Prirunik 1

Vodi za Organsku Proizvodnju

Maline

CIP -
,
634.711 : 631.147 (035)
M,
Vodi za organsku proizvodnju maline / Slobodan Milenkovi,
Marija Kalenti, Emilija Stefanovi, Anica Milenkovi - Beograd :
Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 32 str. : ilustr. ; 21cm
Tira 250. - Bibliografija.
ISBN 978-86-87737-45-7
1. , 2. ,
a) - -
COBISS.SR-ID 268241415

VODI
ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
MALINE

Sadraj
1. Uvod

2. Preduslovi

3
3
3
4

3. Izbor lokacije

4
4

4. Sadni materijal

5
5

2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema

2.2. Osobine zemljita
2.3. Karakteristike klime
3.1. Kako izabrati zemljite

Objavljeno od strane:
Nacionalna asocijacija Serbia Organica
Uz podrku:
Deutsche Gesellschaft fr
Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Economic Development Program ACCESS
Autori:
Prof. dr Slobodan Milenkovi
Marija Kalenti, GIZ Beograd
Emilija Stefanovi, GIZ Beograd
Anica Milenkovi, konsultant
tampa:
Zemunplast, Zemun

4.1. Sortiment

5. Agro-tehnike mere

8
8
8
10
12
17

6. Bolesti, tetoine, korovi

17
23

7. Berba

26

8. Ekonomski pokazatelji

27

9. Prilozi

28

10. Literatura

32

5.1. Plodosmena
5.2. Odravanje zemljita
5.3. Sistem gajenja
5.4. Ishrana
5.5. Navodnjavanje

6.1. Mere integralne zatite biljaka

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

1. Uvod
Organska poljoprivreda je sistem ekolokog upravljanja poljoprivredom, koji promovie i unapreuje biodiverzitet (raznovrsnost, bogatstvo vrsta ivih bia), kruenje materije i bioloku aktivnost zemljita. Zasnovan je
na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa
farme i na proizvodnoj praksi koja uspostavlja, odrava i
unapreuje ekoloku ravnoteu. Pravila organske poljoprivrede su definisana u Zakonu o organskoj proizvodnji
Republike Srbije i standardima i propisima EU i drugih
zemalja.
Proizvodnja maline u Srbiji ostvaruje se uglavnom u
centralnom i zapadnom delu zemlje, a ukupna proizvodnja kree se, zavisno od godine izmeu 40 i 75.000 tona.
Na osnovu raspoloivih podataka moe se proceniti da
se godinje iz Srbije izveze do 1500 tona organske maline to ini do 2% od ukupne proizvodnje. Prvi zasadi
maline zasnovani po metodama organske proizvodnje
registrovani su u Srbiji 1999. godine. Program organske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom nainu
proizvodnje po inputima, ali postoje i znaajne razlike
pre svega u sistemu kontrole procesa. Samo proizvod
kontrolisan i sertifikovan od strane ovlaene kontrolne
organizacije moe se staviti u promet sa oznakom organski proizvod.
Za ovaj program koji je veoma blizak tradicionalnom
nainu proizvodnje izuzetno je znaajno odabrati pogodno podruje (brdsko-planinsko), savesne proizvoae koji
razumeju i ele da sarauju na ovom projektu. Takoe je
veoma znaajno izgraditi kvalitetan sistem interne kontrole koji e pratiti, usmeravati i obrazovati proizvoae.

2. Preduslovi
2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema
Ekoloki principi organske proizvodnje moraju biti i
vizuelno prepoznatljivi na i oko farme odnosno zasada,

preko prisustva zona cvetajuih biljaka spontane flore,

tzv. kompenzacionih neobraenih povrina (5-7%
od ukupne povrine gazdinstva), mesta za skrivanje,
ishranu i razmnoavanje korisnih organizama (ptica,
neotrovnih zmija, jeeva, korisnih insekata).

Koridor biljaka u cvetanju hrana za korisne insekte

Lokacije koje su osunane, sa estim blagim strujanjem vazduha, zatiene od jakih vetrova i kasnih prolenih mrazeva su najpogodnije za sve vrste jagodastih voaka. Redovi zasada treba da budu postavljeni u
pravcu sever-jug zbog optimalnog korienja suneve
svetlosti, kao i da to vie prate pravac dominantnih
vetrova da bi se ubrzalo suenje biljaka posle kie ili
rose, i spreio nastanak infekcije patogenima.

Bioloka raznovrsnost

2.2. Osobine zemljita

Pogodna su srednje teka do laka zemljita, propustljiva sa sadrajem organske materije preko 3%.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Zemljita sa dobrom drenaom su poeljan uslov jer na

zbijenim zemljitima dolazi do zabarivanja to predstavlja povoljnije uslove za razvoj nekih bolesti kao
to je trule korena. Zbijena zemljita takoe imaju i
lou strukturu koja remeti mikrobioloku aktivnost
to dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. U tom smislu za dobru procenu zemljita potrebno je u zimskom
periodu ili u rano prolee iskopati profil od bar 40 cm.
Dodavanje organske materije i gajenje na uzdignutim
redovima doprinosi prevazilaenju problema vezanih
za teka zemljita.
2.3. Karakteristike klime
U podrujima pored reka, depresijama, niske zimske temperature uz strujanje hladnog i suvog vazduha
mogu dovesti do oteenja izdanaka maline koja se
ponekad pogreno tumae kao posledica napada prouzrokovaa bolesti. Odsustvo kretanja pupoljaka na
izdanku (ceo izdanak, deo izdanka, pojedini pupoljci)
je tipian simptom uz promene boje oteenog dela izdanka. Izdanci koji imaju manji presek (tanki) i izdanci
koji su napadnuti bolestima su posebno osetljivi na
oteenja od zimskih mrazeva.
Prevencija: Sprovoditi mere nege i zatite u cilju spreavanja pojave bolesti izdanaka. Podizanje zasada izvriti
na ogovarajuoj lokaciji na kojoj je manja verovatnoa
pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zimskog perioda izvriti izbor izdanaka srednje razvijenosti i
bujnosti, odstraniti tanke izdanke, kao i bujne jer su zbog
pucanja kore osetljiviji na napad malinine muve galice.

3. Izbor lokacije

Lokacije na kojima su prethodno gajene druge vone vrste (breskve, jabuke, vinova loza), lo su izbor za
gajenje jagodastog voa zbog potencijalnih problema
sa prouzrokovaem raka korena (Agrobacterium tumefaciens). Takoe su nepovoljne lokacije na kojima

su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz,

duvan i lucerka, jer su te biljke domaini gljive Verticillium albo atrum koja je prouzrokova zelenog
uvenua. Prisustvo divljih vrsta jagodastog voa u blizini zasada treba svesti na minimum da bi se smanjio
infekcioni potencijal bolesti i smanjila brojnost tetoina.

Povoljna lokacija organskog zasada

3.1. Kako izabrati zemljite

Pravilan izbor zemljita za malinjak je veoma
znaajan jer malina stvara snaan, ali plitak korenov
sistem i veliki broj izdanaka.
Najbolja zemljita za podizanje malinjaka su gajnjae, blago opodzoljene gajnjae, deluvijalna zemljita, reni nanosi (aluvijumi) kao i smea slabo kisela
zemljita. U Tabeli 1 su date poeljne osobine zemljita
za gajenje maline.
Treba izbegavati zemljita
koja su plitka, teka, zbijena,
zabarena i glinovita, krena
i suva, kao i zemljita sa visokim nivoom podzemnih
voda jer na takvim zemljitima malina slabo raste dajui
mali broj slabih izdanaka.
Zemljite mora biti slobodno
od tetnih nematoda.

Tabela 1. Poeljne karakteristike zemljita za gajenje maline

Karakteristika

Vrednost

Dubina zemljita

4070 cm

Sastav zemljita

Umereno hladna, srednje teka i propusna zemljita sa brzim oticanjem povrinske vode

pH zemljita (kiselost)

izmeu 5 i 6

P2 O5 (Fosfor)

810 mg na 100 g vazduno suve zemlje

K2O (Kalijum)

1820 mg na 100 g vazduno suve zemlje

Humus (organska materija)

Preko 3%, optimalno 5%

4. Sadni materijal
Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni materijal koji je proizveden metodama organske proizvodnje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zatiti od
prouzrokovaa bolesti i tetoina mogu se koristiti samo
sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.

