UVOD U NAUKU O KNJIEVNOSTI: *STILISTIKA i VERSIFIKACIJA*

- Ispitna pitanja / prvi semestar -

Odsek z komparativnu knjievnost

1. DISCIPLINE NAUKE O KNJIEVNOSTI I NJIHOVA
POVEZANOST

MEUSOBNA

Naziv *knjievnost* izveden je od rei knjiga i moe se tretirati dvojako:

1. Knjievnost u irem znaenju predstavlja celokupnu naunu i umetnikoknjievnu delatnost, i u ovom sluaju koristimo pojam literatura littera / slovo
(lat.) .
2. Knjievnost u uem znaenju podrazumeva samo knjievno-umetnika dela u
stihu i prozi, bilo da su pisana ili usmena. Ovde se koriste pojmovi beletristika i
poezija poiesis / stvaranje (gr.)
Knjievnost moemo podeliti na vie naina. Delimo je na:
1. Knjievnost kao umetnost
2. Knjievno-naune vrste
3. Nauku o knjievnosti
Knjievnost kao umetnost moemo podeliti prema postanku na narodnu (ona dela koja
su nastala u narodu i prenosila se usmenim putem kroz decenije, i iji je autor nepoznat) i
pisanu (ona se u svom trajanju ne menja i njen autor je poznat) knjievnost, a prema
rodovima i vrstama na liriku, epiku i dramu.
Nauka o knjievnosti ima svoje discipline:
1. Teorija knjievnosti ili poetika - poietike techne / pesnika vetina (gr.) jeste
teorijska disciplina o optim osobinama knjievnog dela kao jezikog umetnikog
ostvarenja. Bavi se prouavanjem strukture knjievnog dela kao jedinstva forme i
sadrine, istrauje proces umetnikog svtaranja i objanjava knjievne rodove i
vrste. Obuhvata stilistiku, versifikaciju i genologiju.
2. Istorija knjievnosti objedinjuje u sebi knjievnu kritiku i teoriju knjievnosti.
Prouava postanak i istorijski razvitak knjievnosti, knjievnost jedne epohe i
naroda, ivot, dela i znaaj pisaca, vri sistematizaciju i periodizaciju.
3. Knjievna kritika predstavlja vezu izmeu knjievnog dela i itaoca. Ona otkriva
znaenja, stilsko-jezike i umetnie postupke u pojedinim delima kako bi
olakala bolje razumevanje. Vri ocenjivanje knjievnog dela i tako pomae
istoriji knjievnosti da obuhvati najbolja ostvarenja.

2. POJAM STILA

Re *stil* potie od latinske rei stylos, to je oznaavalo pisaljku kojom se u antici

pisalo. Stilu se pristupalo kao spoju misli i jezikog izraza. Stil predstavlja odstupanje od
klasinog naina pisanja. Stil moe biti funkcionalan (nauni, novinarski, politiki i
administrativni) i individualni (knjievno-umetniki i razgovorni) . Stl je skup jezikih
obeleja koja razikuju jednog pisca od drugog, pa je stil obeleje plana izraza na planu
sadraja.. Knjievno znaenje pojma *stil* predstavlja jedinstvo i sklad svih elemenata
koji ine delo.
3. PLATONOVA I ARISTOTELOVA DEFINICIJA STILA
1. Platon je smatrao da su misao i jeziki izraz nerazdvojivi, te je po njemu logos
sadrao i misao i jeziki izraz te misli (racio + oracio) . Na osnovu ovoga, stil se
shvata kao ostvareno jedinstvo smisli i njenog jezikog oblika. Stil je rezultat
jedne inspiracije koja misao sjedinjuje sa njenim jezikim izrazom. Kada nema
inspiracije, nema ni izraza pa samim tim nema ni stila.
2. Aristotel je u svojoj *Retorici* razradio teoriju stila. Suprotno od Platonovog
miljenja, Aristotel tvrdi da misao i jeziki izraz postoje nezavisno i odvojeno. Na
osnovu ovoga, stil se moe nauiti i poboljavati. Po Aristotelovoj *Retorici*,
misao prethodi jezikom izrazu. Prema tome, stil se shvatao kao skladan odnos
izmeu predmeta govora i njegove jezike forme.
4. UENJA RETORIKE I STILISTIKE
Retorika je nastala u antikoj Grkoj kao uenje o govornitvu, a kasnije se razvila kao
nauka koja je obuhvatala pored uenja o govornitvu, i uenje o jeziku, o izraavanju
uopte i o naelima kritikog ocenjivanja pojedinih dela. Retorika je pripadala prvom
nivou uenja trivijumu, zajedno sa dijalektikom i gramatikom. Retorika je oduvek bila
vetina ubeivanja sagovornika, a u tome su se koristile besede: sveane, sudske i
politike. Retorika se sastoji od etiri uenja:
1. Uenje o rodovima i vrstama bilo je izgraeno na osnovu uverenja o stalnim i
vrstim uzorima prema kojima je trebalo pisati.
2. Uenje o kompoziciji obraivalo je nain na koji se rasporeuju odreeni
sastavni delovi svakog knjievnog dela. Beseda bi trebala da ssadri uvod,
razdeobu, potvrdu, odbijanje i zakljuak. Razlikujemo dve faze: fazu invencije u
kojoj se pripremaju argumenti o uveravanju sluaoca u neto; i fazu dispozicije u
kojoj treba pronai poredak tih injenica gde e prirodno proizilaziti jedna iz
druge.
3. Uenje o stilovima stara retorika je razikovala tri stila:
- niski (jednostavni) u prianju ima malo ukrasa, odgovarao je komediji. (pastir,
ovca, tap, bukva)
- srednji (umereni) sadri mnotvo tropa, opisivali su se ratar, vo, plug, njiva,
voka.

visoki
(uzvieni) u okviru ovog stila ukraavanje je najizraenije,
upotrebljavale su samo odabrane rei. Odgovarao je odi. Opisivali su se vojnki,
konj, ma, dvor i kedar.

4. Uenje o stilskim figurama stilskim ukraavanjem dobijamo lepu besedu. Stilske

figure imaju cilj da ideju uine pristupanim i da svojom originalnou probude
panju. Njihovom upotrebom se postie umetnika vrednost. Figure se moraju
koristiti prikladno i ekonomino, a dele se na figure konstrukcije, dikcije, rei i misli.
Stilistika se razvila poetkom XX veka od metodskih postupaka u ralanjivanju
knjievnih tvorevina, mada njeni koreni potiu iz helenske i rimske retorike i poetike.
Moderna stilistika nastoji da opie sredstva jezikog izraavanja koja su karakteristina z
apojedina dela, autore ili razdoblja. Stilistika ispsituje sva sredstva koja streme nekom
posebnom izraajnom cilju. U estetikoj primeni, stilistiak se ograniava na prouavanje
umetnikih dela koje treba opisati s obzirom na njihovu estetsku ulogu ili znaenje.
Kao termin, stilistika se javlja tokom XIX veka, sa romatizmom. Tada su raskinuti okviri
stare retorike. Stilistika mora prouavati jezik knjievnih dela sa obzirom na njegovu
stvaralaku ulogu i na njegovo znaenje u celokupnoj strukuturi dela. U retorici se
potuju opt apravila dok stilistika istie vrednost pojedinca. Ona je deskriptivna i
podstie pojedince da sami nau izraz.
* FIGURE DIKCIJE *
5. ASONANCA, ALITERACIJA I ONOMATOPEJA
1. ASONANCA asonare / zvuati (lat.) - poiva na naglaenoj upotrebi rei u
stihu sa istim ili slinim samoglasnicima. Ona pojaava ekspresivnost jezika.
Njom se izaziva odreena emocionala napregnutost.
Jadni jadi, eni mi se dragi.
I jeca zvono bono,
Po kru dre zvuk,
S uzdahom tuge duge,
ubogi moli puk. A. anti
Olovne i teke snove snivaju
Oblaci nad tamnim gorskim stranama. A. G. Mato
2. ALITERACIJA poiva na naglaenoj upotrebi rei sa istim ili slinim
suglasnikom u stihu. Spada u eufoniju i proizvodi snaan zvuni efekat.
Aliteracijom se izaziva odreena emocionalna napregnutost.

