UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Kosovska Mitrovica
Graevinski odsek
Predmet: Hidrotehnika

IV semestar
(ECTS) :

___5____

___4____

HIDROTEHNIKA
- PREDAVANJA -

I - VODOPRIVREDA
1. VODOPRIVREDA
Pod vodoprivredom treba podrazumevati svaku delatnost na vodama koja ima
privredni znaaj, bilo da se radi o proizvodnji novih dobara, bilo o zatiti ve proizvedenih,
bilo o zatiti prirodom datih blaga koja slue proizvodnji.
Disciplina koja vodoprivredu tretira u tehnikom smislu je hidrotehnika.
Vodni resursi predstavljaju izvorita vodnog blaga i to su samo one vode koje ve
imaju ili mogu imati odreenu upotrebnu vrednost.
iroko shvaena vodoprivreda kao privredna grana, moe se podeliti na oblasti,
koje su istovremeno i oblasti primenjene hidrotehnike. Vodoprivredne oblasti su:
a) zatita i razvijanje vodnih resursa
b) ureenje voda i vodotoka
c) korienje voda i vodotoka.
Svaka od ovih oblasti se moe podeliti u vodoprivredne grane, i to su:
a) zatita i razvijanje vodnih resursa:
- tednja vode
- preiavanje upotrebljenih voda
- vodno pravo i drutvena zatita voda
- budui vodni resursi i njihovo negovanje
b) ureenje voda i vodotoka
- ureenje slivova
- borba protiv erozije i bujica
- regulisanje vodotokova
- odbrana od (velikih voda) poplava i malih voda
- odvodnjavanje poljoprivrednih zemljita (drenaa)
- asanacija zemljita
- kanalisanje naselja
c) korienje voda i vodotokova
- snabdevanje naselja i industrije vodom
- navodnjavanje (irigacija)
- korienje vodnih snaga (hidroenergetika)
- plovni putevi i plovidba
- ribogojstvo
- rekreacija, lov, sport i turizam na vodama
- vojne potrebe

2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE

Prema nalazitu na kome su, vode se dele na:
a) atmosferske vode nalaze se u atmosferi, najee u obliku pare (oblaci,
vazduna vlaga), a ree i to samo kratko vreme kao vee kapljice ili vrste padavine;
b) povrinske vode nalaze se na zemljinoj povrini u obliku izvora, potoia,
potoka, reica, reka, jezera, mora i okeana;
c) podzemne vode nalaze se u obliku podzemne vlage ili podzemnih izdani.
Prema stanju u kome se nalaze, vode se dele na stajae (bare, movare, jezera,
mora, okeane) i tekue (svi vodotoci). Strogo uzevi sve vode su pokretne.
Prostori bive Jugoslavije se karakteriu velikom raznolikou po pogledu
rasporeda padavina (od 500mm/god do 5300mm/god) pri emu je karakteristino da su
1

najvie padavina tamo gde ima najmanje vode i obratno. Osim toga, moe se rei da naa
zemlja ima razvijenu mreu vodotokova, ali koliine vode u njima nisu rasporeene onako
kako bi nama odgovaralo. Zato se preduzimaju hidrotehniki radovi da se ove anomalije
isprave i da se obezbede potrebne koliine i kvalitet vode u zahtevanom vremenu. To su
jako skupi radovi, pa treba planirati ove radove, da bi se dobili optimalni efekti.
Za potrebe optimalnog gazdovanja vodama rade se vodoprivredni planovi i
vodoprivredne osnove.
Vodoprivredni plan je plan vodoprivrednih akcija u narednom periodu, sa
kadrovima i sredstvima sa kojima se stvarno raspolae i sa ogranienim ciljevima.
Naprimer, u slivu V. Morave, prema vodoprivrednoj osnovi treba podii 100 brana. Za to
nema sredstava, ali podizanje prvih desetak brana je u planu. Zato se moe rei da je
vodoprivredni plan iseak iz vodoprivredne osnove, mada moe biti sainjen i bez nje,
polazei od smernica drutvenih ili dravnih planova.
Vodoprivredni plan treba da odgovori na sledea pitanja:
- ta treba da se uradi
- koji su planski ciljevi
- koji su zakoni ispunjenja planskih zadataka
- ko treba da ispuni planske zadatke
- koliki su bilansi snaga i sredstava koje treba angaovati za izvrenje plana.
Vodoprivredna osnova predstavlja kompleksno reenje korienja i razvoja vodnih
resursa. ine je privredni i tehniki planovi i projekti za upravljanje, korienjem i
zatitom voda. Rade se za pojedine drutveno-politike zajednice (dravu, republiku,
pokrajinu) i to za jedan ili vie slivova. Sliv je osnovna vodoprivredna jedinica.
Vodoprivredna osnova treba da predstavlja optimalno reenje za one interese koji
su sagledani i priznati kao interesi slivnog podruja. Vodoprivredna osnova treba da
odgovori na sledea pitanja:
- ta treba da se uradi
- koji su planski ciljevi (ta se postie)
- koliki su bilansi snaga i sredstava koja bi trebalo angaovati za ostvarenje
osnove.
Na osnovu ovoga, moe se rei da vodoprivredni plan ostvaruje ograniene
zadatke, birajui reenja prema parcijalnim potencijalima vodotoka, a vodoprivredna
osnova se bavi korienjem i razvojem totalnog potencijala.

II - HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA
1. HIDROLOGIJA
Hidrologija je nauka o vodama. Ona prouava i opisuje (kvalitativno i
kvantitativno) prirodne vode, pojave i procese koji se deavaju u njima i odreuje
zakonitosti razvoja tih pojava i procesa. To je jedna od osnovnih vodoprivrednih disciplina.
Zadatak hidrologije je da odgovori na mnoga pitanja:
- da li su proticaji vodotoka na lokaciji dovoljni da zadovolje potrebe za
vodom (snabdevanje naselja, industrije, melioracije...)
- da li e za potrebe vodosnabdevanja biti potrebna brana i kolika
- kakav je reim malih, srednjih i velikih voda
- koliine renog nanosa, termiki reim reke, fiziko-hemijski i bioloki
parametri vodotoka
- kakav je reim podzemnih voda datog podruja (izdanost i kvalitet)
- uticaj oveka na slivu reke na reim oticaja i reim podzemnih voda
- prognoze (kratkorone i dugorone) vodostaja, proticaja, pojave leda i sl.
- i slina pitanja.
Moe se rei da je voda najrasprostranjenija materija na zemlji. 71% povrine
zemlje je prekriveno vodom, a ona je prisutna u znatnim koliinama ispod povrine terena
kao podzemna voda (slobodna ili vezana). Opte rezerve vode na zemlji procenjuje se na
oko 1,4 milijardi km3, od ega koliine slatke vode iznose oko 33,3106 km3 a samo oko
126106 km3 se moe koristiti iz jezera i reka.
Osim toga, slatke vode su na zemljinoj povrini rasporeene neravnomerno (oko
60% kopna su suna podruja). Potrebe za vodom su sve vee, tako da danas stanovnitvu
treba vie od 8 milijardi m3 vode dnevno, i ta se potreba stalno poveava. Uporeujui
potrebe i koliine raspoloivih voda vidi se da oveanstvo ima dovoljno vode za svoje
potrebe, samo to se te koliine raspoloive vode stalno zagauju, pa se smanjuje koliina
kvalitetnih voda.

2.HIDROLOKI CIKLUS
Vodni resursi zemlje nalaze se u jednom neprekidnom krunom transportnom
procesu koji se naziva hidroloki (ili vodni) ciklus, a koji povezuje atmosferu, kopno i
okeane, odnosno atmosferu, litosferu i hidrosferu. Glavna pokretaka snaga dinamikog
procesa formiranja i transporta vodene pare je suneva energija, a za pojave padavina i
teenja u vodotocima termodinamiki procesi u atmosferi i sila gravitacije.

Najznaajnije komponente hidrolokog ciklusa sa aspekta hidrologije su:

isparavanje i transpiracija, padavine, intercepcija, povrinski oticaj i infiltracija i podzemne
vode.
Treba napomenuti da je isparavanje u toku godine 39 puta vee od koliine vode u
atmosferi to znai da se otprilike svakih 9 dana u atmosferi menjaju vodene mase.
Inae koliina vode koja je preferentna za oveka (ona koja je obnovljiva kroz
hidroloki ciklus) iznosi 36106 km3. Koliina vode koja se troi u svetu iznosi
5,5106km3, to bi trebalo da znai da teorijski imamo dovoljno vode na raspolaganju.

3. PADAVINE
U atmosferi se uvek nalaze izvesne koliine vodene pare. Kada se vazduh rashladi
ispod temperature take rose, vodena para se kondenzuje u kapljice ili ledene kristale i
nastaju padavine (kia, sneg, krupa, sugradica i grad). Fiziki mehanizam stvaranja
padavina izuava meteorologija, a za nas su od interesa kia i sneg.

3.1.MERENJE PADAVINA
Padavine se mere: kiometrima, pluviografima (ombrografi), totalizatorima i
snegomerima.
Kiomer je obina valjkasta posuda, montira se na nosau, a unutar vee posude je
manja koja se vadi. Valjkasta posuda (cilindar) je povrine od 200 cm2. Pri merenju visine
vodenog taloga, voda se izliva iz manje posude u menzuru koja je posebno graduisana,
tako da se odmah ita broj mm posle kie (1mm pale kie odgovara 1l/m2).
Sistem merenja se obavlja po stanicama koje se
postavljaju obino na 150250km2, a 50km2 na
ostrvima. Kiomer se postavlja tako da na njega
nemaju uticaj susedni objekti (zgrade, drvee itd.).
Kiomer sa satnim mehanizmom koji automatski
ubeleava visinu padavina tokom vremena naziva se
pluviograf. Totalizator se koristi za visoke i teko
pristupane terene. Retko se ita (na 6 meseci ili 1
godinu).
Kiomer se oitava obino jednom dnevno a
2
koliina pale kie se izraava u l/m , odnosno kao P(mm).
Merenje padavina i obrada se vri na hidrometeorolokim stanicama.
Na visinu padavina utiu: geografska irina, nadmorska visina, uticaj blizine mora,
uticaj reljefa, uma, veih gradova.
Sneg se meri na dva naina: stacionarno i ekspedicijski. Stacionarno se meri sa 3
stalna poloaja pomou posebnih letvi (snegomera). Za odreivanje sadraja vode koristi
se posebna uplja vadilica, a zahvaena zapremina snega meri se posebnom vagom, ili se
otapa i meri. Ekspedicijski se meri visina snenog pokrivaa, i sadraj vode u snegu, na
raznim delovima sliva. Ovo se obavlja najee radi definisanja rezervi vode u slivu, kako
bi se omoguilo prognoziranje proletnjih dotoka.

3.2. IZRAAVANJE PADAVINA

Padavine se izraavaju visinom padavina P u (mm). To je sloj vode koji se dobija
merenjem padavina u odreenom vremenu, odnosno to je visina ukupno palog vodenog
stuba.
Intenzitet kie predstavlja odnos padavina i vremena u kom su se one desile.

P
mm
mm
u(
) obino, ili (
), gde je P visina kie, a T vreme trajanja kie.
T
min
as
Ako padavine nisu ravnomerno rasporeene po celom slivu, postoji vie metoda za
proraun vrednosti srednjih padavina u tom slivu za posmatrano razdoblje, i to su: metoda
srednjih aritmetikih sredina, metoda izohijeta, Thiessenova metoda (metoda poligona).
- Intenzivne kie to su kie koje imaju veliku snagu (intenzitet) i malo trajanje.
One su od velikog znaaja u hidrologiji i graevinarstvu jer izazivaju najvee protoke.
Poto traju kratko, mere se samo pluviografima, koji omoguuju registrovanje poetka i
kraja kie, visine padavina (P) i intenziteta kie (isr):
P
isr
(mm / min)
T
Ako se na sumarnoj krivi plaviografa odabere razdoblje (T) i odredi
P=PV-PA , onda je
P
, odnosno ako T 0
i AB
T
P
i
tg , pa za
T
=90; i
i

=0; i 0 odnosno, P

idT .
0

Varijacije intenziteta kie se grafiki

prikazuju sumarnom krivom ili hijetogramom.
Hijetogram pokazuje ili visinu vodenog taloga ili proseni intenzitet (min/as) u jedinici
razdoblja, a za intenzivne kie koje traju 1 as ili manje treba uvesti jedinicu od 1 minute.

- Zapremina pale kie - P (m3 )

P A , gde je A- povrina na koju je pala kia (km2), P padavine (mm)
P
pri emu se pretpostavlja da su padavine na celoj teritoriji bile iste. Ako nisu istog
intenziteta onda se uzima:
n

PdA

ili

Pi Ai , gde je Ai povrina na kojoj je pala kia

P
i 1

visine Pi

Proticaj zapremina pale kie

Q

podeljena sa vremenom padanja T

[m3/]

Specifini proticaj ukupan proticaj podeljen sa ukupnom povrinom sa koje je

dobijen
q
q

Q
,
[m3//ha]
A
Q
DA P
A TA TA T

3.3. PRIKAZIVANJE, OBRADA I ANALIZA PADAVINA

Svrha prikazivanja padavina je njihova preglednost. U zavisnosti od potreba,
padavine se prikazuju u obliku tabela (obino slui za dokumentaciju) ili u obliku grafika
(pregledan je za rad). Mogu se obraivati pojedinane padavine, dnevne, mesene,
godinje, sedmine itd, u zavisnosti od potreba. Analiza padavina zavisi od svrhe
prouavanja, i najee se razmatraju sledee veliine (dobijene iz osmatranja):
- prosena visina padavina nad nekom povrinom
- interval varijacije visine padavina definie interval izmeu minimalnih i
maksimalnih padavina.
- uestalost padavina definie verovatnou pojave odreenih padavina
- standardno odstupanje
- koeficijent varijacije
- kriva raspodele verovatnoe padavina itd.

4. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA
Pod isparavanjem se podrazumeva prelaz vode iz tenog stanja u gasovito odnosno
iz vrstog u gasovito stanje (sublimacija). Simbol za isparavanje (evaporaciju) je E i
izraava se obino u (mm).
Isparavanje je univerzalna pojava i deava se svugde na moru i kopnu, gde god
postoji nezasiena atmosfera vodenom parom, a ima vode. Sva vlaga od koje se formiraju
padavine potie od isparavanja sa vodenih povrina, snega i leda, sa zemljita, kapljica i
kristala leda u atmosferi (evaporacija) i isparavanja sa biljnog pokrivaa (transpiracija).
Znai transpiracija je proces isparavanja sa biljnog pokrivaa odreene povrine zemlje.
Obavlja se danju pod uticajem suneve radijacije i uglavnom tokom vegetacione sezone.
Za poljske uslove je praktino nemogue odvojiti isparavanje od transpiracije, pa se
zato posmatraju kao jedan evapotranspiracija Et, i ona predstavlja ukupan gubitak vode u
atmosferu putem isparavanja i transpiracije sa zemljine povrine i njene vegetacije.
Isparavanje se deli na isparavanje sa vodene povriine i na isparavanje sa tla.
inioci koji utiu na isparavanje su:
- dejstvo temperature sa veom temperaturom raste i pritisak vodene pare i
poveava se mogunost vazduha da primi molekule vode

- dejstvo deficita vlanosti on je merilo nedovoljne zasienosti vazduha

vodenom parom. Sa poveanjem deficita vlanosti raste i isparavanje pri
odreenoj temperaturi.
d
E C ,
B
gde je C koeficijent proporcionalnosti, d deficit vlanosti, B
barometarski pritisak vazduha,
- dejstvo vetra:
a) poveava turbulenciju vazduha i bre dovoenje molekula iz
jae zasienih donjih slojeva u slabije zasiene gornje slojeve
atmosfere;
b) odnoenje vazdunih masa zasienih vodenom parom sa
povrina koje jae isparavaju
W brzina vetra na odreenoj visini, W0
brzina vetra na povrini terena
- dejstvo insolacije to je suneva energija (radijaciona toplota) koja direktno
doe na povrinu zemlje.
- dejstvo atmosferskog pritiska isparavanje je vee sa opadanjem
barometarskog pritiska. Meutim, ako idemo u visinu, zbog smanjenja
temperature i deficita vlanosti, a koji smanjuju isparavanje vie nego to
smanjenje pritiska poveava isparavanje, imamo situaciju da je ukupno
isparavanje na veim visinama manje.
- kvalitet vode isparavanje se smanjuje sa poveanjem sadraja soli u vodi,
sve dok se ne dobije oko 30% koncentracije, kada poinje da se stvara kora,
ako voda nije izloena talasanju. Morska voda zato isparava 2-3% manje
nego slatka.

4.1. ODREIVANJE ISPARAVANJA

Metode za ocenu veliine isparavanja ili evapotranspiracije mogu se podeliti u
sledee grupe:
a) merenje pomou isparitelja
b) empirijske formule
c) metode vodnog bilansa
d) metode bilansa energije (toplotne energije)
e) metoda transfera masa.
- a) Instrumenti za merenje isparavanja:
- evapometri tipa Vilda (Wild) i Piea (Piche) i neki drugi koji mere
isparavanje u toku dana sa odreenih malih vodenih povrina izloenih
vazduhu u zaklonu. Tu spada i merenje isparavanja iz velikih sudova
razliitih vrsta, dimanzija i izloenosti, a radi reavanje odreenih
inenjerskih problema
- sudovi koji se postavljaju na vodene povrine
- manji baseni pored velikih vodenih povrina, ukopani u obali sa veim ili
manjim dubinama

- instrumenti za merenje isparavanja odreenih kvadera (zapremina)

zemljinog sloja, gde se oprema i instrumenti nalaze ukopani u terenu
(lizimetri).

5. INTERCEPCIJA
Deo padavina koji se zadrava na kronjama drvea, na deblu, granama i liu i na
ostalom vegetacionom pokrivau sliva, a ne dospe do povrine terena i koji kasnije
konano ispari u atmosferu, zove se gubitak vode intercepcijom. Ovaj deo padavina ne
uestvuje u oticaju. Intercepcija kao pojava zadravanja dela padavina postoji i u urbanim
sredinama (voda na zgradama, asfaltu i sl.) i to je ona voda koja ne postaje deo ni
povrinskog ni podzemnog oticaja. Za dati sliv govori se o zapreminskom kapacitetu
intercepcije, i izraava se u istim jedinicama kao i padavine. Kod umske vegetacije 1025% godinjih padavina moe postati gubitak na intercepciju.

6. INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE)

Infiltracija je pojava prelaska vode sa povrine terena u unutranjost zemljita, i
kree se na dole u pravcu slobodne povrine podzemne vode. Voda koja se nalazi ispod
slobodne povrine vode, naziva se podzemna voda, dok se voda iznad ove povrine naziva
vlagom zemljita. Podruje izmeu slobodne povrine podzemne vode i povrine terena,
deli se u tri zone: zona kapilarne vode (0,33m), prelazna zona i povrinska zona (zona u
kome je biljno korenje i gde je varijacija vlage velika).
Vidovi kretanja podzemnih voda:
- Gravitaciono kretanje uspostavlja se pod uticajem sile zemljine tee. Moe biti:
laminarno (u poroznoj sredini), turbulentno (najee u karstu) i prelaz od laminarnog ka
turbulentnom.
- Kapilarno pokretaka sila su povrinski naponi. Samo kretanje je laminarno.
Odvija se u sitnim nepravilnim upljinama (kapilarama).
- Pelikularno pokretaka sila su molekularne sile atrakcije izmeu estica zemlje
i vode.
Infiltracioni kapacitet (jaina poniranja) je maksimalna sposobnost kojom
povrinsko tlo date lokacije moe da upije vodu pri odreenim uslovima. Oznaava se kao
i sama infiltracija sa f i izraava u [cm/as] ili [mm/as].
Pri istim uslovima, ako nema dovoljno padavina, poniranje e se vriti manjim
iznosom f1 (f1< f). Porastom padavina, raste i poniranje do f, a preko te granice poinje
povrinsko oticanje. Jaina poniranja je promenljiva vrednost i zavisi od sastava zemljita,
geografskih i topolokih osobina pa ak na istom mestu a prema vremenski promenljivim
uticajima (vlanost zemljita, biljni pokriva, aktivnost podzemnih ivotinja, toplota...). Za
poniranje odluujuu ulogu igra sloj zemlje prvih 56 mm.
Uspean matematiki izraz za intenzitet infiltracije dao je Horton:
f fc ( f0 f c )e kt , gde je
f infiltracija u mm/as za neko vreme t (mereno od poetka kie)
fc kapacitet infiltracije povrine tla za veliku vrednost t, odnosno finalni
ravnoteni infiltracioni kapacitet
f0 poetni kapacitet infiltracije u min/as za t=0
t vreme mereno od poetka kie (npr. u minutima)
e osnova prirodnog logaritma
k konstanta iscrpljenja za datu krivu, koja zavisi od vrste tla, vegetacije i
povrine terena; dimenzije napr. u min-1

f0
1,2 10
fc
fs =0,2290
f0 =210900
k=0,82,0
odnos

fc se menja u toku godine (razlika max. i min. vrednosti ide i do pet puta).
Infiltracioni kapacitet se odreuje ili analizom hidrograma oticaja i hijetograma
pale kie ili upotrebom infiltrometra.
Kod odreivanja efektivnih padavina, uzima se u obzir i infiltracija vode u
zemljite. Do povrinskog oticaja dolazi samo kada je intenzitet padavina vei od
intenziteta infiltracije, i>f. Jedan od prvih istraivaa koji je uveo koncept infiltracije u
hidrologiju je amerikanac Horton, i operie prosenim intenzitetom infiltracije za itav
sliv. On je (1939.) na osnovu eksperimenata postavio jednainu:
df
k (f f c ) iz koje se i dobija Hortonova formula
dt
f fc ( f0 f c )e kt
Ova formula pretpostavlja da tokom procesa infiltracije postoji dovoljna koliina
vode. Kod ove metode psotoji tekoa odreivanja vrednosti f0, a kada je i<f jer se
infiltracioni kapacitet smanjuje sporije nego po formuli. Zato je Horton (1961.)
infiltracioni kapacitet izrazio u funkciji deficita vlanosti, preko empirijske jednaine
f aFpn f c , gde su:
Fp (S F) - veliina potencijalne infiltracije do trenutka kada infiltracija postaje
konstantna (u mm vode)
zapreminski kapacitet tla za vodu, odnosno poroznost, u trenutku poetka kie
F sumarna infiltracija (mm) od trenutka t=0 do t=tc kada je f=fc
a, n, - empirijske konstante
Ovaj metod bazira se na parametrima zemljita i vegetacije. Upotrebljiv je samo
kod malih slivnih povrina.

