Kulturni dodatak politika

Intervju: Svetislav Basara

Evropa je La Manca sa izlapelim Don Kihotom na celu. Cesto putujem po Srbiji i u
prilici sam da se uverim da je Srbija, uz izuzetak Potemkinovog grada Beograda,
jedna potpuno zapu tena zemlja. Pa, ako hocete, i napu tena. Citave oblasti su nena
seljene. To samo svedoci o la nosti ovda njeg histericnog patriotizma
ka e Svetislav B
asara
Bolnice i zoolo ki vrtovi
najuredenija i najmirnija mesta u gradovima ovoga sveta:
Svetislav Basara (foto arhiva Politike)
Mnogi citaoci i danas ale za Sandozom, Finom, Tmuom i ostalim osobenjacima iz Bas
arinih ranih prica. Njima ce se sigurno dopasti tetka Jelena Nastasijevic, heroi
na novog romana Svetislava Basare Dugovecnost , koji je upravo objavila Laguna . Njene
vrline kontrastiraju bezbrojnim zoon politikonima kojima je u svom ivotu bila opko
ljena, o kojima takode razgovaramo sa ovim autorom.
Medu junakinjama srpske proze tetke su retkost. Ni Albahari ih nije udostojio pa n
je u svojim familijarnim sagama. Va a tetka nad tetkama , pak, ne samo da je sama odr a
la ceo rod Nastasijevica nego je i komunizam sru ila? ta ona predstavlja?

Moja tetka, Jelena Milijevic (u romanu Nastasijevic) zaista je bila bengalski ti

gar od tetke, kako je opisuje narator Nastasijevic, to jest moja malenkost, i za
ista je po ivela devedeset i osam godina, gotovo citavo jedno stolece. Pripremajuc
i se da pi em Dugovecnost
to je potrajalo mnogo du e od samog pisanja
razmi ljao sam o
me ta se sve u Srbiji izdogadalo tokom samo jednog, istina dugackog, ali ipak lju
dskog veka.
Dvojica junaka, patriota Maslac i njegov antipod Nastasijevic srecu se u bizarno
m zoo-vrtu u Frankfurtu, koji je paradigma odredene kulture, filozofije, misli,
civilizacije. Kako se snalaze u njemu?
Nemojte tako
bizaran! Frankfurtski zoolo ki vrt je veoma lepo mesto. Na alost, nikad
a nisam tamo bio, ali pogledao sam mno tvo slika na internetu. I ta da vam ka em
rad,
red i mir. Za to su moji junaci tamo i kako se snalaze, u tome ne treba tra iti nik
akav skriveni smisao. Junaci negde moraju da budu cak i u romanima, a meni se iz
nekog razloga svidelo da ih zaposlim u zoo-vrtu, to se pokazalo vrlo probitacnim
. Siroti Maslac je tako mogao stradati u kavezu sa bengalskim tigrom, to je u ume
tnickom smislu mnogo upecatljivije nego da je upao u visoku pec ili da je pao sa
gradevine. Osim toga, do lo je takvo vreme da su bolnice i zoolo ki vrtovi najurede
nija i najmirnija mesta u gradovima ovoga sveta.
Na promociji Mongolskog bedekera na Sajmu u Solunu, culi smo da grcki citaoci Va ba
lkanski pandemonijum jako vole i porede ga sa Kusturicinim. A sad i ovaj zverinjak
... Koliko va i pandemonijumi lice?
Slicnog je mi ljenja i francuska kritika. Tamo me nazivaju Kusturicom u prozi . Pa sa
d, neki od mojih romana, ne svi, kada bi ih bilo moguce pretvoriti u slike, zais
ta bi, atmosfere to se tice, mogli liciti na neke od Kusturicinih filmova. U va em
pitanju, medutim, kao da slutim skriveno potpitanje: smeta li mi to ili mi, pak,
laska. Ne smeta mi zato to je Kusturica sjajan reditelj, a ne laska mi zato to kr
iticari, bilo da su na i, bilo grcki, bilo francuski, po obicaju lupetaju. Takve s
tvari ne treba uzimati ozbiljno.
Da li je, uistinu, cela Evropa

jedna groteskna La Manca, ali bez Don Kihota?

