Kompjuterski kriminal

U najirem smislu rei, kompjuterski kriminalitet ili kriminalitet vezan za kompjutere

(computer-related crime) je vrenje odreenih krivinih dela zloupotrebom kompjutera /raunara,
odnosno kompjuterskih sistema.1
Primena raunara u mnogim oblastima ivota dovela je do velikih promena, pa neki autori govore o
raanju novog informatikog, kompjuterskog drustva. Najvedi praktini doprinos upotrebe kompjutera
vidi se na terenu spreavanja, otkrivanja i dokazivanja pojedinih krivinih dela. U literaturi je to
definisano kao pojam kriminalistike informatike. Mogudnost unoenja i uvanja ogromnog broja
podataka, brzina njihove obrade i pouzdanost u raunarske operacije - sve su to razlozi zbog kojih dolazi
i do razvoja novih metoda identifikacije lica i predmeta u kriminalistici.
Takoe, vrlo brzo su se pojavili sluajevi koridenja raunara u nedozvoljene svrhe. Dolo je i do
napada na vitalne raunarske sisteme koji su tada pokazali svoju ranjivost. Ova pojava se u
sedamdesetim

godinama

XX

veka

oznaavala

razliitim

terminima:

zloupotreba raunara(computer abuse), raunarska prevara(computer fraud), zloini uz pomod

kompjutera(crime by computer), informatiki ili tehnokriminalitet. Najvedi broj autora se opredelio
za izraz kompjuterski kriminalitet. Deceniju kasnije, prvo ameriki, pa onda i kriminolozi u ostalim
delovima sveta poinju da govore o ovom tipu kriminalne delatnosti smatrajudi ga najede podvrstom
kriminaliteta belog okovratnika. Vedinu dela ove vrste vre pojedinci kojima poloaj i specifina znanja to
omogudavaju.
Postoje 2 definicije ovog kriminaliteta:
- ira - u ovu kategoriju spada bilo koje krivino delo povezano sa upotrebom ili funkcionisanjem
raunara
- ua - kompjuterski kriminal je poseban vid inkriminisanih ponaanja kod kojih se raunarski sistem
(shvaden kao jedinstvo fizikih jedinica-hardvera i programa-softvera) pojavljuje ili kao sredstvo izvrenja

Stojanovi Z., Peri O.: Krivino pravo-posebni deo, Beograd , 2011, str.248.

ili kao objekat krivinog dela, ukoliko se delo na drugi nain ili prema drugom objektu ne bi uopte
moglo izvriti ili bi ono imalo bitno drugaije karakteristike.
Kompjuterski kriminalitet pokazuje mnotvo osobina na osnovu kojih se izdvaja od ostalih oblika
kriminaliteta i zahteva posebno izuavanje. Petrovid Slobodan navodi pet razliitih funkcija raunara sa
kriminalistikog aspekta:
A) Raunar kao objekt napada - npr. fiziko otedenje/unitenje

ili nelegalno pribavljanje

informacija sadranih u kompjuteru

B) Raunar kao subjekt napada - sredstvo izvrenja - npr. upotreba raunara/raunarskih
programa kao sredstvo izvrenja
C) Raunar kao sredstvo za planiranje, prikrivanje ili rukovoenje kriminalom - npr. organizovani
kriminal
D) Raunar kao simbol za obmanu - npr.neupudeni ljudi postaju mete raznih obmana
E) Raunar kao sredstvo za spreavanje, razjanjavanje i dokazivanje kriminalnih dela - npr. u
policiji, u borbi protiv kriminala

Tradicionalni oblici kriminalnog ponaanja u vezi sa raunarima bili su :

- koridenje podataka iz kompjuterskog sistema u privatne svrhe,
- nedozvoljena upotreba raunara od strane zaposlenog, obino u svrhu sticanja dobiti,
- kraa delova kompjuterskog sistema (hardvera i softvera).
- unitenje podataka iz raunara u cilju nanoenja tete firmi.
Posebna vrsta kriminaliteta u vezi sa raunarima je i krenje autorskih prava tvoraca raunarskih
programa koji se nedozvoljeno umnoavaju i prodaju (softverska piraterija-warez). Ova kriminalna
delatnost liava kompanije koje proizvode softver velikog profita i one su u tom domenu dobile podrku
vlade SAD-a i zatitile svoje interese. U vie navrata je dravama koje masovno kre ovakva autorska
prava zapredeno ekonomskim sankcijama i na taj nain je smanjen rast piraterije na tom polju.