7.OTICAJ
Oticaj je deo padavina koji otie povrinskim ili podzemnim putem u vodotoke
datog sliva i pojavljuje se na njegovom izlaznom profilu.
Q=Qp0+Qpp+Qp+Qr
Qp0 - voda koja otie povrinski
Qpp - podpovrinski oticaj
Qp - podzemni oticaj
Qr - oticaj (padavine) koji ide direktno u reku
m - zemljina vlaga
Fr - slobodni oticaj

Qr je u naim uslovima veoma mali zbog malih irina korita reka

Qpp je onaj oticaj koji se kroz povrinski sloj zemlje, manje-vie paralelno sa tlom
kree dok ne dospe do korita vodotoka. Mali je i mnogo kasni. Ne dolazi u kontakt sa
nivoom podzemne vode.
Qp osnovni oticaj, koji postoji i kada nema padavina. Retko je viljiv, a kada izae
na povrinu stvara vodotokove
Qp0 to je direktni oticaj koji povrinom tla dolazi do vodotoka.
Koliina oticaja varira u prostoru i vremenu. Ukupni oticaj se grubo moe podeliti
spori
na: direktni (brzi) i bazni (spori). Direktni ine Qp0 , Qr i Q brzi
pp . Bazni ine Qp i Q pp .
Svrha analize oticaja je da se odredi raspored oticaja u vremenu na
karakteristinom profilu gde e se najee neto graditi ili gde e se zahvatati voda.
Na oticaj utiu razni inioci:
- klimatski faktori: padavine, isparavanje, transpiracija itd.
- fiziografski faktori:
- karakteristike sliva: veliina, oblik, nagib, orjentacija prema stranama
sveta, hidrografska mrea, vodopropusnost, obrada zemljita, vrsta tla,
vegetacioni pokriva, itd.
- karakteristike vodotokova: veliina i oblik poprenog preseka, pad,
rapavost, duina itd.
- antropogeni faktori (ljudski faktor): nasipi, regulacioni objekti, brane, irigacije,
urbanizacija (beton, asfalt), poljoprivreda itd.
Dijagram koji pokazuje promenu proticaja nekog vodotoka na datoj lokaciji u toku
vremena zove se hidrogram.

10

Hijetogram pale kie i

formiranje efektivnih
padavina

Hijetogram efektivne kie (neto padavina)

Hidrogram oticaja

Tp poetak oticaja posle poetka padavina

TL vreme kanjenja sliva
TB vremenska baza hidrograma (vreme povrinskog oticaja)
TC vreme koncentracije (podizanja)
Tr vreme opadanja (retardacije)

AB prilazni deo (prethodni oticaj)

BD grana porasta
DG grana opadanja
CDE vrni segment
Qmax vrni proticaj

S i E prevojne take (take infleksije)

FG recesiona kriva podzemnog oticaja vode (kriva iscrpljenja podzemnih voda)

B taka porasta

Ovo je bio prikaz za influentni vodotok.

11

Efluentni vodotok:

Razdvajanje baznog od direktnog oticaja: separaciona linija koja ih odvaja varira

od sluaja do sluaja i moe se samo priblino odrediti. Za to postoji 4 naina: (i vie)
1) Povlaenje horizontale iz take porasta (A)
do preseka sa hidrogramom (B)
2) Produava se postojea kriva pre take (A)
do (C). Iz (C) se povlai prava (CD). Taka D
je pomerena u odnosu na Qmax za N dana i
vrednost N se usvaja prema veliini sliva (26
dana) ili se izraunava N=2,59A0,20, gde je A
povrina sliva u km2.
3) Spajanjem take A i D
4) Produenje recesione krive unatrag do E i
spajanjem sa A
P A,
- Zapremina pale vode - je
gde je: A- povrina a P padavine
- Zapremina otekle vode e - to je povrina ispod hidrograma i poto su efektivne
imaju indeks (e)
- Koeficijent oticaja
e

Pe A gde su: Pe efektivne padavine;

0
0,1
0,4

Pe
P

ie
;
i

1 teorijski
0,4 - priroda
0,8 - grad

- Princip formiranja hirdrograma

Najbolje se moe objasniti preko ematizovanog sliva, posmatranog za sluaj da
kia pada ravnomerno po celom slivu u razmatranom periodu. Za ravnomernu kiu
trajnosti Tk koja pada na pravougaonu vodonepropusnu povrinu A, sa irinom b i
recipijentom na b/2 teorijski se dobija hidrogram u obliku trougla ili trapeza (sintetiki
hidrogram)

Q = iA ; i intenzitet kie, A- povrina sliva, Q proticaj,

12

L
; Tc vreme koncentracije, v- srednja brzina toka
v
Tc vreme koncentracije tj. putovanje vode od B do ili tanije
L b2
, v srednja brzina slivanja. (Ovaj obrazac moe biti i dosta komplikovaniji
Tc
v
ili empirijski)
Mogu se pojaviti tri sluaja:
I)
Tk>Ts
Tc

Tp vreme porasta hidrograma

Tb baza hidrograma
Tk trajanje kie

II)

Tk<Ts

III)

Tk=Ts

Hidrogrami prirodnih slivova su krive linije ali ih u nekim sluajevima moemo

uprostiti formiranjem sintetikih hidrograma radi lake raunice.

13

8. MERENJE PROTICAJA
Proticaj vode predstavlja koliinu vode koja protie kroz popreni presek vodotoka
u jedinici vremena. Izraava se u m3/es, l/sec, m3/sat... Protok vode je jedan od
najosnovnijih i najvanijih hidraulikih i hidrolokih elemenata vodnog toka. On je
osnovna i najznaajnija informacija za sve radove na i u vezi vodotoka. Postoje sledee
metode merenja protoka:
I) neposredne metode koje se baziraju na merenju zapremina vode pomou
razliitih posuda.
II) posredne metode - kod kojih se ne meri sam proticaj, ve se merenjima
definiu neki drugi elementi vodotoka, a do proticaja se dolazi preraunavanjem.
Principijelno se koriste sledee tri metode:
a) Metode meavine (hemijska, kolorimetrijska, radioaktivna, elektrolitika
i toplinska) koriste se na potocima sa nepravilnim profilima, silovitim
teenjem i snanom turbulencijom. Pogodna je za merenje protoka bujica
i brzih planinskih potoka i u podzemlju korita.
Sutina je da se u vodotok ubaci obeleiva poznate koncentracije K1 i
proticaja q (najee kuhinjska so NaCl). Na odreenoj razdaljini gde se
obeleiva potpuno pomea sa vodom vodotoka, vrimo uzorkovanje
vode
Q K 0 qK1 (Q q) K 2
K K2
Q q( 1
)
K2 K0
za K0=0
K
Q Q( 1 1)
K2
b) Metode hidraulike veze izmeu proticaja i veliine mere koje se prate iz
ega se proraunava proticaj (dubina, visina...). Kao merni ureaji koriste se
najee prelivi, Venturijevi kanali, Paralov vodomer i sl. Ova metoda se koristi
na manjim vodotocima, tanija je od prethodne ali zahteva izgradnju odreenih
objekata.
Hidraulike metode na otvorenim vodotocima:
Pravougaoni prelivi
- nepotopljeni prelivi
Q m b 2g H30 2 , gde je m koeficijent prelivanja,
m = 0,40,48,
m = 0,49 za specijalna projektovanja preliva (npr.
Krigerov)
b irina mlaza

H0

v2
2g

; H0

Q proticaj
H visina prelivnog mlaza
H0 visina prelivnog mlaza sa brzinskom visinom
Dovoljno je sa letve oitati H i znati Q.

14

- potopljeni prelivi ako je nivo donje vode iznad kote krune preliva:
-

Q
gde je

mb 2g H30/ 2 ,

- koeficijent potopljenosti,

=f(p, H, z, h)

Trougaoni prelivi
- Tompsonov
Q=1,1343H2,47

Trapezni:
- ipolitijev
Q=1,86bH3/2
b 3H

Preliv preko irokog praga

L=23H
Q

mb 2 g H 03/ 2

m koeficijent prelivanja
(zavisi od oblika uzvodne
ivice praga i odnosa p / H 0
m=0,320,38

mb 2g H30/ 2

f (a / H 0 ) - koeficijent
potopljenosti
p

Isticanje ispod ustava

Q

a b 2g(H 2

v 02
2g

B irina otvora
- koeficijent isticanja
koeficijent snienja

a)

uzimaju se iz
tablica.

15

Venturijev vodomer:

Za nepotopljenu struju:
v12 3
) ; m=0,350,38
2g
Za potopljenu struju:
b2h 2
Q k
2g (h1 h 2 ) ; k=0,971,0
b2h 2 2
1 (
)
b1h1
Q

m b 2 2g(h1

c) Metod "povrina-brzina" zasniva se na merenju polja brzina i povrine

ivog preseka. Ona se najee koristi u svetu za merenje srednjih i veih
vodotokova.
Metod "profil-brzina". Sutina metode sastoji se u odreivanju zapremine vode
koja odgovara trenutnom protoku vode kroz popreni presek. Veliina zapremine vode
definie se merenjima srednjih mesnih (lokalnih) brzina u nizu taaka poprenog preseka
(hidrometrijskog profila). On treba da je takav da je smer teenja vode isti ili priblino isti
po celoj irini vodotoka, da je paralelan sa obalama i nezavisan od promene vodostaja, a
profil treba da je upravan na opti pravac strujanja vode. Merenje se izvodi tako to se
izmeri popreni profil a zatim se po osi poprenog profila mere dubine vodotoka. To se
radi: motkama i letvama (kod manjih vodotokova), elinim uetom sa tegom (sa stabilnih
ploveih objekata ili mostova za vee dubine) ili ehosonderima (sa ploveih objekata).
Zatim se mere na svakoj vertikali brzine koje su razliite po dubini. Brzina je funkcija
prostora i vremena.
0

V=V(x, y, z, t)
Q=vsrA

gde je;

Q - proticaj, vsr - srednja brzina,

A - povrina poprenog preseka

16

vsr - dobijamo iz to vie merenja i to tako to obino odredimo vertikale (treba da

ih bude dovoljno s obzirom na irinu toka i tanost koja se zahteva) i vrimo merenja po
vertikali brzina u 5-6 taaka. Obino ispod povrine, na 0,2h, 0,6h, 0,8h i neposredno iznad
dna. Za dubine preko 7m se uzima vie taaka. Uopteno: dubinske vertikale se postavljaju
na 0,51,0m za irinu vodotoka do 10m pa do 520m za irinu vodotoka veu od 200m; a
brzinske vertikale se postavljaju 3 za irine 2-5m pa do 11 za irine 300600m. Merni
instrument za merenje brzina je hidrometrijsko krilo. Ono se sastoji od vretena na ijem
kraju se nalazi elisa prenika 1015cm, tela, elektrinog registratora i tapa na kojem je
sve fiksirano (ili sajla sa "torpedom" za oteavanje). U preseku na kojem
se meri brzina, krilo je upravno na pravac vodotoka, voda udara u peraja
elise i instrument pokazuje broj okretaja u odreenom vremenu koje se
registruje (merenje treba da je due od 5 minuta zbog pojave pulzacija
brzina).
N
, gde je: N broj okretaja elise, t vreme merenja, n broj obrtaja u
n
t
jedinici vremena.
Brzina vode v = a + bn; gde su a i b konstante. Na osnovu dobijenih brzina,
crta se dijagram (h,v) i na osnovu njega se odreuje vsr za vertikalu. vsr se odreuje
planimetrisanjem tako da su povrine levo i desno od vsr jednake, odnosno
h

vdy
0

v sr

gde je h dubina vertikale

vdy

[m2/ec] ili [m3/ec/m1] - elementarni

proticaj (proticaj na jedinicu irine vodotoka)

odnosno q

vsr h a ukupan protok je

[m3/ec]

qdL
0

U optem sluaju elementarni proticaj na diferencijalnu povrinu je:

dQ v dA cos dA v dA cos dh dL
B h max

v dA cos

dh dL

L 0 h 0

Gde je:
vdA srednja brzina vode u elementarnoj povrini
ugao koji zaklapa normala na popreni presek vodotoka sa smerom teenja
vode.
Kada je 0
Q
v dAdA

i ovo je opta analitika metoda raunanja protoka vode.

dA

Grafoanalitika metoda
Potrebno je izrainati elementarne proticaje q na svakoj vertikali na kojoj je merena
dubina. Dimenzija protoka je m3/ec/mh ili m2/ec

17

qj=vsrjhj1,0
B

qdL - protok vode koji je dobijen integraljenjem povrine ispod krive "q", ili

Q
0

pak sumiranjem povrina ispod krive "q", dobijene spajanjem elementarnih protoka du
irine vodnog ogledala kao:
n 1

Q
j 1

1
(q j
2

q j 1) b j

Ako krivu "q" zamenimo pravim linijama dobijamo niz trapeza i obino 2 trougla
na poetku i kraju. Njihovu povrinu dobijamo kao 0,5q2b1 odnosno 0,5qn-1 bn-1. Meutim,
njihov uticaj kod sumiranja povrina trapeza i trouglova uzimamo sa koeficijentom koji je
vei od 0,5 (obino 0,7) zato to promene toka pored obala nije linearna, kako se moe
pretpostaviti za sam tok, pa sam obrazac za ukupni proticaj moe izgledati ovako:
n 2

0, 7q2b1
j 2

qj

qj
2

bj

0, 7qn 1bn

za:

q1=0 i qn=0

18

III - UREENJE VODOTOKA

1. UVOD
Nagli razvoj industrije i sve intenzivnije korienje prirodnih bogatstava zemlje,
zahteva da se raspoloive koliine vode sakupe, uvaju i koriste. Prirodni tokovi nastaju
kao posledica oticanja vode koja na zemljinu povrinu dospeva iz atmosfere u vidu
padavina, ili iz podzemlja. Pod dejstvom gravitacije, vodene mase se slivaju sa podruja sa
veom nadmorskom visinom u nia podruja, formirajui pri tome mreu otvorenih
prirodnih tokova, koja se naziva hidrografskom mreom. Na svakom prirodnom vodotoku
razlikujemo dve osnovne take: izvorite i ue. U zavisnosti od nastanka, razlikujemo
prirodne tokove koji izviru iz podzemlja, koji istiu iz jezera ili koji potiu iz gleerskih
oblasti. Prirodni tokovi se mogu ulivati u drugi vodotok, jezero ili more, ili mogu uvirati u
podzemlje (reke ponornice). Prema osnovnim karakteristikama prirodni vodotoci se mogu
podeliti na bujine tokove, planinske reke i ravniarske reke.
Pod renim slivom podrazumeva se ona teritorija sa koje se povrinske vode slivaju
u jedan prirodni vodotok (podrazumeva se samo povrinski orografski sliv), za razliku
od "geolokog" sliva koji obuhvata i podzemne vode koje se ulivaju u dati vodotok iz
podzemlja koje se nalazi izvan povrinskog sliva. Granica sliva naziva se vododelnicom ili
razvoem. Vododelnica se uglavnom prua du najviih taaka u slivu.
Pod reimom vode i nanosa podrazumeva se sveukupnost promena proticaja vode i
pronosa nanosa u toku vremena. Po renom dolinom podrazumeva se prirodna kotlina na
zemljinoj povrini, du koje se prostire vodotok.
Osnovni razlozi motivi, za ureenje vodotokova su:
- stabilizacija renog korita
- zatita priobalja od izlivanja velikih voda
- poveanja propusne moi u pogledu vode, leda i nanosa
- spreavanje neeljenog kretanja nanosa
- obezbeivanje uslova za plovidbu
- ureenje korita u zoni hidroenergetskih objekata
- za potrebe evakuacije suvinih voda
- za navodnjavanje u periodu malih voda
- ureenje vodotokova u gradskom tkivu
- za rekreaciju, ribogojstvo, sport
- za kontrolu nivoa podzemnih voda i odvodnjavanje
- za vodosnabdevanje naselja i industrije itd.

2. PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE
Neophodne podloge za projektovanje regulacionih radova na vodotocima su:
a) Topografske podloge to su situacioni planovi i podloge dobijene snimanjem
renog korita (glavnog korita i korita za veliku vodu). Za prouavanje optih karakteristika
sliva koriste se situacioni planovi R=1:500001:200000. Za prouavanje trase renog
korita planovi R=1:25001:10000. Za projektovanje R=1:10001:5000. Za potrebe
projektovanja i morfolokih analiza koriste se popreni profili toka, R=1:100/100 (za
manje reice) ili R=1:100/200 do 1000 (obino), kao i poduni profili.
b) Hidroloke podloge to su podloge vezane za hidroloki reim prirodnih
vodotokova i obuhvata reim povrinskih i podzemnih voda, reim leda i renog nanosa.
Podaci za ove podloge se prikupljaju na mreu vodomernih stanica (stalnih ili privremnih
koje se postavljaju za potrebe izrade studija i projekata). Najvanije podloge su podaci o
vodostajima, proticajima, datumima pojave i prestanka ledohoda i ledostaja, veliine
19

vuenog i suspendovanog nanosa koji se prenosi vodotokom i njegov granulometrijski

sastav. Pored ovih podloga, koriste se i druge podloge koje su dobijene statistikom
obradom osnovnih podloga (vodostaji ili proticaji razliite verovatnoe, uestalost pojava,
karakteristini vodostaji i proticaji i sl.)
c) Hidraulike podloge najznaajniji su podaci o koeficijentima rapavosti,
raspored brzina u izabranim profilima i sl. to se dobija iz hidrometrijskih merenja i
podaci o koeficijentu otpora koji se dobija na bazi hidraulikih prorauna.
d) Geoloko-geomehanike podloge dobijaju se izuavanjem geolokih
karakteristika rene doline i geomehanikih karakteristika materijala u kome je reni tok
formirao svoje korito. Prikazuju se u vidu podrunih i poprenih profila i kao
granulometrijske krive.
e) Podaci o vegetaciji odnose se na vegetaciju na obalama i u zoni korita za
veliku vodu (inundaciji). Na osnovu podataka o vrsti, gustini i rasporedu vegetacije moe
se izvriti procena vrednosti hidraulike rapavosti.
f) Podloge o raspoloivom graevinskom materijalu potrebne su jer regulacione
radove karakterie veliki utroak graevinskog materijala.
g) Ekonomske podloge podaci o cenama radne snage, graevinskog materijala,
transporta i sl.
Iz navedenog se vidi da se gro podloga bazira na terenskim istranim radovima koji
se svode na snimanje terena, merenja dubina vodotoka, merenje vodostaja i merenje
pronosa nanosa. Rezultati terenskih istranih radova se esto koristi i za razliite analize
(verovatnoe pojave, uestalosti i sl.) kao i za morfoloke analize.
Morfologija prirodnih tokova je nauka koja se bavi prouavanjem oblika renog
korita (poprenih i podunih preseka, trase renog korita i sl.) kao i uzajamnih zavisnosti
izmeu morfolokih oblika i osnovnih prirodnih faktora koji na njih utiu (hidrolokih,
hidraulikih, psamolokih(vezanih za nanos) i ostalih). Znaaj morfologije je posebno
veliki u prouavanju aluvijalnih vodotokova, jer njihovi morfoloki oblici nisu proizvoljni,
ve su proizvod prirodnih zakona. Izuavanjem morfolokih karakteristika, saznajemo
zakone po kojima oni nastaju, to je izuzetno znaajno za projektovanje regulisanog renog
korita.

