Rezanje Zbirka

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
Dragoje Miliki
Pavel Kova
Marin Gostimirovi
Sran Uzelac
Milenko Sekuli
TEHNOLOGIJA
OBRADE
REZANJEM
ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU
Novi Sad, 2000.
Naziv udbenika:
TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

zbirka reenih i zadataka za vebu
Autori:
Dr Dragoje Miliki, redovni profesor

Dr Pavel Kova, redovno profesor
Dr Marin Gostimirovi, docent
Mr Sran Uzelac, asistent
Mr Milenko Sekuli, asistent
Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu
Recenzenti:
Dr Sava Sekuli, redovni profesor u penziji

Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu
Dr Duan Vukelja, redovni profesor u penziji
Mainski fakultet u Kragujevcu
Dr Janko Hodoli, redovni profesor
Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu
Priprema za tampu: Kompjutersku obradu teksta i slika i kompletan

prelom knjige uradili su sami autori
Izdava:
Samostalno izdanje autora kao privremeno reenje

do tampanja stalnog udbenika
Tira:
100 primeraka
Fotokopiranje:
LK-foto Novi Sad, Rumenaka 101.
NAPOMENA:
Ovaj materijal sainjen je na osnovu podloga za vebanje iz predmeta Proizvodne tehnologije I
obrada rezanjem koje su autori stvarali tokom dugogodinjeg rada. Materijal ima za cilj da
pomogne studentima da lake prate vebe iz istoimenog predmeta, kao i za pripremu pismenog
dela ispita. Za uspeno praenje vebi i reavanje postavljenih zadataka, svaki student bi
obavezno treba da koristi i knjigu Tehnologija obrade rezanjem maine, ureaji i postupci
obrade koja je za potrebe studenata uraena na isti nain kao i ova zbirka zadataka.
Materijal je strogo internog karaktera i sluie iskljuivo studentima Mainskog odseka Fakulteta
tehnikih nauka u Novom Sadu do izlaska iz tampe zbirke zadataka pod istim ovim nazivom,
koja na Univerzitetu eka tampanje od juna 1999. godine.
SVA PRAVA ZADRANA. Nije dozvoljeno da ni jedan deo ove zbirke bude reprodukovan ili
snimljen na bilo koji nain i bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui
fotokopiranje, snimanje ili druge sisteme umnoavanja, bez izriite dozvole autora.
Novi Sad, januara 2000. godine
II
Autori
PREDGOVOR
TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM zbirka reenih i zadataka za vebu nastala je kao
logina dopuna knjige TEHNLOGIJA OBRADE REZANJEM opta i primenjena teorija
rezanja. U njoj je iznet izbor karakteristinih primera prorauna reima rezanja i drugih
parametara obrade na kojima je prikazana praktina primena teorije rezanja koja je detaljno
obraena u pomenutoj knjizi.
U ovoj knjizi su dati karakteristini primeri reenih zadataka i zadataka za vebu za sve
najvanije postupke obrade rezanjem, odnosno za struganje, buenje, glodanje, rendisanje,
bruenje i provlaenje. Veina reenih zadataka je ilustrovana odgovarajuim planom obrade sa
poloajem obratka i alata, kao i potrebnim kretanjima pri obradi, to samo po sebi doprinosi
boljem razumevanju postavljenog problema.
Za uspeno razumevanje reenih zadataka i pravilno postavljanje i reavanje datih zadataka za
vebu, moraju se, pored primenjene teorije rezanja, dobro poznavati i maine alatke i njihove
mogunosti pri obradi rezanjem. U vezi toga studentima se preporuuje korienje privremenog
izdanja knjige TEHNLOGIJA OBRADE REZANJEM maine, ureaji i postupci obrade.
Ova knjiga je rezultat dugogodinjeg radnog iskustva autora koji su brojnim generacijama
studenata Mainskog fakulteta, kasnije Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu, drali vebe iz
podruja tehnologije obrade rezanjem, u okviru predmeta iji su se nazivi i programi do sada
vie puta menjali. Zbog toga ova zbirka zadataka obuhvata neto iru materiju nego to to
predvia trenutno vaei nastavni plan i program studija mainske struke na FTN u Novom
Sadu, kako bi ista mogla pokriti razliite programe koji su do sada postojali ili e se moda
pojaviti u narednom periodu.
Novi Sad, oktobra 2000. godine
Autori
III
ISPRAVKA UOENIH GREAKA U KNJIZI

STRANA
15
52
62
64
65
66
71
73
74
125
130
144
145
152
153
UOENA GREKA
U estom redu odozgo stoji 120 min
U izrazima za snagu pogonskog
elektromotora maine, srednju obimnu silu i
srednji spec. otpor rezanja stoje oznake: Fm i
ksm
U izrazima za apsorbovanu snagu, srednju
obimnu silu i srednji spec. otpor rezanja stoje
oznake: Fm i ksm
U izrazima za apsorbovanu snagu, srednju
obimnu silu na jednom zubu, broj zuba u
zahvatu i spec. otpor rezanja soje oznake:
F1m, ks, ksm i z = ... = 4,72
U izrazima za snagu pogonskog
elektromotora i broj obrtaja alata stoje
oznake: zi F1m
U izrazima stoje oznake:
z= ... =3,78, F1m, ks i ksm
U izrazima za apsorbovanu snagu, broj zuba u
zahvatu i srednji spec. otpor rezanja stoje
oznake: z, F1m i ks
U izrazu za snagu pogonskog elektromotora
stoje oznake: F1m i z, kao i njena vrednost
15290 W
Nove oznake su: Fvm i kvm
Nove oznake su: Fvm i kvm

Nove oznake su: Fv1m, kvm, kvm i zz = ... = 4,72
uz dodatak: usvaja se 5 zuba, pa je onda
P = 6533 W, umesto 6167 W
Nove oznake su: zz i Fv1m
Nove oznake su: zz = .. = 3,78 uz dodatak:
usvaja se 4 zuba, Fv1m, kvm i kvm, pa je onda
broj obrtaja alata n = 1,019 o/s umesto 1,078
Nove oznake su: zz, Fv1m i kv
Nove oznake su: zz i Fv1m i nova vrednost
snage 18202 W
Nove oznake su: Fv1m i zz = .. =2,52 uz

Oznaka za srednju silu na obimu jednog zuba dodatak: usvaja se 3 zuba, kao i s = 26,1,
glodala F1m i broj zuba u zahvatu z= .. =2,52
i = 49,5 i = s - i
Oznaka C korekt. faktor spec. provlaenja
Nova oznaka je: Kp
Slika klipnjae uz zadatak 4.
Slika treba da stoji uz zadatak 5.
Tablica S-16. stoji: ugao vahvata
Tablica S-16. treba: ugao zahvata
Tabeli S-17. vrednosti u 5-tom redu se
Nove vrednosti su: 1531; Ck45N; 713; 199;
menjaju
1427; 0,7715; 198; 0,5426; 232; 0,2319
Grubo kruno bruenje elika 0,020,05
Tablica BR-7 vrednosti drugog i etvrtog
reda se menjaju
Fino kruno bruenje elika 0,0050,01
Tablica BR-7 za unutranje bruenje u
Ista treba da glasi:
napomeni stoji pogrena formula:
vp
C
a ( Dt D p )
Dt D p
IV
ISPRAVKA
30 min
vp
a ( D
D )
t
D p Dt
SADRAJ
PREDGOVOR.............................................................................................................................III
SADRAJ......................................................................................................................................V
PREGLED KORIENIH OZNAKA....................................................................................VII
PREGLED KORIENIH SKRAENICA.............................................................................XI
1. UVOD.........................................................................................................................................1
2. OBRADA STRUGANJEM......................................................................................................3
2.1. UNIVERZALNI STRUGOVI......................................................................................................3
2.2. VIESENI STRUGOVI.........................................................................................................14
2.3. REVOLVERSKI STRUGOVI....................................................................................................20
2.4. ZADACI ZA VEBANJE........................................................................................................29
3. OBRADA BUENJEM...........................................................................................................33
3.1. JEDNOVRETENE BUILICE...................................................................................................33
3.2. VIEVRETENE BUILICE......................................................................................................37
3.3. BUILICE SA VIEVRETENOM GLAVOM...............................................................................44
4. OBRADA GLODANJEM......................................................................................................51
4.1. HORIZONTALNE GLODALICE...............................................................................................51
4.2. VERTIKALNE GLODALICE...................................................................................................62
4.3. PRIMENA PODEONOG APARATA NA UNIVERZALNOJ GLODALICI..........................................75
5. OBRADA RENDISANJEM...................................................................................................89
5.1. KRATKOHODE RENDISALJKE...............................................................................................89
5.2. DUGOHODE RENDISALJKE..................................................................................................92

6. OBRADA BRUENJEM........................................................................................................97
6.1. BRUSILICE ZA KRUNO BRUENJE......................................................................................97
6.2. BRUSILICE ZA RAVNO BRUENJE......................................................................................103
6.3. BRUSILICE BEZ ILJAKA...................................................................................................108
6.4. RADIJALNE BRUSILICE......................................................................................................112
6.5. ZADACI ZA VEBANJE.......................................................................................................115
7. OBRADA PROVLAENJEM.............................................................................................117
7.1. MAINE ZA UNUTRANJE PROVLAENJE..........................................................................117
7.2. MAINE ZA SPOLJANJE PROVLAENJE............................................................................126
7.3. ZADACI ZA VEBANJE......................................................................................................130
LITERATURA...........................................................................................................................133
PRILOG.....................................................................................................................................135
SADRAJ PRILOGA...............................................................................................................136
OPTI PODACI......................................................................................................................136
OBRADA STRUGANJEM I RENDISANJEM......................................................................136
OBRADA BUENJEM..........................................................................................................137
OBRADA GLODANJEM......................................................................................................137
OBRADA BRUENJEM........................................................................................................137
OBRADA PROVLAENJEM...............................................................................................137
VI
PREGLED KORIENIH OZNAKA

A
Am
Ap
A0
A1max
a
av
B
B
Ba
Bt
b
b
b
C
C
D
D
Dp
Ds
Dt
d
d
do
E
e
Fp
mm2
mm2
mm2
mm2
mm2
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
%
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
N/m2
N
povrina poprenog preseka reueg sloja

srednja povrina preseka reueg sloja
povrina obrade
povrina preseka najslabijeg dela provlakaa
maksimalna povrina preseka reueg sloja koju skida jedan zub
dubina rezanja
odnos povratne i radne brzine pri rendisanju
irina obratka
irina tocila
boni radni hod alata
boni radni hod tocila
irina drke strugarskog noa
irina glodanja
irina reueg sloja
konstanta
procenat ugljenika u eliku
prenik krunih alata
polazni prenik obratka
prenik radnog predmeta
prenik radnog stola maine
prenik tocila
zavrni prenik obratka
prenik otvora glodala
osnovni prenik zupanika
modul elastinosti materijala obratka
odnos visine i irine drke strugarskog noa
sila prodiranja
Fpm
Fr
Fs
Fv
Fv1m
Fvm
Fvmax
f
f
g
H
HB
HV
h
h
h
hm
I
i
K
Kp
k
k
ki1.1
kj
kv
kvm
L
L
L
LR
Ls
l
lg
ln
l1
M
VIII
N
N
N
N
N
N
N
mm
mm
HB
HV
mm
mm
mm
mm
mm4
kom.
N/mm2
N/mm2
N/mm2
mm
m
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
Nm
srednja sila prodiranja

radijalna sila rezanja
sila pomonog kretanja
glavna sila (otpor) rezanja
srednja sila pri rezanju jednog zuba glodala
srednja sila rezanja na obimu glodala/tocila
maksimalna glavna sila rezanja
odnos prepusta i visine drke strugarskog noa
ugib obratka (vretena) u toku obrade
koeficijent vitkosti strugotine
debljina obratka
tvrdoa po Brinelu
tvrdoa po Vikersu
debljina reueg sloja
korak zavojnice
visina drke strugarskog noa
srednja debljina reueg sloja
moment inercije poprenog preseka obratka
broj prolaza
broj izraenih obradaka posle kojih se menja zatupljeni alat
korektivni faktor specifinosti obrade provlaenjem
koeficijent troenja tocila
izmenljivi zupanici podeonog aparata
specifini otpor rezanja u Kienzle-ovoj jednaini
korektivni faktor u Kienzle-ovoj jednaini
specifini otpor rezanja
srednji specifini otpor rezanja
duina obratka
duinska postojanost burgije
radni hod alata
duina reznog dela provlakaa
duina radnog stola maine
duina obrade
duina glodala
prepust noa
dodatni hod alata da bi zahvatio punu dubinu rezanja
obrtni moment burgije
Ms
m
mn
ms
N
n
nb
nL
np
nr
nst
nt
nv
nv
O
PK
PM
Ra
Rm
Rmax
r
s
s
sa
sb
sr
sv
s1
T
T
t
t
tg
tg
tk
tn
tp
kg/s
mm
kg
kom.
o/s
hod/min
o/s
o/s
o/s
o/s
mm
W
W
m
N/m2
m
mm
mm/o
mm/min
mm/o
mm/hod
mm/o
mm
mm/z
min
mm
mm
mm
s
s
s
mm
s
masa skinute strugotine u jedinici vremena

eksponent
normalni modul zupanika
masa skinute strugotine
broj obradaka koji se istovremeno obrauju
broj obrtaja obratka ili alata
koeficijent dodira po irini glodala
broj jednostrukih ili dvostrukih hodova obratka ili alata
broj obrtaja radnog predmeta
broj obrtaja ruice podeonog aparata
broj obrtaja radnog stola maine
broj obrtaja tocila
broja obrtaja vodeeg tocila
broja obrtaja vodeeg vretena stola glodalice
obim
korisna snaga rezanja pri rezanju
snaga pogonskog elektromotora maine
srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije
zatezna vrstoa materijala
najvea visina neravnina
poluprenik zaobljenja vrha noa
pomak obratka ili alata
brzina stola glodalice
aksijalni pomak
boni pomak
radijalni pomak
korak vodeeg vretena stola glodalice
pomak po zubu
postojanost alata
irina tolerantnog polja
korak zuba provlakaa
korak zupaste letve
glavno vreme obrade
aktivno vreme rezanja
vreme obrade po komadu
normalni korak zavojnog vretena
pomono vreme obrade
IX
VB
v
va
vp
vt
vv
u,q,w
Q
x,y,z
z
zz
z
zz
l
mm
m/min
m/min
m/min
m/s
m/s
mm
irina pojasa habanja

brzina rezanja
brzina aksijalnog pomeranja obratka
brzina radnog predmeta
brzina tocila
brzina vodeeg tocila
eksponent
kapacitet maine
eksponent
broj zuba alata
broj zuba alata u zahvatu
broj podeljaka
broj zuba zupanika
dodatak za ulazak/izlazak alata u obradu
ti
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno
step.
leni ugao alata
step.
ugao nagiba vodeeg tocila
step.
ugao nagiba tangente na zavojnicu
step.
ugao nagiba zuba zupanika
mm
ukupni dodatak za obradu
mm
dodatak za grubu obradu
mm
dodatak za finu obradu
mm
dodatak za obradu bruenjem
step.
ugao vrha strugarskog noa
kom/h
eksponent
step.
grudni ugao alata
step.
ugao vrha burgije
step.
promenljivi ugao zahvata zuba glodala
step.
napadni ugao seiva alata
step.
ugao nagiba seiva alata
stepen korisnog dejstva prenosnika maine

koeficijent klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila
0
m
kg/m
N/m2
popravni koeficijent dubine buenja

3
specifina masa materijala obratka

dozvoljeni napon materijala na istezanje
doz
N/m2
dozvoljeno naprezanje materijala burgije
s-1
ugaona brzina
step.
ugao zavojnice zuba alata
m
mrp
popravni koeficijent materijala alata
1/z
popravni koeficijent postojanosti alata
popravni koeficijent materijala radnog predmeta

popravni koeficijent napadnog ugla seiva alata
prenosni faktor punog prenosnika
PREGLED KORIENIH SKRAENICA

B
C
Cr
CrNi
KP
LG
SL
TM
Brzorezni elik
Konstruktivni elik
Hrom elik
Hrom-Nikl elik
Keramika Ploica
Liveno Gvoe
Sivi Liv
Tvrdi Metalni karbid
XI
1. UVOD
Primenjena teorija rezanja, koja je obraena u knjizi TEHNOLOGIJA OBRADE
REZANJEM opta i primenjena teorija rezanja, zahtevala je i razradu njene praktine
primene na primerima koji su bliski realnoj industrijskoj proizvodnji. S obzirom da ona daje
osnovne smernice za projektovanje tehnologije obrade rezanjem, a posebno za izbor
najpovoljnijeg reima obrade, proizilazi da je to veoma vano pitanje od ijeg reavanja najvie
zavise ekonominost, tanost i kvalitet obraene povrine. To su bili osnovni razlozi koji su
doveli do pojave ove knjige, koja se, osim za potrebe studenata, moe uspeno koristiti i u praksi
pri izboru i proraunu reima rezanja, kao i drugih parametara obrade.
U knjizi su data 44 detaljno uraena zadatka i 39 zadataka za samostalno vebanje
studenata. Izboru zadataka za pojedine postupaka obrade posveena je posebna panja. To su
uglavnom takvi primeri obrade na kojima je praktino pokazano odreivanje svih najvanijih
parametara obrade rezanjem. U svim iznetim primerima posebno se vodilo rauna da se pri
reavanju postavljenih problema pristupi loginim zakljuivanjem, a ne da se formiraju abloni,
koji najee vode ka pogrenom reenju. Reeni zadaci su u veini sluajeva ilustrovani
odgovarajuim planom obrade u kome je naznaen poloaj obratka i alata, kao i sva kretanja
potrebna pri obradi. Takav nain rada, koji umnogome doprinosi boljem razumevanju
postavljenog problema, je vrlo vaan metod i trebao bi da postane stil rada svakog inenjera.
Ova zbirka je izborom zadataka i datim reenjima tako koncipirana da omoguuje
studentima da uspeno savladaju primenjenu teoriju rezanja i da se tako vrlo dobro pripreme za
polaganje pismenog dela ispita, kao i za reavanje praktinih problema u buduem inenjerskom
radu.
U posebnom prilogu zbirke dato je i 40 tabela sa svim podacima potrebnim za proraun
najvanijih parametara obrade rezanjem, tako da se zbirka moe koristiti potpuno autonomno,
odnosno da za reavanje datih zadataka nije potreban nikakav dodatni izvor.
2. OBRADA STRUGANJEM
2.1. Univerzalni strugovi

ZADATAK 1.
Obradak prenika 63 mm pre obrade i 60 mm posle obrade, obrauje se na univerzalnom
strugu.
ODREDITI:
povrinu poprenog preseka reueg sloja;
brzinu rezanja za postojanost alata T = 90 min;
glavni otpor rezanja;
snagu pogonskog elektromotora maine;
masu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
materijal obratka CrNi elik Rm = 70107 N/m2;
materijal alata B;
pomak s = 0,3 mm/o;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8.
REENJE:
Povrina poprenog presek reueg sloja odreuje se preko obrasca:
A a s 0 ,0015 0 ,0003 0,45 10 6 m 2
gde je pomak zadat i iznosi:

s = 0,3 mm/o
dok se dubina rezanja izraunava na osnovu razlike prenika pre i posle obrade:
63 60
1,5 mm
2
Brzina rezanja se odreuje na osnovu zadate postojanosti alata po obrascu:

Cv
m T
a s y
0,009069
0,74 1 0,935 0 ,471 m/s

0 ,0015 0 ,24 0,0003 0 ,34
Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su:
C v 0,009069
x 0,24
y 0,34
iz tab. S-7. za CrNi Rm = 70107 N/m2, a > 1 mm i s = 0,20,4 mm/o
dok su popravni koeficijenti odreeni na sledei nain:

koeficijent koji uzima u obzir napadni ugao seiva alata = 90 iz tab. S-5.:
= 0,74
koeficijent koji uzima u obzir materijal alata B iz tab. S-6.:
m = 1
koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata T = 90 min iz tab. S-7. (z = 6 za obradu
elika):
T z
3600 6 3600
0,935
T
90 60
Glavni otpor rezanja je:
Fv C k a x1 s y1 4,356 10 8 0,00151 0,00030,78 1168 N

pri emu su konstanta i eksponenti u jednaini sledei:
C k 4,356 10 8
x1 1
y1 0,78
iz tab. S-13. za CrNi Rm = 70107 N/m2
Snaga pogonskog elektromotora maine iznosi:

PM
Fv v 1168 0,471
688 W
0,8
Masa skinute strugotine u jedinici vremena je:

M s A v 0,45 10 6 0,471 7850 1,66 10 3 kg/s
gde je m = 7850 kg/m3 specifina masa materijala uzeta iz tab. O-1. za elik.
ZADATAK 2.
Na univerzalnom strugu vri se uzduna obrada u jednom i dva prolaza. Odrediti maksimalni
povrinu poprenog preseka reueg sloja za sluaj obrade u jednom prolazu i procentualno
smanjenje snage pogonskog elektromotora maine za sluaj obrade u dva prolaza, a pri istim
zadatim uslovima obrade.
PODACI:
materijal obratka C Rm = 70107 N/m2;
materijal alata TM P25;
postojanost alata T = 20 min;
koeficijent vitkosti strugotine g = 8;
napadni ugao seiva alata = 90;
snaga pogonskog elektromotora maine PM = 10 kW;
REENJE:
Povrina poprenog preseka reueg sloja, koja predstavlja proizvod dubine rezanja a i pomak s:
A as
odreuje se iz uslova maksimalnog iskorienja snage pogonskog elektromotora maine, koja se

odreuje se iz sledeeg izraza:
PM
Fv v
Pri tome je glavni otpor rezanja:
Fv C k a x 1 s y 1
dok je brzina rezanja:
Cv
mrp T
T m ax sy
tako da se sreivanjem dobija sledei izraz za snagu pogonskog elektromotora maine:
PM
C k C v a x1 x s y1 y mrp T
T m
(1)
Ako se sada napie i izraz sa kojim se definie koeficijent vitkost strugotine:

a
s
(2)
uvrtavanjem izraza (2) u jednainu (1) i sreivanjem dobija se da je:
PM
C k C v g x1 x s y1 y x1 x mrp T
T m
odnosno:
PM T
x1 x
C
g
mrp T
v
k
m
1
y1 y x1 x
10000 0,8 ( 20 60) 0, 2
8
1 0 ,15
0,74 1,071 1,732
3,95 10 0,2713 8
1
0 , 78 0 , 35 1 0 ,15
0,354 10 3 m/o
Konstante i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
C k 3,95 108
x 1 1,0
y 1 0,78
iz tab. S-13. za C Rm = 70107 N/m2
C v 0,2713
x 0,15
iz tab. S-8. za C, TM P25 i pretpostavljeno s 0,75mm/o
y 0,35
m 0,2
dok su popravni koeficijenti u izrazu za brzinu rezanja odreeni na sledei nain:
= 0,74
koeficijent koji uzima u obzir materijal obratka iz tab. S-8.:
mrp
75 10 7 75 10 7
1,071
Rm
70 10 7
elika):
T z
T t 2 60 60
1,732
T
20 60
Kako izraunati pomak zadovoljava prethodno uvedenu pretpostavku kod odreivanja vrednosti
konstante i eksponenata iz tab. S-8., moe se nastaviti sa reavanjem zadatka. Vano je
napomenuti, da se u sluaju da dobijeni rezultat ne zadovolji postavljenu pretpostavku, uvodi
nova pretpostavka i sa promenjenim vrednostima konstante i eksponenata se ponavlja proraun.
Sada se iz izraza (2) moe odrediti dubina rezanja:
a g s 8 0,000354 2,83 10 3 m
tako da je traeni maksimalna povrina poprenog preseka reueg sloja:

A a s 0,00283 0,000354 1 10 6 m 2
U drugom delu zadatka, za proraun procentualnog smanjenja snage pogonskog elektromotora

maine u sluaju obrade sa dva prolaza, potrebno je odrediti novu dubinu rezanja i pomak, ali da
se zadre isti uslovi obrade, tj. za g = const.:
a1
a 2,83
1,415 mm
2
2
s1
a1 1,415
0,177 mm/o
g
8
Snaga pogonskog elektromotora maine, prema jednaini (1), za ove reime obrade je:
PM 1
C k C v a1 x1 x s1 y1 y mrp T
T m
3,95 10 8 0,9197 0,001415 10,15 0,000177 0,780, 2 0,74 1,071 1,732

0,8 (20 60) 0, 2
3809 W
pri emu se, s obzirom na druge uslove obrade, menjaju vrednosti konstante i eksponenata koji
su vezani za brzinu rezanja:
C v 0,9197
x 0,15
y 0,35
m 0,2
iz tab. S-8. za C, TM P25 i s 0,3 mm/o
Traeno procentualno smanjenje snage pogonskog elektromotora maine, prema tome je:
PM PM 1 10000 3809
100 61,9%
PM
10000
ZADATAK 3.
Odrediti najveu dubinu rezanja i broj obrtaja koji njoj odgovara pri uzdunoj obradi na strugu.
PODACI:
materijal obratka LG HB = 180;
materijala alata B;
prenik obratka pre obrade D = 80 mm;
napadni ugao alata = 55;
snaga pogonskog elektromotora maine PM = 1,8 kW;
REENJE:
Najvea dubina rezanja odreuje se iz uslova maksimalnog iskorienja snage pogonskog
elektromotora maine.
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se iz sledeeg izraza:
PM
Fv v
Fv C k a x 1 s y 1
dok je brzina rezanja:
Cv
m T
a sy
x
C k C v a x1 x s y1 y m T
PM
(1)
Ako se sada iz izraza sa kojim se definie koeficijent vitkost strugotine:

g
a
s
(2)
izrazi pomak i zameni u jednainu (1), dobija se da je:
C k C v a x1 x y1 y m T
PM
g y1 y
odnosno:
PM g y1 y
C k Cv m T
1
x1 x y1 y
1800 0,7 8 0 , 730 ,3
8
1,67 10 0,014336 0,9 1 1
1
1 0 , 2 0 , 73 0 , 3
4,86 10 3 m
Konstante i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
C v 0,014336
x 0,2
y 0,3
iz tab. S-7. za LG, a > 1 mm i pretpostavljeno s < 0,72 mm/o
Ck 1,67 108
x1 1,0
y1 0,73
iz tab. S-13. za LG HB=180

= 0,9
m = 1
koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata T = 60 min, koja se usvaja kao standardna
vrednost za alate od B, iz tab. S-7. (z = 9 za obradu livenog gvoa):
T z
3600 9 3600
1
T
60 60
S obzirom da je za odreivanje konstante i eksponenata iz tab. S-8. bila uvedena pretpostavka za

vrednost pomaka, ona se mora proveriti.
Prema jednaini (2) pomak je:
s
a
4,86
0,607 mm/o
g
8
to znai da je pretpostavka bila tana, ime se rezultati prorauna mogu prihvatiti.

