
Znao je da su zvuci razgovora i smeha tipini za ovakva okupljanja, jo od
praistorijskog doba kada su se ljudi okupljali radi uzajamne zatite. Zveket stakla,
iznenadno praskanje u smeh, nekoliko tihih kikota. To su bili oni koja su bili svesni
svoje moi. Tiho kikotanje govorilo je da se ovek moe zabavljati, ali da ne mora
praviti budalu od sebe. Delnaj je pripadao onima koji se tiho kikou.
Teg pogleda navie i vide da je tavanica od greda postavljena tradicianalno
nisko. To je ograenom prostoru odjednom davalo izdueniji i intimniji izgled. Ovde
se vodilo rauna o ljudskoj psihologiji. To je primetio na mnogo mesta na ovoj
planeti. Sve je bilo podreeno elji da neprimerene misli ostanu priguene. Neka se
oseaju prijatno i sigurno. Oni se, razume se, nisu tako oseali, ali nije trebalo da
postanu svesni toga.
Teg je jo nekoliko minuta posmatrao kako veti posluitelji, raznose pie:
tamno lokalno pivo i neka skupa uvozna pia. Rasporeene du bara i po meko
osvetljenim stolovima nalazile su se inije pune rskavo ispeenog i veoma zasoljenog
povra. Taj oigledni pokuaj da se kod posetilaca izazove to vea e nikoga nije
vreao. U ovakvom poslu takvi pokuaji su se podrazumevali. Razume se da je i pivo
bilo prilino zasoljeno. Oduvek je bilo. Pivari su znali kako da izazovu e.

Pojedine skupine postajale su sve glasnije. Pie je poelo da deluje na svoj

drevni magini nain. Bahus je bio prisutan! Teg je znao da bi, ukoliko bi ovom
skupu bilo dozvoljeno da nastavi u istom duhu, u ovoj prostoriji do kreenda dolo
negde tokom noi i da bi zatim postepeno, veoma postepeno, nivo buke poeo da
opada. Neko bi otiao da proveri stanje na vremenskoj stanici na ulaznim vratima. U
zavisnosti od toga ta bi dotini video mesto je moglo u tren da ostane prazno ili da
ljudi jo izvesno vreme nastave da se usporeno stiavaju. Tada je shvatio da negde iza
vrata postoji poluga kojom je moglo da se menja stanje na vremenskoj stanici.
Vlasnici ovog bara sigurno ne bi propustili takvu jednu mogunost za sticanje
profita.
Namamiti ih unutra i zadrati na bilo koji nain kome se nee usprotiviti.
Ljudi koji su stajali iza ove institucije bili su u stanju da se
spetljaju sa Uvaenim Nalonicama, a da pri tom i ne trepnu.
Teg odloi pie i povika: "Moete li mi posvetiti malo panje, molim vas?"
Tiina.
ak su i posluitelji prekinuli svoj posao.
"Neka neki od vas uvaju vrata", ree Teg. "Niko ne sme ue niti da izie dok
ja to ne dozvolim. I stranja vrata, molim vas."
Kada je ovo njegovo nareenje bilo izvreno, on stade paljivo da gleda po
prostoriji birajui one za koje su mu njegova dvostruka vizija i staro vojniko
iskustvo govorili da su najpoverljiviji". Postalo mu je sasvim jasno ta mora da uini.
Burzmali, Lusila i Dankan nalazili su se na ivici njegove nove vizije i jasno je
sagledavao njihove potrebe.
"Pretpostavljam da se za kratko vreme moete naoruati", ree on.
"Doli smo pripremljeni, baare", povika neko s drugog kraja prostorije. Teg je
po glasu osetio da je ovek pripit, ali i da mu je adrenalin uvean, to je za ove ljude
bilo veoma vano.
"Zarobiemo jedan ne-brod", ree Teg.
Zatekao ih je. Nijedan drugi artefakt civilizacije nije bio toliko uvan. Ti
brodovi dolazili su na polja za sletanje i na neka druga mesta i odlazili. Njihova
oklopljena povrina bila je naikana orujem. Posade su neprestano uvale ranjiva
mesta. Varka je mogla da uspe; otvoreni napad nije imao anse. Ali ovde, u ovoj
prostoriji, Teg je stekao novu svest poneen potrebom i nagonom divljih gena iz svog
atreidskog naslea. Jasno je video poloaje ne-brodova na Gamuu i oko njega. Sjajne
take naseljavale su njegovu viziju, i poput niti koje su vodile od jednog do drugog
mehura, njegova dvostruka vizija nazrela je put kroz ovaj lavirint.
Oh, ali ja ne elim da poem, pomisli on.
Stvar koja ga je pokretala nee biti izneverena.
"Tanije, zarobiemo brod Ratrkanih", ree on. "Oni imaju najbolje. Ti, ti, ti,
ti", pokaza on, izdvajajui pojedince. "Ostaete ovde i pobrinuti se da niko ne izie i

