XIN Ribljestaze Pejedine rile wate Se tokom 2votnog cits sele ia gorje toka Yedotoka nizvodno u jezera, mori keane ade provods 4 deo voc, da bise ma kaj wate na meso odenja radi rarmaotavans ible saze su gradevine Kojima se omoguéava krctanje ibs w ‘wvodaom smery kod vodotoka koi su pegradesh nim branama (20 15:20m visine), Za vile brane je obigoo potiebno obedbedit druktia ‘efeaa: “tov, sakupljanje riba u posebao opremfenetankove i pevar kamionima ili kranovima u zonw goraje vode wzvodno od brane (Novak 1996). Tako, pr vtim padovims (mi vite) treba obezbediti bezbedna sputane ibe mad nz erakuacioneorgane i kroz turbine. Ovo se posite Dosebnim refenjima - betoakim planima koja se mad skrece u z0n8 dakle se skupljaw tankove 1 o@vodi u zon nizvodno od brane (Novak 1999), (Orde &e bit ret samo o ribjim starma, kao nekoj visti dovods, ‘olnosn gradevna na dovodima. Ribje sine eu sti tanali (pada 18 do 115) pregraden zidvina waz slapova (kasads) sa bazenins,tko da vod prelva ia uzvodnog bazena w nizvedsi preko preimog zida (A. 13.08), ‘odooso ise kroz vertkala otvorw2ide a 1350) il horizontal atv, ‘eo naa, 13.50e. Reni su hoviontlaim otvorime se u posledaje ems ‘etko kris 2bogtetkoca u oavanj tabinog nivoa ubazenia, i obikovanu i dimenzionisaja ribs stza neophodao je dase bese dovolino ale” bezne po preva iaticanj kako bir meals slisa probe uvodno kroz maz. skusva sa postojecihobjekata pokaza 6a je 28 vesim vests vba dovoliao opranit masimalnu bein mlaza na Vos 25 rl, mada se 2a "ada" veednost mage Kors | empneee formule (Novak 199). Maksimalna dazvojen bana o 25 as ograigava pd izmedu dvasusedna Daze na AAf= 0.3m (sh. 1350), ‘Ussmom bazenu brzina bi webs ds bude oko 0.3 + 045 as kako bse ribama omoguélo dase edmor i pipreme za svladavanie maz a8 sarednosepenic. 1) Sapratvon 1) Saver (posit preset) creas ©) Sa orzetlin ‘socom exis (pode pees) 511830 Osovn tipo nibh sara Da biriba mole da se nsmetao keds nepovredena signe doi ‘gorse ve) acophodno je obesbedii dovajno proto. Prema Site, (Gesith 1985) za svaka riba koja se wjednom teat nade na sai potrebeo je odo zapreminu od ako ogy = 0.06 + 0:2 a? vod. Us to {ceba mat na umu da je bin penjajaribedoea maa nasi veg ne = 2S © 35 mb, So znat da vreme potebao da ibe rede cel sta in = 2222s (755 2, su kote gor i donje vode na sts), Da bise doo ‘kupan broj sibs koje se u jedoom weoutku mops nado sai, Ney potreboo je veme peniaja. ta, pore sa "proticajent riba, Qu,protic se mote deft Keo proceneai bro iba koji produ rox neki reseed! vemena), ‘Nakajuse ukupos zpremina staze, Ve, ratuna kao 16 Vn =V Nan =8V nn Om 2d ny 1 danaje reme ase se primenjuj rile stare sa vetkalni sivorins u pegradnom 2d (13.508). Ovim se ibuma omogucara Zredaju preprek bez iskakanja (preko preliva) i pei eljenojdubin, = takode se clminge problem ausipans anozom koji se mote javt) kod ‘elena sa pretvnim aidom, ‘Sin vertikalah otvort by: 1308) treba da ios 02+03 m, 8 otis) se dobije ie jedaatine potoplenog isticanja kro sutene (Sith 195) (3.6ey by ha)» le yy = bine woe lped i ie verikalnog tora. “Tre jl eapomenati da jena azn na stazu (u nzvodnom kority) eophoin abezbedtidovolino velike brine koje 6 priv riba (10/5), ol uaifetak state (wrvodno