Brzina rezanja, odnosno broj obrtaja obratka za izraunatu dubinu rezanja su:
v
Cv
0,014336
m T
0,9 1 1 0,345 m/s
y
a s
0,00486 0, 2 0,000607 0,3
v
0,345
1,373 o/s
D
0,08
ZADATAK 4.
Nai dimenzije poprenog preseka drke strugarskog noa kao i glavno
vreme obrade, za sluaj uzdune obrade na strugu pri istovremenom
iskorienju snage pogonskog elektromotora maine i postojanosti alata.
Oblik poprenog preseka drke strugarskog noa je kvadratni.
PODACI:
prenik obratka D = 50 mm;
dubina rezanja a = 2 mm;
odnos prepusta i visine noa f = 1,5;
dozvoljeno naprezanje materijala drke noa na savijanje doz = 22107 N/m2;
duina obrade l = 180 mm.
stepen korisnog dejstva prenosnika maine = 0,7;
REENJE:
Dimenzije poprenog preseka drke strugarskog noa odreuju se na osnovu dozvoljenog
naprezanja materijala drke noa na savijanje i veliine glavnog otpora rezanja
uslovljenog elementima reima obrade.
Prema tome dimenzije poprenog preseka drke
strugarskog noa odreuju se iz dozvoljenog
pomaka s obzirom na otpornost drke noa odreenog
poprenog preseka, a koji ima sledei oblik:
doz
x1
Ck Co a
1
y1
(1)
Vrednost Co izraunava se na osnovu standardnih dimenzija

drke strugarskog noa:
10
Co
6 f 2,4 e f 0,4
b2 e
(2)
gde su veliine:
f
ln
- odnos prepusta i visine noa
h
h
- odnos visine i irine noa
b
Veliine h, b i ln su prikazane na skici.

Iz prethodnog se vidi da je za proraun minimalnih dimenzija drke strugarskog noa potrebno
prvo odrediti merodavni reim obrade, koji se prema uslovu zadatka odreuje pri
istovremenom iskorienju snage pogonskog elektromotora maine i
postojanosti alata.
Kada se iz snage pogonskog elektromotora maine:
Fv v C k a x1 s y1 D n M
PM
i brzine rezanja:
Cv
m T D nT
a sy
x
izraze brojevi obrtaja s obzirom na snagu maine i postojanost alata:
nM
PM
C k a x1 s y1 D
nT
C v m T
a x s y D
pomak, pri kome e se ostvariti istovremeno iskorienje snage maine i postojanosti alata,
dobija se na sledei nain:
n M nT
C v m T
PM
a x s y D
C k a x1 s y1 D
11
PM a x x1
C v C k m T
1
y1 y
2200 0,7 0,002 0.26 1

8
0
,
001046
3
,
669
10
1
0.78 0.66
0,47 10 3 m/o
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su sledei:
C v 0,001046
x 0,26
y 0,66
iz tab. S-7. za C Rm = 60107 N/m2, a=2 mm i pretp. s 0,4 mm/o
C k 3,669 10 8
x1 1
y1 0.78
iz tab. S-13. za C Rm = 60107 N/m2

= 1
m = 1
koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata T = 60 min, iz tab. S-7. (z = 6 za obradu
elika):
T
3600 6 3600
1
T
60 60
Kako izraunati pomak zadovoljava prethodno uvedenu pretpostavku kod odreivanja vrednosti
konstante i eksponenata iz tab. S-7., moe se nastaviti sa reavanjem zadatka.
Odgovarajui broj obrtaja obratka e biti:
PM
2200 0.7
5,27 o/s
C k a x1 s y1 D 3,669 10 8 0,0021 0,00047 0.78 0,05
Za izraunati pomak, ukoliko se iz jednaine (1) izrazi vrednost Co:
Co
12
doz
22 10 7
118197 ,6
C k s y1 a x1 3,669 10 8 0,00047 0.78 0,0021
iz jednaine (2) moe se odrediti irina drke strugarskog noa:

b
6 f 2,4 e f 0,4
Co e
6 1,5 2,4 1 1 0,4

9,6 10 -3 m
118197 ,6 1
gde su: doz =22107 N/m2 - dozvoljeno naprezanje materijala drke noa na savijanje, iz tab. S12. za integralni no od B,
f = (11,6) = 1
- odnos prepusta i visine noa,
e=h/b=1
- za kvadratni popreni presek drke strugarskog noa.
Prema tome, na osnovu standardnih preseka drki strugarskih noeva iz tab. S-11., minimalne
dimenzije kvadratnog poprenog preseka drke strugarskog noa su:
bh = 1010 mm
Glavno vreme obrade, shodno skici je:
tg i
l l
0,18 0,02
1
80,7 s
ns
5,27 0,00047
gde je i = 1 broj prolaza, a l = 2 mm konstruktivno

izabran dodatak za ulaz alata u obradu.
ZADATAK 5.
Na univerzalnom strugu obrauje se obradak sa prenika
80 mm na prenik 70 mm. Odrediti merodavni reim
obrade pod uslovom maksimalnog iskorienja snage
pogonskog elektromotora maine.
PODACI:
materijal obratka 0545 Rm = 56107 N/m2;
materijal alata KP;
elementi rezne geometrije alata = -5 i = 60;
REENJE:
Merodavni reim obrade obuhvata dubinu rezanja, pomak i broj obrtaja obratka.
Dubina rezanja se odreuje na osnovu dimenzija obratka pre i posle obrade:
a
80 70
5 mm
2
Pomak se odreuje na osnovu zadatog koeficijenta vitkosti strugotine iz izraza:

13
a
5
0,5 mm/o
g 10
Broj obrtaja obratka se odreuje na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog

elektromotora maine:
PM
Fv v
gde je brzina rezanja:
v D n
tako da je broj obrtaja obratka:
n
PM
25000 0,8
14,66 o/s
Fv D 5428 0,08
Glavni otpor rezanja iz prethodne jednaine, s obzirom na zadate elemente rezne geometrije
alata, odreuje se na osnovu Kienzle-ove jednaine:
Fv b h 1mv k v 1.1 k 5,77 0,4330,7078 1499 1,135 5428 N

Pri tome se irina i debljina reueg sloja odreuju na osnovu izraza datih u tab. S-16.:
b
a
5
5,77 mm
sin sin 60
h s sin 0,5 sin 60 0,433 mm
glavna vrednost specifinog otpora rezanja i eksponent imaju sledee vrednosti:
k v1.1 1499 N/mm 2

1 mv 0,7078
iz tab. S-17. za 0545 Rm = 55,9107 N/m2
dok se korektivni faktor koji uzima u obzir grudni ugao alata =-5 odreuje na osnovu podataka
datih u tab. S-18.:
k
106 1,5 106 1,5 5
1,135
100
100
2.2. Vieseni strugovi

ZADATAK 1.
14
Pri obradi na viesenom strugu iz ipkastog materijala prenika 70 mm dobija se obradak

prikazan na skici.
Odrediti merodavni reim obrade tako da postojanost najugroenijeg noa bude T = 30 min i
posle koliko izraenih obradaka treba zameniti pojedine zatupljene noeve.
PODACI:
materijal obratka: C Rm = 60107 N/m2;
materijal alata: B;
pomak: s = 0,35 mm/o.
REENJE:
Na viesenom strugu zadati obradak se obrauje istovremenim dejstvom
svih noeva postavljenih na uzdunom nosau alata, kako je prikazano
sledeim planom obrade.
Merodavni reim obrade se odreuje iz uslova
da postojanost najugroenijeg noa bude T = 30
min. Pri tome je najugroeniji no br. 1, zbog
toga to u odnosu na druge noeve,
za isti pomak i dubinu rezanja, obrauje
najvei prenik, ime ima najveu brzinu
rezanja i time najmanju postojanost.
Odreivanje
merodavnog
reima
obrade polazi od definisanja dubina
rezanja.
Dubine rezanja se izraunavaju na osnovu
razlike prenika pre i posle obrade za svaki no
posebno. U ovom sluaju (videti skicu) za sve
noeve dubina rezanja je ista i iznosi:
a = 5 mm
Brzina rezanja odreuje se prvo za no br. 1 i to na osnovu njegove zadate postojanosti:
v1
Cv
0,010928
m T
0,74 1 1,122 0,632 m/s
s
0 , 26
a s
0,005 0,00035 0,36
x
C v 0,010928
x 0,26
y 0,36
iz tab. S-7. za C Rm = 60107 N/m2, a > 1mm i s = 0,20,4 mm/o
15

= 0,74
m = 1
elika):
T
3600 6 3600
1,122
T
30 60
Broj obrtaja obratka prema tome je:

n
v1
0,632
2,875 o/s
D1 0,07
Da bi se odredilo posle koliko izraenih obradaka treba zameniti pojedine zatupljene noeve,
mora se prvenstveno znati njihova postojanost.
Na osnovu prethodno odreenog broja obrtaja obratka mogu se odrediti brzine rezanja noeva
br. 2 i 3.
v 2 n D2 2,875 0,06 0,542 m/s
v3 n D3 2,875 0,05 0,451 m/s
Postojanost noeva br. 2 i 3, s obzirom da se obrauje isti materijal sa istom dubinom rezanja i
pomakom, moe se sada odrediti iz poznatog Taylor-ovog obrasca:
v z T const
odnosno:
v1z T1 v 2z T2 v3z T3
Postojanosti noeva br. 1 i 2, prema tome su:

v
T2 T1 1
v2
v
T3 T1 1
v3
0,632
0,542
0,632
30 60
0,451
30 60
4525 s
13630 s
Broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pojedine zatupljene noeve rauna se na sledei
nain:
16
Kj
Tj
t gj'
, gde je j = 1,2,3.
gde je aktivno vreme obrade za pojedine noeve:

l1
0,058
57,6 s
n s 2,875 0,00035
l
0,048
2
47,7 s
n s 2,875 0,00035
l
0,04
3
39,8 s
n s 2,875 0,00035
t g' 1
t g' 2
t g' 3
tako da je:
30 60
31,3 kom
57,6
4525
K2
94,7 kom
47,7
13630
K3
342,5 kom
39,8
K1
Znai, prvi alat e se menjati posle 31, drugi posle 94, a trei posle 342 izraenih obradaka.
ZADATAK 2.
Obradak prema skici obrauje se na viesenom strugu iz ipke 80 mm
tako to svi alati dejstvuju istovremeno.
ODREDITI:
merodavni reim obrade;
glavno vreme obrade;
postojanost najugroenijeg noa.
17
PODACI:
koeficijent vitkosti strugotine g = 10, isti za sve noeve;
REENJE:
Na viesenom strugu, prema uslovu
zadatka,
obradak
se
obrauje
istovremenim dejstvom svih noeva
postavljenih na uzdunom i poprenom
nosau alata, kako je prikazano sledeim
planom obrade.
Odreivanje merodavnog reima obrade
polazi od definisanja dubina rezanja.
Kod uzdune obrade dubine rezanja se odreuju na
osnovu razlike prenika pre i posle obrade za svaki
no posebno. Meutim, kako bi za obradu sa
prenika 80 mm na 60 mm dubina rezanja bila
10 mm, to se smatra relativno viom vrednou,
usvaja se da se za ovu obradu koriste dva noa. U
tom sluaju (videti skicu) za sve noeve uzdune
obrade dubina rezanja je ista i iznosi:
18
a1 = a2 = a3 = 5 mm
Kod poprene obrade dubina rezanja se odreuje na osnovu irine ljeba koji se izrauje. U
ovom sluaju, zbog istih irina ljebova (videti skicu), dubine rezanja su iste i iznose:
a4 = a5 = 5 mm
Pomak se odreuje na osnovu zadatog koeficijenta vitkosti strugotine koji je
isti za sve noeve. Poto su i sve dubine rezanja jednake tada e biti:
s
a
5
0,5 mm/o
g 10
odnosno, za ove uslove obrade:

su = sp = 0,5 mm/o
Broj obrtaja obratka se odreuje na osnovu potpunog iskorienja snage
pogonskog elektromotora maine, imajui u vidu da svi noevi u zavrnom
trenutku dejstvuju istovremeno:
5
PM
PKi
i 1
Fvi vi
i 1
C
i 1
a ix1 s iy1 Di n
odnosno sreivanjem prethodnog izraza:

n
PM
C k s a ( D1 D2 D3 D4 D5 )
y1
x1
3,669 10 0,0005
8
0.78
45000 0,85
6,783 o/s
0,0051 (0,08 0,07 0,06 0,08 0,08)
Konstanta i eksponenti u prethodnom izrazu su sledee:
C k 3,669 10 8
x1 1
y1 0.78
iz tab. S-13. za C Rm = 60107 N/m2
Glavno vreme obrade, s obzirom da su uzduni i popreni pomak isti, odreuje se shodno nosau
alata sa duim hodom, a to je u ovom sluaju nosa alata za uzdunu obradu:
tg
l l
0,035 0,002
10,9 s
ns
6,783 0,0005
Postojanost najugroenijeg noa odreuje se za no br. 1, zbog toga to u

odnosu na druge noeve, za isti pomak i dubinu rezanja, obrauje najvei prenik,
ime ima najveu brzinu rezanja i time najmanju postojanost. Postojanost se odreuje iz
brzine rezanja:
19
v1
Cv
mrp T D1 n
T a1x s y
m
1
gde je koeficijent koji uzima u obzir postojanost alata, iz tab. S-8.:

T z
Tt
60 60
z
T1
T1
tako da je:
C 3600 1 z
v mrp
T1
x
y
D1 n a1 s
z
z m 1
2
20 ,2 1
0 ,2713 0,74 1,25 3600
0 ,08 6 ,783 0,005 0 ,15 0 ,0005 0 ,35
3128 s
Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
C v 0 ,2713
x 0,15
y 0,35 iz tab. S-8. za C Rm = 60107 N/m2, TM P25 i s 0,75 mm/o
m 0,2
z2

= 0,74
mpr
75 10 7 75 10 7
1,25
Rm
60 10 7
2.3. Revolverski strugovi

ZADATAK 1.
Obradak prema skici se obrauje na revolverskom strugu sa horizontalnom glavom, tako to
uzduni i popreni nosai alata deluju istovremeno.
ODREDITI:
20

postojanost najugroenijeg alata.
PODACI:
materijal burgije B, a strugarskih noeva TM K20;
snaga pogonskog elektromotora maine je PM = 15 kW;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine je = 0,75.
REENJE:
Na revolverskom strugu, prema uslovu zadatka, obradak se obrauje
istovremenim dejstvom svih alata postavljenih na uzdunom i poprenom
nosau alata, kako je prikazano sledeim planom obrade.
21
Odreivanje merodavnog reima obrade obuhvata odreivanje dubina rezanja,

pomaka i broja obrtaja obratka.
Dubine rezanja za strugarske noeve se odreuju na osnovu skice obratka:
za uzdunu obradu na osnovu razlike prenika pre i posle obrade:
62 56
3 mm
2
56 50
a2
3 mm
2
a1
za poprenu obradu na osnovu irine ljeba koji se izrauju:

a 3 3 mm
a 4 3 mm
Pomak se odreuje na osnovu preporuenih vrednosti za struganje i buenje i to:

pomak za uzduno i popreno struganje odreuje se na osnovu preporuenih vrednosti
koeficijenata vitkosti strugotine datih u tab. S-9.:
a
3
0,3 0,6 mm/o

g 5 10
a
3

0,15 0,6 mm/o
g 5 20
s su
s sp
pomak za buenje se odreuje na osnovu preporuka iz tab. BU-1. za LG HB = 200 i Db =

25 mm:
22
s b 0,3 mm/o
tako da se za merodavni pomak, za uzdunu obradu (na osnovu preporuka za uzduno struganje i
buenje) i poprenu obradu (samo na osnovu preporuka za popreno struganje), usvajaju
maksimalno dozvoljene vrednosti, odnosno:
s u 0 ,3 mm/o
s p 0 ,6 mm/o
Broj obrtaja obratka se izraunava na osnovu maksimalnog iskorienja snage pogonskog

elektromotora maine, imajui u vidu da svi alati vre obradu istovremeno:
5
PM
P F v
i 1
Ki
C a
i 1
vi
i 1
x1
i
siy1 Di n
C D s 2 n
M b u
n { C k a x1 [ suy1 ( D1 D2 ) s py1 ( D3 D4 )] 2 C M Db su }
odnosno sreivanjem prethodnog izraza:
PM
x
{ C k a x1 [ suy1 ( D1 D2 ) s py1 ( D3 D4 )] 2 C M Db su }
15000 0,75
[1,778 108 0,0031 ( 0,00030,73 ( 0,062 0,056 ) 0,0006 0,73 ( 0,064 0,064 ))]
15000 0,75
6,484 o/s
[ 2 29,948891 10 6 0,0251,9 0,00030,8 ]
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su sledee:
23
C k 1,778 10 8
x1 1
iz tab. S-13. za LG HB = 200.
y1 0,73
C M 29,948891 10 6
x 1,9
y 0,8
iz tab. BU-4. za LG HB = 200.
Da bi se odredilo glavno vreme obrade, s obzirom da su uzduni i popreni pomak razliiti, prvo
se odreuju vremena obrade za uzduni i popreni nosa alata:
l u l
0 ,03 0 ,002
16 ,5 s
n su
6 ,484 0 ,0003
t gu
l p l
t gp
nsp
0 ,006 0 ,002
2 ,1 s
6 ,484 0 ,0006
pa se kao glavno vreme obrade cele operacije uzima vreme uzdune obrade:
tg = 16,5 s
Za odreivanje postojanosti najugroenijeg alata, s obzirom na razliite formule, potrebno je
posebno odrediti postojanosti najugroenijeg strugarskog noa i burgije i time videti koji je alat
najugroeniji.
Postojanost najugroenijeg noa odreuje se za no br. 1, koji ima najveu brzinu
rezanja i time najmanju postojanost. Ovo zbog toga to u odnosu na no br. 2, za isti
pomak i dubinu rezanja, no br. 1 obrauje vei prenik, dok noevi br. 3 i 4, koji mada
rade sa veim pomakom, zbog smanjenja prenika obrade imaju manju efektivnu brzinu rezanja.
Postojanost najugroenijeg noa se odreuje iz brzine rezanja:
v1
Cv
T a1x s uy
m
1
mrp T D1 n

T z
Tt
60 60
z
T1
T1
tako da je:
24
C 3600 1 z
v mrp
T1
x
y
1
1
u
z
z m 1
6
60 ,2 1
0 ,9837 0 ,74 0 ,938 3600
0 ,062 6 ,484 0 ,003 0 ,15 0 ,0003 0 ,2
6935 s
Konstanta i eksponenti u prethodnoj jednaini su sledei:
C v 0,9837
x 0,15
y 0,2
m 0,2
z 6
iz tab. S-8. za LG HB = 200, TM K20 i s 0,4 mm/o

= 0,74
mrp
190
HB
1, 25
190
200
1, 25
0,938
Postojanost burgije se odreuje iz sledee brzine rezanja:
C v Db 0 0
x
vb
Tb s y0
Db n
tako da je:
Cv 0
Tb
1 x0
y0
D
b
1
m
0,11197 1

0, 4
1 0 , 25
6,484 0,0003 0,025
1
0 ,125
643 s
Konstanta i eksponenti korieni u prethodnom izrazu su sledei:
25
C v 0,11197
x0 0,25
y 0 0,4
m 0,125
iz tab. BU-2 za LG HB = 200
dok je koeficijent 0 na osnovu tab. BU-3:
0 = 1 za
lb
20
1
Db 25
Znai, najugroeniji alat je burgija i njena postojanost je Tb = 643 s.

ZADATAK 2.
Na revolverskom strugu izvodi se istovremeni zahvat uzdunog struganja i buenja. Odrediti
merodavan reim obrade i potrebnu snagu pogonskog elektromotora maine pod uslovom da
glavno vreme obrade bude tg = 1 min.
PODACI:
prenik pre obrade struganja D = 80 mm, a posle obrade d = 75 mm;
prenik burgije Db = 25 mm;
duina struganja i buenja l = 50 mm;
REENJE:
Plan obrade istovremenog zahvata uzdunog struganja i buenja na revolverskom strugu,
prikazan je na sledeoj skici.
26
Reim obrade, prema uslovu zadatka, odreuje se iz glavnog vremena obrade:

tg
L
ns
gde duinu radnog hoda nosaa alata definie alat koji ima dui radni hod:
Ls l l 50 2 52 mm
1
1
Lb l Db l 50 25 2 60,3 mm
3
3
tako da je:
L = Lb = 60 mm
Pomak se odreuje na osnovu preporuenih vrednosti za struganje i buenje i to:
pomak za struganje odreuje se na osnovu preporuenih vrednosti koeficijenata vitkosti
strugotine datih u tab. S-9.:
ss
a D d 2 80 75 2
0,25 0,5 mm/o

g
g
5 10
pomak za buenje se odreuje na osnovu preporuka iz tab. BU-1. za CrNi Rm = 70107

N/m2 i Db = 25 mm:
s b 0,25 mm/o
tako da se za merodavni pomak usvaja maksimalno dozvoljena vrednost, odnosno:

s 0,25 mm/o
Broj obrtaja obratka, prema tome, iz prvo napisane jednaine je:
27
L
0,06
4 o/s
s tg
0,00025 60
Snaga pogonskog elektromotora maine je:

PM
Ps Pb Fv v M C k a x1 s y1 D n C M Dbx s y 2 n
4,356 10 8 0,00251 0,00025 0.78 0,08 4

0,75
89,325821 10 6 0,025 2 0,00025 0,8 2 4

0,75
4692 W
Konstante i eksponenti iz prethodnog izraza su sledee:
C k 4,356 108
x1 1
y1 0,78
C M 89,325821 10 6
x2
y 0,8
iz tab. BU-4. za CrNi Rm = 70107 N/m2
ZADATAK 3.
Na revolver strugu sa horizontalnom glavom izvodi se istovremeno obrada struganjem i
proirivanjem zavojnom burgijom. Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom maksimalnog
iskorienja snage pogonskog elektromotora maine.
PODACI:
materijal obratka 1731 Rm = 60107 N/m2;
materijal strugarskog noa i burgije B;
elementi rezne geometrije noa = 5 i = 90;
ugao vrha burgije = 118;
prenik pre obrade struganja D = 80 mm, a posle obrade d = 72 mm;
prenik rupe pre buenja db = 10 mm, a posle buenja Db = 20 mm;
pomak s = 0,2 mm/o;
28
REENJE:
Plan obrade istovremenog zahvata uzdunog struganja i proirivanja zavojnom burgijom na

revolverskom strugu, prikazan je na skici.
Dubina rezanja se odreuje na osnovu prenika obratka pre i posle obrade struganja:
a
D d 80 72
4 mm
2
2
Broj obrtaja obratka se odreuje na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog

PM
Ps Pb Fv v M Fv D n M 2 n
PM
5000 0,8
6,3 o/s
Fv D 2 M 1880 0,08 2 25,8
Glavni otpor rezanja i moment pri buenju iz prethodne jednaine, s obzirom na zadate elemente
rezne geometrije alata, odreuje se na osnovu Kienzle-ovih jednaina.
Glavni otpor rezanja pri obradi struganjem na osnovu Kienzle-ove jednaine je:
Fv b h 1mv k v 1.1 k 4 0,2 0,7842 1686 0,985 1880 N

gde se irina i debljina reueg sloja pri obradi struganjem odreuju na osnovu izraza datih u tab.
S-16.:
b
a
4
4 mm
sin sin 90
h s sin 0,2 sin 90 0,2 mm
29
glavna vrednost specifinog otpora rezanja i eksponent imaju sledee vrednosti:
k v 1.1 1686 N/mm 2

1 m v 0,7842
iz tab. S-17. za 1731 Rm = 77,5107 N/m2
dok se korektivni faktor koji uzima u obzir grudni ugao alata = 5 odreuje na osnovu podataka
datih u tab. S-18.:
k
106 1,5 106 1,5 5
0,985
100
100
Obrtni moment pri buenju na osnovu Kienzle-ove jednaine je:

Db d b
k op K B
4
0,02 0,01
2 5,83 0,085 0, 7842 1686
1,1 1,1 25,8 Nm
4
M 2 b h 1mv k v 1.1
gde se irina i debljina reueg sloja pri obradi buenjem odreuju na osnovu izraza datih u tab.
S-16.:
D db
20 10
b b
5,83 mm
118
2 sin
2 sin
2
2
h
s
0,2
118
sin
sin
0,085 mm
2
2
2
2
glavna vrednost specifine sile rezanja kv1.1 i eksponent (1-mv) imaju iste vrednosti kao i pri
obradi struganjem, dok se korektivni faktori odreuju na osnovu podataka datih u tab. S-18.:
korektivni faktor koji uzima u obzir oblik povrine koja nastaje pri obradi rezanjem:
k op 1,05
1
1
1,05
1,1
D
20
korektivni faktor koji uzima u obzir specifinosti obrade buenjem:

K B 1,1 (za proirivanje ve izbuene rupe)
2.4. Zadaci za vebanje

ZADATAK 1.
Na univerzalnom strugu, vri se zahvat grubog struganja sa prenika 60 mm na prenik 54
mm, duine struganja 45 mm.
Odrediti, pod uslovom da se alat zatupi posle 50 izraenih komada:
30

snagu pogonskog elektromotora maine.
PODACI :
materijal obratka CrNi Rm = 70107 N/m2;
stepen korisnog dejstva prenosnika maine 0,8.
ZADATAK 2.
Odrediti postojanost alata koja e omoguiti da se pri struganju na univerzalnom strugu obradi
50 radnih predmeta. Na osnovu izraunate postojanosti odrediti kompletan reim obrade.
PODACI:
prenik obratka pre obrade 98 mm, a posle obrade 82 mm;
koeficijent vitkosti strugotine 8;
napadni ugao seiva alata 90;
duina struganja 50 mm.
ZADATAK 3.
Na univerzalnom strugu, bez prethodne grube obrade, vri se zavrna obrada otvora u auri
stegnutoj u steznoj glavi spoljanjeg prenika 50 mm, unutranjeg prenika 40+0,01 mm i
duine struganja (stezanja) 150 mm.
Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom da deformacija (ugib) radnog predmeta pri obradi
ne bude vea od irine tolerancijskog polja, a maksimalna hrapavost obraene povrine ne pree
12,5 m.
PODACI:
materijal alata B;
postojanost alata 60 min;
dubina rezanja 1 mm;
radijus vrha noa 0,5 mm;
napadni ugao alata 90.
ZADATAK 4.
Na viesenom strugu obrauje se obradak sa skice, tako da u zavrnoj fazi svi alati dejstvuju
istovremeno.
31
ODREDITI:
broj obraenih komada posle kojih treba zameniti najugroeniji pohabani no.
PODACI:
koeficijent vitkosti strugotine 10, isti za sve noeve;
snaga pogonskog elektromotora maine 50 kW;
ZADATAK 5.
Na viesenom strugu izvodi se zahvat uzdunog struganja sa dva noa dubine rezanja a1 = 3 mm
i a2 = 1,5 mm, a duine obrade l1 = 60 mm i l2 = 50 mm.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u kg/as.
PODACI:
materijal alata B;
prenik sirovog komada 80 mm;
napadni ugao alata 60;
32
snaga pogonskog elektromotora maine 7,5 kW;

ZADATAK 6.
Na revolver strugu vri se gruba uzduna obrada. Odrediti elemente reima obrade i koliinu
skinute strugotine u jedinici vremena, pri potpunom iskorienju snage pogonskog
elektromotora maine i postojanosti alata, ako se obrada izvodi sa jednim ili sa dva noa.
PODACI:
materijal alata B;
prenik obratka pre obrade 120 mm, a posle obrade 108 mm;
ZADATAK 7.
Na revolver strugu sa vertikalnom glavom, izvodi se zahvat uzdunog struganja i buenja
paralelno.
ODREDITI:
glavno vreme obrade.
PODACI:
materijal strugarskog noa TM K20;
materijal burgije B;
prenik obratka pre struganja 100 mm, a posle 95 mm;
prenik burgije 20 mm;
duina struganja 80 mm, a dubina buenja 50 mm;
postojanost ugroenijeg alata 30 min;
33
3. OBRADA BUENJEM
3.1. Jednovretene builice

ZADATAK 1.
Na radijalnoj builici, snage pogonskog elektromotora maine PM = 2,75 kW, potrebno je na
ploastom radnom predmetu od konstruktivnog elika Rm = 60107 N/m2, debljine l = 60 mm,
izbuiti otvor 25 mm.
ODREDITI:
najpovoljniji reim obrade;
broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pohabanu burgiju.
PODACI:
postojanost burgije T = 25 min;
REENJE:
Najpovoljniji reim obrade, za traeni zahvat obrade, odreuje se na osnovu istovremene
iskorienosti snage pogonskog elektromotora maine i zadate postojanosti burgije.
Prvo se iz snage pogonskog elektromotora maine:
PM
M C M D x s y 2 nM
i brzine rezanja:
C v D x0 0
v m y0 D nT
T s
izrazi broj obrtaja burgije s obzirom na snagu pogonskog elektromotora maine i postojanost
alata:
nM
PM
CM D x s y 2
Cv D x0 1 o
nT m y0
T s
Pomak, pri kome e se ostvariti istovremeno iskorienje snage maine i postojanosti alata,
n M nT
C v D x0 1 0
PM
m y
CM D x s y 2
T s 0
tako da je:
s
CM
PM T m
C v D x x0 1 2 0
1
y y0
2750 1500 0, 2 0,8

6
2 0 , 4 1
72
,
076697
10
0
,
163865
0
,
025
1
0 ,8 0 , 5
0,143 10 3 m/o
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su:
C v 0,163865
x0 0,4
iz tab. BU-2. za C Rm = 60107 N/m2

y 0 0,5
m 0,2
C M 72,076697 10 6
x2
y 0,8
iz tab. BU-4. za C Rm= 60107 N/m2
dok je koeficijent 0 odreen iz tab. BU-3.:
0 = 1 za
l
60
2,4
D 25
Odgovarajui broj obrtaja burgije e tada biti:
36
PM
2750 0,8
9,25 o/s
x
y
6
C M D s 2 72,076697 10 0,025 2 0,0001430,8 2
Broj uraenih komada (izbuenih rupa) posle kojih treba zameniti pohabanu burgiju rauna se na
sledei nain:
K
T
25 60
33,06 kom
t'g
45,36
pri emu je aktivno vreme obrade:

t'g
l
0,06
45,36 s
n s 9,25 0,000143
Znai, do zatupljenja burgije mogu se izraditi 33 radna predmeta.

