Vana injenica sa ovom vrstom dizajna je ta da su ovi geometrijski motivi u najveoj meri, mimo njine

nepodesne raznovrsnosti, zasnovani na jednom detalju. Sve komplikovane rez-barije na veslima i

motkama, kao to se moe videti u naim muzejima, zasnovane su na detalju kod koga rupe variraju
u veliini od 1.58 mm (1/16) do nesto malo manje od 6.35 mm (1/4) po najduoj strani i to samo
na posebnim mestima kao to su bordure i tome slino gde dostiu i neto malo veu veliinu. Takvu
raznovrsnost umetnik je dopustio sebi zahvaljujui priblinom poznavanju krunog oblika, mada ju je
uglavnom postizao pronicljivom promenom proporcije rupa ili pomou promene naglaska na vertikalnim i
horizontalnim linijama.
--------------------------------------------------------------------------------------------Rezbarenje je danas za duboresce postalo oblik umetnosti samo po sebi. Ova tehnika koristi rezove
trouglastog oblika kako bi se dobio interesantan i intrigantan dizajn koji e plesati preko povrine drveta.
Motivi za rezbarenje definisani su sa nekoliko osnovnih elemenata, kao to su trougao ili linija slobodnog
oblika, mada razloite veliine i pozicije ovih elementa kreiraju nove motive.
Zbog toga to se u tehnici rezbarenja koristi tek nekoliko oblika moe se uiniti da e motivi biti statini,
meutim, to je daleko od istine. Trouglovi mogu biti dugi i uski ili veoma kratki i puni po izgledu, jednake
kosine su ukljuene u oblik trougla. Rezbarenje je izuzetno podesno za ornamentisane kutije za nakit, drae
za police i daske za hleb koje e predstavljati ukras u kuhinji.
Ova tehnika se u osnovi radi rezbarskim noem.
Rezbarenje kao umetnost razvija se u dva pravca. Prvi je motiv koji je stvoren od trouglastih oblika ili
tradicionalno rezbarenje. Slobodna forma rezbarenja se dobija fino izrezanim linijama koje se razlikuju po
obliku i pravcu. Tradicionalno rezbarenje se moe podeliti na fino rezbarenje i krupno rezbarenje.
Prvo iznenaenje koje eka poetnika ujedno i ono koje e mu otvoriti oi za itav niz ogranienja nad
slobodom njegovih radnji usaeno u otkriu da drvo ima odreenu zrnatost ili vlakna. Ono se ponaa veoma
jogunasto odbijajui da bude iseeno ba na tom mestu, odseeno na onom, a uz sve to izgleda jo i kao da
uiva u tome to mu osujeuje svaki trud. Postepeno e upoznavati svoj komad drveta; gde vlakna poniru i
gde izviru ili se upredaju, a kroz praksu e postati njihov gospodar. U ovome e nai, svojoj prvoj tehnikoj
tekoi, neku vrstu blagoslova u prikrivenoj formi jer mu ovo postavlja granice za neto to bi u drugom
sluaju bio beskrajno maglovit izbor metoda.
Sada emo uzeti komad drveta, bez vorova i pravilno iseenog sa svih strana. Neka veliina bude 30.5cm
. Privrstiemo ga za tezgu pomou dve stege ili jedne stege i stolarskih mengela tako da dri suprotne
uglove. Sada smo spremni da ponemo da radimo ali sve do ovog trenutka nismo razmiljali o dizajnu koji
nameravamo da izvedemo jer smo bili zauzeti alatima i nestrpljivi da ponemo napad na svilenkasto drvo
njegovim otrim ivicama.
Drvo bi trebalo da bude malo due od dizajna jer e stege otetiti krajeve. Napravite neki svoj dizajn imajui
na umu one take koje e biti uzimane prilikom postavljanja dizajna, a koje imaju za cilj izbegavanje
tekoa koje bi bile prevelike za prvi pokuaj. Te take bi u nekoj meri trebale da imaju ovaj efekat: dizajn
bi trebalo da predstavlja lie, poloeno ravno na pozadinu, bez komplikacija u perspektivi. Oni ne bi smeli
da imaju talasastu povrinu. Margine svih elemenata bi, drugim reima, trebalo da budu to je mogue
blie prvobitnoj povrini drveta, a koju bi trebalo obraditi u najmanjoj moguoj meri . Spoj listova i cveta
predstavljen je jednostavnim rezovima oluastim dletom. Na dizajnu ne bi trebalo da bude
nieg to zahteva predstavljanje zaobljenim povrinama. Prolaz za alat kojim e se istiti pozadina izmeu
elemenata ne sme biti manji od 6.5mm (1/4); to e omoguiti ugaonom graunderu irine 4.76mm (3/16) da
slobodno prolazi napred nazad. Pozadina bi trebala da bude ukopana na dubini od 3/16 (4.76mm).