od pregrae) treba doveljno walt of prelira ii zatvatne gadevine kako bis onemoguélo dastrja odvute riba (preko prtivaili kre dovd) aatrag doau vod otakle je kent XIL4 OBJEKT_ZA MERENJE PROTICAJA U KANALIMA_1_MANIIM_PRIRODN) YODOTOCIMA Meresje proticja vode v Kaalims { prredsim vodotacima omoguéara baje upavjane hiroihnitkim sittemima. Ne pines, w Gita. za nuvodsjvanje omogucava pragenje isporuka. vode oivotatine, nec bole wpomae red sem bebe apa ode Romo tatoo fznerene potzokje. Kod veliih industri i tetmo egeekah postojenja treba meri oii vat spStene vod, ako Tre Kontcozlo zagadenje vodotoks u Koji se olpadaa vods isput. Rotomtsko upraijeje vodoptvredim sista ne wot sen ait ter paudaaih mereaja avon, nso prota nt mezodavsim mest (Goitoo salvatina, paris, prlvina), Kod. privodaih'vodotoka tnerenjem se dob dagocen odac efi vod Nedalont, nije seth pojaa da ae po izradni objet (i stems) prekine wm meenjma Kojes apoetauvremeproektovana meta da xe re neeajina produ, pa eae ida se predvide dodato mera mesta za ‘Pracenj rad objeta i prikoplenjepodtakaovodnom tins, Tim pre to reph br) hidetebaitkihobjekata emogucava wsposaljane ednoznatne Wear vameda nivoa{ proteje (peli, pus, zabvat,propust i Kaskade Spadajuu ove objec), So dodato olakava poss imine wate we rpraaja meraog obekta, Dale, valno je jo u fai projeltorans ‘redid merejeprotja na sim mestima ade pradene prota mote bit od kort (loan objektima Koj maj drugu csrovan name, bilo ms poicbnim obektina ij je jedina names merene) Merni objekat mora da zadovoj odreden zahteve Kako bi bio pogodan 2nupres. Pre vega, meri cbekat treba da omg pour Jednoctemo tren protic, da bade jecnstavan za zed odizrani saeeto mane remel ilove leenje wYodo1oKk dh ne zebra kaibraci = even (Sith 1985, Hain 1980, Haine al. 1979 sain etal 197) Pod pouadnim merenjem se podrazumeva d e granite usloi Kot moquéarajsednoanatn veo amet prota iv, Q(z) esmeniait akon aamena Na primer, pred objekta sa pragom (oadvtaje dot) nots ve aagomilsti reat tanos(ukliko je 1e8o vodotokuopteredeo0m sa‘nazosom) tt meojauslowe opstruavana prag i remetijednoenatoos exe 22). Plvaju preset mogo ott uzun iicu ("eof") ofteovinog prelva ito dovodi do promene oblika ela is Kod sutznj fpragova ‘metenja pri dubinama mayjim od « 10 em smataja se nepouzdaim, obeiom da pri tako malin éebfinama msza ua viskoenost i kapilarnst ota btm, pase meaj I jednoznaenott vere Q(z) koja vai pe vee bina kadai vikoznost i kpilaraot zanemar. edastama je ono mereje koje se emote obavtotavaniem seo {doe velitne (ubine, edaoso nivos), a asnovu koje te prema utvedeno) veri Q(z) ratuna prove Da bi se omoguajedonaaéna vera potia Atubioe (vos) potebao je spre wica inva slovana mest Beat ‘2a uspastav|a~na Kontrofzam preset (vide pola VII a defi ontolnogpreseka). Ovo anu d je nepasredno fea Kontrolnog preseka potrebno abezbedt burn tej, je seu burnom tok poremeéa prestia samo aizvedgom ser (13.5), SL. 1551 Jednounxéna vez prota ives wkontolnom presek Dabiseuspostavio buran retin, potrebno je abezbeitodgorarjud ‘Bad doa ica kontrluog prescks. Ora pad jew neki shtsjevima lk sti Glave, kod Kaskade se gbitak pada namernoizziva). '§ drape Sire, kod ravniarskitokov, ge svako povienje von w