BANKARSTVO NA INTERNETU

Dr Vojkan Vaskovi}

UVOD U BANKARSKO POSLOVANJE

Bankarsko poslovanje kroz istoriju.

Vrste banaka
Principi bankarskog poslovanja
Zapadni bankarski sistemi
Me|unarodne bankarske institucije
Bankarski poslovi
Me|unarodni platni promet
Automatizacija bankarskog poslovanja (ATM)
Bankarsko poslovanje i Internet
Online bankarstvo
Ka budu}nosti
2

KOJI JE OSNOVNI
BANKARSKI RESURS

?
3

POVERENJE
NOVAC JE REPROMATERIJAL

DEFINICIJA BANKE
Banka moe da se definie u smislu:
(1) ekonomskih funkcija koje ima,
(2) usluga koje prua svojim klijentima, ili
(3) pravne osnove svog postojanja.

DEFINICIJA BANKE
[ta je banka?
Banka je preduze}e koje se kao glavnom delatno{}u bavi primanjem i
davanjem kredita.

Osnovna delatnost banke?

uzimanje kredita
davanje kredita
posredovanje u nov~anim transakcijama

[ta banka radi?

Centralizacija kapitala, prikupljanje i plasman sredstava

Osnovna na~ela bankarstva su:

sigurnost
efikasnost ulaganja sredstava
likvidnost
rentabilnost
6

PRATEE USLUGE
Usluge plaanja koje ine trgovinu i trite
moguim (na osnovu ekova, kreditnih kartica i
vebsajtova koji se koriste u ove svrhe),
Zatita od rizika onih koji tede i planiraju da
investiraju (ukljuujui polise osiguranja i
poslove sa derivatnim instrumentima),
Pristup likvidnim sredstvima (omoguava
pretvaranje imovine i poseda u odmah
raspoloiva sredstva), i
Odobravanje kredita onima kojima su potrebni
zajmovi za dopunu prihoda i poveanje ivotnog
standarda.
7

ODAKLE POTIE RE - BANKA

Lingvistika (nauka o jeziku) i etimologija
(prouavanje porekla rei) kazuju nam da
su francuska re banque i italijanska re
banca koriene pre mnogo vekova u
znaenju
klupa ili pult za promenu novca.

BANKE KROZ ISTORIJU

stari svet
3000 godina pre nove ere Sumerski sve{tenici zapo~inju
prve oblike bankarskog poslovanja.
menja~ki poslovi (male dr`avice razli~ita sredstva za
razmenu, posredovanje i ~uvanje novca)
U Vavilonu hramovi su bili banke
menja~ki poslovi
depozitni poslovi
pozajmljivanje novca uz kamatu
isplata za ra~un komitenata
vode ra~una o kreditnoj sposobnosti klijenta
imaju knjigovodstvo
poznaju instituciju hipoteke
Najpoznatija banka iz tog vremena je Mura{u.
Iz tog vremena poti~e pojam tezaurisati (uskladi{titi) a
tada su se banke nazivale Tezauri
9

BANKE KROZ ISTORIJU

anti~ki svet, Gr~ka
Anti~ka Gr~ka, hramovi u Efezu, Delozu, Samosu.
Javljaju se prvi privatni bankari VII pre nove ere
(trapeziti trapeza klupa)
Menja~ki poslovi, depozitni poslovi, davanje kredita
uz hipoteku, zelena{ke kamate.
Pretvaranje slobodnih gra|ana u robove.
Zajmovi su davani pediterima, vlasnicima
zemljita i ostalima po kamatnoj stopi od 6 pa
do 48 procenata meseno za rizinije poslove!
10

BANKE KROZ ISTORIJU

anti~ki svet, Rim
Argentari primaju depozit i odobravaju
kredite.
Numulari menja~ki poslovi
Formiraju se udru`enja argentarija kojima
dr`ava daje povlastice kako bi se finansirali
ratni pohodi.
Povlastice imaju i finansijeri-kavalijeri koji
rade u hramovima bazilikama
bazilikama..
Ve} tada poznat je teku}i i ``iro
iro ra~un
11

BANKE KROZ ISTORIJU

Srednji vek
Pod uticajem Aristotela na I koncilu u Nikeji
crkva zabranjuje sve{tenicima da se bave
bankarstvom
Ovo se pro{irilo i na laike koji su pod vla{}u
crkve.
Zbog nedostatka kapitala zamire proizvodnja i
jedino funkcioni{e zemljoradnja.