Snove snivam snujem snove,

Snujem snove biserove. L. Kosti
Zato noas tako ume jablanovi
Tako strasno, ujno, zato tako ume? J. Dui
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene. V. P. Dis
3. ONOMATOPEJA onoma / ime; poieio / pevati (gr.) predstavlja
podraavanje zvukova iz prirode i ovekovog okruenja pomou zvune strukture
rei. Jedan je od najstarijih naina tvorbe rei. Njom prikazujemo zvunu
stvarnost. Onomatopeja zavisi od jezika. U okviru nje se obino korsiste glagoli
vezani za ivotinje, kao i onomatopejske rei.
I cvri, cvri cvrak na voru crne smre. V. Nazor
Krcnu kolac nekoliko puta... I. Maurani
6. LIRSKI PARALELIZMI
4. ANAFORA anaphora / ponavljanje (gr.) je ponavljanje jedne ili vie rei na
poetku susednih stihova. Razlikujemo stilistiku anaforu ponavljanje istih rei;
fonisu ponavljanje istih glasova; i kompozicijsku ponavljanje istih motiva na
poetku epizoda. Ima za cij da pokae intenzitet oseanja.
I nema sestre ni brata
I nema oca ni majke,
I nema drage ni druga. T. Ujevi
Kai mi, kai
Kako da te zovem,
Kai mi kakvo
Ime da ti dam... J. J. Zmaj
Uranila kosovka devojka,
Uranila rano u nedelju. Narodna pesma
5. EPIFORA epiphora / dodavanje (gr.) je ponavljanje jedne ili vie rei na
krajevima susednih stihova. Ima za cilj da pokae intenzitet oseanja.
ujem u snu,
Sanjam u snu,
Vidim u snu. J. Katelan

Djedi vai rodie se tuer,

Oci vai rodie se tuer,
I vi isto rodiste se tuer. I. Maurani
6. SIMPLOKA - symploke / isprepletenost (gr.) predstavlja kombinaciju anafore
i epifore, figura ponavljanja istih rei na poetku stihova i ponavljanja istih ri na
kraju stihova. Simploka ima za cilj da pokae intenzitet oseanja.
U tamnici je glava naroda,
U tamnici je snaga naroda,
U tamnici je nada naroda. L. Kosti
Doneu ti cvee nae krvi,
Doneu ti nebo nae krvi. D. Mati
Na tebe hou da mislim. Misim na te.
Na tebe neu da mislim. Misim na te. L. Ozerov
7. ANADIPLOZA / PALILOGIJA anadiplosys / udvostruavanje predstavlja
prebacivanje rei s kraja stiha na poetak narednog stiha.
Uranila kosovka devojka,
Uranila rano u nedelju,
U nedelju prije jarkog sunca. Narodna pesma
Kada sutra bijeli dan osvane,
Dan osvane i ogrije sunce. Narodna pesma
Vrati mi moje krpice,
Moje krpice od istoga sna. V. Popa
8. REFREN refrain / pripev (fran.) predstavlja ponavljanje jedne ili vie rei,
odreenih delova stihova ili celih stihova na odreenom mestu. Javlja se i u
narodnoj, ali mnogo ee u umetnikoj knjievnosti. Refren intenzivira
emocionalnost lirske pesme i podvlai jedinstvo njene tonalnosti. Sintaksiki i
semantiki je potpuno izdvojen.
Bila jednom rua jedna. M. Mitrovi
Nikad vie, nikad vie. E. A. Po
Santa Maria della Salute L. Kosti

LAJT-MOTIV predstavlja refren u prozi, a javlja se onda kada se neka izjava ili
opis ponove nekoliko puta nakon ega se taj motiv priziva u svesti itaoca. Ima
posebnu ulogu u asocijativnom povezivanju raznih motiva u proznoj strukturi.

Most Ivo Andri

Vetar Laza Kosti
7. POLIPTOTON, PARONOMAZIJA I ETIMOLOGIKA
9. POLIPTOTON zasniva se na ponavljanju iste rei u razliitim oblicima
deklinacije i konjugacije.
Pjesma nad pjesmama.
ul evojka pod ulom zaspala,
ul se kruni i devojku budi,
evojka je ulu govorila,
A moj ule ne kruni se na me! Narodna pesma
O, ti duo moje due,
O, ti srce srca moga! A. enoa
10.
PARONOMAZIJA je figura ponavljanja rei vrlo slinog zvuanja, a
razliitog znaenja.
Na putu ruica, a kod kue tuica.
I cvri, cvri cvrak na voru crne smre. V. Nazor
11.
ETIMOLOGIKA etimoloka figura koja se zasniva na etimolokoj
slisnosti izmeu dve ili vie rei. Takve rei imaju razliite oblike ali isti koren.
Moralno je ono to se mora.
* FIGURE KONSTRUKCIJE *
8. INVERZIJA, ANAKOLUT I PARENTEZA
1. INVERZIJA inversio / premetanje (lat.) znai obrtanje reda rei ili delova
reenice, red obrnut od onog koji je gramatiki najispravniji. Njome se naglaava
ono to se u normalnom poretku reenice ne moe naglasiti, te tako iskaz dobija
drugu vrednost i ritam. Bila je popularna tokom perioda baroka, a rehabilitaciju
doivljava za vreme romantizma. Tipina je za lirsku poeziju koja je izraz
uzbuenog duevnog stanja.

Veli njemu starina Novae

Usta raja ko iz zemlje trava
Niz zapadno nebo
I iz rasprsnutih ipaka u vrtu
Krv se cijedi. A. B. imi
Najkompleksniji oblik inverzije naziva se HIPERBATON, i njega je ustanovio
Kvintilijan.
2. ANAKOLUT je stilska figura kada u sred neke zapoete reenice poiljalac
poruke menja misaoni tok, a da prethodno ne zavri zapoetu reenicu.. Slui da
iskae grevitu uznemirenost onoga ko govori. est je u razgovornom jeziku.
Sutina anakoluta je ta to se rei ne slau u gramatikim oblicima, nego u smislu.
U naega milostiva kuma,
Na ruci mu zlatan golub gue.
3. PARENTEZA parentesis / umetanje (gr.) je figura koja ima oblik umetnute
reenice ili rei u sred reenice ili stiha. Obino se izdvaja crticom ispred i iza nje.
Reenica koja se ubacuje nije sintaksiki povezana sa reenicom u koju se
ubacuje.
Sumnja u ljubav - najtei nam jad Mino i ae blaene ne muti.
Iz prolih dana ljubav i znak njen
- spojenost srca - ostala nam jo. S. Pandurovi
A besedi Todore vezire
- kum nevjerni vjera ga ubila brao moja...
9. ELIPSA, PERIFRAZA I SINTAKSIKI PARALELIZMI
4. ELIPSA ellipsis / izostavljanje (gr.) nastaje kada se iz reenine celine
izostavljaju pojedine rei na takav nain da se smisao celine ipak moe razabrati..
Izostavljeni delovi su prema sintaksikim pravilima nuni. Karakteristina je za
aforistiki i posloviki stil. Njome se postie zgusnutost i snaga u izraavanju
stavova.
Vlasi odasvud, puke, noi!
Haso, konja, Haso, konja! I. Maurani

Sverazorni e ritam po ulici da ori:

