3, PROBLEMI LICNE SLOBODE 4, SPOLJNA POLITIKA Posleratno oseéanje duhovne opuStenosti trajalo je sledetu de- ceniju. Sve do izbijanja depresije krajem 1929. godine nije bilo hit- nih va%nijih problema {li strahovanja. Cinilo se da se zapadna civi- lizacija oporavlja od rata i da se smanjila medunarodna zategnutost. Ameriéki privredni sistem, posle kratkotrajne depresije 1921. godine, usao je u period besprimenog prosperiteta. Slede¢ih osam godina proizvodnja se stalno pove¢avala a Zivotni standard se poboljSavao, i @inilo se da se na lak naéin moZe do¢i do mnogo novea. Mada neki slojevi druStva nisu uZivali u prosperitetu, a siromaStvo je bilo mno- go vise rasprostranjeno nego Sto to vecina ljudi moze da zamisli, proseéni Amerikanac se lako mogao uveriti da Ge dobra vremena biti dugotrajna i da nema potrebe za jo’ nekom reformom privrednog Zi- vota, On je mogao da se prihvati prijatnog zadatka da stiée i troii onoliko novca koliko je to moguée, u uverenju da je ustanovijeni sistem u osnovi na zdravim nogama. Bacivsi pogled unazad, decenija izmedu 1920. i 1930. godine izgleda da je bila zlatno doba. Bio je to poslednji period nesumnji= ve sigurnosti tako da je zapadni svet morao biti svestan toga da ¢e doéi neizvesni dani. Medutim, u Sjedinjenim Dréavama dogadale su se stvari koje o¢igledno nisu bile na mestu. Norme poStenja su sé srozale, i u politici i u privredi, a bilo je gotovo isto toliko korup- cije kao i posle gradanskog rata. Isto tako se neobiéno razgranao organizovani zlo¢in, uglavnom zahvaljujuci tinjenici Sto je 1920. go= dine bila zabranjéna prodaja alkohola, U meduvremenu, mnogi Amerikanci su se predavali samozadovoljnoj i nekrititkoj glorifikaciji postojecih prilika, ispoljavaju¢i netrpeljivost prema svemu Sto je z= gledalo radikalno i tude. Jedan broj umetnika i intelektualaea, zapravo, odbacivao je ameritku civilizaciju kao beznadeZno materija= listiéku i represivnu, traze¢i utoti8te u Evropi kao izgnanici. Ipalk, po= kazalo se da je oseCanje sigurnosti bilo iluzija, i ameriéki narod skupo platio Sto mu se podavao, Dogadaji iz tridesetih i godina bili bi manje katastrofalni da je bilo vi8e predostroénosti | oseéanja odgovornosti dvadesetih godina, 4Y Prospe- : uspeSne opozicije, jer je Demokratska stranka -skoro isto toliko konzervativna ‘kao i republikanci. ova administracija. Republikanski stranaéki lideri ardinga za ika uglavnom zato Sto je bio suSta Vudro Vilsonu. PoSto je on bio prijazan, skroman i do vativan, oni su verovali da Ge on biti reprezentativna po- ée Kongres mo¢i da povrati prevlast koju je bio izgubio progresivnog perioda. Na Zalost, Hardingu je toliko beznad- S a inteligencija i snaga karaktera da je svoju stranku ovo u katastrofu. Roden u Marionu, u Ohaju, ve¢i deo svo- elih godina proveo je kao urednik lokalnog lista. Ambicije nje- fe zene i njegovog prijatelja Harija Dogertija uvukle su ga u po- ion se nalazio u Senatu od 1914. godine. Imao je dobre na- i plemenito srce, ali, 8to se tite duha, Ginilo se da je Ziveo u magli. Njegovi govori bili sy zatudujuéa meSavina milozvu- ih otreanih fraza, besmislenog verbalizma i rdave gramatike, iz a je bilo obitno nemoguée izvuéi bilo kakav konkretan smisao, i potvrde da je bio rodoljubivi Amerikanac. I poSto mu se svidalo ude plemenit prema svojim prijateljima koje je vrlo nerazumno , njega su lako mogli da nasamare ljudi koji su znali Sta hoée. Wweme Hardingovog mandata jedna neobitno velika grupa sum- Pustolova nagrnula je y gton i bila dobrodoSao gost na ama u Beloj kuci, i na intimnijim sedeljkama kod predsednika pilo i igralo pokera. Harding je u svoj kabinet imenovao tri energitna éoveka. Carls Hjuz bio je izvanredno sposoban drzavni sekretar za spoljne ve, Endrju Melon, milioner iz Pitsburga, koji je preuzeo Mini- finansija, pokazao je finansijsku sposobnost, zbog éega su ga obozavaoci nazivali najvecim ministrom posle Aleksandra a, a Herbert Huver je bio veoma sposoban ministar trgovi- drugih Glanova kabineta bili su mediokriteti, a dvojica, Unutrasnjih poslova Albert B. Fal i drzavni tuzilac Dogerti, se kompromitovali. Izvestan broj prijatelja koje je Harding na visoke polozZaje bili su beznaéajni. acionalniji od mnogih skandala koji su diskreditovali administraciju desio se u vezi sa petrolejom. Raniji bili su jedan deo petrolejskih polja na dréavnoj zemlji i mornarice. Kada je Harding doSao za predsed- nad ovim poljima bila je preneta na Ministarstvo unu- a tokom 1922. godine ona su tajno bila data, bezpolja u Elk | 1 , a jedno u Bs * u isto vreme bilo pi zapa- ministarstvo unutrasnjih poslova trosilo mnogo vise no~ F, ‘Kao rezultat sumnje La Foleta i drugih progresiy- edena formalna istraga u an ses i jedan aan edsedavao senator Tomas J. VolS iz Montane, kas ei niza nerado datih svedogenja, nepobitne dokaze 0 ko- , koji su govorili da je Fal primio od Sinklera 260.000 i od Dahenija 100.000 dolara. Fai je na kraju bio osuden da plati kaznu ‘od 100.000 dolara i na godinu dana ztvora, ime je on postao prvi Glan viade u ameriékoj istoriji, koji je bio osuden zbog kriminala. Druge viadine ustanove u kojima je dolazilo do velikih skan- dala bile su Ministarstvo pravde i Odsek za ratne veterane. Je- dan senatski komitet prikupio je dokaze o korupciji protiv Doger- tija (koji je javno izjavio da je bio Ztva komunistickih Kkleveta); ali kad je bio izveden pred sud, porota nije mogla da donese jednoglas- nu presudu. Ipak, Dogertijev najbolji prijatelj, Dzes Smit, izvréio je samoubistvo, a jedan od njegovih glavnih pottinjenih, Tomas V. Miler, éuvar strane imovine, bio je baten u tamnicu Sto je uzimao mito, U odseku za veterane bilo je ukradeno ili potro’eno oko 200.000.000 dolara od sume koja je bila dodeljena za bolnice. Sef od- seka, pukovnik Carls R. Forbs, na kraju je bio poslat u zatvor, a pravni savetnik, Carls F. Kramer, izvrsio je samoubistvo. Za Hardinga je bez sumnje bila sretna okolnost to je ummo Pre no Sto je javmost saznala Sta se zbivalo. Avgusta 1923. godine umro je iznenada usled zgru’avanja krvi u mozgu. Izgleda da je bio Shvatio u poslednjim danima svoga Zivota da su ga prijatelji izne- verili i da bi mogao biti izlozen optuzbama. Kulidzova administracija. Sreéom po Republikansky stran- ku, potpredsednik Kalvin Kulidz, koji je nasledio Hardinga, bio je Sovek besprekornog po&tenja. Roden u Vermontu u staroj puritan- skoj porodici, Kulidz se nastanio u Nortamptonu u Masaéusetsu, i tedovnim napredovanjem u sluzbi dospeo do poloZaja guvernera drzave. Za svoje mesto na republikanskoj listi mogao je da zahvali policijskom Strajku u Bostonu 1919. godine. Tokom veéeg dela Straj- a Kulid? je pokazao karalkteristiénu neaktivnost, ali kada je Strajk io slomijen, on je podrzao gradske vlasti u odbijanju da Strajkaée Ponovo vrate u sluzbu, izjavivsi da ,niko, nigde i ni u koje vreme ne- ma prava da Strajlcuje protiv javne bezbednosti”. Sam ova keatka Tetenica osvojila je duhove javnosti i donela mu mesto potpredsed- nika. Skrt i ¢utljiv, neprijateljsici nastrojen prema novinama i ne- Poverljiv prema svakom pokuSaju da se Popravi svet, on je imao fee manje privlaéne osobine Jenkija Nove Engleske, bez idedtiena i Zara 2a reformom puritanske tradicije. Kao i njegovi preci, Kulidz1 promene u kvalitetu gostiju koji su pozivani nije imao te3koéa da sebj obezbedj republikan- u za izbore 1924. godine. Kada se sastala demokratska avn a podela na juzno i severvistotno krilo stranke, . Bodine, dovela je do otvorenog sukoba. farmeri, protestanti i iz stare ameriéke loze, ) prvi ita, irskog ka i Glana kluba Demokratske stranke, koji je bio stekao dobar 30 guverner Njujorka. Tek posle 103 glasanja, konvencija se -slozila u pogledu jednog kompromisnog kandidata, Déona M. advokata jedne njujorske korporacije rodom iz Zapadne fie. | PoSto su i Kulid? i Dejvis bili konzervativei preostali progre- Gi opet su pokuSali da osnuju treéu stranku. Uz podréku radni- Sindikata i nekih farmerskih grupacija, oni su organizovali mu strankku (nema veze sa strankom Bula Musa! iz 1912). pBoleta, Sezdeset devetogodisnji, ali joS uvek ratobomi protivnik spe povlastica, postao je njen kandidat, dok je za potpred- bio kandidovan Barton K. Viler, demokratski senator iz §) Uopite nije bilo sumnje u to da ée Kulidz biti izabran. Pobe- usvim severnim i zapadnim dréavama sem u Viskonsinu (koji lasao za svog ljubimca La Foletu), on je dobio ogromny op3tu i veGinu u biratkom telu. U datim uslovima, broj od gotovo 000 glasova koji su bili dati Progresivnoj stranci izgledalo je to bio poéetak koji je mnogo obetavao, ali sledece godine a je umro i organizacija se raspala. Tebori 1928. godine. Privredna klima i dalje je bila povolj- vreme Kulidzovog drugog mandata, a politiéka istorija bez do- Za izbore 1928. godine, republikansku nominaciju dobio je Huver. Medu demokratima frakcionaske gvupe uopste nisu ene, ali je Al Smit, koji je bio dva puta biran za gu- Njujorka posle 1924. godine, omaten kao najjati kandidat, Prvog glasanja bio je imenovan. je bio umeren progresivac i obeéao je reforme u korist 1 1 radnigicih sindikata. Ali se javno mnenje slabo interesovalo le ekonomske politike. Kampanja, jedna od naj#e8cih u toriji, pokrenula je stvari koje su dovele do jaéeg vrenja. ata oliéavala su u sebi dva protivreéna elementa u izazivajuci nepnijateljstva koja su jedino nekada, Ruzvelta — prim. prev.-pokreta ,nou nating” (Know Nothing) pedesetih godina Ss aestog stoleéa, igrali zatajnu ulogu u federalnoj politici, Hu- ver je bio protestant, iz stare ameridke porodice, roden na jednoj farmi u Ajovi. Smit je bio katolik, poreklom Irac, a odrastao je y donjem Ist-Sajdu u Njujorku. Dok su se Huverove manje skrupuloz- ne pristalice ustrajno pozivale'na sve rasne i verske predrasude Ame- rikanaca sa sela i iz malih gradova, Smit je u velikim gradovima severoistoka naigao na opSte odobravanje koje je prelazilo gotovo u histeriju. Medutim i jedan i drugi nisu se slagali u pogledy pro~ hibic Huver je nju opisivao kao nveliki_drustveni j ekonomski eksperiment, plemenit po prirodi i dalekoseZan po svojoj svrsi = banalna izjava koja je otigledno zna¢ila da je on bio za nju. Smit je, naprotiv, smelo trazio da se ukine 18. amandman i da se kontrola nad alkoholom vrati federalnim drzavama. : Mada je Smit dobio na opStem glasanju vise glasova nego ije- dan raniji demokratski kandidat, on je bio porazen na izbornom telu Sa ogromnom ve¢inom. U pogledu privrednog prosperiteta ne moze biti nimalo sumnje u to da bi svaki republikanac mogao da potuée svakog demokratu; ali za vé uu Huverove pobede izgleda da je veliki maéaj imao verski uticaj. Smit je pobedio samo u Sest juzmih drzava, pored Masatusetsa i Rod Ajlenda, i prvi put pet bivSih kon- federativnih drzava glasalo je za republikanca. 2. ZAKONODAVNA DELATNOST Preoviadujuéa ekonomska teorija dvadesetih godina dvadesetog stoleca sastojala se u predvidanju da ée, ako se biznisu pomogne da ostvaruje stalne profite i pro8iruje proizvodnjy, biti posla za sva- Koga i prosperitet Ge obuhvatiti sve slojeve stanovnitva. Ovakav program je zatio odlutan zaokret u vedini drzavnih mera koje su bile usvojene za vreme progresivne ere. Vise se nije pokretala kam- Panja protiv trustova, i Sermanov i Klejtonov zakon gotovo da su ostali mrtvo slovo na hartiji. Mada su ICC i FTC i dalje vrsili svoju funkciju, njihovi lanovi su svoje du%nosti interpretirali u novom duhu i sada su se vi8e brinuli da biznisu pomognu nego da ga kon- trolisu. U meduvremenu, Ministarstvo trgovine, na Gijem je elu stajao Huver, stimulisalo je Sirenje trgovatkih udruzenja sa ograni- €enom konkurencijom i usvojilo ,kodeks lojalne delatnosti”. Sliénu teZnju pokazali su i sudovi. Vrhovni sud je 1925. godine doneo od- juku da trgovatka udruzenja nisu nezakonita sve dok ne sklope spo- razume © utvrdivanju cena i ograniavaniu proizvodnje, a sudije su joS jednom izdale sudske naloge radi spretavanja Strajkova — po- stupak koji je po opstem mi8ljenju bio zabranjen Glanom 20, Klej- tonovog zakona. ; Finansije. Melon, koji se nalazio na duznosti ministra fi- je poteo s drugog kraja, i zakonima — 1924. godine bili su snizeni <tv Sgnitenje je imesilo od 24,298.000.0 na 16,185.000.000 u 1930. gdini. Jedan zadoc- bilo je osnivanje Odeljenja za budzet 1921. go- 10 uspeSnije uskladivanje federalnih tro- aes tarifa. Kao u ranijim periodima republikanske ‘zahtevi industrijalaca za pove¢anjem carinske tarife na- puno razumevanje. Pokazalo se da je Andervudov carin- iz 1913. godine bio uslovljen ratom, a godine 1922. carin- n Fordnija i Makambera opet je povisio carinske stope pri- 9 na nivo iz 1909. godine. Na ovo su se pozalilli farmeri i po- grupacije koji su bili zainteresovani za spoljnu ‘trgovinu, i u 1928. godine, Huver je (kao Taft 1908) obeéao ju. je problem iznet pred Kongres, ponovilo se Taftovo ne- jskustvo sa Pejn-Oldritovim carinskim zakonom. Holi-Smu- ski zakon iz 1930. godine uglavnom su sastavili predstavnici kapitala i bile su povisene got sve carinske stope. Ovo “stvari, bio carinski zakon sa najvisim stopama u ameriékoj Huver je posle toga potpisao zakon, uprkos protestima skoro ih vodecih ekonomista zemlje. Sproveden u Zivot za vreme depre- je ubrzao krah medunarodne trgovine. Zeleznice. Vlada se odrekla svoje uprave nad Zeleznicama tata pre no Sto je Harding do&ao na polozaj predsednika. im zakonom iz 1920. godine, Zelemice su bile vra¢ene tuke, ali su ovlaS¢enja ICC bila matno proSirena, prvi bilo joj je dato ovla8éenje da utvrduje cene usluga, uz pogodbu ‘one doneti ,,priliénu dobit” (5,5 odsto) na ukupnu vrednost e Zelemica u zemlji”. Ovim nije bilo reSeno znatajno pitanje da se obraéuna vrednost osnovnih sredstava Zeleznica. Dok je Ja da se kao merilo uzmu njihovi reproduktivni trosko- 1914, Zelemice su se zalagale za godinu 1920, kada su cene bile vise i vrednost osnovnih sredstava srazmerno veéa. U parnici medu St, Luisa i O’Falonove Zeleznitke kompanije, koja je vodena 929, Virhovni sud je podrzao stav Zeleznica. Trgovataka mornarica. | Pokazallo se da je bilo teze resiti inje sa trgovatkom mornaricom. Trgovatkim pomorskim zako- 1920. godine, ogromna flota trgovaékih brodova, koja je bila sravom vladine Korporacije za pomoé u floti, morala je da se Za veeme Hardingove administracije brodovi su bili pro- rat kompanijama po ceni od 30 dolara za jednu tonu, otprilike jednu osminu njihove vrednosti. Ovo je do- korupcije, mada su niske cene uglavnom bile zyaniéne strane nije pomogla posi rane konkurencijje, i do 1928. godine manje od jedne oljne trgovine obav]jalo se ameridkim brodovima.Posleratna politika ‘ste godine vlada je pritelka u pomo¢ jednim drugim trgovatiim pomorskim zakonom, kojim su kompanijama dati zajmovi za iz sr “SL rs et i ee pe ivremenu, viada je imal Peay Bericare Aa gah ameritkih okeanskih brodova. Ovo je bila oblast joj pri inicijativa izgleda nije billa tako uspeéna. u kojoj privatna inicijativa izg! : ai - Blektriéna energija, _ Jedna druga privredna delatnost koja je zahtevala da se reguli’e federalnim propisima bila je proizvodnja elektritne energije. Godine 1920. obrazovana je Federalna komisija za energiju, a 1930. ona je bila reorganizovana i dobila ovlaSéenja slié- ma ovlaSéenjima ICC i FTC. Njena glavna duzmost bila je u tome da daje dozvole korporacijama koje Zele da podizu centrale na plov- nim rekama i da regulixe njihove cene. Progresivci, osobito senator Noris iz Nebraske, tre su od vlade da ide dalje i regulige sve medudrzavne korporacije za energiju. Industrija se brzo razvijala, i otito je bila pod kontrolom beskrupuloznih finansijena. Noris je tvr- dio da ameriéki narod moze izvu¢i ogromne koristi iz jevtine ener- gije, i da, poSto je na ovom polju uspeSna konkurencija moze da obezbedi niske cene. On se osobito zaniimao za pitanje Masl Soulsa u Alabami, gde je vlada za vreme rata bila potela da podize brane i fabrike nitrata za proizvodnju eksploziva na reci Tenesi. Dok je administracija predlagala da se citavo preduzece prenese u privatno vlasni8tvo, Noris je dao sugestiju da se brane zavr8e i da ih eksploa- tiSe jedna viadina korporacija, koja bi tako imala merilo za odredi- vanje cena elektnicnoj struji. Kongres je usvojio zakone Giji su sa- stavni deo bili Norisovi predlozi 1928. i 1931, ali su oba bila poni- Stena vetom predsednika. Huverov veto bio je osobito o&tar: ,,ovo”, izjavio je on, , nije liberalizam, nego degeneracija”. Pomoé farmerima. Administracija nije bila ba’ mnogo na- klonjena zahtevima farmera. Inostrano te za amerit¢ke poljopriv- redne proizvode se suzavalo, i farmeri su opet poteli da oseéaju te- ret hroni¢ne hiperprodukcije. U prvo vreme se oéekivalo da se pro- blem moze reSiti putem zadruznih organizacija, kako bi se poljopri- vredni proizvodi uspeSnije prodavali na triistu. Keper-Volstedovim zakonom iz 1922. godine, zaidruge su bile izuzete od Zakona protiv trustova, dok su Zakonom o posrednim kreditima iz 1923. godine bile osnovane banke koje su im davale Zajmove; Zito uskladi&teno u Magacinima smatralo se kao poéasni prihvat (ovo je bilo slitno pot- finansijskom planu populista, pre trideset godina), Ali su farmeri i rima, i 1929. godine, na njegovu preporuku, Kongres j ji ae is rs 1 . 