stupi u vezu sa bilo kim izvan ovog stanita. Mislim da ete biti napadnuti. Izdrite
koliko god budete mogli. Vi ostali uzmite oruje i poite sa mnom."
46.
Pravda? Ko pita za pravdu? Sami stvaramo svoju pravdu. Stvaramo je ovde na
Arakisu - pobediti ili umreti. Ne rugajmo se pravdi sve dok imamo oruje i slobodu
koje moemo da upotrebimo.
Leto I: Arhive Bene Geserita
Ne-brod je preleteo u niskom letu preko peska na Rakisu. Prolazei, podigao je
vrtloge praine koji su ga zaklanjali dok se sputao razarajui dine. Srebrnastouto
sunce zalazilo je za obzorje uznemirujui ga avolskom vrelinom jednog dugog
toplog dana. Ne-brod se kanano spusti uz tresak. Prisustvo te svetlucave eline
lopte moglo se otkriti golim okom i uvom, ali ne i predskazanjem ili nekim
dalekodometnim ureajem. Tega dvostruka vizija ubedi da neeljeni pogledi nisu
primetili njegov dolazak.
"elim da naoruani 'topteri i kola budu ovde za najvie deset minuta", ree
on.
Ljudi iza njega krenue u akciju.
"Jeste li sigurni da su ovde, baare?" Glas je pripadao drugu u piu iz bara na
Gamuu, proverenom oficiru iz bitke kod Rodentaja koji se vie nije trudio da
pomrai ushienost iz mladih dana. On je video stare prijatelje kako umiru na
Gamuu. Kao to je bio sluaj sa veinom ostalih koji su preiveli da stignu dovde, i
on je ostavio porodicu za iju sudbinu nije znao. U glasu mu se oseao prisenak
gorine, kao da je pokuavao da sam sebe uveri da je prevarom bio uvuen u ovu
pustolovinu.
"Uskoro e biti ovde", ree Teg. "Stii e jaui na leima crva."
"Otkud to znate?"
"Sve je isplanirano."
Teg zatvori oi. Oi mu nisu bile potrebne za praenje aktivnosti oko njega.
Ovo je bilo nalik na mnoge zapovednike poloaje na kojima je ranije bio: ovalna
prostorija sa ureajima, ljudi koji su njima upravljali i oficiri koji su ekali nareenja.
"Kakvo je ovo mesto?" upita neko.
"Ovo kamenje severno od nas", ree Teg. "Vidite ga? Nekada su to bile visoke
stene. Zvale su se zamke za vetrove. Tamo se nalazio slobodnjaki sie, koji je sada
tek neto vie od peine. U njoj danas ivi nekolicina rakijskih pionira."
"Slobodnjaci", proapta neko. "Bogovi! elim da vidim tog crva kako dolazi.
Nikada nisam ni pomislio da u videti neto slino."

"Jo jedan od vaih neoekivanih argumenata, a?" upita oficir koji je bio sve
ogoreniji.
ta bi rekao kada bih obelodanio svoje nove sposobnosti? upita se Teg. Mogao
bi pomisliti da sam prikrivao ciljeve smatrajui da oni ne bi izdrali podrobno
ispitivanje. I bio bi u pravu. Taj ovek je na ivici otkrovenja. Da li bi mi ostao veran
kada bi jasno mogao da sagleda stvari? Teg odmahnu glavom. Oficir ne bi mogao da
bira. Niko od njih nije mogao da bira osim izmeu borbe ili smrti.
Teg pomisli kako ima istine u tome da proces stvaranja sukoba podrazumeva i
zamazivanje oiju irokim masama. Kako je samo lako bilo podlei nainu Uvaenih
Nalonica.
ljam!
Zamazivanje oiju nije predstavljalo onoliku tekou koliku su neki mislili da
predstavlja. Veina ljudi elela je da ih neko vodi. I onaj oficir pozadi je to eleo.
Postojali su duboki plemenski nagoni (mone, nesvesne motivacije) koji su to
objanjavali. Sasvim je prirodna reakcija da poturate rtvenog jarca kada shvatite da
su s vama lako upravljali. Taj oficir iza njega eleo je upravo sada da pranae
rtvenog jarca.
"Burzmali eli da vas vidi", ree neko s Tegove leve strane.
"Ne sada", odvrati Teg.
Burzmali je mogao da prieka. Uskoro e preuzeti komandu. U meuvremenu,
predstavljao je smetnju. Kasnije e biti dovoljno vremena da se opasno priblii ulozi
rtvenog jarca.
Kako je samo lako bilo nai rtvene jarce i kako su ih samo spremno
doekivali! Ovo se pokazivalo kao naroito tano onda kada je jedina druga
mogunost bila da ti sam ispadne kriv, ili glup, ili oboje. Teg je eleo da svima oko
sebe kae:
"uvajte se da vam ne zamaemo oi! Tako ete uvek otkriti kakve su nam
prave namere!"
Oficir za vezu s Tegove leve strane ponovo mu se obrati:
"I ona asna majka je sada sa Burzmalijem. Uporno zahteva da ih primite."
"Recite Burzmaliju neka se vrati i ostane uz Dankana", odgovori Teg. "Neka
obie i Murbelu kako bi proverio da li je dobro uvaju. Lusila moe da ue."
Tako mora biti, pomisli Teg.
Lusilu je sve vie izjedala sumnja da je kod njega dolo do novih promena.
Svaka asna majka sigurno je u stanju da primeti razliku.
Lusila se uvue unutra namerno ukajui odorom kako bi naglasila svoju
estinu. Bila je ljuta, ali je to dobro prikrivala.
"Milese, zahtevam objanjenje."
Dobar poetak, pomisli on. "ega?" upita.
"Zato jednostavno nismo poli u..."