Sa razvojem Interneta nastale su i nove kriminalne aktivnosti:

-

nedozvoljeni pristup raunarskim sistemima (hakiranje-hacking) pri emu se obino vri i

ilegalna izmena podataka o njemu;

unoenje u tu raunar ili sistem destruktivnih programa kao to su Trojanski konji, logike
bombe, zatrpavanje korisnika Interneta velikim brojem neeljenih poruka (spemovanje-spam) i
distribucija zabranjenih sadraja (deija pornografija) preko Mreze.

Poslednjih godina porastao je broj prevara na Internetu a Siegel /2003/ navodi sledede vrste :
a) aukcije na Mrei - lane ponude za kupovinu raznih predmeta preko privremenih sajtova koji
nikada ne isporue pladenu robu
b) prevare sa kreditnim karticama - nedozvoljena upotreba kreditne kartice ili njenog broja do koga
se dolo prevarom, a zatim koridenje broja kartice za pladanje na Internetu. Tu se radi o tzv.
krai identiteta.
c) prevare u investiranju - navoenje na ulaganje novca u izuzetno povoljne investicione
aranmane.
d) prevare finansijskih ustanova - institucijama se upuduje veoma povoljna ponuda na osnovu koje
one daju novac ili odobravaju kredit za fiktivnu delatnost klijenta.
e) piramidalne finansijske eme - investitoru se nudi izuzetno visok profit ukoliko uloi novac u
posao koji se ne namerava zapoeti. Profit se prvim investitorima ispladuje novcem novih
ulagaa i cela operacija traje sve dok je priliv novca novih investitora dovoljan za isplatu profita
ranijih ulagaa. Meutim, konstrukcija se u jednom trenutku srui i neispladeni investitori gube i
profit od posla i uloeni novac.
Postoji 5 osnovnih karakteristika kompjuterskog kriminaliteta:
1.

Lica koja vre ova krivina dela karakterie posedovanje odgovarajudeg opsega informatikog

znanja i vladanje kompjuterskom tehnikom. Pored individualaca koji svojim aktivnostima nanose
ogromne tete, strunjaci u ovoj oblasti upozoravaju na dve izuzetno alarmirajude pojave:
kompjutersku mafiju odnosno organizovani kriminal i kompjuterski terorizam.2
2.

Mesto izvrenja ovog krivinog dela nije vezano za prisustvo samog uinioca. Zahvaljujudi

mogudnostima prenosa i obrade podataka na velikim udaljenostima, uinilac moe da boravi na jednom

Drakuli M.: op.cit., str.409.

mestu, a da se posledice njegove aktivnosti pojave na drugom kraju sveta. Ovde treba posebno obratiti
panju na pitanje nadlenosti.
3.

Vreme izvrenja ovih dela nekada se meri i delovima sekunde. To oteava njihovo otkrivanje i

dokazivanje.
4.

Internacionalni karakter - informacioni sistemi se povezuju i na meunarodnom planu i to

pogoduje ekspanziji kriminaliteta i van granica jedne zemlje tj. dolazi do stvaranja njegovih
meunarodnih oblika.
5.

Viestruka depersonalizacija jer s jedne strane, u vedini sluajeva rtve nisu ljudske, a sa druge,

