Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Preduzetnicka Orijentacija

    Uploaded by

    petarnikolic
    82 views27 pages
    prirucnik

    Original Title

    Preduzetnicka orijentacija

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    prirucnik

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    82 views27 pages

    Preduzetnicka Orijentacija

    Uploaded by

    petarnikolic
    prirucnik

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 27
    PREDUZETNICKA ORIJENTACIJA Dr Radiila Grozdanié, red. prot Dr Mirosiay Radojit,"e0. 270 Dr Jasmire Vesié. prot Recenzent Dr Jasmira Omerbegovi, red, pro. Iedavet: TebrickiFekultet u Catk Za davata: Prot dr Jeoslev Zivanié, dekan ‘Stanpare piéniajereiz>var uo rojo "ro desk, pois raza preduzeta i preduzetntva u opétin’ Caéak’ koji inansra Evropska Unija, a sprovodi Enooske agenja za rekonstutcju Tia: 500 primerake Siempa: Stampariia Tebni¢kog fekueta u Cacku PREDGOVOR Ova) pritnik 2 realizovan u okviry projacta "Info desk, podrska razvoju preduzeca i preduzetnistva u opétiri Caéak’ oii finansira Evropska Unija, a sprovoci Ewopska egencia za rekonst ukaju, Namena i cil ovog priusrika je da omoguti potencialnim navn vlasnicima malty praduzeca i radni u opstini Catak. polaznicima obuke za poéetnike u biznisu koja se teaizuje u okvira projekle, da cvaceju osrovrim zranjima iz obest preduzetniSiva i preduzetnitke crjentagie, Sacra relevanine oblesti iz preduzetnigiva | preduzetnisxe o‘ntacije. i to: erakteristike preduzetnidkog ponaSanja, preduzenistvo u Sibi i U svetu, pckretanje posisvnog podunvate, faze razvoja preduzetnitke Sanse, resutsi za reaizaciu preduzstnicke Sanse, anaiza trista definicja oiznis plana, orevna forma noveg precuzeéa, Pri pisanju oveg piruénika fostcjala su ogranéenia u itoru tema | sadriaja imajuti u vidu Siiru oblasti precuzstnisiva _preduzetnitke orjantacie, S10 se ‘pckusalb prevaziéi upuévenjem na releventnu lteratut. U nadi de 62 ova priruénik biti od koristi mnogiria u ovladavanju vom materjom i 1 njinovom prakliénom radu, autori Ge sa paznjom i zahvalnossu_prihvatti sugestiei predloge kojima je sv-he da se kvalitet orezentirane materi pobo js Actor 4. KARAKTERISTIKE PREDUZETNICKOG PONASANJA ‘eeaneste ro anem da nanisn ser, osetam stuace had ease aja spzurem 9 oa Serj kate, Tae jokaterto dara, hrs! ave wet” Loch Walesa! Postoie vale razike u iénostima preduzetnika u njhovin osobinama,fizigkim i intelaktuanim karakersikama, u njhovom obrazovarju, opétim i spectigrim Zznanjima, opto) Kultsi, sposobnostima i veStinama, Jecrostavno ne posta univarzari modal tipiSnog preduzetnka, Tako se u domaéoj | strano, Iiteatur navode razisita osobine kao bine karakteristke iénost preduzetnia, Mote se postavii pitanje zaSto neki pojedinci postaju preduzetniéxiorjentsani ako Je verovalnc da ée samo neki od njh postal i uspeSni kao preduzetnic, a zadto veci bro, judi odabira de radi za nekog drugog? Jasno j2 da posigjiniz razioga zaito pojednei posta preduzetnici neki bee od menotonin i slabo piaéerin posiova, il ne 2ele tit broke u netijem preduzetu, neki beze cd nesposcbnih il nezainteresovanit’ rukovodilaca koji in sputavaju da ostvare liére ambicije i kreatimost, neki Zele neste novo i raziito trazeéi novu karjeru u preduzetnisiwu pokrelarjem viastith preduzeéa