Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

TOPOLOGIJA MREE
1. UVOD
Postojanje velokog broja korisnika sa mogunou postavljanja zahteva za odreenim
informacijama neminovno dovodi do konflikata. Zbog toga, ureaji moraju da se poveu tako da se
obezbedi ispravan transfer informacija za sve uesnike u komunikaciji. Da bi se omoguio prenos
podataka izmeu veeg broja korisnika, sa malim, ili bez ikakvog kanjenja moraju se korisnici
povezati u odgovarajue mree. Strategiju povezivanja nazivamo mrena topologija. Izbor
topologije zavisi od tipova ureaja i od potreba korisnika. Ono to moe dobro da funkcionie za
jednu grupu moe da bude veoma loe za neku drugu.
Postoje sledee vrste mrenih topologija:
topologija zajednike magistrale,
topologija zvezde,
topologija prstena,
potpuno povezana topologija i
kombinovana topologija.
1.1. Topologija zajednike magistrale
Kod mrea sa topologijom magistrale, svi raunari prikljueni su na zajedniki
komunikacioni kanal. Samo jedan raunar moe slati podatke u jednom trenutku. Podaci se prostiru
kroz kanal i dolaze do svih raunara u mrei. Na slici 1 prikazana je tradicionalna topologija
zajednike magistrale, koja povezuje ureaje kao to su radne stanice, kompjuteri i fajl serveri. Oni
komuniciraju preko jedne magistrale (na primer, koaksijalnog kabla).

Sl.1. Topologija magistrale

Tradicionalni pristup obezbeuje interfejs za svaki ureaj pomou koga se magistrala

oslukuje i ispituje se saobraaj na njoj. Ako interfejs utvrdi da su podaci namenjeni ureaju koji ih
trenutno opsluuje, podaci se itaju sa magistrale i prenose do odgovarajueg ureaja. Slino tome,
ako ureaj treba da prenese neke podatke, kola u interfejsu oslukuju kada je magistrala slobodna
i tada zapoinju prenos podataka. Ovo nije nita drugo od ekanja na rampi za ukljuivanje na
autoput u vreme saobraajnog pica-proveravate kada je pogodan trenutak da se ubacite, u
zavisnosti od toga da li vozite manji automobil, ili veliki kamion.
Ponekad se deava da dva ureaja istovremeno pokuavaju da prenesu podatke. Oba
detektuju odsustvo saobraaja i zapoinje prenos, ne registrujui prenos drugog ureaja. Rezultat je
kolizija signala. Dok prenose podatke, ureaji nastavljaju oslukivanje magistrale i detektuju um
koji nastaje zbog kolizije. Kada ureaj detektuje koliziju, prestaje da prenosi podatke, eka
nasumice izabrani period i ponovo pokuava da prenese podatke.
Primer mree sa zajednikom magistralom je Ethernet. Glavna prednost ove topologije je
mogunost lakog dodavanja novih ureaja na mreu.
1

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

1.2. Topologija zvezde
Sledee uobiajeno ureenje je topologija zveude, slika 2. koristi centralnu komponentu
koja omoguava povezivanje drugih ureaja radi meusobne komunikacije. Ovakvi ureaji se
obino nazivaju habovi (hubs) ili komutatori (switches). Kontrola je centralizovan: ako ureaj eli
da komunicira, to moe da izvede samo pomou centralnog komutatora. Taj komutator usmerava
podatke do njihovih odredita.