Meni Evropa vi e lici na La Mancu sa jednim dibidus izlapelim Don Kihotom na celu.
Evropom, pa i svetom, kao da vlada neki Don Kihot, ali sada bez trunke ludackog
arma, Don Kihot koji je izgubio sve ideale i koji nasrce na sve to mu se ispreci

na putu. Da stvar dovedem do kraja: meni Evropa, pa ako hocete i svet, sve vi e li
ce na Don Kihota koji se nagutao LSD-a i vijagre. Ako me pitate ta je upropastilo
Evropu, a konacno i Srbiju, odgovoricu vam kratko i jasno guzica. U svim doslov
nim, prenesenim i simbolicnim znacenjima te reci.
Istorija je opsesija mnogih Va ih likova. U poplavi teorija zavere, sumnja se da j
e jedan Nastasijevic (Sulejman) vinovnik napada Al Kaide na kule u Njujorku, da
su Srbi ukinuli (istorijsko) vreme... Ima li anse da bar Vuk Jeremic sada ne to pre
duzme u tom pogledu?
Kako da ne! Jeremic sada ima sjajnu priliku da ponovo pokrene vreme, mo da da ga v
rati u neki bolji period i da ispravi sve nepravde. Ne znam otkuda vam ideja da
Vuka Jeremica uplicete u koliko-toliko ozbiljan razgovor o koliko-toliko ozbiljn
om romanu. Nije mu tu mesto. U nekom romanu, to da. Imao je zapa enu epizodu u Mei
n Kampf-u. Sa druge strane, fantasticne epizode, poput one sa Sulejmanom Nastasi
jevicem, ne mogu se analizirati. Uzimaju se takve kakve su. Ili se ostavljaju.
Za Va eg junaka grob je jedina sigurna kuca u dana njoj Srbiji. U kojoj kad nema rat
a, nema ni istorije: Mir pusto i Srbiju . Nije nego?
Meni, pravo da vam ka em, Srbija izgleda kao poprilicno opusto ena zemlja, iako
budu
ci da zvanicno nije ucestvovala u poslednjim ratovima nije ratovala od 1945. Gde
onda gre im? Kako se onda dogodilo da je toliko propala u miru? Sticajem okolnost
i, cesto putujem po Srbiji i u prilici sam da se uverim da je Srbija, uz izuzeta
k Potemkinovog grada Beograda, jedna potpuno zapu tena zemlja. Pa, ako hocete, i n
apu tena. Citave oblasti su nenaseljene. To samo svedoci o la nosti ovda njeg histeric
nog patriotizma. To svedoci da ovde nema ni jednog jedinog patriote. Bar ne medu
politickim i profesionalnim patriotama.
Kriticari tvrde da je projekat Velike ludnice iz Fame o biciklistima bio prorocans
ki, predvidev i irenje globalne kontrole pomocu superkompjutera i bez tajnih slu bi.
Mo e li se taj proces zaustaviti?
U Srbiji, ranije u Jugoslaviji, uop te nije bilo te ko biti prorok. Ovde je potrebno
samo zamisliti najcrnji moguci scenario i sacekati nekoliko godina. Meni, dok s
am pisao Famu , ni u snu nije padalo na pamet da se bavim prorocanstvima, ali neke
stvari su se doista ispunile. Ono, na primer, da ce u Velikoj ludnici svako moci
da bude ono to po eli. I eto, Jeremic je po eleo da bude ministar spoljnih poslova.
I hop
postao je ministar spoljnih poslova.
Veliki ste zagovornik prevrednovanja srpske tradicije. Ovde govorite o ignorants
kom odnosu zvanicne kulture prema licnostima poput Andrica, Ki a, Pekica, Novice T
adica? Za to su oni sporni?
Umetnost proze je umetnost preterivanja, ali u tom preterivanju ima dosta istine
. Niko od pomenutih, naravno, nije sporan u ovda njoj oficijelnoj kulturi, ali nik
ome se od pomenutih ne pridaje du na pa nja. To to se svakih nekoliko godina obnove s
abrana dela pomenutih pisaca, samo je maska za su tinski nemar prema vrhunskim vre
dnostima na e kulture. Evo vri teceg primera. U Lominoj ulici, u centru Beograda, ive
li su Gavrilo Princip, Milovan Gli ic i Anica Savic-Rebac. Covek bi rekao
u ilegal
i jer ni na jednoj od tih kuca ne postoji makar najskromnija spomen-ploca. Eto z
a to se na pomen reci patriota najradije ma am za pi tolj. Za razliku od pomenutih velik
ih pisaca, veliki pesnik Novica Tadic je bio zaboravljen jo za ivota, potpuno skra
jnut i ostavljen bez posla. Narod koji tako postupa sa svojim najduhovnijim sino
vima ne bi trebalo da racuna na neku narocito svetlu buducnost.
I pripadnici srpskog pariskog kruga predmet su pa nje: slede zapadne slikarske trend
ove, a i dalje kritikuju zapadnjacki nacin ivota. Mislite li na Ljubu Popovica?
Nema u Dugovecnosti

