Umetnika fotografija

Uloga fotografije u umetnosti i fotografija kao umetnost

Ono to je prve fotografije inilo tako neuporedivim moda potie iz injenice da
predstavljaju prvo sliku susreta maine i oveka. Najzad, pokuaj da se povede
sistematska rasprava izmeu umetnosti i fotografije morala je najpre da propadne.
Volter Bendamin, O fotografiji i umetnosti

Slikari su vekovima nastojali da to vernije prikau stvarnost, u emu je fotografija daleko

preciznija. Kamera obskura, izum koji je doveo do pronalaska fotgrafije, i sam je u poetku
sluio kao alatka u slikarstvu. Nju je koristio Leonardo da Vini, kao i mnogi drugi slikari do
pojave fotografije. Fotografski postupak je doveo do velikih promena u umetnosti, posebno
u slikarstvu.

Postojanje fotografije bi trebalo da nas odvrati od elje da opisujemo ono to se

moe samo od sebe zabeleiti.
Pol Valeri u govoru povodom stogodinjice fotografije

Teodor eriko - Derbi u Epsomu

Copyright Link group

Fotografija je svojom tanou otkrila sve ono to slikari nisu uspeli da zapaze. Slike
konjanika su bile jedan od najreprezentativnijih motiva u slikarstvu kao i konjanike statue.
Simbolisale su snagu i slobodu, predstavljajui veliinu moi odreenih vladara. Edvard
Mabrid je svojim fotografijama na kojima je zabeleio trkakog konja prikazao najtanije
poloaj nogu konja prilikom galopa. Slikari su do tada najee greili prilikom
predstavljanja konja u pokretu to se moe videti u delu Teodora erikoa-Derbi u Epsomu.
Kako fotografija moe verno prikazati sve ono to opaamo, mnogi slikari su je prihvatili kao
pomono sredstvo kojim se mogu skicirati razliiti motivi kako bi se lake preneli na
slikarsko platno. Neki od njih su saraivali sa fotografima, a neki su se i sami bavili
fotografijom. Ovakav vid odnosa slikarstva i fotografije, gde fotografija slui kao referenca
slikarstvu i slikarstvo kao referenca za fotografiju, ostao je u praksi do danas. Kako se
fotografija prenosi na druge umetnosti tako i one utiu na fotografiju. Ostvarena je veza
izmeu fotografije i knjievnosti, slikarstva, skulpture, arhitekture i drugih umetnikih izraza
iz kojih proistiu novi pravci u umetnosti i novi naini izraavanja.

Een Delakroa - Alirke, 1843.

Kada je fotografija nastala, u umetnosti je bio aktuelan pravac romantizma, pa su tada

fotografi snimali prizore u istom duhu kao slikari tog doba. ivopisne atmosfere sa Istoka i
iz severne Afrike, ljudi i odea u neuobiajenim, dinaminim prizorima. Istonjake teme su
okupirale i slikare i fotografe, pa su fotografije prenosile stvarnost uz romantiarski poetski
doivljaj. Teme koje su obraivane su nosile nazive kao i umetnike slike: Svitanje, Zalazak
sunca, Piknik i druge sline nazive. Krajem XIX veka poznati engleski fotograf Piter Emerson
je izdao knjigu u kojoj navodi osnovne principe fotografisanja. Knjiga je nosila naziv
Pejzana fotografija, a izdata je 1889. godine. Emerson naglaava kako je osnovni princip
fotografije otrina fokusa sa neotrim zadnjim ili prednjim planom. Ovi principi su uzeti u
odnosu na ljudski vid i uticali su na mnoge fotografe iako se sam Emerson, kasnije, nije
uvek pridravao ovih ideja.

Copyright Link group

Piter Emerson - Ribarenje

Viliam Tarner - Grand kanal

Engleski fotografi su pod uticajem tadanjih engleskih slikara, kao to je bio Viliam Tarner,
radili sjajne fotografije pejzaa. Portret je bio svuda prisutan i ostao veita tema, radile su
se fotografije arhitekture gradova, snimane mrtve prirode i razni bitni dogaaji. Tada je
fotografija poela da izlazi iz okvira slikarskih motiva i poela da preuzima dokumentarnu
ulogu. Usledila je faza realizma u likovnoj umetnosti gde je fotografija ostvarila veliki uticaj
na druge likovne tehnike, koje su ovoga puta od fotografije preuzele njene glavne odlike,
otrinu, mo materijalizacije i beleenja detalja. To su bili osnovni postulati realizma, zbog
kojih su se slikari veinom bavili i fotografijom. Pomagala im je u prikupljanju skica za
studije velikih formata. Pored mnogih velikih majstora evropskog slikarstva, fotografijom su
se bavili i nai slikari kao to su bili Paja Jovanovi, ore Krsti i Steva Todorovi o emu
svedoi arhiv Muzeja grada Beograda. Fotografi ve obrauju socijalnu tematiku, a vidimo
da su teme iz svakodnevnog ivota postale okupacija i slikara realista.

Copyright Link group

Gustav Le Grej - More i nebo (Normandija, 1856.)

