Episkop Nikolaj D.

Velimirovi
VERA SVETIH KATIHIZIS ISTONE PPABOCLABHE CRKVE
I z d a nj e
SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Umnoeno u Zavodu za umnoavanje pri Svetom arhijerejskom sinodu Beograd, 7.
jula br. 5 u 5.000 primeraka

GLAVA I
POREKLO I IZVORI PRAVOSLAVNE VERE
GLAVA II
HRIANSKO PRAVOSLAVNO ISPOVEDANjE VERE
GLAVA III
SEDAM SVETIH TAJANA
GLAVA IV
STAROZAVETNI BOJI ZAKON
GLAVA V
NOVI BOJI ZAKON
GLAVA VI
PRAVOSLAVNA CRKVENA GODINA
GLAVA VII
O SVETENIM PREDMETIMA
GLAVA VIII
IZBOR IZ SVETOG PREDANjA
REI SVETITELjA

UVOD
O HRIANSKOJ VERI UOPTE
ta je hrianska vera?
Hrianska vera je Hristovo znanje o najvanijim tajnama bia i ivota, koje znanje
ljudi mogu primiti samo verovanjem u Njega, a ne svojim sopstvenim naporima.
Koje su najvanije tajne o biu i ivotu o kojima samo Hristos ima pravo znanje?
To su:
Tajna o nevidljivim stvarnostima: o Bogu, o anelima, o ljudskoj dui; Tajna o
stvaranju sveta i njegovom svretku;
Tajna o neprestanom Bojem voenju oveka i oveanstva odreenom cilju, a po
Njegovoj premudrosti i sili;
Tajna o ovekovom grehu i padu i o njegovom spasenju kroz bogovaploenje;
Tajna o carstvu Bojem kao krajnjem cilju ovekovog zemaljskog ivota i o pravom
putu koji vodi tome cilju, tj. o ponaanju oveka prema sebi, prema blinjem i prema
Bogu.
Tajna o vaskrsenju iz mrtvih, o poslednjem sudu i o venom ivotu.
Nisu li i neki drugi verski uitelji, mislioci i filosofi pokuavali da
objasne ove tajne?
Jesu mnogi od njih. Ali to su inili samo svojim ogranienim ljudskim snagama,
razmiljanjem i upornim studiranjem o svetu i ljudskoj prirodi. Svi su se njihovi
pokuaji svravali pretpostavkama i razliitim teorijama isto suprotnim jedna
drugoj.
U emu se onda sastoji preimustvo Hristovog znanja nad njihovim?
U preimustvu Hrista kao oevica. On svedoi: Ja govorim to sam video" (Jovan
VIII, 38), i opet: Niko nije uziao na nebo osim onoga koji je siao s neba, Sin
oveji koji je na nebu" (Jovan III, 13). Verskim uiteljima svoga vremena, On je
rekao: Vi ste odozdo, a ja sam odozgo; vi ste od ovog sveta, a ja nisam od ovoga
sveta" (Jovan VIII, 23). Stareini izrailjskom je rekao: 3aista, zaista ti kaem:
govorim ono to znam i svedoim ono to sam video" (Jovan III, 11). I opet: Ja
sam hleb (ivota) koji je siao s neba" (Jovan VI, 41). I mnogo drugog iz te
oblasti On je govorio autoritetom jednog oevica o svim tajnama neba i zemlje, tako da
su se ljudi divili Njegovoj nauci, jer nikad ovek nije tako govorio kao ovaj
ovek" (Jovan VII, 46).
Zaista, i u svakidanjem ivotu mi vie verujemo oevicu nego nekom
teoretiaru ili filosofu. Ali postojali su i drugi verski uitelji koji su
tvrdili da su svoje uenje primili od pojedinih anela. I aneli su oevici
velikih tajni. ta da mislimo o tome?
Tano je da je ponekad Bog slao svoje anele pojedinim ljudima da ih naue i da
rukovode njima. Ali ee su ljudi doivljavali lana vienja, tj. zle duhove
prikazane u obliku anela. Pored toga, Hristov sluaj je sasvim drukiji. Njega nisu
uili niti Njime rukovodili aneli. Naprotiv, On je zapovedao anelskim vojskama i
izgonio zle duhove iz ljudi. Aneli su Mu sluili, a demoni su strepili pred Njim.

Treba li u ovom sluaju da mislimo da je hrianska religija iznad svih ostalih

religija u svetu?
Hrianska vera se ne bi mogla ni uporeivati s drugim religijama, i, strogo
govorei, ne bi ni trebalo nazivati je ,,religijom" u paganskom smislu ove rei. Jer,
ona nije jedna religija meu drugim religijama, ona je VERA U HRISTA I HRISTOVO
OTKRIVENjE. Ona je lino, jedinstveno i potpuno otkrivenje Boga ljudima radi
njihovog prosveenja i spasenja. Drugo otkrivenje od Boga vie nee biti dato, i pored
Isusa Hrista drugi Mesija ne moe biti oekivan sve do kraja sveta.
ta onda treba da mislimo o nekim savremenim pokuajima da se hrianska vera
izjednai sa svim ostalim religijama?
Ti su pokuaji pogreni i to je opasan eksperiment. Jer Bog se ne da ruiti" (Gal.
VI, 7), niti se krv Sina Bojeg moe izjednaiti s mastilom knjievnika. Iako smo mi
kao lanovi stare Istone crkve snishodljivi prema svakom ljudskom biu, nama je
strogo zabranjeno da uporeujemo od Boga nam predanu otkrivenu istinu sa religijama
i filosofijama koje su stvorili ljudi.
Kojim sredstvima da se borimo protiv pokuaja takvog izjednaavanja?
U prvom redu produbljivanjem naeg znanja o naoj pravoslavnoj veri, praktikovanjem
vere u svakidanjem ivotu, udubljivanjem u nju, kao to naunik produbljuje
otkrivenu injenicu. Drugo, plemenitim i mudrim naporima nikada silom da se
ljudi uzdiu od niih i najniih stupnjeva verovanja prema visini nae savremene
vere, umesto da se savreno sputa i mea s nesavrenim radi neke pogodnosti.
Zato nau veru zovemo ivom verom?
Stoga to su VERA i IVOT neodvojivo spojeni kao uzrok i posledica. Gospod Isus je
rekao: Ko veruje Sina (Bojega) ima ivot veni, a ko ne veruje Sina nee
videti ivota, nego gnev Boji ostaje na njemu" (Jov. III. 36). Takoe je peeno:
Pravednik e iveti od vere". (Jevr. X, 38).

GLAVA I
POREKLO I IZVORI PRAVOSLAVNE VERE
Sadraj
Gde je poreklo nae pravoslavne vere?
U Bojem otkrivenju.
Iz kojih izvora moemo doi do saznanja o veri ili o Bojem otkrivenju?
Iz dva izvora: Svetog pisma i Svetog predanja.
1. SVETO PISMO
ta je Sveto pismo?
Zbirka svetih knjiga Starog i Novog zaveta zove se Sveto pismo ili Biblija.
Zato se zove Sveto pismo?
Zato to je najsvetiji Bog na nadahnuo i rukovodio svetim ljudima u pisanju ovih
knjiga, a c ciljem da nas naui svetom ivotu.
ta znai re Biblija?
To je grka re i znai: Knjige. Ali ova re nije ovde upotrebljena u smislu skupa. ve
u smislu kvaliteta, tj. znaenje se ne odnosi na mnogo knjiga, ve na knjige nad
knjigama, na vrhunac piramide svih knjiga u svetu.
A) KNjIGE STAROG ZAVETA
Kako se dele knjige Starog Zaveta?
Na etiri grupe: zakonske, istorijske, poune ili moralne i proroke.
Koje su zakonske knjige Starog zaveta?
To cy pet knjiga Mojsijevih, tj.:
1. Postanje knjiga o stvaranju,
2. Izlazak knjiga o iseljenju,
3. Levitska knjiga o svetenstvu i prinoenju rtava,
4. Brojevi knjiga o brojevima, i
5. Ponovljeni zakoni knjiga ponovljenih zakona.
emu nas ui knjiga Postanja?
U prvom redu, ui nas o Bojem svemogustvu i premudrosti u stvaranju sveta
Njegovom
stvaralakom Rei; drugo, o Njegovoj velianstvenoj ljubavi u stvaranju oveka po
svojoj slici; tree, o Bojoj savrenoj pravdi prilikom izgnanja iz Raja naih
praroditelja Adama i Eve, koji se, navedeni od Satane, nezahvalno okrenue od svog
Tvorca svome Upropastitelju. Zbog toga je i tada je dolo do tragedije ljudskog roda.
emu nas ue zakonske knjige Starog zaveta?
Ue nas kako je Bog uio ljude pomou neminovnog zakona Pravde da se pripreme za
usvajanje zakona Ljubavi kroz Hrista Spasitelja.
Koje cy istorijske knjige Starog zaveta?
Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, etiri knjige o carevima, Dve knjige dnevnika,
Knjiga Jezdrina, Knjiga Nemijina, i Knjiga o Jestiri.
emu se uimo iz ovih istorijskih knjiga?
Uimo o aktivnom ueu Bojem u svim. znaajnijim dogaajima s dobronamernim

ciljem da pomou zakona lei izopaenu ljudsku prirodu, da odvrati ljude od

satanskih spletki idolopoklonstva i da ih vrati k Sebi, jedinom istinitom i
ovekoljubivom Bogu.
Koje su poune ili moralne knjige Starog zaveta?
Knjiga o Jovu,
Knjiga psalama,
Knjiga pria Solomonovih,
Knjiga Propovednikova,
Knjiga Pesma nad pesmama.
emu se uimo iz ovih pounih ili moralnih knjiga?
Uimo kako da sretamo svakidanje dogaaje i ka-ko da se ponaamo u svim ivotnim
promenama a da ne izgubimo iz vida Gospoda Boga naega i Njegov zakon.
Koje su proroke knjige Starog zaveta?
To cy:
Knjige etvorice velikih proroka:
Isaije,
Jeremije,
Jezekilja, i
Danila, i
Knjige dvanaestorice malih proroka:
Osije,
Joilja,
Amosa,
Avdije,
Jone,
Miheja,
Nauma,
Avakuma,
Sofonije,
Ageja,
Zaharije, i
Malahije.
Druge knjige koje se upotrebljavaju u Crkvi su:
Mudrosti Solomonove i Mudrosti Sirahove.
Da li je ova podela biblijskih knjiga Starog zaveta strogo odreena?
Ne. Ima dobar deo istorije u zakonskim i prorokim knjigama, kao i prorotava u prve
dve. Psalmi imaju posebno mesto meu svim ostalim knjigama. Iako se oni obino
stavljaju u red pounih ili moralnih knjiga, oni cy puni prorotava koja se odnose na
Hrista. Iznad svega, Psaltir je najvei molitvenik u celoj Bibliji.
B) KNjIGE NOVOG ZAVETA
Koliko ima knjiga u Novom zavetu?
Novi zavet je praktino jedna knjiga, jer se odnosi na jedan centralni predmet od prve
do poslednje strane.

Koji je to centralni predmet?

To je jedna izuzetna linost, tj. na Gospod i Spasitelj Isus Hristos.
Od koliko se manjih knjiga sastoji velika knjiga Novog zaveta?
Od dvadeset i sedam knjiga.
Da li se svaka od njih moe nazvati knjigom?
Moe, prema vanosti, a ne prema obimu. Meu njima cy i neke poslanice apostola
koje sadre samo jednu tampanu stranicu.
Koje su knjige Novog zaveta?
To su:
1. etiri Jevanelja:
od sv. Mateja, od sv. Marka, od sv. Luke i od sv. Jovana;
2. Dela apostolska;
3. Sedam Sabornih poslanica:
od sv. Jakova 1, od sv. Petra 2, od sv. Jovana 3 i od sv. Jude 1;
4. etrnaest posebnih poslanica sv. Pavla i
5. Otkrivenje ili Apokalipsis sv. Jovana Bogoslova.
ta znai re Jevanelje?
Jevanelje je prevod grke rei EVANGELION. Evangelion znai dobra vest ili
blaga vest.
Zato je to nazvano tako?
Po linosti Isusa Hrista, koji je SAVRENA DOBROTA i SAVRENA NOV INA u
ljudskoj istoriji.
Ko je prvi upotrebio ovu re Evangelion u Novom zavetu?
Sam Gospod Isus, koji je rekao ljudima u prvoj svojoj besedi: Pokajte se i verujte
jevanelje" (Marko 1, 15).
ta saznajemo iz etverojevanelja?
Saznajemo da cy se ispunila sva obeanja koja je Bog dao ljudima u Starom zavetu i da
su se sva prorotva od Adama pa nadalje ispunila u licu Isusa Hrista.
emu nas jo ui?
Ui nas, s jedne strane, o savrenom karakteru Isusa Hrista, daleko savrenijem nego
to iko od nas moe da zamisli, o Njegovoj plemenitosti i savrenoj ljubavi prema
ljudima, o Njegovoj gotovosti da oprosti i pomogne, o Njegovoj poniznosti i spoljnom
siromatvu, o Njegovom rtvovanju i stradanju radi ljudi; i, s druge strane, o
Njegovom savrenom Boanstvu, o Njegovom nadprirodnom roenju, natprirodnim
delima, natprirodnoj premudrosti, sili i ljubavi, o Njegovom natprirodnom
vaskrsenju i natprirodnom vaznesenju.
emu jo?
Ukratko, iz jevanelja se uimo saznanju svih osnovnih istina o naem Spasitelju i
spasenju.
Kako bismo mogli onda nazvati jevanelja u uporeenju s ostalim knjigama Novog
zaveta?
Mogli bismo ih nazvati: Knjige osnovnih istina.
emu se uimo iz dela Apostolskih i poslanica?
Uimo se o silasku Svetoga Duha na apostole, o neprestanoj delatnosti apostola u

propovedanju Jevaelja o Hristu, organizovanju Crkve, injenju uda u ime Isusa

Hrista, i, takoe, uimo se o ivotu prvih hriana i hrianskih optina.
Kako bismo mogli onda nazvati knjigu Dela apostolskih u poreenju s
jevaneljima?
Mogli bismo je nazvati PRIMENA osnovnih istina sadranih u jevaneljima.
ta uimo iz apostolskih poslanica?
Uimo se objanjenju osnovnih istina sadranih u jevaneljima.
Kako bi onda trebalo nazvati ove poslanice u poreenju s jevaneljima?
Trebalo bi ih zvati: Knjige OBJANjENjA osnovnih Hristovih istina.
ta uimo iz knjige Otkrivenja sv. apostola Jovana Bogoslova?
Uimo o tekoj borbi Crkve protiv svih zveri sveta i pakla i o krajnjem triumfu
Hrista, Jagnjeta Bojeg, nad svim tim zverskim silama tame.
Kako bi trebalo onda nazvati knjigu Otkrivenja u poreenju s Jevaneljima?
Trebalo bi je nazvati: Knjiga o krajnjoj POBEDI osnovnih istina sadranih u
jevaneljima NA KRAJU SVETSKE DRAME u kojoj je glavni junak od poetka bio Isus
Hristos, na Gospod i Spasitelj.
2. SVETO PREDANjE
ta je Sveto predanje?
To su sva ona duhovna blaga koja smo nasledili od naih svetih predaka, a koja su u
savrenoj harmoniji sa Svetim pismom i koja nam pomau da pravilno razumemo Sveto
pismo.
ta je starije: Sveto pismo ili Sveto predanje?
Sveto predanje.
ta je obimnije?
Sveto predanje. Sveti Jovan Jevanelist potvruje ovo govorei: A ima i mnogo
drugo to uini Isus, koje kada bi se redom popisalo, mislim, ni u sami svet
ne bi mogle stati napisane knjige (Jn. XXI, 25)
ta naroito obuhvata Sveto predanje?
Sveto predanje obuhvata:
1. Kratka izlaganja i formulisanja naeg pravoslavnog verovanja;
2. Uenje o sedam svetih tajana, kao i inove kako se one vre;
3. Apostolska pravila (kanone);
4. Pravila (kanone) sedam vaseljenskih sabora, koji su drani u:
I Nikeji 325. g. sa 318 svetih otaca,
II Carigradu 381. g. sa 150 svetih otaca,
III Efesu 431. g. sa 200 svetih otaca.
IV Halkidonu 451. g. sa 630 svetih otaca,
V Carigradu 553. g. sa 160 svetih otaca,
VI Carigradu 680. g. sa 170 svetih otaca, i u
VII Nikeji 787. g. sa 367 svetih otaca
(Na ovih sedam vaseljenskih sabora, uestvovalo je, dakle, ukupno oko 2.000
predstavnika hri-anske crkve iz celog sveta);
5. Kanoni i pravila nekoliko pomesnih sinoda ili sabora;

6. Pravila o crkvenoj disciplini sv. Vasilija Velikog i drugih svetitelja;

7. Spisi svetih otaca Crkve;
8. Liturgije i druga crkvena bogosluenja;
9. itija hrianskih svetitelja i muenika;
10. Poboni obiaji, znamenja i simvoli kao izrazi nae vere, nade i ljubavi.
Moe li se odvojiti Sveto predanje od Svetog pisma?
He, oni su neodvojivi. Jer u svetlosti Svetog predanja mi pravilno razumemo Sveto
pismo i u svetlosti Svetog pisma cenimo i volimo Sveto predanje.
Kakve bi bile posledice ako bi se ovo dvoje jedno od drugog odvojilo?
Rave posledice ovakvog odvajanja dole su do izraaja kao: pogrena tumaenja
Svetog pisma, nesporazumi, jeresi, izme, i, na kraju, cepanje u vaseljenskoj Crkvi.
Ko je pozvan da uva tekst Svetog pisma i istou Svetog predanja da ne budu
iskvareni?
CRKVA, koja je, po apostolskim reima, stub i tvrava istine" (I Tim. III, 15). U
prvom redu to je dunost crkvene jerarhije.
GLAVA II
HRIANSKO PRAVOSLAVNO ISPOVEDANjE VERE
Sadraj

ta je to hriansko pravoslavno veroispovedanje?

To su najkrae izloene istine hrianske vere u veroispovedanju Istone
pravoslavne crkve. Ovo veroispovedanje se takoe zove i SIMVOL VERE.
Da li postoji samo jedan obrazac veroispovedanja?
Postoji nekoliko, kao: Apostolski simvol, Simvol sv. Atanasija Velikog i sv.
Grigorija Neokesarijskog. Ali, nie izloeni simvol, najee upotrebljavani u
Pravoslavnoj crkvi, sastavljen je na dva vaseljenska sabora, u Nikeji (325. g.) i u
Carigradu (381. g.).
Iz ega je sastavljen taj simvol?
On se sastoji od sledeih dvanaest lanova:
1. Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog;
2. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bojeg, Jedinorodnog, od Oca roenog pre
svih vekova. Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roenog, ne
stvorenog, jednosunog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;
3. Koji je radi nas ljudi i radi naeg spasenja siao s nebesa, i ovaplotio se od
Duha Svetoga i Marije Djeve i postao ovek;
4. I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;
5. I koji je vaskrsao u trei dan po Pismu;
6. I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
7. I koji e opet doi sa slavom da sudi ivima i mrtvima, ijem Carstvu nee biti
kraja;
8. I u Duha Svetoga, Gospoda ivotvornog, koji od Oca ishodi, kome se sa Ocem i
Sinom zajedno klanja, i zajedno se slavi, koji je govorio kroz proroke.
9. U jednu, svetu, vaseljensku i apostolsku Crkvu.
10. Ispovedam jedno krtenje za oprotenje grehova.
11. ekam vaskrsenje mrtvih.

