- Peanik - http://pescanik.net Kliknite ovde za tampanje.

Kabare Borisa Deulovia i Predraga Lucia u Ljubljani

Svetlana Slapak - 06/03/2014

Nekadanji novinari legendarnog splitskog Feral Tribjuna ve nekih est godina posle
guenja asopisa i dalje nose stil, poruku i mo medija koji je obeleio ratni i posleratni
period u celom regionu. Danas piu u asopisima i na portalima posvuda, na otrici su
samo dobili. I reklo bi se da danas imaju jo veu publiku, u raznim oblicima meusobne
nesistematine saradnje. Fantom Feral Tribjuna je iv i zdrav, vlasti koja ga je ukidala
nema vie, ima samo jo strukturnih osobina vlasti, svih vlasti u regionu a boga mi i
ire koje ne podnose duhovitost, ali su beskonano i progresivno smene.
Deulovi i Luci su pravilno ocenili da samo objavljenim tekstovima ne mogu da kau
sve to bi eleli svim vlastima. Zato su se odluili za meani performativni anr koji
postoji na svim univerzitetima sveta (sem moda u Severnoj Koreji), u intimnosti kua
kada je napolju opasno, i uopte kada se mora ouvati razum pred nasiljem i glupou.
Taj anr je nuno usmen, pomean sa pesmom, i duboko sroen sa usmenom tradicijom
regiona. Poziva se na kolektivno seanje (dakle na prolu glupost), tako da se nikako ne
moe pobei u zaglupljjuu nostalgiju. Publika mora biti obavetena o ismevanoj
prolosti, odnosno generacijski tako sroena da i stariji i mlai kopaju o emu se
zapravo peva i govori. Na ljubljanskoj predstavi u Staroj Elektrani je upravo to bio vidljiv
problem za neke mlae nisu odmah dekodirali tosove, dok su se stariji previjali od
smeha.
Kabare Deulovia i Lucia, koji je ovoga puta nastupio sa tematskim blokom Melodije
sela i Brisela, pozvao je Srpski kulturni centar Danilo Ki is Ljubljane, da obelei
ovogodinji roendan Danila Kia (22.februara), koji bi danas imao samo 79 godina.
Objanjenje je kristalno jasno: Kiu su parodija, ironija, sarkazam i ismejavanje bili
veoma bliski i u pisanju i u svakodnevici, voleo je usmene vetine, duhovitost, parodiju i
cenio je duboko zavitlavanje sa svim i svaim.
Dignitet ovoga anra ne dozvoljava bilo kakve vrste forme, uvebanost i preciznost.
Improvizacija je kljuna, to je najjai dokaz talenta i vetine. Lepota izvoenja mogla bi
samo pokvariti napon predstave. Tako i sama dva izvoaa otelotvoruju anr ve time to
nemaju ni mnogo sluha a ni naroito lepe glasove. Oni pevuckaju, uz vino i u Ljubljani
bez zakonom zabranjenih cigareta, a na publici je da prepozna. Osnovni postupak je
dakle jednostavan: na opte prepoznatljive melodije pevaju se drugi tekstovi. Dobar
primer je zavrna taka: na tekst nekadanje jugoslovenske himne Hej Sloveni! peva se
tekst Hej kreteni! Ostavljam mati italaca i dostupnosti You tube-a da dopune. Postupak
vue psiholoki tretman, koji publici (ustajanje i pevanje obavezno) daje na znanje da