kanal mode vest do aedopustvog cvana pad je veoma dragoce,paje neophodng adjvo ublapanje mernog objets u kanal mre, voded tataas i 0 ‘moguéim posecicams pogrefne procene brapavosti,lokalih gubitak i rag rai uslova (Haji 198, Hsin ea. 1975). Objekt koji je dednostaran 20 fads webu da ia 0-1 slotenh povtina (vtopere povein), time ee zaéajo ola hts plate (dota auiora 2a manj objelte pres iskluive ravoe povtine), vim se tkode posit presi ivadene projektovaniobik, tine » beaded projeltovaa grasifa soya time iprojektovana vera 2) ainatame odzaranie se posite iabepsvanjm nedvlenja kanal (ragori moge biti zatpaninanosom),subova (gu ik ott i zalic plivajucpredmet)i dui prepreka" unter Konteonog preseka, Merni objekat treba invest prema projekt Koji se zaslva is baddarenje) na teen nepotrebne, Narawno, objekat se Tarai a tren Kors hidrometska merena, alto ateva doe ‘wofkove jumanjuje tatoos meraog objets pri malim dubinama (4, min otis), x obairom da je ada ma tno hidrometrskib meen, Od mers objekata Kod otvorenib tokava agile se korste suteni Sirk i kre pragov a ede ova’ rei bog estos oa potapane doajom vodom i esetivest na iia otteceoa U datjem tekst najite prostora se doje maim suenjima,dok si stall navedeat dpovi mers objekataprikzzai #8 manje deta. sen Prepled objekata za meenje u otvorenim tokovima mote se nad itratri (os 1975, ‘Xi1L4.1_Mema suzenja sa horizontalnim dnom Merna svden sa horizontalsim doom spadsju w najzastulenije objets za merene prota urvorenim tokovins, Mero sufenes set) ui dele) ) alas) protien ‘lz delom 132). Kod memog suena te razgraniene toka na mira ean wvidna | ‘ranted nizvaduo od kontrolnog preseka pase smanjenjem povrtne opredaog prescka led suenjatoka (al 1352) Naim, ako se 1ok 49.tovotna sui ta sutnja ese jv kriien dina, pa de wevodno od ‘ei dine (kontrolnog pescka"S" na 13.2) tbene ii meno, do fe nievadno nasttl burn teen, odalle se pores (ati) ne megs frontal u2vodao ka kontrolnom preske. Na ora naa w Rontrolaom Frese se oeta samo ia) uevodnog wlove Sto oberbedje jednornaéan ‘en emda proia i dubine. Talost, tka je uve aan pot) pres" vKom se jaja tiie dina wsuéenju bog eg se (umesto kine dine) meri dubia [sw neporemeCenom toku nepostednoispred suena 1332). ‘Rho je go sutenja dovolno dugao dase w jem cstvari pio pcalelag{ prevolnijsko stujanje, vezaimedu preseka “G* i"S" doa se prekojedaadine ener 0369) pretposteijsjud da je dao inmedu dvapreeka horizontalno, Uvadavajud (See w presek "S" stvar kitina dabina, Hoy ako se gbitak ene (Ags irs ko: (37 By = jedazina 169 mote se waist ko: (am sahara. tet fha Ee) de je = koeijet guia, | ani deo ‘1 1352 Memo suene sa oriaootalnim dom upravougsonom analy ‘Korine jednainu Kontouiteta (ednatin odtans mas): rxdes Voda ‘Ag(lis) = potion popetnog preseka url sen pi Tnligno dubin i A= Ag (2) = powesnaw mernom preseky pi dia Adobe cam te Santa Beto ada se u preseka jv kritifan dona, specifica enerin tok je ssinimalnaade je B= rina vodenog ogedala pei dub 4 (a Bge = Sicna vodenog opledala pa =he), Uvotenjem uslova krtéaogteteja (ednstina 1373) jedaatiou ‘ncrje (1572) dose (Hajdinet a. 1979) (3.74, Za postu -iamerenu dubia ped ube, gi jednatine 13:74 iteratimo se runa kina dabinaw seo (5,= Bye, bi