12. I ivot budueg veka. Amin.

Tumaenje simvola vere
PRVI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi prvi lan simvola vere?
,,Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog"
Zato verujemo u jednoga Boga?
Zato to je samo jedan Bog istiniti Bog.
Kakva je priroda Boja?
Bog je duh, neogranien, nepromenljiv, nedostian, vean, bespoetan i beskrajan.
Koja su bitna Boja svojstva?
Bog je savreno svet, savreno dobar, savreno pravedan, savreno istinit,
savreno slobodan, premudar, svemogu, premilostiv, svudaprisutan, sveznajui i sam
sebi dovoljan.
Zato Boga zovemo Ocem?
Zato to je on Otac Isusa Hrista, svog jedinorodnog Sina, a tako isto i svih onih koji,
preporoeni kroz Isusa Hrista, postaju Njegova deca.
Zato Boga nazivamo Tvorcem?
Zato to je On stvorio sve vidljivo i nevidljivo Svojom silom i premudrou, i nita
nije postalo niti postoji bez Njega. On je Tvorac i Svedritelj.
ta se podrazumeva pod nebom?
Aneli, koji su nevidljivi duhovi i kojih ima bezbroj.
Da li su aneli slini ljudima?
Da. Kao i ljudi, aneli su linosti s razumom, oseanjem, snagom i linim imenom. Kao
i ljudi oni nalaze svoje blaenstvo u Bogu.
Po emu se aneli razlikuju od ljudi?
Aneli su bestelesni i besmrtni.
Ko su aneli uvari?
To cy oni aneli koji su zadueni da uvaju i tite pojedine ljude. Sam Hristos je ovo
potvrdio reima: ,,Gledajte da ne prezrete ni jednoga od ovih malih, jer vam
kaem da aneli njihovi na nebesima jednako gledaju licem Oca moga
nebeskoga" (Mat. XVIII, 10.).
Da li cy svi aneli jednaki?
Svi aneli su iste prirode, ali se razlikuju u slavi, sili i delatnosti. Postoji devet
anelskih inova: Prestoli, Heruvimi i Serafimi, Gospodstva, Sile, Vlasti, Naela,

Arhaneli i Aneli.
Da li se aneli u Bibliji nazivaju i nekim drugim imenom?
Da, vrlo esto se zovu Nebeske vojske", Vojske Gospodnje"
Zato se nazivaju takvim vojnim imenima?
Zato to su oni boanska borbena sila protiv zlih duhova, koji su protiv Boga i koji
napadaju ljude.
ta su zli duhovi?
To cy negdanji aneli, koji su otpali od Boga i postali neprijatelji i Boga i ljudi.
Kako se jo drukije nazivaju zli duhovi?
avoli.
ta to ime znai?
Klevetnik, ili opada. Jer avoli neprestano klevetaju i opadaju Boga i ljude.
Na koja zla dela avoli neprestano navode ljude?
Na sve grene udnje i rava dela koja se protive zakonu Bojem, a uglavnom na
mrnju, la i nasilje. Kao to je Gospod Isus rekao Jevrejima, Svojim progoniteljima:
,,Va otac je avo, i slasti oca svoga hoete da inite. On je krvnik ljudski od
poetka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu. Kada govori la, svoje
govori, jer je laljivac i otac lai" (JOV. VIII, 44).
Kako moemo znati da su pojedini ljudi zavedeni od avola?
Po njihovoj mrnji prema Bogu i ljudima i po prevarama i nasilju.
ijeg se imena avoli najvie plae?
Imena Gospoda naeg Isusa Hrista.
ije ime najvie mrze bezbonici?
Ime Gospoda naega Isusa Hrista.
DRUGI LAN SIMVOLA VERE
Koji je drugi lan Simvola vere?
,,I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bojeg, Jedinorodnog, od Oca roenog pre
svih vekova. Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roenog, ne
stvorenog, jednosunog sa Ocem, kroz koga je sve postalo."
ta znai ime Isus Hristos?
ISUS znai SPASITELj, jer je On doao da spase ljude od Satane, greha i smrti.
HRISTOS znai POMAZANIK (Car, Svetenik, Prorok).
Kako je Isus Hristos Sin Boji?
On je jedini Sin Boga Oca, koji je roen, a nije stvoren.

Da li postoji velika razlika izmeu roen" i stvoren"?

Da, vrlo velika. Kao to ovek daje roenje detetu, koje je istog bia s njim, ali
stvara i druge naprave, koje nisu istog bia s njim, tako Bog raa Svog Sina od
venosti iz Svog sopstvenog bia, a stvorio je i bezbroj bia i stvari koje nisu iste
sutine s Njim.
Zato je nazvan Svetlost od Svetlosti?
Stoga to je Njegov Otac vena Svetlost mudrosti i ljubavi, pa je logino da je Sin
Takvog Oca Svetlost od Svetlosti.
Zato se On naziva Bog istiniti od istinitog Boga?
Iz istog razloga. Tako je ak i u prirodi ovog sveta; na primer, ko se rodi od oveka
moemo ga nazvati ,,istiniti ovek od istinitog oveka", poto je sin uvek i
svugde istog bia kao to su i njegovi roditelji.
Tako je i na Gospod Isus Hristos, poto je Sin Boji, zaista istiniti Bog od
istinitog Boga, kao to je i sam rekao: Ja i Otac smo jedno" (Jovan H, 30).
Zato kaemo: Kroz koga je sve postalo"?
Zato to je Bog kroz Sina stvorio sve stvari koje su stvorene na nebu i na zemlji. Kao
to se potvruje u Bibliji: ,,Sve je kroz Njega postalo i bez Njega nita nije
postalo to je postalo" (Jovan I, 3).
TREI LAN SIMVOLA VERE
Koji je trei lan Simvola vere?
,,Koji je radi nas ljudi i radi naega spasenja siao s nebesa, i ovaplotio se od Duha
Svetoga i Marije Djeve i postao ovek".
Zbog ega je Sin Boji, Isus Hristos, siao s neba, tj. iz svoje vene slave i
blaenstva u ovaj svet stradanja?
Radi ljudi i radi njihovog spasenja.
ta je bilo uzrok da On sie s neba? ta Ga je pokrenulo?
Njegovo milosre i neizmerna ljubav prema ljudima.
Da li je On doao radi svih ljudi?
Da, On je doao da prui spasenje svima ljudima. Ali su se spasli samo oni koji su
poverovali u Njega i koji su na Njegovu ljubav odgovorili svojom ljubavlju.
ta znai: Ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve?
Ovaploen znai obuen u telo ili otelovljen. Presveta Djeva Marija zaela Ga je, ne
na prirodan nain, ve natprirodno, silom Svetoga Duha.
Kako je bilo mogue da Djeva rodi Sina bezbrano?

Svemoguem Bogu je sve mogue. Svojom silom On je stvorio u poetku prvog oveka
I enu, Adama i Evu. Isto tako Svojom silom On je uinio da Djeva Marija zane Isusa
Hrista, istinitog oveka i istinitog Boga.
U emu je Isus Hristos kao i ostali ljudi?
On je imao ljudsko telo i ljudsku duu kao svaki drugi ovek, izuzev greha. On je bio
savren ovek, bez greha i poroka.
U emu se razlikuje Isus Hristos od svih drugih ljudi u istoriji?
Sjedinjenjem dveju priroda, boanske i oveanske, u jednoj linosti. Ljudi su ljudi, a
on je bio Bogoovek.
Zato zovemo Djevu Mariju Majkom Bojom, Bogorodicom?
Stoga to su dve prirode naeg Spasitelja, boanska i oveanska, bile sjedinjene
prilikom zaea. Tako su Bog i ovek istovremeno od nje roeni u jednoj linosti.
Zato Bogorodicu zovemo Prisnodjevom?
Zato to je ona bila djeva pre roenja, za vrem.e roenja a isto tako i po roenju Isusa
Hrista; ona je ostala Djeva zauvek.
Da li Pravoslavna crkva potuje Bogorodicu kao Svetu?
Da, ona je potuje vie od svih drugih svetih, vie ak i od anela, jer je bila
izabrana od Boga za sredstvo ljudskog spasenja kroz roenje Spasitelja sveta.
Zato Hrista zovemo Spasiteljem?
Zato to je doao s neba da spase ljude od Satane, greha i smrti. Jer, Satana je
prouzrokovao greh, a iz greha je dola smrt.
Kada se dogodio prvi greh?
U Raju, kada su Adam i Eva ustali protiv Boga i pokorili se Satani.
Kakve veze imaju ostali ljudi s Adamovim grehom?
Svi su oni nasledili taj greh od svojih prvih predaka. Isto kao to i mi nasleujemo
neke bolesti od svojih roditelja, tako smo isto nasledili greh od praroditelja
ljudskog roda.
Da li je bio samo ovaj jedini greh zbog koga je Hristos doao da spase ljude?
He. TOM prvom grehu dodato je bezbroj drugih grehova, tako da su u dugom nizu ljudi
potpuno pali pod vlast Satane.
Zato Bog nije podigao nekog velikog oveka genija da svri delo Hristovo i
tako da potedi svog venog Sina?
Zato to su svi ljudi bili greni i smrtni, ak i najvei i najbolji. Ceo svet je leao
u grehu. Satana i smrt vladali su u svetu dokle nije siao s neba jedini mogui
Spasitelj, jai od Satane, bezgrean i besmrtan, koji je doneo ljudskom rodu
osloboenje i spasenje.

ETVRTI LAN SIMVOLA VERE

Kako glasi etvrti lan Simvola vere?
,,I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben".
Ko su bili tuioci Isusa Hrista?
Jevrejski svetenici i fariseji, koji su zavideli Isusu Hristu to je inio velika
uda, koja oni nisu mogli da ine, i to je narod bio vie uz Njega nego uz njih.
Ko je bio sudija koji je osudio Isusa na smrt?
Pontije Pilat, rimski namesnik u Palestini, kao predstavnik rimskog imperatora.
Zato je naroito pomenuto ime Pontija Pilata?
Da se istorijski potvrdi smrt Isusa Hrista, isto kao to je u jevanelskoj prii o
Njegovom roenju bio pomenut imperator Avgust.
Za koji je greh ili zloin Pilat osudio Isusa na smrt?
Ni za jedan. Lino je Pilat tvrdio pred jevrejskim svetenicima i narodom govorei:
Ja na ovom oveku ne nalazim nikakve krivice", i ponovio: Budui da sam ga
ispitao pred vama, nisam naao nijedne krivice na njemu"; i takoe i trei put
im je rekao: Kakvo je zlo On uinio? Nije uinio nita da bude osuen na
smrt". Ali plaei se Jevreja, on ga je predao da bude razapet (uporedi: Luka XXIII, 4
i 15; Jovan XVIII, 38 i XIX, 4 i 6).
Kako je pravda Boja dozvolila da Isus umre tako svirepom smru budui potpuno
nevin?
On nije umro za svoj greh, ve za nae grehe. Vena pravda Boja je traila jednu
takvu nevinu i neocenjivu rtvu za Adamov greh i za nae grehe.
Da li je postojao razlog za jednu takvu ogromnu rtvu?
Da. Takvom rtvom Bog je pokazao Svoju neograni-enu ljubav prema ljudima. On
(Bog)
je voleo nas i poslao Sina Svoga da oisti grehe nae" (I JOV. IV, 10).
Zato Isusa Hrista zovemo iskupiteljem?
Zato to nas je iskupio od greha i smrti Svojim stradanjem i krsnom smru.
Budui da je besmrtni Bog, kako je mogao umreti?
On nije umro kao Bog, ve kao ovek. Niti je ikada njegovo Boanstvo i njegova dua
okusila smrt.
U emu se sastoji jedinstvena velianstvenost Hristove rtve?
Prvo, u Njegovoj savrenoj nevinosti; drugo, u Njegovoj bezgraninoj ljubavi prema
ljudima i Njegovoj poslunosti Ocu; i tree, u Njegovoj dobroj volji da umre za
grenike da bi ih spasao.

PETI LAN SIMVOLA VERE

Kako glasi peti lan Simvola vere?
I koji je vaskrsao trei dan po Pismu".
Koji je dogaaj bio najvea Hristova pobeda?
Njegovo vaskrsenje iz mrtvih.
ta je iznad svega potvrdilo Njegovo svemono Boanstvo?
Opet, Njegovo vaskrsenje.
Koji je dogaaj potvrdio Hristovu pobedu nad Satanom?
Njegov silazak u Ad.
ta je to Ad?
Carstvo tame donjega sveta gde Satana dri vlast smrti. Hristos je mogao smru da
satre onoga koji ima dravu smrti, to jest, avola" (Jevr. II, 14).
ta je Hristos radio u Adu?
Svojim silaskom u Ad On je uinio da Satana zadrhti i da pobegne ispred Njegovog
lica. Mirijade ljudskih dua, koje su tamo patile, zaradovale su se Hristovom
silasku.
ta je Hristos uinio za te ljudske due?
On im je propovedao Svoje Jevanelje Radosnu vest i potvrdio Svoju pobedu nad
Satanom i nad smru. I poto ga mnogi prihvatie, bili su spaseni.
Koga se dana dogodilo Hristovo vaskrsenje?
Treeg dana posle Njegove smrti, tano kao to je On mnogo puta prorekao svojim
uenicima. On je umro u Petak i vaskrsao u Nedelju.
Koji su bili prvi svedoci Hristova vaskrsenja?
Straari, kojima je bilo nareeno od strane Jevreja da uvaju Njegov grob.
Koga su oni izvestili o Hristovom vaskrsenju?
Jevrejske prvosvetenike i stareine.
Kako su stareine i prvosvetenici reagovali na ovaj izvetaj?
Oni su se uplaili i zbunili, podmitili su straare dovoljnim novcem" i
naredili im da idu i raire priu da uenici Njegovi dooe nou i ukradoe
Ga dok smo mi spavali" (Mat. XXVIII, 13)
Ko je od Hristovih sledbenika prvi doznao za Njegovo vaskrsenje?
Kod Njegovog groba aneli su rekli galilejskim enama: ,,to traite ivoga meu
mrtvima? Nije ovde, nego ustade" (Luka XXIV, 5).

Da li je Hristos nesumnjivo dokazao svoje vaskrsenje iz mrtvih i kome?

Da, dokazao je. On se pokazao iv u telu svojim uenicima i sledbenicima, ne
jedanput, ve mnogo puta u toku 40 dana; kao to je opisano u jevaneljima, Delima
apostolskim, Poslanicama apostola i u Otkrivenju.
ta je Hristos radio u toku 40 dana izmeu svog vas-krsenja i svog vaznesenja na
nebo?
On je za to vreme pouavao svoje uenike o najdubljim tajnama Carstva Bojega (Dela
ap. I, 3).
Zato je reeno da je Hristos vaskrsao treeg dana po Pismu"?
Zato to je o Njegovom vaskrsenju bilo proreeno u Starom zavetu (ps. XVI, 910; Is.
III). Sam Hristos je uporedio sebe sa prorokom Jonom, govorei: Jer kao to je Jona
bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noi, tako e biti i Sin oveji u srcu
zemlje tri dana i tri noi" (Mat. XII, 40). I opet posle Svog vaskrsenja On je rekao
apostolima: Tako je pisano i tako je trebalo da Hristos postrada i i da ustane
iz mrtvih trei dan" (Luka XXIV, 46).
ESTI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi esti lan Simvola vere?
I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca".
Kada se Gospod uzneo sa zemlje na nebo?
etrdesetog dana po svom vaskrsenju.
Kako zovemo taj dan?
Dan vaznesenja.
Sa, kog mesta se Gospod Isus vazneo na nebo?
Sa Maslinske Gore.
Koji su bili oevici Njegovog vaznesenja?
Svi Njegovi verni uenici.
Zato se Gospod vazneo na nebo?
Poto je zavrio svoju slubu ljudima, otiao je u Svoje veno boravite.
Da li se On uzneo na nebo sa svojim stvarnim ljudskim telom?
Da, sa Svojim pravim ljudskim telom, koje je vaskrslo iz mrtvih.
Zbog ega se uzneo vidljivo, pred mnogim svedocima?
Da uveri sve koji poverovae u Njega da e se i oni tako uzneti na nebo posle opteg
vaskrsenja mrtvih.
ta znae rei: Sedi s desne strane Oca"?
Isus Hristos ima sa Ocem isto velianstvo, slavu i vlast. Pre Svog vaznesenja, On je

ovo potvrdio pred svojim uenicima govorei: Dade mi se svaka vlast na nebu i
na zemlji" (Mat. XXVIII, 18).
SEDMI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi sedmi lan Simvola vere?
,,I koji e opet doi sa slavom da sudi ivima i mrtvima, ijem Carstvu nee biti
kraja"
O emu nas ui sedmi lan Simvola vere?
O drugom dolasku Hristovom, o Njegovom sudu nad ivima i mrtvima, i o krajnjem
ostvarenju Njegovog venog Carstva nebeskog.
Da li e se drugi dolazak Hristov razlikovati od prvog?
Razlikovae se i bie sasvim drukiji. Njegov prvi dolazak je bio u velikoj
poniznosti s ciljem da slui ljudima i da se rtvuje za ljih. Njegov e drugi dolazak
biti u veliini i slavi s ciljem da sudi ljudima, ivima i mrtvima.
Kako je on prikazao svoj drugi dolazak?
On je rekao: A kada doe Sin oveji u slavi svojoj i svi sveti aneli s Njime,
onda e sesti na presto slave svoje. I sabrae se pred Njim svi narodi, i
razluie ih izmeu sebe kao to pastir razluuje ovce od koza" (Mat. XXV,.
3132). I posle ovoga On e suditi pravednima i nepravednima prema njihovim
delima.
Postoji li kakav opis Njegovog dolaska?
Postoji nekoliko. Npr. sv. ap. Pavle teei one koji tuguju za svojim umrlim, kae:
Jer e sam Gospod sa zapoveu, s glasom arhanelovim, i s trubom Bojom
sii s neba, i mrtvi u Hristu e vaskrsnuti najpre" (I Sol. IV, 16).
Postoji li jo neko svedoenje s neba o Njegovomdrugom dolasku?
Postoji. Prilikom Njegovog vaznesenja pojavila su se dva anela koji su rekli
apostolima: ta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na
nebo, tako e doi kao to videste da ide na nebo" (Dela ap. I, 11).
ta nam je jo otkriveno o poslednjem sudu?
Sam Hristos je rekao da e kada opet doe u svojoj sili i slavi vratiti tada
svakome po delima njegovim" (Mat XVI, 27).
ta e On tada rei verujuim i dobrim?
Hodite blagosloveni Oca moga, i nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno
od postanja sveta" (Matej XXV, 34).
A ta e rei nevernim i zlim?
Idite od mene prokleti, u veni oganj, koji je pripremljen avolu i anelima
njegovim" (Mat. XXV, 41).

