SVETENIK RODION PETROGRADSKI

LjUDI I DEMONI
(Kako pali duhovi kuaju savremenog oveka)
UENjE O PALIM DUHOVIMA PREMA SVETOM PISMU I SVETOOTAKOM
PREDANjU
Predgovor
Aneli, uzroci njihovog stvaranja i njihova svrha
avo, pali duhovi i uzroci njihovog pada
Spoljanji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova
Mesto boravka palih duhova
Naini delovanja zlih duhova na ljude
Zato su demonima potrebna rtvoprinoenja (sutina idolopoklonstva)?
Zato veina ljudi ne vidi duhove i ne osea njihov uticaj na sebe
Naini delovanja ljudi na zle duhove
Uzroci zbog kojih Gospod doputa postojanje zlih duhova
O odgovarajuem odnosu prema demonima
ASTROLOGIJA I MAGIJA U SVETLOSTI PRAVOSLAVNOG UENjA
Uvod
ta kae zvanina nauka o astrologiji
Istorija porekla magije i astrologije
Crkva i astrologija
Sveti Oci, uitelji Crkve i njihov odnos prema astrologiji
Uzroci podudaranja nekih astrolokih predskazanja s realnou
Astrologija i Roenje Hristovo
Astrologija i savremenost
EKSTRASENSI: NjIHOVO POREKLO I SUTINA
(PRAVOSLAVNI POGLED)
Iz dubine vekova
Tri vrste prozorljivosti
Joga
O leenju biopoljem
Duna, Kapirovski i drugi
"Iscelitelji" o sebi
Ekstrasensi u Crkvi
Baba Vanga
Po daru Bojem
Zakljuak

FENOMEN NLO PREMA UENjU PRAVOSLAVNE CRKVE

Uvod
Istorija porekla NLO
Savremena svedoanstva o fenomenu NLO
Sluajevi kontakta zemljana sa "vanzemaljcima"
Naini kuanja hrianskih podvinika od strane zlih duhova (prema materijalima itija
Svetih)
Uporedna analiza kontakata i uticaja NLO i demona na ljude
Kontakteri sa NLO
POJAVA POLTERGAJSTA U SVETLOSTI SVETOOTAKOG UENjA
Pojava Poltergajsta u svetlosti svetootakog uenja
*****
Mistini koreni zloinatva
*****
Zakljuak
Predgovor
Sadraj
Svako doba postavlja pred hrianina svoje nove probleme i pitanja koja zahtevaju brzo
promiljanje i reavanje u duhu svetootake tradicije. ovekov razum je tako ustrojen
da ne trpi praznine i ako nema jasnog i razgovetnog odgovora na postavljena pitanja,
nastali vakuum se ipak neim ispunjava, pa makar to bila i neproverena, esto i lana
miljenja. Prihvatanje nehrianskog, eklektinog vienja prirode nastalog fenomena
moe dovesti do iskrivljavanja duhovnog ivota hrianina, moe ga odvesti na
pogibeljan i pogrean put.
XX vek je postavio pred vernicima svoje probleme i pitanja od kojih mnoga nisu bila
razraena od strane Svetih Otaca iz prolih vekova zbog toga to se ona pred njima
jednostavno nisu ni pojavljivala.
Zadatak naeg rada jeste da osvetlimo neke od nastalih problema na osnovu Svetog
Pisma i svetootakog predanja. Time se i objanjava opti naziv rada - Pravoslavlje i
savremenost. Posebna pitanja pak, na koja pokuavamo da odgovorimo u ovoj knjizi,
posveena su tome kako pali duhovi kuaju savremenog oveka, to je i odredilo njen
drugi naziv.
Da bismo bolje shvatili prirodu demonskih pojava koje se deavaju u savremenom svetu
neophodno je da poznajemo istoriju pojavljivanja, prirodu i sastav, sposobnosti i

mogunosti, kao i ciljeve i zadatke koje imaju pali duhovi u materijalnom svetu.
Odgovoru na ova pitanja posveeno je prvo poglavlje - "Uenje o palim duhovima
prema Svetom Pismu i svetootakom predanju". Ovo poglavlje ne pretenduje na
osvetljenje predmeta demonologije u svoj njegovoj punoti, za to bi bili potrebni mnogi i
mnogi tomovi knjiga. Ovde je pak u saetom obliku predstavljen materijal koji je
neophodan za bolje razumevanje kasnijih poglavlja.
U drugom poglavlju knjige razmatra se tako popularna lana nauka astrologija, koja se
danas tako bestidno propagira, a zajedno s njom i magija, budui da obe imaju
zajedniko poreklo i usmerenost. Karakteristina osobina ove struje okultizma u
dananjoj etapi jeste njeno izlaganje koje je nalik na nauku, to jest, njeno izlaganje u
onom obliku kojem ga najbolje usvaja ovek XX veka. Radi toga se za izraunavanje
horoskopa koriste kompjuteri i druga dostignua tehnikog progresa, upotrebljava se
specifina terminologija. Ali ovde treba jasno shvatiti da s naukom astrologija nema
nikakve veze, jer ona je u celini i u potpunosti zasnovana na mistici.
U treem poglavlju se razmatra pitanje ekstrasensa, njihovog porekla i sutine, prikazan
je demonski karakter izvora ekstrasenzornih darova, otkrivena je traginost sudbine
onih koji su krenuli tim putem ili koriste usluge ekstrasensa.
Veina savremenih ljudi veruje u postojanje vanzemaljskih civilizacija, "starije brae po
razumu", tei kontaktu s njima i oekuje od njih pomo. Tome u mnogome doprinose
pojave NLO, sluajevi kontakata takozvanih vanzemaljaca s ljudima. Demonski karakter
ovakvih pojava zapazili su jo Sveti Oci iz prolosti, a izvesne promene u oblicima
delovanja palih duhova izazvane su tenjom da se prilagode psihi oveka naeg doba.
Razotkrivanju ovih stavova je posveeno etvrto poglavlje.
Na stranicama savremene tampe esto promiu beleke o abnormalnim pojavama
koje se deavaju u ovom ili onom stanu. Iz zidova curi voda, nametaj leti po vazduhu,
domaini dobijaju povrede od nevidljivih ruku. Sada je tim pojavama dat lep nemaki
naziv - poltergajst. Kod hrianskih vernika nekad se to nazivalo avoljim poslom ili
delovanjem neiste sile koja je kroz strastvenost i neverovanje ljudi stekla takvu mo i
vlast u naem svetu. Peto poglavlje ove knjige posveeno je razotkrivanju sutine ovog
fenomena.
Savremeno drutvo se zgraava nad stranim, krvavim i besmislenim zloinima koje
esto vre spolja sasvim pristojni ljudi, od kojih niko nije mogao da oekuje takva
zlodela. Gde su koreni ovih zloina, u emu je njihov uzrok? Uzrok lei u mistinom, u
onostranom planu ovekovog postojanja, i time se bavi esti odeljak knjige.
Autor moli od itaoca oprotaj zbog nedostataka i greaka u ovom radu ijeg je
nesavrenstva sasvim svestan. Samo je nasuna potreba tekueg trenutka, kada
raspojasane sile tame bez ikakvog otpora pomuuju umove miliona ljudi, podstakla
autora je da objavi ovaj rad. Prilikom njegovog pisanja morao je mnogo da pretrpi od
neistih duhova i samo mu je pomo blagodati Boije dozvolila da ga zavri. To je jo

vie uverilo autora u realnu neophodnost ovog rada i tanost njegovog sadraja. Prosim
molitve od bogoljubivog itaoca.
Aneli, uzroci njihovog stvaranja i njihova svrha
Sadraj
Pali aneli, ili kako ih jo nazivaju - pali duhovi, demoni, avoli - spadaju u anele i nose
u sebi sva svojstva aneoske prirode. Zato, pre nego to ponemo da govorimo o palim
duhovima, njihovoj prirodi i svojstvu, neophodno je da razjasnimo iskonsku sutinu
aneoske prirode, uzroke njihovog stvaranja i njihovu svrhu.
Prema odreenju svetog Atanasija Velikog, "aneli su bia iva, razumna, bestelesna,
sposobna za slavoslovlja, besmrtna".
Sveti Dimitrije Rostovski kae da su "aneli stvoreni po obrazu i podobiju Boijem" kao
to je kasnije stvoren ovek. Prema svetom Ignjatiju Brjananinovu, lik Boiji u
anelima, kao i u oveku, sastoji se u umu od kojeg se raa i u kojem se sadri misao, i
iz kojeg potie duh koji omoguuje misao i oivljava je. Taj lik je, poput Prvolika,
nevidljiv, kao to je on nevidljiv i u ljudima. On upravlja celokupnim biem anela isto
onako kao i ovekom. Aneli su bia ograniena vremenom i prostorom i, prema tome,
imaju svoj spoljanji izgled.
O uzrocima stvaranja anela sveti Grigorije Bogoslov u besedi na svetu Pashu kae:
"Dobrota Boija se nije zadovoljila sozercanjem Same Sebe: Ona je morala da izlije i
rasprostrani to dobro da bi mnogi postali sudeonici dobrote, a to je svojstveno najveoj
dobroti. Ona je, prvo, osmislila anele i nebeske duhove. Misao je bila delo koje je ulo
u postojanje dejstvom Rei, i usavrilo se Duhom. Na taj nain, stvorene su
drugostepene svetlosti koje slue prvobitnoj Svetlosti... Kao neuutni hor pesmopojaca
oni okruuju prvonaelni Uzrok ili Mu prinose neto vie, prema sposobnosti, nego to
je slavoslov pesmom, blistajui najistijom svetlou, raznoliko se obasjavajui njome, u
skladu sa svojom prirodom ili inom".
Prema crkvenom predanju, koje je najbolje izraeno u radu svetog Dionisija Areopagita
O nebeskoj jerarhiji aneoski inovi se dele na tri jerarhije: viu, srednju i niu. Svaka
jerarhija se deli na tri ina.
U viu ulaze: Serafimi, Heruvimi i Prestoli. U srednju aneosku jerarhiju ulaze tri ina:
Gospodstva, Sile i Vlasti. U niu spadaju tri ina: Naela, Arhaneli i Aneli. Svi inovi
nebeskih sila nose zajedniki naziv anela po sutini svog sluenja. Gospod otkriva
Svoju volju viim anelima, a oni, sa svoje strane, prosveuju ostale. Na taj nain, tajne
Boije idu nizlazno jerarhijom od Serafima do Anela, pri emu se svaka sledea
jerarhija prosveuje samo u ona znanja koja je u stanju da primi na datom nivou svog
duhovnog razvoja.

Sama pak re aneo u prevodu s grkog znai poslanik, glasnik, vesnik. Ovaj naziv su
aneli dobili od karaktera svog sluenja, usmerenog Sveblagim Bogom na spasenje
ljudskog roda. O tome svedoi i apostol Pavle, govorei: Nisu li svi oni duhovi za
sluenje, koji se alju da slue onima koji e naslediti spasenje (Jev. 1,14). Po miljenju
svetog Grigorija Bogoslova:[1] "... budui da su sluitelji volje Boije ne samo po
prirodnoj sposobnosti, nego i po obilju blagodati, oni se prenose na sva mesta, i svuda
su prisutni, kako po brzom vrenju slube, tako i po lakoi prirode".
U ostalom, po svedoanstvu svetog Ignjatija Brjananinova,[2] sluenje anela se ne
sastoji samo u pomaganju spasenju ljudskog roda, nego su oni od tog sluenja dobili
naziv meu ljudima i taj naziv im je dao Duh Sveti u Svetom Pismu. Vreme stvaranja
anela nije tano navedeno u Svetom Pismu, ali po uenju koje je prihvatila sveta
Crkva, stvaranje anela je prethodilo stvaranju materijalnog sveta i oveka.
NAPOMENE:
1. Navedeno po: Sveti Ignjatije Brjananinov, Beseda o smrti, Petrograd, 1881, str. 48.

2. Sveti Ignjatije Brjananinov, "O pravoslavlju", asopis Petrogradski list, 1990, br. 2,
str. 83.
avo, pali duhovi i uzroci njihovog pada
Sadraj
Sve dok je avo bio aneo, svetao i svet, on je obitavao na nebu. Na nebu je dolo do
nesrenog preokreta i mnogobrojni sabor anela se odvojio od svetog sabora nebeskih
sila, postao je skup mranih demona imajui na elu palog heruvima. U pad i pogibelj
su odvueni mnogi od viih anela, od gospodstava, naela i vlasti (Ef. 6,12).
Evo ta o tome kae sveti Kiril Jerusalimski: "Dakle, prvi vinovnik greha i rodonaelnik
zala jeste avo. Ne govorim ja to, ve je Gospod rekao: Jer avo grei od poetka (1.
Jn. 3,8). Pre njega niko nije greio. On pak nije sagreio od prirode - po nunosti,
stekavi naklonost prema grehu; inae bi krivica za greh opet padala na Onoga Koji ga
je nainio takvim. Naprotiv, budui stvoren kao dobar, po vlastitoj slobodnoj volji postao
je avo, stekavi sebi ime po svojim delima (avo u prevodu znai kleeetnik). Budui
arhanelom, kasnije je nazvan avolom zbog klevete; budui dobrim slugom, postao je
satana u punom znaenju tog imena zato to satana znai protivnik. I to nije moje
uenje, nego duhonosnog proroka Jezekilja. On, plaui zbog satane govori: Ti si peat
savrenstva, punoa mudrosti i venac lepote. Ti si se nalazio u Edemu, u vrtu Boijem
(Jez. 28,12,13). A zatim dodaje: Ti si savren bio na putevima tvojim od dana stvaranja
tvoga, sve dok se ne nae u tebi bezakonje (Jez. 28,15). Veoma dobro je reeno dok se
ne nae u tebi; zlo nije spolja uneseno, nego si ga ti sam stvorio. Sledeim reima
prorok je izrekao i uzrok: Zbog lepote tvoje pogordilo se srce tvoje, zbog tatine tvoje
pogubio si mudrost tvoju; zbog toga u te zbaciti na zemlju (Jez. 28,17). Takoe
saglasno sa ovim govori Gospod u Evanelju: Videh satanu gde pade s neba kao

munja (Lk. 10,18). Vidi saglasnost Starog Zaveta s Novim. avo je pao i mnoge je
povukao sa sobom u otpadnitvo. On stavlja pohote u one koji mu se pokoravaju. Od
njega potie preljuba, blud i sve ono zlo to postoji. Kroz njega je praotac na Adam
izbaen, te je onaj raj koji sam po sebi donosi divne plodove, zamenio za zemlju koja
donosi trnje".
Nakon zbacivanja zlih duhova s neba u oblast podnebesku ili vazdunu (Ef. 2,2), njima
je potpuno postao nedostupan svet nebeskih itelja i zato je sva njihova zlobna panja
iskljuivo usmerena na blisku im zemlju kako bi tu meu ljudima sejali zlo. Na taj nain,
zlo predstavlja nasunu potrebnu demona koji ni o emu ne misle osim zla, i ni u emu
ne nalaze mir ili nasladu osim zle delatnosti. Oseanje dobra, kao i carstvo Boije, njima
je mrsko.
Prema uenju svetog Ignjatija Brjananinova, "pali duhovi su se survali s visine
duhovnog dostojanstva; oni su upali u telesno mudrovanje vie nego ljudi. Ljudi imaju
mogunost da prelaze s telesnog mudrovanja na duhovno; pali duhovi su lieni te
mogunosti. Ljudi nisu toliko izloeni jakom uticaju telesnog mudrovanja zato to u
njima prirodno dobro nije uniteno kao to je padom uniteno u dusima.
U ljudima je dobro pomeano sa zlom i zato je ono neisto; u palim duhovima
preovlauje i deluje samo zlo. Telesno mudrovanje u oblasti duhova dobilo je najiri i
najpotpuniji razvoj koje ono moe dostii. Njihov najvei greh je pomamna mrnja
prema Bogu koja se izraava stranim i neprestanim bogohuljenjem. Oni su se pogordili
da su iznad samog Boga; pokornost Bogu, koja je prirodna tvarima oni su pretvorili u
neprekidno suprotstavljanje, u nepomirljivo neprijateljstvo. Zbog toga je njihov pad
dubok i rana vene smrti kojom su oni pogoeni neisceljiva je. Njihova sutinska strast
je gordost; kod njih pretee udovina i glupa tatina; nalaze uivanja u svim vrstama
greha, neprestano su u njima, prelazei s jednog greha na drugi. Oni gmiu i u
srebroljublju i u stomakougaanju i u preljubama. Nemajui mogunost da ostvaruju
plotske grehe telesno, oni ih ine u mati i oseanjima; oni su pridali bestelesnoj prirodi
poroke svojstvene telu; oni su razvili u sebi neprirodne poroke neuporedivo vie nego
to ti poroci mogu biti razvijeni meu ljudima. Sadrei u sebi poetak svih grehova, pali
duhovi se trude da uvuku u sve grehe ljude kako bi ih pogubili. Oni nas uvlae u
raznovrsna ugaanja telu, te u koristoljublje i slavoljublje, slikajui pred nama predmete
tih strasti najzavodljivijim slikama".
Demoni nita ne mogu da uine Tvorcu Koji je, budui da je svemogui Bog, nedostian
bilo kakvom uticaju od strane tvari. Zato su svu svoju zlobu okrenuli na oveka koji
predstavlja lik Boiji i, znajui da Gospod voli Svoje stvorenje, tee da to je mogue
vie nakode predmetu Njegove ljubavi.

Spoljanji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova

Sadraj
Sveti Makarije Veliki kae da aneli imaju lik i izgled kao to dua ima svoj lik i izgled i
da taj lik i spoljanji izgled, kako anela tako i due, jeste lik i izgled spoljanjeg oveka
u njegovom telu. Isti ugodnik Boiji primeuje da su aneli i due, iako su vrlo prefinjeni
po svojoj sutini, ipak uza svu svoju prefinjenost, ipak tela.
Kako kae sveti Ignjatije Brjananinov: "... oni su tela fina, etarska, kao to su naprotiv,
naa zemaljska tela vrlo materijalna i gruba... Aneli, poput due, imaju: udove, glavu,
oi, usta, grudi, ruke, noge, kosu - jednom reju, potpuni izgled vidljivog oveka u telu.
Lepota vrline i Boija blagodat sijaju na licima svetih anela; oajnika zloba ini
karakter palih anela; njihova lica su slina nakaznim licima zloinaca meu ljudima".
Demoni su unakazili sebe unitavanjem dobra u sebi, raanjem i razvojem zla u sebi.
To se odrazilo i na njihovom spoljanjem izgledu. Iz tog razloga Pismo ih naziva
zverima, a glavnog od njih zmijom (Otk. 12,9). Ne predaj zverima duu koja se ispoveda
Tebi (Ps. 73,19). "Njihov prirodni izgled je uasno straan i ruan; tako je video Jov
avola kao nakazno udovite i prikazao ga je stranom verbalnom slikom" (Jov 39,42).
Sveto Pismo kae da demoni imaju ista ula koja ima i ovek: vid, sluh, njuh; ono im
pripisuje sposobnost da govore; palim duhovima pri-pisuje nedostatke pale ljudske
prirode, nemost i gluvou. Sam Gospod nazvao je jednog demona gluvim i nemim.
Due nemi i gluvi - rekao mu je Gospod - Ja ti zapovedam (Mk. 9,25) i gluvi duh, koji
nije uo glas svetih apostola i nije se potinjavao njihovoj zapovesti, uo je glas Boga i
odmah je, strano se muei i riui, izvrio Boiju zapovest. Prilikom drugog isceljenja
oveka opsednutog demonom, Evanelje kae da je taj demon bio nem (Lk. 11,14).
Materija od koje se sastoje duhovi daleko je prefinjenija od materije ljudskog tela.
Upravo iz tog razloga su, po miljenju svetog Ignjatija Brjananinova, "duhovi u svojim
dejstvima daleko slobodniji, u sposobnostima daleko razvijeniji nego ljudi". U Delima
svetih apostola se kae da je aneo Gospodnji uzeo Filipa i odneo ga u Azot (Dap.
8,39-40). U knjizi proroka Danila itamo o tome kako je aneo doneo proroka Avakuma
iz dalekog mesta da bi ovaj nahranio proroka Danila koji se patio u jami s lavovima
(Dan. 14,31-39).
Sposobnost da brzo savladavaju prostor imaju ne samo aneli, nego i demoni. Demoni
imaju mogunost da prenose s mesta ne mesto, kako grubu zemaljsku materiju, tako i
ljude. U Evanelju od Mateja itamo da je avo, kuajui Gospoda Isusa Hrista, uzeo
Ovoga u sveti grad i stavio ga na krov hrama, a zatim Ga je uzeo na vrlo visoku goru
(Mt. 4,1-11). U itiju svetog Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, kae se o putovanju
koje je ovaj imao jaui na demonu iz Novgoroda u Jerusalim i natrag. Pri tome je
celokupno putovanje obavljeno u drugoj polovini noi, to jest, trajalo je 2-3 asa. To
svedoi da brzina kretanja palih duhova, iako je vrlo velika, nije beskrajna.

Poput anela, oni takoe imaju mo da vre zapanjujue promene u vidljivoj prirodi. U
knjizi o Jovu itamo kako je pod dejstvom avola oganj, koji se ljudskim pogledima
uinio kako je baen s neba, spalio Jovova stada ovaca zajedno s pastirima. Tu takoe
saznajemo o tome kako je usled manipulacija neistog duha poeo uragan koji je sruio
kuu u kojoj su bila okupljena Jovova deca, te su ova poginula (Jov 1,9). U knjizi
Tovitovoj napisano je o demonu Asmodeju koji je ubio sedmoricu mueva za koje je
redom bila udavana Sara, ki Raguilova (Tov. 3,8). Delovanje duhova na materiju
posredstvom nama nepoznate materije, kao i mnoga druga svojstva anela, prikazana
su u sledeoj povesti Svetog Pisma. Aneo se javio buduem izrailjskom sudiji
Gedeonu i kada je ovaj pripremio rtvoprinoenje, aneo Gospodnji prui kraj ezla koji
bee u ruci njegovoj, dotae se mesa i beskvasnih hlebova; i izie oganj iz kamena i
pojede meso i beskvasne hlebove; i aneo Gospodnji sakri se od oiju njegovih (Sud.
6,21).
Kao to vidimo iz ovog navedenog primera, bestelesni duhovi, stvoreni od finije materije
od oveka, prvobitno su posedovali moi koje su im dozvoljavale da vre snaan uticaj
na materijalni svet; osim toga, oni imaju neuporedivo vea znanja o ustrojstvu i
zakonima sveta; poseduju sredstva koja im omoguavaju da savlauju zakone vidljivog
sveta.
Mesto boravka palih duhova
Sadraj
Prema uenju Pravoslavne Crkve, duhovi imaju svoje mesto boravka, svoje naseobine
koje odgovaraju njihovoj prirodi i svojevoljno izabranim kvalitetima.
Mesto boravka palih anela postao je podnebesni prostor, koji se drugaije naziva
vazduhom, zemaljskom povrinom i bezdanom ili adom.
Kako svedoi sveti Ignjatije Brjananinov, "... prostor izmeu neba i zemlje, sav vidljivi
plavi bezdan, vazduh, podnebesje slue kao naseobina za pale anele, zbaene s
neba. U knjizi o Jovu pali aneo se ve prikazuje kako luta u neizmernom prostoru, u
podnebesju; on je lutao po njoj, brzo ga je preletao, gonjen nezasitom zlobom prema
ljudskom rodu (Jov 1,7). Sveti apostol Pavle naziva pale anele duhovima zlobe u
podnebesju (Ef. 6,12), a njihovog poglavara knezom koji vlada u vazduhu (Ef. 2,2).
Dakle, pali aneli su rasejani u beskraju vazdunog prostora".
O boravku demona na zemlji jasno svedoe jevaneljske pripovesti u kojima se kazuje
o njihovim razliitim delovanjima i zlodelima. Oni su uzroci razliitih bolesti i nemoi,
mogu da ulaze u ljude i ivotinje i da ih mue (Lk. 8,33; Lk. 13,1bitd.). Demoni ive i u
vodi, to se vidi i iz uenja Pravoslavne Crkve koja na dan Bogojavljenja Gospodnjeg u
svojim "molitvama za osveenje vode" moli Boga za oienje vode od mogueg
prisustva palih duhova u njoj.
Govorei o neposrednom mestu na kojem se nalaze raj i pakao, smatramo umesnim da
navedemo gledite amerikog podvinika Serafima Rouza. Prema njegovom miljenju,

"ta mesta se nalaze van 'koordinata' naeg prostorno-vremenskog sistema; avion ne

prolee 'nevidljivo' kroz raj, a zemljin satelit kroz tree nebo, i pomou buenja se ne
moe dopreti do dua koje oekuju u adu Strani sud. One nisu tamo, ve u prostoru
druge vrste koji poinje neposredno ovde, ali kao da se prostire u drugom pravcu". Ova
teza je sasvim u skladu sa odgovorom svetog Jovana Zlatousta o mestu raja i pakla.
"Po mom miljenju, on je negde van ovoga sveta", govori sveti u besedama na
poslanicu Rimljanima (31,3-4).
Danas kao mesto boravka za avola, poglavara palih anela, slui pakao ili drugaije
bezdan, tartar, podzemlje, unutranjost zemlje. Ovo je naselje predskazao palom duhu
sveti prorok Isaija: U ad e stii, ree mu, u temelj zemlje (Is. 14,15). Zbilo se ono to
je predskazano knezu vazdune vlasti, silom i vlau Isusa Hrista. Svezao je Gospod
Satanu tokom celog vremena izmeu dvaju Svojih dolazaka i, kako je reeno u
Apokalipsi, uhvati adaju, staru zmiju, koji je avo i satana, i sveza je na hiljadu godina,
i baci je u bezdan, i zakljua je i zapeati nad njom (Otk. 20,3). Pred drugi dolazak
Gospodnji pustie se satana iz tamnice svoje i izii e da vara narode to su na etiri
kraja zemlje (Otk. 20,7). Iz ivotopisa svetih se takoe vidi da poglavar palih anela satana boravi u adu, a na zemaljskoj povrini i vazduhu deluju demoni pod upravom
svojih knezova, to jest, palih anela iz viih inova. Demoni silaze u ad da bi dobili
nareenja i uputstva od satane, podnose mu izvetaj o svojim delima i o svemu to se
zbiva na povrini zemlje. Prema uenju Crkve, u adu se takoe nalaze due grenika
koje trpe od demona strana muenja. To se u potpunosti slae s reima Hristovim:
Idite od mene prokleti u oganj veni koji je pripremljen avolu i anelima njegovim (Mt.
25,41).
Naini delovanja zlih duhova na ljude
Sadraj
Kako ve rekosmo, svu svoju zlobu i mrnju demoni su usmerili na oveka koji je lik
Boiji. Svi njihovi napori su usmereni tome da pogube to je vei broj ljudskih dua.
Radi toga oni upotrebljavaju svoje mogunosti i moi. ,3avo svuda ispituje - veli sveti
Grigorije Bogoslov2 - osmatra gde da obori, gde da rani i da pronae ono to nije
zatieno i to je otkriveno za udarac; to vie vidi istote, to vie tei da je oskrnavi...
Zao duh prima na sebe dvostruki lik, razapinjui as ovu, as onu mreu: on je ili
najdublja tama (oigledno zlo) ili se pretvara u svetlog anela (poprima privid dobra i
vara umove krotkim osmehom), zbog ega je potrebna naroita opreznost da se umesto
svetlosti ne bismo sreli sa smru". Na neophodnost posebne panje i budnosti
upozorava sveti apostol Pavle, govorei: jer se sam satana pretvara u anela svetlosti.
Nije, dakle, nita veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti,
kojima e svretak biti po delima njihovim (2. Kor. 11,14-15).
U borbi protiv oveka pali duhovi deluju na njegovo telo, na misaonu, oseajnu i voljnu
sferu. O karakteru uticaja na ovekovo telo ve smo govorili u 3. delu ovog poglavlja,
gde smo pokazali da demoni mogu da ubijaju ljude, da navode na njih bolesti i da ulaze
u njih (to jest, da ovladavaju njihovim telom). Ovu poslednju taku emo sada
podrobnije razmotriti.

Demoni ulaze u unutranjost ovekovog tela svim svojim, uslovno govorei, gasovitim
biem, slino kao to u njega ulazi vazduh. Podroban opis ove injenice nalazimo kod
Motovilova u njegovoj prii o tome kako je neisti duh zavladao njegovim telom i muio
ga mnoge godine. Uavi u oveka, demon se ne mea s duom, ve boravi u telu,
nasilno gospodarei duom i telom.
Kako kae sveti Ignjatije Brjananinov, "gasovi imaju naroito svojstvo irenja, to jest,
svojstvo da poprimaju zapreminu u razliitoj meri; oigledno da i demoni imaju to
svojstvo po kojem njihovo mnotvo moe da se smesti u jednom oveku, kako o tome
govori Evanelje (Lk. 8,30)". Uavi u oveka, kako svedoi sveti Jovan Kasijan15,
"demoni izazivaju strano pomraenje razumnih oseanja due; (to se dogaa) poput
pojava koje prouzrokuju vino, groznica ili preterana hladnoa". Ali nau duu demon ne
moe da naini svojim prebivalitem. "Neisti duhovi - tvrdi isti svetitelj - ne prodiru u
telo onih koji su njima opsednuti drugaije do ovladavi najpre njihovim umovima i
pomislima. Skinuvi sa umova odeu straha Boijeg, seanja na Boga, zli duhovi ih
napadaju kao na nenaoruane i liene Boije pomoi i Boije zatite i zato oni bivaju
lako pobeeni, i najzad, prave u njima obitavalite kao da je to njihov posed". Isto to
kae i sveti Grigorije Bogoslov: "avo ne moe ni na koji nain da ovlada nama u
potpunosti: ako avo ovlada nekima, to je samo zato to su oni po sopstvenoj slobodnoj
volji dozvolili da ovlada njima bez otpora" (Jk. 4,7). Na taj nain, iz svega reenog moe
se zakljuiti da se neposredno useljavanje zlog duha u oveka dogaa samo po
naroitom doputenju Gospodnjem i esto je posledica strasnog i lakomislenog ivota
grenika.
Ovladavanje ovekom, a ne useljavanje u njega, posredstvom spoljanjeg
podinjavanja moi njegove due demonskoj volji zapaa se daleko ee, nego
besomunost. Karakteristian primer je za to Juda. Rei Jevanelja ue satana u Judu
ne treba razumeti tako da je Juda postao besomuan u pravom smislu te rei. Sveti
Jovan Bogoslov kae da je kroz strast srebroljublja satana najpre prodro u duu
uenikovu (Jn. 12,6), zatim je u potpunosti ovladao njegovim srcem (Jn. 13,2) i najzad
se potpuno uselio u njega (Jn. 13,27). Ovde vidimo upeatljiv primer kako demon
postepeno ovladava duom grenika putem strasti srebroljublja koja stalno jaa.
Jedan od glavnih naina delovanja neistih duhova na ljude jeste njihovo delovanje na
misaonu sferu putem unoenja u nju razliitih grehovnih pomisli. Nalazei se van
domaaja ovekovih telesnih ula, demoni, delujui na njegov um, unose u njega
razliite misli koje linost, koja ne vodi duhovni ivot, prihvata kao svoje. A ako ih
prihvata i slae se s njima, time postaje provodnik tue zle volje koja postepeno i u
celini njime ovladava. "esto - kae Antonije Veliki - budui da su sami nevidljivi, (zli
dusi) se prikazuju kao poboni sagovornici da bi obmanuli slinou lika i da bi one koje
su prevarili uvukli u ono to ele". Znajui da ljudi vole istinu, demoni stavljaju na sebe
masku istine i tim sredstvom izlivaju otrov u svoje sledbenike. Tako je nekada avo
prevario Evu govorei joj ne svoje rei, ve toboe, ponavljajui rei Boije, pri tome
izvrui njihov smisao (Post. z, 1). Tako je prevario Jovovu enu, nauivi je preteranoj
ljubavi prema muu, a otuda i huljenju na Boga, pohuli na Bo i umri (Jov. 2,9) - rekla je

ona, verujui da se za bogohuljenje ovek odmah podvrgava smrti i samim tim se

zavravaju njegove teke zemaljske muke. Tako je prevario i obmanuo sve ljude,
izvrui sutinu stvari i sve je odvukao u provaliju zla.
Ali treba primetiti da u borbi protiv nas demoni ne poznaju sklonost naih srdaca, ne
mogu da itaju nae misli, nego iz rei koje mi izgovaramo u razgovoru, iz postupaka
spoljanjeg oveka u razgovorima, "ustajanja, sedenja, hoda, pogleda sagledavaju,
prema miljenju Evagrija monaha - po ceo dan misle o prevari (Ps. 37,13) - nae
unutranje stanje da bi za vreme molitve pomraivali na um zlim pomislima koje
odgovaraju strastvenim sklonostima".
Ali evo ta o tome govori sveti Isidor Pelusiot: "avo ne zna ono to je u naim mislima
zato to to iskljuivo pripada sili Boijoj; ali po telesnim pokretima on lovi nae misli. Vidi
li, na primer, da neko ispitivaki gleda i uiva oima u tuoj lepoti? Iskoristivi njegovo
stanje, odmah podstie takvog oveka na preljubu. Ugleda li onoga ko je pobeivan
stomakougaanjem? Odmah mu ivopisno prikazuje strasti koje izaziva
stomakougaanje i podstie ga da njegova namera bude sprovedena u delo. Podstie i
na otimanje i nepravedno sticanje".
Podvigopolonik - Hristos Bog - izjednaava snage onih koji se bore i kroti divlju jarost
zlih duhova koji bez doputenja Boijeg ne mogu kuati ljude, kao to se to vidi iz
Jovovog ivota. Demoni ak nemaju vlast ni da sami uu u krdo svinja, ve Gospod ne
doputa da oni iskuavaju oveka vie nego to on moe da podnese. Ali u borbi daje
hrianinu snage koje mu daju mogunost da izae kao pobednik.
Osim misaone sfere, pali duhovi mogu jo napadati i ulnu i voljnu stranu ovekove
due. Evo ta o tome pie prepodobni Nil Sinajski: "Kada zavidljivi demon ne uspeva da
pokrene seanje, tada deluje na krv i sokove da bi preko njih proizveo u umu matanje i
ispunio ga slikama". Delujui na telo, demon izaziva u oveku oseanje pohote, besa,
gneva i slino. To se oigledno vidi na primeru svete Justine u kojoj je demon, koga je
slao arobnjak, raspaljivao oseanje pohote i sladostraa, ali je bio odagnan molitvom
svetiteljke.
Delujui na voljnu sferu ovekove due, demon kao da liava oveka snage, energije i
sposobnosti za odluno delovanje i za svako delovanje uopte ali opet prilikom molitve
odlazi pobeen silom Hristovom.
Evagrije monah pie da se demoni razlikuju po stepenu zla i moi, vrei razliita
sluenja. To potvruje i sveti Jovan Kasijan, govorei da se "neki od njih naslauju
neistim i sramnim pohotama, neki vole bogohuljenje, neki gnev i bes, neki se tee
tugom, neki tatinom i gordou - i svaki onu strast u ovekovo srce uliva kojom se i
sam naslauje - ali ne podstiu strasti svi zajedno, ve naizmenino, u skladu sa
okolnostima vremena, mesta i prijemivosti kuanog". O duhovnom nevidljivom ratu
svedoi isti podvinik: "Na neiskusne i nemone napadaju najslabiji duhovi, a kada ovi
budu pobeeni, tada se alju oni jai", ali to se dogaa u meri umnoavanja duhovnih
moi vojnika Hristovog.

