PITANJA ZA PONAVLJANJE

NAPOMENA: Svako pitanje ima jedan ili vie tanih odgovora!

1. Osnovni razlozi za umreavanje su:
1. zajedniko korienje informacija
2. zajedniko korienje hardvera i softvera
3. podizanje nivoa bezbednosti informacionog sistema
4. podizanje nivoa stabilnosti raunarskog sistema
2. Putem raunarskih mrea moe se omoguiti zajedniko korienje:
1. podataka
2. ureaja
3. softvera
4. ulaznih ureaja raunara
3. Podaci se putem raunarskih mrea korisnicima mogu omoguiti:
1. samo direktnim pristupom
2. samo posredstvom treeg raunara
3. direktno ili posredstvom, u zavisnosti od konfiguracije
4. Putem raunarskih mrea nije mogue zajedniko korienje:
1. softvera za obradu teksta
2. operativnih sistema
3. softvera za tabelarne proraune
4. alata za upravljanje bazama podataka
5. vor (eng. Node) predstavlja:
1. pasivni mreni element
2. hardverski element
3. deljeni resurs
6. Osnovni uesnici u raunarskoj komunikaciji su:
1. izvor i odredite
2. izvor, odredite i pasivna mrena oprema
3. izvor, predajnik i sistem prenosa
7. Osnovni elementi komunikacionog sistema su:
1. izvor
2. predajnik
3. sistem prenosa
4. prijemnik
5. odredite
6. aktivna mrena oprema
7. raunar
8. Neki od kljuni poslova u komunikacionom sistemu su:

1. generisanje signala (signal generation)

2. sinhronizacija prijemnika i predajnika
3. otkrivanje i ispravljanje greaka
4. odravanje aktivne mrene opreme
5. instalacija operativnog sistema
9. Neki od kljuni poslova u komunikacionom sistemu su:
1. upravljanje razmenom podataka (exchange management)
2. povezivanje na komunikacioni sistem (interfacing)
3. kontrola toka (flow control)
4. upravljanje pasivnom mrenom opremom (p.e. management)
5. instalacija mrenih servisa (service management)
10. Neki od kljuni poslova u komunikacionom sistemu su:
1. zatita podataka na prenosnom putu (security)
2. upravljanje mreom (network management)
3. upravljanje pasivnom mrenom opremom (p.e. management)
4. odravanje aktivne mrene opreme
11. Osnovni naini prenosa podataka u raunarskim mreama su:
1. prenos podataka sa komutacijom veza (circuit switched)
2. prenos podataka sa komutacijom paketa (packet switched)
3. prenos podataka sa komutacijom hardvera (hardware switched)
12. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa:
1. podaci se prenose u vie prenosnih jedinica
2. podaci se prenose u okviru jedne prenosne jedinice
13. Pri otkazivanju jednog dela mree veu verovatnou nastavljanja komunikacije nudi:
1. prenos sa komutacijom paketa
2. prenos sa komutacijom veza
14. Prenos podataka vrituelnom vezom je:
1. paketski prenos istim spojnim putem
2. paketski prenos razliitim spojnim putevima
3. kompletan prenos podataka istim spojnim putem
4. kompletan prenos podataka razliitim spojnim putevima
15. Osnovni elementi (nosioci) raunarske mrene komunikacije su:
1. komunikacioni kanal (vod)
2. hardver raunara
3. operativni sistem
4. korisniki procesi (aplikacije)
5. drajveri
6. aktivna mrena oprema
7. pasivna mrena oprema

16. Pod pasivnu mrenu opremu moemo svrstati:

1. utinice
2. kablove
3. ormane
4. habove
5. ripitere
17. Svetlosni signali su impuls koji se koristi kod:
1. optikih kablova
2. koaksijalnih kablova
3. kablova sa uvrnutim paricama
18. Vei broj uvrtanja po jedinici duine kod twisted pair kablova predstavlja:
1. veu otpornost na elektromagnetne smetnje
2. manju otpornost na elektromagnetne smetnje
19. Za povezivanje UTP kablova sa Ethernet interfejsima raunara koriste se:
1. RJ11 konektori
2. RJ14 konektori
3. RJ12 i RJ25 konektori
4. RJ45 konektori
20. Osnovni elementi optikog prenosa podataka su:
1. predajnik (LED ili laserska dioda)
2. optiko vlakno
3. prijemnik (foto senzor)
4. elektrini signal
5. ripiter
21. Pod aktivnu mrenu opremu moemo svrstati:
1. utinice
2. kablove
3. ormane
4. habove
5. ripitere
6. svieve
22. Uloga ripitera je:
1. pojaavanje signala
2. pronalaenje sledeeg vora kome treba proslediti saobraaj
3. povezivanje veeg broja raunara
23. Hab ureaj funkcionie na:
1. 1. sloju OSI modela
2. 2. sloju OSI modela
3. 3. sloju OSI modela
24. Dobra strana svi ureaja je to to:
1. omoguava premoavanje velikih razdaljina
2. smanjuje Broadcast i Collision domene

