‘UDK: 628:33/351.82/621.311.15 Pregledni rad VODOPRIVEDNA OSNOVA CRNE GORE SA ASPEKTA KORISCENJA HIDROPOTENCIJALA. Dr Mirko MELENTUEVIC, diphindgra. Dr Dejan DIVAC, dipLin grad Miodrag MILOVANOVIG, diphiné grad Institut za vodoprivredu "Jaroslav Cerni" REZIME Vodoprivredna osnova Republike Cre Gore je osnovni planski akt ove Republike u vezi voda. U okviru Vodoprivredne osnove razmotrene su. sve vodoprivredne oblasti i grane i kompleksno sagledani svi aspekti kori8éenja voda, za8tite voda i odbrane od Stetnog dejstva voda. Hidroenergetici, kao jednom od najvainijih vidova koriéenja voda u Cmoj Gori, ‘Vodoprivrednoj osnovi posvesena je posebna panja Definisani su vodni potencijali u svetlu novih hidroloskih obrada, obradeno je postojece stanje iskoriSéenosti vodnih potencijala i razmotron veliki broj novih re8enja, grupisan u dve osnovne varijante: na osnove ranije obradenih dokumentacija, pre svega aktuelnih reenja Elektroprivrede Cre Gore (Varijanta 1), ali i novih sagledavanja tokom izrade ‘Vodoprivredne osnove (Varijanta 2). Zatim je izvrseno vitekriterijumsko rangiranje ovih reSenja (po krupnijim slivovima) i date su preporuke za realizaciju. Kijuéne revi: hidroenergetika, vodni resursi, vodoprivredno planiranje CILJEVI I POLAZISTA VODOPRIVREDNE OSNOVE ‘Vodoprivredna osnova Crne Gore uradena je u skladu sa Zakonom 0 vodama Cme Gore i predstavija dugoroéni plan za odréavanje i unapredivanje rezima voda na teritoriji Cre Gore. Autori Vodoprivredne osnave Cone Gore su Institut za vodoprivredu "Jaroslav Cerni" iz Beograda i JP "Vodovod i kanalizacija" iz Podgorice. U_ izradi Vodoprivredne osnove udestvovao je i odreden broj specializovanih insttucja (Geolotki zavod CG, VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002). 195-200 p. 105-116 Beograd Hidrometeoroloski zavod RCG, Institut za biologiju mora), kao i veéi broj pojedinaca, eksperata iz ove oblasti. Reviziju Vodoprivredne osnove izvrila je Komisija koju je oformio Gradevinski fakultet iz Pod- gorice. Vodoprivredna osnova sadri postojece stanje redima voda i vodoprivrednih objekata na odredenom podrugju, a takode i uslove za odréavanje i razvoj refima voda Kojima se obezbjeduju najpovoljija i najeelishodnija tehni¢ka, ekonomska i ekoloSka reSenja 2a jedinstvono upravijanje vodama, za’titu od Stetnog dejstva voda, zaétitu voda od zagadivanja i kori8éenje voda. Osnovni cilj Vodoprivredne osnove je da postavi okvire za uskladeni, odrdivi razvoj vodoprivrede, a samim tim i drugiva u celini, u cilju ostvarivanja uustavnog opredeljenja Crne Gore 6 Ekoloske dréave. ELEKTROENERGETIKA Elektroprivreda Cme Gore je okosnica privrednih tokova u Republici i jedan je od glavnih faktora buduéeg razvoja. Postoje¢i kapaciteti - hidro i termo centrale Danas Elektroprivreda Cre Gore raspolaze sa Kapacitetima za proizvodnju elektriéne _energije tukupne instalisane snage 868 MW, sa moguéom prosetnom viSegodisnjom proizvodnjom od 2670 MWhigodisnje. Ove kapacitete dine slede¢e elektrane: + HE"Perucica’ 307MW; 900. MWhi/god. + HE"Piva" — 642MW; 750 MWhigod. 105Vodoprivredna osnova Crne Gore sa aspekta kori8cenja hidropotencijala + TmalihHE — 9MW; 20. MWhigod + TE"Pijevija 210M; 1000 MWhigod. Elektroprivreda Crne Gore danas _proizvodi, zavisnosti od hidroloskih uslova, oko 2000 MWhigod., usuSnim, a oko 3400 MWhigod., u kignim godinama. Bilans dosadasnje proizvodnje i potrosnje Struktura proizvodnje clektriéne energije u periodu 1977-1997. god. data je na sljedeéem dijagram WHE "Perutien’ OHE PEREEREEREE Sita 1: Srttonpoimodnie lle energie 28 fed IPOS po U periodu pred raspad SFRJ dotlo je do stagnacije, a u godinama koje su usledile i do pada potrosnje, éak za oko 40%, Posebno je izrazen pad potroinje elektriéne cenergije u industri Na slici 2 prikazana je struktura potrosnje u periodu 1977-1996. godine Ostale strukture potroinje beleze veéi porast od planiranog, sto je posledica niske cena elektritne 106 Mirko Melentijevié i saradnici energije. Narotito je izrazeno povecanje potrosnje elektriéne energije u domacinstvima. Posledica toga je stalni deficit elektrigne energije (slika 3) roizvodnja_ Deficit 3500 3000] 2500] 2000] 1509] +000] 500 ° 1983 1985 1987 1989 1991 1983 1995 Slika 3: Proizvodnja i potrosnja elektritne energije u periodu 1983-1996, godine (MWh/god.) Stanje elektroenergetskih sistema Srbije i Crne Gore Elektroenergetski sistem Srbije i Cre Gore raspolaze sa 10402 MW nominalne snage. Termoelektrane udestvuju sa 6813 MW odnosno sa 65%, protoéne hidroclektrane sa 2285 MW, odnosno sa 22%, akumulacione hidroelektrane sa 716 MW odnosno sa 7% i pumpno-akumulacione hidroelektrane sa 588 MW, odnosno sa oko 6%. Ovakva struktura clektroenergetskog sistema je nepovoljna, pogotovo ako ne postoji moguénost zajedniékog rada u okvira susednih energetskih sistema. Potrosnja u Crnoj Gori prete2no ima potrebu za konstantnom energijom (preko 60% uw normainom radu sistema), Obostrani interes elektroenergetskih sistema ustovio je razmenu elektriéne encrgije proizvedene u Hl za konstantnu energiju proizvedenu wu cenergetskom sistemu Srbije. Sadainje stanje energetskih kapaciteta Crne Gore Postojeée clektrane su uglavnom u drugoj polovini svog amortizacionog veka, Predvideni razvoj potrosnje u prom redu zahteva neodlozne rekonsteukeije i revitalizacije postojecih proizvodnih, prenosnih i distributivnih kapaciteta, Mora se racunati sa smenom VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002) 195-200. p. 105-116Mirko Melentijevié i saradnici kignih i sunih godina, a pogotovo se mora voditi raguna 0 pogonskoj spremnosti pojedinih elektrana, a posebno termoelektranc 'Pljevija’, kao i o tome da se rezerve uglja smanjuju, a kvalitet pogorSava Razvoj hidroenergetike wu okviru kompleksne energetske situacije u Crnoj Gori Imajuéi_u vidu strukturu postojeéih proizvodni kapaciteta naspram strukture potroSnje, uotava se Komplementarnost elektroenergetskog sistema Cre Gore sa elektrocnergetskim sistemom Srbije. To tukazuje na potrebu 2a vetim akumulacionim ili reverzibilnim hidroelektranama kada je u pitanju clektroenergetski sistem —Srhije, adnosno za konstantnom energijom iz termoelektrana i protoénih, hhidroelektrana, kada je u pitanju elektroenergetski sistem Crne Gore. Planirane potrebe u elektroenergiji Vodoprivredna osnova Cme Gore sa aspekta kori8éenja hidropotencijala Lae 2001 2011 oat Slika 4: Potrebne dodatne koligine elektriéne energije Proseéan energetski potencijal dui glavnih tokova Za proraéun energetskog potencijala duz, glavnih reénih tokova u Croj Gori (Pive, Tare, Cehotine, Lima, Tbra, Morage, Zete, Male rijeke i Cijevne) usvojen je korak od 5 km. Rezultati ovih proraguna prikazani su u slede¢oj tabeli i ma slici 5 Raa Taga Ener Proms usojno} Steph ramoja energstite SR (MW) _(GWngod Toganlaje do” 2000, godine. procens poteba Pra 1s 6 ‘ideine energie (GWhB0d) 08 tas as ss ee Csi 3 a6 201 a Li fet 1G8 Potrebe 34000 Thi i 118 — Morinda Zee 3681898 Prema planovima elektroprivrednih preduzeéa Stbijc, eee 2s Bd Ce Gere RepueSipste ctude 197 godine) ——«‘Malasieka S22 ye su —Giewna 2 potrebe su sledete (GWh/god): coe Tr casa ~ 2011. 000 earner iroetrone 570, : m0 Hiroetona Petia" Republik Spa io) 7500 — “Uh 351007300 U pogons jo 198 gone, U oli hrositems Blektroenergetskom sistema Cme Gore prema raspolozivim postojecim kapacitetima, a u zavisnosti od hidroloike situacije, potrebne su slede¢e dodatne koligine energije (GWh/god.) tabela i slika 4: 2001, 201, 2021. U suinoj godini 2180 3700-4900 U prosegnoj godini. 125028004000. Ukisnoj godi i) 3500 VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002). 195-200 p. 105-116 "Perucica” izgradene su slede¢e brane i akumulacie: * cilindrigma brana —*Slivije" vododrtivost akumulacije nije mogla biti postignuta, nema praktignu funkeiju, ‘© nasuta brana "Vrtac", visine 16 m, duzine 2386 m, st kotom normalnog uspora KNU 614 m nm. i zapreminom od 72 miliona m? - vododréivost ‘akumulacije nije mogla biti postignuta, ima funkeiju retenzije 107‘Vodoprivredna osnova Crne Gore sa aspekta kori8éenja hidropotencijala nyse SARTIQBTOPULA Mirko Melentijevié i saradnici BOJOMPHBPEAHA OCHOBA PEITYBJIMKE LPHE TOPE KAPTA BOHOL MOTEHLMAJIA 12K PIABHAX PESHVX TOKOBA 3A TIPOCEYHE IPOTHUAJE Jlerenna