I ta e biti na kraju?
Blaeni e otii u veni i blaeni ivot, a prokleti na venu kaznu.
Kakav e biti drugi dolazak Gospoda?
Iznenada! ,,Kao to munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav e
biti dolazak Sina ovejega", rekao je On (Mat. XXIV, 27).
Kada e biti njegov drugi dolazak, i poslednji sud, i kraj sveta?
Nije nam otkriveno o vremenu ovih zapanjujuih dogaaja. Samo nas je na Gospod
opomenuo da budemo uvek spremni da Ga sretnemo. Budite", rekao je On, gotovi jer
u koji as ne mislite doi e Sin oveji" (Mat. XXIV, 44).
Kako da se pripremimo za ovaj strani dan?
Pravim miljenjem, pravim oseanjem i pravednim delima, prema Njegovoj nauci,
prema savetu Crkve i primeru Njegovih svetih.
Da li je Hristos pomenuo neke znake o pribliavanju kraja?
Jeste. On je pomenuo ove znake: ratovi, revolucije, zemljotresi, bune, glad, kuga,
nevolje, lani uitelji, izdajstva, porast mrnje i opadanje ljubavi, strahoviti
prizori, udna znamenja na nebu, rasulo meu narodima i zabuna, itd (vidi Mat. XXIV i
Luka XXI).
Da li smo sigurni da e Hristos nadvladati sve ovo?
Sasvim sigurni. U svim ovim nevoljama na e Gospod Spasitelj imati puni broj
spasenih dua, kao to je predvideo u poetku svetske drame. Nijedan od onih koji u
Njega veruju i prizivaju Njegovo ime nee propasti.
OSMI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi osmi lan Simvola vere?
I u Duha Svetoga, Gospoda ivotvornog, koji od Oca ishodi, kome se sa Ocem i Sinom
zajedno klanja, i zajedno se slavi, koji je govorio kroz proroke".
Zato se Duh Sveti naziva Gospodom?
On se naziva tako s istim pravom kao to se Gospodom naziva Otac i Sin.
Da li je onda Sveti Duh Bog?
Zaista jeste, Istiniti Bog od Istinitog Boga, a ne raa se od Oca kao Sin ve od Oca
ishodi.
Kako onda moemo rei da verujemo u jednoga Boga?
Mi stvarno verujemo u jednoga Boga o kome nam je najveu tajnu otkrio Hristos, a TO
je tajna o apsolutnoj harmoniji tri boanska lica jednog istog boanskog bia. Stoga mi
govorimo o Trojinom Bogu ili o Trojici u jedinici, o JEDNOM B0GU.

Da li je Bog otkrio sebe u Starom zavetu kao Svetu Trojicu?

He sasvim jasno. Isaija u svom vienju uo je serafime koji su pevali Bogu na
prestolu: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama" (Is. VI, 3). Triput ponovljena
re svet" odgovara trima licima u Bogu. Vidi takoe Postanje I, 26.
Zato Bog nije otkrio sebe u Starom zavetu kao Svetu Trojicu?
Kao to ovek ne otkriva svoje unutarnje tajne slugama i strancima, ve svojoj deci,
tako ni Bog nije otkrio tajnu Svoga bia tuim" ljudima koji su bili sluge i robovi
Zakona, ve je zadrao ovo otkrivenje za svoju decu ljubavi Novog zaveta.
Koliko je otkrivena Sveta Trojica u Novom zavetu?
Samo toliko koliko ovek moe nositi dokle je u telu. Arhaneo Gavrilo objavio je
Presvetoj Djevi: Duh Sveti doi e na tebe i sila Najviega osenie te, zato i
ono to e se roditi bie sveto, i nazvae se Sin Boji" (Lk. I 35). Tako su ovde
pomenuta sva Trojica: (SVETI) DUH, (SVETI) OTAC i (SVETI) SIN.
Ima li koji drugi primer?
Ima. Dok se Isus krtavao u reci Jordanu otvorilo se nebo i sie na Njega Duh
Sveti u telesnome obliku kao golub, i u se glas s neba govorei: Ti si Sin moj
ljubazni, ti si po mojoj volji" (Lk. III, 2122)
Ima li jo?
Sv. Jovan Jevanelist jasno kae: Jer su trojica to svedoe na nebu: Otac, Re i
Sveti Duh; i ovo troje je jedno" (I Jn. V, 7). Izrazom Re", ap. Jovan oznaava
Sina kao to se vidi iz Njegovog Jevanelja (I,14).
Ima li jo koji?
Gospod Isus je naredio svojim uenicima: Idite i nauite sve narode krstei ih
u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha" (Mat. XXVIII, 19).
Zato se Sveti Duh naziva ivotvornim"?
Zato to nema stvarnog ivota bez Duha Svetoga, ni na nebu, ni na zemlji.
Zato samo Pravoslavna crkva ui da Sveti Duh ishodi od Oca", a ne i od Sina,
kao to nepravoslavni ue?
Stoga to Pravoslavna crkva logiki misli da Bog o Sebi zna bolje nego to ljudi
znaju o Njemu. I na Gospod i Bog Isus Hristos, Objavitelj svih boanskih tajni,
otkrio je svojim uenicima o Svetom Duhu da On samo proishodi od Oca govorei: Duh
istine, koji od Oca ishodi, On e svedoiti za mene" (Jn. XV, 26).
Zato je reeno da je Duh Sveti govorio kroz proroke?
Zato to je to injenica. Sveti Petar pie: Nijedno prorotvo Pisma ne biva po
svome kazivanju. Jer nikad prorotvo ne bi od oveje volje, nego naueni od
Svetoga Duha govorie sveti Boji ljudi" (II Petar. I, 2021).

Nisu li i apostoli nadahnuti i pokrenuti Duhom svetim?

Svakako. Ali ovo nije pomenuto u Simvolu vere, jer ovaj fakat nije nikada neko
poricao. Pomenuti su samo proroci, poto su u ono vreme jeretici odricali injenicu
da je. Stari zavet pisan nadahnuem Duha Svetoga.
Da li se ikada pojavljivao Duh Sveti u nekom vidljivom obliku?
On se pojavio u obliku goluba prilikom Hristovog krtenja. Pojavio se takoe u
obliku razdeljenih ognjenih jezika" i siao na apostole na dan Duhova, u pedeseti
dan po Vaskrsu.
Da li svaki hrianin moe imati u sebi Duha Svetoga?
Da, prema prekornim Hristovim reima: Ako vi, budui zli, umete dobre dare
darivati deci vaoj, koliko e vie Otac Nebeski dati Duha Svetoga onima
koji itu u Njega" (Lk. XI, 13). Sv. ap. Pavle je pisao: Ne znate da ste hram Boji
i da Duh Boji ivi u vama" (I Kor. III. 16).
Kakve darove dobijamo primanjem Duha Svetoga?
Sve mogue dobre darove, kao: mudrost, razumevanje, razboritost, znanje, strah Boji,
hrabrost, skromnost, istotu, svetost i druge.
Kako da se udostojimo Duha Svetoga i Njegovih darova?
Kroz strogu kontrolu svog srca i jezika; kroz molitvu i ljubav i kroz svete tajne.
DEVETI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi deveti lan Simvola vere?
U jednu, svetu, vaseljensku i apostolsku Crkvu"
ta je Crkva?
To je izuzetna zajednica u ljudskoj istoriji. Jer, to je Boja porodica stvorena reju i
krvlju Isusa Hrista, a rukovoena i nadahnuta Bogom Duhom Svetim.
ta je Hristos rekao o Crkvi?
On je rekao: Sazidau Crkvu svoju i vrata paklena je nee nadvladati" (Mat.
XVI, 18).
Ko je glava Crkve?
Veito ivi Hristos, koji je rekao: I evo, ja sam s vama u sve dane do svretka
veka, amin" (Mat. XXVIII, 20). I sv. apostol Pavle je govorio o tome - kako je Otac
Nebeski proslavio Svoga Sina Isusa Hrista i dao My da bude glava Crkve... koja
je telo Njegovo" (Ef. I, 2223).
Kakav je odnos izmeu Hrista i lanova Njegove Crkve?
Sv. ap. Pavle je ovo jasno prikazao reima: A vi ste telo Hristovo i udovi
pojedinano" (I Kor. XII, 27)
Ko su lanovi Crkve?

Svi oni, muki i enski, koji su ujedinjeni istom verom i nadom, vezani istim
zakonom Bojim o ljubavi, osveeni istim svetim tajnama i koje rukovode zakoniti
episkopi i svetenici.
U emu se Crkva razlikuje od svih drugih svetovnih drutava i organizacija u
pogledu na lanstvo?
lanovi Crkve su i umrli, to nije sluaj ni u jednoj svetovnoj zajednici.
Na koji nain?
Kada lanovi Crkve umru na zemlji, odvajaju se od svojih tela, ali ne i od Crkve.
Njihove due odlaze u Nebesku Crkvu. Zbog toga postoje dva krila Crkve: vidljivo i
nevidljivo krilo.
Koji su lanovi vidljive Crkve?
Svi oni hriani koji ive u vidljivim telima i koji se bore za hriansko
savrenstvo.
Koji su lanovi nevidljive Crkve?
Svi oni hriani koji su umrli sa verom u Hrista za poslednjih devetnaest vekova,
ukljuujui ovde i starozavetne pravednike koje je Gospod spasao prilikom svog
silaska u Ad.
Da li nai umrli roditelji, braa, sestre, deca, roaci i prijatelji pripadaju
nevidljivoj Crkvi?
Svakako, pod uslovom da su iveli i umrli kao hriani.
Koja je Crkva brojnija, vidljiva ili nevidljiva?
Nevidljiva je daleko brojnija. I taj broj neprestano raste.
Postoji li veza izmeu vidljive i nevidljive Crkve?
Postoji. To mi zovemo zajednicom svetih.
U emu se sastoji zajednica svetih?
U molitvama i delima milosra ivih lanova za umrle s jedne strane, i u molitvama
i zauzimanju umrlih za ive s druge strane.
Koje su glavne osobine Hristove Crkve?
Hristova Crkva je jedna, sveta, vaseljenska i apostolska.
Zato za Crkvu kaemo da je jedna?
Zato to je ona jedno duhovno telo s jednom glavom Isusom Hristom, i s jednim Duhom
Svetim koji boravi u njoj. Sv. apostol govori o sedmostrukom jedinstvu Crkve i kae:
Tu je jedno telo, jedan Duh, jedna nada, jedan Gospod, jedna vera, jedno
krtenje, jedan Bog i Otac svih" (Ef. IV, 46).
ta se podrazumeva pod nezavisnou pojedinih crkava u krilu istone

Pravoslavne crkve?
One su nezavisne u upotrebi svog narodnog jezika u izvesnoj meri u spoljnom
ustrojstvu, koje je podlono Kanonskom pravu. Inae, one su meuzavisne kao lanovi
jednog istog tela Hristovog, kao grane istog drveta, koje uzimaju hranu iz istog korena
i kroz iste ile.
Koje su danas nezavisne crkve u Istonoj pravoslavnoj crkvi?
Carigradska crkva, Jerusalimska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grka, Kiparska,
Sinajska, Srpska, Bugarska, Ruska, Rumunska, Gruzijska, Albanska, Poljska i
ehoslovaka.
Da li su one jednake meu sobom?
One su jednake, zbog toga se i nazivaju sestrinskim crkvama. Ruska i balkanske crkve
jo zovu Carigradsku crkvu Majkom Crkvom, jer su primile hrianstvo iz Carigrada.
Koja je najvia vlast u Istonoj pravoslavnoj crkvi?
Vaseljenski sabor, koji sainjavaju predstavnici svih nezavisnih sestrinskih crkava.
Koja je najvia vlast u pomesnim crkvama?
Patrijarh, Mitropolit ili Arhiepiskop sa Saborom episkopa.
Moe li se ovek spasti izvan Crkve?
He moe, jer je Crkva riznica Boje blagodati bez koje se niko ne moe spasti, kao
ruka odseena od tela.
Zato se Crkva naziva svetom?
Zato to je ona osveena svetou njenog Osnivaa, Isusa Hrista, Njegovim svetim
reima, delima, rtvom, i stoga to je njen cilj da osveti ljude. I na kraju to je ona
dala i stalno daje veliki broj svetih i mnogo muenika.
ta je reeno u Svetom pismu o svetosti Crkve?
Evo jednog primera: Hristos je zavoleo Crkvu i sebe predade za nju, da je osveti
oistivi je kupanjem vodenim i reju; da metne preda se slavnu Crkvu, koja
nema mane ni mrlje, ili tako ega, nego da bude sveta i bez mane" (Ef. V. 25
27).
Da li grenici koji se nalaze u Crkvi prljaju Crkvu svojim gresima?
Grenici prljaju sebe, a ne Crkvu kao celinu, kao to dim iz dimnjaka ne moe
zagaditi celu atmosferu na zemlji.
Da li Crkva pomae grenicima da se poprave?
Vrlo mnogo. To i jeste vrlo vaan zadatak Crkve da isti grenike od njihovih
grehova i da ih uini svetim lanovima svete Boje porodice.
ta radi Crkva sa grenicima koji uporno odbijaju poziv Crkve na pokajanje?
Ona ih odseca od svog tela kao neiste udove prema Hristovim. reima: A ako li ne

poslua ni Crkvu, da ti bude kao neznaboac" (Mat. XVIII, 17).

Zato se Crkva zove vaseljenskom?
Zato to ona nije ograniena ni prostorom, ni vremenom, ni rasom, ni jezikom. Ona se
obraa itavom oveanstvu. Vaskrsli Gospod je uputio svoje apostole: Idite i
nauite sve narode" ... (Mat. XXVIII, 19).
Postoji li jo koji razlog da se Crkva naziva vaseljenskom?
Jo se zove VASELjENSKOM i zbog toga to ukljuuje u sebe sve istine i sva sredstva
koja su potrebna za spasenje svake ljudske due u svetu
Zato se Crkva zove apostolskom?
Zbog toga to su duh, uenje i rad Hristovih apostola potpuno ouvani u Crkvi.
Da li Crkva treba da se pokorava apostolima u svemu?
U svemu.
Zato?
Zato to je Hristos izabrao apostole i dao im vlast da govore i rade u Njegovo ime. On
je rekao: A i vi ete svedoiti, jer ste od poetka sa mnom" (Jn. XV, 27).
Da li treba da sluamo apostole kao to sluamo Hrista?
Treba, jer je On rekao apostolima: Ko vas prima i mene prima" (Mat. X, 40). I jo
vie, On je osudio gradove koji ne budu primili apostole ovim stranim reima:
Zaista vam kaem: lake e biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan
stranoga suda, nego li gradu onome" (Mat. X, 15).
Koju je osobitu vlast dao Gospod svojim apostolima?
Da vezuju i razreuju. to god sveete na zemlji, bie svezano na nebu, i to
god razreite na zemlji, bie razreeno i na nebu" (Mat. XVIII, 18); i takoe u
vezi s ovim: Kojima oprostite grehe, oprostie im se, i kojima zadrite,
zadrae im se" (Jn. HH, 23).
ta je to apostolsko prejemstvo?
Zakonita jerarhija, tj. neprekinuti lanac prenoenja blagodati i vlasti u Crkvi od
apostola na episkope i od episkopa na svetenike i akone rukopoloenjem.
Da li je naa stara Istona crkva verno sauvala apostolsko prejemstvo?
Jeste.
Nije li srea i ast to smo roeni i odgajeni u toj Crkvi?
Zaista jeste. Trebalo bi da budemo zahvalni Bogu i svojim roditeljima za ovo.
DESETI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi deseti lan Simvola vere?
Ispovedam jedno krtenje za oprotenje grehova".

ta je krtenje?
To je poetni sveti in, ili sveta sluba, kroz koju postajemo zakoniti lanovi Crkve.
Koliko je svetih tajana u svetoj Pravoslavnoj crkvi?
Postoji sedam svetih tajana:
1. Krtenje,
2. Miropomazanje,
3. Priee,
4. Pokajanje,
5. Svetenstvo,
6. Brak, i
7. Jeleosveenje.
Zato je samo sveta tajna krtenja pomenuta u Simvolu vere?
Najpre zato, to kroz svetu tajnu krtenja primamo blagodat, kao novoroena deca
Boja, da budemo hriani. Tek posle ovoga dozvoljeno nam je da pristupamo svim
drugim svetim tajnama radi naeg duhovnog uzrastanja.
Postoji li jo koji razlog?
Razlog je i to to su.u ono vreme, kada je Simvol vere bio formulisan, postojali
sporovi izmeu pravoslavnih otaca Crkve i nekih jeretika po pitanju svete tajne
krtenja, dok o drugim svetim tajnama nije bilo sporova.
Zato kaemo jedno" krtenje?
Zato to se sveta tajna krtenja vri samo jednom nad istim licem i ne moe biti
ponovljena. Fiziki smo roeni samo jednom, tako i duhovno moemo biti roeni samo
jednom. Krtenje je nae duhovno roenje.
JEDANAESTI LAN SIMVOLA VERE
Kako glasi jedanaesti lan Simvola vere?
ekam vaskrsenje mrtvih".
ta znai to: Vaskrsenje mrtvih"?
To znai da e Bog Svojom silom uiniti besmrtnim ne samo nae due, ve i naa
tela. I to znai da e svaka besmrtna dua biti prema svojim delima odevena u svoje
besmrtno telo?
Postoji li razlika meu telima?
Postoji. Postoje prirodna tela i duhovna tela (I Kor. XV, 44).
Da li e mrtvi ustati istim telima u kojima su i sahranjeni?
Ne, jer ona tela su propadljiva. Oni e vaskrsnuti u duhovnim telima, koja nisu
propadljiva.

Kako e Bog vaskrsnuti mrtve?

Svojom reju, isto onako kao to je stvorio svet Svojom reju, isto onako kao to je
vaskrsao jednu umrlu devojku i umrlog mladia i Lazara, svojom reju. Isto e se
dogoditi i prilikom opteg vaskrsenja: Mrtvi e uti glas Sina Bojeg i
oiveti" (Jn. V, 25).
ta e se dogoditi sa ivima u momentu vaskrsenja mrtvih?
Njihova tela e se izmeniti u tren oka u duhovna tela, a prema njihovim delima i
karakteru.
Kada e biti opte vaskrsenje?
Na kraju sveta. kada nae Bog da je broj spasenih i izabranih ispunjen.
U kakvom su stanju due mrtvih do vaskrsenja?
To je stanje koje prethodi venom blaenstvu ili venim mukama, prema njihovim
delima dokle su bili u telima na zemlji.
Kojim sudom je osuena dua na privremeno blaenstvo, odnosno na privremeno
muenje?
Tzv. Posebnim ili Privremenim sudom.
Kada biva Poseban sud?
Odmah posle smrti linosti.
Na kome se sudu odreuje veno blaenstvo ili vena muka?
Na poslednjem optem sudu, koji ce zove i Stra ni sud.
Kada e biti Poslednji sud?
Na kraju sveta, posle vaskrsenja mrtvih.
Kakva je razlika izmeu Posebnog i Poslednjeg suda?
Na Posebnom sudu sudi se samo dui jedne linosti, a na Optem poslednjem sudu
bie sueno zajedno i dui i telu.
Zato ne bi due pravednika odmah posle odlaska iz ovog ivota uivale veno
blaenstvo u Nebeskom carstvu?
Zato to one ekaju na sve nas ostale, na koje one nisu izgubile uspomenu i za koje se
uvek i vatreno zalau.
Ima li jo koji razlog?
Ima. One ekaju da budu sjedinjene sa svojim vaskrslim telima, kao i Hristos. Mnotvo
ljudskih bia razlikovae se od mnotva anela u Carstvu nebeskom to e biti u
duhovnim telima, dokle su aneli potpuno bestelesni.
DVANAESTI LAN SIMVOLA VERE

Kako glasi dvanaesti lan Simvola vere?