3. pronalazi sledei vor kome treba proslediti saobraaj

25. Brid ureaj funkcionie na:
1. 1. sloju OSI modela
2. 2. sloju OSI modela
3. 3. sloju OSI modela
26. Ruter ureaj funkcionie na:
1. 1. sloju OSI modela
2. 2. sloju OSI modela
3. 3. sloju OSI modela
27. Uloga proxy ureaja je:
1. povezivanje veeg broja raunara
2. omoguavanje indirektnog pristupa resursu
3. premoavanje udaljenih segmenata mree
28. Mrene kartice raunara mogu raditi sa brzinama:
1. 10 Mb/s
2. 10 MB/s
3. 256 Mb/s
4. 256 Mb/s
5. 100 Mb/s
6. 100 MB/s
29. MAC adresa se sastoji od:
1. 32 bita
2. 48 bitova
3. 128 bitova
30. Povezivanje modem ureaja sa raunarom je mogue putem:
1. ISA slota
2. PCI slota
3. serijskog porta
4. PS/2 porta
5. RJ45 porta
6. RJ11 porta
31. ADSL tehnologija omoguava:
1. asimetrine brzine prenosa podataka
2. asihnrote brzine prenosa podataka
3. analogno-digitalne brzine prenosa podataka
32. Protokoli predstavljaju:
1. pravila za prenos podataka putem mree
2. pravila za dizajniranje raunarskih mrea
3. pravila za korienje interfejsa
33. Protokoli mogi biti:
1. protokoli bez uspostavljanja veze
2. protokoli sa uspostavljanjem veze

3. protokoli 6. sloja TCP/IP modela

34. U vodee organizacije za standardizaciju spadaju:
1. ISO
2. ITU
3. IEEE
4. IETF
5. ANSI
6. Microsoft
7. Net/BSD
35. U skladu sa medijima za prenos podataka mree mogu biti:
1. kablirane
2. beine
3. fiksne
4. privremene
36. U arhitekture kod raunarskih mrea spadaju:
1. Host-based
2. Klijent-server
3. Peer-to-peer
4. Host-server
5. Client-based
6. Peer-server
37. PSTN mrea se esto koristi za:
1. spajanje lanova WAN mree
2. spajanje lanova LAN mree
3. spajanje lanova PAN mree
38. Najkrai domet omoguava:
1. Bluetooth
2. IEEE 802.1
3. GSM

39. Glavni nedostatak Bus topologije je:

1. prekid na jednoj taki onesposobljava celu mreu
2. hardverska specifinost nosee opreme
3. niska maksimalna brzina prenosa
40. lanove LAN mree sa Internetom:
1. mogue je povezati
2. nije mogue povezati
3. nije potrebno dodatno povezivati jer su ve povezani
41. Najstariju mrena arhitektura je:
1. Host-based
2. Klijent-server
3. Peer-to-Peer
42. Glavna prednost host-based arhitekture je:
1. centralizovana administracija
2. autonomnost lanova mree
3. mogunost obrade podataka na svim lanovima mree
43. Uloga FTP servera je da korisnicima omogui:
1. pristup fajlovima
2. centralizovanu uslugu tampanja
3. pristup ostalim mreama
44. Virtualizacija se koristi za:
1. umreavanje veeg broja server za pruanje jedne usluge
2. deljenje hardverskih resursa na vie operativnih sistema
3. simulaciju dostupnosti servisa
45. Kod klijent-server mrea raunar moe biti:
1. samo klijent ili samo server
2. klijent i server istovremeno
46. Serveri zahteve mogu obraivati:
1. iterativno
2. konkurentno
3. i iterativno i konkurentno, istovremeno
47. Slojevitim projektovanjem mrene komunikacije reava se problem nekompatibilnosti
hardverskih interfejsa.
1. Tano
2. Netano
48. Savremeni operativni sistemi uglavnom imaju ugraenu podrku za sledee slojeve
referentnih modela:
1. slojeve 1-2
2. slojeve 1-3
3. slojeve 1-4
49. Horizontalna komunikacija kod slojevitih modela moe biti komunikacija:
1. izvorita i odredita putem transportnog protokola