Dakle, kako vidimo, demoni imaju svojevrsnu "specijalizaciju", nalazei se u zlu, imaju
izvesnu slobodu zato to mogu od mnogih zala da biraju jedno zlo koje je njima
najprijatnije. Od te strasti oni i ive, trude se da je raspale u oveku kako bi kroz to dobili
pristup njegovoj dui i telu. Osim toga, sasvim je mogue pretpostaviti da se demoni
mogu hraniti i jaati na raun ovekove energije koja se transformie u strasno uivanje.
Ako, po reima svetog Jovana Damaskina, aneli "sozercavaju Boga onoliko koliko je to
za njih mogue i imaju to za hranu", demoni, kojima je sozercanje nemogue, izgleda
da mogu da dobijaju energiju posrednim putem, preko oveka, pretvarajui njegovu
ivotnu silu u svoje napajanje. Radi toga oni najpre moraju da upodobe oveka sebi,
dobivi kroz to pristup njegovoj dui. Strastan i greholjubiv ovek je za pale duhove
izvrsna hranljiva sredina. Raspirujui u njemu energiju strasti, energiju koja prodire
njegove ivotne sile, demon se hrani i jaa u takvoj sredini. Posle toga, ovladavi
grenikom, pali duh koristi njegovo telo kao instrument za dobijanje vee naslade
strau. Eto jo jednog razloga zato je strastan i greholjubiv ovek bukvalno oblepljen
demonima.
Neophodno je takoe istai da pali duhovi mogu da daju svojim sluiteljima posebnu
demonsku vrstu energije, koja omoguava pokornim izvriocima volje sila zla da
neumorno rade na polju umnoavanja greha. Ali usled svoje destruktivne sutine,
budui da su lieni sposobnosti za stvaranje, demoni na kraju krajeva unitavaju i svoje
sledbenike.
Zato su demonima potrebna rtvoprinoenja
Sadraj
(sutina idolopoklonstva)?

Druga vrsta demonske hrane jesu rtvoprinoenja. Evo ta o tome govori sveti Vasilije
Veliki: "Budui da su predani slastoljublju i strastima, demoni se u znatnoj meri
naslauju i hrane rtvama. Dok se spaljuju rtve, krv se pretvara kroz to gorenje u
isparenja i, rastvorivi se na taj nain u fine delove, prelaze u stanje koje odgovara
demonskoj prirodi.
Oni se, dakako, hrane isparenjima, ne tako da bi ih oni jeli, ili punili njima stomak, ve
poput nekih ivotinja, ostriga i slinih iz te vrste koje uzimaju hranu celim svojim
organizmom. Iz tog razloga demoni poudno prodiru gasove koji potiu od gorenja
rtava i upijaju u sebe dim zapaljenog tamjana, kao vetastva koje im je pripremljeno za
hranu".
Time se, uzgred, i objanjava kult rtvoprinoenja pred statuama idola kod paganskih
naroda, kako smatra isti ugodnik Boiji: "Uz sve idole, kojima se neznaboci klanjaju,
nevidljivo prisustvuju i prebivaju neki demoni koji nalaze nasladu u neistim rtvama.
Blizu mesara, tamo gde se izbacuje pokvarena i zgruana krv, borave psi koji pohlepno
ude za hranom takve vrste: isto tako i demoni, budui da su robovi prodrljivosti, koji

poudno trae uivanje u mirisu i raspadanju krvi rtvoprinoenja, lete oko rtvenika
statuta koje su im posveene. Moda se ak hrane time njihova tela koja se sastoje od
vazduha i ognja, ili pak od meavine tih stihija".
Vlast demona nad statuama koje su im posveene jasno se otkriva u sadraju
pripovesti koju itamo u Knjizi o carevima (1. Car. 5,2,3). Tuinci su oteli zavetni
Koveg Gospodnji i stavili su ga u hram svog boga Dagona. Uavi ujutru zatekli su
Dagonovu statuu kako je pala na lice. Dagon je bio svima vidljiva statua, a pala je zbog
demona u njoj, koji je bio oboren slavom koja je okruavala Koveg zaveta. Upravo je
demon pao na lice i sruio i oborio idola.
Iz tog razloga oni koji koriste kao hranu idolske rtve priznaju da su uesnici trpeze
demonske (1. Kor. 10,21). Kada se prinosi rtva idolu, izvestan njen deo preuzima
demon koji je tu prisutan, jer demoni uzimaju izvestan deo i od krvi koja se pretvara u
vazduh (gas), i od sala koje se dimi i od ostalih rtvoprinoenja. I zato onaj koji pije iz
rtvene ae koja se upotrebljava prilikom rtve, pije iz ae demonske (1. Kor. 10,21).
Kao to vidimo iz reenog, knez ovoga veka ne samo da je vidljivo i preko pomisli lovio
ljude, nego je i stupao u otvoreno optenje s njima, proriui kroz idole. U tome su mu
pomagali tako oigledni zloinci, kakvi su bili poznati Janije i Jamvrije i drugi vraari,
reci, astrolozi i arobnjaci. Ljudsku zabludu oni su podravali demonskim udesima i
proricanjima.
Buntovne i neprijateljske sile rado umnoavaju broj uesnika svoje pogibelji. Osim toga,
za lana udesa koja su oni inili, ljudi su im prinosili rtve koje demoni toliko vole, i
ukazivali su im boanske poasti, ugaajui samim time satanskoj gordosti.
Zato veina ljudi ne vidi duhove i ne osea njihov uticaj na sebe
Sadraj
Pre pada Adam i Eva su se nalazili u optenju s anelima svetlosti i razgovarali su s
njima. Stanje pada uinilo nas je nesposobnim da vidimo anele, ali svetima, koji su
dostigli najvie savrenstvo i koji vie nisu mogli biti obmanuti od demona, bio je
otkriven svet duhova (videti itija Antonija Velikog, Makarija Velikog i drugih). Na taj
nain, za vienje anela neophodna je promena u samim ljudima.
Po posebnom pak promislu Boijem videli su anele i ljudi veoma obinog, pa ak i
poronog ivota, kao to je na primer, lani prorok Valaam. to se tie opteg pravila, tu
Sveti Oci jednoduno govore o tome da je neposredno vienje demona za
nepripremljenog oveka krajnje opasno i tetno. Evo ta pie tim povodom u tumaenju
41 psalma Jovan Zlatoust: "Koliko demona juri po ovom vazduhu? Koliko je gnusnih
sila? Kada bi im Bog samo dozvolio da nam pokau svoj strani i odvratni lik, mi bismo
poludeli". Nae grubo materijalno telo nam slui kao svojevrsna spasonosna pregrada
koja nas titi od neposrednog vienja demona koje bi mogli dovesti do ludila one koji ih
ugledaju. Istovremeno je neophodno istai da su vraevi, arobnjaci i magi, svesno
ulazei u optenje s neistom silom, skidali sa sebe tu spasonosnu pregradu i

neposredno su viali demone. Do isto takvog vienja neistih duhova dovodi bavljenje
jogom i drugim istonjakim religijama koje imaju demonsku usmerenost.
Na pitanje: "Zato mnogi ljudi ne oseaju demonski uticaj?" vrlo dobar odgovor daje
preosveeni Inokentije, arhiepiskop Hersonski. Evo njegove pouke: "Da bi ovek
oseao na sebi dodir duha tame, treba i sam da bude svetao, a grenik je tama. Na
istoj beloj haljini i mala mrlja odmah se primeuje, a na crnoj haljini se ne primeuju ni
najcrnje velike mrlje. U dui svetloj i istoj, bilo kakva misao koju je bacio avo odmah
proizvodi pometnju, teinu i bol u srcu, a u dui grenika, mranoj i uprljanoj, i samo
njegovo prisustvo je neprimetno. Takvoj neprimetnosti pomae duh zlobe svim silama:
jer kakva mu je korist da bude primetan? Da doputa da ga ljudi neposredno oseaju?
To bi znailo da uini da bee od njega. Zato se on, tiranski vladajui grenikom, u isto
vreme se trudi da ovoga dri u istoj toj preleenosti kako ovaj, toboe, deluje sam od
sebe i kako je u svemu savreno slobodan".
Naini delovanja ljudi na zle duhove
Sadraj
Optenje s Hristom oslobaa vernike od vlasti avola, ali to biva samo uz najsavreniju
veru; a poto takvo savrenstvo ne dostiu svi, vlast avola u svetu i dalje traje nad
nesavrenima u meri njihove strasnosti, kao i nad onima koji ne veruju u Hrista. Na taj
nain, samo je vernicima darovana mogunost osloboenja od vlasti avola, usled
krsnih zasluga Spasiteljevih. Ta mogunost se ostvaruje po meri i stepenu vere i
duhovno-moralnog usavravanja oveka. Eto zato je, iako se Hristova pobeda nad
knezom ovoga sveta i faktiki ostvarila smru i vaskrsenjem Hristovim, Crkva Hristova,
u njenom vremenskom i postepenom razvoju u svetu, jo uvek Crkva vojujua, i takva
e biti do kraja sveta i Stranog suda.
Zahvaljujui iskupiteljskim zaslugama Isusa Hrista mi moemo pobeivati avola.
Njegov uticaj na ljude je oslabljen, naroito na one koji se raspinju s Hristom sa svojim
strastima i pohotama. Samo sredstvima greha i strasti demoni prianjaju uz duu i sve
dok je ona u grehu, biva oslepljena od njih. Sveti Grigorije Nisijski kae: "Kada je naa
priroda upala u greh, na pad Bog nije ostavio Svojim Promislom, ve kao pomo u
ivotu svakoga daje nekog anela od onih koji su primili bestelesnu prirodu, no sa
suprotne strane oskvrnitelj prirode smilja isto to posredstvom nekakvog lukavog i
zlotvornog demona koji bi kodio ovekovom ivotu. ovek pak, nalazei se izmeu
anela i demona, sam od sebe ini jednog nadmonijim od drugog, slobodnom voljom
birajui uitelja od te dvojice. Dobri aneo ukazuje pomislima blaga vrline, a drugi
pokazuje materijalna zadovoljstva od kojih nema nikakve nade u dobro".
Kako vidimo iz rei svetog Oca, konani izbor dobra i zla uvek je preputen samom
oveku. U sluaju prihvatanja strane anela svetlosti, hrianin uz pomo blagodati lako
pobeuje palog duha. Sveti Oci i uitelji Crkve pokazuju nam sledea sredstva za borbu
protiv avola: veru, re Boiju, prizivanje imena Hrista Spasitelja naega, strah Boiji,
smirenje, trezvenost, molitvu, krsno znamenje. Ova sredstva svaki hrianin moe
neposredno da upotrebljava u borbi protiv demona; postoje jo i takva kojima se

moemo koristiti kroz svetenosluitelja: to je pokajanje s prieem Svetim Hristovom

Tajnama i zaklinjanja koja se itaju nad ovekom koji pati od neistih duhova. "Kada
molitelji (hriani koji se mole) hrabro podnose iskuenja, kaju se zbog svojih grehova,
spokojno trpe uvrede, prebivaju u molitvama - svedoi prepodobni Jovan Karnafski demoni se mue, grizu i plau, ali ljudima to nije dato da vide da se ne bi pogordili".
Molitva koja omoguava izlivanje blagodati Svetoga Duha na oveka i koja ga povezuje
s Bogom, spaljuje demone i ovi, ne mogui da trpe oganj blagodati, s kricima bee od
oveka koji se moli. Eto zato je prilikom svakog iskuenja potrebno ustajati na molitvu
koja nam daje pomo Boiju i s kojom smo nepobedivi.
Isto kao to i duhovi imaju uticaj na materiju, tako i materija ima uticaj na duhove. Tako
e se odbaeni duhovi veno muiti u ognju paklenom, u ognju vetastvenom. U
Tovitovoj knjizi nalazimo podrobnu i ivu sliku uticaja ak i zemaljske materije na
duhove. "On pak (Tovit) idui, seti se rei Rafailovih i uze kadionicu, i poloi riblje srce i
jetru i poe da kadi. Demon, osetivi taj miris, pobee u gornje krajeve Egipta, i sveza
ga aneo" (Tov. 8,2-3). U crkvenoj praksi poznato je odagnavajue dejstvo tamjana na
zle duhove. Takoe je zabeleeno blagodatno dejstvo svetih motiju, udotvornih ikona,
pa ak i odedi svetih, ije prisustvo zli dusi ne podnose. Sve je to povezano s
blagodau koja izlazi iz njih i koja prodire demone.
Poznato je da su sveti podvinici jo u zemaljskom ivotu dobili vlast nad neistim
duhovima. Tako u itijima svetog Andreja, muenice Julijane i Antonija Velikog itamo
kako su oni ak bili izloeni i batinama od zlih demona. U itiju Jovana, arhiepiskopa
Novgorodskog, pria se o tome kako je ovaj primorao demona da ga odvede u
Jerusalim na poklonjenje i vrati natrag. itija svetih puna su svedoanstava o pobedi
preobraenog oveka nad neistim duhovima.
Uzroci zbog kojih Gospod doputa postojanje zlih duhova
Sadraj
avo je ostao, kao to je i bio, stvorenje koje se nalazi u potpunoj vlasti Tvorca Koji
nedokuivim Promislom Svojim nije unitio njega i njegove horde, nego ih jo uvek
privremeno trpi. avo je sa svojim slugama postao orue Tvorca protiv Kojeg on u
svom slepilu smilja da se naoruava i ratuje - drugim reima, "zlo pomae dobru
ravim namerama".
Za ljude je avo postao orue iskuenja, kojim oni postaju iskuavani i kojim se
odvajaju verni Hristu od ljubitelja greha. Jer Bog ne primorava oveka na spasenje,
nego daje svima mogunost da se ili bore protiv avola, ili da stupe s njim u savez.
Kako svedoi sveti Ignjatije Brjananinov, "zapovest koju je Bog dao u raju, a koja
zabranjuje kuanje s drveta poznanja dobra i zla, nije ukinuta, ona stoji nepokolebljivo
kao zapovest Boija. ovek se neprestano isprobava njome sve do danas. Pored njega
je stalno prisutan avo i savetuje mu da okusi zabranjeni plod, nasilno ga podstie na to
kuanje, kao neko ko je stekao pravo na to - pravo zbog prvobitnog naeg pokoravanja
avolu. On ne prestaje da nas sablanjava pomislima greha i sveta, neizmerno
raspaljujui u nama strasti. Podie se u ruci palog Heruvima to plameno oruje, i drvo

ivota - dobro koje je bez primese zla, postaje za nas nedostupno po pravednom sudu
Boijem".
Iskuenja i pomisli pokazuju slobodu nae samovolje i istotu srca. Sveti Isak Sirijski ui
da blagodat Boija sve uvodi u iskuenja da bi se svi postepeno obuili mudrosti i
sposobnosti da preziru duhove zlobe: "blagodat dozvoljava da se na njega (oveka)
alju iskuenja koja su u skladu s merom njegovih snaga, da bi ovek mogao da
podnese njihovu mo".
Na drugom mestu on nastavlja: "Znaj da u je onoj meri u kojoj dua nema dovoljno
snage za velika iskuenja, u istoj meri ona nedovoljna i za velike darove... Bog ne daje
veliki dar bez velikog iskuenja". O neophodnosti ovakvih iskuenja u smislu postanka
novog oveka svedoi i Grigorije Bogoslov, govorei da je surovi rat neophodan radi
toga "da bi se avo izloio ovde uasnoj sramoti, borei se protiv onih koji nisu moniji
od njega, a oni koji se podvizavaju u vrlinama, da bi uvek imali slavu svoju, oiujui
se kao zlato u pei".
Rezimirajui sve to je reeno u ovom paragrafu, naveemo rei svetog Jovana
Zlatousta koji je najjasnije formulisao uzroke zbog kojih Bog dozvoljava postojanje
avola i ne spreava ga da nas iskuava:
"Prvo, da bi poznao da si postao daleko jai od avola, u ime Hristovo osenjujui se
ivotvornim krstom;
drugo, da bi prebivao u smirenju i da se ne bi preuznosio obiljem darova, ne
zaboravljajui na svoju nemo i na mo Onoga Koji ti pomae;
tree, da bi se onaj lukavi duh, koji do tada nije bio siguran da si odstupio od njega,
videi tvoje trpljenje u iskuenjima, uverio da si ga potpuno napustio i odstupio od
njega;
etvrto, da bi kroz to postao tvri i jai;
peto, da bi imao jasan dokaz o dobrima koja su ti poverena, jer avo ne bi ni poeo da
te napada da te nije video u najviem stepenu asti".

O odgovarajuem odnosu prema demonima

Sadraj
Odgovarajui odnos prema palim duhovima pokazao nam je sam Gospod Isus Hristos,
kada je doputenjem Boijim satana pokuavao da Ga kua, nudei mu sva svetska
blaga da mu se pokloni. Bogoovek je rekao: Idi od mene, satano, jer je napisano:
Gospodu Bogu svome klanjaj se i Njemu jedinome slui (Mt. 4,10). Drugo, On je
zapovedio demonima da ute kada su ovi vikali iz ljudi opsednutih njima. Svojom vikom
oni su obznanjivali istinu, oni nisu lagali kada su govorili: ta je tebi do nas, Isuse, Sine
Boiji?... Znamo te ko si, Svetac Boiji (Mt. 8,29; Mk. 1,24). Ali Gospod nije eleo da se
istina propoveda neistim ustima, naroito ne ustima demona, kako oni, iskoristivi tu
priliku, ne bi umeali po svojoj zloj volji tu neto svoje i da ne bi neto posejali "ljudima
koji pospae" (Mt. 13,25). Iz tog razloga Isus Hristos nije trpeo da demoni govore, niti je
nama dozvolio da im to doputamo, upozorivi nas na to sledeim reima: uvajte se
od lanih proroka koji vam dolaze u odelu ovijem, a unutra su vuci grabljivi (Mt. 7,15), i
preko apostola je upozorio: Ne verujte svakome duhu (1 Jn. 4,1).
Imajui ovakvo uputstvo Gospoda naega Isusa Hrista, mi moramo da se uvamo od
svakog optenja sa zlim dusima. Ne treba sluati vraare, mage, astrologe,
ekstrasense, kontaktere s NLO, razne proroke i gatare. Jer, ako se ak preko njih
demon i pretvara da govori istinu, mi, ne znajui njegove ciljeve u tom asu, moramo po
pravilu da ga odbacimo reima Svetog Pisma: Greniku pak govori Gospod: uzalud
propoveda carstvo Moje (Ps.49,16) i nemila je podvala u ustima grenika (Sirah 15,9).
ini nam se umesnim da zavrimo ovo poglavlje, citiravi veoma za nae vreme
aktuelni izvod iz rada svetog Ignjatija Brjananinova: "I danas se sveti aneli javljaju u
obliku krilatih prekrasnih mladia; i danas se due svetih ljudi javljaju u liku oveka u
njegovom telu, u nebeskoj slavi; i danas se demoni javljaju u gnusnom, odvratnom i
uasnom obliku udovita, ali udovita koja imaju ljudski lik. Takvima se oni pokazuju
kada se pojavljuju u svom obliku. Oni primaju na sebe, kao to su primali i ranije, lik
zveri i gmizavaca, naroito njihov omiljeni lik zmije".

ASTROLOGIJA I MAGIJA U SVETLOSTI PRAVOSLAVNOG UENjA

Uvod
Sadraj
Kada nestaje vera, njeno mesto zauzima sujeverje. Ljudska dua u tom pogledu ne trpi
prazninu. Stvoren po obrazu Boijem (Post. 1,27), ovek je iskonski usmeren svom
Tvorcu. Kada pak on gubi Boga u svom srcu, nastali vakuum zahteva da bude ispunjen
i ovek lako prihvata surogate koje mu nudi svet oko njega.
Eto zato u nae nereligiozno i eklektino vreme tako iroko su zastupljena, reklo bi se
odavno ve zaboravljena, strujanja okultnih nauka. Astrologija, hiromantija, magija,
fenomen NLO (doljaci iz kosmosa), ekstrasensi, kult istonjakih religija - sve to
obuzima umove miliona ljudi. Odsustvo vrste hrianske vere, odsustvo znanja i
razumevanja sutine okultizma i istonjakih religija, kao i njihova aktivna i iroka
propaganda od strane odreenih snaga, obezbeuje uspeh okultizma i u savremenom
drutvu.
Naroito snano interesovanje u dananje vreme kod ljudi izaziva takva podvrsta
okultnih nauka kao to je astrologija. Pokrivena oreolom tajanstvenosti i fantastinosti,
ona mami oveka mogunou da sazna svoju sudbinu, da spozna sebe, da zaviri u
budunost. Malo ko razmilja o njenom poreklu i o sutini, to odlazi u senku, reklo bi se,
velike drevne mudrosti koja nam omoguava da predvidimo budunost. Ali, kao to je
poznato, da bismo prepoznali plod, treba da se obratimo drvetu koje ga donosi, jer se
spolja privlana jagoda esto pokazuje otrovnom. Obratimo se i mi istoriji porekla
astrologije.
ta kae zvanina nauka o astrologiji
Sadraj
U reniku Brokhauza i Efrona itamo: "Astrologija - tobonja nauka koja je pokuavala
da predskazuje budunost pojedinih linosti i oveanstva iz posmatranja poloaja
nebeskih tela (i uglavnom neuspeno - prim. aut.)... Izdvaja se prirodna i judicijarna
astrologija. Prirodna astrologija se bavi uticajem nebeskih tela na ivotinjski i biljni
svet... Judicijarna astrologija pokuava da predskae prema uzajamnom poloaju
nebeskih tela sudbinu kako naroda, tako i pojedinih ljudi... Raznovrsni kultovi klanjanja
nebeskim telima koji su u to vreme postojali, nebeskim telima koja su se posmatrala kao
linosna mona bia, vera u unapred predodreenu sudbinu, u fatum koji je vladao u
religioznim strujama onog vremena morali suda podravaju judicijarnu astrologiju".
Kako dalje itamo u reniku, "u antici su astrologija, alhemija i magija bile meusobno
tesno povezane". U antikom svetu je mag, rec i vra obino spajao u svojoj linosti
obaveze astrologa, gatara i tumaa snova. Tako je, kako saoptava Herodot, mag
Ostan, koji je pratio Kserksa u njegovim pohodima na Heladu, rairio neka znanja o
astrologiji meu Helene. Vaalov rec Berozos uivao je takvu popularnost u Atini da mu
je bio podignut spomenik gde je prikazan sa zlatnim jezikom kao dragoceni prorok.

Potvrdu o jedinstvu magije i astrologije takoe nalazimo i u knjizi proroka Danila (Dan.
2,27), i u mnogim drugim izvorima. Na taj nain, moemo unapred izvui zakljuak o
tesnoj sprezi astrologije s magijom i drugim vrstama okultizma, kao i o verovatno
jednom istom izvoru njihovog porekla. Faktika potvrda bie navedena u tekstu koji
sledi.
Istorija porekla magije i astrologije
Sadraj

Koreni magije i svih okultnih nauka seu iz daleke prolosti. Vreme njenog nastanka
moe se dovesti u vezu sa ivotom Kaina i njegovih potomaka. Posle ubistva brata i
nakon to ga je Bog prokleo (Post. 4,8-16) poe Kajin od lica Gospodnjeg... i sagradi on
grad... a njegovi potomci bili su Juval: od njega se narodie gudai i svirai, i Tuval koji
bejae vet kovati od medi i od gvoa (Post. 4,21-22). A kada se ljudi poee mnoiti
na zemlji i keri im se narodie, videi sinovi Boiji kako su keri oveije lepe uzimae
ih za ene (Post. 6,2).
Prema tumaenju ovog mesta, koje su delili mnogi oci i uitelji Crkve5, kao i u skladu s
apokrifnom knjigom Enohovom "sinovi Boiji" su duhovna bia koja su stupila u
zloinaku vezu sa enama zemlje i nauila ih arobnjatvu i bajanju. Od toga se pojavi
velika nesrea (Enoh 7,8). Poto brak u Bibliji esto znai sjedinjenje s Bogom, to jest,
veru, u braku duhova i ljudi moe se videti simbol nastajanja paganstva s njegovim
potovanjem demona, paganskih bogova, magijom, astrologijom i drugim vrstama
vraanja. Tu pali ovek pokuava da pronikne u tajne sveta nezavisno od volje Tvorca,
da postane bog bez Boga. Odnosno, ponavlja se iskuenje Eve u Edemu, kada ju je
satana, javivi se Evi u obliku zmije, sablaznio da okua zabranjeni plod, obeavi joj da
e nakon toga ona i Adam postati kao bogovi koji znaju ta je dobro i zlo (Post. 3,4-5).
Ali umesto da postanu "kao bogovi", oni su jednostavno videli da su goli i iskusili su
veliku nesreu zbog izdaje Boga i veze sa satanom. Tako je bilo i u ovom sluaju:
dobivi zabranjeno znanje, koji je pali aneo doneo iz viih sfera, oni su potpali pod jo
vei njegov uticaj i jo vie se udaljili od Boga.
Ovde je neophodno primetiti da se prema crkvenom predanju aneoski inovi dele na tri
jerarhije - viu, srednju i niu. Svaka jerarhija se sastoji od tri ina. U viu ulaze:
Serafimi, Heruvimi i Prestoli. Srednju aneosku jerarhiju ine: Gospodstva, Sile i Vlasti.
U niu ulaze: Naela, Arhaneli i Aneli. Svi inovi nebeskih sila nose zajedniki naziv
anela - po sutini svog sluenja. Gospod otkriva svoju volju viim anelima, a oni sa
svoje strane prosveuju ostale. Na taj nain, tajne Boije idu nizlaznom jerarhijom od
Serafima do Anela, pri emu se svaka sledea jerarhija posveuje samo u ona znanja
koja je u stanju da primi na datom nivou svog duhovnog razvoja. Ljudima se pak tajne
Boije otkrivaju u meri njihove duhovne prosveenosti, ili drugim reima, u meri sticanja
Duha Svetoga. to se vie ovek otvara i predaje Bogu, tim vie on poinje da ivi
Hristovim ivotom, da misli, da osea i deluje slino Hristu. Kako je reeno u Jevanelju
po Jovanu: Ako me ko ljubi, re moju drae i Otac moj ljubie njega; i Njemu emo

doi i u Njemu emo se nastaniti... Da svi jedno budu kao Ti, Oe, to si u Meni i Ja u
Tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me Ti poslao (Jn. 14,23; 17,21).
Sjedinjujui se s Bogom, Duhom Svetim, ovek istim tim Duhom poznaje i tajne Boije.
Dobija moi i darove koje koristi samo za dobra dela u skladu s voljom Boijom. Pali
aneli pak, zbog toga to su pripadali u prolosti razliitim inovima aneoske jerarhije,
u ovom ili onom stepenu su posveeni u tajne bitija. Oni su sauvali ta znanja posle
svog pada. Zbog toga demoni pokuavaju da potine sebi oveka, privlaei njegovu
panju i zanimanje za sebe putem otkrivanja nekih "tajnih" znanja i davanja svojim
sledbenicima natprirodnih sposobnosti. Ovladavi tim tajnim magijskim znanjima, ovek
stie mo da deluje na okolne ljude i stihije sveta, ali pri tome postaje potpuni rob
neistih duhova od kojih je dobio te darove. Zbog svog otpadanja od Boga demonske
sile nita ne mogu da stvore, ve mogu samo da rue. Zato i njihovi sledbenici unose u
svet razornu silu, priinjavaju zlo drugim ljudima, pogubno deluju na materijalni svet.
Evo kako o tome svedoi knjiga Postanja: Videi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na
zemlji, i da su sve misli i srca njihova svagda samo zle, pokaja se Gospod to je stvorio
oveka na zemlji, i 6i mu ao u srcu. I ree Gospod: hou da istrebim sa zemlje ljude
koje sam stvorio, od oveka do stoke i do sitne ivotinje i do ptica nebeskih; jer se
kajem to sam ih stvorio (Post. 6,5-7).
To se dogodilo zbog toga to se ovek zbog optenja s neistim duhovima i korienja
njihovih "darova" (magije, arobnjatva, astrologije i ostalog) konano razvratio, to jest,
otpao je od Boga i vie nije bio u stanju da ispunjava onaj zadatak zbog kojeg je bio
stvoren, nije mogao da realizuje sebe u dobru, ljubavi i istini, uspinjui se lestvicom
duhovnog razvoja k bogoupodobljenju. Njegovo dalje postojanje postalo je besmisleno.
Zato Gospod najpre skrauje dane ovekovog ivota na 120 godina (Post. 6,3) - Adam i
njegova deca i unuci iveli su do 1000 godina (Post. 5) - a zatim prilikom daljeg
umnoavanja bezbonosti unitava i celokupno razvratno oveanstvo, ostavivi samo
njegove najbolje predstavnike u licu pravednog Noja i njegovih sinova sa enama (Post.
6,9-11).
Kao to vidimo iz svega navedenog, magija, astrologija i ostali "darovi" demona ne
samo to nisu doveli do procvata oveanstva, do uspostavljanja sree na zemlji, ve
su suprotno tome, mnoili zlobu, bezbonost, razvrat, to je dovelo do propasti
praktino celog drevnog sveta.
Ali posle potopa tajna znanja iz magije i astrologije nisu nestala. Na osnovu
mnogobrojnih svedoanstava iz antike, ta su znanja bila briljivo sakrivena, a nakon
potopa su ponovo ponuena oveanstvu u razvoju.
Ako pratimo istoriju oveanstva posle Noja, videemo da one drevne civilizacije u
kojima su magija, astrologija i "druga tajna znanja" bili najvie rasprostranjeni i ulaze u
strukturu drutva, propadaju i nestaju s lica zemlje im procvat okultizma u njima
dostigne svoj vrhunac. Primer za to su Vavilonsko, Asirsko i Persijsko carstvo.