LI6GWa =] Crammonaxa km) TlospunmcKo ornare Tlomemno ormiarse Bonoxenmuua Jaaparicxor cxHpa x Liptomopexor enupa Slika 5: Karta vodnog potencijala duz glavnih regnih tokova za prosetne proticaje + nasuta brana "Krupac’, visine oko 20 m i duzine 1480 m, sa KNU 620 m mm. i zapreminom od 38 miliona m*, © nasuta brana "Slano’, visine 21m i dudine oko 1630 m, sa KNU 621 m nm. i zapreminom od 107 miliona m’. Dovodni organi - sistem kanala ukupne dugine oko 40 km, tunel duzine 3300 m, preénika 48 m, na koji se nastavijaju tri cevovoda dudine od 1851 m do 1931 m; preénika od 1,8m do 2,5 m, Elektrana ima 7 agregata, ukupni instalisani protic je 80 mis, a instalisana snaga 307 MW. Predvidena je ugradnja osmog agregata mage 58,5 MW, 108 Hidroelektrana "Piva" Pustena je u pogon 1976, godine. U_pitanju je pribranska elektrana, a za éije potrebe je izgradena lugna betonska brana. Masinska zprada je podzemna Osnovne karakteristike su sledede: + Prosetan vikogodisnji proticaj 75 mis + Instalisani proticaj 3x80 mis = Ukupna zapremina akumulacije 880x10° m5 = Korisna zapremina akumulacije 790x108 mm ~ Maksimalni bruto pad 186m = Minimalni bruto pad 104m ~ Instalisana snaga 3x20 MW - Proseéna visegodisnja proizvodnja 750 GWh. ~ Bnergetska vrednost korisne akumulacije na sopstvenom padu 260 GWh - Energetska vrednost korisne akumulacije nna padu postojecih nizvodnih elektrana 300 GWh VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002) 195-200. p. 105-116Mirko Melentijevié i saradnici ‘Vodoprivredna osnova Crne Gore sa aspekta koriséenja hidropotencijala Male hidroelektrane SSedam malih elektrana: © “Glava Zete’-snaga S MW + "Slap Zete” i"Rijeke MuSoviéa’-snaga - po MW + ‘Savnik’, “Ligeva Rijeka’, “Podgor” i "Rijeka CCanojevea”-ukupna snaga oko 2 MW. Osnovni okviri i uslovi za realizaciju hidroenergetskih objekata Godine 2021. pojaviée se deficit od oko 4000 GWh godiinje u prose’no vodnoj godini, a ukupan tehnigki raspoloziv i uslovno ekonomski iskoristiv preostali hidropotencijal iznosi oko S000GWh godisnje, sto znadi da Cra Gora moze u duéem vremenskom periodu zadovoljiti potrebe u _elektroenergiji koriSéenjem hidropotencijala vodotoka. Hidroenergija je ekonomski povoljna 6 jer predstavlja ‘cbnoviiv resurs. Pored toga, ona predstavija "najéistii" oblik energije - daleko je povolinja po ekoloskim ‘eriterjumima (u odnosu na gal). Zbog toga se mode zakljutiti da je koriléenje hidropotencijala vodotoka imperativ daljeg razvoja Cene Gore, kome nema alternative. Planiranje, projektovanje i izgradnja ovin slozenih i skupih sistema traje vie godina, to znati da je nuzno Ga se ubreaju aktivnosti na realizacji_ prioritetnih objekata. Najvazniji objekti za hidroenergetsko _kori8éenje vodotoka su akumulacije, Izravnanje —velike netavnomernosti proticaja tokom godine zajednigki je interes elektroprivrede i vodoprivrede w okviru Integralnog vodoprivrednog sistema Crne Gore: © omoguéava se proizvodnja ckonomski vrednije vvrine energije * ostvaryju se i druge vodoprivredne koristi (razligita korigéenja voda, odbrana od Stetnog dejstva voda, zaXtita kvaliteta voda, itd). Moguénosti za izgradnju velikih akumulacija su ppriligno ogranigene. Kijutno pitanje je izalazenjc moguénosti za realizaciju akumulacija koje mogu da zadovolje tehnitke, ckonomske, ckoloske, socijalne i druge kriterjjume. Zakon o vodama i Zakon o izgradnji i finansiranju investicionih objekata Cre Gore predvidaju obavezu VODOPRIVREDA. 0350-0519, 34 (2002) 195-200 p. 105-116 pribavijanja, od nadlegnog dréavnog organa, vodopt vrednih uslova i saglasnosti u postupku izrade tehnitke dokumentacije za gradenje objekata. Zakon 0 Zivotnoj stedini Crne Gore predvida obavezu procene uticaja na Zivotnu sredinu planiranih zahvata (objekata) na koju saglasnost daje nadle2no Ministarstvo. Prema odredbama Zakona 0 nacionalnim parkovima Cre Gore na teritoriji nacionalnih parkova nije dozvoljeno gradenje novih objekata osim po posebnim odlukama ‘Vade Cme Gore. Kod vodotoka koji protiéu kroz vise dréava mora se voditi raéuna i o interesima nizvodnih dréava prema odredbama medunarodinog prava u obla- sti