Leonard A.

Bulen

Vetina ivljenja
Prevod Branislav Kovaevi
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

JANUAR
Veba relaksacije
Ve je davno reeno da je ivot suvie ozbiljan da bismo ga uzimali ozbiljno.
Moemo ovome dodati da je ivot toliko ozbiljan i toliko tegoban da stvarajui otpor
prema njemu i postajui napeti samo ga inimo jo gorim. Drugim reima, ta napetost
samo poveava ozbiljnost stvari.
Moda vi ne mislite da je ivot toliko ozbiljan i tegoban. Nekima od nas to
neprekidno traganje za uicima relativno je uspeno i oni oseaju da dobijaju neto vie
od uobiajene pola-pola meavine zadovoljstva i nezadovoljstva, malo vie odmora nego
napora, malo vie sree nego tuge. To je sve to oni oekuju i s razlogom su zadovoljni.
Moda vi pripadate ovoj grupi.
Ima i onih koji dobijaju neto drugo od prosene pola-pola meavine sree i tuge,
ivot im udeljuje manje uivanja nego bola i takvi moraju vie da daju nego to dobijaju.
Moraju da ulau velike napore, a uivaju malo manje, njihove nedae preteu nad
njihovom sreom. Njihova tvrdoglava nastojanja da iz ivota iscede vie od onoga to im
on moe dati stvara u njima opte stanje napetosti, koje ivot pretvara u neto jo
ozbiljnije. Moda vi pripadate ovoj grupi.
Broj onih meu nama koji su napeti, ini se, premauje broj onih koji su oputeni; ali
malo je onih koji shvataju koliko su napeti i na koji nain im ta napetost donosi nove
probleme.
Kako uopte nastaje ta napetost? Pre svega treba da znate da je u odreenim
uslovima napetost neophodna. Ako se nalazite u opasnosti, prirodna je reakcija da
napnete svoje miie; itav va fiziki mehanizam priprema se ili za beg ili za borbu. Ova
reakcija bila je kljuna u borbi za preivljavanje, tako da je proces grenja miia,
zajedno sa promenom psihikog stanja, neophodan u specijalnim situacijama.
Ali tu nastaju tekoe. Niste u stanju da potpuno uklonite napetost; oseate da ste
stalno napeti, ak i onda kada za to nema nekog vidljivog razloga. Shvatate da je napetost
potrebna u nekim situacijama, ali ne i 24 sata, sedam dana u nedelji.
1

Pre nego to krenete dalje, morate sebi postaviti sledee pitanje: ta podrazumevam
pod napetou? Jasno vam je da miina napetost znai stanje u kojem su miii
delimino kontrahovani, a nervi koji ih kontroliu spremni su da ih u deliu sekunde jo
vie zgre.
Ali ta podrazumevate pod mentalnom napetou? Va um kontrolie nerve koji
vode do vaih miia, tako da ukoliko su ti nervi neprekidno u stanju iekivanja, to je
zato to va um deluje kao da stalno oekuje da se iznenada pojavi nekakva opasnost. Va
um je, uviate, u stanju pripravnosti i ta pripravnost je izazvana ili strepnjom ili
ogorenjem ili eljom za samopotvrivanjem. U nekim situacijama ta pripravnost je
preporuljiva i korisna; ali ako dugo potraje, ona je u celini uzev besmislena, bez ikakvog
objekta na koji bi se usmerila i -- to je najgore -- izvan neposredne kontrole vae svesti.
Ona biva kontrolisana sa podsvesnog nivoa, umesto viim funkcijama svesti.
Inicijalni uzroci vae napetosti lee, istina, u spoljnjem svetu; oni lee u vaoj
potrebi da zaradite za ivot, u vaim porodinim obavezama i u zahtevima koji se
postavljalju pred vas da se takmiite u svetu otre konkurencije. No, pravi uzroci
napetosti nalaze se u vama samima; pre svega, u strepnji koju oseate onda kada je
ugroeno neto do ega vam je stalo; drugo, u ogorenju koje gradite prema ljudima i
stvarima koje ugroavaju ono do ega vam je stalo i va oseaj sopstvene vanosti; i
tree, u potrebi da se samopotvrujete koja vas neprestano mui.
Pogledajmo jedan po jedan ta tri osnovna uzroka napetosti. Prvi od njih, strepnja,
raa se kada je neto to cenite u opasnosti. to je vie stvari koje elite tim sebe inite
ranjivijim prema strepnji. Iako je strepnja povezana sa vie emocionalnih faktora, njezin
osnovni temelj je vaa briga za sopstveno blagostanje i blagostanje svojih blinjih i stvari
koje vam pripadaju. Prema budistikoj psihologiji, ta briga nastaje iz elje usmerene ka
samome sebi, koja se manifestuje ne samo u svojim najgrubljim oblicima kao pohlepa i
tvrdiluk, ve i u mnogim manje oiglednim formama.
Drugi meu osnovnim mentalnim faktorima koji izazivaju napetost jeste ogorenje.
Poto u ivotu nailazite na toliko mnogo neprijatnosti i frustracija, izgraujete averziju
prema stvarima i ljudima za koje vam se ini da ih izazivaju. I poto ta averzija -- u
njezinim blagim i takoe izraenim manifestacijama -- nije obino ni potpuno ispoljena
ni potpuno razreena, ona ostaje da vri i tinja u obliku ogorenja.
Trei meu osnovnim mentalnim ili unutranjim uzrocima napetosti jeste lana
potreba, koja vas neprestano proganja, da se dokazujete i time sebi obezbedite oseaj
vanosti ak i po cenu samoobmanjivanja.Tu potrebu sasvim lako moete da uoite kod
drugih, onda kada se ispolji u svojim najvulgarnijim oblicima, ali kod sebe ste je vrlo
retko svesni.
U budistikoj psihologiji ova dvolina potreba za dokazivanjem, za osvajanjem
oseaja prestia ili vanosti smatra se obmanom. Jedno od najvanijih pouka Budinog
uenja jeste da je to nae sopstvo, to "ja", u krajnjem sluaju privid i da sve nae sklonosti
ka samopotvrivanju, kao i oseaju inferiornosti i superiornosti, jesu delovi te duboko
ukorenjene obmane sopstva, due, egoa.
* * *