"Zato to Uvaene Nalonice i njihovi drugovi Tleilaksi Ratrkanih dre

veinu centara na Rakisu."
"Odakle... odakle ti to..."
"Zna li da su ubili Tarazu?" upita on.
To je zaustavi, ali ne za dugo. "Milese, insistiram da mi kae..."
"Nemamo mnogo vremena", ree on. "Va poloaj bie otkriven pri narednom
prolasku satelita."
"Ali odbrana Rakisa..."
"Ranjiva je kao i svaka druga odbrana kada postane statina", ree on. "Ovde
dole nalaze se porodice branilaca. Ako zarobi porodice, ovladao si braniocima."
"Zato se nalazimo ovde napolju, u..."
"Da bismo pokupili Odrade i tu devojicu koja je sa njom. Oh, da, i njihovog
crva."
"ta emo sa..."
"Odrade e ve znati ta da uini sa crvom. Zna, ona je sada tvoja Vrhovna
majka."
"Znai, ti e nas brzo odvesti u..."
"Sami ete se odvesti! Moji ljudi i ja ostaemo da pripremimo diverziju."
To izazva muklu tiinu u itavoj komandnoj stanici. Diverzija, pomisli Teg.
Kakva neodgovarajua re. Otpor koji je imao na umu izazvae histeriju meu
Uvaenim Nalonicama, naroito poto se prethodno budu uverile da je gola bio
ovde. Ne samo da e izvesti protivnapad, ve e, konano, upotrebiti i krajnje
sredstvo - sterilizaciju. Najvei deo Rakisa pretvorie se u ugljenisanu ruevinu.
Malo je bilo verovatno da e bilo koje ljudsko bie, crv ili peana pastrmka
preiveti.
"Uvaene Nalonice su bezuspeno pokuavale da nau i uhvate nekog crva",
ree on. "Stvarno ne razumem kako su mogle da budu toliko slepe i ne shvate na koji
ete nain preneti jednog od njih."
"Preneti?" Lusila je zapinjala u govoru. Teg je retko imao priliku da vidi neku
asnu majku koja se toliko zaboravila. Pokuala je da povee ono to je upravo
rekao. Ve ranije je primetio da Sestrinstvo poseduje izvesne mentatske sposobnosti.
Jedan mentat bio je u stanju da doe do uslovnih ubeenja i bez dovoljnog broja
podataka. Mislio je na to kako e ve dugo biti van njenog domaaja (ili domaaja
bilo koje druge asne majke) kada ona meusobno povee ove podatke. Tada e
nastati otimanje oko njegovih naslednika. Pokupie Dimelu da im bude nalonica za
razmnoavanje. I Odrade. Ni ona im nee umai.
Posedovale su reenje i za tleilake akslotl rezervaore. Sada je bilo samo
pitanje vremena kada e Bene Geserit prevazii svoje skrupule i ovladati izvorom
zaina. Proizvodilo ga je ljudsko telo.
"Znai, ovde smo u opasnosti", promuca najzad Lusila.

"Da, u izvesnoj meri. Nevolja Uvaenih Nalonica je to su suvie bogate.

Prave greke kakve prave bogati."
"Izopaene kurve!" uzviknu ona.
"Predlaem da ode do ulaznih vrata", ree on. "Odrade e uskoro stii."
Udaljila se bez ijedne rei.
"Ratna oprema je iznesena i pregrupisana", javi urno oficir za vezu.
"Recite Burzmaliju da se spremi kako bi ovde preuzeo komandu", ree Teg.
"Mi ostali uskoro izlazimo."
"Oekujete da vam se svi pridruimo?" Bio je to onaj koji je tragao za
rtvenim jarcem.
"Ja izlazim", ree Teg. "Izii u sam, ako bude potrebno. Samo oni koji to ele
treba da mi se pridrue."
Posle ovoga, pomisli on, svi e poi. Pritisak jednakih razumeo je malo ko sem
onih koje su obuile Bene Geserite. U komandnoj stanici nastupi tiina koju je
remetilo jedino slabo zujanje i pucketanje ureaja. Teg stade da razmilja o
'izopaenim kurvama'.
Mislio je o tome kako nije bilo pravilno nazivati ih izopaenima. Ponekad su
najbogatiji postajali izopaeni. To je bila posledica uverenja da novac (mo) moe
kupiti sve i svja. A zato da ne veruju da je tako? Viali su svakog dana kako se te
stvari dogaaju. Lako je bilo poverovati u apsolute.
Nadaj se venom proleu i svom tom gornavu!
To je liilo na novu veru. Novac e kupiti nemogue.
Tada nastupa izopaenost.
Sa Uvaenim Nalonicama nije bio isti sluaj. One su na neki nain, bile s
druge strane izopaenosti. Prebrodile su je, jasno je to sagledavao. Ali sada su se
upustile u neto to je bilo daleko od izopaenosti, tako da se Teg zapita da li odista
eli da sazna ta je to.
Bez obzira na svoje elje znao je to, i saznanje o tome nije mogao da odagna iz
svoje nove svesti. Niko od njih ne bi ni trenutak oklevao da itavu jednu planetu
pretvori u pakao, samo ako bi mu to donelo linu korist. Ili ako bi isplata bila u vidu
nekog zamiljenog zadovoljstva. Ili ako bi mu taj pakao produio ivot makar za
svega nekoliko dana ili asova.
ta ih je inilo srenim? ta zadovoljnim? Liile su na zavisnike od semute.
Bilo ta da im je priinjavalo zadovoljstvo, svaki naredni put morale su da dobiju
veu dozu.
I one su to znale!
Kako samo mora da su besnele u sebi! Biti uhvaen u takvu jednu zamku! Sve
su videle, i nita od toga nije im bilo dovoljno - nije bilo dovoljno dobro niti
dovoljno zlo. Potpuno su izgubile sposobnost obuzdavanja.