12

BANKE KROZ ISTORIJU

Renesansa
Venecija, \enova, Firenca se bude
zahvaljuju}i bankarstvu i trgovini.
Formiraju se novi bankarski
instrumenti
menica
zalo`nica

Finansiraju pravljenje brodova,

trgovinu.

13

BANKE KROZ ISTORIJU

Prve emisione banke
[vedska Sverigen riksbank 1668 kao
jedinstvena emisiona banka.
Bank of England 1694 privatno deoni~arsko
dru{tvo. 1946 je nacionalizovana.

14

NOVAC KOD NAS

Na ovim naim prostorima od vremena kralja Milutina, na
gradskim pijacama drave Nemanjia zapoela je iroka
upotreba domaeg kovanog novca.
U prometu je upotrebljavan srebrni novac koji se nazivao
dinar.
Ovaj naziv srebrnog novca potie iz starog Rima, gde je
u 3. veku pre n.e. prvi put iskovan srebrni dinarius.
U Zakoniku cara Duana dinar se javlja u znaenju
srebrnog novca uopte, zato to tada u srpskom jeziku
jo uvek nije postojao novac kao pojam.
Prema etimolokom znaenju, re novac je prvi put
upotrebljen u srpskom narodnom jeziku u 15. veku, kao
skraenica za srebrni dinar iskovan u Novom Brdu.
15

VRSTE BANAKA
Komercijalne banke: prodaju depozite i odobravaju
zajmove firmama i pojedincima.
tedionice: prikupljaju tedne uloge i odobravaju
zajmove pojedincima i domainstvima.
Zadrune banke: pomau poljoprivrednim
proizvoaima, stoarima i potroaima pri kupovini roba
i usluga.
Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za
nove stambene objekte i projekte.
Lokalne banke: to su manje, lokalno orijentisane
komercijalne banke i tedionice.
16

VRSTE BANAKA
Centralne finansijsko-privredne banke: vee
komercijalne banke locirane u vodeim finansijskim
centrima.
Investicione banke: garantuju emisiju hartija od
vrednosti svojih klijenata.
Trgovake banke: obezbeuju zajmovni i akcijski kapital
za kompanije.
Meunarodne banke: komercijalne banke prisutne u
vie zemalja.
Poslovne banke sa velikim ovlaenjem: vee
komercijalne banke koje pruaju usluge korporacijama i
dravama.
17

VRSTE BANAKA
Banke koje vre bankarske usluge: pruaju usluge
(npr. obraun ekova i trgovina hartijama od
vrednosti) bankama.
Banke koje posluju sa manjinskim grupama:
prvenstveno su orijentisane ka klijentima koji pripadaju
manjinskim grupama.
Narodne banke: posluju na osnovu saveznog ovlaenja
preko finansijskog kontrolora.
Dravne banke: posluju na osnovu ovlaenja koja
izdaju bankarske komisije u razliitim dravama.
18

VRSTE BANAKA
Osigurane banke: dre depozite koji su u okviru
saveznog plana za osiguranje depozita (npr. FDIC).
Banke lanice federalnih rezervi: pripadaju Sistemu
saveznih rezervi. (USA)
Banke afilijacije: u potpunom ili deliminom vlasnitvu
holding kompanije.
Banke koje odobravaju posebne beneficije:
odobravaju zajmove i pravo na korienje zajma,
unovavaju ekove, ili istupaju kao zalagaonice i
kompanije koje se bave rentiranjem.
Univerzalne banke: pruaju skoro sve finansijske usluge
koje su prisutne na dananjem tritu.
19

