GLOBALIZACIJA POJAM I KARAKTERISTIKE

Globalizacija neminovan drutveni proces objedinjavanja oveanstva u

jedinstveno svetsko drutvo koje je meusobno uslovljeno i medjusobno povezano u
globalno ekonomsko (jedan od najznaajnijih faktora globalizacije), politiko i
kulturno prostranstvo. Kretanje naroda unutar i izmeu kontinenata, trgovina izmeu
razliitih drava bez obzira na udaljenost, meunarodno ulaganje u trgovinu robom,
rast transnacionalnih kompanija, porast inostranih investicija i bre i obimnije
finansijske transakcije. Predstavlja jedan od najznaajnijih procesa savremenog
civilizacijskog razvoja. Kao istorijska i civilizacijska zakonitost globalizacija donosi
brojne promene i mnoge promene i probleme koji su u vezi sa gerografskim,
nacionalnim, ekonomskim, rasnim religioznim i egzistencijalnim ogranienjima,
razliitostima i raznovrsnou.
Proces globalizacije doveo je oveanstvo do raskra, a nauna i struna javnost
treba da reava znaajne i sloene probleme koji mogu ticati na ivot pojedinih naroda
i opstanak pojedinih drava. Sve to moe uticati na ocuvanje samobitnosti pojedinih
naroda i drava kao i na njihov nacionalni i kulturni identitet.
Globalizacijom su obuhvaeni svi institucionalni oblici i sve sfere drutvenog razvoja.
Ona je zahvaljujui novoj tehnologiji, komunikaciji i novoj ekonomiji nametnula
svetu nova pravila, nove sadraje, nove dimenzije i nova znanja.
***
Globalizacija je u civilizacijskom razvoju ljudskog drutva veoma sloen,
neravnomeran, izrazito protivrean i dugoroan proces. U tom procesu drutvo ima
razlicite stavove u zavisnosti od stepena razvoja, ekonomskih i politikih interesa.
Jedni povezuju svet u jedinstvenu ekonomsku celinu (razvoj tehnike i tehnologije), a
drugi se bore protiv svih oblika ekonomske i politike zavisnosti kao i za slobodu
nacionalnog i kulturnog razvoja.
Globalizacija trai puteve i naine da postane progresivan proces u budunosti
oveanstva i da postene pozitivan civilizacijski znak ove epohe.
Termin globalizacija (ujedinjenje oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo)
zamenio je izraz meunarodni (odnos izmeu suverenih drava).
Termin globalizacija ulazi u upotrebu sedamdesetih i osamdesetih godina 20 veka,
a vezuje se i za period koji je doao nakon realsocijalizma, hladnog rata i stvaranja
unipolarnog sveta. Ideja o jedinstvenom svetu bez granica stara je jo od antikog
kosmopolitizma.
Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost i
slobodu izmeu razliitih naroda, drava i kultura, tei ka ouvanju jedinstva
razliitosti sveta.
Njen osnovni smisao je integracija sveta, demokratsko
ujedinjavanje i emancipacija oveka bez sistema prinude. Njeni osnovni akteri su
nauka i znanje.
Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivaka, ona je antagonistika
(sinonim za suprotnosti i najtei oblik drutvenih protivurenosti ) i unipolarna. Poiva na
kapitalu, zasniva se na politikoj sili, u njenoj funkciji su megakapitali i bogate
manjine koje se nalaze u svetski vodeim zemljama.
Za razliku od neoimperijalne globalizacije i mondijalizacije, globalizacija moe teiti
stvaranju novih monopola i centara ali to ne mora znaiti i univerzalnost vrednosti
oveanstva.
Vaingtonski koncenzus predstavlja niz principa koje amerika vlada i
meunarodne finansijske institucije nameu dravama koje zavise od njih. Moraju

potovati pravila koja se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija, slobodno