voda. \VARLJANTNA RESENJA KORISCENJA. PREOSTALOG ENERGETSKOG POTENCHALA, U okviru izrade Vodoprivredne osnove Cme Gore definisan je tehnigki raspoloziv i uslovno ekonomski iskoristiv preostalihidropotencijal, po pojedinim reénim slivovima, a takode su prezentirani osnovni okviri i uslovi za iznalazenje optimalnih rekenja. Pored toga, definisana su moguca varijantnareéenja ori&éenja preostalog energetskog poteneijala reka ‘Crnoj Gori: Varijanta 1 - na osnovu postojeée dokumentacije, saglasno Programu razvoja i izgradnje novi elektroenergetskih objekata sa prioritetima gradnje. © Tara - sa akumulacijom i HE "Ljutica’, a bez akumulacije HE "Tepca’, i akumulacijama i HE: “"Visoki Zuti Kr’', "Bakoviéa Klisura’ i "Trebaljevo" © Moraéa - sa akumulacijom "Viso nizvodnim kaskadama "RasloviGi', "Milunovici" i "Ziatica’ * Lim - sa akumulacijama na glavnom toku: "Andrijevica’, "Lukin Vit" i "Plavsko jezero” ‘+ Cehotina - sa akumulacijom i HE "Mekote’, a bez akumulacije i HE "Milovei" * Piva - pored akumulacije i HE "Komarnica’, dvije ‘manje derivacione HE "Pokéenje" i "Bukovica- Savnik" Varijanta 2 - alternativne moguénosti_na osnovu dodatnih analiza i istrazivanja sprovedenih u okviru inrade Vodoprivredne osnove. ‘© Tara - sa akumulacijom i HE "Tepca’, "Mojkovac’, "Niski Zuti Krs" i "Matedevo" 109Vodoprivredna osnova Crne Gore sa aspekta kori8cenja hidropotencijala, ‘+ Moraéa - sa akumulacijom i HE "Nisko Andrijevo", ‘uzvodnom akumulacijom "Dubravica’ i nizvodnim kaskadama "Rasloviéi’, "Milunoviéi i "Zlatica” (kao 1 Varijanti 1) + Lim - varijanta sa viSenamenskim akumulacijama i HE na pritokama, a na glavnom toku samo kanalske protoéne HE + Gehotina - sa velikom akumulacijom "Milovei" i derivacionom HE na reci Tari * Piva - akumulacija i HE "Komamica” (kao w Varijanti 1) i HE "Savnik" sa derivacijom u Bijelu, HE "Timar' sa derivacijom w Tufinju U obe varijante ista su reSenja za Ibar sa HE "Bae i za "Buk Bijelu” na reci Drini, Obje varijante su uslovne, a moguée je i Kombinovanje varijantnih reSenja na pojedinim rekama, onih koji su medusobno nezavisna. Prevodenje dela voda reke Tare u Moratu razmatrano je kao alternativa kori8éenju voda na pravcu toka, kako 1 Varijanti 1, tako iu Varijanti 2. U_ okviru Vodoprivredne osnove izvrieno je vikekriterjumsko rangiranje i date su preporuke za realizaciu (pri demu su moguée i njihove kombinacije). Kriterijumi su bili sledeéi: # tehnigki (odnos korisne zapremine akumulacije i proscénog godiinjeg proticaja; instalisana snaga clektrane; proseéna godisnja proizvodnja energije; kvalitet energije) © ckonomski (investiciona vrednost _objekata; specifitne investicije, cena energije) © ckoloski (status voda, zaitiéeni arcali, za8ti¢eni orisnici, izvori zagadivanja, rezimi ekstremnih vod, itd.) - minimiziranje Steta (potapanja i drugo) i maksimalno unapredenje Zivotne sredine na prostorima koji gravitiraju planiranim objektima * socioloski (promene uslova Zivljenja sa ciljem ‘ukupnog poboljganja uslova i ostanak stanovnistva na razmatranim prostorima) Konatna refenja za ove objekte i sisteme mogu se definisati tek nakon izrade namenske dokumentacije vodoprivrednih osnova i studija reénih slivova, stu uticaja hidroenergetskih sistema na divotnu sredinu, tehnigkih re¥enja i procena investicija, uz uvazavanje principa integralnog, kompleksnog i jedinstvenog ‘upravljanja vodama. 110 Mirko Melentijevi¢ i saradnict Odgovarajuéim planskim dokumentima (Prostorni plan Crne Gore, prostorni planovi posebne namene, itd.) rezervisati prostore 2a izgradnju svih objekata predvidenih Vodoprivrednom osnovom, bilo da su u pitanju "reSenja’, bilo da su u pitanju "alternativne reSenja", bilo da su u pitanju objekti koji mogu doci u obzir "za izgradnju izvan_planskogperioda Vodoprivredne osnove -2021. godine. OKVIRNA RESENJA PO SLIVOVIMA Tara Reka Tara je hidroenergetski i vodoprivredno veoma atraktivna, ali potpuno neiskoriScena. Vise od Cetiti decenije refenje koriéenja voda reke Tare je blokirano usted + odsustva dogovora zainteresovanih dréava u sliva Drine o strategiji Korisenja 6 na prirodnom praveu ilisa prevodenjem prema Morati ‘+ nerazreSenih problema uskladivanja sa ekoloskim zahtevima, koji proistitu iz statusa toka reke Tare i prostora njenog slivnog podrugja. Specifignosti reke Tare: * u dudini od oko 59 km obuhvaéena je nacionalnim parkom "Durmitor” koji je uveden u spisak svetske prirodne bastine UNESCO-a, * ceo basen reke Tare ukljuden je u rezervate biosfere UNESCO programa. Ogranigenja: ‘Zmatajna gradska naselja: Kolasin i Mojkovac. U donjem delu toka: grandiozan kanjon Donja polja (od Mojkovea do usa reke Bistrice), Manastir Dobrilovina, Most kod Durdeviéa Tare. Lokalitet Crne Pode, sa izuzetnom éetinarskom, Sumom, Prednosti Varijante 1: + nesto mane investicije Nedostaci i sporna pitanja po Varijanti 1: * Ugrozavanje grada Kolasina: oscilacije nivoa vode (40m) akumulacije "Zuti Kes" u zoni grada Kolatina i formiranje akumulacije "Bakoviéa Klisura" u gradskom podrugju + Akumulacija "Ljutica’, koja se nalazi u zatticenom kanjonu Tare (potapa oko 2ikm toka u Nacionalnom —parku), ugroZava—-manastir VODOPRIVREDA. 0350-0519, 34 (2002) 195-200 p. 105-116Mirko Melentijevié i saradnici Dobrilovinu (kota 774 m nm), keo i Cre pode, predeo posebne ekolofke vrednost. jutica’, u odnosu na "Tepea', costalo bi neiskoriféeno ‘oko 400GWhigod, a vodoprivredni efekti bili bi znatno manj. Prednosti Varijante 2: + Znaésjno veti energetski i vodoprivredni efekti © Samo izgradnjom akumulacije "Tepca” proiz- vodilo bi se oko 900 GWhigod. izuzetno kvalitetne i jeftine energije co Iegradnjom akumulacije "Tepca” omogusilo bi se matajno izravnanje voda reke Tare i oberbjedenje vode za nizvodne korisnike (ukljuujuéi i turizam i rekreaciju - splavarenje itd). * Znatajno manji negativni uticaj na grad Kolatin (akumulacija "Matefevo' dobije ulogu "teone akumulacije, pa akumulacija "Niski Zuti Kes ima prihvatljivju koegzistenciju sa gradom Kola8inom, akumulacija "Mojkovac" ne bi ugroZavala podrugje sgrada KolaSina) Spoma pitanja po vj 2 akumulacije "Tepea" se takode nalazi_u Nacionalnom parku, pri Gemu bi se potopio deo reinog toka duzi 22 oko 20 km u odnosu na akumulacija "Ljutica’ (Varijanta 1), ali su negativni uticaji_na Cre pode i manastir Dobrilovinu manji zbog nize kote uspora. Reenja od izvorista do Mojkovea nesu jednoznatna: ‘© mogu se koristiti vode u prirodnom praveu toka ‘© mogu se koristiti iu praveu rfke Moraée. Tzgradnjom energetskih objekata na reci Tari * dobija se znagajna kolifina izuzetno kvalitetne i jeftine elektrigne energije + unapreduje se Zivotna sredina i prostor stvaraju se uslovi za privredni i socijali preporod i zaustavijanje procesa depopulacije. ‘+ ostvaryju se velike vodoprivredne koristi, jer se velikoj meri izravnavaju proticaji voda reke Tare Posebna vrednost sistema "Tara-Moraéa" ini postrojenje RHE "KoStanica’, moguée snage i do 550 MW i moguéim viénim radom. U reverzibilnom radu cova elektrana moze da poveéa ekonomitnost cclog projekta, a takode i da omoguéi delimiéno izravnavanje voda reke Moraée u akumulacijama na Tari VODOPRIVREDA. 0350-0519, 34 (2002) 195-200 p. 105-116 ‘Vodoprivredna osnova Crne Gore sa aspekta kori8¢enja hidropotencij Konatno opredeljenje nagina kori8éenja vodnog potencijala reke Tare moti ée da se donese tek nakon sprovedenih obimnih multidisciplinarnih istrativanja Koja Ce obuhvatiti sve relevantne aspekte izgradnje ovih objekata, Koritéenje hidropotencijala voda reke Tare je za Crmu Goru od posebnog interesa. Konaéno refenje za energetsko kori8éenje reke Tare zahteva padijivo re8avanje ekoloSkih i drugih pitanja Koji proistiéu iz statusa ovog vodotoka. Nuzni su Kompromisi. ‘Mora se voditi ratuna da negativni efekti na Zivotnu sredinu budu sto manji, a doprinos ovih radova i objekata na ukupan kvalitet Zivotne sredine i Zivot judi na tim prostorima bude sto ve¢i. Lim Kori8éenje voda Lima u danainjem trenutku veoma je otezano, jer su neplanskim kori8éenjem prostora verovatno nepovratno izgubljene lokacije na kojima je bilo moguée ostvariti znatajnije akumulisanje voda na ¢glavnom toku. Moguéa je izgradnja akumulacija i hidroelektrana na pritokama, u sklopu izgradnje viSenamenskih sistema, ‘Moguéa je i izgradnja kanalskih