2.

STADIJUM

PREOPRACIONALNO MILJENJE

Preoperacionalno miljenje
Najvanije svojstvo preoperacionalnog stadijuma
jeste javljanje semiotike ili simbolike
funkcije.
Pijae je odreuje kao sposobnost da se neto
(predmet, dogaaj, osoba, itd.) to nije
neposredno prisutno reprezentuje pomou
oznake - mentalne slike, simbolike igre, jezika,
gestova itd.

Razvoj s-m inteligencije

uslovljava pojavu govora
Senzomotorna inteligencija presemiotika
inteligencija
Razvoj s-m inteligencije uslovlaljava pojavu
simbolike funkcije
Nastankom postojanih objekata stvaraju se
denotati tj. intelektualnom analizom izdvojeni,
stabilni segmenti stvarnosti za koje se mogu
vezivati znaci.

Ispoljavanje simbolike funkcije

Pijae ukazuje na sledee oblike ispoljavanja,

manifestacije simbolike funkcije:
odloena imitacija,
mentalna predstava ili slika,
simbolika kao da igra,
grafika reprezentacija (crte) i
prve rei

Sve ove manifestacije simbolike funkcije

pojavljuju se istovremeno, u estoj fazi
senzomotornog stadija.

Mentalne slike
Mentalne slike (prema Pijaeu) unutranja i
redukovana imitacija onoga to je odsutno iz
opaajnog polja.
Mentalne slike omoguavaju prevazilaenje
ogranienosti senzomotornog ovde i sada
funkcionisanja.
Mentalne slike omoguavaju deci da anticipiraju
dogaaje koji se ponavljaju i da unapred planiraju
svoje akcije.

INTUICIJA
Prelogiko miljenje do 7. godine dete
rasuuje prelogiki, taj nedostatak nadoknauje
mehanizmom intuicije.
Intuitivno miljenje je potinjeno opaaju.
Od ega se sastoje proste intuicije? to su
opaajne ili akcione sheme interiorizovane u
reprezentaciju.

Odloena imitacija
Odloena imitacija. Sposobnost gestovnog
podraavanja ili zamiljanja dogaaja koji su se
ve desili i okonali.
Dok posmatra ponaanje neke osobe dete
formira mentalnu reprezentaciju tog dogaaja
(koja kasnije kontrolie njegovo ponaanje).
Odloena imitacija ima adaptivnu funkciju - dete
oblikuje i menja svoje ponaanje, proiruje
repertoar svog ponaanja, i ui o svetu koji ga
okruuje.

Simbolika igra
Praktine radnje deteta postaju generalizovane i
odvojene od praktinog konteksta da se mogu
prenositi na nove situacije i nove objekte.
Izvoenje radnji u prazno, bez ikakvih objekata
ili sa imaginarnim predmetom.
Bitno svojstvo postoji svest o imaginarnosti
datih gestova.
Dete prilagoava svet svojim fantazijama,
potrebama zanemarujui objektivna svojstva
predmeta kojim se igra, postupajui sa njim kao
da je neto drugo "kobajagi" ili "toboe" igre.

Svojstva preoperacionog miljenja

Preoperacionalni stadijum (PO) karakterie
egocentrizam, intuicija i specifini oblici
dejeg shvatanja i objanjenja pojava.
Zavrava se usvajanjem pojma konzervacije i
pojavom operacija (tj. interiorizovanih akcija koje
su reverzibilne i povezane u sistem)

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Nerazlikovanje sopstvene i tue take gledita:

Malom detetu je teko da zamisli psiholoki

doivljaj druge osobe ponaaju sa kao da svi
misle ono to i ona misle, svi vide ono to i
ona vide, svi oseaju ono to I ona oseaju

Dete ne prilagoava svoj govor perspektivi

sluaoca ponaa se kao da slualac zna sve
to ono zna (njegov govor je skraen,
fragmentiran i nerazumljiv drugoj osobi)

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Nesposobnost da zamisle stvari kako izgledaju
kada se posmatraju iz razliitih uglova
(zadatak Tri planine - maketa planine sa tri
razliita vrha).
Levo i desno ne shvataju kao relativne ve kao
apsolutne pojmove (oko 4., 5. godine deca e
znati da pokau svoju desnu i levu ruku, a tek
oko 7-8 godine da se desna ruka osobe koja sedi
naspram njega nalazi naspram njegove leve).

