URSA Akustika SRPS 1.

0
Uputstvo za upotrebu programa

SADRAJ

Uputstvo za upotrebu programa

URSA Akustika SRPS 1.0

Autor prorauna:
prof dr Husnija Kurtovi
Autori programa:
Laboratorija za akustiku, Elektrotehniki fakultet u Beogradu
mr Iva Salom
mr Vladimir elebi
mr Igor Salom
u saradnji sa
URSA Slovenija d.o.o.
Bla Grdina, dipl. ing. gra.
Vlada Bezbradica, dipl. ma. ing.

URSA d.o.o. Beograd

III Bulevar 25, 11070 Novi Beograd
Tel. 011 137 548, Faks: 011 213 74 80
e-mail: assistance.srbija@uralita.com
www.ursa.co.yu

UPUTSTVO ZA UPOTREBU POGRAMA URSA AKUSTIKA 1.0

O programu
Program URSA Akustika je softverski paket za procenu zvune izolacije, koji koristi postupke
prorauna dr Husnije Kurtovia, profesora Elektritehnikog fakulteta u Beogradu, nastale kao
rezultat njegovog dugogodinjeg iskustva u oblasti graevinske akustike. Proraun obuhvata
izolaciju od vazdunog zvuka pregradnih i meuspratnih konstrukcija, kao i izolaciju od udarnog
zvuka meuspratnih konstrukcija. Obuhvaene su sledee konstrukcije:
-

jednostruke homogene pregrade,

dvostruke pregrade,
vieslojne pregrade,
nehomogene pregrade.

Proraun merodavne izolacione moi i spektralnih korekcija pregradnih i meuspratnih konstrukcija

raen je prema standardu SRPS ISO 717-1 iz 2000. godine.
Proraun merodavnog nivoa udarnog zvuka i spektralne korekcije meuspratnih konstrukcija, kao i
poboljanja nivoa udarnog zvuka, raen je prema standardu SRPS ISO 717-2 iz 2000. godine.
Dobijene vrednosti parametara zvune izolacije predstavljaju procene vrednosti koje bi se dobile
merenjem u laboratorijama koje imaju zanemarljivo bono provoenje. Stvarne graevinske
vrednosti izolacione moi zavise od naina ugradnje same konstrukcije na terenu.
Karakteristike konstrukcije u pogledu zvune izolacije, u zavisnosti od kategorije objekta i namene
konstrukcije, ocenjene su prema standardu SRPS U.J6.201 iz 1989. godine.
Program je namenjen projektantima koji imaju potrebu da procene nivo zvune izolacije razliitih
konstrukcija. Iako ovako dobijeni rezultati ne mogu da zamene sloeni elaborat zvune zatite, koji
je produkt rada i iskustva akustikog konsultanta, oni se svakako mogu koristiti kao neka vrsta
smernice u projektovanju i kao pomo pri izradi elaborata, odnosno jedan njegov znaajan deo.
Program je osmiljen kao ispomo pri projektovanju i nije za komercijalnu upotrebu. Vlasnik
programa, URSA Slovenija d.o.o., ne garantuje za pravilnost prorauna i za to ne snosi nikakve
odgovornosti.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

Tehniki zahtevi:
Podrani operativni sistemi: Windows 2000 Service Pack 3; Windows Server 2003; Windows XP
Service Pack 2.
Zahtevani softver:
Microsoft .NET Framework Version 2.0 (x86),
Windows Installer 3.0 ( Windows Installer 3.1 se preporuuje),
Adobe Reader,
IE 5.01 ili noviji.
Prostor na disku:
Ukoliko na raunaru ne postoji ni jedan od prethodno navedenih softvera onda je potrebno
300 MB,
u suprotnom potrebno je 20 MB.
Za normalan rad programa preporuuje se:
Windows XP Service Pack 2
512 MB RAM
grafika kartica sa podranom rezolucijom 800x600

Auriranje i update programa:

Program razvijamo i prilagoavamo sa obzirom na potrebe i zahteve korisnika kao i sa obzirom na
eventualne promene standarda. Najnovija verzija programa e stalno biti prisutna na naem sajtu
www.ursa.co.yu, odakle ete moi besplatno da je skinete. Vae primedbe, komentare i pitanja u
vezi sa programom URSA Akustika SRPS 1.0 takoe moete da aljete e-mail-om, to e puno
uticati da svaka nova verzija bude to bolja i prikladnija za rad projektanata, na emu Vam unapred
zahvaljujemo.

Kontakt:
URSA d.o.o.Beograd,
III Bulevar 25,
11070 Novi Beograd,
Tel: 011 137 548,
Tel/fax: 011 2137 480,
E-mail: assistance.srbija@uralita.com

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

Teorijske osnove
Zadatak graevinske akustike je da, pratei razliite puteve prostiranja zvuka kroz objekat, od
izvora zvuka do prijema, obezbedi minimalno potrebnu materijalizaciju objekta tako da zatita od
buke bude zadovoljena prema propisanim standarnima ili zahtevima korisnika.
Relevantna su dva fiziki razliita naina na koji zvuk moe nastati: u vazduhu i pobudom vrstog
(graevinskog) materijala. Stoga je u graevinskoj akustici uvedena podela na vazduni i strukturni
zvuk. Da bi se odredilo u kojoj meri odreena graevinska konstrukcija utie na izolovanost izmeu
dve prostorije uvedeni su pojmovi izolacione moi, za izolaciju od vazdunog zvuka, i
normalizovani nivo udarnog zvuka, koji predstavlja meru prenoenja mehanikih udara kroz
pregradu.
Izolaciona mo, R, je veliina koja se izraava u decibelima, a definie se kao logaritam reciprone
vrednosti koeficijenta transmisije (odnosa zvune energije koja je prola kroz pregradu i ukupne
zvune energije koja je na nju dospela):
1
[dB].