Sl.2. Topologija zvezde

Kod prvih mrea topologija magistrale je imala neke prednosti u poreenju sa topologijom
zvezde. Nedostatak centralnog ureenja je olakavao dodavanje novih ureaja, jer nijedan ureaj
nije mogao da bude svestan ostalih ureaja na mrei. Osim toga, kvar, ili uklanjanje jednog
ureaja na mrei sa magistralom nisu izazivali prestanak rada mree. Kod topologije zvezde kvar na
centralnom komutatoru prekida konekciju.
1.3. Topologija prstena
Kod topologije prstena (slika 3.) ureaji se povezuju kruno. Svaki ureaj komunicira
direktno i jedino sa svojim susedima. Ako eli da komunicira sa udaljenim ureajem, on alje
poruku koja se prosleuje preko svih ostalih ureaja koji se nalaze izmeu njih.
Mrea u obliku prstena moe biti jednosmerna ili dvosmerna. Pod jednosmernom mreom
podrazumeva se mrea kod koje se sav prenos odvija u istom smeru. U tom sluaju svaki ureaj
moe da komunicira samo sa jednim susedom. Kod dvosmernih mrea prenos podataka moe da
se vri u bilo kom smeru i ureaj moe direktno da komunicira sa oba suseda.

Sl.3. Topologija prstena

Prva topologija prstena je bila IBM-ova Token Ring mrea, koja je koriena za povezivanje
PC-ja u jednoj kancelariji ili odeljenju. Kod token ring mree komunikacija se koordinira
prosleivanjem tokena (sekvenca bitova) izmeu svih ureaja u prstenu. Ureaj moe neto da
poalje samo kada primi token. Nedostatak topologije prstena je to to je kmplikovana sa stanovita
odravanja. Na primer, ta se deava ako je token izgubljen, ili je oteen? Svi ureaji koji trae
2

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

token nee moi da ga dobiju i prenos podataka nee biti mogu. Takoe, ukoliko doe do kvara na
jednom ureaju dolazi do pada cele mree.
Topologija prstena ima i svojih prednosti. Na primer, injenica je da ureaj mora da eka na
token onemoguava istovremeni prenos iz vie ureaja, tako da su kolizije nemogue.
1.4. Potpuno povezana topologija
Potpuno povezana topologija (slika 4) ima direkte konekcije izmeu svih parova ureaja
na mrei. To je ekstremni nain dizajniranja mree. Komunikacije postaje veoma jednostavna, jer
nema nadmetanja za dobijanje komunikacionih linija. Ako dva ureaja ele da komuniciraju, to rade
direktno, bez ukljuivanja ostalih ureajana mrei. Ipak, cena direktnih konekcija izmeu svakog
para ureaja je veoma visoka. Osim toga, kod ovakve konfiguracije mnoge konekcije nee biti
dovoljno iskoriene. Ako dva ureaja retko komuniciraju, fizika konekcija izmeu njih se veoma
retko koristi. U takvim sluajevima ekonominiji pristup je indirektna komunikacija, tako da se
neiskoriene linije eliminiu.

Sl.4. Potpuno povezana mrea

1.5. Kombinovane topologije

Mnoge mree koriste kombinacije razliitih topologija. Na slici 5. prikazana je jedna takva
kombinacija-ima zajedniku magistralu, koja direktno povezuje vie ureaja. Grupe korisnika kao
to su istraivai, raunovoe ili osoblje u prodajnom odeljenju imaju specijalizovane potrebe i ele
zasebne mree u okviru kojih e obavljati najvei deo svog posla. Ipak, povremeno im je
neophodan pristup informacijama sa drugih mrea.

Sl.5. Kombinovana topologija

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

2. Mrene komponente lokalnih mrea

Pri formiranju mree od samo dva raunara, jedino to je potrebno jesu raunari sa mrenim
karticama i jedan ukrteni kabl. Dodavanje samo jo jednog raunara zahteva uvoenje novih
mrenih ureaja. U ovoj lekcije objasniemo funkcije sledeih mrenih ureaja:

Koncentrator (Hub)
Komutator (Switch)
Beine pristupne take (Wireless Access Point)

2.1. Koncentrator (Hub)

Sl. 6. Hub

Hub (slika 6) je mreni ureaj koji omoguuje povezivanje vie raunara. Koliko raunara
moe biti prikljueno zavisi od broja portova (prikljuaka) koje hub ima. Na slici 6 prikazan je
jedan 8-portni hub.
Obzirom da radi na fizikom sloju, hub ne prepoznaje okvire, pakete ili segmente. Hub radi
na nivou elektrinih signala. Sve to pristigne na jedan port, on prosleuje na sve ostale (slika 7).