Podrobnije emo se zaustaviti na istoriji drevnog Vavilona. Tablice s klinastim pismom

koje potiu odatle i kojih u svetskim muzejima ima oko pola miliona, sadre podatke da
su reci Vavilona nasledili znanja naroito u oblasti astrologije i ustrojstva vasione.
Vavilonski istoriar i svetenik Beros (3. vek p. H.) takoe svedoi o tome da su se
sauvala magijska znanja posle potopa. Najzad, seanje naroda donosi podatke o
prvobitnim tvorcima vavilonske tradicije - rodu Haldejaca - posednika kulture izvesnog
vanzemaljskog znanja, koji su bili prvi matematiari, astrolozi, alhemiari, teosofi
zemaljskog sveta, koji su vrili slubu arobnjaka, gatara i tumaa snova na dvorovima
drevnih vladara. Haldejsko drevno predanje pak nastojava na tome da je njihovih prvih
deset careva poticalo s neba.
Takoe je poznato da ninevijski carevi nisu preduzimali nikakav vaan posao bez
savetovanja sa zvezdama. Oni su drali uz sebe astrologe koji su posmatrali nebo i
objanjavali kretanje planeta, kao to to esto pominju natpisi. Iz jednog spomenika
saznajemo da je Seneherib odustao od ratnog pohoda samo zato to je poloaj zvezda
ispao nepovoljan. Bavljenje astrologijom u Vavilonu bilo je toliko rasprostranjeno da je
sam naziv Haldejac znaio kod mnogih pisaca antike astrologa. Svima je poznata
sudbina Vavilonskog carstva koje je pretrpelo strani slom i propast. Ista sudbina
zadesila je Asirsko i Persijsko carstvo.
Crkva i astrologija
Sadraj

Sada pogledajmo odnos Starozavetne i Novozavetne Crkve prema astrologiji. U velikim

Mojsijevim knjigama itamo o zabrani bavljenja bilo kakvim vrsta arobnjatva pod
pretnjom smrti. Ne obraajte se vraarima ni gatarima, niti ih pitajte, da se ne oskvrnite
od njih. Ja sam Gospod Bog va... A ko se obrati vraarima i gatarima da bludnii s
njima, okrenuu lice svoje nasuprot njemu, i istrebiu ga iz naroda njegova (Lev. 19,31;
20,6).
U Ponovljenim zakonima takoe itamo o strogom upozorenju Gospodnjem da se ne
bavimo nikakvim vrstama arobnjatva i da ne optimo sa onima koji se time bave, jer
upravo zbog tog zanoenja arobnjatvom (koja je, u sutini, savez s demonima) Bog i
proteruje narode s njihove zemlje, osuujui ih na propast, a njihovu zemlju daje Izrailju
koji Mu je bio veran. Kada ue u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj, ne ui se initi
gadosti koje inie oni narodi. Neka se ne nae u tebe koji bi vodio sina svoga ili ker
svoju kroz oganj, ni vraar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uronik,
ni baja, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji pita mrtve. Jer je
gadan pred Gospodom ko god tako ini i zbog takvih gadosti tera te narode Gospod
Bog tvoj ispred tebe. Dri se sasvim Gospoda Boga svoga. Jer ti narodi koje e
naslediti, sluaju gatare i vraare; a tebi to ne doputa Gospod Bog tvoj Proroka iz tebe,
izmeu brae tvoje, kao to sam ja, podignue ti Gospod Bog tvoj; Njega sluajte (Pon.
zak. 18,9-15).

Prorokujui propast Vavilona zbog njegove bezbonosti i pogubnog bavljenja magijom i

astrologijom, prorok Isaija u ime Gospoda s ironijom govori: Stani sada s vraanjem
svojim i s mnotvom ini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li sebi
pomogla, ne bi li se okrepila. Umorila si se od mnotva namera svojih; neka stanu sada
koji gledaju nebesa i zvezdoaci i koji proriu svakoga meseca, i neka te sauvaju od
onoga to e doi na tebe. Gle, oni su kao pleva, oganj e ih spaliti i sami sebe nee
izbaviti iz plamena; nee ostati ognja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod
njega (Is. 47,12-14).
Ovde imamo jasno ukazivanje na nemo svih vrsta arobnjatva pred voljom i silom
Boijom i na neminovnu kaznu koja pogaa one koji se bave magijom i astrologijom ili
pribegavaju pomoi okultista. Prilikom sukoba maga i arobnjaka s prorocima i drugim
duhonosnim ljudima, sile tame uvek trpe poraz. Tako u knjizi Izlaska (7-9) itamo o
tome kako su magi i arobnjaci, suprotstavljajui se Mojsiju, inili mnoga udesa pred
faraonom uz pomo arobnjakih ini, ali nisu mogli da se odupru sili Boijoj i na kraju
krajeva su bili prinueni da priznaju svoj poraz od proroka Mojsija.
U knjizi Postanja (41) pripoveda se o pobedi pravednog Josifa nad magovima i
mudracima egipatskim koji nisu mogli, uza svu svoju magijsku vetinu, tano da
protumae faraonu njegov san. Nepravedni prorok Valaam, potkupljen od pagana radi
suprotstavljanja izrailjskom narodu, pod dejstvom sile Boije bio je prinuen da slui
jevrejskom narodu (Brojevi 22-24). Prorok Danilo takoe vie puta posramljuje
haldejske mudrace i mage (Dan. 2,4-5).
Sve se to objanjava time da svoja udesa i proroanstva sinovi svetlosti vre uvek
silom Boijom, Duhom Svetim, dok arobnjaci, magovi i astrolozi koji im se
suprotstavljaju, koristei vetinu arobnjatva, deluju silom demonskom i prirodno trpe
poraz, suprotstavljajui se Bogu.
U Novom Zavetu vidimo isti takav nepomirljiv odnos prema svim vrstama arobnjatva,
kao i u Starom Zavetu i istu takvu stalnu pobedu sila Boijih u sukobu sa
arobnjatvom. Tako apostol Pavle izgoni duha pogaakog iz sluavke koja je prorekla
budunost (D. ap. 16,18), iako je ona, reklo bi se, objavljivala istinu, idui za apostolima
i govorei da su oni sluge Boga svevinjega, koji nam javljaju put spasenja. Ali apostol
nije eleo ni istinu iz neistih usta demonskih, dajui samim tim primer odnosa prema
demonima, koji ponekad ak i objavljuju istinu. Jer iza toga stoji samo jedna elja - da
uvuku u optenje oveka kako bi zadobili njegovo poverenje, a zatim ga pogubili.
Isti apostol Pavle kanjava slepilom Elimu - vraara koji se suprotstavljao jevaneljskoj
propovedi i koji se trudio da odvrati ljude od istinite vere (D. ap. 13,8-11). I najzad iz
knjige Dela apostolskih saznajemo o tome da pod dejstvom apostolske propovedi
mnogi od onih koji se zanimahu arolijama, sabrae knjige svoje i spaljivahu ih pred
svima (D. ap. 19,19). Na taj nain, oni su se odrekli veze s demonima i posvedoili su
nespojivost vere u Hrista s arobnjatvom. U Nomokanonu (zborniku crkvenih pravila i
odluka) reeno je krajnje jasno: "Oni koji idu kod vraara ili se bave zvezdoatstvom (to
jest, astrologijom - prim. aut.), est godina da se ne prieuju po prvom pravilu

Trulskog sabora i po osamdesetom pravilu Vasilija Velikog, a svetenik pak koji to ini
da bude svrgnut".
Ovde vidimo oigledno ukazivanje crkvene svesti na demonsko poreklo svih vrsta
arobnjatva ukljuujui i astrologiju, nedopustivost optenja s njima verujuih hriana i
na strogo kanjavanje onih koji se iz bilo kojih razloga odlue na vezu s demonima.
Sveti Oci, uitelji Crkve i njihov odnos prema astrologiji
Sadraj
Sveti Oci Crkve tokom cele njene istorije su takoe poklanjali veliku panju borbi protiv
arobnjatva i astrologije. Zbog nedostatka mesta dozvoliu sebi da se zaustavim samo
na nekim radovima Svetih Otaca i uitelja Crkve. Tako na primer, Tertulijan u svom radu
O idolima pie: "Meu razliitim ljudskim poslovima ne moemo da ne primetimo neke
vetine ili zanate koji idu na ruku idolopoklonstvu. O astrolozima ak ne vredi ni govoriti,
ali poto je jedan od njih naumio da sebe opravda zbog toga to nastavlja da se bavi
tom delatnou, imam nameru da kaem nekoliko rei tim povodom. Neu rei da
smetati imena lanih bogova na nebu, pripisivati im tobonju svemo i odvraati ljude
od uznoenja molitava Bogu, ulivajui im veru kako je navodno njihova sudbina
predodreena zvezdama - da bi sve to bilo isto to i poklonjenje lanim bogovima. Ali ja
tvrdim da se astrologija u tom sluaju upodobljava palim anelima koji su otpali od Boga
radi varanja ljudskog roda... Ako je magija kanjiva, a astrologija je njena podvrsta,
zajedno s vrstom podlee osudi i podvrsta. Tako od vremena pojave Evanelja
svakojaki sofisti, astrolozi, arobnjaci, magi i vraari moraju biti neminovno kanjeni" ("O
idolima" u knjizi: A. B. Ranovi Izvori za istoriju ranog hrianstva, Moskva, 1990, str.
167).
Tatijan u Besedi protiv pagana pie: "Demoni su nainili ljude rtvom svog otpadnitva.
Pokazavi ljudima raspored zvezda, kao oni koji se kockaju, uveli su sudbinu koja je
tua pravdi, jer bilo da je ko sudija ili optueni, takvi su postali po odreenju sudbine...
demoni su izmislili sudbinu. Kao osnova za to posluilo im je to to su ivotinje
prenesene na nebo. Jer oni su udostojili nebeske poasti ivotinje s kojima su iveli
nakon zbacivanja s neba - gmizavce, ribe, etvoronone ivotinje koje ive u planinama
- radi toga da bi ljudi mislili da i one borave na nebesima i da bi posredstvom rasporeda
zvezda uverili da je ivot na zemlji, dalek razumu, saglasan s razumom: na taj nain,
bilo da je ko gnevljiv ili trpeljiv, uzdran ili neuzdran, bogat ili siromaan, takvim su ga
predodredili oni koji raspolau roenjem; jer raspored Zodijaka je delo bogova. Ako je
svetlost jednoga od njih, kako kau, jaa on oduzima slavu od ostalih i ko je pobeen
sada opet moe biti pobednik. Oni se sa zadovoljstvom bave priama o sedam planeta
kao igrai koji bacaju kocku. Ali mi smo iznad sudbine i umesto lutajuih demona znamo
samo za jednog Gospoda venog, i ne potinjavajui se sudbini, odbacujemo i njene
zakonodavce".
Jovan Damaskin u svom poznatom radu Tano izloenje pravoslavne vere, navodei
svetog Vasilija Velikog, daje sledeu karakteristiku astrologije: "Pagani kau da se

izlaenjem, zalaenjem i pribliavanjem zvezda, kao i sunca i meseca, upravljaju sva

naa dela i time se i bavi astrologija. Mi pak, naprotiv, tvrdimo da oni daju predznake
kie ili sue, vlanog ili suvog vremena, kao i vetrova i voda, ali oni ni na koji nain ne
mogu predodreivati naa dela. U sutini, mi, koje je Tvorac stvorio slobodnim, mi smo
gospodari naih dela. A ako sve inimo usled kretanja zvezda, to to inimo, inimo po
nunosti. A ono pak to se deava po nunosti nije ni vrlina, ni porok. A ako nemamo ni
vrlinu, ni porok, nismo dostojni ni nagrada, ni kazni, a Bog e ispasti nepravedan, dajui
jednima dobra, a drugima nevolje. tavie, ako je sve voeno i pokretano nunou,
onda nee biti ni Boijeg upravljanja u svetu, ni promiljanja Boijeg o stvorenjima.
Povrh toga, i razum nam nee biti potreban, jer ako nismo gospodari ni jednog svog
dela, nemamo potrebu da bilo o emu razmiljamo. Meutim, razum nam je nesumnjivo
dat radi promiljanja naih postupaka, zbog ega je svako razumno bie u isto vreme i
slobodno bie.
Zato mi tvrdimo da zvezde nisu uzrok niega to se zbiva u svetu - ni uzrok postanka
onoga to postaje, ni propasti onoga to propada, ve pre slue kao predznak kia i
promene vazduha. Neki e moda rei da su zvezde, ako ne uzroci, onda predznaci
ratova i da svojstvo vazduha koje zavisi od sunca, meseca i zvezda, na razliit nain
proizvodi razliite temperamente, navike i raspoloenja; ali navike se nalaze pod vlau
nae volje, jer one su potinjene razumu i menjaju se pod njegovim vostvom".
Minucije Feliks u svom Oktaviju, govorei o rimskim gatanjima i predskazanjima, pie
da ako bi se u retkim sluajevima ta predskazanja i ostvarivala na delu, to se moe
objasniti time to je "meu mnotvom lanih predskazanja neko od njih sluajno moglo
pogoditi istinu i da arobnjaci i astrolozi koji izmiljaju predskazanja, ne samo da znaju
demone, nego uz pomo njih prave sve svoje prevare koje lie na udo: putem njihovog
ubeivanja i uticaja oni proizvode svoje arolije, primoravaju nas da vidimo ono ega
zapravo nema, i obrnuto, da ne vidimo ono to postoji. Prvi od takvih magova po reima
i delima svojim je Sosten (Ostan)", to jest, isti onaj mag koji je, kako smo ve rekli, bio
jedan od prvih iritelja astrologije u Heladi.
Sveti Jovan Zlatoust u svojoj pouci "O onima koji se lee od bolesti vradbinama" strogo
upozorava da se ne sme ii neprijateljima Boijim, magovima i arobnjacima, da je bolje
umreti nego neprijateljima Boijim ii. I da oni koji koriste njihove usluge umiru pre
vremena i u muku venu idu. Jer onaj koji ide astrolozima, "sam sebe liava pomoi
Boije, prezreo ju je i stavio je sebe van promisla, (te zato) avo kako hoe, upravlja i
raspolae (njegovim) delima".
Prepodobni Maksim Grk koji je posvetio itav niz radova razobliavanju astrologije,
ujednom od njih, izmeu ostalog, pie: "Lano, bezbono uenje zvezdoataca i
predskazivaa ovekove sudbine po danima roenja, nije odozgo i nije od blagodati
Svetoga Uteitelja otkriveno Haldejcima, Jelinima i Egipanima, nego od najlukavijih i
najovekomrzakijih demona, na pogibelj onima koji im veruju". Govorei zatim o
uzrocima podudaranja nekih predskazanja astrologa s realnou, Maksim Grk navodi
rei Avgustina Iponskog: "... to se dogaa ne toliko zbog nebeskih znamenja, koliko
zbog tajnog nagovora satane, emu se ponekad neprimetno izlau ljudski umovi, to jest,

ta predskazanja potiu od zajednikih snaga, od saglasnosti s avolom". Po miljenju

svetog Maksima Grka: "Time je jasno pokazao blaeni ovaj otac otkuda potie ovo
demonsko uenje i da avo otkriva sledbenicima zvezdoatake nauke ono to e im se
jednom zaista dogoditi, ono to biva po nagovoru demona. Ko e se od hriana koji
istinito i nelicemerno veruju sloiti da ikada dobije znanja takve satanske obmane i da
ue u razgovor s demonima? Zar to nee biti samo onaj ko prebivanje s demonima
stavlja iznad venog ivota? Predskazuju demoni, predviajui nekada mnogo ranije
ono to e se dogoditi, ponekad i pogaaju; ali najee lau i zato im ne treba verovati,
iako se ponekad njihova predskazanja i ostvaruju". O uzrocima koji podstiu demone da
ulaze u optenje s ljudima posredstvom astrologije, isti svetitelj kae: "... Zna svelukavi
da posredstvom obmane predskazanja lako moe da nas odvue od Boga i privue k
sebi, primora nas da verujemo da zvezde vladaju naim postupcima i rasuivanjima, a
kada bude prihvaena ta vera, nipoto se vie neemo, ili emo se veoma malo brinuti
o svojim sagreenjima, pravdajui se neizbenou uticaja zvezda. Kada naiu alosne
okolnosti, za to optuujemo Boga kao stvoritelja zla. inei tako, mi emo se nuno liiti
zatite od Boga i tada e neprijatelju biti lako da ovlada nama i svede nas na dno
pakla".
Dakle, vidimo da Sveti Oci Crkve jednoduno istupaju protiv astrologije, razobliavajui
je kao podvrstu magije, kao sredstvo optenja s demonima, a astrologe porede s "palim
anelima koji varaju rod ljudski" i strogo zabranjuju optenje s tim "neprijateljima
Boijim". Naroito panju zasluuje miljenje Tatijana koji je pokazao bezumlja
astrologa koji su nadenuli sazveima imena ivotinja, planetama - imena lanih
bogova, a zatim iz karaktera ovih poslednjih poeli da izvode sudbinu oveka ili drave
u zavisnosti od poloaja tih "nebeskih tvari". Vrlo ubedljivo zvue dokazi Minucija
Feliksa koji je pokazao da se neka predskazanja zbivaju iz dva razloga:
1) zbog sluajne podudarnosti;
2) zbog arobnjakih delovanja gatara koji u nizu sluajeva mogu saznati o buduim
dogaajima od demona koji su ili videli ili saznali o tim dogaajima ili su sami
uestvovali u njihovoj pripremi.
Krajnje jasno pokazuje Jovan Damaskin da nebeska tela predskazuju samo vremenske
prilike, a za oveka koji poseduje slobodnu volju i razum, zvezde i planete ne mogu
igrati nikakvu ulogu predodreujueg inioca sudbine.
I najzad, jasno rezimira sve ovo pomenuti rad svetog Maksima Grka, gde je saeto
iskustvo borbe Svetih Otaca protiv astrologije i pokazano je kako uz pomo ove lukavi
demon pokuava da nas odvue "od Boga k sebi" tako da to lake ovlada nama i
"svede nas na dno pakla".

Uzroci podudaranja nekih astrolokih predskazanja s realnou

Sadraj
Osim pomenutih miljenja Svetih Otaca i uitelja Crkve o uzrocima podudaranja nekih
astrolokih horoskopa s realnou, hteli bismo da navedemo jo jedan inilac koji
objanjava sutinu tih podudaranja.
Prema zakonima koje je dao Bog, u svetu se odvija uzajamno delovanje materijalnih
objekata, a posebno uticaj sunca, meseca i drugih nebeskih tela i planeta na ivu i
neivu materijalnu prirodu na zemlji. Budui da je svojevrsni mikrokosmos koji spaja u
sebi duhovna i materijalna naela, ovek, naravno, trpi na sebi taj uticaj. Tako je,
naprimer, profesor ievski u svojim radovima pokazao zavisnost epidemije kolere i
nekih drugih oboljenja od nivoa suneve aktivnosti (eksplozija na suncu). Poznat je
uticaj meseevih mena na psihiko stanje odreenih kategorija ljudi (takozvana pojava
mesearstva za vreme punog meseca). Oigledno je da se po analogiji moe govoriti i o
uticaju drugih nebeskih tela na ovekovo fiziko i psihiko stanje, pa ak u odreenom
stepenu i na formiranje njegovog karaktera, kao i individualnih fizikih i psihikih
sposobnosti.
Verovatno su pomenuta znanja astrolozima takoe dali pali duhovi. Znajui odreena
fizika i psihika svojstva ovekovog organizma, kao i moguih uticaja na njega
kosmikih zraenja, u odreenom vremenskom trenutku moe se pretpostaviti ovo ili
ono ponaanje, ovekovo psihiko ili fiziko stanje. Osim toga, kako priznaju sami
astrolozi, u veoj meri uspenost sastavljanja horoskopa zavisi od intuicije astrologa, od
informacija koje dobija od odreenog kosmikog inioca. Tako je jedna od najbliih
saradnica poznatog astrologa Pavla Globe Svetlana (prezime u lanku nije bilo
navedeno) izjavila da upravo zahvaljujui kontaktu s nebeskim "svetskim uiteljem"
Atarom, zahvaljujui "njegovim informacijama, ona sastavlja horoskope, kao niko u
svetu", to jest, tu je oigledan neposredan kontakt s palim duhom koji pomae astrologu
u sastavljanju horoskopa.
avolu je dobro poznato stanje sveta u datom trenutku. To se oigledno vidi iz sadraja
knjige o Jovu. Zli duh, obiavi celu zemlju i posmatrajui sve ljude, rekao je o tome
Bogu i Gospod nije opovrgao njegove rei kao lane (Jov 2,2). Satani je poznato i neto
iz budunosti, to se dogaa kao posledica odreenih i nepromenljivih uzroka. Takoe
im je budunost sluajno poznata iz otkrivenja Boijeg (3 Car.22,22) i iz posmatranja
karaktera ljudi. Pali duhovi pokuavaju da organizuju mnogo od onoga to se dogaa u
svetu i, naravno, znaju cilj kome tee. Otuda izvesna podudarnost izmeu predskazanja
horoskopa i realnosti.
Ali karakteristino je i to da se veina predskazanja astrologa ne ostvaruje. To se
objanjava time to, osim astronomskog inioca, individualne ovekove psihofizike
osobine odreuju njegova naslednost, geografsko mesto roenja, vaspitanje, ishrana i
mnotvo drugih sporednih inilaca.

to se tie sudbine oveka, njegovog ivota i smrti, svi gore nabrojanim iniocima
dodaje se jo jedan koji i jeste glavi i odreujui - Promisao Boiji o oveku. Naroito o
oveku verniku, hrianinu koji se predaje volji Boijoj i neprestano je trai. Takav ovek
se nalazi pod posebnim vostvom Gospoda. Reeno je u Evanelju po Mateju: Ne
prodaju li se dva vrapca zajedan dinar? Pa nijedan od njih ne padne na zemlju bez Oca
vaega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana (Mt. 10,29-30).
Nehriani, pak, zbog otpadanja od istinitog Boga u odreenoj su meri predati slepom
sluaju, a njihov ivotni put se obrazuje od mnogih komponenata, meu kojima fizike i
psihike sklonosti, kao i kosmiki uticaji nebeskih tela igraju veliku ulogu. Eto zato za
hrianina tanost astrolokih predskazanja ima praktino nultu verovatnou, a za
pagane odreeni, premda i prilino nizak stepen podudarnosti.
Astrologija i Roenje Hristovo
Sadraj
Neke zbunjuje pitanje: ako astrologija ima demonski karakter i njeno korienje je greh,
kako su onda mudraci (magi) saznali za vreme Roenja Hristovog uz pomo
astrologije?
Na ovo pitanje postoje dva odgovora, koji nisu protivreni ve se pre meusobno
dopunjavaju.
Prvi odgovor. Uzrok zbog kojeg su oekivali tu zvezdu na Istoku i pratili njenu pojavu,
dovodi se u vezi s predskazanjima iz knjiga Starog Zaveta. U knjizi Brojeva itamo:
Vidim ga, ali ne sad; Gledam ga, ali ne izbliza; izai e zvezda iz Jakova i ustae ezlo
iz Izrailja (Brojevi 24,17).
Kod proroka Isaije (Is. 60,1,3,6) je reeno: Ustani, svetli se, Jerusalime, jer doe
svetlost Tvoja i slava Gospodnja obasja Te... I narodi e doi k svetlosti Tvojoj i svetlosti
koja e Te obasjati... svi iz Save doi e, zlato i tamjan donee, i slavu Gospodnju
javljae.
U Psalmu 71 itamo: Carevi Tarsijski i ostrvski donee Mu danak, carevi arapski i
savski donee darove.
Prorok Danilo (ovde treba jasno shvatiti da se sam prorok Danilo nikakvom magijom i
astrologijom nije bavio, ve je postupao onako kako ga je pouavao Bog i u tome je i
bila njegova prednost u odnosu na mage koji na mnoga pitanja nisu mogli da daju
odgovor) koji je u vavilonskom ropstvu bio postavljen za naelnika mudraca (Dan. 2,48),
prirodno da je poznavao ta predskazanja i nije ih skrivao. Osim toga, njemu lino
pripada proroanstvo o vremenu Roenja Bogomladenca (Dan. 9,25). Ti podaci koji
ukazuju na dogaaje od izuzetne vanosti (vreme, mesto i okolnosti Roenja Hristovog)
bili su zabeleeni i dobro uvani od strane one svetenike kole na ijem elu je usled
nastalih okolnosti stajao prorok, i prenosili su se s kolena na koleno od strane mudraca.

Prema podacima astronoma Keplera (17 vek), koje su potvrdili savremeni astronomski
podaci, mudraci su mogli da vide poklapanje planeta Jupitera, Saturna i Marsa s nekom
jo nepoznatom zvezdom i ona im se zaista ukazala na Istoku - jer se 29. maja 747.
godine to dogodilo 3 i po asa pre izlaska sunca. Da su oni upravo tada krenuli na put,
po Alfordovom miljenju bi verovatno kroz neto vie od 5 meseci doli do Jerusalima
(Jezdra je putovao 4 meseca iz Vavilona u Jerusalim) (Jezdr. 7,9), te ako su, prema
tome, uvee krenuli iz Jerusalima u Vitlejem, opet su videli poklapanje planeta u pravcu
Vitlejema.
Drugi odgovor. Premudrost Boija koja je zlobu ljudsku pretvorila u sredstvo za
dovoenje Josifa u Egipat i koja je dopustila vavilonskom caru da se putem
neznaboakog vraanja i bacanja kocke odlui na rat s Jerusalimom (Jez. 21,21),
takoe je mogla dati astrologiji mogunost da dovede mudrace Hristu. Takoe je
verovatno da se Bog otkrio mudracima sa Istoka pre nego to su ugledali zvezdu, kao
to je to uinio i posle (Mt. 2,12). Jer poznato je da Bog hoe da se svi ljudi spasu i da
dou u poznanje istine (1Tim. 2,4), svi bez izuzetka, i On, se trudi da spase svakoga
samo Njemu jedinome poznatim putevima koji su za tog oveka najbolji.
Iz svega to je reeno o mudracima koji su doli da se poklone Hristu moe se zakljuiti
da su oni vreme i mesto Roenje Hristovog saznali ne zahvaljujui magiji i astrologiji,
ve zahvaljujui tome to im je Sam Gospod to otkrio onim putem koji je smatrao da je
za njih i njihovo spasenje najbolje. Tako da nema nikakve zasluge astrologije u injenici
dolaska mudraca voenih zvezdom do mesta Roenja Hristovog.
Nebo i zvezde su takva tvorevina ruku Boijih, koja je svima vidljiva. Zato u odreenim
sluajevima Gospod putem njih daje znake koji nagovetavaju vane dogaaje u
buduoj sudbini oveanstva.
Tako, za vreme krsnih muka Spasiteljevih, pred samom Njegovom smru, tama bi po
svoj zemlji do asa devetoga. I pomra sunce... (Lk. 23,44-45). Ljudima se objavljivalo
da je ljudskim rukama ubijen Onaj Koji je doao da spase ljudski rod, da objavi i otkrije
put spasenju, put u Carstvo nebesko. Dolo je do privremene pobede tame, izvrilo se
delo bezakonja i u znak toga zemlja se pokrila tamom. Umro je Isus Hristos - Sunce
pravde, Izvor koji daje ljudima veni ivot, pomrailo se ulno sunce - izvor materijalnog
ivota. Takoe itamo u Evanelju o tome da e pred kraj veka, pred Drugi dolazak
Hristov biti znaci na suncu, mesecu i zvezdama... i strahote i znaci veliki bie s neba
(Lk. 21,25,11), koji u spoju s drugim predskazanim dogaajima i pojavama nee
ostavljati nikakve sumnje da se pribliilo vreme Drugog dolaska Hristovog i kraja
postojeeg sveta. Na taj nain, za shvatanje nebeskih znamenja koja alje Gospod nije
potrebno znanje astrologije ili tumaenje astrologa; niko ko je prihvatio srcem Sveto
Pismo nee posumnjati u ono to se dogaa.

Astrologija i savremenost
Sadraj
Danas, kada na osnovu reenog moemo zakljuiti o demonskom poreklu astrologije i
magije, o njihovom pogubnom uticaju na zemaljske civilizacije koje ih prihvataju, o
nedvosmisleno negativnom odnosu hrianske Crkve prema svim vrstama okultizma,
hajde da razmotrimo sliku razvoja astrologije u dananje vreme i u naoj zemlji.
Tu je pre svega neophodno obratiti se takvim poznatim i popularnim astrolozima, kao
to su supruzi Globa. Oni esto nastupaju na televiziji i radiju s predavanjima o
astrologiji, nairoko govore na istu temu u tampi, prekrili su skoro celu zemlju mreom
astrolokih kola. Ko su oni i kakvi su im zadaci? Najpre dajmo re njima samima.
U asopisu Radnica u lanku "S kim razgovaraju zvezde" (br. 12, 1989, str. 25) itamo:
"Pavlovi preci po majinoj liniji su Persijanci iz roda Gerba u Iranu. Oni su od davnina
posveivali svoj ivot astrologiji; deda je takoe Pavla uio astrologiji, a na samrti je
predao unuku rei - magijsku formulu koja otkriva ueniku pristup uiteljima, velikim
astrolozima... I ostavio mu je u amanet da ih trai u Indiji. Kada je Pavle odrastao,
krenuo je u Indiju i evo ta on kae o tom putovanju: 'Naao sam... Uitelji su me
priznali - zavetne rei - magijske formule, pomogle su. Dozvolili su mi uenje najskrivenije uenje koje se prenosi hiljadama godina od usta do usta, dali su mi
knjige... nauili su me kako da naem enu i dodali su mi da, kada se vai ivoti sjedine
ti e je posvetiti u ono to sam poseduje i vama e biti poverena velika misija'."
Kao to se vidi iz onog to je rekao Pavle Globa, on je postepeno proao kroz sve
oblike ritualnog magijskog posveenja u "tajna znanja".
Prvo - preci Persijanci, nasledni astrolozi kod kojih su se tajna znanja putem uenja i
posveenja prenosila s kolena na koleno (radi boljeg razumevanja u svojstvu analogije
se moe navesti primer naslednog vraarstva, kada se bajanja, vraanja i zajedno s
njima "demoni - pomonici", koji pomau da se ostvaruju te vradbine, prenose s kolena
na koleno). Umirui, deda prenosi magijske formule (a takoe, izgleda i demonapomonika) koje otkrivaju put prema "uiteljima" to jest, magima visokog stepena
posveenja, kod kojih astrolog poetnik treba da proe odgovarajui sta.
Drugo. Pavle putuje u Indiju, izgovara magijske formule, javljaju mu se "uitelji", i Globa
prolazi kroz novi kurs magijske obuke, dobija visok stepen posveenja, snabdeva se
neophodnom literaturom i alje se s "velikom misijom" u zemlju gde jo nije razvijena
astrologija. Da bi mogao lake da ostvari ono to je namislio, njemu pronalaze uz
pomo odreenih sila enu koju on treba da posveti u ono to i sam poseduje.