Normalizovani nivo udarnog zvuka dobija se merenjem nivoa zvuka, L, u donjoj prostoriji, kada se
u gornjoj prostoriji meuspratna konstrukcija pobuuje takozvanom tapkalicom (iji ekii udaraju
frekvencijom od 10 Hz, prema standardu SRPS ISO 140-6), i korekcijom izmerenih vrednosti (s
obzirom da je normalizovani nivo udarnog zvuka propisan za prijemnu prostoriju referentne
apsorpcije od 10 m2):
R 10 log

Ln L 10 log

A
[dB],
10

gde je A apsorpcija prijemne prostorije u kojoj je vreno merenje.

Naini prikazivanja navedenih veliina odreeni su standardima SRPS ISO 717-1 i SRPS ISO 7172. Frekvencijske zavisnosti prikazuju se po tercnoj podeli u opsegu frekvencija 100 Hz 3150 Hz.
S obzirom da frekvencijska zavisnost nije uvek pogodna za poreenje akustikog kvaliteta vie
razliitih pregrada, standardima SRPS ISO 717-1 i SRPS ISO 717-2 definisana je procedura za
odreivanje jednobrojne vrednosti u decibelima koja predstavlja merodavnu vrednost.
Za odreivanje merodavne vrednosti izolacione moi Rw, standardom SRPS ISO 717-1 definisana
je standardna kriva izolacione moi, koja na 500 Hz ima vrednost 52 dB. Ova kriva se pomera
navie ili nanie za ceo broj decibela sve dok je zbir nepovoljnih odstupanja po tercama u odnosu
na krivu izolacione moi manji od 32 dB (s obzirom da izolaciona mo treba da je to vea,
nepovoljna odstupanja su u onom delu frekvencijske karakteristike gde standardna kriva ima vee
vrednosti od krive izolacione moi). Vrednost pomerene standardne krive na 500 Hz predstavlja
merodavnu vrednosti izolacione moi Rw.
Da bi se uzeli u obzir spektri razliitih izvora buke, standardom SRPS ISO 717-1 uvedeni su
lanovi za spektralnu korekciju izolacione moi: C (ruiasti um) i Ctr (buka od drumskog
saobraaja). C i Ctr se raunaju po formuli:
16

C 10 log 10 C f ( i )R ( f ( i ) R w [dB],
i 1

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

gde su C f (i ) vrednosti po tercama odgovarajuih spektara datih standardom SRPS ISO 717-1,
a R f (i ) vrednosti izolacione moi po tercama.
Za odreivanje merodavne normalizovane vrednosti nivoa udarnog zvuka Ln,w, standardom SRPS
ISO 717-2 definisana je standardna kriva normalizovanog nivoa udarnog zvuka, koja na 500 Hz
ima vrednost 60 dB. Ova kriva se pomera navie ili nanie za ceo broj decibela sve dok je zbir
nepovoljnih odstupanja po tercama u odnosu na krivu izolacione moi manji od 32 dB (s obzirom
da nivo udarnog zvuka treba da je to manji, nepovoljna odstupanja su u onom delu frekvencijske
karakteristike gde standardna kriva ima manje vrednosti od krive normalizovanog nivoa udarnog
zvuka). Vrednost pomerene standardne krive na 500 Hz predstavlja merodavnu normalizovanu
vrednost nivoa udarnog zvuka Ln,w.
Da bi se uzeli u obzir vrhovi krive nivoa udarnog zvuka na pojedinim niskim frekvencijama kod
drvenih ili golih betonskih tavanica, uveden je lan za spektralnu korekciju Cl, koji se rauna po
formuli:
15

C l L n f ( i ) 15 Ln,w [dB],
i 1

gde su Ln f (i ) normalizovane vrednosti nivoa udarnog zvuka po tercama, do frekvencije

2500 Hz.
Standardom SRPS ISO 717-2 definisane su normalizovane vrednosti nivoa udarnog zvuka po
tercama za referentnu tavanicu (homogena betonska ploa, prema SRPS ISO 140-6) i postupak
za dobijanje merodavnog smanjenja nivoa zvuka udara Lw podnih pokrivaa. Naime, ova
merodavna vrednost dobija se kao razlika merodvnog nivoa udarnog zvuka referentne tavanice i
merodvnog nivoa udarnog zvuka referentne tavanice sa ispitivanim podnim pokrivaem.
U standardu SRPS U.J6.201 za standardne vrste objekata (stambeni, stambeno-poslovni,
poslovni, hoteli, restorani, kole, bolnice, itd.) tabelarno su pobrojani mogui prostorni dodiri
prostorija iz razliitih akustikih kategorija po bunosti, i za njih su definisana minimalna potrebna
izolaciona svojstva koja se zahtevaju.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

Rad programa
Polazni ekran programa
Na polaznom ekranu programa URSA Akustika (slika 1) nalazi se glavni meni (tj. izbor) programa i
jedan broj sliica tzv. ikonica koje predstavljaju preice do pojedinih stavki glavnog menija.
Osim toga, u gornjem desnom uglu nalazi se URSA logo klik na logo vodi do URSA web
prezentacije.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

Slika 1
U podmeniju Projekti glavnog menija postoje sledee opcije:
- Novi projekat
Odabirom ove opcije zapoinje se novi projekat. Rad sa projektima opisan je u sledeem poglavlju.
- Moji projekti
Otvara prozor sa spiskom postojeih projekata. Tu je mogue otvoriti eljeni projekat, kreirati novi,
duplirati ili obrisati neki od postojeih ili sve projekte arhivirati (dearhivirati). Rad sa projektima
opisan je u sledeem poglavlju.