itd, Zanimljvo da je oc arecuzelnita zajednicka nit Zeja 2a semopotw-divanjem. Kace govori o razlstim liénostiria preduzetnika Dracker kaze: "Neki su ekscentric, drug baskraji kantormst: nek’ su dabef, dragi su mrsavi neki su zabrinut, drugi su opaSeni; neki sa te’ke panic, drug potpani tre2venjac; reki su judi zuzetrog Sara | topline, drugi nemeju osabnost..2. Ova govori 0 levezi vaziéith osobina i karakteristika koje se mogu zarazit kod preduzetnka, Ima rigfenja da epojeanii prtisak (o28inie u koriSéeroj referenci (1) nije taj kef tera uspesne ljude da postanu precuzetnici. U tom smislu s2 navoce studlje natinjane na Harvard University | Massachusetts Institute of Technology koje su uitvdie da preduzetnisi Gesto imaju “uopste vise rego proseéan uspeh u svojim prethocnim zapcstenjima"® Cdlaku 0 pokretanju svog oreduzeta 2esgumo dine 2 jak razlege, pre svega, daiskorste rovalivnost i s2osobnost za sebe Na bezi uvide u neke od predioéenin lista karakteristka lérosti preduzetrika, c2 modifkacie i dopune, od drugh kade se ddenose odluke u slebo strukturiner p:iikama, Preduzatnici su razumni “avanturist” jet pihvataju rik u onim oblastima koje odgovaraju. njhvim sposobnostima, znanjima i veStnara, te takve cdluke Ene njhovo preuzimanje rizika razumnim Islowremeno naveti bro preduzetniéki ofijentisanih iénosti ztegava one pedunvate koji su sigumi i rutinski, jer oni dorose najnize prinase i uglavnom neopraxdavalu ulagen napor Predluzetnicl i te kako treba da prccenjiu il proraGunaju ishode axcja, procerjuiu faite i porede razitile potenaijahe opcie, te koristeti valiane i blagovremene informacie donose valane odluke. Preduzetnicki rizik nje hazerdersk, kockersti pristup tiznisu, ali jo8 manje ronzervalivan pristup sa averzion prema rizky, vet je to razitita incividulna kerakteristka koja varira od iénesti do Wnosti preduzetnita, 8to je iustratno prkazano na djagremu tz. “individualnom krvor* sNonosti ke rz. Za manje nivoe Llaganja “indviduzlna krive’ sklonosi ka riziku, v zavisnost od tipa lignostipreduzernika, moe oti ro bliska “kockarskoj’ inj, naravno sa pevetanjem vrecrosti uoga individuanc ponaganje se najp'e pribigava, e zatim znatro prevazilazi zahteve | pristupe Konzervatvea, lako preduzetnicl nejéesde ocabrau podutvate iamedu ovin krajnost, oni su ipak big ziku ai ne previsokom rik Inteligencija Inieligencia (lat. intevigentia, -azum, um) je sposobnest snalaéena u novim nepornatm situaciania. Postoje kako ops teko i speciféne incelektualne sposobnst. nieleKtvaine spescbnost preduzetnika kao dominantne crte inost U [ako olive, srebu kod svih uci kao uriverzalne cte alu raztom ntenzitetu. Postoje razlike u sposobnosti preduzetnik u stvarenja kombinacia i gipkosti u mi8jenja. UsoeSni i mueti greduzein ci z1aju da razliuju u svom biarisu otno od nebitnog, sustinskoa od formnca, imajs sposotnost valianog lebota naltolie ofa. COpita inleloktuara sposobnost ji intelgencja vezana je za psihicke procese miBjenja. Moze se reti da se irteigencia tezvija sa vzrastom, ucp8te ev Preduztricka ose izgleda Ja Ginjence govore da da je tempo razvoja melgencje bre do deba puberteta, a posle tog coba razvoj inclizencie se razija smanjenom brzinam, da bi sazrevanjem Goveka radliti specialai kapacteti i sposobnosti rostepeno Copadali. lako ima istrazivanja koja