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Ponaanje u pravilima sa igrama: PO deca
igraju svako za sebe ne obraajui panju na
pravila suigraa
odbijaju da dele igrake sa drugom decom
(staviti etiketu sa dejim imenom na igraku)

INTUICIJA
Pr.1: dete od 4-5 godina pravi niz od crvenih
etona, ne vodei rauna o broju elemenata niti
o uspostavljanju korespodencije 1:1 primitivni
oblik intuicije: procenjivanje koliine jedino preko
zauzetog prostora.

INTUICIJA
Pr. 2: dete od 5-6 godina uspostavlja
korespodenciju 1:1, na osnovu toga
zakljuuje o koliini, ali ...

INTUICIJA
Pr. 3: ali... Ako pomerimo crvene etone
malo udesno dete kae da nisu jednake i
da dui red ima vie etona jednakost
se ne odraava logikom
korespodencijom ve samo vizuelnom

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Centracija (i decentracija).
Na SM stadijumu - centarcija na sopstveno telo i
akciju (konfuzija na relaciji Subjekt Objekt) potom decentracija.
Na PO stadijumu - centracija na sopstvene
reprezentacije, predstave (konfuzija na relaciji
psihiko i fiziko) potom decentracija (pojava
operacija).

Egocentrizam.
Centracija (i decentracija).
Odnosi se kako na fiziki tako i na socijalni
univerzum.
Najjasnije se uoava u dejoj nesposobnosti da
shvate konzervaciju.
Usredsreivanje panje na jedan upadljiv aspekt
predmeta ili situacije i zanemarivanje drugih,
vanih aspekata.

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Ireverzibilnost.
Nesposobnost da se uzme u obzir niz obrnutih
operacija koje ponovno uspostavljaju poetno
stanje.
Miljenje deteta je konkretno: stvari su ono to
izgledaju da jesu.
Kada razmilja o nekom problemu dete
jednostavno u glavi ponavlja redosled akcija koje
je samo izvrilo ili je videlo kako ih neko drugi
izvrava.

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Ireverzibilnost
Deje miljenje uvek ide u jednom smeru - u
pravcu u kome se akcija odigrala u stvarnom
ivotu, ne moe da zamisli kako bi bilo kada bi
se akcija obrnula i kada bi smo se vratili na
poetak.
Primer:
Da li ima brata, I on odgovori: Imam
Kako se zove tvoj brat? Sran
Da li Sran ima brata? Nema

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Analiza govora (tzv. egocentrini govor):
SOCIJALIZOVANA funkcija sredstvo
komunikacije.
EGOCENTRINA funkcija govora - neka vrsta
govora za sebe.
ne vodi se rauna o sluaocu (mada prisustvo
drugog moe podstaknuti pojavu ovakvog
govora).

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Ispoljavanja egocentrine funkcije govora:
Eholalija (ponavljanje fragmenata govora
razliite sloenosti od zvukova, preko rei do
fraza itd.),
Monolog, (prati samostalnu deju igru i
aktivnost, i takvi monolozi predstavljaju 1/3
dejeg spontanog govora u 3-4 god.)
Monolog udvoje (tzv. kolektivni monolog). U
raspravama sa drugom decom ne mogu da
stanu u poziciju drugoga, ve kao da svako dri
svoj monolog.

EGOCENTRIZAM DEJE MISLI

Sa prelazom na operacionalno funkcionisanje
egocentrini govor nestaje
Ostaje socijalizovana funkcija govora:
informacija adaptirana sluaocu (razmena
miljenja, saoptenje ili uticaj na aktivnost
drugog),
pitanja i odgovori,
kritike i ruganja tj. primedbe o ponaanju i
radu druge osobe,
naredbe zahtevi i pretnje.