Gori! Gori! M. Krlea
Vi ste k meni, ja u sutra k vama. Narodna poslovica
5. PERIFRAZA koristi opisni nain kazivanja tako da jednu re zamenjuje
grupom rei ili itavim iskazom. esta je odlika uzvienog i patetinog stila.
I tekim reima rui svoje anele
Onaj to gromom zbori. M. Pavlovi
Planuli su prvi ognji neba. M. Krlea
Po puci ga tankoj pogledao
Pa on puci ivu vatru dade.
6. SINTAKSIKI PARALELIZMI se odnose na strukturu same reenice i
predstavljaju ponavljanje odreenog sintaksikog obrasca, cele reenice, ili se,
pak, jedna do druge reaju kratke reenice od imenica ili prideva, upitne i uzvine
reenice.
Od ega drete, vi breze?
Od slatkih slutnja ili jeze?
Zato vam kronja podrhtava
I onda kada vjetar spava? Cesari
Cvijee, cvijee i opet cvijee, svagdje i posvuda. V. Nazor
Nasmejte se, o smejai!
Zasmejte se, o smejai! M. Krlea
10. RETORSKO PITANJE I APOSTROFA
7. RETORSKO PITANJE je figura u obliku upitne reenice na koju se ne oekuje
odgovor. To je afektivno nabijena tvrdnja koja se formira kao pitanje radi jae
uverljivosti i radi izraavanja oseanja. Antika retorika razlikuje vie tipova:
a)
b)
c)
d)
e)
f)

EROTEZA ptanje kojim se izaziva naroit odgovor

EPEROTEZA kratko izreeno pitanje
PUZMA pitanje kojim se izraava protest
ANACENOZA pitanje upueno odreenoj osobi
SIMBULEUZA traenje saveta pitanjem
ANTIPOFORA pitanje za kojim odmah sledi odgovor

O klasje moje ispod golih brda,

Moj crni hljebe krvlju potrapani,

Ko mi te tedi, ko li mi te brani
Od gladnih ptica, moja muko tvrda? A. anti
Zato noas tako ume jablanovi,
Tako strasno, udno? Zato tako ume? J. Dui
Ko da igra? Ko da peva?
Ko da edni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije? . Jaki
8. APOSTROFA predstavlja besednikovo obraanje predmetu besede. Razvila se
u antikoj Grkoj, gde su se besednici obraali bogovima. Apostrofa je uvek u
vokativu.
Naa mila Boko, nevesto Jadrana. A. anti
Pesme moje, jadna siroadi. B. Radievi
O, mili asi, kako ste daleko! A. anti
11. ASINDET, POLISINDET, PARATAKSA I HIPOTAKSA
9. ASINDET asydenton / nepovezano (gr.) predstavlja nizanje rei unutar
reenice gde se odbacuje korienje veznika tamo gde bi to gramatiki bilo
potrebno.
Zuji, zvei, zvoni, zvui,
umi, grmi, tutnji, hui. P. Preradovi
Gvoe, otrov, konop, noe,
Palu, oganj, kolac grozni,
Ulje vrelo i sto muka
U as jedan junak smilja! I. Maurani
10.
POLISINDET poly / mnogo; syndeton / veza (gr.) upotreba veznika
unutar reenice tamo gde gramatiki to nije potrebno.
I tee krv
I plau zvona razbita.
I laju topovi.
O, koliko sad ih plae
I gine i proklinje i vriti. M. Krlea
I nema sestre ni brata,
I nema oca ni majke,
I nema drage ni druga. T. Ujevi

10

11.
PARATAKSA je figura u kojoj se niu nezavisne reenice unutar
sintaksike celine.
Napolju studen. Pe pucka i grije.
Ja leim. Ruke pod glavom, pa utim. A. anti
12.

HIPOTAKSA predstavlja izgradnju jedne zavisno sloene reenice.

Sili smo s uma u sjajan dan,

Providan, dubok nama, draga, znan,
I svetkovasmso ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana, to krvave ih vreao svet,
Ljubavi nae plav i nean cvet. S. Pandurovi
* FIGURE MISLI *
12. KOMPARACIJA comparatio (lat.) predstavlja dovoenje u vezu jednog
fenomena sa nekim drugim fenomenom po slinosti. Osnovni inioci komparacije su:
-

predmet koji se poredi

predmet sa kojim se poredi
tercijum komparacionis zajednika osobina

Poreenje koje je rasprostranjeno u svakodnevnom govoru nazivamo banalnim

poreenjem. Uslov za uspeno poreenje je kada dovodimo u vezu fenomene iz udaljenih
sfera. Poreenjem se pokreu odreene emocije i panja se vee za predmet koji se istie.
Osnovni cilj komparacije je da konkretizuje neku sliku i da otkrije neke skrivene veze.
Postoje tri tipa veza u poreenju:
-

kada se dva konkretna pojma dovode u vezu

kada se konkretan pojam dovodi u vezu sa apstraktnim pojmom
kada se dva apstraktna pojma dovode u vezu (najrei tip veze)

On se mee konju na ramena,

ode pravo preko brda ravna
kano zvezda preko vedra neba. Narodna pesma
Na moju duu ko crn veo
ogromna teka senka pada. M. Raki
No dani su proli ko rijeka nagla
ko trenutni snovi, kao puste varke. A. anti

11

13. ANTITEZA antitesis / suprotnost (gr.) je figura koja dovodi u vezu dva
fenomena, ali po suprotnosti. Ona istie odudaranje jedne pojave od druge. Uoili su je
stari retoriari. Aristotel je uoio lane antiteze, u kojim smisao nije antitetiki, dok je
Jakob Grim uoio slovensku antitezu u njoj se u obliku pitanja nabraja nekoliko
predmeta i pojava od kojih svaka ima neto slino sa predmetom koji se poredi, zatim se
svi ti predmeti i pojave nabrajaju istim redom, ali u obliku negativnog odgovora da bi se
na kraju izriito iskazala pojava koja se poredi.
Gde ja eer sijem
tu otrov izrasti,
gde ja pevat miljem,
tu u u pla pasti. . Jaki
Ja znam: vae srce sada vatrom gori,
moje hladna zima okiva i mori. A. anti
ta se bijeli u gori zelenoj?
Al je snijeg, al su labudovi?
Da je snijeg, ve bi okopnio,
labudovi ve bi poletjeli;
nit je snijeg, nit su labudovi,
nego ator age Hasan-age. Hasanaginica
14. OKSIMORON, ANTIMETABOLA I PARADOKS
1. OKSIMORON oxys / otar; moron / tup je takva figura kojom se stvaranjem
suprotnih pojmova stvara nov izraz. U bukvalnom prevodu znai *otroumna
ludost*.
Slep kod oiju; Javna tajna
Reita tiina; ivi le
Zimsko letovanje V. Desnica
2. ANTIMETABOLA premetanje nasuprot (gr.) je figura koja poiva na
ponavljanju rei obrnutim redosledom.
Ne ivim da jedem, nego jedem da bih iveo. Kvintilijan
Ko se uzvisi, bie ponien, a ko se ponizi, bie uzvien. Jevanelje po Mateju
3. PARADOKS paradoxon / neoekivano (gr.) predstavlja izlaganje misli koja
je u sebi protiuvrena, ili, pak, misli koja protivurei nekom vrlo

12

rasprostranjenom uverenju. Paradoksom se postie vrlo izrazit saznajni efekat.