3. PRORAUN STRUJANJA U OTVORENIM TOKOVIMA

3.1. Ravnomerno strujanje u otvorenim tokovima
Pod ovim se podrazumeva kretanje tenosti kroz otvorene profile pri
nepromenjenim poprenim presecima du toka, konstantnoj dubini h0 i konstantnoj
profilskoj srednjoj brzini v0. Poduni nagib dna kanala je i0=const. Linije hidraulikog
pritiska se poklapa sa linijom nivoa vode.
Uslovi za ravnomerno strujanje:
Q=const
=const
i0=const
n=const
Ovakvi uslovi mogu da se ostvare
samo kod vetakih tokova.
Matematika definicija jednolinog strujanja je:

20

h
s
v
s

h
h=const;
v=const
0;
t
v
(s - put; t - vreme)
0;
0;
t
ezi-Maningova formula za proticaj u otvorenom toku pri jednolikom strujanju:
1 2 / 3 1/ 2
Q
v
c R i0
R i0
n
Q proticaj (u m3 /)
povrina poprenog preseka (m2 )
0;

R hidrauliki radijus R

(m)

okvaeni obim (m)

i=i0 pad vodnog ogledala; pad dna kanala
n koeficijent nosivosti (n=0,0090,040)
c ezijev koeficijent brzine. Po Maningu C

1 1/ 6
R ; (m1/ 2 sec 1 )
n

3.2. Neravnomerno strujanje u otvorenim tokovima

Kada se dubina i brzina toka menjaju du pojedinih deonica kanala i renih korita,
a ne menjaju se u funkciji vremena kae se da je strujanje neravnomerno (nejednoliko).
Ovakva strujanja se javljaju usled suenja ili proirenja korita, usled postojanja pregrada ili
ustava, usled promene pada dna kanala, promene koeficijenta rapavosti i sl. Strujanja su
uglavnom blago promenljiva (tj. brzina se postepeno menja od preseka do preseka).
Ovakvo strujanje je karakteristino za otvorene vodotoke (prirodne) narouto u donjem
toku. Pri ovome je:
h
v
0;
0
s
s
Na osnovu pretpostavki dobijamo diferencijalnu jednainu neravnomernog
strujanja (sporo promenljivog):

h
s

K0 2
)
K
1 Fr

1 (
i0

Gde je:
i0 pad dna kanala (vodotoka)
h dubina vode u vodotoku od preseka do preseka
B irina vodnog ogledala
v2
Q2B
Fr Frudov broj Fr
gh sr
g 3
koeficijent koji zavisi od raspodele brzine (=11,051,1)
g ubrzanje zemljine tee
K0 moduo proticaja (propusna mo) za normalnu dubinu h0 (koja odgovara
ravnomernom kretanju)

21

1 2/3
R0
n
i
K moduo proticaja (propusna
neravnomernom reimu)
C0 R01/ 2

K0

C R 1/ 2

Q
i1/ 2

1/ 2
0

mo)

za

dubinu

(koja

odgovara

1 2/3
R
n

3.3. Proraun linija nivoa vode

Za proraun linija nivoa vode pri neravnomernom strujanju i otvorenim tokovima
postoji vie metoda: metoda Bahmeeva (za prizmatina korita), metoda Bresa, DipziRilmana, metoda neposrednog integriranja, metoda Hesteda itd.
a) Metoda neposrednog integrisanja
Primenjuje se za prirodne vodotoke. Metoda je priblina, ali se esto primenjuje.
z

)Q 2

(1
2g
1

1
2
2

)
2

2
sr

Q2
S
c sr2 R sr

sr

2
c1 c 2
c sr
2
R1 R 2
R sr
2
- koeficijent lokalnog gubitka
Koriolisov koeficijent,

Gde je z denivelacija vode izmeu preseka 1 i 2

Nepoznate veliine su 1 i z a pretpostavlja se da znamo 2 i dubinu z2 u
nizvodnom profilu. Proraun se provodi probanjem a z se postupno rauna od
najnizvodnijeg profila. U prvoj iteraciji stavljamo da je 1 = 2 i dobijamo z', to nam
z" postupak
omoguava da sraunamo 1' a zatim iz jednaine z''. Ako z
ponavljamo sa z'' dok se ne poklope pretpostavljena vrednost z sa vrednou z koju
daje jednaina.
Rastojanje A ne treba da bude suvie malo, da bi faktor trenja imao vei uticaj od
promene kinetike energije.
Inae uopteno, ako se reno korito rava ili se pojedini njegovi delovi razlikuju po
geometrijskim, hidraulikim karakteristikama (npr. rapavost korita) i duini, ukupni
proticaj se definie kao:
n

Qi
i 1

b) Metoda Hesteda

E
i0 ie

gde je E razlika energije u prsecima

22

E=E2-E1
v2
E h
2g
ie

Q2
2g 2

v sr2
- pad linije energije usled trenja
csr2 R sr2

Polazi se od neke poznate dubine na nizvodnom kraju deonice na kojoj se rauna

usporna ili depresiona kriva. Zatim se za usvojeno h1, koje treba da bude vrednost bliska
vrednosti poznate h2, neposredno dobija rastojanje L. Ova metoda je pogodnija za
primenu kod vetakih nego kod prirodnih korita.

4. NANOS
Erozija u slivu pod uticajem vode predstavlja vrlo sloeni proces razaranja estica
zemljita na povrini i njihovog transporta iz gornjih u donje delove sliva posredstvom
energije povrinskih voda koje se slivaju. Proces erozije poinje onog momenta kada
kapljica kie udari o povrinu zemlje, izazivajui razaranje tla. Erozioni potencijal kie
zavisi od vie faktora. Do slivanja palih voda i transportovanja pokrenutih estica dolazi od
onog momenta kada intenzitet padavina postane vei od intenziteta upijanja palih voda u
zemljite. Intenzitet i stepen erozije zavise od intenziteta padavina, od strmosti sliva, od
karakteristika vegetacije i od zatite protiv erozije.
Reni nanos nastaje u procesu erozije uslivu, koja moe biti povrinska i dubinska.
Povrinska erozija javlja se pod dejstvom povrinskog oticaja palih voda. Kao proizvod
najveim delom nastaje suspendovani reni nanos, koji se kree u vidu suspenzije.
Dubinskom erozijom nastaje uglavnom vueni nanos, koji se kree kotrljanjem ili
saltacijom po renom dnu. Grubo se moe uzeti da od ukupnog nanosa 8595% je
suspendovani, a 515% vueni. Praktina granica izmeu ove dve vrste nanosa je
0,11,0mm a u zavisnosti od silovitosti toka.

4.1. Vueni nanos

Vueni nanos se meri i zahvata pomou razliitih hvataa (posebni za stanje
mirovanja i stanje kretanja nanosa), ili se meri pronos nanosa putem obeleivaa trasera.
Za proraun pronosa vuenog nanosa najpoznatiji obrazac je Majer-Peter-Milera:
G Bs qs ,
gde je:
G- ukupan proticaj vuenog nanosa u [t/s]
Bs irina korita na kojoj se kree nanos [m]
qs proticaj vuenog nanosa na metar irine dna [t/s/m]
23

qs =40 (-0)3/2
gde je:
tangencijalni napon po dnu korita [t/m2 ]
nr
ns

3/ 2

Qs
Q

R J

d190/ 6
- koeficijent rapavosti za sama zrna [m-1/3 ]
26
ns opti koeficijent rapavosti korita
Qs deo ukupnog proticaja koji uestvuje u transportu vuenog nanosa (obino
proticaj u glavnom koritu)
Q ukupni proticaj vode, zajedno sa inundacijom [m3 /]
specifina teina vode [t/m3]
R- hidrauliki radijus [m]
v2
J pad vodnog ogledala ( J
), [m]
c2R
0=0,047(- )dm granini tangencijalni napon pri kojem poinje kretanje nanosa
gde je:
specifina teina nanosa [t/m3]
dm prenik merodavnog zrna nanosa [m] (srednji prenik zrna nanosa)
nr

4.2. Suspendovani nanos

Suspendovani nanos se zahvata pomou batometara (posude zapremine 1-40 l) i
zatim se vri analiza zahvaenog uzorka (granulometrijski sastav suspendovanog nanosa i
ukupna koncentracija). Uzorkovanje se vri u svim takama u vertikali, u kojima se vri
merenje brzina vode. Osnovni problem je kako utvrditi ukupan pronos suspendovanog
nanosa na uskom profilu u toku vremena. Za ovo se uglavnom koriste: parametarske
formule, metode korelacije ili metoda svakodnevnog merenja koncentracije u jednoj taci
(reprezentativnoj).
- Metoda svakodnevnog merenja
Na odabranom profilu ustanovljujemo taku (A) u kojoj je koncentracija (CA) u
jednoznanoj vezi sa prosenom koncentracijom u celom profilu (C), pa se dobija
Cs
koeficijent redukcije R
, odnosno
CsA
Ps = RQCsA
gde je:
Ps pronos nanosa (kp/)
CsA koncentracija nanosa koja se svakodnevno meri [kp/m3]
Q proticaj vode [m3 /]
- Parametarske formule slue za dobijanje najosnovnije predstave o koliinama
suspendovane materije u toku.
Poljakova formula:
P = QCS pronos suspendovanog nanosa [kp/],
Q proticaj vode [m3 /]
CS 104
I D - teinska koncentracija suspendovanog nanosa u [pond/m3]
koeficijent erozije (=0,51,0)
24

ID srednji pad renog korita na posmatranom sektoru [m]

ili za male tokove:
Cs= abcdef104 I D ,
gde koeficijenti (abcdef) obuhvataju uticaj vegetacije, oranica, oblika doline,
uticaj rene mree, kultura sa razvijenim korenovim sistemom, i mehanikog sastava tla.

5. RADOVI NA UREENJU PRIRODNIH TOKOVA, REGULACIONE

GRAEVINE, MATERIJALI I IZVOENJE
Osnovno obeleje regulacionih radova je njihov veliki obim, pa se redukcione
graevine rade u vidu jednostavnih konstrukcija i to veim delom od prirunih materijala.
Ovi radovi su skup razliitih mera koje treba da zajedno dovedu do cilja postizanje
efekata predvienih projektom. Ovi kompleksni radovi se mogu podeliti na:
- biotehnike radove
- bagerske radove
- regulacione radove primenom regulacionih mera
- regulacija proticaja rekom akumulacijama i retenzijama

5.1. BIOTEHNIKI RADOVI

Sastoje se u primeni ive vegetacije u regulisanju korita prirodnih tokova. Za
zatitu kosina renih obala koriste se trave, buseni, vrbe; za zatitu kosina plovnih kanala
trska, sita itd. U inundacijama se sade topole.

5.2. BAGERSKI RADOVI

Oni predstavljaju sastavni deo kompleksnih regulacionih radova, ili sastavni deo
mera odravanja plovnog puta. U sklopu regulacionih radova moe predstavljati osnovnu
meru (bagerovanjem formirano reno korito zadrava trajno dimenzije) ili dopunsku (kada
se efekti bagerovanja kombinuju sa efektima regulacionih graevina).

5.3. REGULACIONI RADOVI I GRAEVINE

Regulacioni radovi se mogu podeliti na sledee kategorije:
- Ureenje renog korita izgradnjom regulacionih graevina u renom koritu i
izvan njega.
- Izmena (korekcija) rene trase prosecanjem renih krivina.
- Regulacija ua.

5.3.1.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAEVINA

Poeljno je da se koriste prirodni materijali sa lokalnih pozajmita, jer su
regulacioni radovi velikog obima. Najee se primenjuju: kamen, ljunak, pesak, glina i
ilovaa, zemlja, materijali biljnog porekla i busen. Pored toga koriste se: beton, armirani
beton, kre, asfalt, bitumen, ica, plastika i sl. Svi materijali treba da su otporni na
hemijske i mehanike uticaj sredine.
- Kamen treba da je tvrd, teak, nehigroskopan, otporan na mraz itd. Najbolji
kamen je kamen od eruptivnih stena.
- ljunak i pesak za ispunu regulacionih graevina, za posteljice, filterske
slojeve, beton, malter i sl.
- Glina i ilovaa za formiranje vodonepropusnih obloga ili jezgra
- Zemlja za izradu nasipa, nasipanje depresija, formiranje obala i sl.

25

- Materijal biljnog porekla u vidu kolja i prua a i kao iv materijal. Prue se see
u nevegetacionom periodu, od vrbe, jasike, topole, starosti 13 godine, debljine
34cm. Kolje se dobija od istog drvea kao i prue, duine 11,6m; 515cm.
- ica koristi se dva puta pocinkovana ica, otporna na koroziju, i slui za
vezivanje ili za iane korpe.

3.3.2.ELEMENTI REGULACIONIH GRAEVINA

Koriste se razliite proste izraevine od prua, kamena, ianih korpi. Relativno su
jeftine.
- Faine rade se u vidu snopa od prua debljine 0,30,35 m, duine 34 m.

- Savijae tanke faine 0,10,2m, duine 1520m. Vezivanje na 0,20,4m

- Punjene faine formiraju se tako to se unutranjost faina ispuni kamenom.
Debljina omotaa je 10cm, a prenik 1,11,2m. Vezuju se icom 3mm na
0,30,6m.
- Splavovi od faina potapaju se na reno dno, na mestu ugraivanja regulacione
graevine, i to kao podloga preko koje se teina regulacione graevine prenosi na
slabo nosivo dno. Formiraju se od nekoliko slojeva faina, debljine 1,31,5m,
dimenzija 642x20100m.
- Popleti rade se od sveeg kolja oko kojeg se obavija poplet od prua

- iane korpe (gabioni) paralelopipedna tela, skelet od pocinkovane ice

45mm, oko koje se postavlja mrea od pocinkovane ice sa estouganoim
okcima prenika 510cm. Dimenzije korpi su razliite a pune se sitnijim
kamenom.

3.3.3. REGULACIONE GRAEVINE

Najee primenjivane regulacione graevine su:
A) Izvan renog korita nasipi
B) U renom koritu a) Paralelne obaloutvrde, prave paralelne, Valfove
lese, usmeravajue
b) Upravne- naperi, pregrade, pragovi, traverze,
meunaperi, reetkaste graevine.
C) Specijalne za izazivanje vetake poprene cirkulacije.

26

- A) Izvan renog korita

- Nasipi formiraju se od zemlje i slue za spreavanje izlivanja
velikih voda. Zemlja se uzima iz materijalnih rovova koji se kopaju u
inundaciji. Po nameni nasipi se dele na: obuhvatne nasipe (tite naselja od
velikih voda), glavne (brane ugroeno podruje), letnje (brane podruje od
letnjih velikih voda), dolme (tite od provirnih voda), usporne (koji
spreavaju izlivanje usporenih nivoa kanalisanih vodotoka), prikljune
(spajaju glavne nasipe sa visokim terenom), transferzalne (branjeno
podruje dele na kasete), pristupne. Glavni nasipi se dimenzioniu prema
velikim vodama povratnog perioda 1001000 godina. Nasipi treba da
formiraju izdueno korito za veliku vodu. Elementi nasipa su:

A branjeno podruje
B posteljica nasipa
C inundacija (poloj)
1 telo nasipa
2 kruna nasipa ( 2,5 m)

3 kosina nasipa (nagib 1:21:4)

4 temeljni rov
5 procedni rov
6 materijalni rov
7 nadvienje (11,25 m)

- B) U renom koritu
- a) Paralelne
- Obaloutvrde su graevine kojima se rena obala titi od erozije.
Rade se preteno na konkavnim obalama u krivini i to do nivoa S.V.V.
(srednje velikih voda) to priblino odgovara punom osnovnom koritu. Kao
materijal se koristi kamen, ljunak, prue, kolje, betonski elementi, ipovi,
punjene iane korpe i sl. estu primenu imaju kamene obaloutvrde (na
delovima sa velikim brzinama i erozionom snagom renog toka ili u
naseljima.

(1) noica formira se u vidu kamenog nabaaja ili u kombinaciji kamena i punjenih
faina, a postavlja se na potopljen splav od faina
(2) kamena obloga debljine 2530 cm
(3) obratni filtar debljine vee od 10 cm

27

(4) zavrac krupan kamen koji daje stabilnost oblogi (naroito kada se izlivena voda
povlai siue dejstvo)
- Prave paralelne graevine rade se na konkavnim renim obalama,
ili na obe obale na pravolinijskom delu toka, i to na sektoru gde treba
izvriti suenje renog korita. Projektuju se do nivoa srednjih voda, a
posebno su pogodne u sklopu regulacionih radova za potrebe plovidbe
(poboljavaju uslove proticaja). Sa obalom se obavezno povezuju
treverzom. Rade se od kamena, punjenih faina, ianih korpi i sl.
(1)
(2)
(3)
(4)

prirodna obala
prava paralelna graevina
traverza
otvor na telu graevine (na
nivou male vode)

(1)
(2)
(3)
(4)

telo graevine
traverza
splav od faina
koren traverze

- Lese od faina koriste se kao sekundarne graevine, koje

izazivaju istaloavanje nanosa u dubokim delovima renog toka, po trasi
budue regulacione graevine, ime se dobijaju mnogo manje dimenzije
primarnih graevina.

- b) Upravne
- Naperi skoro iskljuivo se rade na konveksnim renim obalama,
u cilju suenja renog korita (izuzetno na pravolinijskim deonicama). Rade
se u vidu sistema (nikad pojedinano). Rade se do nivoa srednje vode.
Odbacuju vodne struje ka sredini toka, tako da obavezno na suprotnoj obali
mora da se rade paralelne graevine. Duina napera ne treba da je manja od
1015m. Naperi su u ustvari nasipi od stare do nove obale, jer se
meunaperski razmak zasipa nanosom i tako se stvara nova obala. Prave
probleme plovidbi. Rade se od kamena, ljunka, punjenih faina, gabiona i
sl.

28

1 sistem napera
2 konkavna obala sa
obaloutvrdom
3 osovina regulisanog korita
4 prirodna obala

1) telo napera
2) glava napera
3) koren napera

4) grudi napera
5) lea napera
6) kruna napera

7) splav od faina

- Pregrade slue za pregraivanje suvinih rukavaca renog toka ili

starog naputenog korita. Rade se do nivoa srednje vode, ili vie, a od
razliitih materijala.
1 glavni tok
2 rukavac koji se pregrauje
3 uzvodna paralelna pregrada
4 srednja poprena pregrada
5 nizvodna paralelna pregrada
6 uzvodna i nizvodna poprena
pregrada kao alternativa paralelnim

29

- Pragovi poprene regulacione graevine koje slue za

stabilizaciju uzdunog profila renog korita (najee kod bujinih tokova) i
za zasipanje dubokih mesta (proloka) u koritima aluvijalnih vodotokova.
Mogu biti smetnja plovidbi, pa se zato kruna praga postavlja na nivou dna
regulisanog korita, i to nizvodno od proloke. Koriste se razliiti materijali.
1 prag
2 proloka
3 projektovana linija dna

- Traverze sekundarne poprene graevine kojima se prave

paralelne graevine vezuju za obalu, ime se postie: vea stabilnost p.p.g. i
ujedno se onemoguava formiranje sekundarnog toka iza p.p.g. prema obali.
Manjih su dimenzija od p.p.g.

- C) Specijalne za izazivanje vetake poprene cirkulacije

Svrha im je da se poprena cirkulacija toka (sa svim posledicama u pogledu
kretanja renog nanosa) izazove na deonicama gde je nema, ili je slabog intenziteta. Vrlo
su ekonomine i efikasne, ali se zahteva stalni nadzor i eventualne korekcije. Vetaka
poprena cirkulacija se izaziva pomou sistema skretaa titova, i sistemi mogu biti:
povrinski, lebdei i na dnu ili kombinovani. titovi mogu biti nepokretni i pokretni. Rade
se od razliitih materijala (najee drvo). Primena: za zatitu renih obala od erozije, za
erodiranje obale, za prosecanje renih krivina, za odravanje dubina plovnog puta, za
zatitu vodozahvata od nanosa, zatita mostovskih stubova od erozije i sl.

Sistem za erodiranje desne obale

(1) Povrinski skretai
(2) Povrinske strujnice
(3) Strujnice pri dnu
30

5.3.4.PROSECANJE RENIH KRIVINA

esto primenjivana regulaciona mera. Skrauje se trasa renog korita i poveava se
propusna mo renog korita u pogledu proticaja vode, pronosa nanosa i leda. Prosek se
formira u krivini to odgovara karakteru prirodnih tokova.
Od stepena skraenja trase, zavisi obim iskopa. Ukoliko je skraenje toka u
granicama 1:31:5 ili vee, i ako se prosek kopa u nevezanom aluvijalnom materijalu,
umesto punog iskopa poprenog preseka, kopa se samo kineta. irina kinete je 1:101:20
od irine budueg korita, a dubina do nivoa podzemne vode ili malo vea. Kineta se kopa
sa nizvodne strane, po osovini budueg korita blie konveksnoj obali. Na ulazu u prosek se
ostavlja "ep" koji omoguuje da se radovi obave u suvom, pa se na kraju otvara "ep" i
omoguuje se vodi da razradi kinetu do konanih dimenzija regulisanog korita. Da bi se
postigle ove dimenzije, obe obale proseka se osiguravaju obaloutvrdama koje se rade pre
otvaranja kinete.

Dinamiku razvoja proseka je vrlo teko predvideti bilo da se radi o hidraulikim ili
fizikim modelima.

5.3.5. REGULACIJA RENIH UA

Najsloeniji problemi su hidrauliko-hidroloke prirode (problem koincidencije
vodostaja, meusobno usporavanje reka, prostiranje poplavnog talasa u zoni ua i sl.).
Kada se ovo rei problem regulacije ua se svodi na obezbeivanje dovoljne transportne
moi matine reke da evakuie nanos iz pritoke. Ovo se reava postavljanjem ua pritoke
na konkavnu stranu krivine matine reke. Projektom predvieno ue se fiksira
regulacionim graevinama (najee obaloutvrdama).

31

IV - SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE

1. SNABDEVANJE VODOM
1.1. UVOD
Snabdevanje vodom je kompleks tehnikih, ekonomskih, pravnih i drugih mera i
aktivnosti iji je krajnji cilj obezbeenje dovoljnih koliina vode, odgovarajueg kvaliteta
za zadovoljavanje potreba korisnika. Korisnici mogu biti: naselja, industrija, poljoprivreda,
rekreacija i sl. U uem smislu, savremeni vodovodni sistem (vodovod) sa tehnikog
aspekta ini skup graevinsko-inenjerskih objekata opremljenih elektro-mainskom
opremom razliite namene, koji uz primenu odreenih hemijskih i tehnolokih procesa
treba da obezbedi korisnicima dovoljne koliine vode zahtevanog kvaliteta. Voda se preko
razliitih funkcionalnih elemenata u vodovodnom sistemu dovodi od izvorita, preko
vodozahvatnih objekata, gravitaciono ili crpljenjem, cevovodima, do mesta potronje, uz
prethodno kondicioniranje (preiavanje ili popravak kvaliteta), ako je ono potrebno. Cev
kojom se voda od izvorita dovodi do rezervoara naziva se ''dovodna'' cev a od rezervoara
do mesta potronje vode vodi ''glavna'' cev. Mrea cevi u mestu potronje zove se
vodovodna mrea. Ako je prisutno potiskivanje vode od izvorita do rezervoara, onda tu
cev nazivamo ''potisna'' cev, a objekat koji vri crpljenje i potiskivanje vode crpnom
stanicom.
Snabdevanje korisnika vodom u optem sluaju moe biti:
- Pojedinano (individualno) ovde je prisutan problem kontrole kvaliteta vode i
zatite izvorita od zagaenja, tako da je obino kvalitet vode problematian.
- Centralizovano mogua je kontrola kvaliteta vode, kao i zatita izvorita, tako
da je ovaj nain preporuiv.
Prema vrsti korisnika vodovodne sisteme delimo na:
- gradski vodovodni sistem,
- seoski vodovodni sistem,
- industrijski sistem,
- poljoprivredni sistem.
Prema nameni, vodovodne sisteme delimo na:
- za pie, kuvanje, kupanje i pranje (komunalni),
- za pranje vozila, radionica, dvorita, ulica, za zalivanje i sl. (industrijski),
- protivpoarni sistemi,
- za specijalne namene (za rekreaciju, za proizvodnju vodene pare, za
razliite industrijske potrebe, za potrebe vojske i sl.).
U zavisnosti od broja namena, vodovodni sistemi mogu biti:
- razdelni
- polurazdelni,
- kombinovani.