A dalje se dogaa ono najstranije. S radou za njega otvaraju mu se stranice

asopisa i novina, na televiziji u stalnoj rubrici "kola astrologije" Globe vode iroku
propagandu astrolokih ideja; zemlja se pokriva mreom kola gde ljudi s velikim
entuzijazmom sluaju snimke astrologa Globa, a posle toga aktivno uvlae u bavljenje
astrologijom svoje roake i poznanike. Magijska zaraza, zbog koje je u mnogome i
propao prepotopski svet, sve vie i vie obuzima umove i srca miliona ljudi, formirajui
njihovu svest i stil ponaanja u drutvu. Ova naa tvrdnja nije neosnovana. Kao primer
naveemo izjavu Timura Sviridova, jednog od izrazitih predstavnika Globine kole. U
lanku "ta nam priprema Vodolija?" on objavljuje: "Danas se na planeti formira novi tip
ljudi, nova rasa koja e posedovati nama nepoznate moi - okultne... Moramo da
razvijemo u ljudima snano astroloko miljenje". A zatim: "Pavle Globa prorie da e
1999. godine doi Mesija koji e se roditi u Rusiji i dae novoj epohi Vodolije svoj
pogled na svet, drugi tip religije".
Godine 1991. pojavio se prvi poslerevolucionarni astroloki zbornik pod nazivom
Tamara u tirau od pola miliona primeraka. Tamara je ime supruge Pavla Globe, a ona
je istovremeno i autor tog zbornika. Razmotrimo lanak iz njega pod nazivom
"Avestijska kola astrologije". U ovom radu Tamara pokazuje da se njena astroloka
kola temelji na avestijskoj astrolokoj tradiciji iji je predstavnik zoroastrizam. Ali u tom
lanku Tamara navodi Evanelje, navodi izjavu crkvenog pisca iz 17. veka Simeona
Polockog, tako da u neupuenom itaocu moe nastati iluzija kako Tamarino uenje
odgovara uenju Hristovom. Ali to je samo ideoloki metod koji autoritetom hrianstva
treba da ukloni nepoverljiv odnos itaoca prema astrolokom uenju. Zapravo, od
poetka do kraja sadraj lanka Tamare Globe ne samo da ne odgovara jevaneljskom
uenju, nego mu je potpuno suprotan.
Tako Tamara, po sopstvenim reima, polazi od sopstvenog zakona avestijskog uenja,
od "zakona Karme... Kruga vaploenja, to jest viekratnog raanja ovekove sutine...
(Stoji) na poziciji reinkarnacije i evolucije - od minerala, biljke, ivotinje i oveka do viih
bia". Sve ovo je oigledna jeres koja je osuena na hrianskim Vaseljenskim
saborima. Hrianstvo ui da se ivot oveku daje samo jednom i da od proivljenog
ivota zavisi njegova vena sudbina. Do Stranog suda stanje due se molitvama Crkve
i blinjih moe menjati, a posle je nepromenljivo: ili raj ili pakao, srednjih stanja nema.
Dalje u svom lanku Tamara kae da je "smirenje jednako evolutivnom zaustavljanju",
to jest, da je u sutini tetno. U hrianstvu pak smirenje je osnova duhovnog ivota;
tako prva zapovest blaenstava glasi: blaeni siromani duhom (to jest smireni), jer je
njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5,3). I Sam Gospod pokazao nam je primer smirenja
Svojim ivotom i smru, smirivi se ak do smrti, do smrti krsne.
Takoe u svom radu Tamara Globa tvrdi da je "avestijsko uenje nae tradicionalno
uenje. U Rusiji se dugo prenosilo od strane reca pagana, od oca na sina, magovi su
ga briljivo prenosili kroz stolee".
Ovde se neu zadravati na istorijskoj netanosti ove izjave, zanimljivo je neto drugo poziv na vraanje paganstvu, "religiji naih predaka". U sutini to znai: dole

hrianstvo, neka se gubi Hristos, natrag idolima, gatarima, magovima, vraanju, to jest
optenju s demonima.
I na kraju ovakvog "krasnog" predloga Tamara Globa kae: "... ako se postojano ide
ovim putem, dolazi do preobraaja psihe, Duha i tela, za ta nema objanjenja ni kod
jednog strunjaka u savremenom naunom svetu. Dolazi do potpune alhemije tela,
menja se pogled na svet i realnost". Ovde je Tamara potpuno u pravu. Od optenja s
demonima ovek se u potpunosti menja. Neisti duhovi u celini porobljavaju duu koja
im se predala. Zato e, pie Tamara, "ljudi biti jednaki bogovima - tako objavljuje
Avesta... Sve sposobnosti koje su sada retke: vidovnjatvo, telepatija, teleportacija,
isceliteljstvo - postae prirodne pojave za ljude. Oni e optiti na nivou podsvesti, a rei
e postati magijski znak, kao to je to bilo kod maga u drevna vremena". Upravo su
ovakvim darovima, kako smo prethodno rekli, i nagraivali demoni arobnjake, vraeve,
astrologe i mage koji su im se predali u zamenu za besmrtnu du-u i injenje zla u
svetu.
Svoj zadatak Tamara Globa vidi u tome da pomogne ljudima da "pripreme svest za
budue promene, da bi to je mogue vie ljudi uspelo da dostigne potreban nivo... - za
prihvatanje novog mesije koji e se javiti u Rusiji".
Iz ovoga se vidi da propaganda astrologije i magije u naoj zemlji igra strogo odreenu
ulogu i ima svoj cilj - astrologija i magija su pozvane da postanu jo jedno sredstvo u
formiranju ljudi u nehrianskom demonskom duhu. U toku je napad okultizma na
savremeni svet, ogorena borba za umove i srca ljudska, koja se vodi na unapred
pripremljenoj pozadini bezbonitva. Najpre su iz ljudskih dua svesno iskorenjivali
Hrista, gonili, proterivali i ubijali zbog vere. Veru su ismevali, hramove su ruili,
religiozne knjige spaljivali. Vakuum koji se obrazovao u dui trudili su se da popune
ateistikim besmislicama i materijalistikim buncanjem. I mnogi ljudi su usled svog
vaspitanja to prihvatili i poeli su po tome da ive. Sada je bezumlje tih ljudi postalo
oigledno svima. Savremeni ovek je pohitao duhovnom ivotu i odmah mu na sve
strane nude novu duhovnu hranu - okultizam. Nenaoruan hrianskom verom,
poznavanjem Svetog Pisma i proroanstava o budunosti sveta i dolasku antihrista,
savremeni ovek nije u stanju da pravilno oceni okultna uenja koja mu se nameu.
Gladan duhovne hrane, on pohlepno guta svaki mistini otrov koji mu nude odreene
snage. Time se koriste lovci na due koji poput Sviridova ak esto i ne skrivaju svoje
namere. Oni hoe da vaspitaju novi tip ljudi "s okultnim moima". Treba vaspitati ljude u
onom duhu koji e omoguiti dolazak lanog mesije, antihrista, koji e pokuati, kako je
to predskazano u Apokalipsi, da uniti hrianstvo i usadi "drugi tip religije" koji se
sastoji u poklonjenju njemu, antihristu. Sve to zahteva u dananje vreme naroitu
budnost, opreznost hriana prema sebi i svim projavama spoljanjeg sveta,
neophodnost da imaju na umu da se vodi borba na ivot i smrt, i to smrt venu za one
prelaene, jer, kako kae apostol Petar, neophodno je biti budan, pamtiti da suparnik
va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da prodere. Njemu se protivite utvrenom
verom (1 Pt. 5,8,9).

EKSTRASENSI: NjIHOVO POREKLO I SUTINA

(PRAVOSLAVNI POGLED)
Iz dubine vekova
Sadraj
U poslednje vreme kod mnogih ljudi su poele da se pojavljuju neobine sposobnosti,
leenje biopoljem, telepatija i telekineza, vidovitost... Sve to ulazi u savremeni ivot i
zato zahteva promiljanje, jasan i odluan odnos prema tim pojavama.
Je li to dobro ili loe? Kako treba da postupi pravoslavni hrianin, sreui se s takvim
ljudima i moe li da pribegava njihovoj pomoi? Pokuaemo da odgovorimo na ova
pitanja. Obratimo se najpre davnini - iskustvu svetih duhonosnih otaca.
U knjizi Dela apostolskih, koja pripoveda o daljoj jevaneljskoj propovedi apostola posle
Vaznesenja Isusa Hrista, itamo o nekakvom Simonu, koji arae i dovoae u udo
narod Samarijski, govorei daje on neto veliko. Njega svi paljivo sluahu, i malo i
veliko, govorei: ovo je velika sila Boija. A zato ga sluahu paljivo to ih je mnogo
vremena zadivljavao (D. ap. 8,9-p). Komentariui ovaj tekst, sveti Justin muenik pie
da je Simon bio arobnjak i svojim vraanjem privukao je k sebi neprosveeni narod,
"koji je video u njemu veliku silu Boiju". Kakvim je udesima Simon mag varao ljude?
Istim onim kao i savremeni ekstrasensi - isceljivanjem, telepatijom, telekinezom,
vidovitou, levitacijom. Osim toga, kako svedoi sveti Teofilakt, Simon je "krotio
besomune", to jest, uz pomo magijskih sredstava nagovarao je "demona" da na
izvesno vreme ostavi na miru opsednutog, to je stvaralo iluziju isceljenja. Kasnije se,
pak, opsednutost ponovo javljala (svedoci ovakvog "uda" bili su nedavno i mnogi
televizijski gledaoci koji su u jednoj emisiji programa "Peti toak" iz 1990 godine mogli
da posmatraju "isterivanje avola" od strane vraa iz opsednute ene).
Simon mag je iskreno verovao da i apostoli, poput njega, koriste neku vetinu. Ali se
sreo s apostolom Filipom. Sila propovedi ovog pravednika i njegova udesa bili su tako
zapanjujui da su zadivili ne samo narod nego i samog Simona. Vera u Simona povukla
se pred verom u Hrista. Krstio se narod, krstio se i sam Simon. Mag je pretrpeo poraz
pred licem apostola koji deluje Duhom Svetim (poput egipatskih maga koji su se u
prolosti uz pomo arolija suprotstavljali Mojsiju, ali su bili pobeeni silom Boijom) (Izl.
7-8).
U istoj knjizi Dela apostolskih itamo: Dogodi se pak kad iasmo na molitvu da nas
sretne jedna robinja koja imae duh pogaaki i gataju i donoae veliki dobitak svojim
gospodarima. Ova poe za Pavlom i za nama, i vikae govorei: Ovi su ljudi sluge Boga
Svevinjega, koji nam javljaju put spasenja. I ovako injae mnogo dana, a kada se

Pavlu dosadi okrene se i ree duhu. Zapovedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista izii iz
nje! I izie u taj as (D. ap. 16,16-18).
Pogledajte kakav je odnos apostola Pavla prema tome duhu: bez obzira na to to je on
govorio istinu, apostol nije eleo ni istinu iz usta demonskih, dajui samim tim primer
odnosa prema neistim duhovima, pa makar oni ponekad govorili istinu. Jer iza toga
stoji samo jedna elja - uvui oveka u optenje da bi se zadobilo njegovo poverenje a
zatim se takav ovek pogubio.
U Kijevo-Peerskom pateriku itamo o monahu Nikiti, buduem svetitelju i udotvorcu,
kojeg je zbog gordosti i umiljenosti, jer je prerano otiao u zatvornitvo, prelastio
demon koji mu je dao dar prozorljivosti i znanja napamet celog Starog Zaveta. Tako da
je on "sa onima koji su dolazili kod njega mnogo govorio iz Pisma o koristi za duu,
poeo je da prorokuje i velika slava se rairila o njemu... svi su se divili ispunjenju
njegovih proroanskih rei". Kada je pak molitvama svetih Kijevo-Peerskih otaca
demon bio izagnan iz njega, ispostavilo se da se on niega vie ne sea napamet, pa je
ak zaboravio i da ita.
U istom Kijevsko-Peerskom pateriku u itiju prepodobnog Lavrentija zatvornika4,
saznajemo za nekakvog besomunog koji je pod dejstvom demona govorio jevrejski,
latinski, grki i svim jezicima sveta koje ranije besomunik nikada nije ni uo.
Prorokovao je, govorio je o stvarima i ljudima koji su mu ranije bili nepoznati.
U itiju svetenomuenika Kiprijana itamo o tome kako je on, dok je bio vra, "usvojio
sva avolska lukavstva: uspeo je da stekne mo razliitih demonskih preobraaja
(nauio je da leti po vazduhu, da hoda po vodi), da menja svojstvo vazduha, da izaziva
vetrove, proizvodi grom i kiu, uzburkava more, nanosi tetu vonjacima, vinogradima i
njivama, da alje bolesti i ireve na ljude - to jest, ovladao je pogubnom mudrou i
avolskom delatnou punom zla". Moe se navesti mnotvo slinih primera, ali mislim
da je i ono to je navedeno sasvim dovoljno za zakljuak: demonske sile su u stanju da
daju i zaista daju nekim ljudima ekstrasenzorne sposobnosti.
Tri vrste prozorljivosti
Sadraj
Obratimo se starcu Siluanu. U poglavlju o prozorljivosti i njenim vrstama itamo da
postoje tri vrste prozorljivosti: "... prva - usled intuicije koja je prirodna nekim ljudima i
koja se poveava usled isposnikog ivljenja, druga - pod dejstvom demonskim i trea po daru blagodati".
U koju se vrstu prozorljivosti moe ubrojati 'vidovitost' ekstrasensa? Samo u prve dve,
jer treu vrstu, po daru blagodati, daje Bog samo izabranima posle mnogih desetlea
podvinikog ivota u Hristu, "a gordome se uopte ne daje".

Razmotrimo paljivije prve dve vrste prozorljivosti: "prva vrsta", po miljenju starca
Siluana, "za blagoastivo nastrojenog i smirenog oveka moe biti korisna i na dobar
nain upotrebljena, jer doprinosi boljem nainu uvanja zapovesti Hristovih u odnosu na
blinjega. Gordom i strasnom ona e nakoditi jer umnoava povode za strasti i otvara
velike mogunosti njegovog zadovoljavanja".
"Druga vrsta je izuzetno opasna za one koji je prihvataju, jer e pre ili kasnije dovesti do
nezdravog poremeaja svih duhovnih i duevnih snaga ovekovih, unakazivi i sam
njegov lik... uza svu tu prozorljivost, ako mu i poe za rukom ponekad da 'proita' tuu
misao, ipak dubinski unutarnji ovek ostaje mu nedostupan. S neto veom
verodostojnou ona se ponekad ispoljava u odnosu na dogaaje koji su spoljanjeg
karaktera. Onima koji je prihvataju ona daje povod za uivanje u tatini... i zbog
razornog, ruilakog svojstva demonskih dejstava uopte, priinjava stradanja njenim
posednicima, to postaje oigledno tek kada proe mnogo vremena".
Joga
Sadraj

Kod mnogih ljudi se ekstrasenzorna svojstva javljaju kao rezultat bavljenja jogom ili
drugim istonjakim religijama. Upeatljiv primer za to je delatnost uvenog
ehoslovakog ekstrasensa Frantieka Fijerda7. Na jednoj sednici drutva "Popov" u
Moskvi, gde je Frantiek postavljao dijagnoze bolesnicima na daljinu, priajui njihovu
sudbinu i istoriju bolesti, odgovarajui na pitanja akademika A. G. Spirkina, kako je on to
postigao, ekstrasens je odgovorio: "To daje ogromno treniranje jogom prilikom kojeg
ovek ume da se opusti, iskljuivi razum i intelekt. U svakom sluaju, struja informacija
odvija se na nivou podsvesti".
Ovde je uzronik sposobnosti savreno jasan. Pripremajui telo specijalnom dijetom,
radei odreene vebe hata-joge, zadubljujui se u njeno filosofsko uenje, esto
meditirajui i ponavljajui mantre, ovek se otvara za neposredno delovanje odreenih
kosmikih sila, ukljuuje se u njihovu "hijerarhiju", dobijajui posveenje za odreene
"darove". U jogi je jasno odreena metodika - ini to i to i dobie natprirodne
sposobnosti. I zaista ih dobija. Ali odakle i po koju cenu? O tome istonjaki uitelji ne
vole da priaju, i po pravilu, pozivaju se na bezlinu kosmiku energiju i unutranji
ovekov potencijal (ja sve mogu sam, svojim naporima, i, jednostavnije reeno, ja sam
Bog). Odnosno, to je ona misao zbog koje je Danica, koji se predao matanju, pao s
nebesa i postao satana.
Drugi nain dobijanja natprirodnih sposobnosti je posveenje neposredno od uitelja
koji je ve ukljuen u demonsku hijerarhiju. Poput zaraze koja prelazi na zdravu osobu
usled bliskog kontakta s bolesnikom, dolazi do zaraze opsednou ako je ovek
poverovao i otvorio se prema joginu, vrau i ekstrasensu. U zavisnosti od moi ovog
poslednjeg i ostraenosti prvog i dolazi do porasta snage tih darova. Pri tome se
posveenje moe vriti i mimo volje onoga koga posveuju. Dovoljna je njegova pomna
panja i poverenje.

Kao primer se moe navesti transcendentalna meditacija (TM), koja je postala jako
rasprostranjena u SAD 70-tih godina 20. veka. Kao rezultat bavljenja TM, u skladu s
reklamom njenih osnivaa, ovek dobija mone ivotne snage, neprestanu radost,
spokojstvo i zdravlje. Oni koji ele da prou taj kurs treba da donesu guruu (uitelju) u
specijalnu sobu za posveenje kotaricu s voem i cveem. Ovaj prinos se stavlja ispred
portreta jednog gurua, ve umrlog, od kojeg je dobio posveenje uitelj. Tu gori svea i
dimi se kad mirisnih tapia. Ceremonija ispred portreta traje pola asa i u nju spada
tiho pevanje na sanskritu (iji smisao posveenom nije poznat) i pevanje imena
prethodnih uitelja joge. Na kraju ceremonije posveeniku se daje mantra (tajna reformula na sanskritu) koju ovaj treba neprekidno da ponavlja za vreme meditacije9.
Posveeniku se nikada ne otkriva prevod te ceremonije, njen smisao je poznat samo
uiteljima.
Meutim, taj obred nije nita drugo do pua poklonjenje bogovima, koji ukljuuje i
oboavanje Mahariijevog gurua. Na taj nain, savremeni nereligiozni ovek, ne slutei
nita, biva posveen u praktinu religioznu obrednost i potpuno neprimetno njega
poinju da primoravaju da ini ono zbog ega bi njegovi hrianski preci verovatno pre
izabrali muke i stranu smrt: on prinosi rtve paganskim bogovima. Na duhovnom
planu, moda taj greh vie nego i sama psihika metodika slui kao objanjenje
neuvenog uspeha transcendentalne meditacije. Neprestano ponavljanje zadate mantre
podeava oveka na odreeni talas (vibraciju), ukljuujui ga, da tako kaemo, u
generator te vibracije. I ako je, prema nekim podacima, "OM" - osnovna hinduistika
mantra - vibracija samog satane, a mantra "Hari Krina" u jednom prevodu znai "crna
blagodat", sasvim je jasno kuda vodi taj put. Meutim, veza s demonskim silama uskoro
postaje vidljiva. Zbog svog pada demoni nisu sposobni da stvaraju. Oni razorno deluju i
na one koji su im se predali. U knjizi amerikog podvinika Serafima Rouza navedeni su
primeri kako i uitelje i uenike koji se zabavljaju okultizmom stiu umni i emocionalni
poremeaji, samoubistva, ubistva i opsednutost demonima.
O leenju biopoljem
Sadraj
Mnogi novopeeni iscelitelji nude leenje biopoljem, tvrdei da pacijentima daju svoju
vlastitu energiju. Prema podacima reflekso-terapije, ovde se takoe mogu izdvojiti tri
uzronika ove pojave: svaki ovek poseduje odreenu zalihu ivotne energije, koja je
slina krvi, te neprestano struji po krvnim sudovima, cirkulie po odreenim energetskim
meridijanima, koji su takoe meusobno povezani. Ako se na nekom mestu obrazuje
energetski zastoj ili energetska nedovoljnost, organ odgovarajueg meridijana oboleva.
Akupunktura i masaa odreenih taaka usmereni su vaspostavljanju normalnog
strujanja te energije i njene pravilne preraspodele. Po naem miljenju jedan od
aspekata delovanjem biopoljem je priblino isti takav. Energetskim dejstvom svog
biopolja ekstrasens probija taj energetski zastoj, preraspodeljuje ili iscrpljuje neophodnu
koliinu ove ili one vrste energije u bolesni organ. Ali istovremeno je neophodno uzimati
u obzir da ta energija nije bezlina, ve da nosi u sebi svu informaciju svog vlasnika.

Istrai-vanja su pokazala da se to odnosi i na vodu koju je "omaijala" baba, i na stvari

koje je obradio vra ili ekstrasens. Evo zakljuaka iz iste laboratorije: "Bolesnik, na
primer, shizofrenik nema nikakvo pravo da lei, njegova bolesna informacija se moe
preneti na zdravog oveka". Na taj nain, deli "Ja" ekstrasensa ulazi u pacijenta, sa
svim posledicama koje iz toga proistiu. Tako na primer, ako je ekstrasens ostraen
ovek, te strasti u ovom ili onom obliku prelaze na bolesnika, kao to prelazi informacija
o onim bolestima od kojih boluje ekstrasens. Dogaa se takoe i obrnuti proces. Sve
bolesti koje lei ekstrasens u oslabljenom obliku prelaze i na njega, te ako je sklon
njima i sam e oboleti. Na kraju krajeva, ljudi koji lee svojom energijom obino veoma
jako oboljevaju i mnogi od njih, lino poznati autoru lanka, ve su u mladosti oboleli od
neizleive paralize. ovek pak kojeg su oni leili, ako uzroci bolesti nisu bili uklonjeni,
po pravilu oboljeva ponovo.
Drugi kanal dobijanja energije je kada ekstrasens, po vlastitim reima, "crpe energiju iz
kosmosa".
Kosmos je apstraktan pojam i na njega je vrlo zgodno pozivati se ako ovek eli da
sakrije istinske izvore udotvornih moi. Ipak pokuaj-mo da konkretizujemo taj pojam.
Iz razgovora s ekstrasensima postalo mi je jasno da prilikom njihovog rada iz njih izlazi
stub usmerene energije i oni ga koriste. Odakle ona potie, oni ne znaju, ili moda nee
da govore. Ako je energija usmerena, onda postoji i onaj koji je usmerava. Ko je to?
Kako je reeno u Evanelju od Mateja drvo se po plodu poznaje (Mt. 12,33), i kako
svedoi apostol Jakov nijedan izvor ne daje slanu i slatku vodu... Ako li imate gorku
zavist i svadljivost u srcima svojim (dodau jo i gordost - prim. aut.) ne hvalite se i ne
laite protiv istine. Ovo nije ona mudrost to silazi odozgo, nego zemaljska, ulna,
avolska (Jak. 3,12,14-15).
Sa ovim se dobro slau rei svetog Ignjatija Brjananinova koji pie da "tenju prema
injenju udesa veoma kude Sveti Oci, takva tenja razotkriva samozavaravanje koje
ivi u dui, zasnovano na umi-ljenosti i tatini. Oni koji hoe da ine znamenja, to ele
zbog tele-sne raspaljenosti, zbog zanoenja strastima koje ne razumeju, mada im se
moda i ini da se rukovode revnou prema delu Boijem. U takvom stanju
samozavaravanja i raspaljenosti nalaze se i oni koji hoe da vide znamenja". Dakle, ako
je ovek koji je dobio pomenute ekstrasenzorne sposobnosti tat, gord, samoljubiv,
zavidljiv, sklon razvratu, srebroljubiv, ukratko govorei - strastan, jasno je da te
sposobnosti imaju demonski karakter. Sila kojom on deluje je demonska sila koja
razorno deluje kako na njega, tako i na primaoca.
Tako na primer, prema podacima kijevske naunice T. P. Reetnjikove , koJa )e
istraivala rezultate uticaja ekstrasensa na epruvete s ljudskom krvlju, sadraj
magnezijuma i gvoa u krvi nakon dejstva operatora poveavao se ili smanjivao
maltene dva puta. Pod uticajem ekstrasensa kod primaoca dolazi do poremeaja
hemijske ravnotee u organizmu, naroito u krvi, to moe, po miljenju naunika,
dovesti do raka i moda do SIDE.

Osim toga, ljudi koji su se leili kod ekstrasensa i dobili privremeno olakanje,
neprestano i ponovo trae mogunost da se energetski napune, da dobiju novu zalihu
energije, te postaju esto telepatomani (to jest, s nestrpljenjem ekaju nastupe
ekstrasensa na televiziji i vie ne mogu da ive bez toga, postaju bezvoljni), jer im je
sruena unutranja psiholoka barijera koja ih titi od tuih uticaja; oni lako potpadaju
pod bilo koji, zapravo demonski uticaj ljudi jake zle volje. Njihova dua se otvara za
ovakve uticaje, poinje traganje za drugim ekstrasensima, odmah dolazi odgovarajua
informacija i ovek poinje da se razvija strogo po odreenom putu. Oigledno ne po
Hristovom putu. I bojim se da e takvima biti vrlo teko da dou do Hrista. Osim toga,
ekstrasensi-demonijaci radi zgrtanja novca i slave primenjuju varvarske metode
preraspodele energije u organizmu, usled ega bolesni organ dobija priliv energije od
strane zdravog i popravlja se, a ovaj oboleva. Tako na primer, ovek se izlei od ira, a
uskoro umire od infarkta. Za vreme seanse oni takoe praktikuju crpljenje energije iz
pacijenta: s njim se uspostavlja dugorona energetska veza i tim kanalom se kasnije
crpe energija.
Postoji mit o takozvanoj plemenitosti ekstrasensa koji uzimaju tue bolesti na sebe,
rtvujui svoje zdravlje u ime isceljenja drugih. Ali to uopte nije tako. Plemenita tenja
se moe sresti kod poetnika, kod, da tako kaemo, neiskusnih ekstrasensa koji uskoro
i sami obole i prestanu da lee ili se okreu osnovnom nainu dobijanja energije (od
demonskih sila). Veliki pak deo napora ekstrasensa u procesu leenja usmeren je na to
da stvore sebi zatitu od bolesti. A poto ontoloke uzroke bolesti oni ne mogu da
unite (to je samo u rukama Boijim), ekstrasensi premetaju bolesti na drugi organ ili
ak na drugog oveka. Naravno, to je vrlo teko nazvati plemenitim. Dakle,
ekstrasensivraari, koristei ljudsku tenju prema zdravlju, esto dovode ljude u jo
gore stanje, ine ih besomunima i pogubljuju njihove due. U nekim sluajevima
estrasens daje energiju, u drugima je izvlai. Je li to protivreno? Nipoto. Recimo,
oduzima se 70% energije, a vraa samo 10%. Ovako rade Duna, Kapirovski, Rucko i
mnogi drugi.
Ali postoje, rei ete vi, i beli magi - ekstrasensi koji i u Crkvu idu i ljude lee, navodno,
Boijom silom. Ne Boijom! esto ni sami ne budui toga svesni, oni se nalaze u
rukama demonskih sila koje, dajui im privid uspeha, raspaljuju u njima jo veu tatinu
i gordost i samim tim pogubljuju njihove due, ine ih poslunim igrakama u svojim
rukama.
Duna, Kapirovski i drugi
Sadraj
Evo ta svedoi o Duni dopisni lan Akademije nauka SSSR A. G. Spirkin: "ta mene
zapanjuje kao naunika? To je to to ona prima uvee za tri-etiri asa do 120
bolesnika. Kada je ivela u Moskvi u hotelu, dolazim kod nje ujutru, ona je sva
malaksala (naalost, jo i pui), bleda. Idemo u njen stan gde prima bolesnike... Ide
deseti ovek, dvadeseti, sedamdeseti, i ona postaje ivahna, razigrana, nestana, to
jest, nalazi se ve u emocionalnom usponu. Uvee u restoranu ponovo plee, sva gori,

plamti vatrom svoje energije i vraa se u hotel kasno uvee". Dobra dopuna ovoj prii je
lanak u asopisu Vatre Bugarske za 1987. godinu. U njoj novinar koji lino poznaje
Dunu pie da ne poznaje nijednog oveka kojem se posle njenog leenja bolest ne bi
vratila.
To je oigledni energetski vampirizam. Pijanke, puenje, none zabave iscrpljuju
organizam, o emu svedoe Dunin malaksali izgled i apatija. Prilikom prijema
bolesnika iz kojih je najlake iscrpsti energiju, snaga i ivahnost joj se ponovo vraaju.
Mehanizam je razumljiv. Naravno da se i bolesti uskoro vraaju. I dobro je da se taj
potres za bolesnika ne zavrava smrtnim ishodom, kao to se, na primer, ne jednom
dogaalo prilikom televizijskog leenja Kapirovskog.
Prema priama drugih ekstrasensa, Kapirovski deluje na sledei nain. Ako ovek
paljivo slua ili gleda televizijsku seansu Kapirovskog, izmeu njega i tog gledaoca
trenutno se uspostavlja nevidljiva energetska veza.
Takva je naa priroda. Fiksirajui na neemu panju, ovek se svojim biopoljem prua
prema datom objektu i stupa s njim u kontakt. itajui knjigu, mi na nevidljiv nain
uspostavljamo vezu s njenim autorom (ak i ako je ovaj umro) i sa onim stanjem due u
kojem se nalazio pisac u trenutku stvaranja svog dela. italac je u stanju da ulazi u iste
misli i oseanja, a oni koji su posebno osetljivi, ak i da doivljavaju iste oseaje.
Upravo ovo svojstvo ljudske prirode i jeste jedan od uzroka zato Sveti Oci preporuuju
stalno itanje Evanelja i svetootakih knjiga. Jer na taj nain italac opti s Bogom i
svetima, ulazei u njihove misli i oseanja, sam se duhovno obogauje i uzrasta. Osim
toga, oseajui itanje svojih dela, sveti se mole za one koji ih itaju.
Eto zato je tetno itati literaturu koju su napisali ostraeni i neoieni ljudi, literaturu
od koje se ovek moe zaraziti njihovim strastima, a tim vie, demonsku literaturu
(uitelja joge, na primer). Kroz ovakve tekstove italac se otvara i stupa u kontakt s
neistim duhovima. Evo ta kae o tome sveti Ignjatije Brjananinov: "Sve demonske
pojave imaju to svojstvo da je ak i nitavna panja prema njima opasna; ve sama ta
panja, bez ikakve blagonaklonosti prema pojavi, moe uticati na to da ovek prihvati
najtetnije utiske, da bude izloen tekom iskuenju".
Uesnici seansi Kapirovskog (ak samo u svojstvu televizijskih gledalaca) neminovno
su poeli s njim da sarauju. Ekstrasensi koje smo ispitivali i koji su posmatrali rad
Kapirovskog videli su da su se od njega prema sali protezale "energetske niti". Po tim
nevidljivim "provodnicima" koji urastaju u obrve i u pleksus ljudi, vrilo se crpljenje
energije.
"Ali zato se ipak neki isceljuju?" - pitaete vi. Odgovor je jednostavan. Zamislite
vodovodne cevi kroz koje ne prolazi voda zato to su zapuene blatom. Ali tada
ukljuuju pumpu, probijaju zapuenja i voda se izliva u vidu jakog mlaza. Ista takva slika
se stvara na seansama. Eto zato se kod nekih ljudi obnavlja energetska razmena, to
jedne dovodi do iscelenja, a druge, naroito slabe, do smrti.