- Uvezi projekat
Opcija slui da se otvori projekat koji se nalazi na proizvoljnoj lokaciji. On se zatim moe ukljuiti u
moje projekte (opcijom Sauvaj projekat).
- Otvori poslednji projekat
Otvara projekat koji je poslednji bio obraivan.
- Snimi tekui projekat

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

Slui da se sauva trenutno aktivan projekat. Potrebno je uneti naziv projekta i on e biti pridruen
u moje projekte. Ova opcija ujedno slui i za eksport projekta jer je mogue tekui projekat snimiti
na proizvoljnu loakciju (recimo na flash disc).
- Arhiviraj sve
Ova opcija omoguava da se svi korisniki podaci na raunaru, koji su vezani za program URSA
Akustika, arhiviraju u jednu jedinu datoteku (preciznije, u arhivu su ukljueni svi projekti sa spiska
moji projekti, baza materijala i baza konstrukcija, a sama aplikacija nije ukljuena u arhivu). Po
odabiru ove opcije potrebno je samo odabrati lokaciju i naziv arhive koja e biti kreirana.
Arhiviranje podataka se moe koristiti radi pravljenja BACKUP-a ili pri prebacivanju svih podataka
vezanih za URSA Akustiku sa jednog na drugi raunar. Takoe, u sluaju da na jednom raunarau
postoji vie definisanih Windows korisnika (USER-a), ova opcija moe u praksi da slui i pri
prebacivanju svih podataka URSA Akustike (koji se, inae, nalaze u Windows folderu My
Documents) sa jednog korisnika na drugog.
- Raspakuj
Opcija slui da se raspakuje arhiva kreirana korienjem opcije Arhiviraj sve. Vano je imati na
umu da se aktiviranjem ove opcije gube svi postojei podaci jer se zamenjuju podacima iz arhive!
Po izboru ove opcije potrebno je odabrati lokaciju i naziv arhive u kojoj su smeteni podaci.
- Izlaz
Slui za izlaz iz programa.

Opcije podmenija Baze glavnog menija su sledee:

- Materijali
Ova opcija otvara prozor za rad sa bazom materijala. Rad sa ovom bazom bie objanjen u
posebnom poglavlju.
- Konstrukcije
Ova opcija otvara prozor za rad sa bazom konstrukcija. Rad sa ovom bazom bie objanjen u
posebnom poglavlju.
- Postavi podrazumevane baze
Izborom ove opcije mogue je vrednosti iz baze materijala i baze konstrukcija vratiti na poetne
vrednosti. Treba imati na umu da e aktiviranje ove opcije prebrisati sve izmene u bazama,
ukljuujui i eventualno unete nove materijale i nove konstrukcije.

- Pregled standarda (SRPS)

Uvid u tabelu iz standarda SRPS U.J6.201, u kojoj su dati kriterijumi za Rw i Lnw u zavisnosti od
namene pregrade.
Opcije podmenija Pomo glavnog menija su:
- Prirunik
Otvara ovo uputstvo.
URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

10

- Verzija
Daje osnovne podatke o verziji aktivne aplikacije URSA Akustika.
Na polaznom ekranu nalazi se i ikonica Mesta ugradnje. Po odabiru ove opcije pojavljuje se
ematski prikaz na kojima se mestima URSA materijali najee ugrauju u kui. Slian prikaz
moemo dobiti i za sluaj zgrade, ukoliko tu odaberemo karticu detalji kod zgrade.

Vai i generalna napomena da je, za veliki broj opcija i polja za upit, mogue dobiti i kraku pomo
(podsetnik), tako to se strelica mia neto due zadri nad tom opcijom, odnosno poljem.

Prozor za prikaz projekta

Rad na projektu zapoinjemo ili tako to emo, pomou opcije Otvori projekat, otvoriti neki ranije
sauvan projekat, ili tako to emo kreirati novi projekat, opcijom Novi projekat.

Slika 2
U oba sluaja otvara se prozor sa osnovnim podacima o projektu, koji se mogu aurirati (slika 2).
Klikom na tab Konstrukcije, ili klikom na dugme Napred >>, prelazi se u odeljak za
manipulaciju konstrukcijama. Slika 3 ilustruje kako izgleda ovaj odeljak u projektu u kome postoji
nekoliko konstrukcija. U prikazanoj tabeli vidimo naziv konstrukcije, njen tip i, ukoliko su izraunate,
URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

11

merodavne vrednosti Rw i Lnw (vrednost Lnw moe postojati samo za meuspratne konstrukcije).
U koliko je neka od ovih brojki ispisana crvenom bojom, to znai da, po ovom parametru, nisu
zadovoljeni kriterijumi standarda SRPS U.J6.201.

Slika 3
Desno od tabele nalaze se sledee opcije:
- Nova konstrukcija
Ova opcija je na raspolaganju kada se u tabeli konstrukcija (levo) selektuje (tj. miem oznai)
prazan red. Opcija kreira novu konstrukciju i otvara je u prozoru za prikaz konstrukcije (koji je tema
sledeeg poglavlja).
- Otvori
Opcija je na raspolaganju kada se u tabeli selektuje neka od konstrukcija. Odabirom ove opcije
odabrana konstrukcija se otvara u prozoru za prikaz konstrukcije. Efekat ove opcije moe se
postii i duplim klikom na konstrukciju u tabeli.
- tampaj sve
tampa ceo projekat, to jest podatke o projektu, sve konstrukcije iz projekta i komentar.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

12

Napomena: tampanje je optimizovano za veliinu papira A4. Preporuuje se da se u okviru