32

Slika 1. Razdelni sistem

Slika 2. Polurazdelni sistem

Slika 3. Kombinovani sistem

33

Prema nainu doturanja vode od izvorita do potroaa, vodovodne sisteme delimo

na:
- gravitacione koji su jeftiniji i povoljniji,
- na sisteme sa mehanikim podizanjem vode skuplji su i ei.

Slika 4. Gravitacioni sistem

Slika 5. Sistem sa mehanikim podizanjem vode

Srce svake crpne stanice predstavljaju agregati koji se stastoje od crpke
odgovarajueg kapaciteta i visine potiskivanja, koja je spregnuta sa motorom odgovarajue
snage, koji se nalazi na postolju. Snaga na osovini pumpe proizilazi iz energije potrebne za
vrenje odreenog rada i savladavanje unutranjih otpora trenja pumpe:
N

Q Hm

[KW]

gde je: zapreminska teina tenosti

koeficijent korisnog dejstva; r < 1
Q protok u m3/s
Hm ukupna visina dizanja u m (manometarska), koja se sastoji od usisne
visine, geodetske visine i sume linijskih i lokalnih gubitaka trenja.
Na ovako sraunatu snagu treba dodati jo oko 15% rezerve snage, za savlaivanje
inercije sistema.

1.2. POTREBE ZA VODOM

Ukupna potreba za vodom jednog naselja se sastoji od:

34

- potreba za vodom domainstava,

- javne potrebe naselja za vodom (pranje ulica, zalivanje parkova, protivpoarna
zatita, snabdevanje javnih objekata, kola, bolnica itd.)
- potrebe za vodom industrije.
Norme potronje vode su posledica iskazanih potreba za vodom korisnika i
brojano se izraavaju kao kolinik izmeu utvrene potrebe za vodom ( u l ili m3 ) i
korisnika (izraeno kao broj stanovnika, jedinica proizvodnje, jedinica povrine za
zalivanje i sl.). Ove norme su date u literaturi, i one su samo okvirne. Npr.
VRSTA POTREBE
A) DOMAINSTVO
1. za pie i kuvanje
2. za pranje rublja
3. za kupanje pod tuem
u kadi ...
B) JAVNE USTANOVE I OBJEKTI
1. bolnice
2. kasarne
3. restorani...
C) INDUSTRIJA
1. mlekare
2. eerane
3. proizvodnja hartije

JEDINICA

KOLIINA
VODE U
LITRIMA

po stanovniku /dan
po stanovniku /dan
jednokratno
jednokratno

3-6
10-15
40-100
200-300

postelja / dan
vojnik / dan
sedite /dan

250-650
100-300
30-80

po l mleka
na kg eera
na kg hartije

3-6
100-120
400-1100

esto se kod planiranja ukupnih potreba za vodom naselja, potronja vode izraava
"specifinom potronjom vode" qs, i to je kolinik izmeu ukupne srednje dnevne
zapremine potrebne ili potroene vode u posmatranoj godini i broja stanovnika u naselju u
istoj godini i najee se izraava u l po stanovniku na dan (l/st.dan). Ona zavisi od
razvijenosti naselja i same zemlje. Kod nas:
- selo 2030l/st.dan
- grad 180 220 l/st.dan
- vei gradovi industrijalizovani 200220 l/st.dan
POTRONJA VODE se definie kao proizvod izmeu norme potronje vode i
broja korisnika (stanovnika, koliina proizvoda i slino) i u naselju ona nije stabilna
veliina, ve varira manje vie u toku godine, meseca ili dana, a zavisno od lokalnih
prilika.
Naroito je bitna dnevna varijacija potronje vode u naselju jer se na osnovu nje
definiu i karakteristine koliine vode merodavne za proraun dimanzija pojedinih
objekata vodovodnog sistema naselja. Ove varijacije su vee za manja naselja. Imamo
pojmove:
Qsr.dn. srednja dnevna potronja vode
Qg
Qsr.dn=
[m3/dan],
365
gde je Qg - ukupna godinja potronja vode u m3/godinu
Qmax.dn. maksimalna dnevna potronja vode u naselju
Qmax.dn. = K1 Qsr.dn,
35

gde je K1 koeficijent neravnomernosti dnevne potronje vode, K1=1,251,7

Qmax.h maksimalna asovna potronja vode u naselju
Qmax.h = K2 Qmax.dn =K1 K2 Qsr.dn,
gde je K2 koeficijent neravnomernosti asovne potronje vode, K2=1,21,25
Prema Qmax.dn. se dimenzioniu zahvat vode, ureaji za preiavanje i svi ostali
elementi dovoda vodovodne mree do naselja, a prema Qmax.h se dimenzionie distributivna
gradska vodovodna mrea, i glavna cev koja snabdeva mreu iz rezervoara.

1.3. KVALITET VODE

Svaki korisnik pored zahteva u pogledu koliine vode, istie i zahteve u pogledu
kvaliteta vode, koji su obraeni preko odgovarajuih normativa kvaliteta vode (pravilnici,
uredbe, uslovi). Za ocenu kvaliteta vode u izvoritu vre se analize uzoraka vode, i one
zahvataju sledee tri grupe parametara:

1.3.1. FIZIKI PARAMETRI

- temperatura vode 7 12C za vodu za pie
- mutnoa do 10mg/l silikatne zemlje za pie (merenje se vri turbidimetrima)
- boja odreuje se kolorimetrijskom analizom u Co-Pt skale za vodu za pie
20Ct-Pt
- miris za pie bez mirisa odreuje se nosem
- ukus za pie bez posebnog ukusa utvrivanje probanjem
- ukupan suvi ostatak dobija se isparavanjem uzorka i suenjem taloga na 103S
do konstantne teine - u mg/l do 1000mg/l za vodu za pie
- elektrolitika provodljivost meri se konduktometrom, izraava se u [-1 sm-1]
za vodu za pie do 500.
1
- pH vrednost pH = - log[H+] = log
,
H
gde je: [H+] jonska koncentracija vodonika merenih u gmol/l
pH = 7 neutralan rastvor
pH < 7 kisela voda
pH > 7 bazna voda alkalni rastvor preovlauju [H-] joni,
pH = 6,88,5 za vodu za pie.

1.3.2. HEMIJSKI PARAMETRI

Obuhvataju razliita hemijska jedinjenja i jone rastvorene u vodi. Njihov broj je
velik i stalno raste. Karakteristini parametri su:
- tvrdoa vode ovaj parametar nije obuhvaen normativima kvaliteta vode za
pie, ali je izuzetno znaajan u domainstvu kod korienja vode za kuvanje i pranje, kao i
u industriji za pripremu tople vode, proizvodnju pare ili za dobijanje proizvoda
odgovaraueg kvaliteta (tekstil, koa, hartija, pivo). Ne teti zdravlju ljudi, ali izaziva
velike probleme (kamenac, vea potronja hemikalija i sl.). Tvrdou daju uglavnom Ca i
Mg joni a mnogo manje Fe, Al i ostali, i to u obliku mono i bikarbonata a manje kao
sulfati, hloridi i fosfati. Meri se u tvrdoe (memaki, francuski, Klarkov stepen).
- hloridi oni su sami po sebi nekodljivi ali mogu da budu indikator zagaenja
vode. Odreuju se filtracijom prema proceduri utvrenoj za standardne metode ispitivanja
kvaliteta vode. U vodi za pie do 250 mg/l Cl.
- sulfati mogu biti veoma agresivni za beton i armaturu. U vodi za pie do
200mg/l kao SO4. Odreuju se filtracijom.

36

- fosfati za pie do 3mg/l kao P. Ispituju se spektrafotometrijski, a veoma su bitni

kod izvorita za snabdevanje vodom (eutrofikacija)
- gvoe daje vodi lo ukus, pravi mrlje i talog. Za pie do 0,3mg/l kao Fe.
Odreivanje spektrafotometrom.
- mangan daje lo ukus i tamnu boju. Do 0,05mg/l u vodi za pie kao Mg.
Spektrofotometrijsko odreivanje.
- azotna jedinjenja kao: amonijak NH3 do 0,1mg/l kao N; nitriti NO2 do
0,005mg/l kao N i nitrati NO3 do 10 mg/l kao N. Spektrafotometrijsko odreivanje.
- potronja kalijum permanganata KMnO4 jako oksidaciono sredstvo koje
oksiduje organsku materiju i niz neorganskih jedinjenja. U praksi se smatra merilom
organskog zagaenja, to teorijski ne stoji. U vodi za pie 12mg/l kao KMnO4. Titrisanjem
se odreuje.

1.3.3. BIOLOKI PARAMETRI

Kontrola kvaliteta vode po ovom parametru ima za cilj proveru ispravnosti vode
prema prisustvu patogenih bakterija koje su uzronik opasnih epidemija (tifus, dizenterija,
kolera, gastroenteritis i sl.). Uzronici ovih oboljenja dolaze u izvorite preko otpadnih
voda iz nunikih jama, tala, kanalizacione mree i sl. Izolacija patogenih
mikroorganizama je veoma sloena, pa se u praksi voda ispituje na sadraj koliformnih
bakerija (Bacteria Coli). B. Coli su stomani paraziti koji su normalno nastanjeni u
crevnom traktu ljudi i ivotinja. Njihovo nalaenje u vodi ukazuje na fekalno zagaenje
vode i oni su indikator potencijalno mogue infekcije vode patogenim mikroorganizmima.
Oni se lako izoluju iz vode i dokazuju standardnim laboratorijskim analizama, a ima ih
mnogo (250109 B. Coli/stanovnik.dan kod zdravog oveka). Voda za pie ne sme da
sadri B. Coli.
Grupu B. Coli sainjavaju fekalne koli (esherichia coli) oko 90% svih bakterija
kaliformne grupe i oko 10% drugih, najvie (aerobacter aerobenes) koje potiu sa trulog
lie i drugih organskih materija.

1.4. IZVORITA VODE

Kao voda za vodovode, uz prethodno popravljanje njenog kvaliteta (ako je
potrebno) koristi se:
a) Meteorska voda (kinica i snenica) to je voda koja se posle kie, snega, rose i
slinih padavina, sakupi na povrini zemljita i ona se vrlo retko koristi za snabdevanje
naselja neposrednim sakupljanjem, zbog tekoa na koje se pri tome nailazi. Samo se Ker
na Krimu i Gibraltar tako snabdevaju. Ali za pojedinano snabdevanje domainstava se
dosta koristi (kraki predeli, ostrva...).
b) Povrinska voda. One mogu biti stajae (slatke lokve, bare, prirodna i vetaka
jezera i slane more) i tekue (potoci, reice i reke). Karakterie ih znaajan kvantitet ali
im je kvalitet nedovoljno dobar, tako da zahtevaju obavezno preiavanje.
c) Podzemna voda Ona se zahvata ili na prirodnim izvorima ili se neposredno
zahvata iz izdani (bunarima i galerijama).
Ona se odlikuje dobrim kvalitetom, ukusna je zbog mineralnog sadraja, osveava
zbog ugodne temperature i obino je bistra i relativno ista, tako da je najbolja za potrebe
snabdevanja naselja. Meutim, nema je dovoljno a i sama izdanost postojeih izvorita se
smanjuje zbog forsiranog zahvatanja vode iz njih, tako da se sve vie koriste povrinska
izvorita voda.
Zbog njihovog znaaja treba znati i sledee:
Podzemne vode postaju od voda koje poniru sa povrine terena ili iz povrinskih
bazena vode, kroz upljine izmeu estica zemljita ili kroz pukotine u stenama. Voda
37

ponire sve dok ne doe do vodonepropusnog sloja, na ijoj povrini se formira izdan. Ako
je vododriv sloj nagnut, voda se kree i, ili obrazuje podzemne akumulacije vode, ili
izbija na povrinu terena kao izvor. Izdani se formiraju u poroznim sredinama sa
slobodnim vodnim ogledalom ili pod pritiskom arterski izdani. Izdani podzemne vode se
javljaju i u stenovitom materijalu, kada postoje pukotine pukotinski izdani. One su
karakteristine u krakim podrujima, gde voda hemijskim rastvaranjem krenjaka, od
malih pukotina stvara iroke kanale i velike upljine (karst). Moe takoe biti sa
slobodnom povrinom ili pod pritiskom.
Od geolokog sklopa terena u mnogome zavisi sigurnost izdani od zagaenja.
Treba preduzeti sve potrebne mere zatite da do ovoga ne doe.
Zbog forsiranog crpljenja vode, esto se pribegava merama vetakog
prihranjivanja izdani (meteorskom vodom, preienom renom vodom i sl.).

38

Slika 6.Formiranje izdani

39

1.5. VODOZAHVATNI OBJEKTI

1.5.1. ZA METEORSKU VODU
Najee se koriste kao sabirne povrine krovovi ili se rade posebne sabirne
povrine od kamena u cementnom malteru ili od betona, i one se obavezno ograuju.
Sakupljena voda se odvodi u cisterne. Veliina sabirne povrine i zapremina cisterne
odreuje se prema potronji vode i procenama potronje u vremenu, kao i prema godinjem
rasporedu padavina.

1.5.2. ZA POVRINSKE VODE

Ovo je primer rene kaptae zatienog tipa, bez usporavanja vode. Kaptaa moe
biti i nezatienog tipa.

Ovakvi tipovi zahvata se koriste kod malih reka. Kod veih su objekti mnogo
sloeniji. esto se koriste i usporne graevine a zahvaena voda se esto proputa kroz
grubu talonicu.

1.5.3. ZA PODZEMNE VODE

1.5.3.1. Zahvatanje vode na prirodnim izvorima
Inenjerski radovi koje treba izvriti radi zahvatanja podzemne vode na izvoru
zavise od mesnih geolokih i topografskih uslova, od "tipa" izvora, od veliine izvora i od
koliine vode koja se treba kaptirati. Za projektovanje i izvoenje kaptaa nema ablona,
ve se mogu dati samo nekoliko optih uputstava. Inae, izvorska voda se moe
pojavljivati kao usamljeni lokalizovani izvor (iz ice ili iz pukotine u steni) ili kao linijski
izvor (izvor iz sloja), kada se koriste drenane galerije (rovovi) ili drenane cevi za
prikupljanje vode i njeno dovoenje do kaptane graevine.

40

Kaptana graevina ima 3 komore, ulaznu (talonicu), zahvatnu i silaznu

(kontrolnu, zatvaranica). Reenja za ventilaciju i ulaz moraju biti takvi da ne ugroze
kvalitet zahvaene vode. Kaptaa se radi od vodonepropusnog betona i mora se fundirati
tako da ne moe doi do procurivanja vode oko i ispod objekta.
Da bi se izvorska voda zahvatila za upotrebu, treba je prethodno ispitati, kao i
izdanost izvora. Pri tome treba utvrditi da li se posle veih kia ili topljenja snega voda
zamuuje, to ukazuje da se voda nedovoljno filtrira kroz podzemlje. Izvor treba zahvatati
iz vodonosnog sloja na mestu granice sa vodonepropusnim slojem, a ne na mestu pojave na
povrini terena.
1.5.3.2. Zahvatanje vode iz izdani
Za zahvatanje voda iz izdani (podzemna voda) koriste se bunari i drenane galerije.

41

a) Bunari imaju posebno iroku primenu kod individualnih stambenih

objekata i predstavljaju objekte kojima treba posvetiti mnogo panje u toku gradnje i
eksploatacije. Treba ih locirati van moguih izvora zagaenja, zatititi ih od spoljanjih
zagaivaa i izvesti tako da zahvataju podzemnu vodu iz dubljih vodonosnih slojeva.
Prema nainu gradnje dele se na:
a.1) Kopane
a.2) Buene
a.3) Cevne (pobijene)
- a.1) Kopani bunari se izvode na dva naina: po sistemu sputanja
prstenova i po sistemu podziivanja.
U prvom sluaju se ispod betonskog noa (MB 20) vri potkopavanje zemlje, dok
se iznad njega vri betoniranje prvog prstena (MB 15) ili se namontira gotov betonski
prsten, sa spojem na leb i pero. Betonska obloga se sputa pod dejstvom sopstvene teine.
Najpovoljniji prenik bunara je 0,8-1,2m sa debljinom zidova 0,10,15m, a obino su
duboki do 20m. Dno bunara treba da se nalazi najmanje 1m od najnieg nivoa podzemne
vode. Najbolje je da voda u bunar dolazi samo odozdo i u tom sluaju se na dnu radi filter
od peska i ljunka, ime se spreava zamuivanje bunara prilikom crpljenja i zatrpavanje
bunara peskom. Zid bunara se izdie najmanje 0,2m iznad povrine terena a glava bunara
mora biti potpuno i vodonepropusno pokrivena, najbolje armiranobetonskom ploom ili
potpuno zatvorenom kuicom. Oko zida bunara se na dubine ne manjoj od 3m nabija sloj
gline ili masne ilovae u debljini od 0,2 0,5 m. Povrinu oko bunara treba poploati u
nagibu 3 5%.

- Po sistemu podziivanja, izvode se korienjem trenja terena, tako to se u

iskopanu jamu dubine 11,5m postavi oplata sa unutranje
strane i betonira bunar (prsten). Kasnije se oplata skida i
nastavlja se sa iskopom sledeeg segmenta i na slian nain
se betonira sledei prsten. Ovo se naziva i bunar sa
obeenim obzidom.

42

Izrada bunara se vri i prethodnim kopanjem do potrebne dubine i naknadnim

obziivanjem, obino kamenom, pri emu ih treba zidati vodonepropusno u cementnom
malteru 1:3 sa glaanjem unutranjeg zida istim malterom.
- a.2) Bueni bunari su prenika 751000mm dubine i preko 500m. Cevi
su eline a ree liveno-gvozdene. Izvode se na 2 naina: buenjem uz upotrebu burgija
(rotaciono buenje) ili dleta (udarno buenje) sa zatitnom cevi i buenje bez zatitne cevi
sa upotrebom isplake.
Kod prvog naina buenje se vri u etapama od po 4050m. Poinje se sa zatitnim
cevima iji je prenik 50100mm vei od prenika cevi budueg bunara pa se taj promer
polako smanjuje. Buenje se vri do vodonepropusne podine.
Buenje bez zatitne cevi sa isplakom (ista voda) vri se uz uduvavanje vazduha.
Iskopani materijal se izbacuej kroz cev koja nosi krunu za kopanje.

U iskopanu buotinu (sa ili bez zatitne cevi) se sputa cevna bunarska garnitura, i
to: oslona ploa na dnu bunara, talonica za presek duine oko 1m, koja se obino nalazi u
podini, perforirani deo bunarska reetka i cevna garnitura. Bunar se sa gornje strane
zatvara bunarskom glavom. Meuprostor izmeu zatitne cevi i bunarske garniture se u
delu oko bunarske reetke popunjava ljunkom, a u ostalim delovima glinom ili betonom.
Oblona cev se izvlai do gornjeg dela vodonosnog sloja (povlate), ili se izvlai cela
(postupno kako se nabacuje ispuna). Zatitne teleskopske cevi se najee ne izvlae. Za
izvlaenje vode se koriste specijalne vertikalne dubinske pumpe (sa i bez potopljenog
motora).
-a.3) Cevni pobijeni (Norton) (abisinijski) bunari se koriste za
zahvatanje manjih koliina vode sa dubine do 7m. Za bunar se koriste eline
pocinkovane cevi prenika 40 i 50mm sa zailjenim vrhom od elika i peroforiranom
cevi obloenom ianom mreom (filterom). Za pobijanje se najee koristi tronoac a za
zahvat vode runa klipna pumpa ili odgovarajua elektromotorna.

43

b) Drenane galerije
U sluaju kada je vodonosni sloj male debljine, iz bunara se ne mogu dobiti znatne
koliine vode pa se voda tada zahvata horizontalnim rovovima ili galerijama, ija je duina
dovoljno velika da se iz njih dobije dovoljna koliina vode. Drenane galerije se rade u
otvorenom rovu ako je dubina podzemne vode i podine mala. Obavezno se koriste
podgrada i talpe ako je navala vode velika. Kada je vodonosni sloj duboko, galerije se rade
u potkopu (kao tuneli). Galerije za manje koliine vode se rade od kamenih naslaga,
kamena naslaganog u vidu kanala ili od drenanih cevi prenika 10cm. Galerije za velike
koliine vode grade se kamenom zidanim u suvo ili polaganjem gotovih delova galerije u
vidu cevi.
Bunar sa horizontalnim zrakastim cevima (Reni bunar) se dosta esto primenjuje za
zahvatanje vode u zrnasto poroznim sredinama i ini ga nekoliko horizontalnih galerija
koje se spajaju u zajednikom vodonepropusnom bunaru.