VELIKA BRITANIJA
Prvi Clearing House 1775 za prebijanje
dugova i potra`ivanja.
Po ovom uzoru se razvilo me|unarodno
klirin{ko pla}anje.
Sistem se sastoji od:

Centralne banke Bank of England

Komercijalnih banaka
Banaka za me|unarodni promet
Efektnih banaka
Zavod za dugoro~no finansiranje

20

BANKARSKI SISTEM FRANCUSKE

Sistem je pod znatnim uticajem dr`ave.
Uticaj putem nacionalizacije velikih komercijalnih
banaka i kontrolom bankarskih kredita.
Vrste banaka:

Centralna banka Banque de France

Depozitne banke
Poslovne banke
Kreditne banke za srednjoro~no i dugoro~no finansiranje

21

BANKARSKI SISTEM SAD

Do osnivanja koriste novac kolonija.

Po sticanju nezavisnosti kuju zlatni i srebrni novac.
Za vreme Meksi~kog rata se kreira prvi papirni novac.
[tampaju ga banke {to izaziva velike krize.
1907 godine broj nacionalnih banaka koje izdaju novac
dosti`e 6000.
1913 Kongres donosi Federal Reserve Act i reguli{e
izdavanje novca
Federalni sistem rezervi ima 12 banaka koje imaju pravo
da izdaju novac
Sve se kontroli{e i uskla|uje od strane Federal Reserve
System iz Va{ingtona
Vrste banaka
federalne rezerve banke
komercijalne banke
udru`ene {tedne banke
efektne banke
trast banke
Banka za uvoz i izvoz Va{ington.

22

ME\UNARODNE BANKARSKE
INSTITUCIJE
1930 Banka za me|unarodne obra~une osnovana na
Ha{koj konferenciji. Zadatak da pospe{uje saradnju
centralnih banaka
Posle II svetskog rata
ME\UNARODNI MONETARNI FOND
ME\UNARODNA BANKA ZA OBNOVU I
RAZVOJ
Me|unarodna finansijska korporacija
Me|unarodno udru`enje za razvoj

Osnovani su u Bretton Woods 1944 god.

23

SVETSKI BANKARKI SISTEM

PRIVATE BANKS AND
CREDIT INSTITUTIONS

PRIVATE BANKS AND

CREDIT INSTITUTIONS

PRIVATE BANKS AND

CREDIT INSTITUTIONS

PRIVATELY OWNED
CENTRAL BANKS

MIXED-OWNERSHIP
CENTRAL BANKS

GOVERNMENT-OWNED
CENTRAL BANKS

U.S. FEDERAL RESERVE

DEUTSCHE BUNDESBANK

BELGIUM
BANK OF JAPAN

BANQUE DE FRANCE
BANK OF ENGLAND

BANK FOR
INTERNATIONAL SETTLEMENTS
(A BANK FOR 45 CENTRAL BANKS, $130B)
BASEL, SWITZERLAND

INTERNATIONAL MONETARY FUND

(PUBLIC POLICY LENDER $300B)
182 MEMBER COUNTRIES
WASHINGTON, DC

SOURCE: TRANSACTION.NET

24

AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH
POSLOVA
Automatizacija transfera
novca na veliko
Me|ubankarski transferi
Me|ubankarski kliring

Automatizacija transfera
novca na malo.
Platne kartice
E ~ekovi
Nalozi
25

AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH
POSLOVA - ISTORIJA
Banke su centralizovane institucije koima je
neophodno da imaju trenutno stanje sredstava
na ra~unu.
To je dovelo da je ve} 60 tih godina do{lo do
uvo|enja ra~unara u bankarsko poslovanje.

