etiri plemenite istine

Ajahn Sumedho

Prevod
Branislav Kovaevi
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Uvod
Prva plemenita istina
Patnja i sopstvo
Poricanje patnje
Moral i saoseanje
Istraivanje patnje
Zadovoljstvo i nezadovoljstvo
Uvid u razliitim situacijama

Druga plemenita istina

Tri vrste elje
Poistoveivanje je patnja
Naputanje
Postignue

Trea plemenita istina

Istina prolaznosti
Smrtnost i nestanak
Dopustiti stvarima na nastanu
Realiacija

etvrta plemenita istina

Ispravno razumevanje
Ispravna namera
Ispravan govor
Ispravno delovanje, ispravan ivot
Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija
Vidovi meditacije
Racionalnost i emocija
Stvari onakve kakve jesu
Harmonija
Osmostruka staza kao povod za razmiljanje

Renik

AKA LIA
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Kosambija, u simsapa umi.
Tada, uzevi u ruku nekoliko simsapa listova, upita monahe: "ta mislite, monasi, ega
ima vie, ovih nekoliko simsapa listova u mojoj ruci ili listova u ovoj umi?"
"Listova u ruci Blaenog je manje, gospodine. Vie je listova u ovoj umi."
"Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednih znanjem, ali kojima nisam
poduavao, daleko je vie [od onih kojima sam poduavao]. A zato ih nisam
poduavao? Zato to nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i
ne vode ka otrenjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju,
samoprobuenju, utrnuu. Zato ih nisam poduavao.
"A emu sam poduavao? Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak
patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. Tome sam poduavao. A zato sam
tome poduavao? Zato to su povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog
ivota i ne vode ka otrenjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju,
samoprobuenju, utrnuu. Zato sam ih poduavao.
"Otuda je vaa dunost kontemplacija: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je
prestanak patnje. Vaa je dunost kontemplacija: Ovo je put koji vodi do prestanka
patnje.
(Samyutta nikaya, LVI, 31)

PREDGOVOR
Ova knjiica sainjena je na osnovu govora potovanoga Ajahn Sumedha o kljunoj taki
Budinog uenja: da ovek svoju nesreu moe prevazii duhovnim sredstvima. Ovo
uenje saopteno je putem Budine etiri plemenite istine, prvi put izloeno 528. godine
pre. n. e. u Parku jelena u Sarnatu blizu Varanasija i u budistikom svetu sauvano do
dananjeg dana.
Potovani Ajahn Sumedho je bhikkhu (monah) budistike theravada tradicije. Roen u
SAD, zareen je u Tajlandu 1966. i tamo je proveo narednih deset godina. Sada je
stareina Amaravati Buddhist Centra, kao i uitelj i duhovni voa mnogim monasima,
monahinjama i nezareenim sledbenicima.
Ova knjiica nastala je dobrovoljnim trudom mnogih ljudi uloenim za dobrodit drugih.

Beleka o tekstu:
etiri plemenite istine Buda je prvi put izloio u svom govoru (sutta) nazvanom
Dhammacakkappavattana sutta doslovno Pokretanje toka uenja. Odlomci iz ovog
govora citirani su na poetku svakog poglavlja u kojima se opisuju etiri istine. Brojevi
koji se navode odnose se na knjige u kanonu u kojima se ovaj govor moe pronai.
Meutim, tema etiri plemenite istine javlja se na mnogo mesta, na primer u citatu koji se
nalazi na poetku Uvoda.

UVOD
To to smo i ja i ti morali da preemo
mukotrpano dug put moemo zahvaliti tome
to nismo otkrili, nismo shvatili etiri istine. Koje etiri?
To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje,
plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina
o putu koji vodi do prestanka patnje.
(Digha nikaya, 16)
Dhammacakkappavattana sutta, Budino uenje o etiri plemenite istine, bila je osnovna
nit koju sam godinama koristio u svojoj praksi. To smo uenje koristili u naem
manastiru u Tajlandu. Budistika theravada kola smatra ovu suttu esencijom Budinog
uenja. Ova jedna jedina sutta sadri sve to je neophodno za razumevanje dhamme i za
prosvetljenje.
Premda se Dhammacakkappavattana sutta smatra prvim govorom koji je Buda odrao
posle probuenja, ponekad volim da mislim da je on svoju prvu propoved odrao onda
kada je sreo asketu na svom putu u Benares. Posle prosvetljenja u Bod Gaji, Buda je
pomislio: "Ovo je tako suptilno uenje. Verovatno da reima ne mogu izraziti ono to
sam otkrio i zato neu poduavati. Jednostavno u do kraja ivota sedeti pod bodhi
drvetom."
Za mene je ovo veoma zavodljiva ideja, jednostavno otii, iveti sam i ne petljati se sa
problemima drutva. Meutim, dok je Buda tako razmiljao, Brahma Sahampati,
stvoritelj sveta prema hinduizmu, priao je Budi i ubedio ga da ipak treba da krene i
propoveda. Brahma Sahampati uverio je Budu da postoje bia koja e ga razumeti, bia u
ijim oima je samo malo trunja. Zato je Budino uenje i bilo namenjeno ljudima kojima
je pogled tek malo zamuen siguran sam da je smatrao kako se njegovo uenje nee
pretvoriti u masovan, iroko prihvaen pokret.
Posle posete Brahme Sahampatija, Buda se zaputio iz Bod Gaje u Varanasi (dananji
Benares) i usput sreo jednog asketu kojeg je impresionirao svojom pojavom. Asketa ree:

"ta je to to si otkrio?" i Buda mu odgovori: "Ja sam savreno prosvetljeni, arahant,

Buda."
Volim da ovo posmatram kao njegovu prvu propoved. Ona je bila neuspena, jer je
njegov sagovornik sluajui ga pomislio kako je Buda vebao vrlo naporno i da sada
precenjuje sebe. Ako bismo i mi uli ovakvu izjavu od nekoga siguran sam da bismo
slino reagovali. ta biste radili kada bih vam rekao: "Ja sam potpuno prosvetljen"?
Zapravo, Budin iskaz je bio veoma tano, precizno uenje. To je savreno uenje, ali ljudi
ne mogu da ga razumeju. Skloni su da ga pogreno protumae kao da dolazi iz ega, jer
ljudi uvek sve tumae iz svog ega. "Ja sam potpuno prosvetljen" moe zvuati kao
egoistina izjava, ali zar ona nije potpuno transcendentna? Zanimljivo je kontemplirati o
toj izjavi: "Ja sam Buda, savreno prosvetljeni", jer ona povezuje upotrebu "ja sam" sa
krajnjim postignuima ili realizacijama. U svakom sluaju, rezultat Budine prve
propovedi bio je da je sagovornik nije mogao razumeti i jednostavno je krenuo dalje.
***
Kasnije je u Parku jelena kraj Varanase Buda sreo svojih pet prijatelja. Sva petorica su
iskreno bili posveeni strogom asketizmu. U jednom trenutku bili su se razoarali u
Budu, jer su smatrali da je postao kolebljiv u odnosu na praksu. Naime, Buda je pre
prosvetljenja poeo da uvia da strogi asketizam ne vodi ka stanju prosvetljenja, tako da
je prestao da veba na taj nain. Tih pet njegovih prijatelja pomislili su da je izgubio
samopuzdanje: moda su ga videli da jede pirina sa mlekom, to bi moglo danas da se
uporedi sa jedenjem sladoleda, na primer. Ako ste asketa i ugledate monaha koji jede
sladoled, moda ete izgubiti poverenje u njega, jer smatrate da bi monasi trebalo da
jedu, recimo, orbu od kopriva. Ako biste zaista bili privreni asketizmu i videli me kako
jedem porciju sladoleda, vi vie ne biste imali poverenja u Ajahn Sumedha. To je nain
na koji funkcionie ljudski um; skloni smo da se divimo impresivnim poduhvatima
svojevoljnog trpljenja i odricanja. Poto su izgubili poverenje u njega, ta petorica Budinih
prijatelja ili uenika napustila su ga i to mu je pruilo ansu da sedne ispod bodi drveta i
postane prosvetljen.
Zatim, kada su ponovo sreli Budu u Parku jelena kraj Varanase, sva petorica su u prvi
mah pomislila: "Znamo mi kakav je on. Ne gubimo s njim vreme." Ali kako im je
prilazio poeli su da oseaju da je u njemu neto izuzetno. Ustali su da mu naprave mesto
da sedne i on im je tada odrao propoved o etiri plemenite istine.
Ovoga puta, umesto da kae "Ja sam prosvetljen", on ree: "Postoji patnja. Postoji uzrok
patnje, Postoji prestanak patnje. Postoji put koji vodi do prestanka patnje." Na ovaj nain
izloeno, njegovo uenje ne zahteva ni prihvatanje ni odbijanje. Da je rekao "Ja sam
potpuno provetljen", morali bismo ili da se sloimo sa tim ili da to odbacimo ili bismo
jednostavno bili zbunjeni. Ne bimo zapravo znali kako da gledamo na tu izjavu.
Meutim, rekavi "Postoji patnja. Postoji uzrok patnje, Postoji prestanak patnje. Postoji
put koji vodi do prestanka patnje", on je ponudio neto o emu treba da razmislimo: "Na
ta on to misli? Na ta misli kad kae patnja, njen uzrok, prestanak i put?"

Zato poinjemo da kontempliramo, da razmiljamo o tome. Sa izjavom "Ja sam potpuno

prosvetljen" moemo samo da polemiemo. "Je li on zaista prosvetljen"... "Ja mislim da
nije." Samo bismo polemisali; nismo spremni za uenje koje je tako direktno. Oigledno,
Budina prva propoved bila je upuena nekome ko jo ima mnogo praine u oima i zato
je promaila cilj. Zato je u sledeoj prilici on izloio uenje o etiri plemenite istine.
***
Tako su etiri plemenite istine: postoji patnja; postoji uzrok ili koren patnje, postoji kraj
patnje i postoji put koji vodi izvan patnje a to je plemeniti osmotruki put. Svaka od ovih
istina ima svoja tri aspekta, tako da sveukupno ima dvanaest uvida. U theravada tradiciji
arahant, savreni, jeste onaj ko je jasno uvideo etiri plemenite istine, sa njihova tri
aspekta i dvanaest uvida. "Arahant" oznaava ljudsko bie koje razume istinu; a ona
uglavnom podrazumeva uenje o etiri plemenite istine.
Za prvu plemenitu istinu, "Postoji patnja" je prvi uvid. Kakav je to uvid? Ne moramo od
toga praviti nita grandiozno; to je samo jedno priznavanje: "Postoji patnja". To je
osnovni uvid. Neznalica kae: "Ja patim. Ne elim da patim. Meditiram i idem na kurseve
meditacije da bih se oslobodio patnje, ali ja jo uvek patim iako to ne elim... Kako da se
oslobodim patnje? ta da uradim da je se oslobodim?" Ali to nije prva plemenita istina;
ona nije: "Ja patim i elim to da okonam." Uvid je: "Postoji patnja."
Sada na bol ili tesklobu koju oseate ne gledate iz perspektive "To je moje" ve kroz
misao: "Postoji ova patnja, ova dukkha ." Ova misao javlja se iz stava refleksije "Bude
koji vidi Dhammu". Ovaj uvid je jednostavno priznavanje da postoji ta patnja, ali je ne
inimo linom. To priznanje je jedan vaan uvid; jednostavno posmatramo mentalnu
teskobu ili fiziki bol i vidimo ih kao dukkhu a ne kao neto lino vidimo ih kao dukkhu
i ne reagujemo na njih na stari, ve naviknuti nain.
Drugi uvid prve plemenite istine je: "Patnju treba razumeti." Drugi uvid ili aspekt svake
od plemenitih istina ima u sebi re "treba": "Treba je razumeti." Drugi uvid je, tako, da
dukkha jeste neto to treba razumeti. Treba da razumemo dukkhu a ne samo da
pokuavamo da je se otresemo.
Moemo uzeti re "razumeti". To je sasvim uobiajena re, ali na jeziku pali "razumeti"
znai zaista prihvatiti patnju, prigrliti je, a ne samo reagovati na nju. Na svaki oblik
patnje fiziki ili mentalni mi obino samo reagujemo, ali kroz razumevanje moemo
zaista da pogledamo tu patnju, da je zaista prihvatimo kao injenicu, da je prigrlimo. I to
je drugi aspekt: "Treba da razumemo patnju."
Trei aspekt prve plemenite istine je: "Patnja je shvaena". Kada ste zaista vebali sa
patnjom posmatrali je, prihvatili, upoznali je i dozvolili joj da bude ono to jeste tada
postoji trei aspekt. "Patnja je shvaena", ili "Dukkha je shvaena." Tako, postoje tri
aspekta prve plemenite istine: "Postoji dukkha ", "Nju treba razumeti" i "Ona je
shvaena".

***
Ovo je obrazac za tri aspekta svake od etiri plemenite istine. Prvo ide tvrdnja, zatim
preporuka i na kraju rezultat praktikovanja preporuke. Sve ovo moemo posmatrati i kroz
pali termine pariyatti, patipatti i pativedha. Pariyatti je teorija ili tvrdnja: Postoji patnja.
Patipatti je veba istinsko vebanje sa njom, i pativedha jeste rezultat tog vebanja. To
je ono to nazivamo obrascem razmiljanja; vi zapravo razvijate um. Budin um je jedan
promiljen um koji vidi stvari onakvim kakve one zaista jesu.
Ove etiri plemenite istine koristimo radi sopstvenog razvoja. Primenjujemo ih na
uobiajene stvari u naem ivotu, na uobiajene vezanosti i opsesije u naem umu. Sa tim
istinama moemo istraivati svoje vezanosti kako bismo doli do uvida. Kroz ove etiri
plemenite istine moe ostvariti prestanak, okonanje patnje i praktikovati osmostruki put
sve dok ne doemo do razumevanja. Onda kada je osmostruki put do kraja razvijen
postajemo arahant. Iako sve ovo zvui komplikovano etiri istine, tri aspekta, dvanaest
uvida zapravo je vrlo jednostavno. To je alat za nas koji nam pomae da razumemo
patnju i odsustvo patnje.
I u budistikim zamljama nema mnogo budista koji bi jo uvek koristili etiri plemenite
istine. ak ni Tajland nije izuzetak. Ljudi kau: "Ah da, etiri plemenite istine to je za
poetnike." Tada se moda okreu raznim vrstama vipassana tehnika i postaju zaista
opsednuti sa esnaest stupnjeva pre nego to dou do plemenitih istina. Zaista me udi da
je u budistikim zemljama jedno tako duboko uenje odbaeno kao primitivni budizam:
"To je za deurliju, za poetnike. Vii stupanj je..." A onda se kree u komplikovane
teorije i ideje zaboravljajui na najdublje uenje.
etiri plemenite istine su tema za razmiljanje za itav ivot. Nije tu re o tome da na
jednom kursu meditacije razumemo etiri plemenite istine, tri aspekta i dvanaest uvida i
postanemo arahant, a onda prelazimo na neto zaista ozbiljno. etiri plemenite istine nisu
tako laka stvar. One zahtevaju jedan trajan stav budnosti i obezbeuju kontekst za
istraivanje koje traje koliko i sam ivot.

PRVA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o patnji? Roenje je patnja,
starost je patnja, bolest je patnja, odvojenost od voljenih je patnja,
lienost onoga to elimo je patnja: reju, pet kategorija prijanjanja je patnja.
Postoji ta plemenita istina o patnji: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost
koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao.
Ovu plemenitu istinu treba spoznati potpunim razumevanjem patnje:
takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie
o stvarima za koje do tada nisam znao.
Ova plemenita istina spoznata je potpunim razumevanjem patnje:
takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie
o stvarima za koje do tada nisam znao.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

Prva plemenita istina sa njezina tri aspekta je: "Postoji patnja, dukkha. Dukkhu treba
razumeti. Dukkha je shvaena."
Ovo je veoma otroumno uenje jer je izraeno kroz jednostavnu formulu koju je lako
zapamtiti, a moe se primeniti na bilo ta to moemo doiveti ili uiniti ili pomisliti u
vezi sa prolou, sadanjou ili budunou.
Patnja ili dukkha je veza koja nam je svima zajednika. Svako svuda pati. Ljudska bia su
patila u prolosti, u drevnoj Indiji; ona pate i u dananjoj Britaniji; i u budunosti e
ljudska bia takoe patiti... ta nam je zajedniko sa kraljicom Elizabetom? patnja. Ona
obuhvata sve nivoe, od najprivilegovanijih do najniih slojeva, ukljuujui i sve
stupnjeve izmeu tih krajnosti. To je veza koja nas povezuje sa svima drugima, neto to
svi razumemo.
Kada govorimo o ljudskoj patnji, to je neto to u nama budi saoseanje. No kada
govorimo o naim stavovima, o tome ta ja mislim i ta vi mislite o politici ili religiji,
tada moe doi do rata. Seam se da sam u Londonu pre desetak godine gledao jedan
film. U njemu je pokuano da se ruski narod prikae kao ljudska bia tako to su bile
prikazane ruske ene sa bebama i mukarci kako svoju decu vode na izlete. U to vreme
ovakvo predstavljanje ruskog naroda bilo je neuobiajeno, jer ih je vei deo zapadne
propagande prikazivao kao bezoseajne monstrume tako da nikada o tim ljudima niste
razmiljali kao o ljudskim biima. Ukoliko elite da ubijate ljude, morate ih prvo
prikazati na takav nain; ne moete laka srca ubiti nekoga za koga shvatate da pati na isti
nain na koji i vi patite. Morate verovati da je on brutalan, nemoralan, bezvredan i zao i
da je bolje otarasiti ga se. Morate misliti da su ti ljudi zli i da je dobro osloboditi se zla.