Sl. 7. Princip rada huba

Zbog ovakvog funkcionisanja, hub smanjuje propusni opseg lokalne mree. Naime, dok
jedan alje podatke, svi ostali moraju da ute. To znai da je propusni opseg mree zasnovane na
hub-u jednak propusnom opsegu jedne veze (direktna veza dva raunara) podeljeno sa brojem
raunara u mrei.
Na primer, ako su raunari opremljeni 100Mb mrenim adapterima, to znai da mogu slati i
primati podatke brzinom od 100Mb/s. Meutim, ako u mrei ima 10 raunara, i ako svako od njih
ima podatke za slanje, statistiki posmatrano, svaki raunar imae 10 puta manje anse da poalje
paket, nego da se nalazi u direktnoj vezi sa drugim raunarom. Dakle, propusni opseg mree bie
samo 10Mb/s. to je vei broj raunara, to je manja ansa da se poalje paket.
Ako je potrebno povezati vie raunara od broja koji dozvoljava jedan hub, onda se vie
hub-ova meusobno povezuje, korienjem ukrtenog kabla. Za meusobno povezivanje se koriste
isti portovi na koje se vezuju i raunari. Na slici 8 prikazana je serijska veza 4 hub-a.
4

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

Sl. 8. Serijska veza hub-ova

Serijsko povezivanje nije dobra praksa, jer se poveava kanjenje u mrei. Maksimalan broj
hub-ova koji se mogu serijski povezati jeste etiri. U tom sluaju, maksimalni put izmeu dva
raunara podrazumeva polazak kroz 4 hub-a i 5 linijskih segmenata (kablova).
Mnogo ee koristi se hijerarhijska veza. Kod ovakve veze, mrene komponente kreiraju
stablo. U korenu tog stabla je jedan hub, a od njega se granaju veze kao ostalim hub-ovima u prvom
nivou. Od jednog huba prvog nivoa granaju se veze ka hub-ovima na drugom nivou (slika 9).

Sl. 9. Hijerarhijska veza hub-ova

Meusobno povezivanje hub-ova smanjuje broj raspoloivih prikljuaka za raunare. Na

slici 9 prikazana je hijerarhijska veza 6 hub-ova. Ako su hub-ovi 8-portni, ukupan broj raunara koji
se mogu prikljuiti na ovakvu mreu je 38.
Danas se hub-ovi vrlo retko koriste, jer postoje mnogo inteligentniji mreni ureaji koji
obavljaju posao povezivanja raunara u lokalnu mreu. To su switch-evi.
2.2. Komutator (Switch)

Sl.10. Switch

Hub je reavao problem povezivanja raunara, ali je imao problem deljenja propusnog
opsega. to je vie raunara bilo povezano na hub, to je mrea radila sporije. Razlog za to je
nemogunost istovremenog slanja podataka. Ako vie raunara pokua simultano slanje, bez obzira
gde se nalaze u mrei, i kome alju podatke, dolazi do kolizije. Zato se kae da itava mrea
zasnovana na hub-ovima ini jedan veliki kolizioni domen.
Za razliku od hub-a, switch radi na sloju veze podataka, i u stanju je da analizira polja u
zaglavlju okvira. To mu omoguuje da ui gde se koji raunar nalazi, a saobraaj ogranii samo
na veze kroz koje mora da protekne. Na slici 11 moe se videti da switch omoguuje postojanje vie
simultanih komunikacija.