I ivot budueg veka".
ta je to ivot budueg veka?
To je ivot koji e doi posle nae smrti i vaskrsenja.
Kakav e biti ivot pravednika budueg veka?
Pravi i puni ivot u prisustvu i zajedno s Bogom i sa Bojom nebeskom porodicom;
ivot kristalne istote i boanske slave, vene svetlosti i radosti.
ta je rekao Hristos o pravednicima u buduem veku?
On je rekao: Tada e se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga"
(Mat. XIII, 43).
Da li e pravednici imati istu slavu i blaenstvo?
Iako e svi oni uivati slavu i blaenstvo, prema reima apostola (II Kor. II, 4), oni
e ce razlikovati kao to ce razlikuju sunce, mesec i zvezde jedno od drugog, kao to
je reeno: Druga je slava suncu, a druga mesecu, i druga slava zvezdama; jer ce
zvezda od zvezde razlikuje u slavi" (I Kor. XV, 41).
Zato ne bi Bog po svom neogranienom milosru spasao i uporne grenike,
zlotvore i ateiste?
Zato to oni ne ele da budu spaseni. Oni odbacuju Boji poziv, preziru krst
Hristov, protive se Bojem zakonu, gone Crkvu i one koji veruju; jednom reju, staju na
stranu Satane protiv Boga i nikada se ne kaju. Oni ne verovae istini, ve se
radovahu nepravdi" (II Kor. II, 12).
Mogu li se grenici pokajati posle smrti?
He mogu. Samo u ovom svetu ljudi mogu da biraju: ili da budu dobrovoljne sluge
Hristove, ili Satane. Posle smrti svako e se pridruiti svome gospodaru, koga je
izabrao i sledovao u svome ivotu. Gospod Isus je rekao o svojim slugama: Gde sam
ja, onde i sluga moj neka bude" (Jn. XII, 26).

GLAVA III
SEDAM SVETIH TAJANA
Sadraj
ta nazivamo svetom tajnom?
Sveta tajna je vidljiva svetena radnja, kroz koju nevidljiva spasavajua sila, koja se
zove Boja blagodat, prenosi udotvorne darove na one koji je primaju.
ta je Boja blagodat?
Boja blagodat, to su oni Boji darovi, koje Bog Otac daje kroz Svetoga Duha, a po
zaslugama Sina.
Koji su to darovi?
Svi mogui dobri darovi koji su neophodni za nae preporoenje osveenje i spasenje.
Da li se spasavamo samo Bojom blagodau?
Da, ako slobodnom voljom usvajamo Boju blagodat verom, koja se izraava kroz
dobra dela.
Koliko svetih tajana ima u Pravoslavnoj crkvi?
Ima ih sedam: krtenje, miropomazanje, priee, pokajanje, svetenstvo, brak i
jeleosveenje.
Koje se svete tajne mogu ponoviti, a koje ne mogu?
He mogu se ponoviti: krtenje, miropomazanje i svetenstvo. Ostale mogu.
SVETA TAJNA KRTENjA
ta je sveta tajna krtenja?
To je sveta tajna kojom se lice koje se krsti isti od svih grehova, i nasleenih i
linih, i kao novoroeno dete Boje ukljuuje se u. Crkvu Hristovu.
Koja je najvanija radnja u ovoj svetoj tajni?
Trokratno pogruavanje u vodu u ime Svste Trojice: Oca. i Sina, i Svetoga Duha sa
odgovarajuim molitvama svetenika.
ijom zapoveu smatramo da je krtenje neophodio za svakog lana Crkve?
Hristovom zapoveu:
Prvo, sledujui Njegovom sopstvenom primeru;
Drugo, drei se Njegove zapovesti koju je dao svojim uenicima: Idite, dakle. i
nauite sve narode. krstei ih u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha" (Mat. XXVIII,
19).
Tree, uvajui Njegovu strogu opomenu: ...Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne
moe ui v Carstvo Boje" (Jn. 111,5).
Kakvo znaenje ima trokratno pogruavanje i vaenje iz vode lica koje se krsti?

Trokratno pogruavanje oznaava smrt u gresima protiv Svete Trojice, a trokratno

izlaenje iz vode oznaava ivot u Svetoj Trojici.
Koje tri stvari svetenik zahteva od lica koje sekrsti?
Odricanje od Satane, pokajanje i pravo veroispovedanje (Simvol vere).
Kada se krste deca, ko u njihovo ime izgovara odricanje, kajanje i
veroispovedanje?
Kum, koji jami u ovom sluaju.
Koja je dunost kuma?
Da pouava, ili da pomae pouavanju u svim hrianskim istinama i vaspitavanju
deteta koje je krteno.
Kakvo se potovanje ukazuje kumu?
Meu pravoslavnima, kumu se ukazuje veliko potovanje kao duhovnom ocu.
Zato je potrebno da se deca krtavaju?
Prvo, iz bojazni da dete, ako umre nekrteno, bude iskljueno iz hrianske porodice
i da se tako na Poslednjem sudu pojavi meu neznabocima. Drugo, zato to su
apostoli krtavali decu (D. ap. X, 44; I Kor. I, 16).
Tree, Gospod Isus je mnogo voleo decu. On je zapovedio: Pustite decu neka dolaze
k meni..." (o. X, 14)
Kako se smatraju roditelji koji neodgovorno dozvole da im deca umru nekrtena?
Kao ubice svoje roene dece.
ta treba da se radi ako nema svetenika, a dete je vrlo bolesno?
U tako ozbiljnom sluaju Crkva dozvoljava da svaki hrianin, ili hrianka mogu
izvriti krtenje u najkraem obliku, tj. pogruavanjem deteta u vodu i izgovaranjem:
Krtava se sluga Boji (ime) u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha; Amin." Ako dete
preivi, svetenik e dopuniti krtenje i izvriti svetu tajnu miropomazanja.
SVETA TAJNA MIROPOMAZANjA
ta je sveta tajna miropomazanja?
To je sveta tajna kroz koju krteno lice dobija darove Svetoga Duha u snazi, mudrosti
i drugim darovima koji mu pomau da uva pravu veru i da ivi svetim ivotom.
Kako se vri ova tajna nad krtenim licima?
Svetenik pomazuje pojedine delove tela krtenog lica svetim mirom izgovarajui
rei: Peat dara Duha Svetoga. Amin".
Odakle su uzete ove rei?
Od svetog apostola Pavla, koji je rekao: A Bog koji nas utvrdi s vama u Hristu i
pomaza nas, koji nas zapeati i dade zalog Duha u srca naa" (II Kor. I, 2122).
Zato se najpre pomazuje elo?

Da se osveti razum i da razmilja o Bogu i Njegovom zakonu.

Zato grudi?
Da se osveti srce i da ljubi Boga.
Zato oi?
Da se osvete i da vide Boje dobro u svakom stvorenju.
Zato ui?
Da se osvete i da sluaju rei Boje.
Zato obrazi?
Da se osvete i izraavaju radost zbog uinjenog dobra i stida zbog greha.
Zato usta?
Da se osvete s ciljem da mogu slaviti Gospoda Boga i da uvek govore istinu i dobro.
Zato ruke?
Da se osvete da bi uvek inile dobra i plemenita dela pred Bogom.
Zato noge?
Da se osvete i da bi ile pravim hrianskim putem koji vodi u Carstvo Boje.
Kako bismo to mogli rei ukratko?
Da se osveti ceo ovek, i dua i telo, da bude svet kao to je Bog svet.
Da li je pravilno vriti svetu tajnu miropomaza-nja odmah posle krtenja?
Pravilno je prema Svetom pismu i prema Svetom predanju. jer krtenje vodom
oznaava oienje, a miropomazanje oznaava osveenje Duhom Svetim. itajte ove
odeljke: I Jn.
II, 2027; II Kor. I 2122; Dela ap. VII, 1416. Jedno od drugoga ne treba odvajati
(itajte takoe knjigu Izlaska XXIX, 47).
Da li svetu tajnu miropomazanja vri svetenik?
Da, ali ne bez uea episkopa u njoj.
Episkopi pripremaju i osveuju sveto miro, bez koga svetenik ne moe svriti svetu
tajnu miropomazanja.
Da li je u Starom zavetu postojala praksa kao praslika svete tajne miropomazanja?
Da. Stari carevi su bili pomazivani (I Samuilova X, 1; XVI, 13, Ps. LXXIX, 20). Sada su
svi hriani miropomazani, jer nas je Hristos uinio da budemo svetenici i
carevi pred Bogom Njegovim Ocem" (Otkriv. I, 6).
SVETA TAJNA PRIEA
ta je sveta tajna priea?
To je sveta tajna u kojoj poboni hriani pod vidom hleba i vina primaju istinito

telo i krv Gospoda naeg Isusa Hrista.

Ko je ustanovio svetu tajnu priea?
Gospod na Isus Hristos pred svojim uenicima na poslednjoj veeri, uoi svoga
stradanja i smrti.
Kako je On ustanovio ovu svetu tajnu?
To je opisano u sv. Jevanelju: I kad jeahu, uze Isus hleb i blagoslovivi ga
prelomi ga i davae uenicima, govorei: uzmite, jedite ovo je telo moje. I
uze au i davi hvalu dade im govorei: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja
novoga zaveta koja e se proliti za mnoge radi otputanja greha" (Mat. XXII,
2628).
Za vreme koga bogosluenja se u crkvi priprema i prima sveta tajna priea?
Za vreme najvanijeg crkvenog bogosluenja, koje se zove Sveta liturgija.
Zato je sveta liturgija najvanija od svih crkvenih bogosluenja?
Zato to ona prikazuje itavu dramu Hristova ivota od Njegovog roenja do Njegovog
vaznesenja na nebo.
Koji je najvaniji momenat na svetoj liturgiji?
Osveenje hleba i vina koje vri episkop ili svetenik.
Zato se ova sveta tajna vri neprestano u crkvi?
Zato je Hristos zapovedio: Ovo inite za moj spomen" (Lk. XXII, 19).
Zato je potrebno da se prieujemo?
Zato to od toga zavisi na veni ivot. Hristos je rekao: Ko jede moje telo i pije
moju krv ima ivot veni, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jn. VI, 54).
Kakve su posledice neprimanja priea?
U tom sluaju smo u smrtnoj opasnosti, jer je Gospod rekao sasvim jasno: Ako ne
jedete tela Sina ovejega i ne pijete krvi Njegove, neete imati ivota u
sebi" (Jn. VI, 53).
Kako treba da se pripremamo za svetu tajnu priea?
Postom i molitvom, ispovedanjem svojih grehova i opratanjem onima koji su se o nas
ogreili.
ta primamo kroz svetu tajnu priea?.
Primamo samoga ivoga Hrista u sebe, i tako sjedinjeni s Njim, imamo veni ivot,
prema Njegovim reima: Ko jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u
njemu (Jn. VI, 56). Ko jede mene i on e iveti mene radi" (Jn. VI, 57)
Moe li se to objasniti nekim uporeenjem?
Deca uzimaju mleko od svojih majki, koje je u stvari materino telo i krv, ali tom

hranom tela rastu. Slino mi u sv. prieu uzimamo telo i krv Hristovu i tom hranom
nae due rastu i sazrevaju.
ta bi se jo moglo rei o ovoj hrani naih dua?
Naa tela su od zemlje, stoga se hrane zemaljskom hranom, ali su nae due od
nebeske
sutine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom. I Hristos je rekao za Sebe: Ovo je
hleb koji je siao s neba" (Jn. VI, 58).
Koliko bi puta trebalo da se prieujemo?
Najmanje etiri puta godinje (u toku etiri posta). Ali je preporuljivo pristupiti
sv. prieu to ee, to je u zavisnosti od pripravnosti priesnika. Osobito je
vano prieivanje u bolesti.
Koju molitvu treba da izgovorimo pre primanja svete tajne priea?
Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga ivoga, koji si
doao u svet da spase grenike od kojih sam prvi ja. Jo verujem da je ovo istinito i
preisto telo Tvoje i da je ova sama preista krv Tvoja.
Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagreenja moja, uinjena hotimino ili
nehotimino, reju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude priestim
svetim Tajnama Tvojim za op-rotenje greha i za ivot veni"
SVETA TAJNA POKAJANjA
ta je sveta tajna pokajanja?
To je sveta tajna kroz koju se oprataju nai gresi, ako se ispovede, i kroz koju
dobijamo izmirenje s Bogom.
Koji se gresi oprataju kroz svetu tajnu pokajanja, a koji ne?
Svi gresi koje smo uinili posle krtenja i koje smo ispovedili sveteniku i za koje
smo se pokajali.
Ipak ne moe biti oproten nasledni greh samo pokajanjem bez krtenja. Takoe neki
smrtni gresi ne mogu biti oproteni ni na ovom, ni u buduem svetu" prema
Hristovim reima (Mat. XII 31).
ta je potrebno za ovu Svetu Tajnu?
Ispovedanje grehova. pred svetenikom, posle koga svetenik ita molitve i u ime
Svete Trojice razreava lice koje se kaje.
Kako znamo da su licu koje se kaje gresi oproteni?
Znamo iz Svetog pisma i Svetog predanja. Hristos je oprostio grehe pokajniku, a isto
su to inili i apostoli. Iz Svetog predanja znamo za mnoge primere grenika, koji su
se pokajali za svoje grehe, popravili se u ivotu i postali svetitelji.
Ko je dao vlast episkopima i svetenicima da oprataju grehove?

Sam Gospod Isus Hristos, koji je rekao svojim apostolima: Primite Duha Svetoga.
Kojima oprostite grehe, oprostie im se; i kojima zadrite, zadrae se" (Jn.
XX, 2223).
Ako je nekome ko se ogreio oproteno od strane onoga o koga se ogreio, da li je
potrebno da takav ide i kod svetenika radi ispovesti?
Preporuljivo je, jer svaki greh koji smo naneli ljudima, naneli smo isto tako i Bogu.
Nema greha koji ne vrea Boga. Stoga je potrebno da idemo uvek kod Bojeg
svetenika radi ispovesti i oprotaja.
S kakvim duhovnim raspoloenjem treba da idemo kod svetenika na ispovest?
S iskrenim kajanjem i skruenim srcem; isto tako sa oseanjem pratanja svima koji su
se o nas ogreili, i sa odlukom da se pokoravamo sveteniku koji vri ispovest
ukoliko naloi epitimiju.
Kakvu epitimiju (kaznu) moe svetenik da nam naloi?
Razliitu epitimiju, prema ozbiljnosti naih grehova, npr. da postimo, da se molimo,
da damo naknadu nekome koga smo otetili, da inimo dela milosra, ili, ak, da ne
pristupamo svetoj tajni priea za izvesno vreme.
Da li treba da pristupamo esto svetoj tajni pokajanja?
to ee to bolje. Neophodno je ispovedati se pre pristupanja svetoj tajni priea.
Krajnje je nuno u bolesti jer ne znamo vreme svoje smrti. Stoga je potrebno da
budemo spremni, sasvim spremni da se sjedinimo s nebeskom Bojom porodicom, kao
pokajana,osloboena od greha i blagoslovena deca Boja.
SVETA TAJNA SVETENSTVA
ta je sveta tajna svetenstva?
To je sveta tajna u kojoj Duh Sveti kroz polaganje ruku episkopa daje blagodat i pravo
onome koji se rukopolae za episkopa ili svetenika da svrava ostale svete tajne i
da rukovodi verskim ivotom ljudi.
Koliko ima stepena u svetoj tajni svetenstva?
Tri stepena: episkop, svetenik i akon.
Kakva je razlika u ova tri stepena svetenstva?
Episkop moe da svrava. svih sedam svetih tajana, svetenik sve osim sv. tajne
svetenstva, a akon pomae episkopu i sveteniku, ali sam ne moe svravati
nijednu od svetih tajana.
Koji su nii inovi u Pravoslavnoj crkvi?
teci, ipoakoni i akonise.
Ko rukopolae episkopa?
Dva ili vie episkopa.
Ko rukopolae svetenika?

Episkop.
iji su naslednici episkopi?
Episkopi su naslednici apostola.
Ko je ustanovio u Crkvi jerarhiju?
Sam Gospod Hristos kao prvi Prvosvetenik (Jevr. V, 46). On, kao izvor svake vlasti
i prava u Njegovoj Crkvi, dao je apostolima vlast da ue, isceljuju i oprataju grehe.
ta onda predstavlja celinu jerarhije?
Najpre Hristos kao veni Prvosvetenik i glava Crkve, onda od Njega apostoli, pa od
apostola episkopi, i od episkopa svetenici i akoni.
Zato je neophodno polaganje ruku u ovoj svetoj tajni?
To su najpre inili apostoli (I Tim. IV, 14; V, 22.). Polaganje ruku u ovoj svetoj tajni
prenosi se na lice koje se rukopolae duhovna sila i tako se postie zakonita veza
crkvene vlasti i svetenosluenja
Da li moe postojati crkvena zajednica, a da ne priznaje i da se ne pokorava
episkopu?
He moe postojati, jer se takva crkvena zajednica odeljuje od tela Vaseljenske
pravoslavne crkve i liava sebe blagodati Boje.
Zato zovemo svetenika Ocem"?
Zato to smo preko svetenika u svetoj tajni krtenja preporoeni u decu Boju;
preko njih u svetoj tajni priea dobijamo nebesku hranu (Hristovo telo i krv); u
svetoj tajni pokajanja preko njih dobijamo oprotenje od svojih grehova, a u ostalim
svetim tajnama naroite darove Svetog Duha. Pored toga, svetenici se za nas
neprestano mole, ue nas, savetuju, opominju nas i nama rukovode. Prema tome, oni
su zaista nai duhovni oci. Svakako oni moraju biti dostojni tog imena i te velike
slube.
SVETA TAJNA BRAKA
ta je sveta tajna braka?
Sveta tajna braka ili venanje je sveta tajna kroz koju Sveti Duh sjedinjuje u jedno
bie hriana i hrianku koji pred svetenikom nepokolebljivo izjave da e se ceo
svoj ivot uzajamno voleti i jedno drugom biti verni, i koji primaju blagoslov za
raanje i vaspitanje dece.
Kako je Bog blagoslovio prvu branu zajednicu?
Gospod Bog je u Raju blagoslovio nae praroditelje Adama i Evu i rekao im: Raajte
se, i mnoite se i napunite zemlju" (Postanje, I, 28).
Kakvo je ovo jedinstvo mua i ene u braku?
To je neto najblie od svih ljudskih odnosa, jer je reeno: ovek e ostaviti oca
svoga i mater svoju, i prilepie se eni svojoj, i bie dvoje jedno telo" (Postanje, II,

24).
Da li je Gospod Hristos potvrdio ovaj stari zakon o braku?
Da. On je ponovio iste rei Staroga zaveta, i govorei protiv razvoda braka, dodao:
to je Bog sastavio, ovek da ne rastavlja" (Mat. XIX, 6).
Da li je Gospod Hristos osvetio brak?
On je osvetio brak Svojim prisustvom na svadbi u Kani Galilejskoj i pretvaranjem na
toj svadbi vode u vino (Jn. II).
Da li je On time dao dublji smisao braku?
Da, isto kao to se voda promenila u vino, tako se Njegovim prisustvom telesna ljubav
menja u duhovnu ljubav dveju dua.
Da li je Novi zavet uneo neku promenu u pogledu raanja dece?
Raanje dece u prehrianskom vremenu imalo je za cilj napuniti zemlju", dok
hrianski brak ima za cilj napuniti Hristovu Crkvu i na zemlji i na nebu, konano
napuniti Raj.
Ima li hrianski brak neki dublji simvoliki znaaj?
Ima. Sveti ap. Pavle uporeuje branu vezu mua i ene s vezom Hrista i Njegove
Crkve: Mu je glava ene kao to je Hristos glava Crkve". Kao to ovek i ena u
braku postaju jedno, tako su jedno i nerazdvojni Hristos i Njegova Crkva.
SVETA TAJNA JELEOSVEENjA
ta je sveta tajna jeleosveenja?
Sveta tajna jeleosveenja sastoji se iz molitava svetenika i pomazivanja bolesnika
osveenim uljem, kroz koje deluje Boja blagodat za ozdravljenje bolesnika.
ta ovde znai bolest?
Oboljenje due ili tela.
Kako deluje Boja blagodat u ovoj svetoj tajni?
Ona lei telo od njegovih nemoi i duu isti od njenih grehova.
Od kog se vremena ova tajna vrila u Crkvi?
Od Hristovog vremena. Po zapovesti Hristovoj apostoli su ili da propovedaju
Jevanelje, i, meu drugim ljudima, pomazivali jelejem mnoge bolesnike i
leili ih" (Marko VI, 13).
Kako je preneseno vrenje ove svete tajne na episkope i svetenike?
Zapoveu apostola. Sveti ap. Jakov pie sasvim jasno: Boluje li ko meu vama,
neka dozove stareine crkvene, te neka itaju molitvu nad njima i neka ga
pomau uljem u ime Gospodnje. I molitva ve re pomoi e bolesniku, i
podignue ga Gospod, i ako je greh uinio oprostie mu se" (Jak. V, 1415).