Sadnice maline sa dobro razvijenim korenom

U periodu do 2005. god malina je razmnoavana

uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz proizvodnih zasada. Uprkos injenicama da su tako ireni dobri klonovi ije su pozitivne osobine prepoznate
i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav nain
nekontrolisanog umnoavanja doveo je do irenja nekih vrlo destruktivnih bolesti kao to je trule korena
maline to je dovelo da suenja mnogih zasada. Mere
Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede doprinele su da doe
ee do zasnivanja matinih zasada sa sertifikovanim materijalom, unitavanja

zaraenih i kontrole zdravstvenog stanja malinjaka

ime su preseeni lanci irenja zaraze i stanje se popravilo i stabilizovalo.
4.1. Sortiment
Sorta Willamette dominira u strukturi sortimenta
maline u Srbiji (preko 90 %). Poslednjih godina, gajenje sorte Meeker je u porastu, ali su dosadanja iskustva
pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji.
U cilju osavremenjivanja sortimenta, Institut za voarstvo u aku, kao i nekoliko privatnih kompanija introdukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju K
81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana,
Pokusa i Poranna Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire
iz Engleske. U postupku je introdukcija i drugih perspektivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti
bile pogodne za organsku prpoizvodnju. Prema podacima stranih autora pogodne sorte za organsku proizvodnju su i: Titan, Coho, Heritage i Kiwigold.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Tabela 2. Karakteristike pojedinih sorti maline

Sorta

Karakteristike

Vilamet
(Willamette)

Bujna je sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastinim rodnim granicama, koje
se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jaeg vetra. Sazreva srednje rano, proseno krajem prve dekade
juna. Zrenje poinje krajem prve dekade juna a zavrava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova traje
dosta dugo, proseno 30 dana.
Tolerantna je prema ekonomski najtetnijim virusima, a umereno je osetljiva prema plamenjai pupoljaka i
rodnih lastara maline (Didymella applanata).
Plod je srednje krupan do krupan, prosene mase oko 4 g, zaobljeno-kupast, tamnocrvene boje, vrst, slatkonakiseo, aromatian i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za sveu upotrebu i
razne vidove prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi slue za dobijanje odlinog
soka i kao bojadiser. Vilamet je trenutno privredno najznaajnija sorta u Srbiji. On e to i nadalje biti ali je
realno oekivati da e se iriti novije sorte pre svega Miker, Skina i druge koje poseduju otpornost prema
prouzrokovaima bolesti i tetoinama.

Miker
(Meeker)

U Srbiju je za komercijalno gajenje unet 1994. godine od kada poinje da se iri vrlo brzo. Sazreva srednje kasno.
Poinje da zri proseno poetkom tree dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Broj izdanaka po bunu i
dunom metru neto je manji nego kod Vilameta. Izdanci su vrlo bujni. Rodne granice su umereno duge,
snane i lepo rasporeene na dvogodinjim izdancima.
Manje osetljiv na ljubiastu pegavost lia i izdanaka maline (Dydimella applanata), otporan je prema antraknozi (Elsinoe veneta ) i ri maline (Phragmidium rubi-idae) a u odnosu na Vilamet manje osetljiv prema
trulei korena (Phitophtora fragarie var. rubi), to je vrlo znaajno za nae uslove. Ima dubok zimski odmor pa
neto kasnije kree u prolee. Kasno zavrava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske mrazeve.
Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednaen tokom cele berbe. Jarko je crvene boje i privlanog izgleda, vrst,
zarubljeno-kupast, gladak, pravilnog oblika, aromatian i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere.
Ima duge rodne granice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takoe, dobro podnosi
smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju - defrostaciji. Sardri vie suvih materija od Vilameta .
Na osnovu dosadanjih rezultata kod nas moe se smatrati privredno znaajnom sortom malina. Velika rodnost i kvalitet ploda su mu glavne prednosti, a vee rastojanje i dodatni nasloni su mana ove sorte. Ova sorta
ima perspektivu kod nas. Poslednjih nekoliko godina postizala je veu cenu na tritu od Vilameta, ali se situacija menja u korist Vilameta.

Lejtam (Latham) Stara amerika sorta. Poseduje otpornost prema plamenjai korena maline (Phytophthora fragarie var. rubi)
kao i nizu drugih bolesti. Zbog takvih osobina ova sorta se moe gajiti i bez primene veine biopesticida, pa
je interesantna za organsku proizvodnju. Izdanci srednje bujni do bujni, intenzivno zelene boje. Plod je sitan,
srednjeg kvaliteta.
Tjulamin
(Tulameen)

Kanadska sorta. Otporna je prema lisnoj vai Amphorophora agathonica Hottes, koja je vektor virusa mozaika
crvene maline (RMV).
Izdanci su veoma bujni sa dugim, elastinim rodnim granicama koje se ne lome pod teretom roda. Plod
je izuzetno krupan, svetlo crvene boje, privlanih organoleptikih svojstava. U lokalitetima sa vrlo niskim
zimskim temperaturama mogua su oteenja izdanaka, zbog ega se preporuuje za gajenje u toplijim
podrujima ili u zatienom prostoru.

Bristol

Sorta crne maline stvorena na Cornell univerzitetu (SAD), bujna i vrlo prinosna. Vreme zrenja je rano, plodovi
srednje veliine do krupni, vrlo ukusni. Sorte iz grupe crnih malina su relativno osetljive prema niskim temperaturama ali je sorta Bristol relativno otpornija u odnosu na ostale. Osetljiva je prema prouzrokovau antraknoze
i virusu mozaika, ali je otporna prema prouzrokovau pepelnice.

Jewel

Bujna sorta, uspravnog rasta izdanaka, visoko prinosna. U odnosu na druge sorte crnog ploda ispoljava veu
otpornost prema bolestima, ukljuujuu i antraknozu. Srednjeg je vremena zrenja, plodovi su ukusni, vrsti.
Otporna je i prema mrazevima.

Royality

Moe se smatrati najboljom sortom purpurnih plodova. Izdanci su visoki, bujni, i vrlo produktivni. Sorta je imuna
prema velikoj malininoj vai koja je prenosilac virusnih oboljenja, ali je osetljiva prema raku korena. Vreme zrenja
je kasno, a plodovi su odlini za preradu. Otpornost prema mrazevima je na prihvatljivom nivou.

Plodovi dvorodne sorte Polka

Plodovi sorte Meeker

Na svetskom tritu raste tranja za malinama crnog i purpurnog ploda pre svega zbog visokog sadraja bojenih materija koje imaju zatitnu i preventivnu
ulogu u nastanku malignih oboljenja i uopte u usporavanju procesa starenja elija ljudskog organizma.
Zbog zahteva trita za sortama raznog vremena
zrenja, a obzirom i na njihove osobine otpornosti, za
organsku proizvodnju mogu se preporuiti i sorte: Polka, Prelude, Nova, Authumn Thresaure i Encore.
Plodovi dvorodne sorte Heritage

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5. Agro- tehnike mere

5.1. Plodosmena
Rotacija useva je u funkciji odravanja plodnosti zemljita i prevencije pojave bolesti i tetoina. U
zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir,
papriku i paradajz kao preduseve jer su domaini patogenih gljiva koje izazivaju uvenue biljaka. U smeni
useva kao i za zelenino ubrenje dobri su: meavine
trava i deteline, ozima strna ita (sa izuzetkom ovsa)
kao i veina vrsta kupusnjaa iskljuujuu uljanu repicu. Kadifica (Tagetes spp.) povoljno utie na smanjenje prisustva nematoda u zemljitu.
Predkultura je takoe vrlo vaan faktor uspenosti
proizvodnje. Dobri efekti u smislu spreavanja pojave bolesti i u poboljanju strukture zemljita postiu se ako se
1-2 godine na zemljitu predvienom za zasad maline gaji
divlji radi (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snanog
korenovog sistema kao to je heljda (Fagopirum spp.).
Kao predkulture nisu poeljne botaniki srodne vrste koje
pripadaju istoj familiji (Rosaceae) kao i malina jer one
mogu biti domaini zajednikih patogena.
Zasnivanje zasada maline na zemljitu na kome je u
prethodnom periodu bila spontana livada nije preporuljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske
flore i veoj tetnosti larvi injaka (Elateridae). Ako
je predusev livada, zbog drugih dobrih odlika lokaliteta, onda je potrebno pre ulaska u period konverzije
a u fazi kada su biljke na livadi u intenzivnom porastu
primeniti totalni translokacioni herbicid glifosat. Time
se dugorono smanjuje opasnost od veeg broja viegodinjih rizomskih korova.