svgeri8u da se mentalni razvel, naroéto kod “mentalra nadarerih’ osoba moze nastavt Cak i do 50, a koo nekin i do 69 gcd. evidentno je da u “zrelon dobu” iota dolazi do znaéajnog smanjanie raziitn sia sposobnost, Zbog taga je za stare ude Kerakteristiéna slaba priagcdlivost, Orijentacija ka priliciicilju Precuzetric treba da imaju. sposotnes: da prepoznaju i iskoriste povelin priv Povolina priixa moze se pojaviti iz raziiih izvora: 2 promena u stuktur industriske proizvodne, tehnologkh promena, promena na trZisty uzrokovanih, nekim eksterrim zbivanjima ii promevama druSwvenog okruzerja, administratinih zakonskh izmera propsa, Konkurentskh priisaka itd. Preduzetnik mora da biagowemenc reaguje na vkazanu Sansu jar pestoji moguénest da ga neko preduniti, Izvor preduzetnkeideje mora da cin trate KoristeGi svoju irtucju preduzetnik ‘reba da uvidi pliku tamo ede h cru3i nisu vil i da ty oriiku iskorist, t. pretvori u akciu pre nego S10 to utine drug. Uodeni problem njegove karakteristke, eveluecia moguein regenja i adekivani rezutet ofjantgu preduzetrike ka realizanji, akciji odtosno Zefencm cil. Svaci preduze:nk treba da pravilro formuise cif, da bude svesien kuda yoo! preduzece i zaito, Vajano formulisan cil reba da bude razuntiv, ogiéen, ostvarii itd, to je ‘opredeljujué pravac kojim se preduzete tokom vremena kreCe radi postizanja odekivaneg stanje. Sve orcanizecie i pojedinc| ede ostvarenju cla, Preduzetn k mote pest cll se ra razlfite nadine, al valja pronaci nejefkasnji nagin njegove redlizacie.I2bor i postavianie novos cija te stremijanje za postzanjem tog cilja kod preczetnika se sialno ponaula. Planiranje aktvnost, kao i sve’ Karak ko} fe potreban da bi se postigao pcstavieni cil deluje na preduzetnika vaoma podsticairo, ‘Samopouzdanje i optimizam Imanentno svojslvo praduzetnika je semopouzdanie,t, ve-ovanje u valjarostidaje i sepstvere kvalitete i spescbnost, uverenost u uspeh preduzeih akaia. Mogutnosti ambignane sedine st bitne za razvoj preduzetri8tva, Drustveno- ekonomshi odnosi koji daju potrebnu autonomiu preduzetristvu po pravily ohtebruj samopour-tania koje se trazi od preduzeinke ori pruzimanj. odluka 0 reduzese, Intetesozenie, panja, pohvale i nagrace koju preduzetnik pokage prema svojim redhicima vise 6e uticali na nivo nieve motivacije nego bilo Sta drugo. Prestor i namena ove kniige ogranitevaju moguénost da se neSto vise kaze i razmotre poznati model teote judskih potreba —motivacije, podev od Masione: fizoloske potrete, rot‘ebe za sigumo8éu, potrebe za pripadanjam, pottebe ze postovanjam i potrete za samoostvzrivaniem, kad teorie motvadje drugih istrativata te moguénosti i ograniéanja njhove primene kao Lzomih medela ra fonadanje preduzetnka, Preduzetnici, posebno 7a vim nivoima istisu potrene za prananjer, samoostvarerjem, uspehom | moti, u ocnesu na ostae izvsioce, Fleksibilnost Fleksibilni preduzetnici su oni koji imeju spcsobrost feksibiineg reagovenja na promene u okruzeniu, sposodnost flexsibiinog plenitania i bre prlagodtivosti na nove situade u biznisu, sposobnes: usaglaSavanja sa promenara najaticajijh ulaznih i izlezni faktora na ‘ehnologiu, organizacju i ekonomske rezultete Amiijant u kome preduzetnici rade karakleriss fastorl promerljvog karaktere, Sto nnamese flksibile procedure reSavania de ti se dobii zadovollavaué