Tako uviate da, prema budistikom uenju, sva nesrea izvire na kraju iz elje,
odbojnosti i obmanutosti. I poto na njih ovde gledamo kao na faktore koji izazivaju
napetost, elja se ispoljava kao strepnja, odbojnost se ispoljava kao ogorenje, a
obmanutost se ispoljava kao elja za samopotvrivanjem. Sve dok ne razvijete odreeni
stepen samorazumevanja, niste potpuno svesni stvarnih uzroka svoje strepnje, niste
potpuno svesni stupnja svoga ogorenja, niti zaista znate naine na koje sami sebe
potvrujete. Na taj nain niste u stanju da se na pravi nain nosite sa svojom neeljenom
napetou na mentalnom planu.
Glavni korak u oslobaanju od mentalne napetosti jeste usvajanje jedne radne
filozofije ili, ako vie volite, praktine filozofije. Moda vi ve imate neku radnu
filozofiju, a moda i ne, ali u svaku sluaju eleo bih da vam izloim jednu skicu
budistikog uenja u nadi da e vam to pomoi ili da formuliete ili da poboljate svoju
radnu filozofiju.
Postoji jedna stvar koju svako zna iz sopstvenog iskustva, a to je patnja. Inteligentni
i glupi, dobri i zli, bogati i siromani, zdravi i bolesni, mladi i stari, svi su na ovaj ili onaj
nain upoznali patnju. I ta patnja je stvar neposrednog iskustva, a ne nekakav opis ili
apstraktan pojam.
Opisivanje patnje je suvino. Meutim, moe koristiti ukoliko opiemo ta
podrazumevamo pod patnjom u ovom kontekstu. Izvorni budistiki pojam obuhvata ne
samo patnju u njezinim akutnim ili intenzivnim oblicima, ve takoe svako iskustvo, ma
kako bilo tanano, koje nije potpuno zadovoljavajue. Ako vas mue akutni bolovi
dvadeset etiri sata neprekidno ili se tek dosaujete tokom pet minuta, oba ta iskustva su
nezadovoljavajua, premda ovo prvo daleko vie nego ovo drugo. Budistki termin ovde
preveden kao patnja otuda obuhvata sve to nije potpuno zadovoljavajue sa bilo kog
stanovita. Bolji prevod bi moda bio nezadovoljenost, ali poto je ona malo
preglomazna, obino se koristi re patnja.
Budino uenje tvrdi da roenje u sebe ukljuuje patnju, isto tako i bolest, starost i
smrt u sebe ukljuuju patnju -- to je sve samo po sebi prilino oigledno. Ali ono takoe
tvrdi da i zadovoljstvo u sebe ukljuuje patnju i u prvi mah to se ini protivrenim.
Meutim, taj utisak bledi kada tu tvrdnju preformuliemo: svako zadovoljstvo donosi i
nezadovoljenost. Znate li za bilo koje zadovoljstvo koje vas je trajno zadovoljilo? Moda
se seate nekih perioda sree ili zadovoljstva u prolosti koji su bili savreni dok su
trajali, ali su se onda pre ili kasnije zavrili. Sve to je poelo mora i da se okona; i
upravo po toj svojoj osobini prolaznosti su zadovoljstvo i srea nezadovoljavajui.
Patnja, otuda, u svom tehnikom znaenju nezadovoljenosti, jeste potencijalno
prisutna u bilo kom iskustvu svakodnevnog ivota. Uzimajui patnju za svoju polaznu
taku, budizam kree od neega to nam je svima dobro poznato iz neposrednog iskustva,
a ne od neeg hipotetinog, transcendentalnog, metafizikog. A da bismo pronali lek za
patnju moramo pronai njezin uzrok; pri tome ne smemo pobrkati puku okolnost za
ispoljavanje patnje sa njezinim uzrokom. Ukoliko uganem lanak i osetim bol, kaem da
je uzrok mog bola uganuti lanak i to je tano u direktnom smislu. Ali sa budistikog
stanovita on je samo prilika za manifestovanje patnje, a krajnji uzrok lei mnogo dublje.
Dalje, pretpostavimo da u poaru izgubite kuu i svoje najvee dragocenosti. Javlje
se, kaete, oseaj gubitka izazvan vatrom i naravno na nivou svakodnevnog
3