Paradoksi su funkcionisali i u vrlo vanim filozofskim trenucima.
Ja znam da nita ne znam. Sokrat
Bog je mrtav. Nie
Nisam vie tu,
s mesta se pomerio nisam. V. Popa
15. HIPERBOLA, LITOTA I EUFEMIZAM
4. HIPERBOLA hyperbole / preterivanje (gr.) predstavlja misaono
preuveliavanje tvrdnje kako bi se naglasio emotivni stav i semantike dimenzije
tog iskaza.
On je manji od makovog zrna,
jeste silna vojska kod Turaka,
svi mi u so da se premetnemo
ne bi Turkom ruka osolili. Narodna pesma
Grlim nebo plavo
grlim uzdiem,
a ljubim sunce jarko
ljubim uzdiem. . Jaki
5. LITOTA liptotes / ublaavanje je figura suprotna hiperboli. Umesto
preuveliavanja, ona umanjuje odnosno ublaava. Trai rei koje blae zvue i
umanjuje semantike efekte.
Oj evojko ne mnogo lijepa,
ni lijepa, ni roda plemenita. Naropdna pesma
A nju fale, a i nas ne kude. Narodna pesma
6. EUFEMIZAM euphemismos / ublaavanje (gr.) je figura kojom se izraz
ublaava, tako to se umesto neposrednog i i pravog izraza za neugodne,
zastraujue ili nepristojne pojmove koriste blae i ukepane rei.
Zaobilaziti istinu lagati
Zaspao je venim snom preminuo
16. GRADACIJA , TAUTOLOGIJA I KUMULACIJA
7. GRADACIJA gradatio / penjanje (lat.) predstavlja postupno nizanje slika,
rei ili misli koje se zasnivaju na postupku slabljenja ili jaanja intenziteta.

13

Reanje slika od najslabije ka najjaoj naziva se klimaks, dok se reanje slika od

najjae ka najslabijoj naziva antiklimaks. U epskoj narodnoj poeziji esto se
koristi za pojaavanje intenziteta radnje. Najvii stepen gradacije naziva se
paroksizam.
Za urem je kosu odrezala,
za everom lice izgrdila
a za bratom oi izvadila. Kosovka devojka
8. TAUTOLOGIJA je figura gomilanja razliitih rei istog znaenja. Tautologija je
karakteristina za svako uzbueno stanje pesnika. Kada tautologija pree u stilsku
greku, naziva se pleonazam.
U obraz je sjetno nevjeselo.. Banovi Strahinja
Poem, klecnem, idem, zastajavam. J. J. Zmaj
9. KUMULACIJA je figura nagomilavanja rei ije znaenje nije isto, ali je srodno.
Ja kad Bane knjigu prouio,
Muka mu je i ao je bilo... Banovi Strahinja
17. CITAT, ALUZIJA I PARODIJA
10.
CITAT je figura doslovnog navodjenja rei iz tueg teksta. Citat
umetniki dejstvuje tako to izaziva predstavu o citiranom delu, Moe biti:
-

ilustrativni prototekst je dominantan, a nov tekst potvruje znaenja prototeksta.

iluminativni ideja prototeksta je podsticaj za nov misaoni proces.

11.
ALUZIJA je figura koja svoj efekat ostvaruje prizivanjem neke poznate
situacije, dogaaja, lika ili dela. Upotrebljava se da bi se sadanja situacija dovela
u vezu sa nekom preanjom. esto je u osnovi satirinog dela. Ova figura moe
biti upotrebljena na nivou rei ili izraza, ali se moe proiritii na celo delo. Kad
aluzija nosi kritiku opasku naziva se insinuacija.
Danga i Voa Radoje Domanovi
Homerov dreme
Lobanja iz koje se pije vino. Pukin
12.
PARODIJA parodia / suprotno prema (gr.) je figura oponaanja
nekog teksta, stila, pisca ili junaka, ali se to oponaanje vri unoenjem postupaka
koji su u neskladu sa temom. Parodijom se od uzvienog naini smeno. Tri
postupka parodiranja su:

14

verbalni promenom pojedinih rei postie se trivijalizacija datog predmeta

komini i ironini imitiranje stila nekog pisca
tematski parodiranje teme i forme

Don Kihot Servantes

Pantologija novije jugoslovenske pelengirike Stanislav Vinaver
Aristofan parodira stil Eshila i Euripida.
* TROPI *
18. EPITET I SINESTEZIJA
1. EPITET epitheton / ono to je dodato (gr.) - je re koja stoji uz neku drugu re
i blie je objanjava. Epitet doprinosi stvaranju ivlje, potpunije i jasnije slike
neke pojave ili bia. Pesnik epitetom iskazuje svoj lini odnos prema stvarima i za
epitete trai one osobine koje odgovaraju situaciji. Epiteti mogu biti:
-

BANALNI re koja imenuje osobinu koja je ve sadrana u rei uz koju stoji.

crna zemlja
- STALNI javljaju se u tradicionalnim knjievnim delima, kada jedan epitet
redovno stoji uz odreenu re. ruoprsta
- RETKI neoekivan spoj izmeu rei. bakreno nebo; bijele enje; kolonijalna
Ana. Retki epiteti mogu biti:
a) METAFORINI ukazuju na osobinu pojma pomou prenesenog znaenja.
olovne misli
b) PERSONIFIKOVANI epiteti sa osobinama ivih bia. strasno ume; nestaan
lahor
c) KOLORISTIKI iskazuju koloristike osobine pojave. siva voda; bele rue
Kroz bokore mrtvih docvetalih rua
umori vetar tunu pesmu snova. J. Dui
Zagledao se u lepu
u oblu u plavooku
u lakomislenu beskrajnost. V. Popa
2. SINESTEZIJA synaisthesis / saoseaj (gr.) je figura koja osete jednog ula
prikazuje reima stvorenim za prikazivanje oseta drugog ula. Njena osnovna
stilska vrednost je slikovito izraavanje nekog kvaliteta ulne percepcije. Kod
romatniara i simbolista sinestezija je karakteristino obeleje doivljaja sveta.

15

Medni glas sirena. Homer

Mraku gluhijem. A. G. Mato
Slan i modar miris proljetnoga mora. J. Dui
19. METAFORA - metaphora / prenoenje (gr.) se zasniva na jednoj zajednikoj
osobini dvaju predmeta, ali se kod nje ne pominje predmet koji se poredi, ve predmet sa
kojim se poredi. Ona je najpesnikija od svih figura, ukljuuje dejstvo ulne slike i
pomou nje se ostvaruje punoa izraza. Poreklo metafore treba traiti u ahajskom
pogledu na svet koji je vezan za animizam. Vrste veza izmeu fenomena:
-

s roda na vrstu
s vrste na rod
s vrste na vrstu
s pojma na pojam putem analogije

Postoje tri shvatanja metafore:

-

KVINTILIJANOVO po njemu je metafora neka vrsta skraenog poreenja

razlikuje se od poreenja to se kod metafore predmet stavlja umesto drugog
predmeta.
SUBSTITUCIONO metafora ukazuje na nekakvu re doslovnog znaenja i
zamenjuje tu re.
INTERAKCIONO metafora se javlja onda kada imamo dve misli o razliitim
stvarima, one deluju zajedno a oslanjaju se na jednu re ili izraz ije je znaenje
rezultanta njihove interakcije.

Metafora ima etiri bitna aspekta:

-

ukazuje na analogiju
dvostruko vienje
vanost ulne slike
animistika projekcija

Razlikujemo metaforu u uem, i metaforu u irem smislu (metaforiku).

Na ivici plonika
na kraju sveta
uto oko samoe. V. Popa
Ljubav je tako sama i tako puna sveta
ljubav je svetionik i spaseni pomorci. I. G. Kovai
I tu majka tvrda srca bila...