Printers and Faxes u Control panel podesi eljeni tampa, veliina papira (A4) i sl.
- Duplikat
Duplira oznaenu konstrukciju. Prethodno je potrebno specificirati kako kopiija konstrukcije treba
da se nazove.
- Obrii konstrukciju
Izbacuje iz projekta selektovanu konstrukciju.
- Dodaj u bazu
Ova opcija slui da se selektovna konstrukcija sauva u bazu konstrukcija, gde e onda postojati
nezavisno od aktivnog projekta u okviru koga je kreirana. Ovako sauvana konstrukcija moe se
onda ubaciti i u bilo koji drugi projekat, ili, ak, iskoristiti kao jedan od slojeva u okviru neke druge
konstrukcije. Baza konstrukcija bie tema posebnog poglavnja ovog prirunika.
- Otvori bazu
Otvara bazu sa konstrukcijama, odakle je onda mogue odabrati neku od konstrukcija i uvezti je (tj.
ukljuiti je) u projekat.
- Nazad
Vraa na upit o osnovnim podacima o projektu.
I na strani sa osnovnim podacima o projektu, i na strani sa spiskom konstrukcija, na raspolaganju
su i opcije Izai i Sauvaj. Prva zatvara projekat dok druga omoguava da sauvamo izmene
na projektu.

Prozor za prikaz konstrukcije

Slika 4 predstavlja izgled prozora za prikaz konstrukcije.
U gornjem levom uglu ovog prozora prvo vidimo polje u kome se moe uneti, odnosno promeniti
naziv konstrukcije.
Odmah ispod ovog polja nalazi se pravougaoni odeljak za kategorizaciju konstrukije prema
SRPS U.J6.201 standardu. Kombinacijom izbora Kategorija objekta i Namena pregrade
treba odabrati tanu namenu date konstrukije. U polju iznad odmah e se ispisati vrednost u
decibelima koja predstavlja SRPS U.J6.201 kriterijum za merodavnu izolacionu mo (Rw) koji
konstrukcija date namene, prema standardu, mora da ispuni. U sluaju da je odabran prikaz za
udarni zvuk (videti nie), ispisae se kriterijum za merodavni nivo udarnog zvuka (Lnw).
Pri vrhu prozora nalazi se i izbor tipa konstrukcije. Tu treba odabrati da li se radi o pregradnoj
(vertikalnoj) ili meuspratnoj (horizontalnoj) konstrukciji. Promena tipa konstrukcije praena je i
odgovarajuom promenom slike tipa konstrukcije, prikazane odmah ispod odeljka o kategorizaciji
pregrade po standardu SRPS U.J6.201.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

13

Slika 4
Ukoliko je odabran meuspratni tip konstrukcije, u gornjem desnom uglu prozora aktivira se i izbor
izmeu udarnog i vazdunog zvuka (o ovoj podeli bilo je rei u teorijskom uvodu). Ovom
selekcijom se odabira da li e se prikazani rezultati (na grafiku i u tabeli nie) odnositi na udarni ili
na vazduni zvuk.
U desnoj polovini prozora nalaze se tabela i grafik sa rezultatima prorauna. (Preduslov za to je da
smo prethodno specificirali slojeve konstrukcije i izvrili proraun. O tome kako se ovo radi bie
rei kasnije). U sluaju da je, u gornjem desnom uglu, odabran vazduni zvuk, grafik i tabela
predstavljaju zavisnost izolacione moi pregrade od frekvencije, a ako je odabran udarni zvuk, na
grafiku i u tabeli prikazana je zavisnost nivoa udarnog zvuka od frekvencije. Neposredno iznad
grafika prikazana je i vrednost merodavne izolacione moi (Rw), odnosno, u sluaju udarnog
zvuka, merodavnog nivoa udarnog zvuka (Lnw). U zavisnosti od toga da li ove vrednosti
zadovoljavaju kriterijume zadate standardom SRPS U.J6.201, sa strane se ispisuje i kvalitativna
ocena ZADOVOLJAVA ili NE ZADOVOLJAVA. Uz merodavnu vrednost Rw u zagradi su
prikazane vrednosti spektralnih korekcija C i Ct (koje su objanjene u teorijskom uvodu). Uz
merodavnu vrednost Lnw u zagradi je prikazana vrednost spektralne korekcije Cl, kao i
poboljanje ekvivalentnog nivoa udarnog zvuka podnog pokrivaa Lw.
U donjem desnom uglu prozora nalazi se nekoliko opcija. Opcija Opis konstrukcije otvara
prozor u kome se specificira sastav konstrukcije. Unoenje sastava konstrukcije bie predmet
sledeeg poglavlja. Umesto klika na dugme Opis konstrukcije mogue je i kliknuti na sliku tipa

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

14

konstrukcije sa istim efektom. Dugme Raunaj inicira proraun zvunih parametara i njihov
ispis na grafiku/tabeli, a u skladu sa specificiranim sastavom konstrukcije. Opcija tampaj slui
da se rezultati vezani za ovu konstrukciju prenesu na tampa (mogue je uraditi i samo pregled
pripreme za tampu, tzv. print preview). Opcija Zadri izmene slui da se izmene na upitima u
ovom prozoru primene tj. konstatuju u okviru projekata. (Ekvivalentna je standardnom dugmetu
"Apply" u Windows dijalozima. Ova opcija nee izmenu u projektu sauvati na disk ovaj efekat se
postie opcijom "Sauvaj" u okviru projektnog prozora). Opcije Zadri izmene i izai i Izai
zatvaraju prozor za prikaz konstrukcije, uz uzimanje u obzir unetih izmena, odnosno odbacujui
eventualne unete izmene konstrukcije.
Napomena: da bi eventualne poslednje izmene na upitima u ovom prozoru (naziv konstrukcije,
kategorija, namena) bile uzete u obzir pri tampanju konstrukcije, potrebno je pritisnuti dugme
Zadri izmene.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

