CRNO OGLEDALO ANARHIZMA

(ili Kula svetilja)

Andr Breton, 1952.

Ono u emu se nadrealizam prvi put prepoznao, mnogo pre nego to je definisao sebe,
dok je jo bio samo slobodni savez pojedinaca koji su, spontano i u celini, odbacivali
drutvene i moralne stege svog vremena, bilo je crno ogledalo anarhizma. Meu viim
sferama u kojima smo sretali jedni druge, u danima posle rata iz 1914, i ija sila
privlaenja nikada nije oslabila, bili su i ovi stihovi s kraja Sulnesove balade,
Lorena Tajada:1
Probudi naa srca, sva u ritama
Anarhijo! Nositeljko plamena!
Prognaj tamu! Zgnjei gamad!
I na nebu podigni, makar i od naih grobova
Kulu svetilju koja e se dizati nad talasima!
U to vreme, nadrealistiko odbijanje bilo je potpuno, apsolutno nespremno za
kanalisanje na politikom planu. Sve institucije na kojima poiva moderni svet i iji
smo uinak upravo mogli da vidimo u Prvom svetskom ratu, smatrali smo
nenormalnim i skandaloznim. Za poetak, naa meta bio je celokupni odbrambeni
aparat drutva: vojska, pravosue, policija, religija, psihijatrijska i zvanina
medicina, obrazovni sistem. U to vreme, nae zajednike deklaracije i individualni
tekstovi, koje smo, pored ostalih, pisali Aragon, Arto, Krevel, Desnos, Elijar, Ernst,
Leris, Mason, Pere, Keno i ja,2 potvrivali su nau zajedniku sklonost da u tim
institucijama vidimo poast i da se protiv njih kao takvih i borimo. Ali, boriti se protiv
njih, s nekim izgledima na uspeh, nuno je znailo napasti njihovu armaturu, koja je,
1

Loren Tajad (Laurent Tailhade, 18541919), francuski pesnik, polemiar i simpatizer anarhizma.
Godine 1893, skandalizovao je francusku javnost podrkom bombakom napadu anarhiste Ogista
Velona (Auguste Vaillant, 18611894) na francuski Parlament. Ali, poetkom 1894, i sam je bio
nehotina rtva jednog anarhistikog napada na restoran u kojem se zatekao. Bio je ranjen i izgubio
desno oko. Meutim, to nije oslabilo njegovu podrku anarhistima. Ovu poemu je napisao etiri godine
posle tog dogaaja (Ballade Solness, 1898). Re je o pesmi koja evocira Ibzenov komad Graditelj
Sulnes (Henrik Ibsen, Bygmester Solness, 1892) i koja je bila ukljuena u program Konferencije o
komadu Narodni neprijatelj Henrika Ibzena, odranoj 18. februara 1899, u pariskom Theatre de
lOeuvre. (Sve napomene su prevodilake.)
2

Navedeni autori, koji su u duem ili kraem periodu bili lanovi nadrealistike grupe: Louis Aragon
(18971982), Antonin Artaud (18961948), Ren Crevel (19001935), Robert Desnos (19001945),
Paul Eluard (18951952), Max Ernst (18911976), Michel Leiris (19011990), Andr Masson (1896
1987), Benjamin Pret (18991959), Raymond Queneau (19031976).

2
u krajnoj liniji, bila logike i moralne prirode: takozvani razum, koji, u sadanjoj
upotrebi i pod lanim imenom, prikriva najotrcaniji zdrav razum i lani hrianski
moral, ija je glavna svrha da obeshrabre svaki otpor izrabljivanju ljudskih bia.
Tu je poeo da tinja veliki poar bili smo mladi i mislim da moram naglasiti
injenicu da je taj poar stalno raspirivalao ono to smo preuzimali iz dela i ivota
pesnika:
Anarhijo! Nositeljko plamena!
bilo da je re o Tajadu ili Bodleru, Rembou i ariju, za koje bi nai mladi liberterski
prijatelji morali znati, kao i za de Sada, Lotreamona i voba iz Monelove knjige.3
Zato u to vreme nije dolo do organskog spajanja istinski anarhistikog i
nadrealistikog elementa? To pitanje postavljam sebi i posle dvadeset pet godina.
Nema sumnje da je razlog bila ideja o efikasnosti, glavna iluzija tog vremena, koje je
htelo da bude drugaije. Ono u emu smo videli trijumf Ruske revolucije i
uspostavljanje radnike drave, dovelo je do velike promene nae perspektive.
Jedina mrana taka u toj slici taka koja je postala neizbrisiva ljaga bilo je
guenje Krontatske pobune, 18. marta 1921. Nadrealisti nikada nisu mogli da to
potpuno previde. Ipak, oko 1925, izgledalo je da samo Trea internacionala raspolae
sredstvima za promenu sveta. Bilo je pojmljivo da bi se znaci degeneracije i opadanja,
koji su na Istoku ve bili vidljivi, mogli izbei. U to vreme, nadrealisti su bili ubeeni
da drutvena revolucija, koja e zahvatiti sve zemlje, ne moe propustiti priliku da
promovie slobodarski svet (neki kau nadrealistiki svet, ali to je isto). U poetku
smo svi to videli na isti nain, ukljuujui i one koji su kasnije napustili svoje
prvobitne ideale, do take u kojoj su, posmatrano iz ugla nekog biznismena, poeli da
od staljinizma prave zavidne karijere (Aragon, Elijar, itd.). Ali, ljudska elja i nada
nikada nee biti u milosti izdajnika:
Prognaj tamu! Zgjeni gamad!
Dobro znamo do kakvog su nemilosrdnog pustoenja te iluzije dovele u drugoj
etvrtini ovog veka. U gnusnoj farsi, umesto slobodarskog sveta iz naih snova, dobili
smo svet u kojem je ropska poslunost obaveza, koji gazi najosnovnija prava ljudi
gaze i u kojem se ceo drutveni ivot vrti oko pandura i krvnika. Kao i u svim drugim
sluajevima u kojima je ljudski ideal potonuo do najveih dubina pokvarenosti, jedini
lek je da ponovo zaronimo u veliku struju oseanja u kojoj je taj ideal i nastao, da se
vratimo naelima koja mu omoguavaju da se uspostavi. Izgleda da emo se tek na
kraju tog kretanja, danas nunijeg nego ikad, sresti sa anarhizmom i samo s njim. I
to ne kao s nekom karikaturom ili strailom, kako se obino predstavlja, ve sa onim
koji na drug Fontani (Georges Fontenis) opisuje kao sam socijalizam, to jest, kao
modernu tenju za ljudskim dostojanstvom (za slobodom i blagostanjem ljudi). To je
socijalizam koji se ne shvata samo kao reavanje ekonomskih ili politikih problema
3