poinioce je gotovo nemogude otkriti.3

Najvedi broj uinilaca ovih krivinih dela je radno povezan sa informacionim sistemima - to su dobri
poznavaoci kompjuterske tehnologije naoruani tehnikim znanjima i to su ljudi bez kriminalne prolosti.
Sa druge strane, to su profesionalni kriminalci kod kojih ne igra veliku ulogu odvradanje od ovakvih
kriminalnih radnji.
Uinioci ovih krivinih dela mogu da se podele na zlonamerne koji mogu da deluju radi ostvarenja
imovinske koristi ili samo u cilju nanoenja tete, kao i na uinioce koji nisu motivisani ni ostvarenjem
koristi, niti prouzrokovanjem tetnih posledica, ved jednostavno trae zadovoljstvo u neovladenom
prodiranju u neki dobro obezbeen informacioni sistem. To su tzv. hakeri (hackers) koji koristedi svoje
raunarsko znanje, uz pomod modema upadaju u tue kompjuterske sisteme. Oni su esto
kompjuterski zavisnici. Vrhunsko zadovoljstvo nalaze u samom inu provaljivanja u viestruko
obezbeene informacione sisteme i to su kompjuterski sistemi bolje uvani, to je hakerima vedi izazov
da se upuste u (za njih) spektakularno savladavanje kriptografskih brava. Na meti ovih uinilaca su
esto najbolje obezbeeni informacioni sistemi kompjuterske mree vlada savremenih drava,
kompjuterski sistem Pentagona, vojne kompjuterske instalacije, kompjuterski sistemi vojno-tehnickih
ustanova i laboratorija, instituti za svemirska istraivanja i razvoj satelitske tehnologije, informatiki
sistemi obavetajnih slubi i dravnih institucija. Ovakvim krivinim delima se proizvodi potencijalna
opasnost prouzrokovanja nepopravljivih teta na vitalnim kompjuterskim mreama nehotinim
ubacivanjem virusa u kompjuterski sistem. U krivinopravnom smislu ovim delima se obino vri
povreivanje slubene ili vojne tajne kroz uvid u zatidene kompjuterske banke informacija. Najede su
to prema profesionalnom opredeljenju programeri kompjutera, operateri ili visoko obrazovani

Petrovi S.: Kompjuterski kriminal, MUP Republike Srbije , 2001,str.115-200

informatiari, a ponekad i ljudi koji se iz istog hobija bave raunarima. U svakom sluaju re je o
inteligentnim uiniocima.
Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikata su najede motivisani koristoljubljem. Oni sebe ne
smatraju kradljivcima ili uopte kriminalcima, nego pozajmljivaima. Koristoljubivi kompjuterski
kriminalitet je veoma est u bankarstvu, finansijskim korporacijama i osiguravajudim drutvima.
Suprotstavljanje kompjuterskom kriminalitetu obuhvata 2 mehanizma - preventivno i represivno
delovanje, odvradanje od zloupotrebe raunara i stvaranje uslova za brzo otkrivanje i dokazivanje u
sluajevima kada je zloupotreba izvrena.4 Od izuzetnog znaaja je meunarodna saradnja koja se
prvenstveno odnosi na usklaivanje pravnih pravila u ovoj oblasti i tenja ka njihovoj unifikaciji. Takoe,
potrebno je i pradenje savremenih standarda zatite informacionih sistema.
Prvi korak je postavljanje fizike i softverske zatite. Fizikim merama se mora osigurati zatita od
sluajnih otedenja opreme (neposrednim putem ili putem telefonske linije) i neovladene ugradnje
delova opreme ili programa. Softverska zatita podrazumeva preduzimanje mera zatite operativnog
sistema, spreavanje neovladenog ulaenja u pojedine korisnike programe (lozinke, kljune rei),
registrovanja svih aktivnosti u kompjuteru i ifriranje podataka koji se prenose od jednog do drugog
korisnika u sistemu.5
U prevenciju spada i upoznavanje i obrazovanje to vedeg broja ljudi kako bi se stvorila iroka baza
strunjaka koji de biti zadueni za ovu oblast.
Donoenjem Zakona o zatiti podataka o linosti (1998), Zakona o autorskim i srodnim pravima(1998),
Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala(2005)
uinjeni su vani koraci u naem zakonodavstvu u toj materiji.
U KZRS predvidjeno je osam krivinih dela iz sfere kompjuterskog kriminaliteta.
1.

Otedenje raunarskih podataka i programa - ini onaj ko neovladeno izbrie, izmeni, oteti,

prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program. Raunarski podatak je
svako predstavljanje injenica, informacija ili koncepta u obliku koji je podesan za njihovu obradu u
raunarskom sistemu, ukljuujudi i odgovarajudi program na osnovu koga raunarski sistem obavlja svoju

4
5

Milovanovi Z.:op.cit.str.1004.
Milovanovi Z.: op.cit.,str.1005.

funkciju (lan 25 ZID KZ). Za ovo delo zapredena je novana kazna ili kazna zatvora do jedne odnosno do
3, odnosno do 5 godina zatvora u zavisnosti od oblika krivinog dela, s tim to de se ureaji i sredstva
kojima su uinjena ova krivina dela oduzeti.
2.