se zai jednaine (13.7) ma poznatadubins hy dbio len pratia ars, 14 -0ba)=2bleote), fin wpe adamantane rat, ere diese sei fo NNaravao, treba podsetiti da au wy jednatiname (13:74) i (1275) oven preseka sine vodenogopedalafunkele ve w prsck f Ao (ba Ao Aol) 1 Bex By (ban Za potetan pretpxtvie (aulte ited) mote te uzett hey= hy. Kod pravougrong popreéaog peseka, gle su A= bb i fedoatine (13.74 (219) pojdnastviie (te) (2 1 a } Aba) | ss (03.76; (37 O=be fete oefisjet gubitaka, ¢ ,cbuhvate lokilne gubitke sled sudo str gubite a trenje Koi su zanemarjivi2bog malog atojanja sess preseka*G" "Ss" ‘Prema rezlatina opsetoih models traivanj koa eu vec as GGradevnskom fakultet u Beograd na stenjima pravougaonog, tapes \slotenog popretno preseka sa dmenajama prea 13.59 (ajdin et 1979), koefient je koostantan pri svi dubiaama veéim of i nos f= 0.1, Pai dubinama 2 < 0.1m utc vskornst | kapitsrmostt posse nati, Mo zatno otetava uspostalane vers Q (Xe) = O (2, pa se oribenje mernog sutenjaogranigava oa dubiae 60 10cm (Ijin 1999). Na potetkn ilagana je ree da sutavanjepreveka treba da bude ovolao. Sada é se, na primera sutegja sn pravougsonim presekom pokazai Fait je dovan suze. 'Na sl 13:53 prikazaa je zavisnostdubin, i specifine enersje (oka, ¢ zateteajesa ske 1352 Pon 2! (0379; Goh Se Prepostavij se Kontanta vredast prota, Q . Sian kane ‘sped iin sudeja je takode konstanina, b= fy. 1352), dok se Srna plaster, b= b, mena varia, ‘Ako se zanemar gbita energie med wavadnog prescka °G* 1 preseka "Su glu sudenj, ur pretpetavka pravoiniskog i parleloog ‘tejejo u obadvapreseka, mote se posta jedoadina dan energie ao: (37: By=By, edneme 39desu: eg {ey specie energiew presecima "G", i *S" Ramatragese dra sts: )) Povo dese pretpostavt da je wuzvodoom Kanal specténa ener psi oral} dbl, y,veca od miimalae specie energje w gra ono, ef (GL 13.53). U tom sla tok u steau raspolate sa dovljno sae d props rman protic jeje (8.13530) Bay See ey t ‘ tL 5 y te 7 * ? ° es 5 o eo o mole “Cia, ‘Cis Lys < “ a) ener &) ecel™ 9 set ‘5.13.53 Zavsnost dubine i speafcn eneie tka S obeirom da je spesiién ener ves od minimalne (e, >"). plu suenja se zadtava miran retin, ednosn0 ne aja ve kins dbina ‘To aati da a poremedai (tia nizvodoogkanala mogu prenosit kroz oven wuvodai Kana, pa se ovakay objekat ne moée Kost 2a ‘spostalanejednozatoe vezedubine i protic, 1b) Ako se presck gra toliko sui da minimalna speciios energie sufena, ef", postane jednaka ii veda od speciitae enegije uavodnog sa anata pi nonnsln dubia («P* ey, 13.530 1) ada se w utero preeke mora uspostaii minimal specifies ener, Yao najmsnia ‘nergijsekojom razmatani pois mote da prode kroz pres: (aay gee Drugin retina, ene ne mote da props felienk prota) ty Joost mor da pores dubia (tg By) "a minimum specif energje u gt subena se wspostavia cian dubia, to, kako je aaped objataeno, omogniavajedaozmacn wezuprotioied dub pest. ei Hzeaju seat mbiz gubi deo ener, na ran denivelacie evodnog i sirodnog aves, Z- Zp. U sivedaom kanal (hao | 8 avodnom) tajeie vada jednoico teenie, B= hy Sha) vali za deonieaaizvedno od objets sem 2 sltajeve ge jews) done vode sasvm ibepnutzatsjim spustagiom dna kana (oa primer, kaskada na 13.6), Meno sufene, kao