PREDAVANJE 10

Prof. dr Jovica Lazi

KAKO SASTAVITI bilans stanja

TEORIJSKE PRETPOSTAVKE
BILANSNOG PRIKAZIVANJA
SREDSTAVA
I MEHANIZAM SISTEMA
DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

(REKAPITAIZACIJA)

1. Kako sastaviti bilans stanja

Primer broj 1:
Prema poetnom inventaru stanje sredstava i izvora sredstava
Preduzeca " BAJA " iz Novog Sada, na dan 22. decembra 2006.
godine je sledece:

Prvu fazu prilikom sastavljanja bilansa stanja ini izrada

koncepta, u kome zadate pozicije razvrstavamo na: aktivu,
pasivu i ispravke vrednosti.

Koncept bilansa

nastavak

Proveru tanosti razdvajanja na grupe aktive, pasive i

ispravke vrednost, vrimo kada od zbira aktive oduzmemo
zbir ispravki vrednosti (to zavisi od toga da li je korektivni
raun pozitivan ili negativan) i ako je taj zbir jednak zbiru
pasive, prvu fazu sastavljanja bilansa smo dobro uradili.
AKTIVA
9,676.355
- ISPRAVKE VREDNOSTI
708.600
= PASIVA
8.967.755
U drugoj fazi sastavljanja bilansa odreuje se mesto svake
pozicije u bilansu.
Bilansiranje grupa sredstava u bilansu vri se po
funkcionalnom principu, a mesto svake pozicije u okviru
grupe odreuje se po principu likvidnosti.
Trea faza sastoji se od prenoenja podataka iz koncepta u
obrazac bilansa.

B I L A N S STANJA
PREDUZECA ZA PROIZVODNJU RADIJATORA
"BAJA" IZ BEOGRADA
AKTIVA na dan 22. decembra 201X. god. PASIVA

AKTIVA I Stalna imovina (rauni Klase 0):

1. u materijalnom obliku: od imovine sa najduim vekom trajanja (Zemljita,
Graevinski objekti, Postrojenja i oprema...), pa do one sa kraim vekom
tranjanja (...Ostale nekretnine, postrojenja i oprema)
2. u nematerijalnom obliku (u obliku prava): Ulaganja u razvoj, Koncesije,
patenti, licence, Goodwill....
3. u novanom obliku: Avansi, Akcije i druge HOV koje se dre do dospea....
II Tekua imovina (rauni Klase 1 i 2):
Pozicije se reaju po emi reprodukcije: N R ... P ... R N, tj.:
1. N imovina koja se javlja u poetnom novanom obliku (Blagajna, Tekui
raun, Izdvojena novaana sredstva i akreditivi, Ostala novana sredstva...)
2. R imovina koja se nalazi u poetnom robnom obliku, tj. sve vrste materijala
(Sirovine, Osnovni materijal, Pomoni materijal, Sitan inventar, Ambalaa,
Rezervni delovi, Auto-gume...)
3. P Nedovrena proizvodnja (samo ako je u pitanju delatnost proizvodnje)
4. R zavrni robni oblik (Gotovi proizvodi kod proizvodne delatnosti, Roba
kod trgovinske delatnosti)
5. N zavrni novani oblik: sve vrste potraivanja (Kupci, Potraivanja prema
zaposlenima, Potraivanja po primljenim menicama, Sporna potraivanja....
Ostala potraivanja, AVR).

PASIVA -po Principu rastue

dospelosti (opadajue ronosti)
I Kapital (rauni Klase 3):
1. Osnovni kapital (Akcijski, Dravni...)
2. Rezerve (Zakonske, Statutarne, Revalorizacione rezerve,
Emisiona premija)
3. Nerasporeena dobit (ili Gubitak u vidu odbitne stavke).
II Obaveze (rauni Klase 4):
Obaveze se reaju po Principu rastue dospelosti (opadajue
ronosti), tj. prvo se navode obaveze koje imaju najdui
rok dospea, a na kraju obaveze koje najbre dospevaju:
1. Krediti (Dugoroni, Kratkoroni)
2. PVR
3. Dobavljai
4. Sve ostale obaveze (po opadajuoj ronosti).

I. TEORIJSKE PRETPOSTAVKE BILANSNOG

PRIKAZIVANJA SREDSTAVA
1.1. Bilansni metod izuavanja dvojnog
knjigovodstva

Za prikazivanje bilansnog sadraja (redosleda njegovih pozicija)

najpodobniji je kriterijum opadajue likvidnosti (za "redanje"
pozicija u aktivi), odnosno kriterijum sporije dospelosti (za
"redanje" pozicija u pasivi). Pomenuti kriterijumi omoguuju da se
relativno lako i tano utvrdi i oceni pravilnost finansiranja
pojedinih delova aktive, jer dospelost (ronost) odreenih izvora u
pasivi treba da je usaglaen s likvidnou odgovarajuih delova
aktive.
Sledi primer u kojem je poetni bilans stanja (0), popisom je
utvreno, daje proizvodno preduzee SAVA", BEOGRADimalo
sledeu imovinu na dan 01.01.1995. godine (u hiljadama dinara) :
Osnovna sredstva 24.950 dinara, blagajna 135, Akcionarski
kapital31.000 iro raun 12.365, dugoroni kredit za obrtna
sredstva 9.000, materijal 4.850, sitan inventar 680, kratkoroni
kredit za obrtna sredstva 5.000, proizvodnja 2.720, kupci 1.340, i
dobavljai 2.040.
Na osnovu prednjih podataka poetni bilans (0) izgledao bi ovako:

Grupisanje bilansnih pozicija izvreno je po principu opadajue likvidnosti

(u aktivi) i po principu rastue dospelosti (u pasivi).
Primeri za vebu:
Prethodni bilans grupisati bilansne pozicije po principu opadajue
likvidnosti (u aktivi) i principu rastue dospelosti (u pasivi ), ovo grupisanje
ematski izgleda ovako:

AKTIVA

BILANS

PASIVA

Akcionarski kapital132.000 dinara, dobavljai za osnovna sredstva 36.000,

blagajna 10.120, materijal 50.000, kratkoroni kredit za obrtna sredstva
10.000, osnovna sredstva 103.000, iro raun 50.000, dobavljai za obrtna
sredstva 26.000, gotovi proizvodi 22.000, dugoroni kredit za osnovna
sredstva 45.000, gorivo i mazivo 2.000, sitan inventar 4.200, proizvodnja u
toku 30.000, kupci 22.000, kratkoroni kredit za osnovna sredstva 11.000,
dugoroni kredit za obrtna sredstva 33.000, (zbir aktive - zbiru pasive od
293.320 dinara).