Dodue, bile su opasne. I moda je on u jednoj stvari greio: moda se vie

nisu seale kako je bilo ranije, pre no to su podlegle preobraaju tog udnog oporog
stimulansa koji im je zenice obojio u narandasto. Seanja mogu postati izobliena.
Svaki mentat bio je krajnje osetljiv na taj tok u samome sebi.
"Eno crva!"
Bio je to oficir za vezu.
Teg se okrenu u stolici i zagleda u projekciju, jedan minijaturni holo koji je
prikazivao spoljanji predeo u pravcu jugozapada. Crv na kome su se nazirale dve
siune take - njegovi putnici - predstavljao je udaljenu iver koja se vijugavo
kretala.
"Kada stignu ovamo dovedite samo Odrade", ree on. "eana... tako se zove
devojica... neka ostane da pomogne oko smetaja crva u spremnik. Nju e posluati.
Pobrinite se da Burzmali bude u blizini. Neemo imati mnogo vremena za
predavanje dunosti."
Kada je Odrade ula u komandnu stanicu jo je teko disala i irila oko sebe
mirise pustinje, smesu melana, krementa i ljudskog znoja. Teg je sedeo u svojoj
stolici i odmarao se. Oi su mu i dalje bile zatvorene.
Odrade pomisli da je zatekla baara kako se odmara, to je za njega bilo
neobino - to jest, da ga je zatekla zamiljenog. On tada otvori oi i ona primeti
promenu koju je Lusila uspela samo da joj nagovesti - kao i nekoliko rei o golinom
preobraaju. ta se to dogodilo sa Tegom? On kao da joj je pozirao, ikajui je da
sagleda istinu u njemu. Brada mu je bila vrsta i pomalo uzdignuta, to je bilo
uobiajeno za njega kada je osmatrao stvari. Usko lice izbrazdano starakim borama
nije izgubilo nita od svoje budnosti. Dugaak, tanak nos, toliko osoben za pretke
Korine i Atreide, jo se vie produio u poodmaklom dobu. Ali seda kosa jo je bila
gusta, a malo ispupenje na elu i dalje je privlailo posmatraev pogled...
A sada, oi!
"Otkud si znao da treba ovde da nas eka?" upita Odrade. "Nismo imale
pojma kuda nas crv nosi."
"Postoji svega nekoliko naseljenih mesta ovde u sredinjoj pustinji", odgovori
on. "Kockao sam se. I to, izgleda, uspeno."
Kockao se? Taj mentatski izraz bio joj je poznat, ali nikada nije uspela da ga
shvati.
Teg ustade. "Uzmi ovaj brod i idi na mesto koje najbolje poznaje", ree on.
Kapitol? Gotovo je tu re glasno izgovorila, ali setila se da nisu sami, da su
prisutni i nepoznati vojnici koje je Teg sakupio. Ko su bili oni? Lusilino kratko
objanjenje nije je zadovoljilo.
"Malo smo izmenili Tarazin plan", nastavi Teg. "Gola ne ostaje. Mora poi s
tobom."