44

1.6. REZERVOARI
Rezervoari su hidrauliki integralni deo sistema razvoda vode. Funkcije rezervoara
su: izravnavanje razlika izmeu potronje i doticaja, zaliha za sluaj poara, zaliha za
sluaj defekta na zahvatu ili dovodu, obezbeenje potrebnog pritiska u mrei i sl. Vodovi
.
as
koji ih povezuju obino se dimenzioniu na Q dn
max za dovod i Q max za odvod. Ukoliko je
rezervoar iza mesta potronje, onda se i dovod i odvod dimenzioniu na Q as
max .
Rezervoari se klasifikuju:
a) po nameni:
- podeoni rezervoari (namena je odreivanje pritiska, izravnanje doticaja i
potronje, odravanje pritiska i uvanje rezerve vode za gaenje poara i za havarije)
- rezervoari iste vode na postrojenjima za preiavanje vode (slue za
potrebe postrojenja, a mogu da slue, ako im je poloaj dobar, i kao podeoni rezervoari)
b) po poloaju:
- ispred mesta potronje
- na mestu potronje
- iza mesta potronje
c) po nainu rada:
- sa slobodnim vodnim ogledalom i to:
- ukopani u zemlju na uzvienju iznad mesta potronje
- na kuli
- ukopani u zemlju na nedovoljnoj visini za odreivanje pritiska
u mrei (pritisak se odreuje na drugi nain)
- pod pritiskom hidrofori (male su zapremine i namena je odreivanje i
odravanje pritiska u mrei)
d) po materijalu od koga se grade:
- kamen i cementni malter (mali rezervoari)
- nearmirani beton (mali rezervoari)
- armirani beton
- prednapregnuti beton
- elik
Zapremina podeonog rezervoara Vr se sastoji od:
a) Operativne rezerve V0 koja slui za izravnanje oscilacija potronje vode u
odnosu na doticaj. Ova zapremina vode se najlake odreuje pomou dijagrama masa.
Za sluaj konstantnog dotoka vode u toku 24 asa (gravitacioni dovod), V0
predstavlja sumu maksimalnih ordinata izmeu sumarne linije dotoka i sumarne
linije potronje. Postupak je sledei:
- definie se potronja vode na svaki sat za 24 asa za tipine dane (maks, srednja,
min) i uradi se grafik.

- sraunaju se kumulativne zapremine protoka

45

- crtamo grafik sumarnih linija dotoka i potronje vode

V0 = V1+V2

- merenjem ordinata v1 i v2 i njihovim zbrajanjem dobijamo potrebnu rezervu v0.

Ova rezerva ne bi trebala da bude manja od 20% ukupnog dnevnog dotoka za vea
mesta, za manja 33% a za seoska 50100%.
Za sluaj pumpanja vode u rezervoar, V0 se dobija na sledei nain:

V0 maksimalna ordinata
izmeu dotoka i potronje

b) Poarna rezerva Vp koja se odreuje propisima o protivpoarnoj slubi.

Preporuuje se da to bude koliina za gaenje 10-asovnog poara u naseljima preko
Y
10.000 stanovnika, a ispod ovog, broj sati je T
; gde je Y broj stanovnika.
1000
Orijentaciono se moe uzeti da je potrebna koliina vode 15l/ za naselja sa oko 10.000
stanovnika, a za manja 7,510l/. Za mala sela 2,5l/.
c) Sigurnosna rezerva Vn je zapremina vode za pokrivanje potronje u
nepredvienim sluajevima (kvarovi). Ona obino iznosi 25% od (Vo + Vp).
Najzad, zapremina rezervoara je
Vr = 1.25 (Vo+Vp)
Poloaj rezervoara je takoe bitan, jer dobro lociran moe znatno da utedi na
dimenzijama vodova. Rezervoar treba da je pokriven radi sanitarne zatite, zatite od
mraza i obezbeen zatitnom zonom.
Kod svakog rezervoara razlikujemo rezervoarsku komoru i zatvaraku komoru
(zatvaranicu), koja se obino naslanja na zid rezervoarske komore. U njoj se nalazi
komandna armatura, indikator nivoa, ispust, preliv. Rezervoari se mogu raditi kao jedno ili
vie komorni, pravouganonog ili krunog oblika. Dubine su obino 34m.

46

Detalji:
- cev za odvod se postavlja ispod kote dna rezervoara u udubljenje i treba da je to
kraa, a usta cevi se obezbeuju korpom
- dno je u nagibu oko 1% zbog pranja
- ulaz u komoru je indirektan
- prelivna i ispusna cev rade bez reetke
- obezbediti ventilaciju preko zatvaranice indirektna

1.7. UREAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE

Dovoenje vode od zahvata do mesta potronje zavisi od uzajamnog visinskog
poloaja ove dve take. Samo u retkim sluajevima je zahvat vode vii od mesta potronje i
zato se voda mora dizati raznim napravama. Postoje:
a) Ureaji na runi pogon u primeni su kod individualnih objekata i tamo gde ne
postoji drugi energetski izvor. To su:
- kofe na lancu nehigijensko reenje
- kofe sa prevrtaima higijenski ispravno reenje
- elevatori higijenski ispravno reenje. Sastoje se obino od beskonane trake
koja nosi vodu, okree se oko toka u kuici i kod izliva se prelije
- Norton (klipna) pumpa primenjuje se do dubine od 6m, 5/4", kapacitet
1215l/min.
b) Ureaji na motorni pogon slue za crpljenje vode i njeno potiskivanje u
sisteme za snabdevanje vodom. Za ovu namenu se koriste najvie centrifugalne crpke, koje
mogu biti jednostepene ili viestepene, horizontalnog ili vertikalnog izvoenja, podvodne
ili nadvodne, a prema dejstvu obine ili samousisne. Centrifugalna crpka se sastoji od
kuita od livenog gvoa, u kome se nalazi kolo sa lopaticama (rotor) od bronze, i koje se
obre velikom brzinom (14002900obrt/min). Crpka spregnuta sa motorom naziva se
agregat. Obine centrifugalne crpke ne mogu usisati vodu ako usisna cev nije puna vode,
pa se zato na usisni vod na poetku (obino u usisnu korpu) postavlja usisni ventil. Usisni
vod treba da je to krai i prav (da prua to manje otpora), jer se inae smanjuje visina
sisanja, i obino je za jednu dimenziju vei od potisnog voda. Samousisne crpke imaju
rotor takve konstrukcije da je neosetljiv na prisustvo vazduha (crpi i vazduh i vodu) ali su

47

osetljive na pesak dok prethodne nisu. U principu, centrifugalne crpke se putaju u rad sa
zatvorenim ventilom na potisnoj cevi uz postepeno otvaranje. Prema visini potiskivanja,
pumpe se dele na:
- pumpe niskog pritiska H < 20m (velika koliina vode se pumpa na malu visinu)
- pumpe srednjeg pritiska H = 2060m
- pumpe visokog pritiska H > 60m (mala koliina vode se die na veliku visinu)
Jednostepene pumpe se koriste za qp=0,81400l/s i za Hm=1100m, a viestepene
za qp=1200l/s i za Hm=30500m.
Dimenzionisanje centrifugalne pumpe se vri po obrascu:
qp Hm
(KW)
Np
102 p
Dimenzionisanje elektromotora:
q p H m 0,736
(KW) ili
Np
75 p m
Nm Np s
Gde je:

(KW)
faktor sigurnosti koji iznosi kod velikih elektromotora (>20 KW)
1,15, srednjih (<20 KW) 1,2 i malih (do 2 KW) 1,3, a koji slui za
savlaivanje polaznih otpora (inercije sistema).
Np uinak pumpe u KW
Nm snaga elektromotora u KW
qp proticaj pumpe (u l/)
Hm manometarska visina dizanja vode (m)
p stepen korisnog dejstva pumpe (za obine centrifugalne pumpe
p=0,40,8 a za samousisne p=0,20,6, a u zavisnosti od njihove veliine vee
pumpe imaju vei p)
m stepen korisnog dejstva elektromotora m =0,850,9.
Potronja elektrine energije motora se izraunava kao:
Nm
A
(KWh/m3);
qp u (m3/h)
s qp m
Karakteristika centrifugalne pumpe je kriva koja pokazuje odnos koliine vode q i
manometarske visine H pri konstantnom broju obrtaja. Kriva pokazuje stepen korisnog
dejstva pumpe za odreene koliine i visine.
Izbor pumpe se vri tako to se za
potrebno p i Hm izabere pumpa koja ima
maksimum krive u blizini te take.
Taka K - tu pumpa radi sa max tj. sa najboljim
uinkom

.
Koliina vode qp se odreuje za svaki sluaj posebno ( q hmax , q dn
max ). Manometarska
visina Hm se dobija kada se na geodetsku visinu dizanja Hg dodaju gubici u cevnim
vodovima i armaturi.

48

hs0 gubitak visine na trenje (linijski i lokalni gubici) na usisnom vodu

hP0 gubitak visine na trenje na potisnom vodu
hsg visina sisanja (35 m)
Hsm manometarska visina sisanja iznosi do 8 m (za manje pumpe 56m)

1.8. VODOVODNA MREA (SPOLJANJA)

1.8.1. UVOD
Razvodna distributivna mrea predstavlja zavrni deo sistema za snabdevanje
vodom, na koga se neposredno vezuju potroai. Po poloaju se deli na:
- spoljanju (ulinu i dvorinu)
- unutranju (kunu) mreu
Mrea se izvodi do cevi kojima voda tee pod pritiskom. Osnovni zahtevi su:
- da se obezbedi u svakom trenutku potrebna koliina vode sa odgovarajuim
pritiskom svakom potroau
- sigurnost i neprekidnost u distribuciji vode
Mreu ini sistem prostih cevovoda meusobno povezanih od mesta dovoda
(najee rezervoar) do potroaa u obliku grane granati sistem ili sa jednom ili vie
zatvorenih kontura prstenasti sistem mree.
Prost cevovod je onaj gde se voda transportuje izmeu dva vora nepromenljivog
prenika i karakteristika teenja.
Kod granatog sistema voda se dovodi iz jednog pravca, to je osnovni nedostatak.
Kod prstenastog je dovod vode do potroaa iz dva pravca, to dovodi do toga da su
prenici prstenaste mree manji od granate mree.

Granati se primenjuje kod manjih naselja, dvorine i unutranje mree a prstenasti

kod veih naselja i znaajnih privrednih i drutvenih objekata.
Ogranienja:

49

- maksimalni pritisak u mrei do 7 bara

- brzina vode u mrei od 0,62,5 m/ (gubici u mrei rastu sa kvadratom brzine)
- minimalni prenik spoljanje razvodne mree je esto uslovljen zahtevima
pojedinih korisnika (npr minimalni prenik hidrantske mree je 50mm za unutranju i 80
ili 100mm za spoljanju).

1.8.2. MATERIJALI ZA IZVOENJE MREE (SPOLJANJE I

UNUTRANJE)
Vodovodni sistemi su skup objekata ije pojedinane funkcije povezane u jednu
celinu treba da obezbede sigurno snabdevanje potrebnom koliionom vode, koja po
kvalitetu odgovara korisniku. Zato materijali od kojih se izvode treba da budu podreeni
funkciji sistema i treba da obezbbede sigurnost, ekonminost i trajnost. Osim toga treba da
se obezbedi da je materijal mehnaiki otporan na spoljanje i unutranje optereenje, da je
otporan na hemijsko dejstvo vode i tla, ne sme da utie na kvalitet vode. Ove uslove
zadovoljavaju: elik, liveno gvoe, armirani i prenapregnuti beton, azbest-cemtni i
plastini materijali.
Prema poloaju, mrea vodovoda se deli na spoljanju (gradsku i dvorinu) i
unutranju. Za izvoenje mree, materijali se mogu svrstati u sledee osnovne grupe:
- cevi
- fazonski komadi
- armature
1.8.2.1. Cevi
Namena za transport vode (sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskom. Izvode se
od razliitih materijala, razliitih duina i prenika, a prema JUS standardima.
Izbor najpovoljnijeg materijala se vri tehno-ekonomskom analizom koja ima
sledee elemente:
- polazni hidrauliki uslovi i propusna mo
- nain spajanja i montae
- vek trajanja
- trokovi gradnje, eksploatacije i odravanja
a) Cevi od livenog gvoa
Vek trajanja je 3060 godina. Najee se koriste za ulinu i dvorinu vodovodnu
mreu. Duina 1,54m. Velike teine, veliki broj spojeva (spoj mora da bude
vodonepropusan i da ima potrebnu fleksibilnost spojevi sa gumenim i plastinim
masama)
Standardnih dimenzija 401200mm, radni pritisci do 10 bara. Cevi se spajaju
pomou spoja na: naglavak (muf) ili na prirubnicu (flanu).
Spajanje na muf se izvodi tako to se slobodan kraj (ravan) jedne cevi uvue u
proireni deo (naglavak muf) druge cevi, pa se meuprostor zaptiva kudeljom i tenim
olovom. Modernije je zaptivanje gumenim prstenom i navrtkom.
Spajanje prirubnicom vri se zatezanjem zavrtnjeva koji se provlae kroz otvore u
prstenovima (prirubnicama) koje se nalaze na krajevima cevi. Za zaptivanje se koristi
guma.

50

- eline cevi kod vodova sa visokim pritiskom (1680 bara) i sa specifinim

zahtevima (seizmika, prolazak vodovoda kroz trup eleznikog ili autoputa, mostovi i sl.).
Duine 716m; 40600m. Spajanje isto kao kod livenih cevi ili zavarivanjem.
- eline navojne pocinkovane cevi za dvorinu i kunu vodovodnu mreu i za
manje lokalne vodove. Duine 6m. Prenika su 13mm (1/2"~1"=2,54sm), 19mm (3/4"),
25mm(1"), 32mm (5/4"), 38mm (6/4"), 50mm (2"), 63mm (2,5") i 75mm (3").
Upotrebljavaju se za radne pritiske do 6 bara. Spajanje pomou navoja i mufa, tako to se
navoj obmota kuinom koja se natopi lanenim uljem i navue se muf ili fazonski komad ili
armatura. Povezivanje navoja se radi navojnim klapnama. Ne smeju da se savijaju pri
ugradnji.
- Azbest cementne cevi za izradu spoljanje mree. Rade se u vie varijanti
sobzirom na radni pritisak. Spajanje se vri specijalnim spojnicama. Duine su 34m, a
50100mm.
- Cevi od plastine mase (PVC polivinil hlorid i PE polietilen). Rade se u
prenicima kao za pocinkovane cevi pa do 400mm. Duine PVC 46m; PE 6,12m i
koturima od 75400m. Radni pritisci 210 bara. Spajanje: lepljenjem naglavcima,
zavarivanjem ili naglavkom sa gumenom zaptivkom smetenom u posebnom lebu.
- b) Fazonski komadi specijalni delovi mree kojima se obezbeuje skretanje,
promena prenika ili grananje (ravanje) cevovoda. Dele se na: linkove, redukcije i rave.
- Linkovi slue za skretanje cevovoda. Uglovi skretanja su 11, 225, 45 i
90.
- Redukcije slue za prelaz cevovoda sa veeg na manji prenik.
- Rave slue za grananje mree pod uglom najee od 45 i 90
Fazonski komadi se rade obino od istih materijala kao i cevi. Spajanje sa cevima i
armaturama je istim spojnicama kao i za cevi.
- c) Armature predstavljaju grupu materijala koji su znaajni za pravilno
upravljanje i eksploataciju vodovodne mree. Prema nameni se dele na: zatvarae i slavine
(zaustavljanje i regulisanje toka vode); hidrante (zahvat i isputanje vode iz mree);
vazdune ventile (ispust vazduha iz mree) i vodomere (merenje i registracija protoka
vode). Rade se od livenog gvoa, mesinga, bronze i sl. Spajaju se istim spojnicama za
cevi i fazonske komade kao cevi.
- Zatvarai ventili obino se koriste propusni i pljosnati ventili.
- Propusni ventil primena u unutranjoj i dvorinoj vodovodnoj mrei. Od
mesinga ili bronze za sve standardne prenike (13100 mm). Postavljaju se na svim
prikljunim cevima ispred toeih mesta, na poetku svake vertikale, ispred i iza
vodomera, na glavnom prikljunom vodu blizu uline vodovodne mree. Glavni
nedostatak je vei lokalni gubitak energije zbog prolaska vode kroz sueni presek ventila.

51

- Pljosnati ventil (zasun, iber) za radne pritiske do 4 bara. Ima vrlo male
gubitke energije zbog konstrukcije. Radi se od mesinga za <100mm a za 1001000mm
od livenog gvoa. Za pritiske do 16 bara koristi se ojaani pljosnati ventil ovalni ventil.
- Slavine slue za isputanje vode iz cevi. Uglavnom su od mesinga i bronze sa
prenicima 10, 13, 19, 25mm.
- Hidranti slue za isputanje vode na posebnim mestima vodovodne mree.
Znaajni za protivpoarnu zatitu. Primenjuju se i za isputanje vode iz mree prilivom
njenog pranja i dezinfekcije, za isputanje vazduha i za zahvatanje vode za zalivanje i
pranje parkova i ulica. Rade se od mesinga, bronze i livenog gvoa.
- Vazduni ventili slue za isputanje vazduha iz glavnog dovodnog cevovoda
prilikom njegovog punjenja ili u redovnoj funkciji na mestima vertikalnog konveksnog
preloma cevovoda. Ventil radi automatski. Takoe mogu biti i za usisavanje vazduha ili
kombinovani usisno-ispusni.
- Vodomeri postoje:
- propelerni (kuni) koji ima mesingano kuite i rotor sa krilima, sistem
zupanika i brojanik. Ugrauje se u horizontalnom poloaju na najnioj taki vodovodne
mree. Prikljuci su od 1365mm i vei. Imaju veliki gubitak energije. Meri 320m3/h.
- Voltmanov sa turbinskim krilom. Meri vee protoke u mrei. Radi se
odlivenog gvoa za 50400mm, i protoke 20180m3/h. Gubici energije manji od
prethodnog.

52

1.8.3. PROJEKTOVANJE MREE

Spoljanju razvodnu mreu ini sistem cevi od mesta njenog napajanja do mesta
konane distribucije vode. Razvodna mrea naselja poinje od rezervoara ili pumpne
stanice (ree od izvorita) i zavrava se poslednjim ogrankom cevovoda na ijem se kraju
nalazi ispusni ventil ili protivpoarni hidrant. Dvorina razvodna mrea poinje od mesta
napajanja (ulina mrea ili bunar ili kaptirani izvor) i zavrava se prikljunim oknom za
objekat.
Za iscrtavanje poloaja razvodne mree sa karakteristinim objektima (rezervoar,
hidranti, pumpna stanica, zatvarai, vorovi i sl.) koriste se situacioni planovi razmere
1:5000500 a za dvorita 1:5001:200.
Deo situacionog plana sa iscrtanom mreom, objektima na njoj i svim znaajnim
podacima o njoj (oznaka vora, prenik mree, protok, pad pijezometrijske linije, kote cevi
i sl. naziva se planom vodovodne mree i radi se obino kao izvod iz situacionog plana,
mada moe biti i njen sastavni deo.
Za ilustraciju visinskog poloaja, rade se uzduni profili po osovini cevovoda u
razmerama za duine kao situacioni plan dok se za visine koriste razmere 1:2001:50.
Cevovod se iscrtava linijski i podebljano.
Poloaj cevovoda u naselju se definie urbanistikim planovima. Obino se
postavlja pored ivinjaka ili po trotoaru i mora da bude udaljen najmanje 50cm od
kanalizacione mree po horizontali i vertikali. Mrea se ukopava minimum 80100cm
zbog zamrzavanja.

53

1.8.4. PRORAUNA SPOLJANJE VODOVODNE MREE

a) Osnovni pojmovi iz hidraulike
- Hidrauliki radijus je odnos povrine ivog preseka i okvaenog obima
A( m 2 )
R
m
O( m )
- Proticaj
[m3 /]
Q Avsr
- Srednja brzina protoka
v sr C RJ [m /]; S ezijev koeficijent [m1/2 /-1], J pad energije
1 1/ 6
C
R ; n Maningov koeficijent rapavosti [m-1/3 /]
n
Vrsta povrine

Koeficijent n

Veoma glatke povrine, PVC, Al, beton, lim 0,010

Liveno gvozdene i eline cevi

0,012

Obian beton

0,016

- ezi-Maningova jednaina proticaja

1
Q
AR 2 / 3 J1 / 2
[m3 /]
n
- Jednaina kontinuiteta

Q=A1v1=A2v2
A1 v 2
A 2 v1
Q1

Q2

Q3

- Bernulijeva jednaina izraava zakon odrawa energije. Ukupna energija N koja

P
v2
omoguava kretanje fluida, predstavlja zbir potencijalne ( z
) i kinetike energije (
)
2g
v2
const ,
2g
R-pritisak (KN/m2)
- zapreminska teina
Odnosno:
P1 v12
P2 v 22
H z1
z1
h
2g
2g
h gubitak energije izmeu
H z

54

preseka 1 i 2 i posledica je ukupnih otpora

teenja fluida.
h = ht +hl
ht - linijski gubici energije (otpor trenja)
L v2
ht
D 2g
lokalni gubici energije (otpori oblika)
v2
hL
;
- koeficijent lokalnog gubitka odreuje se eksperimentalno
2g
Ovaj otpor je za spoljanje vodovodne mree uglavnom zanemarljivo mali.
Kako je brzina u vodovodnoj mrei ograniena na 3m/ to je maks uticaj kinetike
v2
energije (
= 0,46m) u odnosu na min. Zahtevani pritisak od 1 bara (10mVS) je
2g
zanemarljiv, pa linija energija postaje piezometarska linija, a Bernulijeva jednaina dobija
oblik:

z1

P1

Uvoenje oznaka:
P1
z1
1

P2

z2

z2

P2
2

, P2 pijezometarska kota u preseku 2

h = P1-P2
Pa se poznavanjem duine cevovoda L1-2 moe definisati pad linije energije,
odnosno piezometarske linije kao:
h
J
L1 2
b) Opte o proraunu mree
Proraun vodovodne mree se u sutini svodi na proveru obezbeenosti osnovnih
zahteva potroaa (dostavljanje potrebne koliine vode pod odreenim pritiskom u svakom
trenutku vremena. Neophodno je raspolagati sledeim elementima:
- mesto i poloaj potroaa vode u odnosu na izvorite (kaptiran izvor, bunar,
rezervoar, mrea...)
h
- potrebna maksimalna koliina vode u toku dana Qmax
- Minimalni potrebni pritisak na mestu prikljuka najnepovoljnijeg (kritinog)
potroaa. Kritini potroa je onaj koji zahteva najmanji pad piezometrijske
linije izmeu mesta napajanja spoljanje vodovodne mree i mesta prikljuka
objekta na tu mreu.
- Minimalni pritisak je uslovljen zahtevima potroaa i merama protivpoarne
zatite. Za prizemne objekte Rmin za poarne hidrante je 2,5bara.
C) Hidrauliki proraun spoljanje vodovodne mree
Snabdevanje vodom potroaa moe biti prostim cevovodom, granatim sistemom
mree i prstenastim sistemom.
a) Prost cevovod onaj koji ini jedna cev bez grananja i usputnog istakanja.