Uz takav stav, ak ete smatrati da ih s pravom bombardujete ili mitraljirate. Ali ako na
umu imate da nas sve povezuje patnja, to vas moe spreiti da uinite takve stvari.
Prva plemenita istina nije zlokobna metafizika tvrdnja da je sve patnja. Obratite panju
da postoji razlika izmeu metafizikog uenja u okviru kojeg iznosite tvrdnju o Apsolutu
i plemenite istine koja je refleksija. Plemenita istina jeste istina o kojoj treba razmiljati;
ona nije neto apsolutno, ona nije nekakav Apsolut. Tu mnogi Zapadnjaci postaju veoma
zbunjeni, jer oni ovu plemenitu istinu tumae kao nekakvu metafiziku istinu budizma
ali ona nikada nije trebalo da bude tako neto.
Da prva plemenita istina nije neka apsolutna tvrdnja moete videti ako pogledate etvrtu
plemenitu istinu, koja oznaava put izlaska iz patnje. Ne moete imati apsolutnu patnju i
istovremeno izlaz iz nje, zar ne? To nema smisla. Pa ipak, neki ljudi uzmu prvu
plemenitu istinu i onda tvrde kako je Buda uio da je sve patnja.
Pali re dukkha znai "nemogunost potpunog zadovoljenja" ili "nemogunost da se
podnese bilo ta": stalna promena spreava nas da budemo potpuno ispunjeni ili sreni.
ulni svet je takav, on je po svojoj prirodi vibracija. Bilo bi, zapravo, strano ako bismo
pronali zadovoljenje u ulnom svetu, jer onda nikada ne bismo istraivali izvan njega;
bili bismo osueni na njega. Meutim, kada jednom sagledamo tu dukkhu , poinjemo da
pronalazimo izlaz, tako da vie nismo neprestano zarobljeni ulnim stimulansima.

Patnja i sopstvo
Vano je razmisliti o tome kako je formulisana prva plemenita istina. Ona je formulisana
veoma jasno: "Postoji patnja", a ne "Ja patim". Psiholoki posmatrano, ovo je mnogo
bolja formulacija. Skloni smo da svoju patnju tumaimo kao "Ja zaista patim. Mnogo
patim a ne elim da patim." Na um je naviknut da tako razmilja.
"Ja patim" uvek u sebi nosi znaenje: "Ja sam neko ko jako mnogo pati. Ta patnja je
moja; u mom ivotu je mnogo patnje". Tako zapoinje itav proces, povezivanje sa
svojim sopstvom i svojim seanjima. Priseate se ta se dogaalo dok ste bili mali... i
tako dalje.
Ali, obratite panju, ne kaemo da postoji neko ko pati. To vie nije lina patnja ako je
vidimo kao "Postoji patnja". To nije ono: "Ah, jadan ja, zato moram toliko da patim? ta
sam uinio da bih sve to zasluio? Zato moram da ostarim? Zato moram da
proivljavam tugu, bol, jad i oajanje? To nije pravedno! Ja ne elim to. Ja elim jedino
sreu i sigurnost." Ovakav nain razmiljanja dolazi iz neznanja, koje sve komplikuje, i
zavrava linim problemima. Da bismo se oslobodili patnje, moramo je pripustiti u svoju
svest. Ali ovo primanje u budistikoj meditaciji nije iz pozicije: "Ja patim" ve pre
"Postoji patnja, ona je prisutna", jer ne pokuavamo da se identifikujemo sa problemom,
ve samo primamo k znanju da on postoji. Nesmotreno je razmiljati na nain: "Ja sam
jedna ljuta osoba; tako se lako naljutim; kako da se toga oslobodim?" time se aktiviraju

sve ostale pretpostavke o sopstvu i veoma je teko napraviti nekakvu distancu u odnosu
na njih. Sve postaje vrlo zbrkano, jer nas oseaj da su to moji problemi ili moje misli lako
dovodi do toga da ih potiskujemo ili vrednujemo i kritikujemo sami sebe. Skloniji smo da
se vezujemo i identifikujemo nego da samo posmatramo, da budemo svedoci i razumemo
stvari kakve one jesu. Ako samo priznajete da postoji taj oseaj zbunjenosti, da postoji ta
pohlepa ili ljutnja, tada je to iskren odraz date situacije i time niste pokrenuli itavu
gomilu asocijacija koje uz to idu ili ste ih barem malo oslabili.
Zato ne uzimajte te stvari kao svoje nedostatke, ve uvek na njih gledajte kao na neto
prolazno, bezlino, neto to vas ne moe zadovoljiti. Uvek iznova ih uoite i razumite
onakvim kakve one jesu. Obino ivot posmatramo tako kao da su to moji problemi i da
smo veoma poteni i otvoreni ukoliko to sebi priznamo. A onda to na ivot naizgled
pone i da potvruje, jer smo poli od pogrene pretpostavke. No i samo to gledite je
prolazno, bezlino i ne moe nas zadovoljiti.
"Postoji patnja" je veoma jasno, precizno priznavanje da u ovom trenutku postoji
nekakvo oseanje nezadovoljstva. Ono moe obuhvatati sve: od napetosti i oaja do
sasvim blagih oblika nervoze; dukkha ne znai samo neku veliku patnju. Ne morate u
ivotu prolaziti kroz natoveanska iskuenja, ne morate proi Auvic ili Belzen da biste
rekli kako postoji patnja. ak i kraljica Elizabeta bi mogla da kae: "Postoji patnja".
Siguran sam da je i ona na trenutke veoma uzrujana i oajna ili, barem, nervozna.
ulni svet je delikatno iskustvo. To znai da ste uvek izloeni zadovoljstvu i bolu i
dualizmu samsare . To je kao biti u neemu to je veoma krhko i uzimati sve to na bilo
koji nain doe u kontakt sa naim telom i njegovim ulima. To je ono to jeste. To je
rezultat roenja.

Poricanje patnje
Patnja je neto o emu obino ne elimo bilo ta da znamo jedino to elimo je da je se
otarasimo. im se pojavi neto to nam je neugodno ili nas iritira, sklonost neprobuenog
ljudskog bia je da pokuava da ga se otarasi ili da ga potisne. Moemo razumeti zato je
savremeno drutvo zaokupljeno traganjem za zadovoljstvima i ushienjima u onome to
je novo, uzbudljivo ili romantino. Skloni smo da prenaglaavamo lepotu i zadovoljstva
mladosti, dok su runije strane ivota starost, bolest, smrt, dosada, oaj i potitenost
gurnute u stranu. Kada se suoimo sa neim to nam se ne dopada, pokuavamo da
pobegnemo od toga u neto to nam se dopada. Ukoliko osetimo dosadu, jurimo ka
neem interesantnom. Ukoliko se uplaimo, pokuavamo da pronaemo sigurnost. To je
savreno prirodno. Vezani smo za taj princip zadovoljstva i bola, privlanosti i
odbojnosti. Zato, ukoliko um nije celovit i prijemiv, tada je selektivan bira ono to mu
se dopada i pokuava da potisne ono to mu se ne dopada. Dobar deo naeg iskustva
mora biti potisnut, jer je mnogo toga sa ime se u ivotu susreemo na ovaj ili onaj nain
neprijatno.

Ako se neto neprijatno pojavi, kaemo: "Bei!" Ako nam se neko isprei na putu,
kaemo "Ubij ga!" Ovakva tendencija esto je uoljiva u onome to nae vlade ine...
Zastraujue, zar ne, kada pomislite koja vrsta ljudi upravlja dravama jer oni su jo
uvek u neznanju i neprosvetljeni. Ali to je ono to jeste. Um neznalice razmilja o
istrebljenju: "Eno ga komarac; ubij ga!", "Ovih mrava ima svuda po sobi, poprskaj ih
insekticidom!" U Britaniji postoji kompanija "Unajmi ubicu". Ne znam je li to nekakva
britanska mafija ili neto drugo, ali je ona specijalizovana za ubijanje tetoina a na
vama je da definiete znaenje rei "tetoina".

Moral i saoseanje
Zbog toga je potrebno da imamo zakone kao to je: "Uzdrau se od namernog ubijanja",
jer nai instinkti nam govore da ubijamo: ako nam se neto nae na putu, ubij ga. To
moete videti u ivotinjskom carstvu. I sami smo grabljivci; mislimo da smo civilizovani,
ali iza nas je zaista krvava istorija bukvalno. Puna je beskrajnih klanja i opravdavanja
najrazliitijih nepravdi nanetih drugim ljudskim biima da ne pominjemo ivotinje a
sve to zbog ovog osnovnog neznanja, tog nepromiljenog ljudskog uma koji nam govori
da unitimo sve to nam se isprei na putu.
Meutim, ako razmislimo, sve to se menja; prevazilazimo taj osnovni instinktivni,
animalni obrazac. Jer mi nismo nekakvi drutveni roboti koje se povinuju zakonu i ne
ubijaju iz straha da ne budu kanjeni. Umesto toga, mi zaista preuzimamo odgovornost u
svoje ruke. Potujemo ivote drugih bia, ak i ivote insekata i bia koja nam se ne
dopadaju. Niko nikada nee zavoleti komarce ili mrave, ali moemo razmiljati o tome da
i oni imaju pravo na ivot. To je onda razmiljanje uma, a ne puka reakcija: "Gde je
insekticid sprej?" Ja isto tako ne volim da vidim mrave kako mile preko moga poda; moja
prva reakcija je: "Gde je insekticid sprej?" Ali ako razmislim shvatam da iako me ta bia
nerviraju i radije bih da ih se otresem, ona ipak imaju prava na ivot. To je razmiljanje
ljudskog uma.
Isto se odnosi i na neprijatna stanja uma. Zato, kada se u vama javi ljutnja, umesto da
kaete: "O ne, evo je ponovo sam ljut!" samo konstatujemo: "Postoji ljutnja". Isto kao
sa strahom ako na njega ponete da gledate kao na strah svoje majke, svoga oca, svog
psa ili svoj sopstveni, onda se sve to pretvara u lepljivu mreu razliitih bia koja su na
neki nain u meusobnoj vezi, a na drugi meusobno razdvojena i sve to oteava istinsko
razumevanje. A ipak, strah u ovom biu i strah u tom ugavom psetu je ista stvar. "Postoji
strah." Samo to. Strah koji sam ja doiveo uopte se ne razlikuje od straha koji drugi
oseaju. I upravo tu raa se saoseanje ak i za stare ugave pse. Shvatamo da je strah
podjednako uasan za ugave pse koliko je i za nas. Kada psa utnu cokulom i kada vas
utnu cokulom, oseaj bola je isti. Bol je samo bol, hladnoa je samo hladnoa, bes je
samo bes. On nije moj, ve pre: "Postoji bol." To je pravo korienje sposobnosti
razmiljanja koje nam pomae da stvari vidimo jasnije, umesto da osnaujemo tu poziciju
iz koje sve prelamamo kroz "ja". Zatim, kao rezultat prepoznavanja tog stanja patnje

10

toga da patnja postoji dolazi drugi uvid ove prve plemenite istine: "Patnju treba
razumeti." Tu patnju treba istraiti.

Istraivanje patnje
Toplo vam preporuujem da pokuate da razumete dukkhu: da je zaista pogledate, da se
sa njome suoite i prihvatite svoju patnju. Pokuajte da je razumete kada oseate fiziki
bol ili oajanje ili napetost ili mrnju ili odbojnost u kakvom god obliku da se pojave,
kakav god da im je intenzitet, bilo da je jak ili slab. Ovo uenje ne znai da morate jako
mnogo patiti da biste se prosvetlili. Ne morate biti lieni svega to posedujete ili
mrcvareni; ono samo istie sposobnost da uoimo patnju, ak i onda kada je ona blagi
oseaj nezadovoljstva, i da je razumemo.
Lako je nai rtveno jagnje za nae probleme. "Da me je majka zaista volela ili da su oko
mene bili mudriji i istrajniji u tome da mi obezbede savreno okruenje, tada ne bih imao
emocionalnih problema koje danas imam." To je zaista glupo! A ipak neki ljudi tako
gledaju na svet, mislei da su zbunjeni i jadni zato to nisu dobili porciju koja ima
pripada. Ali sa ovom formulom prve plemenite istine, ak i ako smo proiveli prilino
teak ivot, ono to posmatramo nije patnja koja dolazi spolja, ve ona patnja koju zbog
svega toga mi stvaramo u sopstvenim glavama. I to je jedno probuenje probuenje za
istinu o patnji. I to je plemenita istina, jer za patnju koju oseamo vie ne okrivljujemo
druge. Dakle, budistiki pristup je jedinstven u odnosu na druge religije, zato to je
naglasak na pronalaenju izlaza iz patnje kroz mudrost, kroz oslobaanje od iluzija, a ne
kroz dostizanje nekog stanja blaenstva ili sjedinjenje sa Vrhovnim.
Pri ovome, ja ne elim da kaem da drugi nikada nisu uzrok nae frustracije ili nervoze,
ve da kroz ovo uenje ukazujemo na nae reakcije na ivot. Ukoliko je neko neprijatan
prema vama ili namerano pokuava da u vama izazove patnju i vi pri tome mislite da je ta
osoba uzrok vae patnje, tada jo uvek niste razumeli prvu plemenitu istinu. ak i ako
vam on upa nokte ili vam radi druge strane stvari sve dok mislite da patite zbog te
druge osobe, vi niste razumeli prvu plemenitu istinu. Razumeti patnju znai jasno uvideti
da tek naa reakcija na osobu koja nam upa nokte: "Mrzim te", jeste patnja. upanje
noktiju jeste neopisivo bolno, ali patnja ukljuuje to "mrzim te", "kako moe to da mi
radi" i "nikada ti to neu oprostiti".
Meutim, ne ekajte da neko pone da vam upa nokte kako biste vebali sa prvom
plemenitom istinom. Pokuajte to sa malim stvarima, kao kada je neko nepaljiv ili grub
ili vas ignorie. Ako patite zato to vas je ta osoba omalovaila ili uvredila na bilo koji
nain, moete da radite na tome. Mnogo je prilika u svakodnevnom ivotu kada moemo
biti povreeni ili uznemireni. Moemo osetiti teskobu ili nervozu samo zbog naina na
koji neko hoda ili izgleda, barem ja mogu biti. Ponekad primetite u sebi oseaj odbojnosti
samo zbog nain na koji neko hoda ili zato to ne radi neto to bi trebalo da uradi
moemo biti veoma ozlojeeni i ljuti zbog takvih stvari. Ta osoba vas uopte nije
povredila, niti vam je uradila bilo ta slino upanju noktiju, ali vi ipak patite. Ukoliko ne

11

moete da pogledate patnju u takvim jednostavnim sluajevima, nikada neete imali

takvu snagu da to uinite i onda ako vam stvarno budu upali nokte!
Radimo sa malim nezadovoljstvima u svakodnevnom ivotu. Posmatramo nain na koji
nas mogu povrediti, oneraspoloiti ili iznervirati nai susedi, ljudi sa kojima ivimo,
predsednik vlade, stvari onakve kakve jesu ili mi sami. Znamo da tu patnju treba
razumeti. Vebamo zaista posmatrajui tu patnju kao nekakav objekat i razumevajui:
"Postoji patnja". Na taj nain, uvidom dolazimo do razumevanja patnje.