Da li se sveta tajna jeleosveenja vri samo nad tekim bolesnicima i onima

koji umiru?
He, ova udotvorna sveta tajna vri se i nad onima koji su lake bolesni.
UENjE ISTONE PRAVOSLAVNE CRKVE O SVETIM TAJNAMA
Skica sedam tajana koje obuhvataju i osveuju svako ljudsko bie
CRKVA KAE: SVET KAE:
I. Krtenje: oienje ljudi od svih grehova
(poniranje), to se podudara sa svetovnim
uenjem o istoi
VODA
II. Miropomazanje: osnaenje, prosveenje
Duhom Svetim, koje se podudara sa svetovnim
traenjem obrazovanja i vaspitanja
SAZNANjE
III. Priee: Hranjenje due Bojim hlebom
i vinom, koje odgovara fizikoj potrebi za
ishranom
HRANA
IV. Brak: Samopredavanje - sudelovanje, koje
odgovara drutvenoj. pomoi i
razmnoavanju
DOBROINSTVO
V. Pokajanje: Samoosuda, pranje suzama
linih grehova, to odgovara svetovnom
uenju o pravdi
PRAVO
VI. Jeleosveenje: Leenje due, koje
odgovara medicinskom leenju; Bolnice ZDRAVLjE
VII. Rukopoloenje (Sveti inovi")
upravljanje - rukovoenje ka Bogu, to
odgovara potrebi za poretkom, vlau i
slubom u drutvenom ivotu

GLAVA IV
STAROZAVETNI BOJI ZAKON
Sadraj
Postoje tri Boja zakona:
Najstariji,
Stari, i
Novi ili poslednji.
Najstariji Boji zakon nije bio pisan. On je upeaen u ljudska srca i savesti, kao to
kae sv. apostol Pavle o neznabocima, koji iako ne imajui zakona, sami od sebe
ine to je po zakonu; oni ne imajui zakona sami su sebi zakon", naime, zakon je
napisan u njihovim srcima, budui da im savest svedoi" (Rim. I, 1920; II, 1415).
Ovaj najstariji napisani zakon je opti za sve potomstvo Adamovo. On je takoe
prenoen usmeno sa generacije na generaciju preko praotaca i sauvan je kao Sveto
predanje kroz mnoge vekove.
Ali neprestanim uticajem Satane i zbog ljudske izopaenosti, ovaj osnovni i prirodni
zakon je iezavao iz ljudskih srca. Stoga je Bog preko Mojsija, oko petnaest vekova
pre Hrista, predao pisani zakon. Ovaj pisani zakon zove se Starozavetni Boji zakon.
Nijedan od ova dva zakona nije mogao da spase ljudski rod od tri glavna zla: od
Satane, od greha i od smrti. Oni su bili samo pripremni zakoni za novi ili poslednji zakon
Boji. I ovaj novi i poslednji zakon Boji je dat preko Gospoda naeg Isusa Hrista.
ta je Starozavetni Boji zakon?
To je zakon koji je Bog dao preko Mojsija na brdu Sinaju napisan na dve kamene tablice
i koji je sadravao deset zapovesti.
Kako glase ovih deset zapovesti?
1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. He pravi idola niti kakva lika od onoga to je gore na nebu, ili dole na zemlji,
ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti.
3. He uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.
4. Seaj se dana odmora da ga svetkuje; est dana radi i svruj sve svoje poslove, a
sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome
5. Potuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji.
6. He ubij.
7. He ini preljube.
8. He kradi.
9. He svedoi lano na blinjega svoga.
10. He poeli kue blinjega svoga, ne poeli ene blinjega svoga, ni sluge
njegovog, ni slukinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti ita to je
blinjega tvoga.
Kako je bilo izloeno ovih deset zapovesti na dve tablice?
Na prvoj kamenoj tablici bile su napisane etiri zapovesti koje ureuju nae odnose
prema Bogu; a na drugoj kamenoj tablici bilo je napisano est zapovesti koje ureuju

nae odnose prema oveku.

PRVA ZAPOVEST BOJA
ta nam je nareeno prvom zapoveu Bojom?
Da verujemo u jednoga Boga, koji je jedini istiniti Bog, i da odbacimo verovanje u
mnoge bogove kao greh i obmanu.
Nije li bilo prirodno za ljude u ono vreme da veruju u jednoga Boga kao to je i
danas za nas?
Bilo je prirodno u poetku, ali umnoavanjem ljudskih grehova i prestupa pomraena
je ljudska svest i ljudi su fantazijom izmislili mnoge bogove prema svojim strastima i
uticajem Satane.
Kako greimo protiv vere u jednoga Boga?
1. Oboavanjem tzv, velikih ljudi umesto Boga;
2. Oboavanjem stvari umesto Boga, bilo Bojih stvorenja ili ljudskih dela;
3. Doputanjem da u naa srca ue sumnja o postojanju Boga;
4. Uenjem o Bogu koje se razlikuje od vere naih otaca;
5. Odvajanjem od Vaseljenske crkve;
Da li ova zapovest zabranjuje da potujemo svetu Djevu Mariju, anele i
svetitelje?
Ne zabranjuje, jer ih ne oboavamo kao Boga, ve ih potujemo kao najdostojnije
lanove Boje porodice.
Zato ce onda molimo svetiteljima?
Zato to je reeno da Bog ispunjava volju onih koji Njega ljube. Svetitelji su najvei
ljubitelji Boga. Njihovim posrednitvom Bog nam pomae, a TO znamo iz iskustva.
DRUGA ZAPOVEST BOJA
ta nam je nareeno drugom zapoveu Bojom?
Da ne oboavamo nikoga drugog osim jednoga Boga. Kao to je ranije reeno,
zabranjuje nam ce da oboavamo ma koje stvorenje Boje ili delo ljudsko kao Boga.
Bog je iznad svih svojih i ljudskih dela.
Zato onda potujemo ikone?
Mi potujemo ikone kao blagoslovene predstave jedinog ivog Boga, Njegovih anela,
svetitelja i muenika, koji su nai prijatelji i posrednici.
Kada se molimo pred ikonom, kome se molimo?
ivome svetitelju na nebu, ije je lice izobraeno na ikoni, a preko svetitelja
jednome Bogu, Caru svih svetitelja.

Kada celivamo ikonu, ta celivamo?

Naim usnama celivamo lik svetitelja, a naim mislima i srcima celivamo pravog
svetitelja kao ivu i stvarnu linost u Nebeskoj crkvi.
Ko prigovara Pravoslavnoj crkvi zbog potovanja i molitava upuenih
svetiteljima?
Iskljuivi protestanti, koji nisu imali duhovnog iskustva u zajedniarenju sa
svetiteljima i koji ne razumeju da je glavno Hristovo delo u tome da od vernih i
preporoenih ljudi stvori porodicu Boju sa najbliim odnosima i dodirom Boje
dece na nebu i Boje dece na zemlji.
1
Kao to su Rimljani oboavali svoje imperatore;
2
Oboavanje sunca, zvezda i prirode uopte;
3
To se zove skepticizam;
4
To se zove jeres;
5
To se zove raskol.
Kako se jo grei protiv vere u jednoga Boga?
Kada postupamo tako da nam stomak postane bog prekomernim jedenjem i pijenjem
(Filip. III, 19), ili novac, ili imanje (Kol. III, 5), ili naa sopstvena linost, ili
drava, ili nacija, civilizacija i dr.
TREA ZAPOVEST BOJA
ta nam je nareeno treom zapoveu Bojom?
Da ne pominjemo ime Boje uzalud i u nepristojnim razgovorima.
ta nam je naroito zabranjeno ovom Bojom zapoveu?
Zabranjeno je:
Da se sluimo nepristojnim reima kad govorimo o Bogu;
Da se sluimo imenom Bojim radi potvrivanja beznaajnog prianja ili ak i lai;
Da govorimo proste, sramne rei i da se kunemo;
Da krimo zavet dat Bogu zakletvom.
Kako treba da pominjemo ime Boje?
Retko, samo u molitvi i uvek sa velikim potovanjem, jer TO je najsvetije ime od koga
demoni drhte, kojim se blagosiljaju linosti i stvari, lee bolesti i osveuju usta
koja ga izgovaraju.

ETVRTA ZAPOVEST BOJA

ta nam je nareeno etvrtom zapoveu Bojom?
Da praznujemo Boji dan kao dan odmora.
ta znai subota na originalnom jeziku?
Znai dan odmora, jer za est dana je Bog stvorio nebo i zemlju, a sedmog dana se
odmorio.
Zato priznajemo nedelju kao dan odmora?
Zato to je Gospod na Isus Hristos u Nedelju vaskrsao iz mrtvih, dokle je u subotu
delovao u Adu, propovedajui Jevanelje umrlima i spasavajui ih.
Koji je bio dan odmora za Hrista?
Nedelja, kada je zadobio pobedu nad poslednjim neprijateljem, tj. nad smru. Na Veliki
petak je pobedio nae grehe, u subotu je pobedio carstvo Satane u Adu a u Nedelju
pobedio je smrt Svojim Vaskrsenjem. Tako se slavno zavrilo delo ljudskog spasenja. I
tek tada se On odmarao. Stoga je Nedelja Njegov i na dan odmora.
Kako treba da praznujemo nedelju kao sveti dan?
Radosno, zbog Hristove pobede nad smru;
Uzdravanjem od svakodnevnih poslova;
Molitvom u domu i u hramu;
itanjem Svetog pisma i drugih duhovnih knjiga;
Razmiljanjem o svojim delima i mislima iz prolih est dana;
Poseivanjem bolesnika i delima milosra;
Odmaranjem i unutarnjim slavljenjem Boga, Presvete Bogorodice, anela i svetitelja.
Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao
hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. (II Posl. Petr. 3,8; Psal. 90,4)
PETA ZAPOVEST BOJA
ta nam se nareuje petom zapoveu Bojom?
Da potujemo svog oca i svoju mater.
Kako treba da potujemo svoje roditelje?
Treba da ih cenimo, da sluamo njihove savete, da budemo paljivi prema njihovim
iskustvima, da im budemo zahvalni i da ih volimo kao to oni nas vole; da. ih
pomaemo u starosti, a posle njihove smrti da ih se seamo u molitvama i da inimo
dobroinstva za njihov pomen.
Zato treba toliko da potujemo svoje roditelje?
Prvo, iz jasnih razloga: preko njih Bog nam je dao ivot i bie, njihovom
samopregornom brigom i neprocenjivim staranjem i rtvama mi smo odrasli i
vaspitani.
Drugo, jer nai roditelji kao jedno telo simvoliu Boga Oca, kao to mi simvoliemo

Boga Sina. Tako su nai odnosi prema naim roditeljima simvol naih odnosa prema
Bogu, Svetoj Trojici u Jedinici.
Tree, kako mi potujemo ili ne potujemo svoje roditelje, tako e i naa deca da nas
potuju ili ne potuju, kao to dokazuje dugo iskustvo roda ljudskog.
Kakva je kazna zbog nepokoravanja ovoj zapovesti Bojoj?
Vrlo teka. U Starom zavetu Bog je naredio da e onaj ko psuje svoga oca ili svoju
mater biti pogubljen" (Izl. XXI, 17). Noje je prokleo Hamovo potomstvo, jer se Ham
narugao golotinji svoga oca. Takoe je Avesalom kanjen stranom smru, jer se
pobunio protiv svoga oca cara Davida (II Samuil. XVIII, 9).
Ima li u Svetom pismu primera da su blagoslovena deca koja sluaju svoje oeve?
Vrlo mnogo. Divan je primer sinova i unuka Rahavovih, koji su posluali zapovesti
svojih otaca da ne piju vina, zbog ega ih je Bog blagoslovio (Jerem. XXXV, 6, 19).
Da li je Gospod Isus potovao ovu zapovest?
Jeste, i delima i reima (Mat. XV, 37; Lk. II, 51; Jn. XIX, 26).
Da li nas potovanje roditelja pomae u neem drugom?
Da, potovanjem roditelja mi se vebamo i spremamo na potovanje autoriteta, bilo
duhovnih, bilo svetovnih.
ESTA ZAPOVEST BOJA
ta nam je zabranjeno estom zapoveu Bojom?
Zabranjeno je da ubijamo svoga blinjega iz zavisti, ili mrnje, ili zbog koristi, ili
zbog osvete.
Zato je zabranjeno ubijanje blinjega?
Bog je stvorio oveka po svojoj slici i On mu je dao ivot. Sledstveno: ubijanjem
oveka ustajemo protiv Bojeg podobija u njemu i protiv Boje svojine. to ne moemo
dati, nemamo pravo ni oduzimati.
Kako treba da gledamo na samoubistvo?
Ono je ravno ubistvu. Na ivot ne pripada nama ve Bogu.
ta treba da mislimo o ubistvu u ratu?
Postoje razliite vrste rata. U Starom zavetu je esto govoreno o ratu kao Bojem
ratu". Pod ovim se razume rat za pravdu protiv uasa nepravde. U takvom ratu
opravdano je ubijanje i smatrano zaslugom biti ubijen (Izl. XIV, 1314; XXXI, 68; II
Dnev. HH, 15).
Postoje li razliite vrste ubica u mirnom vremenu?
Postoje ubice tela i ubice dua. Ubice dua su o.ni koji ubijaju ljudske due kvarei
ih i odvajajui ih od Boga, budui da su sami iskvareni i bezboni.

Zato su dvoboji zabranjeni?

Jer koji uestvuju u dvoboju ne potuju ni crkvene ni dravne zakone. U dvoboju moe
nevina strana da bude ubijena, a kriva da bude poteena.
Kako da shvatimo biblijsko odobrenje dvoboja izmeu Davida i Golijata?
To nije bio dvoboj zbog linih razmirica izmeu Davida i Golijata, ve borba izmeu
vojske istinitog Boga i vojske Bojih neprijatelja, idolopoklonika. David je iao
protiv zatitnika neznabotva i Bojim nadahnuem i Bojom silom je pobedio. To
nam je divna pouka o Bojem rukovoenju i Njegovoj moi, i nema slinosti s obinim
dvobojima.
Ko je najstariji i najvei ubica u svetu?
avo, za koga je Hristos rekao: On je ubica od poetka" (Jn. VIII, 44). Da ga Bog ne
spreava, on bi poubijao sva ljudska bia. Ostale ljudske ubice su orua i
instrumenti avola.
Iz kojih motiva avo eli istrebljenje ljudskog roda?
Iz mrnje i zlobe, jer on zna da je ljudima odreeno da naslede Carstvo nebesko koje je
ludo izgubio. Stoga se avo i zove ovekomrzac.
Iz kojih motiva Bog titi i uva ljudske ivote?
Iz ljubavi prema ljudima. Stoga se Bog zove ovekoljubac.
SEDMA ZAPOVEST BOJA
ta se zabranjuje sedmom Bojom zapoveu?
Zabranjuje se nezakoniti polni odnos, kao: preljuba, polni odnos pre braka i druge
vrste niskih sklonosti", koje prorodno upotrebljavanje tela menjaju u
protivprirodno", kao to kae sv. ap. Pavle (Rim. I, 26).
ta je cilj ove Boje zapovesti?
Da se sauva svetost, istota, srea i cilj branog ivota.
ta je uzrok naruavanja ove svete zapovesti?
Pre svega, zamke Satane, koji je neprijatelj svake istote i svetosti, i koji mrzi
razmnoavanje ljudskog roda i porast Boje duhovne porodice, tj. Crkve.
Drugo, neznanje ljudi i ena koji poudno gledaju u tela jedni drugima umesto u due,
i malo znaju o ljudima i enama kao duhovnim biima i Bojoj deci. Ovo neznanje je
posledica ravog vaspitanja i utakmice u drutvenim izopaenostima.
S kojim je grehom preljuba uporeena u Bibliji?
Kroz ceo Stari zavet idolopoklonstvo se zove preljubom, brakolomstvom, bludom. A
idolopoklonstvo spada u najvei greh protiv Boga.
Koji su plodovi bluda?
Propadanje tela i due, samoobmana, odvratne bolesti, duevna uzmenirenost,

nervoza, nesrea, bolesna i sakata deca, oajanje, i na kraju ludilo.