15

Prozor za specifikaciju sastava konstrukcije

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

16

Slika 5
Slika 5 prikazuje prozor za specifikaciju sastava konstrukcije, do koga se dolazi iz prozora za
prikaz konstrukcije, pritiskom na dugme Opis konstrukcije. U okviru ovog prozora potrebno je
zadati slojeve iz kojih se data konstrukcija sastoji.
Svaka konstrukcija se moe sastojati iz nekoliko slojeva, od kojih se svaki moe sastojati od
nekoliko podslojeva. Poslednje poglavlje bie posveeno tome kako, u konkretnoj situaciji, izvriti
podelu realne konstrukcije na slojeve i podslojeve.
U sluaju pregradnih konstrukcija postoje slojevi Panel 1 i Panel 2 izmeu kojih se nalazi sloj
Ispuna (skraeno od "Apsorpciona ispuna"). Panel 1 i Panel 2 mogu biti sainjeni iskljuivo
od vrstih tzv graevinkih materijala, dok Ispuna mora da bude sainjena od poroznih
materijala (o podeli materijala po ovim kategorijama bie jo rei u odeljku o bazi materijala). Veza
izmeu dva panela moe biti realizovana alu profilima ili drvenim gredama. Pregrada moe biti
sainjena ili od sva tri sloja (Panel 1 Ispuna Panel 2) ili samo od jednog sloja (Panel 1).
U sluaju meuspratnih konstrukcija moe postojati ak pet slojeva (u redosledu odozgo na dole):
Podni prekriva, Elastina podloga, Tavanica, Ispuna i Sputen plafon. Dok Podni
prekriva, Tavanica i Sputen plafon moraju biti od krutih graevinskih materijala,
Elastina podloga treba da bude od materijala iz klase elastinih materijala, a Ispuna od
materijala poroznog tipa (mogue je da se neki od raspoloivih materijala, zbog svojih specifinih
svojstava, nalaze istovrmeno u vie klasa). Veza izmeu poda i tavanice moe biti realizovana alu
profilima ili drvenim gredama. Meuspratna kosntrukcija moe biti realizovana iskljuivo kao neka
od sledeih kombinacija slojeva: svih pet slojeva, tj. Podni prekriva - Elastina podloga Tavanica - Ispuna - Sputen plafon, tri sloja Podni prekriva - Elastina podloga Tavanica, tri sloja Tavanica - Ispuna - Sputen plafon, ili samo sloj Tavanica. Slika 6
prikazuje jedan primer meuspratne konstrukcije.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

17

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

18

Slika 6
Svaki od ovih slojeva moe se sastojati od nekoliko podslojeva (izuzev elastine podloge, koja je
jednoslojna). U koliko su ovi podslojevi vrsto slepljeni celom svojom povrinom kae se da su u
vrstoj vezi.
Specifikacija slojeva konstrukcije vri se na sledei nain. Prvo se, sa liste u gornjem levom uglu
prozora, odabere sloj pregrade. Zatim se, u tabeli u gornjem delu prozora, definiu podslojevi
(jedan ili vie) ovog sloja. To se radi tako to se klikom na polje u kome pie Izaberite tip,
odabira neka od sledeih mogunosti za podsloj:
- Homogena pregrada podsloj od homogenog materijala odreene debljine (izgled
pregrade prikazuje se u prozoru Oblik pregrade, a dat je na slici 7).
- Konstrukcija podsloj se bira iz baze konstrukcija. Ova opcija je prvenstevno namenjena
za situacije kada podaci o parametrima materijala od kog je podsloj sainjen nisu poznati, ali
zato postoje eksperimentalno izmerene krive izolacione moi (odnosno nivoa udarnog zvuka)
ovog podsloja, koji je prethodno, kao konstrukcija, tabelarno unet u bazu konstrukcija (o
ovome e biti rei u odeljku o bazi konstrukcija). Napomena: u koliko se (pod)slojevi uzimaju iz
baze konstrukcija, neke od raunskih korekcija nee biti na raspolaganju, to moe redukovati
tanost rezultata (na primer, u sluaju da se kao podsloj odabere tip konstrukcija, raunanje
vrste veze podslojeva nije mogue).
- Nehomogena pregrada a podsloj nehomoge strukture slika 8.
- Nehomogena pregrada b podsloj nehomoge strukture slika 9.
- Nehomogena pregrada c podsloj nehomoge strukture slika 10.

Slika 7

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

Slika 8

19

Slika 9

Slika 10

Po odabiru tipa podsloja, odgovarajua ematska slika se prikazuje u odeljku Oblik pregrade.
Ukoliko je odabran podsloj tipa konstrukcija, treba, iz baze konstrukcija odabrati eljenu
konstrukciju. To se postie klikom na dugme sa oznakom ... koje se nalazi u treoj koloni tabele,
ime se otvara baza konstrukcija u kojoj treba odabrati konstrukciju i pritinuti dugme Izvezi
(detalje videti u odeljku o bazi konstrukcija). Ako podsloj nije tipa konstrukcija, potrebno je, kao
sledei korak, odabrati vrstu materijala podsloja. To se postie klikom na dugme sa oznakom ...
koje se nalazi u treoj koloni tabele, ime se otvara baza materijala iz koje treba odabrati materijal
(detalje videti u odeljku o bazi materijala). Posle toga treba, u koloni d[m], uneti debljinu podsloja.
U sluaju da je odabran nehomogen podsloj, treba uneti i relevantne od dimenzija d1[m], l1[m],
l2[m], u skladu sa emom nehomogene pregrade prikazanom u odeljku Oblik pregrade. Nakon
to je jedan podsloj unet, moe se, po potrebi, u sledeem redu tabele uneti sledei podsloj. Na
kraju, ako se radi o vrstoj vezi podslojeva u sloju, treba oznaiti kvadrati vrsta veza u gornjem
desnom oku prozora.
(Napomena: za neke od slojeva pregrade nisu na raspolaganju sve ove mogunosti za tipove
podslojeva.)