Zadovoljstvo i nezadovoljstvo
Moemo istraivati: Gde nas je to hedonistiko traganje za zadovoljstvom kao ciljem
samim po sebi dovelo? Ve decenijama idemo za tim, ali je li oveanstvo ita srenije
zbog toga? ini se da nam je danas dato pravo i sloboda da inimo ta god poelimo sa
drogama, seksom, putovanjima i slinim sve prolazi, sve je doputeno; nita nije
zabranjeno. Morate uraditi neto zaista skaredno, zaista nasilno, pre nego to vas kazne za
to. No je li nas mogunost da sledimo svoje porive uinila ita srenijim, oputenijim i
zadovoljnijim? Zapravo, od svega toga postali smo jedino sebiniji; ne razmiljamo kako
nai postupci mogu uticati na druge. Skloni smo da mislimo samo o sebi: ja i moja srea,
moja sloboda i moja prava. Tako postajem uasna napast, izvor velike frustracije,
nespokojstva i bola za ljude oko mene. Ukoliko smatram da mogu da uradim sve to
elim ili kaem sve to poelim da kaem, ak i nautrb drugih, tada sam ja puka napast
za drutvo.
Kada se pojavi taj oseaj "onoga to ja elim" i "onoga to ja mislim da bi trebalo i da ne
bi trebalo" i poelimo da uivamo u svim zadovoljstvima ivota, neizbeno postajemo
uznemireni, jer ivot pone da izgleda tako beznadeno i ini nam se da sve ide kako ne
treba. I ivot nas gurne u kovitlac samo tumaramo kroz stanja straha i elje. I ak i kada
dobijemo sve to poelimo, pomisliemo da moda ima jo neto to nedostaje, neto to
jo nije zavreno. Dakle, i kada nam najbolje ide, tu je taj oseaj patnje jo neto treba
uiniti, postoji neka sumnja ili strah koji nas proganjaju.
Na primer, ja sam oduvek voleo lepe pejsae. Jednom, tokom kursa meditacije koji sam
vodio u vajcarskoj, poveli su me na planinarenje prekrasnim visovima, ali sam zapazio
da je u mom umu stalno bio i oseaj teskobe, zato to je bilo toliko mnogo lepote,
neprekidni sled predivnih pejsaa. Oseao sam da elim da se na svemu zadrim, da
moram neprestano da budem budan kako bih oima sve upio. To me je zaista zamaralo! I
to je bila dukkha, zar ne?
Ustanovio sam da ukoliko stvari radim nepaljivo ak i neto tako bezazleno kao to je
posmatranje lepih planina ako samo posegnem za neim i pokuavam da to zadrim, to
uvek donosi nekakvo neprijatno oseanje. Kako moete zadrati Jungfrau i Ajger?
Najvie to moete je da ih slikate, pokuavajui da sve ulovite na jednom komadu

12

papira. To je dukkha; ako hoete da zadrite neto to je lepo, jer ne elite da se odvojite
od toga to je patnja.
Kad moramo da budemo u situaciji koja nam se ne dopada, to je takoe patnja. Na
primer, nikada nisam voleo da se vozim podzemnom eleznicom u Londonu. Jadikovao
sam: "Ne elim da se vozim metroom i gledam one grozne plakate i prljave stanice. Neu
da se tiskam sa ljudima u tim malim vagonima pod zemljom." Za mene je to bilo krajnje
neprijatno iskustvo. No istovremeno sam i oslukivao taj glas pun zanovetanja i alopojki
patnju odbijanja da se bude u dodiru sa neim neprijatnim. I kada sam o svemu tome
razmislio prestao sam od toga da pravim problem, tako da mogu da budem u kontaktu sa
neprijatnim i nelepim a da ne patim zbog toga. Shvatio sam da su stvari jednostavno
takve i da je to u redu . Nema potrebe da pravimo probleme bilo zbog toga to smo na
prljavoj metro stanici, bilo zbog toga to posmatramo divan pejsa. Stvari su onakve
kakve jesu, tako da moemo da ih prepoznamo i potujemo u njihovim promenljivim
oblicima a da se ne vezujemo za njih. Vezivanje je elja da zadrimo neto to nam se
dopada, elja da se otarasimo neega to nam se ne dopada ili elja da dobijemo neto to
nemamo.
Takoe, moemo mnogo patiti zbog drugih ljudi. Seam se da sam u Tajlandu imao
sasvim negativno miljenje o jednom monahu. Onda bi on neto uinio i ja bih pomislio:
"Nije trebalo to da uradi!" Nosio bih unaokolo tog monaha u svojoj glavi i tako bih, ak i
na nekom drugom mestu, ponovo mislio na njega; pojavio bi se njegov lik i iste negativne
reakcije bi se javile: "Sea li se kad je rekao to i kada je uradio ono!" i "Nije trebalo da
kae to i nije trebalo da uradi ono."
Kada sam naiao na uitelja kakav je Ajahn Chah, seam se da sam eleo da bude
savren. Razmiljao sam: "Ah, on je divan uitelj divan!" Ali onda bi on moda uradio
neto to bi me oneraspoloilo i ja bih pomislio: "Ne elim da radi bilo ta to bi me
oneraspoloilo, jer volim o njemu da mislim da je divan." To je bilo kao da kaem:
"Ajahn Chah, budi divan za mene sve vreme. Nemoj nikada da uini bilo ta zbog ega
bi se u mojoj glavi javila negativna misao." Tako, ak i kada pronaete nekoga koga
zaista potujete i volite, opet postoji patnja vezivanja. Naravno da e ta osoba uraditi ili
rei neto to vam se ne dopada ili ne odobravate, ime e izazvati sumnju i vi ete
patiti.
Jednom je nekoliko monaha Amerikanaca dolo u Wat Pah Pong, na manastir u
severoistonom Tajlandu. Bili su veoma kritiki raspoloeni i izgledalo je kao da vide
samo ono to ne valja. Nisu smatrali da je Ajahn Chah naroito dobar uitelj, a nije im se
dopao ni manastir. Osetio sam kako veliki bes i mrnja narastaju, zato to su kritikovali
neto to sam voleo. Osetio sam se veoma ozlojeenim "Dobro, ako vam se ne dopada,
gubite se odavde. On je najbolji uitelj na svetu i ako to ne moete da uvidite onda
jednostavno IDITE!" Takva vrsta vezivanja zaljubljenost ili posveenost jeste patnja,
jer ako to to volite ili vam se dopada neko kritikuje, oseate ljutnju i ozlojeenost.

13

Uvid u razliitim situacijama

Ponekad uvid nastaje u najneoekivanijem trenutku. To mi se dogodilo dok sam iveo u
Wat Pah Pongu. Severoistoni deo Tajlanda nije ba najlepe ili najpoeljnije mesto na
svetu, sa svojim zakljalim umama i visoravnima; tamo je leti izuzetno toplo. Na svaki
Uposatha dan morali smo u rano popodne da izaemo napolje i poistimo lie sa staza.
Trebalo je istiti velike povrine. Po celo popodne bismo proveli na vrelom suncu,
znojei se, skupljajui lie na gomile grubim metlama; bilo je to jedno od naih
zaduenja. Nisam voleo taj posao. Razmiljao sa: "Neu ovo da radim, nisam ak ovamo
doao da bih istio lie; doao sam ovamo da se prosvetlim a umesto toga oni mi
gurnuli metlu u ruke. Sem toga, sunce sija a ja imam osetljivu kou; mogu dobiti rak koe
ako nastavim ovako."
Tako sam stajao napolju jedno popodne i oseao se zaista jadno; razmiljao sam: "ta ja
ovde radim? Zato sam doao ovamo? Zato sam ostao ovde?" Stajao sam tako sa svojom
dugakom metlom, u meni nije bilo ni trunke energije, ispunjen samosaaljenjem i
mrnjom prema svemu oko sebe. Tada se pojavio Ajahn Chah, osmehnuo mi se i rekao:
"Wat Pah Pong je prepun patnje, zar ne?" i otiao dalje. Onda sam pomislio: "Zato je to
rekao?" i "Zapravo, zna, ovde i nije tako loe." Podstakao me je na razmiljanje: Je li
ienje lia zaista toliko neprijatno?... Ne, nije. To je jedna neutralna stvar; jednostavno
isti i to je ni prijatno ni neprijatno... Je li znojenje toliko uasno? Je li to zaista tako
tegobno, poniavajue iskustvo? Je li zaista tako loe kako se ja pretvaram da jeste?... Ne
znojenje nije nita strano, to je savreno prirodna stvar. Sem toga, nemam rak koe i
ljudi u Wat Pah Pongu su veoma prijatni. Ovaj uitelj je veoma blag, mudar ovek. Ostali
monasi se prema meni ponaaju dobro. Ljudi iz okoline dolaze i daju mi hranu i... Na ta
se ja zapravo alim?"
Razmiljajui o svom iskustvu boravka tamo, pomislio sam: "Dobro mi je. Ljudi me
potuju, lepo se ophode prema meni. Poduavaju me prijatni ljudi u prijatnoj zemlji.
Zaista nema nieg pogrenog oko bilo ega, izuzev mene; pravim problem zato to ne
elim da se znojim i da istim lie." Tada sam imao veoma jasan uvid. Iznenada sam
opazio neto u sebi to se uvek ali i kritikuje i to me neprestano spreava da se predam
bilo emu ili ponudim sebe u bilo kakvoj situaciji.
Jo jedno iskustvo iz kojeg sam uio je bio obiaj da peremo noge starijim monasima kad
bi se vratili iz pronje hrane. Poto bi bosonogi proli selima i pirinanim poljima,
njihova stopala bila su blatnjava. Ispred sale za obedovanje bile su posude za pranje
nogu. Kada bi se pojavio Ajahn Chah, svi monasi njih, moda, dvedeset ili trideset
izjurili bi da mu operu noge. Kada sam to prvi put video pomislio sam: "Ja to neu raditi
ja ne!" Sledeeg dana trideset monaha izjurilo je im se Ajahn Chah pojavio i opralo
mu noge a ja sam pomislio: "Kakva glupa stvar trideset monaha pere noge jednom
oveku. Ja to neu raditi." Dan kasnije reakcija je postala jo ea... trideset monaha je
izjurilo i opralo noge Ajahn Chahu i... "Ove me zaista ljuti, dosta mi je toga! Jednostavno
je to za mene najgluplja stvar koju sam video trideset ljudi se utrkuje da opere noge
jednom oveku! On verovatno misli da to zasluuje, stvarno to mu samo jaa ego.

14

Verovatno je do sada izgradio ogroman ego, kad mu toliko ljudi pere noge svaki dan. Ja
nikada to neu raditi!"
Poeo sam da izgraujem snanu reakciju, preteranu reakciju. Sedeo bih tako i oseao se
zaista jadno i razdraeno. Pogledao bih monahe i pomislio: "Svi mi izgledaju glupavo. Ne
znam ta ja ovde traim."
Ali onda sam poeo da oslukujem i pomislio sam: "Ovo je jedno zaista neprijatno stanje
uma. Ima li iega zbog ega bi se trebalo uzbuivati? Oni nisu primoravali mene da to
inim. Sve je u redu; nema nieg pogrenog u tome to trideset ljudi peru noge jednom
oveku. To nije nemoralno ili loe ponaanje i moda oni u tome uivaju; moda oni to
ele da rade moda je u redu raditi to... Moda bi i ja trebalo da to uradim!" I tako je
sledeeg jutra izjurio trideset i jedan monah i oprao noge Ajah Chaha. Posle toga nije bilo
problema. Zaista sam se dobro oseao: ono neprijatno stanje uma nestalo je.
Moemo razmiljati o tim stvarima koje izazivaju gnuanje i ljutnju u nama: je li neto
zaista pogreno kod njih ili su to samo stvari oko kojih mi sami stvaramo dukkhu? Tada
poinjemo da razumevamo probleme koje stvaramo u sopstvenim ivotima i u ivotima
ljudi oko nas.
Kada smo sabrani, voljni smo da se nosimo sa celinom ivota, sa uzbuenjima i
dosadom, nadom i oajem, zadovoljstvom i bolom, oduevljenjem i malodunou,
poetkom i krajem, roenjem i smru. Spremni smo da ih u svom umu prihvatimo kao
celinu, umesto da apsorbujemo samo ono to je prijatno, a da potiskujemo neprijatno.
Proces uvida ide ka dukkhi, posmatra dukkhu, priznaje dukkhu, prepoznaje dukkhu u svim
njezinim oblicima. Tada vie ne reagujete na ve naviknuti nain prihvatanja i odbijanja.
I zbog toga se bolje moete nositi sa patnjomn, moete da budete strpljiviji sa njom.
Ovo uenje nije neto to je izvan naeg iskustva. Ono je, zapravo, odraz naeg iskustva
a ne neka zamrena intelektualna igra. Zato zaista uloite napor u svoj razvoj umesto da
ostanete zarobljeni u koloteeni. Koliko jo puta u ivotu treba da osetite krivicu zbog
svojih prolih neuspeha ili pogreaka koje ste nainili? Treba li da do kraja ivota
prevakavate stvari koje su vam se dogodile i prepustite se beskrajnim spekulacijama i
analizama? Neki ljudi sebe su zarobili u takve komplikovane zamke.Ako se prepustite
svojim seanjima, stavovima i miljenjima, tada ostajete zauvek zaglavljeni u ovom svetu
i nikada ga ne prevazilazite na bilo koji nain.
Moete se osloboditi toga tereta ukoliko ste spremni da ovo uenje koristite na pravi
nain. Kaite sami sebi: "Ne upadam vie u te zamke; odbijam da uestvujem u toj igri.
Neu vie popustiti pred takvim raspoloenjem." Ponite da zauzimate poziciju znanja:
"Ja znam da je to dukkha; postoji dukkha". Zaista je vano doneti tu odluku da odemo
tamo gde je patnja i zadrimo se uz nju. Jedino istraivajui je i suoavajui se sa njom
na taj nain imamo ansu za onaj duboki uvid: "Ova patnja je shvaena".
To su tri aspekta prve plemenite istine. To je formula koju moramo koristiti i primenjivati
razmiljajui o svojim ivotima. Kad god osetite patnju, prvo je osvestite: "Postoji

15

patnja", zatim: "Nju treba razumeti", i na kraju "Ona je shvaena". To razumevanje

dukkhe jeste uvid u prvu plemenitu istinu.

16

DRUGA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o nastanku patnje? elja je ta koja odrava bie,
a prate je uivanje i pouda, uivanje u ovome ili onome: drugim reima,
elja za ulnim zadovoljstvima, elja za postojanjem, elja za unitavanjem.
Ali odakle se raa i razvija ta elja?
Gde god postoji neto to je prijatno i izvor je zadovoljstva, tamo se ona raa i razvija.
Ovo je plemenita istina o nastanku patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i
svetlost
koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao.
Ovu plemenitu istinu treba spoznati naputanjem izvora patnje...
Ova plemenita istina spoznata je naputanjem izvora patnje: takva bee vizija, uvid,
mudrost,
znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

Druga plemenita istina sa svoja tri aspekta je: "Postoji izvor patnje, a to je vezanost za
elju. elju treba napustiti. elja je naputena."
Druga plemenita istina kae da postoji izvor patnje i da je izvor te patnje vezanost za tri
vrste elje: elja za ulnim zadovoljstvom (kama tanha), elja da neto bude (bhava
tanha) i elja da neto ne bude (vibhava tanha). To je tvrdnja druga plemenite istine, teza,
pariyatti . O tome razmiljate: izvor patnje je vezanost za elju.

Tri vrste elje

elju, ili tanhu na pali jeziku, jeste veoma vano razumeti. ta je elja? Kama tanhu je
veoma lako razumeti. Ova vrsta elje je elja za ulnim zadovoljstvima putem tela ili
drugih ula i neprestano traganje za stvarima koje e uzbuditi ili zadovoljiti naa ula to
je kama tanha. Zaista ovo moete da posmatrate: kako izgleda kada imate elju za
zadovoljstvom? Na primer, dok jedete, ako ste gladni i hrana je ukusna, moete biti
svesni svoje elje da uzmete jo jedan zalogaj. Uoite to oseanje dok jedete neto
ukusno; i uoite kako elite jo toga. Ne uzimajte ovo samo zdravo za gotovo, doivite to.
Ne mislite kako to ve znate jer je tako bilo u prolosti. Obratite panju na to kad budete
jeli. Probajte neto ukusno i posmatrajte ta se deava: javlja se elja za jo toga. To je
kama tanha .
Posmatramo taj oseaj kada elimo da postanemo neto. Ako je u nama neznanje, kada ne
traimo neto ukusno da pojedemo ili neku prijatnu muziku da sluamo, moemo nas

17

obuzeti ambicija postizanja neega elja da postanemo. Obuzima nas tenja da budemo
sreni, da postanemo bogati; ili moemo pokuati da svoj ivot nainimo znaajnim
pokuavajui da popravimo svet. Zato uoite to oseanje elje da postanete neto druge u
odnosu na ono to ste upravo sada.
Oslunite bhava tanhu vaeg ivota: "elim da meditiram kako bih se potpuno oslobodio
svoga bola. elim da postanem prosvetljen. elim da postanem monah ili monahinja.
elim da se prosvetlim i bez zareenja. elim da imam enu, decu i posao. elim da
uivam u ulnom svetu, ne odriui se bilo ega, a da u isto vreme postanem i
prosvetljeni arahant."
Kada se umorimo od pokuaja da postanemo neto, onda se javi elja da se otarasimo
nekih stvari. Zato posmatrajmo vibhava tanhu, elju da se neega otarasimo: "elim da se
oslobodim svoje patnje. elim da se oslobodim svoje ljutnje. U meni je ljutnja i ja elim
da je se otarasim. elim da se oslobodim ljubomore, straha i napetosti." Uoite sve ovo
kao odraze vibhava tanhe. Mi ne zauzimamo stav protivljenja elji da se oslobodimo
nekih stvari, niti ohrabrujemo tu elju. Umesto toga, mi samo posmatramo: "To je tako;
to je takav oseaj kad elimo da se oslobodimo neega: moram se otresti svog besa,
moram ubiti demona i osloboditi se pohlepe a onda u biti..." Iz ovog niza misli
moemo uoiti da su postajanje i prestajanje veoma tesno povezani.
Zato imajte na umu da su ove tri kategorije: kama tanha, bhava i vibhava tanha samo
prikladni naini za posmatranje elje. To nisu potpuno odvojeni oblici elje, ve njezini
razliiti vidovi.
Drugi uvid u drugu plemenitu istinu je: "elju treba napustiti." Tako zapoinjemo praksu
naputanja. Uvideli ste da elju treba napustiti, ali taj uvid nije elja da se napusti bilo ta.
Ako niste naroito dobro promislili i ne posmatrate istinski svoj um, lako ete zakljuiti:
"elim da se oslobodim, elim da napustim sve svoje elje" ali to je samo jo jedna
elja. Meutim, moete razmisliti o tome; moete videti elju da se neega oslobodite,
elju da neto postanete ili elju za ulnim zadovoljstvima. Razumevajui te tri vrste
elje, moete ih napustiti.
Druga plemenita istina ne trai od vas da mislite: "Ja imam tako mnogo elja da
zadovoljim svoja ula" ili "Ja sam zaistav ambiciozan. U meni je jaka bhava tanha!" ili
"Ja sam pravi nihilista. Hou napolje iz svega ovoga. Ja sam pravi vibhava tanha fanatik.
Eto takav sam." Druga plemenita istina nije to. Ona nema veze sa identifikovanjem sa
eljama na bilo koji nain; ona govori o prepoznavanju elje.
Mnogo sam vremena proveo posmatrajui kako je veliki deo moje prakse u stvari elja da
se postane neto. Na primer, koliko je dobrih namera u mojoj meditaciji kao monaha
proizlazilo zapravo iz elje da budem omiljen koliki deo mojih odnosa sa ostalim
monasima ili monahinjama ili sa nezareenim sledbenicima je bio u vezi sa eljom da
budem omiljen ili priznat. To je bhava tanha elja za pohvalom ili uspehom. Kao
monah, imate tu bhava tanhu: elju da ljudi sve razumeju i ponu da cene uenje. ak i te
suptilne, skoro plemenite elje su bhava tanha.