Osim toga, neki od ispitanih ekstrasensa posmatrali su na seansama Kapirovskog i

Rucka kako su ovi, izvlaei energiju iz sale, zatim selektivno vraali zanemarljivo mali
njen deo, na taj nain vrei isceljenja i pokazujui srenike. A cilj toga je bio samo
jedan - izazvati jo veu veru u sebe i okruiti se oreolom slave.
Dakle, rezimirajmo. Prvo, ekstrasensi svojom energijom, po pravilu, ne lee. Drugo,
prilikom leenja oni primenjuju energetski vampirizam na tetu pacijenta. I najzad, oni
koriste demonsku energiju koja takoe nanosi bolesniku samo tetu.
Naveu karakteristian primer - priu mog poznanika N., hrianina, strunjaka za
restauraciju starina.
"Jednom sam svratio kod mog poznanika kolekcionara starina za kojeg sam
svojevremeno radio mnoge narudbine, ali od kojeg sam se zatim udaljio, trudei se da
radim samo za Crkvu. Bio sam slab, loe sam se oseao i rekao sam to domainu
stana koji je bio ekstrasens. On me je smestio na leaj i tokom deset minuta pravio
pokrete rukama. Glavobolja mi je prola, ali sam se nekako loe oseao. Na brzinu sam
se oprostio od njega i ubrzo sam otiao. Doavi kui, osetio sam u sebi neobuzdanu
energiju, do tri asa noi sam restauirao svakojake kolekcionirske stvari koje nemaju
veze s Crkvom. A zatim sam nekoliko nedelja neprekidno radio, ali opet ne za Crkvu.
Crkvene stvari jednostavno nisam mogao da uzmem u ruke. U hram sam prestao da
idem, takoe sam prestao da se molim. Pojavila mi se elja da pravim novac, obnovio
sam ve prekinute veze s kolekcionarima. Stalno sam bio neraspoloen. Tek ogromnim
naporom volje uspelo mi je da se primoram da odem u manastir. Tamo sam posle
iskrene ispovesti, priea i jednonedeljnog boravka, tokom kojeg su se monasi
naroito molili za mene, najzad mogao da se vratim svom radu za Crkvu".
Eto kako deluje demonska energija koja je ula u oveka preko ekstrasensa! Ona ga je
odvojila od Crkve i poela je da usmerava razvoj N. po svom planu. Samo je uplitanje
sile Boije spaslo tog oveka.
O najpoznatijim naim ekstrasensima napisano je bezbroj lanaka i knjiga, ti ljudi
otvoreno govore preko radija i televizije. Ali ushieni novinari koji prave s njima
intervjue, po pravilu, ne proniu u prirodu njihovih moi, u naine i rezultate njihovog
leenja. Opasno neznanje! Nastavljamo razgovor o Duni. Svedoi A. G. Spirkin:
"Duna je Asirka, rodila se kod Armavira. Njen otac, majka i baba takoe su se bavili
isceliteljstvom, tako da je taj dar - avoljska sila biopolja - kod nje nasleen. Nai
vidovnjaci koji vide njena polja vizuelno kau da je frekvencija njenog polja drugaija
nego kod obinog oveka". Kao to vidimo, Duna je nasledna vraara i dobila je svoj
dar (drugim reima, demone "dobrotvore" ili demone pomonike uz ije sadejstvo vra
vri svoje ini) nasleem. Nedavno je na poslednjem kongresu vraara koji je odran u
SAD 1990. godine16, ona napravila pravu senzaciju svojim udesima. Sada ona obavlja
iroku 'praksu', unosei zarazu demonizma u due lakovernih ljudi.

A. Martinov koji je objavio knjigu Priznati put, praktino kao udbenik za ekstrasense
poetnike, kae da u linog Boga Hrista on ne veruje, ali zato ispoveda postojanje
"odreenih kosmikih sila" koje daju energiju. U svom nedavnom istupanju na radiju on
je pretendovao na ulogu Mesije, predlaui umesto Evanelja svoju novu knjigu
Zvonjava. Ovde je satanizam izraen u otvorenom i neprikrivenom obliku: Martinov
odrie boanstvo Hrista i istupa kao "lani mesija" sa svojim "novim" uenjem. Zbivaju
se proroanske rei Evanelja po Mateju (Mt. 24,24): Jer e se pojaviti lani hristosi i
lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue, i
izabrane. Jer ovek se spasava samo Hristom, Njegovim krsnim stradanjima i smru za
iskupljenje i spasenje oveanstva. Upravo zahvaljujui tome to je Hristos Bogoovek,
pobeen je satana i oduzeta mu je vlast nad delom ljudskog roda koji je poverovao i
krstio se. Zato, kada oveku oduzimaju veru u Hrista, on ponovo postaje pokorni sluga
demonskih sila. A to oigledno i hoe A. Martinov.
Obraao mi se mladi B. koji je nastradao posle poseivanja seansi ekstrasensa Rucka,
gde je hteo da popravi svoj vid. On nije poeo bolje da vidi, ali je zato stekao sledei
"dar": u odreenim asovima tokom dana, nezavisno od svoje elje, on je poeo da
pravi nehotine pokrete rukama, nogama i telom, sline udarcima kung-fua, ili se prosto
savijao i trzao se u napadima. Morali su da poalju zlosrenog hrianina na
egzorcizme (to jest, itanje zaklinateljnih molitava od strane svetenika koji ima dar da
izgoni neiste duhove).
"Iscelitelji" o sebi
Sadraj

A ta "iscelitelji" kau o sebi? Obratimo se razgovoru s Jurijem Tarasovom, "Ja sam

vra u etvrtom kolenu". Na pitanje dopisnika: "Eto zapazila sam da ste vraali nad
bolesnikom bolesnim od osteohondroze uz pomo vaeg biopolja, manualne terapije i
psihoterapije. Sve je to jako dobro poznato. Neke predstavnike netradicionalne
medicine odlino poznajemo - Duna, Kapirovski... a vi se bavite svim trima
tehnikama? U emu je vradbina?" Tarasov je odgovorio: "Odgovor je sadran u vaem
pitanju. Zato sebe ne zovem ekstrasensom? Pa zato to ekstrasens ume da ini samo
deseti deo onoga to poseduje bilo koji osrednji vra. Isto to se moe rei o
hipnotizerima, travarima i psihoterapeutima... Svaki od tih pravaca samo je vrh ledenog
brega".
Reeno je krajnje jasno i istinito: "Vrh ledenog brega" ija je osnova u paklu.
Na pitanje o postojanju crne i bele magije Tarasov je odgovorio: "Na poslednjem
kongresu u paniji crnoj i beloj dodate su jo dve boje - crvena i zelena. Ali zato bi ljudi
to morali znati? To su, kako se kae, nae radne boje, za slubenu upotrebu. Znanje je
samo po sebi neutralno. Stvar je u tome ko ga poseduje".
Drugim reima, "znanje" (to jest, po Tarasovu, sposobnost da se magijski deluje na
okolni svet) ima jedan isti izvor kako u crnoj tako i u beloj magiji. A na koju stranu (na

dobru ili na zlu) e primeniti vra silu koju je dobio, zavisi sada samo od njegove elje.
Meutim, poznato je da se Duho.m Svetim zlo ne moe uiniti. Pravednik koji poseduje
silu Boiju jednostavno ne moe da priini zlo. Jer on tvori volju Boiju koja je od
poetka usmerena spasenju oveka.
Dakle, iz svega to je vra rekao zakljuujemo - koren je jedan, a manipulacija, na ovu
ili onu stranu (na tetu ili "korist") zavisi od toga ko poseduje to znanje. Meutim,
poznato je da se Duhom Svetim zlo ne moe uiniti. A eto neke "kosmike sile", po
pravoslavnom shvatanju prosto demoni, rado pomau oveku koji im se prepustio. Evo
ta itamo u Nomokanonu: "Vraari su oni koji takoe i 'dobrotvorne' demone prizivaju
da za dobro nekih uine neto, oni su ipak prljave ubice i svojevoljne varalice". Tarasov
nije usamljen u svom miljenju. Drugi vra, izvesni G., u linom razgovoru s mojim
poznanikom, postavi nenadano otvoren, izjavio je: "Ekstrasenzorne sposobnosti su
samo prva stepenica na putu ka crnoj magiji".
Psihoterapeut Kapirovski u svom nastupu na televiziji 21. novembra 1989. godine,
odranom posle ponoi, jednostavno je citirao odlomke iz knjige o crnoj magiji,
pozivajui se na nju kao na potpuno prihvatljiv i pozitivan izvor. Demonski karakter
njegovog delovanja je oigledan. O tome svedoe i podaci doktora psiholokih nauka V.
Lebedeva. Naveemo neke od njih. "Ispitano je 2015 uenika koji su angaovani u
seansama Kapirovskog. Za vreme seansi zapaeni su prisilni pokreti, histerine
reakcije, halucinatorni fenomeni i drugi psiholoki poremeaji". Oigledni su svi
simptomi ovladavanja ovekovim od strane neistog duha. Nehotini pokreti, krici i
oseaji nezavisni od ovekove volje, histerija - sve su to oigledni znaci
demonizovanosti. "42 % pada u hipnotiki san. Posle seansi kod 7% su utvreni razliiti
oblici psihike neprilagoenosti. Jasno je ispoljena tendencija poveanja sugestibilnosti
i histerinih reakcija. Kod uenika srednje kole br. 49 iz Takentske oblasti za vreme
seansi se razvila grupna histerina reakcija koja je trajala dve nedelje i onemoguila rad
kole. Kao posledica televizijskih seansi neka deca su upadala u stanje katalepsije
samo posmatrajui fotografije Kapirovskog. To znai da je kod njih razoren mehanizam
psiholoke odbrane i ona su postala neotporna na dejstvo sugestije, raunajui tu i
dejstvo odraslih i mladih s kriminalnim ponaanjem. tavie, posle seansi mnoga deca
su morala da budu hospitalizovana s razliitim nervno-psihikim poremeajima". V.
Lebedev je istraivao 6.228 pisama ljudi koji su gledali seanse ekstrasensa-maga. Evo
rezultata: "Kod 63% je zabeleeno naglo pogoranje oboljenja. Kasnija istraivanja su
pokazala da je od 15 prividno izleenih posle seansi, kod 13-14 ponovo dolazilo do
pogoranja bolesti u gorem obliku. Osim toga, kod niza bolesnika dolo je do akutnog
stanja odmah posle seansi"13. Govorei o moralnim osobinama ovog ekstrasensa,
dovoljno je navesti telegram Lesje Jurove, upuen dravnom tuiocu SSSR:
"Kapirovski me je radi reklame uvukao u hirurku operaciju bez narkoze, koja je
prikazivana na televiziji bez mog znanja. Za vreme operacije oseala sam uasan bol,
to je kasnije pogoralo moje zdravstveno stanje. Kapirovski prikazuje reklamni film,
montiran u varijanti koja je za njega unosna, prikazujui me u obnaenom vidu; u tampi
poniava moje ljudsko dostojanstvo... Poto se sada nalazim u bolnici i 18 meseci sam
bez sredstava za ivot molim da mi pomognete da podnesem tubu sudu protiv
Kapirovskog".

Dakle, ekstrasensi-okultisti, koristei tenju ljudi da ozdrave po svaku cenu, esto ove
dovode u jo gore stanje, ine ih besomunima i pomuuju njihove due. Ali postoje,
usprotivie se neko, i beli magovi - ekstrasensi koji i u Crkvu idu i toboe lee ljude
Boijom silom. Da, ali ne Boijom. esto, ni sami to ne slutei, oni se nalaze u rukama
demonskih sila koje, dajui im privid uspeha, raspaljuju u njima jo veu tatinu i
gordost, samim tim pogubljujui njihove due, inei ih poslunim igrakama u svojim
rukama.
Ekstrasensi u Crkvi
Sadraj

Neke vernike zanima: ako su ekstrasensi povezani s demonskim silama, zato oni sami
idu u hram i alju nekrtene ljude da se krste, a ponekad ak i da se prieuju u
Pravoslavnoj Crkvi? Da, to je istina. Ekstrasensi sami idu u crkvu i druge alju tamo radi napajanja, kako oni vole da se izraavaju, "svetlim energijama". Mnogi vernici su
imali priliku da posmatraju kako ekstrasensi dugo stoje kraj ikona, rairivi ruke i
iskolaivi oi, trudei se da se napune energijom koja izlazi iz ikona. Po izrazu Pavla
Florenskog, "ikona je prozor u drugi svet". Dozvoliu sebi da dodam da je ikona pred
kojom se ovek moli - iroko otvoren prozor u drugi svet. Jer, priavi ikoni, naroito
udotvornoj, mi realno oseamo prisustvo onog ko je na njoj naslikan. Gledajui lik, u
mislima, tanije reeno, celom duom mi se uzdiemo ka praliku i naa molitva se
uzdie prestolu Svedritelja putem koji su probile molitve hiljada drugih. Mi dobijamo
odgovor - naa moli-tva je usliena i ispunjava se.
Oni stoje pred ikonom i nastoje da upiju molitvenu energiju koja je skoncentrisana oko
ikone usled neprestane molitve pred njom hiljada hriana. Nikom od toga nee biti
gore i molitvi vernika pored svete ikone to nee nakoditi. Ali pomislite samo koliko
treba biti bezuman pa, budui pozvan na "branu gozbu" (simvol Svete Tajne
Evharistije, molitvenog optenja s Bogom) puzati ispod stola, skupljajui mrve koje su
ispustili gosti i ne biti u stanju podii glavu i uivati u velikom slavlju praznika.
Izvestan, znatno manji deo ekstrasensa, ide u Crkvu da se prieuje i alje druge. To
su obino ekstrasensi poetnici - oni koji jo nisu dostigli satanske dubine i koji se
nalaze u stadijumu samozavaravanja svojom tobonjom bogoizabranou. Oni se
prieuju radi neposrednog napajanja pozitivnom energijom. Taj in ih uverava u to da
imaju vezu s Bogom i da idu pravilnim putem. Po pravilu, oni se nikada istinski ne
ispovedaju, biraju one crkve gde se vre opte ispovesti, to jest, gde je dovoljno ne
rekavi nita, prikloniti glavu pod epitrahilj i zatim sa oseanjem izvrene dunosti ii
prema Svetoj ai.
Kako su oni daleko od Hrista, Njegovog krsnog puta, smirenja, trpljenja i krotkosti! Tu
primanje priea jo uvek nije jemstvo spasenja. Sve zavisi od dubine pokajanja i
oseanja s kojim prilazite Svetoj ai.

Kod apostola Pavla je reeno: Jer kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete smrt
Gospodnju objavljujete, dokle ne doe, tako koji jede ovaj hleb ili pije au Gospodnju
nedostojno, bie kriv telu i krvi Gospodnjoj... Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi
jede i pije, ne razlikujui tela Gospodnjega (1. Kor. 11.26,27,29). Iz duhovne prakse je
poznato da se mnogi prelaeni ljudi koji su upali u umiljenost i gordost esto
prieuju, ali ih to nee spasti.
Jo jednom podvucimo da spasonosna Tajna Priea, sila blagodati koja se dobija u
toj tajni, zavisi od ovekovog stanja srca, od toga s kakvim pokajnikim oseanjem
uvianja vlastite nedostojnosti, elje za venim ivotom i ljubavi prema Hristu on prilazi
ai.
Ekstrasensi takvih oseanja nemaju. Njima nije potreban Spasitelj Hristos, njima nije
potrebno da Njegov ivot postane deo njihovog ivota, njima je potrebna energija.
Ekstrasense esto sam demon pobuuje da idu u crkvu radi izrugivanja svetinjama,
izrugivanja koje njemu priinjava najvee zadovoljstvo. Budui da sam nije u stanju da
pristupa Svetim Tajnama ni ikonama, on alje u crkvu ljude koji su mu se predali i za
njihova bogohulna dela (koja ine makar i na nesvestan nain) nagrauje ih novom
porcijom demonske energije, kao jaanjem ekstrasenzornih sposobnosti.
Ponekad ljudi pitaju: "Zato ekstrasensi alju ljude da se krste, a u nekim sluajevima
odbijaju ak i da rade s nekrtenima?!"
To se uopte ne dogaa zbog toga to se ekstrasensi brinu o spasenju ljudi i ele im
veni ivot, uopte ne. Njima je, kao oni kau, jednostavnije da rade s krtenima.
Energija ekstrasensa je linosna, i pri radu s bolesnikom dolazi do uzajamnog uticaja:
dua pak nekrtenog je iroko otvorena za neiste duhove i postoji velika verovatnoa
da se sudari s tim silama. Ekstrasensi poetnici za to nisu spremni, ne umeju s njima
"da se dogovaraju". A pri tajni krtenja dolazi do izgnanja neistih duhova.
Ipak samo ekstrasensi poetnici alju ljude da se krste. Takvi meu njima, kao to je
Kapirovski, sami nisu krteni i nikog ne pitaju za krtenje. Naprotiv, za vreme svojih
seansi oni zahtevaju od ljudi da s tela, naroito s grudi, skinu sve metalne predmete, to
jest, uglavnom krst.
Osim toga, pri radu s krtenim ljudima ekstrasensi se iz njih napajaju svetlim energijama
visokog kvaliteta, jer u tajni krtenja ovek dobija oprotaj grehova, sjedinjuje se s
Hristom, potaje lan Crkve, dobija darove Svetoga Duha, na njega se izliva blagodat, i
energija, koju ekstrasensi mogu da dobiju od takvog oveka, jo vie ih podstie.
U naoj zemlji su iroku popularnost stekle takozvane sekcije samokontrole gde, po
reima njihovih rukovodilaca, ovek moe da naui da vlada sobom, da dovede u red
svoju psihu, da popravi zdravlje. I mnogi idu u te sekcije, elei da postignu to to im je
obeano. Ali ta se zapravo tamo dogaa?

Razmotrimo kao primer lenjingradske skupine samokontrole pod optim rukovodstvom

Antonova. Iz saoptenja bivih njegovih uenika i ljudi koji su rukovodili ovakvim
skupinama, ali su se kasnije pokajali i odrekli se tog uenja, otkriveno je da ta metodika
samoregulacije ukljuuje niz etapa. U prvoj etapi ljudi se ue da vladaju svojim telom i
emocijama, radi ega se bave specijalnim fizikim i psihikim vebamanaosnovujoge.
U drugoj etapi se bave istanavanjem svojih ula i emocija, preureuju svoju psihu u
pravcu vantelesne, nevidive, po njihovim reima, astralne oblasti bivstvovanja.
U treoj etapi uz pomo uitelja stupaju u kontakt s nekim "kosmikim silama" i uz
njihovu pomo dobijaju "natulne darove" o kojima smo ve govorili. Posle toga uenik
se odvaja od uitelja i organizuje vlastitu skupinu, dobijajui pomo i rukovodstvo od
onostranih sila.
Iz ovoga se vidi da, pripremivi telo u prvoj etapi, uenici istanavaju psihu i ula, te
ine sebe sposobnim za kontakt s demonima u drugoj etapi, a u treoj etapi uz pomo
uitelja stupaju u neposredni kontakt s palim duhovima, odakle dobijaju sposobnosti i
moi da ine takozvana "udesa".
U etvrtoj i poslednjoj etapi ti nesrenici se trude da steknu naviku postojanja u
onostranom svetu, da se stope s demonskim svetom da bi se posle smrti oseali dobro,
boravei u njima poznatoj sredini. Jalov posao. Niko ne moe izbei Sud Boiji. Jer,
kako je reeno u Jevanelju, poslae Sin oveiji anele svoje, i sabrae iz carstva
njegova sve sablazni i one koji ine bezakonje, i bacie ihu pe ognjenu. Onde e biti
pla i krgut zuba (Mt. 13,41-42). to se pak tie njihovog uzdanja u pomo avola, za
to imamo najtanije rei iz Apokalipse: i avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i
sumporno, 1de je i zver i lani prorok, i bie mueni dan i no doveka (Otk. 20,10).
Vraajui se razgovoru o sekcijama samoregulacije, vidimo da se tu iza sjajnog mamca
zdravlja i ovladavanja moima svog organizma skriva zlokobna zakoljica - kontakt i
optenje s demonskim silama. Pri tome se u prvim dvema etapama ueniku nita ne
govori o krajnjem cilju rada (da se ovaj ne bi uplaio). Tek u meri preorijentacije uenika
u potrebnom pravcu, njemu se otkrivaju stalno novi i novi ciljevi.
Preorijentacija se vri na sledei nain: prilikom obuke uitelj se trudi da ulije u
uenikovu duu deli svog "ja", da usmeri njegov razvoj po unapred pripremljenom
planu. ovek se podeava na odreenu telesnu disciplinu, organizuje se odreeni cilj
ivota u ijem su centru vebe i meditacija; pa ak i u sluajevima preobraenja na
Pravoslavlje i odlaenja u crkvu veoma je teko preorijentisati svoj ivot prema
Hristovom uenju. Treba odbacivati sve, udarati novi hrianski temelj, jer je "pozitivan
transfer" tu nemogu - duhovna usmerenost u tom sluaju je dijametralno suprotna.
ovek koji radi u takvoj sekciji moe da ide u crkvu, ali tamo nee traiti Hrista, ve
svetle energije, posmatrajui ikone nee videti Boga, ve izvor napajanja energijom. Na
taj nain, na njima se zbivaju rei Hristove: Zaslepio je oi njihove i okamenio je srca
njihova, da ne vide oima ni srcem da ne razumeju, i ne obrate seda ih iscelim (Jn.
12,40).

Baba Vanga
Sadraj
U Bugarskoj su svojevremeno bile poznate sposobnosti babe Vange - slepe proroice
koja je nedavno umrla. Beskrajna reka ljudi razliitih godina i obrazovanja tekla je
prema njoj da sazna svoju budunost, svoju sudbinu. I svi se bez razlike vraaju
zapanjeni predskazanjima arobnice. Kakvim je moima ona vrila svoja predskazanja?
Gde se krije izvor njene vidovitosti?
Posluajmo najpre ta ona sama govori o svome daru. Na pitanje svoje neake, filosofa
Krasimire Stojanove: "Ima li oseaj da je tvoj dar programiran od strane viih sila?"
Vanga je odgovorila: "Da".
- Kako ih opaa?
- Najee im ujem glas.
- Jesi li ih videla?
- Da. Prozirne figure, poput ljudskih odraza u vodi.
- Na iju elju, na njihovu ili tvoju se ostvaruje kontakt?
- Obino na njihovu elju, iako ja mogu da ih dozovem.

Dalje navodimo zanimljivo svedoanstvo Vangine neake o uzrocima sposobnosti njene

prozorljive tetke. "Bilo mi je 16 godina kada je jednom u naoj kui u Petriu, Vanga
poela da razgovara sa mnom... samo to to nije bio njen glas. Imala sam utisak da to
ne govori ona svojim ustima, ve neki drugi ovek. Rei koje sam ula nisu imale
nikakve veze sa onim o emu smo pre toga razgovarale. Kao da se neko nepoznato lice
umealo u na razgovor. ula sam: 'eto, mi smo te videli' - a potom je usledio potpuni
izvetaj o tome ta sam radila toga dana pre tog trenutka. Prosto sam se skamenila od
uasa. U kui smo bile samo nas dve.
Posle kratke pauze, Vanga je uzdahnula i rekla: 'Oh, ostavile su me sile' i ponovo se
vratila naem prethodnom razgovoru. Pitala sam je zato je najednom poela da
opisuje moj dan, ali ona je odgovorila da nita nije opisivala, ve da je ponavljala ono
to je ula. Zatim je uzdahnula: 'Oh, to su sile, male sile koje su uvek pored mene. Ali
ima i velikih koje njima komanduju. Kada one odlue da progovore mojim ustima bude
mi loe, te posle toga ceo dan ne mogu da doem k sebi."

A evo ta piu roaci babe Vange o kraju u kojem ivi proroica: "Vanga godinama nije
naputala to mesto. Ne mogu da shvatim ta je tamo dri. Ali ona poznaje i voli taj kraj.
Na mene lino sve tu deluje muno". Slino govore i drugi ljudi, ali Vanga je stalno
ponavljala da samo tu uje glasove koji je posveuju u mnoge stvari. Po miljenju
vraarinog neaka, tu je bio hram paganskog boga Horsa ija je statua zakopana na
tom mestu. S pravoslavnog gledita fenomen Vange moe biti objanjen na sledei
nain. Vangi se jo, dok je mogla da vidi, nekoliko puta javljao demon u obliku konjanika
u stupao s njom u kontakt. Devojka se rado upustila u tu vezu, brzopleto se okrenuvi
prema novoj pojavi. Posle toga, dospevi u zagonetni uragan, ona je oslepela, i pojavila
joj se mo vidovitosti. Slepa arobnica je stalno bila okruena demonima koji su
skoncentrisani na mestu drevnog paganskog hrama gde su im se prinosile rtve.
Tanost nae ocene fenomena Vange potvruje injenica da se prema podacima
naunika ostvarivalo samo 70% njenih predskazanja. To oigledno govori o njihovom
demonskom karakteru, jer proroanstvo Boije ne moe da se ne ispuni, a demoni
mogu samo da nagaaju.
Slino fenomenu babe Vange pali duhovi mogu da izazovu iste takve proroke
sposobnosti i kod drugih ljudi koji su dobrovoljno stupili u vezu s njima i dobili od njih te
za sebe i za druge pogubne natprirodne sposobnosti.
Osim nabrojanih ekstrasensa, vraeva i proroka postoji njima slian itav niz narodnih
uitelja i iscelitelja koji, koristei ikone i svee, vraaju vodu, izlivaju vosak, itaju
molitve, varajui i sebe i druge. Uobiajeno elienje pretvaraju u pravo idolopoklonstvo.
Pre vodene procedure savremeni pagani se ne klanjaju Tvorcu, ve Njegovoj tvorevini prirodi i mole se novopeenom "bogu" B. K. Ivanovu. Slobodno se prodaju knjige 'bele' i
'crne' magije. Lani iscelitelji koriste demonsko kodiranje od razliitih ljudskih poroka,
uprkos pokajanju koje je Bog ustanovio. Ve su postale uobiajene takve rei kao to su
"magija", "urok" i sline. Upravo elja da se izbave od uroka i magije i privlai hiljade
ljudi, koji pri tome i ne slute da dobrovoljno predaju svoju volju duhovima tame, babama,
vraarama, bioenergetiarima - ekstrasensima, seansama gostujuih iscelitelja u rangu
od "baba" do "akademika". Posledice okultne zavisnosti veoma su alosne - zbog
vraanja okultista raspadaju se porodice, potpuno zdravi ljudi najednom obole,
neprijatnosti samo sipaju kao iz roga izobilja. Zbog svog otpadanja od Boga Tvorca
duhovi tame su lieni sposobnosti da stvaraju i mogu unositi u svet samo ruenje, te
zato i njihovi sledbenici donose samo zlo drugim ljudima.

Po daru Boijem
Sadraj
Vraajui se pitanju o silama kojima se vri isceljenje, razmotrimo poslednju vrstu
leenja - po daru Boijem, koji se, kao i prozorljivost daje oveku oienog srca,
oveku koji je do kraja predan Hristu, a najee asketi i podviniku.
Sveti velikomuenik i iscelitelj Pantelejmon, besrebrenici Kozma i Damjan,
svetenomuenik Kiprijan, sveti i pravedni Jovan Krontatski i mnogi drugi leili su, pre
svega, duu, a zatim i telo. Jer dua je vena i daleko vrednija od privremenog i
prolaznog tela. Kod ljudi koje su oni iscelili menjao se sam ivot, jaala im je vera, dua
se istila od strasti. Ako pogledamo iscelenja koja su se vrila silom Boijom videemo
da sveti nisu delovali biopoljem, nisu pretakali svoju energiju iz nekog drugog u sebe,
ve Duhom Svetim. esto su, pre svega, uklanjali moralne uzroke bolesti, ako su takvi
postojali. U Evanelju po Mateju (Mt. 9,26) u sluaju isceljenja oduzetog koji je sreo
Gospoda naeg Isusa Hrista, vidimo da mu je pre svega bilo reeno: oprataju ti se tvoji
gresi, pa tek onda ustani i hodi. Takoe iz Evanelja vidimo da su se mnogi ljudi koji su
se s verom i pokajanjem doticali odee Hristove, isceljivali (Lk. 8,44). U knjizi Dela
apostolskih itamo da je Bog neobina udesa inio rukama Pavlovim, tako da su i
njihove ubruie i kecelje nadnosili nad bolesnike i oni se isceljivahu od bolesti, i zli
duhovi izlaahu iz njih (D. ap. 19,11-12). To jest, Gospod je, proslavljajui svoje
ugodnike, ak preko njihove odee inio udesa. Tu se takoe moe navesti mnotvo
sluajeva isceljenja bolesnika, koje se deavalo kraj motiju ili ak odedi svetih.
Ispriau samo jedan sluaj iz svoje prakse. Na ruku paralizovane bolesnice V., posle
molebana koji sam odsluio, bila je navuena rukavica koja je pripadala svetom Jovanu
Krontatskom i odmah posle toga bolesnica je poela da mie prstima paralizovane
ruke i uskoro je mogla da hoda. Lekari koji su je leili bili su zaprepaeni takvim brzim
isceljenjem.
Veinu pak isceljenja sveti su vrili neposredno molitvom, to jest, kada je Gospod
molitvom svetoga, Duhom Svetim vrio isceljenje. U Kijevo-Peerskom pateriku itamo
o prepodobnom Agapitu koji je isceljivao sve bolesnike svojom molitvom i nikada ni od
koga nije nita uzimao za isceljenje, jer, po njegovim reima, nije isceljivao svojom
silom, ve silom Hristovom. Vraajui se u nae vreme, naveemo ime svetog Jovana
Krontatskog. Postoji mnogo knjiga u kojima ima hiljade zabeleenih sluajeva
isceljenja, ponekad ak i na znatnoj udaljenosti, do kojih je dolazilo molitvama ovog
velikog svetitelja.
Sada razmotrimo zato se ljudima doputaju bolesti i nevolje i kakav odnos prema
bolestima treba da ima hrianin.
Najpre dajmo re Svetim Ocima. Evo ta se kae u besedi svetog Jovana Zlatousta "O
onima koji se lee od bolesti vradbinama": "Kada dopadne teke bolesti, mnogi e te
nagovarati da ide magovima ili vraarima, a ti, uzdajui se u Boga, trpi, znajui da ti ta
muenja donose venac i izbavljaju te od buduih muka ako bude podnosio bolest,

zahvaljujui Bogu. Ako smo hriani, pokorimo se Hristu i ne idimo neprijateljima

Boijim - vraarima, arobnjacima (to jest ekstrasensima) jer oni su neprijatelji Boiji.
Bolje nam je da umremo nego neprijateljima Boijim da idemo. Kakva je korist telo
isceliti, a duu pogubiti, kakav je dobitak ako se ovde primi mala uteha, a tamo da
budemo poslani s demonima u muku i u oganj veni. Evo ta je reeno u Bibliji: Razbole
se car Ohozija i, ne prenebregavi pomo Boiju, posla da mu dovedu vraeve. Bog ga
kazni boleu, da se opomene svojih grehova. A on, zaboravljajui Boga, posla idolu
Vaalu i njegovim recima da ih pita hoe li ostati iv. O, velikog li zla, nerazumnog li
bezakonja! Boga je ostavio, a vraevima alje da za ivot pita. Srete prorok Ilija sluge
Ohozijine i ree im: idite i recite caru svome, zato to ostavi Boga i zakon Njegov i posla
demonima da za ivot pita ovako mu veli Gospod: nee se dii s postelje, nego e
umreti pre vremena zato to je ostavio Boga i demonske sluge za ivot pita! Tako,
brao, prevremena smrt stie one koji idu vraarima (to jest, ekstrasensima).
Sveti apostoli su prokleli vraanje, Sveti Oci na Saborima takoe su odbacili i na dugo
vremena odluili one koji idu vraarima i naloili su im teke epitimije da bi se oistili od
greha. Beite, ljubljena brao moja, od prokletog vraanja, da pre vremena umrevi, ne
primite venu muku.
Ali kae da te veoma mui teka bolest. Ali ti jo nisi pretrpeo takve bolesti kao blaeni
Jov; on je izgubio stada i volove i svega imanja se liio, pa ak i nakon gubitka sve dece
nije hulio na Boga, nego je rekao ovaj trpeljivac: Gospod dade, Gospod i uze. I u bolesti
stranoj je leao sedam godina i nije pokuavao da se lei vraanjem, ve je govorio:
Bolje mije da umrem, nego da pohulim na Boga. Takoe je i uzeti trideset osam godina
u nemoi leao, nije pozivao vraare i nije magovima iao, ve je oekivao od Boga
pomo. Isto tako je i Lazar gladan i bolestan, sve godine svoje bolesti kraj kapije
bogataeve kue leao, ponien i osramoen, i tako je i umro, a lekare nije traio. Oni
su takve velike bolesti trpeli, a mi tek to se razbolimo odmah lekare i vraare u svoj
dom dovodimo. O, brao, kao to se zlato ognjem ispituje, tako se i ovek boleu od
greha oiuje. Setimo se, brao, apostola i proroka, i muenika, koji velika stradanja
pretrpee. Ko podnosi stradanja i velike bolesti u ovom veku, veliku nagradu prima u
Carstvu nebeskom.
Zamisli se, ovee, o tome, da te od bolesti nee izbaviti vraari, nego e, ako im se
obea, samo poiniti veliki i teak greh. Ako, ostavljajui Boga, odlazi demonima,
kakvu milost oekuje od Njega, i kako e Ga u molitvi dozvati? Zato duu svoju
pogubljuje, i ta e Bogu odgovoriti kada zbog bolesti, napusti Boga i ide
vraarima? Kako e u crkvi stajati, kako Sveto Priee primiti, kako pouke sluati? O,
ovee, ako blagodarno trpi bolest ili neko drugo stradanje, s muenicima e biti
ovenan u dan onaj, jer su oni muke pretrpeli, a ti bolesti i nevolje blagodarno trpi".
Dakle, iz svega dosad reenog moemo izvui sledee zakljuke. Gospod doputa
ljudima bolesti i nevolje:

Prvo - za grehove, radi njihovog iskupljenja, radi promene poronog naina ivota,
uvianja te poronosti i shvatanja da je zemaljski ivot kratki trenutak iza kojeg stoji
venost. A kakva e ona biti za tebe, zavisi od tvog ivota;
Drugo - esto za grehe roditelja boluju deca (da bi jad zbog dece razorio njihov bezumni
ivot, primorao ih da se zamisle i promene). U tim sluajevima, ma koliko se to surovo
inilo savremenom sekularizovanom oveku (to jest, oveku ravnodunom prema
religiji), vaspitanom u duhu humanizma (duhu koji obogotvorava telo i stavlja njegove
potrebe i elje iznad svega drugog), istinito zvue rei: bolest je takvim ljudima
neophodna radi spasenja! Jer Gospod se, pre svega, brine o spasenju grene ovekove
due i radi toga ovek mora da postane novo bie, onakvo kakvim ga je Bog zamislio,
radi ega treba da se promeni, da se oisti od strasti i poroka. Bog i Hristove zapovesti
moraju da budu temelj ivota, a ne privremeno i prolazno zdravlje, blagostanje, izobilje
hrane i odee. Sve je to ono isto zlatno tele za koje su tako esto menjali drevni Judejci
svog predvenog Boga Kojega savremeni hriani prodaju za isto ono zlatno tele;
Tree - esto radi naeg smirenja i da bi nas spreio da inimo zla i pogubna dela.
Postoji jedna ovakva pria o Gospodu: jednom je Gospod Isus Hristos iao putem i
uenici ugledae oveka koji je bio bez nogu od roenja kako prosi milostinju kraj puta i
upitae Ga: "Zbog ega on nema noge?" Hristos odgovori: "Kada bi ih imao ognjem i
maem bi pregazio itavu zemlju";
etvrto - esto radi toga da bi nas manjom neprijatnou izbavio od vee ()er, ako
bismo mi u datoj situaciji ostali zdravi i delovali kao i obino, nama bi se mogla desiti
neka velika nesrea, a ovako, izbacujui nas boleu iz svakodnevnog koloseka ivota,
Gospod nas uva od njega.)
Dakle, hrianski odnos prema bolestima se sastoji: 1) u smirenom prihvatanju volje
Boije; 2) u uvianju svoje grenosti i grehova zbog kojih je bolest doputena; 3) u
pokajanju i promeni naina ivota. Molitva, post, milostinja i druge vrline umilostivljuju
Gospoda i On nam alje isceljenja od bolesti. Ako pak i idemo lekarima, molimo
blagoslov Boiji za leenje i poveravamo im da nam lee telo, a ne duu. Duu, osim
Boga, ne poveravamo nikome.
Evo ta o tome pie sveti Ignjatije Brjananinov: "Telesno umovanje smatra bolest i
nevoljom, a isceljenje od njih, osobito udesno, najveim blagostanjem, malo se
starajui o tome je li ozdravljenje povezano s koriu za duu ili s njenom tetom...
Dobivi udesnim putem isceljenje od bolesti, mnogi nisu obratili pri tome panju na
milost Boiju i na svoju obavezu da budu zbog toga zahvalni, ve su poeli da vode
grean ivot, dar Boiji su upotrebili na svoju tetu, otuili se od Boga i izgubili
spasenje. Iz tog razloga se udesna isceljenja retko deavaju, iako ih telesno
mudrovanje veoma potuje i jako eli. Itete i ne primate, jer pogreno itete, da na
uivanja vaa troite (Jk. 4,3). Duhovni razum pouava da se bolesti i druge nevolje
koje Bog alje oveku, alju po naroitom Boijem milosru, kao gorki isceljujui lekovi
bolestima, jer one doprinose naem spasenju i venom blagostanju mnogo istinitije
nego udesna isceljenja".

Osim toga, mnoge bolesti, kako ve rekosmo u prvom poglavlju, nastaju kao rezultat
delovanja neistih duhova. Pri tome, rezultati tih demonskih napada bivaju vrlo slini
prirodnoj bolesti. Tako je iz jevaneljske prie poznato da je zgrena ena bila muena
duhom nemoi (Lk. 13, p-16). Ona nije bila besomuna, ali njena bolest je poticala od
neistog duha. U takvom sluaju svaka lekarska vetina postaje nemona.
Stoga Vasilije Veliki i kae: "Kao to ne treba sasvim izbegavati lekarsku vetinu, tako
ne treba ni jedino na nju polagati svu nadu". Jer takve se bolesti isceljuju samo silom
Boijom, putem izgnanja duha zlobe.
Odgovarajui na pitanje, moe li hrianin da se lei kod ekstrasensa, iju smo prirodu
moi odredili kao demonsku, naveemo citat iz Nomokanona: "... Ko odlazi vraarima i
sam vraa ili se bavi astrologijom, ili gata kod Ciganki i dovodi vraeve u svoj dom radi
isceljivanja bolesnika, ili tome slino, da se pet godina ne prieuje po 24 pravilu
Ankirskog sabora. 61. pravilo Trulskog sabora takve odluuje od priea na est
godina, a svetenike rainjuje". Takoe se odluuju na est godina oni koji "sluaju
one koji imaju prorokog duha, koji od demona naueni predskazuju budunost, koji
zbog glavobolje i drugih bolesti pozivaju babe koje prizivaju avole radi pomoi i
ozdravljenja".
Reeno je krajnje jasno. Preostaje samo da dodamo da hrianin koji se lei kod
ekstrasensa ili pokuava od njega da sazna budunost, izdaje Hrista. Jer zbog
sumnjivog isceljenja, te nezdrave radoznalosti u odnosu na budunost, stupa u kontakt
s neistom silom.
Zakljuak
Sadraj
Ako se kod oveka potinjenog strastima, malovernog, duhovno neiskusnog, ili ak
nekrtenog pojave bilo kakvi natprirodni darovi oni su pogubni za njega. Zato to mogu
u njemu uvrstiti gordost, tatinu, umiljenost, to je duhovna smrt.
Po miljenju svetog Ignjatija Brjananinova, "istiniti pravednici ne samo da ne ele da
budu udotvorci, nego i kada im se daruje da tvore uda oni taj dar odbijaju. Ne samo
ne da ga ele pred oima drugih ljudi, nego i u sebi, u tajnosti svog srca. Jedan od
svetih Otaca koji se odlikovao istotom dobio je blagodau Boijom dar da vidovito
pronie u due onih koji kod njega dolaze, ali je molio Boga, prosei i svoje prijatelje da
se mole za isto, da mu taj dar bude oduzet. Ako su neki od svetih i prihvatali darove,
prihvatali su ih ili po nunosti ili po svojoj prostosrdanosti; drugi su ih prihvatali po
zapovesti boanskog Duha koji je delovao u njima, a nipoto sluajno i bez razloga..."
Zato, dragi moji, ne urite da se radujete ako vam se pojavi ova ili ona ekstrasenzorna
sposobnost. Ne bacajte se bezglavo u isceliteljstvo. ak i ako su ti darovi nastali usled
vaih prirodnih sposobnosti, ne zanosite se njima, budite oprezni, pamtei da va
protivnik, avo ide kao pav koji rie i trai ko da prodere. Protivite mu se, vrsti u veri

(1. Pt. 5,8-9). Zapamtite da nijedno natprirodno energetsko delovanje ne ostaje

neprimeeno u duhovnom svetu, ve privlai onome koji ga je proizveo budnu panju
neistih duhova koji od tog trenutka na sve mogue naine pokuavaju da ga potine
svom uticaju. Za oveka koji nije upoznat s duhovnim svetom, kao i za oveka strasnog
i nezatienog verom, postom i molitvom, to je propast. Zato, brao moja, idite
oprobanim carskim putem Svetih Otaca, putem smirenja, trpljenja, ljubavi, posta i
molitve. Jer samo onaj moe dobiti blagodat duhonosnih darova i njima sluiti ljudima
ko se Hrista radi odrekne sebe, svoje samodovoljnosti, ko se odrekne prirodnih i
demonskih darova koji raspaljuju tu samodovoljnost i ko bude traio Hrista na crkvenom
putu pokajanja i molitve. Shvatam da ovaj lanak teko da e ubediti mnoge
ekstrasense da ostave svoj posao i da ne idu tom stranputicom koja vodi u sigurnu
propast. Sablazan je suvie velika. "Ti si izabranik, ti nisi kao ostali, tebi je poverena
misija pomaganja i spasenja stradajueg oveanstva. Idi, trudi se, takav je tvoj vii
zadatak" - naaptava nam lukavi demon, laskajui naem samoljublju. Zaboravljamo,
meutim, kako su uska vrata i tesan put to vode u ivot (Mt. 7,14), i da taj put ine
smirenje i krst borbe protiv strasti. To je put gde ne ekamo darove i ne elimo ih, ve
traimo samo Boga i volju Njegovu.
FENOMEN NLO PREMA UENjU PRAVOSLAVNE CRKVE
Uvod
sadraj
Sve oiglednije i aktivnije u na nereligiozni i bezduhovni svet prodiru demonske sile,
teei da zaplae i samim tim potine svom uticaju savremenog oveka. Ovaj mrani
posao se obavlja po unapred pripremljenom i razraenom scenariju.
Planski se inilo sve da se ovek lii vere i nade u Hrista. Obogotvoravao se sam
ovek, obogotvoravali su se progres i nauka. Vera je ismevana i nazivana je
izmiljotinom neobrazovanih ljudi i mranjaka.
Istovremeno se krajem 19. veka pojavljuje nauno-fantastina literatura koja izmilja
postojanje drugih, razvijenijih civilizacija, fantazira o tome kakve su one i pokuava da
njima zaokupi umove ljudi i, treba rei, ne bez rezultata (neophodno je istai da je
fantazerom u prvom smislu ove rei nazvan avo koji je umislio o sebi ono to on
zapravo nije. To znai da je fantazija lana i esto tetna izmiljotina neega to ne
postoji. O tome svedoi i sveti Nikodim Svetogorac u svojoj knjizi Nevidljiva borba).
Veina savremenih ljudi iskreno veruje u postojanje vanzemaljskih civilizacija, "starije
brae po razumu", tei kontaktu s njima i oekuje pomo od njih. "Oni su mudri, gotovo
svemogui, obavezno e doi i pomoi e nam" - mata ovek 20. veka. Zato s
naroitim interesovanjem i panjom doekuje sve informacije o NLO (neidentifikovanim
leteim objektima) i vanzemaljcima.
A ta misli o tome hrianska Crkva, kako se odraavaju ti problemi u njenim svetenim
knjigama? Obratimo se Svetom Pismu, Bibliji, toj bogonadahnutoj knjizi koja sadri

celokupnu istoriju stvaranja sveta i oveanstva od strane Boga i koja sadri

proroanstva o njihovom kraju.
U knjizi Postanja (1,1) itamo: U poetku stvori Bog nebo i zemlju, zatim se opisuje
poreklo svega postojeeg po danima stvaranja i estoga dana, kao krunu cele tvorevine
Bog stvara oveka po piku svome, po piku Boijem stvori ga... Posle toga proces
stvaranja kao takvog bio je zavren i vie nita nije bilo stvoreno. Jer, kae se dalje, i
svri Bog do sedmoga dana dela svoja koja uini i poinu sedmi dan od svih dela svojih
koja uini (Post. 2,2-3).
Dakle, u Bibliji je jasno reeno da je u poetku stvoreno "nebo", pod kojim Sveti Oci
(kao to su sveti Vasilije Veliki, Teodorit, Jovan Damaskin i drugi) shvataju stvaranje
nevidljivog aneoskog sveta, bestelesnih duhova, pa tek onda zemlje, materijalnog
sveta - svetlosti i svoda (to jest neba prema naem shvatanju). Ni o kakvim drugim
civilizacijama nema ni rei. Postoji samo ovek kao mikrokosmos (jer u njemu je
sadran kako materijalni svet - telo, tako i duhovni svet - duh, dua) i nevidljivi aneoski
svet koji se sastoji od anela svetlosti, dua umrlih i palih duhova - demona.
Kao to vidimo u Bibliji nema ni pomena o postojanju drugih vanzemaljskih civilizacija.
Ali moda je podatak o njima sadran u drugim pisanim izvorima prolosti? Pokuajmo
da, koliko nam je mogue, istraimo te izvore.
Istorija porekla NLO
sadraj
Za NLO se znalo jo u dalekoj prolosti. Tako je, na primer, na sanskrtu (drevnom
indijskom jeziku koji je bio u upotrebi oko drugog hiljadulea pre nove ere) re bha koja
znai demon, istovremeno imala znaenje svetlei1, to jest, demoni su se oigledno i
esto javljali u vidu svetleih objekata (u savremenom argonu to bi bili NLO).
U drevnom sanskrtskom rukopisu Sanaratana Sutradhara itamo sledei opis NLO:
"Uzleui, kola su se odmah pretvarala u biser na nebu". Uz pomo takvih kola, "itelji
mogu da se podiu u vazduh, a nebeski itelji da se sputaju na zemlju".
U drevnom indijskom epu Mahabharata moe se proitati ak o nekim tehnikim
pojedinostima NLO: "Letee maine imale su sferni oblik i kretale su se po vazduhu...".
U drevnim kineskim letopisima govori se o imperatoru Huan-diju koji je vladao u 26.
veku pre Hrista, u basenu reke Hoang-ho. Prema predanju Huan-di i njegovi pomonici
dospeli su s Neba, "imperator je imao kola koja su kao zmaj mogla da lete po nebu, da
postaju teka i laka, da stoje u mestu i kreu se".
U opisu ratnih pohoda Aleksandra Makedonskog postoje svedoanstva o postojanju
NLO koji su pratili vojsku. Tako je za vreme prelaska njegove vojske preko Tigra i
Eufrata bio nainjen zapis o posmatranju leteeg objekta, jednog od onih kojima je
Aristotel dao naziv "letei diskovi".

U vreme procvata hrianstva svedoanstva o pojavama NLO nestaju. Tek pojedinanu

aluziju na njihovo postojanje moemo nai u Vologodsko-Permskom letopisu iz 16.
veka: "Te godine bi znamenje veliko: na nebu tri sunca na Istoku, a etiri na nebu na
Zapadu, a posred neba kao mesec veliki, poput duge stajahu znamenja od jutra do
podneva". Neki autori tumae to mesto kao pojavu NLO u 16. veku.
Dalja saoptenja o NLO ovog puta u veem broju pojavila su se sredinom 19. veka, a u
godinama Drugog svetskog rata, pojavljuje se itava masa dokumentarnih
svedoanstava o pravoj najezdi NLO na zemlju. Naveemo samo neka od njih.
Savremena svedoanstva o fenomenu NLO
sadraj
U kratkom memorandumu predsedniku Teodoru Ruzveltu od 26. februara 1942. godine
naelnik taba general D. Maral je saoptio o vazdunoj uzbuni iznad Los Anelesa,
za koje vreme su baterije protivvazdune odbrane ispalile ukupno 1430 projektila po 15
nepoznatih ciljeva koji su leteli iznad grada.
Za vreme poznate tenkovske bitke na Kurskom luku i sovjetske i nemake trupe su
zabeleile pojavu N LO. Pri tome su i jedni i drugi pretpostavljali da je to tajno oruje
protivnika.
Ve u februaru 1953. godine predstavnik PVO SAD je izjavio: "Imamo ogromnu masu
saoptenja o leteim tanjirima. Mi to shvatamo vrlo ozbiljno, jer smo izgubili mnogo ljudi
i aviona koji su pokuavali da napadnu NLO".
I zaista, prema analizi postojeih podataka, bliski susret ljudi s NLO u nizu sluajeva je
davao tragian rezultat. Evo samo nekoliko primera.
16. juna 1948. godine probni pilot Apraksin podigao je u vazduh svoju letelicu. Nakon
pola asa na visini od 1500 metara on je primetio "objekt u obliku krastavca" koji se
sputao iz poprenog pravca. Iz njega su izlazili natrag snopovi svetlosnih zrakova. Sa
zemlje su saoptili da se objekat takoe vidi na ekranu radara. Apraksin je usmerio
avion u susret objektu. Kada se rastojanje meu njima smanjilo na 10 km, zraci iz
objekta su se "otvorili kao lepeza" i "izreetali" avion, na trenutak zaslepevi pilota.
Elektronske komande za upravljanje avionom bile su onesposobljene. Planirajui,
Apraksin je ipak uspeo da sleti i da podrobno obavesti pretpostavljene o dogaaju.
7. januara 1948. godine u vazduhoplovnoj bazi nedaleko od Fort-Noksa (SAD)
komandant vazdune patrole kapetan Mentel je, prilikom bliskog susreta sa NLO koje je
on preduzeo da bi ga "bolje osmotrio", bio je oboren od strane ovoga i njegovo telo bilo
je pronaeno meu krhotinama aviona.
2. jula 1956. godine dva aviona "Starfajer" iz 27 eskadrile naoruane raketama, bila su
poslata da presretnu NLO u okolini Atike (SAD). "Letei tanjir" je odgovorio na

pribliavanje impulsom zranog oruja po najbliem presretau. Avion se zapalio, pilot i

radarista iskoili su s padobranima.
4. jul 1969. godine, Kolumbija, Anolajma. Ansesio Bermudes dao je signal depnom
baterijom srebrnastom objektu koji je preletao nisko iznad njegove farme. Aparat je na
signal odgovorio bljeskom. 6. jula Bermudes je u tekom stanju odvezen u bolnicu u
Bogoti i umro od izloenosti snanom gama-zraenju.
Kako svedoe istraivai u oblasti NLO, ljudi koji su se nali ispod nisko preletajuih NL
O mogu zadobiti opekotine, bilo je sluajeva privremenog oslepljivanja i pogibije usled
dodira s trupom "leteeg tanjira". Kod onih koji su se nali na mestu sputanja NLO,
dolo je do promene arterijskog pritiska, sastava krvi i do otro izraenih senzornih
promena. Prema priznanju oevidaca, u trenutku bliskog posmatranja ovog fenomena
oni su doivljavali "oseaj straha i unutranje nelagodnosti."
Sluajevi kontakta zemljana sa "vanzemaljcima"
sadraj
A sada preimo na neposredno razmatranje kontakata bia iz NLO s ljudima. Zbog
nedostatka prostora razmotriemo samo nekoliko najkarakteristinijih sluajeva.
Evo prie jednog oevica NLO od 6. jula 1968. godine o kontaktu koji se dogodio u polju
nedaleko od sela Hutosirt egmenskog rejona Kuzbake SSR9.
"Oko tri asa nou najednom sam ugledao meteorit koji vertikalno pada. Neobino
svetao meteorit. Zatim se bljesak smanjio i objekat se lagano spustio iza padine brda
nedaleko od mene. Oko 100-150 metara od mene pojavio se ovek. Kao da je goreo, ili
sijao... Ja sam poeo da beim ali sam odmah osetio kako mi je ruke i noge neto
sputalo tako da uopte nisam mogao da ih pomaknem. Probio me je hladan znoj, ali je
strah uskoro proao i u telu se pojavio oseaj lakoe. Pozvali su me. Iza breuljka na
poljani stajao je ogromni aparat u obliku diska. Doekalo me je stvorenje koje spolja lii
na oveka. Iz glave i njegovih aka zraio je sjaj. Oni su 'itali1 sve moje misli. Kao
odgovor sam uo glas na najistijem ruskom jeziku. Uzeli su moju levu ruku i prineli
ureaju. U sledeem trenutku na njemu je ostao komadi moje koe. A na ruci crveni
trougao... 'Odakle ste?' - upitao sam. Njihov odgovor sam zapamtio u vidu odlomaka.
Navodno su oni iz velike zvezdane naseljene 'zemlje' koja se pribliava naoj galaksiji.
Oni kontroliu nau planetu. Mnogo toga ih uznemirava i... privlai".
Dakle, navedimo osnovne karakteristike susreta:
1) - oseanje straha i uasa kod kontaktera;
2) - nasilje od strane "vanzemaljaca" Nad njegovom voljom i telom;
3) - besmisleno uzimanje uzorka koe (ne zna se zato i u koju svrhu);

4) - apsurdni odgovor na pitanje, odgovor koji je bio loe upamen,

odakle su i zato su doleteli.
Sada preimo na opis drugog sluaja koji se dogodio u SAD, u Etlandu, 3. decembra
1967. godine u 3,5 asa nou10.
Mesni policajac je ugledao na putu objekt sa svetlucavim plamicima koji se podigao u
vazduh kada mu se pribliio. On je obavestio naelnika o "leteem tanjiru" i krenuo kui
s jakom glavoboljom; u uima mu je zujalo, a ispod desnog uha mu je nastala
ogrebotina. Kasnije se ispostavilo da je nou postojao prekid od 10 minuta, kojeg se on
uopte nije seao; pod hipnozom je ispriao da je krenuo za NLO koji je sleteo.
Vanzemaljci su ga obasjali jakom svetlou, a zatim su ga uzeli u trup svog "broda".
"Humanoidi", obueni u kombinezone s amblemima krilatog zmaja, rekli su policajcu da
su doleteli iz susedne galaksije, da imaju baze na teritoriji SAD, da oni sluajno
kontaktiraju s ljudima i "hoe da zaintrigiraju ljude". Pustili su policajca, naredivi mu "da
ne brblja o onome to se dogodilo te noi".
Kao to vidimo, prilikom ovog kontakta na delu su sve osnovne karakteristike gore
navedenog prvog susreta i povrh toga, 5) dejstvo hipnozom, to jest nasilje nad
ovekovom psihom. Zanimljiv je detalj odee "doljaka", amblem sa likom krilatog
zmaja, poznatog simbola iz drevnih vremena - simbola satane, "ovekoubice" i
bogoprotivnika (Otk.12,9; 20,20).
Sada sasluajmo priu dvadesettrogodinjeg farmera iz Brazila o njegovom bliskom
kontaktu s "vanzemaljcima", koji mu se dogodio 15. oktobra 1957. godine.
"Nou sam sam orao njivu... Ugledao sam svetli predmet u obliku jajeta koji je jurio na
mene velikom brzinom. Zaustavio se na visini od 50 m iznad moje glave. Traktor i njiva
bili su osvetljeni tako jako kao da je sunano podne. Strano sam se uplaio. Iskoio
sam iz traktora i poeo da beim. Ali bilo je kasno... Neko me je zgrabio za ruku. To je
bilo malo udno zeleno bie koje mi je dopiralo do ramena... Odmah su me zgrabila tri
ista takva neshvatljiva stvorenja. Odvojila su me od zemlje, vrsto me drei za ruke i
noge. Pokuavao sam da se otmem, ali uzalud. Uvukli su me u mainu (NLO). Svi
petoro su poeli da me svlae. Skinuli su me do gola i utrljali u telo neku tenost. Uz
pomo aparata uzeli su mi krv s jedne i s druge strane brade... Zatim su otili i ostao
sam sam. Pogledao sam prostoriju i ugledao kako se prema meni lagano pribliavala
ena. Ona je bila apsolutno gola onako kao i ja. Bila je vrlo lepa ali potpuno drugaije
lepote u poreenju sa onim enama koje sam ja sretao... Ta ena mi je utke prila i
pogledala me. Odjednom me je zagrlila i poela da se trlja svojim licem o moje. Budui
da sam bio sam s tom enom, bio sam strano uzbuen. Ona je isputala nekakve
groktave zvuke koji su me potpuno izbacivali iz takta. Bio sam uasno zao... Zatim je
doao jedan iz komande broda s mojom odeom i ja sam se ponovo obukao. Priveli su
me do metalnih stepenica i stavili mi na znanje da mogu da idem..."

Kao to vidimo, i za ovaj kontakt su oigledne pomenute prve tri take karakteristika
susreta s NLO, pri emu se jo dodaje esta taka
- izrugivanje ljudskom dostojanstvu Brazilca: svlaenje, utrljavanje tenosti koja izaziva
uzbuenje, i najzad nasilni, realni ili pre bi se reklo sugerisani zamiljeni intimni kontakt
s "vanzemaljkom". Nekako je to sve besmisleno, apsurdno, ne lii na susret s dobrim
viim razumom.
I najzad, rasmotrimo poslednji sluaj kontakta - svedoanstvo osamnaestogodinjeg
Anatolija M., radnika sovhoza, slikara amatera.
21. jula 1975. godine Anatolij je krenuo na umski proplanak da "pravi skice". Oko 8
asova uvee iznenada je osetio uznemirenost, osvrnuo se i ugledao aparat u obliku
diska iz kojeg su izale tri ljudske figure u srebrnastim skafandrima. One su pozvale
Anatolija da ue u "tanjir" i odvezle su ga na svoju planetu. Prema reima M., let je
trajao oko 40 minuta, zatim se crna masa kosmosa razdvojila i ispred njega se ukazala
planeta uvijena u sjajan dim. Stanovnitvo je tamo bilo meovito. Anatolij je sretao i
ljude visoke 3 metra i patuljke, i... suseda koji je umro pre 3 godine, nekoliko godina pre
ovog dogaaja...
Anatolija su ispitivali psiholozi i psihijatri. Dva puta je s njim razgovarao hipnolog,
obavljao je seanse hipnoze. Rezultati ispitivanja nas primoravaju da s poverenjem
prihvatimo rei ovog mladia.
Za ovaj kontakt je naroito zanimljivo vienje umrlog suseda, koje se ne moe objasniti
nikakvim materijalistikim koncepcijama. Kako inostrani, tako i nai istraivai podvlae
da su bliski kontakti s NLO esto povezani s paranormalnim i okultnim fenomenima. ak
Vale u svojoj knjizi Nevidljivi koled pie da neposredno pred susret s NLO ljudi
pokatkad vide strane snove ili im dolaze udnovati posetioci, ili uju kucanje na
vratima, iako iza njih nema nikoga. I. Carev u svom lanku takoe ukazuje na fenomen
"crnog oveka" kojeg esto ljudi vide pred sam poetak anomalnih pojava.
Prema podacima jeromonaha Serafima Rouza ozbiljni istraivai poeli su da se slau s
tim da NLO, iako imaju izvesne "fizike" karakteristike, ipak ne mogu biti neiji kosmiki
brodovi, ve da oigledno spadaju u oblast parafizikih i okultnih pojava. I zaista, zato
tako mnogo NLO "slee" pravo nasred puta? Zato toliko savreni brodovi
zahtevajutako este "popravke"? Zato je njihovim putnicima potrebno da sakupljaju
toliko mnotvo kamenja i tapova (ponovo i ponovo ve vie od 25 godina) ili da
"testiraju" takvo mnotvo ljudi?
Sve scene kontakata duboko su apsurdne, zapanjujue besmislene, liene svakog cilja i
zadatka. Postoji pretpostavka da je apsurdnost karakteristina gotovo za sve bliske
kontakte s NLO u sutini metod hipnotiziranja. "Kada su ljudi izvedeni iz duevne
ravnotee besmislicama i protivrenostima i napreu um traei smisao, oni se izuzetno
iroko otvaraju za prenoenje misli, za prihvatanje sugestije". Ameriki istraiva dr Vale
poredi ove metode s iracionalnim koanima uitelja zen-budizma i istie slinost

kontakata sa okultnim obredima inicijacije, koji otvaraju svest za mistino optenje s

palim duhovima. Zato je umesno postaviti pitanje: Ne slui li ideja "gostiju iz kosmosa"
za prikrivanje i maskiranje realno beskonano sloenije prirode koja skriva svoju
istinsku sutinu i ciljeve?
Rezimirajui navedene podatke posmatranja NLO i kontakata s "humanoidima", mogu
se izvui sledei zakljuci.
U nizu sluajeva NLO se ponaaju vrlo agresivno i bez ikakve potrebe kvare i unitavaju
avione i automobile, to esto dovodi do pogibije ljudi.
Zabeleeni su sluajevi kada prilikom pokuaja kontakta NLO jednostavno ubija ljude
(kao to se dogodilo, na primer, Ansesiju Bermudesu); istina, ima sluajeva i fizikih
isceljenja posle ovakvih kontakata.
Mnogobrojni su sluajevi fizikog i psihikog nasilja vanzemaljaca nad zemljanima,
primena hipnoze, poniavanje ljudskog dostojanstva.
Po pravilu, prilikom kontakata kod ljudi prvobitno nastaje oseanje jakog straha i uasa,
oni doivljavaju snaan nervni potres.
Spoljanji izgled doljaka je razliit. To mogu biti dinovi i patuljci, ene i mukarci,
lepotani i nakaze. esto iz njih izlazi sjaj, optenje se odvija putem telepatije. O sebi oni
govore krajnje nekonkretno, kao motiv svojih poseta navode brigu o ljudima, ljubav
prema oveanstvu, iako su njihovi postupci krajnje apsurdni i esto svedoe suprotno.
NLO su gotovo uvek prisutni tamo gde se proliva krv (setimo se praenja vojske
Aleksandra Makedonskog, prisustva Kurskoj bici i drugih sluajeva), i oni sami esto su
umeani u bolesti i smrti ljudi. Ko su oni? Da li je drevna Crkva poznavala takva bia?
Obratimo se svetootakom predanju.