NAPOMENA: Treba imati na umu da se sve mere unose u SI jedinicama, izuzev ako je drugaije
naglaeno. Takoe, treba obratiti panju da li je Windows operativni sistem podeen da, kao
"decimalni zarez", prihvata zarez ili taku!
Paralelno dok definiemo slojeve konstrukcije, na slici u donjem levom uglu prozora se iscrtava
ema redosleda slojeva i njihovih podslojeva. Slojevi su oznaeni rimskim brojevima, a podslojevi,
u okviru njih, arapskim.
Neposredno ispod odeljka sa podslojevima nalazi se nekoliko opcija koje olakavaju manipulaciju
podslojevima. Pvo, tu su strelice za pomeranje (gore - dole) selektovanog podsloja u okviru sloja.
Podsloj se selektuje klikom na polje levo od polja kolone Tip: (ovo je kolona u kojoj se, kod
aktivnog podsloja, nalazi stilizovana strelica). Tu se nalazi i dugme za brisanje podsloja. Pomou
ove opcije selektovani podsloj se izbacuje, a podslojevi ispod njega se pomeraju za jedno mesto
navie. Pored se nalaze i opcije Kopiraj (Copy) i Nalepi (Paste). Pomou opcije Kopiraj
URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

20

selektovani podsloj se pamti. Ovako zapameni podsloj zatim je mogue, pomou opcije Nalepi
(Paste) proizvoljan broj puta (ogranien samo maksimumom od 7 podslojeva u sloju) dodati u
okviru istog sloja ili nekog drugog sloja ove konstrukcije. Ovako dodati podsloj pojavljuje se kao
poslednji podsloj u sloju (tj. na praznom mestu), odakle ga je, strelicama, mogue prebaciti na
eljeno mesto.
Ako u konstrukciji postoji sloj ispune, moraju se uneti i podaci o vezi panela izmeu kojih se ispuna
nalazi. Ovi podaci se unose u odeljku Veza, koji je aktivan kada se izabere sloj ispune. Ukoliko je
vrsta veza izmeu panela realizovana gredama koje su celom svojom duinom slepljene sa
panelima, treba odabrati vezu linijskog tipa. Ako je vrsta veza izmeu dva panela realizovana
rafljenjima ili spojevima druge vrste koji su locirani mestimino, tj. u pojedinanim takama, treba
odabrati takasti tip veze (na primer, rafljenje alu profila za gips ploe). U oba sluaja,
karakteristino rastojanje izmeu spojeva po x i y osi unosi se u polja lx i ly. Na primer, kod gips
kartonskih ploa koje su takasto povezane preko ALU profila najee je lx=0,625m (0,6m) i
ly=0,25m (to moe donekle da varira, u zavisnosti od proizvoaa). (uU koliko se radi o linijskoj
vezi a koliko su spojevi su samo po jednoj osi, npr. alu profili su iskljuivo veritkalni, za vrednost lx
tj. l du one druge ose treba staviti neku dovoljno dovoljno veliku vrednost recimo 9 metara).
Efektivna povrina kojom se grede dodiruju sa panelima unosi se u polja dimenzije, u formi irina
puta visina (u sluaju veze alu profilima, ova vrednost nema uticaja na proraun). U polju vrsta
veze, treba izabrati nek
u od ponuenih realizacija veze panela.
Kada je specificiranje slojeva konstrukcije zavreno, treba kliknuti na dugme Izai. Takoe, u bilo
kom trenutku za vreme unoenja slojeva, mogue je zabeleiti unete izmene klikom na dugme
U redu.

Baza materijala
U bazi materijala unose se karakteristike materijala. Materijali su podeljeni na tri klase: graevinski,
porozni i eleastini. Sloj ispuna moe se sastojati iskljuivo od poroznih materijala, elastina
podloga samo od elasninih, a ostali slojevi od graevinskih materijala. Parametri materijala koji
su relevantni za proraun zavise od klase materijala.
U bazi se mogu dodavati novi materijali, brisati stari ili aurirati parametri postojeih materijala. U
koliko odaberemo (selektujemo) neki materijal iz baze, a zatim kliknemo na "Novi materijal", polja
e ve biti popunjena parametrima odabranog materijala dovoljno je da unesemo nov naziv i
efektivno smo kreirali nov materijal sa istim parametrima kao stari (to je korisno pri dodavanju
novih materijala kada se parametri materiala malo razlikuju, a ovom procedurom se treba sluiti i
da bi se izmenio naziv materijala tada materijal pod starim nazivom treba potom obrisati).
U bazi materijala je potrebno da postoji, u kategoriji poroznih materijala, materijal pod nazivom
"Vazduh", koji ima parametre vazduha i slui za obeleavanje vazdunih meuslojeva. Ovaj
materijal ne treba brisati niti mu menjati ime.
NAPOMENA: U okviru sauvanih konstrukcija se uvaju vrednosti parametara materijala, i to one
koje je materijal imao u trenutku generisanja konstrukcije. Ovo omoguuje da projekat bude
nezavisan od baze materijala, i da se onda moe poslati nekom drugom korisniku koji ima razliitu
bazu materijala (ili, koji, recimo, nema neke od materijala koji su korieni u okviru projekta). Sa
druge strane, zbog toga se promena parametara nekog od materijala u bazi nee direktno odraziti
URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

21

na projekte niti konstrukcija iz baze konstrukcija u kojima se ovaj materijal javlja. U koliko elimo da
se promena parametara auriranog materijala odrazi na neku sauvanu konstrukciju, potrebno je
tu konstrukciju otvoriti i na svim mestima gde se pojavljuje ponovo odabrati taj materijal.