Shvatila je. Bie im potrebne nove sposobnosti Dankana Ajdaha da se

suprotstave kurvama. On vie nije bio samo mamac za unitenje Rakisa.
"On, razume se, nee moi da napusti svoje sklonite u ne-brodu", ree Teg.
Ona klimnu. Dankan nije bio zatien od tragaa-predviaa... kao to je to bio
sluaj sa navigatorima Esnafa.
"Baare!" Bio je to oficir za vezu. "Jedan satelit nas je primetio!"
"U redu!" povika Teg. "Svi napolje! Dovedite Burzmalija ovamo."
Otvor na zadnjem delu stanice se otvori. Burzmali jurnu unutra. "Baare, ta
mi..."
"Nema se vremena! Preuzmi!" Teg ustade iz zapovednike stolice i dade
Burzmaliju znak da se smesti u nju. "Odrade e ti rei kuda da poe. Gonjen
porivom za koji je znao da je delimino posledica elje za osvetom, Teg epa
Odrade za levu ruku, privue je i poljubi u obraz: "Uini ono to mora, keri",
proapta on. "Taj crv u spremniku moe uskoro postati jedini u vaseljeni."
Odrade tada shvati: Teg je do kraja prozreo Tarazin plan i nameravao je da do
kraja izvri nareenje svoje Vrhovne majke.
"Uini ono to mora." Time je sve bilo reeno.
47.
Nismo se suoili sa nekim novim stanjem stvari, ve sa tek prepoznatim
odnosom izmeu svesti i stvari koji omoguava dublji uvid u nain dejstvovanja
moi predvianja. Proroanstvo oblikuje jednu projektovanu unutranju vaseljenu
kako bi iz nerazumljivih sila stvorilo nove spoljanje verovatnosti. Nema potrebe da
se te sile razumeju pre no to se upotrebe za oblikovanje postojee vaseljene.
Drevnim radnicima koji su obraivali metale nije bilo potrebno da razumeju
molekularnu i podmolekularnu sloenost elika, bronze, bakra, zlata i kalaja.
Izmislili su mistine moi kako bi opisali nepoznato, dok su i dalje kovali i rukovali
ekiima.
Vrhovna majka Taraza: rasprava u Veu
Drevno zdanje u kome je Sestrinstvo krilo svoj Kapitol, arhive i kancelarije od
najvee vanosti nije proizvodilo tek puke zvuke u noi. Buka je pre liila na signale.
Tokom mnogo godina koje je provela ovde Odrade je nauila da ih razaznaje.
Naroiti zvuk koji je sada ula, to napeto pucketanje, poticalo je od drvene grede u
podu koja nije bila zamenjena nekih osam stotina godina. Nou se skupljala i
isputala zvuke.
U njoj su bila uskladitena i Tarazina seanja, koja su proirivala njeno
poznavanje takvih signala. Seanja se jo nisu do kraja integrisala; nije bilo dovoljno

vremena. Odrade je koristila nekoliko slobodnih trenutaka da ovde u Tarazinoj staroj

radnoj sobi nastavi tu integraciju.
Dar i Tar bile su konano ujedinjene.
To je bio komentar u najboljem Tarazinom stilu.
eprkati po Drugim seanjima znailo je postojati na nekolko nivoa
istovremeno, od kojih su neki bili veoma duboki; Taraza je ostala blizu povrine.
Odrade dozvoli sebi da dublje uroni u umnoena postojanja. Uskoro je prepoznala
sebe kako die; meutim, bila je nekako daleko, a drugi su zahtevali od nje da uroni u
vizije koje sve obuhvataju, ba sve, raunaji tu i mirise, dodire, oseanja... sve
originale koji su bili netaknuti u njenoj vlastitoj svesti.
Nesigurno je sanjati tue snove.
Ponovo Taraza.
Taraza koja je igrala veoma opasnu igru, u kojoj je ulog bio celokupno
ustrojstvo Sestrinstva! Kako je samo paljivo odabrala trenutak u kome je meu
kurve pustila glas da su Tleilaksi usadili u golu neke opasne osobine. Napad na
tvravu na Gamuu predstavljao je potvrdu da je obavetenje stiglo do pravog mesta.
Brutalnost tog napada, dodue upozorila je Tarazu da joj je ostalo malo vremena.
Kurve su sigurno odmah krenule da prikupljaju silu koja e do temelja unititi
Gamu... samo kako bi ubile golu.
Toliko je stvari zavisilo od Tega.
Meu vlastitim Drugim seanjima ugledala je i baara: oca, koga zapravo
nikada nije upoznala.
To mi nije uspelo ni na kraju.
Kopanje po Drugim seanjima moglo je da je oslabi, ali nije bila u stanju da
izbegne zahtev tog uvek primamljivog rezervoara.
Odrade se seti Tiraninovih rei: "Uasno polje moje prolosti! Odgovori izleu
poput uplaenog jata, zaklanjajui nebo mojih neizbenih seanja."
Odrade se poput plivaa odravala na povrini.
Verovatno e me zameniti, pomisli Odrade. Moda e me i izgrditi. Belonda se
sigurno nije dobrovoljno sloila sa promenom na vrhu. Nije vano. Opstanak
Sestrinstva za njih je trebalo da predstavlja jedinu vanu stvar.
Odrade isplovi iz Drugih seanja i podie pogled s namerom da ga zaustavi na
senkama zaklonjenoj nii u kojoj se pri slaboj svetlosti sjajnih kugli nazirala bista
jedne ene. Bista je ostala neodreen oblik meu senkama, ali Odrade je dobro
poznavala to lice: enoe, zatitni znak Kapitola.
"Ali, za ime boga..."
Svaka sestra koja je prola kroz zansku agoniju (to sa enoe nije bio sluaj)
rekla je ili pomislila istu stvar, ali ta je to uistinu znailo? Paljivo uzgajanje i
paljivo obuavanje stvarali su uspene primerke u dovoljnom broju. Gde se u tome