i svaki kanlski objekat, ueba obedbedit od vzgpna i suforje, pa shodno uslovima na terenu teba_predvidet tvigvareucu ata Gastor, drenaa, ft’), kako je objinjeno w pola VI XI ‘Ako se merejima Zeliobutvatt rok opseg prota, umesto “eandatdacg”traperng (ii pravougacnog) pres treba ug suena potavit lobe prese sa "glavim kovtom iinundacfm" (oa pr. prsek na 1340, Hajdin etal 1979). Time se omoguéava precizno merenje mala roti (s ubinama > 10cm) v uzanor trougaoaom zaseku u dn, doje "a meenje vel protic m raspoaganj ir deo preseka izad zseka. Tavavao, nite sje Desplat, pa ovakay meen ured} zbog sje slodeact inj neta vee trofkor, Posed opisanog meray sufesiapostoe ili objet kod Koj se ‘mostavja samo gro sudeja ~ tv, keatha suenja(sudenja bet gla, Bos 1916), eostavanjem gla, dif kop se pri pribldno paaleloor pravotnjskom strujanjetxpoctal prez sa kriénom dubinom, ota fe uvedvanje veze protisja | dubie, ako sei Kod rath sues ‘uvaryje jednoznata Hriva pote, jet sutenje del tok na vzvodou ‘onic w mimnom {aizvodns u burom retin, zavsnost Q(8) se ne mote ‘uapred ode jednostraim anltikim posupom kxo kod standardson selena a rlo, og zane zarijenoststrujia use So bitao remet irostat6 spore piska. Zat se krivaproticje more ud ta fidkom modelu pogodne razmare, So bitno poskupije obckat w fino na standard, Dodute, rake, pogotovu u Severno Ameri emma, Kost ses bez gla (kozvano Paialovo suiene i Patsy prety, Bos 1976, French 1986), 2 koja sv aa osnovu modest staivanjs Tradeoetablce Kojima ve precio vlviduju ste dimen objets {natn cbradunavana protesja, Medutim, be zbog“nepromenjvost" dimenajs ‘vakav objlat se Gesto tee uklapau tere, ai izvotene e uslotajava poskupljezabtevima 2a potpunim pidrdavanjem propisani dimenas. S droge sane, ako je standardei objet sa glom inveden st dimenajams nett drugs od pojektovan (li preporatent)krvaprotejase mote osapredzno prevagunal prema stvarsim dimenajama (prema invedenom stan) exp | sutenje | Prodrenie SL1841 Primer sueja bez riaxm. Siroki prag kao merni objekat Sioki peag s2 takode Kovisti kao merai objekat oa kame se spostlja kina dbins, Ho mogucava jednomnatn vezu pris i imerene dubiaeisred praga. Bit. predoor mernogsufenj u odnosu na ne je mognéoost seometanog pronosa nagosa ie et, kako je napred sbatsjeno,obezbedue postjenor ova teen, ane | postojanoat vee Popretaipesel kort na mestuprag, siéno mernom auteja mote otis koji se mere tapezai il sloten, zaviso od teenth welovs i opzga XMLA21 Pravougnni oki pe va} meri objet dine Ski pag pravaugtonom kort sped og je plana deoniea sn aoblenim ri ndovima i elazna deoaia 28 povezivane sa donjom vodom. Nu st 13.62 prikazan je jedao od mnogu enja za pravougaoni pag (Snith 195i Bos 1976) Prag treba da bude dovljno dugatak ds se na njemu ostas Paalelno pravolnskostrajane i pri aavecin dobinama (poticjn, ali ne sme biti ni previo dugatsk kako bi wlicaj ten ostao mali ipa ajmagji dubinama,odosno proticajima koe tebe meri, Prema Bor (1976), ods energetske visine ised pragt, Ako, | ditine paga, Ly reba b da bude ugeanicas o (1362) (1388) 008< Het <0, to priblitneadgoraraodnosu (388 o05< Prag treba da bude horiaontlan u Kran, i zaobljen sx uxvodne strane kruénom kriviom polupretaike r= 02 