ZADATAK 2.
Na stubnoj builici, snage pogonskog elektromotora maine PM = 1,85 kW i stepena korisnog
dejstva prenosnika maine = 0,7, bue se u ploi od Cr Rm = 85107 N/m2, debljine l = 30 mm,
otvori 18 mm.
Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom da se burgija zatupi posle K = 50 izbuenih otvora,
ako je materijal burgije B sa dozvoljenim naprezanjem na pritisak doz = 22107 N/m2.
REENJE:
Merodavni reim obrade odreuje se na osnovu zahteva da burgija izradi 50 otvora pre nego to
se zatupi. Pri tome, prvo treba odrediti pomak vodei rauna o preporuenim vrednostima i
dozvoljenom naprezanju materijala burgije na pritisak u toku obrade.
Preporueni pomak iz tab. BU-1. za Cr Rm = 85107 N/m2 i D = 18 mm iznosi:
s = 0,189 mm/o
Pomak na osnovu dozvoljenog naprezanja materijala burgije na pritisak izraunava se iz:
D 3 x
s doz
42 C M
1
y
22 10 7 0,0183 2

6
42 103,494745 10
1
0.8
0,158 10 3 m/o
gde su koriene sledea konstanta i eksponenti:
C M 103,494745 10 6
x2
y 0,8
iz tab. B-4. za Cr Rm = 85107 N/m2
Merodavan pomak za ovaj zahvat obrade, prema tome je:

s = 0,158 mm/o
Broj obrtaja burgije se odreuje na osnovu postojanosti alata iz izraza za brzinu rezanja:
37
C D x0 m
v mv y0 m m0
L s
1
1 m
D n
gde je postojanost burgije izraena duinom buenja:

L K l 50 0,03 1,5 m
tako da je broj obrtaja burgije:

C v 0
n
Lm s y0 m D1 x0
0.2
1,5
1
1 m
0,09472 1
0,000158 0.50.2 0,01810.4
1
10.2
6,15 o/s
Konstanta i eksponenti u izrazu za brzinu rezanja su sledei:
Cv 0,09472
x0 0,4
y0 0,5
m 0,2
iz tab. BU-2. za Cr Rm = 85107 N/m2
0 = 1 za
l
30
1,66
D 18
Proraunati reim obrade se moe usvojiti tek nakon provere potrebne snage pogonskog
PM
CM D x s y 2 n
103,494745 10 6 0,018 2 0,000158 0.8 2 6,15

1684 W
0,7
Kako je potrebna snaga pogonskog elektromotora maine za izvoenje ovog zahvata, manja od
instalisane snage (1684<1850 W), proraunati reimi obrade uzimaju se kao merodavni.

38
3.2. Vievretene builice

ZADATAK 1.
Na vievretenoj builici potrebno je izbuiti 3 otvora 25 mm na radnom predmetu od
konstruktivnog elika Rm = 60107 N/m2, dubine buenja l = 60 mm.
ODREDITI:
najpovoljniji reim obrade;
broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pohabane burgije.
PODACI:
postojanost burgije T = 30 min;
REENJE:
Najpovoljniji reim obrade odreuje se na osnovu istovremenog iskorienja snage pogonskog
elektromotora maine i postojanosti alata, imajui svakako u vidu da kod vievretene builice sve
burgije imaju isti pomak i broj obrtaja.
Prvo se iz snage pogonskog elektromotora maine:
3
PM
P
i 1
Ki
3 M 3 C M D x s y 2 nM
i brzine rezanja:
C v D x0 0
v m y0 D nT
T s
izrazi broj obrtaja burgije s obzirom na snagu pogonskog elektromotora maine i postojanost
alata:
nM
PM
3 CM D x s y 2
Cv D x0 1 o
nT m y0
T s
Pomak, pri kome e se ostvariti istovremeno iskorienje snage maine i postojanosti alata,
39
nM nT
Cv D x0 1 0
PM
m y0
3 CM D x s y 2
T s
CM
PM T m
C v D x x0 1 6 0
1
y y0
7000 1800 0, 2 0,9

6
2 0 , 4 1
6 1
72,076697 10 0,163865 0,025
1
0 ,8 0 , 5
0,139 10 3 m/o
Konstante i eksponenti u prethodnom izrazu su:
C v 0,163865
x0 0,4
y 0 0,5
m 0,2
C M 72,076697 10 6
x2
y 0,8
0 = 1 za
l
60
2,4
D 25
PM
7000 0,9
9,03 o/s
x
y
6
C M D s 6 72,076697 10 0,025 2 0,000139 0,8 6
Broj uraenih komada posle kojih treba zameniti pohabane burgije rauna se na sledei nain:
K
T
30 60
37,65 kom
t'g
47,80
pri emu je aktivno vreme obrade:

t'g
l
0,06
47,8 s
n s 9,03 0,000139
Znai, do zatupljenja burgije moe se izraditi 37 radna predmeta.
40
ZADATAK 2.
Na obratku od konstruktivnog elika Rm = 65107 N/m2 potrebno je na vievretenoj builici
izbuiti vei broj rupa 5 mm na dubinu l = 40 mm.
ODREDITI:
najvei broj alata koji mogu istovremeno da deluju;
ukupnu silu kojom e alati, preko obratka, delovati na radni sto builice.
PODACI:
postojanost alata L = 2 m.
REENJE:
Najvei broj alata koji mogu istovremeno da vre obradu na vievretenoj builici odreuje se s
obzirom na raspoloivu snagu pogonskog elektromotora maine. Pri tome se merodavni reim
obrade odreuje na osnovu zadate postojanosti alata.
Polazi se od pomaka iji se izbor vri na osnovu preporuenih vrednosti iz tab. BU-1. za C Rm =
65107 N/m2 i D = 5 mm:
s = 0,108 mm/o
Zbog karakteristika maine ovo e biti merodavni pomak za sve burgije.
Broj obrtaja burgije se odreuje na osnovu postojanosti alata iz izraza za brzinu rezanja:
C D x0 m
v mv y0 m m0
L s
1
1 m
D n
tako da je:
C D x0 1
n vm 0 y0 m
L s
1
1 m
0,15155 0,6 0,005 0 , 41
0, 2
0, 50 , 2
2 0,000108
1
1 0 , 2
16,36 o/s
Pri tome su konstanta i eksponenti iz izraza za brzinu rezanja:
C v 0,15155
x0 0,4
y 0 0,5
m 0,2
41
0 = 1 za
l
40
8
D
5
Ukoliko se sa N oznai maksimalan broj alata koji mogu istovremeno da vre obradu, moe se
napisati da je:
PM
N PK N M N C M D x s y 2 n
tako da je:
N
PM
CM D s y 2 n
x
3500 0,8
21,25 kom
76,388978 10 0,005 2 0,000108 0,8 2 16,36
6
Konstanta i eksponenti iz izraza za obrtni moment buenja su:
C M 76,388978 10 6
x2
y 0,8
Prema tome, za date uslove obrade, u vievretenu glavu bi se mogao postaviti 21 alat koji mogu
istovremeno da dejstvuju.
Pod pretpostavkom takve obrade, maksimalna sila kojom bi alati delovali na obradak je:
Fs uk N Fs i N C F D x1 s y1
21 98,860443 10 6 0,0051 0,000108 0,7 17362 N
Konstanta i eksponenti iz izraza za otpor pomonog kretanja kod buenja su:
C F 98,860443 10 6
x1 1
y1 0,7
ZADATAK 3.
Na vievretenoj builici istovremeno se bue 4 otvora 8 na dubinu buenja 35 mm i 2 otvora
14 na dubinu buenja 34 mm. Odrediti merodavni reim obrade kao i broj uraenih komada
posle koga treba zameniti zatupljene burgije pod uslovom da glavno vreme obrade po komadu
bude tg = 20 s.
PODACI:
42

REENJE:
Reim obrade, za postavljeni sluaj obrade, odreuje se pod uslovom da glavno vreme obrade
bude 20 s, uz istovremeno iskorienje snage pogonskog elektromotora maine.
Da bi se odredilo glavno vreme obrade potrebno je prvo odrediti koja od burgija zahteva
maksimalan radni hod vievretene glave, odnosno nosaa alata.
Kako se sa skice vidi, radni hod burgije izraunava se na sledei nain:
1
1
L1 l1 D1 2 l 35 8 2 2 41,6 mm
3
3
1
1
L2 l 2 D2 2 l 34 14 2 2 42,6 mm
3
3
Vidi se da dui hod nosaa alata odreuje burgija br. 2, pa je glavno vreme obrade:
tg
L2
ns
Snaga pogonskog elektromotora maine, za sluaj istovremenog buenja svih otvora, odreuje se
iz izraza:
43
PM
4 PK 1 2 PK 2 4 M 1 1 2 M 2 2
4 C M D1 s y 2 n 2 C M D2 s y 2 n
C M s y 2 n (4 D1 2 D2 )
Ako se sada iz glavnog vremena obrade i snage pogonskog elektromotora maine izrazi broj
obrtaja burgije:
n
L2
tg s
PM
C M s 2 (4 D1x 2 D2x )
y
reavanjem ovih jednaina po nepoznatoj s dobija se:

PM t g
s
x
x
L2 C M 2 (4 D1 2 D2 )
1
y 1
4500 0,8 20

6
2
2
0
,
0426
80
,
701259
10
(
4
0
,
008
0
,
014
)
1
0.81
0,278 10 -3 m/o

n
L2
0,0426
7,66 o/s
t g s 20 0,000278
Konstanta i eksponenti iz izraza za obrtni moment kod buenja su:
C M 80,701259 10 6
x2
y 0,8
Broj komada posle kojeg treba zameniti pojedine zatupljene burgije izraunava se iz:
K
T
tg '
pri emu se postojanost alata i aktivno vreme rezanja raunaju na sledei nain:
44
Cv 0
T
y0
1 x0
ns D
l
t'g
ns
1
m
Postojanost alata za pojedine burgije je:

0,143025 0,765
T1
0,5
1 0 , 4
7,66 0,000278 0,008
1
0, 2
0,143025 1
T2
0,5
1 0 , 4
7
,
66
0
,
000278
0
,
014
1
0, 2
2945 s
2097 s
C v 0,143025
x0 0,4
iz tab. BU-2 za C Rm = 70107 N/m2

y 0 0,5
m 0,2
dok se koeficijent 0 za pojedine burgije odreuje iz tab. BU-3.:
01 = 0,765 za
02 = 1 za
l1
35
4,37
D1
8
l2
34
2,42
D2 14
Aktivno vreme rezanja za pojedine burgije je:

l1
0,035
16,44 s
n s 7,66 0,000278
l
0,034
tg2 ' 2
15,97 s
n s 7,66 0,000278
t g1 '
Konano broj komada nakon kojih treba zameniti pojedine zatupljene burgije je:
2945
179,02 kom
16,44
2097
K2
131,31 kom
15,97
K1
Prema tome, zamenu burgije 8 potrebno je izvriti posle izraenih 179 komada, dok se zamena
burgije 14 vri posle izraenog 131 komada.
45
3.3. Builice sa vievretenom glavom

ZADATAK 1.
Na builici sa vievretenom glavom obrauje se istovremeno 8 otvora i to 49 mm na dubinu
24 mm i 413 mm na dubinu 36 mm. Odrediti potrebnu snagu pogonskog elektromotora
maine pod uslovom da se sve burgije istovremeno zatupe.
PODACI:
postojanost svih burgija T = 18 min;
REENJE:
Da bi se odredila potrebna snaga pogonskog elektromotora maine za date uslove obrade, mora
se prvo odrediti reim obrade.
Reim obrade se odreuje na osnovu uslova da postojanosti svih alata budu iste, imajui svakako
u vidu da kod builice sa vievretenom glavom mogu biti razliiti pomaci i brojevi obrtaja
pojedinih burgija, s tim da mora biti zadovoljen uslov da je ni si = const.
Polazi se od pomaka koji se za pojedine burgije odreuju na osnovu preporuka iz tab. BU-1.:
s1 0,165 mm/o
D1 9 mm
iz tab. BU-1. za C Rm = 60107 N/m2 i
s 2 0,194 mm/o
D2 13 mm
Na osnovu izraza za brzinu rezanja kod buenja:
Cv D x0 0
T m s y0
mogue je izraunati brzine rezanja za pojedine burgije:

v1
0,16386 0,009 0, 4 0,968

0,464 m/s
1080 0, 2 0,000165 0, 5
v2
0,16386 0,013 0, 4 0,946

0,484 m/s
1080 0, 2 0,000194 0, 5
Konstanta i eksponenti iz prethodnog izraza su sledei:
46
C v 0,16386
x0 0,4
y 0 0,5
m 0,2
iz tab. BU-1 za C Rm = 60107 N/m2
01 = 0,968 za
l1
24
2,66
D1
9
02 = 0,946 za
l2
36
2,77
D2 13
Broj obrtaja za pojedine burgije, prema tome je:

n1
v1
0,464
16,41 o/s
D1 0,009
n2
v2
0,484
11,85 o/s
D2 0,013
Sada je potrebno na osnovu brzine pomonog kretanja nosaa alata, odrediti ugroeniju burgiju.
Ugroenija je ona koja zahteva manju brzinu pomonog kretanja, tako da je to ujedno i
merodavna brzina vievretene glave.
Iz odreenih brzina pomonog kretanja alata:
n1 s1 16,41 0,000165 0,0027 m/s
n2 s 2 11,85 0,000194 0,0023 m/s
vidi se da je ugroenija burgija br. 2, tj. da je merodavna brzina n2 s2 = 0,0023 m/s.

Da bi bio zadovoljen neophodan uslov vievretene glave ni si = const, ali i uslov zadatka o
jednakosti postojanosti burgija T = const, mora se korigovati reim obrade burgije br. 1
istovremenim menjanjem vrednosti pomaka i broja obrtaja burgija.
Ukoliko se sa n1' i s1' oznae korigovani reimi obrade za burgiju br. 1, moe se na osnovu uslova
vievretene glave napisati da je:
n1 's1 ' n2 s 2
(1)
a iz uslova jednakosti postojanosti alata T1 = T2 da je:

C v D 01
n 's ' y0
1
1
x0 1
1
1
m
C v D 02
y0
s
2
2
x0 1
2
1
m
(2)
Reavanjem sistema jednaina (1) i (2), po n1' i s1', dobija se:

47

s1 ' s 2 01
02
1
y 0 1
D1

D2
0,968
0,000194
0,946
x0 1
y0 1
1
0 , 5 1
0,009
0,013
0 , 4 1
0 , 51
0,119 10 -3 m/o
odnosno:
n1 '
n2 s 2 11,85 0,000194
19,32 o/s
s1 '
0,000119
Konano snaga pogonskog elektromotora maine e biti:

PM
4 PK 1 4 PK 2 4 M 1 1 M 2 2
4 C M D1x s1y 2 n1 C M D2x s 2y 2 n2
8 C M D1x s1y n1 D2x s 2y n2
8 72,076697 10 6 (0,009 2 0,000119 0,8 19,32 0,013 2 0,000194 0,8 11,85)

0,8
7430 W
C M 72,076697 10 6
x2
y 0,8
iz tab. BU-4. za C Rm = 60107 N/m2.
ZADATAK 2.
Na builici sa vievretenom glavom bui se istovremeno 6 otvora 212 mm, 215 mm i
224 mm u ploi od ugljeninog elika Rm = 60107 N/m2, debljine 50 mm.
Odrediti, pod uslovom da glavno vreme obrade po komadu iznosi tg = 30 s:
reim obrade;
snagu pogonskog elektromotora maine ( = 0,8);
broj obraenih komada posle kojih treba zameniti zatupljene burgije.
REENJE:
Reim obrade se odreuje na osnovu uslova da glavno vreme obrade bude 30 s, vodei rauna o
tome da mora biti zadovoljen i uslov vievretene glave ni si=const.
48
Polazi se od pomaka koji se za pojedine burgije odreuju na osnovu preporuka iz tab. BU-1.:
s1 0,189 mm/o
s 2 0,203 mm/o iz tab. BU-1. za C Rm = 60107 N/m2 i

s3 0,245 mm/o
D1 12 mm
D2 15 mm
D 24 mm
3
Za pravilno iskorienje uslova glavnog vremena obrade potrebno je prvo odrediti koja od
burgija zahteva maksimalan radni hod vievretene glave, odnosno nosaa alata.
Radni hod burgije izraunava se na sledei nain:
1
L l D 2 l
3
gde su l dubina otvora, D prenik burgije i l dodatak za ulaz-izlaz alata.

Poto sve burgije bue otvore u ploi debljine 50 mm, oigledno je da e merodavna burgija, za
odreivanje glavnog vremena, obrade biti burgija sa najveim prenikom, tako da je:
1
L 50 24 2 2 63 mm
3
Iz jednaine za glavno vreme obrade:

tg
L
ns
odreuje se brzina vievretene glave:

ns
L 0,063
0,0021 m/s
tg
30
Sada je mogue izraunati merodavne brojeve obrtaja za sve burgije:

n1
ns
0,0021
11,11 o/s
s1
0,000189
n2
ns
0,0021
10,34 o/s
s2
0,000203
n3
ns
0,0021
8,57 o/s
s3
0,000245
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se na sledei nain:
49
2 PK 1 2 PK 2 2 PK 3 2 M 1 1 M 2 2 M 3 3
PM
2 C M D1x s1y 2 n1 C M D2x s 2y 2 n2 C M D3x s3y 2 n3
4 C M D1x s1y n1 D2x s 2y n2 D3x s3y n3
4 72,076697 10 6 0,012 2 0,000189 0,8 11,11 0,024 2 0,000245 0,8 8,57

0,8
12052 W
C M 72,076697 10 6
x2
y 0,8
Broj komada posle kojeg treba zameniti pojedine zatupljene burgije odreuje se iz izraza:
T
tg '
pri emu se postojanost i aktivno vreme rezanja raunaju na sledei nain:

Cv 0
y0
1 x0
ns D
l
tg '
ns
1
m
Postojanost alata za pojedine burgije je:

0,163865 0,78
T1
11
,
11
0,000189 0 ,5 0,0121 0 , 4
1
0, 2
0,163865 0,87
T2
0,5
1 0 , 4
10,34 0,000203 0,015
0,163865 1
T3
8
,
57
0
,
000245 0 ,5 0,0241 0, 4
1
0, 2
1
0, 2
779,5 s
821,6 s
643 s
50
C v 0,163865
x0 0,4
y 0 0,5
m 0,2
01 = 0,78 za
l1
50
4,16
D1 12
02 = 0,87 za
l2
50
3,33
D2 15
01 = 1 za
l3
50
2,08
D3 24
Aktivno vreme rezanja za sve burgije iznosi:

tg '
l
ns
0,05
23,8 s
0,0021
Konano broj komada nakon kojih treba zameniti pojedine zatupljene burgije je:
779,5
32,7 kom,
23,8
821,6
K2
34,5 kom,
23,8
643
K3
27,0 kom,
23,8
K1
odnosno 32 komada;
odnosno 34 komada;
odnosno 27 komada.

ZADATAK 1.
Pri buenju na stubnoj builici odrediti merodavni reim obrade i potrebnu snagu pogonskog
elektromotora maine, tako da se burgija zatupi posle 50 uzastopno izbuenih rupa.
PODACI:
dubina buenja 60 mm;
51
ZADATAK 2.
Pri buenju na radijalnoj builici odrediti merodavni reim obrade i broj izraenih otvora posle
kojih treba zameniti zatupljenu burgiju, pod uslovom potpunog iskorienja snage pogonskog
elektromotora maine i zahteva da glavno vreme obrade po otvoru iznosi 42 s.
PODACI:
dubina buenja 60 mm;
ZADATAK 3.
Odrediti postojanost burgija koje e do svog zatupljenja omoguiti da se na vievretenoj builici,
pri izvoenju zahvata istovremenog buenja 3 otvora 20 mm, obradi 50 radnih predmeta. Na
osnovu izraunate postojanosti odrediti kompletan reim obrade i apsorbovanu snagu buenja.
PODACI:
debljina ploe 65 mm.
ZADATAK 4.
Posle koliko izraenih radnih predmeta treba zameniti pojedine zatupljene burgije, ako se na
vievretenoj builici istovremeno bue 3 otvora 14 mm i 3 otvora 20 mm, pod uslovom
potpunog iskorienja snage pogonskog elektromotora maine.
PODACI:
dubina buenja 33 mm, ista za sve burgije;
ZADATAK 5.
Na builici sa vievretenom glavom bue se istovremeno 8 otvora 210 mm, 415 mm i
225 mm, u ploi od ugljeninog elika Rm = 60107 N/m2 debljine 50 mm.
Odrediti merodavni reim obrade, tako da se sve burgije istovremeno zatupe, a da glavno vreme
obrade iznosi 30 sekundi po komadu.
ZADATAK 6.
52
Na builici sa vievretenom glavom, u ploi od C Rm = 50107 N/m2 debljine 50 mm,

istovremeno se bue 3 otvora 22 mm i 3 otvora 25 mm. Pod uslovom da se ugroenija
burgija zatupi posle 30 obraenih predmeta, a da manje ugroena burgija obradi to vei broj
radnih predmeta, odrediti merodavni reim obrade i broj komada koji moe izraditi manje
ugroena burgija.
ZADATAK 7.
Na builici sa vievretenom glavom obrauje se istovremeno 8 otvora i to: 312 mm dubine 45
mm, 215 mm dubine 35 mm i 318 mm dubine 40 mm.
Odrediti, pod uslovom da se sve burgije zatupe posle 50 izraenih obradaka:
PODACI:
53
4. OBRADA GLODANJEM
4.1. Horizontalne glodalice

ZADATAK 1.
Na horizontalnoj glodalici, pomou valjastog glodala prenika 125 mm, vri se gruba obrada
N = 5 obradaka prenika 115 mm i debljine 60 mm, poreanih jedan do drugog bez razmaka.
ODREDITI:
potrebnu snagu pogonskog elektromotora maine;
glavno vreme obrade po komadu;
koliinu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
postojanost glodala T = 120 min;
pomak po zubu s1 = 0,15 mm/z;
broj zuba glodala z = 10;
ugao zavojnice zuba glodala = 22;
pomono vreme tp = 30 s/kom;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8.
REENJE:
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka LBH = 11511560 mm, jednaka je dodatku
za grubo glodanje:
a = = 2,6 mm
Brzina rezanja izraunava se na osnovu zadate postojanosti alata:
C0
Cv D i
v y m x q u
s1 T a b z w s1y
0 ,0363 0 ,125 0 ,72

0,581 m/s
( 120 60 ) 0 ,33 0 ,0026 0 ,46 0 ,115 0 ,31 10 0 ,32 22 0 ,13 0 ,00015 0 ,56
tako da je broj obrtaja glodala:

n
v
0,581
1,478 o/s
D
0,125
Konstanta i eksponenti iz izraza za brzinu rezanja su:

C v 0,0363
m 0,33
x 0,46
y 0,58
q 0,31
u 0,32
iz tab. G-4. za LG HB = 175
w 0,13
i 0,72
Brzina stola glodalice je:

s s1 n z 0,00015 1,478 10 2,217 10 3 m/s
Snaga pogonskog elektromotora maine se rauna na sledei nain:

Pm
1,1 Fvm v 1,1 945 0 ,581
755 W
0 ,8
gde je srednja obimna sila rezanja:

Fvm
s ba
0 ,002217 0 ,115 0 ,0026
k vm
8,281 10 8 945 N
v
0 ,581
a srednji specifini otpor rezanja:

CK
k vm
K
s1b
a
D
1,448 10 8
7 ,4
0 ,00015 0 ,115
0 ,0026
0 ,125
8,281 10 8 N/m 2
Konstanta i eksponent iz izraza za srednji specifini otpor rezanja su:
Ck 1,448 108
k 7,4
iz tab. S-15. za LG HB = 175
Glavno vreme obrade po komadu izraunava se na sledei nain:

t g1
56
tg
N
269,2
53,8 s
5
U gornjoj jednaini, prema skici, ukupno glavno vreme obrade za 5 obradaka iznosi:
tg i
L
0,597
1
269,2 s
s
0,002217
gde je hod alata u toku obrade:

L N D p l1 2 l N D p a ( D a) 2 l
5 115 2,6 (125 2,6) 2 2 596,8 mm
Koliina skinute strugotine u jedinici vremena iznosi:

Q
G
G
0,199
2,37 10 3 kg/s
tk
t g t p 53,8 30
gde je masa skinute strugotine po komadu:

G Ap a
D p2 a
4
0,115 2 0,0026 7400

0,199 kg
4
pri emu je = 7400 kg/m3 specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za LG.
ZADATAK 2.
Odrediti postojanost valjastog glodala koja e omoguiti da se na horizontalnoj glodalici obradi
K = 50 radnih predmeta. Na osnovu izraunate postojanosti odrediti kompletan reim obrade.
PODACI:
prenik glodala D = 100 mm;
57
povrina koja se obrauje 20080 mm.