formiranje cena, zaustavljanje i8nflacije i sprovoenje privatizacije.
Dosadanje pristupe globalizaciji delimo na (Held):
Hiperglobalistiki pristup u savremenom svetu postoji jedinstvena ekonomija koja
je ve objedinila vodee ekonomske regione "ekonomija bez granica" u kojoj
vodeu ulogu imaju ekonomski najmonije privredne korporacije koje na neki nain
preuzimaju ulogu drave. Na taj nain se stvara nova svetska vlada zasnovana na
moi i dominaciji.
Skeptini pristup smatra da globalizacija izaziva ekonomske, kulturne i ekoloki
negativne posledice. Tei ouvanju lokalnog kulturnog identiteta, a posebno istie
dominaciju, odnosno monopol u vojnoj industriji. Ovo je karakteristino za
neoliberalnu drutvenu praksuu kojoj bogatiji i jai vladaju nad siromanijima i
slabijima, a zagovaraju podizanje kvaliteta ivota itave Planete.
Transformacioni ili reformistiki pristup globalizacija ima potrebu za
reorganizacijom ekonomske, politike, vojne i kulturne dominacije, gde kapitalizam
uvodi drutveno blagostanje.
"etvrti put" pristup glavni autori ovog pristupa su zemlje u tranziciji, koje
kritikuju povezivanje sveta u jednu celinu navodei primere negatihnih reformi koje
su sprovedene u zemljama tranzicije.
Entoni Gibens globalizaciju definie kao intenzivne drutvene odnose na svetskom
planu, koji povezuju udaljena mesta tako to lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji
koji su se odigrali kilometima daleko i obrnuto.
Dejvid Hold globalizacija je preobraaj prostorne organizacije drutvenih
odnosakoji su odreeni njihovim obimom, intenzitetom, brzinom i uinkom stvarajui
transkontinentalne tokove i mree delovanja.
Zbignjev Beinski neokonzervativni teoretiarkoji razvija teoriju o
tehnotroninom drutvu. Globalizacija e predstavljati ideologiju 21 veka.
Neomarksisti i postmarksisti - kritikuju negativne posledice procesa globalizacije.
Neoliberalizam ukazuje da se globalizacija koristi kao glavno oruje u borbi protiv
tekovina walfare state, dok se ideologija globalizma transformie u specifian
neoimperijalni projekat hegemonije i unipolarizma tj. razvija se u vidu amerike
tenje za globalnom dominacijom u itavom svetu.
Ujedinjeno oveanstvo postoje suprotnosti interesa izmeu pojedinih drava.
Takva borba intereresa postoji zbog neravnomernog ekonomskog i tehnolokog
razvoja i prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. Ovakva borba se odvija
zbog nestabilnosti svetske privrede, usporenog rasta privrede, energetske, sirovinske i
prehrambene krize. Takoe se javlja i u uslovima politike krize, pri emu su politiki
dogaaji krajem prolog veka uz razvoj savremene tehnologije ubrzali globalizaciju i
proces tranzicije. Sadraj i posledice globalizacije mogu se odrediti sa ekonomskog,
tehnolokog, politikog, ekolokog, civilizacijskog i sociolokog aspekta.

EKONOMSKA GLOBALIZACIJA

Ekonomska globalizacija podrazumeva rastuu privrednu meuzavisnost drava

irom sveta i tenju da razliite privrede sveta ujedini u svetsku integrisanu privredu.
Predstavlja osnov ili polaznu taku za razmatranje sloenosti globalizacije sa
politikog, civilizacijskog i sociolokog stanovita.
Tranzicija globalizacija kapitalistikog privrednog sistema.
Svetska trgovinska organizacija (STO) globalizaciju posmatra kao rast
meunarodne razmene roba i usluga kroz kretanje tehnologije i kapitala, ali i
migracija u svetu. Glavne karakteristike: tehnoloke promene, liberalizacija
meunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda.
Globalizacija svetske privrede u uem smislu vri se u prekograninom poslovanju
preduzea. Obeleja globalizacije u uem smislu su: da je mikroekonomski proces, da
se u procesu globalizacije sve vie kreu finansije, tehnologije, znanje, svojina i da je
to posledica otre podele sveta. Strane direktne investicije (SDI) povezuju razliite
nacionalne privrede.
Ekonomska globalizacija u praksi najvie zavisi od brzine liberalizacije
meunarodnih ekonomskih odnosa. Liberalistika kola zastupa da liberalizaciju
ekonomskog ivota treba prepustiti tritu koje u najveoj meri regulie ekonomski
ivot. Protestantska, intervencionistika ili neokonzervativna kola smatra da
liberalizaciju ekonomskog ivota treba ograniiti dravnom intervencijom ili moraju
delovati trini mehanizmi. Neoliberalistike kole karakterie glorifikaciju trita kao
regulatora privrednog ivota i meunarodnih ekonomskih odnosa, insistira na
degresiji, privatizaciji i smanjenju poreza na dohodak kapitala. Internacionalistika ili
protekcionistika kola polazi od toga da liberalizacija trita daje povlastice
ekonomski najefikasnijima i ekonomski najjaim dravama.
Na razvoj ekonomske globalizacije utiu sledei faktori:
Porast svetske proizvodnje tim porastom nastale su promene u ekonomskoj sferi
drutvenog ivota.
Uspon takozvanih azijskih tigrova predstavlja globalan proces ekonomskog i
tehnolokog progresa i prosperiteta Istoka, a slabljenje Zapada.
Izrazito razvijanje svetskog trita kritiari Harvi, Blok i Kastel vide visok porast
vrednosti valute dnevne proizvodnje kao znak da je centralne banke ne mogu
kontrolisati. 10 najveih privreda sveta 200 god. Amerika, Japan, Kina, Nemaka,
Francuska, Indija, Italija, Velika Britanija, Rusija i Brazil.
Ubrzavanje meunarodnih tokova robe i kapitala finansije postaju na globalnom
planu digitalna delatnost, a informaciona lehnologija pretvara realni svet u virtuelni
kapital. Potrebne su radikalne promene kao u finansijskom sistemu tako i u
informatici, telekomunikacijama isl.
Jaanje transnacionalnih kompanija svoju mo ostvaruju kontrolom trita roba i
usluga, kontrolom finansijskog i trita informacija. Pozitivni efekti: unos sveeg
kapitala, nove tehnologije, poveanje zaposlenosti i nezaposlenosti, porast izvoza i
deviznih prihoda.
Porast spoljno trgovinske razmene za etiri decenije je poveana za 33 puta.
Posebno je povean robni izvoz gde izdvajamo informatiku opremu, naftu, gas,
poljoprivredne proizvode i dr.
Siromatvo postaje globalan problem usled porasta savremene civilizacije.