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

Sl. 11. Princip rada switch-a

Kada na neki port switch-a pristigne okvir, switch iz zaglavlja tog okvira oitava odredinu
MAC adresu. Zatim, u specijalnoj tablici, pokuava da pronae stavku koja odgovara toj adresi.
Ukoliko je pronae, oitava dodeljeni redni broj porta, i okvir preusmerava na taj port.
Na primer, ako tablica sadri vrednosti kao u primeru sa slike 12, i ukoliko naie okvir sa
odredinom MAC adresom 00-60-2F-3D-33-A2, on e biti prosleen na port Fa03.
MAC adresa
00-60-2F-3A-07-BC
00-60-2F-3D-33-A2
00-60-2F-1A-12-DD
00-60-2F-3A-11-F1

Port
Fa01
Fa03
Fa04
Fa09

S/D
D
D
D
D

Vreme do isteka
123
34
300
211

Sl.12. Primer switch tabele

Ukoliko odredina MAC adresa na postoji u tablici, switch prosleuje okvir na sve portove
na kojima je neto prikljueno, osim na port sa koga je okvir primljen. Kada ne zna gde treba da
preusmeri okvir, kaemo da switch vri plavljenje.
Bitno je istai to da svaki raunar na Ethernet mrei ima jedinstvenu adresu koja se naziva
MAC adresa (eng. Media Access Control upravljanje pristupom medijumu). Ova adresa je 48bitna, tako da je, teoretski, na jednoj lokalnoj mrei mogue adresirati 248 ureaja.
MAC adresa se predstavlja sa 12 heksadekadnih cifara (cifre su: 0,1,2,3,...,9,A,B,C,D,E i F),
gde se jednom heksa cifrom zamenjuju 4 bita.
Primer MAC adrese: 00-1C-AA-05-11-FA.
MAC adresa se nalazi u samom Ethernet kontroleru na mrenoj kartici i (uglavnom) je nije
mogue menjati. Jedinstvenost adrese se postie na taj nain da svaki proizvoa ima svoj kod koji
upisuje u prvu polovinu MAC adrese, dok druga polovina predstavlja serijski broj kartice.
Napomena: MAC adresa Ethernet kontrolera se moe saznati iz command prompta
Windowsa naredbom ipconfig /all. Na osnovu MAC adrese mogue je odrediti proizvoaa kartice
(http://www.techzoom.net/lookup/check-mac.en).
Kako je switch nauio adrese koje su u tablici? Odnosno, kako zna koji raunar se nalazi
prikljuen na odgovarajuem portu? Odgovor je: na osnovu izvorne MAC adrese okvira koji
prosleuje.
U trenutku kada naie okvir, switch izvornu MAC adresu, zajedno sa brojem porta na koji je
pristigao okvir, smeta u tablicu. Ako stavka sa datom adresom ve postoji, samo se aurira broj
porta i polje vreme do isteka. Ovo polje omoguuje da dinamiki nauene adrese ne ostanu zauvek
u tablici. Pri auriranja stavke, ovo polje se postavlja na period vaenja. Na primer, na 300 sekundi.
6

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

Kako vreme prolazi, vrednost se smanjuje i kada dostigne nulu, izbacuje se iz tablice. Da toga
nema, ne bi bilo mogue premetanje raunara sa jednog porta na drugi. Jednom nauena adresa
ostala bi vezana za port na kome se inicijalno nalazio raunar. Uvoenjem vremena isteka, ukoliko
prestanu da dolaze okviri od nekog raunara sa datog porta, nauena stavka bie izbaena iz tablice.
Polje D/S ukazuje na to da li je stavka nauena dinamiki, ili je administrator statiki uneo.
Statike stavke se ne izbacuju iz tablice, i za njih vreme isteka ne postoji. Ako je potrebna promena,
administrator mora to runo uraditi.
Switch-evi obino imaju 8, 16, 24 ili 32 porta. Ako je potreban vei broj prikljuaka, i
switch-evi se mogu meusobno povezivati. Za meusobno povezivanje se koriste ukrteni kablovi.
Switch-evi koji imaju portove razliitih brzina nazivaju se asimetrini. Na slici 13 prikazani
su portovi Cisco Catalyst 2960 switch-a ( 24 porta su brzine 100MB/s, a 2 brzine 1GB/s ). Sporiji
portovi koriste se za prikljuke obinih raunara, a bri za meusobnu vezu switch-eva,
prikljuivanje servera ili rutera.