REENJE:
Broj komada koje alat moe izraditi pre nego to se zatupi odreuje se preko sledeeg izraza:
T s1 n z
T
T
tg ' l s
l
Ukoliko se broj obrtaja alata, kao nepoznata veliina, izrazi u funkciji postojanosti alata:
C D i 1
v
m x qV u w y
D T a b z s1
i uvrsti u prethodni izraz za broj komada koje alat moe izraditi pre nego to se zatupi, nakon
sreivanja dobija se da je postojanost alata:
C v D i 1
T
x
q
u 1
W
y 1
K l a b z s1
0 , 46
50 0,2 0,005
1
m 1
0,0269 0,10, 721

0,08 0,31 8 0,321 28 0,13 0,00025 0,581
1
0 , 331
4951,9 s

C v 0,0269
m 0,33
x 0,46
y 0,58
q 0,31
u 0,32
iz tab. G-4. za LG HB = 220
w 0,13
i 0,72
Da bi se kompletirao reim obrade potrebno je jo odrediti broj obrtaja alata:

n
C v D i 1
T m a x b q z u w s1y
0,0269 0.10.721
1 o/s
4956,6 0.33 0,005 0.46 0,08 0.31 8 0.32 28 0.13 0,00025 0.5
i brzinu stola glodalice:

s s1 n z 0,00025 1 8 2 10 3 m/s .
ZADATAK 3.
58
Na obratku od ugljeninog elika Rm = 65107 N/m2, pomou valjasto-eonog glodala

100110 mm, vri se grubo glodanje oznaene povrine sa date skice.
Odrediti merodavan reim obrade i potom usvojiti najpovoljniji plan obrade pod uslovom da se
ostvari minimalno glavno vreme obrade.
PODACI:
pomak po zubu s1 = 0,15 mm/z .
REENJE:
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka LBH = 500360100 mm, jednaka je
dodatku za grubo glodanje:
a = = 4,2 mm
Broj obrtaja glodala izraunava se na osnovu zadate postojanosti alata:
n
C D i 1
v
m x qV u w y
D T a b z s1
1,32415 0,10,51
240 60 0,3 0,0042 0, 27 0,10,09 12 0,1 24 0,18 0,00015 0,3
2,51 o/s

C v 1,32415
m 0,30
x 0,27
y 0,30
q 0,09
u 0,1
w 0,18
i 0,5
iz tab. G-4. za C Rm = 65107 N/m2.
59
s s1 z n 0,00015 12 2,51 4,5 10 -3 m/s
Da bi se odredio najpovoljniji plan obrade za odreeni reim obrade, a pod uslovom da se ostvari
minimalno glavno vreme obrade, potrebno je razmotriti uzdunu i poprenu varijantu obrade
koje su prikazane na skici. Povoljniji redosled obrade bie varijanta gde se ostvaruje manja
duina hoda alata u toku obrade.
I varijanta
II varijanta
I varijanta predstavlja obradu zadata povrina sa 4 uzduna prolaza alata, pa e ukupna duina
hoda alata u toku obrade biti:
L1uk L1 L2 L3 L4 524 248 524 524 1820 mm
gde su prema skici:

L1 L3 L4 l l1 2 l l
500
a ( D a ) 2 l
4,2 (100 4,2) 2 2 524 mm
L2 2 (l l1 2 l ) 2 l a ( D a) 2 l
2 100 4,2 (100 4,2) 2 2 248 mm
II varijanta predstavlja obradu zadata povrina sa 5 poprenih prolaza alata, pa e ukupna

duina hoda alata u toku obrade biti:
L2uk L1 L2 L3 L4 L5 384 308 308 308 384 1692 mm
gde su prema skici:
60

L1 L5 l l1 2 l l
360
a ( D a) 2 l
4,2 (100 4,2) 2 2 384 mm
L2 L2 L2 l ' l '' 2 (l1 2 l ) l ' l '' 2

100 160 2
a ( D a) 2 l
4,2 (100 4,2) 2 2 308 mm
Vidi se da je druga varijanta obrade povoljnija, jer se osvaruje manji hod alata u toku obrade, a
time i manje glavno vreme obrade koje iznosi:
tg
L2 uk
1,692
376 s
s
0,0045
ZADATAK 4.
Na horizontalnoj glodalici vri se gruba obrada eone povrine prstenastih radnih predmeta
spoljanjeg prenika 40 mm, unutranjeg prenika 25 mm i debljine 35 mm, pomou
valjastog glodala 63 mm.
Odrediti plan obrade i merodavni reim obrade pod uslovom da se postigne maksimalni kapacitet
maine u kom/as.
PODACI:
duina stola glodalice Ls = 1500 mm;
pomono i izgubljeno vreme ti = 10 s/kom.
REENJE:
Da bi se ostvario maksimalni kapacitet maine potrebno je izvriti obradu jednog do drugog
poreanih obradaka du stola glodalice. Meutim, kako se za zadato glodalo 63 mm iz tab. G3 moe usvojiti standardna duina glodala lg = 50 ili 90 mm, obrada postavljenih obradaka moe
se sprovesti u jednom i dva reda, kako je prikazano na skici, tako da treba videti koja od ove dve
varijante obezbeuje da se obradi vei broj komada u jedinici vremena.
I varijanta
61
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka LBH = 404035 mm, jednaka je dodatku za
grubo glodanje:
a = = 2 mm
n
C D i 1
v
m x qV u w y
D T a b z s1
1,206 0,063 0,51
3,2 o/s
(400 60) 0,3 0,002 0, 27 0,0312 0, 09 8 0,1 24 0,18 0,0002 0,3
S obzirom da se irina glodanja u toku obrade menja, za proraun broja obrtaja alata uzima se
maksimalna irina godanja, koja prema skici za I varijantu iznosi:
bmax b1 2
R p2 r p2 2 20 2 12,5 2 31,2 mm

C v 1,206
m 0,30
x 0,27
y 0,30
q 0,09
u 0,1
w 0,18
i 0,5
iz tab. G-4. za C Rm = 50107 N/m2

s s1 z n 0,0002 8 3,2 5,12 10 -3 m/s
Kapacitet maine izraunava se na sledei nain:

Q
3600
3600
3600
200,9 200 kom/h

tk
t g1 t i 7,92 10
U gornjoj jednaini glavno vreme po komadu iznosi:
62
t g1
tg
N
293,14
7,92 s
37
Pri to je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto glodalice:

L N D p l1 2 l N D p a ( D a ) 2 l
s
s
s
37 0,04 0,002 (0,063 0,002) 2 0,002
293,14 s
0,0051
tg
dok je maksimalni broj komada koji se mogu postaviti na sto glodalice:

N
Ls
1500
37,5 37 kom .
Dp
40
II varijanta
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzije obratka LBH = 404035 mm, jednaka je dodatku za
grubo glodanje:
a = = 2 mm
CV D i 1
v
n
D T m a x b q z u w s1y
1,206 0,0630,51
3 o/s
(400 60) 0,3 0,002 0, 27 0,06245 0, 09 8 0,1 24 0,18 0,0002 0,3
S obzirom da se irina glodanja u toku obrade menja, za proraun broja obrtaja alata uzima se
maksimalna irina godanja, koja prema skici za II varijantu iznosi:
bmax 2 b1 4
R p2 rp2 4 20 2 12,5 2 62,45 mm
63
C v 1,206
m 0,30
x 0,27
y 0,30
q 0,09
u 0,1
w 0,18
i 0,5
iz tab. G-4. za C Rm = 50107 N/m2.

s s1 z n 0,0002 8 3 4,8 10 -3 m/s

Q
3600
3600
3600
253,3 253 kom/h

tk
t g 1 t i
4,21 10
U gornjoj jednaini glavno vreme po komadu iznosi:

t g1
tg
N
311,5
4,21 s
74
Pri to je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto glodalice:

N
N
D p l1 2 l
D p a ( D a ) 2 l
L
tg 2
2
s
s
s
74
0,04 0,002 (0,063 0,002) 2 0,002
2
311,5 s
0,0048
dok je maksimalni broj komada koji se mogu postaviti na sto glodalice:

N 2
Ls
1500
2
2 37,5 2 37 74 kom .
Dp
40
Na osnovu prikazanog, proizilazi da se maksimalni kapacitet maine postie za sluaj obrade

kako je prikazano u II varijanti.
ZADATAK 5.
Od raspoloivih valjastih glodala sa zavojnim zubima prenika 80, 100 i 125 mm, sa
uglovima zavojnice zuba glodala 24, 34 i 42 za sva tri prenika glodala, odabrati
odgovarajue glodalo uz uslov potpune ravnomernosti obimne sile. Zatim za izabrano glodalo
odrediti reim obrade i apsorbovanu snagu rezanja.
PODACI:
materijal obratka Cr Rm = 60107 N/m2;
dimenzije radnog predmeta LBH = 5008872 mm;
64

postojanost glodala T = 150 min.
REENJE:
Potpuna ravnomernost obimne sile kod valjastih glodala se postie za sluaj da koeficijent
dodira po irini glodala bude celobrojna vrednost (ili to je mogue blii celobrojnoj vrednosti).
Koeficijent dodira po irini glodala se rauna na sledei nain:
nb
b
b z
tg
ta D
gde je: b = 88 mm - irina glodanja,

z = 10 - broj zuba glodala,
D = 80 / 100 / 125 mm - prenici glodala,
= 24 / 34 / 42 - uglovi zavojnice zuba glodala.
Izraunati koeficijenti dodira po irini glodala, za devet raspoloivih valjastih glodala sa
zavojnim zubima, dati su u sledeoj tabeli:
D (mm)
80
100
24
1,559
1,247
125
0,998
34
2,362
1,889
1,512
42
3,153
2,522
2,018
Iz prethodne tabele sledi da je najpovoljnije glodalo, sa stanovita ravnomernosti obimne sile,

glodalo prenika 125 mm sa uglom zavojnice zuba glodala 24.
Reim obrade za ovako izabrano glodalo odreuje se u nastavku.
Dubina rezanja, iz tab. G-1. za dimenzije obratka LBH = 5008872 mm, jednaka je dodatku
za grubo glodanje:
a = = 4 mm
v
C0
Cv D i
s1y T m a x b q z u w s1y
0,9328 0,125 0,5
0,95 m/s
(150 60) 0,33 0,004 0, 27 0,088 0,09 10 0,1 24 0,18 0,00012 0,35

n
v
0,95
2,42 o/s
D
0,125
65

C v 0,9328
m 0,33
x 0,27
y 0,35
q 0,09
u 0,1
iz tab. G-4. za Cr Rm = 60107 N/m2
w 0,18
i 0,5

s s1 z n 0,00012 10 2,42 2,91 10 3 m/s
Apsorbovana snaga rezanja se rauna na sledei nain:

P 1,1 Fvm v 1,1 2398 0 ,95 2506 W
gde je srednja obimna sila rezanja:

Fvm
s ba
0 ,00291 0 ,088 0 ,004
k vm
22 ,240 10 8 2398 N
v
0 ,95
a srednji specifini otpor rezanja:

Ck
k vm
k
a
D
s1 b
6 ,263 10 8
10 ,4
0 ,00012 0 ,088
0 ,004
0 ,125
22,240 10 8 N/m 2
Konstanta i eksponent iz izraza za srednji specifini otpor rezanja su:
Ck 6,263 108
k 10,4
iz tab. S-15. za Cr Rm = 60107 N/m2
4.2. Vertikalne glodalice

ZADATAK 1.
Na obratku od niskougljeninog elika Rm = 70107 N/m2 i HB = 220, dimenzija obraivane
povrine 1000200 mm, vri se grubo glodanje pomou glave za glodanje.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u jedinici vremena;
apsorbovanu snagu rezanja.
PODACI:
prenik glave za glodanje D = 250 mm;
66
broj zuba glave za glodanje z = 16;

postojanost seiva T = 240 min;
pomono vreme tp = 3,5 min/kom.
REENJE:
Za odreivanje koliine skinute strugotine u jedinice vremena i apsorbovane snage rezanja,
potrebno je prvo odrediti merodavni reim obrade.
C0
0,0776
2,626 m/s
y
s1
0,00015 0, 4
gde je:
136,866 1010 k D 0,176
C 0 0,184
1, 43
T
Rm a 0,06 b 0, 2
136,866 1010 1 0,25 0,176

0,0776
(240 60) 0,184 (70 10 7 )1, 43 0,006 0, 06 0,2 0, 2

n
v
2,626
3,34 o/s
D
0,25
Konstanta i eksponent iz izraza za brzinu rezanja su:
k 1
y 0,4
iz tab. G-5. za C Rm = 70107 N/m2 i C 0,6%

s s1 n z 0,00015 3,34 16 8,02 10 3 m/s
Koliina skinute strugotine u jedinici vremena iznosi:

Q
G
G
9,42
27,5 10 3 kg/s
tk
t g t p 132,2 (3,5 60)
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade, shodno skici je:
67
1
l D D 2 B 2 2 l
L l l1 2 l
2
tg
s
s
s
1
1 0,25 0,25 2 0,2 2 2 0,005
2
132,2 s
0,00802
dok je masa skinute strugotine po komadu:

G A p a 1 0,2 0,006 7850 9,42 kg
pri emu je = 7850 kg/m3 specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za elik.
Apsorbovana snaga rezanja odreuje se na sledei nain:
P 1,1 z z Fvm v 1,1 5 452 ,3 2 ,626 6533 W
U prethodnom izrazu je srednja obimna sila na jednom zubu:

Fvm a s1 k vm cos m 0 ,006 0 ,00015 5,83 108 0 ,862 452,3 N
a broj zuba u zahvatu:

zz
z 16 0 ,927
4,72 usvaja se 5 zuba.
Pri tome je specifini otpor rezanja, prema tab. G-6. za elik:

k vm C s10 ,26 3,125 10 6 HB 0 ,545 s10 ,26
3,125 10 6 220 0 ,545 0 ,00015 0 ,26 5,83 10 8 N/m 2
dok je:
cos m
sin
0,8
0,862
0,927
odnosno:
68
B
200
0,8
D
250
53,13 0,927 rad
sin
ZADATAK 2.
Na vertikalnoj glodalici sa okretnim stolom vri se grubo glodanje pomou glave za glodanje obe
strane prstenastih radnih predmeta spoljanjeg prenika 150 mm, unutranjeg prenika 50
mm i debljine 50 mm.
ODREDITI:
merodavan reim obrade;
postojanost glodala.
PODACI:
irina pojasa habanja VB = 1 mm;
spoljanji prenik radnog stola glodalice Ds = 1300 mm.
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8;
REENJE:
Merodavni reim obrade odreuje se na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog
PM
1,1 z z Fvm v 1,1 z z Fvm D n
tako da je broj obrtaja alata:

n
PM
1,1 z z Fvm D
S obzirom da se irina glodanja u toku obrade menja zbog prstenastog oblika obratka,
maksimalno optereenje maine javlja se u trenutku obrade kada se postigne maksimalna irina
glodanja. Na prikazanoj skici se vidi plan obrade na vertikalnoj glodalici sa okretnim stolom i
trenutak kada se ostvaruje maksimalna irina glodanja.
69
Prema tome, shodno prethodnoj skici maksimalni broj zuba u zahvatu iznosi:
zz
z 14 0 ,848
3,78 usvaja se 4 zuba.
gde je:
Dp 2
150
0,75
D 2
200
48,59 0,848 rad
sin
S druge strane je srednja obimna sila na jednom zubu:

Fvm a s1 k vm cos m 0,005 0 ,0003 2,462 10 9 0 ,884 3264 ,6 N
gde je specifina sila rezanja, prema tab. G-6. za LG:

k vm C s10 ,26 3,915 10 6 HB 0 ,76 s10 ,26
3,915 10 6 300 0 ,76 0,0003 0 ,26 2,462 10 9 N/m 2
a cos m:
cos m
sin
0,75
0,884
0,848
Broj obrtaja alata sada iznosi:

n
PM
11500 0 ,8
1,019 o/s
1,1 z z Fvm D 1,1 4 3264,6 0 ,2
Broj obrtaja radnog stola glodalice odreuje se iz sledeeg odnosa:

70
s s1 n z Ds D p n st
tako da je:
n st
s1 n z
0,0003 1,078 14
1,25 10 -3 o/s
( Ds D p )
(1,3 0,15)
Postojanost alata odreuje se iz prethodno odreenog broja obrtaja alata:

v
C 0 73,9 10 6 VB 0, 25
0, 28
D n
s1y
T HB 3 s1y
tako da je postojanost alata:

73,9 10 6 VB 0, 25
T
3
y
n HB D s1
1
0 , 28
73,9 10 6 0,0010, 25

3
0 , 33
1,078 300 0,2 0,0003
1
0 , 28
4450 s
gde je konstanta y = 0,33 uzeta iz tab. G-5. za LG HB = 300.

ZADATAK 3.
Na vertikalnoj glodalici vri se glodanje pomou glave za glodanje u dva i tri prolaza. Pokazati u
kom odnosu za ta dva sluaja glodanja stoje:
postojanosti glodala za konstantnu koliinu skinutog materijala u jedinici vremena;
koliina skinute strugotine u jedinici vremena za konstantnu postojanost.
Na osnovu odnosa iz prethodne dve take odabrati povoljniji sluaj obrade i za isti odrediti
elemente reima obrade i izraunati koliinu skinute strugotine na as.
PODACI:
broj zuba glave za glodanje z = 10;
dodatak za glodanje = 12 mm;
povrina koja se obrauje 800200 mm;
pomono vreme je isto kao i glavno vreme.
REENJE:
Za odreivanje traenih odnosa postojanosti glodala i koliine skinute strugotine u jedinici
vremena, prvo je potrebno pronai njihovu meusobnu vezu.
U izraz za koliinu skinute strugotine:
71
G
G
tg t p 2 tg
uvrsti se izraz za glavno vreme obrade:
i L T 0,184 Rm1, 43 a 0,06 b 0, 2 D 0,824

L
L
tg i i
s
s1 n z
s11 y 136,866 1010 k z
u koji je prethodno uvrteno, koristei tab. G-5., da je broj obrtaja alata:
v
Co
136,866 1010 k D 0,176
D n
s1y s1y T 0,184 Rm1, 43 a 0, 06 b 0, 2
136,866 1010 k
s1y T 0,184 Rm1, 43 a 0,06 b 0, 2 D 0,824
Sreivanjem se sada dobija traena zavisnost:
G s11 y 136,866 1010 k z

2 i L T 0,184 Rm1, 43 a 0,06 b 0, 2 D 0,824
Ako se sada postavi odnos koliine skinute strugotine u jedinici vremena za sluaj obrade sa dva
i tri prolaza, vodei rauna da su osim dubine rezanja i broj prolaza sve ostale veliine iste,
dobija se:
Q2 i3 a30, 06 T30,184 3 3

Q3 i2 a 20, 06 T20,184 2 2
0 , 06
T
3
T2
0 ,184
3

2
0 , 94
T
3
T2
0 ,184
gde se dubine rezanja:

i2
2

a3
i3 3
a2
Odnos postojanosti glodala za konstantnu koliinu skinutog materijala u jedinici vremena (Q2 =
Q3) e sada biti:
3
1
2
0 , 94
T
3
T2
0 ,184
odnosno:
T2
3
T3
2
0 , 94
0 ,184
7,936
Odnos koliina skinute strugotine u jedinici vremena za konstantnu postojanost (T2 = T3), s druge
strane e biti:
72
Q2 3

Q3 2
0 , 94
10,184 1,464
Iz prethodnog proistie da je povoljnija obrada sa dva prolaza, jer e se za taj sluaj obrade
ostvariti vea proizvodnost uz veu postojanost alata.
Elementi reima obrade za povoljniju obradu sa dva prolaza odreuju se na sledei nain.
Dubina rezanja je:
a
12
6 mm
i2
2
Broj obrtaja alata iznosi:

n
136,866 1010 k
s1y T 0,184 Rm1, 43 a 0, 06 b 0, 2 D 0,824
136,866 1010 1
3,35 o/s
0,00015 0, 4 (240 60) 0,184 (70 10 7 )1, 43 0,006 0, 06 0,2 0, 2 0,25 0,824
gde su konstanta i eksponent iz izraza za brzinu rezanja:
k 1
y 0,4
iz tab. G-5. za C Rm = 70107 N/m2 i C 0,6%

s s1 n z 0,00015 3,35 10 5,02 10 3 m/s
Koliina skinute strugotine u jedinici vremena odreuje se na sledei nain:

Q
G
Gs
15,07 0,00502
21,97 10 3 kg/s
2 tg
2i L
2 2 0,86
U gornjoj jednaini ukupna duina obrade, shodno skici je:
73
L l l1 2 l l
800
1
D D 2 B 2 2 l
2
1
250 250 2 200 2 2 5 860 mm
2

G A p 0,8 0,2 0,012 7850 15,07 kg
pri emu je = 7850 kg/m3 specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za elik.
ZADATAK 4.
Na vertikalnoj glodalici vri se grubo glodanje
povrina A i B na obratku prema skici,
pomou glave za glodanje prenika 200
mm. Obradak je od C Rm = 70107 N/m2.
Odrediti odnos apsorbovane snage rezanja,
pri obradi naznaenih povrina, pod
uslovom da koliina skinute strugotine u
jedinici vremena bude ista za oba sluaja
obrade, uz ostale iste uslove.
REENJE:
Razliite apsorbovane snage rezanja pri
obradi strana A i B zadatog radnog
predmeta, kao to se vidi na skici, posledica
su razliitih maksimalnih irina glodanja
koje se postiu u toku obrade.
74
Izraz za apsorbovanu snagu rezanja je:

P 1,1 z z Fvm v 1,1 z z Fvm D n 1,1 z a s1 k v sin D n
pri emu je broj zuba u zahvatu:

zz
a srednja obimna sila na jednom zubu:

Fvm a s1 k v cos m a s1 k v
sin
Kako se prema uslovu zadatka obrada obe strane obratka izvodi sa istim alatom, uz istu dubinu
rezanja i pomak po zubu, tada je traeni odnos apsorbovane snage rezanja:
PA sin A n A 0,464 n A
n
0,928 A
PB sin B n B
0,5 n B
nB
Nepoznati uglovi A i B odreeni su za trenutak kada se u toku obrade javlja maksimalna irina
glodanja i prema skici su:
za stranu A iz kosinusne teoreme:
R p2 R 2 x 2 2 R x cos A
cos A
R 2 x 2 R p2
2 R x
100 2 70 2 50 2
0,886
2 100 70
sledi da je:
sin A 1 cos 2 A 1 0,886 2 0,464
za stranu B je:
sin B
Rp
R
50
0,5
100
gde su:R = 100 mm - poluprenik glodala;

Rp = 50 mm - poluprenik radnog predmeta;
x = R rp = 100 30 = 70 mm (rp = 30 mm poluprenik otvora na radnom predmetu).
Nepoznati odnos broja obrtaja alata za obradu strane A i B obratka odreuje se iz uslova zadatka
da su koliine skinute strugotine u jedinici vremena iste za oba sluaja obrade.
Izraz za koliina skinute strugotine u jedinici vremena je:
Q
G A p a A p a s1 n z
Dp
t g
Dp
s1 n z
75
tako da iz uslova zadatka Q A QB :

A pA a s1 n A z
Dp
A pB a s1 n B z
Dp
sledi traeni odnos broja obrtaja alata:

R p2
n A A pA
50 2
1,5625
nB
A pB R p rp2 50 2 30 2
Sada je konano mogue izraunati traeni odnos apsorbovanih snaga rezanja:

PA
n
0,928 A 0,928 1,5625 1,45
PB
nB
to znai da je za obradu strane A potrebno uloiti 45% vie snage u odnosu na obradu strane B,
naravno uz postavljeni uslov da koliina skinute strugotine u jedinici vremena bude ista za oba
sluaja obrade.
ZADATAK 5.
Na vertikalnoj glodalici, glavom za glodanje prenika 250 mm, obrauje se obradak irine 150
mm kako je prikazano na slici.
ODREDITI:
PODACI:
materijal obratka 1531 Rm = 713106 N/m2 (0,420,50 C);
elementi rezne geometrije alata = 0 i = 60;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine = 0,8.
76
REENJE:
Merodavni reim obrade, pored zadate dubine rezanja, podrazumeva odreivanje broja obrtaja
glodala i brzine stola glodalice.
C0
0,0809
2,66 m/s
y
s1
0,00016 0, 4
v
gde je:
C0
136,866 1010 k D 0,176

T 0,184 Rm1, 43 a 0, 06 b 0, 2
136,866 1010 1 0,25 0,176
0,0809
(240 60) 0,184 (713 10 6 )1, 43 0,005 0 ,06 0,15 0, 2

n
v
2,66
3,39 o/s
D
0,25
Konstanta i eksponent iz izraza za brzinu rezanja su:
k 1
y 0,4
iz tab. G-5. za C Rm = 71,3107 N/m2 i C 0,6%

s s1 n z 0,00016 3,39 12 6,51 10 3 m/s
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se na sledei nain:

P
1,1 Fvm z z v 1,1 1659 3 2,66
18202 W
0,8
77
Srednja sila na obimu jednog zuba glodala iz prethodne jednaine, s obzirom na zadate elemente
rezne geometrije alata, odreuje se na osnovu Kienzle-ove jednaine:
Fvm b hm1 mv k v1.1 k v k k a 5,77 0 ,126 0 ,7715 1427 0 ,967 1,03 1 1659 N
Pri tome se irina i srednja debljina reueg sloja odreuju na osnovu izraza datih u tab. S-16.:
b
hm
a
5
5,77 mm
sin sin 60
s 1 sin cos m 0,16 sin 60 0,91 0,126 mm
gde m odreuje poloaj zuba glodala u kome se ostvaruje srednja debljina hm:
cos m
sin s sin i 0,44 0,76
0,92
s i
0,45 0,86
tako to se uglovi s i i odreuju na osnovu date skice:

D / 2 B1 125 70
0,44 s 26 ,1
D/2
125
B D / 2 B1 50 125 70
sin i
0,76 i 49 ,5
D/2
125
sin s
Glavna vrednost specifine sile rezanja i eksponent imaju sledee vrednosti:
k v1.1 1427 N/mm 2

1 mv 0,7715
iz tab. S-17. za 1531 Rm = 713106 N/m2
dok se korektivni faktori odreuju na osnovu podataka datih u tab. S-18.:

korektivni faktor koji uzima u obzir brzinu rezanja (zv = 0,071 za v 100 m/min):
100
kv
zv
100
2.66 60
0 , 071
0,967
korektivni faktor koji uzima u obzir grudni ugao noa = 0 (e = 6 za obradu elika):
k 1
e
06
1
1,03
66,7
66,7
korektivni faktor koji uzima u obzir materijal alata TM:

ka 1
Broj zuba u zahvatu odreuje se na sledei nain:

zz
78
z 12 75,6
2 ,52 usvaja se 3 zuba, s tim to je: = s + i.