2. mrenog i transportnog protokola na izvoritu

3. komunikacija mrenog protokola (na izvoritu) i transportnog (na odreditu)
50. Vertikalna komunikacija kod slojevitih modela moe biti komunikacija:
1. izvorita i odredita putem transportnog protokola
2. mrenog i transportnog protokola na izvoritu
3. komunikacija mrenog protokola (na izvoritu) i transportnog (na odreditu)
51. Enkapsulacija je direktno vezana za:
1. vertikalnu komunikaciju
2. horizontalnu komunikaciju
52. OSI model definie:
1. 4 sloja
2. 5 slojeva
3. 7 slojeva
53. Najnii sloj OSI modela je:
1. fiziki sloj
2. sloj veze
3. aplikativni sloj
54. Najvii sloj OSI modela je:
1. fiziki sloj
2. sloj veze
3. aplikativni sloj
55. TCP/IP model je najkorieniji referentni model u praksi.
1. Tano
2. Netano
56. TCP/IP model definie:
1. 4 sloja
2. 5 slojeva
3. 7 slojeva
57. Najvii sloj TCP/IP modela je:
1. fiziki sloj
2. sloj veze
3. aplikativni sloj
58. RS-232 oznaava:
1. serijski port raunara
2. USB port raunara
3. Ethernet mreni interfejs
59. Maksimalna brzina prenosa podataka pute RS-232 interfejsa je:
1. 56 Kb/s
2. 115.200 b/s
3. 2 Mb/s
60. U odnosu na RS-232 USB nudi:
1. vee brzine prenosa podataka

2. iste brzine prenosa podataka

3. nie brzine brenosa podataka
61. FireWire standard je standardizovan od strane IEEE pod brojem:
1. 1394
2. 803.2
3. 65535
62. Osnovni problemi pri korienju IrDA su:
1. mala brzina prenosa
2. optika vidljivost
3. visoka cena kablova
4. nestandardizovana frekvencija radio talasa
63. Frekvencijski opseg koji koristi Bluetooth tehnologija je:
1. 2,4-2,48GHz
2. 1024-16384KHz
3. 100-200Hz
64. Kolizija kod Ethernet tehnologije oznaava:
1. mogunost gubljenja paketa na vezi
2. mogunost asimetrinih brzina prenosa
3. mogunost korienja alternativnih putanja
65. WiFi 802.11a standard nudi maksimalnu teoretsku brzinu prenosa od:
1. 540Mb/s
2. 540MB/s
3. 54Mb/s
4. 54MB/s
5. 11Mb/s
6. 11MB/s
66. ISDN je tip mree sa:
1. komutacijom veza
2. komutacijom paketa
3. komutacijom protokola
67. Ukupna propusna mo PRI ISDN implementacije je:
1. 2Mb/s
2. 144Kb/s
3. 80Kb/s
68. Skraenica ADSL oznaava:
1. Asimetric Digital Subscriber Line
2. Analog/Digital Subscriber Line
3. Active Digital Subscriber Line
69. Osnovne funkcije sloja veze podataka su:
1. Odreivanje poetka i kraja okvira
2. Kontrola pristup medijumu
3. Kontrola greke

4. Rutiranje okvira
5. Kodovanje i signalizacija
6. Definisanje elektrinih i mehanikih karakteristika
70. Algoritmi na sloju veze podataka obezbeuju pouzdanu i efikasnu komunikaciju izmeu:
1. Dva susedna raunara (ureaja) u mrei
2. Dva krajnja raunara na mrei
3. Dva sloja u jednom raunaru
71. Podela mrea u odnosu na nain pristupa komunikacionom medijumu:
1. Broadcast (pristup na osnovu sadraja) i point-to-point mree (kontrolisani
pristup)
2. Povremene mree (povezivanje i iskljuivanje sa mree) i mree sa stalnim
pristupom (permanentni pristup)
3. Analogne mree (analogni pristup) i digitalne mree (digitalni pristup)
4. Peer-to-peer mree (ravnopravnih raunara) i klijent/server mree (master i slave
raunari)
72. Za obeleavanje poetka i kraja okvira DL sloja koriste se sledee tehnike:
1. Prebrojavanje broja znakova (znak duine okvira)
2. Upotreba indikatorskih bajtova (bajt orijentisani protokoli)
3. Upotreba indikatorskih bita (bit orijentisani protokoli)
4. Upotreba poetnog i zavrnog impulsa iji se intenzitet znaajno razlikuje u
odnosu na korisne podatke
5. Stohastika tehnika vremenske raspodele poetka (start time-division), koja se
gausovski ponaa
73. U tehnici sa indikatorskim bitima (bit orijentisani)karaketristian indikator je:
1. 01111110
2. 01010101
3. 00110011
4. 10000001
74. MAC podsloj je skraenica od:
1. Media Access Control
2. Master Access Control
3. Master Access Capsulation
75. Poliranje je tehnika kontrole pristupa medijumu u kojoj:
1. Server proziva klijenta, a on tada alje podatke ako ih ima
2. Klijent proziva servera kada ima spremne podatke za predaju
3. Protokol u kome predajnik postavlja X-ON signal, a prijemnik X-OFF
4. Protokol u kome prijemnik postavlja X-ON signal, a predajnik X-OFF
76. Osnovni zadatak kontrole toka je da:
1. Obezbedi prenos bez greaka
2. Sprei pretrpavanje odredita podacima
3. Izvue statistike podatke o prenosu
77. Tipovi greaka na prenosnom putu su:
1. Promenjen podatak (bit) na liniji

