george herbert mead

Um, osoba i drutvo

Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko socioloko drutvo
Zagreb 2003 | 392 stranice
aleksej kijuhas

Moramo, dakle, sagledati duh kako se uzdie i razvija unutar

drutvenog procesa, unutar iskustvene matrice drutvenih
interakcija.
[G. H. Mead, str. 127]
Dord Herbert Mid, koji bez doktorata predaje na Univerzitetu
u ikagu od 1894. do 1931. godine, osniva je i centralni autoritet
mikrosocioloke teorijske tradicije. Ovakva Midova pozicija posebno
je zanimljiva iz najmanje dva razloga: Mid nije predavao sociologiju,
ve filozofiju i socijalnu psihologiju, i iza sebe je ostavio veoma malo
pisanih radova u kojima eksplicira sopstvenu teorijsku poziciju.
Meutim, Midovi kursevi iz filozofije i socijalne psihologije
bili su veoma popularni meu studentima sociologije Univerziteta u ikagu. Fundamentalni uticaj ovog filozofa i psihologa
na mikrosociologiju ostvaren je izgovorenim, a ne napisanim
reima, a mnogi koji su sluali Mida zadrali su Midov(sk)u
orijentaciju tokom celog intelektualnog ivota. Tek po Midovoj
smrti 1931. godine pojavljuju se njegove studije, ali kao rezultat beleki sa predavanja njegovih studenata, od kojih je za
(mikro)sociologiju od najveeg znaaja Um, osoba i drutvo koju
je priredio arls Moris, a koja se 2003. godine u izdanju Naklade
 Kursevi koje je Mid drao na Univerzitetu u ikagu u razliitim vremenskim

periodima obuhvatali su: logiku, etiku, istoriju filozofije, filozofiju prirode, filozofiju D. Hjuma, filozofiju nauke, filozofiju evolucije, istoriju nauke, komparativnu psihologiju, socijalnu psihologiju, logiku drutvenih nauka i drugo.
 Ostale Midove studije nastale ovim putem obuhvataju Filozofiju sadanjosti
koju 1932. godine prireuje Artur Marfi, Intelektualna kretanja u devetnaestom

225
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj

226
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj

Jesenski i Turk i Hrvatskog sociolokog drutva pojavljuje na

hrvatskom jeziku. Ovu studiju, podeljenu u etiri dela (gledite
socijalnog biheviorizma, um, osoba i drutvo) ine 42
osnovna Midova ogleda (zapravo, njegova predavanja), etiri
dodatna ogleda, predgovor originalnog prireivaa arlsa
Morisa i pogovor Ognjena aldarovia.
Filozofski, Mid je bio pragmatista i empirijski naturalista koji
filozofiju i nauku nije video kao bitno odvojene. Kao naunik,
sopstvenu poziciju je odredio kao socijalni biheviorizam i obiman deo Uma, osobe i drutva zapravo je polemika sa klasinim/
individualistikim biheviorizmom. Ono to je od znaaja za sociologiju jeste to Mid u objanjenje ljudskog ponaanja uvodi
drutvo. Bavljenje individualnim iskustvom sa stajalita drutva,
ili barem sa stajalita komunikacije, kao bitne za drutveni poredak program je kojim zapoinje Um, osoba i drutvo (str. 3). Midovo objanjenje je biosocijalno: njegova panja usmerena je
na aktivni proces biolokih organizama u interakciji. Za Mida,
osoba (self) je proizvedena u drutvenom procesu i on markira
mehanizam ovog procesa. Midova socijalna psihologija daleko je
od nominalizma: [z]a socijalnu psihologiju celina (drutvo) prethodi delu (individua) (str. 8). Za Mida, univerzalije ne postoje
metafiziki, ali postoje u drutvenom inu (str. 80-87). Mid je
eksplicitan u navodima prema kojima njegova analiza ne ide u
pravcu konstrukcije ponaanja grupe u odrednicama ponaanja
individua, ve ponaanje pojedinaca tumai u odrednicama
ponaanja drutvene grupe iji je pojedinac lan. Drutveni in
je prethodnica i preduslov individualne svesti, to Mid potencira
na nekoliko mesta (str. 19, 50, 107, 165, 180 i dr).
veku iz 1936. koju prireuje Merit Mur, odnosno Filozofija ina koju 1938. godine
prireuje arls Moris.