7. je usvojio Za- kon © prodaji poljoprivrednih proizvoda. Niime je quae Fede- uprava za farme sa fondom od 500,000,000 dolara, koji je tre- a lo upotrebiti za otkup vi8kova koji se ne iznose na trziste. Huveri 2a ratne veterane. Kao posle rata, ni su bili puni razumevanja za zahteve ratnih veterana, Udruzenje ratnih veterana postalo je jedna od najmoéni- grupa u VaSingtonu. Za vreme rata vlada je Ginila ono da ¢e na odgovarajudi maéin zadovoljiti zahteve ratnih donevSi propise o tome da se vojnici, onesposobljeni u 4, juju na hospitalizaciju i da im sleduje penzija, dok svi ve- i dobijaju poseban dodatak kada se demobili8u. Ali tokom dva- godina, veterani kojima se stanje nesposobnosti pogorsalo os! otpustanja iz vojske zatrazili su pomoé, i oni su bili obuhvaéeni im sistemom zakona, usvojenih 1924. ; 1930. godine. Ratni veterani su isto tako trazili poseban dodatak da bi im nadoknadila razlika izmedu njihovih vojnitkih plata i visokih koje bi oni primali da nitsu bili pozvani u vojsku. Godine 1924. je usvojio zakon o dodatku koji je svim ratnim veterani- davao polise za Zivotno osiguranje na dvadeset godina. Godine 1. veteranima je bilo dopuSteno da preuzmu polovinu vrednosti jih polisa, a 1936. bilo je izglasano da se odmah mora isplatiti Ova puna-vrednost. Sve ove povlastice bile su usvojene i pored Bae su jedan za drugim stavljali predsednici Kulidz, Huver i gvelt, Krajem 1930. godine ukupni imosi za pomoé ratnim vete- Sears “ukdjuéujuéi polise posebnog osiguranja, dostizale su sumu od 5.500. 000.000 dolara. Ograniéavanje useljavanja. Mnogo vazniji zakoni usvojeni etih Pc predstaviljaju stvar za diskusiju. Prvi put u ame- istorii; je ograniceno useljavanje. Veé nekoliko godina 1e cee su zabrinuto ukazivale na pojaéano doseljavanje iZ zaostalih zemallja juzne i isto¢ne Evrope. Otpor prema neograni- n doseljavanju pojatao se za vreme rata, sa svojom netrpelji- i histerijom, i 1917. godine, prvi put, je uvedena provera . Kiada se rat zavrsio, siroma’tvo i nespokojstvo u Evropi kovali su naglu poplavu novih pridoSlica. Zahteve za ograni- jem sada su postavile radniéke organizacije iz straha zbog kon- ije jevtine doseljenidke radne snage. je reagovao Zakoniom o vanrednoj kvoti 1921. godine, _se doseljavanje iz Starog sveta ogranigavalo na 350.000 lica Zalkon o doseljenivkoj kvoti iz 1924. propisivao je neodlomo ove brojke na 165.000 i postavljao trajan program, koji n u Zivot 1929. godine. Posle tog datuma ukupno doselja- g sveta bilo je ograniveno na 150,000 lica godi&nje, i Inu grupaciju bila icone kvota u srazmeni sa potiéu iz te grupacije u ameritkom, stanovnistvu n praceketee da se i ee Ovo je bilodoselilo se u Sjedinjene Drzave. Za neke azijske zemlje, ukljuéuju- 4 Kinu i Japan, nisu bile predvidene kvote, jer je bio potpuno za- branjen ulazak doseljenika radi stalnog nastanjivanja. Ova uvreda istotnih naroda — a Kongres je doneo propise o tome uprkos pro- testu Ministarstva spoljnih poslova — dovela je do snaznog nego- dovanja u Japanu. Nema fescanje u ito da je neka vrsta ograniéenja bila potrebna, osobito jer je za vreme i posle prvog svetskog rata vecina drugih zemalja sveta usvojila sli¢nu politiku. Ipak, nemoguée je ograniée- nje, ma koliko ono bilo potrebno, ne smatrati korakom unazad od liberalizma ranijih generacija. Jedna od bitnih sloboda, gotovo zna- €ajna kao sloboda govora, jeste sloboda kretanja. Ona je u devet- naestom stolecu bila priznata skoro u celom svetu, i nju su ograni- @avale samo nazadne zemlje kao Sto je Rusija. Medutim, posle prvog svetskog rata sve zemlje sveta, ukljuéujuéi i Sjedinjene Dréave, po- Gele su da oko sebe podizu bedeme tako da su ljudska bita bila za- tvorena u nacionalnim granicama. Pun tragi¢an u¢inak toga postupka Postao je ocigledan jatanjem totalitarnih diktatura tridesetih i 6 tdesetih godina dvadesetog stoleéa, kada milioni Zrtava politiékog, verskog i etnitkog progona nisu mogli da pobegnu i svugde su bili proglaSavani za nepozeljne. 3. PROBLEMI LICNE SLOBODE. Prohibicija. _ Kada je prohibicija stupila na snagu 1920. godine, njeni branioci su optimistitki proricali da ée sledeéa gene- racija Amerikanaca stasati a da neée ni znati za alkohol, Ali na kra- ju su svi sem nekolicine fanatika morali priznati da je ,,plemeniti eks- periment” doneo vise Stete nego koristi. Niko ne ma koliko je Ame- tikanaca liéno (ne samo politiéki) poStovalo zabranu upotrebe alkko- holnih pica tokom dvadesetih godina dvadesetog stoleéa. Svakako da manjina nije nikada prihvatila teoriju da je trovanje alkoholom Stvarno Stetno i smatrala je 18. amandman neopravdanim gazenjem litne slobode. Medu njima je bilo mnogo ljudi na visokim polo- Zajima, od predsednika Hardinga pa nadole, koji su davali podrsku prohibi i Mace Amerikanci su predlagali da 10] iéa, i priligan broj juméara bio ee da ih njime stalno aie. remees V samog povetka bilo je sme8no nepodesno nasi vodenje prohibicije. Godine 1920. u celoj zemlji bilo je samo 1.520 Prohibicije, a 1930. godine 2.836; i poSto su njihove plate — vnom ispod 2.000 dolara godignje, oni su dolazili u teSko is- seer poveéavaju. Prohibicije su se poStenoa Naj&tetnija posledica prohibicije bila ’ ‘in, je prodaja alkohola bila zabranjena, ioe bavila nisu mogla da traze od policije da ih za&titi i napada, pa su sama morala da se brinu i Cikagu, koji Najpoznatiji centar kriminala, ,,skarfejs” Al Kapone predyo- ‘bandu koja je do 1927. godine uterivala godi&nji prihod u vred- od 60.000.000 dolara, od Gega je sam Kapone zgrnuo liéno bo- © Od 20.000.000 dolara. Tokom dvadesetih godina desilo se pet stotina ubistava u gradu, koja su potinile bande, i mnoga . su se zbila na ulici u po bela dana; ipak praktiéno nije bilo ajenih. Prilike u mnogim drugim gradovima nisu bile ni&ta su je Mnoge krijuméarske bande alkohola ubrzo su razgranale druge n Neke od njih su osnivale ucenjivatke organizacije kojima Over na malo bili prinudeni da plaéaju za ,,za8titu”, dok su se @tupe kriminalaca specijalizovale za plja¢kanje banaka i kid- je Glanova bogatih porodica za koje bi trazili veliku otkupni- istike 0 kriminalu tokom dvadesetih godina pokazivale su da a red pretrpeli istinski krah. Godignje se deSavalo proseé- 10500 ubistava, brojka koja je (sraamerno stanovnistvu) Sesnaest ila veéa nego u Engleskoj. Amerigki narod je usled krada imao © gubitke od 250.000.000 dolara godi’nje, dok su se indirekt- i peli na milijarde. _tokom dvadesetih godina javno mnenje je zatudo bilo tole- / Prema kriminalcima. Amerikanci su oduvek bili narod koji Pokoravao zakonu, Sto je mo%da posledica uticaja peri- zacije. ,,Rdavi ljudi” u prvim danima prodora na Zapad Tomantiéni oreol, a slitan oreol sada je bio pridodat do otnim judima koji su gospodarili gradskim podzemljem. doSlo do depresije poveli su da preovladuju odgovorni- je prohibicije. Kada je u kampanji 1928, godine Al vio zahtev da se ukine prohibicija, izvestan broj politi- Seo je javno da to naziva . Predsed- menovao vu komisiju i stavio joj u duznosti mada je na Komisiju u celini 7 : ‘ ije, od ah Briere ‘pojedinatno izjasnilo za izmenu ili ukidanj me~ cedine federalnih prihoda za vreme depresije pruZilo ‘a prohibicije jedan novi argument; legallizacija alko- ih pi¢a omogucila bi viadi da ih oporezuje. U _kampanji_ 1932, godine, Demokratska stranka zatrazila je jukidanje; i izborom Frenk- lina D. Ruzvelta, ,,plemeniti eksperiment bio je okonéan. Pre kraja 1933, godine, Ustavu je bio dodat 21, amandman koji je ukidao osam- naesti. Kontrola je nadalje bila prepuStena _federalnim dréavama. Mada su one uvele razna ogranitenja u prodaji alkoholnih piéa, samo je u malom delu zemlje vazio zakon protiv alkohola. Ukidanje prohibicije li8ilo je bande njihovog glavnog izvora prihoda, dok je federalna vlada u isto vreme poéela da preduzima akeije protiv njih. Vecina zlotina koje su one potinile dosla je pod jurisdikeiju lokainih viatsi, Sésto nemoénih da izidu s njima nakraj; medutim, neki od njihovih prestupa _p: pali su pod federalni zakon. Poéetkom tridesetih godina, Federalni istrazni biro, osnovan 1924, jcome je na éelu stojao J. Edgar Huver, uspeo je da pohvata i one- mogu¢i vecinu glavnih drzavnih neprijatelja, mada je ponekad mo- tao da pribegne zakonskim formalnostima. Kapone je, na primer, osuden na zatvor od devet godina, ne zbog ubistva koja je planirao, nego zato Sto je falsifikovao visinu prihoda koji se oporezuju. Ali je ‘ovo korisno zavodenje reda dalo samo privremene rezultate, jer je po- sle drugog svetskog rata usledilo jo’ jedno krsenje zakoniitosti koje se odnosilo uglavnom na Sirenje nedozvoljene kocke Komunizam i gradanska sloboda. Jog jedna uznemirujuéa karakteristika u deceniji posle rata bilo je jacanje netrpeljivosti. Histerija koja se razbuktala za vreme rata izgleda da je nanela trajnu Stetu ameriékoj tradicijii intelektualne slobode. Godine 1919. jedna grupa radikala odcepila se od Socijalisti¢ke stranke i osnovala Ameriéku komunisti¢ku partiju, koja se pripojila Treéoj internacionali pod dominacijom Rusa, i predlozila da se iz- vrsi nasilna revolucija i u Sjedinjenim Drzavama uvede diktatura proletarijata. Pa ipak, tokom dvadesetih godina, komunisti su bili begnaéajna snaga u ameri¢kom dru’tvu. Mada sy organizovali neko- liko Strajkova, u radni¢kom pokretu nisu naéli trajan oslonac. Medu njima je postojalo jezgro upornih fanatika ¢iji se postupci nisu mogli opravdati razumom, ali vecinu njihovih pristalica sa¢injavali su za- vedeni jidealisti ili buntovma mladez, koji su brazo dodivijavali razo- éarenje. Medutim, oni sy stavili amerivki liberalizam pred jedan potpuno nov problem. Koliko je praviéno, odnosno umesno, da se gradanska sloboda garantuje grupama koje rade na tome da uniste gradanske slobode svih drugih? __Prva reakcija vlade na osnivanje Komunistitke partije bilo j avanje represalijama. Godina 1919, bila je pursa, Onlojedent g porasta | va Zivota, 4.000.000 radnika uéestvovalo jer je revolucije. Kao -straha od-revolucije, stavljeni su pod sumnju i mnoge koji nisu pokazivali nikakve simpatije wu, Najupetatljiviji sluéaj desio se sa dvojicom anar- Jom Italijana, u Masaéusetsu: Sakoom i Vancetijem. Ovim im 1920. godine pod optuzbom da su izvréili ubi- , doneli su presudu, izgleda na osnovu neproverenih ja i porota koji su o¢igledno patili od politi¢kih pred- Branioci gradanske slobode preuzeli su njihovu odbranu, jogli da ih spasu od pogubljenja 1927. godine. le 1920. godine postalo je jasno da nema realne opasnosti je, i histerija je pocela da splaSnjava. Predsednik Harding Wao je vecinu ljudi osudenih iz politi¢kih razloga za vreme rata. Postojanje Komunistitke partije bio je jedini razlog Sto ledinjene Drzave, pre 1933, odbile da uspostave diplomatske sa Sovjetskom Rusijom, ali je partiji i dalje bilo dozvoljeno ‘svoju aktivnost manje-vise slobodno. ju Kluks Klan. Mnogo ozbiljnija pretnja liberalnim tra- ma bilo je Sirenje organizovanih pokreta netrpeljivosti, pre sa arnim nego sa radikalnim ciljevima. NajstraSnij. od ovih a bio je novi Kju Kluks Klan, koji nema veze, sem po nazivu, ju Kluks Klan, iz perioda obnove, koji je bio uperen protiv crna- lika i Jevreja. Osnovan 1915, sa glavnim sediStem u Atlanti Zija) om je do 1924. godine imao oko 5.000.000 Glanova, i stekao javajucu polititku moé ne samo u juznim krajevima nego i im srednjozapadnim i pacifi¢kim drzavama. Kao hitlerizam u atkoj, ovaj pokret se oslanjao uglavnom na pripadnike sitne le, koji su se osecali ekonomski nesigurnim i razoéaranim. a na licu i u beloj ode¢i, grupe élanova klana napadale za koja su smatrale da nisu Amerikanci. Srecom, unutraSnje ce i korupcija medu njenim vodama doprinele su tome da mizacija raspadne za nekoliko godina, i do 1929. godine ona da vr%i velik uticaj, sem u nekim krajevima agrarnog Igraniéenja intelektualne slobode. Liberalizam je isto ta- ) ugrozen Siroko rasprostranjenom tendencijom da se zakonom intelektualno i moralno saobrazavanje. Mnoge knjige i ui komadi za koje su policijske uprave po svom nahodenju ‘da su nemoralni bili su cenzurisani, osobito u Bostonu, a a carinici su nastojali da zaStite moral ame:4, SPOLJNA POLITIKA : ‘Tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog stoleta a rid narod nije bio voljan da preuzme obaveze da stupi u ak protiv agresora ili da pruZi pomo¢ drugim zemljama u sluéaju a ‘Ali ovakav stav nije matio da su se Sjedinjene Drzave uzdréavale o a medunarodnih sporazuma. Uprivos odbacivanju Vi programa 1919. i 1920. godine, ameritka spoljna politika nikad nije pila usko izolacionistitka. Na vise natina, u stvari, Hardingova, Ku- lidzova i Huverova administracija su prednjatile u svetu zalazuéj se za razoruzanje, mirno reSavanje sukoba i privrednu stabilizaciju, U ovo je tak ulazila i izvesna saradnja sa DruStvom naroda u po- gledu nepolitidkih pitanja; mada su Sjedinjene Drzave odbile da se u@lane u Dru&tvo naroda, one su izmedu 1924. i 1930. godine slale delegate na preko éetrdeset konferencija DruStva. Njihovo sudelova- nje u svetskim poslovima nije proizilazilo s: iz opSteg interesa za mir, nego je bilo posledica i brze ekspanzije njihove spoljne trgovine i prekomorskih kapitalnih investicija. Na Zalost, pokuSaji uéinjeni— tokom dvadesetih godina da se ostvari medunarodna harmonija dali su samo privremene rezultate, moZda zato Sto su se oni bavili pre simptomima nego osnovnim uzrocima. Vasingtonski ugovori. Prvi i najuspeSniji ameritki potez u pogledu mira bila je VaSingtonska