Grupisanje bilansnih pozicija izvriti po principu rastue likvidnosti (u

aktivi) i principu opadajue dospelosti (u pasivi);

Prethodni zadatak za grupisanje bilansnih pozicija

po principu opadajue likvidnosti (u aktivi) i
principu opadajue dospelosti (u pasivi), izgleda
ovako:

1.2. MEHANIZAM SISTEMA

DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

Sutina dvojnog knjigovodstva ogleda se u

obuhvatanju i praenju celokupne imovine
preduzea, tj. svih elemenata aktive i pasive, koji tu
imovinu konstituiu. Pri tome, do izraaja dolazi
princip dvojnog knjienja, to znai da se svaki
poslovni dogaaj dvostrano knjii: na levoj strani
jednog ili vie rauna, uz istovremeno obuhvatanje,
na desnoj strani, drugog ili vie drugih rauna.
Postupajui tako, sistem dvojnog knjigovodstva
omoguuje da se u svakom momentu (po pravilu,
krajem poslovne godine, a esto i krajem tromeseja
ili krajem meseca) moe utvrditi imovinski poloaj
odreenog preduzea, tj. stanje pojedinih elemenata
njegove aktive i pasive na dan sastavljanja bilansa.

nastavak

Takoe, ovaj sistem knjigovodstva

omoguuje da se utvrdi i uspenost
poslovanja u posmatranom obraunskom
periodu (godini, kvartalu, mesecu, pa i za
krae vremenske periode).
Mehanizam sistema dvojnog knjigovodstva
mora se prilagoditi poslovnom procesu koji
se njime prati. Celina mehanizma, kojim se
dvojno knjigovodstvo koristi, obuhvata
komponente kao na slici:

1.4.3. Sistematska i hronoloka

evidencija

U prethodnim delovima ovog odeljka upoznali smo se

raunima glavne knjige (delovima ralanjenog bilansa)
kao sistematskom evidencijom i dnevnikom kao
hronolokom evidencijom rauna. Ostaje nam da se na
ovom mestu upoznamo detaljnije sa dnevnikom kao
hronolokom evidencijom. Prelazei na dnevnik hronoloku evidenciju - i na obuhvatanje poslovnih
promena putem dnevnika mi se delimino upoznajemo i
sa knjigovodstvenim postupkom, koji ide ovim redom:
sastavljanje bilansa, otvaranja knjiga na osnovu bilansa
(stavom za otvaranje knjiga u dnevniku i njegovim
prenosom - radi se dakle o prenosnom knjigovodstvu na raune glavne knjige), zatim, obuhvatanje poslovnih
promena u dnevniku stavovima za knjienje (kontiranje)
i prenosom knjienih promena u dnevniku na raune
glavne knjige itd.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

1.4.4. Glavna knjiga

Primer broj
1.
Preduzee
"STUDENT"
iz Beograda poinje sa poslovanjem i

raspolae sledeim ulogom osnivaa: Osnovna sredstva 240.000

dinara, iro raun 360.000 dinara, blagajna 39.000 dinara, materijal
120.000 dinara, sitan inventar na zalihi 45.000 dinara i ambalaa na
zalihi 36.000 dinara.
Sastaviti poetni bilans i proknjiiti sledee poslovne promene preko
rauna glavne knjige:
Kupljeno je na kredit materijala za 45.000 dinara. Materijal je
primljen i skladiten u magacin;
Kupljena je na kredit maina za 90.000 dinara;
Sa iro rauna je isplaena obaveza za kupljen materijal na kredit;
Iz odobrenog kredita za osnovna sredstva isplaeno je dobavljaima
za osnovna sredstva 60.000 dinara na ime delimine otplate robnog
kredita;
Izdato je u proizvodnju materijala za 150.000 dinara;
Isplaeno je sa iro rauna 75.000 dinara na ime raznih trokova
proizvodnje (LD radnika, strane usluge, kamate na kredite, poreze,
doprinose isl);
Zavreno je i predato na skladitenje gotovih proizvoda za 135.000
dinara;
Prodato je na kredit gotovih proizvoda za 180.000 dinara, stvarna
cena kotanja (stvarni trokovi) prodatih proizvoda iznose 120.000
dinara.

nastavak
9. Isplaeno je sa iro rauna 6.000 dinara na ime zatezne kamate
zbog neblagovremene isplate dospele obaveze dobavljaima za
osnovna sredstva;
10. Kupci nam nisu u roku platili dug, pa im putem knjinog pisma
zaraunavamo 9.000 dinara na ime zatezne kamate;
11. Naplaeno je preko iro rauna 4.500 dinara na ime otpisanog
potraivanja (to potraivanje se ne vodi vie u naim knjigama);
12. Dobavljai za osnovna sredstva nam putem knjinog pisma
odobravaju 3.000 dinara na ime popusta (bonifikacije);
13. Osniva preduzea vri dodatno (naknadno) ulaganje sredstava
uplatom na iro raun 90.000 dinara;
14. Podizanjem novca sa iro rauna osniva preduzea povlai iz
poslovanja 230.000 dinara; i
15. Zakljuiti knjige preduzea "STUDENT" iz Beograda (bilans
stanja i bilans uspeha i izvriti njihovo izravnanje). i to:
a) zakljuiti prihode; b) rashode; v) pasivu; i g) raun dobitka i
raun izravnanja.

Reenje primera broj 1:

GLAVNA KNJIGA I STEPENA

nastavak
Objanjenje korienja kolona za iznos u glavnu knjigu

Glavna knjiga predstavlja sistem knjigovodstvenih

rauna otvorenih na osnovu poetnog bilansa preko
dnevnika.

Strane raune obeleavaju se sa duguje i potrauje, to

ne znai nita drugo do levu i desnu stranu rauna.
Prilikom knjienja svake poslovne promene treba odrediti
sledee:
koji rauni su tangirani datom poslovnom promenom
(aktivni, pasivni, rashoda ili prihoda);
kojoj grupi pripada svaki tangirani raun, da bi se
primenilo odgovarajue pravilo za knjienje; i
dali je na raunu dolo do poveanja ili smanjenja stanja.

1.4.5.

Dnevnik

Dnevnik se otvara na osnovu pozicija iz bilansa stanja, na sledei

nain: pojedinano se svaki aktivan raun zaduuje za poetni
saldo, odnosno poetno stanje po bilansu, a svaki pasivan raun
odobrava za poetni saldo, tj. poetno stanje po bilansu stanja.