ni reci o bilo cijem slikarstvu, osim o Baltusovom i ilicevom.

Nisam uop te mislio na Ljubu Popovica, svetski znacajnog slikara, kome je svakako
mesto u Parizu ili, uostalom, bilo gde na planeti. Nisam mislio ni na koga pojed
inacno, jer da sam na nekog konkretnog mislio, toga bih dilbera i pomenuo, kao to
mnoge u romanu pominjem poimence. Taj srpski patriotizam u udobnosti kojekakvih i
nostranstava je kolektivni fenomen i kao takav je i opisan.
Andric je, ako je verovati va em liku Kangrgi, na samrtnoj postelji porucio:
e Andricevu zadu binu . Koji ce biti Va amanet?

Spalit

Cuvajte mi Jugoslaviju.
Kako se osecate izjutra kad ustanete, znajuci da mnogi strepe hoce li, poimence,
doci na red u nekom Va em novom romanu ili kolumni?
Uop te ne mislim o tome. Cisto sumnjam da sam, kako ja to imam obicaj da ka em, opla
jpicio makar i jednog dobrog i po tenog coveka. Sa izuzetkom Aleksandra Jerkova ko
ga sam svojevremeno zbog nekontrolisane sujete najstra nije javno izvredao i kome
se ovom prilikom javno izvinjavam.
Da li ste Vi, onda, srpski Tomas Bernhard?* (*Austrijski pisac, cije delo odliku
je bespo tedna kritika svih negativnih osobina njegovih sunarodnika)
Kamo srece da jednoga dana dosegnem stilsko savr enstvo Tomasa Bernharda. Pa makar
to bilo i u Srbiji.
.............
Moja tetka u veku fukara
Rodena 1912. u Kraljevini Srbiji, kada je zapocela i serija balkanskih ratova, m
oja tetka je umrla 2010, u bajagi demokratskoj republici Srbiji. Pre ivela je, dak
le, i sahranila, kako to u romanu ka em, Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu SHS, Kralje
vinu Jugoslaviju, seriju raznoraznih socijalistickih Jugoslavija, potom SRJ i SC
G. Moja tetka nije bila bila samo dugovecna, nego i stabilna licnost, to se za dr a
ve u kojima je ivela i za vladare koji su ih vodili nipo to ne mo e reci. Njen otac,
moj deda, po kome sam dobio ime, i tetkin mu , moj teca, streljani su bez ikakvog
razloga tokom crvenog terora takozvane U icke republike. Posle rata su tetkinu maj
ku, moju babu, oterali na robiju, da bi to lak e opljackali porodicnu imovinu, da b
i na kraju mojoj tetki umrla cerka jedinica. Uprkos seriji takvih, gotovo nezami
slivih nesreca, moja tetka Jelena Milijevic bila je jedna od najblagorodnijih os
oba koje sam upoznao u ivotu, osoba u kojoj nije bilo ni traga gorcine ili elje za
osvetom. Ja, medutim, nisam ni izbliza blagorodan kao moja tetka, pa sam u Dugov
ecnosti pokrenuo mnoga neugodna pitanja upucena fukarama koje su ucestvovale u ko
munistickim zlocinima, pa se potom pretvorile u velike Srbe.
Vesna Roganovic
objavljeno: 15.09.2012.