16

I zima doe ve, i svojom studenom rukom

pokida nakit sav... V. Ili
Ja znam, vae srce sada vatrom gori... A. anti
20. PERSONIFIKACIJA persona / osoba; facere / initi = nainiti neto ljudskim (lat.)
je figura kojom se mrtvim stvarima, vegetativnom i animalnom svetu i apstraktnim
pojavama pripisuju ljudske osobine. Personofikacija je emocionalna figura jer svoja
raspoloenja prenosi na predmete i pojave; ona je i slikovita figura jer se njom
oivljavaju i konkretizuju slike.
Jo zorica nije zabijelela
ni Danica lica pomolila. V. S. Karadi
Tamo gde u grmu proljee ljepra
i gdje slatko spava na jorgovan plavi. A. anti
Kada umrem smrt e skoro doi,
i jo tren pa e zakucati
i na moga ivota tamnicu. V. Raji
I ovaj kamen zemlje Srbije
to prete suncu dere kroz oblak,
Sumornog ela mranim borama. . Jaki
21. METONIMIJA I SINEGDOHA
3. METONIMIJA - zamena (gr.) ona oznaava upotrebu rei u prenesenom
znaenju, ali za razliku od metafore gde se znaenje jedne rei prenosi na na
drugu re po slinosti, kod metonimije se znaenje prenosi prema odreenim
stvarnim odnosima. Umesto jedne rei koja oznaava odreeni pojam,
upotrebljava se druga re koja je u stvarnoj, logikoj vezi sa prvim pojmom.
Kad ustane kuka i motika.
Od kolevke pa do groba najlepe je ako doba.
Ako si stariji od mene po kapi, po glavi si mlai od mene. M. Lali

4. SINEGDOHA synegdohe / saznavanje jedne rei posredstvom druge je figura

zamenjivanja dvaju pojmova po koliini. Kod nje se uzima deo umesto celine,
jednina umesto mnoine, odreeni broj umesto neodreene koliine. Sinegdohom
se postie slikovitost u izraavanju i ubedljivije se i ivlje deluje na naa oseanja.

17

to naih gora poalih bor. L. Kosti

Al mnoga zima jo sa hladnim vetrom e doi... V. Ili
Nema on ni krova nad glavom.
Roman Miloa Crnjanskog
22. ALEGORIJA I PARABOLA
5. ALEGORIJA allegoria / prenesen govor (gr.) je figura koja nastaje kada se
metafora proiri na celu sliku ili radnju. Konstantovao je Kvintilijan u II v.p.n.e..
Za alegoriju je veoma vano odrati stalnu vezu izmeu pravog i prenesenog
znaenja. Najei povod za alegoriju je taj to misao u alegorijskoj slici utie
jae iubedjivije. Koristi se da bi se meka misao izloila to pristupanije u obliku
konkretne slike, ili da bi se skrivenom slikom izvrgle podsmehu drutvene mane.
Bila je omiljeno sredstvo u baroku. Moe biti:
-

ista - dosledno se dri postupka nizanj ametafora bez unoenja prenesenog

znaenja u niz Lao, mnogi valovi e te opet vratiti na more, to radi? vrsto
se dri luke.
meana uz inioce prenesenog znaenja unosi i rei sa doslovni znaenjem
Ciceronov govor: Ovome se udim i na ovo se alim, to ovek oveka hoe
dotle da upropasti pa mu akj bui lau u kojoj se vozi.

Danga i Voa R. Domanovi

Gle! Sad se redom rasklapaju same
Sve knjig estare, snovi enje duge
Miu se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov umor ko da pda na me.
Sanjam li? Il bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnue lake tice, ko sa grana,
I po sobi mi svud razvie krila. A, anti
Alegoreza proces tumaenja skrivenog smisla.
Alegorija se ostvaruje u vidu dva anra:
-

PARABOLA poredba (gr) predstavlja iznoenje kratke izmiljene

alegorijske prie sa naznaenom poukom i moralnim sadrajem. Njom se kazuje
via istina koju je teko konkretno predstaviti. Stil je ozbiljan i uzvien.

18

Parabola O semenu iz jevanelja po Marku

-

BASNA predstavlja kratku priu koja se zasiva na obliku personifikovanih

pojava, prikazuje jedan dogaaj, sadri moralnu pouku a njen stil je humoran i
lako shvatljiv.

23. SIMBOL symbolon / znak raspoznavanja, emblem (gr.) podrazumeva upotrebu

nekog znaka ili predmeta za izraavanje drugog predmeta ili pojma, ali tako da se
nagovesti irok spektar znaenja. U antici se simbolom smatrao znak raspoznavanja koje
su dve osobe koristile. Simbol prepoznajemo po tome to pesnik prikazuje neku
svakidanju pojavu neobjanjavajui direktno njegov smisao i svrhu, ve nagovetavajui
da se u slici te pojave krije neki dublji smisao. Simbol moe biti konvencionalan i
uslovni.
Albatros arl Bodler
Al mnoge zime jo sa hladnim vetrom e doi,
a on e biti tu... V. Ili
24. IRONIJA eironeia / pretvaranje (gr.) Kvintilijan je definie kao figuru kojom se
reima daje suprotan smisao od onoga koji imaju. Njom se, najee pomou humora,
iskazuje suprotan sadraj od neposredno izreenog. Kada ironija poprimi vee razmere i
postane naroito uvredljiva onda prelazi u sarkazam sarkasmos / jetkost (gr.).
Lijepo li ova sablja ita,
divno li nas danas razgovori! P. P. Njego
Jazavac pred sudom Petar Koi
25. FONOSTILISTIKA stilistika disciplina koja popisuje, opisuje i vrednuje
izraajna sredstva i stilistike postupke na planu fonetike i fonologije (glasove, njihove
opozicije, njihovu distinktivnu semantiku relevantnost, i sve jezike pojave koje su zvuk
shvaen kao psihiki ili supstancijalni kvalitet); Jedinica stilskoga pojaanja na ovome
planu jeste fonostilem.
26. MORFOSTILISTIKA stilistika disciplin akoja popisuje, opisuje i vrednuje
izraajna sredstva i stilistike postupke na planu morfologije (sistema oblika i njihovih
varijacija, njihove afiksalne, kompozitske ili karikalne tvorbe); Jedinica stilskoga
pojaanja na ovome planu jeste morfostilem.
27. SINTAKSOSTILISTIKA stilistika disciplina koja popisuje, opisuje i vrednuje
izraajna sredstva i stilistike postupke na planu sintakse (prouava gramatika sredstva
pomou kojih se rei spajaju u reenine celine); Jedinica stilskoga pojaanja na ovome
planu jeste sintaktostilem.

19

28. SEMANTOSTILISTIKA - stilistika disciplina koja popisuje, opisuje i vrednuje

izraajna sredstva i stilistike postupke na planu semantike (planu znaenja rei i
znaenja veza meu reima); Jedinica stilskoga pojaanja na ovome planu jeste
semantostilem.
29. STILISTIKA KRITIKA Cilj stilistike kritike je da se analiza jezika knjievnog
dela razvije do te mere da postane kritiko orue knjievnoteorijske analize i suda o
vrednosti knjievnog dela.
Osnovno pitanje stilistike kritike je u emu je kvalitet knjievnog dela. Odgovor na to
pitanje daje Leo Spitzer stil je, po njegovom miljenju izraz pojedinca, a vrednost stilu
daje intuicija.
Povezujui jeziku analizu sa analizom ostalih elemenata, stilistika kritika naputa
metode prave stilistike jer ocenjivanje knjievnog dela ne obavlja samo sa aspekta jezika,
nego i na osnovu intuicije.

30. SISTEMI VERSIFIKACIJE

Versifikacija je disciplina koja se bavi prouavanjem stihova i vetinom sainjavanja
stihova. Ona objanjava naela pomou kojih se stihovi prouavaju. Pojam potie od
latinskih rei versus / obrt i facere / initi.
Postoje tri sistema versifikacije:
1. KVANTITATIVNA (metrika, antika, govorno muzika) Osnovno naelo ove
versifikacije je razlikovanje sloga dugih i kratkih slogova. Meri se jedinicom
koja se naziva mora.
Kratki slog traje jednu moru i naziva se TEZA, a obeleava se oznakom BREVE. U
Dugi slog traje dve more i naziva se ARZA, a obeleava se oznakom MAKRON.
2. SILABIKA Osnovno naelo silabike versifikacije se zasniva na broju
slogova. Za ist silabiki stih vana je izosilabinost isti broj slogova u svim
stihovima. Za stihove silabike versifikacije karakteristina je cezura stalna
granica izmeu pojedinih rei koja se u strukturi svakog stiha javlja na odreenom
mestu.
3. TONSKA (akcenatska, kvalitativna) Zasniva se na znaaju akcenatskog
principa stihovi se odreuju brojem akcenatskih rei pri emu broj
neakcentovanih slogova varira.
Postoje i pojmovi koji oznaavaju odstupanja od metrike eme:
-

ORTOTONA nenaglaena re koja dobija akcenat zbog metrike potrebe.