komuniciranja vi ste u pravu. Ali budistiko uenje kae da je nestanak vae kue u
plamenu bila samo prilika za patnju i da njezin fundamentalni uzrok treba potraiti na
sasvim drugoj strani.
Sva patnja, sva nezadovoljenost, bol, mrzovolja ili tuga mogu se, prema budistikom
gledanju na stvari, povezati sa jednim uzrokom, a on je elja. Pod eljom se podrazumeva
svaki oblik udnje za zadovoljavanjem, uitkom ula, mentalnim zadovoljstvom i za
venom egzistencijom. Tu elju prati vezivanje, a razliiti oblici vezivanja su pokretaka
snaga ivotnog toka.
Sada je potrebno objasniti pojam ivotnog toka, a da bi se se dalo to objanjenje
nuno je ukratko se osvrnuti i na budistiki zakon akcije i reakcije u mentalnoj sferi.
Prema tom zakonu, sve moralno povoljne aktivnosti dovode do akumuliranja mentalnih
sila, koje moemo nazvati silama reakcije, a koje pre ili kasnije rezultiraju sreom; sa
druge strane, sve moralno nepovoljne aktivnosti dovode do akumuliranja sila reakcije
koje e kasnije doneti patnju. U isto vreme, naa sadanja srea je rezultat dobronamernih
postupaka, a naa sadanja patnja, barem delimino, posledica je naeg moralno
pogrenog postupanja u prolosti.
Tokom ivota odvija se proces akumuliranja sila reakcije generisanih tekuim
voljnim aktivnostima i u isto vreme odigrava se jedan obrnuti proces u kojem se sile
reakcije iz prolosti prazne kroz iskustva sree i patnje. Ovaj dvostruki proces
akumuliranja i pranjenja sila reakcije naziva se ivotnim tokom. ivotni tok je temelj
individualne egzistencije i neprekidno se menja upravo usled neprestanog pranjenja i
nadopunjavanja sila reakcije koje ga sainjavaju. On je nalik reci, koju uveava priliv iz
njezinig pritoka, ali koja se istovremeno i prazni ulivajui se u more; i premda reka danas
izgleda ista kao i jue, voda u njoj se bez prekida menja, tako da nije ista ni u dve
uzastopne sekunde.
Sile reakcije koje sainjavaju ivotni tok, poput vode u reci, stalno se menjaju, uvek
iznova se praznei kroz iskustva, da bi potom bile zamenjene silama nastalim voljnim
aktivnostima, a vezanost je ta koja odrava ovaj proces i obezbeuje mu pogonsko
gorivo. Zahvaljujui naoj vezanosti za ulna i mentalna zadovoljstva i za nae
pojedinane ivote ta voljna aktivnost nastaje; potom, zahvaljujui voljnoj aktivnosti
akumuliraju se sile reakcije koje ine ivotni tok. Bez te vezanosti za sopstvo i stvari
bliske sopstvu ne bi bilo voljne aktivnosti i sile reakcije ivotnog toka ne bi se obnavljale.
Tako, na kraju svakog pojedinanog ivota normalno je da preostane izvesna
koliina neutroenih sila reakcije, tako da ivotni tok jo uvek postoji, iako su i svest i
telo prestali da funkcioniu. Ove neutroene sile reakcije, neposredno posle smrti,
iniciraju novo bie, bilo u novom obliku ivota na zemlji ili u nekom drugom obliku. To
znai da u trenutku kad staro bie umre ivotni tok uzrokuje nastanak novog bia kao
neku vrstu produetka staroga bia.
Na taj nain, ivot jedinke nastavlja se kroz smrt i preporaanje, jedan za drugim
ivotom, sa istim ivotnim tokom koji protie kroz neprekinuti sled egzistencija, nalik
neprekinutoj niti na koju su nanizane perle. Za razliku od mnogih drugih misaonih
sistema, budizam ui da individualni ivot nije neto dobro, ve sredite patnje. I ui da
sloboda od patnje moe biti postignuta samo potpunim oslobaanjem od individualne
egzistencije.
4