Globalna ekonomija ne moe ravnomerno i ujednaeno da obuhvati sve zemlje

sveta, jer se one ne nalaze na istom stepenu razvoja. Za mnoge nerazvijene zemlje
globalizacija moe znaiti kolonizaciju ili potpunu asimilaciju.
Nova ekonomija se zasniva na visokosofisticiranoj tehnologiji, na znanju i
inovacijama, novim frmama povezivanja i udruivanja transnacionalnih kompanija, a
poslovanje se odvija na svetskom tritu.
Intelektualni kapital obuhvata sve vrste znanja i sposobnosti vetine, iskustvo,
samopouzdanje, odgovornost, motivisanost.
Polanji je znanje podelio na eksplicitno (obuhvata preraene informacije - podatke,
procedure, planove i politiku), tacit znanje (nemo, preutno, ne izraava se reima,
rezultat je uenja iskustva, vaspitanja, inspiracije, emocije, motivacije),
menadment znanje (poveava ukupnu konkurentnost organizacije na tritu i
poboljava njene performanse).
Internet globalno elektronsko poslovanje koje se obavlja u 3 podruja: business-tobusiness (B2B) firma - firma, business-to-consumer (B2C) firma muterija,
business-to-employer (B2E) firma poslodavac. Moe doi do finansijskih i
komercijalnih manipulacija, zloupotreba, kriminalnih aktivnosti i sl.
Ekonomija simbola podrazumevaju se brzi transferi globalnih, nominalnih,
simbolikih i virtuelnih vrednosti bezgotovinsko plaanje, meunarodna trgovina
akcijama, meunarodne bankarske transakcije i sl.
Ubrzan razvoj globalizacije sa ekonomskog aspekta - indeks Global Research
Institut-a (prati se meuzavisnost trgovine i proizvodnje), indeks hamburkog Instituta
(za ekonomska istraivanja obuhvata proizvodnju, uvoz, izvoz i proizvodnju stranih
firmi u Nemakoj).
POLITIKA GLOBALIZACIJA
Pod politkom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrenost politika i
politikih odnosa koji postoje u okviru drava, saveza drava, regiona i izmeu
regiona.
O politikim odnosima izmeu drava u procesu globalizacije izdvajaju se:
Pax Amerikana upravljanjem jedinstvenim politikim prostranstvom treba da
upravlja Amerika kao najmonija ekonomska sila.
Adam Smit model globalne politike institucije ne treba da se meaju delovanje
trinih mehanizama jer se ekonomija zasniva na liberalizaciji trita
Fragmentacija drava ima pravo i obavezu da titi nacionalne interese
Koordinacija sve drave grade sistem na demokratskim osnovama
Svet treba urediti stvaranjem novog svetskog poretka gde se izdvajaju dva puta, put
demokratskog dijaloga i solidarne saradnje i put kojim bi se nametala volja
razvijenijih i monijih zemalja.
Shvatanja o povezivanju i proimanju globalizacije sa novim svetskim poretkom
uglavnom je iz ideolokih orijentacija. Veoma je bitno nauno istraivanje jer bi se
mogle predvideti posledice budueg razvoja drutva, kao i promene koje bi mogle
nastati sa stanovita zakonitosti civilizacijskih promena u ljudskom drutvu u celini.