Naini kuanja hrianskih podvinika od strane zlih duhova

(prema materijalima itija Svetih)
sadraj
U itiju prepodobnog Isakija itamo o tome kako je jednom, posle molitvenih podviga,
Isakije ugasio sveu i seo na svoje mesto. Iznenada je u peini zasijala svetlost i dola
su kod njega, kako se kae u hronici, dva demona u obliku prekrasnih mladia. Njihova
su lica sijala kao sunce i oni mu rekoe: "Isakije, mi smo aneli, a evo k tebi ide Hristos
sa ostalim anelima". Ustavi, Isakije ugleda mnotvo blistavih demona... Nakon to se
podvinik poklonio lanom Hristu, upao je u teku psihiku bolest i tek nakon molitava
svetog Teodosija Peerskog, nakon to je proboravio u trogodinjoj umnoj
poremeenosti, dobio je isceljenje.
A evo ta svedoi veliki podvinik iz 4. veka prepodobni Antonije: "Kada demoni ne
mogu da zavedu podvinikovo srce oigledno neastivim eljama, opet napadaju, ali na
drugi nain, naime, prave razna vienja da bi ga zastraili; radi toga se pretvaraju u
razne oblike i poprimaju razliite likove - ena, zveri, gmizavaca, dinova i mnotva
vojnika...". Oni takoe poprimaju izgled proroka i predskazuju ta e se dogoditi kroz
nekoliko dana.
Takoe u itiju svetog Antonija itamo o tome da su se demoni, pokuavajui da ga
zaplae, "javljali u obliku lavova, vukova, zmija, korpiona, risova i medveda" i po
doputenju Boijem ak su ga i tukli i "nanosili mu velike rane", ali su uvek bivali
pobeeni molitvom i krsnim znamenjem svetoga. Jednom mu se, itamo u itiju, javio
demon s neba u velikom sjaju i rekao: "Doao sam, Antonije, da ti dam nau svetlost",
ali sveti je zatvorio oi, ne elei da vidi demonsku svetlost, i molio se sve dok se
bogomrska svetlost nije ugasila. Drugi put mu se javio demon u obliku stranog
gorostasa i pokuavao je da zaplai prepodobnog, ali Antonije Veliki je neistog duha
oamario i ovaj je s velikim krikom iezao.
U Otaniku svetog Ignjatija Brjananinova itamo priu starca koji je dugo vremena bio
kuan od demona bluda. Evo njegove prie: "... Ugledavi me pometenog, neprijatelj se
pretvorio u neku devojku Etiopljanku koju sam jednom video prilikom etve kako skuplja
klasje i doavi k meni, seo mi je u krilo i tako me pomraio da mi se inilo da sam se s
njom sjedinio. Veoma se rastuivi, u gnevu, udario sam je po obrazu i ona je odmah
nestala; od udarca nisam mogao dve godine da prinesem ruku ustima zbog uasnog
smrada".
A evo ta itamo u itiju prepodobnog Serafima Sarovskog: "Za vreme molitve u
umskoj keliji sveti Serafim je uo straan urlik zveri, zatim je nevidljiva gomila s bukom
probila vrata kelije i ubacila u sobu ogromnu cepanicu koju je moglo da iznese iz nje
samo osam ljudi. Ponekad su se vrata kelije razvaljivala pred oima svetitelja koji se
molio i u keliju su jurile zveri koje urliu, pojavljivao se mrtvaki sanduk iz kojeg je
ustajao mrtvac. Ponekad su zle sile, jer to su bili njihovi napadi, podizale Serafima u

vazduh i sa stranom silinom udarale ga o pod. "Uasno je videti demone, zato to su

oni gnusni" - priao je kasnije svetitelj. Napadi mranih sila bili su opasni po ivot samog
otelnika, i da nije bilo blagodati Boije koja ga je uvala on bi poginuo telesno ili
duhovno.
Razmotrimo sada sluajeve ljudi koje su ugrabili demoni, sluajeve koji su, uzgred,
veoma liili na one otmice koje pravi NLO. Evo ta itamo u itiju svetog Nila Sorskog21
koji je iveo u Rusiji u 15. veku.
Nedugo posle svetoga, u njegovom manastiru iveo je neki svetenik sa svojim sinom.
Jednom, kada su deaka poslali da obavi neki zadatak, odjednom ga je napao nekakav
nepoznati ovek koji ga je zgrabio i odneo kao na krilima vetra u gustu umu, doneo ga
u veliku sobu svojoj kui i stavio ga nasred kue naspram prozora. Kada su se
svetenik i bratija molili svetom Nilu da mu pomogne da nae deaka, svetitelj je doao
u pomo deaku i stao naspram sobe u kojoj je bio ostavljen deak i kada je udario u
prozorski okvir svojim tapom, cela kua se zatresla i svi neisti duhovi su popadali na
zemlju. Sveti je naredio da se deak vrati na mesto odakle je bio otet i postao je
nevidljiv. Zatim je, nakon to su demoni izvesno vreme urlali, isti nepoznati zgrabio
deaka i doneo ga u skit, kao vetar i, bacivi ga u stog sena, iezao. Kada su ga
monasi nali deak im je ispriao sve to se dogodilo, sve to je video i uo. Od tada je
deak postao veoma tih i smiren i kao da je otupeo. Svetenik je uasnut zajedno sa
sinom napustio skit.
O sluaju sline demonske otmice svedoi i Sergej Nilus: "Deak, nakon to ga je majka
proklela zbog bezbonosti i ravog ponaanja, bio je otet od demona i postao je rob
demona 'dede' 12 godina. On je mogao nevidljiv da se pojavljuje meu ljudima da bi
pomagao demonu da smuuje njihove due".
Zavravajui navoenje odlomaka iz ivota svetih koji karakteriu borbu demona s
ljudima, naveemo misli Grigorija Sinaita i Simeona Novog Bogoslova koji su
upozoravali na opasnost i na vidove demonskih iskuenja: "Kada tvorei svoje delo (to
jest za vreme molitve) ugleda svetlost ili oganj spolja ili unutra, ili nekakav lik, ne primaj
ga da ne 6i pretrpeo tetu". Isti stav razvija dalje prepodobni Simeon: "Varaju se oni koji
vide svetlost svojim telesnim oima, miriu miomirise svojim njuhom, uju glasove
svojim uima i slino. Drugi su se prelastili, primivi avola koji se preobrazio i koji se
javio u obliku anela svetlosti, a oni to nisu prepoznali i ostali su nepopravljeni do kraja,
nee da sluaju savet ni od kakvog brata. Neki od takvih su i sami sebi oduzeli ivot,
bivi podstaknuti na to avolom, neki su se bacili u provaliju, neki su se udavili. I ko
moe da prepria razne prelasti kojima ih prelauje avo, kada su one nebrojene".

Uporedna analiza kontakata i uticaja NLO i demona na ljude

sadraj
Rezimirajui sve to je izloeno, predlaemo itaoevoj panji tabelu gde su u levom
delu izloeni rezultati analize kontakata ljudi s NLO i vanzemaljcima, izraenih u 10
taaka, a u desnom rezultati analize vrsta iskuenja kojima su demoni izlagali
podvinike, takoe u odgovarajuih 10 taaka.
Levi i desni odeljak tabele treba itati paralelno, to jest, najpre taku 1 iz levog dela pa
onda taku 1 iz desnog.

Karakteristike dejstva
NLO i NLO-nauta na ljude,
vidovi i osobenosti njihovih javljanja
Karakteristike delovanja neistih duhova na ljude,
vidovi i osobenosti njihovih javljanja
I. NLO se u nizu sluajeva ponaaju krajnje agresivno:
a)unitavaju i lome tehnika sredstva;
b)ranjavaju i ak ubijaju ljude (vid. sluaj Apraksina, pogibiju kap. Mengela, smrt A.
Bermudesa).

I. Demoni jesu neprijatelji ljudskog roda, a njihov zadatak je da dovedu oveka do vene
smrti. Oni:
a) lome kelije, unitavaju predmete ljudima;
b) prebijaju podvinike, a neke dovode i do smrti (vidi itije prep. Serafima,
svedoanstvo sv. Simeona Novog Bogoslova)

II. Zabeleeni su sluajevi nasilne otmice ljudi (vid. sluaj policajca iz Etlanda, dogaaj s
brazilskim farmerom).

II. Postoje sluajevi nasilne otmice, naroito grenika, nezatienih blagodau Boijom
(vid. itije sv. Nila Sorskog, svedoanstvo S. Nilusa).
III. Prilikom nasilnih otmica esto uniavaju ljudsko dostojanstvo: nasilno uzimaju probe
krvi, koe itd.,i ak stupaju u navodne (sluaj brazilskog farmera) intimne odnose".

III. Na razne naine se izruguju nad ovekom koga su obmanuli; mogu se javiti u vidu
ene i stvoriti privid intimnih odnosa (primer iz Otenika sv. Ignjatija).
IV. Zabeleena su delovanja hipnozom, sugerisanje razliitih slika i predstava, esto se
razgovor odvija telepatski (vidi sluaj policajca, kontakt u KBASSR).

IV. Pokuavaju da ubace podviniku svoje misli, uine da prihvati njihove predstave,
vienja; pri razgovoru tas se esto uje kao da dolazi iznutra" (telepatija). (vid. itije sv.
Isakija i prep. Antonija).

V. esto pokuavaju da stupe u kontakt i bliski razgovor, pozivajui k sebi na brod;

kada ovek to odluno odbije u nizu sluajeva ne primenjuju nasilje i odstupaju (vidi ist.
br. 2 i br. 3).
V. Na svaki nain pokuavaju da stupe u razgovor i izazovu interesovanje i sletanje sa
namerom da potine svome uticaju. Pri odlunom suprotstavljanju i molitvi, nasilno nita
ne mogu da uine i iezavaju (vidi itije prep. Antonija, svedoanstvo sv. Ignjatija).

VI.U nekim sluajevima kod ljudi posle kontakta sa NLO dolazi do isceljenja od ove ili
one bolesti (vidi izvornik br. 28. sluaj Svetlane).

VI. U itijima Svetih i delima

Otaca itamo o sposobnosti vraeva da ine isceljenja uz pomo demonskih sila, ali ova
nisu dugotrajna i obino vode u propast due onih koji pribegavaju pomoi vraa (vidi
itije svetenomuenika Kiprijana, besedu Jovana Zlatousta o onima koji se lee od
bolesti vraanjima).

VII.Pri bliskom optenju, naroito u poetku, ovek osea snana uvstva uasa i
straha. (U svim navedenim sluajevima).
VII. Pri javljanju besa oveka obuzimaju pometnja, neprijatnost, strah (vidi itije prep.
Antonija i druga itija Svetih).

VIII.Izgled NLO-nauta je razliit: to su dinovi i patuljci, nakaze i lepotani, ene i

mukarci (vidi navedene primere susreta).
VIII. Javljaju se u razliitim vidovima: divovi i patuljaka, nakaza i lepotana, ena i
mukaraca, zmija i ivotinja (vidi navedena itija Svetih).

IX.Njihova javljanja esto su praena svijanjem i drutim svetlosnim efektima (vidi sluaj
u KBASSR, sluaj brazilskog farmera).

IX. esto se javljaju u svetlosti ili posle pojave svetla (vidi itije sv. Isakija, prep.
Antonija i dr.).

X. esto se iznenadno pojavljuju i isto tako iznenadno se dematerijalizuju, iezavaju.

(vidi izvornik br. 10)
X. Iznenadno se pojavljuju i trenutno iezavaju posle izgovorene molitve ili krsnog
znamenja (vidi itije prep. Antonija, sluaj iz Otanika sv. Ignjatija Brjananinova).

Dakle, kao to vidimo, karakter i sutina delovanja famoznih NLO i vanzemaljaca" spasitelja i starijih prijatelja oveanstva", u potpunosti se podudara s demonskom
metodikom obmanjivanja hriana svih vremena i naroda. Izmenio se samo spoljanji
izgled, maska u kojoj se zli dusi javljaju ljudskom rodu.
Demoni poprimaju one oblike u kojima im je lake da prevare savremenog oveka.
Drevno oveanstvo je bilo izuzetno religiozno i mistiki nastrojeno. Ateizam je bio
krajnje retka pojava. Zato je demonima bilo korisno da se pojavljuju s neba u ognju i
svetlosti, zapanjujui ljude veliinom svog dolaska, da sebe nazivaju bogovima i da
primaju poasti i rtvoprinoenja.
Kako svedoi sveti Ignjatije Brjananinov, kada su se ... najzad uivanja u strastima
ukazala ljudima kao vrhovno blaenstvo, oni su obogotvorili greh i njegovog
predvodnika avola. Pojavilo se idolopoklonstvo u kojem je svaki greh prikazan kao idol
i svakom grehu se vrilo poklonjenje od strane propalog oveanstva. Knez ovoga veka
ne samo da je nevidljivo i pomislima porobljavao ljude, nego je i stupao u oigledno
optenje s njima, pravei proroanstva od idola i uspostavivi odnos licem u lice s
takvim uasnim zlotvorima kakvi su bili Janije i Zamvrije i drugi vraari i arobnjaci.
Zabludu su podravala lana udesa i demonska proricanja".
Posle dolaska Isusa Hrista u velikom razdoblju ranog hrianstva, kada su hriani bili
gonjeni od strane pagana i kada je kao nevidljiva svetlost sijalo muenitvo hriansko kada je njegova borba sa zlom bila zaotrena do najvieg stepena - to razdoblje je bilo
izuzetno po tome to su hriani neprestano bili svesni te tajanstvene mrane sile.
Borba protiv demona u prvim vekovima hrianstva bila je pravi rat. Evo kako sveti
Atanasije Veliki u tom pogledu opisuje svoje vreme: Od vajkada su demoni - veli on sejali razdor i ratove meu ljudima da ovi, zauzeti meusobnom borbom, ne bi okrenuli
svoju mrnju protiv njih. Sada su se njihova (demonska) strahovanja pokazala
opravdanim: uenici Hristovi ive u miru meu sobom, ali je zato njihovo neprijateljstvo
upereno protiv avola. Sada hriani obiajima i vrlim ivotom ustaju protiv demona i
gone ih, podsmevaju se voi njihovom avolu zato to su u mladosti oni celomudreni, u
iskuenjima uzdrani, u naporima trpeljivi, budui vreani podnose uvrede, oni koji ive
u oskudici to prenebregavaju i, to je najudnije, preziru smrt i postaju Hristovi uenici".
U tim vekovima demoni se radi kuanja podvinika javljaju kako u svom vlastitom
gnusnom obliju, tako i u liku gmizavaca, zveri i ljudi razliitog pola i izgleda, a krajnje
retko u obliku leteih tanjira. Barem takva svedoanstva do nas praktino nisu dola.
U savremenom pak nereligioznom vremenu, u doba eklektine filosofije, kada je samo
postojanje Boije i postojanje palih anela dovedeno u sumnju, demonima je korisnije
da se jave u obliku vanzemaljaca - starije brae po razumu", spasitelja oveanstva".
Duh naune fantastike, ideje postojanja vanzemaljskih civilizacija, planetarnog razuma,
proeli su savremena pokolenja, pripremili ih za kontakt s demonskim svetom.

Ako se do 20. veka pred hrianstvom pojavljivalo ovekoliko, esto svetlee bie
dinovskog ili patuljastog rasta, s vatrenim ili crvenim oima, prilikom ije pojave su ljudi
doivljavali strah ili uas, vernik nije sumnjao ko je to, ve je krsnim znamenjem i
molitvom proterivao demona. Danas, pak, ako se pred ateistom pojavi takvo udovite,
on ga prihvata kao vanzemaljca i sa spremnou stupa s njim u kontakt.
Neke zbunjuje pitanje: ako su vanzemaljci zaista neisti duhovi, kako se onda nakon
njihovog uticaja na prirodu i ljude otkrivaju realni materijalni tragovi u vidu nepoznatih
legura metala i tome slino?
Kao to smo pokazali u prvom poglavlju naeg rada, demoni su zbog svog ustrojstva u
stanju da izazivaju izvesne promene u materijalnom svetu. Osim toga, u itijima svetih,
na primer, prepodobnog Martina, itamo o nekakvom prelaenom monahu Anatoliju
kojem su demoni, javivi mu se u obliku anela svetlosti, prineli svetlu odeu od
neobinog materijala. Ovu su podvrgli paljivom pregledu oci obitelji i uverili se u njenu
realnost i tek onda kada su poneli demonski dar na sud prepodobnog Martina, ona je
pod dejstvom blagodati koja je izlazila iz njega iezla. U poslednja vremena, kako je
reeno u Otkrivenju svetog Jovana Bogoslova, zbog neverovanja ljudi i odsustva
isposnikog i molitvenog podviga, sile tame e dobiti veliku snagu i vlast u iskuavanju
ljudskog roda, tako da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima (Otk. 13,13). Pojavu
ovakvih znakova poinjemo da vidimo u savremenom svetu, za ta, uzgred,
mnogobrojna, ali oigledno besmislena udesa NLO i vanzemaljaca, jesu
svedoanstvo.
Kontakteri s NLO
sadraj
U dananje vreme je ak stvoreno itavo pleme kontaktera", koje odrava periodinu ili
stalnu vezu s vanzemaljcima, deluje po njihovim nareenjima, objavljuje volju "svetskog
razuma" zabludelom oveanstvu.
U sutini ti nesrenici su medijumi, opsednuti ljudi preko kojih zli dusi pokuavaju da
utiu na oveanstvo. Kao potvrdu ove teze nave-emo nekoliko najupeatljivijih
primera.
U lanku "Proroica Svetlana" mlada ena pria o tome kako je postala kontakter. Evo
njene prie.
Svetlana je bila umetnica, nastupala je kao balerina na ledu i bila joj je strana vera i
"svaka mistika". Jednom se s gostovanja vraala vozom kui. Bolela ju je noga koju je
nedavno povredila. Najednom nou u prozoru voza ugleda "odsjaj i to u nekom
nezamislivom obliku". Uskoro su posle toga poele dajoj se dogaaju "udne stvari".
Tako je mirno i bez karte poela da ulazi na svaki koncert, pojavilo se zanimanje za

"uenja Istoka", za astrologiju, "izuila je zanat" i postala astrolog. Na tome se stvar nije
zavrila. Poela je da dobija informacije "odande".
Evo kako ona objanjava ovaj fenomen. "Pavle Globa smatra da sam ja provodnik
kosmikih informacija: dobijam energiju i informacije od vanzemaljskih civilizacija koje
kontroliu nau planetu... One vide da planeta propada, da je treba spasavati i stavljaju
nas pod kontrolu, biraju one meu nama koji su sposobni da primaju informacije". Dalje
Svetlana govori da se "vanzemaljci" brinu o naem osnovnom "duhovnom razvoju",
razvoju onog dela mozga koji upravlja "neobinim" okultnim sposobnostima, na primer,
"telepatijom". I da je te i mnoge druge neobine podatke ona dobila od kosmikog oca
Atara erana. Po njenim reima, "to ime je danas poznato u mnogim zemljama, jemi
istinu i najvie znanje". To je univerzalni svetski uitelj koji treba da obavi misiju
mesije... "Upravo zahvaljujui njemu, njegovim informacijama, ja sastavljam horoskope
kao niko u svetu..."
Proanalizirajmo ovu priu. Umetnica Svetlana, otuena od hrianske vere, nou u vozu
doivljava prvi uticaj od strane svetleih demona. Njena dua se u potpunosti otvara za
ovu pojavu (ispoljeno je zanimanje, poklonjena je panja, nema suprotstavljanja
molitvom). Kontakt se dogodio, veza je uspostavljena. Prema uenju svetog Ignjatija
Brjananinova, "sve predloge demona treba odbacivati, bez ikakvih izuzetaka.
Dobrovoljno povinovanje demonima, ak i kada biva na njihov poziv i po njihovom
nagovoru, potinjava oveka demonima, liava ga duhovne slobode, pretvara ga u
njihovo oruje".
Posle toga uticaj demona na duu prelaene Svetlane stalno jaa, u njoj sve vie
poinju da se ispoljavaju okultne sposobnosti. Bavljenje istonjakim religijama i
astrologijom jo ih vie jaa. Na kraju Svetlana postaje posluno orue u rukama
neistih duhova, "dobija od njih kosmike informacije i energiju", i po njihovom
nareenju poinje da pomae drugima da steknu sline "darove".
Pri svemu tome, govorei o sebi, "vanzemaljci" (demoni) i ne skrivaju naroito svoje
ciljeve. Njih uglavnom brine "na duhovni razvoj u okultnom pogledu". I oni taj "razvoj"
usavravaju uz pomo ve pripremljenih kontaktera, provodnika tih misli, ideja i
energije. Njihov zadatak je da pripreme ljude za prihvatanje novog "mesije",
"univerzalnog svetskog uitelja" (to jest, po pravoslavnom shvatanju prosto antihrista),
ak mu je i ime ve poznato - Atar eran.
Kako se sve to dobro slae s proroanstvom o poslednjim vremenima, navedenom u
Jevanelju po Mateju: jer e se javiti lane mesije i pani proroci i inie znake velike i
udesa da bi, ako je mogue, prevariti i izabrane (Mt. 24,24).
Uzgred, karakteristino je i samo ime novog "svetskog uitelja". Atar, na
starojevrejskom jeziku atarot, u drevnom Vavilonu i Asiriji Itar, ime je iste one grke
boginje Astarte, boginje rata i lova, neba i zvezda, koja se prikazuje odevena u plamen
(setimo se pojave NLO), esto s rogovima na glavi, s tobolcem i lukom (orue ubistva i
smrti), kako stoji na leopardu (simbol krvoednosti). Pri njenom hramu, osim reca, bili

su bludnici i bludnice koji su joj sluili razvratom. Poklonjenje toj boginji bilo je praeno
svim moguim gadostima.
Eto takvog obmanjujueg, drevnog, rogatog uitelja koji "garantuje istinu i najvie
znanje", iroko reklamira i popularie "vidovita Svetlana", nastupajui pred irokom
publikom s predavanjima, objavljuju je u asopisima s milionskim tiraima. U svom
delovanju ona nije usamljena, danas nastupaju mnogi "kontakteri" i "vidovnjaci",
ekstrasensi i astrolozi, jogini i magovi kojima su masovni mediji kao dodirom arobnog
tapia usluno otvorili svoja vrata. Pomenimo jo jednog kontaktera - Nikolaja
Potapova. U svom lanku, on pie: "Inicijativa kontakata ne potie od nas... Prema
mnogim svedoanstvima 'oni' briljivo biraju kontaktere. Upitaete zato uesnici
dijaloga, zemljani, ne blistaju intelektom? Pa mi i ne znamo ciljeve tih kontakata! Mislim
da oni vre ogroman uticaj na nau evoluciju i 'pokazuju' nam put..."
Ovde Nikolaj nehotice govori istinu. Demoni zaista odabiraju ljude koji su predisponirani
za "kontakt". Prvo, mistino nezatiene (to jest, one koji nisu pravoslavno verujui
hriani), drugo, esto biraju one koji "ne blistaju intelektom" da neto ne bi posumnjali,
ve da bi bila poslua orua. Tree, biraju takozvane medijume koji po svom nervnomtelesnom sklopu najbolje odgovaraju takvim ciljevima.
Ciljevi kontakata su takoe potpuno jasni - "uticati na nau evoluciju i pokazati nam
put". O tome da evolucija mora nositi okultni karakter, a da se put sastoji u prihvatanju
lanog mesije, to smo ve saznali iz Svetlaninih "otkrivenja".
Zanimljivo je neto drugo. Po priznanju Nikolaja, on je neko vreme pokuavao da se
udalji od te teme i da pone da se bavi neim drugim, ali "van nje je oseao unutranju
nelagodnost". A kad bi se vraao, uviao je da ga nelagodnost naputa. Ovo priznanje
jo jednom potvruje navedenu misao svetog Ignjatija Brjananinova o tome da ovek,
makar jednom stupio u kontakt s demonima, svojim naporima vie ne moe da se udalji
od njih! On je duhovno vezan, dua mu se nalazi u celosti pod demonskim uticajem.
Samo istinsko crkveno pokajanje, molitva, ispovest i priee mogu spasti takvog
oveka.
U ranim vekovima hriani su se s mnogo veom opreznou odnosili prema neobinim
i novim pojavama, naroito onima mistinog karaktera, imajui na umu zamke avolove,
ali posle nastanka "nove ere prosveenosti" veina ljudi je poela da se odnosi prema
njima samo s radoznalou, ponekad je ak poela da traga za njima, potisnuvi avola
u oblast matarija.
Meutim, vekovni rat ne samo to se nije stiao nego se jo vie rasplamsao. Zbivaju
se predskazanja Svetog Pisma o kraju vremena i dolasku antihrista. Fenomen NLO,
"humanoidi" s njihovim predskazanjima i "pomoju", poltergajst, kuni duhovi, magovi i
astrolozi, ekstrasensi-vraari, procvat kulta istonjakih religija - sve su to podvrste
jedne iste sile usmerene osvajanju ovekove due. Ovde je umesno navesti tekst
Evanelja po Luki (21,10-11,26). Kada su uenici pitali Gospoda o kraju sveta, On im je
rekao o sledeim znacima: ustae narod na narod i carstvo na carstvo; i zemljotresi

veliki bie po mestima, i bie gladi i pomori, i strahote i znaci veliki bie s neba...
Umirae ljudi od straha i od oekivanja onoga to dolazi u svet. Pred kraj sveta, kao
rezultat neverovanja ljudi, satani i njegovim hordama bie data velika vlast. Vlast da
pogubljuju ljude koji su mu se predali. I upravo sada se vri podela, jer kako je reeno u
Jevanelju po Mateju (24,40), Tada e biti dva na njivi; jedan e se uzeti a drugi ostaviti,
ali e se najpre propovedati Evanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim
narodima. I tada e doi kraj (Mt. 24,14).
U savremeno doba vri se propoved Evanelja u celom svetu, naroito u naoj
ateistikoj zemlji. Svi su uli za Hrista Spasitelja. I svi su slobodni ili da Ga prihvate ili da
Ga odbace. Istovremeno su i demoni pojaali svoje delovanje na ljudski rod, teei da
ga potine svom uticaju i da mu ne dozvole da prihvati Hrista.
Sve to zahteva od savremenih pravoslavnih hriana naroitu duhovnu budnost,
paljivost i izvravanje crkvenih pravila i svetootakih zapovesti, pamtei rei apostola
Petra: "Budite trezveni i bdite, jer suparnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da
prodere. Njemu se protivite utvreni verom (1. Pt. 5,8-9).
Pojava Poltergajsta u svetlosti svetootakog uenja
sadraj

S vremena na vreme na stranicama nae tampe pojavljuju se beleke o takozvanim

paranormalnim pojavama koje se dogaaju u stanovima ljudi. uju se udarci, umovi,
razleu se udni glasovi, stvari same od sebe lete po vazduhu, iz zidova i tavanice kue
sama od sebe curi voda, ponekad i domaini dobijaju udarce od nevidljivih ruku. ta je
to? - nagaaju naunici ateisti - prodor vanzemaljske civilizacije u na svet? Ili prosto
prirodne pojave koje nauka jo uvek nije otkrila?
"Ima vie od dvadeset hipoteza koje pokuavaju da objasne poltergajst - kae profesor
G. Gurtovoj. "Zapazili smo izvesnu analogiju izmeu pojava poltergajsta i lopataste
munje". ta je primoralo potovanog profesora da se prikloni jednoj ovakvoj
"dubokoumnoj" hipotezi? Oigledno, podjednaka nerazumljivost za nauku i jednog i
drugog fenomena. Prema podacima A. A. Gorbovskog , "problemom poltergajsta ve
mnogo godina se bave istraivai iz razliitih laboratorija i naunih instituta u zemlji, na
teritoriji od Pribaltika do Novosibirska i od Lenjingrada do Zakavkazja". Rezultat je
dvadeset teorija.
Dakle, kako vidimo, zvanina materijalistika nauka je u objanjenju ovog fenomena
dospela u orsokak. Kao, uostalom, i svaki put kada se suoava s projavom nevidljivog
sveta u zemaljskoj realnosti.
Meutim, odgonetka poltergajsta se skriva ve u samom njegovom nazivu koji u
prevodu s nemakog znai "buni duh". Duh, koji svojom bukom i postupcima nanosi
tetu ljudima. Za hrianina tu nema nikakve zagonetke ko je to - sve je to uvek onaj isti
lukavi demon koji neumorno trai ovekovu propast. O tome da je neisti duh u stanju

da proizvodi sva ta "udnovata dejstva" koja dovode u bezizlaz sovjetske naunike,

oigledno je pokazano u prvom poglavlju nae knjige, posveenom prirodi i svojstvima
palih anela. Ali da u itaocu ne bi ostalo sumnji u vezi s tim, analizirajmo nekoliko
najkarakteristinijih sluajeva pojave poltergajsta.
Najpre se obratimo u daleku prolost, kada je vera u ljudima jo uvek bila jaka i kada su
demone doekivali i odnosili se prema njima na odgovarajui nain.
U zimu 1666. godine caru Alekseju, drugome caru iz dinastije Romanovih, javili su da
se u moskovskom sirotitu blizu Ivanova manastira, pojavila neista sila. Neko nevidljivi
tamo lupa danju i nou, vriti groznim glasom, i to je glavno, ne daje da spavaju
iteljima sirotita, zbacujui ih s postelje. Tada je po savetu bojara car naredio da se
pronae i dovede kod njega prepodobni Ilarion, o kome se govorilo da mu je data vlast
nad duhovima. Po carevom nareenju, pojavivi se u sirotitu, prepodobni je tamo
odsluio sa suzama i revnou veernju slubu i naredio svima, prekrstivi se pred
spavanje, da se nita ne boje i da legnu da spavaju.
"Ja sam se ve u strahu pokrio bundom i zamotao se u nju" - pisao je svedok i letopisac
dogaaja.
"Borio se prepodobni sa onim avolom oko pet sedmica, prilene molitve svoje Bogu
tvorei, i vodu svetei i svuda kropei; od onoga asa demon malo po malo ieze
otuda konano, i nikada tamo vie ne ue".
Kao to vidimo, blagoastivi car ruski je s bojarima, bez pomoi bilo kakvih naunoistraivakih instituta, odredio uzronik nastalog nereda i tano je odredio kurs leenja,
uputivi na mesto nesree prepodobnog Ilariona. Ovaj je molitvom, uz pomo blagodati
Boije, izagnao neistog duha.
No, a kako se reaguje na pojavu poltergajsta u nae vreme? Navodimo sledei
karakteristian sluaj4: "Vladimir I. je uvek bio vrsto ubeen da udesa u ivotu nema.
On je zauzimao ateistiko stanovite. Ali posle enidbe u etrdesetoj godini (drugi brak),
poela su udesa u svim trima stanovima koje su on i ena promenili za etiri godine.
Usred noi u nonom ormariu najednom se razlee lupanje. Iznose ga u drugu sobu on uuti. Desetak minuta je tiho, a zatim se lupanje premeta u drugi noni ormari.
Vladimir je bio nemoan da uini bilo ta, a ena se smejala, jer joj je sve to, izgleda,
bilo poznato od petnaeste godine. Stakla su vibrirala. Ispod poda se razlegala prodorna
kripa i zavijanje, kao kada neko s naporom otvara teka vrata na zaralim arkama ili
stari sanduk. ena je govorila da ih 'on' isteruje. Za sve vreme zajednikog ivota - a
prole su godine - 'on' nije naputa suprunike. Jednom 'ga' je Vladimir utledao vlastitim
oima i smatra da je udom ostao iv... Gledali su se tridesetak sekundi. 'Njegov'
pogled paralizuje. Nemogue je disati i kretati se. Preostajala je jo jedna odbrana - ko
e koga nadjaati pogledom. 'Njegov' je pogled prodoran, gnevan i spaljujui. 'On' se
istopio, urno uzmiui prema zidu, uao je u njega, a oi su mu iezle poslednje.
Vladimir je stigao da ga dobro razgleda - do pojasa. Visina mu je oko metar i po. Lice
duguljasto, suvonjavo, oi male, nos tanak, duguljast, verovatno oko osam do deset

centimetara. Ui okrugle, pravilne, irina ramena oko 30 centimetara. Sav je pokriven