Fla, ge je Foe, raunska (crojektovana) mednostenergetse visne gore vode Hg. Navona via raga mote biti vetkalna (kno na sl 1362), koe sh 1263 if sutijona aloteno nizvodao lic a agibom I: § (13.63) anopueavanepotopljeno prelvane pri znatno vier aivou done vode (Bos 1976). Priana deonica 2 zaoljenion Klin sidovima poupretaika R=? Fy oe tok usmeri ka preva wr minimaloe bie bez hones reporuuje se dase dubia met na aon od. Ly = 20 Cd paga kako bie iabegao utes depeesione protien ttl tel Malena ee a TUTITTT ts, cy — ai t | Poe) 7, A oro NLA 1) Podutlpresek ‘1.13.62 Pravouguon oki rag kao ca objeh Fradoy broju preseku°G" pred prag, Fo, bite (025 (kao kod mernog suteja, da bse bela prevelta tur oretava mereje Takode reponse se da eins Hy bud ves Sirina b, ne bi teblo da bude manja od Hy, kako “vodimensionslnst stnjana, Da bi ae isbeai utc 65pilot, vsina i Scna prog treba da bud dovojn velke: Bos (1976) ‘A sinimalne dimen praga preporuie: P2 15cm by2 30cm. "Veen peta i dubine (vos) dob se na sian man a0 1 kod sesnog suteja. Ne page ('vfeiy’ w verano} ravn tka) spcténs chemi (=), pte stn aii ednatina (1.77 2a (pravougaono Kort: 1369: Om bela Jedoatian ener med mernog preseka "O" | Kritie dubine presck “KR nas, 13.62) ident je jeden (13.72) a meno sutene i vo se liao jedan 13.7) mas ssa featedfove Sedoasine (1389) i (1380) odredaj tadeou vezw Q= OU). Na oefjentpubitka, nave we tenes obzirom dat loka’ gubic svedeni na minimum dob oblikovajem. Koetcient§ se mote proce prekoeksperimentane zavinoss, Bos (1976) daje zavisnowt za odgovarjuc oefient protein, Cy : 1 cams com ee feantf costes] tyler = polupretikhsvine zaobijoja uovodne preive vce praga. Vera famed koeicenta prt koeienta gbitka enerae ‘a shuts daje Lp = by i Ly Sh dobiiase CoH 0.95 odnasn0 §= (010, seo vredaot kof preporauju Han etal (197) za mero suze 66 Koefcjent Co opade (odcano § rste)z4 mje wednosti fe ibe» + ‘bsirom a se pi maj dbiaamapovedava wis trea, Kao ushtaj mernog suena kod merng pages ednomatnest, vece @ (8) mote obezbeit samo pri nggatglienam teéeju. 1 ove Tentepenofirene (peas s Kozo arom m 1345) omognava mani ube energje «mia, Kome tako ontaje vite “sage” G2 pote Frgauikl skok siziodao i te omoguéi nepotopleno pretvane preko prog pi lem nou done vode nego ulus) praga bez rape ‘Po analog sa ttenjem u mernom suai, mote se petpostai da je kod pragn sa zakofenim aizvodnim icem (pags 52 rampom) teénje epotoljno ako je (613.9) (amy tach sty-ha 11360 Prag a nivodsim zakotenjem (ampom) Kod praga st vetikalnim nizvodnim lcem (3. 13.62), gbitak neriew nae enano ved pa je lov 28 aepotopleno teen sto (393: Hy Shen Za taal piocena wslove ptopenst (Ked pragva sa kosim etka sizvsnim em) vide! Bos (197), ‘Usiov nepotopljenostipraga treba proveiti_ 12 cco mera Opss protic sto kao i kod mei sdena (vides. 135),Ako je nizvodno of mernog peaga nablafen kanal, pottebno je ‘ati gn od erozionog dejtvaburnog mica. Jed viene je pikazano na SL 1342 (Smith 1935). fa proga se kanal betonite na di od 1 = 57 se doi umicju ban kj se svar kosom ampom za usmeravaje slza na vie (aj od das Manas, videt poglaie VIL). 'Narayo, neopbodn je prover, da ie skok potopiea (navn). 