18

A onda je tu vibhava tanha u duhovnom ivotu, i ona moe biti veoma iskrena u odnosu
na samog sebe: "elim da se oslobodim, ponitim i iskorenim te negativnosti." Zaista
sam sluao sebe kako u sebi govorim: "Hou da se oslobodim elje. Hou da se
oslobodim ljutnje. Neu da vie ikada budem uplaen ili ljubomoran. Hou da budem
hrabar. Hou da u mome srcu budu samo radost i vedrina."
Ovo vebanje ne znai da mrzite sami sebe zato to imate takve misli, ve da zaista vidite
kako su one zapravo nauene reakcije vaega uma. One su neto prolazno. elja nije
neto to mi jesmo, ve je ona nain na koji mi obino reagujemo zbog neznanja, onda
kada nismo razumeli ove etiri plemenite istine u njihova tri aspekta. Skloni smo da na
sve tako reagujemo. To su normalne reakcije koje proizlaze iz neznanja.
No, ne moramo nastaviti da patimo. Mi nismo samo bespomone rtve elje. Moemo
dopustiti elji da bude ono to jeste i tako poeti da je naputamo. elja ima mo nad
nama i zavodi nas sve dotle dok se poistoveujemo sa njom, verujemo u nju i reagujemo
na nju.

Poistoveivanje je patnja
Obino patnju poistoveujemo sa oseanjem, a oseanje nije patnja. Poistoveivanje sa
eljom jeste patnja. elja ne izaziva patnju; uzrok patnje je poistoveivanje sa eljom. O
ovoj konstataciji treba razmisliti i analizirati je u kontekstu sopstevnog iskustva.
Zaista treba da ispitujete elju i razumete ta je ona. Treba da znate ta je prirodno i
neophodno za preivljavanje i ta nije neophodno za preivljavanje. Moemo otii u
drugu krajnost i sasvim idealistiki zamiljati kako je ak i potreba za hranom jedna vrsta
elje koju ne bi trebalo da imamo. Ljudima razne gluposti padaju na pamet u vezi sa tim.
Ali Buda nije bio idealista, a nije bio ni moralista. Nije pokuavao bilo ta da osudi. Ve
je samo pokuavao da nas probudi za istinu, tako da smo u stanju da vidimo stvari jasno.
Kada jednom postoji takva jasnoa i gledanje na pravi nain, tada ne postoji patnja. Jo
uvek moete oseati glad. Jo uvek vam se javlja potreba za hranom, ali ona ne prerasta u
elju. Hrana je prirodna potreba tela. Ali telo nije ja; potrebna mu je hrana, inae bi
oslabilo i umrlo. Takva je priroda tela u tome nema nieg loeg. Ukoliko postanemo
zaslepljeni askezom i odemo u drugu krajnost, verujui da mi jesmo naa tela, da je glad
na problem i da ne bi trebalo ni da jedemo to nije mudrost; to je ludost. Kada zaista
vidite izvor patnje, shvatate da je problem u poistoveivanju sa patnjom, a ne u samoj
elji. Kada se s njome poistovetimo, to znai da smo njome zavedeni, mislei da je ona
zaista "ja" i "moja": "Ove elje su deo mene i neto nije u redu sa mnom ako ih imam" ili
"Ne svia mi se kakav sam sada. Hou da budem drugaiji" ili "Moram se neega
osloboditi pre nego to budem mogao da postanem ono to elim". Sve je to elja. Zato je
posmatrate golom panjom, ne vrednujui je ni kao dobru ni kao lou, ve je jednostavno
prepoznajui onakvu kakva jeste.

19

Naputanje
Ako posmatramo elje i oslukujemo ih, mi se zapravo vie ne vezuje za njih;
jednostavno im doputamo da budu ono to jesu. I tada shvatamo da taj uzrok patnje,
elja, moemo ostaviti sa strane i napustiti.
Kako naputate stvari? Tako to ih ostavljate onakvim kakve jesu: to ne znai da ih
ponitavate ili gurate od sebe. Taj proces vie lii na to da ne poseete za njima, ali im
doputate da i one postoje. Kroz praksu naputanja shvatamo da postoji uzrok patnje, a to
je vezanost za elju, i shvatamo da treba da napustimo te tri vrste elje. Potom uviamo
da smo napustili te elje; vie nema bilo kakve vezanosti za njih.
Kada ste vezani za neto, zapamtite da "naputanje" ne znai "otarasiti se neega" ili
"odgurnuti neto". Ako sam vezan za ovaj sat i vi kaete "Ostavi ga!", to ne znai "Baci
ga". Mogao bih pomisliti da treba da ga bacim zato to sam vezan za njega, ali to bi bila
samo elja da se neega otarasim. Skloni smo za pomislimo kako otarasiti se nekog
predmeta znai otarasiti se i vezanosti. Ali ako sam u stanju da malo razmotrim tu
vezanost, tu vanost koju pridajem satu, shvatam da nema svrhe osloboditi ga se to je
dobar sat; ne kasni i nije ga teko nositi sa sobom. Nije problem u satu. Pa ta onda da
uradim? Da ga odloim, stavim sa strane da ga blago poloim na sto bez i trunke
averzije. Tada ga mogu ponovo uzeti, pogledati koliko je sati i vratiti ga lagano na mesto.
Ovaj uvid o "naputanju" moete primeniti na elju za ulnim zadovoljstvima. Moda
elite da se ludo zabavljate. Kako da odloite tu elju bez i trunke averzije? Jednostavno
prepoznajte tu elju, ne presuujui kakva je ona. Moete posmatrati elju da je se
oslobodite jer oseate krivicu zbog toga to imate tako budalastu elju ali je na kraju
odloite. Tada, kada je vidite onakvom kakva jeste, prepoznajui da je to samo elja, vie
niste vezani za nju.
Tako je isto sa svakim trenutkom vaeg ivota. Kada se osetite potitenim ili
neraspoloenim, samo trenutak odbijanja da se prepustite tom oseanju jeste jedno
prosvetljujue iskustvo. Kada to uvidite, nema potrebe da tonete u more depresije i
oajanja i udavite se u njemu. Moete to spreiti nauivi da elju ne podgrevate u svojim
mislima.
Ovo morate uvrstiti tokom prakse meditacije, tako da ste u stanju sami da napustite
izvor patnje. Moete li napustiti elju elei da je napustite? ta je to to u kontretnom
trenutku naputamo? Morate posmatrati to iskustvo naputanja, zaista ga ispitivati i
istraivati sve dok se ne pojavi uvid.. Istrajte u tome sve dok se ne pojavi uvid: "Ah,
naputanje, da, sada razumem. Naputam elju." To ne znai da vie nikada neete imati
elja, ve da vam jeste polo za rukom da je napustite u tom trenutku i da ste to uinili sa
punom svesnou. U tom trenutku javlja se uvid. To je ono znanje nastalo na osnovu
uvida. Na jeziku pali zovemo ga nanadassana i duboko znanje.

20

Svoj prvi uvid u naputanje imao sam tokom prve godine meditacije. Na intelektualnom
nivou znao sam da treba sve napustiti i zato sam se pitao: "Kako to naputamo?"
Izgledalo je nemogue napustiti bilo ta. Nastavio sam da razmiljam: "Kako
naputamo?" Onda bih sam sebi rekao: "Neto napustimo tako to ga napustimo." "Pa
napusti ga onda!" Zatim bih rekao: "Ali jesam li ga napustio?" i "Kako da ga napustim?"
"Pa, jednostavno ga napusti!" Nastavljao bih tako, sve vie frustriran. Ali na kraju je
postalo oigledno ta se dogaa. Ako pokuavate da naputanje analizirate do detalja,
zapetljate se tako to sve to nainite krajnje komplikovanim. To nije neto to dalje
moete verbalno razlagati, ve neto to zapravo uradite. I tako sam ja napustio na
trenutak, samo tako.
Kod linih problema i opsesija, njihovo naputanje je ba tako. Ono nije stvar analiziranja
i neprestanog naduvavanja problema, ve vebanja da stvari ostavimo onakvim kakve
jesu, da ih napustimo. U poetku ih ostavimo, a onda ih ponovo uzmemo, jer je navika
poistoveivanja veoma snana. Ali ste barem dobili neku ideju o celom procesu. ak i
kada sam imao taj uvid u naputanje, napustio bih na trenutak, a onda se poeo
poistoveivati razmiljajui: "Ja to ne mogu, toliko mnogo loih navika imam!" Ali ne
verujte tom zanovetajuem, omalovaavajuem glasu u sebi. On zaista nije vredan
poverenja. Jer itava tajna je u vebanju naputanja. Kako budete sve vie uviali na koji
nain da ga sprovodite, tako ete biti sposobnoji da odrite stanje nevezivanja.

Postignue
Vano je znati kada ste napustili elju: kada je vie ne vrednujete ili pokuavate da je se
oslobodite; kada shvatite da ona upravo takva kakva jeste. Kada ste zaista spokojni i
smireni, tada ete ustanoviti da nema vezanosti za bilo ta. Niste u klopci, pokuavajui
da neto dobijete ili da se neega oslobodite. Blagostanje je jednostavno posmatranje
stvati onakvim kakve one jesu, bez oseanja potrebe da ih prosuujemo.
Mi sve vreme govorimo sami sebi: "Ovo ne bi trebalo da je ovako!", "Ja ne bi trebalo da
sam takav!" i "Ti ne bi trebalo da si takav i ne bi trebalo to da radi!" i tako u beskraj.
Siguran sam da bih mogao da vam kaem kakvi bi vi trebalo da budete a i vi biste
mogli da meni kaete kakv bi ja trebalo da budem. Trebalo bi da budemo ljubazni, puni
ljubavi, velikoduni, dobronamerni, vredni, marljivi, hrabri i saoseajni. Uopte ne
moram da vas poznajem da bih vam to rekao! Ali da bih vas zaista upoznao, ja bi trebalo
da se otvorim pred vama, a ne da krenem od jedne idealne slike o tome kakvi bi mukarac
i ena trebalo da budu, kakav bi budista ili hrianin trebalo da budu. Nije stvar u tome da
mi ne znamo kakvi bi trebalo da budemo.
Naa patnja izvire iz nae vezanosti za ideale i iz komplikovanja stvari onakvih kakve
one jesu. Prema naim najstroijim idealima, mi nikada nismo onakvi kakvi bi trebalo da
budemo. ivot, drugi, zemlja u kojoj ivimo, svet u kojem ivimo stvari nikada ne
izgledaju onakve kakve bi trebalo da budu. Postajemo veoma kritini prema svemu oko
nas i prema sebi: "Znam da bi trebalo da sam strpljiviji, ali jednostavno NE MOGU!"...

21

Oslukujte sve te "trebalo bi" i "ne bi trebalo", kao i elje: elju za zadovoljstvima, elju
da postanemo neto ili elju da pobegnemo od runog i bolnog. To je kao da sluamo
nekoga s druge strane ograde kako govori: "Hou ovo i neu ono. Trebalo bi ovako da
bude i ne bi trebalo onako da bude." Zaista odvojite vreme da oslunete um koji se ali;
osvestite taj monolog.
esto sam to radio kad sam se oseao nezadovoljnim ili kritiki raspoloenim. Sklopio
bih oi i poeo da razmiljam. "Ne svia mi se ovo, a ne svia mi se ni ono". "Ona osoba
ne bi trebalo da je takva" i "Svet ne bi trebalo da je ovakav".Nastavio bih da sluam tu
vrstu kritikog demona kako blebee bez prestanka, kako kritikuje mene, vas i itav svet.
A onda bih pomislio: "elim sreu i udobnost; elim da se oseam bezbednim; elim da
budem voljen!" Namerno bih mislio o tim stvarima i oslukivao ih, jednostavno da bih te
misli uvideo kao razliita stanja svesti. Zato, fiksirajte ih u svom umu sve nade, elje i
primedbe. Osvestite ih. Tada ete upoznati elju i biti u stanju da je ostavite sa strane.
to vie posmatramo i istraujemo poistoveivanje, sve vie se uvruje uvid: "elju
treba napustiti." Tada, kroz praksu i razumevanje ta je naputanje u stvari, stiemo do
treeg uvida u drugu plemenitu istinu, a to je: "elja je naputena." Mi smo tada zaista
upoznali naputanje. Ono nije teorijsko naputanje, ve neposredan uvid. Znate da je
naputanje obavljeno. U tome je sva praksa.

22

TREA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o nestanku patnje?
To je potpuni prestanak i nestanak te iste patnje; njeno odbijanje,
odustajanje od nje, naputanje i odvraanje od nje.
Ali gde se to ta elja naputa i nestaje?
Gde god je neto to nam se ini prijatno i primamljivo, tu se ta elja naputa i nestaje.
Postoji ta plemenita istina o nestanku patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost,
znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao.
Ovu plemenitu istinu treba spoznati potpunim razumevanjem nestanka patnje...
Ova plemenita istina spoznata je potpunim razumevanjem nestanka patnje:
takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie
o stvarima za koje do tada nisam znao.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

Trea plemenita istina sa njezina tri aspekta je: "Postoji nestanak patnje, dukkhe.
Nestanak dukkhe treba razumeti. Nestanak dukkhe je shvaen."
itav cilj budistikog uenja je da razvije um koji promilja stvari, kako bi se oslobodio
iluzija. etiri plemenite istine su uenje o naputanju kroz istraivanje ili razmatranje kontemplaciju: "Zato je to ba tako? Zato na taj nain?" Dobro je razmiljati o stvarima
kao to su: zato monasi briju glavu ili zato Budini kipovi izgledaju ba tako. Samo ih
kontempliramo... um ne formira miljenje o tome jesu li oni dobri, loi, korisni ili
beskorisni. Um se zapravo otvara i razmatra: "ta to znai? ta monasi predstavljaju?
Zato nose posude za hranu? Zato ne mogu da imaju novac? Zato ne mogu sami da
uzgajaju hranu?" Kontempliramo kako je ovakav nain ivota ouvao tradiciju i
omoguio joj da bude preneta od njezinog utemeljivaa Gotame Bude, do danas.
Razgledamo tu patnju koju vidimo; tu prirodu elje; prepoznajemo da to poistoveivanje
sa eljom jeste patnja. Tada imamo uvid doputanja elji da mine i stizanja do ne-patnje,
do prestanka patnje. Ovi uvidi mogu doi jedino kroz posmatranje i promiljanje; oni ne
mogu doi kroz verovanje. Ne moete snagom volje doi do uvida; posmatrajui i
razmiljajui o tim istinama doputamo da uvidi dou k nama. Oni dolaze jedino ako je
um otvoren i prijemiv za uenje - slepo verovanje se svakako ne savetuje niti se oekuje
od bilo koga. Umesto toga, um mora teiti prijemivosti, odmeravanju i razmatranju.
Ovo mentalno stanje veoma je vano ono je put izlaska iz patnje. Nije to stanje uma
koji ima vrste stavove i predrasude, koji unapred misli da sve zna ili jednostavno uzima
zdravo za gotovo sve to drugi ljudi kau. To je um koji je otvoren za te etiri plemenite
istine i moe posmatrati i promiljati neto to smo u stanju da vidimo u nama samima.
Ljudi retko shvataju ne-patnju, jer ona zahteva naroitu vrstu spremnosti da se odvagne i
istrai, da se ode iza opipljivog i oiglednog. Ona zahteva spremnost da zapravo

23

posmatramo sopstvene reakcije, sposobnost da uvidimo sopstvene vezanosti i

razmislimo: "Kako to izgleda biti vezan za neto?"
Na primer, oseam li se sreno ili osloboeno vezujui se za elju? Da li me to
nadahnjuje ili ini potitenim? Ova pitanja su za vas da ih istraujete. Ako ustanovite da
time to ste vezani za svoje elje bivate osloboeni, onda im se prepustite. Pribijte se jo
vre uz svoje elje i posmatrajte kakav je rezultat.
to se moje prakse tie, video sam da me vezivanje za moje elje vodi do patnje. U to
nije bilo sumnje. Mogu da vidim koliko mi je patnje u ivotu donelo vezivanje za
materijalne stvari, ideje, stavove ili strahove. Mogu da vidim sve vrste nepotrebne patnje
koju sam sam sebi prouzrokovao vezivanjem, jer nisam znao nita bolje. Odrastao sam u
Americi zemlji slobode. Ona vam obeava pravo da budete sreni, ali ono to zapravo
prua jeste pravo da budete vezani za najrazliitije stvari. Amerika vas ohrabruje da
budete sreni koliko god je u vaoj moi pribavljajui materijalne predmete. Meutim,
ako radite sa etiri plemenite istine, tada morate razumeti i posmatrati tu vezanost. To
nije neki intelektualni stav ili komanda iz vaeg mozga kojom vam se nareuje da ne
budete vezani; to je samo prirodan uvid u ne-vezivanje ili ne-patnju.