26

Kako je sve poelo ATM

1960 Citibank: Bankograf za plaanje
rauna
1967 Barclays Bank: isplata gotovine
korienjem papirnih vauera
1969 Docutel: prva upotreba magnetne
trake
1971 Docutel: prvi pravi ATM
1974 prvi online ATM
27

ATM Networks

SOURCE: U.S. BANCORP

28

29

Domaa istorija

30

DOMAA ISTORIJA
ezdesetih godina u tadanjoj
Jugoslovenskoj banci za spoljnu trgovinu,
zapoelo se sa primenom sredstava za
automatsku obradu podataka primenom
kompjutera 'NCR-315' i knjigovodstvenih
maina sa papirnom trakom u Filijalama
Banke.
Raunar je lociran u Centrali Banke a
Filijale su podatke dostavljale potom.
31

Raunarski centar Jugobanke 1972

godine (Annual report 1972)

32

Beogradska Banka Beobanka

Beogradska banka ima instaliran sistem
za automatsku obradu podataka koj je
nabavljen i nalazi se u eksploataciji od
1967 godine.

CER-22

domai raunar

Institut Mihajlo Pupin proizvoa.

33

Mihajlo Pupin CER raunari

CER 10

CER 20
34

Beogradska Banka Beobanka

Raunar koji je nabavljen 1973 FACOM 23045S koji je povezan u DUPLEX vezu.
Svaki sistem F 230-45S raspolae sentralnom
memorijom od po 512 K BYTE.
Oba sistema raspolau sa multipleksorskim,
selektorskim i blokmultipleksorskim kanalima.
Konfiguracija oba sistema koristi diskove F 478
B2 sa kapacitetom od po 100 MByta.

35

Beogradska Banka Beobanka

ALTERSKA OPREMA

36

Beogradska Banka Beobanka

BANKOMAT

37

PRVI PROIZVOA OPREME

Energodata
Energoprojekt je svoj prvi raunar ELLIOTT 803 B
nabavio poetkom 60-tih godina. Osnovana je radna
jedinica za AOP koja je uglavnom radila inenjerskotehnike proraune za potrebe Energoprojekta.
Godine 1972 nabavljen je i puten u rad UNIVAC 1106 a
sa njime poinju da se uvode i poslovne obrade. Te
godine je formirana Energodata kao samostalan OOUR
sa oko 60 zaposlenih.
Godine 1975 potpisuje se ugovor o zastupnitvu sa
proizvoaima raunarske opreme iz SAD: INFOREX,
GENERAL AUTOMATION I BUNKER RAMO
(proizvoai sistema za automatizaciju alterskog
poslovanja).
Krajem sedamdesetih poinje realizacija ugovora za
automatizaciju alterskog poslovanja u Jugobanci
(Udruena banka) gde se uvodi 200 sistema tipa BCS 38
90.

PRVI PROIZVOA OPREME

Energodata
U to vreme je u bankama ve instalirano preko
40 INFOREX mini raunara koji su radili unos
podataka.
Poetkom 80-tih ugovor sa BUNKER RAMO se
proiruje i Energodata postaje proizvoa
alterskih sistema EDS 90
Sredinom 80-tih Energodata u saradnji sa
Institutom Mihajlo Pupin i Interkomercom formira
BRI (Beogradska Raunarska Industrija) i
zapoinje sa razvojem sistema za automatizaciju
alterskog poslovanja iz familije TIM.
39

ENERGODATA
TIM 110
Terminal TIM 100

40

ENERGODATA

TIM 22
TIM 600

41

ONLINE PC BANKARSTVO
Potreban softver za komunikaciju i aplikacija
sa kojom se radi Quicken, MS Money.
Softver za kompletno vo|enje li~nih finansija
sa mogu}no{}u da se konektuje na banku i da
tamo obavi posao
Lo{a strana je {to to mo`e da se obavi samo iz
ku}e (posla) sa svog ra~unara, mala mobilnost.

42

POJAVLJIVANJE NA INTERNETU
U po~etku su banke ostale po strani.
Banke su po prirodi konzervativne institucije.