5.2. Odravanje zemljita

Obrada zemljita u malinjaku se izvodi prvenstveno radi njegovog odravanja u rastresitom stanju, unitavanja korova i unoenja hraniva u zoni korenovog
sistema, to doprinosi boljoj ishrani maline, ouvanju

vlage i aeraciji zemljita. Meuredna obrada se obavlja tanjiraama ili rotofrezerima, a u redu
runo, okopavanjem i plevljenjem.
Obradu frezom treba svesti na minimum (13), jer prekomerno zbija oranini sloj zemljita. Takoe je bitno da obrada bude plitka, posebno
kada se obrauje zona neposredno oko redova maline
jer ak i vibracija zemljita moe otetiti koren maline
iji je glavni deo u dubini do 30 cm. Broj izvoenja ove
operacije zavisi od tipa i plodnosti zemljita, zakorovljenosti , koliine padavina itd. obino se primenjuje
u 4 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u prolee,
im vremenske i zemljine prilike dozvole, a obavezno
posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale
po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi
pokorice ili se zemljite prekomerno sabije gaenjem
i prohodom maina. Posle berbe obavezno izvriti jednu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti
s izvoenjem ove mere, kako bi izdanci maline blagovremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja
tokom zimskih i prolenih meseci.
Prilikom izvoenja obrade treba voditi rauna da
zemljite ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju
i uvaju rezerve vlage u zemljitu, a korenov sistem
maline ravnomerno i najbolje razvija. Obrada se moe
izvoditi samo ako zemljite nije preterano vlano, jer u
protivnom se naruava njegova struktura.

Rotokosa za suzbijanje korova u meurednom prostoru

Rotokosa - radni deo

Obrada meurednog prostora

Sendvi sistem odravanja

Odravanje zatravljivanjem

Na sledeim slikama su prikazani naini odravanja

zemljita u malinjaku. Prema iskustvima optimalan je
tzv. sendvi sistem pri kome se obrauje samo uska
traka oko reda, a meuredni prostor zatravljuje ili se
u njega seju biljke za zelenino ubrenje. Te biljke se
tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemljite obogauje organskom materijom. Obrada celog
meurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima
zbog erozije, spiranja zemljita.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5.3. Sistem gajenja

Uspenost gajenja maline metodama organske
proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja.
Ranije korieni sistem bunova je naputen i sada se
malina gaji iskljuivo palirski. Meuredno rastojanje
treba da bude 2.2. do 2.5 m (Willamette), i 2.7 do 3.0
m za sortu Meeker. Pri zasnivanju zasada na metar
duni sadi se tri do etiri
sadnice sa dobro razvijenim
korenovim sistemom. palir
se formira korienjem stubova i dva do tri reda ice.
Nakon berbe dvogodinji izdanci orezuju se do
zemlje, ostavljaju desetak
dana u paliru (da se jednogodinji izdanci postepeno
izloe direktnoj svetlosti i
da predatorske grinje preu
na mlade izdanke). Orezani
izdanci se tarupiraju i unose
u zemljite ili se vri njihovo

kompostiranje. U prolee vri se izbor rodnih izdanaka

u vreme bubrenja pupoljaka. Ostavlja se 4-5 izdanaka
debljine 9-12 mm po dunom metru palira (izdanci ne
treba da budu suvie tanki ni debeli). Izdanci se vezuju za ice da bi se spreilo njihovo pomeranje. Rodni
izdanci reu se na dva do tri pupoljka iznad gornje ice.
Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do poetka

Mehanizacija za iznoenje orezanih izdanaka

Kalendar radova u malinjaku
Sadnja
Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg.Sep. Okt. Nov.Dec.

Jan.

Feb.

Mar.

Apr.

visina do 1,80

Malina
Jednorodne sorte

pregled bilja
i primena m

Kontejnerske sadnice

Malina
Dvorodne sorte

Kontrola mieva

primena
komposta
i stajnjaka

pregled bilja
i primena m

Kontrola mieva

10

cvetanja rodnih ili ak do berbe ako je obezbeeno

zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su oko 10-15 cm.
Kasnije uklanjanje je oteano zbog procesa odrvenjavanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za
narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu tekue sezone daju najvei prinos. Meutim, u podrujima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se moraju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost
i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari izdanci se
uklanjaju na ve opisan nain da bi se spreilo irenje
Didymella applanata, i Leptosphaeria coniothyrium uzronika suenja izdanaka na mlade izdanke. U
istom periodu vri se tretman mladih izdanaka bakarnim fungicidom.

palirski sistem uzgoja jednorodnih sorti maline

palirski sistem uzgoja dvorodnih sorti maline (rastojanje

izmeu redova 2,5-3m; rastojanje biljaka u redu pri sadnji 4060cm)
Maj

Jun

Jul

Avg.

Sep.

Okt.

Nov.

Dec.

0m

Berba

aka na bolesti tetoine

mera zatite

primena
komposta
i stajnjaka

Berba

aka na bolesti tetoine

mera zatite

ematski prikaz uzdignutog reda (banka)

11

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Zasad dvorodne sorte Polana u Vojvodini

Mrea i naslon za dvorodne sorte maline

Gajenje maline u plasteniku u posudama

5.4. Ishrana
Kljuni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (hrani zemljite da bi hranio biljke ) je poveanje sadraja organske materije
u zemljitu! Prelazni period (period konverzije) treba
maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka,
komposta, zeleninim ubrenjem i drugim merama
povea sadraj organske materije u zemljitu. Unoenjem 1 t stajnjaka, zemljite se obogauje za: 10 kg N,
5 kg P2O5 i 10 kg K2O. U Tabeli 3 date su norme primene
stajnjaka.

Kao redovna mera poveanja sadraja organske materije i odravanja plodnosti

preporuuje se unoenje oko
PK
20 t stajnjaka svake godine (uz
potovanje ogranienja o maksimalnom unosu od 170 kg istog azota po hektaru godinje). Da bi se ispotovala navedena pravila potrebno
je izvriti analizu zemljita i koliine prilagoditi potrebama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom
hektaru vrednost humusa poveala za 1% potrebno je
oko 200 t zgorelog stajnjaka.
Plodnost zemljita se odrava ako postoji ravnotea izmeu iznoenja hranjivih elemenata kroz prinos
gajenih biljaka i procesa obnove vraanja u zemljite. Najbolji primer su ume u kojima se kroz procese
razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije
oveka. Na krevinama uma nekoliko godina mogu se
gajiti biljke i postii dobar prinos bez primene hraniva!

Tabela 3. Norme primene stajnjaka

Parametar

Vrednost

Stajnjak

10-30 t/ha

Zadnji rok primene stajnjaka (karenca)

120 dana pre berbe maline i jagode

Maksimalna koliina stajnjaka

Maksimalno 170 kg N/ha godinje

Sadraj humusa u zemjitu

Preko 3 %

12

Dozvoljena hraniva i poboljivai zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Uredbom EC 834/2007

i nacionalnim propisima data su u prilozima.
Malina ima znaajne potrebe za hranivima, a posebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno prihranjivati, a koliine prilagoditi osobinama zemljita i
njegovoj obezbeenosti hranivima. Za prihranu maline
treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena folijarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za
primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .

Lokalna primena stajnjaka u brazde pre sadnje

Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem

novembra i od decembra do poetka februara. Ne rastura se po celoj povrini malinjaka, nego samo u pantljikama du redova maline, irokim 1,00 do 1,20 m, posle
ega se unosi u zemljite okopavanjem ili kultiviranjem.