mrkom dlakom.
Poslednje godine zajednikog ivota 'on' je lupao pomamno. ena je govorila Vladimiru
da nita dobro ne treba oekivati. Uskoro su se razveli, omrznuvi jedno drugo. Zatim,
kada je Vladimir ve iveo bez ene, 'on' je dolazio jednom (i iezao). Zajedno sa
enom nestala su i udesa".
Iz prie postaje jasno da ljudi, nezatieni verom i blagodau Boijom, bivaju
bespomoni pred neistom silom. Ko nije uo, naroito u selu, za prie o kunim
duhovima i njihovim obesnim alama koje zbivaju sa ljudima i ivotinjama. A ko je on,
taj kuni duh? - pa isti onaj 'domai' avo koji je pripao Vladimiru kao "miraz" zajedno sa
enom. Kako se ovde ne setiti Sare, iz knjige Tovitove (Tov. 3,8), koju je zavoleo
demon Asmodej i ubijao je sve njene mueve prve brane noi. Kao posledica ovakve
"ljubavi" demona prema Vladimirovoj eni porodica je bila razorena, supruzi su se
razili, meusobno se omrznuvi. To je takoe bila posledica ateistikog vaspitanja koje
je razvezalo ruke neistoj sili, uinivi supruge mistino bespomonim pred nevidljivim
svetom.
Razmotrimo jo jedan sluaj. U porodici Belousovih (u gradu Gorkom),[1] udnovati
dogaaji su poeli uvee 13. novembra 1988. godine. Padao je nametaj, televizor je
jurio po sobi, s prozora su letele saksije cvea. Kada su suprunici, spremivi nekako
stan, otili na posao, malo kasnije, u 11 asova susetka je morala da pozove
vatrogasce: ispod zakljuanih vrata kuljao je dim. Ispostavilo se da se zapalio stoi
ispod televizora. Kako je zatim ustanovilo vetaenje, zatvoreni stoi je buknuo iznutra.
Ovim sluajem su se pozabavili specijalisti naunici. Kada je sin Belousova, koji ima 13
godina, bio podvrgnut hipnozi, postavili su mu pitanje: "Ko je pomerao orman?" Deak
je odgovorio: "Stvorenje nalik na jea ili svinju sa rogom, ali bez nogu". /.../
Prema podacima A. Gorbovskog, est ovakvih sluajeva su prouili lanovi sekcije
paranormalnih pojava u Gorkom.
Pojava poltergajsta moe biti rezultat vradbine, kada neko, omrzavi svoje blinje i
elei da im nakodi, ili sam vraa i alje na njih neistu silu (poltergajst), ili se obraa
radi toga profesionalnom vrau. U svim pojedinostima moemo ispitati mehaniku
ovakvog delovanja obrativi se itiju svetenog Kiprijana, gde se opisuje zlo koje je ovaj
inio ljudima u vreme kada se jo uvek druio s neistom silom. Kao i u ona vremena,
kada su se sve njegove smicalice razbijale o veru, post i molitvu svete Justine, tako se i
sada sva arobnjaka dejstva pretvaraju u prah u sukobu sa silom Boijom. Ali za to je,
pre svega, potrebna hrianska vera ljudi, post, molitva, crkveni ivot sa ispoveu i
prieem. U naroitim sluajevima Crkva takoe koristi naroite egzorcistike molitve
koje se nalaze u velikom Trebniku.
I sam sam vie puta imao prilike da koristim ovaj in prilikom osveivanja domova iji su
se domaini alili na pojavu demonske sile u njihovom domainstvu. Ona se ispoljavala
u estom bolovanju i uginuu stoke, oseanju nelagodnosti u kui, razliitim

strahovanjima. Posle ispovesti i priea domaina, kada su oni poinjali da poste, da

se mole i vode crkveni nain ivota, sluen je pomenuti moleban i, po pravilu, sve
nespokojstvo domaina bi nestajalo.
Ali ima sluajeva kada nije lako izagnati odmah demona iz kue. To zavisi od sile
demona (njegovog hijerarhijskog stepena - videti, poglavlje br. 1.), naina ivota
domaina i molitvenosti svetenika, koja je povezana s njegovim linim ivotom,
podvigom posta, jainom vere, celomudrenosti i istote.
Zabeleeni su sluajevi kada pali duhovi ne kode previe, ve se prosto bave sitnim
huliganstvom, navikavaju ljude na sebe i kao da postaju uobiajeni deo ovekove
domae atmosfere. Karakteristian primer za to je poznati sluaj koji je uzburkao
javnost, a dogodio se u jednom domu graevinskih radnika u Moskvi6.
U jesen 1988. neko je pokucao na vrata sobe gde su ivele tri devojke: Fljuza, Tanja i
Firuza. Otvorivi vrata, nisu nikoga primetile. Od tog trenutka poeli su neobini umovi
i pomeranje stvari samih od sebe po sobi. Uzroniku ovih pojava devrjke su nadenule
ime kunog duha i "zbliile se" s njim. Na sva njihova pitanja on im je odgovarao uz
pomo kucanja, ako je da, onda je jednom, ako je ne - dva puta. Pri tome je kuni duh
ispoljavao zadivljujuu obavetenost o svim oblastima i-vota. Ovakvo optenje
oduevilo je mlade ene graevince. Na njih su obratili panju, poeli su da dolaze
naunici - da izuavaju fenomen. Zatim je kuni duh dao pristanak i drugarice su
zajedno s njim odvezli nekuda na izuavanje.
U ovoj prii moe se videti dobrovoljni savez s palim duhom, savez koji potie iz
religiozne nepismenosti devojaka, njihovog ateizma i odsustvovanja jasne predstave o
onostranom svetu i njegovim zakonima. Demon-kuni duh postepeno je ovladao
umovima drugarica, one su poele da opte s njim i da sluaju njegove savete. A zato
je palom duhu to bilo potrebno? - moete upitati. Odgovor na ovo pitanje daje sledei
sluaj javljanja poltergajsta7.
Od 5. januara sve do danas u jednoj sobi studentskog doma Saratovskog univerziteta,
gde ive tri devojke, poeli su da se javljaju udni gosti. Pri tome je njihovoj pojavi
prethodilo neprijatno stanje devojaka u kojem su se one i budile. Ako je gost poklanjao
panju jednoj, druge su bile u potpunoj obamrlosti i ujutru bi otkrile da su izgubile na
teini i obrnuto. Jednom je u sobu ula veoma visoka ena u dugom mantilu (pre toga
zakljuana vrata ujutru su naena otvorena); sela je na krevet i poela da gleda u
devojku koju je ve obuzimao bes i koja je pomislila: "ta im svima od mene treba?"
ena je smesta reagovala: "Daj mi tvoje vaskrsenje". Isti cilj demoni imaju i prilikom
svojih kontakata s ljudima, kakvo god oblije oni uzimali i kakvom god se odeom
maskirali.
Rezimirajui sve to smo rekli, neophodno je istai da su uestale pojave poltergajsta u
naem drutvu posledica njegove neduhovnosti i razvraenosti, kada demoni, ne
nailazei na otpor, otvoreno ulaze u ivot ljudi i, porobljavajui ih, pogubljuju njihove
due.

NAPOMENE:
1. Danas je gradu ponovo vraeno staro ime Ninji Novgorod - prim. prev.
Mistini koreni zloinatva
sadraj
O traginom uticaju bezbonitva, materijalizma i okultizma na savremeno drutvo
oigledno svedoi nagli porast zloina i samoubistava. Naunici, psiholozi i sociolozi koji
zastupaju materijalistike stavove nisu u stanju da objasne prirodu ovog fenomena.
Uglavnom materijalno obezbeeni ljudi, iz spolja srenih porodica, potpuno
neoekivano za okolinu vre straan, krvav zloin. U emu je uzrok? Gde su koreni? nagaaju naunici koji odriu postojanje due i nevidljivog sveta. A uzrok se nalazi
upravo u ovekovoj dui i u odreenim uticaji-ma koji potiu iz nevidljivog sveta.
"Sveto mesto prazno ne biva" i nijedan izvor ne daje slanu i slatku vodu - svedoi
apostol Jakov (Jk. 3,12), te ovek ne moe zauzimati neutralnu poziciju u duhovnom
svetu. Usled svog bitijnog ustrojstva on mora da pristane ili uz dobro ili uz zlo, ili uz
Boga, ili uz avola.
ovek koji ne zna Boga i Njegove zapovesti, po pravilu, ivi u svetu po zakonu svojih
strasti. On tei da ini ono to hoe, ono to mu prua zadovoljstvo. A to je uglavnom
zadovoljenje svojih telesno-duevnih potreba. To znai: da dobro pojede i popije, da
ima to vie razliitih ljubavnih veza, da ima mnogo novca, da ima prestian postao, da
uiva potovanje, slavu i slino. Sve te elje koje nisu obuzdane verom i tenjom prema
Bogu, koje nisu potinjene optem glavnom cilju duhovnog savrenstva, hiperbolizuju
se, postaju cilj sam za sebe i pretvaraju se u strasti. Vidokrug interesovanja ovekovog
ivota praktino se suava na zadovoljenje glavne strasti ili vie strasti: pia, bluda,
gomilanja novca i stvari, vladanja drugima itd.
Demoni na sve mogue naine tee da pojaaju ovekove strasti, jer kroz njih, kao kroz
kanal svojstven njihovoj prirodi, oni dobijaju pristup grenikovoj dui. Kako svedoe
Sveti Oci, posebno Grigorije Sinait, svaki demon ima svoju "specijalizaciju", voli da
prebiva u odreenoj sredini, hranei se i jaajui na raun energije strasti. Jedna vrsta
demona raspaljuje pohotu, druga navodi na pijanstvo, trea izaziva gnev i tako dalje.
Prema svetootakom predanju, demoni prianjaju kako za ovekovu misaonu sferu
(ubacujui mu razne misli i predstave), tako i za ulnu, posredstvom izazivanja u oveku
oseanja pohote, razdraljivosti, gneva, tuge, oajanja i tako dalje. Zato je svaki
hrianin koji eli da vodi duhovni ivot duan da bude trezvenouman, to jest, da se
paljivo odnosi prema svim mislima i oseanjima i eljama koje mu naviru. Nedopustivo
je slepo pokoravanje svim svojim oseanjima i eljama. Probni kamen kojim se ispituje

svojstvo i uzrok naviruih misli i oseanja, osim prirodnog glasa savesti, jeste Sveto
Pismo, Hristove zapovesti, iskustvo Svetih Otaca i njihove pouke o ovakvim pitanjima.
Kod ljudi nevernika, kod nehriana, moralnoj orijentaciji u i-votu preostaje samo glas
savesti i dobro je ako on nije izvitoperen i nije onemoguen nepravilnim vaspitanjem i
grehovnim ivotom.
Etimoloki re savest se deifruje kao zajednika vest (savest, sa-znanje), znanje koje
je dato u zajednici, koje se deli s nekim. Ta savest je u poetku data itavom ljudskom
rodu, i svaka novoroena individua njome je obdarena. Drugim reima - to je glas Boiji
u dui oveka, duhovno-moralna sr koja ga titi od raspada i propasti. Ako ovek, ne
obazirui se na ukore svoje savesti, produava da ini zlo, glas savesti pod dejstvom
greha slabi, a zatim i sasvim iezava, a linost gubi svaku duhovno-etiku orijentaciju.
ovek koji ne vodi hrianski nain ivota, nalazi se bespomoan pred delovanjem
neistih duhova koji kroz pomenute kanale prodiru u duu i ovladavaju njom. Rezultat
toga je da ovek postaje opsednut, to jest, pokorno ispunjava volju demona, esto na
nain koji on ne primeuje. Stepen ovekove opsednutosti, drugim reima, mera
njegove pokornosti tuoj zloj volji, direktno je proporcionalna stepenu njegove strasnosti
koja na svom vrhuncu prelazi u besomunost, stanje kada ovek uopte vie ne vlada
svojim telom, reima i postupcima. Veza izmeu due i tela se naruava, tu probija tua
zla volja i telom poinje da komanduje neisti duh. Mnogobrojne primere ovakvih
sluajeva nalazimo u Jevanelju (Mt. 8,16; 15,28; Lk. 6,18; 13,11).
Drugi uzrok opsednutosti skriva se u bavljenju okultizmom u svim njegovim njegovim
oblicima. Zanoenje i bavljenje astrologijom, magijom, ekstrasenzorikom, interesovanje
i kontakt s poltergajstom, NLO i vanzemaljcima, otvara oveka za mistini kontakt i
uticaj duhova zlobe, to na kraju dovodi do opsednutosti "kontaktera" i njihove duhovne
propasti. Postoje pouzdani podaci o porastu, i to pravoj geometrijskoj progresiji, broja
kontaktera NLO. Oni se okupljaju u brojne asocijacije, izdaju svoje asopise, odravaju
konferencije. Tako je, prema podacima V. Davidova, samo na konferenciji u Kemerevu
nastupilo oko 300 "kontaktera", koji su svi bili predstavnici samo Kuzbakog regiona.
Prema svedoanstvu svetog Jovana Zlatousta, demon ne naputa oveka koji mu se
predao, sve dok ga ili ne uini slinim sebi, ili ne dovede do samoubistva.
Ovu tezu dobro potvruje na savremeni ivot. U sudskoj psihijatriji se koristi termin
fiks-ideja, koji se drugaije tumai i kao "prisilna radnja". Evo ta itamo tim povodom u
udbeniku Sudska psihijatrija4: "U poremeaje volje mogu se ubrojati impulsivna stanja
koja se karakteriu nastankom nesavladivih i teko savladivih podsticaja za injenje
ovih ili onih postupaka bez prethodne odluke. Obino se izdvaja nekoliko impulsivnih
stanja: katatoni impulsivni postupci ee imaju karakter besmislenih, nemotivisanih,
agresivnih i ruilakih inova. esto bolesnik to doivljava kao potinjavanje tuoj volji
(sindrom Kandinskog)".

Ali ako se zloin vri uprkos svojoj volji, pod nesavladivim uticajem neeg to joj je
oigledno tue, to jest, tue volje, postavlja se pitanje ija je to uasna volja? Nije li to
volja duha koga nazivamo zlim?
U poslednje vreme u naoj zemlji je primetan veliki broj nemotivisanih ubistava. Reklo bi
se, odjednom i bez ikakvog vidljivog razloga ovek ubija drugog oveka. U lanku "Ko
e me ubiti sutra" autor V. Kalita opisuje tri strana zloina. Prvi sluaj:
dvadesetogodinji Skorobogatov pretukao je majku, teko je ranio noem ouha, a
nakon pet dana ubio mladia koji je pokuavao da odbrani svog oca nad kojim se ubica
iivljavao. Traktorista Rodopupov u pijanom stanju je zverski zaklao svoje poznanike
Anu i Aleksandra bez ikakvih razloga. Zavarujev je povezao maloletnu decu u umu i tu
mu je pala na um ideja da ubije dete da bi se osvetio njegovim starijim sestrama koje su
odbile da se udaju za njega. Zverski je ubio oboje dece.
Autor lanka, ispitujui Zavarujevljevu linost, pie: "On je iveo i rastao kao mnoga
seoska deca. Uio je kolu, sluio vojsku, zatim je radio kao nekvalifikovani radnik u
kolhozu 'Otadbina'. Nigde i nijedan dan nije proveo ni s ubicama ni s nasilnicima.
Nijedan as nije presedeo u zatvoru, kazneno popravnom domu ili logoru... I najednom
takav preokret sudbine: ubica i nasilnik. Za mene je, osim ostalog uasa, najstranija ta
obinost linosti zloinca, to jest, on je onakav kao i mnotvo drugih ljudi. Strano je to
to mnotvo ivi pored nas: hoda, gleda i govori... I najednom, bez ikakva razloga, zbog
'neraienih odnosa' uzima no i see grlo nekima od nas ili nae dece".
Zatim, komentariui navedene injenice V. Kalita pie da "drutvo gori u vatri
rasplamsalog zloinatva", a naroito je strano to je to "takva stihija koja je poprimila
razmere pravog graanskog rata (sin protiv oca i majke; brat na brata ili prijatelja), kada
svaki ratuje protiv svakog". Autor navodi strane injenice i od njih pravi tana
uoptavanja: o nemotivisanosti ubistava, o pojavi nove strane vrste zloinaca "koji su
samo pre as vremena bili obini ljudi - i najednom ubice".
Ali V. Kalita ne moe da objasni uzroke tog fenomena. I to je razumljivo. Jer, ovakva
socijalna pojava se moe objasniti samo s jednog gledita - s mistinog.
Kako ve rekosmo, ovek koji nije 'pokriven hrianskom verom, Svetim Tajnama i
molitvom, postaje nezatien i pred mreama iskuenja koje su pred njega postavljene.
On upada u ovu ili onu mistinu klopku i, ivei u ovom svetu po zakonu svojih strasti,
veto biva upravljan od neistog demona.
Tako se u lanku "Manijak ide u lov" opisuje niz najsurovijih ubistava, poinjenih bez
ikakvog ozbiljnog motiva. Prema podacima rukovodioca Unutranjeg naunoistraivakog instituta Ministarstva unutranjih poslova SSSR Jurija Samojlova, meu
manijacima "ima najvie ljudi s veoma visokim intelektom: kvalifikovanih radnika,
slubenika, lekara, sportista, studenata... Oni su, po pravilu, divni porodini ljudi, imaju
dvoje ili vie dece, nikada nije bila primeena u njima nikakva kriminalna sklonost".
Kao primer razmotriemo linost jednog od zloinaca.

"U Stavropoljskom kraju u turistikom klubu radio je Anatolij Slivko. Uzoran porodini
ovek. ena, deca. Odlian pedagog. Njegovu nauno-vaspitnu metodiku svuda su
propagirali. I tada je poeo da poziva kod sebe deake iz svog kluba. Davao im je 25
rubalja i nareivao im da oblae pionirsku uniformu. Objanjavao je da e sada da
pone eksperiment preivljavanja u vanrednim uslovima. Posle toga ih je davio, veao
za noge, na sve mogue naine se iivljavao, istovremeno snimajui sve to kamerom.
Sedmorica deaka su umrla, a oko trideset ih je uspelo da preivi".
Prema miljenju Samojlova, uzrok zloina je to to se "u dubinama podsvesti nekih od
njih dogaaju neke promene. Ostajui spolja onakvima kakvi su i pre bili, oni potajno
poinju da vre krvave zloine". Kakve su to onda iznenadne promene u podsvesti koje
pretvaraju spolja pristojnog oveka u uasnu zver? Strunjak Ministarstva unutranjih
poslova ne moe na to da odgovori, samo se vajka kako je eto, sada teko pronai
zloinca, jer nije poznato u kom profilu stanovnitva ga treba traiti.
Ma koliko strano zvuale te rei, veina ljudi naeg drutva su zombiji. To znai da su
to ljudi koji pokorno izvravaju volju neistog duha koji se uselio u njih i koji ih esto
dovodi do stranih zloina i samoubistva. Pri tome je mera opsednutosti direktno
proporcionalna ovekovoj strasnosti i bezverju. Uzmite primere ubistava koje je naveo
V. Kalita - izgubivi kontrolu nad razumom, ljudi su se iznenada odluivali da poine
strane i bezumne zloine. U mozak raspaljen alkoholom dospevalo je nareenje koje
izdaje neki glas koji je taj ovek ve davno poeo da smatra svojim sopstvenim glasom,
privikao se na njega i izjednaio ga sa svojom sopstvenom sveu, ije se hirove ve
odavno navikao da ispunjava bez ikakve kontrole i odgovornosti. I kao rezultat toga,
dogaa se ono to postaje nepopravljivo.
Jasnu potvrdu navedene teze nai emo u lanku "Poklonjenje avolu". Evo ukratko
njegovog sadraja. etiri petnaestogodinja deaka iz grada imkenta krenula su u
etnju sa svojom kolskom drugaricom na reku. Tamo su je zaklali kuhinjskim noem,
ocedili krv, i svi su tu krv okusili. Telo su zakopali i zatim su jo mesec dana ili mirno u
kolu, sve dok ubistvo nije otkriveno. Svi su bili iz srenih porodica. Meu roditeljima
nema ni alkoholiara ni zloinaca. Koji su motivi zloina?
Ispostavlja se da su se sva etvorica bavila spiritizmom. No jednome od njih se javio
"mukarac u crnom" i naredio mu da ubije drugaricu koja je ila u crkvu i na nedeljnu
veronauku, to su maloletniki zombiji bez pogovora organizovali i izvrili.
Kao to vidimo, mlade due, nezatiene verom i hrianskom sveu, usled bavljenja
okultizmom postale su besomune i posluno su ispunile strano nareenje. I to nije
izuzetan sluaj. Kako esto moemo videti besmislenu, hladnu surovost, divlju zlobu,
slepu ravnodunost prema tuim patnjama. Avaj, sve je to postalo glavno obeleje
naeg bezreligioznog drutva?
A kako stoji stvar u kapitalistikim zemljama? Moda su u njihovom materijalno
bogatom drutvu moralne vrednosti neizmerno iznad naih? Moda je kod njih sve

drugaije? Ne treba li da se, osim materijalnog, pouavamo jo i duhovno-moralnom

ivotu njihovog drutva?
Evo ta itamo u nemakom asopisu tern: "Ubistva roditelja su naroit oblik ubistva istie sudija Miler - poto se zloinac i rtve nalaze u vrlo bliskim odnosima... takva
ubistva kod nas imaju staru tradiciju". I zaista, u Nemakoj takvi sluajevi nisu retki. U
lanku "Zato deca ubijaju roditelje" opisuje se pet ovakvih zloina.
U prvoj prii ubica je Ingo Gerket, sin arhitekte iz srene i imune porodice. Roditelji su
od detinjstva ispunjavali sve njegove hirove. Jednom je zatraio od majke krupnu svotu
novca da bi kupio diskoteku. Majka se usudila da se posavetuje s muem. Sutradan je
doao kui i zapodenuo razgovor s ocem. Razgovor nije doveo do eljenog rezultata.
Tada je Ingo uzeo gvozdenu ipku, ubio oca, siao u podrum i ubio majku... Pre nego
to je otputovao u inostranstvo, telefonirao je prijatelju i rekao mu: "Diskoteku sam na
51% ja kupio". Kroz tri dana doao je i pre-dao se policiji. O motivima zloina, prema
izjavi tuioca, govorio je nejasno i zagonetno.
U Hamburgu je sin radnika na klanici iznajmio 1979. godine svog prijatelja u svojstvu
ubice za 4000 maraka i mirno posmatrao kako mu ovaj ubija roditelje. "Hteo sam
slobodu - rekao je osamnaestogodinji sin - i zato su oni morali da se sklone s mog
puta". Roditelji su ga terali da im pomae u kunim poslovima.
Da bi dobio nasledstvo i kupio prestina kola, devetnaestogodinji uenik iz BadDirkhajma ubio je roditelje iz puke, a sestri je naneo mnotvo rana noem. Na
sasluanju je upitao bez zbunjenosti: "A ta e biti s mojim nasledstvom?"
Druga dva sluaja su slina pomenutim. Kao to vidimo, motivi za vrenje ovih stranih
zloina bili su neznatni, prilino beznaajni povodi. "Smetali su mojoj slobodi... terajui
me da radim u kui. Nisu mi dali novac za diskoteku, za kola". ivot roditelja pokazao se
bezvrednijim ak i od ovakvih sitnica. Glas savesti kod tih ljudi je potpuno gluv.
Hrianske vere, koja bi mogla da zaustavi zlodelo, nema. Nema ak ni najmanje
unutarnje borbe protiv bezumne pomisli. Postoji samo potpuna pokornost zloinakoj
volji koja ga podstie na straan zloin.
Sve to govori o stanju potpune opsednutosti ovih ljudi. To i nije udno. Amerika i Evropa
se gue od bezduhovnosti. Istinski pravoslavnih hriana tamo je izuzetno malo.
Sluenje idolu strasti postalo je temelj celog ivota. Okultizam, magija, kult istonjakih
religija postali su neobino i iroko rasprostranjeni i popularni.
Zbog toga je ovakva besomunost za mnoge graane Zapada postala norma. Tako da
se na duhovnom planu od njih nemamo emu uiti.
Poznato je da je ovek sazdan po obrazu i podobiju Boijem, pozvan je velikom cilju
ljubavi i beskrajnog savrenstva. Ali kada se on zatva

ra u zaaranom krugu zadovoljavanja svojih strasti, kada postaje egocentrian njegova duhovna i fizika propast postaju neizbeni, jer on, odstupajui od Boga, bira
nebitije.
"ak i jedan koji ispunjava volju Boiju bolji je od hiljadu bezakonika" - svedoi Jovan
Zlatoust. "Sveti su so zemlje, oni su smisao njenog bivstvovanja; oni su onaj plod radi
kojeg se ona hrani. A kada zemlja prestane da raa svete, tada joj se oduzima sila koja
zadrava svet od katastrofe", tvrdi prepodobni Siluan. To jest, kada mera zla prevazie
granice doputenog, drutvo i narod u kojem se tako neto dogodilo neizbeno
propadaju. Primer za to je propast prvog oveanstva u potopu. Takoe se setimo
Sodoma i Gomore, i njihove propasti zbog neobuzdanog razvrata. Setimo se Avrama
koji je molio Svetu Trojicu da potedi grad barem radi deset pravednika i dobio je
obeanje da ako se tamo nae deset pravednika radi njih e grad biti pomilovan (Post.
18,32). Ali se nije nalo ni deset. Bio je izveden samo pravedni Lot s porodicom, a grad
s razvratnim stanovnicima je propao.
Ne stojimo li svi na pragu iste takve propasti? Ne blii li se kraju ona mera bezakonja
koja e prepuniti au trpljenja Boijeg i izazvati neumoljivi gnev Stvoritelja sveta? Hoe
li se nai meu nama deset pravednika koji mogu da zadre odmazdu koja treba da se
izlije na nau zemlju zbog ljudskih bezakonja?
Pogledajte oko sebe. Mrnja, nered, prag gladi, ekoloka katastrofa, meunacionalna
trvenja i ostalo - nije li to plod nae bezduhovnosti, bezbonog ivota, nisu li to signali
Boiji koji treba da nas nateraju da se zaustavimo, da se zamislimo i promenimo? A ako
je to tako, nee nam pomoi ekonomske reforme bez duhovnog preporoda. Nee nam
pomoi mudri vladar, niti okultisti s vanzemaljcima, ve naa vera u Hrista Spasitelja,
nae pokajanje i promena ivota - eto ta moe da izvede Rusiju iz duhovne i
materijalne krize, da da svetlost ivota naoj budunosti.
Zakljuak
sadraj
Od poetka postojanja sveta vodi se borba neistih duhova protiv ljudskog roda, borba
na ivot i smrt. Rezultat te borbe je veni blaeni ivot u Hristu ovenanih
pobedonosaca ili vena muka u adu, pripremljena "satani i anelima njegovim" (Mt.
25,34,41), dakle, pobeenima.
Kako pie sveti Ignjatije Brjananinov, "aneli se nalaze u neprestanoj i neumornoj brizi
o naoj sudbini: aneli svetlosti ulau sve napore da bismo mi, za vreme naeg
zemaljskog putovanja, pripremili i zasluili veno blaenstvo, a aneli tame ulau sve
napore da nas sa sobom odvuku u paklenu provaliju. Vodi se straan i neprekidan rat
na zemlji: s jedne strane se bore sveti aneli i pravoslavni blagoastivi hriani, a s
druge - aneli tame i ljudi koji su im se potinili. Predmet rata je vena sudbina ljudi u
zagrobnom ivotu i istinsko hrianstvo na zemlji. Ono je jedino sredstvo kojim se daje
oveku veno blaenstvo na nebu".

Pri tome je neophodno istai da avo i njegovi "legioni" deluju u savremenom svetu
neto drugaije nego to su delovali hiljade ili ak stotinu godina ranije. Na elu sa
avolom demoni se neprestano prilagoavaju nivou duhovnog i intelektualnog razvoja
oveanstva, prilagoavaju se novim istorijskim prilikama.
Tako na primer, ako su se do dolaska Isusa Hrista oni javljali palom oveanstvu u
obliku "bogova s neba" koji se sputaju u blistavim kolima, ako su govorili kroz zidove i
svetene ivotinje, zahtevali poklonjenje i rtvoprinoenja, ponekad ak i ljudska, posle
jevaneljske blagovesti stanje se iz korena izmenilo.
Lieni snage da tiranski vladaju ljudskim rodom zahvaljujui krsnom podvigu
Spasiteljevom, demoni vie nemaju vlasti nad krtenim delom oveanstva, vie ne
vladaju njime, ve bivaju pobeeni od njega.
To je i izazvalo promenu naina njihove borbe. Sada se oni trude da prevare oveka
javljajui mu se u obliju anela svetlosti, vanzemaljskog mudrog uitelja i nastavnika,
nude mu razliite gnostike i filosofsko-mistine sisteme koji nose otisak mudrosti, ali ne
boanske mudrosti, ve telesne, ljudske, sisteme koji na kraju krajeva opet dovode do
optenja sa satanom.
avolska iskuenja koja su dovela do pada praroditelje u raju nastavljaju se i danas u
ivotu svakog oveka. Poziv "budite kao bogovi", ali bez Boga, i dalje zvui kao gordi
lajtmotiv u kuanju mnogih ljudi. Gospod ne daje duhovne darove, ne daje silu
isceljenja, dar prozorljivosti (zbog grehovnosti i neistote ljudi), lukavi demon pak
odmah nudi svoje usluge u obliku ekstrasenzitivnih sposobnosti, magije i astrologije.
"Uzmite, prihvatite ih i biete kao bogovi" - ponovo obeava on. Ali iza toga, kao i pre,
stoji la i obmana, a one koji poveruju u to eka gorko razoaranje i surovo ropstvo
grehu i satani.
Zbog gordosti i neprijateljstva prema Bogu neisti duhovi su uvek teili tome da im pali
ovek ukazuje poklonjenje koje dolikuje Bogu; zbog svoje laljivosti oni su upotrebljavali
za dostizanje tog cilja sva sredstva prevare i obmane. U dananje nereligiozno i
eklektino vreme korisnije im je da se ne otkrivaju, na sve mogue naine da
podravaju miljenje kako oni navodno uopte ne postoje, da je vera u postojanje
demona prazna predrasuda dostojna svakog podsmeha i poruge. U ovoj etapi razvoja
oveanstva palim duhovima je korisnije da se javljaju u obliju NLO i "vanzemaljaca",
"starije brae po razumu", spremnih da pomognu i usmere razvoj ljudi u odgovarajuem
pravcu.
Time je izazvano takvo obilje kontaktera NLO, ljudi koji stalno odravaju vezu s
onostranim vanzemaljskim svetom, koji dobijaju odatle uputstva i pouke. Istovremeno
ljudska izopaenost i neverovanje ine ljude u mistinom smislu nezatienim pred
iskuenjima satane i njegovih hordi.

Osim toga, bum okultizma u naoj zemlji i zanimanje za njega u mnogome se nameu
odozgo. Tako na primer, poetkom 1985. godine, kao da priprema to zanimanje, izlazi
knjiga Jeremeja Judovia Parnova Luciferov tron, koja je u sutini bila prirunik crnih
maga-arobnjaka. Nju je objavio Politizdat u ogromnom tirau od sto hiljada primeraka s
'blagoslovom' super-ideologa onog vremena A. N. Jakovljeva.
Vraevima, astrolozima i ekstrasensima u nae vreme je data neviena sloboda. Njima
ustupaju svoje stranice mnogobrojne novine i asopisi, radio i televizija im usluno nude
svoje tribine. Oni se organizuju u saveze i drutva koji imaju status pravnog lica,
tampaju vietomne prirunike o magiji, uopte ne skrivajui svoje ciljeve. Tako
izdavaka kua "Sagovornik", nudei itaocima desetotomnu "Biblioteku medijuma i
ekstrasensa" - "najpotpunije znanje praktinih preporuka za vraanje, aranje i magiju",
donosi reklamu sa sledeom hvalisavom izjavom: "Medijumima i ekstrasensima! Svega
pre nekoliko vekova vas bi spalili na lomai, optuivi vas za vezu s avolom. Vreme
svete inkvizicije je prolo: dolo je vae vreme. Ne propustite trenutak". I oni ga ne
proputaju.
Sve vie ljudi kroz bezboje, poronost i strasnost, kroz bavljenje okultizmom postaju
svojevrsni provodnici demonske volje - volje koja je usmerena propasti oveanstva i
koja priprema dolazak antihrista. I moda nije daleko as kada e mera ljudskih
bezakonja prepuniti au strpljenja Boijeg i kada e nastati dan Stranog suda. Svaka
naa misao, postupak i elja pribliava taj kobni as (ako inimo zlo), ili ga udaljava i
ini svet svetlijim i istijim ako se uzdie prema Bogu. Zato svaki ovek koji ivi na
zemlji mora da ima na umu: u mnogome od njega samoga zavisi budunost njegove
dece, budunost oveanstva.