konferencija iz 1921—1922. go= dine, na kojoj se raspravljalo delimitno o pomorskom razoruzavanju @ delimiéno o Dalekom istoku. Sve sile zainteresovane za ova dva pitanja bile su zastupljene, sem Sovjetske Rusije, koja nije bila po- zvana. Inicijativu za sazivanje konferencije dali su Amerikanci i Britanci, ali je njome dominirala li¢nost drzavnog sekretara Hjuza. U syom pristupnom govoru Hjuz je predlozio da razlitite sile bace ustaro gvozde ukupno Sezdeset Sest oklopnih brodova, i na taj natin, govorilo se, da potope vise tona%e za trideset Setiri minuta nego Sto Su svi admirali potapali vekovima. Hjuzove smele preporuke bile su stvarno usvojene, i konferencija se slozila sa Pomorskim ugovorom pet sila, kojim su Sjedinjene Drzave j Britanija prihvatile princip Pomorske jednakosti. Tonaza ratnih brodova svetskih pomoskih sila bila je utvrdena sistemom srazmera: 5 za Sjedinjene Drzave i Brim He na _kojoj je stvarno postign posleratnih konferen alee eiyaime ostignut konkretan uspeh ens Japanom, ko cilj konferencije bio je u : » Koji je izvukao korist od p1] si istok bolje nego ikoji drugi dokumenti. U pokazalo se da su potpisi japanskih delegata bili b ugovori odista doneli jedan predah od gotovo deset 9 Sto je dod’lo do nove japanske agresije. ; acije i ratni dugovi. Tokom dvadesetih godina ame- ~ je upotrebila svoj uticaj da pripomogne stabilizaciji u odine 1923, kada je Nematka obustavila pla¢anje reparacija, ilo utvrdeno versajskim ugovorom, Francuska vlada je a nematku industrijsku oblast u dolini Rura. Hjuz je po- eriéku pomo¢ da se dode do nagodbe, i jedna komisija, je predsedavao ¢ika8ki bankar Carls G. Doz, utvrdila je novu ui placanja vise prilagodenu nemackim moguénostima. Ovo je do- 1925. godine do lokarnskih ugovora kojima se Nemaéka, Fran- fa i Britanija obavezuju da ce medusobno odrZavati mir. Godine lacanje reparacija ponovo su bila izmenjena od strane jedne koju je predvodio jedan drugi Amerikanac — Oven D. Jang, 1988. bila je utvrdena ka nji rok isplata. anje reparacija bilo je povezano sa pitanjem ratnih dugova. i posle rata Sjedinjene Drzave dale su evropskim zemlja- lam u ukupnoj visiri od 10 350.000.000 dolara uz kamatu od 9, Ovo su mnogi ljudi smatrali kao doprinos zajedniékoj stvari, fito ako se ima y vidu da je ameritki vojni udeo bio neznatan do leta 1918. godine. Ali zaokretom ka izolaciji, Kongres je za- a¢anje duga. Izmedu 1 1930. godine sklopljeni su spo- Mi sa Svim zemljama duZnicima, sem sa Sovjetskom Rusijom. ne stope bile su znatno smanjene, a rok plaéanja je produzen od Sezdeset godina. Dok je vecina Amerikanaca smatrala da lovi povoljni, mnogi Evropljani su bili mi&ljenja da dugove i poéeli su da govore o ,,ujaku Sajloku’. se pokazalo da je celokupan sistem reparacija i spora- lugovanju bio krajnje nerealan. Zemlje duénici maogle su » dovoljno zlata za isplatu dugova jedino prosirenjem SVE ajanjem novih stranih trZi8ta, Sto poslovni Ijudi zemalja — u kojem sluéaju nisu bili voljni da dopuste. U aéanja mogao odriati samo putem velikih privatnih 3, godine, kada je éitava stvar propala, privatni in Nemcima oko 6.000.000.000 dolara, od to yzili Amerikanci, Ovo je on era ’ I sumai 20 ange novog dana u Evropi. Posle nj e Sonu FA re i ugovor, je ae PO ae aa a Er evioga, ko je 1925. nasledio Hjuza kao : slova, i Aristida Brijana, francuskog ministra spol; ‘a. U stvari, ni ameritka ni francuska vlada nisu bile narotito . oduSevijene ugovorom; one su bile prinudene da ga podrze pod pri- E 7 : ‘a uticajni i bito vode i i0- tiskom jednog broja uticajnih Amerikanaca, osobito vode iolacio= nista senatora Boraha, koji je tvrdio da je jedini put da ne bude rata u tome da se on ukine. Pariskim ugovorom prakti¢no sve naci- je sveta, ukupno pedeset devet, obavezivale su se da stave van za- ’ kona rat kao instrument nacionalne politike. Ali ugovor nije pred- vidao nikakav metod da se natera na poslusnost svaka nacija koja prekrsi svoju obavezu i nije iskljutivao odbrambeni rat, zbog ¢ega je on pokazao svu svoju nistavnost. On je bio u svom najeksperi- mentalnijem obliku ilustracija iluzija koje su gajili mnogi Amerikan- ci da plemeniti moralni gestovi, koji se ne naturaju silom, mogu da okonéaju medunarodnu politiku s pozicija sile. Oéigledno da bi ukidanje rata moralo biti pra¢eno opStim ra- zoruzanjem. Ali nijedna od velikih sila nije imala puno vere u Kelog-Brijanov pakt da bi raspustila svoje oruzane snage. Posle kon- ferencije u Vagingtony nastavijena je trka u izgradnji manjih bro- dova, a pomorske konferencije, u Rimu 1924. i venet 1927. godine, nisu pristale na bilo kakav program ogra’ nja. Godine 1930, na konferenciji u Londonu, Sjedinjene Drzave, Britanija i Japan prihva- til su srazmere za manje brodove; medutim, sporazum je svim trima silama dopustao zamasnu posebnu izgradnju brodova. Ni&ta nije bilo ucinjeno da se ograniée kopnene i vazduhoplovne snage. Godine 1932. bila je sazvana konferencija y Zenevi sa ciljem da se raspravlja 0 opStem razonuzanju, ali se nije doSlo ni do kakvog sporazuma, Sle dece godine Hitler je uzeo vlast u Nemackoj, i svaka nada u raZzo- ruzanje morala se napustiti. Ubrzo je tale j da je jedini put za ocuvanje mira vodio, ne preko aia tise m nae one a novnog naoruzavanja svih nacija koje vole ae eae 2 5 Napustanje politike ugrozavanja ratom. jvedi di a : eave . Najveéi diplomat ci uspeh dvadesetih godina bilo je poboljSanje odnosa sa Latinskom i Jem prvog svetskog rata ameritke oruzane snage et pod Okupacijom Gatiri Karipske zemlje: Kubu, Haite, DO * Bee telj agvu. Ova politika ugrozavanjanije aéenje je bilo slozeniji proces neg e bila evakuisana 1922, a Dominikanska Repy amertke trupe nisu le un He re do 1934. godigne. Nicevegva je bila evalasearaet 25, al iija, koja je ostala na viasti, ubrzo bila sru’ena revolu- da su se 1926. godine marinci ponovo iskreali da zavedu ameri¢ku imovinu. Ovo je verovatno bila gre’ka, osobito su ameritke zvanitne litnosti poku8avale da za privremenog ika Nikaragve postave kandidata koji je na to imao malo prava i nije uzivao podrsku javnosti. Ponovljenoj inter- ji oduprii su se mnogi Nikaragvljani, i 1927. godine u Nikarag- je bilo poslato oko 5.000 vojnika. Ovaj postupak je izazvao Zesto- J te u Senatu Sjedinjenih Drzava, koji se odalio na to da viast gura zemlju u rat bez ovlaSéenja Kongresa. Kulidz toga poslao Henrija L. Stimsona u Nikaragvu da nade izlaz sokaka. Stimson je ubedio gotovo sve razlitite frakcije da pri- na slobodne izbore i obecao da ¢e Sjedinjene Drzave priznati izbora. Kandidat koji se energi¢no protivio intervenciji je na izborima i stupio na du%most 1928. godine. Posle toga 2 potele su postepeno da se povlaée a evakuacija je 933. godine. Odnosi sa Meksikom. Pokazalo se da je Meksiko, kao i glavna proba iskrenosti Sjedinjenih Drzava u potrazi za do- m voljom Latinske Amerike. Godine 1920. Alvero Obregon izveo oluciju i preuzeo viast. Pokazalo se da je ovo bio podetak no- € polititke stabilnosti, privredne reforme i kretanja ka demo- atiji. Medutim, po&to su Obregon i njegovi naslednici poéeli da vode u Zivot revolucionarni ustav iz 1917. godine, koji je obeéa- amu reformu. i reformu rada, njihova politika postala je sva- epopularna kod Amerikanaca koji su imali posede u Meksiku. ée vlada Sjedinejnih Drzava i¢i u odbrani prava svojih gra- _ Obergon nije bio priznat sve do 1923. godine, kada je dao ja da se ameritki posednici, osobito petrolejske kompanije, Wznemiravati. Godine 1926. izbila je ozbiljna kriza kada je dnik Plutarko Elijas Kales naredio petrolejskim kompanijama ava posedovanja zamene za ped isnje zakupe. On je je prema ustavu iz 1917. godine zabranjeno privatno po zemljiSta neposredno ispod povrsine i tvrdio da kompaaiie izgubiti, jer Ge polja zasigurno biti iscrpen: Kompanije su to odbile i dobile podrsku koja ée, tako je izgledalo, za nekoliko meseci Kada je Kelog (bez ikakvog dok: Boere iz je ispoljio izuzetnu taktitnost i veStinu da in ni i bio ge neobiéno obazmiv iizbegava j zastranjivanja. Petrolejski spor bio je okonéan sporazumom prema kkome kompanije dobijaju u trajan z na kojima je buenje potelo pre 1917. godine. Ovo je zado petrolejske kompanije, koje nisu htele da udine meksi¢kom gledi8tu. Ipak se pokazalo da pretrolejsko namirenje bilo kratkotrajno, ali je atmosfera prij stva koju je stvorio Morou due trajala. Od 1927. godi ee medu Sjedinjenih Drzava i njihovog juznog ames cota ms prisniji i harmoniéniji. a oe Kraj Ruzveltovog dodatka. Trebalo je tinoamerikanci ubede da su Sjedinjene Didave iste oe politiku ugroZavanja ratom. Tokom dvadesetih godina oni su i rit postavljali pitanja Sta ce ameritke trupe na Hiatiju i u Ni : a ida ii stvarno imaju nameru da se odatle povuku. Poseb ee en u Havanj 1928. godine Sjedinjene Ditaia a izdrzale otvorenu i o8tru kritiku osnovnih dré i HE administracija nije bila voljna da se Easvim oc des ae ae perelo je dosta vremena da se usvoje ove kri ike, 7A Memorandum o Monroovoj doktrini, koji j i tbin KIER iz Ministarstva spoljnih poslova i bio Siecle Tea a a Civao je Ruzveltov dodatak i navodio da je jedi ie doin se Latinska Amerika za&titi od Evrope. One ad wore ss Driave, mada uz ios uvek polagale pravo i nec aa medunarodnim zakonima, da bi zaxtiti i es (20. pod Ruzveltom, Tattom i eee Neate pret. Poslednji korak — odbacivanje Menencc 3 a i — preduzela j init ij. i je po ea tke aes je administracija Frenklina D. Ruzvelta neko Situacija u Kini. ee acomn dvacesctin Na Dalekom istoku najznatajniji eains api u najznatgajniji doga- gets svetskog rata Pane oe UD on ae ee sko carsivo bilo je 3 rot a lobio punu vrednost. Mandaur- ledio nije uspeo da obezbedi’ sposob: it a Pedr a zemlje potpala su Sere) obnu centralnu viadu, i velika a je Sun Jat Sen, liberakni ast lokalnih vojnih komandanata. oe politiéiu organizaciju — Kk; collet, poteo da ata ¢ nacionalna nezavisnost, d ‘uomintang, sa pogramom od tri taé- va. U meduvremenu, eee vlada i blagostanje drust- gensiu perth pokret, } Sun aah de, poslala agente u Kinu da — p oj MER ie ea Posle smrti Sun Jat S a sa njima, saraduiaa. Otada prelazili na konzervativne pozicije, i eae 4 cab Kaj Seka ikomunista postao je hroniéan. u Mandzuriji. Uspon Kuomintanga predstavljao je ju ambicijama Japana, ¢iji su upravlja¢i o¢ekivali da provinciju po provinciju, pripojiti Kinu svome carstvu. 1 je posebno ugrozavao japanske pozicije u juznoj Man- , Koja je jo’ uvek zakonski bila pod kineskim suverenitetom, d Japan kontrolisao njenu vladu i privredu. Kada je Kuomin- ) preduzeo korake da ponovo potvrdi kinesku vlast u MandzZuri: a armija pribegla je sili. Septembra 1931. Japanci su uklo- ‘kineske sluzbenike i okonéalj kineski suverenitet, posle Gega su ineiju reorganizovali u marionetsku drzavu Mandzuko. Kina se obratila DruStvu naroda j Sjedinjenim Drzavama. _ Japan je imao stvarne nedaée u Mandzuriji, ali je t oe bila o¢igledan akt agresije. Ovo je bilo krSenje vasing- ugovora iz 1922. godine i veliki izazov i koncepeiji Drustva maroda u pogledu kolektivne bezbednosti i ameriékoj veri u stav- Wanje rata van zakona. Mnogo je zavisilo od toga kako ée se odgo- voriti na taj izazov. Drustvo naroda nije preduzelo nikakvu akciju sem Sto je obra- " zovalo Litonovu komisiju da razmotri spor. Nije u¢injen ni pokuSaj _ da se sprovede Glan 16, prema kome je predvideno da ekonomske sankcije protiv agresora budu obavezne. Za ovo je uglavnom zasluZ- "na Britanija, cijoj se vladi nije svidao kineski nacionalizam, a koja Je pomalo simpatisala Japan i nije Zelela da se uvali u sukob na drugom kraju sveta. U Sjedinjenim Drzavama, drzavni sekretar Stimson energitno “We izjavijivao da se Japan mora zaustaviti. Iako je bio uznemiren Ugrozavanjem ravnoteze sila na Pacifiku, njega je na to uglavnom magonilo ubedenje da ée medunarodni odnosi, ako se ne spreti agre- | Sija, ubrzo postati anarhitni i svet de biti uvuden u jo8 jedan opsti ni predsednika Huvera, koji se protivio svakoj akciji koja bi a dovesti do rata s Japanom, on se gotovo usamljen morao bo- Za princip kolektivne bezbednosti. Tokom jeseni 1931. godine, mastojao da uveri Dru&tvo naroda da treba da stupi u akciju Cao je saradnju Amerike; ali je bilo otigledno nemoguée da > Drzave usmeravaju akcije jedne organizacije kojoj su ee ture. Poéetkom 1932. godine, po&to nije uspeo da na- naroda da preduzme akciju, Stimson je objavio daje potpisao p relativnog mira, sem i komunista. Ovo je bio ije sveta nisu bile voljne da zaus' akcijom — Ginjenica koju su znali visoko kao i u Tokiju. tridesetih godina doZiveo uspon Hith nja u trajnu stabilnost u Evropi i u mir na Dalekom is si ugovor se rudio, i svet je ulazio u novi period a, Neki Amerikanci su verovali da Sjedinjene Driave ¢ drtvama agresije. Vedi broj njih je dokazivao da ée S: ne Drzave, ako se pokaze da ostali svet tvrdoglavo srlja u p bolje posluziti stvari civilizacije ako se ne budu me%ale u svade gih naroda. Tako se americko javno mnenje dublje podelilo u tanju spoljne politike, i tokom niza godina orijentacija na izol nizam bila je mnogo jaca nego dvadesetih godina.UMILIORINA DOLARA [2 ssr00. 20 [20-50 ZZ 20-100 [5] 100-200 iB rrexoeoo 20. Ameritke proizvodne moguénosti 1920. Velike karte pokazuju proizvodnju svake drzave u poljoprivredi, in- Tudarstvu i920. godine, Tri male karte prikazuju predele sa koncentra- m stoke, industrije i rudarstva 1935. Treba napomenuti da su cifre koje se ‘na industriju mnogo veée nego one koje se odnose na poljoprivredu i 9. Mada su Sjedinjene Drave bile jedna od najvecih poljoprivrednia ‘a svetu, vrednost industrijske proizvodnie bila je éetiri puta veéa od takode pokazuju da je 1920. severoistoéni deo zemlje jos uvele za- msku premoé koju je uspostavio u devetnaestom veku. Sa izuzet- , Ajove, Iinoisa bile su najbogatije poljoprivredne drzave; indus- uderstvo bili su koncentrisani uglavnom u bloku drZava od Velikih je- ujorka do Minesote, uprkos otvaranju rudnika u mnogim delovima jan trend ameritiog Zivota posle 1920. bio je brz ekonomski raz~ zapada, posebno Teksasa i Kalifornije, i stvaranje bolje uravno- omske snage izmedu raznih krajeva zemlje,1. PRIVREDNI NAPREDAK 2, SLABOSTI U EKONOMSKOM SISTEMU 3, DEPRESIJA Gotovo desetogodisnja uverenost predsednika Hardinga, Kuli- dza i Huvera u to da je prvenstvena ekonomska funkcija drzave da pomogne krupnom kapitalu kako bi isterao ogromne profite, a ne da nadgleda njegovu delatnost, kao da je sada dobila puno opravda- nje. Krupne korporacije su doista isterivale profite koji su bili neslu- ¢eno visoki; one su ih investirale u industrijsku ekspanziju i naglo povecavale nacionalno bogatstvo i proizvodne kapacitete; neke ‘ko- Tisti od toga doprle su i do radnika u obliku novih potro&nih doba- Ta, stalne zaposlenosti i viSeg zivotnog standarda. Mada veliki deo Stanovnika uopSte nije bio obuhvaéen prosperitetom, jedva da je iko, bilo konzervativac ili liberal, bio dovoljno o&trouman da shvati da politika stimulisanja akumulacije profita, koja je imala jako eko- nomsko opravdanje u doba Aleksandra Hamiltona i poslé gradan- skog rata, mora na kraju da dovede do katastrofe u novoj eri izo- bilja. Tek kada su hiperprodukcija, hiperSpekulacija i nedovoljna potrosnja postale uzrotnik najteze depresije u ameriékoj _ istoriji, izi8lo jena videlo da je tokom dvadesetih godina bilo ozbiljnih sla- bosti u celokupnoj ekonomskoj strukturi i da se dréava, ne preduzi- majuci akciju da ih izleti, odrekla svojih sopstvenih funkcija. 