Stajnjak treba da je dobro zgoreo, bez semena korovskih biljaka. Moe se koristiti ivinski, oviji i govei
stajnjak prva dva u koliini od 15 t/ha, a govei20
t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenjuju svake druge godine onda se ove koliine dupliraju.
Analiza zemljita je neophodna mera da bi se utvrdilo
stanje obezbeenosti zemljita hranivima i procenile
koliine koje je neophodno dodati. Proseni sastav organskih hraniva prikazan je u Tabeli 4.
Ako je zemljite visoko obezbeeno fosforom dodatno unoenje dovelo bi do pojave nedostatka cinka,
mikroelementa koji je vaan za razvoj i plodonoenje
maline.
Jagodaste vone vrste su osetljive prema solima u
kojima ima hlora posebno prema kalijum hloridu i zato
ga ne treba koristiti.
Kompost se moe primeniti u koliini koja ne bi
trebala da pree 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna
iskustva sa gajenjem maline primenom 60 l komposta
po dunom metru palira. U takvim uslovima biljke se
dobro razvijaju i pokazuju znaajnu otpornost prema
svim patogenima, a posebno prema prouzrokovaima
bolesti korena (trule i uvelost). Da bi se pored efekta
otpornosti uticalo i na razvoj korena i usvajanje hraniva u supstrat se dodaje gljiva Trichoderma harsianum u vidu preparata koji je spreman za primenu
posipanjem pre sadnje maline.

Tabela 4. Sastav komposta, stajnjaka i tenog stajnjaka (u kg/m3 svee materije) i optimalno vreme primene
Vrsta organskog hraniva N- ukupni N-pristupaan P2O5 K2O Mg Ca Vreme primene
Kopmost (1m3-500kg)

3,5

0,2

2,0 2,85 1,55 14,0 Posle berbe

Stajnjak (1m -700kg)

3,4

0,7

2,2

4,6 0,6 2,6 Posle berbe ili poetkom februara

Stajnjak, iz proizvodnje
gljiva
(1m3-500kg)

3,5

1,5

2,5

4,0 1,5 2,7 Posle berbe ili poetkom februara

Teni stajnjak

4,3

2,2

1,8

8,0 0,5 2,0 Februar

13

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

14

15

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Kompostiranje je proces prirodnog razlaganja

organske materije i njenog pretvaranja u kompost.
Postupak kompostiranja je tehniki veoma jednostavan i mogue ga je primeniti u svakom gazdinstvu koje stvara otpad biljnog porekla. Pod biljnim
otpacima podrazumevaju se: etveni ostaci, ostaci
od rezidbe, ostaci iz kuhinje pri pripremi voa i povra, pri uzgoju cvea, nege drvea, korovske biljke
bez semena, koriena zemlja za saksije, otpaci od
drveta, strugotina, pokoena trava i drugo zelenilo. Za proizvodnju kvalitetnog komposta potrebno
je imati komposter i starter kulturu. Komposter se
izrauje od drveta, plastike i drugih materijala. Dobro reenje je trodelni komposter koga ine tri spojena sanduka. Sanduci su u osnovi 11,2 m a visina
1,5 m. Prednja strana sva tri sanduka je od pokretnih
dasaka zbog same tehnologije kompostiranja. Kada
se napuni prvi deo materijal se ne pomera dok se ne
postigne poveanje temperature (oko 7 dana). Zatim se materijal prebacuje i mea u drugi deo, a prvi
deo ponovo puni novim biljnim materijalom dok
se kompostiranje nastavlja u drugom delu. Posle
kompostiranja u drugom delu (710 dana) materijal
se prebacuje u trei deo u kome se zavrava proces
kompostiranja. Poeljno je da se komposter postavi
to blie mestu na kome e se kompost koristiti. To
mesto treba da bude takvo da ne ometa aktivnosti
na gazdinstvu, i da je udaljeno od bunara i izvorita
vode, kao i da nije na padini na kojoj bi dolo do
slivanja i ispiranja vodom. Komposter treba da bude
u senci, ali ne blizu drvea jer bi prorastanje korenja
u komposter oteavalo meanje kompostne mase.
Starter kultura je smesa mikroorganizama koja se
dodaje biljnom organskom materijalu da bi se proces
odvijao u eljenom pravcu.
U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom
organskih hraniva koja sadre N, P, K. Na domaem
tritu mogu se nabaviti NPK hraniva dozvoljena za

16

upotrebu u organskoj proizvodnji: Ecomix, Siforga

(NPK 5:3:8), Italpollina (NPK 4:4:4). Preporuka je kod
formiranja zasada, poetkom vegetacije primeniti EcoMix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu
cvetanja jagodastog voa primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-710) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj povrini zasada ili
redno u srazmerno manjoj koliini.
Italpollina je vrsta ubriva sa znaajnom koliinom
huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju
mineralne materije u zemljitu. Korenov sistem biljaka
pomou ovih organskih kiselina moe da koristi veu
koliinu mineralnih materija. Hranivo jaa otpornost
biljaka na stres i niske temperature.
Nije samo sastav bitan kod ubriva, nego je i njegov
oblik vaan. Pored tradicionalnih ubriva u obliku peleta postoje organska ubriva u obliku mikro granula sa
specifinim dejstvom i postepenim oslobaanjem hraniva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju
visok sadraj organske materije koja je od neprocenjive
vrednosti za zemljite.
Na evropskom tritu postoje hraniva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji (Euronature-Eurofertil) a
po rezultatima ne zaostaju za mineralnim ubrivima.
Zelenino ubrenje
Poveanje sadraja organske materije u zemljitu i
poboljanje njegove strukture postie se i zeleninim
ubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste
biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, meukultura i naknadni usev. Kao predusev gaje se: jari jeam i obina
grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju
se: uljana repica, smea maljave grahorice, ljulja i deteline, smea maljave grahorice i ozimog jema. Kao
meukultura (zajedno sa malinom u toku prolea i
leta u meurednom prostoru) gaje se: facelija, stoni
graak. Zelena biljna masa u periodu cvetanja se tarupira ili kosi rotacionom kosom i zaorava. Biljke vezuju

vazduni azot zahvaljujui kvrinim bakterijama na

korenu i na taj nain poveavaju sadraj ovog hraniva
u zemljitu.
5.5. Navodnjavanje
Kvalitet vode za zalivanje ine njen fiziki, hemijski
i bioloki sastav. Pesak i estice zemlje nisu tetni ali su
nepoeljni jer mogu otetiti sistem za zalivanje. U vodi
ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj
koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvriti
hemijsku analizu vode i vriti je svake tree godine.
U sledeoj tabeli date su poeljne karakteristike vode
za zalivanje. Analize vode se rade u laboratorijama
Zavoda za zatitu zdravlja. U Tabeli 5 date su poeljne
vrednosti sastava vode.
Tabela 5: Poeljne karakteristike vode za navodnjavanje
Parametri

Vrednost

pH

6-6,5

Natrijum

<30 ppm

Hlor

<50 ppm

Elektroprovodljivost vode <3 mS/cm

Bikarbonati

do 5 meq/l

Sulfati

2200 meq/l

Bioloki sadraj vode je neophodno utvrditi pre

svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti
zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i
Escherihia coli). Navedene tetne bakterije mogu se
pojaviti ako se koristi zagaena voda za zalivanje. Zbog
toga za zalivanje treba koristiti istu izvorsku vodu.
U sunim periodima malina se mora navodnjavati.
Malina ima plitak korenov sistem, za svoje potrebe zahteva puno vlage, naroito od poetka do kraja berbe,
zato je treba navodnjavati u vie navrata. Kako u podrujima gajenja, vlage uglavnom ima sve do kraja
maja, u sunijim godinama prvo navodnavanje treba

obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog

zrenja sa po 30 do 35 l/m2. U vrlo sunim godinama (kao
npr 2007.) navodnjavati i ee, po potrebi, ne samo do
kraja berbe ve i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji
nain navodnajvanja je sistem kap po kap. Sistem tedi vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.