Sagledavanje prednosti i problema

U prvom koraku samo informacije
Drugi korak dvosmerna komunikacija
Tre}i korak transakcije

43

Bankarstvo na Internetu
Mobile Phone

PDA

PC

Host Security Module

iTV

Businesses

ATM

Branch
Banking Host
PoS

Customer Data

Call Centre

44

Sutina Middle Office-a

Mobile Phone

PC
Application Servers

iTV
Host Security Module
Businesses
ATM

Branch
Banking Host
PoS

Call Centre

Customer Data

45

AUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]E

Krajem 60-tih godina u SAD raste zabrinutost
zbog porasta broja ~ekova koji ugro`avaju
nacionalni finansijski sistem.
1968 formiran je SCOPE Special Committee
on Paperless Entries pri FED San Francisko.
Plan je pretvoriti papire u elektronske
dokumente i tako ubrzati procesiranje
1972 godine pod pokroviteljstvom vlade SAD
po~inje sa radom ACH
46

High

2000 1999
1998

Customer
satisfaction

1996
SOLO

1992

1984
Low

1982
Few

Devices

Many

All

47

BANKA NA INTERNETU - MODEL

Back
Backoffice
office
sistem
sistemBanke
Banke

Upravljanje rizikom

Sistem
Za{tite

Ekspozitura banke

Internetfront
frontoffice
office
Internet
sistem
sistem

Webserver
server
Web

INTERNET

SSL konekcija

KORISNIK

48

Grafiki prikaz primene Web servisa

49

BANKE NA INTERNETU ZA[TO

- Stvaranje imid`a inovativne firme, koja je u stanju
da svojim korisnicima ponudi najsavremenija
tehnolo{ka re{enja.
- Bolje i ve}e interaktivne mogu}nosti. Za banku koja
se u tr`i{nim uslovima bori za svakog svog
komitenta, najva`nija je komunikacija sa njim.
U klasi~nim uslovima banka je mogla da komunicira samo
dok je trajalo radno vreme,
vreme, ili preko nekog informativnog
{altera koji je radio neprekidno.
Ovakav na~in poslovanja stvarao je ograni~enja u
komunikaciji.
komunikaciji.
Interaktivne mogu}nosti komuniciranja preko Interneta su
prakti~no neograni~ene i samo je pitanje do kog nivoa
banka ima interesa da se anga`uje.

50

BANKE NA INTERNETU ZA[TO

-Mogu}nost racionalizacije potencijala banke.

Redukuje tro{kove poslovanja.
Za pove}anje broja komitenata banka mora da otvara novi poslovni prostor da
ga opremi i uposli nove slu`benike.
Stavljanje servisa na Internet ne zahteva dodatni poslovni prostor niti nove
zaposlene.
Ovo je posebno interesantno za one geografske regione gde banka nema mre`u
ekspozitura ili ima mali broj komitenata.
Sa Internetom banka mo`e da pokrije znatno ve}i geografski prostor ne
otvaraju}i nove ekspoziture.
Veliki broj informacija koje banka mo`e da stavi svojim korisnicima na
raspolaganje u principu nisu dostupni {irem krugu njenih korisnika.
To se odnosi na mogu}nosti plasmana i zapo{ljavanja novca po najpovoljnijim
uslovima, investiranje u neki od ponu|enih projekata i savetodavne funkcije.
^itav set informacija koje su sme{tene u bazi podataka banke dozvoljava da se
prika`e korisnicima a da se to defini{e kao informativni {alter.
Za privilegovane korisnike mo`e se staviti na raspolaganje poverljiva baza
podataka sa specifi~nim podacima a sve u zavisnosti {ta komitent `eli da mu
bude dostupno.
51

BANKE NA INTERNETU ZA[TO

- Promocija samouslu`nog bankarstva. Sa
stanovi{ta banke i korisnika veoma je po`eljan
razvoj samouslu`nog bankarstva. Korisnik
ima ~itav niz servisa 24 ~asa dnevno, a banka
bez pove}avanja broja zaposlenih radi 24 ~asa
dnevno.
- Dokaz o ban~inim konkurentskim
mogu}nostima i razvoju kao potvrda solidnosti
i stabilnosti firme.
52

BANKE NA INTERNETU
ZA[TO

53

Mortgage Loan Processing at BANC ONE

Loan

Input

Closing

Desk-to-Desk Approach: 17 days

Laptop

Closing

Team Approach: 2 days

54

BANKE NA INTERNETU KARAKTERISTIKE

Osnovni zadatak banke kao institucije je da
prikuplja slobodna finansijska sredstva od
gra|ana i da ih dalje plasira.
plasira.
Da bi to postigla i privukla {to vi{e {tedi{a ona
mora da stvara povoljnu sliku o sebi jer na taj
na~in ona privla~i komitente i uve}ava
prihode.