2. Izostavljanje bita
3. Umetanje bita
4. Greke u kucanju
78. Eho u komunikacionom kanalu je:
1. Signal koji se zbog loeg komunikacionog kanala reflektuje od daljeg kraja i
vraa ka izvoritu
2. Signal koji se javlja zbog bliskoh energetskih kablova
3. Signal koji uzrokuju promene analognih signala (amplituda, frekvencija ili faza)
79. Protokoli na sloju veze se dele na:
1. protokole sa asinhronim i sinhronim prenosom
2. protokole sa asimetrinim i simetrinim prenosom
3. protokole sa bitskim i binarnim prenosom
80. U protokole na sloju veze sa sinhronim prenosom podataka spadaju:
1. protokoli orijentisani ka bajtu (PPP)
2. protokoli orijentisani ka bitu (SDLC, HDLC)
3. protokoli u kojima se broje bajtovi (Ethernet)
4. protokoli za prenos ML dokumenata (HTTP)
5. protokoli za prenos fajlova (FTP)
81. Point-to-Point Protocol sloja veze se najee koristi kod:
1. umreavanja raunara putem dial-up linija
2. umreavanja raunara putem Ethernet tehnologije
3. umreavanja raunara putem Token-ring tehnologije
82. CSMA/CD je oznaka za:
1. Carrier Sense Mutiple Access with Collision Detection
2. Collision Statistical Measurement Analysis / Carrier Detection
3. Connection System Management Address and Connection Detection
83. Maksimalna duina Ethernet okvira je:
1. 16 bajtova
2. 1024 bajta
3. 1518 bajtova
4. 65536 bajtova
84. Ethernet okvir sadri:
1. MAC adrese izvorita i odredita
2. IP adrese izvorita i odredita
3. TCP portove izvorita i odredita
85. Ethernet kabl specifikacije 10Base5 oznaava:
1. Brzina prenosa 10Mb/s, osnovni opseg prenosa, max duina kabla 500m,
debeo koaksijalni kabl
2. Max rastojanje 100m, bazno adresiranje, kodiranje tehnikom No5, UTP kablovi
3. Brzina prenosa 100Mb/s, maksimalna duina kabla do 100m, 5 istovremenih veza
4. Brzina prenosa 10Mb/s, rad u proirenom spektru, max duina kabla 5m, tanki
koaksijalni kablovi

86. Skraenica ARP predstavlja:

1. Address Resolution Protocol
2. Address Request Protocol
3. Address Reverse Protocol
87. IEEE 802.11 standard oznaava:
1. WiFi
2. Ethernet
3. Token Ring
88. Mreni sloj je odgovoran za:
1. Prosleivanje paketa sa jednog do drugog kraja mree
2. Prosleivanje paketa od jednog do drugog kraja ice
3. Detekciju i korekciju greki na prenosnom putu
4. Obezbeivanje pouzdanog prenosa izmeu krajnjih raunara
89. Ureaj koji radi u mrenom sloju je:
1. Router
2. Switch
3. Hub
4. Repeater
90. Tabele rutiranja odreuju:
1. Najbolji sledei skok na osnovu IP adrese odredita u paketu
2. Broj skokova od izvorita do odredita da bi paketi bili isporueni
3. Pravila za potpuno sigurnu isporuku paketa odreditu
4. Postupke za konverziju formata podataka u raznorodnim okruenjima
91. Zaguenje na ruterima moe da nastane iz sledeih razloga:
1. Pojava velikog broja paketa sa zahtevom za istom izlaznom linijom
2. Pojedine linije mogu biti sa malim propusnim opsegom
3. Spori mikroprocesori
4. Pristigli paket sadri broadcast MAC adresu odredita
92. IP adresa u IPv4 ima duinu od:
1. 32 bita
2. 16 bita
3. 16 bajtova
4. 32 bajta
93. Fragmentacija paketa oznaava:
1. Deljenje paketa na vei broj paketa sa manjom duinom
2. Dopunjavanje paketa do njegove maksimalne mogue duine
3. Prosleivanje paketa do sloja veze podataka i smetanje u koristan deo okvira
4. Izraunavanje kontrolne sume u cilju pouzdanog prenosa
94. IP adresa po standardu IPv4 sadri:
1. Identifikaciju raunara u datoj mrei
2. Identifikaciju proizvoaa Ethernet kartice i njen serijski broj
3. Identifikaciju korisnika i njegov password