elektrana na glavnom toku. Predvidena refenja treba _proveriti pri izradi Vodoprivredne osnove sliva Lima. Sve prostore za razmatrane potencijalne akumulacije treba za8tti u odgovarajuéoj planskoj dokumentacj Varijanta 1. ‘Akumulacije na glavnom toku: "Andrijevica’, "Lukin Vir" i "Plavsko jezero’. Na preostalom delu reénog toka HE sa kanalskim derivacijama, Akumulacije na pritokama Durigkoj reci i Ljubovidi. Izgradnja predvidenih akumulacija "Andrijevica’ i "Lukin Vit" je sporna, zbog naselja, nisko polozenih saobracajnica i velikog potapanja ziratnog zemljsta. Varijanta 2 Na glavnom toku reke - tipske protogne kaskade (Kanalske derivacije). Na pritokama - vigenamenske akumulacije: Grnéar, Durigka rijeka, Zloretica, nm‘Mirko Melentijevi¢ i saradnici ‘Vodoprivredna osnova Cre Gore sa aspekta kori8éenja hidropotencijala, vtiofodisou eHonteandayy img—* puofodisou exonedgnd]] ie viredie exonmmeyy vfurreandan exomreney “*---~ vfarreandarr exons] ~~~ (aieaxee) orediadu onedunerqy — | ofumenhwéne anednneryy is ofurrenkwAxe oyofo1s0[] tae ‘amedixavs0ndat 942(01901] ‘rarodumodi owed] anedvravsodix aysforson @ sy 7r sastoeedy We $] oiatorodl NC erolyousdut Coq esiaQododu coq sjsuc'st #H0G0%0d] parse castes s]guz'7 weratoaodu tox ateao0cy s/,uiz’st estaljoedu vox ofe1o0e]4 e@ 4 ody sjuz's1 euotouady @ s,uz'77 aHHaouodL] @ neaedu maxodudyy @® PIHOLO]¢ Uy OT I VLHVfdvd VAWLAIda HAO TUX AdOJ AHA ANUUAAUAd VAOHOO VHIAds Nd UOVOF VODOPRIVREDA 0350-0519, 34.(2002) 195-200 p. 105-116 12Mirko Melentijeviéisaradnici Vodoprivredna osnova Cme Gore sa aspekta korigéenja hidropotencijala Sckularska rijeka, Trebatka rijeka, Beranska Bistrica, Kaluderska rijeka, LjeSnica, Ljubovida i Bjelopoliska Bistrica. Na reci Lim nijedna akumulacija nije zadovoljila sve kkriterijume da bi bila predlozena 2a gradnju samo sa stanovista hidroenergetskog kori8éenja, kako one iz Varijante 1, tako i one iz Varijante 2, pa Sansu za njihove realizaciju treba traditi u viSenamenskom Korigéenju, Vecina objekata veé po ekonomskim para- metrima ne zadovoljava vazeée kriterijume. Moraza Osnovne hidroenergetske karakteristike ovoga vodotoka su: ‘+ znagajan sopstveni hidroenergetski potencijal + nepovoljni prirodni uslovi_ za formiranje akumulacija u gornjem toku reke Morage - mala tukupna Korisna zapremina akumulacija na Moraéi po obe varijante (oko 400 hm? - ispod 20% proseénog godinjeg proticaja). + problemi u uklapanju u okruenje 8 visoka jediniéna cena energije ‘+ moguénost znaéajnog pobolifanja _energetsko- ekonomske vrednosti prevodenjem dela voda reke ‘Tare u Moraéu (pored sopstvene proizvodnje RHE, "Kostanica’) Prednosti Varijante 1: ‘ povoljnija je sa energetskog stanovista + veé dude vremena obavijaju se brojne aktivnosti Problemi koji se mogu javiti u Varijanti 1: * nepovoljni uticaji na objekat od izuzetnog znataja - Manastir Moraéa (kota ulaza u Manastir je 287m nm.) + potencijalni veliki rué na lijevoj obali naspram Manastira ‘© znatajna potapanja puteva ‘+ relenje reverzibilnog postrojenja sa branom u akumulaciji"Andrijevo" * vododrZivost akumulacije Andrijevo Pozitivna strana reSenja po Varijanti 2: © prirodni ambijent_u zoni Manastira bi ostao nepromenjen ‘© izbeglo bi se provociranje nestabilnosti padina na Jevoj i desnoj obali u zoni Manastira. VODOPRIVREDA. 0350-0519, 34 (2002) 195.200 p, 105-116 © izgradnjom uzvodne akumulacije "Dubravica" ‘omoguéen je reverzibilni rad RHE "Kostanica’ bez dodatnih objekata U obe varijante se na pritokama Morate mogu iagraditi odgovarajuce hidroelektrane, ukljuéujuci reku Cijevnu i donji tok Male rijeke. ‘Akumulacija i hidroclektrana "Prifta” na reci Cijevni, pored energetskih Koristi, znaéajna je zbog drugih vodoprivrednih korisnika (vodosnabdijevanje, zadtita od poplava i navodnjavanje). Tzgradnjom hidroenergetskih postrojenja na Morati obezbijedila bi se znagajna koligina kvalitetne hidroenergije, a podrugje u kom bi se nalazile ove hidroelektrane dozivelo bi privredni _preporod. ‘Takode, pravilnim upravijanjem sistemima obezbedile bi se vode za druge korisnike: vodosnabdevanje, navodnjavanje, zaStita voda i drugo. Cehotina