6. Bolesti, tetoine, korovi

Najznaajnija oboljenja maline u Srbiji prouzrokovana fitopatogenim gljivama su: na plodu plesnivost
(Botrytis spp.), na stablu, suenje stabla (Leptosphaeria coniothyrium), cecidiozno suenje izdanaka,
pegavost stabla (Elsinoe veneta), pegavost i uta ra
lista, siva trule i antraknoza plodova i trule korena
(Phytophthora fragariae ver. rubi). Suenje izdanaka maline u naim uslovima se najee pripisivalo
patogenu Didymella applanata ili niskim zimskim
temperaturama.
Mala malinina va Aphis idaei van der Goot je tetoina koja je rasprostranjena u svim podrujima gajenja maline u Srbiji. Velika malinina va Amphorophora
idaei prisutna je sporadino u niskoj brojnosti. Rutava
buba Tropinota hirta Poda i srodna vrsta Oxythyrea
funesta Poda priinile su tete na malini samo u toku

Plesnivost ploda maline

17

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Fenofaza pojave cvetojeda

Cvetojed - odrasli insekt

2001. god. Za suzbijanje su koriene bele lovne posude. Malinina buba Byturus tomentosus F. nije znaajna tetoina maline u Srbiji i uglavnom je prisutna
na viim terenima. Muva galica Lasioptera rubi Heeger
uglavnom se suzbija orezivanjem. Malinina muica,
Resseliella (Thomasiniana) theobaldi uzrokuje suenje
izdanaka maline.
Iskustva proizvoaa maline iz vajcarske govore
da korienjem komposta u koliini od 40 l zapreminskih na 1 m duni reda moemo postii visoke prinose, poboljati opte stanje zasada i iskljuiti primenu
sredstava za zatitu. Na tako pripremljenom zemljitu

nema pojave trulei korena i suenja biljaka pre svega

zahvaljujui mikroorganizmima antagonistima fitopatogenih gljiva.
U Tabeli 6 dat je opis bolesti i tetoina, a na slikama su prikazani simptomi bolesti i izgled najvanijih
tetoina maline.
U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogenih gljiva.
Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat
BoniProtect forte) koristi se u spreavanju plesnivosti.

Tabela 6: Opis bolesti i tetoina maline

Naziv bolesti

Simptomi

Prevencija

Trule korena
(prouzrokova
Phytophthora fragariae
var. rubi)

Bolest se manifestuje naglim suenjem

jednogodinjih i dvogodinjih izdanaka poetkom
leta. Prouzrokova dovodi do propadanja korena
maline, koji na preseku dobija tipinu rastu boju.
Bolest se posebno ispoljava na zbijenim, vlanim
zemljitima, u prolee i jesen, kada je temperatura
zemljita od 12-16 oC. Bolest se prenosi i iri
zaraenim sadnim materijalom, opremom i
mehanizacijom za obradu zemljita, obuom i
vodom.

Koristiti samo zdrav, sertifikovan, testiran sadni

materijal. U toku zasnivanja zasada primeniti 60
l komposta po metru dunom. Zasad ne zasnivati
na zbijenim, vlanim zemljitima. Ne zasnivati
zasad na zemljitu na kome je konstatovana zaraza
u narednih 15 godina. Ne vriti razmenu opreme
i mehanizacije sa farmerima u ijim zasadima
ima simptoma ili je potvreno prisustvo bolesti.
Tehnologija gajenja na uzdignutim redovima
omoguava prirodnu drenau zemljita oko zone
korenovog sistema maline i predstavlja nepovoljne
uslove za razvoj patogena. Navedena tehnologija je
neizbena na zbijenim zemljitima.

18

Naziv bolesti

Simptomi

Prevencija

Bolesti izdanaka
(prouzrokovai:
Didymella applanata,
Leptosphaeria
coniothyrium, Botrytis
cinerea)

Simptomi napada Didymella applanata

ispoljavaju se na jednogodinjim izdancima oko
pupoljaka u vidu ljubiasto-braon pega. Infekcija
poinje na listu. Pege su povrinske, poveavaju
se, ali retko dovode do propadanja izdanaka.
Posledica napada je slabo kretanje rodnih
pupoljaka ili njihovo propadanje. Leptosphaeria
coniothyrium i Botrytis cinerea napadaju
prizemni deo izdanaka. Napadnuti izdanci
propadaju naredne vegetacije, posebno ako je
infekcija udruena sa napadom malinine muve
izdanka (Resseliela theobaldi).

Obezbediti dobru aeraciju (provetrenost) biljaka,

optimalni broj rodnih izdanaka do 6 po dunom
metru, suzbijati korovske biljke, pravac redova
uskladiti sa pravcem dominantnih vetrova.
Pri odabiru izdanaka koji e doneti rod treba
eliminisati najbujnije.

Malinina buba (Byturus

tomentosum)

Odrastao insekt je tvrdokrilac duine tela 3,5

do 4,5 mm sivo-braon boje. Hrani se cvetnim
pupoljcima, elementima cveta i mladim liem.
Larve se hrane na plodovima oteujui aicu i
sam plod.

Izbegavati podizanje zasada maline u neposrednoj

blizini uma. Gajenjem dvorodnih sorti i berbom u
jesenjem periodu izbegava se napad tetoine koji
je u tom periodu daleko nii. Postaviti bele klopke
od momenta poetka cvetanja i pratiti prvu pojavu
imaga malinine bube. Nakon pojave prvih imaga
u malinjak postaviti po jednu lepljivu klopku (celu
ili jednu polovinu) na svakih 5 dunih metara reda,
to predstavlja nain za smanjenje brojnosti ove
tetoine.

Lisne vai (Aphis idaei i

Amphorophora rubi)

Lisne vai su insekti nenog tela dimenzija 1-3 mm.

Hrane se siui sokove iz izdanaka i po pravilu su
skoncentrisane na vrhovima izdanaka. Tipian
simptom napada je deformisanje kovrdanje
lia i zastoj biljaka u porastu. Pored direktnih
teta lisne vai su prenosioci fitopatogenih
virusa. Korienje zdravog bezvirusnog
materijala je veoma vana mera za uspeno
gajenje maline. Brojnost vai na biljkama moe
biti mala (posebno u sluaju velike malinine
vai, Amphorophora rubi), ali ipak dovoljna
za prenoenje virusa, tako da je prevencija
korienjem zdravog materijala nezamenjiva.

Naa iskustva govore da su korisni insekti

najvaniji u merama kontrole lisnih vai u
organskom voarstvu uopte. U spontanoj
flori oko zasada ne treba da budu biljke
koje su alternativni domaini tetoinama i
prouzrokovaima bolesti maline (divlja malina,
kupina).
Direktne mere zatite: Kada je brojnost
vai visoka i napadnut veliki broj izdanaka,
a populacija korisnih insekata nedovoljna
da smanji brojnost vai, mogu se primeniti
insekticidi koji su dozvoljeni u organskoj
proizvodnji: piretrin, rotenon, insekticidni sapuni
i meavine piretrina i rotenona

19

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Naziv bolesti

Simptomi

Prevencija

Malinina muva galica

(Lasioptera rubi)

Larve malinine galice uzrokuju na izdancima

Pregledati mlade izdanke nakon berbe i odstraniti
zadebljanja krunog ili nepravilnog oblika. Na
sve koji imaju gale. Gale zbog larvi koje se u njima
mestima nastanka gala oteano je provoenje
nalaze treba spaliti.
vode i hranjivih materija, a biljke se esto lome.
Ovu tetoinu ne treba meati sa malininom
galicom izdanaka ije larve uzrokuju pucanje kore i
suenje izdanaka.

Cvetojed (Anthonomus
rubi)

Cvetojed je tvrdokrilac 2 do 3,5 mm duine tela,

tamno braon boje. Odrasle enke polau jaja u
cvetne drke koje prethodno povreuju usnim
aparatom u vidu surlice. enka u toku polaganja
jaja oteti 2040 cvetova. Pored maline napada i
jagodu i rue. Cvetovi odnosno cvetni pupoljci sa
delom cvetne drke se savijaju i sue. Odrasli insekti
prezimljavaju u umama.

Izbegavati podizanje zasada u neposrednoj blizini

uma. Primena insekticida ne prua adekvatnu
zatitu jer efikasnost varira zbog naina ishrane
imaga i razvuenog perioda pojave. U fazi pojave
cvetnih pupoljaka primeniti insekticid na bazi
azadiraktina.