Poto patnja zavisi od individualne egzistencije, a individualna egzistencija zavisi od

ivotnog toka, od vezanosti i od elje, tada lek za patnju lei u razaranju elje. Kada je
unitena elja, vie se ne javlja vezanost. Sile ivotnog toka tada se isprazne same od
sebe, a lina egzistencija (ili ivot omeen granicama sopstva) stie do kraja, zajedno sa
patnjom, koja nestaje zajedno sa njim.
Ali kada individualni ivot stigne do svog kraja, ta je iza toga? Da li to znai
ponitavanje, nitavilo? Budino uenje kae da se tu radi jedino o ponitavanju iluzije, a
da se, kada iluzija bude uklonjena, stvarnost -- do tada zaklonjena tom iluzijom -- otkriva.
A to se tie prirode te stvarnosti, Budino uenje sasvim jasno kae da je ona neopisiva i
da je svaki pokuaj da se ona opie reima, idejama, mentalnim slikama ili poreenjima
nuno bezuspean, poto je van domaaja, ne samo rei, ve i misli.

Ona se moe nazvati Neuslovljenim, jer je osloboena zavisnosti od bilo ega.

Nazivana je jo Neoblikovano, Nestvoreno i Nesloeno; ona je osloboena patnje i
trostruke vatre elje, odbojnosti i obmanutosti kao glavnih sastojaka patnje.
I dok je nemogue bilo kakvim pozitivnim terminima sainiti opis Neuslovljenoga,
mogue je pozitivnim terminima opisati budistiki metod dostizanja tog cilja, a taj metod
je poznat kao Plemeniti osmostruki put.
Prvi korak na tom putu naziva se ispravno razumevanje i to podrazumeva
razumevanje prave prirode egzistencije. To razumevanje, u punijem i dubljem znaenju,
jeste i krajnji cilj Budinog puta; taj cilj ne moe se postii sve dok se put ne pree do
samoga kraja. Ali u drugom smislu rei to je razumevanje patnje, elje kao njezinog
uzroka, leka koji je iskorenjuje i puta koji vodi ka tom iskorenjivanju. Opet, u nekom
drugom smislu ispravno razumevanje moe se smatrati razumevanjem barem glavnih
elemenata Budinog uenja.
Ispravna misao, drugi korak na ovome putu, opisuje se kao misao osloboena
senzualnosti, zlovolje i okrutnosti; ali ovde opet, potpuno savrena ispravna misao ne
moe se postii nezavisno od ostalih koraka.
Sledei dolaze koraci koji su u vezi sa moralom, koraci tri, etiri i pet. Ispravan
govor je govor u kojem nema lai, ogovaranja, pogrdnih rei i naklapanja. Ispravno
ponaanje je izbegavanje ubijanja, krae i bluda. A ispravno ivljenje je ono koje ne
nanosi tete drugim ivim biima.
5

esti, sedmi i osmi korak ukljuuju budistike metode vebanja uma. Ispravan
napor, esti, jeste u sutini stvar treniranja volje, dok je ispravna sabranost razvijanje
panje do njenih krajnjih mogunosti. Osmi korak je koncentracija uma usmerena na
postizanje direktnog uvida u krajnju stvarnost i istinsku prirodu egzistencije.
Toliko o Osmostrukom plemenitom putu kao celini. Pruio sam vam dovoljno
informacija o osnovama budizma kako bih vam pokazao da se ne radi o nekakvom
idolopoklonstvu, kako se to ini na osnovu novinskih lanaka ili TV emisija. Istina,
mnogo je sujeverja u istonoazijskom budizmu i to iz dva razloga.
Prvo, ljudski um -- naroito u svom nerazvijenom i neupuenom stanju -- trai neto
sebi spoljanje emu e se prikloniti i to e oboavati. I drugo, budizam se, zbog svoje
fleksibilnosti, uvek spajao sa lokalnim religijama i ono to se u nekim zemljama
predstavlja kao budizam esto je zapravo meavina budizma sa autohtonim sujeverjima i
religijskim pojmovima i praksama.
Sada kada sam vam predstavio optu sliku Plemenitog osmostrukog puta, na vama je
da ga koristite onoliko mnogo ili onoliko malo koliko elite. Prisetiete se da smo poeli
razmatrajui problem napetosti na mentalnom i telesnom nivou. Sada bih eleo da malo
vie panje obratimo na ovaj drugi problem, a to je neeljena miina napetost.
Jedan od oblika ispravne sabranosti -- sedmog koraka Osmostrukog puta -- jeste
veba nazvana sabranost panje na poloaj tela, koja se lako moe adaptirati za potrebe
telesne relaksacije. Videete da je ova adaptacija sabranosti panje na poloaj tela u
sutini ista kao vebe relaksacije u jogi i u zapadnim sistemima relaksacije. A njezina
sutina je da nam usmeri posebnu panju na pojedine grupe miia, jednu po jednu, u
traganju za neeljenom miinom napetou i da je potom svesno opustimo.
Zauzevi udoban poloaj, neka se centar vae panje lagano kree preko ela i obrva,
imajui na umu da elite da opustite sve one miie u tom podruju koji su napeti. Tokom
ovog istraivanja, moete sebi pomoi ponavljajui u sebi: "Opusti se, opusti se".
Onda fokus panje pomerate oko svakog oka pojedinano, preko kapaka i unutar
one duplje, gde se nalazi mnotvo vrlo osetljivih miia.
Napetost je obino vidljivija oko usta nego bilo gde drugde. Tako se moe desiti da
tek kada fokus panje pomerite na usta i vilicu postanete definitivno svesni napetosti,
manifestovane kao stisnuti zubi ili ukoene usne. Lagano primenjujte poveanu panju na
te miie i ideja oputanja koju ve neko vreme imate na umu pomoi e da se gr makar
malo opusti.
Sada isti intenzitet panje poklonite jeziku, trudei se da postane oputen koliko god
je mogue. Mogue je da e vam trebati neto vie vremena da posvetite regionu usta i
jezika nego drugim delovima tela.
Sputamo dalje centar panje do vrata, spiralno se kreui oko njega gore-dole
nekoliko puta. Isto zatim radimo sa miiima ramena. Od ramena centar panje spiralno
pomeramo niz jednu ruku i tragamo za neeljenom napetou. Kada stignete do ake,
najbolje je da prvo obradite nadlanicu, a onda svaki prsta pojedinano, pokuavajui da
budete svesni svakog od njih posebno.
Odatle vaa panja klizi niz butinu na istoj strani, spiralno sve do kolena,
potkolenice i stopala. Tu se prebacujete na drugo stopalo, spiralno se penjui uz nogu,
sve do ake na toj strani. Poto je fokus panje putovao niz jednu nogu i popeo se uz
6