20

PREDUDAR - slog na poetku stiha, obino nenaglaen, koji se u metrikom

opisu smatra uvodom izvan osnovnog metra pesme.
KATALEKSA odstupanje pojedinih stihova u pesmi od ustaljenog broja
slogova.
ELIZIJA izostavljanje vokala.
SINALEFA izgovaranje dva vokala, gde jednim re zavrava a drugim poinje
idua.

31. STROFA
Potie od grke rei strofe, koja se prvobitno vezala za ples i igru. Strofa predstavlja dva
ili vie stihova ujedinjena istom ritmikom organizacijom.
1. Stihiki model nizanje stihova bez manjih skupina.
2. Strofiki model pojedine grupe stihova se izdvajaju u manje skupine
Strofa kao metriko-ritmika celina moe biti izometrika, kada su stihovi u strofi slini
po metrikim osobenostima, ali i polimetrika, kada su stihovi u strofi razliite metrike
organizacije.
OPKORAENJE ukazuje na osobinu da se sintaksika celina ne zavrava sa krajem
stiha, nego da se prenosi u naredsni stih.
STROFOID grupa stihova koja ne poiva na uoljivim pravilnostima ve se javlja
razliit broj stihova i razliit nain njihovog metrikog organizovanja.
Strofa je po pravilu dovrena misaona celina i svaka za sebe predstavlja jednu
zaokruenu tematsko-motivsku celinu u odnosu na pesmu.
Vrste strofa prema broju stihova:
1. Monostih
2. Distih (bearac, ojkaa, ganga, kolomijka)
3. Tercet (haiku)
4. Katren (krakovjak, rubaija, sapfika strofa, alkejska strofa)
5. Kvinta (tanka)
6. Sekstina (sestina, sestarima)
7. Septima
8. Oktava (stanca)
9. Nona (Spenserova stanca)
10. Decima (glosa)
11. Duzen
12. Onjeginska strofa 14 stihova, abab; ccdd; effe; gg.
32. RIMA

21

Rima, srok ili slik predstavlja glasovno podudaranje na kraju stihova, ali ponekad i na
polustihovima. Rima ima 4 funkcije:
1.
2.
3.
4.

METRIKA rima obeleava kraj stiha ili polustiha

EUFONIJSKA - milozvunost govora
SINTAKSIKA obeleava kraj reenice
SEMANTIKA re sa naglaenom znaenjskom funkcijom

Vrste rime:
1. ROD RIME
a)
b)
c)
d)

MUKA podudaranje u jednom slogu

ENSKA podudaranje u dva sloga
DEIJA podudaranje u tri sloga
HIPERDAKTILSKA vieslona

2. KVALITET
a) PRAVA podudaraju se naglaeni vokali i svi glasovi iza
naglaenog vokala
b) ISTA kada se poklapaju akcenti
c) NEISTA akcenti nisu isti
d) NEPRAVA podudaranje poinje iza naglaenog sloga
e) VOKALSKA zavrava se na vokal
f) KONSONANTSKA zavrava se na suglasnika
g) BOGATA podudaranje potie ispred naglaenog vokala
3. DISTSRIBUCIJA
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)

PARNA povezuje dva uzastopna stiha

UKRTENA rimuju se 1. i 3.; 2. i 4. stih
OBGRLJENA rimuju se 1. i 4.; 2. i 3. stih
NAGOMILANA javlja se u vie nagomilanih stihova
ISPREKIDANA javja se bez odreenog reda
LEONINSKA podudaranje kraja polustiha i kraja stiha
VERINA drugi stih predstavlja vezu sa narednim tercetom

33. kvantitativna versifikacija

Nazivana esto i antikom, klasinom, metrikom ili muziko-govornom, razvila se u
staroj Grkoj. Poezija je tu u vezi sa pevanjem i melodijom, a osnovno naelo ove
versifikacije je pravilna izmena dugih i kratkih slogova. Osnovna jedinica mere jeste
mora. Dugi slog nosi ime arza i traje dve more, obeleava se oznakom makron -. Kratki

22

slog se zove teza, traje jednu moru, a obeleava se oznakom breve U. Metriari spominju
obino tridesetak vrsta stopa, a uobiajene su:
- U / TROHEJ

- - - / MOLEST

U - / JAMB

U U / AMFIBRAH

U U / PIRIH

U U / ANAPEST

- - / SPONDEJ

U U U / TRIBRAH

- U U / DAKTIL
Stihove delimo prema broju i vsrtama stopa:
1.
2.
3.
4.
5.

2 stope dimetar / dipodij

3 stope trimetar / tripodij
4 stope tetrametar / tetrapodij
5 stopa pentametar / pentapodij
6 stopa heksametar / heksapodij

34. heksametar je nastariji, najrasprostranjeniji i najpoznatiji antiki stih. Antiki

metriari su verovali da heksametar ima boansko poreklo, te da je on dar boga Apolona.
Heksametar je najee epski, narativan oblik u kojem stihovi teku jedan za drugim,
nepovezani u strofe. Imao je 32 kombinacije. Heksametar je heterosilabiki broj
slogova u njemu varira od 12 do 17. Heksametar je takoe nerimovan oblik.
Sastavljen je od est stopa, pet daktila i jednog spondeja:

- U U- U U- U U - U U - U U - U naoj novijoj knjievnosti razvila su se dva oblika heksamtera. Prvi je stvorio Tomo
Mareti svojim prevodima Homera, Vergilija i Ovidija. Drugi je tzv. Pseudoheksametar,
koji se najpre javlja u poeziji Vojislava Ilia.
35. elegijski distih Nastao je u VII veku pre nove ere, u vreme razvoja posebnog
pesnikog oblika elegije. Sainjava ga jedan daktilski heksametar i jedan pentametar.

- U U- U U- U U - U U - U U - - U U- U U- - U U - U U -

23

Najpoznatiji pisac elegisjkim distihom je Ovidije. U novije doba, elegijskim distihom se

slue Spenser, Lukijan Muicki, Ili, Maurani...
Kod nas je redak zbog tekoe su stvaranju pentametra koji na kraju oba svoja polustiha
trai jednoslonu re, a na jezik je relativno siromaan jednoslonim naglaenim reima.
36. Silabiko - tonska versifikacija
U srpskom jeziku se koristi SILABIKO-TONSKA versifikacija. Za nju je vaan broj
slogova, da li se pojavljuje cezura, koliki je broj akcenata i na kojim mestima se ti akcenti
javljaju. U okviru ove versifikacije kada su naglaeni neparni slogovi govorimo o
trohejskoj intonaciji, a kada su naglaeni svi parni slgovi o jampskoj intonaciji.