55

Na kraju cevi istie koliina q, duina voda je h, slobodni pritisak u (1) iznosi H1.
ako je dato Hr , H1 i L moe da se trai protok q ili prenik cevovoda . Jedna od ovih
veliina je usvojena ili uslovljena a druga se trai.
b) Granati oblik mree ine vie vodova koji se izdvajaju iz osnovnog i osnovni.
Grananje je jednostrano ili dvostrano. Kod njega je unapred definisan pravac toka vode i to
od mesta napajanja mree vodom (rezervoar, kaptirani izvor, bunar ili gradska mrea za
sluaj prorauna dvorine mree) do najudaljenijeg potroaa na mrei. Proraun se
provodi tabelarno za pripremljen situacioni plan, uzduni profil mree, definisane
potroae i dozvoljeni pad piezometrijske linije za mreu koja se proraunava. Osnovni cilj
je definisanje deoninih protoka, dimenzija mree i provera piezometrijskog stanja
(raspoloivog pritiska) na mestu prikljuka unutranje mree potroaa. Za proraun se
koriste prethodno date jednaine.

Karakteristino dimenzionisanje protoka Q mree

Kote terena u
vorovima

Raspoloiv pritisak
u voru

mNM

mNM

bar

10

11

12

Stvarni pad
piezometrijske
linije

Mm

Prenik

Dozvoljeni pad
piezometrijske
linije

l/s

Ukupna

l/s

Deonina

l/s

Tranzitna

L(m)

Duina deonice

od-do

Deonica

Kote piezometra u
vorovima

Piezometarsko stanje
Stvarni gubitak
energije h=JstvL

Osnovni
podaci

Jdoz

Jstv

Kolone (1) i (2) se popunjavaju iz plana mree. U kolone (3,4,5) se upisuju

h
merodavni protoci za dimenzionisanje mree ( Qmax
). Kolona (3) se odnosi na ukupan
protok koji dolazi iz uzvodne deonice u posmatrani vor. U koloni (4) se definie potrebna
koliina vode za potroae koji se nalaze i povezuju na narednu deonicu od polaznog vora
posmatrane deonice mree. Kolona (5) definie merodavan protok za dimezionisanje te
deonice i ona je (3-4)=(5). U kolonu (6) se upisuje podatak o dozvoljenom padu
piezometrijske linije za celu razvodnu mreu (Jdozv). Ovaj pad se posebno proraunava,
tako to se probanjem analizira pad piezometrijske linije za celu razvodnu mreu (Jdozv).
Ovaj pad se posebno proraunava, tako to se probanjem analizira pad piezometrijske linije
56

izmeu mesta napajanja razvodne mree i kritinog potroaa (obino najudaljenijeg ili
najviljeg). Dimenzija mree (7) se odreuje iz podataka iz kolone (5) i (6) uz upotrebu
dijagrama za cevni materijal koji e se ugraditi u mreu. Dijagram prikazuje grafiki
zavisnost izmeu Q, D, J, vst. Upotreba dijagrama se svodi da za poznate dve osnovne
veliine, mogu da se oitaju druge dve nepoznate. Najei problemi:
- za poznato Q, Jdoz, trai se D, Jstv, vsr
- za poznato D, J, trai se Q, vsr
- za poznato Q, J, trai se J, vsr
- za poznato Q, v, trai se D, J
Za poznato Q, Jdoz, dobije se taka (A), pa se
ona projektuje na liniju prvog veeg standardnog
prenika cevi D2 (V), pa se (V) projektuje na apcisu i
dobija se Jstv, i vsr se oitava interpolacijom izmeu v1
i v2.

( ) (m/m), (%), ( 0/00)

57

Dijagram Maninga za proraun spoljanje vodovodne mree.

Zadaci se svode na odreivanje jedne od sledeih poznatih veliina q, D, ili J,
poto su ostali elementi uslovljeni ili usvojeni. Dimenzionisanje pojedinih vodova znatno
se uproava upotrebom tabela, dijagrama ili nomograma.
Dijagrami za pojedine vrste i dimenzije cevi dati su na sledeim slikama

58

Dijagram za dimenzionisanje pocinkovanih cevi (po Maningu)

59

Dijagram za dimenzionisanje livenih cevi (po maningu)

l
1 6
R ,
Po Maningu: C
n
gde je n-koeficijent hrapavosti i iznosi: 0,010 za veoma glatke cevi, 0,12 za livene
gvozdene cevi, 0,016 za grublje betonske cevi.
Jstv kolona (8) se oitava sa dijagrama za usvojen prenik cevovoda kolona (7).
Kolona (9)=(2)(8). Kolone (10) i (11) se upisuju na osnovu prethodnog znanja i sutua-cije
60

odnosno na osnovu prorauna i situacije. Kolona (12)=(10)-(11). Maksimalni pritisak koji

se moe javiti u mrei je hidrostatiki pritisak, koji se javlja kada nema potronje vode i
znaajan je kod izbora cevnog materijala.
C) Prstenasti oblik mree mreu ini vie vodova meusobno povezanih u
zatvorene sisteme (prstenove). Sloen je za proraun, tako da se nee razmatrati u ovom
kursu. Mogue metode prorauna su:
- metod ekvivalentnih cevi
- metod presecanja
- metod Hardi-Krosa

1.8.5. IZVOENJE MREE

Mrea se izvodi prema verifikovanoj projektnoj dokumentaciji i nju pored
cevovoda ine i odgovarajui pratei objekti. Spoljanja mrea se uglavnom ukopava ispod
povrine terena zbog njene zatite od spoljanjih (temperaturnih i mehanikih uticaja). Za
umerena klimatska podruja definisana je minimalna dubina ukopavanja od 0,81,2m,
mereno od gornje ivice cevi u cilju zatite cevi od zamrzavanja. to se mehanikih uticaja
tie, najnepovoljniji uticaj je koncentrisano optereenje od tokova vozila. Ovaj uticaj se
rasipa u dubini i praktino se posle 4,0m i ne osea. Uz potovanje osnovnih principa
polaganja i naleganja cevi po dnu rova, na izbor cevnog materijala ipak vei znaaj ima
unutranji hidrostatiki pritisak u cevi od mogueg spoljanjeg optereenja.
Osovina i irina budueg rova se obeleava (iskolava) na terenu prema
situacionom planu i planu vodovodne mree. Obzirom na uobiajenu dubinu rova od
11,5m, irina V rova za polaganje vodovodne mree iznosi V = Ds + 0,60 odnosno
0,70,8m za dvorinu mreu, gde je Ds spoljanji prenik cevi.
Iskop rova se vri runo ili mainski tako to se se gornji sloj (kolovozni materijal,
busen,...) odlae sa jedne, a ostali iskopani materijal sa druge strane rova. Odlaganje se vri
min 50cm od ivice rova. Razupiranje rova gotovo da i nije potrebno u vezanom materijalu,
dok kod nevezanog materijala koristimo najjednostavnije konstrukcije.

Polaganje cevi se najee vri na sloju peska debljine 510 cm mereno ispod spoja
cevi.
Montaa cevi je mogua iz vie pravaca (ispravnije je od mesta napajanja mree
vodom ka najudaljenijem potroau).
Rov se zatrpava posle testiranja izvedene mree na probni pritisak i zatitnog
premazivanja cevi. Iznad i pored cevi je poeljno nasipati pesak. Rov se zatrpava u
slojevima od po 30cm iskopanim materijalom uz povremeno kvaenje i nabijanje. Na kraju
se vraa prvobitni sloj.

61

Povezivanje dvorine na ulinu vodovodnu mreu moe se izvesti na dva naina: a)

preko odgovarajueg fazonskog komada; b) direktnom izradom posebnog prikljuka na
postojeu ulinu cev.
-a) Veza preko fazonskog komada ("T", "OR" i sl.) radi se u suvom to znai da
je pre izrade veze potrebno zatvoriti dovod vode i izvriti pranjenje tog dela vodovodne
mree. Na mestu prikljuka se vri seenje uline mree u duini prikljunog komada i
spojnica potrebnih za ponovno povezivanje uline mree. Na prikljunom kraku ugrauje
se ventil sa kapom, preko koga se puta i iskljuuje voda. Treba teiti da se prikljuak sa
ventilom uradi prilikom izgradnje uline vodovodne mree.
-b) Direktno prikljuenje na ulinu vodovodnu mreu vri se bez prekida toka
vode upotrebom posebne ogrlice ("anborn elne") na taj nain to se na mestu budueg
prikljuka oko uline cevi (od livenog gvoa, azbestcementa ili PVC, prenika do
600mm) montira specijalna ogrlica od livenog gvoa sa garniturom za buenje zida cevi i
ventilom sa kapom. Posle buenja, otvaranjem ventila a pod dejstvom unutranjeg pritiska
vode, izbacuju se opiljci i komadii cevi. Prikljune ogrlice se rade za prikljune vodove
od 20 do 100 mm.
- Vodomerno okno slui za smetaj vodomera i propusnih ventila ispred i iza
vodomera. Radi se od betona MB 15 (sa debljinom zidova od 15cm); opeke (debljina
zidova 25cm) ili gotovih elemenata od azbestcementa (1m, debljine zidova 3,8cm).
Dimenzije okna su uslovljene prenikom prikljunog voda, tipom vodomera i zahtevima za
obezbeenje manipulativnog prostora.
Cevovod se provlai kroz okna na min 30cm od dna i bone strane okna. Dno se
poploava ili betonira mravim betonom. Okno se postavlja na 1,52,0m od regulacione
linije u dvorinom prostoru. Ako se regulaciona i graevinska linija objekta poklapaju,
vodomer se ugrauje u objektu u posebnom ormaru.

Na spoljanjoj vodovodnoj mrei, na mestima grananja mree u vie pravaca, gde

se obino na granama ugrauju i zatvarai, ugrauju se posebna kontrolna vodovodna
okna, koja se rade od betona, a veliina i oblik su zavisni od prenika cevi, veliine
fazonskih komada, ventila i prostora potrebnog za manipulaciju ventilima.

62

Okna se zatvaraju najee gotovim livenim poklopcima, okruglog ili etvrtastog

oblika, otvora 600mm, teine 30kg. Silaz u okna je najee preko penjalica od betonskog
gvoa 1820 mm.
Batenski i protivpoarni podzemni hidranti izvode se tako da im je prikljuak za
crevo sa zatvaraem smeten u garnituri (kapi) od livenog gvoa sa poklopcem u ravni
terena. Posebna okna za smetaj ovih ureaja nisu potrebna.

1.8.6. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREU

Izvedena mrea se izlae proveri u cilju obezbeenja njene budue eksploatacione
sigurnosti. Proveru vri komisija, koju pored izvoaa ine i struni ljudi investitora i
ovlaenih institucija. Komisija posle provere izdaje odgovarajui atest (zapisnik). Mrea
se izlae sledeim proverama:
A) Provera mehanikih osobina mrea se izlae hidrostatikom pritisku (probnom
pritisku) koji je 1,52 puta vei od radnog pritiska u mrei pri eksploataciji. Mrea se
izlae probnom pritisku pre montae armature, po deonicama ili celokupna, a zavisno od
njene duine i ugraenih cevi. Krajevi mree se zatvaraju posebnim zatvaraima ("topli
ep") ispred kojih se na niem delu deonice ugrauje prikljuak za punjenje deonice
vodom, a na viem kraju se ugrauje otvor za ispust vazduha. Krajevi i sva mesta gde
postoji promena pravca mree se posebno ankeruju da ne bi dolo do pomeranja mree za
vreme izlaganja probnom pritisku.
Mrea se najpre napuni vodom pri emu se ventil na ispustu zatvara tek kada na
njemu izlazi pun mlaz vode. Stavljanje mree pod probni pritisak vri se dodatnim
ubacivanjem vode runom ili elektromotornom klipnom pumpom sa povratnim ventilom i
manometrom.
Kada se dostigne zahtevani probni pritisak, prestaje se sa pumpanjem i prati se
manometar. Za vreme trajanja probe (do 12 asova), dozvoljava se pad pritiska od 10% od
poetnog.
Zbog nedostatka jedinstvenih propisa, opisani postupak je podloan
modifikacijama koje uvode lokalne optinske institucije ili sami proizvoai cevnog
materijala.
B) Ispiranje i dezinfekcija mree mrea se ispire od neistoa koje su mogle da se
uvuku u cev u toku gradnje. Ispiranje se vri istom vodom, odnosno vodom koja e
kasnije da se koristi. Brzina vode u cevi treba da je vea od 1,5m/. Vreme trajanja nij
precizirano, nego se vri ispiranje dok na izlazu ne potee ista voda.
Dezinfekcija mree se vri hlornim rastvorom, koncentracija hlora 3050g/l Cl2.
Hlorni rastvor se ubacuje na mestu napajanja mree vodom (moe se koristiti i klipna
pumpa sa rezervoarom u koji se sipa pripremljeni rastvor), sve dok i na najudaljenijem
delu mree ne potee puni mlaz rastvora. Mrea se dri pod uticajem hlora 1224 asa, a
onda se proverava (preko uzorkovanja iz mree uz upotrebu mernih ureaja (komparatora
hlora), preostala koncentracija hlora u mrei. Ako postoji i najmanje prisustvo hlora
dezinfekcija je uspeno provedena. U protivnom se postupak ponavlja.
Opisani postupak se provodi i posle popravaka na mrei, u toku njene eksploatacije.
Posle uspeno provedenog postupka dezinfekcije mree, to se dokazuje
zapisnikom komisije, vri se zavrno ispiranje mree vodom, kojom e se mrea u svojoj
funkciji napajati, u cilju uklanjanja vika hlora iz prethodnog postupka.
Posle ispiranja, ovlaena institucija za davanje atesta o kvalitetu vode za pie,
uzima uzorke vode iz mree i vri potrebne analize vode (fizike, hemijske i
bakterioloke).

63

Dobijen pozitivan atest o kvalitetu vode za pie iz izvedene mree, uz atest o

ispitivanju mree na probni pritisak, atest proizvoaa cevnog i ostalog materijala
ugraenog u mreu i zapisnik komisije o provedenom postupku dezinfekcije mree, ine
osnovnu dokumentaciju, na osnovu koje, uz uvid na licu mesta posebna Komisija za
tehniki prijem izvedene mree, daje preporuku za upotrebu mree.

1.8.7. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE

Pod dezinfecijom se podrazumeva postupak unitavanja patogenih i ostalih
mikroorganizama koji se mogu nalaziti u vodi ili na zidovima objekata za
vodosnabdevanje. Za dezinfekciju se koriste razliita dezinfekciona sredstva od kojih se
najee koristi hlor zbog ekonominosti, jednostavne pripreme rastvora, lakog rukovanja
ureajima za doziranje i jednostavne kontrole.
U sistemu vodosnabdevanja razlikuju se postupci dezinfekcije objekata i vode, i u
oba sluaja se koriste rastvori dezinfekcionih sredstava. Rastvor se priprema u
odgovarajuoj koncentraciji koja se izraava u % ili u jedinici mase istog hlora na
jedinicu zapremine rastvora (mg/l).
Od hlornih preparata koriste se:
- hlor gas, koncentracije S =100% Sl2
- hlorni kre (kalcijum hipohlorit S=3035% Sl2 ; parakaparit 39% Sl2 ; kaparit 70%
Sl2)
- u tenom stanju natrijumhipohlorit (avelova voda) S=1215% Sl2
Hlor spada u jaka oksidaciona sredstva (i otrovan je). Tei je od vazduha, to treba
imati na umu kod provetravanja prostorija gde se koristi. Moraju se striktno potovati sve
predviene mere zatite.
a) Dezinfekcija objekata
Posle izvrenog pranja objekata vodom, objekti se dezinfikuju hlornim rastvorom
koncentracije: 0,5% Sl2 (zidovi kaptanih graevina, bunara, rezervoara); 0,1% (za
dezinfekciju kofe) i 50mg/l Sl2 (0,005% - vodovodna mrea). Zidovi objekata se ispiraju
premazuju pripremljenim hlornim rastvorom odozgo nanie, dok se vodovodna mrea
izlae dejstvu hlornog rastvora od 1224 asa. Posle dezinfekcije se vri zavrno ispiranje
vodom (hemijski i bakterioloki ispravnom) i uzima se uzorak vode za analizu (od strane
ovlaene laboratorije) u cilju dobijanja atesta o kvalitetu vode za pie iz objekata za
vodosnabdevanje.
Kontrola uspenosti dezinfekcije objekata mree, pre zvaninog atesta, vri se
proverom postojanja slobodnog hlora u rastvoru kojim je vrena dezinfekcija objekta.
Odreivanje slobodnog hlora vri se nekom do hemijskih metoda (najee
kolorimetrijskom metodom uz upotrebu ortotolidina kao indikatora rastvora.
U uzorak vode odreene zapremine se stavlja 35 kapi ortotolidina, uzorak se
dobro promea i saeka 13 minuta. Na komparatoru sa standradom boja i ekvivalentnom
koliinom hlora, vri se uporeivanje dobijene, sa bojom na komparatoru i oitava se
vrednost slobodnog hlora u mg/l. Ako nema boje, nema u uzorku ni slobodnog hlora.
b) Dezinfekcija vode
Koliina hlornog preparata (d) koju treba dodati vodi u cilju njenog efikasnog
dezinfikovanja, zavisi od kvaliteta vode i definisana je kao zbir:
d = a+b
(mg/l)
gde je: a hlorni broj
b slobodni hlor (rezidualni hlor)

64

Pod hlornim brojem se podrazumeva koliina hlora koja se utroi na oksidaciju

organske materije tj. prisutnih mikroorganizama u vodi u toku 1530 minuta. Ova koliina
se odreuje tako to se u pet boca zapremine 100ml uzorka vode doda koliina poznatog
hlornog rastvora tako da uneti hlor Sl2 iznosi po uzorcima (bocama): 0,3mg/l; 0,6mg/l;
0,9mg/l i 1,5mg/l. Posle 15 minuta se oitava na komparatoru preostali hlor (Sl2) po
uzorku. itanje se ponavlja i nakon 30 minuta. Boca u kojoj se posle 30 minuta oitava
minimalni viak hlora (rezidualnog) je merodavna za odreivanje hlornog broja.
Npr. Ako je u drugom uzorku oitan ostatak hlora od 0,2 mg/l, onda je hlorni broj:
a = 0,6 - 0,2 = 0,4 mg/l
Slobodni hlor je viak hlora u vodi i predstavlja preventivnu koliinu u vodi radi
njene zatite od usputnih zagaenja od izvorita do mesta potronje i on treba da iznosi
B = 0,10,3 mg/l,
a izuzetno 0,5mg/l u sluaju elementarnih nepogoda.
Dezinfekcija izvorske vode vri se u posebnim bazenim koji treba da obezbede
potpuno meanje hlora i vode uz obezbeenje vremena kontakta od 1530 minuta. Bazeni
su pravougaoni, dubine 11,5m i odnosa strana a:l = 1:5 sa ugraenim deliminim
pregradama ikanama u cilju obezbeenja kvalitetnijeg meanja hlora i vode.
Dodavanje hlora se vri hloratorima koji preko dozatora ubacuju utvrenu dozu
hlora izraenu najee preko zapremine pripremljenog hlornog rastvora u jedinici vrmena
(d u cm3/s). Na izlazu iz bazena treba da se dobije slobodan hlor koncentracije 0,3 mg/l Sl2.

Dezinfekcija vode u bunaru zavisi od dinamike njegove eksploatacije i moe da se

vri u odreenim periodima dana ubacivanjem potrebne zapremine hlornog rastvora
poznate koncentracije ili uz korienje posebnih automatskih hloratora prilagoenih reimu
eksploatacije vode iz bunara.
Za periodino hlorisanje vode u bunaru potrebno je prethodno poznavanje
zapremine i kvaliteta vode (hlornog broja) u bunaru kao i koncentracije raspoloivog
hlornog preparata.
U sluaju predoziranja, takva voda se ne sme koristiti za pie, a uklanjanje vika
hlora se vri:
- proputanjem prehlorisane vode kroz filter od aktivnog uglja
- aeracijom, odnosno rasprskavanjem vode u sitne kapljice
- dodavanjem redukujuih hemikalija (O2, natrijumtiosulfata Na2S2O3,
natrijumsulfita Na2SO3).