Baza konstrukcija
Baza konstrukcija omoguuje da se pojedine konstrukciju zadaju izmerenom tabelom krive zvune
izolacije, odnostno tabelom nivoa udarnog zvuka. Konstrukcije su podeljene prema svojoj
orijentacionoj povrinskoj masi. Konstrukcije koje imaju povrinsku masu do nekih 100 kg/m^2 (to
otprilike odgovara gipsu ili siporeksu od desetak santimetara debljine, ili betonu od oko pet
santimetara) trebalo bi svrstavati u lake, dok one sa veom povrinskom masom u masivne. Ova
podela vana je za kasniji proraun.
Osim toga, u bazu kosntrukcija mogu se dodavati i konstrukcije kreirane i proraunate u samom
programu. Ovo omoguava da se te konstrukcije zatim uvezu u neki drugi projekat, ili, kao gotova
celina, iskoriste kao podsloj u okviru neke druge konstrukcije.
Po organizaciji, ova baza slina je bazi materijala, sa nekim svojim specifinostima.
Ukoliko elimo da unosemo konstrukciju tabelarno (prema nekom izmerenom sertifikatu), prvo
emo kliknuti na dugme "Dodaj". U postavljenom upitu unesemo naziv konstrukcije i odaberemo
kategoriju laka ili masivna. Zatim, sa liste u levom delu, odaberemo konstrukciju iji smo naziv
upravo uneli i unesemo tabelu nivoa udarnog zvuka (u koliko nemamo podatke za udarni zvuk,
ovak korak preskaemo). Onda selektujemo, u donjem levom uglu, "vazduni zvuk" i prepiemo
odgovarajuu tabelu za izolacionu mo. Treba jo, u gornjem desnom uglu, uneti debljinu te
konstrukcije. Po zavrenom unoenju treba kliknuti na dugme "Sauvaj", posle ega e se iscrtati
grafik izolacione moi kao i odgovarajua referentna kriva.
Iz baze konstrukcija moemo, nezavisno od konkretnog projekta, direktno aurirati sve sauvane
konstrukcije, ak i one koje su proraunate u okviru programa. Sve to treba je odabrati
konstrukciju i pritisnuti dugme "Promeni...", nakon ega e ona biti otvorena u prozoru za prikaz
konstrukcije (Slika 4). U koliko se radi o tablino unetoj konstrukciji, na ovom mestu e biti
omoguene promene iskljuivo tablinih vrednosti (da bi se promena odrazila na grafik, treba
pritisnuti "Zadri izmene", a zatim "Raunaj"), a ako je konstrukcija dobijena standardno, bie
omogueno standardno auriranje slojeva konstrukcije. U oba sluaja, mogue je specificirati
namenu konstrukcije i proveriti da li se konstrukcija uklapa u norme propisane standardom, a
mogue je i odtampati odabranu konstrukciju.
NAPOMENA:
Materijali obeleeni sa * na kraju naziva , namenski se proizvode za pregradne zidove u
modularnim dimenzijama. URSA preporuuje da se prvo ovi materijali stavljaju kao ispuna
suvomontanog pregradnog zida:

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

22

Ovi materijali stavljeni u pregradne zidove daju sisteme koji zadovoljavaju zahteve za
zvunom izolacijom u najee primenjivanim konstrukcijama u praksi. Ukoliko su zahtevi
za zvunom izolacijom neto vei od uobiajenih moete koristiti materijale od mineralne
staklene vune URSA: FDP-1 i FDP-2
Za ispunu u sputenom plafonu URSA preporuuje sledee materijale:

Prilikom prorauna bi se trebalo voditi preporukama.

Ostali URSA materijali se mogu takoe koristiti ali bi bilo dobro kontaktirati URSA tehniku slubu
radi konsultacije.

Primena programa na realne konstrukcije

U ovom odeljku pokuaemo da razjasnimo kako u konkretnom sluaju neke realne konstrukcije
treba izvriti njenu podelu na slojeve i podslojeve, to jest, kako u nekim najeim realnim
situacijama treba primeniti program i dobiti proraun zvune izolacije. Proraun se moe realizovati
koristei jedan od dva mogua pristupa.
Jedna mogunost je da se celokupna konstrukcija predstavi kao da je jedinstvena pregrada. Tada
se definie kao "vieslojna pregrada", slaganjem podslojeva prema datoj konstrukciji. Svaka
pregradna konstrukcjia moe se realizovati na ovaj nain ukoliko materijali podslojeva postoje u
bazi materijala dati u kategoriji "graevinski materijali". U ovoj varijanti konstrukcija se realizuje u
okviru sloja "Panel 1" ako je re o pregradnoj konstrukciji, odnosno u okviru sloja "Tavanica", ako
se radi o meuspratnoj konstrukciji.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

