u jednom uglu dleta i zavravajui ga u drugom.

Ponavljajte ovu radnju, veoma blagim pokretima dok ne

uklonite sve neravnine ime ete alat verovatno dovesti u stanje da je spremno za upotrebu. Ja za ovu radnju
upotrebljavam brusni papir granulacije 1200.
Sa dletom veiner se postupa na isti nain ali budui da ovaj alat nije u preseku deo kruga ( ima ravne strane
), radi se jedna po jedna strana; da biste mu sauvali oblik ravnih strana jednu stranu otriti najvie est puta
pa prei na drugu sa istim brojem puta otrenja. Sa ovim alatom se mora paljivo raditi jer mu se oblik lako
kvari. Unutranjost se otri sa klinom od drveta koji smo napravili (kao za U dleta), prekrivenim smirglom
granulacije 1200, strana po strana, jer je nemogue naotriti itavu sekciju ovog alata u jednom potezu. Kada
otrice alata ponu da se tupe, najee ih je dovoljno naotriti samo smirglo, sto treba initi esto. Budui
da je postupak sa svim oluastim dletima manje-vie isti, praksa e omoguiti ovaj postupak prilagode
obliku alata sa kojim radite.
Ostala su nam samo jo V dleta dleta u obliku kaike.
Vrh V dleta je toliko otar da predstavlja tekou za otrenje iznutra. U ove svrhe se koristi klin u obliku
noa, a takoe je dobro da iseete i klin od drveta sa tankom ivicom i da ga zamotate smirglom pa njime
esto prolazite kroz ugao izmeu stranica. Ukoliko nema otar vrh, ovaj alat je beskoristan; i trunica
neravnine ili zatupljenosti e mu smetati da prolazi kroz drvo ili e cepati drvo. Prilikom otrenja ovog alata
strane treba jako pritisnuti na kamen, i svaki as proveravati kakav se efekat dobiva. Ako pone da se javlja
praznina na jednoj strani kao to se esto deava, onda otrite drugu stranu dok ne nestane, vodei rauna da
pritisak bude najjai na vrhu alata. Ukoliko strane ponu da gube oblik, proite alatom du kamena drei ga
pod pravim uglom u odnosu na kamen ali pod pravilnim nagibnim uglom; u ovom sluaju alat se dri skoro
na kraju izmeu prstiju i palca.
Dleta u obliku kaika dre se pod mnogo viim uglom u odnosu na kamen sve dok otrica nije u dobrom
odnosu sa povrinom, a mogu se voditi i postrance du kamena vodei rauna da je svaki deo otrice u
dodiru i da se otri isti broj puta. Ovo moete raditi tako to ete otriti prvo jednu polovinu pa drugu ili oko
alata u zavisnosti od veliine i dubine alata. Kako god da je dobijete otrica mora imati kosinu seenja koja
je duga i ravna, a ne obla i zatupljena.
Mnogi profesionalni duboresci imaju komplete klinova za otrenje unutranjosti alata (napravljenih od
materijala od koga je I kamen za ostrenje), od razliitih krivina koje se tano poklapaju sa svakom upljinom
alata koji imaju, ukljuujui i trouglasti za unutranjost V dleta. Isto pravilo se ponekad primenjuje i
za obline spoljne strane oluastih dleta i za njih se prave odgovarajui kanali na ravnom kamenu, to
predstavlja posao koji je i teak i zahtevan. Dok se unutranjost dleta tretira odgovarajuim klinom koji
se lako moe prilagoditi svrsi obradom na tocilu, sa spoljnom stranom nije teko raditi pa se olljebljeno
kamenje moe i izostaviti.
Moram da naglasim izuzetnu vanost odravanja alata u dobrom stanju. Kada je alat zaista otar uje se fijuk
tokom rada; tup alat daje lo proizvod, a duborezac gubi i vreme i ivce. Nema sumnje da velika tehnika
vetina prikazana na radovima Grinlinga Gibonsa i njegovih sledbenika ne bi nikad postignuta bez pomoi
izuzetno otrih alata. Alata koji nisu samo naotreni a potom korieni sve dok se nisu istupili, ve alata koji
su bili uvek otri i koji nikad nisu ni bili ni blizu toga da se istupe. Otrenje alata je zaista umetnost sama
po sebi, pa kao i druge umetnosti ima svoje sledbenike koji pobeuju tekoe sa oitom lakoom, dok drugi
posru na svakom koraku. Nestrpljenje je kamen spoticanja kod ovakvih radnji. Dobar poetak je pravi
dobitak. Paljivo ispitivanje svakog alata i po cenu gubitka vremena ispravljanje greaka u proizvodnji,
jedini je nain da se postane ekspert za otrenje alata.