360
360
4.3. Primena podeonog aparata na univerzalnoj glodalici

ZADATAK 1.
Na obratku 40 mm, na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata, vri se izrada
zavojnog vretena sa dva poetka.
ODREDITI:
kinematsku emu prenosa;
izmenljive zupanike podeonog aparata pod uslovom da greka u koraku zavojnog
vretena bude u granicama 0,05 mm;
broj obrtaja ruice podeonog aparata.
PODACI:
normalni korak zavojnog vretena tn = 12 mm;
korak vodeeg vretena stola glodalice sv = 5 mm;
prenosni faktor punog prenosnika 1/z = 1/40;
garnitura izmenljivih zupanika podeonog aparata: 24, 28, 30, 32, 39, 40, 44, 47, 48, 56,
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu zavojnice na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog
aparata, koja omoguuje sinhronizovano uzduno i obrtno kretanje obratka, prikazana je na skici.
Korak zavojnice vretena sa dva poetka, kako se vidi na skici, odreuje se na sledei nain:
79
h 2 ta 2
tn
12
2
24,45 mm
cos
cos 11,01
da bi uz dozvoljenu greku izrade iznosila:

hmax h 0,05 24,45 0,05 24,5 mm
hmin h 0,05 24,45 0,05 24,4 mm
Pri tome je ugao nagiba tangente na zavojnicu odreen iz sledee zavisnosti:

tn
sin
h
tg
2
cos
D
cos D
tako da je:
sin 2
tn
12
2
0,190986
D
40
11,01
Izmenljivi zupanici podeonog aparata:

k
z1 z 3
z2 z4
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja obratka u steznoj glavi podeonog aparata np
i broja obrtaja vodeeg vretena stola glodalice nv, koja se moe izraziti na sledei nain:
n p nv
z1 z 3 1 nv k

z2 z4 z
z
U tom sluaju uz uslov da je:

s v nv h n p
np
nv
sv
h
prenosni odnos izmenljivih zupanika podeonog aparata je:
80
np
nv
sv
z
h
odnosno za dozvoljenu greku:

k max
sv
5
z
40 8,19672
hmin
24,40
k min
sv
5
z
40 8,16326
hmax
24,50
Kombinovanjem raspoloivih izmenljivih zupanika potrebno je pronai koja kombinacija

zupanika daje prenosni odnos u granicama tolerancije, a jedno od reenja je:
k
z1 z 3 64 86

8,19047
z 2 z 4 24 28
Broj obrtaja ruice podeonog aparata, za izradu druge zavojnice vretena sa dva poetka z' = 2,
iznosi:
nr
z 40
20 .
z 2
ZADATAK 2.
Na univerzalnoj glodalici, uz primenu podeonog aparata, izrauje se cilindrini zupanik sa
kosim zubima. Odrediti potrebne elemente, kako bi se sa zadatom tanou ova obrada mogla
izvriti i nacrtati kinematsku emu prenosa.
PODACI:
broj zuba zupanika zz = 36;
ugao nagiba zuba zupanika = 36 2';
normalni modul mn = 3 mm;
brojevi rupica na podeonoj ploi: 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 23, 27, 29, 31, 33, 37, 39, 41,
43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu zuba cilindrinog zupanika sa kosim zubima na
univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata, koja omoguuje sinhronizovano uzduno i
obrtno kretanje obratka, prikazana je na skici.
81
Ugao nagiba zuba zupanika, kako se vidi na skici, odreuje se na sledei nain:
tg
d o mn z z
h
cos h
pri emu je osnovni prenik cilindrinog zupanika sa kosim zubima:

do
mn z z
cos
Korak zavojnice zuba zupanika, prema tome je:

h
mn z z
sin

k
82
z1 z 3
z2 z4
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja obratka u steznoj glavi podeonog aparata np i
broja obrtaja vodeeg vretena stola glodalice nv, koja se moe izraziti na sledei nain:
n p nv
z1 z 3 1 nv k

z2 z4 z
z

s v nv h n p
np
nv
sv
h

k
np
nv
sv
sv z
z
sin
h
mn z z
odnosno za zadatu tanost:

k max
sv z
8 40
sin max
sin 36,033 0,55480
mn z z
3 36
k min
sv z
8 40
sin min
sin 35,966 0,55391
mn z z
3 36

k
z1 z 3 44 48
0,55462
z 2 z 4 56 68
Broj obrtaja ruice podeonog aparata, za izradu novog meuzublja zupanika sa brojem zuba z' =
zz = 36, iznosi:
nr
z 40
4
2
1
1
z 36
36
18
to znai da je potrebno obrnuti ruicu za jedan pun krug i 2 rupice na podeonoj ploi od 18
rupica.
ZADATAK 3.
Na univerzalnoj glodalici, uz primenu podeonog aparata, vri se izrada zupaste letve. Odrediti
izmenljive zupanike i broj obrtaja ruice podeonog aparata pod uslovom da tolerancija tanosti
izrade koraka zupaste letve bude 0,05 mm i nacrtati kinematsku emu prenosa.
PODACI:
normalni modul zupaste letve mn = 5 mm;
prenosni faktor punog prenosnika 1/ z= 1/40;
83
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu zupaste letve na univerzalnoj glodalici uz pomo
podeonog aparata, koja omoguuje uzduno pomeranje obratka za veliinu koraka zupaste
letve, prikazana je na skici.
Korak zupaste letve, prikazan na skici, odreuje se na sledei nain:
t mn 5 15,708 mm
da bi uz dozvoljenu greku izrade iznosio:

t max t 0,05 15,708 0,05 15,758 mm
t min t 0,05 15,708 0,05 15,658 mm

84
z1 z 3
z2 z4
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja ruice podeonog aparata nr i broja obrtaja
vodeeg vretena stola glodalice nv, koja se moe izraziti na sledei nain:
n r nv
z1 z 3
z nv k z
z2 z4

s v nv t n v
t
sv

k
n s
nr
r v
nv z
tz
Ako se za broj obrtaja ruice podeonog aparata, koji se prema preporukama uzima da je ceo broj
od 510, uzme da je:
nr = 10
prenosni odnos izmenljivih zupanika za zadatu toleranciju tanosti izrade, prema tome je:
k max
nr s v
10 8
0,12773
t min z 15,658 40
k min
nr s v
10 8
0,12692
t max z 15,758 40

k
z1 z 3 28 39
0,12698
z 2 z 4 86 100
ZADATAK 4.
Na ploastom obratku bue se 5 otvora 3 mm, meusobnog rastojanja kako je prikazano na
skici, na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata.
ODREDITI:
izmenljive zupanike podeonog aparata;

PODACI:
85

43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
REENJE:
Kinematska ema prenosnika za izradu otvora na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog
aparata, koja omoguuje uzduno pomeranje obratka kako bi se ostvarila traena meusobna
rastojanja izmeu otvora, prikazana je na skici.
Da bi se moglo izvriti tano pomeranje radnog stola maine, za traena meusobna rastojanja
izmeu otvora na obratku, usvaja se da jedinica pomeranja, odnosno korak bude t = 0,01 mm,
jer e dimenzije koje treba ostvariti biti celobrojni umnoci jedininog pomeranja.
86
z1 z 3
z2 z4
odreuju se iz kinematske veze izmeu broja obrtaja ruice podeonog aparata nr i broja obrtaja
vodeeg vretena stola glodalice nv, koja se moe izraziti na sledei nain:
z z
n r nv 1 3 z nv k z
z2 z4
s v nv t n v
t
sv

n s
n
k r r v
nv z
tz
Ako se za broj obrtaja ruice podeonog aparata, za jedinino pomeranje od t = 0,01 mm, kao
najpogodnija izabere podeona ploa sa 47 rupica (pomeranje ruice podeonog aparata za jednu
rupicu na podeonoj ploi od 47 dae pomeranje stola od 0,01 mm):
n r (0,01)
1
47
prenosni odnos izmenljivih zupanika, prema tome je:

1
6
n r (0,01) s v
100 6
k
47
tz
0,01 40 47 40

zupanika daje gornji prenosni odnos, a jedno od reenja je:
z z
30 32
k 1 3
z 2 z 4 47 64
Brojevi obrtaja ruice podeonog aparata, da bi se izvrilo pomeranje stola za traena meusobna
rastojanja izmeu otvora na obratku, odreuju se na sledei nain:
1
26
17
47
47
1
18
n r (6,76) 676 n r (0,01) 676
14
47
47
1
16
n r (5,33) 533 n r (0,01) 533
11
47
47
1
36
n r (7,41) 741 n r (0,01) 741
15
47
47
n r (8,25) 825 n r (0,01) 825

87
ZADATAK 1.
Ploa od ugljeninog elika Rm = 65107 N/m2, dimenzija 3009560 mm, grubo se poravnava na
univerzalnoj glodalici pomou valjastog glodala 80100 mm.
ODREDITI:
postojanost alata;
broj komada koji se obradi za jedan sat rada maine;
maksimalnu radijalnu silu koja optereuje vratilo glodala.
PODACI:
brzina rezanja 0,8 m/s;
pomak po zubu 0,15 mm/z;
broj zuba glodala 8;
ugao zavojnice zuba glodala 24;
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno iznosi 1,5 min/kom.
ZADATAK 2.
Na horizontalnoj glodalici, valjasto-eonim glodalom 100110 mm, grubo se poravnava
pravougaona ploa od LG HB = 200, dimenzija 600200400,05 mm.
Odrediti, pod uslovom da dozvoljeni ugib (deformacija) vratila glodala pri obradi ne bude vei
od zadate tolerancije:
merodavni reim obrade,
apsorbovanu snagu;
koliinu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
postojanost glodala 400 min;
duina vratila glodala 340 mm.
pomono vreme 4 min.
ZADATAK 3.
Odrediti postojanost reznog alata, koji e omoguiti da se na horizontalnoj glodalici, valjastim
glodalom 100 mm, obradi 50 radnih predmeta. Na osnovu izraunate postojanosti odrediti
kompletan reim obrade.
PODACI:
materijal obradka LG HB = 220;
88

dubina glodanja 5 mm;
povrina koja se obrauje 20080 mm.
ZADATAK 4.
Na vertikalnoj glodalici sa pravougaonim stolom, pomou glave za glodanje, vri se grubo
glodanje jednog do drugog poreanih radnih predmeta 400100 mm.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u kg/as;
apsorbovanu snagu rezanja.
PODACI:
materijal obratka ugljenini elik Rm = 70107 N/m2, HB = 170 i 0,4 % C;
prenik glave za glodanje 500 mm;
broj zuba glave za glodanje 24;
duina radnog stola glodalice 2,2 m;
pomono vreme 5 min/stolu.
ZADATAK 5.
Pravougaona ploa od LG HB = 180, dimenzija 50019550 mm, grubo se poravnava na
vertikalnoj glodalici pomou glave za glodanje 200 mm.
ODREDITI:
postojanost alata;
PODACI:
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine 0,7.
89
ZADATAK 6.
Na vertikalnoj glodalici , pomou glave za glodanje 200 mm, vri se poravnavanje obe eone
povrine cilindrinih radnih predmeta dimenzija 12065 mm.
Odrediti, pod uslovom da se glodalo zatupi posle 100 obraenih radnih predmeta:
PODACI:
pomak po zubu 0.2 mm/z.
ZADATAK 7.
Na vertikalnoj glodalici sa okretnim stolom vri se grubo glodanje, pomou glave za glodanje
400 mm, jednog do drugog poreanih prstenastih radnih predmeta spoljanjeg prenika 210
mm, unutranjeg prenika 140 mm i debljine 50 mm.
ODREDITI:
koliinu skinute strugotine u kg/as.
PODACI:
materijal obradka LG HB = 180;
dubina glodanja 5 mm;
irina pojasa habanja 1 mm;
spoljanji prenik radnog stola glodalice 1600 mm;
pomono vreme je iste vrednosti kao glavno vreme;
koeficijent korisnog dejstva prenosnika maine 0,7.
ZADATAK 8.
Na univerzalnoj glodalici, uz primenu podeonog aparata, izrauje se cilindrini zupanika sa
pravim zubima.
ODREDITI:
90

PODACI:
broj zuba zupanika 89;
43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
ZADATAK 9.
Na obratku 100 mm, na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata, potrebno je izraditi
tri zavojna ljeba koji su pomereni jedan u odnosu na drugi za 111 20', 77 i 159 40'.
ODREDITI:
PODACI:
ugao zavojnice 23 3';
korak vodeeg vretena stola glodalice 5 mm;
prenosni faktor punog prenosnika 1/40;
43, 47, 49;
64, 68, 72, 76, 86, 96, 100.
ZADATAK 10.
Na cilindrinom obratku, potrebno je na univerzalnoj glodalici uz pomo podeonog aparata,
na krugu 80 mm izbuiti 6 otvora 5 mm, na meusobnom rastojanju 0, 25 48', 54 18',
42 54', 65 6' i 36 36'.
ODREDITI:
PODACI:
prenosni faktor punog prenosnika 1/60;
91
43, 47, 49.
92
5. OBRADA RENDISANJEM
5.1. Kratkohode rendisaljke

ZADATAK 1.
Na kratkohodnoj rendisaljci, u jednom prolazu, obrauje se obradak dimenzija obraivane
povrine 300200 mm.
ODREDITI:
masu skinute strugotine u jedinici vremena.
PODACI:
materijal alata B;
pomak s = 1 mm/hod;
odnos povratne i radne brzine rendisanja av = 3;
pomono vreme obrade tp = 2,5 min;
REENJE:
Snaga pogonskog elektromotora maine odreuje se iz sledeeg izraza:
PM
Fv v
Fv C k a x1 s y1
dok je brzina rezanja (radnog hoda):
v nL L
1 av
av
C k a x1 s y1 n L L (1 av )
PM
av
Radni hod alata iz prethodne jednaine (videti skicu) iznosi:
L l 2 l 300 2 5 310 mm
Broj dvostrukih hodova izraunava se s obzirom na potpuno iskorienje postojanosti alata i to

na sledei nain:
av
nL
v
L (1 a v )
gde je brzina rezanja slina struganju:
C 'v
0,75 C
m T x y v m T
x
y
a s
a s
tako da je:
nL
av
0,75 C
x y v m T
L (1 av ) a s
3
0,75 0,010395
1 1 1,0325
0,31 (1 3) 0,005 0,16 0,0010,38
0,628 hod/s
94
Konstanta i eksponenti vezani za brzinu rezanja su:
C v 0,010395
x 0,16
y 0,38
iz tab. S-7. za LG HB = 160, a > 1 mm i s 0,72 mm/hod

= 1
m = 1
livenog gvoa):
T
3600 9 3600
1,0325
T
45 60
Snaga pogonskog elektromotora maine, konano je:

PM
C k a x1 s y1 n L L (1 av )
av
1,5645 188 0,0051 0,0010, 73 0,628 0,31 (1 3)
1748 W
0,75 3
gde su konstanta i eksponenti iz izraza za glavni otpor rezanja sledei:
C k 1,5645 10 8
x1 1,0
y1 0,73
iz tab. S-13. za LG HB = 180
Masa skinute strugotine u jedinici vremena iznosi:

Ms
ms
ms
2,22
4,58 10 3 kg/s
tk
t g t p 334,4 150
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade, shodno prikazanoj skici je:

tg i
Ba
b 2 b
0,2 2 0,005
i
1
334,4 s
s nL
s nL
0,001 0,628

m s Ap a m 0,3 0,2 0,005 7400 2,22 kg
95
pri emu je m = 7400 kg/m3 specifina gustina materijala uzeta iz tab. O-1. za liveno gvoe.
5.2. Dugohode rendisaljke

ZADATAK 1.
Na dugohodnoj rendisaljci vri se poravnavanje etiri uzdune povrine obratka dimenzija
160160800 mm.
ODREDITI:
postojanost alata;
PODACI:
materijal alata B;
pomak s = 2 mm/hod;
odnos povratne i radne brzine rendisanja av = 1,5;
REENJE:
Merodavni reim obrade, kod dugohodne rendisaljke, pored zadatog pomaka ini jo dubina
rezanja i broj duplih hodova nosaa radnog predmeta.
Dubina rezanja, iz tab. G-1 za dimenzija obratka LBH = 800160160 mm, jednaka je
dodatku za grubo glodanje:
a = = 5,3 mm
Broj dvostrukih hodova odreuje se na osnovu maksimalne iskorienosti snage pogonskog
PM
Fv v
Fv C k a x1 s y1
dok je brzina rezanja (radnog hoda):
96
v nL L
1 av
av
tako da je broj dvostrukih hodova:

nL
PM av
C k a s y1 L (1 av )
x1
3500 0,7 1,5

0,1 hod/s
4,356 10 0,00531 0,002 0, 78 0,81 (1 1,5)
8
Radni hod alata iz prethodne jednaine (videti skicu) iznosi:

L l 2 l 800 2 5 810 mm
dok su konstanta i eksponenti iz izraza za glavni otpor rezanja sledei:
C k 4,356 108
x1 1
y1 0,78
Postojanost alata odreuje se tako to se iz prethodno odreenog broja dvostrukih hodova odredi
brzina rezanja:
v nL L
1 av
1 1,5
0,1 0,81
0,135 m/s
av
1,5
Odreena brzina rezanja izjednai se sa brzinom rezanja izvedenom za struganje:
C' v
0,75 C
m T x y v m T
x
y
a s
a s

97
3600
T
tako da je postojanost alata:

0,75 C v m
T 3600
vax sy
0,75 0,000937 1 1
0,135 0,00530, 24 0,002 0, 63
3600
2160 s
C v 0,000937
x 0,24
y 0,63
z6
iz tab. S-7. za CrNi Rm = 70107 N/m2, a > 1 mm i s 0,4 mm/o

= 1
m = 1
Glavno vreme obrade, shodno prikazanoj skici je:
tg i
Ba
b 2 b
0,16 2 0,005
i
4
3400 s
s nL
s nL
0,002 0,1
gde je i = 4 broj prolaza (obrauju se etiri uzdune povrine obratka), a b = 5 mm

konstruktivno izabran dodatak za ulaz/izlaz alata tokom obrade.

ZADATAK 1.
Odrediti najveu dubinu rezanja i broj duplih hodova koji njoj odgovara pri poravnavanju obratka
od LG HB = 180, dimenzija obraivane povrine 40060 mm.
PODACI:
materijala alata B;
napadni ugao seiva alata 45;
pomak 1,6 mm/hod;
odnos povratne i radne brzine rendisanja 1,5;
98

ZADATAK 2.
Nai dimenzije poprenog preseka drke noa, kao i merodavni reim obrade, za sluaj grube
horizontalne obrade na dugohodnoj rendisaljci radnog predmeta dimenzija obraivane povrine
801000 mm pri potpunom iskorienju snaga pogonskog elektromotora maine i postojanosti
alata. Popreni presek drke noa je pravougaoni standardni presek, a prepust noa je jednak
visini noa.
PODACI:
materijal alata B;
odnos povratne i radne brzine rendisanja 2;
99
6. OBRADA BRUENJEM
6.1. Brusilice za kruno bruenje

ZADATAK 1.
Odrediti merodavni reim obrade, glavno vreme obrade i apsorbovanu snagu pri finom bruenju
u iljcima obratka 20+0,01200 mm, od kaljenog elika HB = 400, tocilom 30030 mm, pod
uslovom da dimenzije obratka budu u okviru zadate tolerancije.
REENJE:
Elementi reima obrade odreuju se pod uslovom da greka, koja nastaje usled deformacije
obratka tokom obrade, bude u granicama zadate tolerancije.
Prema planu obrade prikazanom na skici, sledi da maksimalni ugib obratka u toku obrade moe
biti:
f max
T 0,01
0,005 mm
2
2
gde je T irina tolerancijskog polja.

Iz izraza za maksimalni ugib obratka u toku obrade:
f max
Fpm l 3
48 E I
moe se izraunati maksimalna dozvoljena srednja sila prodiranja:

F pm
48 E I f max 48 210 10 9 7,85 10 9 0,005 10 3
49,4 N
l3
0,2 3
pri emu je moment inercije poprenog preseka obratka:

I
Dp
64
0,02 4
7,85 10 9 m 4
64
a modul elastinosti materijala obratka iz tab. O-1. za elik:

E = 210 109 N/m2
Na osnovu odreene srednje sile prodiranja, iz njenog odnosa prema srednjoj sili na obimu
tocila, koji je prema preporukama iz tab. BR-6.:
F pm
1,65
Fvm
moe se odrediti srednja sila na obimu tocila:

Fvm
F pm
1,65
49,4
29,94 N
1,65
Pri tome je iz tab. BR-7. za fino spoljanje bruenje elika usvojena dubina rezanja:
a = 0,01 mm
a iz tab. BR-9. za fino bruenje usvojen aksijalni pomak:
1 1
1 1
B 30 7,5 10 9,5 mm/o
4 3
4 3
sa
s tim da je pri usvajanju prethodnih vrednosti voeno rauna da se iste poklapaju sa vrednostima
datim u tab. BR-6.
Na osnovu prethodno izraunate srednje sile na obimu, sada se iz Kurrein-ovog obrasca:
Fvm 16,68 10 6 6 HB Am0 ,65
moe izraunati srednja povrina preseka reueg sloja:
Fvm
Am
6 6
16,68 10 HB
1
0 , 65
29,94
6 6
16,68 10 400
1
0 , 65
3,125 10 -10 m 2
Kako je sa druge strane, srednja povrina preseka reueg sloja:
102
Am
vp
vt
sa a
najpovoljnije je iz prethodnog izraza izraunati brzinu obratka, odnosno broj obrtaja obratka:
vp
np
Am vt
3,125 10 -10 35
0,115 m/s
sa a
0,0095 0,01 10 3
vp
Dp
0,115
1,83 o/s
0,02
Prethodno je brzina rezanja usvojena na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za spoljanje bruenje
elika:
vt = 35 m/s
tako da je broj obrtaja tocila:
nt
vt
35
37,13 o/s
Dt 0,3
Da bi se odreeni reim obrade usvojio kao merodavan, potrebno je jo proveriti da li je

izraunata brzina obratka u okviru, tj. blizu preporuenih vrednosti:
vp
C
a ( Dt D p )
Dt D p
0,0030 0,0038
0,01 10 3 (0,3 0,02)
0,3 0,02
0,13 0,16 m/s
gde je konstanta C = 0,00300,0038 uzeta iz tab. BR-8. za obradu kaljenog elika.

Glavno vreme obrade za spoljanje kruno bruenje rauna se na osnovu sledeeg obrasca:
tg i
Lk
0,233 1,5
3
60,3 s
n p sa
1,83 0,0095
U prethodnom izrazu je broj prolaza:

i
3f
0,06
3
2 a 2 0,01
gde je dodatak za finu obradu bruenjem:

3 f 0,2 3 0,2 0,3 0,06 mm
jer je ukupni dodatak za bruenje odreen iz tab. BR-1., za dimenzije obratka 20200 mm:
3 = 0,3 mm
dok je hod tocila u toku obrade L (videti skicu) odreen na sledei nain:
103

L l B 2l 200 30 2 1,5 233 mm
Korisna snaga bruenja je:

PK Fvm vt 29,94 35 1050 W
ZADATAK 2.
Na obratku od kaljenog elika HB = 350 bruenjem se obrauje otvor 120 mm na duinu 100
mm.
ODREDITI:
kapacitet maine u kom/as.
PODACI:
dimenzije tocila 8050 mm;
pomono vreme obrade tp = 1,5 min.
REENJE:
Ukupni dodatak za unutranje bruenjem odreuje se iz tab. BR-2., za dimenzije obratka
120100 mm, i iznosi:
3 = 0,4 mm
tako da su dodaci za grubo i fino bruenje:
3 g 0,8 3 0,4 0,8 0,32 mm
3 f 0,2 3 0,2 0,4 0,08 mm
Dubina rezanja iz tab. BR-7. za unutranju obradu elika je:

ag = 0,02 mm
af = 0,005 mm
Broj prolaza, prema tome je:
ig
if
3g
0,32
8
2 a g 2 0,02
3f
2af
0,08
8
2 0,005
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za unutranje bruenje elika:

104
vt = 25 m/s
nt
vt
25
99,5 o/s
Dt 0,08
Brzina obratka je:

C
v pg
a g ( D p Dt )
Dt D p
C
a f ( D p Dt )
v pf
Dt D p
0,0034
0,37 m/s
0,02 10 3 (0,12 0,08)

0,08 0,12
0,0034
0,005 10 3 (0,12 0,08)
0,08 0,12
0,74 m/s

v pg
n pg
Dp
v pf
n pf
Dp
0,37
0,98 o/s
0,12
0,74
1,96 o/s
0,12
gde je konstanta C = 0,0034 uzeta iz tab. BR-8. za obradu kaljenog elika.