1. PRIVREDNI NAPREDAK Najupadljivija karakteristika elk i os Ring ka ekonomskog razvoja tokom dva: otkriéa, novih izvor . Godine 1 procenata, 000.000 dolara, Uzev8i u-ih potro&nih dobara, kao Sto su automobili, ll i@ni aparati. To je konkretno znatilo da su ‘su se prvobitno smatrali luksuzom namenjenim za visi postajali dostupni proseénoj ameni¢koj porodici. Amerika- staleZa, u stvari, sada je imao Zivotni standard koj: tak i za bogattaSe u bilo kom ranijem periodu, istorije. n drugi aspekt privrednog napretka bio je brzi porast uslu- fine i Ginovnitkih poslova. Manji broj ljudi bio je zaposlen ji dobara, dok je veci broj radio u administraciji i na a prijatne razonode potro’aéima. Iamedu 1920. j 1929. i, zapravo, uprkos porastu stanovni8tva, broj radnika zaposle- industriji, rudarstvu i transportu u stvari se smanjio za preko ‘dok je broj farmera opao za gotovo 250.000. Prema popisu mistva 1930. godine, samo je 58 odsto zaposlenog stanovnistva lirektno angaZovano u proizvodnji. Od ostalih, 8 odsto bili su o Tjudi, 5,5 odsto domaéa posluga i najmanje 30,5 odsto ba- ‘profesionalnim, cinovni¢kim i usluznim zanimanjima. Automobilska industrija. Industrijska ekspanzija s kraja g stoleca bila se koncentrisala na Zeleznice i éelik. U i dvadesetih godina preovladivali su gradevinarstvo j neko- )novih industrija za proizvodnju trajnih potro’nih dobara. Kudi- ) Majznaéajnija industrija bila je proizvodnja automobila, u ko- Je yodeéa pionirska litnost bio Henri Ford iz Detroita u Miéigenu. Prva vozila na benzinski pogon konstruisana su u Evropi se- eth godina devetnaestog stoleéa, a u Sjedinjenim Dréavama om devedesetih godina. U prvo vreme samo su vrlo bogati fudi mogli sebi priu8titi da kupe ove nove éudne naprave. Medutim, ‘Bodine, posle Sesnaest godina eksperimentisanja, Henrj Ford dio svoj éuvenj model T, koji se Mogao proizvoditi po ceni (moj Amerikancima iz srednjeg staleza. Ford je posedovao ci deo akeija u Fordovoj motornoj kompaniji i uporno je odbijao wsude zavisan od bankara i akcionara, tako da je on slobodno mo- c Je svoje sopstvene ideje. Potpunije nego ijedan njegov Ford je shvatio osnovne elemente nove ere izobilja — j@ i podela rada radi snizenja tro&kova, visoke zarade nja kupovne mo¢i ij masovna proizvodnja po niskim cena- ostupno trziste. Uglavnom, zahvaljujuci njegovom ru- obil je posle 1909. godine prestao da bude igratka 0 je bitni sastayni deo u amerittkom divotnom stan- 0 tudne prirode, nadgledao je svoje nameStenike Becce toric bilo surovo i o svetskim poslo- Gesto bilo neobiéno naivno, Ali on ,ameriékom privrednom razvoju,Noularnij ‘U nj : ) 25.000 dolara 1921, postao je milionar do 1929. bo 1928, go- dine bilo je proizvedeno ulupno 24.500.000 kola, i oko 4.000.000. “yradnika posredno ili neposredno je zavisilo od te imdustrije, U meduvremenu, federalna vlada i vlade pojedinih drzava su saradivale troSedi ogromne sume, preko 1.000.000.000 dolara godinje, na iz- gradnju puteva sa tvrdom podlogom. Tako su Amerikanci postali ljudi na toékovima. Svaki veliki grad se ubrzo naSao pred otigledno neresivim problemima; ritam Zivota se ubrzao, a smrt je sve vi8e pretila (do 1950. godine al itomo- bil je uzeo 1.000.000 z ar j ja j é a je uzeo artava — brojka koja je veca nego ukupan broj poginulih u svim ameritkim ratovima, napolju i kod kuée); i nae nalne rezerve petroleja trogile su se vrtoglavom i uznemirujuéom brzinom. Ali nije bilo sumnje u to da je Zivot proseénog Ameri . u a podruéjima, postao kudikamo bogatiji i raznol a __ Druge industrije. Ina mnoge druge nati 1 2 ke je imao revolucionarni uticaj na Seeder Zola bilske industrije, mozda je najzna¢ajniji privredni napredak qd ae setih godina bio nagli porast i upotreba elektriéne struje. On e omogucila da mnogi oblici proizvodnje i transporta aa C4 ting fa i efikasniji, i isto tako u domove unela nov conten di eee ae a pbs Mereno konjskim snagama, prokodaia ije porasla je od 7.500.000.000 u 1912 ini 20,300.000.000 u 1922. godini i aye Be i600 odio 2 ee Begs O° 000 u 1930 — porast od we eee plates pravili éuda sa svetloScu i energijom, hemitari Be ics Gane ae ¢ nove materijale za gradnju, odevanje, deko- RT Dina de ‘Nemur pee gevine. Wa ovom polju isticala se finma dan francuski doseljenik: sa ie ae je 1802. godine osnovao je- njome je otada upravijala ee ne gegen lzvedt barut za topove, i u prvom svetskom rat, Diponovi . Posto su zaradili milione Peamke tidusitiie, osobito u probed} et oe ee vata celuloze. Tokom dvadesetih Baa es kotrana igs Bee ge gina tage Lops ews Aes ea legrafa i Déeneral-m . > eritkog telefona i : drug’ * : nih novih industrija za a aa eaves gu de nicantslcaay desetih godina devetnaestog stoleéa, k: Je 20 pronaden: tokomsaaaa liénosti, osobito Tomasa Edisona. Nae rezultat niza napora raznih bile otkrivene sve do 1903, 2 i moguénosti novog medijuma bulom, Pre é porns sade je bio napravijen prvi Holivudu; pees as ‘ilmska industrija koncen- ford i Carli Caplin, D Popularne zvezde, kao StoGu A conija deo ameritkog zbivanja ica KDKA u potela da 1927. godine bilo je 732 stanice nik je postao normalan sastavni deo ameri¢kog doma.t n drugi trijumf tehnologije, avijacija, uzeo je maha kra- dvadesetih godina, mada putovanje avionom nije bilo opste Geno sve do 1940. godine. Hiljadama godina ljudska biéa su ala da lete, ali prva lica koja su konstruisala uspelu lete¢u ma- bila su dva skromna mlada éoveka koji su drzali radnju s bi- 3 u Dejtonu (Ohajo) — Vilber i Orvil Rajt. Oni su podeli da aju letenje 1896, a za svoje opite izabrali su puste peSéane Kiti Hoka na obali Severne Karoline. Prvi let su izvrSili 17. , mbra 1903. godine; pri tom nisu uopste bili zainteresovani za | reklamu, a novinari su bili toliko skeptiéni da je javnost tek pet ap kasnije saznala da je izvojevana pobeda u vazduhu. Prvi svet- rat je podstakao izgradnju avijacije u svim vodeéim zemljama, ) ali posle rata Sjedinjene Driave nisu uspele da odrie efikasne vaz~ le shage, pa je i industrijski razvoj u tom smislu bio slab. Posle toga 1925. godine, Kongres je usvojio Zakon o vazdusnoj pos- ti, Koji je ovla8¢ivao vladu da dotira industriju putem ugovora sa Postom, a godine 1927, Lindbergov let preko Atlantika izazvao je ‘Opste oduSevijenje. Posle ovoga stalno se progirivala vazduhoplovna industrija i putovanje avionima. Ka ekonomiji izobilja. Mnogi novi pronalasci poéetkom dvadesetog stoleéa, za razliku od onih koji su povezani za poéetke Proizvodnje maSina, neposredno su doprineli ida Zivot prosetnog gra- danina postane bogatiji. Njihov kombinovani uéinak na Tjudski Zivot _ bio je tako vazan da se oni mogu slobodno opisati kao druga indus- trijska revoh . Eru uglja i pare potela je da zamenjuje era pet- toleja i elektniéne struje. Koriséenjem novih izvora energije i vidova fransporta, vise nije bilo potrebno da se ljudi gomilaju u ogromnim industrijskim gradovima. Gradska podruéja, koja vi8e nisu zamraéi- Vali zadimljeni dimnjaci fabrika, mogla su postati tistija i zdravija. vise nije Ziveo u izolaciji, a-barijere izmedu grada i sela po- éele su da se ruse. __ Tokom dvadesetih godina, stavise, bilo je rasprostranjeno mis- jenje da su Sjedinjene Dréave ule u novu eru stalnog izobilja, i da a proizvodnja, zajedno sa visokim zaradama, ukida siromas- Je, prvi put u istoriji, visoki Zivotni standard svakome. misljenje sy uveliko podréavali poslovni ljudi, koji vise nisu c »neéka javnost ide do davola”, karakteristiéne e gradanskog rata, voleli su sebe da prikazu kako E | je program, VeéS Prosperitet i depresija mnenju, Sluzenje i visoke etitke norme ; ski klubovi Nene organizacije poslovnih Ijudi. Ve a 0 korporacija oseéala je sada potrebu za podrskom javnosti,, "a { trogila je ogromne sume na nove i prefinjenije oblike propagiranja, pomate kao ,javni odnosi”. Lako je, naravno, biti ciniéan kad se govori o tom slu%enju — otigledno da je bianis i dalje nastaviljao da uteruje profite — ipak, sve veca spremnost privrednih lidera da priznaju druStvene obaveze, i ocene da prosperitet zavisi od kupovne moéj masa, bili su anatajne navike, mada praksa esto nije potvrdi- vaila to pravilo. 2. SLABOSTI U EBKONOMSKOM SISTEMU Na Zalost, velikim oéekivanjima dvadesetih godina bilo je su- deno da se ne ispune usled velike depresije tridesetih godina. ‘ada je ameritka privreda mogla da proizvodi robu u ogromnoj ko! ii asortimanu, ona jos nije bila reSila problem prodaje. Jedna analiza 0 tome kako je industrija bila organizovana, kako se njome upray- Ijalo i delio dohodak pokazuje da je u mehanizmu trZi8ta bilo ozbilj- nih slabosti. Kada se baci pogled unatrag, lako se moze videti da su ‘ove slabosti na kraju dovele do finansijske krize i uéinile da se nas- tala depresija neuobitajeno produzi i dobije u intenzitetu. Monopolizam i oligarhij Sa svakom decenijom posle Gra- danskog rata velike korporacije dobijale su sve vedu dominaciju u ekonomskom sistemu. Godine 1929. bilo je 1.349 korporacija sa go- diSnjim prihodom od preko 1.000.000 dolara. One su uterivale 80 odsto svih korporacijskih profita, ostavijajuci samo 20 odsto ostalim: korporacijama je broj iznosio 455.000. U stvari, gotovo polovina celokupnog bogatstva korporacija i gotovo éetvrtina ukupnog nacio- nalnog bogatstva bile su svojina samo dvesta firmi. Krupne korpo- tacije dréale su u rukama transport i komunalne ustanove, najve¢i deo nacionalne industrije i (sa porastom fili jala) daleko su prednja- é le u trgovini na malo. Sitna svojina ostala je jaka samo u poljo- privredi, nekim industrijama potro’nih dobara (kao 8to je konfek- cija), een pason aa na malo, i usluénim zanimanjima. ferovatno je . godine bilo manje direktnog m. la nego 1901. Ovo je posledica, delimigno kampanic protiv. imastaves aaa miéno velike privredne ekspanzij firmi da ini is : nama. Karakteristika ve- h j »oligopol” — kontrolisanje trZi8- ta ne od strane jedne nego vise korporacija. U skladu s checcaleed komporacije su obitno saradivale u odréavanju jednoobraznih cena, ili putem sporazuma pak, eae odredivala najjata korporacija, SU se PoboljSavanju kvaliteta j reklamiranju. Ovo je bilo taéno za mnoge baziéne Kapitalne industrije, kao sto je eliéma, i za neke industrije potro’nih dobara; na primer, éetiri ili pet vodecih kompanija za izrady , cigareta uvek je odredivalo iste -Bilo je, naravno, jakih argumenata icc alo dugenoéno planianj | chaps aS Sanjem cena. Ali kada je depresija poéela, krupne ‘su smatrale da je korisnije da odréavaju stabilne cene proizvodnju, time su povedavale nezaposlenost i poja- Zamrznute cene bile su, prema tome, najveca slabost com sistemu. “ rganizacija korporacij Nekim novijim industrijama up- jai su poslovni Ijudi koji su, kao Karnegi, Rokfeler i njihovi n i, sjedinjavali svojinu sa upravijanjem. Takvi ljudi kao Henri Ford i braéa Dipon bili su istinski kreativni graditelji Drugi poslovni rukovodioci bili su pre svega finansij- i koji su trazili profite na osnovu Spekulacija; ovaj mih ljudi narotito je preoviadivao u industrijama elektrié- je, od kojih je Semjuel Insul bio veoma ozloglasen. Ali u industrijama koje su évrsto stale na noge, sa postojanom om da se svojina razlu¢i od upravljanja, vise nije bilo tako go prostora za li¢nu preduzimlljivost i ambi . Pravo svojine bilo oredeno na veliki broj akcionara, dok su upravu preuzeli pla- Sludbenici koji su esto sticali karijeru u korporacijskoj hijerar- Ova tendencija ima svoj najotigledniji primer u najveéoj orga- u zemlji — Ameri¢kom telefonu i telegrafu; do 1930. ova ja je ,posedovala” nista manje nego 570.000 akcionara, od h nijedan nije drzao vise od jedan odsto akcija. Izmedu 200 naj- komporacija bilo je 88, koje su kontrolisale oko 30 odsto ukup- bogatstva korporacija; u njima su svojina i upravijanje sada bili puno odvojeni jedno od drugog. Mnoge druge velike i srednje je brzo su se kretale u istom pravcu. | Sa naglim porastom broja akcionara, ponekad se tvrdilo da Sje- injene Drzave postaju zemlja kapitalista. Ovo je bilo previ8e opti- Gno. Niko ne zna koliko je razliéitih ljudi posedovalo akcije, ali imo da je veliki udeo profita industrije odlazio relativno ma- doy pi ljudi. Godine 1929. vise od jedne tredine svih dividendi do- ‘Bilo je samo 17.000 viasnika, a vise od tri petine samo 150.000 vlasni- eli od primalaca bili su osiguravajuca dru&tva, koledzi i druge e ustanove, ali vecina su bili pojedinci pripadnici bo- staleza. Raspodela dohotka. hajveéeg zataja je b ze nego nadnice, Istina je da su ameriéki radnici imalj znat- Mnoge korporacije (delimitno da bi spretile jaéanje sin- Okreta) priliéno su povecavale nadnice, donosile planove trogile blagostanje i rekreaciju. Pa U periodu prosperiteta dvadesetih go- ila tendencija da su plata i profiti rasli-prosperitetu. To se odnosilo na radnike u nekim zanimanjima | “nisu imala produ, kao Sto su tekstilna industrija i industrija b 4 noznog uglja. Sto je jo’ znagajnije, to se odnosilo i na mnoge far- — mere. Posle ekspanzije proizvodnje u ratnim godinama, usledio je 1921. katastrofalan pad cena poljoprivrednim proizvodima od 44 od- sto. Tokom dvadesetih godina poljoprivreda se nikad nije sasvim oporavila, Gubitkom stranih trzi8ta hiperprodukeija je bila manje- vise hronitna, i cene poljoprivrednim proizvodima ostale su niske, Godine 1929, kada se cene poljoprivrednih proizvoda uporede sa drugim cenama, farmeri su za 11 odsto stajali lo’ije nego u 1913. godini. Malo ih je bilo u stanju da isplati velike dugove koje su po- digli u prosperitetnim ratnim godinama, i sve vise je bilo hipoteka j zakupnistva. Relativno mali broj bogatih poslovnih farmera nije imao stvarnog razloga da se poZali, ali su milioni farmerskih poro- dica, osobito na Jugu, gotovo umirale od gladi. Polovina svih farmer- ih porodica, njih preko 3.000.000, imala je po jednoj porodici go- ji prihod ispod 1.000 dolara (u taj prihod je uSlo i ono Sto su one obdelavale za viastitu potro8nju). Godine 1929, prema podacima koje je sakupio Brukingsov in- stitut, preko 70 odsto zaposlenog stanovnistva primalo je ispod 2.500 dolara godi&nje, a preko 40 odsto primalo je ispod 1.500 dolara go- disnje. Prema tome, uprkos napretku ostvarenom tokom dvadesetih godina, zemlja ni izdaleka nije uspela da svim svojim gradanima obezbedi visok Zivotni standard. Stepen nejednakosti, Stavise, postao Je tako akuitan da je 631.000 porodica na vrhu ekonomske lestvice zaradivalo znatno vise nego 16.000.000 porodica na dnu tih lestvice. Ovo se vidi iz sledeée tablice: Porodice u Prihodi hiljadama ‘Procenat —, snitionima Proc Ispod 1.000 dol. 5899 21,5 2,900 dol. 38 1,000—1,999 ,, 10455 38,0 15,356, 19,9 2.000—2.999 ,, 5192 18,9 12,586 ,, 16,3 3.000—4.999 ,, 3672 13,4 13,866 ,, 18,0 5.000—9.999 | 1625 59 10'820, 140 10.000 dol. i vise 631 2/3 21580 ” 28,00ba privrede, dok su istovremeno nove milijarde bile upotrebljene za Spekulaciju nekretninama kcija, umesto da se investiraju u proizvodnju. Sto se nedovoljna kupovna moé nije pokazala pre 1929. godi- or se moZe na¢i u porastu dugova. Velike koli¢ine dobara dvadesetih godina, osobito trajnih potro’nih dobara koja su so znatajan deo industrijske proizvodnje, nisu mogle biti isplaéene. Ali proces nagomilavanja dugova nije mogao da i ubeskraj. Pozajmljivanje novca