U Midovom sistemu drutvo se sastoji od biolokih jedinki u

drutvenom inu uzajamne akcije, odnosno interakcije. Iz ovih
razloga, jedinica analize za midovskog socijalnog bihevioristu
nije pojedinac ve celokupan in, celi proces vladanja (str. 106),
odnosno interakcija. Interakciju ini razgovor gestova ije se
znaenje uzajamno tumai. Boks i maevanje idealtipski su primeri
ovog procesa (str. 44-48). Meusobno prilagoavanje usled interpretacije znaenja znai interakciju. Ova znaenja nisu subjektivna, privatna i mentalna, ve objektivno postojea u drutvenoj
situaciji, kako Mida tumai Moris. Meutim, do istinski ljudske
komunikacije dolazi kada gestovi, znaci i simboli postaju smisleni, odnosno kada pojedinac u sebi moe izazvati reakciju koju
njegov gest izaziva u drugom pojedincu, te tu reakciju refleksivno
upotrebiti radi regulacije sopstvenog ponaanja. Smisleni simboli nisu upueni samo drugima, ve i samima sebi. Ovaj proces, nalik Kulijevom ja u ogledalu, u Midovom sistemu znai
(pre)uzimanje uloge drugog u kontroli svog ponaanja (str. 72).
ovek se vidi kao ivotinja koja preuzima uloge drugih.
Meutim, Mid nastavlja tamo gde Kuli staje. On razmatra
problematiku (ne)mogunosti potpunog poklapanja istinske i
preuzete uloge drugog. Mid je puno realniji od Kulija u eksplikaciji ovog procesa navodei kako nije bitno da pojedinci daju
identino znaenje odreenom simbolu (str. 54). Istovremeno,
svestan je kako jedan simbol ima razliita znaenja razliitim
pojedincima: [t]amo gde neka osoba kae neprijatelj jedan
pojedinac e se tui, a drugi e pobei (str. 56). Ali, ovde Mid
markira snanu ulogu koju u procesu preuzimanja uloga imaju
vokalni gestovi, odnosno (raz)govor. Jer, vokalni gest je simbol
koji je fundamentalno refleksivan poto pojedinci uju sebe kako
govore i, u sluaju istog jezika, preciznost uzajamne interpre-

227
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj

228
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj

tacije je bitno uveana. Poto individua moe uti ono to kae,

u sebi pobuuje istu reakciju kao i u drugoj osobi.
Mid ide jo dalje u markaciji ovog kulijevskog fenomena:
pojedinac kao razvijena osoba moe preuzeti ulogu uoptenog
drugog (str. 148). Naime, akter je u stanju ne samo preuzeti
ulogu nekog odreenog drugog sa kime je u interakciji ve,
uoptavajui ovaj proces, bilo koga drugog. Ceo proces Mid
ilustruje na primeru igranja (play) versus igre (game) (str. 144149). Deje igranje (npr. igranje uloge vojnika, majke, Indijanca)
najjednostavniji je oblik preuzimanja uloge drugoga time to se
temporalno doslovno odigrava ova uloga, gde razliite uloge
u igri veoma jasno i glasno komuniciraju jedna sa drugom, a
sve kroz igranje jedne osobe. Meutim, u organizovanoj igri
(npr. igri fudbala ili bejzbola), dete mora biti spremno preuzeti
ulogu bilo kog uesnika u igri, odnosno svih uesnika zajedno.
Naime, po dobijanju lopte meu noge, dete mora odgovoriti
na oekivanja itavog tima, te on uoptava njihovu ulogu. Ovaj
proces preuzimanja uloge uoptenog drugog Mid vidi kao
veoma znaajan u razvoju ljudske jedinke i ovaj je proces zapravo
sr onoga to se misli pod pojmom socijalizacija: ovekovo
doputanje da uopteni stavovi drugih kontroliu njegovo
ponaanje (str. 153). Istovremeno, ovaj je proces preduslov postojanja drutva: kompleks kooperativnih procesa i aktivnosti,
te funkcionisanja institucija organizovanog ljudskog drutva
takoe je mogu samo utoliko to svaka ukljuena individua koja
pripada tom drutvu moe preuzeti opte stavove svih drugih
takvih individua . . . i moe svoje ponaanje usmeravati u skladu
sa tim (str. 149). Sama injenica da je ljudska jedinka neuroloki
u stanju ulaziti u uloge uoptenih drugih preobraava drutvo
i, konsekventno, izvor je mogunosti postojanja drutvenih
fenomena poput tradicije, religije i slino. Ovako refleksivnu

drutvenu osobu otud karakterie distinktivna drutvena kontrola i organizacija, kakvu nemaju ostali kimenjaci ili drutveni
insekti. ak i reenica Ovo je moje vlasnitvo. stav je druge
osobe, jer je uopteni drugi neophodan za legitimaciju institucije vlasnitva. Za Mida, institucija je nita doli organizacija
stavova uoptenih drugih koje nosimo u sebi, a koje kontroliu
i reguliu ponaanje (str. 199).
Pojedinac nesvesno vidi sebe onako kako ga vide drugi, nesvesno se stavlja na mesto drugih (str. 67) i ovaj mehanizam
Mid izoluje. Jedno ako ja sada uradim XY, on(a) e AB temelj
je miljenja i ponaanja u Midovoj teoriji. Proces obraanja
drugoj osobi takoe je i proces obraanja sebi i izazivanje reakcije koju osoba izaziva u drugoj, navee (str. 104). Mogunost
da samom sebi bude predmet ovekova je differentia specifica
u odnosu na ostale ivotinje (str. 133).
Pored determiniueg stava uoptenog drugog na ponaanje
pojedinca, Mid je realan u ostavljanju prostora i za kreativnu aktivnost pojedinca, ponajpre kroz razlikovanje ja kao novog odgovora na drutvenu situaciju i mene kao konvencionalne, uobiajene
individue (str. 166-170, 183-189). Mnoge aktivnosti pojedinaca uinile
su da zajednica postane drugaija. Ljudi u drutvenom procesu
modifikuju sopstvene odgovore/reakcije i time modifikuju i drutvo,
pa samim tim i uoptenog drugog. Mid osobu vidi kao dinamiku,
kao proces: osoba nije neto to postoji, pa stupa u interakciju, ve
je vir u drutvenoj struji (str. 174).
 Rendal Kolins u etiri socioloke tradicije (1994: 260) ilustrovao je Midov sistem