nazirala boja ruka? Crv koga su donele sa Rakisa sigurno nije bio bog. Da li se
prisustvo boga osealo samo u uspesima Sestrinstva?
Postala sam plen tenji vlastite Misionarie Protective.
Znala je da je ova odaja ve nebrojeno puta ula sline misli i pitanja. Uzalud!
Ipak, nije bila u stanju da primora sebe da ukloni tu zatitnu bistu iz nie, u kojoj je
tako dugo poivala.
Nisam sujeverna, ree za sebe. Nisam od onih osoba koje ne mogu da uine
tako neto. Ovo je stvar tradicije. A one poseduju vrednosti koje su nam dobro
poznate.
Izvesno je da nikakva moja bista nee biti toliko tovana. Mislila je na Vafa i
njegove Liceigrae koji su zajedno sa Milesom Tegom nali smrt u uasnom
razaranju Rakisa. Nije trebalo zadravati se na krvavom satiranju koje je
predstavljalo tako estu pojavu u Starom carstvu. Bolje je bilo razmisliti o
slikovitosti zasluene kazne koja je bila posledica divljatva zabludelih Uvaenih
Nalonica.
Teg je znao.
Na nedavnoj sednici vea zbog umora lanica nisu donete nikakve odluke.
Odrade je smatrala da je imala sreu to je uspela da im skrene panju na nekoliko
neodlonih stvari, koje su im i inae bile veoma drage.
Na kazne: to ih je za izvesno vreme zabavilo. Iz arivskih analiza izvueni su
istorijski presedani, uoblieni na zadovoljavajui nain. One skupine ljudskih bia
koje su stupile u vezu sa Uvaenim Nalonicama mogle su da oekuju razna
iznenaenja.
Iks je izvrio svoju ekspanziju ni ne sanjajui na koji nain e ih pregaziti
konkurencija iz Ratrkavanja.
Esnaf e biti odgurnut u stranu i nateran da papreno plaa za melan i
postrojenja. Esnaf i Iks bie zajedno izbaeni i zajedno e pasti.
Najmanje je trebalo obraati panju na Ribogovornice. Kao sateliti Iksa ve su
bledele, predstavljajui deo prolosti koju e ljudi napustiti.
A Bene Tleilaksi? Ah, da, Tleilaksi. Vaf je podlegao Uvaenim Nalonicama.
On to nikada nije priznao, ali to je bilo oigledno. "Samo jednom i to sa jednim od
mojih Liceigraa."
Odrade se mrano osmehnu, prisetivi se gorkog poljupca svoga oca.
Narediu da se napravi jo jedna nia, pomisli ona. Naruiu da se napravi jo
jedna bista: Milesa Tega, velikog jeretika!
Dodue, Lusiline sumnje vezane za Tega bile su uznemirujue. Da li je on pred
kraj bio u stanju da predvia i vidi ne-brodove? Pa, nalonice za razmnoavanje
mogle bi da ispitaju te sumnje.
"Ulogorile smo se!" glasila je Belondina optuba.

Svima je bilo jasno znaenje tih rei: povukle su se u Tvravu dok ne proe
duga no krvi.
Odrade shvati da nije mnogo marila za Belondu, kao ni za nain na koji se
povremeno smejala kako bi istakla te iroke tupe zube.
Dugo vremena provele su ispitujui eanine uzorke elija. 'Sionin dokaz' je
postojao. Imala je pretke koji su je titili od predvianja, te je mogla da napusti nebrod.
Dankan je predstavljao nepoznanicu.
Odrade usredsredi misli na golu, koji se nalazio napolju u prizemljenom nebrodu. Ustavi, uputi se ka tamnom prozoru, zagledavi se u pravcu udaljenog polja
za sputanje.
Da li smeju da rizikuju i puste Dankana ispod zatitnog okrilja tog broda?
Prouavanje elija potvrdilo je da on predstavlja meavinu mnogih Ajdaha gola - od
kojih su neki bili Sionini potomci. ta je sa mrljom koja potie od originala?
Ne. On mora ostati unutra.
A ta da rade sa Murbelom - trudnom Murbelom? Obeaenom Uvaenom
Nalonicom.
"Tleilaksi su mi namenili ulogu ubice Utiskivaica", rekao
je Dankan.
"Hoe li pokuati da ubije kurvu?" To pitanje postavila je Lusila.
"Ona nije Utiskivaica", odvratio je Dankan.
Vee je nadugako razmatralo prirodu mogue veze izmeu Dankana i
Murbele. Lusila je tvrdila da nije postojala nikakva veza, da su njih dvoje ostali
oprezni protivnici.
"Najbolje bi bilo da ne rizikujemo, spajajui ih."
Dodue, natprosene sposobnosti kurvi morae da budu nadugako i nairoko
ispitane. Moda bi mogli da rizikuju jedan susret izmeu Dankana i Murbele u nebrodu. Razume se, uz sve mogue mere opreza.
Na kraju je razmiljala o crvu u spremitu na ne-brodu... crvu kome se bliio
trnutak preobraaja. Jedan mali, zemljom ograen deo bazena ekao je na tog crva. U
pravom trenutku eana e ga namamiti u kupku od melana i vode. Peane
pastrmke koje e pri tom nastati moi e da zaponu svoj drugi preobraaj.
Bio si u pravu, oe. Sve je tako jednostavno kada se jasno sagleda.
Nije imalo svrhe tragati za peanom planetom za crve. Peane pastrmke
stvorie svoj vlastiti habitat za ai-huluda. Nije bilo prijatno razmiljati o planeti
Kapitolu kao o nepreglednoj opustoenoj oblasti, ali to se moralo uiniti.
"Poslednja volja i testament Milesa Tega", koji je on uneo u submolekularni
skladini sistem ne-broda, nisu se mogli zanemariti. ak se i Belonda sloila s tim.