65

V SPOLJANJA KANALIZACIONA MREA

1.1. OSNOVNI POJMOVI
Pod spoljanjom dvorinom kanalizacionom mreom se podrazumeva mrea
vdodova koja povezuje jednu ili vie zgrada na gradsku kanalizacionu mreu.
Dvorinu kanalizacionu mreu ine obino glavna odvodna cev zgrade, zatim
vodovi koji povezuju slivnike za prihvatanje atmosferske vode sa dvorinog prostora i
potrebna reviziona (kontrolna) okna na mestima gde se povezuju dva ili vie kanala ili
dolazi do promene pravca ili prenika glavne odvodne cevi.
Dvorina mrea se projektuje i izvodi u istom sistemu kao i gradska kanalizaciona
mree (opti ili separatni sistem kanalizacije)

Shema dvorine kanalizacione mree opti sistem kanalizacije

66

1.2.PROJEKTOVANJE MREE
Osnovu za projektovanje dvorine kanalizacione mree ini situacioni plan
dvorinog kompleksa razmere 1:200 do 1:500 u koji su uneti podaci o ulinoj
kanalizacionoj mrei (sistem kanalizacione mree, poloaj mree u odnosu na neki stalni
objekat) kao i objekti ija unutranja kanalizaciona mrea treba da se prihvati dvorinom
mreom.
Mrea se u situacionom planu iscrtava linijski, tako da se otpadna i atmosferske
vode sa i oko objekta odvedu najkraim putem do uline kanalizacione mree.
Poto je u najveem broju sluajeva transport vode kroz cevi gravitacioni, znaajno
je prilikom iscrtavanja mree u situaciji znati i okvirne visinske razlike izmeu polaznih
taaka dvorine kanalizacione mree i ulinog kolektora.
Kontrolna okna se iscrtavaju na mestima, kako je prethodno naznaeno u poglavlju
1.1, kao i na pravim dugakim deonicama (razmak izmeu okana je 200D, gde je D
prenik cevi) ili strmim deonicama (kaskadna okna). Poto je razmak izmeu kontrolnih
okana na pravim i strmim deonicama zavisan od prenika cevi (D) to se ovaj poloaj okna
moe utvrditi tek posle dimenzionisanja dvorine kanalizacione
mree. Iscrtana
kanalizaciona mrea predstavlja plan dvorine kanalizacione mree i u njega se posle svih
prorauna ubacuju i svi dobijeni podaci o mrei (oznaka i broj vora, prenik cevi, duina
deonice cevi izmeu dva vora, ukupna protoka koja moe da proe kroz deonicu, pad
linije dna cevi i visinske kote vorova mree sa kotama dna cevi i terena).
Mrea se najee polae po osovini saobraajnice ime se obezbeuje lak prilaz
vozilima za odravanje mree.
Poduni profil du svih deonica kanalizacione mree daje visinski prikaz
projektovane mree. Ovaj se profil radi u razmeri za duine kao i situacioni plan, dok je
razmera za visine 1:100.
Svi podaci o mrei koji su upisani u planu kanalizacione mree se upisuju i u
podunom profilu.
Poduni profil sadri dve karakteristine linije:
- liniju terena ili nivelete (ako se mrea provlai ispod saobraajnice)
- liniju dna rova odnosno cevi.
Podaci za kote terene nivelete se itaju sa situacionog plana, dok se linija dna
rova projektuje prema iscrtanoj liniji terena uz uvaavanje kriterijuma o dubini ukopavanja
dvorine kanalizacione mree (od 1,50 do 2,50m) tako da zemljani radovi budu to manji.
Ovo se postie ako linija dna rova priblino paralelno prati liniju terena nivelete.
Prilikom iscrtavanja linije dna rova potrebno je znati da su brzine kretanja vode u
kanalizacionoj mrei ograniene izmeu 0,7m/ i 3m/ pri kojima se obezbeuje normalna
funkcija i stabilnost mree (nema istaloavanja suspendovanih estica kao i pojave abrazije
zidova cevi pri velikim brzinama).
Minimalni pad (Jmin) odnosno maksimalan pad kanala (Jmax) su posledice gornjih
ogranienja brzine i mogu se uz primenu jednaine kontinuiteta i Shezy-Manning-ovih
formula za koeficijent rapavosti zida cevi n=0,012 definisati izrazom
0,1
1,5
J min
J max
R=R(D)
4/3
R
R 4/3
Priblino se do ovih padova moe doi i iz odnosa
1
1
J min
J max
D mm
D cm

67

Kod strmih terena kada je pad linije terena vei od pada dna rova ( J t J max )
pristupa se projektovanju kaskadnih okana, ije se dubine kreu od 1,5 do 4,0 m a izmeu
kojih se projektuje cev sa padom J max
150
J min

0,67%

150
J max

6,7%

Poduni profil dvorine kanalizacione mree

1.3. PRORAUN MREE

1.3.1. POLAZNI ELEMENTI
Proraun dvorine mree se svodi na definisanje dimenzija mree, koja e biti u
stanju da prihvati sve otpadne i atmosferske vode iz objekata, krovnih i dvorinih povrina
i gravitaciono ih odvode do mesta konane dispozicije (ulina kanalizaciona mrea ili
drugi prijemnik). Za proraun se koriste osnovne jednaine iz hidraulike, koje se odnose na
teenje vode u otvorenim kanalima.
Polazni elementi za proraun su:
- koliina vode koju treba evakuisati
- visinski poloaj mree i
- vaei propisi za ovu vrstu mree
- a) Koliina vode koju treba evakuisati
Koliina vode koju treba evakuisati iz objekata je odreena brojem i vrstom
sanitarnih objekata i ista se pojavljuje na izlazu glavnog horizontalnog odvoda iz objekta.
Ova se koliina smatra i merodavnom za dimenzionisanje glavnog odvoda kanalizacije od
objekta do ulinog kolektora.
Za sluaj da se na dvorinu kanalizacionu mreu povezuje vie objekata, do
merodavne koliine vode u mrei se dolazi sumiranjem svih uzvodnih koliina vode koje
dolaze od prikljuenih objekata.
Koliina otpadne vode koja se pojavljuje na izlazu iz objekta je promenljiva
veliina i uslovljena je nainom i dinamikom upotrebe sanitarnih objekata. Za proraun
dvorine mree su od posebnog interesa ekstremni sluajevi koji se mogu pojaviti u mrei,
odnosno, maksimalna i minimalna koliina vode. Prema maksimal-noj koliini se vri
izbor prenika mree, dok se prema minimalnoj koliini vode proverava mogunost
samoienja mree od taloivih suspendovanih materija. Smatra se da pri brzini vode od
0,6m/ ne dolazi do pojave istaloavanja suspendova-nih materija u dvorinoj
kanalizacionoj mrei.
Maksimalna koliina otpadne vode iz objekta, merodavna za dimenzionisanje
dvorine kanalizacione mree, zavisi od veliine objekta odnosno broja i vrste sanitarnih
objekata koji jednovremeno rade. Prilaz da se ove koliine raunaju prema jednovremenom
radu svih sanitarnih objekata u objektu se moe prihvatiti kod manjih objekata jer dobijena

68

maksimalna koliina vode bitno ne utie na izbor prenika dvorine mree koji ne sme biti
manji od 150mm.
Kod zgrada sa velikim brojem sanitarnih objekata ovakav prilaz daje izuzetno
velike koliine voda to posledino zahteva i vee prenike dvorine kanalizaci-one mree.
Praktina merenja na stambenim i drutvenim objektima su pokazala da jednovremen rad
svih sanitarnih objekata nije realan za proraun. Tako se dolo do uvoenja korekcionog
faktora (R procenta) jednovremenog rada sanitarnih objekata, a koliina otpadne vode
merodavna za proraun dvorine mree je definisana izrazom:
N p q
[l/]
Q
100
gde je: N broj sanitarnih objekata iste vrste
Ekvivalentna jedinica (EJ) je relativan broj, koji je definisan kao odnos izmeu
koliina otpadnih voda posmatranog referentnog sanitarnog objekta. Za referentni sanitarni
objekat usvojen umivaonik iz koga u normalnim uslovim korienja istie 0,25l/ vode.
Na osnovu prethodne definicije sledi da je:
1EJ=0,25l/
Tabela 1.3.1. Vrednost EJ za razliite sanitarne objekte
Vrsta ureaja
Vrednost (EJ)
Prenik izliva (mm)
Umivaonik
1,0
32
Sudopera
1,5
40
Tu
2,0
50
Kada
3,0
50
WCkoljka sa vodokotliem
6,0
100
Pisoar
1,5
40
Maina za pranje sudova, vea
1,5
40
Slivnik u podu
3,0
50
Bide
1,0
32
a2) Koliina atmosferskih voda
Koliina atmosferskih voda koje se slivaju sa odreene povrine (krov, terasa)
zavise od intenziteta kie, veliine i svrste slivnih povrina.
QA A i
[l/]
Intenzitet kie (i) se definie kao odnos visine ili zapremine taloga palog na
posmatranu jedinicu povrine za vreme trajanja kie i izraava se u (mm/min) ili u (l/sha).
Podatke o kiama (koje se mere na ombrografu), obrauje i daje korisnicima
hidrometeoroloka sluba. Pouzdanost podataka je utoliko vea ukoliko se raspolae duim
periodom merenja. Za proraun sistema za prihvatanje i evakuaciju atmosferskih voda
uzima se red petogodinje kie trajanja 15 minuta. i=200300 (400) [l/sha]
Slivna povrina (A) je horizontalna projekcija krova ili terase objekta. Izraava se u
2
(m ha)
Koeficijent oticanja () predstavlja odnos izmeu koliine otekle i pale vode na
slivnu povrinu. Njegova vrednost varira izmeu 0 i 1 to zavisi od materijala od koga je
slivna povrina izvedena.
Tabela srednje vrednosti koeficijenta oticanja () za razliite povrine
Vrsta slivnih povrina
Koeficijent oticanja ()
Krovovi sa limenim i azbestnim ploama
0,95
Krovovi sa crepom i lepenkom
0,90
Krovovi sa betonom
0,70

69

Trotoari i ulice od asfalta

Trotoari i ulice od betona
Trotoari i ulice od kamene kocke
Trotoari i ulice od tucanika
Bate parkovi
Njive, ume

0,85
0,90
0,70
0,50
0,15
0,10

Za umereno klimatska podruja orijentaciono se moe iskazati koliina atmosferske

vode i preko EJ tako to se uzima da je:
16,7m 2
1EJ
- b) Poloaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljanju kanalizacionu mreu
Poloaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljanju kanalizacionu mreu se dobija iz
graevinskog projekta i podatka o spoljanjoj kanalizacionoj mrei i od znaaja je za
definisanje padova horizontalnih ogranaka, donje horizontalne mree i glavnog odvoda iz
objekta.
- c) Vaei propisi za projektovanje, proraun i izvoenje unutranje kanalizacione
mree
Od vaeih propisa za projektovanje, proraun i izvoenje unutranje kanalizacione
mree treba primeniti one koji vae za odreeni ili slian grad jer republiki propis iz ove
oblasti jo nisu definisani.

70

71

72

Tabela jednovremenog rada sanitarnih objekata (r %)

a) Stambeni objekti
b) Drutveni objekti
N
P(%)
N
P(%)
N
P(%)
N
10
19,8
120
5,7
10
14,3
140
15
16,2
140
5,3
15
11,6
160
20
14,0
160
5,0
20
10,0
180
25
12,6
180
4,7
25
9,0
200
30
11,5
200
4,4
30
8,2
250
35
10,6
250
4,0
35
7,6
300
40
9,9
300
3,6
40
7,1
350
45
9,4
350
3,4
45
6,7
400
50
8,9
400
3,1
50
6,3
450
60
8,1
450
3,0
60
5,8
500
70
7,5
500
2,8
70
5,4
600
80
7,1
600
2,6
80
4,7
700
90
6,6
800
2,2
100
4,5
800
100
6,3
1000
2,0
120
4,1
1000

P(%)
3,8
3,6
3,4
3,2
2,8
2,6
2,4
2,2
2,1
2,0
1,8
1,7
1,6
1,4

Koliina atmosferske vode koja se sliva sa odreene povrine se odreuje prema

karakteristinoj kii trajanja 15 minuta kao i veliini i vrsti slivne povrine.
Visinski poloaj mree
Visinski poloaj mree je definisan podunim profilom dvorine kanalizacione
mree. Iz profila se mogu dobiti svi visinski podaci o mrei i terenu kao i padovi kanala za
svaku deonicu mree poev od prikljuka na ulini kolektor pa do najudaljenijeg objekta u
dvorinom kompleksu.
Vaei propisi za ovu vrstu mree
Vaei propisi koji se odnose na ovu vrstu mree pre svega u delu koji utiu na
izbor dimenzija mree su:
- minimalni prenik dvorine mree za evakuaciju otpadnih voda je 150mm
- brzina vode u mrei ne sme da bude manja od 0,6m/ niti vea od 3,0m/
- poeljno je da za maksimalno optereenje mrea bude delimino ispunjena
vodom (do 2/3) ime se obezbeuje nesmetana evakuacija krupnijih plivajuih
materija koje mogu da se nau u otpadnoj i atmosferskoj vodi, ventilacija
kanalizacione mree i rezervni prostor za prijem nepredvienih koliina koje
mogu doi u mreu.

1.3.2. DIMENZIONISANJE MREE

Na osnovu prethodno definisanih polaznih elemenata pristupa se dimenzionisanju
mree, poev od najudaljenije deonice pa sve do prikljuka na ulinu mreu.
Dimenzionisanje se za vei kompleks vri tabelarno uz primenu osnovnih jednaina iz
hidraulike iskazanih preko odgovarajuih dijagrama i tabela.
Proraun dvorine kanalizacione mree
Polazni podaci

Stanje u mrei

73

(4)

(5)

Dimenzije mree (mm)

(3)

Ukupna (gstv)

Pad kanala J (%)

(2)

Deonina

Duina deonice L(mm)

(1)

Tranzit

Deonice

Protoke (l/s)

(6)

(7)

Pun profil

Stvarno stanje

g0

V0

Vstv

hstv

(l/s)

(l/s)

m/

m/

(8)

(9)

(10)

(11)

Polazni podaci se dobijaju iz situacionog plana i podunog profila dvorine

kanalizacione mree. U kolonu (3) se upisuje pad cevi po deonicama mree, a prema
podacima iz podunog profila dvorine kanalizacione mree.
Ukupna protoka (6) koja treba da proe kroz analiziranu deonicu mree predstavlja
zbir tranzitne protoke (4), odnosno ukupne koliine vode koja dolazi iz prethodne uzvodne
deonice mree i deonine protoke (5) koja nastaje prikljuenjem nekog objkta na toj
deonici.
Izbor odgovarajueg deoninog prenika cevi (7) se vri prema podacima o
ukupnoj protoci (6) i padu kanala (3) uz korienje odgovarajueg dijagrama ili tabele.
Izabrani prenik () treba da zadovolji uslov da ne sme da bude manji od
utvrenog propisima za ovu mree kao i da pri ukupnoj protoci iz kolone (6) visina
punjenja (hstv) ne bude vea od 2/3 .
Kontrola ovog uslova se vri preko dijagrama stanja u cevima tako to se nae
odnos Qstv/ Q0, gde je Q0 propusna mo usvojene cevi kada je ispunjena vodom (kolona
8), a Qstv ukupna protoka analizirane deonice (kolona 6). Za sraunati odnos protoka iz
dijagrama se nae presena taka sa linijom Q koja se zatim projektuje na ordinatu gde se
oitava vrednost odnosa hstv/, preko koga se lako sraunava stvarna visina punjenja cevi
hstv. Ovaj podatak se upisuje u kolonu (11).

74

Dijagram stanja u cevima

75

Dijagram za azbest-cementne cevi tipa "KS"

Stvarna brzina vode u cevi pri ukupnoj protoci se takoe odreuje iz prethodnog
dijagrama, tako to se presena taka na liniji Q (za sraunati odnos Qstv/Q0) projektuje po
hirizontali na liniju (V), a dobijena presena taka projektuje na apscisnu skalu sa koje se
oitava odnos Vstv/V0, gde je V0 brzina vode u cevi pri punom profilu (kolona 9). Stvarna
brzina Vstv se iz oitanog odnosa lako sraunava, upisuje u kolonu (10) i ista ne bi smela da
bude manja od 0,6 m/.

76

1.3.3. IZVOENJE MREE

Dvorina kanalizaciona mrea se izvodi prema projektnoj dokumentaciji i ista treba
da bude izvedena tako da ne isputa otpadnu vodu u okolno zemljite i ne zagauje
podzemnu vodu.
Mrea se izvodi pravolinijski i svaka promena pravca, bilo po horizontali ili
verikali, vri se preko odgovarajuih fazonskih komada i kontrolnih okana.
Pre poetka iskopa rova, najpre se na terenu izvri obeleavanje osovina rova i
irine iskopa u svemu kako je opisano za spoljanju dvorinu vodovodnu mreu.
irina rova zavisi od spoljanjeg prenika cevi kao i dubine ukopavanja mree.
Obzirom da su te dubine vee od 1,5m, razupiranje (delimino ili potpuno) rova se namee
kao obavezno.
Poto je teenje vode u kanalizacionoj mrei gravitaciono od posebnog znaaja je
precizno nivelisanje i izvoenje dna rova. Najbolje je da se ovaj pad kontrolie
nivelmanom.
Preko dobro nivelisanog i izravnatog dna rova se nabaca sloj peska debljine oko
5cm na koji se polae kanalizaciona mrea.
Rastojanje rova od oblinjeg objekta zavisi od dubine rova i kote fundiranja
objekta.
Ako je rov plii onda se uzima da to odstojanje ne bi trebalo da bude manje od 1,5
m.
Za sluaj da je dubina rova vea od kote fundiranja objekta onda se to odstojanje
odreuje prema zahtevanim dubinama rova i karakteristikama tla.
h2
L 0,4
0,5 B
[m]
tg
gde je:
ugao unutranjeg trenja zemljita
= 30 37 zbijeno tlo
=
25
ljunkovito tlo
= 40 46 suv glinovit pesak
= 20 25 vlaan glinovit pesak
= 40 50 suva glina
= 40 45 zbijeno tlo

Odstojanje rova od temelja objekta

Prikljuak na ulinu kanalizacionu mreu se izvodi u gornjoj treini cevi preko
ugraenog fazonskog komada jo za vreme izgradnje uline kanalizacione mree ili ee

77

ugraivanjem prikljuka na licu mesta od strane strune slube gradskog preduzea za

vodovod i kanalizaciju.

. Detalj prikljuka dvorine na ulinu kanalizacionu mreu

78

Shema prikljuka dvorine na ulinu kanalizacionu mreu

Kontrola okna ine posebno znaajne objekte na mrei. Slue za kontrolu i
odravanje funkcije kanalizacione mree. Postavljaju se na mestima:
- promene pravca kanalizacione mree (bilo po horizontali ili vertikalil)
- promene prenika kanalizacione mree
- ulivanja sekundarnih kanala
- prikljuka objekta na ulinu kanalizacionu mreu (ili na 1,52,0m od regulacione
linije)
- na pravim deonicama ija duina je vea od 200 (D prenik cevi)
- naglog denivelisanja dna kanalizacione mree (kaskadna okna)
79

Detalj kontrolnog okna

Okna se rade od betona ili azbestcementa najee gotovih prefabrikovanih
elemenata i ree od opeke i kamena.
Dimenzija okna i oblik su uslovljeni potrebnim prostorom za rad radnika koji treba
da izvre odreenu intervenciju u oknu i iznose 100cm, 9090cm do 100100cm. Okno se
u gornjem delu suava na otvor 600 mm ili 6060cm tako da jedna strana okna i dalje
ostane vertikalna. Na ovu se stranu ugrauju penjalice za silaz u okno. Penjalice se rade od
betonskog gvoa 18mm, 20mm ili od gotovih specijalnih gazita.
Okna se zatvaraju livenim poklopcima 600mm ili 60/60cm, teine prema
moguem spoljanjem optereenju koga treba da prime.
Poklopci za zatvaranje okna (prema JUS-u
Opitno
Namena
optereenje
kN
Vrtovi i peaki prelazi
15
Dvorine peake staze
50
Slabo prometni putevi
150
Ulice bez tranzitnog prometa i 250
putevi s lakim prometom
Ulice s tranzitnim prometom i putevi 400

Prenik

cm
60
60
62,5
62,5

28
53
104
154

M.J6.221
M.J6.222
M.J6.223
M.J6.224

62,5

163

M.J6.226

Masa
kg

JUS

80

saveznog znaaja I i II reda

Na mestima promene prenika kanalizacione mree ugrauje se kontrolno okno, a
prelaz sa manjeg na vei prenik treba izvriti izravnanjem gornjih ivica cevi ime se
obezbeuje lake ispiranje eventualnog taloga u mrei.
Dno kontrolnog okna se moe obraditi na dva naina:
- betoniranjem ravne ploe preko koje se montiraju fazonski komadi i cevi
kanalizacione mree
- obradom dna u obliku kinete (polucevi) za otvoreno prihvatanje i dovoenje
otpadnih voda od uzvodnog i sekundarnog kanala dvorine kanalizacione mree.
Kaskadna okna su namenjena za visinsko usaglaavanje kanalizacione mree.
Izmeu uzvodne i nizvodne deonice mree. Da bi odgovorilo svojoj funkciji kao i
omoguio rad radniku, neophodno je da se izvede posebna cevna veza izmeu gornjeg i
donjeg nivoa kanalizacione mree u oknu.

Montaa cevne mree se vri od prikljuka na ulini kolektor uzvodno do

najudaljenijeg prikljuka glavnog odvoda iz objekta.

1.3.4. KONTROLA IZVEDENE MREE

Pre stavljanja izvedene mree u upotrebu, mrea se ispituje na vodonepropus-nost
spojeva vodom ili vazduhom (gasom):
- Ispitivanje vodom se vri na taj nain to se otvori ispitivane deonice zaepe,
mrea napunjena vodom dri pod pritiskom od 0,2 do 0,3 bara do jednog sata,
posle ega se vri pregled mree. Mesta procurivanja se obelee, popravljaju i ceo
postupak ispitivanja ponavlja.
- Ispitivanje vazduhom (gasom) se vri pomou aparata sa kompresorom koji
ubacuje gas pod pritiskom do 0,3 bara. Mrea se dri pod pritiskom 15 minuta za
koje vreme pritisak (za dobro izvedenu mreu) ne bi smeo da opadne. Oteeno
mesto se kod ispitivanja vazduhom nalazi sapunicom dok se kod korienja

81

miriljavih gasova (amonijak) utvruje mirisom. Oteeno mesto ispusta se

popravlja, a postupak ispitivanja ponavlja.

1.4.SPECIJALNI SLUAJEVI I PROBLEMATIKA

1.4.1.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA
Na mestima gde su sanitarni objekti na niem nivou od spoljanje kanalizacione
mree (kotlarnice, podrumi, specijalni objekti) otpadne vode se preko sabirnog okna
prihvata i prepumpava do najblieg dela unutranje kanalizacione mree.
Za prepumpavanje se koriste specijalne vrste fekalnih centrifugalnih pumpi, koje su
po konstrukciji lopatica i rotora prilagoene sastavu otpadne vode.
Kod vertikalnih pumpi, koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoene sastavu
otpadne vode.
Kod vertikalnih pumpi (ei oblik) pumpa je potopljena, a elektromotor se nalazi
iznad nivoa vode u sabirnom oknu.
Pumpa se automatski ukljuuje preko posebnog plovka kojim se regulie nivo vode
za ukljuenje, odnosno iskljuenje pumpe.