Marcel Schwob (18671905), La livre de Monelle, 1894.

3
ve kao izraz elje izrabljivanih masa za stvaranjem drutva bez klasa, bez drave, u
kojem e sve ljudske vrednosti i elje moi da se ostvare.4
Takvo shvatanje pobune i velikodunosti, koji se ne mogu razdvojiti jedno od drugog i
koji su, uz svo duno potovanje prema Kamiju,5 podjednako nezamenljivi, jeste ono
koje nadrealisti danas bezrezervno prihvataju kao svoje. Ta vizija, iupana iz
maglutine smrti ove epohe, za njih je jedina koja moe uiniti da u oima ljudi, kojih
e iz asa u as biti sve vie, ponovo iskrsne
Kula svetilja koja e se dizati nad talasima!

11. januar 1952.

Andr Breton, La claire tour, Le Libertaire, no. 297, 11 janvier 1952. Takoe, Andr Breton, La Cl
des champs, Paris, 1973. PDF: http://www.arcane-17.com/pages/surrealisme-anarchisme/la-clairetour.html
Engleska verzija: Andre Breton, The Lighthouse, R. A. Forum, http://raforum.info/spip.php?
article2408
Skoro identina verzija objavljena je i u antologiji, Anarchism: A Documentary History of Libertarian
Ideas (Vol. 13), Vol. 2: The Emergence of the New Anarchism (19391977), str. 128130 (dostupno
preko weba, kao PDF).
Preveli: Aleksa Golijanin i Slavica M. (stihovi), 2013.
http://anarhija-blok45.net1zen.com
aleksa.golijanin@gmail.com

or Fontani (Georges Fontenis, 19202010), generalni sekretar Fdration Anarchiste (FA) od 1946
1951. i jedan od urednika anarhistikog nedeljnika Le Libertaire (u to vreme, taj asopis je izlazio u
tirau od 100.000 primeraka, a nadrealisti su u njemu imali svoj podlistak). Breton ne navodi izvor, ali
verovatno je re o nekom od programskih dokumenata FA. Saradnja izmeu nadrealistike grupe i FA
trajala je od 19511953, kada i unutar te organizacije dolazi do raskola.
5

Aluzija na Kamijev esej Pobunjeni ovek (Albet Camus, Lhomme rvolt, 1951). Kamijevu
argumentaciju iz te knjige ne bi bilo pravedno olako sumirati, ali Breton je estoko reagovao na
Kamijevu kritiku de Sada i Lotreamona, kao i na njegov pokuaj pronalaenja mere u pristupu
drutvenim sukobima, to je ostalo nedoreeno i u dobroj meri otvoreno za ve viene realpolitike
(ili reformistike) ishode. Nadrealisti nisu prihvatali razdvajanje na politiku, kao odvojenu ili
specijalizovanu aktivnost, i svakodnevni ivot (jedna od glavnih spona sa situacionistima, koji e se tek
pojaviti i pokuati da u tome budu dosledniji), zagovarali su totalni preobraaj (moda podjednako
uopteno, ali ipak otvorenije i za neke druge ishode, osim realpolitikog), a kao jedinu meru
prihvatali samo zbir onoga to ljudska mata i elja mogu obuhvatiti. (Jean Schuster, La mesure et
la grace, posebno izdanje asopisa La Rue, no. 56, ured. Grard Legrand, 1952; izbor polemikih
tekstova o Kamijevom eseju iz 1951; an uster je jedan od nadrealista koji su uestvovali u toj
polemici.)