Univerzitet Haxhi Zeka u Pei

Fakultet Biznisa

Osnove Biznisa
PREDUZETNITVO U
EKONOMSKOJ TEORIJI
Predava:
MSc. Emin Neziraj PhD.C

Nivo studija : Osnovne ( Bachelor)

Godina studija : I ( prva)
Semestar : I ( Prvi)
Kod predmeta :

PREDUZETNITVO U
EKONOMSKOJ TEORIJI

Doprinos ekonomista teoriji

preduzetnitva
Re preduzetnitvo (entrepreneurship) potie od
francuske rei entreprendre, to znai preuzeti, uraditi
neto. Preduzetnitvo, kao praksa, podrazumjeva
stvaranje novih organizacija u cilju iskoriavanja
identifkovanih ansi.
Koncept preduzetnitva je poznat jo od XII veka, dok
akademsko izuavanje ovog fenomena poinje od XVIII
veka.

Razvoj preduzetnitva i preduzea makro aspekt

Sa svim dananjim karakteristikama preduzetnike kompanije,
preduzee se pojavljuje u XV vijeku razdvajanjem privredne
aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne
imovine.
Sa pojavom industrijske revolucije, naglo je porasla vanost
preduzetnitva, dok sa poetkom masovne proizvodnje, uloga
preduzetnitva opada.
To najbolje oslikavaju tri faze razvoja Henrija Forda od maloga,
inovativnog, porodinog preduzea do industrijskog giganta:
-1. faza - Henri Ford je poznavao svakog svog radnika lino,
-2. faza - njega su poznavali svi radnici,
-3. faza - ni on ni njegovi radnici se nisu viali, niti poznavali.

 Francuski ekonomista, Richard Cantillon, koji je stvarao

u okviru fiziokratske kole, smatra se za zaetnika
teorije preduzetnitvu. Prema Cantillonu, preduzetnik
je spreman da preuzme novani rizik i da se upusti u
akciju pravljenja profita.
Abb Nicolas Baudeau (Abe Nikola Bodo), takoer
francuski fiziokrata, ide korak dalje u shvatanju
fenomena preduzetnitva i smatra da preduzetnik nije
samo onaj koji preuzima rizik, nego i inovator koji
redukuje nivo preuzetog rizika.
Engleski ekonomisti, Adam Smith, David Ricardo i
John Stuart Mill su uinili veoma malo na daljem
razvoju preduzetnitva. Oni preduzetnika posmatraju kao
kapitalistu kome je osnovni cilj da maksimizira svoj
profit.

Doprinos savremenih ekonomista

teoriji preduzetnitva
Savremeni ameriki ekonomsiti su dali izuzetno vaan
doprinos teoriji preduzetnitva. Svoju koncepciju
uglavnom baziraju na idejama von Mises-a,
Shumpeter-a i Clark-a.
I. Kirzner, predstavnik austrijske ekonomske kole i
student Ludviga von Mizesa, smatrao je da je sutina
preduzetnitva u brzom reagovanju na profitne anse
koje se ukazuju na tritu.

 Preduzetnitvo je drutvena funkcija

stvaranja
novih
vrednosti
putem
kombinovanja poslovnih resursa.

kreiranja i
kreativnog

Preduzetnitvo je kreacija inovativne ekonomske

organizacije (ili mree organizacija) radi sticanja profita
(dobiti) ili rasta u uslovima rizika i nesigurnosti.
Glavna
obiljeja preduzetnitva su neizvjesnost,
finansijski rizik, eksperimentisanje, traganje i istraivanje.

Savremeno shvatanje
preduzetnitva
Modernu definiciju preduzetnitva iznosi Defri
Timons (Jeffry A. Timmons), opisujui ga kao
sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktino
ni iz ega - kao ljudski kreativan in i primjenu
energije za iniciranje i izgradnju preduzea ili
organizacije .
Ako prouimo zajednike elemente u tim
definicijama, moemo pronai sledee:
- Kreativnost i inovaciju,
-Sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih
organizacija,
-Prilika za sticanje profita i rasta pod rizikom i
nesigurnou.

 Definicije preduzetnitva pojedinih teoretiara prikazane su u

sljedeoj tabeli.
Autor

Definicija

Kirzner (1973.)

Preduzetnitvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova ansa,

to e dovesti do ispravke trita i vratiti ga ravnotei.

Drucker (1985.)

Preduzetnitvo je akt inovacije koja podrazumijeva oplemenjivanje

postojeih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo.

Stevenson,
Roberts, Grousbeck
(1985.)

Preduzetnitvo podrazumijeva prihvatanje ansi bez obzira na

trenutne resurse i sposobnosti.

Rumelt (1987.)

Preduzetnitvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji ne kopira

postojei, ve sadri neke elemente novine.

Low i MacMillan
(1998.)

Preduzetnitvo je stvaranje novog preduzea.

Gartner (1998.)

Preduzetnitvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem se

stvaraju nove organizacije.

Timmons (1997.)

Preduzetnitvo je nain miljenja, rezonovanja i djelovanja

orjentisanih ka novim ansama i balansiranom liderstvu.

Venkataraman
(1997.)

Preduzetniko istraivanje nastoji da objasni kako se prepoznaju i

koriste anse koje donose budua dobra i usluge, od strane koga i sa kakvim posljedicama.

Morris (1998.)

Preduzetnitvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju

vrijednost dovoenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile anse iz okruenja.

Sharma i Chrisman
(1999.)

Preduzetnitvo obuhvata organizaciono stvaranje i inovaciju koja se

javlja u okviru ili van postojee organizacije.

 to se tie preduzetnitva u oblasti proizvodnje ono se

obino javlja u proizvodnji hemikalija, farmaceutskoj
industriji, proizvodnji parfema, elektronici, plastici, itd.
U oblasti usluga naroito se javlja u trgovini, transportu,
graevini, ugostiteljstvu, osiguranju, nekretninama i
slino. Obuhvata odluke kao to su:

izbor trita,
proizvoda/usluge, odnosno delatnosti,
lokacije,
veliine i tipa preduzea,
tehnologije,
izvora finansiranja i
naina organizovanja.

 Znaajan je pristup preduzetnitvu preko uspjenosti

procenjivanja koji naglaava procene koje moraju biti
uinjene
u
kvalitativnom,
kvantitativnom,
strategijskom I etikom smislu, a tiu se samog
preduzetnika, poslovnog poduhvata i okruenja

Slika 1. Preduzetniko procenjivanje

 Preduzetnik je nosilac preduzetnike aktivnosti, odnosno

pokreta novog poslovnog poduhvata.
Lice, koje voeno unutranjo(psiholokom) potrebom
eksperimentie u oblasti biznisa, takoe, se naziva
preduzetnik.
Za realizaciju preduzetnikih poduhvata preduzetnik ima
mnogo zadataka:
. voenje,
. motivisanje,
. planiranje,
. nadgledanje,
. koordinisanje,
. obuavanje itd

 Preduzetnitvo danas karakterie interakcija

sledeih umea i vetina:
. poznavanje proizvoda/usluga, trita, opreme
i tehnologije,
. sposobnost predvianja, postavljanja ciljeva i
planiranja,
. sposobnost da se brzo donose odluke,
. vetina upravljanja meuljudskim odnosima,
. liderstvo,
. vetina internog kontrolisanja i
. eksterna kooperativnost.

 Ponaanje preduzetnika se moe pratiti

kroz tri faze:[7]
. sposobnost da se uoi ansa,
. spremnost na promenu stanja (na
bolje) i
. verovanje da je uspeh mogu.