Pitanja:

1. _______________je proces registrovanja poslovnih promena sa (glavnim) ciljem

utvrivanja periodinog finansijskog rezultata.
2.__________________________ je dvostrani pregled imovine (sredstava) preduzea.
____________ pokazuje izvore finansiranja, a ______________ oblik u kome se imovina
nalazi.
3. Poetno stanje na kontima glavne knjige knjii se za pozicije aktive na __________ strani,
a pasive na ____________strani.
4. Banka odobrava preduzeu kredit i uplauje mu 2.000. Ova promena e izazvati:
promene u strukturi aktive
promene u strukturi pasive
poveanje pozicija aktive i pasive
5. Preduzee je nabavilo robu u vrednosti od 10.000, a prodalo je za 8.000. U sukcesivnom
bilansu stanja ova promena bi izazvala neravnoteu zbira aktive i pasive u iznosu od 2.000,
koja bi se ispravila unoenjem gubitka na stranu______________.
6. Ukoliko je sopstveni kapital 10.000. obaveze 5.000, gotovina 1.000. zalihe 9.000 izraunati
iznos osnovnih sredstava ________
7. Mogunost izmirenja dospelih obaveza u svakom trenutku naziva se _____________ a rok
isplate obaveza______________
8. Pozicije aktive u bilansu redaju se prema principu____________________, a u
pasivi_______________________________________.
9. Naelo troka nalae da imovina treba da se knjii po svojoj _______________________
vrednosti.
10. Pretpostavka ___________________
_________________ podrazumeva da treba
knjiiti samo one poslovne promene koje se mogu izraziti u novcu.
Odgovori: 1. Knjigovodstvo; 2. Bilans stanja, pasiva, aktiva; 3. levoj ili dugovnoj, desnoj ili
potranoj; 4. c: 5. aktive; 6. 5.000; 7. likvidnost, dospelost; 8. rastue likvidnosti,
opadajueg perioda dospelosti; 9. nabavnoj; 10. novane jedinice

3. RAZVIJANJE BILANSA NA
RAUNE I SISTEMATSKA
EVIDENCIJA POSLOVNIH PROMENA
(GLAVNA KNJIGA)

3. RAZVIJANJE BILANSA NA RAUNE I

SISTEMATSKA EVIDENCIJA POSLOVNIH
PROMENA (GLAVNA KNJIGA)

Ovo poglavlje bavi se raslanjavanjem

bilansa (razvijanjem bilansa) na raune
(konta) i sistematskom evidencijom. U
sledeim delovima, obrauju se osnovni
pojmovi o raunima, oblici i vrste konta,
kao i pojam dokumentovanost u
knjigovodstvu.

nastavak

Razlozi za raslanjavanje (razvijanje)

bilansa su, bilans prikazuje stanje
imovine (sredstava) i izvora sredstava
u jednom odreenom momentu, a
poslovne promene se evidentiraju
preko rauna ili konta koji
predstavljaju ralanjene delove
bilansa.

U strunoj literaturi se istiu uglavnom sledei

razlozi evidetiranja poslovnih promena preko
rauna (konta) a ne pomou sukcesivnih
(uzastopnih) bilansa:
(1) ne moraju se sastavljati bilansi posle svake
poslovne promene budui da pravnom licu
nije u svakom trenutku potreban pregled
finansijskog poloaja i uspesnosti poslovanja,

(2) u sukcesivnim (uzastopnim) bilansima posle

svake poslovne promene javlja se samo novo
stanje na odnosnim bilansnim pozicijama;
meutim, pravnom licu su neophodni podaci i
o prometu (kretanju) pojedinih pozicija
bilansa i

nastavak
(3) evidentiranje poslovnih promena
preko sukcesivnih (uzastopnih) bilansa
je, po pravilu, neekonomino uz
prisustvo znaajnog stepena rizika od
pojave greaka naroito u sluajevima
postojanja velikog broja poslovnih
promena koje se odnose na mali broj
bilansnih pozicija stanja i uspeha.

Ralanjvanje bilansa na raune ili konta se vri

na taj nain to se za svaku bilansnu poziciju
otvara poseban raun (konto).
Rauni imaju dugovnu i potranu stranu kao to
bilans stanja ima strane aktive i pasive a bilans
uspeha ima strane rashoda i prihoda. Za pozicije
aktive iz bilansa stanja otvaraju se rauni aktive
u glavnoj knjizi (sa poetnim saldom na dugovnoj
strani), a za pozicije pasive iz bilansa stanja
otvaraju se rauni pasive u glavnoj knjizi (sa
poetnim saldom na potranoj strani).
Posle svake poslovne promene ova stanja na
raunima se menjaju.

Pravilo za knjienje poslovnih

promena na raunima je sledee:

poveanje stanja na raunu se knjii na onoj

strani gde se nalazi poetni saldo a smanjenje
na suprotnoj strani.
to se pravila za knjienje tie rauni rashoda
se ponaaju kao rauni aktive a rauni prihoda
se ponaaju kao rauni pasive.
Napomenimo da rauni uspeha (rashoda i
prihoda) ne mogu imati poetni saldo (na dan
1. I t.g.) budui da imaju nominalni,
obraunski, kumulativni karakter.

nastavak

Prema tome, elementi bilansa stanja i

bilansa uspeha su pozicije stanja (aktiva
i pasiva) i pozicije uspeha (rashodi i
prihodi) dok su elementi glavne knjige
rauni ili konta (aktivni, pasivni,
rashodni i prihohodni).

Evidencija poslovnih promena preko rauna

glavne knjige se naziva sistematskom budui da
se de facto poslovne promene sistematizuju

(klasifikuju) prema raunima (kontima) na

koje se odnose i prema redosledu nastanka
poslovnih promena na pojedinim raunima
(kontima). Prethodna izlaganja posveena
ralanjavanju bilansa na raune i
sistematskoj evidenciji poslovnih promena
(glavnoj knjizi) ilustrovaemo na primeru
preduzea Dunav iz Novog Sada koje je
na dan 1. I 2007. godine imalo sledei
bilans stanja:

Poetni bilans
Aktiva
iro raun
Blagajna
Kupci

Poetni
bilans
150.000
stanja
20.000
70.000
240.000

bilans

Akcio.kapital
Dobavljai
Dug. krediti

Pasiva

211.000
9.000
20.000
240.000

Primer
Na osnovu podataka iz poetnog bilansa stanja
otvoriti raune glavne knjige i sistematski
proknjiiti sledee poslovne promene u 2006. godini:

Od dobavljaa Sloga iz Beograda nabavljeno je

materijala na kredit za 10.000 dinara;
U procesu proizvodnje utroeno je materijala za
6.000 dinara, a na ime ostalih trokova
proizvodnje isplaeno je sa iro rauna 20.000
dinara;
Deo proizvodnje je zavren i gotovi proizvodi ija
je vrednost 18.000 dinara su uskladiteni u
magacin gotovih proizvoda;

nastavak

Polovina zaliha gotovih proizvoda je

prodata na kredit za 12.000 dinara;
Preko iro rauna su isplaeni vanredni
rashodi u iznosu 2.000 dinara i
naplaeni vanredni prihodi u iznosu
1.000 dinara.