drugu, kada dosegne aku na drugoj strani dobro je malo usporiti njegovo kretanje i opet
pojedinano osvestiti svaki prst, zatim nadlanicu i runi zglob, pa onda spiralno gore uz
ruku sve do ramena.
Sada ste prokrstarili celo telo, od glave, pa niz jednu ruku i nogu sve do stopala, da
biste se drugom stranom popeli. Sada ostaju miii grudi i abdomena. Zato obraate
panju na oseaje u gornjem delu grudi, pokreui fokus panje preko grudi, pa natrag
preko lea i sve nie spiralno dok ne stignete do miia abdomena.
Ovo je kraj vebe sabranosti panje na poloaj tela prilagoene u svrhu oputanja
miine napetosti. Moete je modifikovati, skraivati ili produavati, u skladu sa svojim
potrebama i mogunostima; ali u svakom obliku upravo opisana veba je dobra osnova za
uklanjanje telesne i, u izvesnoj meri, mentalne napetosti takoe.
Kompletna veba sabranosti panje na poloaj tela zahteva izvesno vreme. Meutim,
kada nemate dovoljno vremena jo uvek moete primeniti njezine principe na nekoliko
sekundi. Moda ste domaica, nalazite se kod kue i u jednom trenutku zazvoni telefon i
probudi vau bebu, koja pone da plae, a u tom trenutku i mleko na poretu pone da
kipi. U takvoj situaciji, kada vam je panja podeljena na razliite stvari, prinueni ste da
skaeta sa jednog problema na drugi, ne reavajui ni jedan do kraja; sve to stvara u vama
tenziju, telesnu i mentalnu. Oigedno je da tog trenutka niste u mogunosti da vebate
sabranost panje na poloaj tela; ali zato kasnije moete iskoristiti prvu priliku da sednete
-- ili ak i da ostanete na nogama -- i oslobodite se barem dela napetosti koja vas je
osvojila.
Sve to treba da uradite, bilo da sedite ili stojite, jeste da svesno zgrite miie -uglavno one na nogama, rukama, akama i oko vilice -- a onda ih svesno opustite onoliko
koliko je to mogue u datim okolnostima. Tako vebajui vi u polje svesti uvodite jedan
proces koji je do tada funkcionisao na podsvesnom nivou. itava veba u ovom sluaju
ne oduzima vam vie od nekoliko sekundi.
Sistem (nebudistikog porekla) pomoi da se smanji mentalna napetost sastoji se od
vizualizovanja crnih objekata ili oblika, iza ega stoji teorija da kada formirate mentalnu
sliku crnila to je najblie to se u normalnim okolnostima moete pribliiti stanju
ispranjenosti uma. Kad mislite o crnom, to je najslinije stanju u kojem ne mislite ni o
emu.
Nije naroito bitno koju vrstu crne slike formirate u umu; zatvorenih oiju, zamislite
recimo crni disk i da biste spreili da vam panja odluta sa njega, moete ga zamisliti
kako se poveava ili kako se menja u estougao, kvadrat i trougao. Moete takoe
vizualizovati slova abecede, jedno po jedno, ispisana debelim crnim potezima. Dalje,
moete zamisliti da sve u sobi bojite u crno, deo po deo -- prvo plafon, potom zidove,
zavese, nametaj i pod.
Sve dok je crna boja dominantna i sve dok vizualizujete crnilo to je mogue jasnije,
ovaj proces e vam pomagati da opustite um.
Modifikovana veba sabranosti panje na poloaj tela i korienje vizualizacije crne
slike obezbeuju vam izvestan stepen oslobaanja od napetosti, ali ne doseu dovoljno
duboko da bi uklonili njezine uzroke -- ove vebe ne napadaju strepnju, ogorenje i elju
za samopotvrivanjem kao korena mentalne i telesne napetosti -- i otuda nisu konano