METRIKA KONSTANTA ritmiki inioci su 100% zastupljeni na jednom

mestu
METRIKA DOMINANTA pojava ritmikih inioca sa velikim % verovatnoe
RITMIKA TENDENCIJA fenomen koji se javlja sa odreenim stepenom
verovatnoe

- Akcentovani slog
U Neakcentovani slog
I Granica meu akc. celinama
II Cezura
37. simetrini osmerac - Struktura je vrsta 4+4; slog na kraju polustiha i stiha je
nenaglaen;
intonacija
je
vrlo
vrsta,
trohejska.
Kada se javlja u usmenom pesnitvu, on nije rimovan i nema strofne organizacije.
U baroku je stekao veliku popularnost. U 17. veku Ivan Gunduli, primorski pesnik - ep
"Osman"; Gunduli je promenio izvornu anrovski funkciju ovog oblika; promenio je
anrovski repertoar; u prethodnoj eposi renesanse zastupljeni oblik bio je dvostruki
rimovani dvanaesterac
Druga faza popularnosti ovog stiha poinje Vukovom pobedom. Ovaj stih su koristili
Branko Radievi, ura Jaki, Jovan Jovanovi Zmaj, Laza Kosti. Osmerac gubi na
popularnosti krajem 19. veka sa promenom metrikog repertoara, sa pojavom modernista.
38. simetrini deseterac Struktrura ovog stiha je 5+5. Organizacija polustihova
moe biti 3+2 ili 2+3. Veoma est stih usmene lirike, te se zato naziva jo i lirskim ili
enskim desetercom. Redovna je nenaglaenost 5. i 10. sloga. Stih nema izraenu
intonaciju, mada se javlja jampska intonacija. Astrofian je I nema rimu. Ovaj oblik ulazi
u pisanu knjievnost u doba romantizma (Jaki, Kosti), a u romantizmu je postao
karakteristian za stihovanu dramu.
39. asimetrini deseterac

24

Naziva se jo epskim, junakim ili mukim desetercom. Cezura se javlja posle 4. sloga,
struktura mu je 4 + 6. Prvi polustih se sastoji iskljuivo od parnih akcenatskih celina
(2+2) dok drugi polustih ima strukturu 2+2+2; 4+2 ili 2+4. Redovna je nenaglaenost 4. I
10. sloga. Ima trohejsku intonaciju.. asimetrian deseterac je nerimovan stih; rima je
sporadina, moe se javiti u okviru leoninske rime. Roman Jakobson vezuje asimetrini
deseterac za indoevropsko poreklo.
Kvantitativna klauzula je fenomen u kojem je uoeno da asimetrini deseterac na
devetom slogu tei da dobije duinu; on tu duinu realizuje:
1) deveti slog je akcentovan (redovno je dug)
2) ako nije akcentovan, na devetom slogu se pojavljuje postakcenatska duina
Prvi prodor u pisanu knjievnost ostvaren je u 18. veku; tada se javilo takozvano pevanje
na narodnom (Andrija Kai Mioi). U 19. veku se javlja kod Jakia i Kostia.
P. P. Njego i Ivan Maurani - oponaaju usmeni deseterac. Kod Njegoa primeujemo
eliminisanje kvantitativne klauzule, uvodi opkoraenja, ima vrlo izraenu trohejsku
intonaciju, koristi deseterac astrofino, dok Maurani uvodi rimu i konsonantski
zavretak.
40. epski deseterac kao meunarodni oblik
Od svih slovenskih stihova u neslovenske knjievsnosti je prodro samo na epski
deseterac.
Prevodei Hasanaginicu, 1775. gete je stvorio nemaki stih blizak naem epskom
desetercu, koji je nazvan srpski trohej. Ima 5 stopa, trohejski je intoniran, cezura je posle
4. sloga, nerimovan je.
U vezi sa naim epskim desetercom nastao je i jedan ruski stih. Ovaj oblik je popularnim
uinio Vostokov, prevodei Vukove pesme. Pukin je, sledei Vostokova, izabrao isti
oblik za svoje Pesme Zapadnih Slovena kao i za svoju Skasku o ribaru i ribici. Taj
stih ruski metriari opisuju obino kao trostopni neregularni stih. Najee ima po deset
slogova, ali nekada i vie ili manje. Stalan je dvosloan zavretak, ali inae raspored
naglasaka nije odreen.
41. stih bugartice Smatra se da potie od rei bugariti / tuno pevati ili bulgaris /
narod. Ima naglaenu heterosilabinu strukturu, obino ima 15 ili 16 slogova i cezuru
koja nije stabilna. Ukoliko ima 16 slogova, cezura se javlja posle 8. sloga, a ukoliko ima
15 slogova cezura je javlja posle 7. sloga. U bugartici se javlja pripev (priloak) od 6,
ree 5 slogova - javlja se iza prvog stiha, a potom u svaka dva naredna.
-

"Ribanje i ribarsko prigovaranje" Petar Hektorovi; zapisi datiraju iz

1555. godine

25

- Balcino - Roero de Paienca; tu je pronaena najstarija bugartica o

Sibinjanin Janku, a datira iz 1497. godine.
Nestanak stiha bugartice se vezuje za kraj 18. veka.
42. dvsostruko rimovani dvanaesterac
Ima 12 slogova. Cezura se javlja posle 6. sloga, (struktura 6+6). Redovna je
nenaglaenost 6. i 12. sloga. Ima trohejsku intonaciju. Dvostruko je rimovan jer se u
okviru 12 slogova javlja jaka cezura posle 6. sloga i jer ima parne rime.
Javlja se u 2 strukturna oblika:
1) juni ili dubrovaki
2) severni ili Maruliev (po Marku Maruliu - ep "Judita" koji je popularizovao ovaj stih)
1) pojavljuje se rima na kraju polustihova, prva dva stiha i na krajevima stihova
1 a || b
2 a || b
3 c || d
4 c || d
2) severni ili Maluriev
1 a || b
2 a || b
3 b || c
4 b || c
43. tercina Tercina je strofni oblik od 3 stiha; italijanski naziv je terca rima. Nastala
je u 15. veku a stvorio ju je Dante za potrebe svoje Boanstvene komedije. Od Dantea,
tercina postaje centralni oblik italijanskog pesnitva, sve do renesanse kada je zamenjuje
stanca. Tercina je tercet ili troastih sastavljen od jampski intoniranih jedanaesteraca
(endekasilaba). Rima u tercini je sledea: aba bcb cdc . . . xyx + y monostih kojim se
rima zaokruuje. Koriste je Milton, Bajron, Gete, Lekon de Lil.
44. sonet
Utvren lirski oblik (termin nam dolazi od lat.sonare / zvuati ili sonetto / sitan zvuk,
mala skupina glasova. Nai rimorski pesnici nazivaju ga zvonjalka, zvukorez,
zvunopojka). Poreklo ovog oblika se vezuje za poetak 13. veka u Italiji; nema
pouzdano razraene teorije nastanka mada je zastupljeno miljenje da je nastao na
Siciliji.
Poznat nam je u dva osnovna oblika:
1. Petrarkin ili italijanski sonet - sastoji se od 2 katrena i 2 terceta. Rima koja je
sprovedena u prvom katrenu mora da bude sprovedena i u drugom (abba abba),