55

BANKE NA INTERNETU OBLASTI

PRIMENE
Oblasti primena Interneta su:
-Intr
Intra
Intranet kao podr{ka internim poslovnim procesima
u bankarstvu
-Ekstranet
Ekstranet kao proces povezivanja poslovnih partnera
u bankarstvu
-Internet
Internet kao Globalizacija poslovnih procesa u
bankarstvu
-Bankarske transakcije kori{}enjem internet servisa
-elektronski ~ekovi
-elektronski ili digitalni novac
-platne kartice
-pla}anje putem potvrde tre}e strane
56

BANKE NA INTERNETU
Osnovni ciljevi primene Interneta kao
distribucionog kanala su:
Da celokupna usluga mo`e biti ponu|ena u
odgovaraju}em kvalitetu sa manjim
tro{kovima.
Da korisnici mogu kontaktirati sa bilo kog
mesta na svetu i u bilo koje vreme.
U odnosu korisnika i banke Internet slu`i kao
most za poslovno povezivanje.
57

BANKE NA INTERNETU
U zavisnosti od stepena poverenja izme|u
korisnika i banke mogu}e je ostvariti vi{e
nivoa komunikacionog povezivanja.
Nivoi komunikacije mogu biti:
Informativno predstavljanje je jednosmerna
komunikacija gde se banke preko Interneta samo
predstavljaju svojim postoje}im ili novim
potencijalnim korisnicima.
Uglavnom su sve banke zastupljene sa svojim
prezentacijama i to ima manje-vi{e reklamni
karakter.

58

BANKE NA INTERNETU
Informacije i prezentacije uz dvostranu komunikaciju
korisnika i banke.
Najjednostavniji metod dvostrane komunikacije je preko email poruka.
Pored ovoga postoji mogu}nost da se neki servisi stave na
raspolaganje korisnicima, tako da se njima mo`e pristupiti
interaktivno a oni imaju karakter slobodnih podataka ili
podataka marketin{kog karaktera.
Ovaj na~in razmene informacija omogu}ava brzu i efikasnu
distribuciju podataka.
U koliko se korisnik identifikuje i autentifikuje mo`e mu se
staviti na raspolaganje odre|eni set informacija koje banka
proceni da treba da budu dostupni spoljnjim korisnicima.
Prakti~no ovako se mogu dobiti sve informacije op{teg
karaktera koje se mogu dobiti na {alteru banke a nisu
poverljive prirode.
59

BANKE NA INTERNETU
Programska interakcija banke i korisnika je
vi{i nivo komunikacije banke i korisnika.
korisnika
Ovde se ve} zahteva identifikacija i
autentifikacija korisnika i banke.
To ve} zna~i da se koristi neki od metoda za{tite
uz kori{}enje kartice kao sredstva za identifikaciju.
Pri ovim transakcijama se dobijaju podaci
privatnog i poverljivog karaktera.

Bankarske transakcije.
transakcije Ovo je najvi{i nivo
komunikacije banke i komitenta.
60

Zato virtualne banke

Klijenti virtualnih banaka imaju dodatna

olakanja.

Uplate i isplate mogu obavljati bez obzira o kom

periodu dana ili noi je re; u kom delu zemlje ili
sveta se nalaze;
Bez obzira u kom delu zemlje ive ili su
stanovnik manjeg gradia u kome postoje samo
dve ekspoziture banaka, ne moraju biti osueni
na to da budu njihov klijent;
Ljudi koji nemaju stalan posao i stalne prihode
nisu mogli da poseduju platnu karticu, a ona je
bila potrebna za kupovinu na Internetu;
Mogunost brzih uplata sa rauna na raun;

61

Kamate su znatno nie!