i kupovanje na kredit ‘iste, ali pre ili kasnije dugovi su se mo- is i i onda bi se trziste suzilo. Porast dugova. Jedan oblik dugova bilo je kupovanje na tu. Ceni se da je ono izmedu 1923, ; 1929. godine u proseku iz- silo 5.000.000.000 dolara go je. Prose¢na ameri¢ka porodica ku- a je kola i frizider uplativsi na ratun malu sumu a ostatak je ugovoru ispla¢Givala godinama. Isto tako, brzo su se razvijali i oblici privatnih dugova. Do 1930. godine ukupan hipotekarni farmera popeo se na 9.200.000.000 dolara, dok je gradski hipo- dug dostigao kolosalnu cifru od 26.000.000.000 dolara. Priv- ici, narocito oni koji su posedovali male ili osrednje firme, ta- Su uzajmljivali velike sume za ekspanziju. Krajem dvadesetih ha razvio se vrlo zamrsen sistem dugovnih obaveza. Ukupna ko- privatnih dugova, dugorotnih i kratkoroénih, premagivala je .000.000.000 dolara, i timilo se kao da svako svakome duguje. Svega ovoga privreda je postala vise podlozna depresijama, jer god neka grupacija ne bi mogla da ispuni svoje obaveze, éitava O struktura potela bi da se ljulja kao kuéa od karata. Takode se matno poveéao i drzavni dug. Mada je federalna smanjivala drzavni dug, pojedine dréave i op%tinske uprave nilale su Obveznice za izgradnju puteva, mostova, ustanova i bol- Tokom dvadesetih godina na javne zgrade se godinje trosilo €no 3.000.000.000 dolara. Ovo se delimiéno isplacivalo putem Mmedutim, veé 1930. godine ukupan dug lokalnih uprava dos- © je sumu od 16.000.000.000 dolara. . Investiranje u inostranstwu. Jo& jedan éinilac koji je uti- ProduZavanje prosperiteta bilo je investiranje u stranim zem- Prvog svetskog rata Sjedinjene Drzave su bile, uzimaj ybzir, zemlja duznik; stranci su investirali vi8e novea u Sjedi | Drzavama nego Amerikanci u inostranstvu. Tokom rata ve¢i v koje su dréali stranci bio je likvidiran, i Sjedinjene su se kao vodeéa zemlja kreditor u svetu, zauzevSi ranije drzala Britanija na svetskom novéanom trziStu. bankari i privredmici poéeli su da investiraju Stednje bio je dogadaj odftey: investicija i uticaj bi1929. godine ukupne je y inostranstvu (ne raéunaju¢i ratne ie au se na gotovo 15.400.000.000 dolara, ‘ dolara tinile su strane hartije od vrednosti y aca, dok je 7.600.000.000 dolara predstavljalo u stranim zemijama, Ukupno 5.400.000.000 dolara Gnvestirano u Latinskoj Americi, 4.600.000.000 dolara u 3.700,000.000 dolara u Kanaidi i 1.400.000.000 dolara u Aziji i na j cifiku, Po8to su stranci ulozili u Sjedinjenim DréZavama in u vrednosti od 5.700.000.000 dolara, to je aktivni saldo Amerike: nosio 9.700.000.000 dolara. Jedan od ciljeva investiranja u stranim zemljama bio je y s me da im se omogu¢i kupovina ameritke robe u vecim koli¢inama, Sjedinjene Dréave su nastavile da izvoze neke poljoprivredne projz. | vode, narotito pamuk (od koga je vise od pola izvozeno u imostrans stvo), duvan i pSenicu. One su isto tako preplavile ostali svet indus- trijskom robom, osvajajuci tr2zi8ta koja su ranije dréali Britanej Nemci. Izmedu 1922. i 1929. godine ameritki izvoz premaSio je w : za_proseéno 700.000,000 dolara godisnje. Drugim reéima, meri privreda je prodavala deo svojih viskova proizvoda i neti Ga inostranstvo, a istovremeno je davala zajmove a zane aa jima su one plaéale te proizvode. a Ako zemlja kreditor investira konstrukti azvij BMP orice | kommmeine ustanove, 1a ;ana en umerene dugoroéne profite a ne brze riskantne a bite ; ai proces koristi obema stranama. Neke ameritke investicije’ elem Sas oa eet takve prirode. Na Zallost, mnogo hartija od vrednosti stranih eer Tak Ce ea isloval trezilo 1922. arethodn informacijv 0 cant Salma : ae dr : stranim zajmovima, ee Boo nije postojala. Proces je bio prepusten ubiranje provizije ae A ‘ojih su neki bili vise zainteresovani 74 korea im poverili Brain: sigurno investiranje uStedevine’ Motda ne bi bilo poSteno da se bankari ios ‘ogromne sume ulozili uN on se bankarima prebaci to Sto su lera i drugi s eet: ae = be teSko da su mogli predvideti Hit- neodg rc oak Beier 2 an mogu slobodno optuzZiti Sto su Sen cittiiacie pee 2° 000.000 dolara vladama, koje st torske, ko] Americi. Bankari su, u stvari, Sjedinjenih Driava. Za Amerike, sem dveju, dbustavile sinu predsednika Perua bil Primio je 600000 dolara, a dsbipe enezajmovi pod pretpostavkom da ¢e biti vraceni sa kamatom. na kraju krajeva, zemlje su mogle da ispune svoje finansijske e samo prodajom robe na ameri¢kom trzi8tu. Ipak, istovre- meno ulazudi kapital u inostranstvu, Sjedinjene Drzave su isto tako sprovodile carinsky politiku sa ciljem da se Sto je moguée viSe ame- ritkog tr#i8ta rezerviSe za domace proizvodaée, i nastavile su da jzvoze vise nego Sto uvoze. Tako je njihova ekonomska politika bila Sizofreniéna. Sjedinjene Drzave nisu mogle vetno da raspolazu i Svojim viskovima novca i vi8kovima robe na stranim trzi8tima, sem E ako nisu bile voljne da se odreknu vra¢anja dugova. Desilo se da i su se do 1929. godine kamate stranih zemalja na ranije zajmove to- liko poveéale da su iznosile viSe nego novi zajmovi stranim zemlja~ ma. Ovo je mogao biti rezultat samo smanjivanja ameritkog izvoza, i jedan od uzroka koji je doprineo velikoj depresiji. Uzroci depresije. Sada se mogu ukratko idloziti slabosti u sistemu prodaje. Relativno prevelika koli¢ina novea odlazila je u Stednju, dok ga potro’ati nisu imali dovoljno. Jedan deo akumulira- nih uStedevina bio je investiran u ekspanziju; ali pre ili kasnije mo- Talo je do¢i vreme kada je ponuda novih fabrika, mas! javnih us- tanova i stanova premaSivala stvarne mogucnosti a. Tokom dyadesetih godina trzi8te je bilo stimulisano porastom dugova, unut- taSnjih i inostranih. Ali dug je kao droga, doze se moraju povecava- ti, ali to ne mo%e da ide ubeskraj a da ne bude opasno. Kada su du- Govi poteli da se vracaju, trzi8te se suzilo. I ¢im se zavrsio period ekspanzije i industrije kapitalnih dobara usporile svoj hod, pojavilo Se Vise razloga za8to privreda nije mogla lako i brzo da se prestroji. Jedan od razloga bio je veoma zamrsen sistem dugovnih oba- veza. Cim bi jedna grupa dogla u polozaj da ne moze ispuniti svoje Obaveze, svi drugi bi zapali u te8ko¢e. Drugi razlog bilo je utvrdi- vanje cena od strane krupnih korporacija. To je privredi oduzimalo potrebnu elasti¢nost i sposobnost da se brzo prestroji. Umesto da sManjuju cene i odrzavaju proizvodnju, korporacije su za vreme depresije odrzavale cene a smanjivale proizvodnju, dovode¢i na taj natin do nezaposlenosti velikih raamera. I tredi razlog bila je zavis- nost privrede od prodaje trajnih dobara. Cak i u teSka vremena ljudi Moraju da jedu, ali se mogu lako odre¢i da kupe nova kola i frizider i da se preseljavaju u nove kuce. Stoga je ozdravijanje ovih indus- teklo neobiéno sporo. Ovi materijalni faktori, medutim, ne daju pravu_sliku. Jer {i motor koji pokreée toékove modernog industrijskog drus- ke je prirode. Prosperitet zavisi on tajanstvene stvari wnost”, koja nateruje privrednike da razvijaju svo- fenestra Pea a Venecula, koa je oe8, DEPRESIJA Krah 1929, Vet u Jeto 1929. godine bilo je makova g 5 ije. adalla je proizvodnja u industriji grade traterjala Clone} | automedoko} industy. | radail eu of s posla. Ali jedva da je iko shvatio znaéaj ovih ¢injenica, jer je p nja bila koncentrisana na vrtoglavo povecavanje cena akcija. K se baci pogled unatrag, u stvari, veliko trZiste za podizanje akcijama u 1929. godini moze se posmatrati samo kao jedan sluéa privremenog masovnog ludila. Sada je bilo gotovo zaboravijeno da je prava funkeija trai akcija bila u tome da daje olakSice za investiranje kapitala u k lonose obilan prihod. Ovo trziSte je postalo mesto gde je broj Amerikanaca oéekivao ée se obogatiti Spekulisuéi cenamea: akeija. Ljudi su kupovali ak su Zeleli da investiraju: u sigurne poslove, ve¢ u nadi da ce ih mo¢i prodati drugim ljudima nekoliko sedmica kasnije uz zama&nu zaradu. Finansijeri iz Vol-stth ta su generacijama zgrtali novac na ovaj na¢in, ali su se krajem dva=_~ desetih godina milioni obitnih ameri¢kih gradana bavili Spekulacr jom, i mnogi od njih poéeli su da kupuju akcije uz jemstvo; drugim™ recima, ‘oni su, u stvari, pla¢ali samo jedan mali deo cene i od svojili : posrednika dobijali garantiju za ostatak cene. Kao rezultat masovne Spekulacije, cene akcija su i dalje rasle i vise nisu imale nikakve veze sa stvarnom sposobnoséu kompanija da sti¢u dividende. Ali 7 ovaj proces nije mogao da se nastavi ubeskraj, i cim su cene podele | da padaju, milioni ljudi koji su kupili akcije uz jemstvo, koje u sta mi nisu mogli da dobiju, bili su prisiljeni da ih na brzinu Katastrofa Je, dakle, bila neizbetna. Pa ipak, mnogi ekonomisti i drzavni funkcionerj stalno sy ponavijali da cene nisu previsoke; i poSto su struénjaci gledali optimistiéki na si od javnog Mnenja se i nije moglo oéekivati da pokaze Strognosti. Ne “ per ee Carls E. Mitel iz Nacienain] g i a1 Su, U stvari, sve Sto je bilo u njihovoj moéi da Po stitu Sto vedi bro} Jjudi na kupovinu akeija. Federalni rezervnigledno je da je ameri¢ki narod bio isto onoliko bogat u no- 1929. godine kao i u septembru. Stoga je ve¢ina ljudi pret- rs jala da ce se prosperitet nastaviti. Medutim, katastrofa na prekinula je celokupan proces cirkulacije i distribucije. Mada jilo isto toliko stvarnog bogatstva, oko 30.000.000.000 dolara bo- na papiru bilo je ponisteno. Rezultat je bio da su privrednici da investiraju novac u ekspanziju, i potroSati su poéeli da ju manje robe, osobito trajna dobra koja su bila tako vazna dvadesetih godina. Zbog toga je opala proizvodnja kapitalnih ih potrosnih dobara; u tim industrijama doSlo je do otpuStanja ika, i porast nezaposlenosti imao je za posledicu dalje smanji- je kupovne moéi, koje je, sa svoje strane, stvaralo jo8 veéu neza- ‘poslenost. U meduvremenu, smanjivanjem ameri¢kih zajmova i ame- “titkih kupovina, depresija se progirila na Evropu i Latinsku Ame- " tiku, i 1931, godine Irah njihovih privreda imao je povratan uticaj Sjedinjene Dréave. Tako se tri duge i te’ke godine privredni sis- tem i dalje spiralno spuStao, i tek jula 1932. godine dostigao je svoju i ‘ta@ku. __ ‘Razvoj depresije. Iamedu 1929. i 1932. godine nacionalni dohodak se smanjio od 82.000.000.000 na 40.000.000.000 dolara. Ako “dbijemo pad cena, ovo predstavlja smanjenje proizvodnje za 37 _ odsto. Izvoz je opao od 5.240.000.000 na 1.611.000.000 dolara, a uvoz ‘od 4.399.000.000 na 1.322.000.000 dolara. E __Opste reagovanje industrije, gde god cene nisu bile konkurent- me, bilo je u tome da se radije smanji proizvodnja a cene odrve. : industrijska proizvodnja je opala za 48 odsto, Sto je dovelo do naglog porasta nezaposlenosti. Ukupne nadnice koje je ispla¢ivala ux ja smanjile su se od 10.909.000.000 na 4.608.000.000 dolara, 1 Zaposlenost y fabrikama smanjila za 38 odsto. Nadnice nisu lle osetho snizene, i kao rezultat opadanja Zivotnih tro&kova oni nici Koji su uspeli da se zadrze na poslovima s punim radnim u stvari, bolje su prosli nego pre depresije, Ali mnogi dili su nepuno radno vreme, i do leta 1932. godine ukupan mih varirao je izmedu 12.000.000 i 16.000.000. Ova cif- ljala vise od jedne detvrtine ukupne radne snage u 1929. korporacije sy uterale ukupne diste profite u vi- 000.000 dolara, Godine 1932, one su prikazale dist de- 0 dolara; 4.377 banaka palo je pod stetaj, sa gu- 00 dolara novea koji su ulozili deponenti. Ali__ Farmeri, medutim, i dalje da proizvode. ta samo 6 odsto, dok su cene pale za Kea pe farmi smanjio se ‘od 12.791.000.000 na 5.562.000.000 q la svojoj najniZoj tatki u 1932, godini, kupovna moé farmera izno- = fatno polovinu od one vrednosti koju je imala pre deset a. 4 Ova ialosna statistika govori_o masovnoj bedi kojoj nema premca u ranijoj ameritkoj istoriji. Tokom devetnaestog stole¢a bilo je pet velikih depresija, i svaki put privreda se na kraju izvlagi bez direktne pomoéi drzave. Medutim, depresija iz 1930. godine ae hvatila je veliki broj stanovniStva i trajala dugo vremena. Neds aang posledice, Stavise, bile su jo8 strainije, jer je oduderall ve ake koje su se polagale u stalan prosperitet tokom dva- Gotovo godinu dana posle krize uzi j da ée se privreda brzo Gea ee ne Oe pen a brizi Sain ustanova. Tokom zime 1930—1931 a eta, pocelida daiui di Sa eel bigno Gviell ialke lien bez Bee poe abe a ue ima ol sledeée zime sredstva dobrotvornih i a nie a fa_dok mnih ustanova i gradskih uprava ae ered oa mn ce ee aoe ane se i dalje pogorSavalo, i ee orROasciie eae craj, i svake godine sve vise ne Havent fen P lo je pod steéaj. U 1932. godini na sto- enn) judi postali su beskucnici h i ji tarili zemljom. Jos stotine hiljada rai i ae i ee sk ecicipsdaika. arve Pe yer ljudi Zivelo je u kucereima a ae Pao areinonimnorcu grade na praznim gradskim zemilji8- bp ae pense ee huvervili). Pola miliona grad- zaposlenih pao je na teret py peni red Ostatak ogromne armije ne noveu koji su dodeljivale tice ee ee ot ee poe Za zmatan deo amerié lee uprave ili viakle pojedinih dréava. i ustedevine, prod’ ickoog ae : eee a je maéila gubitak domova poverenja u svoje Meena ishranu, i gubitak samopoStovanja ! veenseba, morse Paps Soret da samt sbi nome Kenje koje je pokazala vedina eA karakteristika depresije bilo strp- ¢ _amerieki narod je pol jen. artava, Tokom ovih teSkih go- i prava svojine, Medu farmerima Pare cne pastovan iene reda. nog, Bastia. Uo 1931, godine pa pen provala ongamiao~ i x a ee oo ree ald ak namimice iz radnii _ Soesiyed pamuka fetlsom 1938. godine sudovi na Srednjem 22 lokalnth mgovaca, Bag ane oduzimanje f ua: revedy silorn aaa epizoda nepladenih dugova i por bunu 146 nera mi liberalizmu, Sve vedi broj ljudi bio je voljan da se odrekne da ée steci ekonomsku sigurnost. Mnogi od njih su mu, koji im je obeéavao besklasno druStvo i planiranu broj se poveo za propagandom fa8istitkih organiza- F su _tezile za via8éu podstiéuéi na rasnu i versku mrénju, to u Nematkoj, gde je druStveno uredenje veé bilo oslabljeno u ratu i posleratnom inflacijom. Oslanjajudi se pre svega ednjii stalez i nezaposlene, i za krizu optuZujuci deliimiéno Jev- a delimiéno versajski ugovor, nacisti su brzo ojaéali i najzad i kontrolu nad vladom januara 1933. godine. Cak i u onim “zemiljama koje su satuvale veru u demokratiju, vlade su dobijale ‘mnogo Sira ovlascenja za regulisanje privrede. Svaka zemlja je poku- Savala da svoju privredu zaS8titi od kriza ma gde se one pojavile, i ‘tako su se povetavale carinske tarife i druge barijere svetskoj tr- ini. OpSta tendencija je i8la u praveu privrednog nacionalizma Koji je licio na merkantilizam sedamnaestog i osamnaestog stoleéa. Latinska Amerika, koja je uglavnom zavisila od prodaje sirovina na ‘Svetskom trziStu, bila je u teskom poloZajy kao i Evropa. Dizale su ‘Se revolucije u Argentini, Brazilu, Cileu i u devet drugih zemalja, posle Gega su dolazili pokuSaji da se razvije nacionalna samodovolj- nost i stimulisu nacionalne industrije. | _Jedino je Sovjetski Savez, uglavnom izolovan od ostalog sveta i rade¢j na razlititim ekonomskim principima, izgleda bio imun od kviza i nezaposlenosti. Njegov prvi Petogodi&nji plan, koji je poteo 1928, godine, brzo se priblizivao svom izvréenju. Statistitki podaci 9 industrijskom porastu Rusije i odudaranje od prilika koje su via- dalle u kapitalizmu odista su navodili na razmiSljanje. Dosad se u im zemljama malo znalo o neefikasnosti