Deje shvatanje pojava i

objanjenje pojava
Deje shvatanje pojava
- usled konfuzije subjektivnog i objektivnog
sveta dolazi do subjektivizacije objektivnog
sveta i do objektivizacije subjektivnog
- ta konfuzija subjekta i objekta najvie dolazi
do izraaja u:

Deje shvatanje pojava

1. Animizam
sklonst dec da neivim stvarima pridaju
odlike ivih bia (da shvat stvari kao ive,
kaobdaren nameram).
- Pr. Sijalica je iva zto to svetli, sat je iv jer kuca
- Pr. No je vlik crni oblak oji ulazi u sobu kad
spavmo, mesc nas prati u etnji i vra se kad i mi
- Tokm PO dolazi do padnja nimiza:
kod mlae dce sve moe biti ivo, potm samo no
to se kre, pa smo no to se samostalno kre.

Deje shvatanje pojava

2. Realizam
Sklonst dec da subjektivnim pojavma pridaju
objektivnost, tj. da ih smetaju van subjekta
(misli, snove, imena).
Pr. Snovi su nou tu, na krevtu, lebd...
Nominalni realizam - Pr. Imena su neodvjive
odlike predmta, svaki predmt zna svoje ime

Deje shvatanje pojava

3. Artificijelizam
Sklonst dec da oklni svet shvate kao plod
ljudske dlatnosti, tj. da je naprvljen od strane
ljudi:
Pr. Nebo su naprvil i objili ljudi, jezra su
iskopali ljudi, planine su sazidali ljudi, kamenii
se prave presovanjem peska.
Manje je zastupljen kod seoske ngo kd
gradske populacije, jer se radi o pretranoj
genralizaciji sa objekat (tvorevina) koje su
najpre upoznali.

Deje objanjenje pojava

Pojam uzronosti
Do 4. godine deca ne daju objanjenja Zato? Zato
to?
Interesovanje za uzroke i pitanje Zato? se javlja
oko 4. godine
Prekauzalnost dejih objanjenja umesto
objektivnih fizikih uzroka deca pri tumaenju uzroka
pojava esto navode psiholoke motive i uzroke.
1. Motivacija
Objanjenja kod kojih dete pripisuje spoljnjem,
fizikom svetu ljudske motive:
Pr.: No dolazi da bi smo mogli da spavamo

Deje objanjenje pojava

2. Finalizam
Det objanjav pojavu njenim krajnjim
rezultatom
Pr.: Reka te da bi se ulila u more
3. Magizam
Uvernje dteta d sopstven radnje mogu
uticati na tok priodnih pojav
Pr.: Sunce s kre zato to ja trim

Deje objanjenje pojava

4. Fenomnizam
Det od dve pojave koje s odigravju u
istovremno jednu od njih proglav za uzrok
Pr.: Treprnje lia izziva vetar
5. Participacij
Kad det smatr da su dve pojave koje su iste
samo p vrsti i materijalno iste
Pr.: Senka ispod drveta je do ni

Moralni realizam, Objektivna

odgovornost ili Heteronomna moralnost

Pijae je otkrio sistem od dva iroka stadijuma

moralnog miljenja
1. stadijum moralne heteronomije i
2. stadijum moralne autonomije

Moralni realizam
Moralni realizam odgovara nominalnom
realizmu (to su fenomeni istog reda iji su uzroci
jedinstveni meanje subjektivnog i
objektivnog).
Egocentrizam i realizam ova dva kognitivna
ogranienja navode dete
- da ne razlikuje moralna pravila od fizikih
zakona,
- da pravila shvata kao fiksirane, veite
stvari, a ne kao instrumente ovekovih ciljeva i
vrednosti.

Moralnost prinude
Moralnost prinude preovladava do 7, 8
godine i ima tri glavne odlike:
1. To je moralnost autoriteta i dunosti biti dobar znai biti posluan, a ispravno je
ono to autoritet nalae
Prema miljenju deteta - pravila su
oduvek bila kakva su danas, ne mogu se
menjati niti im se moe ita dodati, a svaki
pokuaj izmene shvata se kao prestup.

Moralnost prinude
2. Pre se potuje slovo no duh zakona; otuda
naglasak na kanjavanju koje zahteva da
prekrilac pati zbog ravog dela, i da ga tako
okaje.
Dete smatra da to je kanjavanje stroije to je
pravinije.
Kada postoji spoljanje pravilo nametnuto
odozgo samo bol izazvana kanjavanjem
moe prekrioca vratiti na pravi put poslunosti i
na okajanje prekraja.