Glavna knjiga

4. SASTAVLJANJE BILANSA NA OSNOVU RAUNA

GLAVNE KNJIGE

(1)

Ovo poglavlje bavi se prikazom knjienja

na osnovu rauna stanja i uspeha,
odnosno na bazi
podataka iz glavne knjige pravno lice
moe u svakom trenutku sastaviti
odgovarajui bilans stanja i bilans
uspeha. Postupak je sledei:
utvrivanje salda svih rauna glavne
knjige kao razlike dugovnog i potranog
prometa (zbira strana) odnosnih rauna
(rauni aktive i rashoda e imati dugovni
saldo a rauni pasive i prihoda e imati
potrani saldo) i

nastavak

unoenje salda rauna aktive i pasive

u bilans stanja i unoenje salda
rauna rashoda i prihoda u bilans
uspeha.
Polazei od date glavne knjige
sastavljanje bilansa stanja i bilansa
uspeha bi izgledalo ovako:

Bilansni agregati:

5. IZRADA PROBNOG LISTA ILI BILANSA

Probni bilans ili probni list predstavlja tabelarni pregled

prometa i salda svih rauna glavne knjige. On sadri sledee
kolone:

(1) redni broj, (2) naziv rauna, (3) bruto bilans i (4)
saldo bilans, a sastavlja se meseno ili tromeseno.
Bruto bilans sadri poetno stanje i zbir (tekui
promet) dugovne i potrane strane svih rauna glavne
knjige. On slui za potrebe kontrole aritmetike
tanosti izvrenih knjienja, jer zbir dugovnih strana
svih rauna glavne knjige treba da je identian zbiru
potranih strana svih rauna glavne knjige. Pored
toga podaci o prometu rauna glavne knjige sadrani
u bruto bilansu se koriste za potrebe analize.

nastavak

Saldo bilans sadri podatke o dugovnom i

potranom saldu svih rauna glavne knjige.
On se dobija na taj nain to se na svakom
raunu utvruje saldo (tj. razlika dugovnog i
potranog prometa odnosnog rauna) koji se
u saldo bilansu unosi na odgovarajuu (veu)
stranu.
Na bazi podataka iz glavne knjige probni
bilans ili probni list bi izgledao ovako:

Probni list (bilans)

nastavak

6. HRONOLOKA
EVIDENCIJA
U osnovne knjige
dvojnog(DNEVNIK),
knjigovodstva spada i dnevnik, u
SASTAVLJANJE ZAKLJUNOG LISTA I
FORMALAN
ZAKLJUAK KNJIGA
kome se hronolokim
redom belee sve poslovne promene.

Zato navodi se da poslovne promene se evidentiraju u

osnovne knjige - sistematski na raunima glavne knjige gde
e se knjigovodstveno obuhvatiti i u dnevniku, kao i u
pomou sukcesivnih (uzastopnih) bilansa stanja i bilansa
uspeha.
Dnevnik je knjigovodstveni instrument za hronoloku
evidenciju poslovnih promena, tj. za evidenciju poslovnih
promena prema redosledu njihovog nastanka. Obino se
istie da dnevnik slui za sledee potrebe:

nastavak
(1) za kontiranje poslovnih promena, tj.
identifikovanje rauna na koje se
odnosi data poslovna promena,
(2) za kontrolu aritmetike tanosti
izvrenih knjienja u glavnoj knjizi
(tako promet dnevnika treba da bude
identian prometu bruto bilansa) i
(3) za olakanje poslova u vezi
iznalaenja greaka u knjigovodstvu.

Zadatak dnevnika je da dvostrano dejstvo svake

poslovne promene formalno izrazi odnosno
pripremi za knjienje na raunima.

Izraavanje dvostranog dejstva svake

poslovne promene vri se u dnevniku putem
tzv. Stavova. Ustvari stav u dnevniku nije
nita drugo do jednaina koja pokazuje koji
raun duguje u vezi odnosne promene, a
koji potrauje. U stavu za knjienje najpre
se navodi raun koji duguje, a zatim raun
koji potrauje.

nastavak

Rauni koji duguju kao i rauni koji

potrauju stavljaju se u stavovima bilo
u prvom bilo u drugom padeu.
Odreivanje rauna, koji duguje
odnosno potrauje u vezi odreene
poslovne promene naziva se
kontiranje.

nastavak

[1] Neki aktivni rauni izuzetno mogu

imati i potrani saldo (kupci is l.), kao i
obrnuto (dobavljai is l.), napominjemo
da se pri knjienju polazi od toga da je
eventualni prethodni saldo uvek
dugovan kod svakog principijelno
aktivnog rauna, a da je uvek potrani
kod svakog principijelno pasivnog
rauna.

Po pravilu svaki stav u dnevniku treba da ima:

1.

1.

2.

1.
2.

redni broj proknjiena poslovne promene, datum

knjienje, oznaku (broj) rauna koji treba zaduiti i
iznos zaduenja, oznaku (broj) koji treba odobriti i
iznos odobrenja, poziv na raun glavne knjige, kratak
opis (objanjenje)
poslovne promene (odnosno poziv na dokument koji
pravda knjienje).
Pri davanju stavova, odnosno odreivanju rauna koji
duguje odnosno potrauje (kontiranju) treba se
pridravati pravila za knjienje.
Naime, treba prethodno utvrditi:
koje je raune tangirala odnosna poslovna promena,
kojoj grupi rauna pripadaju tangirani rauni (da li
aktivni, da li rashodima, da li pasivi, da li prihodima),

da li je odnosna promena uticala na

poveanje odnosno smanjenje stanja
tangiranih rauna.

Zakljuni list predstavlja tabelarni pregled

prometa i salda svih rauna glavne knjige (to
je identino probnom bilansu ili probnom listu)
s tim to su salda svih rauna sistematizovana
na bilans stanja i bilans uspeha. On sadri
sledee kolone:
redni broj,
naziv rauna,
bruto bilans,
saldo bilans,
bilans stanja i
bilans uspeha.

Zakljuni list

(1)
(2)
(3)

Zakljuni list se sastavlja obavezno na kraju

poslovne godine i koristi se za:
kontrolu aritmetike tanosti izvrenih knjienja,
dobijanje bilansa stanja i bilansa uspeha i
dobijanje podataka neophodnih za formalan
zakljuak knjiga.
Formalan zakljuak knjiga predstavlja postupak
izravnanja prometa svih rauna glavne knjige
unoenjem njihovog salda na manju stranu
odnosnog rauna.
Nakon formalnog zakljuka knjiga, tj. rauna ti
rauni se ne mogu vie koristiti za potrebe
knjigovodstvene evidencije (ve se otvaraju novi
rauni).

nastavak

Osnovni smisao ili cilj formalnog zakljuka

knjiga je u podvajanju knjigovodstvene
evidencije o poslovanju preduzea izmeu
poslovnih godina.
Naime, umesto prometa svih rauna glavne
knjige formalnim zakljukom knjiga se iz
tekue u narednu poslovnu godinu prenosi
samo njihov saldo. To znai da se formalan
zakljuak knjiga obavezno vri na kraju
poslovne godine ali i na kraju poslovnog
ivota preduzea.

nastavak

Izlaganja posveena hronolokoj evidenciji

(dnevniku), zakljunom listu i formalnom
zakljuku knjiga emo ilustrovati na bazi
primera iz poglavlja posveenog ralanjavanju bilansa na raune i sistematskoj
evidenciji poslovnih promena (glavnoj
knjizi) uz dodatne sledee dve poslovne
promene:
Formalno zakljuiti raune stanja i
Formalno zakljuiti raune uspeha.