Istina promene
Ovde u Amaravatiju pevamo Dhammacakkappavattana suttu u njezinom tradicionalnom
obliku. Kada je Buda odrao taj govor o etiri plemenite istine, samo ga je jedan od
petorice sledbenika koji su ga sluali zaista razumeo; samo jedan od njih je imao duboki
uvid. Ostaloj etvorici se govor dopao i pomislili su: "Zaista veoma lepo uenje", ali je
samo jedan, po imenu Kodanna, zaista do kraja razumeo o emu je Buda govorio.
I deve su takoe sluala propoved. Deve su nebeska, eterina stvorenja, daleko
superiornija u odnosu na nas. Ona nemaju ovakva gruba tela; ona imaju eterina tela, lepa
su i inteligentna bia. I premda su bila ushiena sasluavi govor, nijedno od njih nije
njime bilo prosvetljeno.
Znamo da su bila veoma srena zbog Budinog prosvetljenja i da su kroz nebesa pronela
vest kad su sasluali uenje. Prvo ga je uo jedan red deva, on ga je saoptio drugom i
uskoro su sve deve slavile sve do najvieg Brahma podruja. Velika je radost bila to je
pokrenut toak Dhamme i deve i brahme su slavili to. Meutim, jedino je Kodanna, jedan
od pet sledbenika, bio prosvetljen kada je uo propoved. Pri samom kraju sutte, Buda ga
je oslovio: "Anna Kondanna". "Anna" oznaava duboko znanje, dakle "Anna Kondanna"
znai "Kondanna-koji-zna".
ta je Kondanna znao? Koji je bio njegov uvid koji je Buda pohvalio na samom kraju
propovedi? To bee: "Sve to nastane mora i da nestane." Ovo nam ne mora zvuati kao
neko veliko znanje, ali ono u sebi sadri jedan univerzalan obrazac: sve to nastane mora
i da nestane, prolazno je i nije ja... Zato se ne vezujte za njega, ne budite zavedeni onim

24

to nastaje i nestaje. Ne uzimajte za utoite, kao neto u emu prebivate i u ta verujete

bilo ta to nastaje jer te stvari e i nestati.
Ako elite da patite i straite svoj ivot, lutajte unaokolo tragajui za stvarima koje
nastaju. Sve one e vas odvesti do kraja, do nestanka, i neete biti ni za trunku mudriji.
Tumaraete ponavljajui one iste stare jednoline navike i kada doe trebutak da umrete
neete nauiti nita znaajno na osnovu svog ivota.
Umesto da samo razmiljate o tome, zaista uoite: "Sve to nastane mora i da nestane".
Primenite to na ivot uopte, na sopstveno iskustvo. Tada ete razumeti. Samo uoite:
poetak... kraj. Posmatraje stvari onakve kakve one jesu. Ovaj ulni svet u kojem ivimo
sav se vrti oko nastanka i nestanka, poetka i kraja; a savreno razumevanje, samma ditthi
moe postojati ve u ovom ivotu. Ne znam koliko je Kondanna iveo posle Budine
propovedi, ali on je u tom trenutku bio prosvetljen. Upravo tada imao je savreno
razumevanje.
eleo bih da naglasim koliko je vano razvijati taj nain posmatranja. Umesto da samo
razvijamo taj metod smirivanja sopstvenog uma, to svakako jeste jedan deo prakse,
uoite da ispravna meditacija jeste posveenost mudrom istraivanju.
Ona ukljuuje odvano nastojanje da duboko pogledate u stvari, ne da analizirate sebe i
pravite zakljuke zato vi kao jedinka patite, ve odlunost da zaista sledite put sve dok
ne stignete do potpunog razumevanja. Takvo savreno razumevanje zasnovano je na
obrascu nastanka i nestanka. Kada jednom razumete taj zakon, uoavate da se sve uklapa
u taj obrazac.
Ovo nije metafiziko pitanje: "Sve to nastane mora i da nestane." Ono se ne odnosi na
krajnju stvarnost stvarnost besmrtnosti; ali ako potpuno razumete i znate da sve to
nastane mora i da nestane, tada ete doiveti krajnju stvarnost, besmrtnost, venu istinu.
To su sredstva korisna za dostizanje najvieg stanja. Obratite panju na razliku: ovaj
iskaz nije metafiziki, ve nas on vodi do metafizikog doivljaja.

Smrtnost i nestajanje
Posmatranjem etiri plemenite istine mi u svest dovodimo upravo ovaj problem ljudske
egzistencije. Suoavamo se sa tim oseanjem otuenja i slepe vezanosti za svet ula,
vezanosti za neto to je odvojeno, drugaije i to se izdvaja u svesti. Iz neznanja,
vezujemo se za elje za ulnim zadovoljstvima. Kada se identifikujemo sa onim to je
prolazno ili povezano sa smru i to je nezadovoljavajue, ve samo to vezivanje jeste
patnja.
ulna zadovoljstva su sva odreda prolazna zadovoljstva. ta god vidimo, ujemo,
dodirnemo, okusimo, pomislimo ili osetimo jeste prolazno osueno na smrt. Zato, kada
se vezujemo za prolaznost ula, vezujemo se za smrt. Alo to nismo posmatrali ili

25

razumeli, mi se jednostavno slepo vezujemo za prolaznost, nadajui da moemo da je

odloimo makar za kratko. Pretvaramo se da emo zaista biti sreni sa stvarima za koje se
vezujemo a na kraju se ipak osetimo razoaranim, oajnim i promaenim. Moda i
uspemo u neemo to smo naumili, ali i to je prolazno. Onda se vezujemo za neko drugo
stanje koje vodi u smrt. Na kraju, moda, ispunjeni eljom da umremo, moemo se vezati
za samoubistvo ili unitenje ali i sama smrt je tek novo stanje koje, preporaanjem,
vodi do nove smrti. Za ta god da se veemo unutar te tri vrste elje, vezujemo se za smrt
a to znai da emo opet iskusiti razoaranost i oajanje.
Oaj je smrt svesti; potitenost je vrsta iskustva umiranja svesti. Kao to telo umire
fizikom smru, umire i um. Mentalna stanja umiru; nazivamo ih oajem, dosadom,
potitenou i strepnjom. Kad god se veemo i osetimo dosadu, oajanje, strepnju i tugu,
skloni smo da potraimo neko drugo prolazno stanje koje nastaje. Na primer, oseate
oajanje i pomislite: "elim komad torte". I ve kreete! U trenutku preputate se
slatkom, ugodnom okoladnom, ukusu toga kolaa. U tom trenutka neto nastaje vi ste
zapravo postali slatki, ugodan, okoladni ukus! No, ne moete sa tim ostati jako dugo.
Progutali ste kola i ta je ostalo? Onda morate da se okrenete neem drugom. To je
"nastajanje".
Zaslepljeni smo, zarobljeni u tom procesu nastajanja na ulnom planu. Ali upoznavanjem
elje, a bez presuivanja o lepoti ili runoi tog ulnog plana, na kraju uspevamo da elju
vidimo onakvom kakva ona jeste. Onda, odlaui sa strane te elje umesto da se
poistoveujemo sa njima, doivljavamo nirodhu, prestanak patnje. To je trea plemenita
istina, koju moramo iskusiti svako za sebe. Kaemo: "Postoji prestanak" i znamo da je
neto prestalo.

Dopustiti stvarima da nastanu

Pre nego to moete da napustite stvari, morate im dopustiti da se pojave u polju pune
svesti. U meditaciji, na cilj je da na pravi nain dopustimo podsvesti da se pojavi u polju
svesti. Sva oajanja, strahovi, strepnje, potiskivanja i ljutnja slobodno mogu da postanu
deo svesti. Ljudi su skloni da se poistoveuju sa veoma visokim idelima. Moemo se
veoma razoarati u sebe kad ponekad osetimo da nismo toliko dobri kako bi trebalo da
budemo ili ako se naljutimo a ne bi trebalo sve sami "treba" i "ne treba". Tada stvaramo
elju da se oslobodimo loih stvari i ta elja ima kvalitet ispravnosti. ini nam se
ispravnim da se oslobodimo loih misli, ljutnje i ljubomore, jer dobar ovek "ne bi
trebalo da bude takav". Tako stvaramo krivicu.
Posmatrajui itav ovaj proces, osveujemo elju da postignemo taj ideal i elju da se
oslobodimo tih loih stvari. Uspevi u tome, u stanju smo da ih napustimo i tako,
umesto da postanete savrena osoba, naputate tu elju. Ono to preostaje je isti um.
Nema potrebe da postajemo savrena osoba, jer isti um je mesto gde savreni ljudi
nastaju i nestaju.

26

Prolaznost je lako razumeti na jednom intelektualnom nivou, ali iskusiti je moe biti
prilino teko, jer to podrazumeva boravljenje u stanju za koje smatramo da nam je
nepodnoljivo. Na primer, kada sam poeo da meditiram, mislio sam da meditacija treba
da me naini prijatnijim i srenijim i oekivao sam da doivim mentalno stanje
blaenstva. Ali tokom prva dva meseca oseao sam vie ljutnje i mrnje nego ikada do
tada. Mislio sam: "Ovo je jezivo; od ove meditacije mi je samo jo gore." Ali onda sam
poeo da razmiljam otkuda navire toliko mnogo mrnje i odbojnosti i shvatio sam da je
vei deo moga ivota bio pokuaj da pobegnem od toga. Strano sam mnogo itao. Stalno
sam nosio knjigu sa sobom. I svaki put kad bi odbojnost poela da se pomalja, zgrabio
bih knjigu i poeo da itam; ili bih puio ili vakao neto. Imao sam o sebi sliku kao o
veoma ljubaznoj osobi koja ne mrzi ljude, te je svaki nagovetaj odbojnosti ili mrnje bio
potiskivan.
Zato sam prvih nekoliko meseci svog monakog ivota bio toliko oajan. Pokuavao sam
da pronaem neto to e mi odvui panju, jer sam u meditaciji poeo da priseam svih
onih stvari koje sam pokuavao da zaboravim. Seanja iz detinjstva i mladosti neprestano
su navirala; tada sam postao toliko svestan te ljutnje i mrnje da se inilo kao da me
preplavljuju. No neto u meni poelo je da prepoznaje da treba da se nosim sa time, i ja
sam se uspravio. Sva ljutnja i mrnja koji su tokom trideset godina ivota bili potiskivani
doiveli su sada svoju kulminciju, sagoreli sami sebe i nestali kroz meditaciju. Bio je to
proces proienja.
Da bismo omoguili tom procesu prestajanja da funkcionie, moramo biti spremni da
patimo. Zato toliko naglaavam znaaj strpljenja. Moramo svoje umove da otvorimo za
patnju, jer patnja prestaje jedino prihvatanjem patnje. Kada shvatimo da patimo, fiziki ili
mentalno, tada se okreemo aktuelnoj patnji koja je prisutna. Potpuno joj se otvaramo,
pozdravljamo je, koncentriemo se na nju, doputajui joj da bude ono to jeste. To znai
da moramo biti strpljivi i istrajati pokraj neprijatnosti odreenog stanja. Moramo da
podnesemo dosadu, oajanje, sumnju i strah kako bismo razumeli da oni nestaju, umesto
da stalno beimo od njih.
Sve dok tim stvarima ne dopustimo da nestanu, mi jednostavno samo stvaramo novu
kammu, koja dalje osnauje nae navike. Kada neto nastane, mi ga epamo i ponemo
da ga naduvavamo, ime samo sve komplikujemo. Takva situacija se stalno ponavlja
tokom naeg ivota a ne moemo juriti za svojim eljama ili beati od svojih strahova i
oekivati da emo ostvariti svoj mir. Umesto toga, posmatrajmo strah i elju, tako da vie
ne mogu da nas obmanu: moramo znati ta nas to obmanjuje pre nego to ga napustimo.
elju i strah treba prepoznati kao neto prolazno, kao neto to nas ne moe zadovoljiti i
to je bez trajne sutine. Kada to uvidimo, patnja koja je za ta stanja vezana sama sebe
sagori.
Ovde je veoma vano uoiti razliku izmeu nestanka i ponitavanja, to jest elje koja se
javlja u umu da se neega otarasimo. Nestanak je prirodan zavretak bilo kojeg stanja
koje je nastalo. Zato ono nije elja! To nije neto to stvaramo u svom umu, ve je kraj
onoga to je poelo, smrt onoga to je roeno. Zato nestanak nema veze sa "ja" ono ne
proizlazi iz oseanja "ja moram da se otarasimo ovoga", ve jednostavno doputamo

27

onome to je nastalo da nestane. Da bismo to uinilo moramo odustati od elje napustiti

je. To ne znai odbaciti je ili je potisnuti, ve odustati znai ne vezivati se za nju.
Tada, kada je ona nestala, doivljavate nirodhu utrnue, prazninu, nevezanost. Nirodha
je drugi naziv za nibbanu. Kada ste neto napustili i dopustili mu da prestane, ono to
vam ostaje jeste mir.
Taj mir moete doiveti meditirajui. Kada u vaem umu elja utihne, ono to preostane
je smirenost. To je istinsko spokojstvo, besmrtnost. Kada to zaista upoznate, tada shvatate
nirodha sacca, istinu o nestanku, u kojoj ne postoji vie "ja", ali postoje budnost i jasnost.
Pravo znaenje rei blaenstvo jeste ta smirena, transcendentalna svest.
Ako ne doputamo prestanak, tada delujemo na osnovu pretpostavki koje smo nainili o
sebi samima, ne znajui ak ni ta inimo. Ponekad, tek kad ponemo da meditiramo
ponemo i da shvatamo koliko mnogo straha i pomanjkanja samopouzdanja u naim
ivotima dolazi od iskustava u detinjstvu. Seam se da sam kao deak imao dobrog
prijatelja koji se odjednom okrenuo protiv mene i odbacio me. Mesecima sam posle toga
bio van sebe. I to je u meni ostavilo neizbrisiv trag. Kasnije sam kroz meditaciju shvatio
koliko je taj mali dogaaj uticao na moje budue odnose sa ljudima uvek sam imao
ogroman strah da u biti odbaen. Nikada o tome nisam ni razmiljao, sve dok mi se
seanje na taj dogaaj nije poelo stalno iznova pojavljivati tokom meditacije.
Racionalan um zna da je smeno ii unaokolo s milju o tragedijama iz detinjstva. Ali
kada vam seanje na njih neprestano izranja u svesti i kao sredovenom oveku, moda
one pokuavaju da vam kau poneto o pretpostavkama formiranim u vama jo dok ste
bili dete.
Kada tokom meditacije ponu da vas zaokupljaju seanja ili opsesivni strahovi, umesto
da postanete frustrirani ili uznemireni zbog toga, prepoznajte ih kao neto to treba
potpuno osvestiti i tako sebi omoguiti da ih napustite. Moete svoj dan tako organizovati
da nikada ni ne bacite pogled na te stvari; tada su uslovi da se one pojave u svesti
minimalne. Moete se posvetiti mnogim vanim stvarima i stalno biti zauzeti; tada te
strepnje i bezimeni strahovi nikada ne postaju neto svesno ali ta se dogaa kada
naputate? elja ili opsesija se pokree i to se pokree ka nestanku. Okonava se. I
onda imate uvid u prestanak elje. Tako je trei aspekt tree plemenite istine: prestanak je
ostvaren

Ostvarenje
To je istina koju treba ostvariti. I Buda je ovo isticao: "To je istina koju treba ostvariti
ovde i sada". Ne moramo ekati da umremo kako bismo ustanovili je li ona istinita ovo
uenje je za iva ljudska bia poput nas. Svako od nas treba da je ostvari. Ja mogu da
vam je izloim i da vas ohrabrim, ali je ne mogu ostvariti umesto vas!

28

Ne razmiljate o svemu ovome kao o neem dalekom i to je izvan vaih mogunosti.