Virtualne banke nemaju:

izgraenu mreu odeljenja,

zapoljavaju manje ljudi,
imaju daleko nie trokove,
kamate koje nude za tednju su vie u odnosu na
banke koje ne rade na Internetu.

Virtualne banke nude vie kamate jer ne moraju

da grade zgrade ili da iznajmljuju prostor koji se
kada su tradicionalne banke u pitanju obino
nalazi u reprezntativnim ulicama jednog grada.
62

Kako doi do novca u virtualnim

bankama
U bankama u kojima su Internet rauni samo
dodatak klasinom raunu, novac se moe podii
tako to e se posetiti odgovarajua banka ili uz
pomo bankomata podii novac.
Kada su virtualne banke u pitanju to je problem
koji nije najbolje reen, Virtuelne Banke
omoguavaju podizanje gotovine uz pomo
platnih kartica i bankomata iz mree klasinih
banaka.
banaka
Takoe se moe vriti transfer novca na eljeni
raun i sa eljenog rauna ili novac uplaivati sa
pote.

63

 Uz pomo Interneta virtualne banke gube hladnou i

nepristupanost koja odlikuje tradicionalne banke.
Call centri ovih banaka ne moraju biti vezani za tano
odreeni grad.
U novoj Internet ekonomiji klijent je taj koji odluuje o
krajnjem izgledu proizvoda.
Greke su mogue, treba ih ispraviti ?
Ispravljenje greaka preko Cyber Caf-a
Kroz diskusione grupe

Virtualne banke biraju na sluajan nain ili na osnovu

nekog kriterijuma (recimo aktivnost u diskusionoj grupi)
savete klijenata, koji im pomau da testiraju nove usluge
ili recimo poveaju dozvoljeni limit za isplatu, ili da iskau
ta je to to im je najpotrebnije.
Komunikacija je mnogo otvorenija i jednostavnija
64

 Virtualni redovi ?
Deavalo se da klijenti virtualnih banaka budu
zamoljeni da nazovu kasnije, i sve to naravno zbog
telefonskih redova.
Zapravo kada se vreme ekanja produavalo call
centar je savetovao da se pokua kasnije.
Deavalo se, ali je to u odnosu na tradicionalne
banke zanemarljiv broj sluaja, da je novac zalutao.
Svaka banka ima odgovarajui sistem obezbeenja
koji se stalno usavrava da bi se izbegle zloupotrebe.
Gde je blagajnik?
Blagajnika nema. Niko ne broji novanice i ne uva
ih u sefu.
65

UOBI^AJENI POSLOVI BANAKA NA

INTERNETU

Pristup i pregled stanja na ra~unima korisnika.

Evidencija svih transakcija.
Pla}anja
Transfer novca sa ra~una na ra~un
Izmena informacija
Naru~ivanje ~ekova
Kontakti
66

INTERNET TRANSAKCIJE
Me|usobna identifikacija.
Li~ni podaci se kriptuju.
Transakcija ne mo`e biti presretnuta niti
preusmerena (Zatita na komunikacionim
kanalima).
Obavezan je digitalni potpis.
Potrebne su garancije da u~esnici imaju iste
namere.
67

BANKARSTVO
Poveanje zadovoljstva korisnika
Rad 24 asa dnevno 365 dana u godini
Poveanje ponude banke
Brokerski poslovi
Osiguranje
Kompletan finansijski servis
Poveanje zadravanja klijenata
Poveanje geografskog prisustva
Samousluni servisi
Identifikovanje profitabilnih korisnika
Redukovanje trokova
Identifikovanje novih prihoda od novih servisa

68

ZA ELEKTRONSKO BANKARSTVO
POTREBNO JE
Kompletan reininjering sistema plaanja
zbog potreba online plaanja
Mora se obezbediti potpuna koegzistencija
klasinog i online bankarstva
ta se dogodilo kod nas (prelazak platnog
prometa u banke)?
69