Kapitolu je bila potrebna revizija svih njenih istorijskih zapisa. Zbog onoga to
je Teg saznao o Izgubljenima - kurvama Ratrkanih - trebalo je da izmene svoj
izgled.
"Retko se saznaju imena onih koji su bogati i stvarno moni. Poznati su samo
njihovi predstavnici. Politika arena pravi neke izuzetke, ali ne otkriva celokupnu
monu strukturu.
Mentat filozof zagrizao je duboko u sve ono ega su se prihvatile, a njegovi
zakljuci nisu se slagali sa onima na koje su se oslanjale arhive pri donoenju naih
neprikosnovenih zakljuaka."
Znale smo mi to, Milese, samo se nikada nismo s tim suoile. Nekoliko
narednih pokoljenja sve emo kopati po svojim Drugim seanjima.
Ne moe se imati apsolutno poverenje u nepromenjive sisteme skladitenja
podataka.
"Ako unitite veinu kopija, vreme e se pobrinuti za ostale."
Kako su se samo arhivarke razbesnele kada su ule tu baarevu izjavu!
"Pisanje istorije uglavnom predstavlja proces skretanja panje sa osnovnog.
Veina istorijskih izvetaja skree panju sa zbivanja koja su u potaji uticala na
zabeleene dogaaje."
To je oborilo Belondu. Ona je to shvatila na svoj nain, jer je priznala: "Mali
broj istorija kojima je uspelo da izbegnu ovakve ograniavajue procese nestao je u
tmini vekova."
Teg je naveo neke od tih procesa: "Unitenje to veeg broja kopija, ismevanje
izvetaja koji suvie toga otkrivaju, njihovo izostavljanje iz nastavnih planova u
centrima za obuku, proveravanje da negde drugde nisu navedeni i, u pojedinim
sluajevima, eliminacija autora."
Da i ne pominjem proces rtvenih jaraca zbog koga su gubili glavu brojni
glasnici koji su doneli loe vesti, pomisli Odrade. Prisetila se jednog drevnog vladara
koji je uvek na dohvat ruke drao tap sa otrim elinim iljkom kojim je ubijao
glasnike to su mu donosili loe vesti.
"U posedu smo valjanih kljunih obavetenja na temelju kojih moemo
izgraditi bolje razumevanje nae prolosti", iznela je Odrade. "Oduvek smo znale da
je ono to se u sukobima stavlja na kocku u stvari odluka o tome ko e upravljati
bogatstvom ili njegovim ekvivalentima."
Moda to i nije bio pravi 'uzvieni cilj', ali posluie za izvesno vreme.
Izbegavam glavno pitanje, pomisli ona.
Neto mora biti uinjeno sa Dankanom Ajdahom, i svi su to znali.
Uzdahnuvi, Odrade pozove 'topter i pripremi se za kratko putovanje do nebroda.
Dankanov zatvor bio je, ako nita drugo, bar udoban, pomisli Odrade kada
ue. Ovo su bile odaje zapovednika broda, koje je poslednji karistio Miles Teg. Ovde