Raunarsku sabotau ini onaj ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain

uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program, ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za
elektronsku obradu i prenos podataka koji je od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanovu,
preduzede ili druge subjekte, kaznide se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
3.

Pravljenje i unoenje raunarskih virusa - kada neko napravi raunarski virus u nameri da ga

unese u tu raunar ili raunarsku mreu , kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci, a ko
unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tetu, kaznide se novanom
kaznom ili zatvorom do 2 godine, s tim to de se ureaji i sredstva kojima su uinjena ova krivina dela
oduzeti.
4.

Raunarsku prevaru ini onaj ko unese netaan podatak ili propusti unoenje tanog podatka ili

na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultate elektronske obrade i prenosa
podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje
imovinsku tetu; zapredena je novana kazna ili zatvor s tim to de se ureaji i sredstva kojima su
uinjena ova krivina dela oduzeti.
5.

Neovladeni pristup zatidenom raunaru, raunarskoj mrei ili elektronskoj obradi podataka -

ko kredi mere zatite neovladeno pristupi raunaru ili raunarskoj mrei kaznide se novanom kaznom
ili zatvorom do 1 godine. Ko upotrebi podatak dobijen na opisani nain kaznide se novanom kaznom ili
zatvorom do 3 godine, a ako su usled upotrebe takvih podataka nastupile teke posledice za drugog,
uinilac de se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
6.

Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj mrei onaj ko neovladeno spreava ili ometa

pristup javnoj raunarskoj mrei kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do 1 godine, a ako ovo delo
uini slubeno lice u vrenju slube kaznide se zatvorom do 3 godine.
7.

Neovladeno koridenje raunara ili raunarske mree

8.

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvrenje krivinih dela protiv

bezbednosti raunarskih podataka (ZID KZ iz 2009.)

U smislu represivnih mera doneta su ozbiljna zakonska reenja i zapredene izuzetno visoke kazne kao
odgovor na visok stepen drutvene opasnosti i posledice koje izvrenje ovih krivinih dela proizvodi.
tete koje nastaju vrenjem kompjuterskih delikata su:

- finansijske tete:
a) kada uinilac dela stekne ili ne stekne imovinsku korist za sebe ili drugoga izvrenjem ovog krivinog
dela ali svojim delom objektivno priinjava odreenu tetu;
b) kada uinilac ne postupi radi sticanja koristi za sebe ili drugog, ali objektivno priini finansijsku tetu
- nematerijalne (moralne) tete - npr. neovladeno otkrivanje odreene tajne
- kombinovane (nematerijalne-finansijske) tete - npr. otkrivanjem odreene tajne ili povredom
autorskog prava putem zloupotrebe kompjutera ili informatikih mrea naruava se neiji ugled, vrea
se moralno pravo i time se prouzrokuje i odreena finansijska teta.
Ovde treba posebno izdvojiti krivina dela koja su vezana za zloupotrebu dece u pornografske svrhe
(lan 9. Konvencije Saveta Evrope o sajber kriminalu).
Odmah po saznanju za izvreni kompjuterski delikt, neophodno je izvriti uviaj u Centru za
elektronsku obradu podataka. Uviajna ekipa treba da bude sastavljena od slubenih lica koja poseduju
informatika znanja, a pored istranog sudije, koji rukovodi uviajem, treba da se nau i eksperti za
kompjuterske sisteme koje je potrebno ispitati. Treba prikupiti sve podatke o vrsti kompjuterske opreme
koja je koridena, kompjuterskim programima, vrsti delatnosti koju obavlja vlasnik komjuterskog centra,
zatim treba ispitati da li je re o finansijskom ili bankarskom poslovanju ili o poslovima osiguranja i
reosiguranja, itd. Zato je vano da organi unutranjih poslova i istrane sudije uvek imaju unapred
spremljene liste eksperata na raspolaganju, da bi mogli da ih blagovremeno angauju i uvrste u uviajne
ekipe.
Cilj posmatranja svih navedenih aspekata kompjuterskog kriminala bio je da se prikae jedan od vidova
zloupotrebe raunara i da se ozbiljno pristupi reavanju tog problema.

Irena Marijan
Institut za pravo i finansije