Sledi Dnevnik:

Glavna knjiga

(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)

U dosadanjim izlaganjima posveenim osnovama

sistema dvojnog knjigovodstva prezentirani su ili
bar istaknuti osnovni elementi i osnovni postupci
sistema dvojnog knjigovodstva ili knjigovodstvenog sistema.
Osnovni elementi knjigovodstvenog sistema
su:
knjigovodstvena dokumentacija,
poetni bilans stanja,
glavna knjiga,
dnevnik,
probni bilans ili probni list i zakljuni list i
krajnji bilans stanja i bilans uspeha.
Sledi Zakljuni list (bilans):

1) sastavljanje poetnog bilansa stanja,

2)Osnovni
otvaranje
glavne
knjige i dnevnika
na
postupci
knjigovodstvenog
sistema
su:
osnovu poetnog bilansa stanja,
3) sistematska i hronoloka evidencija
poslovnih promena (glavna knjiga i
dnevnik),
4) sastavljanje probnog bilansa ili
probnog lista i zakljunog lista i
5) formalan zakljuak knjiga.

Knjigovodstvena dokumentacija
(faktura, trebovanje, uplatnica, bezgotovinski ek, barirani ek, knjino pismo,...)
predstavlja jedini nosilac informacije o nastalim poslovnim promenama i istovremeno
je pravni osnov za sprovoenje knjigovodstvene evidencije.
Knjigovodstvenu dokumentaciju obrauje,
tj. na bazi nje vri knjienje knjigovodstvena sluba ali je prezentira ili emituje i
neka druga sluba, organ ili funkcija u
okviru preduzea (nabavna funkcija,
proizvodna funkcija, prodajna funkcija,
organ upravljanja,...) ili neko drugo pravno
lice iz okruenja.

nastavak

U bilansu stanja (poetnom ili

krajnjem) su sredstva preduzea
prikazana sa dva aspekta - funkcije ili
uloge u procesu rada i izvora
finansiranja (naina pribavljanja).
Bilans uspeha je knjigovodstveni
instrument utvrivanja periodinog ili
finansijskog rezultata kao pokazatelja
uspesnosti poslovanja preduzea.

Prilikom sistematskog i hronolokog knjienja

poslovnih promena i otvaranja glavne knjige i
dnevnika na osnovu poetnog bilansa stanja isti
iznos se evidentira na suprotnim stranama
dvaju ili vie rauna i dnevnika.
Zbog toga mora postojati ravnotea izmeu
zbira dugovnog prometa svih rauna i dnevnika
i zbira potranog prometa svih rauna i
dnevnika. To je istovremeno i baza za kontrolu
aritmetike tanosti izvrenih knjienja u
glavnoj knjizi i dnevniku pomou bruto bilansa.

nastavak

Odsustvo pomenute kongruencije upuuje na

postojanje greke bilo u knjienju bilo u
raunskim operacijama.
Formalan zakljuak knjiga se sprovodi, kao to
je i ilustrovano, sistematski i hronoloki i to na
osnovu podataka iz zakljunog lista (kolone
bilans stanja i bilans uspeha).
To znai da sastavljanje zakljunog lista
obavezno prethodi formalnom zakljuku knjiga.

7. SINTETIKI I ANALITIKI RAUNI

Sintetiki rauni predstavljaju sloenu

kategoriju (kvalitet) i sastavljeni su iz
manje sloenih ili prostih komponenti
(kvaliteta).
Sintetiki (sloeni) rauni se mogu
dekomponovati na manje sloene
(analitike raune) i proste raune (koji se
dalje ne mogu ralanjavati).

nastavak

Treba posebno naglasiti da nije

obavezno i neminovno ralanjavanje
sintetikih rauna (sloenih kategorija
sredstava, izvora sredstava, rashoda i
prihoda) na analitike i proste raune
budui da je to u funkciji potreba
korisnika knjigovodstvenih
informacija.

nastavak

U sluaju postojanja vie stepena (nivoa)

ralanjavanja jedan raun moe biti
istovremeno i sintetiki i analitiki raun (na
primer raun Kupci u zemlji je analitiki
raun u odnosu na raun Kupci ali je
sintetiki raun u odnosu na raune kupaca
po regijama i pokrajinama ili preduzeima)
- to je tzv. subsintetiki raun.
Bilansni raun je obavezno pozicija bilansa
stanja i bilansa uspeha a moe biti
sintetiki, analitiki i prost raun.

nastavak

Na kraju izlaganja posveenih sintetikim i

analitikim raunima recimo da se sintetiki
rauni nalaze u glavnoj knjizi i dnevniku
dok se evidencija na analitikim raunima,
po pravilu, vri u izolovanim, pomonim
knjigama, kao to su:
analitika kupaca,
analitika dobavljaa,
analitika gotovih proizvoda i robe (robno
knjigovodstvo),
analitika materijala (materijalno
knjigovodstvo),
analitika osnovnih sredstava i si.

Usklaivanje knjienja na sintetikim i

analitikim raunima se sprovodi pomou
prometnog lista. Prometni list je tabelarni
pregled prometa i salda analitikih rauna
koji su nastali ralanjavanjem
odgovarajueg sintetikog rauna (kupci,
dobavljai, osnovna sredstva, materijal,
gotovi proizvodi, roba na zalihama i si.).

nastavak

Zbir dugovnog (i potranog) prometa

analitikih rauna mora biti jednak
dugovnom (i potranom) prometu
njihovog sintetikog (zbirnog) rauna;
takoe, zbir (dugovnih i potranih)
salda analitikih rauna mora
odgovarati (dugovnom ili potranom)
saldu njima pripadajueg sintetikog
(zbirnog) rauna.

Predzakljuna knjienja ili svoenje

(konvertovanje) knjigovodstvenog na
stvarno stanje predstavljaju postupke iji je
osnovni cilj dobijanje to kvalitetnijih (u
smislu tanosti, realnosti, pouzdanosti,
potpunosti, blagovremenosti,...) podataka
za potrebe sastavljanja osnovnih
finansijskih izvetaja - bilansa stanja i
bilansa uspeha.
Knjigovodstveno stanje sredstava, obaveza,
rashoda i prihoda se utvruje na bazi
knjigovodstvene evidencije, tj. salda
odnosnih rauna aktive, pasive, rashoda i
prihoda.

U knjigovodstvenom stanju su
inkorporirane samo one poslovne promene
koje su se dogodile i koje su
odgovarajuom pisanom ispravom
dokumentovane knjigovodstvenoj slubi u
cilju obuhvatanja (evidencije).
Meutim, ukoliko je neka poslovna
promena nastala a nije emitovan
odgovarajui dokument ta poslovna
promena nije nala odraz (nije
evidentirana) u knjigovodstvu preduzea.

nastavak

Pored toga mogue su greke u

knjigovodstvenom evidentiranju nastalih i
na propisan nain dokumentovanih
poslovnih promena.
Zbog svega toga se krajem svake poslovne
godine obavezno (a u kraim vremenskim
intervalima po potrebi) sprovodi inventar ili
popis s ciljem da se identifikuje stvarno
stanje sredstava, obaveza, rashoda i
prihoda preduzea.