rezuta. Fleksiilnost, odrosno, sposobnost brecg usvanje promena u turtulentnom “okruzenju postale veorra vazne karakteistka preduzetnicxog ponaSanja U praksi Je poznato da | najpoje prouten i plariran podunvat ne moze se realizovet potpuno taéno. Potreba za adeptacjom na stalne i nezvesne promenama na {r4i8t rage promerljvu, priagodivu strukturu preduzeta i visoku fleksitiinost preduzernka ofijentsanog na inovecje Mudar precuzeinik zna da su u preduzetnistvu coslovni obrti moguti | zato treba da je osposobljen za feksibino reagovane i kreiranje sirategie koja e te obrte pratvoiti u kos, di ukolko to nije izvodlivo slvorii nove Sensu, Usotko Zali da bude uspeSan i samostaian preduzeink treba da ima u igt vise opcija, vie re8enja i uvek tar jedan rezervni “alae Prilagod vost je sposobnest koja je posebro vaina za previadavanje krize u preduzeinigkim akiiviostma, To je sposobnest koja se uBi i stiée i zato se iu ‘odraslom dobu maze ca razvije i sobo| sa. Energiénost Precuzetridke organizacia ne sme da miruje veé ireba da je u stalrim kreatimim | inovativnim aktimastma, Preduzetnik osira nove ide i rrebacuie u efecet, on ima Procuzatnickaonontacia erergit. da pocstiée ekonomske, sociale i psiholaéke promene, da pokrede na biz. Enegitan preduzetnik ima sposobnost cpazanja povalnin priika za promenom, ca éteira promenu i da realizuje promenu, koriskes sve to on kreira i 90) uspeh Preduzetnik ponekad mora svojom psihiéxom i f2ékom energijom | id2hivossu na peslu da nadmedi i sebe samog de b ostvario postevieni zadatak tzbro na veme. Energicnost i ist‘ajnost preduzsirika podstiée i ostale zaposiene na upomest i ledrlivast na postu, postica je 28 nave ideje, rove protzvode, nove tehnologie, nieve nadine rada, crganizaciona promrene, Energiévost je biten usbov za uspeSno otavianje preduzetnigkog biznisa Morainost Moraines: preduzetnika podrazuneva odgovoran i Horektan ednos prema peslu, prama drugin preduzetncima, praviznost prema sarednicima, briga 22 jude zaposlene u orgarizacij, potroSadirra, uopste porasanje u scladu sa opste prhvaéerim naéelima, propisima, romana uze i Sire drustvene zacdinice it Preduzetnicko poraSanje ne dopuste nezakcnite rade, izraolivasku orjentaciu i ‘nemoralno ponaéanje ali zalo favoriauje postomnu et, inicjatvu, kreativrost, takmigarski embient, spremnost da se uzme adgovornost za rad, odanost, vsck vatet, vopite viscku zanteresovanast koja doprirosi inovatinim promenama i visckim uéincima na korektan i druStveno odgovoran nagin. Preduzenici kali su w diem petiodu ostvarll vrunske rezuitate izdvajau se svojim postenjem, éyrstim rmorainim principira i stabilnim ponaganjem od ostali, manj2 uspesnin preduzetnixa Moraini kvalitet preduzetnika podstigu poverenje partnera, zeposieni u organizacji imaju u njega poverenie, ojalri su, priwataju oromene sa verovanjem u rezutate, zainteresovano partcpiaju prnvatajue! odgovomos: irik, lao ne postaji univerzalhi model uspeénog preuzetrika, cn mora da posede if da ecukaciom i treningcm vrarrenom stekne csobine, opSta i spanifiéna znenja, veBtine i sposobnosti koje ga po strubturi | infenzite idvajau iz sredine Kojo) nestupe. Léne osobne preduzetnika su sadejstvo rasoolotivih sposobnosii, mania, veétna karalterstka liénosti podrianih motivacionim faktorire. Nexi psiholozi smatraju da je Kliuén