23

Nedostatak ovakvog pojednostavljenog pristupa je to se na ovaj nain ne uzimaju u obzir

specifini efekti koje porozni i elastini materijali imaju na zvunu izolaciju. Zbog toga, ovako
izraunata izolaciona mo moe biti znaajno manja od realne. Sa druge strane, sa veoma velikom
pouzdanou moe se oekivati da u realnosti (to jest, kasnije izmerena) izolaciona mo
konstrukcije nee biti manja od izolacione moi izraunate na ovaj nain (naravno, pod
pretpostavkom da uneti parametri materijala odgovaraju realnim vrednostima i da su graevinski
radovi izvedeni na standardan i kvalitetan nain). U najveem broju sluajeva moe se uzeti da se
ovako dobija minimalna ("zagarantovana") vrednost izolacione moi (to jest, u sluaju udarnog
zvuka, maksimalna vrednost) i, ukoliko ovako dobijena vrednost zadovoljava kriterijume propisane
standardom, gotovo je izvesno da e to biti sluaj i sa realnom konstrukcijom.
Ako elimo da program uzme u obzir specifine efekte koje porozni materijali (apsorpcione ispune)
u okviru konstrukcije imaju na poboljanje ukupne izolacione moi, konstrukciju moramo sagledati
kao "dvostruku pregradu", koja se sastoji od dve obloge ("Panel 1" i "Panel 2") koje oiviavaju
apsorpcionu ispunu u vazdunom meuprostoru (naravno, ukoliko ovo odgovara realnoj
konfiguraciji konstrukcije). Dve pregrade, koje oiviavaju vazduni meuprostor (sa ili bez porozne
apsorpcione ispune) sastavljene su od materijala iz kategorije "graevinski materijali" i mogu imati
vie podslojeva. Sam sloj apsorpcione ispune moe biti sastavljen od vie podslojeva materijala iz
kategorije "porozni materijali", koja ukljuuje i vazduh (najee je to kombinacija vazduha i
mineralne vune). U ovakvim konfiguracijama mora postojati mehanizam koji obezbeuje
povezanost dve pregrade (dva panela, odnosno sputenog plafona i tavanice), i tip ove veze
opisuje se u odeljku "Veza". Standardni primer konfiguracije Panel 1 Ispuna Panel 2 jeste
sluaj gipsanih ploa povezanih aluminijumskim profilima, sa mineralnom vunom u meuprostoru.
Sa druge strane, ako se radi o konfiguraciji u kojoj ne postoji jano definisana situacija
meuvazdunog prostora u koji je poloena ispuna (na primer, vuna koja je sa jedne strane sasvim
nalepljena na zid, a sa druge zamalterisana), preporuuje se ipak realizacija konstrukcije u okviru
jednog sloja.
U sluaju meuspratnih konstrukcija se, kao specifinost, osim poroznih materijala u vazdunom
meuprostoru izmeu tavanice i sputenog plafona, u praksi javlja i elastina podloga plivajueg
poda. Da bi program uraunao specifine efekte ovih slojeva, konstrukciju je potrebno sagledati na
sledei nain:
Tavanica predstavlja osnovu meuspratne konstrukcije. Najee je to armirano betonska ploa.
Na tavanicu se dodaju obrade: sa gornje strane pod, a sa donje strane plafon.
Sputeni plafon predstavlja obradu tavanice sa donje strane i najee se sastoji od gips-karton
ploa ili ploa nekog apsorpcionog/reflektujueg materijala postavljenog na metalnu
podkonstrukciju. Izmeu sputenog plafona i tavanice moe se ubaciti apsorpciona ispuna od, na
primer, mineralne vune.
Pod predstavlja obradu tavanice sa gornje strane. Pri tome je mogue obradu nanositi direktno na
tavanicu (na primer, sloj ravnajueg cementa i parket), kada se ovakva obrada rauna kao dodatni
sloj tavanice. U sluaju plivajueg poda, izmeu tavanice i podnog prekrivaa postavlja se
elastina podloga.
Primer

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

24

Treba imati na umu da na specifine efekte proznih i elastinih materijala utiu mnogobrojni faktori,
tako da njih nije lako modelovati sa velikom preciznou. U tom smislu, rezultati dobijeni na ovaj
nain mogu se uzimati kao procena izolacione moi (odnosno nivoa udarnog zvuka) koja e
najee biti blia realnim vrednostima nego u sluaju pojednostavljenog rauna (realizacijom
konstrukcije u okviru jednog sloja). No, pri tome se moe dogoditi da realne vrednosti izolacione
moi budu manje nego vrednosti dobijene ovakvim proraunom (odnosno, da realne vrednosti
nivoa udarnog zvuka budu vee nego proraunate vrednosti).
Kopleksnije konstrukcije od opisanih takoe se mogu proraunatai u okviru ovog programa,
koristei mogunost korienja celokupnih, ve sraunatih konstrukcija kao podslojeva u okviru
nove konstrukcije (ipak, treba imati na umu da se, u ovakvim sluajevima, poveava verovatnoa
znaajnijeg odstupanja proraunatih od realnih vrednosti). Na primer, "trostruku pregradu" od tri
gips panela razdvojenih slojevima vune mogli bismo sraunati na sledei nain: prvo bismo
realizovali dvostruku gips-vuna-gips pregradu, proraunali je i, kao sraunatu konstrukciju snimili u
bazu konstrukcija (pomou opcije "Dodaj u Bazu..." sa slike 3); zatim bismo kreirali novu
konstrukciju u kojoj bismo, za "Panel 1" izabrali sauvanu gips-vuna-gips konstrukciju, za ispunu
odabrali minseralnu vunu, a za "Panel 2" gips plou. Naravno, druga mogunost je da se svih pet
slojeva gips-vuna-gips-vuna-gips realizuju u okviru jednog sloja, to bi, kako smo ve objasnili,
dalo kao rezultat neku vrstu "minimalne" izolacione moi takve konfiguracije.

URSA Akustika 1.0 uputstvo za rad

25