OSMA ZAPOVEST BOJA
ta se zabranjuje osmom zapoveu Bojom?
Zabranjuje se da krademo. Lice koje krade zove se lopov. Nama je zabranjeno da
budemo lopovi.
ta se zove kraom?
Tajno uzimanje imovine koja pripada blinjem ili drutvu;
Otvorena pljaka nasiljem neije imovine;
Laganje siromanih i nevetih u kupovini ili prodaji;
Izbegavanje dunosti u javnoj slubi i manji rad nego to se trai i nego je plaen;
ivot od prevare, obmane i falsifikovanja.
ta od nas Bog oekuje da inimo u pozitivnom pravcu u odnosu na ovu zapovest?
Da potujemo svaiju imovinu, da budemo poteni i pravedni u svim svojim
poslovima: da ivimo od svog sopstvenog rada i da pomaemo nae blinje koji su
manje sretni, da budemo verni i marljivi u javnim slubama i da eventualno vie
radimo nego to se od nas trai.
DEVETA ZAPOVEST BOJA
ta se zabranjuje devetom zapoveu Bojom?
Zabranjuje se da govorimo la o svojim blinjima, bilo tajno, bilo javno, ili pred
sudom.
Koja je la najopasnija?
Lano svedoenje protiv oveka na sudu kada se lano kunemo imenom Bojim.
Kakve su posledice lanog svedoenja?
Materijalna i moralna teta lica koje je lano optueno, ali jo je vea teta
lanom svedoku. Jer govorei la, on zamrauje, truje i razara svoju sopstvenu duu.
Da li je mogue da lani svedok ne bude otkriven i kanjen?
He. Jamac za ovo je sam Bog, koji kae: Nema nita skriveno to se nee otkriti,
ni tajno to se nee doznati" (Mat. X, 26).
Koji je klasini primer iz istorije hrianstva o istini koja je bila otkrivena?
Kada su straari groba Hristovog doli stareinama svetenikim i voama i rekli
im o Hristovom vaskrsenju, oni im dadoe dovoljno novaca govorei: kaite,
uenici njegovi dooe nou i ukradoe ga dokle smo mi spavali" (Mat. XXVIII,
1115). Ali ova la nije uspela u prikrivanju injenice o Hristovom vaskrsenju, ve
je pokrila laove venim sramom.
Da li su apostoli opominjali hriane protiv govorenja neistine?
Kao glavni borci za ovaploenu Istinu, apostoli su govorili vrlo otro protiv lai.
Tako sv. ap. Jakov pie: Ako neki od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezika

svoga, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud" (Jak. I, 26). itaj to kae i
sv. ap. Petar (I Petr. Ill, 10).
Odakle sve lai i prevare izviru?
Od Satane koga Gospod Isus Hristos naziva: Laljivac i otac lai". Kada
govori la, svoje govori" (Jn. VIII, 14).
Stoga svi ljudi koji lau govore u ime Satane, a ne u ime Boje.
DESETA ZAPOVEST BOJA
ta se zabranjuje desetom zapoveu Bojom?
Sebine elje i nepravedne udnje za neim to pripada naim blinjim.
Zato se zabranjuju elje dokle jo nisu postale dela?
Zato to rave elje proizvode rava dela. Nae srce je radionica svega to
mislimo, govorimo ili inimo. Na Gospod Isus Hristos je rekao: Iz srca izlaze
zle misli, ubistva, preljube, bluda, krae, lana svedoanstva, hule na Boga.
Ovo je to pogani oveka ..." (Mat. XV, 19, 20).
Imaju li smisla nae elje za imovinom blinjeg?
Nimalo. Ovim eljama mislimo da gradimo svoju sreu na nesrei svog blinjeg. Stoga
su ovakve elje potpuno bezumne.
Kako moemo spreiti ovakve rave elje?
Kontrolisanjem svojih elja, ienjem srca molitvom i strahom Bojim, ispoveu
pred svetenikom svih naih grenih elja, seanjem na smrt i Strani sud Boji na
kome e svako dobiti nagradu prema svojim delima".

GLAVA V
NOVI BOJI ZAKON
Sadraj
ta je novi Boji zakon?
To je zakon koji je otkriven i predan preko Isusa Hrista, Sina Bojeg, Mesije.
Kako se jo zove ovaj novi zakon?
Poslednji zakon Boji.
Zato?
Zato to je to poslednji zakon Boji i drugi nee biti dat do kraja sveta.
Kako se jo zove ovaj novi zakon?
Unutarni zakon Boji, jer se odnosi na najunutarnjije motive svih naih spoljnih
delatnosti.
Kako onda da nazovemo Hristov zakon?
Novi, krajnji, ili unutarnji zakon Boji, dosledno, najsavreniji i jedino
spasavajui boanski zakon.
Zato Bog nije dao preko Mojsija isti zakon kao preko Hrista?
Iz istog razloga i koga mi uimo decu da ovo ine, a ono ne, kao azbuku pravilnog
rukovoenja, bez ulaenja i objanjavanja deci nevidljivih motiva za ovakve
delatnosti. Ovo sv. ap. Pavle objanjava reima: I ja brao, ne mogoh s vama
govoriti kao s duhovnima, nego kao s telesnima, kao i s malom decom u
Hristu. Mlekom vas napojih pre nego jelom." (I Kor. III, 1, 2).
Kakve su razlike izmeu spoljnjeg zakona datog preko Mojsija i unutarnjeg zakona
datog preko Isusa Hrista?
Spoljni zakon je dat kao pripremni jednom malom pastirskom plemenu, dok je
unutarnji zakon dat svima narodima na zemlji, koji su vezani meusobno u jednu
duhovnu i zajedniku Boju porodicu dragocenom krvlju samoga Hrista
1. DVE NAJVEE ZAPOVESTI NOVOG ZAKONA
Koje su dve najvee Hristove zapovesti, ili zapovesti novog i poslednjeg zakona
Bojeg?
Prva je ova zapovest:
Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom
misli svojom, i svom snagom svojom;
I druga je kao i ova:
Ljubi blinjega svoga kao sebe samoga" (Mat. XXII, 3740; Mk. XII, 3031).
ta je rekao Hristos o veliini ovih dveju zapovesti?
On je rekao: O ovim dvema zapovestima visi ceo zakon (stari) i proroci".
On je takoe rekao: Od ovih nema vee zapovesti".

Da li to znai da je stari zakon od deset Bojih zapovesti postao beznaajan i

poniten poto su proglaene ove dve zapovesti?
Ne. To samo znai da ljubav prema Bogu i prema blinjemu usavrava ceo stari
zakon, kao to apostol kae: Ljubav je ispunjenje zakona". (Rim. XIII, 10).
Drugim reima: ljubav je iznad svih zapovesti i zabrana, jer ona obuzdava vie nego
to se trai i ini vie nego to se oekuje.
ta to znai ljubiti Boga?
To znai voleti Ga vie svega, vie nego sebe, ili porodicu, ili svet, ili ma ta u
svetu.
ta znai ljubiti Boga svim srcem svojim?
To znai preneti sva oseanja svoga srca u jedno oseanje ljubavi prema Bogu.
ta znai ljubiti Boga svom duom svojom?
To znai rasvetliti i zagrejati svu svoju duu ljubavlju prema Bogu.
ta znai ljubiti Boga svom milju svojom?
To znai upraviti sve svoje misli na misao ljubavi prema Bogu.
ta znai ljubiti Boga svom snagom svojom?
To znai usmeriti sve snage svoje volje na delo koje je ugodno Bogu, naoj ljubavi.
ta znai druga zapovest novog zakona: Ljubi blinjega svoga kao sebe samoga"?
Pre svega, to znai da je potrebno da ljubimo Gospoda Isusa Hrista, Savrenog
oveka, kao blinjega nama najmilijeg i najblieg, a kroz Njega i sve druge nae
blinje.
Da li je naa ljubav prema Isusu Hristu ukljuena u prvu zapovest?
Zaista jeste, ali se tu podrazumeva ljubav prema Njemu kao Bogu, u isto vreme sa
Ocem i Duhom Svetim, a ovde se podrazumeva ljubav prema Njemu kao oveku,
pravom obrascu istinitog oveka, najplemenitijem od sinova ljudskih".
Da li je Gospod Isus Hristos govorio o dunosti ljubavi prema Njemu?
Da, vrlo upeatljivo. On je rekao: Ko ljubi oca ili mater vie nego mene, nije
mene dostojan: i ko ljubi sina ili ker vie nego mene, nije mene dostojan."
(Mat.H,37).
Isto tako je rekao: Ko ljubi mene i Otac moj ljubi njega. Ko mrzi mene, mrzi i
Oca moga (Jovan XV, 23)
Sam vas Otac ljubi, jer ste ljubili mene" (Jovan XV, 27).
On je pitao Petra: Simone, sine Jonin, ljubi li me" (Jovan XXI, 15).
Ovo pitanje On postavlja svakome od nas: da li Me ljubi?"
I sv. ap. Pavle kae: Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista, da bude proklet!"
(I Kor. XVI, 22).

ta se onda moe rei o naoj ljubavi prema drugim ljudima?

Isto kao to ljubimo Boga preko Isusa Hrista isto tako ljubimo i ljude preko Isusa
Hrista.
Da li je onda naa ljubav prema Isusu Hristu temelj nae ljubavi prema Bogu i
ljudima?
Jeste, jer ako ljubimo svoju Ljubav, Hrista, ljubimo i sve koje On ljubi i za koje je
On umro. Tako. nas obe zapovesti obavezuju da ljubimo Isusa Hrista, ljubljenog
Posrednika izmeu Boga i ljudi. Bez ljubavi prema Njemu, naa ljubav prema Bogu i
prema ljudima ne moe biti prava i potpuna.
ta je jo reeno o ljubavi u Novom zavetu?
Zaista vrlo mnogo. Na primer: Nae znanje o Bogu zavisi od nae ljubavi prema
Bogu: Svaki koji ljubi ... poznao je Boga, a koji ne ljubi, ne poznaje Boga, jer
je Bog ljubav". Takoe na mir zavisi od nae ljubavi prema Bogu: Bog je ljubav
i onaj ko prebiva u ljubavi, prebiva u Bogu i Bog u njemu", i u ljubavi nema
straha" a gde nema straha tu je mir. Takoe naa snaga i srea, a iznad svega nae
spasenje i veni ivot zavise od nae ljubavi prema Bogu i naoj brai.
Koji je vidni izraaj nae ljubavi prema Bogu?
Molitva i ispunjenje volje Boje.
Koji je praktini izraaj nae ljubavi prema blinjemu?
Dobroinstvo. Drugim reima: milosrdna dela, rei, misli i molitve, sve i uvek u
ime Gospoda naega Isusa Hrista i Njega radi.
2. O MOLITVI
ta je hrianska molitva?
To je nain naeg dodira s Bogom, kroz koji izraavamo svoju veru, nadu i ljubav.
Kakve vrste molitve imamo?
etiri vrste: Unutarnja molitva, Spoljna molitva, Lina molitva i Zajednika
molitva.
ta je unutarnja molitva a ta spoljna molitva?
Unutarnja molitva se jo zove i umna molitva. Ona se. vri u utanju. Spoljna
molitva se govori glasno.
Kako esto treba da se molimo?
To zavisi od toga koliko ljubimo Boga. to vie volimo Boga, mi smo u eem
dodiru s Njim. Najdostojniji su oni koji se neprestano mole Bogu, prema Hristovoj
rei treba se neprestano moliti" (Luk. XVIII, 1).
Kako je mogue moliti se neprestano?
Moliti se neprestano mogue je umno ili na unutarnji nain. Moemo upuivati Bogu

svoje neujne molitve ak i kada putujemo ili kada radimo: hvalei Ga, slavei Ga,
ili prizivajui Njegovu pomo.
Koja je najkraa neujna molitva?
Gospode
Isuse
smiluj

se

na

m e n e!"

ta je lina a ta zajednika molitva?

Kada se ovek moli nasamo, u sebi ili neujno, to je lina molitva. Kada se on
pridruuje molitvi drugih ljudi u crkvi ili na nekom drugom mestu, takva se
molitva zove javna molitva.
Koje su od ovih molitava obavezne za svakog hrianina?
Obe su obavezne za svakog hrianina. Potrebno je da se molimo tajno u sebi, a
takoe javno i glasno. Kada smo nasamo, treba da se molimo svugde, a treba da se
molimo i zajedno s drugim hrianima u crkvi. Svetitelji ine to isto.
Koje su glavne misli u svakoj pravilnoj molitvi?
Svaka pravilna molitva obino ima tri dela: blagodarenje, moljenje i slavljenje.
Prvo, blagodarimo Bogu za sve to smo primili od Njega, drugo molimo od Njega to
nam je momentalno potrebno, i tree slavimo i veliamo Njegovu dobrotu, silu i
slavu.
3. MOLITVA GOSPODNjA
Najsavrenija molitva koju upotrebljavamo u domu i hramu je molitva Gospodnja.
Ona se zove tim imenom jer je nju predao svojim uenicima Gospod Isus Hristos kao
obrazac molitve.
Kako glasi molitva Gospodnja iz Jevanelja?
Oe na, koji si na nebesima,
da se sveti ime Tvoje
da doe carstvo Tvoje,
da bude volja Tvoja, i na zemlji kao i na nebu.
Hljeb na nasuni daj nam danas;
i oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim;
i ne uvedi nas u iskuenje, no izbavi nas od zla.
Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava u vekove vekova. Amin."
ta sadri molitva Gospodnja?
Najpre, priziv ili pozdrav, zatim sedam molbi, i na kraju slavljenje.
Kako poinjemo?
Poinjemo prizivom Boga, nazivajui ga Oe na."
Zato ne kaemo Oe moj"?
Jedino nestvoreni, ali roeni Sin Boji Isus Hristos ima pravo da Boga zove Oe
moj" a mi, stvoreni i usvojeni sinovi i keri Boje samopregornom rtvom

Hristovom, imamo ast da Njegovog Oca zovemo Oe na (Jn. I, 12).

Ima li jo koji razlog da zovemo Boga svojim ocem?
Postoji veliki drutveni razlog. Hristos eli da se ljubimo meusobno kao braa.
Ali samo oni koji priznaju jednoga oca, mogu se smatrati braom.
To znai: kada nazivamo Boga svojim Ocem, dosledno se meusobno zovemo
braom, zar ne?
Sasvim tako. Nema bratstva gde nema zajednikog oinstva.
Zato ne zovemo Boga Na stvoritelj"?
Zato to je Bog stvorio sve stvari, ali On je vie nego Tvorac, On je Otac svih
ljudi, koji su preporoeni Duhom Svetim i stoga su postali deca Boja". Tako vie
nisu stvorenja ve deca.
Zato kaemo: Koji si na nebesima"?
Zato to istiniti Bog veno boravi na nebu, tj. izvan vremena i prostora, a nije
ogranien zemljom kao lani bogovi idolopoklonika, poklonika prirode i ljudi.
PRVA MOLBA
Koja je prva prozba u molitvi Gospodnjoj?
Neka se sveti ime Tvoje".
Kakvu elju izraavamo ovom molbom?
Molimo od Boga pomo da se Njegovo ime potuje meu ljudima i da se dri za sveto
iznad svakog drugog imena u svetu. U Starom zavetu kada je Bog bio poznat kao
Tvorac i Sudija, ljudima je bilo zabranjeno, da uzimaju ime Boje uzalud". Kroz novi
zakon o ljubavi mi smo obavezni da inimo mnogo vie, tj. da pronosimo u svom
ivotu i svugde okolo nas potovanje najsvetijeg imena svog Oca, da ak i umiremo
za to ime, kao to su umrle mirijade hrianskih muenika.
DRUGA MOLBA
Koja je naa druga molba u molitvi Gospodljoj?
Neka doe carstvo Tvoje".
Kakvu elju izraavamo ovom prozbom?
Molimo Boju pomo da nebesko Carstvo Svete. Trojice u Jedinici bude ostvareno u
naim duama, u naim porodicama, u naem narodu i u celom svetu.
Moe li se ovo rei jasnije?
Kao to su Otac, Sin i Sveti Duh jedno u venoj harmoniji, mira, sili i slavi, tako
isto elimo da na razum, srce i volja budu jedinstveni, kao boanska stvarnost
ije su slike nae due. Kakav je original, takva da bude i slika.
Kako moemo znati da je Carstvo Boje dolo? Carstvo Boje je pravda i mir i
radost u Duhu Svetome" (Rim. XIV, 17). Kada vidimo da je ovo ostvareno u naim

duama, i tako isto meu ljudima okolo nas, moemo biti sigurni da je dolo
Carstvo Boje.
TREA MOLBA
Kako glasi trea molba u molitvi Gospodnjoj?
Da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu".
Kakvu elju izraavamo ovom molbom?
Molimo Boju pomo da zaustavimo u sebi kolebanje izmeu Boga i Satane, nzmeu
dobra i zla, i da se potpunim odbacivanjem Satanine volje moemo predati Oevoj
volji, kao to je Gospod na Isus Hristos uinio molei se u Getsimanskoj bati:
Neka bude Tvoja volja, a ne moja". (Marko, XIV, 36).
Zato kaemo: Kao to je na nebu"?
Zato to se na nebu aneli i svetitelji svim srcem i punim radosti pokoravaju
volji Bojoj Boja volja je njihova volja, to ih ini veno srenim. To je ono to
mi molimo i za nas na zemlji.
ETVRTA MOLBA
Kako glasi etvrta prozba u molitvi Gospodnjoj?
Hleb na nasuni daj nam danas".
Kakvu elju izraavamo ovom prozbom?
Prvo, mi njom izraavamo svoje uverenje da bez Boje sile i milosra ne moemo
iveti ni jedan jedini dan;
Drugo, poto moemo svakog dana umreti, moli.mo da nas spase bezumnnh elja da
skupljamo bogatstva za nedoglednu budunost, dok nai blinji mogu da umru u elji
za svakidanjim hlebom. Drugim reima, molimo Boga da nam da ni vie ni manje
nego to nam je potrebno.
Na koju se ovde vrstu hleba misli?
Na dve vrste: materijalni i duhovni hleb, jer nijedan od ovih ne moemo dobiti bez
Boje blago-dati i milosra. Materijalni hleb raste iz zemlje, a duhovni dolazi s
neba. Prvi je za telo, a drugi za duu. Za materijalni hleb je Hristos rekao: Ne
ivi ovek samo o hlebu..." (Mat IV, 4), a o duhovnom hlebu On je rekao: Ja sam
hleb ivota koji sie s neba, ko jede od ovoga hleba, ivee veno" (Jn. VI,
51). Tako na nasuni hleb prvenstveno je sam Hristos, a drugi hleb je samo dodatak
ovome.
PETA MOLBA
Kako glasi peta prozba u molitvi Gospodnjoj?
I oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim".

Kakvu elju izraavamo ovom molbom?