pojedinacni faktor preduzetéco3 uspeha sama lignost preduzetn ka, Preduzeti¢ka ores Preduzetnistvo i liderstvo Vetta imena oslovni lidera su istovteieno i veki precuzetnici. Da lic znadi da su ooslovnoliderstvo i preduzetaltve sinonimi? Novoosncvana preduze¢a imaju visoku stapu tankotstva i propadanja, oko 80%, te je bitna uloga i utical Koj imaju lderske veStine | znenja za preduzetn cki uspeh. Precuzelridke literatura, lidersivo i menacément posmitt u_medusoonom sadejstv4, dok se literatura Iderstva mnogo vige inierestje za velka preduzesa, viadina istituaje, neviadine, nego za predzetn¢ku infastrukturu. Osnovno je inak, da Iderske ve8tine pozttivno utisu de preduzetnic mogu da postignu vi nivo uspena i manja stoou propadanja rjhovog biznisa i iderstio | menadément jesu deo preduzetniskog proces Vodenje kao jedna od furkcija menadzmenta, predstavia proces usmeravanja ponaganja drugin prema izvtenu otfedenog zadetka. Crjenica je da insitucicnalizaciom na mesto menacZera, svi menadzer re posigu stowemerc i vode, ali vemerom, kvaltetnij menadde* Ge preszet i ulogu vod. Mote se reti da najbclj vode dele davet Kénih atrieuta Kolin istibu i uzciau izrad proseénih voda. Te atritute Ene (7): ‘+ harizma -uliva vers, pstovanie i poverenje ‘+ lini pristup - posebno vodi i us: one kojima je to potrebno vi8e nego drug ma ‘+ infelektuaina stimulacija -navedi d-uge da sai zaklucuju i svoje zadlucke pokrepluju dokazima usmerava druge da o starim problesrima razmi8ijai na rovi natin ‘+ hrabrost - scosobnost da pocr2i nepopulame idej i da ne popusta pod priiscina ‘© pouzdanost - dri do svajh o2esanja i cijeva ‘+ fleksibilnost -funkcicnige b2z poteskota i kod promenama u ocutenu organizaciie ‘+ inftegrtet- rai ono Sto je moralno etl ispravno ‘+ sposobnost prosudivanja - donosi luke na osnevt loge, avalze | uporecivanja, éwsto sioj na zemj | donosi realisline odluke ‘+ podtovanje drugih - postule ine omalovazava migenja drugin bez bzira na iihoy status li poz u organizagji ” Procuzatnickaonontacia Da bi preduzetnk uspe0 necphoino je da radi ra origanizacionaj kultuti svog malog preduzeta, razvije stralaske vai i uoé oreénosti i moguérosti resursa kc pestcje u okruzenju njegove firme. Zato ja 2a preduzetrika vairo da uodi I razlke izmadu menedzera ildera’ + Menadzer je vide adminstrativac, der inovativan «+ Menadzer uprevia, alder razvia «+ Menader kortli2, lider inspiide «+ Menader ime kratkoroSne viaje, cer dugorone + Manadzer imi, ier original pestupa «+ Menad2er prihvata postojece stane, lider ga rena « Liferstvo je usmereno na izwrSavanj2 zadataka | na ispurjenje potreba | o’ekivanja pomiaéu pojetdnaca i grup «+ Manadzer pita kako | Kada i dobar je vojik, a lider Sta i za8to i raéuna 73 sve fide «+ Menader je vsmeren ne sistem, Ider na luge Da bi preduzatrik pasiao ider, Tora da se osposobi de steke jake menadzerske kapacitete i vols 2a stalnim udenjem unparedanjem lignin sposobrost, shvatenja, ipristuca, Preduzetnig, enactment a budutnest, Grnet, Beograd 1997. EUROPEAN COMMISSION (2098) Eorepean Conpotitvaness Ropot 2903 Luxemoourg Europe's 500 1939); Dynamic Entrepreneurs ~ The Job Crestor, ral reports 1995, 1997, 1993, EFER, Europe's 500, Basses Goleman, D., Leaderstin That Gets Resuts, Harvard Business Revew, Ner/AprZ000, Vl WBlssue2 73.9) GrozdanéR. Preduzenisvo, Teh fehutet, Catek 2005 Grozéané R, Radojti M. Vesie J, Ekonomja preduznbiiva, Taichi tekutet, Caéac 2008, Farper, S.C, The McGraw - Hil Guide to Starirg Your Onn Busress; McGraw - Hil New York, Sen Francisto, 19 Hogut, Band U. Zander (1986). "Wral Firms Cc? Gocrinaton, dent, and Learing” ‘rgariztion Ssience 76) $02-518 conte, H., Finer, R, Kjuin frtor poduzeriSva business), prev, Osotadene, Sarajev, 1969, Koontz, H, Watch H., Msnadémant MATE, Zagreb, 1908, ropes, 5. C.