reenje. One najbolje funkcioniu kada se primenjuju zajedno sa nekom vrstom

filozofskog preusmeravanja ili preoblikovanja uma.
Uz pomo jednog takvog preoblikovanja uma stav prema ivotnim problemima
menja se u pravcu da ogoreno odbijanje biva zemenjeno fleksibilnom i aktivnom
prijemivou za sve to donosi ivot. Prihvatanjem sree kao dobrodolog osveenja i
patnje kao prilike za vebanje mogue je spreiti dobar deo nepotrebnog nespokojstva i
napetosti. Na taj nain zadovoljstva ivota, u kojima uivamo oputenog uma, bivaju
samo jo pojaana, dok njegove neprijatnosti, liena tog amalgama strepnje i ogorenja,
gube na svom intenzitetu.
* * *
Praktian deo
SABRANOST PANJE NA POLOAJ TELA

Za koji god oblik miine relaksacije uz pomo sabranosti panje na poloaj tela da
se odluite, najtei deo nije da ga nauite ili da ga vebate, ve da istrajete u vebanju.
Svako od nas sklon je da neto zapone, a onda mu to dosadi ili jednostavno zaboravi na
to; verovatno da ni vi niste u ovome izuzetak.
Mogue je da tokom dana ne moete da pronaete dovoljno vremena za redovno
vebanje celokupnog miinog oputanja, ali barem moete izgraditi naviku da vebate
pre nego to uvee legnete da spavate, a naroito u prilikama kada vas moda mui
nesanica.
Uz to, donesite odluku da napravite nekoliko brzih grenja i oputanja nekoliko puta
tokom dana ili kad god postanete napeti. Ta veba oduzima vam svega nekoliko sekundi i
moete je praktikovati dok sedite, stojite ili -- u izvesnoj meri -- ak i dok hodate.
Veba ogranienog oputanja, kako je moemo nazvati, sastoji se u brzom
napinjanju glavnih miinih grupa du celog tela i odmah zatim njihovom oputanju
koliko god je mogue u datim okolnostima. Ako, na primer, stojite u holu zgrade ekajui
na lift, moda ete osetiti nervozu i napetost zato to ste u urbi i lift nikako da stigne. Pa
neka vam onda taj oseaj nespokojstva i tenzije poslui kao opomena da u nekoliko
sekundi sprovedete ogranienu vebu oputanja. Dok stojite, ukoite miie ruku, nogu i
vrata, a onda duboko udahnite da biste napeli miie grudi i stomaka. Odmah zatim,
koliko je to mogue u stojeem poloaju opustite sve te grupe miia tako da budu
sasvim mlitavi.
Dok sedite na eleznikoj stanici oekujui na voz ili stojite ekajui autobus moete
iskoristiti oseaj uznemirenosti da biste vebali ogranieno oputanje. Odredite kao svoj
cilj da to uradite to je pre mogue posle nekog perioda zauzetosti ili potekoa, a isto
tako i posle perioda u kojima ste sebe uhvatili kako se rvete sa emocijama i subjektivnim
stavovima.
I dok vas ogranienost vremena i va poloaj mogu spreiti da postignete potpunu
miinu relaksaciju, ovakve vebe zaista spreavaju da se miina i mentalna napetost
dalje nagomilava; u isto vreme prua vam veu svesnost svoga fizikog i mentalnog
stanja. A ta vea svesnost klju je vee kontrole.
8