4. Identifikaciju drave i identifikaciju mree u toj dravi

95. Osim IPv4 adrese za uspeno adresiranje je neophodno imati i:
1. Masku podmree (subnet mask)
2. Default gateway
3. IP adrese DNS servera
96. Ukoliko su prva dva bita mrene adrese fiksirana na 10 u pitanju je:
1. mrea klase A
2. mrea klase B
3. mrea klase C
97. Ukoliko su prva tri bita mrene adrese fiksirana na 110 u pitanju je:
1. mrea klase A
2. mrea klase B
3. mrea klase C
98. Rezervacija 24 bita za mreu i 8 bitova za vor je karakteristika:
1. mree klase A
2. mree klase B
3. mree klase C
99. Opseg IPv4 adresa 0.0.0.0-127.255.255.255 je karakteristika:
1. A klase mrea
2. B klase mrea
3. C klase mrea
100. Opseg IPv4 adresa 128.0.0.0-191.255.255.255 je karakteristika:
1. A klase mrea
2. B klase mrea
3. C klase mrea
101. Za adresiranje lanova privatne mree koja ima pristup Internetu mogu se koristiti
sledei opsezi IPv4 adresa:
1. 0.0.0.0-0.255.255.255
2. 10.0.0.0-10.255.255.255
3. 127.0.0.0-127.255.255.255
4. 172.16.0.0-172.31.255.255
5. 192.0.2.0-192.0.2.255
6. 192.168.0.0-192.168.255.255
7. 198.18.0.0-198.19.255.255
102. Preciznost kod CIDR podele mrea je:
1. bit
2. bajt
3. 32 bita
4. 4 bajta
103. Regularne mrene maske su:
1. 128.0.0.0
2. 128.128.0.0

3. 255.128.0.0
4. 255.255.64.0
5. 255.255.128.0
6. 255.255.255.64
7. 255.255.255.248
104. CIDR zapis mrene maske 255.255.255.224 je:
1. /18
2. /27
3. /31
105. Radei sa mrenom maskom 255.255.255.240 sledei raunari mogu da komuniciraju
bez posredstva gateway-a:
1. 192.168.1.97 i 192.168.1.110
2. 192.168.1.158 i 192.168.1.161
3. 192.168.1.162 i 192.168.1.173
4. 192.168.1.190 i 192.168.1.201
5. 192.168.1.225 i 192.168.1.235
6. 192.168.1.239 i 192.168.1.250
106. IPv6 je protokol (OSI i TCP/IP):
1. fizikog sloja
2. sloja veze
3. mrenog sloja
4. transportnog sloja
5. aplikativnog sloja
107. Glavni problem koji reava IPv6 u odnosu na IPv4 je:
1. vei adresni prostor
2. vee performanse
3. vea pouzdanost prenosa
108. IPv6 adrese se najee predstavljaju:
1. binarno
2. decimalno
3. heksadecimalno
109. Adrese IPv6 protokola imaju bitsku duinu od:
1. 32 bita
2. 48 bitova
3. 128 bitova
110. Aktivna mrena oprema sa podrkom za 3. sloj (Layer 3) projektovana za IPv4 moe
se koristiti i za IPv6:
1. da
2. ne
111. ICMP je protokol (OSI i TCP/IP):
1. fizikog sloja
2. sloja veze

3. mrenog sloja
4. transportnog sloja
5. aplikativnog sloja
112. Uloga ICMP protokola je:
1. adresiranje na mrenom nivou
2. izvetavanje o stanju i grekama na mrei
3. konverzija izmeu protokola mrenog sloja i sloja veze
113. ICMP poruke se sastoje od:
1. izvorine adrese
2. odredine adrese
3. tipa poruke
4. koda
5. kontrolne sume
6. sadraja
7. TTL parametra
114. ICMP protokol ima mogunost da utvrdi koliko je vremena utroeno za ostvarivanje
komunikacije:
1. da
2. ne
3. samo u okviru TCP protokola
115. IGMP je protokol (OSI i TCP/IP):
1. fizikog sloja
2. sloja veze
3. mrenog sloja
4. transportnog sloja
5. aplikativnog sloja
116. IPX je protokol (OSI i TCP/IP):
1. fizikog sloja
2. sloja veze
3. mrenog sloja
4. transportnog sloja
5. aplikativnog sloja
117. IPX protokol se najee koristi kod:
1. MS Windows raunarskih mrea
2. Novel Netware raunarskih mrea
3. Unix raunarskih mrea
118. IPsec je protokol (OSI i TCP/IP):
1. fizikog sloja
2. sloja veze
3. mrenog sloja
4. transportnog sloja
5. aplikativnog sloja

119.