Aksijalni pomak se odreuje s obzirom na irinu tocila i snagu pogonskog elektromotora maine.
Aksijalni pomak s obzirom na irinu tocila odreuje se na osnovu preporuka iz tab. BR-9.:
2 3
2 3
B 50 33,3 37,5 mm/o
3 4
3 4
s ag
1 1
1 1
B 50 12,5 16,6 mm/o
4 3
4 3
s af
Aksijalni pomak s obzirom na potpuno iskorienje snage pogonskog elektromotora maine

odreuje se na sledei nain:
PM
s ag
16,68 10 6 6 HB vt0 ,35 (v pg a g ) 0 , 65
1
0 , 65
5000 0,75
6 6
16,68 10 350 25 0, 35 (0,37 0,02 10 3 ) 0 , 65
12,9 10 -3 m/o
1
0 , 65
105
PM
s af
1
0 , 65
16,68 10 6 6 HB v 0 ,35 (v a ) 0 ,65

t
pf
f
5000 0,75
6 6
16,68 10 350 25 0,35 (0,74 0,005 10 3 ) 0 ,65
1
0 , 65
25,9 10 m/o
-3
Kao merodavni pomaci usvajaju se:

sag = 12,9 mm/o
saf = 16,6 mm/o
Q
3600
3600
3600
15,8 15 kom/h
tk
t g t p 138,2 90
gde je glavno vreme obrade:

t g t gg t gf 99,7 38,5 138,2 s
t gg i g
Lk
0,105 1,5
8
99,7 s
n pg s ag
0,98 0,0129
t gf i f
Lk
0,105 1,5
8
38,5 s
n pf s af
1,96 0,0166
pri emu su hod alata u toku obrade L (videti skicu), kao i koeficijent troenja tocila k:
L l l 100 5 105 mm
k 1,2 1,7 1,5
6.2. Brusilice za ravno bruenje

106
ZADATAK 1.
Na brusilici za ravno bruenje, sa pravougaonim stolom duine Ls = 1,5 m,
vri se grubo i fino bruenje obe strane prstenastih obradaka spoljanjeg
prenika 160 mm, unutranjeg prenika 50 mm i debljine 50 mm,
lonastim tocilom 200 mm sa keramikim vezivnim sredstvom.
ODREDITI:
merodavni reim za grubu i finu obradu;
PODACI:
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno iznosi ti = 30 s/kom.
REENJE:
Plan obrade prstenastih obradaka, pri obradi lonastim tocilom na brusilici za ravno bruenje sa
pravougaonim stolom, prikazan je na skici:
Ukupni dodatak za ravno bruenje odreuje se iz tab. BR-4., za dimenzije obratka 15050 mm,
i iznosi:
3 = 0,4 mm
tako da su dodaci za grubo i fino bruenje:
3 g 0,8 3 0,8 0,4 0,32 mm
3 f 0,2 3 0,2 0,4 0,08 mm
Dubina rezanja iz tab. BR-7. za ravno bruenje je:

ag = 0,05 mm
af = 0,01 mm
Broj prolaza prema tome je:
107
ig
3 g 0,32
6,4 i g 7
ag
0,05
if
3 f 0,08
8
af
0,01
Da bi dubina rezanja za grubu obradu u svakom prolazu bila ista, sledi korekcija tabline
vrednosti, tako da je:
3g
ag
ig
0,32
0,046 mm
7
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za ravno bruenje LG sa tocilom od
silicijum karbida:
vt = 20 m/s
vt
20
31,83 o/s
Dt 0,2
nt
Brzina obratka za grubu i zavrnu obradu je:

C
v pg
ag
Dt
C
af
v pf
Dt
0,0025
0,046 10 3
0,2
0,0025
0,01 10 3
0,2
0,165 m/s
0,354 m/s
gde je konstanta C = 0,0025 uzeta iz tab. BR-8. za obradu livenog gvoa.

Q
3600
3600
3600
54,74 54 kom/h
tk
t g 1 t i
35,76 30
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade po komadu iznosi:

t g1
tg
N
321,86
35,76 s/kom
9
Pri tome je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto, uz obradu obe strane
obratka:
t g 2 t gg t gf 2 105 55,93 321,86 s
108
t gg i g
Lk
1,65 1,5
7
105 s
v pg
0,165
t gf i f
Lk
1,65 1,5
8
55,93 s
v pf
0,354
gde su hod alata u toku obrade L (videti skicu), kao i koeficijent troenja tocila k:
L N D p Dt 2 l 9 160 200 2 5 1650 mm
k 1,2 1,7 1,5
dok je maksimalni broj obradaka koji se istovremeno obrauje:

N
Ls
1500
9,37 9 kom.
Dp
160
ZADATAK 2.
Na brusilici za ravno bruenje sa okruglim stolom vri se grubo i fino bruenje obradaka
20060 mm pomou koturastog tocila 20050 mm.
ODREDITI:
PODACI:
materijal obratka: kaljeni elik;
prenik radnog stola brusilice D = 1500 mm;
pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno iznosi ti = 30 s/kom.
REENJE:
Plan obrade prstenastih obradaka, pri obradi
koturastim tocilom na brusilici za ravno bruenje sa
okruglim stolom, prikazan je na skici:
Ukupni dodatak za ravno bruenje odreuje se iz tab.
BR-4., za dimenzije obratka 20060 mm, i iznosi:
3 = 0,5 mm
tako da su dodaci za grubo i zavrno bruenje:
3 g 0,8 3 0,8 0,5 0,4 mm
3 f 0,2 3 0,2 0,5 0,1 mm
Dubina rezanja iz tab. BR-7. za ravno bruenje je:

109
ag = 0,05 mm
af = 0,01 mm
Broj prolaza prema tome je:
ig
3g
0,4
8
ag
0,05
if
3f
0,1
10
af
0,01
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za ravno bruenje elika:
vt = 35 m/s
vt
35
55,7 o/s
Dt 0,2
nt
Brzina obratka za grubu i finu obradu je:

v pg
ag
Dt
v pf
af
Dt
0,0034
0,05 10 3
0,2
0,0034
0,01 10 3
0,2
0,215 m/s
0,480 m/s

Broj obrtaja radnog stola za grubu i finu obradu, sada je:
n sg
n sf
v pg
Ds
v pf
Ds
v pg
(D Dp )
v pf
(D Dp )
0,215
0,0526 o/s
(1,5 0,2)
0,48
0,1175 o/s
(1,5 0,2)
Boni pomak tocila za grubu i finu obradu iz tab. BR-9. je:

1
1 1
B 50 5 mm/o
2
20
10
sb

Q
110
3600
3600
3600
4 kom/h
tk
t g1 t i
858,6 30
U gornjoj jednaini glavno vreme obrade po komadu iznosi:

t g1
tg
N
17173,7
858,6 s/kom
20
Pri tome je glavno vreme obrade svih obradaka postavljenih na sto:

t g t gg t gf 11863,1 5310,6 17173,7 s
t gg i g
Bt k
0,26 1,5
8
11863,1 s
sb nsg
0,005 0,0526
t gf i f
Bt k
0,26 1,5
10
5310,6 s
sb nsf
0,005 0,1175
gde je boni radni hod tocila Bt (videti skicu), kao i koeficijent troenja tocila k:
Bt D p B 2 b 200 50 2 5 260 mm
k 1,2 1,7 1,5
dok je maksimalni broj obradaka koji se istovremeno obrauje na obrtnom stolu maine:
N
( D D p ) 1500 200
Os
20,22 20 kom .
Dp
Dp
200
6.3. Brusilice bez iljaka

ZADATAK 1.
Na brusilici bez iljaka potrebno je grubim bruenjem obraditi glatku osovinicu 34100 mm, od
nekaljenog elika HB = 200.
ODREDITI:
otpore rezanja.
PODACI:
dimenzije radnog tocila 300100 mm;
dimenzije vodeeg tocila 200100 mm;
REENJE:
Ukupni dodatak bruenje odreuje se iz tab. BR-1., za dimenzije obratka 34100 mm, i iznosi:
3 = 0,3 mm
111
tako da je dodatak za grubo bruenje:

3 g 0,8 3 0,8 0,3 0,24 mm
Dubina rezanja po jednom obrtaju obratka, iz tab. BR-7. za grubo bruenje elika brusilicom bez
iljaka je:
a = 0,02 mm
Brzina radnog tocila usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za kruno bruenje elika:
vt = 30 m/s
tako da je broj obrtaja radnog tocila:
vt
30
31,8 o/s
Dt 0,3
nt
Brzina obratka, odnosno broj obrtaja obratka je:

C
vp
a ( Dt D p )
0,0054
0,02 10 3 (0,3 0,034)

0,3 0,034
Dt D p
np
vp
Dp
0,211 m/s
0,211
0,197 o/s
0,34
gde je konstanta C = 0,0054 uzeta iz tab. BR-8. za obradu nekaljenog elika.

Aksijalni pomak obratka, s obzirom na potpuno iskorienje snage pogonskog elektromotora
maine, izraunava se na sledei nain:
PM
sa
1
0 , 65
16,68 10 6 6 HB v 0 ,35 (v a ) 0 , 65
t
p
2000 0,8
1
0 , 65
6 6
0 , 35
(0,211 0,02 10 3 ) 0 , 65
16,68 10 200 30
6,4 10 3 m/o
Za tako izraunati aksijalni pomak, iz jednaine date u tab. BR-9.:

s a D p tg
moe se izraunati ugao nagiba vodeeg tocila:

tg
sa
0,0064
0,068
D p 0,034 0,88
3,89
gde je = 0,88 koeficijent klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila uzet iz tab. BR-9.
112
Kako je izraunati ugao nagiba vodeeg tocila u preporuenim granicama (1,56), odreeni
reim obrade usvaja se za merodavni.
Brzina vodeeg tocila, koristei prikazani plan brzina na
skici, iznosi:
vv
vp
cos
0,211
0,24 m/s
cos 3,89 0,88
tako da je broj obrtaja vodeeg tocila:

nv
vv
0,24
0,382 o/s
Dv 0,2
Srednja sila na obimu radnog tocila odreuje se na

sledei nain:
Fvm 16,68 10 6 6 HB Am0 , 65 16,68 10 6 6 200 9,002 10 -10
0 , 65
53,21 N
gde je srednja povrina reueg sloja:

Am
vp
vt
sa a
0,211
0,0064 0,02 10 3 9,002 10 -10 m 2
30
Srednja sila prodiranja odreuje se iz njenog odnosa prema srednjoj sili na obimu tocila, koji je
prema preporukama iz tab. BR-6. za sa = 6 mm/o i a = 0,02 mm:
F pm
Fvm
1,454
tako da je:
F pm 1,454 Fvm 1,454 53,21 77,36 N
ZADATAK 2.
Na brusilici bez iljaka vri se grubo bruenje glatke osovinice 1550 mm
od kaljenog elika.
Odrediti merodavan reim obrade, pod uslovom da kapacitet brusilice bude
Q = 350 kom/as.
PODACI:
dimenzije radnog tocila 300100 mm;
dimenzije vodeeg tocila 200100 mm;
tocila su od korunda sa keramikim vezivnim sredstvima.
REENJE:
113
Na osnovu zadatog kapaciteta maine odreuje se prvo glavno vreme

obrade, a potom na osnovu njega merodavni reim obrade.
Iz kapaciteta maine:
Q
3600
tk
ako se za brusilicu bez iljaka uzme da je tk tg dobija se da je glavno vreme obrade:

tg
3600 3600
10,28 s
Q
350
Sa druge strane glavno vreme obrade na brusilici bez iljaka se izraava kao:
tg
Lk
va
tako da je brzina aksijalnog pomeranja obratka:

va
L k 0,05 1,5
0,0073 m/s
tg
10,28
U gornjoj jednaini, s obzirom da obraci ulaze u obradu jedan za drugi, tj. ne postoje dodaci za
obradu (ulaz i izlaz alata), uzima se da je L = l = 50 mm. Za koeficijent troenja tocila uzima se
srednja preporuena vrednost k = (1,2-1,7) = 1,5.
Merodavni reim obrade, dobija se korienjem preporuenih vrednosti uz zadovoljenje
izraunate brzine aksijalnog pomeranja obratka.
Ukupni dodatak za bruenje odreuje se iz tab. BR-1., za dimenzije obratka 1550 mm, i
iznosi:
3 = 0,2 mm
tako da je dodatak za grubo bruenje:
3 g 0,8 3 0,8 0,2 0,16 mm
Dubina rezanja po jednom obrtaju obratka, iz tab. BR-7. za grubo bruenje elika brusilicom bez
iljaka je:
a = 0,02 mm
Brzina radnog tocila usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5. za kruno bruenje elika
tocilom od korunda sa keramikim vezivnim sredstvom:
vt = 35 m/s
tako da je broj obrtaja radnog tocila:
nt
114
vt
35
37,13 o/s
Dt 0,3
Brzina obratka, koristei prikazani plan brzina na skici, iznosi:

vp
va
0,0073
0,079 m/s
tg 0,88 tg 6

np
vp
Dp
0,079
1,68 o/s
0,015
gde je su iz tab. BR-9. usvojeni da je koeficijent

klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila = 0,88 i
ugao nagiba vodeeg tocila = 6.
Da bi se odreena brzina obratka mogla usvojiti kao
merodavna, potrebno je proveriti da li je izraunata
brzina u okviru, tj. blizu preporuenih vrednosti:
vp
C
a ( Dt D p )
Dt D p
0,0030 0,0038
0,02 10 3 (0,3 0,015)
0,3 0,015
0,08 0,1 m/s
gde je konstanta C = 0,00300,0038 uzeta iz tab. BR-8. za obradu kaljenog elika.

Aksijalni pomak odreuje se iz prethodno odreene brzine aksijalnog pomeranja
obratka i broja obrtaja obratka, tj. iz:
va sa n p
tako da je:
sa
v a 0,0073
4,345 10 3 m/o
np
1,68
Na kraju jo se mora odrediti brzina, odnosno broj obrtaja vodeeg tocila:

vp
0,079
0,09 m/s
cos 0,88 cos 6
vv
0,09
nv
0,143 o/s
Dv 0,2
vv
6.4. Radijalne brusilice

ZADATAK 1.
Na osovini od kaljenog elika, radijalnim bruenje vri se gruba obrada rukavca 40h7 mm,
irine 40 mm.
Odrediti merodavni reim obrade pod uslovom da kapacitet maine iznosi Q = 25 kom/as.
115
PODACI:
dodatak za grubu obradu bruenjem 3g = 0,2 mm;
pomono i izgubljeno vreme obrade ti = 2 min/kom.
REENJE:
Na osnovu zadatog kapaciteta maine odreuje se prvo glavno vreme
obrade, a potom na osnovu njega merodavni reim obrade.
Iz kapaciteta maine:
Q
3600
3600
tk
t g t i
glavno vreme obrade iznosi:

tg
3600
3600
t i
120 24 s
Q
25
Sa druge strane glavno vreme obrade na radijalnoj brusilici se izraava kao:

tg
Lk
sr n p
tako da je brzina primicanja tocila obratku:

sr n p
L k 0,2 10 3 1,5
0.0125 10 3 m/s
tg
24
U gornjoj jednaini hod tocila u toku obrade L (videti skicu) i koeficijent troenja tocila k su:
1
1
3 g l 0,2 0,1 0,2 mm
2
2
k (1,2 1,7) 1,5
Merodavni reim obrade, sada se dobija korienjem preporuenih vrednosti uz zadovoljenje

izraunate brzine primicanja tocila obratku srnp.
116
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. BR-5., za kruno spoljanje bruenje elika:
vt = 35 m/s
nt
vt
35
55,7 o/s
Dt 0,2
Dalje se iz izraza za brzinu obratka:

vp
C
s r ( Dt D p )
Dp n p
Dt D p
izrazi broj obrtaja obratka:

C
np
s r ( Dt D p ) D p
Dt
C
Dp
Dp
s r 1
Dt
U gornjoj jednaini vano je uoiti da se kod radijalnog bruenja dubina rezanja po jednom
obrtaju obratka izjednaava sa radijalnim pomakom, odnosno da je a = sr.
Ako se iz izraunate brzine primicanja tocila obratku izrazi broj obrtaja obratka:
np
0.0125 10 3
o/s
sr
i potom zameni u prethodnu jednainu dobija se da je radijalni pomak:
117

0,0125 10 3 (1 Dr Dt ) Dr
sr
0,0125 10 (1 0,04 0,2) 0,04
0
,
0034
6,403 10 -6 m/o

Brzina i broj obrtaja obratka, prema tome je:
vp
s r ( Dt D p )
Dt D p
np
vp
Dp
0,0034
6,403 10 6 (0,2 0,04)
0,2 0,04
0,245 m/s
0,245
1,95 o/s
0,04

ZADATAK 1.
Na brusilici za kruno bruenje, grubo i fino se obrauje obradak od kaljenog elika HB = 350,
prenika 46 mm i duine obrade 100 mm.
ODREDITI:
PODACI:
ZADATAK 2.
Za radni predmet od kaljenog elika tvrdoe HB = 500, dimenzija 12300 mm, odrediti
najvee odstupanje od idealnog geometrijskog oblika, koje nastaje pri finoj obradi bruenjem u
iljcima tocilom 30030 mm.
ZADATAK 3.
118
Na brusilici za ravno bruenje, sa okruglim stolom, vri se grubo i fino bruenje radnih predmeta
20060 mm lonastim tocilom 250 mm.
ODREDITI:
merodavni reim za grubu i finu obradu;
PODACI:
materijal obratka kaljeni elik;
spoljanji prenik radnog stola brusilice 1500 mm;
pomono, izgubljeno i meuvreme vreme zajedno iznosi 30 s/kom.
ZADATAK 4.
Na brusilici za ravno bruenje, sa pravougaonim stolom duine 1500 mm, vri se koturastim
tocilom 25050 mm grubo i fino bruenje jednog do drugog poreanih prstenastih radnih
predmeta spoljanjeg prenika 200 mm, unutranjeg prenika 125 mm i debljine 50 mm.
ODREDITI:
PODACI:
materijal obratka LG;
pomono, izgubljeno i meuvreme vremena obrade zajedno iznosi 120 s/stolu.
ZADATAK 5.
Na brusilici bez iljaka vri se grubo bruenje glatke osovinice 1660 mm od kaljenog elika.
Dimenzije radnog tocila su 300100 mm, vodeeg tocila 200100 mm i tocila su od korunda
sa keramikim vezivnim sredstvom.
ODREDITI:
kapacitet maine u kom/as;
ugao ulaznog konusa tocila.
ZADATAK 6.
Na brusilici bez iljaka vri se fino bruenje glatke osovinice 10150 mm od kaljenog elika.
Dimenzije radnog tocila su 300100 mm, a vodeeg tocila 200100 mm. Odrediti
merodavni reim obrade, pod uslovom da glavno vreme obrade bude 10 sekundi.
ZADATAK 7.
Na brusilici bez iljaka vri se gruba obrada osovinice 3490 mm od nekaljenog elika HB
200.
119
Odrediti potrebnu snagu pogonskog elektromotora maine, pod uslovom da se obezbedi

kapacitet brusilice od 450 kom/as.
PODACI :
dimenzije radnog tocila 300 140;
dimenzije vodeeg tocila 200 140;
tocila su od korunda sa keramikim vezivnim sredstvom;
ZADATAK 8.
Na osovini od kaljenog elika HB = 580, radijalnim bruenjem vri se obrada rukavca 40h7,
irine 40 mm.
ODREDITI :
PODACI:
radijalno pomeranje tocila
0,005 mm/o za grubo bruenje
0,001 mm/o za fino bruenje;
120
7. OBRADA PROVLAENJEM
7.1. Maine za unutranje provlaenje

ZADATAK 1.
Iz otvora 30 mm provlai se jednakostranini trougaoni oblik stranice a = 52,5 mm u obratku
od elinog liva, debljine l = 60 mm.
Pokazati mogue naine provlaenja ovog profila i za iste odrediti:
duinu reznog dela provlakaa;
najveu silu provlaenja.
Na osnovu izraunatih parametara odabrati najpovoljniji nain provlaenja.
REENJE:
Mogue naine provlaenja zadatog profila definiu konstruktivno izabrani oblici zuba za grubu
i zavrnu obradu. Za posmatrani sluaj obrade izdvajaju se tri varijante oblika zuba. U prvoj svi
zubi su trouglastog oblika, u drugoj su krunog oblika, a u treoj predstavljaju odgovarajuu
kombinaciju.
Varijanta I
U ovoj varijanti svi zubi (za grubu i finu obradu)

imaju oblik krajnjeg profila, odnosno trougla,
kako je prikazano na skici.
Ukupni dodatak za obradu, kako se vidi na skici,
odreuje se na sledei nain:
d
a
d
x sin 30
sin 30
2
2
2 cos 30
52,5
30
sin 30 7,65 mm
2
2 cos 30
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu

i finu obradu:
g 0,9 0,9 7,65 6,885 mm
f 0,1 0,1 7,65 0,765 mm
Dubina rezanja po jednom zubu prema preporuci iz tab. P-1. je:

a g 0,25 mm
a f 0,1 mm
Maksimalna glavna sila rezanja sada je:

Fv max K p k v A1 max z z 1,3 90 10 7 39,4 10 6 5 230490 N
U gornjoj jednaini, maksimalni presek strugotine po jednom zubu javlja se na kraju grube
obrade i priblino iznosi:
A1 max g 3 a a g 3 0,0525 0,00025 39,4 10 6 m 2
broj zuba u zahvatu je:

l
l
e 47,43 62,6 10 3 l
0,06
3,91 5,16 z 5
47,43 62,6 10 3 0,06
zz
dok su: Kp = (1,11,3) = 1,3 - korektivni faktor specifinosti provlaenja i

kv = 90107 N/m2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi elinog liva za

maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
Duina reznog dela provlakaa odreuje se na sledei nain:
LR z g z f z k t 28 8 4 0,012 0,48 mm
U prethodnoj jednaini broj zuba provlakaa za grubu i finu obradu, kao i za kalibriranje iznosi:
zg
g 6,885
27,54 z g 28
ag
0,25
zf
f 0,765
7,65 z f 8
af
0,1
z k ( 4 6) z k 4
dok je stvarni korak zuba provlakaa:

t
l
0,06
3
12 10 m .
zz
5
Varijanta II
122
U ovoj varijanti svi zubi (za grubu i finu obradu) imaju oblik poetnog profila, odnosno kruga,
kako je prikazano na skici.
Ukupni dodatak za obradu, kako se vidi na skici, odreuje se na sledei nain:
d
a
d

2 2 cos 30 2
52,5
30
15,31 mm
2
2 cos 30
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu obradu:

g 0,9 0,9 15,31 13,78 mm
f 0,1 0,1 15,31 1,53 mm

a g 0,25 mm
a f 0,1 mm
Maksimalna glavna sila rezanja sada je:

Fv max K p k v A1 max z z 1,3 90 10 7 23,8 10 6 5 139230 N
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu javlja se na
poslednjem zubu koji ima pun krug grube obrade, tj. na preniku upisanog kruga u trougao i
iznosi:
A1max g Dg max a g 2 x sin 30 a g 2

sin 30 a g
2 cos 30
6
2
a tg 30 a g 52,5 tg 30 0,00025 23,8 10 m

l
l
t 47,43 62,6 10 3 l
0,06
3,91 5,16 z z 5
47,43 62,6 10 3 0,06
zz

kv = 90107 N/m2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi elinog liva za

maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
LR z g z f z k t 56 16 4 0,012 0,912 m
U prethodnoj jednaini broj zuba provlakaa za grubu i zavrnu obradu, kao i za kalibriranje
iznosi:
123
zg
g 13,78
55,12 z g 56
ag
0,25
zf
f 1,531
15,31 z f 16
af
0,1
z k (4 6) z k 4

t
l
0,06
3
12 10 m .
zz
5
Varijanta III
U ovoj varijanti zubi za grubu obradu su kruni,

dok zubi za finu obradu imaju oblik krajnjeg
profila, odnosno trougla, kako je prikazano na
skici.
Dodaci za grubu i finu obradu, shodno
preporukama i skici, su:
d
a
d
g 0,9 x 0,9

2
2
2 cos 30
52,5
30
0,9
13,78 mm
2
2 cos 30
d
a
d
f 0,1 x sin 30 0,1

sin 30
2
2
2 cos 30
52,5
30
0,1
sin 30 0,76 mm
2
2 cos 30

a g 0,25 mm
a f 0,1 mm
Maksimalna glavna sila rezanja u toku obrade izraunava se za grubu i finu obradu, s obzirom da
se u ovoj varijanti bez prethodne provere ne moe sa potpunom sigurnou znati gde je vea sila:
Fv max g K p k vg A1 max g z z 1,3 90 10 7 22,6 10 6 5 132210 N
Fv max f K p k vf A1 max f z z 1,3 120 10 7 15,7 10 6 5 122460 N

124
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina poprenog preseka reueg sloja po jednom zubu za
grubu obradu javlja se na poslednjem zubu koji ima pun krug grube obrade, a pri zavrnoj obradi
na zadnjem zubu zavrne obrade i iznosi:
A1max g Dg max a g 2 x sin 30 f a g
sin 30 f a g a tg 30 2 f a g
cos
30
52,5 tg 30 2 0,76 0,00025 22,6 10 6 m 2