komunisti¢kog pla- miranja, o jaéanju nove privilegovane vladajude klase, 0 represivnim. merama Staljinove vlade, i o »likvidaciji” miliona viasnika seoskih imanja. a na demokrate. Na manje vidljiv natin, medutim, depresija + tezila da oslabi veru u ameriéku tradiciju. Ovo se narotito mogilo kod intelektualaca. Uzas prvog svetskog rata, praéen groz- bogatéenjem tokom dvadesetih godina, kod mnogih od njih stvorio oseéanje da se otuduju od svog druStva, da nisu u I uéestvuju u Zivotu tog druStva, odnosno da ne veruju u i Ovo oseéanje otudenosti sada je bilo pojatano je navela mnoge Ame- komunizam. Depresija p e, sveStena lica i studente koledZa “spas moze naéi samo u_ planiranojsocijaliste 1 “Tomasa, Socijalistiéka stranka ima 1932, a 1936. godine taj broj je 500.000, pantija ostala je mala on om diji je proj do 1934. godine iznosio samo 25.000. NV jako je samo Saka Amerikanaca pristupila K a na izborima ra. Komunisti su usvojili politiku stvaranja organizacija koje su se borile za sindikalna prava, rasnu jednakost, antifaistiélay spoljnu politiku, za prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom i za ciljeve koji bi imali podrsku liberala. Kao rezultat toga Komunisti¢ka partija je tokom tridesetih godina zadobila mnogo ve~ & utiicaj nego Sto bi se to moglo re¢i po broju njenih glasata, i uspela je da se infiltrira u sindikate, ustanove federalne vlade i na druge upravne polozaje. Ovaj period saradnje liberala i komunista zavrsio se krajem tridesetih godina, kada je niz sudenja u Moskvi, éega je usledio savez sklopljen izmedu Staljina i Hitlera 1939, obelo= danio da se Sovjetski Savez y stvari ne bori za mir i pravdu. Veéina ovih organizacija posle toga se rasturila jer nije imala podrsku jay- nosti, ali je komunizam zadrZao malu grupu fanaticnih pristaliea, medu kojima je bilo nekoliko na uticajnim poloZajima. Fasisticéke tendencije. FaSizam je ir is kod Amerikanaca, bar a joj sasvim sac ioel ieee a toboznjih hitlera i musolinija nudio se da spase “zemlju od isatotilea komunista, Jevreja i uop&te od stranaca; ali je samo mad mentalno neuravnotezenih individua stupila u njihove organizacije Depresij je, ipak, izbacila na povrsinu tni lidera masa, éija je nea terina propaganda bila uznemirujuce zadojena fasistic ideo- .. “a ate dr Frénsis Taunsend i iad Carls E Kuglin, ‘ ong je bio izabran za guve j : dine lao je u Senat Sjedinjonih Drdava’ Nesevinn ocpullstihg Bevomuke optinitel; karipskog iktatora, on je refit ae ap- Luj aw ald je tu viast iskoriSéavao siromagnijih slojev: ef 1 Potrebe svojih prijatelja nego 7 etna ee Berk Su dobili bolje skole j puteve. Za vreme poteo j la stvara nacionalnu izacij delu imovine, sa parolom ,,Podeli i organizaciju za preraspo- da bude kralj”. Sa svojom neobuzdanom bogatstvo” i Svali Govele nosti, i darom da optini a om ambicijom, velikom sposob- ameriéiim slobodama. Malo je ea Je bio ubijen u Baton-Ruza 155° 32programa postalle j “08 jase He izgubio dosta od jos ie, es ie mada je politidii bio aktivan sve dok Sjedinjene u drugi svetski rat. vativei i liberali. Mada su Long, Taunsend i Kug- Kkli neke pretenzije (moZda preterane) na milione pristalica, i ee izvestan uticaj na zakonodavstvo tokom tridesetih go- naroda satuvala je smisao za realnost. ‘sto su Zeleli bilo je da se ostvari puna proizvodnja i zaposlenost se u isto vreme ne uniStava osnovna sloboda litnosti da sebi ira zanimanje, povecava imovinu, j da Stedi ili tro8i svoj novac kako je volja. Kada pojedinci nemaju prava, lako ih je bilo onda upreg- ‘muti, kao Sto su pokazali Staljin i Hitler. Medutim, ekonomski prob-, coe sa kojima se suotavao jedan demokratski narod bili su kom- pleksniji. Za vreme najtezeg perioda depresije praktiéno svi su zahtevali ‘od federalne vlade da dejstvuje energiéno, iako je bilo dosta nesla- ganja u pogledu njenih ciljeva. Konzervativci su na vladinu inter- Venciju gledali kao ma privremeno sredstvo, i uporno su tvrdili da ekonomski sistem potiva na zdravim osnovama. Krizu su pripisivali | delimiéno posledicama rata i isplatama posleratnih dugova i repara- Cija, a delimitno greSkama finansijske politike, Vintrop V. Oldrié, ik Upravnog odbora Nacionalne banke rekao je: ,,Prava ne- 7 volja 1928. i 1929. godine bila je u tome ... Sto je previSe bankovnog tkredita odlazilo u kapitalnu upotrebu i u Spekulativne svrhe, zahva- teat 200 jevtinog novca Federalnog rezervnog sistema tokom godina. ” Liberali su, naprotiv, isticali ograni¢enu kupov- nu moé farmera i mnogih radnika, i tre su vladinu akciju za sma- Mjivanje nejednakosti prihoda i poveéanja Zivotnog standarda masa. Najuticajniji liberalni ekonomist tridesetih godina bio je Englez Déon Mejnard Kejnz..Kejnz je smatrao da je akumulacija viska u8- tedevina vise posledica osnovnih uzroka nego gre’aka finansijske politike. On je dokazivao da se to moralo desiti u jednoj zreloj priv- Tedi i nije se moglo popraviti automatskim procesima ponude i pot- nje. Lek za to, predlagao je on, sastoji se u tome da drzava ove d € pusti u opticaj putem programa izvodenja javnih radova taj naéin kompenzira opadanje privatnog investiranja. Tako se Ino verovanje u stalno uravnotezeni budZet moralo napus- vreme prosperiteta, drzava je mogla da zavodi visoke poreze \juje drZavni dug, ali je za vreme depresije morala vise da Sto joj pristize. Prema Kejnzu, vladina finansijska poli- njem privrednih ciklusa i odrzavanjem pune za- eae watio je jedan broj uticajnih ame- Sto je Hansen sa Harvarda, i krajem1, HUVEROVA ADMINISTRACIJA | 2, RUZVELT I NJEGOV NJU DIL 3. ZAKONODAVSTVO NJU DILA 4, SPOLJNA POLITIKA U PERIODU NJU DILA Ekonomska kriza dominirala je ameritkom politikom gotovo jednu deceniju. I Huver j Ruzvelt, za razliku od Pea de- veinaestom stolecu za vreme perioda depresije, pokuSavali su da ostvare ozdravijenje privrede, Vladino stimulisanje i kontrola priv- rednog rasta bili su, naravno, uvedena praksa jo8 iz vremena Alek- sandra Hamiltona. Ali mere, usvojene tokom tridesetih godina, bile Su bez presedana i obuhvatale su dalekosezne promene u odnosu iz- medu dréave i privrede. 1. HUVEROVA ADMINISTRACIJA Huverov stav. Huver je ovo proSirenje viadine odgovor- nosti primio sa otiglednim protivljenjem. On je duboko verovao u prednosti privatne inicijative i u ono Sto je on nazivao ,,snazni indi- vidualizam”. PlaSedi se jaéanja ,,superdrzZave, gde svaki ¢ovek posta- je sluga drzave i gde nema stvame slobode”, on je bio ubeden da se dodeljivanje pomo¢i nezaposlenima mora prepustiti dobrotvornim ustanovama i lokalnim vlastima; ako siromasna lica steknu naviku da se obra¢aju VaSingtonu za pomoé, sloboda ¢e biti uguSena i zem- Ija ce dodiveti diktaturu ,judaljene birokratije”. S druge strane, fe- deraina vlada, smatrao je on, mogla bi opravdano da daje finansij- sku pomoé biznisu da bi poduprla privatnu inicijativu i spasla ga ‘od potpunog kraha. korporacij odrekne ladnim Yjudima, neizbeZno je dovela do toga da posta- coe at ljudske patnje. Sem toga, on nije imao fs i da se prikaze u najboljem svetlu, rukovodenje u vreme krize. On je : it oa 4 vredan.da svoju 3 lozal iDacoih ma. Wi uikusu nti Be Rs : nije doprineo toliko da se u dve godine posle Huverov pr Ea Agietio fgecms sredstva za javne Vol-strita, Huver je ud ‘amu nadnice, i dao podrileu monet naterao privrednike da ne smanjuju ita. Po njegovorn mi8)j § politici omogucujuéi ekspanziju kredita. Po njegovo jenju, | noj politic « ati poverenje u biznis, i zato je on nepres- glavno je bilo Cee ub: vratiti (prema njegovim ftano ponavijao da ¢e se prosperitet wbrzo ”) Med io ima , rekao je, da je ,upravo iza ugla’). Medutim, u leto 1931, proSirenjem depresije na ceo svet i krahom finansijske struk- ture centralne Evrope, postalo je otigledno da neée dodi do brzog ozdravijenja privrede u Sjedinjenim Drzavama. Huver je posle toga ubedio evropske sile da prihvate moratorijum na sve ratne dugove j plaéanja reparacija (mislilo se da ée to trajati samo godinu dana, ali u stvari isplate nisu nikada izvrsene), dok je u zemlji predlozio ‘opsinan program pomo¢i viasnicima imovine kojima je pretilo ban= krotstvo. Kongres, koji su sada kontrolisali demokrati i progresivei iz pojasa farmi, nije bas brzo reagovao. Mnogi Glanovi Kongresa su trazili da se velikodu8no dodele sredstva za direktnu pomoé i javme tadove, na Sta Huver nije hteo da pristane. Ali posle Zzestoke i dugo- trajne debate veci deo programa bio je usvojen. Bila je osnovana Finansijska korporacija za rekonstrukciju sa zadatkom da daje po- zajmice poslovnim korporacijama. U opasnosti da ne izgube svoje kuce, njihovi viasnici mogli su da na osnovu hipoteka dobiju nove Zajmove u dvanaest federalnih pozajmnih banaka, dok su farmeri mogli da dobiju pomo¢ od federalnih zemlji’nih banaka. Odekivalo Se da ¢e ove mere prekinuti lanac katastrofe. U isto vreme veliko fazgranjavanje bankovnog kredita bilo je omoguéeno izmenama u Federalnom rezervnom sistemu, i bili su poveéani porezi da bi se nadoknadio manjak u federalnim prihodima, u nadi da ée se urav- noteziti budzet. Problem je svakako za diskusiju — da li bi ove mere povratile poverenje u biznis i dovele do novog poleta? U vreme kad poe ma snagu, brzo su se priblizavali precisdniviki izbori 1932: le, Tzbori 1932. godine. Ponovo kandi republikanskoj konvenciji, Huver je dokazivao da je ‘ait on posal svetskih prilika nad kojima Sjedinjene Dréave nisu imale kontrol ida mjegov program veé daje reaultate. Demolratski program jé abeéavac uravnotezeni budéet, smanjivanje federalnih trosiova, zdrafleet Cau se finansijske prilike koje su zapre- popastiti sve banke u zemlji. U februaru lois ceee ti podizali su svoj novac u tako velikim kolitinama ralnih dréava bile prisiljene da interveni’u. Mitigen 14. februara, kojom se ustanovljava dan kada ban- biti zatvorene i, kada je Ruzvelt stupio na duZnost 4. goto vo sve druge federalne dréave preduzele su sli¢nu akciju. 2, RUZVELT I NJEGOV NJU DIL Stvaraoci Nju dila. Pre svog izbora za predsednika mali judi je smatrao da Frenklin D. Ruzvelt poseduje neke posebne vode. Medutim, bilo. mu je predodredeno da postane jedna h svetskih licnosti savremenog doba i da izaziva j divljenje u razmerama kojima nema premca u skora$njoj ameritkoj Nastojeci najpre da okonéa depresiju i posle toga da porazi le i uspostavi mir u svetu, Ruzvelt se u sustini posluzio kim prilazom, i vise se rukovodio iskustvom nego doktri- je bio voljan da oproba gotovo svako sredstvo koje je obe- lo, i da ga se odrekne ako se pokaze da nema uspeha. Svestan da je Gitava civilizacija u stanju krize, on je iznosio Siroke, sme- Stvaralatke misli. Odan ameritkim demokratskim idealima, Ruz- Je strastveno bio na stranj potlatenih i neprijatelj privilegije i loa! . Lu borbi za svoje ciljeve on je ispoljavao upornu hra- t i pol umeée u Cemu ga nije nadmasivao nijedan od nje- prethodnika. Nije imao premca u tome da instinktivno oseti o raspolozenje i da mu da intonaciju i pravac. Njegovi go- preko radija, izrazavani jezikom koji je mogao svako da razu- doprineli su da je on postao blizak vecem broju Ijudi nego ije- -drugi Zivi éovek, Ove osobine, naporedo sa ruzveltovskim zano- i samopouzdanjem, utinile su da je on bio osvezavajuéa suprot- 8vom sumornom prethodniku. Njegovi obozavaoci stavljali su uu red najvecih ameritkih predsednika. Njegovi neprijatelji, na- V, mogli su, i to s puno prava, da tvrde da je on bio i previSe yi svu viast uzme y svoje ruke, da su njegovi neoprezni me- janja doveli do rasipanja i konfuzije, da je njegova poli- sa ponekad bila lukava i nepoStena, i da je on, u ostva- | ciljeva, katkad pribegavao kratkom postupku i napuStao. os- Jo& je prerano donositi zakljuéke 0 tome kako ée na sud i do kog je stepena Ruzveltovo sluzenje zvredeno nekiim metodama koje je upotrebljavao, I je bio nastavak progresivnog . koji je sjedinja- Te avelta i Vudro Vi . Ruzvelt je, medu- ; emokratske stranke, koja ni u kom idealli g ju.Bila je potrebna izvanredna polj- Sealicibe grupacije radile zajedno. Izbor; i potetak dugog perioda premoci demokrata federalne vlade. Medutim, bilo je stalnih sukoba i ivne frakcije u okviru stranke, a ne- Nju dila bili su demokrati. samog potetka Ruzvelt se oslonio na ljude van stranatke Pecccie U njegov kabinet udlo je nekoliko juénjaka, od kojih je najznatajnija litnost bio Kordel Hal iz Tenesija, postavijen za ministra inostranih poslova, dok je severnjaéki politicki aparat pred- stavljao njegov glavni organizator u kampanji, ministar poSta Dzems A, Ferli. Ali od tri élana, koji su bili najuze povezani sa Nju dilom, Harold Ajks, ministar unutrasnjih poslova i Henri A. Valas, ministar poljoprivrede, bili su pre progresivni republikanci, dok je Frensis Perkins, ministar rada, bila socijalni radnik. Za savete u pogledu zakkonodavne delatnosti i za pomoé u sastavljanju govora, Ruzvelt se obra¢ao grupi univerzitetskih profesora koje su novinari nazivali »trust mozgova”’. Prvobitni trust mozgova nije bio duga veka, ali posredstvom administracije u Belu ku¢u imali su pristup razni naué- nici, pisci, advokatti i sociljalni radninci, koji su zatno uticali na dr- zavynu politiku. Formiranjem novih organa za sprovodenje zakono- davstvu Nju dila, StaviSe, veliki broj slicmih ljudi bio je prebaéen u nizi rang sluzbe. Ovi ljudi su pre bili njudileri nego demokrati i davali su posebno obeleZje Ruzveltovoj administraciji. Njihovi ne- prijatelji su tvrdili da su oni vecinom vizionarski doktrinari, bez prakticnog iskustva i opasno radikalni. Ovakve optuzbe y nekim slutajevima bile su opravdane, ali idealizam i visok nivo njihovog aaa udinili su da su se oni ugodno razlikovali od tradicionalnog politi¢ara. Nju dil na delu, Drée¢i svoj prvi pristupni govor u tre- nutiku kada je ameriéki narod, prvi put y svojoj istoriji, bio na iviel ‘otajanja, Ruzvelt je smelo i uvereno izjavio ,,da jedino cega moramo ee Pema to Je strah”, i obeéao akciju pro-iv depresije na Sino- _ -ongres je smesta sazvan na specijalno zasedanje da bi re tak nent, rogram koji je preporuéila administracija, iu sle- i Die cette ee nie zakona, raznovrsnih i znatajnih, priznanje Sto je uspeo da za TH , Mora mu se odati puno vanja povrati : prvith » dana svoga predsedniko- cadbing, | “eTekog naroda u svoju sposobnost da rekava ok =a ee dila ubro poéeli da ga prikazujumdio da. je fen 0 eee aero svieds, Ono Sto mi nastoji- i 1934. godine, ,,jeste uravnotezenje naSeg ekonom- na — uravnotezenje poljoprivrede i industrije i uravnote- _radnika, sluzbenika i potro8ata”. Tako je Nju dil na- Huveroyv program davanja zajmova za biznis i éu- , od gubitka hipoteke, i doneo niz novih mera za razlititim grupacijama druStva. Posebno, Zakon o ozdrav- nacionalne industrije imao je cilj da stabilizuje industrijske da poveca nadnice i unapredi kolektivno ugovaranje, dok je © regulisanjy poljoprivrede imao zadatak da povisi cene po- ednim proizvodima. Ovi zakoni bili su dopunjeni merama ormu bankarske i finansijske aktivmosti i poveéanje koli¢ine i kredita. Sem Sto je nastojao da stimulige privatnu inicijativu, Kongres io velike sume novea za direktnu pomoé j za jedan ambici- Program javnih radova. Ovo je neizbezno vodilo stalnim defici- op u dréavnoj blagajni, mada bi Ruzvelt liéno oéigledno vise voleo je budzet uravnotezen, i tek posle nekoliko godina on je u pot- i prihvatio Kejnzovu teoriju o