Moralnost prinude
3. Objektivno shvatnje odgvornsti. Dete
prilikom procenjivanj nekog postupka vodi
rauna smo njegovim fizikim posledicam, a
ne o nameram izvrioca.
S obzirom da je dte ralista u svakoj blasti
miljenja, prirodn je da e u moralnoj blasti
stavljati vei naglsak na spoljanji, oevidni
elment nego na skriveni motiv.

Autonomna moralnost
Autonomna moralnost javlja se oko 10. godine Pravila vie nisu nepormenljivi, sveti apsoluti koji
vode poreklo od autoriteta, i koji su spolja
nametnuti.
Pravilo se sada shvata kao posledica obostranog
pristanka, i koje morate potovati ako elite da
budete lojalni.
Moete ih menjati pod uslovom da pridobijete
opte mnjenje na svoju stranu.
Sada se vie vodi rauna o motivima (objektivna
odgovornost ustupa mesto subjektivnoj).

Kazna ispatanja
Kazna reciprociteta
Kazna ispatanja
Ima arbitrarni karakter - ne postoji odnos
izmeu sadrine akta prestupa i prirodne kazne.
Pr: Kada dete slae svejedno je da li e se na
njega primeniti telesna kazna ili e se uzeti
igraka, ili e mu se zadati da obavlja neko
dosadni kolski zadatak.
Jedino vana stvar je to da se dri odgovarajua
mera izmeu veliine kazne i teine prestupa.

Kazna reciprociteta
Kazna reciprociteta je obavezno motivisana prestup i kazna imaju veze i u pogledu sadrine i
u pogledu prirode.
Ako se pravilo prekri, nije potreban bolan
pritisak koji e nametnuti potovanje zakona
spolja.
Ukr vie ne mora da se predoava bolnom
kaznm.
Ukor deluje punom snagm ukoliko preduzete
mere rcipronosti uine da prstupnik shvati
znaaj svog prestupa.

Kazne reciprociteta
Kazne reciprociteta mogu biti klasifikovane na
sledee naine:
iskljuenje stalno ili povremeno iz socijalne
grupe;
kazne koje apeluju na neposredne materijalne
posledice odreenog postupka: nedati hleb za
veeru deaku koji je odbio da ide da kupi hleb,
da bude u hladnoj sobi kad je slomio prozor.
(roditelji reaguju na deji nehaj tako to odbijaju
da im pomognu);

Kazne reciprociteta
Liavanje izgrednika stvari koje je zloupotrebio.
Jednostavna recipronost kazna kojom se
detetu ini tano ono to je ono uradilo. Na
primer, slomi mu se igraka. (ova kazna postaje
iritirajua i apsurdna kad znai samo to da treba
vratiti zlo za zlo).

Kazne reciprociteta
Kazna iste nadoknade plaanja ili davanja
razbijene ili ukradene stvari (treba odvajati
kaznu nadoknade od kazne odmazde)
U ovu kategoriju se svrstavaju samo ukori bez
kazne

Laganje
Na primer: laganje se vie ne odreuje kao
tvrdnja koja se ne slae sa injenicama, ve
svako namerno, pogreno tvrenje.
Ako neko kae da je video psa velikog kao krava, i
ako neko kae da je dobio dobru ocenu u koli?

Kazne reciprociteta
Iskljuenje stalno ili povremeno iz socijalne grupe.
Kazne koje apeluju na neposredne materijalne posledice
odreenog postupka: nedati hleb za veeru deaku koji
je odbio da ide da kupi hleb, da bude u hladnoj sobi kad
je slomio prozor. To su situacije u kojima vaspita eli da
kod deteta stvori oseanje da je socijalni ugovor
prekren.
Liavanje izgrednika stvari koje je zloupotrebio.
Jednostavna recipronost kazna kojom se detetu ini
tano ono to je ono uradilo. Na primer, slomi mu se
igraka (postaje iritirajua i apsurdna kad znai samo to
da treba vratiti zlo za zlo).
Kazna iste nadoknade plaanja ili davanja razbijene ili
ukradene stvari. Treba odvajati kaznu nadoknade od
kazne odmazde.
Samo ukori bez kazne.