26

dok u tercetu ne postoji neka ustaljena shema rimovanja. Nijedna rima iz katrena
ne sme se prenositi u tercet. Mora postojati bar jedna rima koja e povezati 2
terceta kao I granina linija izmeu katrena i terceta prvi deo razvija motive,
onda se deava prelom, a zatim dolazi drugi deo koji ine terceti. Svaka strofa se
sintaksiki zaokruuje. Stih je uvek endekasilabo.
2. ekspirov ili elizabetanski sonet - ovaj sonet se sastoji iz 3 katrena i jednog
distiha. Ovde 3 katrena razvijaju postupno temu, a distih onda stoji kao opozicija.
U distihu su pesnici mogli da sumiraju reeno, da iskau poentu. Svaki katren ima
zasebnu rimu koja je najee ukrtena: abab cdcd efef gg.
Sonete imamo u zbirci Kanconijer Franeska Petrarke, u Bodlerovoj zbirci pesama
Cvee Zla kao I u poeziji pesnika Rilkea.
Prvi soneti na naim prostorima se javljaju poetkom 16.veka u Ranjinovom zborniku
(7 soneta u 12-ercima), zatim kod Juraja Barakovia Vila slovinka (50-ah soneta u
osmeru)
Zaharije Orfelin 1768. godine objaviljuje prvi sonet u Slavenoserbskom magazinu.
Kasnije ga koriste ga predromantiari Stanko Vraz, Petar Preradovi; Jovan Ili, Jovan
Pai dok najveu popularnost stie sa modernistima (anti, Raki, Dui, Dis,
Pandurovi, Milan Begovi, Mato, Nazor).
Sonet sa repom * - oblik soneta koji ima jo jedan monostih vie, nalazimo ga kod
Krlee I Pavla Popovia.
45. sonetni venac Sonetni venac predstavlja niz soneta (ukupno 15); taj niz je
organizovan tako da poslednji stih jednog soneta predstavlja prvi stih narednog soneta.
Majstorski (magistrale) sonet sainjen je od poetnih stihova svih 14 soneta. est je
akrostih u sonetnom vencu, gde se obino imenuje osoba kojoj je taj sonetni venac
posveen.
- Branko Miljkovi, Pero Zubac, Nenad Vujii (8 sonetnih venaca Cvast)
- France Preern svoj sonetni venac posveuje Juliji Primicovoj
46. stanca U 15. I 16. veku tipina strofa italijanskog epa postaje stanca otava
rima. Nastala je iz narodne italijanske pesme strambotoa tj. iz jednog njegovog oblika
sicilijanke. Sastavljena je od osam jedanaesteraca, sa rimom abababbcc.
Ovaj oblik se javlja ve u verskoj poeziji krajem 13. veka. Ugled u knjievnosti daje mu
Bokao a koriste ga i Taso *Osloboeni Jerusalim*; Ariosto *Besni Orlando*; Kamoi
*Luizijada*. Postaje vrlo esta u Evropi Francuskoj, Engleskoj (Bajronov *Don
uan*), Portugalu, Nemakoj.
U 16. veku u Engleskoj, Spenser joj je izmenio oblik proirio ju je jo jednim, devetim
stihom I uveo neto drugaiju shemu rime: ababbcbcc. To je strofa Bajronovog *ajlda
Harolda*.
Pokuaj stance nalazimo ve u staroj hrvatskoj knjievnosti kod Juraja Barakovia.
Iskljuivo kao lirski oblik dolazi u srpskoj poeziji 19. veka, nalazimo je u Radievievoj
Tugi i Opomeni i Kostievoj pesmi Santa Maria della Salute.
47. sesta rima, sestina lirika

27

SESTINA LIRIKA Je jedan naroit oblik kancone. Majstori sestine su Dante, Petrarka,
Servantes.Sastavljena je od 6 strofa sa po 6 stihova i jednog dodatka od tri stiha.
Poslednaj re prve strofe je prva re naredne strofe. Raspored zadnjih rei u sestini je
ovaj:
1. strofa: A B C D E F
2. strofa: F A E B D C
3. strofa: C F D A B E
4. strofa: E C B F A D
5. strofa: D E A C F B
6. strofa: B D F E C A
DODATAK: BDF / ACE
Nastanak sestine se pripisuje provansalskom pesniku Arno Danielu. Popularnost stie u
renesansi. Nalazimo je Ranjinjinu zborniku, dok je vie sestina napisao Begovi. Koriste
je Ezra Paund i Tomas Sternz Eliot.
SESTA RIMA Sestom rimom zovemo italijansku epsku strofu, sastavljenu od 6
endekasilaba, sa rimom ababcc. Javlja se u 14. veku u Italiji. Postaje karakteristian oblik
hrvatskih duih pesama i poema. Nalazimo je kod Stanka Vraza, Nazora, Ivana Gorana
Kovaia (*Jama*), Jovana Subotia, Branka Radievia.
48. glosa Dolazi iz panske knjievnosti. Stvorena je u 15. veku. Oblik je cele pesme,
ne samo strofe.Glosa je pesma sastavljena od jednog uvodnog katrena I etiri strofe,
obino decime. Uvodni katren je moto, posuen obino iz dela nekog drugog pesnika.
itava pesma je razvijanje toga katrena, I po jedan njegov stih ponavlja se na kraju strofa.
Koriste je nemaki romantiari, dok je na naim prostorima koriste Preern, Vraz, Zmaj,
Radievi.
49. poljski trinaesterac, krakovjak
Poreklom iz Poljske, a u srpsku knjievnost je uao posredstvom Kijeva (nekadanji
duhovni centar); ovaj stih je osnovni stih naeg kontinentalnog baroka. Izosilabini stih
sa dvema cezurama (glavna posle 7. sloga, 7+6; pomona posle 4. sloga 4+3+6)
Kada se javlja u naoj pisanoj knjievnosti, uvek se javlja u strofnoj organizaciji sa
parnom rimom. Koriste ga najvie u 18. veku - Orfelin, Raji, Dositej i Sterija. Zavrna
faza njegove popularnosti vezana je za Zmaja - parodirao je ovaj oblik. Zmaj je ovaj stih
uveo u deje pesme i uinio ga sasvim drugaijim.
KRAKOVJAK - poljski strofni oblik usmenog porekla; katren - 4 esterca sa utvrenom
shemom rimovanja abcb; ovaj oblik je u periodu romantizma poeo da ulazi u pisanu
knjievnost (Stanko Vraz - "ulabije", itava knjiga napisana u krakovjaku).
50. aleksandrinac, endekasilabo

28

Aleksandrinac je romanskog porekla. Dobio je ime po starofrancuskom spevu iz 12. veka

o Alesksandru Velikom. U 17. veku postaje stih klasine francuske tragedije i komedije.
Stih je u poetku bio nerimovan, a ubrzo je dobio rimu. Pre renesanse bio je astrofian, a
od renesanse dobija strofnu organizaciju i ire anrovske funckije. Aleksandrinac je
dvanaesterac sa cezurom iza 6. sloga, struktura 6+6. 6. i 12. slog su naglaeni
(specifinost francuskog jezika).
ENDEKASILABO je italijanski izvorni stih, nastao u 16. veku. Ima 11 slogova;
naglaen je 10. slog - enska klauzula. Ovaj stih je strofno organizovan i rimovan i
postoji od srednjeg veka do danas. Izrazito jampski intoniran stih koji je vrlo brzo razvio
sve anrovske funkcije; bio je izrazito lirski stih, potom je uao i u epiku (Dante) a zatim
ulazi i u dramu.
51. gazela, rubaija
GAZELA Gazela je strofa orijentalnog porekla. Nastala je verovatno jo na poetku 7.
veka, ali su je tek tokom 13. I 14. veka popularizovali pesnici Sadi I Hafiz. Prvobitni
oblik ima od 6 do 26 stihova, sa jednom rimom provedenom kroz sve stihove. U prvom
distihu (matli) rimuju se oba polustiha. Poslednji distih (makta) sadri pesnikovo
pesniko ime.
Gazela je lirski oblik, tema joj je obino erotina ili mistina, a ton smiren i idilian. Njen
prethodnik je kasida predislamski ljubavni prolog.
U Evropi se pojavljuje od 19. veka, sa romantizmom.
RUBAIJA Rubaija je pesma od 4 stiha, sa shemom rimovanja aaba. Evropa za rubaiju
saznaje posredstvom engleskog pesnika Ficderalada koji je prepevao poeziju Omera
Hajjama.
53. haiku, tanka
HAIKU Haiku je japanski oblik itave pesme. To je tercet iji stihoci sadre 5, 7 I 5
slogova. Haiku je blizak izvornim stihovima koji se zovu henga I hoku. Jedan od
najpoznatijih pisaca haiku poezije je Kobajai Isa iz druge polovine 14. veka. Milo
Crnjanski je izdao *Antologiju japanske poezije*. Prava popularnost haikua poinje 70tih godina 20. veka.
Haiku je izvorno vezan za svet prirode I ist ulni doivljaj. To nije for a koj atrpi bilo
kakvu komplikovanost I simbole. Haiku je zapravo tanka koja je sauvala prva tri stiha.
TANKA Tanka je takoe japanski oblik. Ona je neto vea lirska pesam od haikua.
Sadri 5 stihova sa po 5, 7, 5, 7 i 7 slogova. Prva tri stiha tanke zovu se *gornja strofa* ili
kami-ku, a poslednja dva stiha *donja strofa* ili imo-ku. Gornja strofa esto postaje
haiku ili hoku pesma.

29

30