Komparacijom stvarnog ili inventarnog

stanja sa knjigovodstvenim stanjem ili
stanjem po knjigama utvruju se razlike
ijim naknadnim knjienjem se
knjigovodstveno stanje konvertuje (svodi)
na inventarno stanje.
Drugim recima, u knjigovodstvu preduzea
se naknadno knjie neproknjiene poslovne
promene ili se ispravljaju pogrena
knjienja.

nastavak
Inae, najei razlozi koji dovode do
inkongruencije knjigovodstvenog sa
stvarnim stanjem su:
(1) pogrena knjienja,
(2) neproknjiene poslovne promene (to
dovodi do pojave vikova i manjkova na
pojedinim imovinskim delovima),
(3) nerealne vrednosti pojedinih imovinskih
delova (neispravne zalihe materijala,
gotovih proizvoda i robe, nenaplativa
potraivanja usled zastarelosti i si.) i

nastavak
(1)

kompenzirana salda na sintetikim

aktivnopasivnim raunima (pojava
poverilaca meu kupcima koji su, po
pravilu, dunici i pojava dunika
meu dobavljaima koji su, po
pravilu, poverioci).

Pojavom pogrenih knjienja i

neproknjienih poslovnih promena dolazi do
povrede osnovnih knjigovodstvenih principa
- to su principi homogenosti i integralnosti
rauna. Princip homogenosti rauna
predstavlja zahtev da se na svakom raunu
u knjigovodstvu knjie samo one poslovne
promene koje se na taj ali svaki raun
posebno odnose;

nastavak

princip integralnosti rauna predstavlja

zahtev da se na svakom raunu u
knjigovodstvu knjie sve one poslovne
promene koje se na taj ali svaki raun
posebno odnose.
Valjano knjigovodstvo preduzea se
odlikuje simultanim a ne alternativnim
respektovanjem principa homogenosti i
integralnosti rauna.

KONTNI OKVIR
ULOGA KONTNOG OKVIR
Kontni okvir je lista (pregled ili spisak) svih rauna
ili konta koji se mogu otvoriti u knjigovodstvu
preduzea. Kontni plan, pak, je, takoe, lista
(pregled ili spisak) svih rauna ili konta koji su
stvarno otvoreni u knjigovodstvu konkretnog
preduzea.
Naime, kontni plan nastaje eliminisanjem
konkretnom preduzeu nepotrebnih rauna ili konta
iz kontnog okvira i celishodnim ralanjavanjem
pojedinih rauna ili konta iz kontnog okvira - prema
tome, u kontnom planu nema uvoenja novih
bilansnih ili sintetikih rauna ili konta u odnosu na
kontni okvir.

Propisani kontni okvir i kontni plan mogu biti

obavezni (imperativni) i neobavezni (diskrecioni)
za preduzea, privredne grane i privredu u celini.

Budui da postoji potreba za agregiranjem i

kompariranjem podataka o poslovanju delova
(sloenog) preduzea, privrednih grana,
regiona,... sve do nivoa nacionalne ekonomije,
propisuje se kontni okvir (ili kontni plan) kao
sredstvo ili instrument za laku realizaciju
navedenih zahteva u pogledu praenja, kontrole i
planiranja poslovanja uih i/ili irih organizacionih
delova privrede.
Iz tog razloga rauni ili konta u kontnom okviru ili
kontnom planu su sistematizovani ili klasifikovani
prema unapred utvrenom kriterijumu odnosno
ideji.

Da bi kontni okvir i kontni plan sluili

potrebama upravljanja nacionalne privrede
neophodno je da u svim privrednim
jedinicama izabrani rauni ili konta imaju istu
sadrinu, da su postupci kontiranja i knjienja
identini i da se na istovetan nain primenjuju
raunovodstveni principi, naela i standardi
(u tom sluaju je re o tzv. unificiranom ili
jednoobraznom knjigovodstvu).

nastavak

a)
b)

c)
d)
e)

Organizaciono-tehniki posmatrano znaaj ili

uloga kontnog okvira je u tome to se
njegovim izborom odreuju:
sadrina i struktura knjigovodstva,
odnos finansijskog (globalnog) i analitikih
(posebnih) knjigovodstava,
metode periodiziranja rezultata,
postupci kdntiranja i knjienja,
mogunosti zadovoljenja poslovodnih
(upravljakih) zahteva na nivou preduzea i
ire i si.

2. PRETPOSTAVKE IZRADE KONTNOG OKVIRA

to se tie pretpostavki ili principa za

izradu kontnog okvira uobiajeno je
razlikovanje: 1) materijalnih pretpostavki ili
principa izrade kontnog okvira i 2)
formalnih pretpostavki ili principa izrade
kontnog okvira.
Kada je re o materijalnim pretpostavkama
ili principima izgradnje kontnog okvira
imaju se u vidu brojni faktori koji se
simultano moraju valorizovati i respektovati
prilikom koncipiranja kontnog okvira uopte
i kontnog plana konkretnog preduzea.

a)
b)

c)
d)
e)

f)
g)

karakteristike privrednog sistema,

specifinosti pojedinih privrednih grana i
delatnosti,
veliina preduzea,
struktura proizvodnog programa preduzea,
tip proizvodnje (radionika proizvodnja,
linijska proizvodnja, kombinovana ili
meovita proizvodnja i si.),
organizacija preduzea,
struktura imovine i izvora finansiranja
sredstava preduzea i slino.

Formalne pretpostavke ili principi izgradnje

kontnog okvira se odnose na:

pitanje ralanjavanja i obeleavanja

rauna ili konta u kontnom okviru i
kontnom planu i
2) problem izbora i rasporeivanja
informacija, tj. klasa u kontnom okviru i
kontnom planu.
1)

Ralanjavanje i obeleavanje rauna ili

konta u kontnom okviru i kontnom planu je
mogue uz korienje rednih brojeva, slova il
kombinacijom rednih brojeva i slova. Ipak,
danas je, takorei, opeprihvaen dekadni
sistem ralanjvanja i obeleavanja rauna
ili konta u kontnom okviru i kontnom planu.

nastavak

Ovaj sistem ili postupak poiva na

upotrebi arapskih brojeva za
obeleavanje (numerisanje,
oznaavanje, ifriranje,
identifikovanje,...) rauna ili konta u
kontnom okviru ili kontnom planu, pri
emu svaka cifra, koja se pojavljuje u
arapskom broju, ima numeriku i
pozicionu vrednost.

nastavak

Kontni okvir ili kontni plan se ralanjava na

deset klasa, svaka klasa se ralanjava na
deset grupa rauna, svaka grupa rauna se
ralanjava na deset sintetikih rauna (ili
rauna) i svaki sintetiki raun (ili raun) se
ralanjava na deset analitikih rauna (ili
podrauna) - pri svemu tome koriste se
cifre od 0 do 9.