4 protivo spust Kote doa bazena. Pstupak za prover potopjnost skokave¢ je opisn uprethodom delu.Takode teba prove potopenost skoka {pri protcajina munjim od raéunskog (dl. 1.58), pe uslovima aamanje hrepavort (asjmanje vrednosti Maningovog koeficjenta brapavost) koja te mode oka wnivodnom kang, Ako se predvids mereaje Srokog opegs protic, amestopraga pravougsonng popretaog prescka tba Kors tougson i Kombioovant resek GL 13.64), Kod trougronog (i kombinovanog) prese se pri maim potcjima ‘xvaryju wade dubine nego Kod pravougsonog preseka (sobziom da je Sirioa preseka mana), ine je omoguseno peecanije often nivos, cvdnosno mereje pots, Sve napisano za mern pragpravougsonog popreteog peseka odnosi 0% pags troupaonim i sloenim preckom, ize to se, mena ea 2a vez proticajai keine dubin Getting 13.8), Kod trougaonog presets (1364) (( kod slotenoy, prescka pet tubinama manjm od visine wougaonog dela peescka, Hy, a. 136%) i ‘love minimuma specie energie (ed, 13.79) se die dana: as ond ie Sah ) ltr pepe pret 0 ie tocar, SL. 13.64 Mem pra trougsonog i sltenos popreéaogprescka Kad kod slotenog press (3 13.64) kriioadubina pede pass teougaonog press, Hy, mest (12.94) cobijase cas octet Jednatina (1394), odosno (1395), zjedao ea jednatinom (13.90) ‘koja povezjeitifou dubion na prapusa meri presen“ (,13.2), ‘moguéava odedivaievene Q(h). Za proce kofisjent gbitka, €, 1. Jednatici (1390) mote se korniti wedaost 24 pravougaoai peck (e139) Ako se ei eta presinost onda te koi ekaperimesaloe ‘avsnot za odgovarajupresek (Smith 19951 Bas 1976). ‘Umesto preset pelkszanih nao 13.64 mogu se kori i drug bl (presek as 13.60 2a mernassen sam eesti wat pros). ‘XUL43 Osta merni objet kanalima Pored merih sejajSrokih pregova oa kala se za mereje proticaja kort nani pragow oft’ peli stave 0(04 te. rani pragova malfeée se kristi pelivpraktinog profile (Kier pret, detain prikazanudely VIIL), rug Krampor preg clindiatpreli 1365). Zoog zakcvencet stujica w mlaza wennog pragh dolat do smanjenje pritska fo, prema Bernlijevo)jednatni za stron, naiva povecanje brine (vide obatjene w elu VILLA, pa je protic uzanog pragh veel od protisia adgovarsuceg Birokog prega pe istom tavodnom aivou.S deuge strane, upravo aksijenst stuns Gn ‘zane pragove mnogo celina utes doje ved, pe kod ah graica potapana id w odnosu na iroke pragove. Drugim retina pad koji se kod {koe prags uted na ratun neg nivoa gorne ode (x odnow na cok prag itn prticajom),gubi se uled sputtanja doje vod (radi postizanja nepotopljenog preliane), 1) Krampor trougsoni 1) Zatopast pag, pl ©) Cindi presi SLI365 Neko vate wk pragova (Ostrov prev’ su jos osetivji na ates} donje vode (da bi prelivane bilo nepotopljno nivo donje vee mora bit ipod gore ivce pla), Us to, oft ivea je osetva na oltedenja od vdara plovech predneta, a deformaca vice mode bitno de wie na aoa mereja.Zato Se obtciviai peli cede kort kod vec karla a pogotovs kod prob vodotoka Njhowa peimena daleko ide se vere 22 labortonske instal aisha posteoena stave a takode mops kot kao mero’ bet Preina merea onl amo ako Je zs stave slobodao iticane, dok je pri omic pou dubia inn atave, O ves roplenom ian teko pouréao fame rotten tre vit 0 1X2 inensionsanja wskihprapora, © detain obikovanja eee soit pelvis meri objekata viet te