Kada govorimo o dhammi ili istini kaemo da je ona ovde i sada, da je ona neto to i
sami moemo da uvidimo. Moemo joj se okrenuti; moemo teiti istini. Moemo
obratiti panju na stvari kakve jesu, ovde i sada, u ovom trenutku i na ovom mestu. To je
sabranost panje biti svestan i usmeriti panju na stvari kakve jesu. Kroz sabranost
panje istraujemo taj oseaj sopstva, to oseanje "ja" i "moje": moje telo, moja oseanja,
moja seanja, moje misli, moja shvatanja, moji stavovi, moja kua, moja kola i tako dalje.
Ja sam, na primer, bio sklon samopotcenjivanju i kad bih pomislio "Ja sam Sumedho"
bilo je to u negativnom svetlu: "Ja nisam ni za ta dobar". Ali oslunite odakle to nastaje i
gde prestaje? ... ili "Ja sam zaista bolji od vas, vie sam produhovljen. ivim monakim
ivotom jako dugo i mora da sam bolji od svih vas!" Gde TO nastaje i gde nestaje?
Gde postoje arogancija, obmana ili samopotcenjivanje gde god da su istraujte ih;
oslukujte to unutranje: "Ja sam..." Budite svesni i posmatrajte taj prostor pre nego to
ponete da razmiljate, samu misao i prostor koji ostaje posle nje. Zadrite svoju panju
na toj praznini na kraju i vidite koliko dugo moete svoju panju da zadrite na njoj.
Vidite moete li da ujete nekakav zvonki zvuk, zvuk tiine, primordijalni zvuk. Kada
svoju panju usmerite na to, moete razmisliti: "Postoji li ikakvo oseanje 'ja'?" Uviate
da kada ste zaista prazni kada je u vama samo jasnoa, budnost i panja ne postoji
"ja". Ne postoji taj oseaj "ja" i "moje". Tako, boravim u tom stanju ispranjenosti i
kontempliram dhammu: pomislim, "Ovo je samo ono to jeste. Ovo telo ovde je upravo
takvo." Bilo da mu dam neko ime ili ne, ali u ovom trenutku ono je ba takvo. Ono nije
Sumedho!
U toj praznini ne postoji budistiki monah. "Budistiki monah" je samo konvencija, koja
odgovara vremenu i mestu. Kada vas ljudi hvale i kau: "Ah, izvanredno!", znate da neko
hvali, ali ne doivljavate to lino. Znate da tu tog budistikog monaha nema; postoji samo
Takvost. Ono to jeste. Ukoliko elim da je Amaravati uspeno mesto i to se i dogodi, ja
sam srean. Ali ako sve propadne, niko za njega nije zainteresovan, ne moemo da
platimo raun za struju i sve propada neuspeh! Ali, u stvari, Amaravati ne postoji. Ta
ideja o osobi koja je budistiki monah ili o mestu zvanom Amaravati to su samo
konvencije, ne krajnja realnost. Upravo sada to je tako, ba onako kako bi trebalo da
bude. Ne nosimo teret jednog takvog mesta na svojim pleima, jer ga vidimo onakvog
kakvo jeste i nema osobe koja bi bila u to ukljuena. Hoe li ono biti uspeno ili ne vie
nije vano.
U praznini, stvari su samo ono to jesu. Kada smo svesni na taj nain, to ne znai da smo
ravnoduni prema uspehu ili neuspehu i da ne pokuavamo bilo ta da uinimo. Moemo
se potruditi. Znamo ta moemo da uradimo; znamo ta treba da bude uraeno i moemo
to da uradimo na pravi nain. Tada sve postaje dhamma, ono to jeste. Radimo neto zato
to je u tom trenutku i na tom mestu to prava stvar koju treba uraditi, a ne inimo neto
zbog line ambicije ili straha od neuspeha.
Put do nestanka patnje je put savrenosti. Savrenost moe biti veoma obeshrabrujua
re, jer se mi oseamo veoma nesavrenima. Kao linosti se pre svega pitamo otkuda nam

29

toliko drskosti da ak i razmiljamo o mogunosti da budemo savreni. Ljudska

savrenost je neto o emu niko nikada ne razgovara; ini se potpuno nemoguim
razmiljati o savrenosti i povezivati je sa ljudskim biem. Ali arahant je jednostavno
ljudsko bie koje ivi savrenim ivotom, neko ko je nauio sve to ima da se naui i to
kroz osnovni zakon: "Sve to nastane mora i da nestane." Arahant ne mora da zna sve o
svemu; jedino je neophodno da zna i potpuno razume ovaj zakon.
Mi Budinu mudrost koristimo da bismo kontemplirali dhammu, stvari kakve jesu.
Uzimamo utoite u sanghi, u onome to ini dobro i uzdrava se od injenja onoga to je
loe. Sangha je jedan pojam, zajednica. Ona nije grupa pojedinaca ili razliitih karaktera.
Taj oseaj da smo pojedinana osoba, mukarac ili ena, nama vie nije vaan. A sangha
se ostvaruje kao utoite. Postoji to jedinstvo, tako da iako su manifestacije sve
individualne, nae ostvarenje je isto. Bivajui budni, paljivi i ne vezujui se vie,
ostvarujemo utrnue i boravimo u praznini u kojoj se svi stapamo. Tu nema osobe. Ljudi
mogu nastajati i nestajati u praznini, ali nema osobe. Postoji samo jasnoa, svesnost,
smirenost i istota.

30

ETVRTA PLEMENITA ISTINA

ta je plemenita istina o putu koji vodi do nestanka patnje?
To je plemenita osmostruka staza, a to znai: ispravan stav, ispravna namera,
ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot, ispravan napor,
ispravna sabranost i ispravna koncentracija.
Postoji ova plemenita istina o putu koji vodi do nestanka patnje:
takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost
koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao...
Ova plemenita istina spoznata negovanjem Puta...
Ova plemenita istina je spoznata negovanje Puta: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje
i svetlost
koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao.
(Samyutta nikaya LVI, 11)

etvrta plemenita istina, kao i prve tri, ima tri aspekta. Prvi aspekat je: "Postoji
osmostruki put, atthangika magga put koji vodi izvan patnje." On se takoe naziva
ariya magga, arijevski ili plemeniti put. Drugi aspekat je: "Ovaj put treba prei." Konani
uvid u arahantstvo je: "Ovaj put je preen do kraja."
Osmostruki put je izloen postupno: poetak sa ispravnim (ili savrenim) razumevanjem,
samma ditthi, nastavlja se sa ispravnom (ili savrenom) namerom ili tenjom, samma
sankappa; ova prva dva elementa puta grupisana su zajedno kao mudrost (panna).
Posveenost moralu (sila) proistie iz panne; a moral pokriva ispravan govor, ispravno
delovanje i ispravan ivot koji se takoe oznaavaju i kao savreni govor, savreno
delovanje i savreni ivot, samma vaca, samma kammanta i samma ajiva.
Zatim imamo ispravan napor, ispravnu sabranost i ispravnu koncentraciju, samma
vayama, samma sati i samma samadhi, koji prirodno izviru iz sila. Ova tri poslednja
lana obezbeuju emocionalni balans. Oni se tiu srca srca koje je osloboeno gledanja
na svet iz perspektive "ja", osloboeno sebinosti. Sa ispravnim naporom, ispravnom
sabranou i ispravnom koncentracijom srce je isto, lieno mrlja i neistoa. Kada je
srce isto, um je spokojan. Mudrost (panna) ili ispravno razumevanje i ispravna namera
dolaze iz istog srca. To nas vraa tamo odakle smo i poli.
To su, dakle, elementi osmostruke staze, grupisani u tri odeljka:
1. Mudrost (paa)

ispravno razumevanje (samma ditthi)

ispravna namera (samma sankappa)

31

2. Moral (sila)

ispravan govor (samma vaca)

ispravno delovanje (samma kammanta)
ispravan ivot (samma ajiva)

3. Koncentracija (samadhi)

ispravan napor (samma vayama)

ispravna sabranost (samma sati)
ispravna koncentracija (samma samadhi)

injenica da ih ovako reamo ne znai da se ovi delovi puta prelaze linearno, jedan za
drugim oni rastu zajedno. Moemo govoriti o osmostrukom putu i rei: "Prvo imate
ispravno razumevanje, zatim ispravnu nameru, potom..." Ali, u stvari, izloen na ovaj
nain, on nas jednostavno poduava da razmiljamo o vanosti preuzimanja odgovornosti
za ono to kaemo i to inimo u svom ivotu.

Ispravno razumevanje
Prvi element osmostrukog puta jeste ispravno razumevanje, koje nastaje kroz uvide u
prve tri plemenite istine. Ukoliko imate te uvide, onda postoji i savreno razumevanje
dhamme, razumevanje da: "Sve to nastane mora i da nestane". To je tako jednostavno.
Ne morate provesti mnogo vremena itajui "sve to nastane mora i da nestane" da biste
razumeli ove rei, ali veini nas ipak treba vremena da shvatimo ta te rei zaista znae
na jednom dubljem nivou, a ne samo na spoljanjem, isto intelektualnom nivou.
Jednostavno reeno, uvid dolazi iz stomaka to nije samo ideja. On nije: "Mislim da
znam", ili "Ah da, to izgleda kao razumna, logina stvar. Slaem se sa tim. Svia mi se ta
ideja." Ta vrsta razumevanja jo uvek dolazi iz mozga, dok je znanje uvida mnogo dublje.
To je neto to zaista znamo i sumnja nas vie ne mui.
Ovo duboko razumevanje dolazi iz prethodnih devet uvida. Tako postoji sled koji vodi do
ispravnog razumevanja stvari kakve one jesu, a to je: Sve to nastane mora i da nestane i
lieno je bilo kakve trajne sutine. Sa ispravnim razumevanjem napustili ste iluziju
sopstva povezanog za smrtnou. Jo uvek postoji telo, jo uvek postoje oseanja i misli,
ali su oni samo ono to jesu ne postoji vie verovanje da vi jeste vae telo, oseanja ili
misli. Naglasak je na "Stvari su ono to jesu". Ne pokuavamo da kaemo da stvari nisu
nita ili da nisu ono to jesu. One se upravo ono to jesu i nita vie. Ali kada ne znamo,
kada ne razumemo ove istine, skloni smo da pomislimo da su stvari i vie od onoga to
jesu. Verujemo u razne stvari i stvaramo razne probleme oko stanja koja doivljavamo.
Toliko mnogo ljudske teskobe i oajanja dolazi od tog dodavanja nastalog iz neznanja.
Tuno je videti kako su patnja, teskoba i oajanje ljudskog roda zasnovani na obmani; taj
oaj je bespotreban i besmislen. Kada to uvidite, poinjete da oseate beskrano saaljenje

32

za sva bia. Kako moete mrzeti bilo koga, prigovarati ili osuivati nekoga ko je
uhvaem u takvu zamku neznanja? Svako ini ono to ini pod uticajem svog pogrenog
razumevanja stvari.
***
Dok meditiramo oseamo izvesno smirenje, onoliko smirenosti koliko je um uspeo da se
uspori. Kada smirenog uma pogledamo na neto kao to je cvet, tada ga posmatramo
onakvog kakav on jeste. Kada nema vezivanja nieg to bismo hteli da prigrabimo ili se
otresemo tada ono to vidimo, ujemo ili doivimo putem ula, ako je lepo, zaista jeste
lepo. Mi ne kritikujemo to, ne uporeujemo, ne pokuavamo da ga prisvojimo; nalazimo
uitak i radost u lepoti oko sebe jer nema potrebe da od toga inimo bilo ta. Sve je
upravo onako kako jeste.
Ta lepota nas podsea na istotu, istinu i krajnju lepotu. Ne treba da je gledamo kao
mamac koji treba da nas obmane: "Ovi cvetovi su ovde samo zato da me privuku, tako da
u biti obmanut" to je stav matorog meditantskog gunala! Kada na pripadnika
suprotnog pola gledamo istog srca, mi cenimo lepotu, ne prieljkujui neku vrstu
kontakta ili posedovanja. Moemo da uivamo u lepoti drugih ljudi, ena i mukaraca,
onda kada ne postoji sebian interes ili elja. Postoji samo iskrenost: stvari su onakve
kakve jesu. To je ono to podrazumevamo pod oslobaanjem ili, na jeziku pali, vimutti.
Osloboeni smo od onih veza koje iskrivljavaju i kvare lepotu oko nas, lepotu tela koja
imamo, na primer. Meutim, nai umovi mogu postati toliko iskrivljeni, negativni,
potiteni i opsednuti stvarima da mi te stvari vie ne vidimo onakvim kakve jesu. Ukoliko
nemamo ispravno razumevanje, mi sve vidimo kroz sve deblje filtere i zastore.
Ispravno razumevanje treba razvijati kroz razmiljanje o stvarima, koristei Budino
uenje. Sama Dhammacakkappavatana sutta je veoma interesantno uenje za
kontemplaciju i moeme je koristiti kao vodilju u svojoj refleksiji. Moemo koristiti i
druge sutte iz Tipitake, kao one u kojima se objanjava paticcasamuppada (uslovljenost
nastanka). To je fascinantno uenje za refleksiju. Ako moete da promiljate takvo jedno
uenje, onda ste u stanju jasno da vidite razliku izmeu stvari kakve one jesu, to jest
dhamme, i take na kojoj pokuavamo da stvorimo obmanu upravo na osnovu stvari
kakve jesu. Zato je neophodno da uvrstimo punu svesnost o stvarima kakve jesu.
Ukoliko postoji znanje o etiri plemenite istine, onda postoji i dhamma.
Zahvaljujui ispravnom razumevanju, sve vidimo kao dhammu; na primer, mi sad ovde
sedimo... i to je dhamma. Ne razmiljamo o ovom telu i umu kao o nekakvoj linosti, sa
svim njenim gleditima i stavovima, sa svim uslovljenim razmiljanjima i reakcijama
koje smo stekli zahvaljujui neznanju. Razmiljamo o ovom trenutku kao: "Ovo je ono
to jeste. Ovo je dhamma." U svoj um unosimo razumevanje da je ovaj fiziki sklop
jednostavno dhamma. To nije nekakvo sopstvo; to nije nita lino.
Takoe, vidimo osetljivost ovog fizikog sklopa kao dhammu, umesto da je primamo
lino: "Ja sam osetljiv" ili "Ja nisam osetljiv", Ti nisi nean prema meni. Ko je
najsenzitivniji?"... "Zato oseamo bol? Zato je Bog stvorio bol; zato nije stvorio samo

33

zadovoljstvo? Zato je u svetu toliko jada i patnje? To nije fer. Ljudi umiru i moramo da
se rastanemo od ljudi koje volimo; strepnja je uasna."
U ovome nema dhamme, zar ne? To su sve stavovi koji dolaze iz "ja": "Jadan ja. Ne
dopada mi se to. Ne elim da bude tako. elim sigurnost, sreu, zadovoljstvo i sve
najbolje; nije fer da nemam te stvari. Nije fer da moji roditelji nisu ve bili arahanti kada
sam doao na svet. Nije fer da nikada jednog arahanta ne izaberu za predsednika vlade.
Kada bi sve bilo fer, neki arahant bi sigurno bio predsednik vlade!" Pokuavam da to
oseanje "To nije u redu, to nije fer" dovedem do apsurda kako bih ukazao na to kako
oekujemo da nam nekakav bog stvori sve i uinima nas srenim i sigurnim. Tako ljudi
esto razmiljaju, iako to eksplicitno ne kau. Ali kada razmislimo, vidimo: "Stvari su
takve kakve jesu. Bol izgleda ovako, a zadovoljstvo izgleda ovako. Svest je ovakva."
Oseamo. Diemo. Teimo neem.
Kada tako razmiljamo mi zapravo posmatramo sopstvenu ljudskost kakva ona jeste. Mi
je ne doivljavamo vie na linom planu, niti bilo koga krivimo zato to stvari nisu
upravo onakve kako bismo voleli ili eleli. Stvari su takve kakve jesu i mi smo takvi
kakvi jesmo. Moete se zapitati zato ne moemo svi da budemo potpuno isti sa istom
ljutnjom, istom pohlepom i istim neznanjem; bez svih tih varijacija i promena. Meutim,
iako moete ljudsko iskustvo da analizirate sve do osnovnih stvari, svako od nas ima i
sopstvenu kammu da se nosi sa njom sopstvene opsesije i sklonosti, koje su uvek
drugaije po kvalitetu i kvantitetu u odnosu na tue.
Zato svi mi ne moemo da budemo potpuno jednaki, da imamo sve isto i svi isto
izgledamo da smo jedno androgino bie? U takvom svetu nita ne bi bilo nefer, ne bi
bile doputene razlike, sve bi bilo apsolutno savreno i ne bi bilo mogunosti za
nejednakost. Ako ako prepoznajemo dhammu, vidimo da u uslovljenom svetu nijedne
dve stvari nisu identine. Sve su razliite, beskrajno drugaije i da se stalno menjaju, i to
se vie upinjemo da situaciju uskladimo sa svojim idejama sve smo vie frustrirani.
Nastojimo da jedni druge oblikujemo i da drutvo prilagodimo prema tome kako
verujemo da bi stvari trebalo da izgledaju, ali uvek zavrimo sa frustracijom. Ako
razmiljamo, uviamo: "Stvari su onakve kakve jesu." , stvari su onakve kakve treba da
budu one jedino takve mogu biti.Ali to nije fatalistiko ili negativno razmiljanje. To
nije stav: "Stvari su takve i ja tu nita ne mogu uiniti." To je, naprotiv, veoma pozitivan
odgovor kroz prihvatanje toka ivota onakvog kakav jeste. ak i kada ne tee u smeru
koji elimo, u stanju smo da ga prihvatimo i uimo na osnovu njega.
***
Mi smo svesna, inteligentna bia sa ouvanim pamenjem. Imamo jezik. Tokom nekoliko
hiljada godina razvili smo razum, logiku i sposobnost rasuivanja. Ono to treba da
uradimo je da pronaemo nain kako te potencijale da upotrebimo kao alatke za
prepoznavanje dhamme, a ne kao line prednosti ili line probleme. Ljudi koji razviju
svoju sposobnost rasuivanja esto zavre okreui je protiv samih sebe; postaju veoma
samokritini i ak poinju da mrze sami sebe. To je zbog toga to naa sposobnost
rasuivanja ima sklonost da se u svemu fokusira na ono to ne valja. To je rasuivanje:

34

uvianje kako se ovo razlikuje od onog. Kada to radite na sebi, kako se to zavri?
Dobijete itavu listu pukotina i nedostataka, od koje vam se ini da ste potpuno
bespomoni.
Kada razvijamo ispravno razumevanje, koristimo svoju inteligenciju za promiljanje i
posmatranje stvari. Takoe koristimo svoju sabranost panje, tako to smo otvoreni za
stvari kakve jesu. Kada razmiljamo na taj nain, koristimo sabranost panje i mudrost
zajedno. Tako sada svoju sposobnost razlikovanja koristimo zajedno sa mudrou (vijja)
a ne sa neznanjem (avijja). Uenje o etiri plemenite istine treba da vam pomogne da
iskoristite svoju inteligenciju svoju sposobnost da posmatrate, razmiljate i zakljuujete
na mudar nain, a ne na samorazarajui, s pohlepom i mrnjom.