Klod Mone - Impresija-Raanje sunca

Zasieni vernim prikazivanjem stvarnosti, u slikarstvu i u fotografiji se javlja novi pravac,

impresionizam. Slikari impresionisti su odstupili od upotrebe fotografije u procesu stvaranja
slike i pokuali da direktno na platnu u prirodi zabelee igru svetlosti. Oni su umesto
srebrnih soli koje se koriste u fotografiji koristili uljane boje da bi uinili isto ono to
fotogrfske ploe stvaraju kada se izloe svetlosti. Slike iz ovog perioda odlikuje pretapanje
boja i linija ime se gubi preciznost, a dobija svetlosni efekat. Ovog puta slikarske ideje
podstiu fotografe da i sami odstupe od pravila stvaranja otre slike i poigraju se sa mekim
fokusom i grubim papirima, na kojima se dobijao efekat koji podsea na slikarsko platno.
Zatim su krenuli i da crtaju po fotografijama ime se fotografija najvie pribliila slikarstvu.
Ovakve fotografije su vie liile na umetnike slike.

Copyright Link group

Dord Deivison - Polje luka

Poetak XX veka je oznaio umetnost fotografije osnivanjem Meunarodnog drutva

umetnikih fotografa i razvojem razliitih umetnikih pravaca u fotografiji koji su ostali u
tesnoj vezi sa slikarstvom. Fotografije postaju priznate kao zasebni umetnika dela
podjednako kao slike ili skulpture. Naputaju se tradicionalni naini komponovanja i
odbacuju se tradicionalni motivi. Londonski salon je organizovao meunarodne izlobe
fotografije i sve do I Svetskog rata ostao najznaajniji centar umetnike fotografije.

Izumevanje fotografije zadalo je smrtni udarac starim nainima izraavanja i u

slikarstvu i u poeziji, u kojoj se pojavilo automatsko pisanje.
A. Breton

Copyright Link group

Filip Halsman - Dali Atomikus, 1950.

Maks Ernst

Knjizi bogato ilustrovanoj fotografijama cilj je da odstrani sve opise.

Breton u predgovoru za katalog izlobe Maksa Ernsta

Dva velika umetnika otvaraju u Njujorku galeriju koja postaje novi centar savremenih
umetnikih tendencija. Galerija 291 koju su osnovali Alfred tiglic i Edvard tajhen je
okupljala evropske avangardne umetnike i dala odlinu bazu za razvijanje novih pravaca u

Copyright Link group

kojima je fotografija odigrala bitnu, moda ak i vodeu ulogu. Izgubila se predmetnost na

fotografiji, pojavili su se apstraktni subjektivni prikazi koji su bili lini izraz fotografa.
Ovakva tendencija se pojavila jo u impresionizmu to su kasnije prihvatili i ekspresionisti.
Kubizam, futurizam, dadaizam i nadrealizam su doneli eksperimente u kojima se proimalo
slikarstvo i fotografija. Slikari su eksperimentisali sa fotografijom, a fotografi sa razliitim
postupcima prilikom snimanja i razvijanja fotografija. U Evropskim tokovima su
nadrealizam, ruska avangarda i kola Bauhaus najvie uticali na isticanje znaaja
fotografije. Oni poinju da stvaraju fotografije bez fotoaparata direktno na fotopapiru
uvodei tako konceptualnu praksu u fotografiju. Razvojem savremenih pravaca u umetnosti
XX veka, fotografija postaje sredstvo izraavanja koje svedoi o umetnikim praksama tog
doba i daje podlogu za dizajnerska reenja.

Hteo bih da budem fotografski aparat!

izjava Endija Vorhola, 70. godina XX veka

Filip Halsman, Endi Vorhol

Veina umetnikih pravaca koji se i danas razvijaju kao to su konceptualna umetnost, lend
art, bodi art, umetnost performansa, umetnost instalacija u prostoru, umetnost grafita, strit
art, umetnost murala i drugih oblika savremene umetnosti, imaju tendenciju da umetnost
priblie obinom oveku i njihovo postojanje je kratkorono. Ovde fotografija dobija ulogu
koja ima znaaj u tome to svedoi o umetnikim praksama novog doba koje da nije
fotografije i videa, mogu biti potpuno zaboravljene.

Copyright Link group

Performans Jozefa Bojsa

Paralelno sa razvojem novih pravaca u umetnosti, u fotografiji se razvijao i trend beleenja

ljudi i dogaaja gde fotografija postaje sredstvo novog gledanja na svet. Dokumentarna
fotografija se ne mora baviti umetnou, ona ima svoju praktinu primenu, postaje svedok
politikih zbivanja, drutvenih promena, socijalnih uslova. Ovde se ponovo javlja tenja da
se objektivno prikae stvarnost, ali su odreeni autori ipak zastupali ideju da fotografi
moraju subjektivno da prepoznaju i zabelee trenutke iz ivota. Dokumentarna fotografija
sa autorskim izrazom dobija novu umetniku vrednost i sama po sebi predstavlja umetniko
delo u ovoj oblasti. Ovaj stil je u fotografiji odigrao znaajnu ulogu vodei fotografe da i
danas razmiljaju u ovom pravcu. Princip subjektivnog gledanja na odreenu tematiku je
doneo niz razliitih autora i mogunost da se iste teme neogranieno prikazuju, bilo da je u
pitanju portret, reportana ili reklamna fotografija.

Sebastian Salgado

Copyright Link group