2
A1max f 3 a a f 3 0,0525 0,0001 15,7 10 6 m 2

l
l
t 47,43 62,6 10 3 l
0,06
3,91 5,16 z z 5
47,43 62,6 10 3 0,06
zz
dok su: Kp = (1,11,3) = 1,3 - korektivni faktor specifinosti provlaenja,

kvg = 90107 N/m2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi elinog liva za veu
povrinu preseka reueg sloja i
7
2
kvf = 12010 N/m - specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi elinog liva za
manju povrinu preseka reueg sloja.
LR z g z f z k t 56 8 4 0,012 0,816 m
zg
g 13,78
55,12 z g 56
ag
0,25
zf
f
0,76
7,6 z f 8
af
0,1
z k (4 6) z k 4

t
l
0,06
3
12 10 m .
zz
5
Izbor najpovoljnije varijante obrade nije jednoznaan i zavisi pre svega od postavljenih
tehnolokih kriterijuma koje je potrebno zadovoljiti:
varijanta I obezbeuje visok kvalitet obraene povrine, provlaka ima najmanju duinu
reznog dela to daje minimalno glavno vreme obrade, ali je izrada provlakaa sloena i
pri obradi se ostvaruje najvea glavna sila rezanja;
125
varijanta II odlikuje se jednostavnom izradom provlakaa, ali se dobija loiji kvalitet

obraene povrine, najvea duinu reznog dela provlakaa i velika glavna sila rezanja;
varijanta III obezbeuje visok kvalitet obraene povrine, odlikuje se srednjim nivoom
sloenosti izrade provlakaa, ali je velika duinu reznog dela provlakaa i glavna sila
rezanja, mada neto manja nego u varijanti II.
ZADATAK 2.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje vri se provlaenje estougaonog otvora stranice
b = 15 mm iz krunog otvora prenika d = 25 mm.
ODREDITI:
duinu reznog dela provlakaa.
PODACI:
materijal obratka: mesing;
debljina obratka l = 25 mm;
maksimalna vuna sila maine Fmax = 50
kN
dodatak za finu obradu f = 0,25 mm.
REENJE:
Plan obrade unutranjeg provlaenja estougaonog
otvora, odnosno oblik zuba, prikazan je na sledeoj
skici. Dodatak za grubu obradu, shodno zadatom
dodatku za finu obradu i skici, iznosi:
f
d
2 cos 30
25
0,25
15
2,21 mm
2 cos 30
g b
Dubina rezanja po jednom zubu odreuje se s obzirom na potpuno iskorienje maksimalne

vune sile maine, koristei izraz za maksimalnu glavnu silu rezanja:
Fmax Fv max K p k v A1 max z z
gde je broj zuba u zahvatu:

l
l
t 47,43 62,6 10 3 l
0,025
2,52 3,33 z z 3
47,43 62,6 10 3 0,025
zz
126
dok su: C = (1,11,3) = 1,2 - korektivni faktor specifinosti provlaenja,

kvg = 75107 N/m2
- specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi mesinga za veu

povrinu preseka reueg sloja i
7
2
kvf = 12010 N/m - specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi mesinga za manju
povrinu preseka reueg sloja.
Sada se iz prethodne jednaine moe odrediti maksimalna povrina preseka reueg sloja po
jednom zubu:
A1 max g
Fv max
50000
18,52 10 6 m 2
K p k vg z z 1,2 75 10 7 3
A1 max f
Fv max
50000
11,57 10 6 m 2
K p k vf z z 1,2 120 10 7 3
S druge strane se maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu, koji se za grubu
obradu javlja na poslednjem zubu koji ima pun krug grube obrade, a pri zavrnoj obradi na
zadnjem zubu zavrne obrade, shodno skici definie sa:
A1 max g 2 b cos 30 f a g 2 0,015 cos 30 0,00025 a g 0,08 a g
A1 max f 6 b a f 6 0,015 a f 0,09 a f
Dubina rezanja po jednom zubu, s obzirom na potpuno iskorienje maksimalne vune sile
maine, prema tome je:
ag
af
A1 max g
0,08
A1 max f
0,09
18,52 10 6
0,23 10 3 m
0,08
11,57 10 6
0,13 10 3 m
0,09
tako da uvaavajui preporuke iz tab. P-1. za merodavne dubine rezanja usvaja se:
a g 0,23 mm
a f 0,1 mm
Brzina rezanja usvaja se na osnovu preporuka iz tab. P-1. za unutranje provlaenje:

v = 6 m/min
LR z g z f z k t 10 3 4 0,00833 0,141 m
zg
g
ag
2,21
9,6 z g 10
0,23
127
zf
f 0,25
2,5 z f 3
af
0,1
z k (4 6) z k 4

t
l
0,025
3
8,33 10
m.
zz
3
ZADATAK 3.
U otvoru 40 mm vri se unutranje
provlaenje 4 simetrino rasporeena ljeba
irine b = 8 mm i dubine h = 4,7 mm, kako
je prikazano na skici.
ODREDITI:
najvei broj obradaka koji se
istovremeno mogu provlaiti;
PODACI:
materijal obratka elik Rm = 75107
N/m2;
debljina obratka l(1) = 40 mm;
povrina preseka najslabijeg dela
provlakaa A0 = 480 mm2;
dozvoljeni napon materijala provlakaa na istezanje d = 20107 N/m2.
REENJE:
Plan obrade unutranjeg provlaenja ljeba, odnosno oblik zuba, prikazan je na sledeoj skici.
Ukupni dodatak za obradu, kako se vidi sa skice, iznosi:
= h = 4,7 mm
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu
obradu:
g 0,9 0,9 4,7 4,23 mm
f 0,1 0,1 4,7 0,47 mm
128
a g 0,25 mm
a f 0,1 mm
Najvei broj obradaka koji mogu istovremeno da se provlae, u ovom primeru zavisi od
maksimalne dozvoljene sile koju moe izdrati najslabiji deo provlakaa, a koja se odreuje na
sledei nain:
Fmax d A0
(1)
S druge strane, maksimalna glavna sila rezanja u toku obrade, izraunava se iz sledeeg izraza:
Fv max Fmax K p k v A1 max z z
(2)
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu javlja se kod
grube obrade i iznosi:
A1 max g 4 b a g 4 0,008 0,00025 8 10 6 m 2

kv = 2,5Rm = 2,575107 = 150107 N/m2 - specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi
elika za maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
Ako se sada izjednae jednaine (1) i (2) dobija se maksimalno dozvoljeni broj zuba u zahvatu:
zz
d A0
20 10 7 480 10 6
6,15 z z 6 zuba
K p k v A1 max 1,3 150 10 7 8 10 6
pri emu dobijeni broj zuba u zahvatu, po preporukama, mora biti u granicama od 1 do 6 (uz
izuzetno dobro podmazivanje do 8) i zbog ravnomernosti glavne sile rezanja usvaja se kao ceo
broj. Koristei sada standardnu jednainu za odreivanje broja zuba u zahvatu:
zz
l
l
t 47,43 62,2 10 3 l
gde je l duina provlaenja koja u ovom primeru predstavlja debljinu ne jednog, ve debljinu
svih naslaganih obradaka:
l N l (1)
najvei broj obradaka koji se mogu istovremeno provlaiti moe se odrediti na sledei nain:
zz
N l (1)
47,43 62,2 10 3
2
z z 62,2 10 3
N
l (1)
6 2 62,2 10 3
0,040
3,48 3 kom.
Znai, pri zadatim uslovima obrade mogue je istovremeno obraivati 3 obratka.

129
LR z g z f z k t 17 5 4 0,02 0,52 m
zg
g 4,23
16,92 z g 17
a g 0,25
zf
f 0,47
4,7 z f 5
af
0,1
z k (4 6) z k 4

t
N l 4 0,04
3
20 10 m .
zz
6
7.2. Maine za spoljanje provlaenje

ZADATAK 1.
Obradak sa skice obrauje se na vertikalnoj maini za spoljanje provlaenje. Dimenzije
polaznog dela su 10010045 mm, a materijal obratka je elik zatezne vrstoe Rm = 65107
N/m2.
ODREDITI:
najpovoljniji redosled provlaenja;
maksimalnu glavnu silu rezanja;
REENJE:
Kod spoljanjeg provlaenja, da bi
izrada alata bila jednostavnija,
provlaka je sastavljen iz vie
segmenata gde svaki pojedinano
obrauje odreen deo profila. Zbog
toga
konstruktivna
izvedba
130
provlakaa podrazumeva izbor redosleda izrade profila, broj segmenata provlakaa kao i oblik
zuba pojedinih segmenata.
Za dati primer obrade kao najpovoljniji broj segmenata i oblik zuba usvojen je plan obrade
prikazan na skici 1, dok je za najpovoljniji redosled provlaenja pojedinih delova profila usvojen
raspored prikazan na skici 2.
Skica 1.
Skica 2.
Ukupni dodatak za obradu pojedinih segmenata alata, kako se vidi na skici 1, iznosi:
1 6 mm
2 4 mm
50
3
cos 60 12,5 mm
2
tako da su shodno preporukama dodaci za grubu i finu obradu:

1 g 0,9 1 0,9 6 5,4 mm
1 f 0,1 1 0,1 6 0,6 mm
2 g 0,9 2 0,9 4 3,6 mm
2 f 0,1 2 0,1 4 0,4 mm
3 g 0,9 3 0,9 12,5 11,25 mm
3 f 0,1 3 0,1 12,5 1,25 mm
Dubina rezanja po jednom zubu, prema preporuci iz tab. P-1., jednaka je za sve segmente:
131
a g 0,25 mm
a f 0,1 mm
Maksimalna sila provlaenja u toku obrade sada je:

Fv max K p k v A1 max z z 1,3 162,5 10 7 25 10 6 4 211250 N
U gornjoj jednaini, maksimalna povrina preseka reueg sloja po jednom zubu odreuje se
pojedinano za svaki segment, a potom se shodno skici 2 izvri potrebno grupisanje i za
merodavni odabire najvea vrednost:
A1 max 1 0,1 a g 0,1 0,00025 25 10 6 m 2
A1 max 2 2 0,005 a g 2 0,005 0,00025 2,5 10 6 m 2
A1 max 3 2 y a g 2
0,025
0,00025 14,43 10 6 m 2
cos 30
tako da je:
A1 max A1 max 1 A1 max 2 A1 max 3
Broj zuba u zahvatu iz gornje jednaine je:

l
l
t 47,43 62,6 10 3 l
0,045
3,38 4,47 z z 4
47,43 62,6 10 3 0,045
zz

kv = 2,5Rm = 2,565107 = 162,5107 N/m2 - specifina sila rezanja iz tab. P-2. pri obradi
elika za maksimalnu povrinu preseka reueg sloja.
Ukupna duina reznog dela provlakaa odreuje se na osnovu skice 2:
LR LR1 LR3 0,36 0,6975 1, 0575 m
gde su duine reznih delova pojedinih segmenata:
LR1 z1g z1 f z k t ( 22 6 4) 0,1125 0,36 m
LR2 z 2 g z 2 f z k t (15 4 4) 0,1125 0,2585 m
LR3 z3 g z 3 f z k t (45 13 4) 0,1125 0,6975 m
U prethodnoj jednaini broj zuba za grubu obradu iznosi:
132
z1 g
z2g
z3g
1g
ag
2g
ag
3g
ag
5,4
21,6 z1g 22
0,25
3,6
14,4 z 2 g 15
0,25
11,25
45
0,25
za finu obradu broj zuba provlakaa je:

z1 f
1 f
0,6
6
af
0,1
z2 f
2f
0,4
4
af
0,1
z3 f
3 f 1,25
12,5 z 3 f 13
af
0,1
dok je broj zuba za kalibriranje:

z k (4 6) z k 4
Stvarni korak zuba provlakaa odreen je na sledei nain:

t
l
0,045
3
11,25 10
m.
zz
4

ZADATAK 1.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje vri se provlaenje kvadratnog otvora stranica
50 mm iz krunog otvora koji je upisan u ovaj kvadrat.
ODREDITI:
maksimalnu glavnu silu rezanja;
PODACI:
debljina obratka 50 mm.
ZADATAK 2.
133
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje vri se provlaenje estougaonog otvora stranice

18 mm iz krunog otvora koji je upisan u ovaj estougaonik. Odrediti, pod uslovom izuzetno
dobrog podmazivanja, najvei broj komada koji se istovremeno mogu provlaiti i duinu reznog
dela provlakaa.
PODACI:
materijal radnog predmeta bronza;
debljina radnog predmeta 20 mm;
presek najslabijeg dela provlakaa 450 mm2;
dozvoljeni napon materijala provlakaa na istezanje 20107 N/m2.
ZADATAK 3.
Pri provlaenju ljeba za klin, irine 16 mm, na punom toku od mesinga irine 25 mm, odrediti
najvei broj komada na kojima se istovremeno moe vriti provlaenje, ako je maksimalna vuna
sila koju maina moe da ostvari 28 kN.
ZADATAK 4.
Na vertikalnoj maini za unutranje provlaenje, iz otvora 22 mm, provlai se pravougaonik
stranica 3026 mm. Odrediti, pod uslovom da glavno vreme obrade bude 25 sekundi, a da broj
zuba provlakaa za grubu i finu obradu stoji u odnosu 3:1:
elemente reima rezanja;
maksimalnu glavnu silu rezanja.
PODACI:
debljina obratka 30 mm;
brzina provlaenja 4 m/min.
ZADATAK 5.
Na vertikalnoj maini za spoljanje provlaenje vri se provlaenje naznaene povrine klipnjae
od elika Rm = 70107 N/m2, dimenzija prikazanih na datoj skici, a debljine 30 mm. Ukupni
dodatak za provlaenje je 6 mm i ravnomerno je rasporeen po celoj povrini provlaenja.
ODREDITI:
najpovoljniji redosled provlaenja;
maksimalnu glavnu silu rezanja.
134
LITERATURA
[1]Knig W., Essel K.: Spezifische Schnittkraftwerte fr die Zerspanung metallischer
Werkstoffe, Verlag Stahleisen GmbH, Dsseldorf, 1973.
[2]Kova P., Miliki D.: Rezanje metala, Edicija Univerzitetski udbenik, Univerzitet u
Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1998.
[3]Miliki D.: Tehnologija obrade rezanjem maine, ureaji i postupci obrade. Fakultet
tehnikih nauka u Novom Sadu, privremeno izdanje, Novi Sad, 2000.
[4]Miliki D.: Tehnologija obrade rezanjem opta i primenjena teorija, Fakultet tehnikih
nauka u Novom Sadu, Novi Sad, 1999.
[5]Stankovi P.: Mainska obrada rezanjem obrada metala rezanjem, Graevinska knjiga,
Beograd, 1979.
PRILOG
OSNOVNI
TEHNOLOKI
PODACI
ZA
PRORAUN
REIMA
OBRADE
SADRAJ PRILOGA
OPTI PODACI
Tab. O-1. Orijentacione vrednosti modula elastinosti i specifine mase
materijala obratka....................................................................................................138
OBRADA STRUGANJEM i RENDISANJEM

Tab. S-1.
Tab. S-2.
Tab. S-3.
Tab. S-4.
Tab. S-5.
Preporueni dodaci za grubu uzdunu obradu na strugu.........................................138

Preporueni dodaci za finu uzdunu obradu na strugu............................................138
Preporueni dodaci za grubu i finu unutranju obradu na strugu...........................139
Preporueni dodaci za grubu i finu poprenu obradu na strugu..............................139
Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja za razne vrednosti
napadnih uglova seiva alata...................................................................................140
Tab. S-6. Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja za razne alatne materijale............140
Tab. S-7. Vrednosti Cv , x i y za proraun brzine rezanja........................................................140
Tab. S-8. Vrednosti Cv, x, y i m za proraun brzine rezanja....................................................141
Tab. S-9. Preporuene vrednosti pomaka za grubo struganje noevima od B i TM...........142
Tab. S-10. Preporuene vrednosti pomaka za fino struganje noevima od B i TM................142
Tab. S-11. Standardni preseci drki strugarskih noeva.............................................................142
Tab. S-12. Preporuene vrednosti doz , e i f za odreivanje pomaka s obzirom
na otpornost drke strugarskog noa zadatog preseka.............................................143
Tab. S-13. Vrednosti Ck , x1 i y1 za proraun glavne sile (otpora) rezanja.................................143
Tab. S-14. Vrednosti Ck , x1 i y1 za proraun sile prodiranja i sile pomonog kretanja.............143
Tab. S-15. Vrednosti Ck i k za proraun specifinog otpora rezanja........................................144
Tab. S-16. Pregled elemenata reueg sloja b i h za najvanije postupke
obrade rezanjem.......................................................................................................144
Tab. S-17. Vrednosti ki1.1 i 1-mi za proraun glavne sile rezanja, sile prodiranja
i sile pomonog kretanja na osnovu Kienzle-ove jednaine...................................145

138
Tab. S-18. Pregled korektivnih faktora za proraun glavne sile rezanja prema
Kienzle-ovoj jednaini ............................................................................................146
OBRADA BUENJEM
Tab. BU-1. Preporuene vrednosti pomaka pri buenju.............................................................146
Tab. BU-2. Vrednosti Cv, x0, y0 i m za proraun brzine rezanja.................................................147
Tab. BU-3. Vrednosti 0 za l/D2,5...........................................................................................147
Tab. BU-4. Vrednosti Cm i CF za proraun obrtnog momenta i sile pomonog
kretanja pri buenju.................................................................................................148
OBRADA GLODANJEM
Tab. G-1. Dodaci za grubu i finu obradu glodanjem.................................................................148
Tab. G-2. Preporuene vrednosti pomaka po zubu pri glodanju................................................149
Tab. G-3. Standardne dimenzije glodala....................................................................................149
Tab. G-4. Vrednosti Cv, m, y, q, u, w, i za proraun brzine rezanja
pri obimnom glodanju...............................................................................................149
Tab. G-5. Vrednosti Co, y i k za proraun brzine rezanja pri eonom glodanju.........................150
Tab. G-6. Vrednosti konstante C za proraun specifinog otpora rezanja................................150
OBRADA BRUENJEM
Tab. BR-1. Preporueni dodaci za spoljanju krunu obradu bruenjem..................................150
Tab. BR-2. Preporueni dodaci za unutranju obradu bruenjem..............................................151
Tab. BR-3. Preporueni dodaci za bruenje bonih povrina....................................................151
Tab. BR-4. Preporueni dodaci za ravnu obradu bruenjem......................................................151
Tab. BR-5 Preporuene brzine rezanja i brzine obratka pri bruenju tocilom
od korunda sa keramikim vezivnim sredstvom.....................................................152
Tab. BR-6. Odnos srednje sile prodiranja prema srednjoj sili rezanja na obimu tocila.............152
Tab. BR-7. Preporuene vrednosti dubine rezanja pri bruenju................................................152
Tab. BR-8. Vrednosti konstante C za proraun brzine obratka pri bruenju.............................153
Tab. BR-9. Preporuke za odreivanje aksijalnog i bonog pomaka pri bruenju......................153
OBRADA PROVLAENJEM
Tab. P-1. Preporuene brzine rezanja i dubina rezanja pri provlaenju.....................................154
Tab. P-2. Preporuene vrednosti specifinog otpora rezanja kv pri provlaenju.......................154
139
Tablica O-1. Orijentacione vrednosti modula elastinosti i specifine mase materijala obratka
Materijal
obratka
Modul elastinosti
E (N/m2)
Specifina masa materijala
elik
210109
7,85103
Liveno gvoe
100109
7,4103
Bronza
120109
8,2103
Mesing
110109
8,85103
Aluminijum
70109
2,65103
m (kg/m3)
Tablica S-1. Preporueni dodaci za grubu uzdunu obradu na strugu - 1 (mm)

Duina
obrade
l (mm)
Prenik obratka D (mm)

do 10
1018
1830
3050
5080
80120
12018
0
18026
0
26036
0
iz. 360
do 100
1,0
1,0
1,2
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
100250
1,2
1,2
1,4
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
250400
1,4
1,6
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
3,0
400630
1,6
1,8
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
3,0
3,2
6301000
2,2
2,4
2,6
2,8
3,0
3,0
3,2
3,4
3,8
10001600
3,0
3,0
3,2
3,4
3,6
3,8
4,0
4,2
iznad 1600
3,8
4,0
4,2
4,4
4,6
4,8
Tablica S-2. Preporueni dodaci za finu uzdunu obradu na strugu - 2 (mm)

Duina
obrade
l (mm)

do 10
1018
1830
3050
5080
80120
12018
0
18026
0
26036
0
iz. 360
do 100
0,7
0,7
0,8
0,9
1,0
1,1
1,1
1,2
1,3
1,5
100250
0,8
0,8
0,9
0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
250400
0,8
0,9
0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
400630
0,9
1,0
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
6301000
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,5
1,6
1,7
1,9
10001600
1,5
1,5
1,6
1,7
1,8
1,9
2,0
2,1
iznad 1600
1,9
2,0
2,1
2,2
2,3
2,4
2,5
140
141

Tablica S-3. Preporueni dodaci za grubu i finu unutranju obradu na strugu - 1 i 2 (mm)
Prenik gotovog
otvora d (mm)
Duina obrade l (mm)

do 63
63100
100160
160250
250400
iznad 400
1 - grubo struganje
do 18
1,4
1,5
1850
1,6
1,6
1,8
2,0
5080
1,8
1,8
2,0
2,2
2,4
80120
2,2
2,2
2,2
2,4
2,6
2,8
120180
2,6
2,6
2,8
2,8
3,0
3,2
180260
3,0
3,0
3,2
3,2
3,4
3,6
iznad 260
3,2
3,2
3,4
3,4
3,6
3,8
2 fino struganje
do 18
0,9
1,0
1850
1,1
1,1
1,2
1,2
5080
1,2
1,2
1,3
1,3
1,4
80120
1,3
1,3
1,3
1,4
1,5
1,6
120180
1,4
1,4
1,5
1,5
1,6
1,7
180260
1,5
1,5
1,6
1,6
1,7
1,8
iznad 260
1,6
1,6
1,7
1,7
1,8
1,9
Tablica S-4. Preporueni dodaci za grubu i finu poprenu obradu na strugu - 1 i 2 (mm)
Zavrna duina
obratka l (mm)

do 18
1850
50120
120260
iznad 260
1 - grubo struganje
do 18
0,9
1,0
1,1
1850
1,1
1,2
1,3
1,5
50120
1,4
1,5
1,6
1,8
1,9
120260
1,8
1,9
2,0
2.1
2,3
260500
2,4
2,5
2,6
2,7
2,9
iznad 500
2,7
2,8
2,9
3,0
3,2
2 fino struganje
142
do 18
0,6
0,7
0,8
1850
0,7
0,8
0,9
0,9
50120
0,9
0,9
1,0
1,0
1,1
120260
1,0
1,1
1,1
1,2
1,3

260500
1,2
1,3
1,3
1,4
1,5
iznad 500
1,4
1,4
1,5
1,5
1,6
143

Tablica S-5.Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja v za razne vrednosti
napadnih uglova seiva alata
Napadni ugao seiva alata
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
1,27
1,22
1,17
1,11
1,05
1,00
0,95
0,90
0,86
0,82
0,79
0,77
0,75
0,74
0,74
Tablica S-6. Popravni koeficijent m za proraun brzine rezanja v za razne alatne materijale
Materijal alata
Materijal obratka
Nelegirani alatni elik
Brzorezni elik
Tvrdi metal
elik
0,25
48
Liveno gvoe
0,30
5 i vie
Tablica S-7. Vrednosti Cv , x i y za proraun brzine rezanja v
Cv
obratka
Ugljenini elik
0,001610
Rm = 60107 N/m2
0,001046
Rm = 70107 N/m2
0,000828
Hrom-nikl elik
Rm = 70107 N/m2
Liveno gvoe
HB = 160
Bronza
Rm=(2030)107 N/m2
Aluminijum
x, y
x=0,24
y=0,63
x=0,16
y=0,38
x=0,26
y=0,36
0,009069
x=0,24
y=0,34
0,014336
x, y
s = 0,10,2 mm/o
0,068524
x=0,18
y=0,36
0,018991
0,015073
s = 0,20,4 mm/o
x=0,16
y=0,34
0,015758
x=0,18
y=0,26
0,044513
0,035339
s = 0,10,2 mm/o
x=0,16
y=0,24
0,036911
0,002404
s = 0,20,4 mm/o
s = 0,10,2 mm/o
x=0,20
y=0,30
s 0,72 mm/o
x=0,40
y=0,60
s 0,72 mm/o
0,008673
s = 0,20,4 mm/o
Cv
s 0,72 mm/o
s 0,72 mm/o
0,001100
0,010928
x, y
0,029266
s = 0,20,4 mm/o
s 0,72 mm/o
0,010395
Cv
0,016841
s 0,4 mm/o
0,000937
x, y
s = 0,20,4 mm/o
x=0,26
y=0,66
m T (m/s)
a 1 mm
Cv
s 0,4 mm/o
Rm = 4510 N/m
ax s y
a 1 mm
Materijal
Cv
x=0,40
y=0,50
s 0,72 mm/o
0,020017
x=0,16
y=0,42
0,005646
x=0,40
y=0,40
s = 0,10,2 mm/o
x=0,40
x=0,40
x=0,40
0,006651
0,015592
y=0,60
y=0,50
y=0,40
Napomena: Popravni koeficijent za proraun brzine rezanja v za razne vrednosti postojanosti alata T odreuje se
HB = 80100
0,003033
na osnovu jednaine T z
144
3600
; z = 69 (manje vrednosti za elik, a vee za liveno gvoe).
T

Tablica S-8. Vrednosti Cv, x, y i m za proraun brzine rezanja v
Materijal
obratka
Materijal
alata
Vrsta obrade
s 0,3
s 0,75
s 0,75
as
Odsecanje
Fazonsko
struganje
Liveno gvoe
HB 190
Obojeni metali i
njihove legure
HB 100140
s 0,25
s 0,25
a x s y
mrp T (m/s)
Koeficijenti
Cv
0,9197
0,2713
0,1324
0,4543
0,0443
0,0029
0,3
y
0,2
0,35
0,45
0,15
0,15
0,3
0,15
0,25
0,33
0,66
Tt
m
(min)
0,2
60
0,18
45
0,125
60
TM P25
B
0,0071
0,0115
0
0
0,8
0,66
0,2
0,25
60
0,0409
0,5
0,3
120
0,9837
0,2056
0,15
0,2
60
0,28
30
0,43
0,2
0,15
60
Spoljnje
uzduno
struganje
Odsecanje
Spoljanje
uzduno
struganje
s 0,2
Spoljnje
uzduno
struganje
TM P10
a2
a2
s 0,30,7
a7
-
s 0,4
s 0,4
as
as
s 0,5
a2
s 0,4
a2
Odsecanje
Liveno gvoe
HB 150
as
s0,3
Konstruktivni
ugljenini elici,
legirani elici i
elini liv
Rm 75 107 N/m2
Spoljanje
uzduno
struganje
TM P25
Cv
m
s 0,2
KP
0,4830
16,539
10,321
K20
0,2693
KP
TM K20
B
TM K35
9,5407
0,1634
0,0437
2,1308
0,19
0,08
0,4
0,2
0,2
0
0
0,15
0,1288
0,0689
B
0,08
0,2
0,4
0,2
0,4
0,2
0,4
0,4
0,2
0,24
0,24
0,2
0,45
0
0,7856
0,0950
0,37
0,02
0,5
60
60
0,25
0,25
0,12
0,5
0,23
60
Napomena: Vrednosti pomaka date su u (mm/o), a dubine rezanja u (mm).

Popravni koeficijent za materijal obratka je:
1, 25
75 10 7
190
- za elike ; mrp
- za liveno gvoe.
Rm
HB
Za date postojanosti T koje se razlikuju od vrednosti u ovoj tablici, brzina rezanja se koriguje sa
mrp
koeficijentom T
Tt
; z = 712 (alat od B), z = 26 (alat od TM), z = 1,53 (alat od KP).
T
Koristiti manje vrednosti za z pri obradi elika, a vee pri obradi livenog gvoa.
145

Tablica S-9. Preporuene vrednosti pomaka s za grubo struganje noevima od B i TM
Materijal obratka
elik i elini liv
Liveno gvoe i obojeni metali
Pomak s (mm/o) pri dubini rezanja a (mm)
Presek
drke
noa
Prenik
obratka
D (mm)
(mmxmm)
do 3
35
58
812
iz. 12
do 3
35
58
812
iz. 12
16 x 25
0,30,
4
0,40,
5
0,30,
4
0,40,
5
0,50,
9
0,40,
8
0,30,
7
0,60,
9
0,50,
8
0,40,
7
0,61,
2
0,51,
1
0,50,
9
0,40,
8
0,81,
4
0,71,
2
0,61,
0
0,50,
9
0,81,
3
0,71,
2
0,61,
0
0,50,
9
1,01,
5
0,91,
4
0,81,
1
0,60,
8
1,11,
4
1,01,
3
0,71,
2
0,61,
2
0,41,
1
1,31,
6
1,21,
5
1,01,
3
0,81,
0
0,70,9
1,21,
5
1,01,
4
0,81,
3
0,61,
3
0,41,
2
1,51,
8
1,21,
6
1,01,
4
0,91,
2
0,81,0
1,21,
8
1,11,
5
0,91,
4
0,81,
4
0,71,
3
1,52,
0
1,31,
8
1,01,
4
1,01,
3
0,91,2
1,32,
0
1,31,
8
1,21,
6
1,11,
5
1,01,
5
1,62,
4
1,62,
0
1,41,
8
1,31,
7
1,21,7
do 20
25 x 25
16 x 25
2040
25 x 25
16 x 25
4060
25 x 40
16 x 25
60100
25 x 40
16 x 25
100200
25 x 40
20 x 30
200400
40 x 60
20 x 30
400600
40 x 60
25 x 40
6001000
40 x 60
30 x 45
iz. 1000
40 x 60
Napomena:
Tabline vrednosti pomaka proveriti s obzirom na koeficijent vitkosti strugotine g = a/s.