Ispravna namera
Drugi elemenat osmostrukog puta je samma sankhappa. Nekad se ovaj pojam prevodi
kao "ispravna misao", kao miljenje na pravi nain. Meutim, on ima vie dinamiki
kvalitet kao "namera", "stav" ili "namera". Rado koristim re "namera", koja je puna
znaenja na ovom osmostrukom putu jer nas pokree namera.Vano je shvatiti da ova
namera nije elja. Pali re "tanha" oznaava elju koja dolazi iz neznanja, dok
"sankappa" znai nameru koja ne dolazi iz neznanja. Namera nam moe izgledati kao
nekakva elja, jer u engleskom koristimo re "elja" za sve, bilo da neto nameravamo ili
prieljkujemo. Moete misliti da je namera neka vrsta tanhe, elje da se postane
prosvetljen (bhava tanha) ali samma sankappa dolazi iz ispravnog razumevanja, jasnog
vienja. Ona nije elja da se postane bilo ta; ona nije elja da se postane prosvetljena
osoba. Uz ispravno razumevanje, itava ta iluzija i nain razmiljanja vie nemaju smisla.
Namera je oseaj, namera, stav ili tenja u nama. Naa se svest die, ne ide nadole jer
se ovde ne radi o oajanju! Kada postoji ispravno razumevanje, mi teimo istini, lepoti i
dobroti. Samma ditthi i samma sankappa, ispravno razumevanje i ispravna namera se
nazivaju panna ili mudrost i ine prvi od tri dela osmostrukog puta.
***
Moemo se zapitati: Zato jo uvek oseamo nezadovoljstvo, ak i onda kada imamo
najbolje od svega? Nismo potpuno sretni ak ni kada imamo divnu kuu, kola, savren
brak, divnu decu i sve ostalo a svakako nismo zadovoljni ni kada nemamo sve te stvari!
... Ako ih nemamo, moemo pomisliti: "Pa dobro, kada bih imao sve najbolje, tada bih
bio zadovoljan." Ali ne bismo bili. Zemlja uopte nije mesto naeg zadovoljstva; nije
predviena da bude. Kada to shvatimo, vie ne oekujemo zadovoljstvo od planete
Zemlje; ne postavljamo vie takve zahteve.
A sve dok ne shvatimo da naa planeta ne moe zadovoljiti sve nae elje, stalno pitamo:
"Zato, majko Zemljo, ne moe da me uini zadovoljnim?" Nalik smo bebama koje jo

35

sisaju majku, neprekidno nastojimo da od nje dobijemo to je mogue vie, traimo od

nje da nas neprekidno neguje, hrani i ini zadovoljnima.
Da smo zadovoljni, ne bismo postavljali pitanja o raznim stvarima. A ipak, uviamo da
postoji i neto vie od tog tla pod naim nogama; neto iznad nas to ne moemo do kraja
razumeti. Imamo sposobnost da se udimo i donosimo zakljuke o ivotu, da
promiljamo njegovo znaenje. Ako hoete da znate znaenje svoga ivota, ne moete
biti zadovoljni samo materijalnim bogatstvom, komforom i sigurnou. Zato imamo
nameru da saznamo istinu. Moete smatrati da je to neka vrsta neodmerene elje ili
namere. "ta zamiljam, ko sam ja? Sirotan koji pokuava da sazna istinu o svemu." A ta
namera postoji. Zato bismo je imali ako nije mogua? Razmotrimo koncept krajnje
stvarnosti. Apsolutna ili krajnja istina je veoma suptilan koncept; ideja Boga, venog
ivota i besmrtnosti je zapravo veoma suptilna misao. Mi imamo nameru da upoznamo tu
krajnju stvarnost. Naa animalna strana nema tu nameru; ona nita ne zna o takvim
namerama. Ali u svakom od nas je jedna intuitivna inteligencija koja eli da zna; ona je
uvek u nama, ali smo mi skloni da je zanemarimo; ne razumemo je. Skloni smo da je
odbacimo ili da nemamo poverenja u nju naroito moderni materijalisti. Smatraju da je
ona puka fantazija i da nije neto stvarno.
to se mene tie, bio sam zaista veoma srean kada sam shvatio da ova planeta nije moj
pravi dom. Oduvek sam u to sumnjao. Seam se da sam jo kao mali razmiljao: "Ja ne
pripadam zapravo ovde." Nikada nisam zaista oseao da je planeta Zemlja mesto kojem
stvarno pripadam ak i pre nego to sam postao monah, nikada nisam oseao da se
uklapam u drutvo. Za neke ljude, to bi mogla bio samo neuroza, ali bi takoe mogla biti
i neka vrsta intuicije koju imaju deca. Kada ste mladi, va um je veoma intuitivan. Um
deteta je intuitivno u bliskijem dodiru sa tajanstvenim silama nego umovi veine odraslih.
Kako odrastamo bivamo uslovljavani da razmiljamo na odreene naine i da imamo
okotale predstave o tome ta je stvarno a ta nije. Kako razvijamo svoj ego, drutvo nam
diktira ta je stvarno a ta nije, ta je ispravno a ta nije, i poinjemo svet da tumaimo
kroz te okamenjene predstave. Jedna od stvari koje nam se jako dopadaju kod dece je da
oni to jo ne ine; oni jo uvek na svet gledaju intuitivnim umom, koji jo nije uslovljen.
Meditacija je nain razuslovljavanja uma koji nam pomae da napustimo sve krute
stavove i ideje koje imamo. Ali mi, obino, ono to je stvarno zanemarujemo, da bismo
svu svoju panju usmerili na ono to nije stvarno. I to zovemo neznanjam (avijja).
Promiljanje naih ljudskih namera povezuje nas sa neim viim nego to je ivotinjsko
carstvo ili planeta Zemlja. Meni ta veza izgleda istinitija nego ideja da je ovo sve to
postoji; da kada umremo naa tela istrunu i to je sve. Kada razmiljamo i pitamo se o
ovom univerzumu u kojem ivimo vidimo da je nemerljiv, tajastven i nedokuiv za nas.
Meutim, kada vie verujemo svom intuitivnom umu moemo postati prijemiviji za
stvari koje smo moda zaboravili ili za koje nikada nismo ranije bili otvoreni otvaramo
se kada napustimo krute, uslovljene reakcije.
Moemo imati krutu predstavu o tome da smo linost, da smo mukarac ili ena, Englez
ili Amerikanac. Te stvari mogu biti veoma stvarne za nas i oko njih se moemo veoma

36

rastuiti ili razljutiti. ak smo spremni da ubijamo jedni druge zbog tih uslovljenih
stavova koje zastupamo i u koje verujemo a da ih nikada ne dovedemo u pitanje. Bez
ispravne namere i ispravnog razumevanja, bez pae, nikada ne uvidimo pravu prirodu
tih stavova.

Ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot

Sila, moralni aspekt osmostruke staze, sastoji se od ispravnog govora, ispravnog
delovanja i ispravnog ivota; to znai preuzimanje odgovornosti za ono to kaemo i
voenje rauna o tome ta inimo svojim telom. Kada sam sabran i svestan govorim na
nain koji je primeren vremenu i mestu; slino tome, postupam ili radim u skladu sa
vremenom i mestom.Poinjemo da shvatamo da moramo paziti na to ta radimo i
govorimo; inae neprestano ranjavamo sami sebe. Ukoliko uinite ili kaete stvari koje su
neprijatne ili grube postoji jedna neposredna posledica. U prolosti, moda ste bili u
stanju da se nosite sa svojim laima tako to ste sebi skretali panju na neto drugo, tako
da ne morate da mislite o tome. Mogli ste da potpuno zaboravite na to sve dok vas na
kraju nije ponovo zaokupilo, ali ako praktikujemo silu, ini se da nam se stvari vraaju
odmah. Kada preterujem, neto u meni mi kae: "Ne bi trebalo da preteruje, treba da si
paljiviji." Nekada sam imao naviku da preterujem to je deo nae kulture i izgleda
savreno normalno. Ali kada ste svesni, efekat i najmanje lai ili ogovaranja odmah
dolazi, jer ste potpuno otvoreni, ranjivi i osetljivi. Zato dobro paziti ta radite; shvatate da
je vano biti odgovoran prema onome to inite i govorite.
Poriv da se pomogne nekome je korisna dhamma. Ako vidite nekoga da je pao na pod jer
mu je pozlilo, korisna dhamma vam prostruji kroz glavu: "Pomozi ovom oveku" i vi
pokuate da mu pomognete da doe sebi. Ukoliko to inite istog uma ne zato da biste
neto dobili, ve iz istog saoseanja i zato to tako treba postupiti onda je to
jednostavno korisna dhamma. To nije lina kamma; to nije neto vae. Ali ako sve to
inite iz elje za koriu i da impresionirate druge ljude ili zato to je ta osoba bogata i
oekujete nekakvu nagradu za svoj postupak, tada iako je postupak koristan vi se
lino vezujete za njega i sve to samo pojaava oseaj sopstva. Kada inimo neto dobro
voeni sabranou i mudrou a ne neznanjem, to je onda korisna dhamma bez line
kamme. Buda je zato i ustanovio monaki red da bi mukarci i ene mogli da ive
ivotom vrline, kojem se nita ne moe zameriti. Kao monah ivite u jednom celovitom
sistemu pravila koji nazivamo Patimokkha. Kada ivite takvom disciplinom, ak i ako su
vai postupci i govor nepromiljeni, oni barem ne ostavljaju jake posledice. Ne moete da
posedujete novac, tako da ne moete bilo kuda da odete pre nego to vas pozovu. ivite u
celibatu. Poto ivite od proenja hrane, ne ubijate bilo koju ivotinju. ak ne berete ni
cvee ili lie, niti inite bilo ta to na bilo koji nain remeti prirodan tok stvari; ne
ugroavate bilo koga. Zapravo, u Tajlandu smo morali da nosimo cediljke kako bismo iz
vode izvadili bilo kakvo ivo bie, kao to su larve komaraca. Potpuno je zabranjeno
namerno ubiti bilo ta. Ja po takvim pravilima ivim sada ve dvadeset pet godina, tako
da nisam poinio nijedan krupniji karmiki postupak. Pod tom disciplinom ivimo na
veoma nekodljiv, veoma odgovoran nain. Moda je najtee sa govorom; navike u

37

govoru je najtee iskoreniti i napustiti ali i tu je mogue poboljanje. Razmiljanjem i

posmatranjem poinjemo da uviamo koliko je neprijatno kada kaemo neto
nepromiljeno ili kada naklapamo bez ikakvog razloga.
to se tie nezareenih Budinih sledbenika, ispravan ivot je neto to je razvijeno onda
kad znate koje namere stoje iza onoga to inite. Moete pokuati da izbegnete
ugroavanje drugih ivih bia ili da zaraujete za ivot na nain koji ne ugroava druge.
Moete takoe pokuati da izbegnete ivot koji moe izazvati druge ljude da postanu
zavisni od droga ili alkohola ili koji moe ugroziti ekoloku ravnoteu planete.Dakle, ova
tri lana ispravno delovanje, ispravan govor i ispravan ivot slede iz ispravnog
razumevanja ili savrenog znanja. Sila se odnosi na na govor i postupke; sa silom
obuzdavamo seksualni poriv ili korienje tela za nasilje ne koristimo ga za ubijanje ili
krau. Na taj nain, paa i sila rade zajedno u savrenom skladu.

Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija

Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija odnose se na va duh, na vae
srce. Kada mislimo na duh pokazujemo na centar grudi, na srce. Tako imamo tri lana:
paa (glava), sila (telo) i samadhi (srce). Sopstveno telo moete iskoristiti kao shemu,
kao simbol osmostrukog puta. Ova tri dela su spojena, rade zajedno i podupiru jedan
drugog. Nijedan ne dominira nad ostalima, niti koristi ili odbacuje bilo ta.
Oni rade zajedno: mudrost iz ispravnog razumevanja i ispravne namere; zatim moral, koji
je ispravan govor, ispravno delovanje i ispravan ivot; i ispravan napor, ispravna
sabranost i ispravna koncentracija uravnoteen, smiren um, emocionalni mir. Mir je
tamo gde su emocije uravnoteene i podupiru jedna drugu. One se ne kreu skokovito
gore-dole. Tu postoji oseaj spokojstva, mira; tu je savrena harmonija izmeu intelekta,
instikata i emocija. Oni podupiru jedno drugo, pomau jedno drugom. Ne sukobljavaju se
vie niti nas dovode do ekstrema, te otuda oseamo beskrajnu smirenost u svom umu. Iz
osmostruke staze raa se oseanje olakanja i neustraivosti oseanje spokojstva i
emocionalne uravnoteenosti. Oseamo olakanje, umesto strepnje, napetosti i
emocionalnih konflikata. Raa se jasnoa; raa se smirenost, stabilnost, znanje. Taj uvid
plemenite osmostruke staze treba razvijati; to je bhavana. Re bhavana koristimo da
oznaimo razvoj.

Aspekti meditacije
Ova refleksivnost uma ili emocionalni balans razvijaju se kao rezultat praktikovanja
koncentracije i sabranosti panje kroz meditaciju. Na primer, moete eksperimentisati i
provesti jedan sat u samatha meditaciji, gde svoj um koncentriete na jedan objekat,
recimo na oseaj daha. Drite ga neprestano u svesti tako da postoji kontinuitet njegovog
prisustva u umu. Na taj nain kreete se ka onome to se dogaa u vaem telu umesto da

38

ste odvueni ka objektima ula. Ukoliko u sebi nemate neko utoite, tada se stalno
usmeravate ka spolja, zaokupljeni ste knjigama, hranom ili raznim drugim stvarima koje
odvlae panju. Ali to beskrajno kruenje uma veoma iscrpljuje. Zato, umesto toga,
vebamo da posmatramo dah a to znai da morate da se okrenete sebi i ne sledite vie
sklonosti da pronalazite neto van sebe. Morate panju usmeriti na disanje sopstvenog
tela i koncentrisati um na tu senzaciju. Kako naputate grublje oblike, postajete zapravo
to oseanje, sam taj znak. U ta god se zadubite, postajete to za izvesno vreme. Kada se
zaista koncentriete, pretvorili ste se upravo u to stanje spokojstva. Postali ste spokojni.
To je ono to nazivamo bivanjem. Samatha meditacija je proces bivanja.
Ali ta spokojnost, ako je istraite, nije spokojnost koja zadovoljava. Neto u njoj
nedostaje jer zavisi od tehnike, od toga da smo vezani za neto, neto to jo uvek poinje
i zavrava se. ta god da postanete, moete to postati jedino privremeno, jer postojanje je
stvar koja se menja. To nije trajno stanje. Tako, ta god da postanete, to e i da prestane.
To nije krajnja realnost. Nije vano koliko duboko idete u koncentraciji, to e uvek biti
jedno nezadovoljavajue stanje. Samatha meditacija vas vodi do veoma visokih i
nadahnjujuih stanja uma ali i ona su prolazna.
Zatim, ako tokom narednog sata praktikujete vipassana meditaciju, tako to ete biti
samo sabrani i ne reagovati na bilo ta, prihvatajui nepouzdanost, tiinu i prolaznost svih
stanja, rezultat je da ete osetiti mir a ne spokojstvo. I taj mir je savren mir. Potpun je.
To nije spokojstvo proizalo iz samathe, koja u sebi ima neto nesavreno ili
nezadovoljavajue ak i kada je na vrhuncu. Shvatanje prolaznosti, kako ga sve vie
razvijate i produbljujete svoje razumevanje, donosi vam istinski mir, nevezivanje,
nibbanu. Samatha i vipassana su dva dela meditacije. Jedan razvija stanja koncentracije
uma i to na neke suptilne objekte tako da time i vaa svest postaje suptilna. Ali postavi
toliko suptilni, razvivi prijemiv intelekt i ukus za veliku lepotu, sve nam postaje grubo i
nepodnoljivo, jer se vezujemo za ono to je suptilno. Ljudi koji su itav svoj ivot
posvetili razvijanju takve suptilnosti na kraju su ustanovili da je ivot uasno frustrirajui
i zastraujui onda kada vie nisu u stanju da odre tako visoke standarde.