Molimo Boju pomo da se savladamo i oprostimo blinjima prestupe koje su
uinili protiv nas, kako bi i On mogao oprostiti nama nae grehe. Reeno je takoe
iz istih usana: Ako opratate ljudima grehe njihove, oprostie i vama Otac va
nebeski. Ako li ne opratate ljudima grehe njihove, ni Otac va nee oprostiti
vama grehe vae". (Ma-rVI, 14, 15).
ESTA MOLBA
Kako glasi esta prozba u molitvi Gospodnjoj?
I ne uvedi nas u iskuenje."
Kakvu elju izraavamo ovom molbom?
Molimo Boga da se seti naih ljudskih slabosti i ne alje na nas teke napasti
radi naeg uvrenja niti da dozvoli avolu da nas kua u nevolji.
Kakva je razlika izmeu Bojeg probanja i avolovog kuanja?
Zaista vrlo velika. Kada Bog puta na nas razna stradanja, On to ini u nameri da
ojaa nae vrline, kao kada se komad gvoa stavi u vatru i postane elik. avo.
sasvim suprotno, kua nas nekim grehom ili pokorom u nameri da nas uini gorim,
neistijim, slabijim, i na kraju da nas potpuno odvoji od Boga i sasvim upropasti.
SEDMA MOLBA
Kako glasi sedma prozba u molitvi Gospodnjoj?
No izbavi nas od zla".
Kakve elje izraavamo ovom molbom?
Molimo Boju pomo da nas oslobodi od ravih dela i ravih delatelja. Kao da se
molimo: Sauvaj nas, Oe, od ravih dela i zaiti od zlotvora.
Ko je najvei zlotvor od koga se molimo da nas Bog sauva?
Satana. Svi gresi i zla koja iz njih proizilaze nastaju od Satane. Stoga ovom
prozbom molimo Boga, koji je svetlost i ljubav, da nas nzbavi od Zlog, koji je sam po
sebi tama i mrnja.
PROSLAVLjANjE
ime se zavrava molitva Gospodnja?
Slavoslovljem ili doksologijom, koja glasi: Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava
kroz sve vekove. Amin."
ta izraavamo ovim slavoslovljem?
Izraavamo svoju veru u Boga kao najmonijeg i najslavnijeg Cara, koji jedini moe
ispuniti nae molbe. Zato Ga veliamo, slavimo i ljubimo.

ta znai re Amin?
Amin je jedno od Bojih imena. Gospod je rekao sv. ap. Jovanu: Tako govori Amin,
svedok verni i istiniti, poetak stvorenja Bojega". (Otkr. III, 14). Mi
svravamo svaku molitvu i svako blagodarenje Bogu ovim imenom: Amin. To je isto
kao da se kae: Bog, Istina. Takoe prilikom izricanja zakletve, mi zavravamo sa
Amin, to znai: Ono to kaem je istinito kao Istina, ili kao Bog.
4. KARAKTER HRIANINA PREMA NOVOM HRISTOVOM ZAKONU
Novi ili poslednji zakon Boji je dat ljudima preko Isusa Hrista, ovaploenog Boga s
ciljem da se u ljudima formira novi karakter, da postanu novi ljudi, koji su dostojni da
se nazovu decom Bojom i budu dostojni da naslede nebesko Carstvo Boje.
Ovaj novi karakter oveka treba da bude bogolikost i hristolikost i treba da se razvije
iz svih jevanelskih vrlina, linih i optih.
RAZVIJANjE HRIANSKOG KARAKTERA
Duhovni i moralni karakter hriana se razvija uticajem trostrukih faktora.
Koji su to faktori?
Poslunost Hristu i Njegovoj Crkvi, lini napori u doivljavanju svih vrlina, i
Boja blagodat kroz svete tajne ili naroito nadahnue.
Koje su najvee hrianske vrline?
Vera, nada i ljubav.
Moemo li to izraziti drugim reima?
Pravo miljenje kroz veru u Hrista; isto oseanje kroz nadu u Hrista i dobro delo
kroz ljubav u Hrista.
Koje su druge hrianske vrline?
Ima ih mnogo, ali se smatra da su njih sedam iznad ostalih.
Koje su to vrline?
Smernost,
Dareljivost,
Moralna istota,
Milosre,
Uzdrljivost,
Krotost, i
Revnost u veri.
Kako stiemo ove vrline?
Ponavljanjem i ponavljanjem dokle nam ove vrline ne postanu prirodne kao disanje.
Da li je ponavljanje hrianskih vrlina vrlo bitno u razvijanju naeg
karaktera?
Da, isto kao to se pravo obrazovanje sastoji uglavnom od ponavljanja, a ovo je u

stvari primenjivanje hrianskih vrlina u ivotu.

ta ometa pravilno razvijanje hrianskog karaktera?
Greh.
ta je greh?
Sutinski, svaki greh je la i nasilje.
Koje grehe zovemo smrtnim gresima?
One koji odvode u venu smrt. Njih ima sedam.
U kakvom su odnosu oni prema sedam velikih vrlina?
Oni stoje nasuprot ovim vrlinama, kao:Gordost, nasuprot smernosti, srebroljublje,
nasuprot dareljivosti, razvrat,nasuprot moralnoj istoti, zavist, nasuprot milosru,
neumerenost, nasuprot uzdrljivosti, gnev, nasuprot krotosti, oajanje, nasuprot revnosti
u veri.
Postoje li drugi tei gresi?
Postoje tzv. etiri greha koji vapiju na nebo za kaznu.
Koji su to gresi?
Hotimino ubistvo s razbojnitvom, sodomija, zakidanje najamnikih plata i
kinjenje udovica i siroadi.
Postoje li mnogi manji gresi?
Postoje mnogi i mnogi manji ili oprostivi gresi u mislima, reima, eljama i
delima.
Kako se moemo osloboditi grehova?
Svetom tajnom pokajanja, vrstom samodisciplinom da se gresi ne ponove kao i
upranjavanjem vrlina.
5. BLAENSTVA
Gospod na Isus Hristos izaao je na goru i uio svoje uenike govorei: BLAENI SU
SIROMANI DUHOM, JER JE NjIHOVO CARSTVO NEBESKO."
Siromani duhom su oni koji sebe smatraju vrlo malim u poreenju s veliinom
Bojom i koji eznu da se obogate u Bogu i u njegovom carstvu.
BLAENI SU KOJI PLAU, JER E SE UTEITI."
Oni koji plau u ovom prolaznom svetu lie na Sina Bojeg, koji se nikad nije
smejao, a vrlo esto je plakao, zbog ljudskog nerazumevanja, grehova i stradanja.
BLAENI SU KROTKI, JER E NASLEDITI ZEMLjU".
Krotki su ovekoljubivi i dugotrpljivi ljudi. Zbog svoje krotosti Hristos je nazvan
Jagnjetom Bojim. Naduveni i srditi su protivnost krotkima. Oni hvataju na brzinu
i na brzinu gube. Posle dueg vremena krotki dobijaju. Hriani su bili gonjeni od
neznaboaca i skoro istrebljeni, ali danas oni imaju prevlast na zemlji.
BLAENI SU GLADNI I EDNI PRAVDE JER E SE NASITITI"

Gladni i edni pravde su ljudi kojima teko pada nepravda u svetu. Oni e videti
pobedu vaskrslog Hrista koji e pobediti sve sile zla, i njihova e srca biti
ispunjena zadovoljstvom i radou. Oni e videti i pobedu gonjene Crkve i
zaradovae se.
BLAENI MILOSTIVI, JER E BITI POMILOVANI".
Kako mi postupamo sa decom Bojom, tako e Bog postupati s nama. Milost za milost.
Ali nadoknada Bojeg milosra je neuporedivo vea od milosra ljudi. Oni e
primiti stostruko", rekao je Gospod milostivima.
Milosre je dvostruka vrlina: lina i drutvena. Milostivi smo i prema sebi
samima kada ne zaboravljamo svoju duu i njeno spasenje. Egoizam, osveta i surovost
suprotni su milosru.
BLAENI SU ISTOGA SRCA, JER E BOGA VIDETI".
Ljudsko srce je pravo oko za gledanje duhovnih stvarnosti, a u prvom redu Boga.
Dugim upranjavanjem i Bojom blagodau srce se moe oistiti od svih grenih
prljavtina, kao to svedoe itija svetih. Rave misli i elje prljaju i
zaslepljuju srce.
BLAENI SU MIROTVORCI, JER E SE SINOVIMA BOJIM NAZVATI".
Hristos je nazvan Knezom mira. On je davao mir svojim uenicima. Svako moe dati
ono to sam ima. Ako imamo mir u svojim duama, moemo dati mir i drugima - mir
razuma, srca i volje trostruki mir u jedinstvu to je stvarni boanski mir u
dui. Neuravnoteena dua ne moe imati mira.
BLAENI SU IZGNANI PRAVDE RADI, JER JE NjIHOVO CARSTVO NEBESKO".
Biti gonjen radi lravde znai biti slian Hristu i apostolima. U Pravoslavnoj
crkvi pojavio se ogroman broj muenika koji su postradali za pravdu, koji su
naselili Hristovo Nebesko carstvo. Sv. ap. Petar pie: Jer je bolje, ako je volja
Boja, da stradatedobro inei, nego zlo inei" (I Petr. III, 17).
BLAENI STE AKO VAS UZASRAMOTE I USPROGONE I REKU PROTIV VAS
SVAKOJAKE RAVE REI, LAUI MENE RADI".
Ovde Hristos govori o stradanju njegovih sledbenika, radi Njega. Oni e biti
vreani, klevetani i mueni. Ali oni treba da sve pretrpe s nesalomljivom verom i
nadom u Njega, koji e doi u svoje vreme kao poslednji Pobedilac i pravedni
Sudija. On e tada zasvagda odvojiti pravedne od nepravednih.
ZAKLjUAK
RADUJTE SE I VESELITE SE, JER JE VELIKA PLATA VAA NA NEBESIMA".
Radujte se u plau, radujte se u stradanju, radujte se u umiranju, jer najbolji u
ljudskom rodu, koji su proli isti trnovit put kao i vi, ekaju vas sada u onom svetu
kojim vlada Hristos, i gde nema uzdaha, ni tuge, ni stradanja, ve ivot i radost
vena.
6. DRUGE LINE I DRUTVENE VRLINE
Pored Blaenstva Gospod na Isus Hristos dao je uputstva svojim sledbenicima, za
sticanje i drugih linih i drutvenih vrlina, koje su bitne za izgraivanje njihovog
hrianskog karaktera. Ove se vrline mogu stei samo savesnim i vatrenim zalaganjem
I ivotom, kao to su mislili i radili Sveti Oci Crkve.

A. UPRANjAVANjE LINIH VRLINA

UNUTARNjA MOLITVA.
Kada se moli, ui u odaju svoju, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome, u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno, nagradie te javno." (Matej, VI, 6).
POST
pred Bogom a ne pred ljudima. Kada posti , ne pokazuj ljudima da posti, ve
Ocu, koji je u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno nagradie te javno."
(Matej, VI, 16).
UVANjE DUE.
Potrebno je duhovno brinuti i o telu i o dui, o svakom posebno. Dua se razlikuje
od tela i potrebna joj je drukija hrana, odea i svetlost. He ivi ovek samo o
hlebu, ve o svakoj rei Bojoj" (Luka IV, 4).
UVANjE JEDINSTVA DUE.
Jedinstvo u dui znai snagu i mir, dok podeljena dua znai slabost i propadanje.
Ako je dom podeljen u sebi, takav dom ne moe ostati (Matej XII, 25) rekao je
Gospod. On je takoe rekao: Niko ne moe sluiti dva gospodara... He moe
sluiti Bogu i mamonu" (Matej VI, 24).
KONTROLISANjE SRCA I MISLI.
Dobre misli su seme za dobra dela. Bog vidi nae misli. Znajui ljudske misli
Gospod Isus je rekao: Zato pomiljate zlo u srcima svojim" (Mat. IX, 4), Jer
iz srca izlaze zle misli, preljube" i svako zlo (Mat. XV, 19). Potrebno je stalno
vebanje u dobrim mislima i eljama.
KONTROLISANjE JEZIKA.
Zaista, vam kaem, za svaku uzaludnu re koju kau ljudi, odgovarae u dan
Suda" (Matej, XII, 36).
IZBEGAVANjE PRITVORSTVA.
uvajte se kvasca farisejskoga. koje je pritvorstvo (Luka XII, 1). Nema
nita tajno to se nee doznati" (Matej, X, 26).
POTREBNO JE BITI KAO DETE
u skromnosti, iskrenosti i veri. Zaista vam kaem, ako se ne po-vratite i ne
budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko" (Matej XVIII, 3).
IZDRLjIVOST.
Izdrati sve tekoe u ispunjenju zakona Hristovog znai osigurati spasenje due.
Koji pretrpi do kraja taj e se spasti" (Matej, X, 22).
OBUZDANjE
od neumerenosti hrane, pia i uznemirenosti. uvajte se da se srca vaa ne

preopterete hranom, brigama ovoga sveta" (Luka XXI, 34).

TVRDO VEROVANjE
bez ikakve sumnje u Hristovu silu i milosre. Ne bojte se, samo verujte". Verujte
da Bogu nita nije nemogue"
Gospod Isus je rekao: Ako moe verovati, sve je mogue onome koji veruje".
Zapamtite, da bez vrste vere u Hrista, nada i ljubav su bez temelja.
POZNAVANjE
Svetog Pisma i sile Boje mora da raste svakog dana. To snano pomae jaanju nae
vere u Hrista. Gospod je ukoreo sadukeje zbog njihovog neznanja, govorei: Ne
poznajete ni Sveto Pismo, ni silu Boju."
USAMLjENOST
je vrlo korisna radi samoposmatranja, razmatranja svog sopstvenog ivota i
razgovora s Bogom. Vrlo je prijatno za onog koji zna da iskoristi usamljenost, dok je
ona za povrne dosadna, Gospod Isus je esto odlazio u usamljena i pusta mesta, i
bejae tamo sam".
SLOBODA OD STVARI.
ovekov se ivot ne sastoji u obilju stvari koje poseduje. ovekova dua vie
vredi pred Bogom od itavog sveta. Jer ta vredi oveku ako dobije ceo svet, a
izgubi duu svoju (Lk. XII, 15; Mat. XVI, 26). Moramo biti obazrivi da ne
izjednaimo sebe, svoju linost, ili svoju duu s materijalnim blagom, ve da
uzdignemo svoje due iznad svega u svetu.
STAJANjE PRED BOGOM.
Pravi religiozni ovek potpuno je svestan da stalno stoji pred ivim i svevideim
Gospodom. Stoga se stidi greha i ponosan je; delom koje je pravedno pred Bogom. A
vama je i kosa na glavi sva izbrojana." (Mat. X, 30).
PREBIVANjE U HRISTU.
Onaj koji bude u Meni i Ja u njemu, on e roditi mnogi rod; jer bez Mene ne
moete initi nita" (Jovan XV, 5). Stoga neka Hristos ue u tvoje srce kao u
svoju odaju i neka upravlja iz tvog srca tvojim mislima, eljama i delima.
OEKIVANjE SMRTI I SUDA.
ovek koji svakog dana gleda i slua kako umiru hiljade ljudskih bia, a ne misli
na svoju smrt nije razuman. oveku koji nije mislio na pribliavanje smrti, ve
gomilao hranu za daleku budunost Bog je rekao: Bezumnie, ovu no uzeu duu
tvoju od tebe; a ta si pripremio, ije e biti?" (Luka XII, 20).
BLAGODARNOST
prema Bogu je velika vrlina. Ako ste primili malo od Boga, a blagodarili ste za to,
On e to umnoiti, kao to je umnoio pet hlebova.

PROSLAVLjANjE GOSPODA.
He traite slavu od ljudi, ve slavite Boga. to vie dadete vie ete primiti.
Recite, kao to je rekla Presveta Djeva: Velia dua moja Gospoda i obradova
se duh moj Bogu Spasitelju Mome". (Luka I, 4647).
B. UPRANjAVANjE DRUTVENIH VRLINA
DAVANjE MILOSTINjE.
Kada ini milostinju, ne trubi pred sobom, kao to ine licemeri, da ih
hvale ljudi. Neka ne zna levica tvoja ta ini desnica I Otac tvoj koji
vidi u tajnosti, platie ti javno". (Mat. VI, 24).
DAVANjE BEZ OKLEVANjA.
Koji ite u tebe, podaj mu; i koji hoe da uzajmi ne odreci mu" (Mat. V, 42)
Daj sve u ime Hrista i bratstva radi.
LjUBAV PREMA NEPRIJATELjIMA.
Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro
onima koji vas mrze, i molite se Bogu za one koji vas gone" (Mat. V, 44).
Drugoga puta nema ka zajednici sa Hristom, ni da se u svetu ostvari mir i bratstvo.
INITI DOBRO LjUDIMA.
Kako? Isto onako kao to elimo da ljudi nama ine. Sve, dakle, to hoete da
ine vama ljudi, inite i vi njima; jer je to zakon i proroci". (Mat. VII, 12).
Posle dve velike Hristove zapovesti, ova je najvea.
OPRATANjE BRATU.
Ako se brat tvoj ogrei o tebe, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I
ako ti sedam puta na dan sagrei, i sedam puta na dan doe tebi i ree:
kajem se, oprosti mu". (Luka XVII. 3-4),
SKROMNOST.
Hristos je bio roen u staji. Zato se onda mi borimo za najvie asti i prva
mesta? Sedi na poslednje mesto... Jer svaki koji se podie, ponizie se; a koji
se ponizi, podignue se" (Luka XIV, 11)
SAALjENjE PREMA GRENICIMA.
To je put da im se pomogne da se poprave. Ismevanje i osuivanje nita im ne
koristi. Hristos je na takve gledao kao na bolesnike. On ih je poseivao (Zakej), jeo
sa njima (Matej), srdano razgovarao s njima (ene grenice) i zato je uspevao da im
vrati duhovno zdravlje i ljudsko dostojanstvo.
POMIRLjIVOST.
Pre odlaska u crkvu, a isto tako pre dolaska pred sud, hrianin je duan
pokuati da se izmiri sa svojim protivnikom (Mat. V, 2325). Ako se brat tvoj
ogreio o tebe" preduzmi postepene mere koje je jasno odredio Gospod (Mat. XVIII,
1517).

ODVANO ISPOVEDANjE HRISTA PRED LjUDIMA.

Ko se postidi mene i mojih rei pred ljudima, i Sin oveiji e se
postideti njega kada doe u slavi svojoj" (Luka IX, 26)
OPREZNOST OD LANIH HRISTOSA.
Nevernici i neprijatelji Hristovi e umesto istinitog Hrista Gospoda proglasiti
sebe ili druga lana i opasna lica za hristose" Predviajui ovo, Gospod Isus je
opominjao: Budite obazrivi da vas ne prevare. Jer e mnogi doi u ime moje
govorei: Ja sam Hristos... He idite za njima" (Luka XXI, 8)
UDOVOLjAVANjE DUNOSTIMA.
Dajte esarevo esaru i Boje Bogu" (Mat. XXII, 21). To znai: Dajte svetovnim
vlastima ono to svetu pripada, a Bogu duhovne priloge. Kao to je lik esara na
novcu, tako je lik Boji na ovekovoj dui.
RAZBORITOST.
Kome je mnogo dano, mnogo e se iskati od njega." (Luka XII, 48) bilo u
zdravlju, ili bogatstvu, znanju ili asti. Ako vam je dato manje, manje e se traiti
od vas. Boja pravda je odreena i savrena. Nije mudro buniti se protiv takvih
zakona.
GOTOVOST NA SLUENjE.
Sluenje je oplemenjeno od Hrista i kroz Hrista. Tako su dobrovoljne sluge u ime
Boje novo plemstvo. Sin oveji nije doao da mu slue, ve da slui..."
(Mat. XX, 28). Ako ja, va Gospod i Uitelj, oprah vama noge i vi ste duni
jedni drugom prati noge ... Ja vam dadoh ugled" (Jn. XIII, 1415).
GOTOVOST NA RTVOVANjE,
ne samo materijalnih stvari, ve i svog ivota za Hrista, koji je. sebe rtvovao
radi naeg venog spasenja. Od ove ljubavi niko nema vee, da ko duu svoju
poloi za prijatelje svoje" (Jn. XV, 13). Moemo imati mnogo prijatelja, ali
najvei je Hristos.
NADANjE,
ili hrianski optimizam. U svim nevoljama, nesreama, stradanjima, ak i u
mukama i smrti, hrianin je pun nade, jer se sea Hristovih rei:
Velika je nagrada vaa na nebesima."
Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duu ne mogu ubiti".
Ja pobedih svet".
Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji."