- Smal Business Vanagerent: A Guice fo Entspreneursip, Houghtn Nistin, 1950. Slankois, F, Praduzatrigka ekononla, Beoyiad, Sauwenena edmnisacia, Beograd 18. TenoH. and Nitykargas . (1943) The hnpactf Unamploymerton Kew Fim Viliam . Baumol, Entereneutshi, novation and Gcwth: The Cavid-Goiah Symbos's (2002 [eed August 5 2005); Preduzetri¢ka ofjentacia KORISNE WEB ADRESE Republiskeinstitucje Renublke Stbje “ihistarsvo za ekonomi ISDACON informecio Ministarsivo fnansia “Ministarstio pried Prva komora Srbijs Sistem rgovinskh sudora Sibje Trgouinsk sud u Beograd “Naroina santa Stile Usrutenje tanaka S:bje Becgradska berza ‘Agenoija za osiguranje desozta, sanac, stBtaji hose sa inostranstvom tem Viade Regublke Sri uw sibiast.gorw ‘yi sTier st.00 hipshemis mers. gor queTis uwsrfins. gor yu ‘YM pti st. gov. yu | {MW DIS oyu ‘Wu raovinsh sud sibia yw trgsuc org yu wens vu ‘we finnet. cow ww belexco wi bra gow vt likvidaciu banaka ‘Agencia za privatized uw Divya ‘Agencia za sirana ulagania | pomocj. ivoza SIEPA| www siepast.g07Wu ‘Agenoja za privedne regstre ‘www. apr sv yu Republiéka agencja ze razvoj MSP www.smest go7ys Fond za raze Republk Srbje ow fndzarazvo| sy Nacionzina sludbe 2a zaposiavanje ww. co. yu Glooalna trgovatka i ‘ehnoloska rreza GTN (Global Trae & Technology Nework) - Centrale banke Barks Slovene rk of England wanw.ctn-serbia.net ww bs ‘ww bankcfenclard co.uk ‘ww banaue france.f. Genta barka Cme Sore Deutscre Burdesbark Europear Cental Bank “Federal Reserve Hrvaiska narodna banka “Natona Bank of Begin Natona Bank of Hungary Natona Bank of Poland Narodna oanka Repubike Makednije ‘Oesterreichische Natiovalzank Banke u Sr ‘www cbbh.gov.ba ‘ww ch-mn org ‘www bundesbani.de ‘www ecb int ww federalreszive cov ‘wehbe ‘ww bnb, ‘ww rrnb hy win p ‘ww nbrm gov. Te ‘yyw gen co. st 2—__________ Procuzatnickaonontacia ALCO BANKA j.3. Bescrad wn. sleobanka co. ATLAS BANKA A D, Beograd ‘wn alas.co yu I} CCENTROBANKA 4 D. Seograd ‘wnt centicbanz.c3 yu CONTINENTAL BANKA A.D. Novi Sad ‘wny.contco wu (CREDY BANKA ‘wut cted yank Cori CACANSKA BANKA AD, Caéax ‘wnw.cacanskabenka.co yu DELTA BANKA A.D. Beograd CDDOR BANKA AD. Novi Sad EKSPORTMPORT BANKA- “EKSIM BANKA’ A.D. wn sellebanka 30 yu wn sdorbanka,co.yu Besyes wn ksim.co.yu Booed 0 EFG Eurobank AO. Beoorad wn. sige siobank 69 VB BANKA JUGOSLAVWJA wntub coy HYPO QLPE-ADRI-BANK A.D. Beograd wn. ypc-alpe-aviria.co wi JUBANKA AD, Beogred JUGOSLOVENSKS BANKA ZA MEDUNARODNU EKCNOMSKU SARADNUU AD. Beograd KOMERCUALNA BANA &.0. Beograd www combark, com KOSOVSKO-METOHWSKA BANKA AD. Zvefari | wnw.cosmetbenka com dwn ke co. —_] ‘wny.culpank.co.yu MB BANKA AD. Nig wuyenbbsnka.coyy MERIDIAN BANKA A.D. Nov Sad wnw.denkmerician.com METALS BANKA A. Novi Sac wuymetals-panka co yu wn ubankz.co.41u wy ubrres.co.wu KULSKABANKAAD.

    You might also like