na sledei nain: Moe se rei (iako je ovo moja metafora, a ne Midova), da je

osoba neka vrsta ahovske table na kojoj mene (zapravo, nekolicina mene)
predstavlja figure, ja je igra koji vue poteze, a uopteni drugi je sijalica
koja visi nad tablom inei poteze smislenim. Ili, da upotrebim drugu metaforu, osoba predstavlja niz ogledala okrenutih jednih ka drugima, stalno u
pokretu..

229
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj

230
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj

Mid je objektivni relativista: drutvo i individualna svest

funkcioniu na temeljima meusobne simbolike interakcije, ali
u Midovom shvatanju ovo je argument vie za objektivnu, pozitivnu naunu analizu. Iako u Midovoj teoriji znaenje konstituie
predmete i stavovi odreuju okolinu (str. 123), ovo je znaenje
objektivno, ono se stvara u drutvenom procesu, a ne arbitrarno u
mislima pojedinca (str. 74-79). Za Mida, priroda postoji objektivno,
nasuprot pojedincu i njegovom iskustvu, ali priroda poseduje
i odreene karakteristike zahvaljujui pojedincu, prvenstveno
preko znaenja koje joj pojedinac pripisuje. Ovde se ovek vidi i kao
ivotinja koja izdvaja, pripisuje i drugima ukazuje na znaenja.
Ljudski duh Mid posmatra kao meuigru smislenih simbola u
interakciji. Pogreno je pretpostaviti da individue dolaze prve, a
zajednica kasnije, jer individue nastaju upravo u samome procesu (str. 180). Meutim, u Midovom socijalnom biheviorizmu biti
kreiran nije inkompatibilno sa bivanjem kreatorom, niti je bivanje
u strukturi inkompatibilno sa individualnou. Konstituiranost
uoptenim drugim ne iskljuuje iroke individualne varijacije i
razlike, eksplicitan je (str. 191). Na pitanje u sreditu mikro-makro
kontroverzi ta dolazi prvo, drutvo ili pojedinac? Mid odgovara sa interakcija (str. 212-215). Ovakvo itanje drutvenosti bie
jo eksplicitnije u sociologiji Ervinga Gofmana.
Za Mida, osoba (self) nastaje u procesu drutvenog iskustva i aktivnosti (str. 131) i ovo je fundamentalni doprinos
(mikro)sociologiji ovog filozofa i socijalnog psihologa. Bez objektivnog, impersonalnog stava prema samome sebi ne postoji
(samo)svest, niti osoba. Postajanje objektom samome sebi, i to
sa stajalita uoptenog drugog, temeljni je drutveni proces.
Ovakva vizija drutva i drutvenosti kompatibilna je sa dirkemovskom vizijom o prinudnom karakteru drutvenih injenica
jedino je nivo analize blii akteru i, samim tim, realniji. Drutvena

kontrola i sr drutvenog ponaanja lei u tom zajednikom

procesu koji tee (str. 257), a ne makroskopskim univerzalijama
udaljenim od drutvene stvarnosti. Stav uoptenog drugog
zapravo je stav drutvene zajednice i u ovom se konceptu snano
demonstrira mogunost mikro-makro integracije kroz tumaenje
procesa drutvene prinude preko interakcionistikih pojmova.
Midovo prisustvo na Univerzitetu u ikagu bilo je kljuno
u postavljanju kamena-temeljca za potonju tradiciju jednog specifinog naina sociolokog miljenja nazvanog
mikrosociolokim. Njegova analiza interakcije, analiza uzajamne interpretacije znaenja, fokus na simbol i slino, postaju
uobiajena mesta tradicije koja se stvarala. Ponovno itanje Mida
i objavljivanje studije koja inicira itavu tradiciju i specifini
anr sociolokog promiljanja, znaajno je u kontekstu Mertonovog nagovora na nunost sociolokog vraanja klasicima.
Meutim, Midov izvorni tekst iz 1934. godine i vie je od toga:
u ovom prevodu otkrivamo da savremeni mikrosociolozi zaista
stoje na leima intelektualnog diva.

 Pored Midove ex cathedra genijalnosti, jednako kljunu ulogu u ovom procesu

odigrao je i Herbert Blumer, u to doba mlai saradnik Odseka za sociologiju

ikakog univerziteta, odnosno odigrala je Blumerova interpretacija Mida.

231
prikazi i recenzije
diskrepancija
sijeanj 2007.
svezak 8 | 12 broj