Bubamara se hrani biljnim vaima

Velika malinina va (Amphorohora rubi)

20

Pojava kovrdanja lia na izdancima zbog biljnih vai

Cvetojed na cvetnom pupoljku maline

Malinina grinja (mozaino arenilo lia)

Malinina galica (zadebljanje na izdanku)

Malinina galica izdanka (pucanje kore na prizemnom delu

izdanka)

Plesnivost plodova

Faza razvoja kada nastaje infekcija gljivicom koja uzrokuje

plesnivost

21

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Natrijum bikarbonat menja pH na tuku maline u

cvetanju tako da i njegova primena ometa nastanak
sive plesni.
U opte mere prevencije bolesti izdanaka maline
spadaju: obezbeenje bolje provetrenosti (manji broj
rodnih izdanaka, proreivanje mladih izdanaka, uklanjanje korova); spreavanje mehaniih oteenja izdanaka
(suzbijanje malinine muve izdanaka, uklanjanje jakih
novih izdanaka radi spreavanja povreda trenjem,
uklanjanje rodnih izdanaka posle berbe). Bez obzira
na pojavu pega na izdancima, pucanje kore i druge
simptome, bolesti izdanaka maline retko dovode do
propadanja biljaka, kao to je sluaj kod pojave uvelosti i trulei korena. Bolesti izdanaka smanjuju vitalnost
biljaka, prinos je takoe smanjen jer biljka nije u stanju
da obezbedi dozrevanje svih zametnutih plodova koji
ostaju sitniji i ubrzano zrele.
Uvenue biljaka je oboljenje koje uzrokuju gljive iz
roda Verticillium (V. albo-atrum i V. dahliae) koje su
sudovni paraziti. Bolest je posebno izraena na malini.
Navedene patogene gljive imaju vei broj biljaka domaina, a odravaju se u zemljitu preko 10 godina. Zaraza
se ispoljava na korenu i provodnom sistemu biljke, to
oteava usvajanje vode i mineralnih materija i postepeno uvenue biljaka. U naim uslovima bolest je opisana
detaljno na malini, a posebno je destruktivna u godinama kada u prolenom periodu dolazi do velikih i naglih
kolebanja temperature sa duim kinim periodima.
Bolest poinje uenjem lia koje se nalazi uz sam izdanak, a kasnije u toku zrenja plodova sue se i cele biljke.
U zasadu nema pravilnog rasporeda obolelih biljaka
ve su one po celom zasadu nepravilno razmetene, za
razliku od trulei korena gde su biljke vie grupisane u
oaze. Takoe, kod verticilioznog uvenua u zasadu maline uglavnom se u zonama oboljenja pojavljuju novi
izdanci dok se u sluaju trulei korena to ne dogaa. Pre
zasnivanja zasada potrebno je iz istorije polja utvrditi da
li su na parceli gajene biljke koje su domaini navedenih

22

gljiva (krompir, paprika, paradajz, jagodasto voe). Ukoliko je potrebno, treba izvriti uzorkovanje zemljita da
bi se proverilo da li je patogen prisutan. Sadni materijal
mora biti zdrav, slobodan od patogena, a taj uslov ispunjavaju sertifikovane sadnice. Preventivno, pre zasnivanja zasada preporuuje se biofumigacija.
Biofumigacija vri se setvom biljaka iz roda slaica,
Brassica (juncea i napus). U punom cvetanju, biljke
dostiu 20-30 t svee mase po hektaru, i nakon toga se
maliraju. Dobijena masa unosi se u zemljite freziranjem. Ako je zemljite suvo poeljno je izvriti zalivanje,
odnosno kvaenje. Iz glukozinolata, iz frezirane biljne
mase, oslobaaju se izotiocijanati, koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Navedena mera nema tetnog uticaja
na gajenje biljke.
U organskoj proizvodnji korovi se suzbijaju obradom, primena herbicida nije dozvoljena. Pored obrade
moe se vriti i zastiranje (maliranje).
Uprkos injenici da veina strunjaka smatra da su
korovske biljke tetne, pre svega kao konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu i svetlost, to je naelno
i tano, korovske biljke u organskoj proizvodnji voa
mogu biti i korisne. Naime, korovske biljke u meurednom prostoru mogu biti izvor organske materije koja je
presudna za uspeno odravanje plodonosti i mikrobioloke aktivnosti zemljita, tako to se povremeno vri
njihovo tarupiranje. Pored toga, cvetajue korovske biljke spontane flore, kao i one koje su posejane u trakama
oko zasada maline,izvor su nektara za korisne insekte.
To doprinosi odranju ekoloke ravnotee korisnih i
tetnih vrsta. Kontrola korovskih biljaka odvija se u nekoliko faza: pre sadnje, u toku proizvodnje i posle berbe.
Dugogodinja istraivanja su ukazala na prednosti
maliranja (zastiranja) u zasadu maline. Kao materijal
za zastiranje moe posluiti slama, kompost, tarupirana
zelena masa, folije, tkanine. Maliranjem se uva vlanost, postie umereno temperaturno variranje, smanju-

je pritisak korova i uveava prinos. Ipak, prekomerno

maliranje u redu, moe smetati pojavi jednogodinjih
izdanaka, dodatno oteava simptome trulei korena
kod osetljivih sorti crvene maline, koja se gaji na tekim
(glinovitim), navodnjavanim zemljitima i pogoduje
tetnim glodarima. U takvim sluajevima preporuljivo
je da se maliranje izvodi samo prve godine gajenja.

6.1. Mere integralne zatite biljaka

Primena biopesticida
U dosadanjoj praksi u Srbiji, zbog potekoa vezanih za registraciju biolokih preparata za zatitu bilja,
u primeni su bila samo sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2007,
primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina
(u suzbijanju lisnih vai i cvetojeda), rotenona i toksina
Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica tetnih
vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upeno su
koriene bele Rebell bianco klopke.
U skladu sa uredbama EC 834/2007, EC 889/2008 i
nacionalnim propisima vezanim za organsku proizvodnju, supstance ije je korienje dozvoljeno u zatiti bilja
navedene su u Prilogu 2 ovog prirunika.
I pored mogunosti koriena hemijskih supstanci,
kao osnovni princip organske poljoprivrede istie se
primena svih drugih raspoloivih mera (otporne sorte,
agrotehnike mere, fizike mere, korisni organizmi,...)
u pokuaju da se pojava tetnih agenasa svede na prihvatljiv nivo. Samo u izuzetnim sluajevima, kada je
izriito neophodno, treba primenjivati neku od navedenih supstanci. Nain korienja pojedinih preparata dat
je u Tabeli 7.
Bioloke mere kontrole tetnih organizama podrazumevaju pospeivanje razvoja i plansko unoenje korisnih organizama u zasad maline. Trule korena maline
predstavlja veliki problem u gajenju. Primena komposta i tehnologija gajenja na uzdignutim redovima doprinosi odravanju optimalnog reima vlage oko zone

korenovog sistema. Korisna gljiva Trichoderma spp.

antagonist je, tj. spreava razoj gljive Phytophthora
fragariae var. rubi i primenjuje se u kombinaciji sa
kompostom.
Biolokoj ravnotei i spreavanju tetnosti insekata u
zasadu maline doprinose: bubamare, zlatooke, parazitne
cecidomide, osolike muve, parazitne osice, predatorske
grinje. Njihova brojnost pospeuje se unoenjem u obliku
pogodnom za primenu (npr. Chrisopak, Fitopak itd), odravanjem biljaka spontane flore oko zasada koje cvetaju
i izvor su nektara za imaga, postavljanjem sklonita (kuica) i drugim merama.
U dosadanjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka vezanih za registraciju preparata za zatitu bilja, u primeni su
bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne
svrhe u periodu 2004-2009 primenjivani su preparati na
bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vai i cvetojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u
suzbijanju gusenica tetnih vrsta leptira). U monitoringu
malinine bube upeno su koriene bele Rebell bianco
klopke. tetoine maline predstavljaju znaajan problem i
zato postoji izraena potreba za uvozom biolokih insekticida i parazitoida, kao i predatora tetnih insekata.
Pored navedenih biopesticida u gajenju maline
metodama organske proizvodnje mogu se koristiti pomona sredstva biljnog porekla. Ova sredstva pored biolokog delovanja na prouzrokovae bolesti i tetoine
doprinose efkasnosti procesa ishrane biljaka i utiu na
njihovu optu otpornost prema biogenim i abiogenim
faktorima. Biljke od koji se pripremaju rastvori moraju
biti proizvedene u skladu sa metodama organske proizvodnje.
Rastvor duvana dobija se tako to se 5 kg duvana prelije sa 100 l vrue vode i ostavi desetak dana da spontano
doe do rastvaranja. Dobijeni rastvor se procedi i koristi
pri tretiranju biljaka protiv biljnih vai, gusenica i minera.
Ovaj rastvor se moe koristiti i u kombinaciji sa rastvorom
kalijumovog sapuna, ukoliko su temperature ispod 250C.