120.

121.

122.

123.

124.

125.

126.

Osnovna uloga IPsec protokola je:

1. poveanje bezbednosti prenosa podataka
2. poveanje adresnog prostora
3. poveanje performansi mree
Osnovna uloga ESP-a kod IPsec-a je:
1. obezbeivanje poverljivosti
2. obezbeivanje upravljanja kljuevima
3. obezbeivanje autentinosti i integriteta
Osnovna uloga AH-a kod IPsec-a je:
1. obezbeivanje poverljivosti
2. obezbeivanje upravljanja kljuevima
3. obezbeivanje autentinosti i integriteta
IKE skraenica kod IPsec protokola oznaava:
1. Internet Key Exchange
2. Integrated Key Encapsulation
3. Internal Key Exposition
Osnovni reimi rada IPsec protokola su:
1. transportni
2. tunelski
3. transformni
4. komutirani
U sluaju NAT-ovanja nije mogue koristiti sledei reim rada IPsec-a:
1. transportni
2. tunelski
3. transformni
4. komutirani
Zadaci transportnog sloja su:
1. obezbeenje efikasnog, puzdanog i isplativog prenosa podataka od izvorita
do odredita
2. postizanje nezavisnosti od fizike mree ili mree koja se trenutno nalazi
izmeu izvorita i odredita
3. izbor najbolje (najoptimalnije) putanje od izvorita do odredita kroz mrene
vorove
4. formiranje okvira podataka, izbor pogodnog sistema kodovanja i signalizacije za
pouzdan prenos podataka
Osnovne funkcije transportnog sloja su:
1. upravljanje konekcijom (handshaking)
2. prevoenje podataka u format pogodan za prenos
3. segmentacija podataka
4. kontrola toka
5. QoS aplikacija
6. usmeravanje paketa

127.

128.

129.

130.

131.

132.

133.

134.

7. formiranje okvira
Osnovne komunikacione operacije mrenog sloja su:
1. LISTEN
2. CONNECT
3. SEND
4. RECEIVE
5. DISCONNECT
6. ROUTE
7. STOP&GO
Portovi se dele na:
1. privilegovane
2. registrovane
3. dinamike
4. poverljive
5. pratee
6. nedefinisane
Opseg registrovanih portova transportnog sloja je:
1. 0-1023
2. 1024-49151
3. 49152-65535
Bitska duina porta transportnog protokola je:
1. 16
2. 32
3. 128
TCP protokol je protokol:
1. fizikog sloja
2. sloja veze
3. mrenog sloja
4. transportnog sloja
5. aplikativnog sloja
Dogovaranje veze (handshake) kod TCP prenosa realizuje se:
1. trostepeno
2. dvostepeno
3. postepeno
4. u jednom koraku
Osnovna jedinica za prenos podataka kod TCP-a je:
1. datagram
2. segment
3. port
Dodavanje opcije TCP segmentu e poveati njegovu veliinu za:
1. 8 bitova
2. 16 bitova

135.

136.

137.

138.

139.

140.

141.

142.

143.

144.

145.

3. 32 bita
Pri uspostavljanju veze kod TCP protokola se koriste segmenti sa:
1. SYN i ACK indikatorima
2. SYN, ACK i RST indikatorima
3. SYN, ACK, RST i FIN indikatorima
TCP protokol zahteva potvrdu o isporuci svakog poslatog segmenta.
1. Tano.
2. Netano.
Prednost UDP protokola u odnosu na TCP je:
1. podrka za broadcasting
2. bolja kontrola greaka
3. prilagoavanje brzine slanja odreditu
UDP protokol se uglavnom koristi kod:
1. FTP protokola
2. video konferencija
3. Web-a
Jedinica za prenos podataka kod UDP protokola je:
1. segment
2. datagram
3. port
Sloj aplikacije kod OSI i TCP/IP ref. modela je:
1. najvii sloj
2. sredinji sloj
3. najnii sloj
Sloj aplikacije kod TCP/IP ref. modela komunicira:
1. najee sa transportnim slojem
2. iskljuivo sa transportnom slojem
3. iskljuivo sa mrenim slojem
Telnet servis je baziran na:
1. Klijent-server arhitekturi
2. Peer-to-peer arhitekturi
3. SOA arhitekturi
Bezbednost kod SSH servisa se ostvaruje putem:
1. ifrovanja
2. sigurne fizike veze
3. provere identiteta korisnika
Naziv DNS servisa predstavlja skraenicu od:
1. Domain Name System
2. Domain Name Sever
3. Domain Name Service
Hosts fajlovi u odnosu na DNS podrazumevano imaju:
1. vii prioritet

146.