Preporuene vrednosti koeficijenta vitkosti strugotine g = 510 za uzduno struganje i g = 520 za
popreno struganje.
Tablica S-10. Preporuene vrednosti pomaka s za fino struganje noevima od B i TM
Klasa kvaliteta
povrine
N9
N8
N7
Materijal obratka
Pomak s (mm/o) pri radijusu vrha noa r (mm)

r = 0,5
r = 1,0
r = 1,5
r = 2,0
elik
0,40,55
0,550,65
Liv. gvoe i obojeni metal
0,250,40
0,400,50
0,50
0,50
elik
0,200,30
0,300,45
0,350,50
0,350,50
0,150,25
0,200,40
0,300,50
0,350,50
elik
0,110,18
0,100,15
0,140,24
0,120,20
0,160,28
0,150,30
0,180,32
0,200,35
0,650,70
0,650,70
Napomena: Preporueni pomak proveriti s obzirom na geometrijsku hrapavost s 32 R a r

Tablica S-11. Standardni preseci drki strugarskih noeva
146
Kvadratni presek (mmxmm)
Pravougaoni presek (mmxmm)
6x6
8x8
10 x 10
12 x 12
10 x 16
12 x 20

16 x 16
20 x 20
25 x 25
32 x 32
40 x 40
16 x 25
20 x 32
25 x 40
32 x 50
-
Tablica S-12. Preporuene vrednosti doz , e i f za odreivanje pomaka s obzirom na otpornost drke
strugarskog noa zadatog preseka s y 1
doz
(m/o)
C k C 0 a x 1
Alat
Dozvoljeno naprezanje materijala drke noa

pri savijanju doz (N/m2)
Integralni no od B
(2225)107
No sa ploicom od B ili TM sa drkom od C
(2022)107
6 f 2,4 e f 0,4
h
l
, f n . Za druge vrste
b
b e
h
struganja izrazi za C0 se mogu nai u literaturi [4]. Vrednosti veliina e i f se obino kreu izmeu
11,6.
Napomena: Za uzduno spoljanje struganje je: C o
,e
Tablica S-13. Vrednosti Ck , x1 i y1 za proraun glavne sile (otpora) rezanja Fv C k a x 1 s y 1 (N)

Materijal obratka
Konstruktivni
elik
Liveno gvoe
Hrom-nikl
elik
Bronza
Mesing
Al-legure
Rm 107 (N/m2)
HB
Ck
Hrom elik
HB
140
180
200
45
60
70
50
70
45
70
20
30
30
38
22
36
36
48
60
80
80
100
1,459
1,67
1,778
3,37
3,669
3,95
3,82
4,356
3,69
4,356
1,22
1,52
1,50
1,82
0,98
1,48
x1
1,0
1,0
y1
0,73
0,78
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
0,78
0,78
0,73
0,78
0,80
Napomena: Vrednosti Ck se mnoe sa 10 .

Tablica S-14. Vrednosti Ck , x1 i y1 za proraun sile prodiranja i sile pomonog kretanja
Fp
C k a x1 s y1 (N)
Materijal obratka
Konstruktivni elik
Liveno gvoe
Ck
Hrom elik
Rm 107 (N/m2)
HB
Fp
Hrom-nikl elik
140
180
200
45
60
70
50
70
45
70
0,8918
1,1191
1,2327
0,6295
0,7950
0,9005
0,7519
0,9880
0,6907
0,9880
147

x1
0,9
0,9
0,9
0,9
y1
0,75
0,75
0,75
0,75
Ck
Fs
0,7675
0,9595
x1
1,10
y1
0,65
1,0467
0,3847
0,481
0,5508
0,4634
0,6030
0,4197
0,6030
1,10
1,10
1,10
0,55
0,55
0,55
Napomena: Vrednosti Ck se mnoe sa 10 .
148
Ck
Tablica S-15. Vrednosti Ck i k za proraun specifinog otpora rezanja k v

k
Materijal obratka
(N/m2)
Ck
Liveno gvoe
1,44810
7,4
Ugljenini elik
1,936108
6,1
Hrom-nikl elik
6,26310
10,4
elini liv
2,196108
6,7
Bronza
0,248108
Mesing
0,900108
6,8
Aluminijum
1,920108
Tablica S-16. Pregled elemenata reueg sloja b i h za najvanije postupke obrade rezanjem
Postupak
obrade
Struganje i
rendisanje
Buenje
eono
glodanje
Obimno
glodanje)
irina reueg sloja b
Debljina reueg sloja h
a
sin
h s sin
2 sin
2
a
b
sin
h m s1 sin cos m
cos m
bB
Bruenje
kruno
b = sa
Provlaenje
b=O
s
sin
2
2
sin s sin i
s i
hm s1
hm
vp
vt
h=a
a
D
Napomena
a - dubina rezanja
s - pomak
- napadni ugao seiva alata
s - pomak
D - prenik burgije
- ugao vrha burgije
a - dubina rezanja
s1 - pomak po jednom zubu
- napadni ugao seiva alata
i - ugao zahvata koji odgovara
istosmernom. glodanju
s - ugao zahvata koji odgovara
suprotnosmernom. glodanju
a - dubina rezanja
s1 - pomak po jednom zubu
B - irina glodanja
D - prenik glodala
vp - brzina pomonog kretanja
vt - brzina tocila
a - dubina rezanja
sa - aksijalni pomak tocila
O - obim konture
a - dubina rezanja
Vai za glodala sa pravim i sa zavojnim zubima.
149
Tablica S-17. Vrednosti ki1.1 i 1-mi za proraun glavne sile rezanja Fv, sile prodiranja Fp i sile pomonog
kretanja Fs na osnovu Kienzle-ove jednaine Fi b h 1 mi k i1.1 , (i = v,p,s)
Materijal obratka
R.
br.
po JUS-u
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
1220
1430
0545
0745
1531
1731
3130
3230
5420
5421
5432
5431
4130
4131
4320
4321
4731
4732
4720
7420
4734
4830
4734
1431
1631
5741
4146
SL 30
po DIN-u
Rm106
(N/m2)
HV 10
C15G
C35N
St50-2
St70-2
Ck45N
Ck60N
40Mn4G
37MnSi5G
15NiCr6 G
18CrNi8 G
30CrNiMo8 G
34CrNiMo6 G
34Cr4 G
41Cr4 G
16MnCr5 N
20MnCr5 N
34CrMo4 G
42CrMo4 G
15CrMo5 G
20MoCr4 BG
30CrMoV9 G
50CrV4 G
31CrMoV9 G
Ck35 V
Ck53
55NiCrMoVV
100Cr6 G
GG 30
373
550
559
824
713
775
618
676
589
578
707
834
559
618
500
588
628
568
500
530
657
667
687
622
705
1141
624
-
108
160
168
239
199
221
183
196
180
181
210
250
150
173
150
183
193
170
150
162
214
197
208
185
204
340
202
206
Specifine sile rezanja (N/mm2)

kv1.1
1-mv
kp1.1
1-mp
ks1.1
1-ms
1481
1516
1499
1595
1427
1686
1602
1581
1482
1446
1493
1571
1569
1588
1411
1464
1552
1563
1437
1566
1526
1584
1490
1527
1584
1595
1726
899
0,7184
0,7349
0,7078
0,6781
0,7715
0,7842
0,7399
0,7532
0,7403
0,7328
0,7477
0,7800
0,7939
0,7763
0,6995
0,7413
0,7192
0,7442
0,7161
0,7683
0,7614
0,7310
0,7470
0,7150
0,7619
0,7087
0,7162
0,5862
266
259
274
152
198
259
290
259
274
257
255
233
317
231
312
300
237
271
300
290
229
315
248
291
362
198
362
164
0,2029
0,4648
0,5089
0,0994
0,5426
0,5870
0,6161
0,5870
0,5089
0,5273
0,5657
0,5371
0,6925
0,4797
0,5004
0,5833
0,3715
0,5239
0,5833
0,4770
0,4599
0,6106
0,4953
0,4644
0,5947
0,3422
0,4702
0,2989
333
321
351
228
232
285
343
317
340
351
355
300
366
334
406
356
337
374
391
394
357
317
321
344
355
269
318
170
0,0005
0,1993
0,2987
0,0714
0,2319
0,2775
0,2909
0,3113
0,2997
0,3437
0,3844
0,3233
0,4165
0,2828
0,3652
0,2433
0,3190
0,3295
0,3748
0,2864
0,3609
0,2345
0,2946
0,2535
0,3586
0,2135
0,1368
0,0867
Napomena: Ovi podaci su dobijeni pri struganju i sledeim uslovima ispitivanja:

Materijal alata TM P 10 (za SL 30 K 10),
Brzina rezanja v = 100 m/min;
Rezna geometrija alata: = 5, = 6, = 90, = 70, = 0, r = 0,8 mm;
Opseg debljina reueg sloja h = 0,11,6 mm.
Skraenice: N-normalno aren, G-meko aren, V-poboljan, BG-termiki obraen na feritno-perlitnu
strukturu.
150
Tablica S-18. Pregled korektivnih faktora za proraun komponenti sila/otpora rezanja prema Kienzle-ovoj jednaini
Fi b h 1 m v k i 1.1
kj
SILE
OTPORI
REZANJA
Korektivni faktori za D (mm); v (m/min); VB (mm); , , , ()

kop)
100
zv
100
0,35
Fv
1,05
Fs
Fp
Napomena:
)
kva)
1
D
kh
1+VB
=0,20,5
106 1,5
100
1+ VB
=1,02,5
106 5
100
1+ VB
=1,23,0
106 4
100
100 1,5
100
105
100
100 10
100
sin
sin 70
cos
cos 70
zv = 0,143 za v = 20-100 m/min; zv = 0,071 za v > 100 m/min.
Odnosi se na unutranju obradu struganjem.

)
Poto su materijal alata i brzina rezanja meusobno povezane veliine, to su korektivni faktori za
ove dve veliine objedinjeni tako da je: kva = kv ka.
Tablica BU-1. Preporuene vrednosti pomaka pri buenju

Prenik burgije
D (mm)
Pomak
s (mm/o)
110
0,050,18
1025
0,180,25
110
0,050,18
1025
0,180,25
110
0,030,12
1025
0,120,25
Liveno gvoe HB 180
110
0,0250,27
Liveno gvoe HB 180
1025
0,270,45
Liveno gvoe HB 180
110
0,010,17
Liveno gvoe HB 180
1025
0,170,30
Materijal obratka
elik do Rm = 50107 N/m2
7
elik do Rm = 5010 N/m
elik Rm = (6070)107 N/m2

7
elik Rm = (6070)10 N/m
elik Rm = (8090)107 N/m2

7
elik Rm = (8090)10 N/m
Napomena: s D x s min x s ; s D 1mm
s max s min
;
D max D min
x D x D min
151
Tablica BU-2. Vrednosti Cv, x0, y0 i m za proraun brzine rezanja v

Materijal obratka
Cv
Cv D x 0 0
T m s y0
(m/s)
x0
y0
0,4
0,5
0,2
0,4
0,5
0,2
0,25
0,4
0,125
0,25
0,55
0,12
0,25
0,55
0,12
Ugljenini elik
Rm = 45107 N/m2
0,21028
Rm = 55107 N/m2
0,17618
Rm = 65107 N/m2
0,15155
Rm = 75107 N/m2
0,13450
Hrom-nikl elik
Rm = 65107 N/m2
0,11935
Rm = 75107 N/m2
0,10609
0,09472
Rm = 95107 N/m2
0,08525
Rm = 8510 N/m
Liveno gvoe
HB = 170
0,14206
HB = 190
0,12035
HB = 210
0,10359
Bronza
0,08025
HB = 100140
Aluminijum
Rm = 30107 N/m2
016667
Rm = (3050)107 N/m2
0,12551
x 0 m
0
Napomena: v C v D
L m s y 0 m
1
1 m
, gde je L postojanost burgije data u (m).
Tablica BU-3. Vrednosti 0 za l/D 2,5
152
l/D
do 2,5
1,0
34
0,90,8
45
0,80,7
56
0,70,65
68
0,650,6

810
0,60,5
153

Tablica BU-4. Vrednosti Cm i CF za proraun obrtnog momenta i sile pomonog kretanja pri buenju
M C M D x s y (Nm) ; Fs C F D x 1 s y 1 (N)
Materijal obratka
CM
CF
Rm = 45107 N/m2
59,139854106
70,395332106
Rm = 55107 N/m2
67,764416106
81,510385106
Rm = 65107 N/m2
76,388978106
98,860443106
Rm = 75107 N/m2
85,013540106
103,740489106
Rm = 65107 N/m2
85,013540106
103,740489106
Rm = 75107 N/m2
93,638102106
116,090548106
Rm = 85107 N/m2
103,494748106
127,205600106
Rm = 65107 N/m2
85,013540106
103,740489106
Rm = 85107 N/m2
103,494745106
127,205600106
HB = 170
26,552625106
142,921314106
HB = 190
29,022637106
154,010037106
HB = 210
30,875145106
163,866679106
Ugljenini elik
Hrom-nikl elik
Hrom elik
Liveno gvoe
Napomena: za sve elike je x=2; y=0,8; x1=1 i y1=0,7; dok je za liveno gvoe x=1,9; y=0,8; x1=1 i y1=0,8.
Tablica G-1. Dodaci za grubu i finu obradu glodanjem - 1 i 2 (mm)
Zavrna
debljina
obratka
H (mm)
irina obratka B 200 mm
Duina obratka L (mm)

do 100
100250
250400
400630
iz. 630
do 100
100250
250400
400630
iz. 630
1 - grubo glodanje
do 18
1,9
2,4
2,2
2,7
1830
1,9
2,5
3,0
2,2
2,7
3,2
3050
2,0
2,5
3,1
3,9
2,2
2,8
3,3
4,1
iznad 50
2,1
2,6
3,2
4,0
5,3
2,4
2,9
3,4
4,2
5,6
2 - fino glodanje
154
do 18
1,0
1,1
1,2
1,3
1830
1,0
1,1
1,2
1,2
1,3
1,4
3050
1,1
1,2
1,3
1,4
1,3
1,4
1,5
1,6

iznad 50
1,1
1,2
1,3
1,4
1,8
1,3
1,4
1,5
1,6
1.9
155

Tablica G-2. Preporuene vrednosti pomaka po zubu za grubo glodanje
Pomak po zubu s1 (mm/z)
Materijal obratka
Valjasta i
valjastoeona glodala
Koturasta
glodala
Vretenasta
glodala
1040
Profilna glodala
sa leno
struganim zubima
Glave za
glodanje sa
umetnutim
zubima od TM
elik Rm 60107 N/m2
0,10,2
0,060,08
0,0160,08
0,040,06
0,10,28
elik Rm 80107 N/m2
0,080,16
0,050,06
0,0120,04
0,030,05
0,10,25
elik Rm 11010 N/m
0,050,1
0,040,05
0,010,04
0,020,04
0,10,2
Liveno gvoe HB180
0,160,25
0,070,1
0,020,1
0,050,08
0,160,36
Liveno gvoe HB180
0,10,2
0,040,06
0,0120,06
0,030,08
0,10,25
Bakar
0,20,25
0,080,1
0,0160,07
0,050,08
0,10,2
Aluminijum
0,10,2
0,050,08
0,0160,09
0,030,07
0,080,25
Napomena: Gornju granicu pomaka po zubu uzimati za grubu obradu, a donju za finu obradu
Tablica G-3. Standardne dimenzije glodala (prenik glodala D, duina glodala lg i prenik otvora za vratilo d)
D (mm)
lg (mm)
d (mm)
40
50
63
80
100
125
160
20
25
32
36
40
50
63
32
40
50
63
70
80
100
50
63
70
80
90
110
125
70
80
90
100
110
140
160
16
22
27
32
40
50
63
Tablica G-4. Vrednosti Cv, m, y, q, u, w, i za proraun brzine rezanja pri obimnom glodanju v
Cv D i
T
a x b q z u w s 1y
(m/s)
Materijal
obratka
Cv
Liveno gvoe
Ugljenini elik
Hrom elik
Hrom-nikl elik
HB
Rm10 (N/m )
Rm10 (N/m )
Rm107 (N/m2)
150
200
230
40
50
60
70
55
75
55
80
0,0415
0,0311
0,0249
1,159
1,206
1,404
1,244
0,9732
0,8117
0,2825
0,1791
0,33
0,30
0,33
0,22
0,46
0,27
0,27
0,27
0,58
0,30
0,35
0,40
0,31
0,09
0,09
0,09
0,32
0,10
0,10
0,10
0,13
0,18
0,18
0,18
0,72
0,50
0,50
0,50
156

Tablica G-5. Vrednosti Co, y i k za proraun brzine rezanja pri eonom glodanju v
Materijal obratka
Co
Co
(m/s)
s 1y
Ugljenini elik
1,0
C 0,6 %
elik
136,866 1010 k D 0,176
Ugljenini elik
C 0,6 %
Rm 100107 N/m2
0,184
1, 43
Rm
a 0,06 b 0, 2
0,4
0,85
Legirani elik
0,60,65
Ugljenini elik
1,0
C 0,6 %
elik
341,493 1010 k D 0,176
Ugljenini elik
C 0,6 %
Rm 100107 N/m2
0, 27
1, 43
Rm
a 0,06 b 0, 2
0,4
0,85
Legirani elik
0,60,65
369,52 VB
Liveno gvoe HB 200
0, 28
0, 25
HB 0,7
73,9 106 VB
Liveno gvoe HB 200
0, 28
0,333
0,333
0, 25
HB 3
Napomena: irina pojasa habanja VB je za grubu obradu 1,52, a finu obradu 0,40,8 mm.
Tablica G-6. Vrednosti konstante C za proraun specifinog otpora rezanja k v C s10, 26 (N/m2)
Materijal obratka
elik
3,125 10 6 HB
0,545
Liveno gvoe
3,915 10 6 HB
0,760
Tablica BR-1. Preporueni dodaci za spoljanju krunu obradu bruenjem - 3 (mm)

l (mm)
do 10
1018
1830
3050
5080
80120
12018
0
18026
0
26036
0
iz. 360
do 100
0,20,3
0,20,3
0,20,3
0,20,3
0,30,4
0,30,4
0,30,4
0,4
0,5
0,5
100250
0,20,3
0,20,3
0,3
0,30,4
0,30,4
0,30,4
0,30,4
0,5
0,5
0,50,6
250400
0,20,3
0,3
0,30,4
0,30,4
0,30,4
0,30,4
0,40,5
0,5
0,5
0,6
400630
0,30,6
0,30,4
0,30,4
0,30,4
0,40,5
0,40,5
0,40,5
0,50,6
0,6
0,6
6301000
0,30,4
0,30,4
0,40,5
0,40,5
0,40,5
0,40,6
0,6
0,60,7
0,7
10001600
0,6
0,60,7
0,60,7
0,7
0,70,8
0,70,8
0,8
157

iz. 1600
0,7
0,70,8
0,8
0,8
0,80,9
0,9
0,9
Napomena: Pri grubom bruenju uzima se 80 % od navedenih vrednosti, a pri finom bruenju 20 %.
158
Tablica BR-2. Preporueni dodaci za unutranju obradu bruenjem - 3 (mm)

Duina obrade l (mm)
Prenik gotovog
otvora d (mm)
do 63
63100
100160
160250
250400
iznad 400
do 18
0,3
0,3
1850
0,3
0,3
0,4
0,4
5080
0,4
0,4
0,4
0,4
0,5
80120
0,4
0,4
0,4
0,5
0,5
0,6
120180
0,4
0,4
0,5
0,5
0,5
0,6
180260
0,5
0,5
0,5
0,5
0,6
0,6
260360
0,5
0,5
0,5
0,6
0,6
0,7
iznad 360
0,6
0,6
0,6
0,7
0,7
0,8
Tablica BR-3. Preporueni dodaci za bruenje bonih povrina - 3 (mm)

Zavrna duina
obratka l (mm)
do 18
1850
50120
120260
iznad 260
do 18
0,3
0,3
0,3
1850
0,3
0,3
0,4
0,4
50120
0,4
0,4
0,4
0,5
0,6
120260
0,5
0,5
0,5
0,5
0,6
260500
0,6
0,6
0,6
0,7
0,7
iznad 500
0,7
0,7
0,7
0,7
0,8
Tablica BR-4. Preporueni dodaci za ravnu obradu bruenjem - 3 (mm)

Zavrna
debljina
obratka
H (mm)
Duina obratka L (mm)

do 100
100250
250400
400630
iz. 630
do 100
100250
250400
400630
iz. 630
do 18
0,3
0,4
0,3
0,4
1830
0,3
0,4
0,4
0,4
0,4
0,5
3050
0,4
0,4
0,5
0,6
0,4
0,4
0,5
0,6
iznad 50
0,4
0,5
0,6
0,6
0,8
0,5
0,5
0,6
0,7
0,8
159

Tablica BR-5 Preporuene brzine rezanja i brzine obratka pri bruenju tocilom od korunda
sa keramiim vezivnim sredstom
Materijal obratka
i vrsta obrade
elik i elini liv:
kruna spoljanja obrada
unutranja obrada
ravna obrada
Liveno gvoe:
unutranja obrada
ravna obrada
Legure bakra:
unutranja obrada
ravna obrada
Aluminijum i njegove legure:
unutranja obrada
ravna obrada
Brzina rezanja
vt (m/s)
Brzina obratka
(m/min)
vp
2535
25
2035
1218 (grubo); 814 (fino)

1825
635
25
25
2035
1215 (grubo); 912 (fino)

2124
635
2535
25
25
1821 (grubo); 1518 (fino)

2127
1545
20
20
2025
3040 (grubo); 2430 (fino)

3040
1545
Napomena: Za tocila od SiC birati donje preporuene vrednosti.

Tablica BR-6. Odnos srednje sile prodiranja prema srednjoj sili rezanja na obimu tocila
Odnos Fpm / Fvm pri aksijalnom pomaku sa (mm/o)
Dubina rezanja
a (mm)
sa = 6
sa = 7,5
sa = 9,5
sa = 12
sa = 15
0,01
1,5
1,68
1,65
1,84
1,42
0,02
1,46
1,44
1,65
1,98
2,12
0,03
1,82
2,02
2,08
2,18
0,04
2,08
2,03
0,05
1,97
Napomena: Fvm 16,68 10 6 6 HB A m0, 65 (N);
Am
vt
s a a (m2)
Tablica BR-7. Preporuene vrednosti dubine rezanja pri bruenju a (mm)

Vrsta obrade i materijal obratka
Dubina rezanja a (mm)
Grubo kruno bruenje livenog gvoa
0,08 0,15
Grubo kruno bruenje elika
0,02 0,05
Fino kruno bruenje livenog gvoa
0,02 0,05
Fino kruno bruenje elika
0,005 0,01
0,05
0,01
Grubo ravno bruenje

Fino ravno bruenje
Napomena: Kod krunog bruenja manje vrednosti birati za unutranje bruenje i obrnuto, vee za spoljanje bruenje.
160

Tablica BR-8. Vrednosti konstante C za proraun brzine obratka pri bruenju
Materijal obratka
Nekaljeni elik
0,00530,0058
Kaljeni elik
0,00300,0038
Liveno gvoe
0,00170,0025
Bronza
0,00500,0053
Napomena:
vp
Kruno spoljanje bruenje
a ( D p Dt )
D p Dt
vp
Unutranje bruenje
C
a ( D p Dt )
D p Dt
Ravno bruenje
C
a
Dt
Tablica BR-9. Preporuke za odreivanje aksijalnog i bonog pomaka pri bruenju

Vrsta obrade
materijal obratka
Aksijalni pomak
sa (mm/o)
Boni pomak
sb (mm/hod)
Gruba obrada livenog gvoa
3 4
B
4 5
Gruba obrada elika
2 3
B
3 4
Fina obrada
1 1
B
4 3
Najfinija obrada
1 1
B
10 5
Ravno bruenje
1 1
B
2 20
D p tg
Bruenje bez iljaka

Napomena: B (mm) - irina tocila
=1,56 - ugao nagiba vodeeg tocila

= 0,880,96 - koeficijent klizanja izmeu obratka i vodeeg tocila
161
Tablica P-1. Preporuene brzine rezanja i dubina rezanja pri provlaenju

Brzina rezanja
v (m/min)
Dubina rezanja
a (mm)
Spoljanje provlaenje: 615
Gruba obrada: 0,10,25
Unutranje provlaenje: 210
Zavrna obrada: 0,020,1
Tablica P-2. Preporuene vrednosti specifinog otpora rezanja kv pri provlaenju

Materijal obratka
kv (N/m2)
kv =f (Rm) (N/m2)
Liveno gvoe
(60100)107
(4,56)Rm
elini liv
(90120)107
(4,56)Rm
Meki elik
(110170)10
(2,53,2)Rm
Tvri elik
(160280)107
(2,53,2)Rm
Mesing
(75120)10
Bronza
(50100)107
Napomena: Date vrednosti specifinog otpora rezanja mnoe se sa korektivnim faktorom specifinosti
obrade provlaenja kp=1,11,3
Manje vrednosti specifinog otpora rezanja odnose se na vee povrine preseka reueg sloja.
162

Rezanje Zbirka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Rezanje Zbirka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rezanje Zbirka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Novi Sad, 2000.

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

Dr Dragoje Miliki, redovni profesor

Dr Sava Sekuli, redovni profesor u penziji

Priprema za tampu: Kompjutersku obradu teksta i slika i kompletan

Samostalno izdanje autora kao privremeno reenje

LK-foto Novi Sad, Rumenaka 101.

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

Novi Sad, oktobra 2000. godine

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

ISPRAVKA UOENIH GREAKA U KNJIZI

Nove oznake su: Fvm i kvm

Nove oznake su: Fvm i kvm

Nove oznake su: Fv1m i zz = .. =2,52 uz

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

5.3. ZADACI ZA VEBANJE........................................................................................................94

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

PREGLED KORIENIH OZNAKA

povrina poprenog preseka reueg sloja

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

srednja sila prodiranja

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

masa skinute strugotine u jedinici vremena

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

irina pojasa habanja

pomono, izgubljeno i meuvreme zajedno

leni ugao alata

ugao nagiba vodeeg tocila

ugao nagiba tangente na zavojnicu

ugao nagiba zuba zupanika

ukupni dodatak za obradu

dodatak za grubu obradu

dodatak za finu obradu

dodatak za obradu bruenjem

ugao vrha strugarskog noa

grudni ugao alata

ugao vrha burgije

promenljivi ugao zahvata zuba glodala

napadni ugao seiva alata

ugao nagiba seiva alata

stepen korisnog dejstva prenosnika maine

popravni koeficijent dubine buenja

specifina masa materijala obratka

TEHNOLOGIJA OBRADE REZANJEM

dozvoljeno naprezanje materijala burgije

ugao zavojnice zuba alata

popravni koeficijent materijala alata

popravni koeficijent postojanosti alata

popravni koeficijent materijala radnog predmeta

PREGLED KORIENIH SKRAENICA

ZBIRKA REENIH I ZADATAKA ZA VEBU