23

24

Tabela 7. Program zatite maline (organska proizvodnja)

Vreme tretiranja
(faza razvoja)

Bolesti i tetoine Sredstvo

Aktivna materija

Koncentr. Grama/ml na
primene 100 l vode

Kretanje vegetacije
(bubrenje pupoljaka)

Prezimljujue forme
lisnih vai, grinje,
pregalj, bolesti
izdanaka

Agrol + Cuproxat

Mineralno ulje + Bakar

oksi sulfat (345 g/l)

1% + 0,1% 1000 + 100

Listanje

Bolesti izdanaka,
pregljevi, malinina
muva galica

Thiovit jet 80 WG
Sumpor + Rotenon 6%
+ Rotena

Pojava cvetnih
pupoljaka

Lisne vai, cvetojed,

malinina buba

Show Top

Poetak cvetanja i
cvetanje

Trule cvetova i
plodova

BoniProtect
forte ili
Serenade Max

Odmah nakon berbe

Bolesti izdanaka,
grinje

3 kg/ha +
0,25%

300 + 250

Rotenon 2% + Piretrin
0,5%

5 l/ha

500

Aureobasidium pulluans

0,6 kg/ha

60

Bacillus subtilis

3kg/ha

300

Thiovit JET 80 WG Sumpor

5kg/ha
ili
Funguran WP
bakar hidroksid 500 g/kg 1 kg/ha

500

Rastvor ljute paprike, priprema se tako to se 5 kg

ljutih feferona prelije sa 10 litara vode i kuva do vrenja.
Nakon toga rastvor treba da prenoi, a potom se procedi
i doda 90 litara vode. Dobijeni rastvor koristi se protiv
insekata (biljne vai, lisne buve, stenice, tripsi).
Rastvor pelena (Artemisia absinthium) dobija se
tako to se 3kg lia i stabla pelena, isecka na kratke komade i potopi u 10 litara vode, a zatim ostavi 2 do 3 dana,
pri emu treba voditi rauna da ne doe do fermentacije.
U proceeni rastvor doda se 90 litara vode i njime se tretiraju biljke protiv lisnih sovica, smotavaca, biljnih vai i
crvenog pauka.
Rastvor od crnog i belog luka dobija se tako to se 1
kg belog i 3 kg crnog luka usitni, potopi u 10 litara vode
i kratko prokuva. Nakon toga rastvor treba da prenoi i
potom mu se doda 90 litara vode. Ovako dobijenim rastvorom tretiraju se biljke u ranim jutarnjim asovima,
protiv biljnih vai i grinja. Pored navedenog ovaj rastvor

100

deluje i protiv monilioza, plamenjae i plesnivosti plodova.

Rastvor od koprive dobija se tako to se 5 kg koprive
(gornja treina biljke, u periodu pred cvetanje) potopi
u 10 litara vode i ostavi da odstoji 24 asa.. Dobijeni ekstrakt se rastvori u 90 litara vode i time se tretiraju biljke.
Na isti nain dobija se i rastvor od paprati koji takoe
primenjujemo u suzbijanju biljnih vai. Kopriva se pored
ovakve namene moe koristiti i za prihranu biljaka preko
lista. Proces je slian, 10 kg koprive se rastvori u 10 litara
vode i ostavi da fermentira 7 dana, nakon toga se procedi, rastvori u 90 litara vode i njime se tretiraju biljke.
Hajduka trava (Achillea millefolium) je biljka koja
ima fungicidna svojstva. Rastvor se priprema tako to se
3 kg sveih biljaka kuva desetak minuta u 20 litara vode.
Dobijena smesa se procedi, a rastvoru se doda 80 litara
vode i time se tretira jagodasto voe, protiv plesnivosti
plodova.

25

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Rastavi (Equisetum arvense) takoe ima fungicidna

svojstva. aj od rastavia je veoma vaan u organskoj
proizvodnji jer deluje na vie gljivinih bolesti (pepelnica, plamenjaa, lisna ra, plesnivost). Priprema se od
1 kg suvih ili 3 kg sveih biljaka. Berbu rastavia treba
izvesti u prepodnevnim satima i suiti ga u hladovini da
bi sauvao boju i miris. Biljke se stave u hladnu vodu i
kuvaju do 20 minuta u 20 litara vode. Dobijena masa se
procedi i rastvoru doda 80 litara vode, a potom vri tretiranje biljaka. Rastavi se, kao i kopriva, moe koristiti
i za prihranu biljaka. Tada se 3 kg sveih biljaka potopi
u 100 litara vode i ostavi dvadesetak dana da fermentira. Kada prestane fermentacija (ne nastaje nova pena)
masa se procedi, a u dobijeni rastvor se doda 300 litara
vode i time zalivaju biljke. Dobijena tenost moe se koristiti i za rastvaranje kalijumovog sapuna u postupku
suzbijanja biljnih vai i pregljeva.

7. Berba
Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru
se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog
dana. Malina se ne bere izmeu 12 i 15 asova (zbog
visoke temperature). U momentu berbe plodovi moraju biti potpuno suvi. Berai moraju biti upoznati sa
strogim pravilima higijene (iste ruke i odea, zatiena
kosa). Plodovi se slau u iste gajbe i odvoze vozilom u
hladnjau. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u
tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2C, a nakon toga
duboko smrzavaju na 35 do -40C. Plodovi se uvaju
na 18 do 20 C.
Vreme berbe zavisi i od namene plodova. Plodovi
maline namenjeni potronji u sveem stanju i zamrzavanju, beru se dan - dva pre pune zrelosti, dok se plodovi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentrata i demova beru u punoj zrelosti.
Plodovi maline dozrevaju veoma brzo, tako da ih treba brati svaki drugi dan, a ako je vreme izuzetno toplo

26

i suvo, onda je neophodno berbu obavljati svakodnevno. Berbu maline, po mogunosti, treba obavljati po
prohladnom i suvom vremenu, a ako je vreme toplo
berbu obavljati u jutarnjim i predveernjim asovima.
Mokre plodove, posle kie ne brati dok se ne prosue.
Pri berbi maline se vri i klasiranje plodova. Najbolje
je da najpre prva grupa beraa bere kvalitetne plodove (krupne, vrste, zdrave i neoteene) za potronju u
sveem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa naknadno u posebnu ambalau obere i preostale plodove.
Na svetskom tritu raste tranja za sveom malinom. Da bi se odrao kvalitet i spreila pojava patogenih gljivica svee ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv.
MAP pakovanja (polietilenske posude u kesama koje su
napunjene ugljendioksidom).
Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje potiu iz same hrane u trenutku potronje (konzumiranja,
unoenja od strane potroaa). Opasnost moe nastati
od primarne proizvodnje, preko prerade, skladitenja,
transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za
pruanje usluga.
Kao odgovor na zahteve trita, veletrgovine su postavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajui programe sa nezavisnom inspekciojom koja e garantovati
da je voe i povre gajeno, brano, pakovano i transportovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.
Sa poveanjem proizvodnje i potronje sveeg voa
i povra u svetu, rastao je i broj sluajeva oboljenja iji
je uzronik bila upravo ta vrsta hrane. Analiza oboljenja
pokazala je:
konstantan rast broja sluajeva povezanih sa upotrebom sveeg voa i povra;
u preko 70% sluajeva uzronik je bio iz domaih
proizvoda;
veina sluajeva uzrokovana je prisustvom bakterija
Salmonella spp. i Escherihia coli.
U organskoj proizvodnji maline pored ogranienja
vezanih za primenu sredstava za zatitu i hraniva, visok