kompenzacionim izdacima vla- g Tpak su dodeljivanja ogromnih sredstava za pomoé moiZda bila Najzatajnija karakteristika ranog Nju dila. Do&lo se prvi put do 5 Ja da, ako ljudi umiru od gladi a iz drugih izvora ne moze da -dodeli pomoé, federalna vlada mora da preuzme obavezu. Pro- javnih radova, StaviSe, obuhvatio je neka veoma mastovita i ivna ostvarenja Nju dila. Glavne smernice Nju dila bile su grubo skicirane y proleée 1933, i kasniji kongresi su uneli samo nuzne izmene i detalje. Glav- docnije dopune bili su zakoni vo kolektivnog ugovaranja; oni su glavna stuba prvobitnog programa je, Zakon. o ozdravijenju nacionalne industrije ij Zakon ulisanju poljoprivrede, medutim, bili su poniSteni vetom Vrhov- Suda 1935. i 1936. godine. U meduvremenu, celokupni program, koji je imao za cilj da ‘ lini, poteo je ubrzo da izaziva ze- B poslovni ljudi uskoro su prema njemu , Zaleci se da on predstavlja preterano inicijativu i da daje preveliku podrsku ck) likatima, dok su 8a industrijsli radnici, farmeri i ne- ni pozdravili sa odusevijenjem. Razlozi za ove suprotne sta- a ‘su navedeni y statistici. Do 1937, godine realni prihodi 1 na istom nivou kao i 1929, dok je prosetni zaposleni Inu nadnicu koja je gotovo za 10 odsto bila veca 3 iko je radio znatno. krade radno vreme, ije, jedva da suNiu dil za 1929. godinu. Dakle, u nastojanju : ree Beaks Nju dil je neke grupacije u -u mnogo poviaSéeniji polozaj nego oe a ae Ss Izbori 1936. godine. Dok su odusevijenije pristalice Ruz- ubrzo potele da ga pozdravljaju kao ravnog Vasingtonu i Lin. aa njegovi protivnici — poslovni ljudi, zajedno sa konzervatiy- nim ima iz svih imovinskih kategorija, uporno su tvrdili da je Nju dil pre odgodio nego stimulisao ozdravijenje privrede i da su vecinu njegovih zakonodavnih akata izmislili neupotrebjlivi teo- Gari koji nemaju pojma kako se sastavija platni spisak. Ekstrem- niji protivnici ,onog Goveka u Beloj kuci izjavljivali su da on unig- tava privatnu inicijativu, izaziva finansijsku propast, stvara svemo¢- nu birokratiju, sluzi se pomoéi kao oprobanim sredstvom za izborny kampanju, da je postao dilstator, i da su mnogi njegovi savetodavej u stvari komunisti. Slabost protivljenja Nju dilu, medutim, bila je u tome Sto je ono bilo gotovo u potpunosti negativno. Svakako da je bilo mesta za konstruktivnu kritiku, ali su konzervativei esto istupali kao da je depresiju izmislio Frenklin D. Ruzvelt, i da ée sve biti u redu ako se zemlja vrati u dane Kalvina Kulidza. Kada je od injih zatrazeno da formulisu jedan izborni program, oni, u stvari, nisu mogli da uéine niSta vise nego da obecaju da ¢e podrzati vecinu re- formi u Nju dilu i da ¢e ih efikasnije sprovoditi. Za izbore 1936. republikanci su bezuslovno usvojili platformu Nju dila i istakli za kandidata Alfreda M. Lendona, guvernera Kan- zasa i bivseg progresivea iz 1912. godine. Ruzvelt se oslonio na svoju oe ui obecao je viSe slién: n stvari, ali je izbegao odredene oba- veze. oe aya u_zemiji bila je ratoborno raspolozena prema ear : a eee savez Juga, gradskih aparata, rad- ee a epobediv na izborima. Ruzvelt je bio ponovo ee |e eae Blasova koja nije bila zabelezena vise 16,680,000 glasova, prea Pe ae Lendon dobio bedio samo u dve dréave, Mejnu i eth ee ithe Ruzvelt je pogeo svoj drugi udstva Veé dve godine Vrhov- dsednik (sa pomanj- nagovestio Sta na- bio ponovo izabran.Be predlagao da kad god neki sudija prevali sedamde- ne penzioniSe se, predsednik ima pravo da postavi po- za njegovog pomocnika. Posto je sest sudija Vrhovnog eko sedamdeset godina, to je matilo da bi se broj éla- tela poveéao na petnaest. Ovaj plan za ,,udeSeni sastav je veoma snazan otpor, koji se nije ograni¢avao samo ivce. Mnogi progresivci su smatrali da ¢e on minirati sudstva i zahtevali su nekakav jednostavniji metod da @anova Vrhovnog suda odreduje prema izborniim rezultatima, }i trebalo dati amandman uz ustav. U Kongresu je zapoéela j o8tra borba. Dok je ona bila u toku, Roberts se predomislio 9 zakon drzave VaSington o minimalnoj nadnici; Sud je usvo- erov zakon i Zakon o socijalnom osiguranju, i posle ostavke @ konzervativea, Ruzvelt je uspeo da popuni liberalni blok po- ma njegovo mesto Huga Bleka, senatora iz Alabame. Ovakay j dogadaja pokazao je da nije potrebna nikakava reforma Suda, zvelt je (prvi put) morao da prizna poraz. ‘Tpak je Ruzvelt na kraju postigao svoje ciljeve. Za vreme svog i treceg mandata on je uspeo da izvrsi osam postavijenja u ‘ime je sasvim promenio njegovu fizionomiju. Prvobitno kon- tivnije od biraéa, sudstvo je sada postalo uporiste liberalizma. Ruzveltova druga administracija. Tokom prve dve godine drugog mandata izgleda da je Ruzvelt skretao sve vise ulevo, su se politi¢ki sukobi pojatavali sprovodenjem plana o Sudu, usponom sindikalnog pokreta i jos jednim privrednim haosom. se proizvodnja postepeno povecavala, mada nije dostigla 9; ali u leto 1937. godine do8lo je do njenog naglog pada, e administracija opisala kao ,,recesiju”, a nezaposlenost je pogo- la 4.000.000 ljudi. PoSto je glavni cilj Nju dila jo8 uvek bilo oz- nje privrede, on vise nije pokuSavao da saraduje sa biznisom. je za recesiju optuzio monopole i njihove utvrdene cene, 0 je napao ,,privredne rojaliste” i objavio program borbe pro- g kapitala. U isto vreme on je prvi put usvojio u potpu- vu teoriju o kompenzacionim izdacima vlade i zatrazio nova velika sredstva za dodeljivanje pomo¢i i za javne _je ubrzo potela ponovo da raste; ali je poverenje traciju bilo oslabljeno usled sukoba u Sudu i re- 1938. godine republikanci su dobili znatan broj naca i konzervativnih demokrata bila jeNju ail 3, ZAKONODAVSTVO NIU DILA U svojoj politici prema ; i radnici. aa saraduje sa biznisom. Zakon 9 jz 1933. godine imao je za i j ograni¢avanjem k i ‘ ue isa zatrazeno, u zamenu za zastitu koju mu pry a ie Lear ebopke radnicima. Od svih pravih mera Nju ‘ova je imala najveci publicitet, ali je isto tako imala najmanje Zakonom je bila uspostavljena Administracija za ozdray nacije (NRA), koja je bila oviaséena da za svaku industriju gbirku pravila lojalne konkurencije Sto bi imala snagu zakona. Pra vilima su bile predvidene vi8e nadnice, kra¢e radno vreme i spre- éavanje konkurentnog smanjivanja cena, dok je lan 7A obznanji- yao da radnici mogu ,,da ugovaraju kolektivno preko predstavnika ~ koje sami izaberu”. Ukoliko je zakon legalizovao utvrdene cene { ograniéenu konkurenciju, onda je to znatilo napuStanje tradicional= nog otvorenog poverenja u kampanju protiv trustova 1 prihvatanje oligopola. Pobornici Nju dila u ovom periodu bili su bliski programy Teodora Ruzvelta u izborima 1912. godine i doktrinama Herberta Krolija. Aju S. DZonson, biv8i peSadijski general, zanimljiva litnost, 7 talenat za zajedljivo fraziranje, bio je direktor NRA, i pod njegovom: upravom bilo je u velikoj meri dozvoljeno trgovatkim udruzenjima: koja su predstavljala krupni kapital da postavljaju svoje uslove pri formiranju cena, Potetno odusevijenje za NRA nije trajalo dugo Uspe&no sprovodenje propisa bilo je gotovo nemoguéno. Posto su mnoga udruzenja povetavala cene, postala su nepopularna kod pot rosaéa, dok se krupnom kapitalu nije svidao Glan 7A, i on je sve Vise | strahovao od moguénosti uplitanja drzave. Radnici su, naprotiv, ima- ii znatne koristi: NRA je ostvarivala vece nadnice i kra¢e radno We dala snazan podsticaj Slanovima sindikata. Verovaino da NRA naire aaa se unapredi ozdravijenje ee Mali broj ead tela Pegveois fade je, u procesu Sehteru maja 1935, eda. ie Jednoglasno poniStio prvobitni zakon iz dvojakog Taz eee viast presla na egzekutivu i da se njen do- Sluéaj NRA medudrzavne trgovine. 3 utvrdivanje cena e isto is | peers stoase biznisu_dozvoljava Jjan da prihvati kolektivno peo da biznis nije bio VO tan. Posto je to p gov je sem. ako na to ne bude a rektno i ropalo, administracija vise nije pokuSavala dasklapaju kolektivne ugovore i da osnuju za radnitke odnose (NLRB), koji bi vodio raéuna ovo pravo postuje. Posto se Vagnerov zakon bavio samo dnika a ne slu%benika, nijega su Zestcko napali mmnogi ci izjavivSi da je to diskriminatorski klasni zakon. Drugi : poboljSanje radnih uslova u naroéito zaostalim industri- , delimiéno je bio postignut Zakonom o povoljnim radnim uslo- 1938. godine. Ovaj zakon je utvrdivao minimalne nadnice i o radno vreme ji zabranjivao je zapoSljavanje dece u svim strijama koje su bile angaZovane u medudrzavnoj trgovini. Poljoprivreda. Drugi glavni stub prvobitnog programa oz- dravljenja privrede bio je Zakon o regulisanju poljoprivrede (AAA), “koji je trazio smanjenje poljoprivredne proizvodnje i poviSenje cena . joprivrednim proizvodima, Farmeri koji su prihvatili program morali bi da smanje povrSine odredene za osnovne proizvode; zauz- vrat oni bi od drzave b spla¢eni u gotovu, novcem koji bi se do- bio od poreza naturenih proizvodatima. Kritiéari AAA su izjavili da je ekonomska ludost placati ljudima zato sto manje proizvode, i ro- nili su suze Sto je preorano 10.000.000 jutara koji su veé bili zasa- deni pamukom i poklano 6.000.000 mladih svinja u proleée 1933. godine. Ali je vecina farmera to odobrila, uprkos izvesnom roptanju protiv birokratske orgamizacije, i niko izgleda nije imao neki drugi plan za borbu protiv hiperprodukcije. U stvari, AAA je maé¢io pro- Sirenje ovlascenja na farmere da utvrduju cene i ograniéavaju pro- iavodnju, Sto sy krupne korporacije veé koristile. Januara 1936, godine Vrhovni sud je ukinuo AAA sa Sest pre- ma tri glasa s obrazlozenjem da su prava federalnih drzava bila su- Zena i da su posredni porezi bili protivustavna zloupotreba prava na Oporezivanje. Kongres je odmah popunio prazninu donoSenjem za- Kona 0 konzervaciji zemljiita i o porodiénim parcelama, prema ko- Jima bi viada subvencionisala farmere koji pristanu da jedan deo Svoje zemlje konzervi8u ii ne upotrebe je za komercijalna Zita. Ovaj zakon je 1938. godine bio zamenjen drugim Zakonom o regulisanju poljoprivrede. Njegovi op&ti ciljevi bili su da kontrolise proizvodnju i postigne ono Sto je Henri Valas nazivao ,,stvaranje zaliha poljo- | privrednih proizvoda radi intervencije na tr2i8tu”, i poveéa odnos _ igmedu cena poljoprivrednih proizvoda i drugih cena na nivo iz pe- Tioda 1909—1914 (ovo se nazivalo ,,paritet”). Drzava je imala da od- Kvote zemljisnih povrSina medu proizvodaéima pet baziénih zita- farmeri nisu morali da se drze kvota, ali oni koji bi na njih tali, dobili bi subvencije. Zakon je sadrzavao i neke druge od- ¢ Za oGuvanje farmerskih prihoda, ukljucujuci isplate u gotovu drzave ako cene budu pale znatno ispod pariteta. wi su dobro profitirali posle 1933. godine, delimiéno i hiperprodukcija bila osujeéena, ne samo Zakonom o re- ede, nego i suSama 1934. i 1936. godine. Do 1937. u bile za 86 odsto vise { o isti kao i u 19:pogatiji poslovini farmeri. i milion! osiroma8enih farmera zakupaca i polj ca dospeli su po svoj prilici u gori polozaj, osobito y : : ogromna masovna beda i ye je p avlj pamuka. Sem nlet acta je htela neSto da ucini u tom i nije baS pokazao volju da u tome saraduje, fata io su mnog njegovi lider! bili predstavnic! zen staleZa. Uprava za ponovno naseljavanje, ustanovljena 1935, godine, preselila je nekoliko siromasnih farmera sa oskudne zemlje i smes. tila ih u poluseoske zadruge. A 1937. godine bila je osnovana Upra- va za obezbedivanje farmi koja je imala za zadatak da pozajmljuje movac fanmerima ima i da im pomaze da postanu posednici, ‘Ali novac dodeljen za ove svrhe bio je samo kap vode u moru, Pg ipak, procenat zakupaca poéeo je prvi put da opada. Izmedy 1939, 1 1940. godine, on se smanjio od 42,4 na 38,7. Do 1945. godine kao yezultat masovnog odlaska farmera zakupaca u ratnu industriju, on je pao na 31,7, Sto je najniza cifra za pedeset godina. Kredit, novac i bankarstvo. Ove mere za poveéanje nivoa cena i nadnica bile su praGene pomaganjem dudnika u skladu sa na- éelima koja je postavila Huverova administracija. RFC je nastavila da daje zajmove poslovnim korporacijama. Uprava za kreditiranje farmi preuzela je veliki broj farmerskih hipoteka, a korporacija za pozajmice vlasnicima kuca imala je isti zadatak y odmosu na grad- ske hipoteke. Verovnici su bili isplaGeni, duznici beneficirani putem matajnog smanjenja kamatnih stopa, i ukupna koliéina dugova bit- no se smanjila. Uzgred budi receno, ovo je znatilo da je federalna place pe preuzimala ulogu privatnog bankara kao glavnog iz i zemlji 4 Preuzevii duénost za vreme ,odmora” banke, administracija Je odmah preuzela upravu nad celokupnim bankarskim sistemom u zemlji. Poverenje javnosti brzo je bilo uspostavljeno, i veini banaka ie eeene oa are poslove u toku nekoliko nedelja. Zakonom bank. iz . godine od sad je za depozite garantovala Korpo- Beg obezbedenje_ federalnih depozita. Zaiees © hartijama od esti iz 1933. godine i Zakon o hartijama od vrednosti i berZi » godine nastojali su da regulisu berze i da ne dopuste da sé Ponove dogadaji iz 1929. godine. Spekulacija je bila ograniéena n@ Tezhe natine, osobito jednim propisom koji je zabranjivao kupovinu ’ akcija Ee Jemstvo, sem u sluéaju da se odmah plati najmanje 55 odsto od pune cene, Emisiju novih vrednosnica odsad je i Komisija za vrednosnice i berzu (SEC).dugotrajna polemika, koja se vodi jo8 od kolonijalnog perioda iz- ay Pbonica iSlelnod: doves i pristalica neotkupljive hartije, dofivela antiklimaktiéan kraj. Kad se baci pogled unatrag, nije ni- malo lako ustanoviti za8to ‘je to pitanje toliko uzburkalo duhove. Javni radovi i TVA. Prvi Kongres u periodu Nju dila odobrio je ogromne sume za javne radove u nadi da ¢e to ubrzati ozdravijenje zemlje. Do juna 1940. godine Ruzveltova_administra- cija utrogila je na zamagne javne radove ukupnu sumu od 7.032.000.000 dolara. Novac je bio poveren Upravi za javne radove (PWA), koju je vodio ministar unutraSnjih poslova Ajks, i pod njegovim ru- kovodstvom novac se presporo troSio da bi se stekao Sto ja¢ti utisak Kako se sredstvima ekonomise. Medutim, iako program nije mnogo ucinio da stimuliSe biznis, on je uklju¢ivao vrlo maéajne i kontro- verzne aktivnosti. PWA je neSto od svog novca investirala u proizvodnju elek- triéne energije. Nastavljajuci program javnih radova koji je donela Huverova administracija, na rekama u zapadnim drzavama bio je Podignut izvestan broj ogromnih brana. Uprava za elektrifikaciju Ppoljoprivrednih rejona (REA) izgradila je elektriéne centrale i po- stavila elektriéne vodove u poljoprivrednim podruéjima Sirom zem- Jje. Na reci Tenesi bilo je predvideno izvodenje jednog projekta koji je medu progresivcima izazvao vece oduSevljenje nego bilo Sta dru- 80 Sto je ostvario Nju dil. Dugotrajna borba koju je vodio senator Noris tokom dvadese- tih godina da bi gradiliSte Mas] Souls ostalo u dréavnom vlasni8tvu Sada se zavrSila uspe3no. Maja 1933. godine, Kongres je obrazovao Agenciju za dolinu Tenesi (TVA). TVA je imala zadatak da gradi i upravija branama duz reke i da prodaje elektriénu energiju da bi Se na taj natin dobila jedinica mere za cene koje odreduju privatne nije za proizvodnju elektriéne energije. Njena duznost je isto tako bila da proizvodi gnojivo, da sprovodi operacije nadzora nad ama i konzervacije i da doprinosi privrednom i socijalnom inju Zajednica koje Zive u toj dolini. Oblast koju je pokrivala obuhvatala je delove sedam federalnih ddrzava, sa 2.000.000 sta-