To znai:

X X X

/ X X X X X X X

- osnovni broj koji ozna~ava nosioca uspeha

- dopunski broj
- godina proizvodnje
- datum po~etka proizvodnje
- {ifra mesta uspeha
- {ifra tehnolo{kih postupaka
- broj individualiteta
klasa
grupa rauna
sintetiki raun (ili raun)
analitiki raun (ili podraun)

Primer

ifra 1234 oznaava etvorocifreni

analitiki raun (ili podraun) koji pripada
klasi 1, a u okviru klase 1 pripada grupi
rauna 2, a u okviru grupe rauna 2
pripada sintetikom raunu (ili raunu) 3 i,
na kraju, u okviru sintetikog rauna (ili
rauna) 3 u pitanju je analitiki raun (ili
podraun) 4.

nastavak

a)

b)

Konstituisanje kontnog okvira ili kontnog

plana po dekadnom sistemu je mogue uz
respektovanje:
deduktivnog pristupa - najpre se
identifikuju klase, zatim grupe rauna,
sintetiki rauni (ili rauni) i na kraju
analitiki rauni (ili podrauni) i
induktivnog pristupa - pri emu se najpre
utvruju analitiki rauni (ili podrauni),
zatim sintetiki rauni (ili rauni), grupe
rauna i na kraju klase.

Deduktivni pristup poiva na ralanjavanju

ili dekomponovanju a induktivni pristup
podrazumeva sintetizovanje ili agregiranje
odreenih komponenti (elemenata) kontnog
okvira ili kontnog plana.
U okviru formalnih pretpostavki ili principa
izgradnje kontnog okvira identifikovali smo i
problem izbora i rasporeivanja informacija,
tj. klasa u kontnom okviru i kontnom planu.

nastavak
Imajui to u vidu razlikuju se:
1) kontni okvir po bilansnom principu ili
principu zakljuka i
2) kontni okvir po procesnom ili
funkcionalnom principu. Osnovnim
karakteristikama pomenutih kontnih
okvira posveena su naa naredna
izlaganja.

3. KONTNI OKVIR PO BILANSNOM PRINCIPU

Struktura kontnog okvira po bilansnom principu ili principu

zakljuka moe da izgleda ovako:
Klasa 0 Stalna sredstva (imobilizacije),
Klasa 1 Zalihe,
Klasa 2 Potraivanja, gotovina, AVR i gubitak,
Klasa 3 Sopstveni kapital, dugoroni krediti i
dobitak,
Klasa 4 Kratkorone obaveze i PVR,
Klasa 5 Rashodi,
Klasa 6 Prihodi,
Klasa 7 Otvaranje i zakljuak knjiga,
Klasa 8 Neposlovna sredstva, izvori neposlovnih
sredstava i vanbilansna aktiva i pasiva,
Klasa 9 Pogonski obraun (analitiko knjigovodstvo
rezultata).
Osnovne karakteristike kontnog okvira koncipiranog po
bilansnom principu ili principu zakljuka su sledee:

1. Kontni okvir po bilansnom principu ili

principu zakljuka poiva na stavu da je
primarni cilj knjigovodstva merenje
ostvarenih rezultata i utvrivanje stanja
imovine preduzea, Sto se realizuje
sastavljanjem bilansa uspeha i bilansa
stanja. Struktura kontnog okvira po
bilansnom principu ili principu zakljuka, tj.
raspored klasa je u skladu sa rasporedom
pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha
(bilansni princip rasporeda klase ili
rasporeivanja informacija u kontnom
okviru).

nastavak

U kontnom okviru po bilansnom principu ili

principu zakljuka, koji smo prezentirali u
naim prethodnim izlaganjima, bilans stanja
je konstituisan iz dva podbilansa, i to su
podbilans poslovnih sredstava i njihovih
izvora, koga ine klase 0,1 i 2 (poslovna
aktiva), odnosno klase.3 i 4 (poslovna
pasiva), dok bilans uspeha ine klasa
(rashodi) i klasa 6 (prihodi). A podbilans
neposlovnih sredstava i njihovih izvora koga
ini klasa 8 (neposlovna aktiva i neposlovna
pasiva),

2.

3.

Kontnom okviru po bilansnom principu ili

principu zakljuka je kompatibilna metoda
ukupnih trokova za utvrivanje periodinog
rezultata u finansijskom (globalnom)
knjigovodstvu.
Ova metoda periodiziranja rezultata se
zasniva na suprotstavljanju ukupnih prihoda
korigovanih za promenu (poveanje ili
smanjenje) vrednosti zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda ukupnim
trokovima poslovanja preduzea u
odnosnom obraunskom periodu.

nastavak

U pogonskom knjigovodstvu (analitikom knjigovodstvu

rezultata obraun periodinog
rezultata je po metodi trokova prodatih uinaka (na
bazi uporeenja ukupnih prihoda i njima odgovarajuih
ili korespondentnih rashoda) i to po pojedinim uincima
(proizvodima i uslugama), po organizacionim delovima
preduzea, po teritorijama i trinim segmentima, po
kanalima prodaje i si. Pored obrauna periodinog
rezultata po metodi trokova prodatih uinaka u
pogonskom knjigovodstvu (analitikom knjigovodstvu
rezultata) se sastavlja kalkulacija cene kotanja uinaka
i sprovodi kontrola trokova po mestima trokova (tj.
uim organizacionim delovima preduzea).

Prema tome, primenom kontnog okvira po

bilansnom principu ili principu zakljuka
egzistiraju dva raunska sistema
(knjigovodstva), koji su meusobno povezani
(to je tzv. formalno-organizacioni dualizam), i
to su: a) finansijsko (globalno) knjigovodstvo
(klase 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8) i b)
pogonsko knjigovodstvo (analitiko
knjigovodstvo rezultata) - koga ini klasa 9 u
navedenom kontnom okviru po bilansnom
principu ili principu zakljuka.

nastavak

Za eksterne (izvan preduzea) korisnike informacija o

poslovanju preduzea potrebne su sintetike, globalne,
ali potpune informacije,
to se postie upotrebom kontnom okvira po bilansnom
principu ili principu zakljuka. Naime, u bilansu stanja
sredstva su klasifikovana po likvidnosti (brzini
konvertovanja u novac), a izvori sredstava su
sistematizovani po dospelosti (ronosti dospea obaveza
za plaanje); u bilansu uspeha po metodi ukupnih
trokova prihodi su grupisani na redovne, finansijske i
vanredne, odnosno na poslovne i neposlovne, a rashodi
su strukturirani po prirodnim vrstama trokova (to ini
poslovne rashode) i neposlovne (vanredne i finansijske)
rashode.