Sl.13. Asimetrini portovi

Za potrebe velikih mrea, postoje switch-evi sa stotinama portova. Cisco Catalyst 4600 ima
6 izmenljivih modula, pri emu 5 modula slue za prikljuivanje raunara, svaki sa do 48 portova,
dok je jedan modul upravljaki.

Sl.14. Cisco Catalyst 4600

Neki switch-evi poseduju i modul za rutiranje. Za razliku od klasinih rutera, ovi switchevi imaju manju fleksibilnost pri izboru protokola za rutiranje i konfigurisanju, ali zato ostvaruju
veu brzinu rada, obzirom da se umesto procesora opte namene, za preusmeravanje paketa koriste
specijalizovani procesori.

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

2.3. Beine pristupne take (Wireless Access Point)

Sl.15. Beini AP

Wireless Access Point - AP (ita se: vairles akses point) je ureaj koji omoguuje
prikljuivanje beinih klijenata (raunara) na mreu. Njegova funkcija identina je funkciji hub-a u
ianim mreama. AP je obino povezan na ianu mreu preko jednog RJ-45 porta, i posrednik je
izmeu beinih i ianih ureaja.
Beine lokalne mree (Wireless Local Area Networks WLANs) definisane su IEEE
standardom 802.11, i danas su dostupne u etiri varijante:

802.11a,
802.11b,
802.11g i
802.11n.

Svaka od ovih varijanti definisana je posebnim standardom. IEEE 802.11a mree podatke
prenose elektromagnetnim talasima ija je osnovna frekvencija 5GHz, a brzina slanja podataka se
kree u granicama od 6 Mb/s do 54 Mb/s. Maksimalna realna brzina prenosa podataka je 28 Mb/s.
Iz prethodnog primera moe se uoiti da je realna brzina prenosa podataka znaajno manja
od brzine slanja podataka. Obino 2 do 4 puta. Razlog za to je specifinost prenosa podataka kod
beinih mrea. Za razliku od ianih, beine mree prenose podatke samo u poludupleks reimu.
To znai da samo jedna stanica u jednom trenutku moe prenositi podatke (odatle i analogija AP-a i
huba). Ako dve beine stanice istovremeno alju podatke javlja se kolizija. Meutim, za razliku
od Ethernet-a, stanica koja alje ne moe otkriti koliziju, jer se prijemnik iskljuuje prilikom slanja.
Jedini nain da se otkrije da je okvir primljen kako treba jeste da odredite poalje potvrdu prijema.
ekanje na povratne okvire prepolovljuje brzinu prenosa podataka.
Obzirom da ne mogu otkriti koliziju, beine mree koriste CSMA/CA (Carrier Sense
Multiple Access with Collision Avoidance) metod za izbegavanje kolizije. Ako nijedna druga
stanica ne alje svoje podatke, stanica poinje slanje. Po zavretku slanja, eka odgovor od
odredita da vidi da li je okvir primljen ispravno. Ako je u toku slanje neke druge stanice, tekua
stanica eka da se zavri slanje, a zatim eka jo neko dodatno vreme pre nego to pokua slanje.
Vrlo je teko otkriti koliko dugo je komunikacioni kanal zauzet. Posebna opasnost
predstavljaju skriveni vorovi. Kod direktnih veza izmeu raunara (tzv. ad-hoc mree) ovaj
problem znaajno degradira performanse, jer se vazduh mora raistiti pre slanja. U situaciji na
slici 16, raunar R2 moe komunicirati sa R1 i R3. Ali R1 i R3 ne mogu meusobno razmenjivati
poruke. Za raunar R1, raunar R3 je skriven, tako da R1 i R3 mogu izazvati koliziju u R2, a da
toga nisu svesni.