GLAVA VI
PRAVOSLAVNA CRKVENA GODINA
Sadraj
Gospod Isus Hristos je osvetio prostor i vreme. jer je On Gospod i jednog i drugog. Gde
god je Njegovo ime prizivano, bilo na zemlji, ili u vodi, ili u vazduhu, gde god je
muenika krv prolivena ili moti Njegovih svetitelja sauvane od propadanja, ili gde
je hram ili kakva druga zgrada posveena Njegovoj slavi, svako takvo mesto je
osveeno.
Tako je isto i sa vremenom. Njemu se slui i On se slavi svetom tajnom evharistije i
drugim crkvenim bogosluenjima irom celog sveta: isto tako stradanjem novih
muenika
i gonjenjem pravednih ljudi Njega radi.
Stoga je svaki dan preko godine Njemu posveen, bilo direktno, ili indirektno preko
Njegovih svetitelja.
1. PRAZNICI
Koji su praznici Hristovi?
Svaka Nedelja je posveena uspomeni na Njegovo slavno vaskrsenje ili Njegovoj
pobedi nad smru.
Koje druge velike sveane dane praznujemo u ast Gospoda naeg Isusa Hrista?
To su:
Boi,
Bogojavljenje,
Sretenje Gospodnje,
Cvetna nedelja,
Veliki petak,
Uskrs,
Vaznesenje,
Duhovi,
Preobraenje i
Vozdvienje asnog krsta.
Koji su veliki sveani dani Presvete Djeve?
To su:
Roenje PresveteDjeve,
Vavedenje,
Blagovesti i
Uspenije.
Koji se dani slave u ast svetitelja?
Dan sv. Arhangela Mihaila i Gavrila i svih anelskih sila, dani sv. Jovana
Krstitelja, dani svetih Apostola, Proroka, svetih Otaca, Svetitelja i Muenika.
Da li su svi hriani svetitelji zapisani u crkveni kalendar?
Ni iz daleka; samo mali broj tj. nekoliko stotina naroitih primera pravednog
ivota, velike mudrosti, samodiscipline, hrabrog ispovedanja vere i muenitva
za pravoslavnu veru.
Da li su sedmini dani posveeni pojedinim svetiteljima?
Da:

Ponedeljak je posveen svetim Anelima,

Utorak sv. Jovanu Krstitelju,
Sreda svetom Krstu,
etvrtak svetim apostolima i sv. Nikolaju,
Petak svetom Krstu,
Subota svima svetima,
Nedelja, kao to je ve pomenuto, Vaskrsenju Hristovom.
Ima li Crkva posebne slube za svakog svetitelja?
Ima. Te slube su napisane u knjizi koja se zove Minej", to znai mesenik. Svaki
mesec ima svoj Minej". Stoga imamo 12 Mineja" i svaki dan u mesecu je posveen
jednome ili vie svetitelja.
2. POSTOVI U PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Ko je ustanovio post kao potrebu za spasenje?
Gospod na Isus Hristos, svojim primerom (Mat. IV; 2) i svojim uenjem (Mat. VI, 16;
XVII, 21).
Koji je cilj posta?
Oienje tela
Jaanje volje
Uzdizanje due iznad tela
Iznad svega, proslavljanje Boga i potovanje Njegovih svetitelja.
U emu se sastoji post?
1. Uuzdravanju od mrsne hrane,
2. U uzdravanju od ravih misli, elja i dela,
3. U umnoavanju molitava, dobroinstava, a isto tako u revnosti upranjavanja svih
hrianskih vrlina.
Kako delimo postove?
U dve grupe: na viednevne i jednodnevne postove.
Koji su viednevni postovi?
Postoje etiri viednevna posta razliite duine:
Boinji post, koji traje est nedelja,
Usrnji post, koji traje sedam nedelja,
Petrovski post razliite duine trajanja i
Velikogospojinski post, koji traje dve nedelje.
Datumi svih ovih viednevnih postova zabeleeni su u pravoslavnom kalendaru.
Koji su jednodnevni postovi?
Svaka sreda i petak preko godine, osim:
Boinje sedmice,
sedmice iza nedelje mitara i fariseja pre Uskrnjeg posta,
Uskrnje sedmice i
sedmice Duhova.

Drugi posni dani su:

Krstovdan uoi Bogojavljenja,
Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja i
Vozdvienje asnoga krsta.
3. ZADUNI DANI U PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Kakvo znaenje imaju zaduni dani?
Zaduni dani osveavaju i jaaju nau svest da smo mi i nai umrli hriani
roaci i jedan nedeljivi ivi organizam, jedna ista iva Crkva. Mi smo takoe
vezani Duhom ivota, i u izvesnoj meri meusobno zavisni.
Kakva je onda naa dunost o zadunim danima?
Naa je preka dunost da se tih dana molimo u hramovima i na grobljima, a isto
tako da inimo milostinju za due umrlih s dubokim uverenjem da e Bog primiti
prinoenje za pokoj dua onih kojima su namenjena.
Kakve vrste zadunih dana imamo u pravoslavnoj crkvi?
Dve vrste:
posebne i opte zadune dane.
Prve vre porodice za svoje pokojnike, a druge vri Crkva za sve svoje umrle
lanove od iskoni.
Koliko ima optih zadunih dana u crkvenoj godini?
Postoje tri.
Prve su zadunice pred Uskrnji post,
Druge pred Duhove I Tree pred Boinji post u subotu pred Sv. Dimitrija (26. oktobar).
Pored zadunica, svaka subota je posveena uspomeni na mrtve, kao to ukazuju u
Crkvi subotne slube (u knjigama: Oktoihu i Triodu).

GLAVA VII
O SVETENIM PREDMETIMA
Sadraj

Sve to je osveeno i posveeno sluenju Bogu smatramo svetim stvarima.

To su: hramovi, oltarski sasudi, barjaci, svetenika odjejanja, bogoslubene knjige.
Meu najznaajnije svete stvari smatramo: Krst, ikone i svete moti.
1. SVETI KRST
Zato krst smatramo svetim predmetom?
Zato to je Hristos umro na krstu radi naeg spasenja. Oduvek je krst potovan kao
zajednika zastava hrianstva, kao zastava pobede nad Satanom i nad svim
Hristovim neprijateljima.
Otkada hriani upotrebljavaju znak krsta?
Od apostolskog vremena.

U emu nam pomae znak krsta?

Daje nam ohrabrenje u strahu, smirenje u bolu, slobodu od nasilja, nadu u oajanju.
Da li sve ove pomoi dolaze od materijala od koga je krst napravljen?
He, ve od Hrista kroz krst.
Zato ba kroz krst?
Da nas podseti na injenicu da su ljudi primili veno spasenje kroz stradanje naeg
Spasitelja na - krstu.
Kako crkva ukazuje potovanje krstu?
Upotrebom krsta u svakom bogosluenju i svakoj molitvi u hramu i na svakom
bogosluenju van hrama;
Posveenjem krstu dva dana u sedmici, sredu i petak, kada se ita i peva o Raspetom
Hristu i Njegovim stradanjima i o znaenju ovih stradanja da ih nezaboravimo.
Koja je posebna pesma posveena Krstu sredom i petkom?
Zove se egzapostilar i ona glasi:
Krst je uvar cele vaseljene,
Krst je ukras Crkve,
Krst je snaga careva,
Krst je uvrenje vernika,
Krst je slava anela, i rana demona".
2. SVETE IKONE
ta predstavljaju ikone?
Pre svega, one izobraavaju lik Spasitelja naeg Isusa Hrista i dogaaje iz
Njegovog dramatinog ivota. Ono to je zapisano u Jevanelju, to je predstavljeno
naim oima i u boji, naslikano na zidovima hrama, ili na drvetu ili u oblicima
neke druge materije. Ono to se itanjem prikazuje naim uima to se isto
prikazuje gledanjem naim oima.

Koga jo izobraavaju ikone?

Presvetu Djevu, anele i svetitelje.
Zato ne ukazujemo potovanje drugim stvarnim biima ili stvarima, ve samo
anelima i svetiteljima?
Zato to su oni vezani za boansku linost naeg Spasitelja Isusa Hrista i to
aneli i ljudska bia predstavljaju jedinstvenu venu vrednost linosti. Svako
drugo stvorenje je pomona i privremena vrednost.
Koji je osnovni znaaj ikona anela i svetih ljudi?
U osnovi one predstavljaju vlast natprirodne sile nad prirodnom silom.
Da li mi potujemo ikone kao materijalne stvari?
Nikako. Mi ne oboavamo nita i nikoga osim Presvete Trojice u Jedinici
JEDINOG BOGA. Ali mi potujemo svetitelje kao najbolju decu Boju i sledbenike
Hristove, i njihovim likovima ukazujemo posebno potovanje kao to deca potuju
slike svojih roditelja, ili brae.
Nisu li ikone nita vie nego likovi izobraenja Hrista i njegovih svetitelja
i nita vie nego simvol naeg potovanja prema njima?
Mnogo vie od toga. Osveene ikone su kanali mone Boje blagodati koja lei,
preporaa, prosveuje, ohrabruje i opominje. Gospod Bog toliko ljubi svoje
svetitelje i muenike kao najblii krug svoje porodice, da daje ak mo i njihovim
likovima kada se potuju i njihovim imenima kada se prizivaju.
Kako ovo moemo dokazati?
Mnogostrukim iskustvom Crkve kroz mnoge generacije, isto kao kroz nau
generaciju, a u vezi udotvornih dejstava ikona.
Zato nije bilo potovanja i prizivanja svetitelja pre Hrista kao posle
Hrista?
Jer su svi bili u Adu dokle nije Hristos siao u Ad i oslobodio njihove due.
3. SVETE MOTI
ta su svete moti?
Neraspadljivi ostaci svetiteljskih tela, koja su pokazala udotvornu mo.
Postoji li primer u Bibliji koji pokazuje udotvornu mo svetiteljskih
motiju?
Postoji, vidi II Knj. o Carev. XIII, 21.
Da li oboavamo svetiteljske moti?
Ne. Mi oboavamo samo Jedinog Istinitog Boga koji daje silu motima svojih
ljubljenih svetitelja da ih proslavljamo, kao to su oni proslavljali Boga, dok su
bili u svojim telima.

Da li pripisujemo maijsku mo motima i drugim svetenim predmetima?

Ne. To je zabluda neznaboaca. udotvornu mo takvih predmeta mi pripisujemo
ivome Bogu i Njegovim ivim svetiteljima, a nikako mrtvom predmetu.
ZAKLjUAK
Iz sv. Pisma doznajemo da je svemogui Bog ponekad inio uda kroz mrtve,
bezivotne stvari, na primer:
Kroz Mojsijev tap (Izl. IV, 2),
Kroz zmiju od bakra (Brojevi, XXI, 9),
Kroz Jelisejeve kosti (II Car. XIII, 21),
Kroz Hristove haljine (Mat. IX, 20),
Kroz ilovau i banju Siloamsku (Jn. IX, 7),
Kroz senku sv. ap. Petra (Dela ap. U, 15),
Kroz maramice i ubruse sv. ap. Pavla (Dela ap. XIX, 12).
Stoga nema sumnje da je Gospod Bog inio uda i kroz sveti Krst, svete ikone i svete
moti.
Ova uda treba shvatiti kao milost Boju prema nemonim i napaenim ljudima; kao
Boje svedoanstvo da je On svuda prisutan, ivi Bog, koji sve vidi pa vidi i naa dela,
a isto tako uda su Boja opomena da ukoliko ih vie vidimo utoliko treba vre da
verujemo u Njega s ljubavlju i strahom i da utoliko vie upravljamo svoj moralni ivot
prema Njegovim zapovestima. Inae, postoji opasnost da i mi budemo osueni s onim
Jevrejima u ijem je prisustvu Isus inio tolika uda, ali nisu verovali u Njega
(Jn. XII, 37). Stoga je Gospod rekao: Da nisam meu njima inio dela koja niko ne
ini, ne bi greha imali: a sad i videe i omrznue mene i Oca moga." (Jn. XV,
24).
4. CRKVENE ZAPOVESTI
1. Moliti se Bogu, pohaati hram i sluati slubu Boju svake nedelje i praznika;
2. Drati viednevne i jednodnevne postove kao to je odreeno;
3. Svetena lica potovati;
4. Ispovedati svoje grehe pred svetenikom;
5. Izbegavati druenje s neverujuim i ne itati ateistike i neprikladne knjige;
6. Moliti se Bogu za ive i za mrtve;
7. Odravati posebne postove i molitve kada to odrede crkvene vlasti u sluajevima
nesrea kao to je rat, epidemija, glad, sua i sl.
8. Pomagati izdravanje Crkve, crkvenih sluitelja i crkvenih ustanova;
9. Vaspitati decu u veri svojih otaca i savetovati grenike da se vrate veri i
10. Pomagati u svakom pogledu misiju Pravoslavne crkve u svetu.

GLAVA VIII
IZBOR IZ SVETOG PREDANjA
REI SVETITELjA
Sadraj
O veri, nadi i ljubavi:
Niko ne moe zadobiti savrenu ljubav Boju osim kroz istu veru i vrstu nadu".
Sveti Simeon Novi bogoslov
O grehu i vrlini:
Kraj greha je smrt: kraj Bojih zapovesti je ivot veni".
Sv. Vasilije Veliki
O grehu:
ta je greh? Zle misli, rei i dela".
Sv. Simeon Novi bogoslov
O sudbini grenika:
Kada dete umre u utrobi majke, sahranjuje se u zemlju. Tako odlazi iz mraka u mrak.
Isto tako i grenik ivi u mraku u ovom svetu i posle smrti odlazi u jo mraniju
i straniju tamu".
Sv. Makarije
O lakom bremenu:
Mi odbacujemo lako breme samoosude, a optereujemo sebe tekim bremenom
samoopravdanja".
Ava Jovan
O molitvi:
Svakog dana ispitujte svoje grehe molei Boga za oprotaj i Bog e oprostiti."
Prisili sebe na mnoge molitve, jer je molitva svetlost due".
Ava Isaija
O anelima oko nas:
Stidimo se pred anelima vie nego pred ljudima, Jer ima mnogo anela oko nas."
uvaj se svakog sramnog dela."
O molitvi:
Moli od Boga ne ono to je arobno, ve ono to je korisno (za spasenje)".
Razgovaraj sa Bogom mnogo, a sa ljudima malo".
Mrzi greh:
Svako ko ne mrzi greh, broji se u grenike, ak ako i ne uini greh."
Svaki je greh oruje kojim naoruavamo avola protiv sebe."
Molitva u bolesti:
Pre traenja lekara u bolesti, ponovi molitvu."

Hram:
Ljubi crkve Boje, ali pokuaj da podigne u sebi hram Boji".
Sveti Nil Sinajski
Strah za telo
Strah za telo moe da bude tako veliki da ljudi zbog njega nisu u stanju da uine
ita dostojno divljenja i potovanja. Ali kada strah za telo ustupi mesto strahu za
duu, tada strah za telo iezava, kao to vosak nestane od toplote."
Sveti Isak Sirin
DaroviBoji
Svaki Boji dar propada kada ga ne upotrebimo na slavu Boju ve na slavu svoju."
O otkrovenju
Da bismo poznavali Boga, potrebno je otkrivenje odozgo."
Bez Boga ne moemo poznati Boga".
O smrti
U smrtnom asu umirui sagledava ceo svoj proli ivot vrlo jasno ... i uasan
strah ispunjava njegovu duu jednom e tako biti i sa nama".
Sveti Tihon Zadonski
Vera i dela
Niti je korisno revnosno rukovoenje u ivotu bez vere, niti je dovoljno pravilno
ispovedanje vere bez dobrih dela, da bi nas dovelo pred lice Boje, ve je oboje
potrebno za izgradnju pravog Bojeg oveka".
Sv. Sava, Prvi Arhiepiskop Srpski
Uite vau eljad
Ponovite svojoj porodici u domu sve to ste uli toga dana u crkvi".
Siromatvo
Siromatvo nije zlo. Samo je greh zlo. Bogatstvo samo po sebi nije dobro".
Blagodarnost
Lako je biti zahvalan Bogu u blagostanju, ali biti blagorodan u nesrei znai
obradovati Boga i posramiti avola. Svaki koji pretrpi nesreu s blagodarnou
Bogu, primie venac muenika."
Sluajte Boje zapovesti, i Bog e uti vae molitve".
Sveti Jovan Zlatousti
Niko ne moe da bude spasen ko nije u Crkvi, kao to niko nije mogao biti spasen
ko je bio van Nojevog kovega."
Sv. Dimitrije Rostovski

Neznanje Svetoga pisma je neverstvo prema samome sebi"

Sv. Epifanije Kiparski
CRKVENE PESME
Tropar na Boi
Roenje tvoje, Hriste Boe na,
Sinulo je svetu svetlost znanja,
I oni koji su se klanjali zvezdama
Bili su naueni od zvezda
Da se klanjaju Tebi kao suncu pravde,
I da Te upoznaju sa visine Istoka, Gospode, slava Ti."
Stihira na Boi
Otac je blagoizvoleo
Da Re postane telo,
I da Djeva rodi
Ovaploenoga Boga.
Zvezda nagovetava,
Mudraci se klanjaju,
Pastiri se dive
I tvar se raduje."
Tropar na Bogojavljenje
Dok si se krstio u Jordanu,
Pojavilo se znamenje Sv. Trojice.
Jer je glas Oca
Svedoio o Tebi
Nazivajui Te ljubljenim Sinom;
I Duh Sveti u vidu goluba,
Potvrivao je istinu ove rei.
Slava Tebi, Hriste Boe,
Koji si se pojavio donosei svetlost svetu."
Tropar na Uskrs
Hristos vaskrse iz mrtvih,
Smru smrt satre
I onima u grobu
ivot darova."
Tropar na Spasovdan
Uzneo si se u slavi, Hriste Boe na,
I obradovao si Tvoje uenike
Obeanjem Svetoga Duha,
Utvrdivi ih blagoslovom,
Jer si Ti Sin Boji,
Izbavitelj sveta.

Tropar na Duhove
Blagosloven si, Hriste Boe na,
Koji si uinio ribare najmudrijim
aljui im Svetoga Duha.
I preko njih Ti si vaseljenu
Ulovio. ovekoljupe, Slava Ti.
Presvetoj Bogorodici
Bogorodice Djevo,
Raduj se, Marijo puna blagodati,
Jer je Gospod s Tobom
Blagoslovena si meu enama
I blagosloven je plod utrobe tvoje,
Jer si rodila Spasitelja
Dua naih.
Tropar muenicima
Tvoji muenici, Gospode, primili su
Od Tebe, Boga naega, besmrtne vence,
Zbog svojih stradanja.
Osnaeni Tvojom snagom nadvladae muitelje,
I slomie nemone bezobzirnosti demona.
Njihovim molitvama spasi due nae.
Statije na Veliku subotu
ivote Hriste, bio si poloen u grob, i anelske vojske se uasavahu, slavei
Tvoje snishoenje."
Jedan od Trojice radi nas u telu pretrpe prezrenu smrt, uasava se sunce i drhe
zemlja."
Sudija sveta kao osuenik stade pred Pilata sudiju i bi osuen nepravedno smru
na krsnom drvetu".
Sunce a ujedno i mesec pomraivi se Spasitelju, ponaaju se kao dobrorazumne
sluge; koji oblae crnu odeu".
Kao ovek umire Spasitelju dobrovoljno, i kao Bog vaskrsnuo si mrtve iz grobova
i dubine grehova".
Ko e iskazati zaista, novi strani dogaaj? Jer onaj koji vlada stvorenjem danas
prima stradanje i umire za nas".
Veliamo Te, Isuse Care i potujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao
od propasti".
O gore i humke i mnoine ljudi, plaite svi i tuite sa mnom materom vaega
Boga."
O slatko moje prolee, edo moje najslae, kamo zae Tvoja lepota?"
Dostojno je veliati Tebe ivotodavca koji si na krstu ruke rairio i satro mo
neprijatelja."
Antifoni Svetom Duhu
Svetim Duhom se obnavlja svako stvorenje
I vraa se opet u prvobitno stanje,
Jer je On jednak po sili Ocu i Slovu.

Svetim Duhom sve se odrava,

Vidljivo i nevidljivo
Jer je On najmoniji,
Budui jedan od Trojice.
Kroz Svetoga Duha sve postaje boanstveno,
Prijatnost, mudrost, mir i blagoslov.
Jer je On ravan po delovanju Ocu i Slovu.
Molitva za umrle
Upokoj Hriste sa svetima
Due slugu svojih,
Gde nema bolesti, tuge, ni uzdaha,
Hero gde je ivot veni.
Sadraj