70

BANKE NA INTERNETU

Sigurnost
poslovanja

71

BANKE NA INTERNETU

Kompletna dokumentacija
Nema ta da se krije

Sigurnost i spokojstvo
72

Rauni

BANKE NA INTERNETU

eBanking alati konekcije

Telefon i mobil banking

73

BANKE NA INTERNETU

74

BANKE NA INTERNETU

75

Agencija za
osiguranje depozita

BANKE NA INTERNETU

76

TREND U INTERNET BANKARSTVU

Prema istraivanju (Pew Internet&American Life
Project ) iz februara 2005.godine, za samo dve
godine online bankarstvo zabeleilo je:
rast od 47 %. (period decembar 2002 - februar 2005)
Prema istraivanju koje se odnosi samo na USA,
53 miliona ljudi, ili oko 44% Internet korisnika
svih punoletnih osoba,
izjasnilo se da koristi Internet bankarstvo.
77

TREND U INTERNET BANKARSTVU

U jednom tipinom online danu,
13 miliona Amerikanaca svakodnevno
obavlja bankarske poslove preko Interneta,
to je u odnosu na 2002.godinu poveanje
od 58%.
Najnoviji rezultati ovog istraivanja ukazuju na
injenicu da je od svih najznaajnijih Internet
aktivnosti koje su praene ovim istraivanjma jo
od 2000.godine, online bankarstvo imalo najveu ,
odnosno najbru stopu rasta.

78

Application service provideri ASP

ASP nude standardne pakete aplikacija neophodne

industriji,
Nude neophodnu infrastrukturu i visoku pouzdanost
servisa.


Osnovna karakteristika ASP je da nude aplikacije koje su

standardne i mogu se nabaviti.
ASP > jedna firma ima vie partnera
Klasini IT outsourcing > jedan-to-jedan reenje
79

80

Application service provider prednosti

Thin client (browser)

Iznajmljivanje umesto kupovine
Plaa se samo efektivno vreme korienja
Planiranje trokova je realnije
Trokovi kupovine se smanjuju
Manje IT radnih napora
Nema instalacija i nadogradnji
Vreme odziva se smanjije
Pojedinani poslovni partneri
Dostupnost na Internetu
81

Application service provider - mane

Svaka radna stanica zahteva Internet
pristup
Potreban je irok prousni kanal za
komunikaciju
Nepouzdan sistem sigurnosti na Internetu
Nisu sve aplikacije internet kompatibilne
Smanjuje se kompanijska samostalnost
82

SERVISI ELEKTRONSKOG
BANKARSTVA
Servisi ASP-a:
Online personal banking
(account information, transfers, deposits)
Online cash management for companies
Bill payment
Check payment
Card payment solutions
Insurance services
Web presentation design
Web presentation hosting
Web presentation administration
Security
Testing of electronic business software
Remote administration of banks servers
83

Outsourcing po privrednim granama

84

Motivi EU banaka za outsourcing (%)

85

86

MOBILNO BANKARSTVO
Ebanking

Kombinacija u jednom ure| aju!

Mobile
Communications

Card
Services
87

TENDENCIJE
Objedinjavanje bankarskih poslova, poslova
osiguranja, poslovanja sa HOV.
Enormno ubrzavanje nov~anih transakcija.
Globalizacija poslovanja.
Pove}anje ekonomske nestabilnosti zbog
pove}anja efikasnosti.
Opasnost od pani~nih reakcija na mre` i
(finansijskih).
88

Trend i budui razvoj elektronskog

bankarstva
Porast udela online bankarstva u globalnom
bankarskom sistemu
Poveani prodor irokopojasne
telekomunikacione infrastrukture
Mobilni Internet
Internet pristup preko TV infrastrukture
Viekanalna strategija razvoja i CRM
One Stop Finance Web Shop - personalizacija
svakog korisnika sa kompletnom ponudom.
89

PAUZA

90

BANKARSTVO NA INTERNETU
Dr Vojkan Vaskovi}

91