Sl.16. Problem skrivenih vorova

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

Da bi se oistio prostor za slanje podataka, koriste se RTS i CTS okviri. RTS okvir alje
predajna stanica, pre nego to poalje okvir sa podacima. Ovaj okvir slui da se rezervie radio
kanal i da se uutkaju sve stanice koje ga uju. Kada primi RTS, odredite alje CTS, ime
inicira slanje podataka i uutkuje sve stanice u njenom okruenju. Tek nakon toga ide slanje
korisnih podataka (DATA okvir) i potvrda uspenog prijema (ACK okvir).

Sl.17. Vremenski dijagrami slanja RTS i CTS okvira

RTS/CTS procedura troi veliki deo propusnog opsega, pa se koristi samo kada je na
raspolaganju veliki propusni opseg i kada su sukobi esti.
Jo jedan razlog zbog koga se smanjuje brzina prenosa je kvalitet signala. Ukoliko je
stanica daleko od AP-a, signal koji dolazi do nje je slab. Da bi se poveao kvalitet prijema smanjuje
se brzina slanja. Brzina se prepolovljuje, sve dok prijem ne bude na odgovarajuem nivou kvaliteta.
Brzina moe da padne i vie od 10 puta, u odnosu na brzinu koja je mogua ukoliko se stanica
nalazi neposredno uz AP i izmeu njih nema nikakvih prepreka.
I, naravno, jedan od najvanijih faktora brzine prenosa je broj raunara u beinoj mrei.
Obzirom da je prenos poludupleks, tj. u jednom trenutku samo jedan raunar moe slati podatke,
propusni opseg mree deli se sa brojem raunara u mrei. Zbog svega navedenog, beine mree su
po brzini prenosa daleko iza ianih.
IEEE 802.11b ima osnovnu frekvenciju od 2.4GHz. Brzina slanja podataka je 1, 2, 5.5 ili 11
MB/s, a maksimalna brzina prenosa je 6MB/s. Dakle, 802.11b AP poinje slanje podataka brzinom
od 11MB/s. Ukoliko prijemnik dobija loe okvire, brzina pada na 5.5MB/s. Ako je kvalitet i dalje
lo, brzina se smanjuje na 2, a zatim i na 1MB/s. Ukoliko ni ovom brzinom ne moe da se prenose
podaci, to znai da je prijemnik van dometa AP i ne pokuava se sa daljim smanjivanjem brzine.
802.11a i 802.11b nisu kompatibilni standardi. Mada postoje AP-ovi nekih proizvoaa koji
omoguuju razmenu podataka i izmeu ove dve mree. Direktno povezivanje stanica nije mogue,
jer ovi standardi koriste razliite frekvencije za prenos podataka, a razlikuje se i nain modulisanja
signala.
IEEE 802.11g standard je ponudio unapreenje 802.11b standarda, zadravajuu isti
frekventni opseg uz poveanje brzine prenosa (podrane su iste brzine kao i kod 802.11a).
Promenjen je nain modulisanja signala, ali je ostavljena podrku za 802.11b klijente. Maksimalna
realna brzina je 22MB/s, ali samo ako je prijemnik odmah pored AP-a i ako nema prijemnika koji
su 802.11b. Postojanje makar jednog 802.11b klijenta u mrei iskljuuje sve prednosti 802.11g
standarda i brzina pada bar 3.5 puta.
IEEE 802.11n donosi daleko vee brzine prenosa, ali jo nije zvanino prihvaen kao
standard, iako se ve vie godina mogu kupovati ureaji koji su deklarisani kao 802.11n.
Za razliku od hub-a i switch-a, AP obino zahteva neku konfiguraciju da bi bio
funkcionalan. Minimalni skup podeavanja obuhvata definisanje:

SSID-a i
9

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

sigurnosnog reima.
SSID (Service Set IDentifier) je jedinstveni identifikator na osnovu koga klijenti prepoznaju
beine mree. SSID je zapravo ime mree, i njega AP emituje u odgovarajuim okvirima, kako bi
obavestio klijente da se nalaze u domenu odgovarajue mree.
Sigurnosni reim definie da li se koristi neki metod za zatitu pristupa, i ako se koristi, koji
je to metod. Ukoliko je iskljuen zatieni pristup, svako moe da pristupi datoj mrei. Ovo bi
trebalo izbegavati, sem u specijalnim uslovima.
Najjednostavnija zatita je WEP (Wired Equivalent Privacy). Zasniva se na postavljanju
ifre (kljua) koji korisnici moraju da unesu prilikom povezivanja na mreu. Jednom uneta ifra
moe ostati zapamena na klijentskom raunaru i nakon iskljuivanja sa mree.
Da bi se olakalo kreiranje beinih mrea, najee se u jednom ureaju objedinjuju AP i
ruter. AP omoguuje pristup beinim klijentima, a ruter prikljuivanje na jednu ili vie ianih
LAN i/ili WAN mrea. Proces konfiguracije beinog rutera prikazaemo na primeru Linksys WRT300N (slika 18). WRT-300N u sebi kombinuje 3 ureaja: AP, 4-portni 10/100Mb/s switch i ruter,
tako da se u njemu zapravo stiu 3 mree: beina LAN (AP), iana FastEthernet LAN (switch) i
kablovska ili DSL WAN (poseban port na ruteru). Opremljen je i DHCP serverom, tako da beini
klijenti mogu dobijati konfiguraciju bez posredovanja zasebnog servera, a 256-bitno ifrovanje
podataka je dovoljno bezbedno za veinu mrea opte namene.

Sl.18. Beini ruter/AP LinksysWRT300N

Moe se postaviti horizontalno ili vertikalno (slika 19), a njegove tri antene su zglobne, i
lako se mogu orijentisati tako da daju maksimalni signal u datom prostoru.

Sl.19. Horizontalno ili vertikalno postavljanje

10

Biznis centrale- Sinia Stoilkovic, Ivan Savi

Na zadnjoj strani rutera nalazi se panel sa jednim plavim i 4 uta RJ-45 prikljunice i
prikljukom za napajanje (slika 20). Plava prikljunica nosi oznaku Internet i slui za povezivanje
kablovskog ili DSL interneta, mada se moe prikljuiti i bilo koja iana Ethernet LAN mrea.

Sl.20. Zadnji panel WRT300N rutera

ute prikljunice su deo ugraenog switch-a i slue za formiranje male iane LAN mree,
ali i za inicijalnu konfiguraciju. WRT300N dolazi sa Web interfejsom za konfiguraciju. Pomou tog
interfejsa mogue je jednostavno podesiti osnovne (ali i napredne) parametre ovog mrenog
ureaja.

Sl.21. Prikljuivanje raunara pomou UTP Ethernet kabla

Da bi se pritupilo Web interfejsu, potrebno je prikljuiti raunar preko Ethernet prikljuka i

direktnog kabla na jedan od switch (plavih) portova. IP adresu raunara postaviti na 192.168.1.2 (ili
bilo koju drugu koja poinje sa 192.168.1, a da nije 192.168.1.1), a masku na 255.255.255.0, ili
ukljuiti automatsku konfiguraciju (DHCP). Zatim se u Internet Explorer-u (ili nekom drugom
programu za pristup Web stranicama) otkuca predefinisana adresa rutera, 192.168.1.1, u adresnoj
liniji. Otvara se dijalog za prijavljivanje koji zahteva korisniko ime i lozinku. U polju User name:
ne treba uneti nita, a u polju Password: admin. Ovo je fabrika lozinka koju zbog sigurnosti treba
promeniti u toku prve konfiguracije. Nakon unosa lozinke otvara se prozor za konfiguraciju.

11