4. KONTNI OKVIR PO FUNKCIONANOM PRINCIPU

Struktura kontnog okvira po procesnom ili funkcionanom

principu moe da izgleda ovako:
Klasa 0 Osnovna sredstava i dugoroni izvori,
Klasa 1 Monetarna sredstva i kratkoroni izvori,
Klasa 2 Materijal,
Klasa 3 Trokovi po vrstama,
Klasa 4 Pogonski obraun
Klasa 5 Poluproizvodi,
Klasa 6 Gotovi proizvodi,
Klasa 7 Redovni i vanredni rashodi,
Klasa 8 Redovni i vanredni prihodi,
Klasa 9 Zakljuak knjiga.
Osnovne karakteristike kontnog okvira konstituisanog po
procesnom ili funkcionanom principu su sledee:

nastavak

Kontni okvir po procesnom ili funkcionanom

principu se zasniva na polaznoj osnovi da je
primarni cilj knjigovodstva praenje i
evidentiranje cirkulacije ili krunog toka
(kretanja, obrta) vrednosti ili sredstava u
preduzeu. Struktura kontnog okvira po
procesnom ili funkcionanom principu,
odnosno raspored klasa je po fazama ili
etapama krunog toka sredstava (N - R - Pr
- R' - N').

nastavak

Prema tome, da bi poeo proces proizvodnje

preduzee nabavlja dugorone izvore finansiranja i
osnovna sredstva (klasa 0), kao i kratkorone izvore
finansiranja i neophodna monetarna sredstva (klasa
1), kupuje materijal (klasa 2); proces proizvodnje
prati preko trokova po vrstama (klasa 3) i trokova
po mestima i nosiocima trokova (klasa 4); kao
rezultat zavrene proizvodnje nastaju poluproizvodi
(klasa 5) i/ili gotovi proizvodi (klasa 6), koji se
prodaju na tritu tako da nastaju rashodi (klasa 7)
i prihodi (klasa 8). Rauni stanja i rezultata
(uspeha) se zakljuuju na kraju poslovne godine
(klasa 9).

Kontnom okviru po procesnom ili

funkcionalnom principu odgovara metoda
trokova prodatih uinaka za utvrivanje
periodinog rezultata.
Finansijsko (globalno) knjigovodstvo i
pogonsko knjigovodstvo (anaitiko
knjigovodstvo trokova) su inkorporirani u
jedinstveno knjigovodstvo (to je tzv. Formalno
organizacioni monizam).
U finansijskom (globanom) knjigovodstvu
obraun periodinog rezultata je po metodi
trokova prodatih uinaka (na osnovu
komparacije ukupnih prihoda i njima usovljenih
ili korespondentnih rashoda) i to po pojedinim
uincima (proizvodima i uslugama), po
organizacionim delovima preduzea, po
teritorijama i trinim segmentima, po
kanalima prodaje i si.

(d) preknjiavanje koje ukljuuje storniranje i

doknjiavanje (u sluajevima knjienja na
pogrenim raunima).
Naravno, navedeni i drugi postupci
ispravljanja greaka u knjigovodstvenoj
praksi se kombinuju (primera radi obian
potpuni storno, obian delimini storno,
crveni potpuni storno, crveni delimini
storno i si.) u cilju efikasnosti rada
knjigovodstvene slube preduzea.

nastavak

U pogonskom knjigovodstvu (analitikom

knjigovodstvu trokova), pak, se sastavlja
kalkulacija cene kotanja uinaka
i sprovodi kontrola trokova po mestima trokova
(kao uim organizacionim delovima preduzea).
Za interne (u okviru preduzea) korisnike
informacija o poslovanju preduzea potrebne su
kako globalne ili sintetike tako i detaljne ili
analitike, svakako potpune, informacije, to se
postie primenom kontnog okvira po bilansnom
principu ili principu zakljuka i kontnog okvira po
procesnom ili funkcionalnom principu.

PLAN - Kontni plan

Kontni plan je instrument za postizanje jednoobraznosti u

knjigovodstvu.
Preduzee e otvvoriti samo ona konta ili raune iz
kontnog plana koji su joj potrebni.
Kontni plan je po dekadnom principu podijeljen na 10
dijelova koji se nazivaju klase i imaju svoj naziv i oznaku
u vidu jednocifrenog broja od 0 do 9. Svaka klasa se dijeli
na 10 grupa koje imaju svoje nazive i oznake u vidu
dvocifrenog broja. U kontnom planu sve grupe nisu
zauzete. Svaka grupa dijeli se na 10 trocifrenih konta koji
se nazivaju sintetikim raunima, a oni se dalje mogu
dijeliti na etverocifrene ili analitika konta. Ralanjivanje
trocifrenih konta vri se samo ako ona nisu dovoljna za
obuhvatanje knjigovodstvene evidenije u preduzeima i
ona ralanjivanja mogu vriti samostalno prema svojim
potrebama tj. moe da saini analitiki kontni plan.

KLASE U KONTNOM PLANU ZA

PREDUZEA I ZADRUGE
KLASE
KLASE
KLASE
KLASA

0,1,2,9
3,4
5,6,7
8

su aktivne klase
su pasivne klase
su uspjene klase
je vanbilansna klasa

KLASE U KONTNOM PLANU ZA PREDUZEA I ZADRUGE

KLASA
KLASA
KLASA
KLASA
KLASA
KLASA
KLASA
KLASA
KLASA
KLASA

0123456789-

neuplaeni upisani kapital i stalna imovina

zalihe
kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina
kapital i gubitak
dugorona rezervisanja i obaveze
rashodi
prihodi
otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspjeha
vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna evidencija
obraun trokova i uinaka

10. GREKE U KNJIGOVODSTVU

Usled nepanje, neznanja ili namere mogu

se pojaviti greke u knjigovodstvu. Prema
kriterijumu uzroka nastanka greke u
knjigovodstvu se klasifikuju na sluajne
greke (kod kojih uinilac greke nije toga
svestan) i namerne greke (koje se ine u
cilju falsifikovanja, podeavanja i drugih
manipulacija sa knjigovodstvenim
dokumentima, podacima i izvetajima).

nastavak

Polazei od sutine ili prirode greke u

knjigovodstvu mogu biti formalne
greke (koje se identifikuju tzv.
automatskom kontrolom izvrenih
knjienja pomou bruto bilansa) i
materijalne greke (iji nastanak
nema za posledicu nepodudaranje
dugovnog i potranog prometa svih
rauna glavne knjige I stepena).

Ispravljanje greaka u knjigovodstvu se

realizuje na vie naina u zavisnosti od:
vrste greaka, vremena utvrivanja greaka
od momenta njihovog nastanka, tehnike
knjienja u knjigovodstvu i si.
Ipak, moe se rei da se najee koriste
sledei postupci ispravljanja greaka u
knjigovodstvu:

nastavak
precrtavanje pogrenog iznosa (u
uslovima runog knjienja),
(b) ponitavanje netanih vrednosti
(kada se primenjuju mehanike
maine i kompjuteri za knjienje
poslovnih promena),
(a)

(c) storniranje pogrenih knjienja - pri emu

razlikujemo potpuni storno (knjigovodstveni
stav ili poslovna promena su pogreno
obuhvaeni) i delimini storno (u okviru
knjigovodstvenog stava ili poslovne
promene na nekim raunima su knjienja
tana, a na drugim raunima su knjienja
pogrena) odnosno crni (obini ili klasini)
storno (kod koga se greka na raunu
ispravlja tako to se pogrean iznos knjii
na suprotnu stranu rauna) i crveni
(negativni) storno (kod koga se greka na
raunu ispravlja tako to se pogrean iznos
knjii na istu stranu rauna, ali sa znakom
minus) i

HVALA NA PANJI!

ELIM VAM USPEH NA

KOLOKVIJU I i II.
Dana 12.12.2011. (u 10.20 asova)