147.

148.

149.

150.

151.

152.

153.

154.

155.

156.

2. nii prioritet
Prostor domenskih imena je organizovan:
1. hijerarhijski, u vidu stabla
2. relaciono, u vidu relacija b.p.
3. kombinovano
Kod domena www.singidunum.ac.yu oznaka yu predstavlja:
1. zero-level domen
2. top-level domen
3. second-level domen
Maksimalna duina naziva domena ne sme prei:
1. 127 karaktera
2. 255 karaktera
3. 65536 karaktera
Keiranje kod DNS servisa oznaava:
1. privremeno skladitenje ostvarenih informacija
2. visoku cenu korienja DNS servisa
3. mogunost DNS serverske aplikacije da pristupi ke memoriji CPU-a
Osnovna uloga FTP protokola je da:
1. omogui razmenu fajlova izmeu raunara u mrei
2. omogui rad na udaljenom raunaru
3. omogui sinhronizaciju sistemskih parametara lanova mree
SFTP i FTPS protokoli je varijante FTP protokola koje nude:
1. bezbednost
2. performanse
3. korekciju greke
FTPS protokol bezbednost nudi putem:
1. korienja SSH
2. korienja SSL
3. korienja internog algoritma
Skraenica MUA se odnosi na:
1. serverski deo e-mail servisa
2. klijentski deo e-mail servisa
3. protokol e-mail servisa
Pri slanju e-mail poruke korisnik koristi:
1. SMTP server
2. POP3 server
3. IMAP server
Pri pristupu e-mail porukama na serveru korisnik moe koristiti:
1. SMTP protokol
2. POP3 protokol
3. IMAP protokol
SMB i CIFS protokoli se primarno koriste na:

157.

158.

159.

160.

161.

162.

163.

164.

165.

1. MS Windows operativnim sistemima

2. UNIX operativnim sistemima
3. namenskim operativnim sistemima
HTTP oznaava:
1. Hyper Text Transfer Procotol
2. Hash Transaction Transport Protocol
3. Half Text Transport Protocol
Web predstavlja:
1. protokol Interneta
2. servis Interneta
3. aplikaciju Interneta
HTML predstavlja:
1. format podataka kojim se Web servis distribuira
2. protokol kojim se Web servis distribuira
3. adresu Web dokumenata
4. jezik za oznaavanje
Osnovne komponente Web-a su:
1. protokol (HTTP)
2. format (HTML)
3. server
4. klijent
5. sistem adresiranja
6. sistem zatite podataka
Podrazumevani port HTTP protokola je:
1. 21
2. 80
3. 110
Klijentsku stranu Web servisa predstavljaju:
1. Internet Explorer
2. Mozila Firefox
3. Apache
4. MS IIS
NTP protokol je zaduen za:
1. sinhronizacija asovnika raunara
2. sinhronizaciju mrenih parametara raunara
3. sinhronizaciju fajlova raunara
Skraenica SNMP oznaava:
1. Simple Network Management Protocol
2. System Network Management Protocol
3. Secure Network Management Protocol
VoIP sistem prenosa podataka ima tendenciju da zameni:
1. PSTN

2. Web
3. IPv4
166.
Instant Messaging servisi su uglavnom bazirani na arhitekturi:
1. peer-to-peer
2. host-based
3. SOA
167. Webcasting je poseban vid:
1. video konferencije
2. Web servisa
3. IM servisa
168. Za otkrivanje napada mogu se koristiti sledei atributi raunarskih mrenih
komunikacija:
1. izvori
2. nosioci
3. ciljevi
4. ponaanja
5. tragovi
6. uzroci
7. trajanje
8. koliina sadraja
169. Postavljanje sistema odbrane na nie umesto na vie slojeve TCP/IP modela:
1. smanjuje rizik
2. nema nikakav uticaj
3. poveava rizik
170. Na performanse sistema povoljno utie prepoznavanje napada na:
1. to niem sloju TCP/IP modela
2. to viem sloju TCP/IP modela
3. sloj nema nikakvog uticaja
171. Na preciznost sistema zatite putem filtriranja saobraaja pozitivno utie mogunost
pristupa:
1. to veem broju slojeva OSI i TCP/IP modela
2. to manjem broju slojeva OSI i TCP/IP modela
3. pristup slojevima nema uticaja na preciznost
172. Napad koji je orijentisan na komunikacioni kanal kojim se pristupa resursu je:
1. DoS
2. QoS
3. OoS
173. Log fajlovi mogu pozitivno uticati na bezbednost sistema time to omoguavaju:
1. naknadu analizu napada
2. preventivnu zabranu polisama
3. korienje logaritamskih funkcija
174. Log fajlove je najbolje uvati na:

175.