uticaj na bezbednost plodova ima i higijena radnika i

ambalae u postupku berbe, transporta, prerade i pakovanja. U tom smislu neophodno je od polja do hladnjae
ili drugog objekta za preradu:
obezbediti odgovarajui, ist, redovno odravan toalet u polju
koristiti teni sapun, vodu i papirne ubruse za brisanje; obnavljati ih redovno
upoznati radnike sa vanou korienja toaleta i
odgovarajuom higijenom ruku;
voditi evidenciju i kontrolisati da se napred navedeno sprovodi;
rasporediti radnike koji se ne oseaju dobro na poslove u kojima nemaju kontakt sa plodovima;
sprovoditi obuku radnika o meusobnoj povezanosti i uticajima line higijene i bezbednosti hrane;
rukovodioci (osoblje za nadzor) moraju posebno
voditi rauna o linoj higijeni, jer je lini primer od
izuzetnog uticaja.
Znaajan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se
bave otkupom i preradom organskih malina uveo je
sistem kontrole bezbednosti hrane (HACCP analiza
opasnosti i kritine kontrolne take), takoe jedan broj
uvodi GLOBALGAP standard koji se odnosi na segmente primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALGAP
standard definie okvir za primenu pravila dobre poljoprivredne prakse, koja su prihvatljiva za veleprodajne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom
se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje
ukljuuju sve prihvatljive integralne metode kontrole
tetnih organizama, to dugorono treba da doprinese
odrivosti proizvodnje. Ovaj standard podrava principe
HACCP i podstie njihovo korienje. Standard je podeljen u 14 delova (sledljivost, evidentiranje i unutranja
inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemljite, upotreba hraniva, navodnjavanje, zatita useva,
etva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaa,
zdavlje bezbednost i dobrobit radnika, zatita ivotne

sredine i albe) i predvia oko 210 kontrolnih taaka

koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne
i preporuke.
Svi poljoprivrednici bi trebali da pokau svoje opredeljenje da:
odravaju poverenje potroaa u kvalitet hrane i
njenu bezbednost;
svedu na minimum tetne uticaje na ivotnu sredinu
i istovremeno uvaju prirodu i divlji svet;
smanjuju upotrebu dozvoljenih sredstava za zatitu
useva;
racionalno koriste prirodne resurse;
obezbede odgovoran odnos prema sopstvenom
zdravlju i bezbednosti radnika.

8. Ekonomski pokazatelji
Tabela 8. Prosena visina zarade sa 1 ha zasada maline u
organskoj proizvodnji*
Pokazatelj

Iznos
(u EUR)

Trokovi podizanja zasada (za dve godine) 12.000

Amortizacija (1/12)

1000

Prinos (kg/ha)

10.000

Cena po 1 kg

1,5

Godinji bruto prihod

15.000

Godinji trokovi proizvodnje

6.000

Ukupni godinji trokovi (trokovi proizvod7.000

nje + amortizacija)
Zarada po 1 ha maline

8.000

Zarada po 1 kg maline

0,8

Napomena: Cena maline veoma varira poslednje tri godine.

Cena u kalkulaciji je prosena za period od 10 godina. U tabeli su
prikazani modifikovani podaci o visini zarade koje su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolic i Milivojevi, 2010 god.

27

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

9. Prilozi
Prilog broj 1
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11)
Naziv

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko ubrivo

Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za ivotinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osueno stajsko ubrivo i dehidrisano ivinsko

ubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo
Teni ivotinjski ekskrementi

Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaivanja

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa.
Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva.
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana,
uz kontrolu ovlaene kontrolne organizacije.
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar:
70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; iva: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0

Treset

Upotreba ograniena na hortikulturu (povrtarstvo, cvearstvo, gajenje

drvea i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje peuraka

Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata

Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih
materija

28

Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili

podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla:

Krvno brano
Brano od kopita
Brano od rogova
Kotano brano ili deelatonizirano kotano
brano
Riblje brano
Mesno brano
Brano od perja, dlaka i chiquette
Vuna
Krzno
Dlaka
Mleni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za

ubrenje

Npr. uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni:

1) fizikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje;
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci

Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja

Kompostirana kora drveta

Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja

Drveni pepeo

Od drveta koje nije hemijski tretirano posle seenja

Meki mleveni sirovi fosfat

Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Aluminijum-kalcijum fosfat

Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Upotreba ograniena za alkalna zemljita (pH >7,5)

Bazina ljaka

Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainit

Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa moguim sadrajem magnezi- Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizikom ekstrakcijom koji
jumovih soli
takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli
Ostaci itarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt
takvih ostataka

Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su iskljueni.

Kalcijum karbonat
(kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorantmaerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

Magnezijum i kalcijum karbonat

Samo prirodnog porekla

Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak

29

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Magnezijum-sulfat (kiezerit)

Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida

Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips)

Samo prirodnog porekla

Industrijski kre iz proizvoda industrije eera

Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe

Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli

Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se moe nai

u planinama

Elementarni sumpor

Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovima

Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid

Iskljuivo kamena so iz rudnika

Kameno brano i glina

Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11)
1. Supstance biljnog i zivotinjskog porekla
Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica

(drvo nim)

Insekticid

Pelinji vosak

Sredstvo pri rezidbi

elatin

Insekticid

Hidrolizovani proteini

Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji sa drugim

odgovarajuim suspstancama sa ove liste

Lecitin

Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora)

Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum

cinerariaefolium

Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus

Insekticid
spp. i Terphrosia spp.
2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti
Ime
Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

30

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Spinozad

Insekticid
Iskljuivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat

Atraktant, samo u klopkama

Feromoni

Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponaanja, samo u klopkama

i rasprivaima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Insekticid, samo u klopkama sa specifinim atraktantima, samo protiv

Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se priemnjuju po povrini izmeu gajenih biljaka

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fero (III) ortofosfat

Moluskocid (protiv pueva)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida,

bakar-oktanoata

Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godinje.
Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od 6 kg u
odreenoj godini pod uslovom da prosena koliina koja se koristi tokom
petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri prethodne
godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod

arguma iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju
prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje
krompira i luka

31

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Spreavanje zrenja banana

Kreni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid
Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid
Samo za stabla voaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance
Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid
Samo za stabla voaka, ukljuuju i sadnice, radi suzbijanja
Nectriagalligenia

Kalijum bikarbonat

Fungicid

10. Literatura
Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Meister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.
Milenkovi, S. (2005): Raspberry pests and diseases
in Serbia. Program and abstracts of COST 863 Euroberry, WG3 1st meeting Approaching Sustainability in
Berry Production, Wageningen, The Netherlands, 17.
Milenkovic, S., Sneana Tanaskovi, Sretenovic Dusica
(2010): Organic Raspberry Production in Serbia. VII International Conference on Integrated fruit production.
IFP 2008 PFI 2008 Avignon France , 27 30 October
2008. Edited by: Christian Linder & Jerry V. Cross.
IOBC/wprs Bulletin, Vol. 51, 493-496.

32

Milenkovi, S. (2011): Organska proizvodnja jagodastog voa. Zadubina Andrejevi, Beograd.

Nikoli, M. i Milivojevi Jasminka (2010): Jagodaste
voke tehnologija gajenja. Nauno voarsko drutvo
Srbije, aak.
Pelin I. (2005): Sredstva za zatitu biljaka u ekolokoj
proizvodnji. Grafika, Osijek.
Petrovi S., Miloevi T. (2005): Raspberry from Serbia.
Faculty of Agronomy, aak.
Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic
Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.

NACIONALNA ASOCIJACIJA
SERBIA ORGANICA
Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mikovi
E-Mail:
office@serbiaorganica.org

GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Voa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
tobias.stolz@giz.de

Kancelarija u Novom Sadu

Narodnog fronta 23d
21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menaderi projekta:
Emilija Stefanovi, Marija Kalenti
E-Mail:
emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de