Na reci Cehotini videkriterijumsko vrednovanje pokazalo je povoljnost varijante 2, (HE "Milovci") w ‘odnosu na reSenje iz Varijante 1 (HE "Mekote"): + povolini energetski i ekonomski parametari sopstvene proizvodnie (150 GWh/god) + povoljni vodoprivredni efekti (velika akumulacije zapremine oko 390 hm?) + energetsko koriséenje i na nizvodnim stepenicama "Buk Bijela’i"Srbinje” (140 GWhigod) + ckoloski krterijumi 6 lako se zadovoljavaju (nema znaéajnijih naselja, niti posebnih zaitiéenih areala) + socjolofkih kriterijuma - izuzetno povoljna HE sa stanovista stvaranja povoljnih uslova za privredni i drustveni razvoj Neophodna je bliska saradnja sa Republikom Srpskom uucilju definisanja uslova za njenu izgradnju. HE "Gradac’, koja je razmatrana u obje varijante, ne zadovoljava postojeée ckonomske kriterijume. Tear Za iskoriSenje hidropotencijala reke Ibar, na teritoriji Cine Gore, predvida se jedno postrojenje, HE "Bac. Na ovom vodotoku je predvideno postrojenje "Baé’, koje prema danas vazecim ekonomskim kriterijumima 13Mirko Melentijeviéi saradnici \Vodoprivredna osnova Cre Gore sa aspekta kori8éenja hidropotencijala vaiofodicon vHoMmeandayy ias—* pstafodisou exoHedgHd]] ima vuedie eronumey efareandon exoueneyy vfarreandar exoWoniA (muwaxee) oredsodu onedunenyy — | afureninor aredunery, ew ofMrerénkxe ayafo1s0y] ins ‘auedixavs0ndaL ay9fo1201] ‘uadumodu onedntex] aredixorsodinx aysiois0n1 @ spare suatowea oct genes srofoman sjaue'st sutogonodyj—E) sfe-ee onauousctt siuuc'ze watoGousdu Vox atexooey @) S/,UC'ST eao§oaadu rox ofe1s0ey Sa si.uc's} axotoaod yy @ s)wz'zz aHaqosadyy p meaedu mnodadyy © eYHOLOIS @ VWLHVIMdva VNU LAId a Hd OdIUX ddOJ AHdT ANMIIAUAd WAOHOO VHTAdaNdUOrod VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002) 195-200 p. 105-116 nsMirko Melentijevi¢ i saradnici nije ekonomigno za gradnju, ali koje se mora rezervisati za eventulano buduée kori8cenje. Piva Izgradnjom akumulacije "Piva", ukupne zapremine 880 hm}, %o imosi oko 40% od ukupnog prosetnog godisnjeg protoka, vode Pive su u znatajnoj meri izravnate. Na reci Pivi (u obje varijante) - HE "Komarnica" ("Lonei’) je povolina ‘+ nema climinifuéih faktora (kako ekolotkih, tako i socioloskih) © posedjuje energetske i ekonomske povoljnosti, ‘wzimajuéi_u obzir i ukupan doprinos sistema hidroelektrana na Pivii Drini + ostvaruju se povolini vodoprivredni _ efekti (akumulacija korisne zapremine oko 220 hm!) Na pritokama Komamice u zoni grada Savaika, moguéa su raznarekena. ‘Razmatrani objekti uzvodno od HE "Komarnica’, kako oni iz Varijante 1, tako i oni iz Varijante 2, nisu cekonomski povoljni prema sadaSnjim kriterijumima, HE "Buk Bijela' na Dri Ovaj objekat zajednicki je planiran od strane Bosne i Hercegovine (Republike Srpske) i Cme Gore. Prema sporazumu 0 zajednickoj izgracinji, s obzirom da se deo akumulacije nalazi na teritorje Ce Gore, Cro} Gori pripada 1/3 proizvodnje ove hidroclektrane, sto iznosi oko 380 GWhigod. ‘Osnovni vodoprivredni i energetski podaci + Kota normainog uspora 500m n.m. + Proseéan vikegoditnji proticaj 176 mis + Instalisani proticaj 3200 mis © Ukupna zapremina akumulacije wun 410 106 m? + Korisna zapremina akumulacije 328 108 m? 3x150MW 1140 GWhigod © Instalisana snaga ‘+ Proseéna visegod. proizvodnja ‘Ovaj objekat je nesporan za realizaciju. Najverovatnije je da Ge od svih preostalih hidroclektrana u slivu Drine ‘ova prva biti izgradena. VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002) 195-200 p. 105-116 Vodoprivredna osnova Crne Gore sa aspekta kori8éenja hidropotencijala RHE "Koitanica" - efekti prevodenja dela voda reke Tare u reku Moraéu Posebnu vrednost sistema "Tara-Morata" ini postrojenje RHE "Kostanica’ o velika snaga i do 550 MW ©. vi8ni i reverzibilni rad © delimiéno izravnavanje voda reke Morate u akumulacijama na Tari Potencijalni problemi su: © vodoprivredni i ekolo8ki - znatajno se smanjuje vodnost reke Tare (na profilu "Zuti Kr8" oko 90%, na u8u Drine oko 5%), Sto za posledicu ima negativan i za sada nedovoljno izuéen uticaj na ekosisteme kao i na Zivot ljudi na tom prostort (Vodosnabdevanje, navodnjavanje, zaitita