You might also like

• Gholam Reza Basirniya - Odnos Demokracije I Politickih Ucenja (77-102)

  

  Document15 pages

  Gholam Reza Basirniya - Odnos Demokracije I Politickih Ucenja (77-102)

  Tarik Šošić

  No ratings yet
• Milorad Ekmecic - Osnove Gradjanske Diktature U Evropi Izmedju Dva Svjetska Rata

  

  Document26 pages

  Milorad Ekmecic - Osnove Gradjanske Diktature U Evropi Izmedju Dva Svjetska Rata

  Tarik Šošić

  100% (1)
• Istina - Genocid

  

  Document800 pages

  Istina - Genocid

  Salem Huric

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Salmedin Mesihovic - Rimski Vuk I Ilirska Zmija. Posljednja Borba

  

  Document506 pages

  Salmedin Mesihovic - Rimski Vuk I Ilirska Zmija. Posljednja Borba

  salmedinmesihovic

  No ratings yet
• Sehic - Zijad - Bosanci I Hercegovci U Vojnoj Organizaciji Austro-Ugarske Monarhije U Posljednjoj Ra

  

  Document28 pages

  Sehic - Zijad - Bosanci I Hercegovci U Vojnoj Organizaciji Austro-Ugarske Monarhije U Posljednjoj Ra

  aka1921

  No ratings yet
• Suceska - Avdo Promjene U Sistemu Izvanrednog Oporezivanja U Turskoj U XVII Vijeku I Pojava Nameta Tekalif-I Sakka

  

  Document18 pages

  Suceska - Avdo Promjene U Sistemu Izvanrednog Oporezivanja U Turskoj U XVII Vijeku I Pojava Nameta Tekalif-I Sakka

  taib1

  No ratings yet
• Francuska Revolucija

  

  Document24 pages

  Francuska Revolucija

  Tarik Šošić

  No ratings yet
• GRB I Zastava Bosne I Hercegovine U 20. Stoljeću

  

  Document30 pages

  GRB I Zastava Bosne I Hercegovine U 20. Stoljeću

  Bor Dizdar

  No ratings yet
• D Rendic Miocevic O Tipologiji Novca Kralja Monunija I Pitanju Njegova Identiteta I Bojanovski Prilozi Za Topografiju Rimskih I Predrimskih K

  

  Document56 pages

  D Rendic Miocevic O Tipologiji Novca Kralja Monunija I Pitanju Njegova Identiteta I Bojanovski Prilozi Za Topografiju Rimskih I Predrimskih K

  Azra Đelmo

  No ratings yet
• Ratovi Za Dinastičko Nasljeđe

  

  Document119 pages

  Ratovi Za Dinastičko Nasljeđe

  Tarik Šošić

  No ratings yet
• Suceska - Avdo O Nastanku Cifluka U Našim Zemljama

  

  Document11 pages

  Suceska - Avdo O Nastanku Cifluka U Našim Zemljama

  Tarik Šošić

  100% (1)