je jo bilo znakova njegovog prisustva - jedan mali holostatski projektor koji je

prikazivao njegov dom na Larnasu; raskona stara kua, dugaka istina, reka. Teg je
na stoiu pored postelje ostavio pribor za ivenje.
Gola je sedeo u stolici za ljuljanje, zurei u projekciju. Kada Odrade ue, on
ravnoduno podie pogled.
"Jednostavno ste ga ostavili da umre, zar ne?" upita Dankan.
"inimo ono to moramo", odvrati ona. "Ispunjavala sam njegova nareenja."
"Znam zato ste doli", ree Dankan. "Neete uspeti da me ubedite. Nisam ja
nikakav prokleti pastuv za vetice. Razumete li?"
Odrade ispravi odoru i sede na ivicu kreveta, licem okrenuta prema Dankanu.
"Da li si prouio zapis koji je moj otac ostavio za nas?" upita ona.
"Va otac?"
"Miles Teg je bio moj otac. Poveravam ti njegove poslednje rei. On je tamo,
na kraju, predstavljao nae oi. Morao je da vidi smrt na Rakisu. 'Um u zaetku'
shvatio je zavisnosti i kljunu logiku."
Poto je Dankan zbunjeno pogleda, ona objasni: "Suvie dugo bile smo
zarobljene u Tiraninovom lavirintu proroanstava."
Primetio je da se jednim majim pokretom uspravio u stolici, to je svedoilo
da su mu miii dobro obueni za napad.
"Nema naina da iv pobegne sa ovog broda", ree ona. "Zna li zato."
"Siona."
"Za nas predstavlja opasnost, ali ipak bismo vie volele da ne provodi jalov
ivot."
"Ipak, neu da se parim za vas, a naroito ne sa tim malim zanovetalom sa
Rakisa."
Odrade se nasmei, zapitavi se ta bi eana rekla na ovakav opis.
"Misli da je to smeno?" upita Dankan.
"Ba i ne. Ali mi jo imamo Murbelino dete. Pretpostavljam da emo se morati
njime zadovoljiti."
"Razgovarao sam sa Murbelom preko komunikatora", ree Dankan. "Misli da
e postati asna majka, da ete je primiti u redove Bene Geserita."
"Zato da ne? Njene elije prole su Sionin test. Mislim da e biti vrhunska
sestra."
"Zar vas je stvarno navukla?"
"Hoe da kae - zar nismo primetile kako ona misli da ostane s nama samo
dok ne sazna nae tajne, a zatim pobegne? Znamo mi to, Dankane."
"Ali smatrate da vam ne moe utei?"
"Kada ih jednom dobijemo, Dankane, mi ih, u stvari, nikada ne gubimo."
"Ne smatrate da ste izgubile gospu Desiku?"
"Na kraju nam se vratila."

"S kakvim ciljem ste doli da me posetite?"

"Mislila sam da zasluuje da ti se objasni plan Vrhovne majke. Cilj mu je bio
unitenje Rakisa. Ona je, u stvari, elela da uniti gotovo sve crve."
"Veliki bogovi podzemlja! Zato?"
"Oni su predstavljali proroku silu koja nas je sputavala. Biseri Tiraninove
svesti samo su pojaavali tu vezu. On nije predviao dagaaje, on ih je stvarao."
Dankan pokaza prema spremitu broda. "ta je sa..."
"Onim tamo? Ostao je samo jedan. Dok ne doe vreme kada e ponovo moi
da vri uticaj koristei se svojom brojnou, oveanstvo e ve otii svojim putem
ne obazirui se na njega. Do tada emo biti suvie brojne i sasvim samostalno
baviemo se mnogim razliitim stvarima. Nikada vie nijedna jedina sila nee
upravljati svim naim budunostima."
Ona ustade.
Poto Dankan nita ne ree, ona dodade: "U okviru nametnutih ogranienja,
iju potrebu znam da uvia, molim te da razmisli o nainu ivota koji bi eleo da
vodi. Obeavam da u ti pomoi onoliko koliko to bude u mojoj moi."
"Zato biste to uinili?"
"Zato to su te voleli moji preci. Zato to te je moj otac voleo."
"Ljubav? Vi vetice niste sposobne da osetite ljubav!"
Gotovo itav minut je provela zurei nadole u njega. Pri korenu mu je, primeti
ona, ispod ove obojene, poela da izrasta tamna kosa, ponovo se kovrdajui,
naroito na vratu.
"Oseam ono to oseam", ree ona. "I tvoja voda je naa, Dankane Ajdaho."
Primetila je da je slobodnjako upozorenje imalo uticaja na njega, a zatim se
okrenula i izila iz odaje praena straarkama.
Pre no to je napustila brod vratila se do spremita i zagledala u mirnog crva
koji je leao na krevetu od rakijskog peska. Zarobljenika je posmatrala sa nekih dve
stotine metara visine. Dok je to inila nemo se smejala, a drutvo joj je pravila Taraza
koja se sve vie integrisala s njom.
Mi smo bile u pravu, a vangiju i njena klika nisu. Znale smo da eli napolje.
Morao je to da eli posle svega to je uinio.
Progovorila je naglas nenim apatom, koliko za sebe toliko i za oblinje
posmatrae koji su pazili na trenutak kada e u tom crvu otpoeti preobraaj.
"Sada znamo tvoj jezik", ree ona.
To nije bio jezik rei, ve pokretno i pleue prilagoavanje jednoj pokretnoj i
pleuoj vaseljeni. Taj jezik se moe samo govoriti, ne i prevoditi. Da bi mu otkrio
znaenje ovek mora imati iskustva, pa ak i tada znaenje se naoigled menja.
'Uzvieni cilj' je ipak predstavljao nepredvidivo iskustvo. Ali kada je spustila pogled
na neobraeno i na toplotu otporno sklonite crva iz rakijske pustinje, Odrade je
znala ta je videla: vidljivi dokaz uzvienog cilja.

Ona mu tiho doviknu: "Hej! Stari crve! Jesi li to ovako zamislio?"

Odgovora nije bilo, ali ona nije ni oekivala da e ga dobiti.