Nee vam, naravno, odmah poi za rukom da izgradite novu naviku; zato, kao
podrku za samodisciplinu i sabranost, obeajte sami sebi napismeno da ete u odreeno
vreme koristiti neku od tehnika relaksacije. Jo bolje, moete napraviti ugovor sa samim
sobom -- da kad god propustite da vebate u predvieno vreme sebe liite nekog malog
zadovoljstva ili sebi zadate neki mali zadatak. Kao alternativu ovome ili kao dodatnu
pomo, napravite tabelu na paretu papira slinu onoj na kraju ovog teksta i popunjavajte
je svaki dan duom ili kraom linijom, u zavisnosti od vremena koje posvetite sabranosti
panje na poloaj tela kako biste opustili svoju muskulaturu.
Sabranost panje na poloaj tela
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

nedelja 4

nedelja 5

FEBRUAR
Princip nenametljivosti
Samoisticanje, zahtevanje iskljuivo svojih prava i privilegija, isticanje sopstvene
vanosti i izuzetnosti svoje egzistencije: to je jedan od osnovnih naina instinktivnog
reagovanja na mnoge situacije u naim ivotima. To je jedan od osnovnih elemenata u
naem traganju za linim zadovoljstvom.
A to traganje za zadovoljstvima nema kraja; jer svaki na uitak samo je privremen i
pre ili kasnije traganje se mora nastaviti. Prema budistikom uenju, tragati za sreom
kroz samoisticanje vrlo je pouzdan nain umnoavanja problema i nesrea u sopstvenom
ivotu, jer trajna srea moe se pronai jedino oslobaanjem od lane vere u postojanje
sopstva, kao i samoisticanja i samoobmanjivanja koji iz te vere izviru.
Najkaraktersitinija odlika budizma jeste uenje da najdublje sredite nae
egzistencije nije neki fiksirani, nepromenljivi ego ili sopstvo, ve stalno menjajui tok
sila. Ako sledimo ovaj stav, iz njega proizlazi pravilo nenametljivosti, umesto stalno
samopotvrivanja; tako, u traganju za krajnjom sreom, neophodno je da neumorno
negujemo upravo nenametljivost.
* * *

Jedna od temeljnih karakteristika sveta oko nas jeste potpuno odsustvo trajnosti.
Neke stvari traju izvesno vreme, to je tano, i ini se da se godinama vrlo malo menjaju;
ali u pravom znaenju rei nita nije trajno. Verovatno ete se odmah sloiti da je
injenicu prolaznosti sasvim lako prihvatiti na jedan povran nain, ali ako treba da je
prihvatimo sa svim njezinim konsekvencama, nailazimo na priline tekoe.
Mi ivimo u svetu prolaznosti, ali u isto vreme pokuavamo da odloimo tu
prolaznost upinjui se da nama drage stvari traju to je mogue due. Kako starimo
uvamo neke stvari koje nas podseaju na mladost. Iako priznajemo postojanje
prolaznosti, ona nam je mrska i zato odbijamo da je prihvatimo. U veoj ili manjoj meri
uspevamo da je odbacimo; i upravo u toj meri sebe i obmanjujemo.
Znamo, naravno, da moramo prihvatiti neke neprijatnosti, izvesnu koliinu bola i
tuge, pomeane sa naom sreom u ovom krugu ivota i smrti; ali ne znajui ni za jednu
drugu egzistenciju, nemamo izbora nego da uporno tragamo za sreom kroz
zadovoljavanje naih elja. Smatramo to jedinim nainom na koji moemo osvojiti sreu;
i ovde sebe obmanjujemo.
U naim naporima da potisnemo injenicu prolaznosti koja nam se malo-malo
ukazuje i u borbi za sreom u svetu meavine zdovoljstva i bola prinueni smo, najee,
10

da sebe stavljamo u prvi plan i postupamo voeni sopstvenim interesima, ne znajui pri
tome da, u krajnjem ishodu, samoisticanje jeste glavni neprijatelj nae sree. Ovde, jo
jednom sami sebe obmanjujemo.
Tako dakle sebe obmanjujemo na tri osnovna naina. Tragajui za trajnou u svetu
prolaznosti vie tetimo nego to doprinosimo sopstvenoj srei. Tragajui za sreom u
krugu roenja i smrti mi idemo u pogrenom pravcu. I stavljajui sebe u prvi plan inimo
upravo ono to potpunu sreu ini nemoguom.
Zato Budino uenje zapravo tvrdi da moramo razumeti i do kraja prihvatiti tri
temeljne karakteristike egzistencije, a to su:

injenica da je sve u ovome relativnom univerzumu prolazno;

injenica da je u ovome relativnom univerzumu sve u neprekidnom stanju

kretanja, stanju koje kod svesnih bia moe uzrokovati patnju, i

injenica da nijedno bie ne poseduje fiksno, nepromenljivo, veno sopstvo, duu

ili ego.