voda, prihvatanje ispustenih otpadnih voda i dr.) Prevodenjem dela voda reke Tare u Moraéu smanjuje se proizvodnja na postojedim i buduéim nizvodnim elektranama na Tari, Drini i Dunavu, a povetava proizvodnja na budu¢im elektranama na Moraéi. Doprinos RHE "Kottanica" energetskom sistemu: Na sadainjem stepenu izgradenosti - oko 75% sopstvene proizvodnje ‘© Posle izgradnje jednog broja hidroelektrana na ‘Tari, Drini i Moradi - oko 659% sopstvene proizvodnie. © Za potpuno stanje izgradenosti Tare, Morate i Drine - ispod 30% sopstvene proizvodnje (zavisno od varijante reSenja i kolitine voda koje se prevode). Kolidina vode u opeiji prevodenja voda preuzeta je iz dosadainje dokumentacije radi poredenja varijantnih rebenja. Kolitina vode koja bi se eventualno mogla prebaciti iz stiva Tare u sliv Morage, kao i njena promena kroz vwreme, definisala bi se u okviru namenske do- kumentacije, polazeéi od potencijala vodotoka, tehnoekonomskih, ekolotkih, —_vodoprivrednih, cenergetskih, sociolo’kih i drugih kriterijuma i ogranitenja, usVodoprivredna osnova Cme Gore sa aspekta kori8éenja hidropotencijala ZAKLJUCAK ‘Ukupan tehnitkiraspoloziv i uslovno ekonomski iskoristiv preostali hidropotencijal, iznosi oko 5000 GWhigod. © Moguée je i ekonomski opravdano, prema danainjim kriterijumima, obezbediti dodatnih oko 3500 GWh /god. elektriéne energie. © Najveéi znaéaj ima sistem "Tara-Morata," koji moze obezbijediti oko 2500 GWh /god. kvalitetne elektriéne energije. Od velikog znaéaja su i HE "Komamica’ na Komarnici, HE "Milovei* na Cehotini, kao i, narodite, HE “Buk Bijela", koje obezbjeduju matajne koligine kvalitetne i ckonomski povoljne energije. © Preostalihidropotencijal od oko 1500 GWhigod. (na Limu 850, pritokama Moraée 400, Cchotini, ‘Tari, Toru i pritokama Pive ukupno 250), ostaée za Mirko Melentijevié i saradnici zadovoljenje potreba posiije 2021. godine, i predmet je posebnih studija. Razmatrane varijante ne iskljuduju jedna drugu, veé ‘omoguéavaju kombinaciju resenja, Konaéni izbor optimalnih re¥enja objekata i sistema kao celine izvréige se kroz izradu namenske dokumentacije. ‘Sve razmatrane Geone akumulacije u slivu Drine, nezavisno od varijante ("MatcScvo", "Zuti Kis" u obje varijante, "Mojkovac’, "Ljutica’ ili “Tepca’, "Milovei’, "Komamnica’, “Liubovida’, "LjeSnica" i druge) imaju iguzetan vodoprivredni, energetski i ckolotki znaéaj za itav nizvodni tok ovih reka kao i tok reke Drine. Zato prostore tih akumulacija treba saéuvati za takvo rnamensko koriséenje, jer ono daje najvecu ekonomsku efektivnost i sa aspekta uredenja rezima voda nema alternativu. HYDROPOWER USE IN THE REPUBLIC OF MONTENEGRO WATER RESOURCES DEVELOPMENT MASTER PLAN Mirko MELENTHEVIC, PAD. Civ. Eng. Dejan DIVAC, PhD, Civ. Eng. Miodrag MILOVANOVIC, BSe. Civ. Eng Jaroslav Cerni Institute for the Development of Water Resources, Belgrade Summary ‘The Republic of Montenegro Water Resources Development Master Plan represents the basic plannning water act of this republic. All water resources development fields and branches are considered within the Water Resources Development Master Plan, as well as all aspects of water use, water protection and protection against harmful effects of water. A special attention within the Water Resources Master Plan has been paid to hydropower, being one of the most important aspects of water use in ‘Montenegro. Water resources have been defined using new forms of hydrologic data processing, the existing state of water power use has been processed, and a 16 great number of new sollutions closely studied, ‘grouped in two basic variants according to the earlier processed documentation, first of all the actual Montenegro Electrical Industry solutions (Variant 1), fas well as the new aspects emerged during the Water Resources Development Master Plan_ preparation (Variant 2). The multi-criteria ranking of the solutions was then performed (for large catchments), and the suggestions for the realization given, Keywords: water power, water resources, water resources planning, Redigovano 20.09.2002. VODOPRIVREDA 0350-0519, 34 (2002) 195-260 p, 105-116