176.

177.

178.

179.

180.

181.

182.

183.

1. lokalnom raunaru
2. udaljenom umreenom raunaru
3. udaljenom izolovanom raunaru
Firewall komponenta slui za:
1. filtriranje mrenih konekcija
2. poveavanje performansi sistema
3. odbranu od DoS napada usmerenih na komunikacioni kanal
Firewall sistemi mogu biti realizovati u vidu:
1. raunarskog softvera
2. namenskih ureaja
3. stand-alone radnih stanica
4. *TP kablova
Instalacija na spojnim takama razliitih mrea je odlika:
1. mrenih firewall sistema
2. linih firewall sistema
3. firewall 1. i 2. generacije
Skraenica IDS oznaava:
1. Intrusion Detection System
2. Integrated Defence System
3. Improved Devices System
Skraenica IPS oznaava:
1. Intrusion Prevention System
2. Integrated Protection System
3. Improved Protocol System
Sistemi zadueni za odbijanje napada na nivou mree su:
1. HIPS
2. NIPS
3. TIPS
Tzv. rootkit alati omoguavaju:
1. prikrivanje tragova napada
2. sistem zatite baziran na IPS sistemima
3. sistem zatite visokih performansi
Osnovne funkcije operativnih sistema raunara su:
1. upravljanje centralnim procesorom
2. upravljanje memorijom
3. upravljanje periferijskim ureajima
4. upravljanje mrenim komunikacijama
5. upravljanje ulaznim ureajima
Multitasking osobina operativnih sistema omoguava:
1. izvravanje vie korisnikih programa istovremeno
2. rad veeg broja korisnika na raunaru istovremeno
3. mogunost rada na razliitih hardverskim platformama

184.

Operativni sistemi uglavnom imaju podrku za:

1. 1-2 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela
2. 1-4 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela
3. 2-5 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela
185. Podrka za TCP protokol se najee nalazi u:
1. operativnom sistemu
2. korisnikom softveru
3. hardverskom interfejsu
186. Podrka za IP protokol se najee nalazi u:
1. operativnom sistemu
2. korisnikom softveru
3. hardverskom interfejsu
187. Podrka za HTTP protokol se najee nalazi u:
1. operativnom sistemu
2. korisnikom softveru
3. hardverskom interfejsu
188. Podrka za SMTP protokol se najee nalazi u:
1. operativnom sistemu
2. korisnikom softveru
3. hardverskom interfejsu
189. Izvorni kod Linux operativnog sistema je:
1. javno dostupan svim zainteresovanima
2. dostupa proizvoaima hardvera/softvera
3. zatien i nedostupan
190. Zapis nameserver 192.168.1.1 se moe nai u fajlu UNIX-a:
1. /etc/resolv.conf
2. /etc/host.conf
3. /etc/hosts
191. Zapis order hosts, bind se moe nai u fajlu UNIX-a:
1. /etc/resolv.conf
2. /etc/host.conf
3. /etc/hosts
192. Zapis 192.168.1.1 nameserver se moe nai u fajlu UNIX-a:
1. /etc/resolv.conf
2. /etc/host.conf
3. /etc/hosts
193. Za aktiviranje interfejsa na kompleksnim mrenim adapterima na UNIX operativnim
sistemima se koristi alat:
1. ifport
2. ifconfig
3. usernetctl
194. Za izmenu IP adrese na UNIX operativnim sistemima se koristi alat:

1. ifport
2. ifconfig
3. usernetctl
195. Za aktiviranje/deaktiviranje mrenog interfejsa od strane korisnika na UNIX
operativnim sistemima se koristi alat:
1. ifport
2. ifconfig
3. usernetctl
196. Za postavljanje default gateway parametra na UNIX operativnom sistemu koristi se
alat:
1. ifconfig
2. route
3. usernetctl
197. Izbaciti uljeza u grupi UNIX alata:
1. host
2. nslookup
3. dig
4. nstat
198. Za povezvanje UNIX raunara putem DialUp-a neophodno je imati alat:
1. pppd
2. sliplogin
3. diald
199. Oslukivanje portova na UNIX raunaru i pokretanje programa za obradu u sluaju
zahteva, karakteristika je alata:
1. inetd
2. ifport
3. host