Racionalnost i emocija
Ako volite racionalnu misao i vezani ste za ideje i opaaje, tada ste skloni da prezirete
emocije. Tu sklonost moete zapaziti ako, kad ponete da oseate emocije, kaete: "Sad
u s tim da prekinem. Ne volim da oseam takve stvari." Ne volite da oseate bilo ta jer
vas dovoljno ispunjava zadovoljstvom istota inteligencije i racionalno razmiljanje. Um
uiva u svojoj racionalnosti i kontrolisanosti, u nainu na koji stvara smisao. Tako je
jasan i precizan, kao matematika ali emocije su na svakom koraku, zar ne? One nisu
jasne, one nisu precizne i lako mogu izmai kontroli.
Zato se emocionalna priroda esto prezire. Mi je se plaimo. Na primer, ljudi se esto
plae emocija zato to smo odgajani da verujemo da mukarci ne plau. Kao deak,
barem moja generacija, ueni smo da deaci ne plau, tako da smo pokuavali da se

39

prilagodimo onim standardima kakvi su vaili za deake. Rekli bi nam: "Ti si deak" i
onda bismo pokuavali da budemo ono to su nam roditelji govorili da bi trebalo da
budemo. Drutvena sredina utie na na um i zato nam se emocije ine neugodnim. Ovde
u Engleskoj ljudima se najee emocije ine veoma neugodnim; ako ste malo
emocionalniji, oni pretpostavljaju da mora da ste Italijan ili neke druge nacionalnosti.
Ako ste vrlo racionalni i sve ste proraunali, onda vam nije jasno ta da radite kada ljudi
postanu emocionalni. Ako neko pone da plae, pomislite: "ta bi trebalo da uradim?"
Moda kaete: "Razvedri se, draga, sve je u redu. Bie dobro, nema zato da plae."
Ako ste veoma vezani za racionalno miljenje, pokuavate da sve to neutraliete logikom;
ali emocije se ne uklapaju u logiku. One esto reaguju na logiku, ali se ne uklapaju u nju.
Emocija je veoma osetljiva stvar i deluje na nain koji ponekad ne razumemo. Ukoliko
nikada nismo prouavali i pokuavali da razumemo ta znai to osetiti ivot, zaista se
otvoriti i dopustiti sebi da budemo senzitivni, onda su emocionalne stvari za nas vrlo
zastraujue i pretee. Ne shavatamo o emu se tu uopte radi, jer smo odbacili taj deo
sebe.
Na svoj trideseti roendan shvatio sam da sam ja jedan emocionalno nerazvijen ovek.
Bio je to za mene vaan roendan. Shvatio sam da sam potpuno odrastao, zreo ovek
nisam sebe vie smatrao mladiem, ali emocionalno mislim da sam bio na nivou deteta
od est godina. Zaista se nisam mnogo razvijao na tom stupnju. Iako sam mogao
odravati neku vrstu trezvenosti i prisustvo zrelog oveka u drutvu, nisam se uvek tako i
oseao. Jo uvek sam imao veoma snana nerazreena oseanja i strahove u svom umu.
Postalo je oevidno da na tome neto moram uraditi, jer je misao da bih ostatak ivota
mogao provesti na emocionalnom nivou estogodinjaka bila sasvim tuna. Mnogi
lanovi naeg drutva se ovde zaglave. Na primer, ameriko drutvo vam ne doputa da
se razvijate emocionalno, da sazrete. Ono uopte ne razume tu potrebu, te otuda i ne
obezbeuje u tom smislu bilo kakav ventil za mukarce. Drutvo ne obezbeuje tu vrstu
uvoenja u svet odraslih; oekuje se da budete nezreli itav svoj ivot. Treba da
postupate zrelo, ali se ne oekuje i da budete zreli. Zato je takav veoma mali broj ljudi.
Emocije nisu zaista shvaene i razreene njihove detinjaste tendencije su samo
potisnute ali ne i razvijene do svoje zrelosti.
Ono to meditacija ini je da prui ansu da sazrimo na emocionalnom planu. Savrena
emocionalna zrelost bila bi samma vayama, samma sati i samma samadhi. Ovo je jedno
razmiljanje; ne zadovoljite se to ete ga samo proitati o njemu treba i sami da
razmislite. Savrena emocionalna zrelost obuhvata ispravan napor, ispravnu sabranost i
ispravnu koncentraciju. Ona je prisutna kada nismo zarobljeni promenama i nestalnou,
tamo gde imamo ravnoteu i jasnou, gde smo u stanju da budemo prijemivi i osetljivi

Stvari kakve jesu

Sa ispravnim naporom mogu je smiren prilaz situaciji umesto panika proizale iz
razmiljanja da od mene zavisi da sve bude kako treba i da svaiji problemi budu reeni.

40

inimo najbolje to moemo, ali takoe uviamo da nije do nas da uradimo sve i sve
uinimo valjanim.
Jednom dok sam sa Ajahn Chahom bio u Wat Pah Pongu mogao sam da vidim mnotvo
stvari koje su u manastiru ile loe. Zato sam otiao do njega i rekao mu: "Ajahn Chah, te
stvari loe idu; trebalo bi neto da uradi oko njih."Pogledao me je i rekao: "Ah, mnogo
pati, Sumedho. Mnogo pati. Ali promenie se to." Pomislio sam: "Njega ba briga. Ovo
je manastir kojem je posvetio ceo svoj ivot i on jednostavno puta stvari da idu
naopako!" Ali bio je u pravu. Posle izvesnog vremena poelo je da se menja i, bivajui sa
tim, ljudi su poeli da uviaju ta su radili. Ponekad treba da ostavimo stvari naopako,
kako bi to ljudi uvideli i iskusili.
Shvatate li na ta mislim? Ponekad je situacija u naem ivotu jednostavno takva. Ne
moemo nita da uradimo i mi joj doputamo da bude ba takva; ak i ako ide na gore,
doputamo da ide na gore. Ali to nije neko fatalistiko ili negativno razmiljanje; to je
neka vrsta strpljenja spremnost da budemo sa neim; dopustiti mu da se prirodno
promeni, a ne egoistiki pokuavati da sve poreamo i poistimo, a samo zbog naih
odbojnosti i gnuanja prema zbrci.
Tako, kada nas ljudi okrznu, nismo uvek povreeni, ranjeni ili uznemireni onim to se
dogodilo, niti smo rastrojeni ili uniteni onim to nam ljudi kau ili uine. Jedna osoba
koju znam ima sklonost da u svemu preteruje. Ukoliko neto danas krene naopako, rei
e: "Potpuno sam i do kraja rastrojena!" iako je re tek o malom problemu. Meutim
njezin um preteruje u tolikoj meri da i mala stvar moe da joj apsolutno uniti dan. Kada
vidimo to, trebalo bi da shvatimo da postoji velika neravnotea, jer male stvari ne bi
trebalo da rastroje bilo koga.
Ja sam shvatio da me je lako povrediti, zato sam uzeo zavet da neu biti povreen. Uoio
sam kako me lako povrede i male stvari, namerno ili nenamerno. Vidimo kako je lako biti
povreen, ranjen, uvreen, uznemiren ili zabrinut kako neto u nama stalno pokuava
da sve bude lepo, ali se uvek osea pomalo uvreeno ovim ili malo povreeno onim.
Razmiljajui o ovome moemo uvideti da je svet jednostavno takav; on je osetljivo
mesto. On vas nee uvek tetoiti i initi srenim, sigurnim i dobro raspoloenim. ivot je
prepun stvari koje mogu uvrediti, povrediti, raniti ili rastrojiti. To je ivot. Takav je.
Ukoliko neko govori ljutitim tonom, osetiete to. Ali onda um moe nastaviti i biti
uvreen: "Ah, zaista me je uvredilo kad mi je to rekla; zna, to nije bio lep ton. Oseam
se povreen. Nikada nisam uinio bilo ta da je povredim." Jedan deo uma se tako vrti u
krug, zar ne i iznova bivate rastrojeni, ranjeni i uvreeni! Ali ako promiljate ovu
situaciju, shvatate da je to samo osetljivost. Kada promiljate na ovakav nain, to ne
znai da pokuavate da ne oseate. Kada vam se neko obraa neprijatnim tonom, to ne
znai da vi to ne oseate. Mi ne pokuavamo da budeo neosetljivi. Umesto toga,
pokuavamo da tome ne pridamo pogreno tumaenje, da to ne primimo lino. Imati
izbalansirane emocije znai da ljudi mogu rei stvari koje su uvredljive i da vi to moete
da podnesete. Imate balans i emocionalnu snagu da ne bude povreeni, ranjeni i
rastreseni onim to se dogaa u ivotu.

41

Ukoliko ste neko ko je stalno povreen ili uvreen ivotom, morate stalno da beite i
sakrivate se ili morate da pronaete grupu poslunih laskavaca koji e vas stalno
okruivati, ljude koji e govoriti: "Sjajan si, Ajahn Sumedho". "Jesam li zaista sjajan?"
"Da, jesi." "Ah ti to samo tako kae." "A, ne, ne, to je iz dubine due." "Ali vidi, ona
osoba tamo ne misli da sam sjajan." "Ah, ona je glupa!" "To sam i mislio." To je kao
pria o carevom novom odelu, zar ne? Morate da traite specijalno okruenje tako da vas
sve afirmie sve je sigurno i ne ugroava vas na bilo koji nain.

Sklad
Kada postoje ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija, tu je i
neustraivost. Tu je neustraivost zato to nema ega da se bojimo. Imamo snagu da
pogledamo stvari i ne protumaimo ih na pogrean nain; imamo mudrost da posmatramo
i promiljamo ivot; imamo sigurnost i pouzdanost sile, snagu svoje posveenosti moralu
i odlunosti da inimo dobro i uzdrimo se od loeg poinjenog telom i govorom. Na taj
nain, itava stvar stoji zajedno kao put razvoja. To je savren put, jer sve pomae i
podstie; telo, emocionalna priroda (oseanja) i intelekt. Oni su u savrenom skladu,
podupiru jedno drugo.
Bez tog sklada, naa instrinktivna priroda moe prevladati. Ukoliko nemamo posveenost
moralu, tada nai instinkti mogu preuzeti kontrolu. Na primer, ako samo sledimo
seksualne elje bez ikakve veze sa moralom, tada se upetljavamo u mnoge stvari koje
izazivaju odbojnost prema samom sebi. Tu su preljuba, promiskuitet i bolesti, kao i sva
ona uznemirenost i konfuzija koji dolaze kada naom instinktivnom prirodom ne vladaju
ogranienja morala.
Moemo svoju inteligenciju iskoristiti za prevaru i laganje, zar ne, ali kada imamo moral
kao temelj, tad nas vodi mudrost i samadhi; oni nas vode do emocionalne ravnotee i
emocionalne snage. Ali mi ne koristimo mudrost za potiskivanje oseajnosti. Ne
gospodarimo svojim emocijama uz pomo miljenja i potiskujui nau emocionalnu
prirodu. A upravo to esto radimo na Zapadu; upotrebili smo nae racionalne misli i
ideale da gospodarimo i potisnemo nae emocije, postajui tako neosetljivi na stvari, na
ivot, na same sebe. Meutim, u praktikovanju sabranosti panje putem vipassana
meditacije um je potpuno prijemiv i otvoren, tako da poseduje onu puninu i jedan
kvalitet sveobuhvatnosti. I zato to je otvoren, um je istovremeno kao ogledalo,
reflektivan, odraava stvari. Kada se koncentriete na neku taku, um vam vie nije
refleksivan zadubljen je u svojstva tog objekat. Refleksivna sposobnost uma dolazi kroz
panju, celovitost uma. Ne filtrirate niti ne birate bilo ta. Samo posmatrate kako sve to
nastane i nestane. Posmatrate da ako ste vezani za neto to je nastalo, ono i nestaje.
Doivljavate da iako je privlano dok nastaje, ono se i menja pre nego to nestane. Tada
se njena privlanost smanjuje i moramo pronai neto drugo ime emo se zaokupiti.
Poto smo ljudska bia, moramo dotai zemlju, prihvatiti ogranienja ovo ljudskog
oblija i ivota na ovoj planeti. I kad to uinimo, tada izlaz iz patnje nije beg pred

42

ljudskim iskustvima u ivljenje u nekim uzvienim stanjima svesti, ve prihvatanjem

sveukupnosti svih ljudskih i Brahma stanja putem meditacije. Na taj nain, Buda je
ukazao na potpuno ostvarenje umesto privremenog bekstva u iskustva suptilnosti i
lepote.Na to je Buda mislio ukazujui na put ka nibbani.

Osmostruki put kao polazite u razmiljanju

Na ovom osmostrukom putu osam elemenata dejstvuju zajedno poput osam stubova koji
vas podupiru. Oni nisu poreani linearno: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8; oni rade zajedno. Ne
razvijate prvo pannu, a onda kada imate pannu moete da razvijate silu; a kada ste razvili
silu onda ete imati samadhi. Tako mi to zamiljamo, zar ne: "Prvo imate jedno, pa
drugo, pa tree." Kao jedno praktino ostvarenje, razvijanje osmostrugog puta je iskustvo
trenutka, celovitosti u jednom. Svi delovi kao celina, to nije linearan proces mada mi
mislimo drugaije jer uvek u jednom trenutku moemo imati samo jednu misao.Sve to
sam rekao o osmostrukom putu i etiri plemenite istine je samo razmiljanje. Ono to je
zaista vano za vas je da shvatite ta zapravo radim dok razmiljam, a ne da to to
govorim uzmete zdravo za gotovo. To je proces unoenja osmostrukog puta u va um,
njegovog korienja kao podsticaja za razmiljanje, tako da moete uoiti njegovo pravo
znaenje. Nemojte misliti da to znate samo zato to znate da kaete: "Samma ditthi znai
ispravno razumevanje. Samma sankappa znai ispravna misao." To je intelektualno
razumevanje. Neko drugi bi mogao da kae: "Ne, mislim da samma sankappa znai..." A
vi odgovorite: "Ne, u knjizi pie da je to ispravna misao. Nisi u pravu." To nije
promiljanje.
Moemo samma sankappa prevesti kao ispravna misao ili stav ili namera; ispitajmo
stvari. Moemo te alate iskoristiti za kontemplaciju, umesto da mislimo kako su one
apsolutno fiksirane i da ih moramo prihvatiti na jedan pravoveran nain; a svako
odstupanje od te interpretacije je jeres. Nekad nai umovi razmiljaju na tako rigidan
nain, ali mi pokuavamo da prevaziemo takav nain razmiljanja razvijajui um koji se
kree, posmatra, istrauje, razmatra, udi se i razmilja. Pokuavam da svakog od vas
ohrabrim da budete dovoljno hrabri da mudro razmotrite stvari kakve jesu, umesto da
vam neko drugi govori jeste li ili niste spremni za prosvetljenje. No, zapravo, budistiko
uenje je u tome da budemo prosvetljeni sada umesto da inimo neto kako bismo postali
prosvetljeni. Ideja da morate neto uiniti da biste postali prosvetljeni moe proizai
samo iz pogrenog razumevanja. Tada je prosvetljenje samo novo stanje koje zavisi od
neega drugog te otuda zapravo nije prosvetljenje. Ono je samo percepcija
prosvetljenja. Meutim, ja ne govorim o bilo kojoj vrsti percepcije, ve o tome da smo
budni i otvoreni prema stvarima kakve jesu. Zapravo, sadanji trenutak je ono to
moemo posmatrati: jo ne moemo posmatrati budunost, a jueranjice se moemo
samo seati. Budistika praksa je sva okrenuta ka ovde i sada, ka posmatranju stvari
kakve jesu. I kako to da inimo? Pa, prvo moramo da zavirimo u svoje sumnje i strahove
jer smo toliko vezani za svoje stavove i miljenja da nas to dovodi u sumnju o tome ta
inimo. Neko bi mogao razviti lano poverenje u sebe verujui da je prosvetljen. Ali
verovanje da ste prosvetljeni ili da niste prosvetljeni je takoe obmana. Ja ukazujem na to

43

da budemo prosvetljeni, umesto da verujemo u to. A da bismo to bili, moramo se otvoriti

prema stvarima kakve jesu.
Poinjemo od stvari kakve jesu i to dok se dogaaju, upravo sada jedna od takvih je
recimo na dah. I kakve to veze ima sa istinom, sa prosvetljenjem? Da li posmatranje
mog daha znai da sam prosvetljen? Ali to vie pokuavate da o tome razmiljate i
razumete o emu se tu radi, oseate se sve nesigurnijim i neizvesnijim. Sve to moemo
da uradimo u ovom obliku u kojem smo je da napustimo obmanu. To je praksa etiri
plemenite istine i razvoj plemenitog osmostrukog puta.

44

Renik

Ajahn (aan) tajlandska re za "uitelja"; esto se koristi za oslovljavanje starijeg

monaha u manastiru. Inae re potie od pali rei istog znaenja "acariya".
bhikkhu budistiki monah
Buddha rupa Budina slika ili kip
Uslovljenost nastanka prikaz, korak po koran, naina na koji nastaje patnja na osnovu
neznanja i elje i kako njihovim prestankom i ona nestaje.
dhamma (sansk. dharma) pojava posmatrana kao jedna od manifestacija ovoga
univerzuma, a ne kao neto lino. Kada je napisana velikim poetnim slovom, oznaava
Budino uenje sadrano u tekstovima pali kanona ili krajnju istinu na koju ovo uenje
ukazuje.
kamma (sansk. karma) postupak ili uzrok stvoren na osnovu navike, volje, prirodne
energije. U svakodnevnoj upotrebi, esto ukljuuje znaenje rezultata ili posledice nekog
postupka, premda je pravi termin za to vippaka.
Dan potovanja pravila (pali uposatha) etiri sveta dana ili "praznika" u mesecu, na
dan svake nove Meseeve mene. Na taj dan budisti iznova potvruju svoje praktikovanje
Dhamme recitujui pravila morala i produavajui vreme maditacije.
Tipitaka Doslovno, "tri koare". Zbirka budistikih spisa, razvrstanih na tri grupe:
Sutta (govori), Vinaya (disciplina) i Abhidhamma (metafizika).

2003 Branislav Kovaevi

Ovaj prevod je preuzet sa web sajta Budizam (www.geocities.com/budizam)
Zabranjena je svako menjanje i upotreba ovog prevoda kojom se obezbeuje profit za sebe ili za druge.
Imamo samo ono to damo. Sve ostalo ima nas, rekoe znalci.

45