smo svi bili kreteni to smo tu zemlju izgubili, i da je to bilo moguno samo i upravo zato
to smo bili kreteni. Slinih primera je toliko da ine semantiku osnovu anra. No sem
pastia sa paradoksom i parodije sa grubim pokazateljem originala, u kabareu Deulovia
i Lucia je mnogo finih nijansi, prelaza koji bude pred- ili post-revolucionarnu
melanholiju: za razliku od nostalgije, ona kad-tad krepi ili zapoinje akciju. U toj mrei
asocijacija, reminescencija, podvala sa glavnim znaenjem, razbijanja stereotipa za koje
nismo ni znali da su nam se zavukli pod kou, tvrdih i glupih normalnosti svih vrsta,
potrebno je biti izvrsno pripremljen, da ne kaem istreniran za kabare. Treba naime
razumeti svaku od uvrnutosti od poetka do kraja. Primera radi, koliko se starijih uopte
sea patetinih izjava Tereze Kesovije sa poetka rata, da bi im bila smena emotivna
vrludanja izvesne Tereze Skadarlije, viene i honorisane diljem svih delova neijeg
okruenja? Koliko se ljudi u publici sea pop-kulturnog jugoslovenskog fenomena
zvanog Lokice, i koliko njih je u stanju da prepozna hrvatsku skraenicu za matini
broj? Razumevanje publike meri se po sporadinim ispadima smejanja: matoriji se
grohou, pite i uopte putaju zvuke umirueg galeba, dok mlai veinom reaguju
umerenim, elegantnim smehom.
Koji je istorijski izvor kabarea Deulovia i Lucia? Pomenula sam na poetku
univerzitete, ne bez smisla usamljene, umesto logine ire liste, koja bi ukljuivala
kafane, uline uglove, parkove, dvorita leti, kuhinje zimi, itd. Na univerzitetima je
naime, u bilo kojem drutvu i u bilo koje doba u kojima su univerziteti postojali, postojao
i obiaj izrugivanja svetu od strane drutveno nemone, ali superiorne pameti. Na
pariskoj Sorboni su u Srednjem veku zabranili pominjanje Bogorodiinog imena, jer se
suvie upotrebljavalo za ale i psovke. Kada su univerziteti poeli zadobivati potporu i
simpatije drava, posebno u doba kada su kljuno mogli doprineti razvoju evropskih
kolonijalizma, ovaj interni humor bio je upotrebljavan protiv same institucionalizacije
univerziteta i njihovog pretvaranja u instrumente vlasti i vladajue ideologije: prelazak iz
vlasti crkve u vlast kraljeva, parlamenata i administracije uopte je ponekad bio prilino
traumatian, jer crkvene cenzure su ponekad sasvim uporedive sa dananjim idejama
neukih o upotrebljivosti nauke i znanja. Moda nikad ranije nismo bili svedoci tako
ogoljene navale gluposti koja podriva same temelje univerzitetskog zdanjaNo, upravo
su univerzitetski ljudi i prostori i u najgorim okolnostima dozvoljavali zdravo zafrkavanje
i potkopavanje sveoptih istina i metoda za njihovo uvravanjae u ljudskim glavama.
Posle cvetanja ovakve kulture u drugoj polovini dvadesetog veka, posebno u ezdesetim i
sedamdesetim, dobar deo potrebe da se kae neto drugo pretopio se u alternativnu
kulturu i u koketiranje sa uspehom i komercijalom. No potreba zafrkavanja bez
potovanja estetikih programa bilo koje vrste je ostala, zato to pripada mnogo vrem
kulturnom kompleksu. On povezuje srednjevekovnu studentariju sa Deuloviem i
Luciem i urbanim ivotom, gde je zapravo jedino mogu kao evropski karneval.
Upisan u osnovno politiko delovanje antikog sveta, podjednako vaan u atinskoj
demokratiji i u drugim, manje ljudskim sistemima, dozvoljen i drutveno upisan u
crkvenu vlast i kalendare, karneval je moda najubedljiviji dokaz demokratskog
kontinuiteta Evrope. Naalost, potpuno nepriznat u uzvienim i neopisivo dosadnim
evropskim konstitutivnim dokumentima, neprihvatljiv u parlamentarnoj svakodnevici,
pretvoren u artikl prodaje kostima koji bi trebalo da nas razvesele, a naroito sirotu
deicu, sterilizovan kao folklorni spomenik, karneval je izgubio neposrednu vezu sa

potrebom koja ga je rodila. Savremeni svet je sauvao veoma malo realnih mogunosti da
sebe ismejava. Zato su ovakva karnevalska ostrvca neophodna. Karneval je lukav:
Mihailu Bahtinu bilo je dovoljno da ga nauno istrauje, da formulie teoriju o smejakoj
kulturi koja je nala propusnost u izuzetno tekim uslovima cenzure. Njegov primer
pokazuje da je i ozbiljno bavljenje smehom oslobaajue. Seate li se lude epizode ranog
Cirkusa Montija Pajtona, u kojoj Englezi otkrivaju ubistvenu alu, prevode je re po re,
pri emu prevodilac koji je povezao dve rei teko oboli, i zatim je poalju Nemcima,
koji doslovce umiru od smeha? No, Deulovi i Luci su doli opasno blizu formule.
ekamo nastavak, jer nam je dosta ovakvog ivota.
Peanik.net, 06.03.2014.

Kliknite ovde za tampanje.

Copyright 2011 Peanik. All rights reserved.