Fekalna centrifugalna pumpa

1.4.2. MANJI UREAJI ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA

U sluaju da se objekat nalazi van gradskog podruja, gde ne postoji gradska
kanalizaciona mrea problem dispozicije otpadnih voda objekata reava se preko manjih

82

ureaja za mehaniko i bioloko preiavanje otpadnih voda. Preiena voda se zatim

isputaju u prirodni prijemnik (vodotok ili zemljite).
Izbor i veliina ureaja zavisi od:
- broja stanovnika odnosno korisnika objekata,
- koliine i kvaliteta otpadnih voda i
- zakonskih uslova za ispust otpadnih voda u prirodni prijemnik.
Na tritu se nalazi nekoliko tipiziranih ureaja koji se mogu prilagoavati
optereenju koje potie od naselja veliine od 50 do 500 stanovnika. Veina ovih ureaja
radi na principu uklanjanja suspendovanih estica preko talonica, a organskih materija
primenom biolokog procesa sa aktivnim muljem.
Obzirom na veliku kolebljivost koliina otpadnih voda iz objekata u toku dana, kao
i sve preciznijih i otrijih zahteva u pogledu ispusta otpadnih voda u prirodne vodotoke,
izbor i veliinu ovih ureaja ipak treba prepustiti strunim ljudima, koji se posebno bave
problemima preiavanja otpadnih voda i zatite vodotoka.
Za naselja manja od 50 stanovnika estu primenu imaju septike jame.
Upotreba procednih septikih jama u naselju je praktino zabranjena.
Vodonepropusne jame bazeni se rade od betona, pravougaonog su i izduenog
oblika, odnosa strana b:1 =1:4 do 1:5, dubine 1,0 do 1,5m.
Bezen se radi sa vie komora (od 2 do 4) to zavisi od broja korisnika objekta.
Prva komora je namenjena za taloenje suspendovanog materijala i zadravanje
plivajuih materija i masti. Zbog toga je ona po zapremini za 2 do 3 puta vea od ostalih
komora.
Zapremina septike jame se u nedostatku naih propisa okvirno moe odrediti
prema standardima utvrenim za neke od Evropskih zemalja i SAD.

Okvirne zapremine septike jame

Potronja vode Zapremina
qs
septika
(l/st.dan)
stanovniku
(l)
Nemaka
150
300
Austrija
500
400
vajcarska
170
500
SAD
200
500
Drava

Minimalno
Zadravanje
po dozvoljena
vode u jami
veliina jame (l) (dan)
3000
3000
3000
2800

2,00
2,67
2,94
2,50

83

Septika

jama

84

1) Za bunar zapremine vode 2,0 m3 ije je hlorni broj vode a = 0,4mg/l treba definisati
potrebnu zapreminu natrijum hipohlorita "varikine" koncentracije 4% Cl2. Za
dezinfekciju vode u bunaru.
Reenje:
V d
D
10
C

0,7 10 3
35cm 3 1g = 1 cm3
4
100
d = a+b = 0,4 + 0,3 = 0,7 mg/l Cl2 = 0,7 10 3 g/l.
2) s kote rezervoara 520 na kotu 490mm treba dovesti q:5 l/s, na odstojanje od
900m. Koliki je prenik dovoda?
Rad:
h = 520 490 = 30m
h 30
J
0,033 3,33%
L 900
Sa dijagrama oitavamo D=80 mm, v=1,1 m/.
3) Odrediti kotu rezervoara ako su esme nakoti 200 i rastojanju od 250 m a svaka
treba da da po 0,3 l/s.
3

2 10

Rad:

- kota pijezometra u (3) je 205 m

- kota pijezometra u (2) treba da bude takva da pokrije gubitke Q2-3 = q3 =
0,3 l/s.
i 1"
J=4,4%
h2-3 = L2-3 2-3 = 250 0,044 = 11 m
- kota pijezometra u (2) je 205+11=216 m.
- Pijezometar u (1) pokriva gubitke Q1-2 = q2+ q3 = 0,6 l/s kroz 0/5/4" na
deonici h1-2 =250 m.
h1-2 = L1-2 J1-2= 250 0,052 = 13 m
- kota pijezometra u (1) iznosi KP2+h1-2 = 216 + 13 = 229
- visina vode u rezervoaru analogno ranije objanjenom je:
QR-1 = q1 + q2 +qr = 0,9 l/s; 6/4"
J R-1 = 10,4%
hr-1 = 250 0,10 =26 m.
Hr = 229 + 26 = 255 m

VI ZADACI I VEBE
1. ZADATAK

85

Za neku kiu intenziteta i (mm/h) koja je padala Tk asova (h) na slivno podruje
F(km2) izvesti obrazac za maksimalni proticaj Qmax (m3/) ako :
- se vreme poetka padanja kie poklapa sa vremenom poetka porasta proticaja
- je vreme "zakanjenja" pojave Qmax u odnosu na "teite" kie
- je vreme porasta proticaja
Tk
t p Tp
2
- je vreme porasta proticaja velike vode
1
Tp
Tk
k
- je trajanje proticaja velike vode
Tb = Tp + Tr = Tp (1 + k)
usvojiti hidrogram
Rad:
d

Qmax

Qmax Tb
;
2
2 Pe F 2 Pe F
Tb
T p Tr

Pe F

Qmax

2 F Pe
1 k Tp

2 Fie Tk
1 k Tp

Qmax

t
4 Fie
(1 p )
1 k
Tp

2 Pe F
T p (1 Tr T p )
4 Fie T p t p
1 k Tp

Pe

ieTk

i sl.

86

2. ZADATAK
Pomou izvedenog obrasca sraunati Qmax i zapreminu otekle vode ako je
5200
Tk=3asa, i
(mm/ h) (u obrascu je Tk u minutama), F= 10 km2 , tp = 2
22 Tk
asa
Tr
k
1,2
Tp
Rad
Ako se pretpostavi da je i =ie, gornji obrazac se moe preurediti za tekuu potrebu:
2 Fi Tk
2 10 106 0,0257 3
Qmax
200259,74m3 / as 55,63m3 / s
3
1 k T Tk
1 1,2
2
p
2
2
5200
i
25,74mm / h 0,0257m / h
22 180
Tk 3asa 3 60 180 min

Tp

Tp

Tr

k Tp

Tk
2

3
3,5asa
2
1,2 3,5 4,2asa
2

Qmax (Tp Tr )
2

55,63 (3,5 4,2) 60 60

2

771,03 103 m3

3. ZADATAK
Na slivno podruje povrine F=1000 km2 padala je kia Tk=5 asova. Pod
pretpostavkom da je kia po intenzitetu bila ravna najjaim pljuskovima opaenim na tom
800
podruju definisani obrascem i(mm / as )
(Tk u minutima)
52 Tk
Da proseni gubici usled isparavanja i infiltracije iznose D=E+I= 10mm/as i da je
vreme koncentracije proticaja tp = 10 asova.

Sraunati:
1) vrednost najveeg proticaja

87

2) veliinu ukupno pale i ukupno otekle vode

3) koeficijent oticaja
Rad
1)

Tk
5
10
12,5asova
2
2
2Tp 2 12,5 25asova

Tp

Tp

Tr
Qmax

2 Pe F
Tb

ie

2 ie Tk F
Tp Tr

2 0,01273 5 1000 1 106

12,5 25

22,73 10 12,73mm / as

3,39 106 m3 / as

942,96m3 / s

0,01273m / as

8000
22,73mm / as
52 300
Tk 5asova 5 60 300 min
i

2)
P F

i Tk F

0,01273 5as 1000 10

i Tk F
Kontrola:
e

e
3)

0,02273m / as 5as 1000 1 106 m2

Qmax (Tp Tr )
2
ie
i

12,73
22,73

63,65 10 m

942 ,96 60 60 (12 ,5 25 )

2
63,65 106
113,65 106

-ukupno pala voda

e -ukupno otekla voda

63,65 10 6 m 3

0,56

4. ZADATAK
Za izveden obrazac za Qmax iz 1. zadatka, sraunati zapreminu otekle vode od kie
iji je hijetogram:
k=2
F=10 km2
tp=2 asa

Rad

Za svaku kiu se posebno radi hidrogram, pa

se onda zbrajaju

88

20 min/ as

2 Fi
Tk
1 k T Tk
p
2
i 10 min/ as
Qm ax

88,89 10 3 m3 / as

44 ,45 10 3 m3 / as

Q 2 m ax

1
Qmax
(Tp Tr )
uk

2 10 10 6
2
(1 2)( 2
)
2

2 20 1 10

2
Qmax
(Tp Tr )

88,88889 103 (3 6)
2

44,444445 103 s
2

2
2
6
400000 10 200000 10 600000 103 m3
Tk
2
Tp t k
2
3
2
2
Tr k Tp 2 3 6
Kontrola:
i1 Tk F i2 Tk F (20 10) 1 10 3 10 106 2 600000m3
uk
1
2
5. ZADATAK
Rezultati merenja vodostaja i proticaja su dati u tabeli. Vodotok drenira sliv od
A=350 km2. Posle kie uniformnog intenziteta 12 min/as i trajanja 2 asa, izmeren je
maksimalni vodostaj od 170 cm. Nai koeficijent oticaja sa sliva, ako se formira
hidrogram sa bazom od 10 asova
Vodostaj 40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
N(m)
Proticaj 13
27
43
62
83
107
131
154
179
207
Q (m3/)
6

Rad:
A=350 km2
i = 12 mm/as
Tk = 2 asa
Qmax = 143 m3/
Tb = 10 as

N=170 cm
Ekstrapolacijom ili crtanjem dijagrama pa oitavanjem se
dobija odgovarajue Q. Usvajam Q=143 m3/

89

Q max Tb
2

143 60 60 10
2

p A 12 1 10

2 350 10 6

2,57 10 6 m 3
8,4 10 6 m 3

Vd 2,57
0,31
V
8,4
d - otekla voda
- pala voda

6. ZADATAK
Na jedan vetaki sliv povrine 10 ha padala je kia uniformnog intenziteta i0 =20
mm/as trajanja 10 minuta. Brzina kretanja vode sabirnim kanalom je 10 m/min. Odrediti
zapreminu otekle vode sa sliva ako je koeficijent oticaja =0,8. Zatim sraunati bazu
hidrograma i Qmax.

Rad:
A=10 ha=100000 m2
i0=20 mm/as=0,02 m/as
Tk=10min =0,1667 asa
vk= 10 m/min
= 0,8
L
500m
Tc
50 min
v 10m / min

0,8333asa

Tk

Tc

P A i Tk A
e

0,02 0,1667 100000 333,4m 3

0,8 333,4

266,72m 3

Tk=0,1667 asa
Tc-Tk=0,8333-0,1667=0,6666
Tb=2Tk+Tc-Tk=2 0,1667+0,666=1as
Tb=1as

2
Qmax

Qmax Tk
2
e

0,833

Qmax (Tc Tk ) Qmax 0,1667 Qmax 0

1,2

1,2 266,72 320,08m3 / as

90

Kontrola: Qmax

i A

Tk
Tc

0,8 0,02 100000

0,1667
0,8333

320,08m3 / as

7. ZADATAK
Na sliv povrine A=1200 km2 palo je proseno 55mm kie. Ta kia je izazvala
poplavni talas sa vodostajima na vodomernoj stanici prikazanim u tabeli 1.
Tabela 1
Vreme t (as)
0 8
16 24 32 40 48 56 64 72 80
Vodostaj H(cm) 50 159 216 199 142 114 98 86 76 68 58
Kriva proticaja data je u tabeli 2
Tabela 2
Vodostaj H(cm) 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220
Proticaj Q(m3 /) 13 27 43 62

83

107 131 154 179 207

Sraunati zapreminu pale i otekle vode i utvrditi koeficijent oticaja i nacrtati

hidrogram oticaja.
Rad:
Pala voda za R=55 mm
P A 55 1 10 3 1200 1 106 66 106 m3

Na ovaj nain se dobije veza vremena i proticaja i formira se tablica, koja moe da
poslui i za sraunavanje otekle vode. Zatim se nacrta hidrogram oticaja i izvri se
odvajanje baznog i povrinskog oticaja na jedan od moguih naina (npr. povlaenjem
horizontalne iz take A)

91

Sada se oitavaju vrednosti povrinskog oticaja i trai se povrina

predstavlja zapreminu otekle vode. Koeficijent oticaja je

koja

8. ZADATAK
Rezultati hidrometrijskog merenja (broj obrtaja elise hidrometrijskog krila N za
vreme t = 60sec) su prikazani u tabeli 1, a izgled mernog profila na slici 1. sraunati
proticaj, ako je jednaina hidrometrijskog krila data kao:
V=25,5n +2,45 (v u cm/s)
Tabela 1
Vert. 1 Vert. 2
Odstojanje
N
N
Od povrina
90
150
0,2 h

120

180

0,6h

90

120

0,8h

75

90

Dno

65

75

Rad:
Brzine u vertikalama
V1
V2
Odstojanje od Odstojanje u (m) V1(m/) Odstojanje u (m) V2 (cm/s)
povrina
0
40,7
0
66,2
0,2 h
0,4
53,45
0,8
78,95
0,6h
1,2
40,7
2,4
53,45
0,8h
1,6
34,33
3,2
40,7
Dno
2
30,08
4
34,33
N N
t 60
- vsr:
Oitano vsr =38 cm/
n

92

U principu potrebno je da se nae porvina dijagrama v=f(h) i da se ta povrina

podeli sa hmax. (ispravan postupak)
hmax
53,45 40,7
53,45 40,7
40,7 34,33
vdh
40
80
40
0
2
2
2
34,33 30,08
40 8437,8cm 2 / s
2
hmax
0

1 sr

vdh

hmax

8437,8
200

42,19cm / s

66,2 78,95
78,95 53,45
80
160
2
2
53,45 40,7
40,7 34,33
80
80 5805 10592 366 3001,2
2
2
23165,2cm 2 / s

vdh

2 sr

57,91cm / s

2,316 0,844
3 0,7 2,316 2
2
Q 1,1816 4,74 3,2424
Q 0,7 0,844 2

Q 9,164m 3 / s

9. ZADATAK
Za hidrometrijski profil A, na osnovu rezultata merenja brzine vode, odrediti
proticaj u vodotoku grafoanalitikim postupkom
Redni broj
vertikale
Odstojanje od
leve obale (m)
Dubina vode (m)

II

0 20

34

50

60

0 9,3

11,7 10,3 9,3

III
70

80

90

100 110

9,3 9,2 9,1 9,1

9,1

120 130 140

9,2

9,3

9,6

93

Srednje brzine
(m/)

IV
158
9,8
0,993

170
9,7

0,55

V
200
9,4
0,877

0,669

215
9,2

VI
234
8,7
0,618

0,968

254
7,8

VII
284
6,5
0,469

VIII
324
4,45
0,513

370
0

Proticaj sraunati po obrascu

VIII
qi qi 1
Q 0,7q I b1
b j 0,7q VIII b 9
2
i I

Rad:

qI vI h I

0,55 9,3 5,115m 3 / s / m'

b1 20 0 20m
q II

0,669 9,3 6,222m 3 / s / m'

b2 60 20 40m
5,115 6,222
6,222 (0,968 9,1)
(0,968 9,1) (0,993 9,8)
40
50
48
2
2
2
(0,993 9,8) (0,877 9,4)
(0,877 9,4) (0,618 8,7)
(0,618 8,7) (0,469 6,5)
42
34
50
2
2
2
(o,469 6,5) 0,513 4,45)
40 0,7(0,513 4,45) 46 ....m 3 / s
2

Q 0,7 5,115 20

10. ZADATAK

94

Na vodotoku koji drenira slivno podruje od F=750km2 izvreno je merenje

protoka vode. Iz dnevnika merenja uzeti su podaci o proticajnom profilu (tabela 1) i brzina
u odabranim takama preseka (tabela 2)
Proticajni presek
Stacionaa (m) 28
26
Dubina h (m)
0
0,30
Broj vetikala

24
0,70
I

22
1,10

20
1,35

18
1,20
II

tabela 1
14
12
0,80 0,60
III

16
0,90

Brzina vode V (m/)

vertikala

10
0,15

8
0

tabela 2
povrina
0,60
0,75
0,52

I
II
III

0,4h
0,50
0,78
0,38

0,7h
0,25
0,45
0,18

dno
0,09
0,25
0,05

Sraunati protok u reci.

Rad

hmax
I v sr

vdh

hmax

0,6 0,5
0,28
2

vsr

0,5 0,25
0,25 0,09
0,21
0,21)
2
2

(0,154 0,079 0,036) / 0,7

0,7

0,384m / s

95

II

v sr

II

v sr

0,73 0,78
0,78 0,45
0,48
0,36) / 1,2
2
2
(0,367 0,221 0,126)1,2 0,595m / s
(

III

v sr

III

v sr

0,52 0,38
0,38 0,18
0,18 0,05
0,24
0,18
0,18 / 0,6
2
2
2
(0,108 0,0,050 0,020) / 0,6 0,297 m / s
(

Q 0,7 0,178 4

0,178 0,701
0,701 0,269
10
6 0,7 0,269 4
2
2

Q ....m / s

Napomena: tanija vrednost za Q bi se dobila kada bi se traila vrednost za svako qi

za koje imamo merenu dubinu, pretpostavljajui linearnu promenu brzina izmeu mernih
profila gde su merene dubine. Meutim, postavlja se pitanje potrebe da se to radi.

96

VEBE
Re efektivne padavine [mm]
Wd
- direktni oticaj (povrina hidrograma direktnog oticanja
Pe
A
Wd zapremina otekle vode (m3 ),
A- povrina sliva (km2)
P A [m3 /]
koeficijent oticaja
Pe i e
e
R padavine, A
P
i
povrina sliva[m3]
Wd Wb
- zapremina otekle vode,
- zapremina pale vode
Wb - zapremina vode baznog oticaja
P
i
mm / min - intenzitet kie
Q = Qd + Qb, Qb bazni oticaj
T
R visina kie [mm],
[m3 /] proticaj,
Re =itk - ftk
T
- zapremina pale kie,
T vreme padanja
Ie = i f ,
f infiltracija
tk trajanje kie
Re = R Rf - deo koji ide u infiltraciju
L
Tc
,
v
L brzina sliva,
v srednja brzina putovanja vode du sliva
Q

Q max

ie A

Tc

Tk

slika96

Q max Tb
2
2Pe A 2i e T
Tb
T

Pe A

Q max

97

98

SADRAJ
I VODOPRIVREDA .................................................................................................. 0
1. VODOPRIVREDA ............................................................................................. 1
2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE ..................... 1
II HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA ..................................................................... 3
1. HIDROLOGIJA.................................................................................................. 3
2.HIDROLOKI CIKLUS ...................................................................................... 3
3. PADAVINE ........................................................................................................ 4
3.1.MERENJE PADAVINA ............................................................................... 4
3.2. IZRAAVANJE PADAVINA ..................................................................... 4
3.3. PRIKAZIVANJE, OBRADA I ANALIZA PADAVINA .............................. 6
4. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA..................................................................... 6
4.1. ODREIVANJE ISPARAVANJA .................................................................. 7
5. INTERCEPCIJA..................................................................................................... 8
6. INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) ................................................................. 8
7.OTICAJ ................................................................................................................... 9
8. MERENJE PROTICAJA ...................................................................................... 14
III UREENJE VODOTOKA .................................................................................. 19
1. PRORAUN LINIJA NIVOA VODE .................... Error! Bookmark not defined.
2. NANOS .................................................................. Error! Bookmark not defined.
3. RADOVI NA UREENJU PRIRODNIH TOKOVA, REGULACIONE
GRAEVINE, MATERIJALI I IZVOENJE ..................................................................... 25
3.1. BIOTEHNIKI RADOVI .............................................................................. 25
3.2. BAGERSKI RADOVI ................................................................................... 25
3.3. REGULACIONI RADOVI I GRAEVINE................................................... 25
3.3.1.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAEVINA............... 25
3.3.2.ELEMENTI REGULACIONIH GRAEVINA........................................ 26
3.3.3. REGULACIONE GRAEVINE ............................................................. 26
3.3.4.PROSECANJE RENIH KRIVINA ........................................................ 31
3.3.5. REGULACIJA RENIH UA ............................................................. 31
IV SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE ................................................... 32
1. SNABDEVANJE VODOM .............................................................................. 32
1.1. UVOD ....................................................................................................... 32
1.2. POTREBE ZA VODOM ............................................................................ 34
1.3. KVALITET VODE .................................................................................... 36
1.4. IZVORITE VODE ................................................................................... 37
1.5. VODOZAHVATNI OBJEKTI ................................................................... 40
1.6. REZERVOARI .............................................................................................. 45
1.7. UREAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE ...................................... 47
1.8. VODOVODNA MREA (SPOLJANJA)..................................................... 49
1.8.1. UVOD..................................................................................................... 49
1.8.2. MATERIJALI ZA IZVOENJE MREE (SPOLJANJI I
UNUTRANJI)............................................................................................................ 50
1.8.3. PROJEKTOVANJE MREE .................................................................. 53
1.8.4. PRORAUNA SPOLJANJE VODOVODNE MREE ......................... 54
1.8.5. IZVOENJE MREE ............................................................................. 61
1.8.6. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREU 63
1.8.7. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE .................................................. 64
V SPOLJANJA KANALIZACIONA MREA ....................................................... 66
1.1. OSNOVNI POJMOVI ................................................................................... 66
99

1.2.PROJEKTOVANJE MREE .......................................................................... 67

1.3. PRORAUN MREE ................................................................................... 68
1.3.1. POLAZNI ELEMENTI ........................................................................... 68
1.3.2. DIMENZIONISANJE MREE ............................................................... 73
1.3.3. IZVOENJE MREE ............................................................................. 77
1.3.4. KONTROLA IZVEDENE MREE......................................................... 81
1.4.SPECIJALNI SLUAJEVI I PROBLEMATIKA ........................................... 82
1.4.1.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA ............................................... 82
1.4.2. MANJI UREAJI ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA............. 82
VI ZADACI I VEBE ............................................................................................. 85

100