Uvideete da ove tri karakteristike ovog sveta relativnosti -- prolaznost, patnja i

odsustvo sopstva -- imaju temeljnu vanost u budizmu.
Prva od njih, karakteristika prolaznosti, istie se uvek iznova, jer naa vezanost za
ideju neprolaznosti ini nas vezanim za tok raanja i umiranja.
Druga karakteristika, patnja, polazna je taka budizma, jer je Budin put prevashodno
zaokupljen patnjom i pronalaenjem leka za nju. Na temeljnom nivou, svaka estica
ovoga univerzuma je stanje kretanja i uznemirenosti, a kod svesnih ivih bia taj najvei
stupanj uznemirenosti pretvara se u razliite stupnjeve patnje. Neki od niih stupnjeva te
uznemirenosti poznati su kao zadovoljstvo i razlika izmeu zadovoljstva i neprijatnosti
lei samo u intenzitetu te uznemirenosti.
Trea karakteristika, odsustvo sopstva, jeste sr Budinog sistema, centralni elemenat
itavog uenja. Ne moete razumeti Budin nauk ukoliko ne razumete u potpunosti
znaenje nepostojanja sopstva. Nije toliko vano ako vam promaknu vie tehniki detalji
zakona akcije i reakcije ili suptilnosti budistike metafizike; ali je vano ako ne razumete
znaenje ideje o nepostojanju sopstva. Sve je usmereno ka toj taki i ako nju ne razumete
mnogi elementi budizma mogu vam se uiniti besmislenim.
U praktikovanju budistikog puta naglaavanje ovog uenja o nepostojanju sopstva
jo je vanije. Ako elite da praktikujete budizam, to je neto drugo od njegovog
pretvaranju u nekakvu intelektualnu igru, nalik ahu, tada svoju panju morate fokusirati
na problem obuzdavanja sopstvenog ega i razotkrivanju toga privida.
Povinovanje spoljanjim formama moralnosti samo je prvi stupanj itavog posla.
Tradicionalni budistiki obiaji onako kako se upranjavaju na Istoku imaju svoje
opravdanje u toj sredini, ali isti ti obiaji uvezeni na Zapad zadovoljavaju tek povrno
interesovanje i tako oslabljuju napad na pojam sopstva. Govor o budizmu sve dok vas
vilica ne zaboli moe da prosvetli druge, ali suvie esto ono slui tek kao nain
samopotvrivanja. Nijedna od tih stvari -- povrna moralnost, pridravanje obiaja i
11

razgovor o budizmu -- nema sutinsku vrednost ukoliko ne vodi ka naporu da se iskoreni

iluzija sopstva.
Razlog zbog kojeg se uenju o nepostojanju sopstva daje centralno mesto jeste to to
verovanje u nekakvo posebno, trajno sopstvo jeste kljuna taka onoga neznanja koje se,
u budizmu, smatra izvorom svekolike patnje; jer kada iluziju o sopstvu konano
razvejemo, u isto vreme je uniteno i osnovno neznanje.
To stanje odsustva sopstva jeste zapravo specifian sluaj prolaznosti; jer ono znai
da bie ne poseduje permanentnu ili nepromenljivu duu u sreditu svoje egzistencije, ve
ga ini jedan prolazni i stalno menjajui ivotni tok, koji nije isti ak ni u dva susedna
trenutka. Prema ovome shvatanju, ne postoji vrsto jezgro u centru egzistencije bia,
nema vene due, nema fiksiranog ili nepromenljivog ega. U tom smislu, sopstvo ne
postoji.
Meutim, kada kaemo da sopstvo ne postoji, i to na tako krut i ogoljen nain, to
nam ne prua pravu sliku. Mnogo je bolje rei da sopstvo ne postoji na nain kako mi
mislimo da postoji. To sopstvo ne postoji kao jedan nepromenljivi entitet, ali postoji kao
fluid ili fluktuirajui ivotni tok, jedan stalno menjajui tok egzistencije.
ivo bie je opisano, prema budistikom gledanju na stvari, kao "proces nalik
plamenu, koji gori zahvaljujui sili sebi svojstvenoj". Obratite panju na rei "proces
nalik plamenu": one celu ideju izraavaju veoma koncizno, jer ete nailaziti, stalno
iznova, na to da budistiko uenje insistira na dinamikoj prirodi egzistencije, bez
ijednog statikog entiteta bilo gde.
Ovaj proces nalik plamenu (i to je taka u kojoj je budizam najblie pojmu sopstva
ili due) naziva se ivotnim tokom. U ljudskom biu on se manifestuje na pet naina.
Prvo, on oko sebe postavlja materijalno telo. Drugo, putem tog materijalnog tela on
doivljava egzistenciju kroz prijatne oseaje, neutralne oseaje i neprijatne oseaje.
Tree, on daje egzistenciju kroz opaaje. etvrto, na te oseaje reaguje putem voljnih
postupaka i odluka, pri emu razvrstava oseaje i opaaje i odreuje koji su odgovarajui
pravci delovanja. I peto, on se manifestuje kao osnovna sposobnost rasuivanja, koja
funkcionie na svim nivoima, od podsvesnog do potpune svesnosti.
Drugim reima, proces nalik plamenu koji nazivamo ivotnim tokom sastoji se od
mnotva komponenti, materijalnih i mentalnih; a te se komponente, za potrebe
analiziranja pojedinanog ljudskog bia, klasifikuju u pet grupa. Tih pet grupa sastojaka,
koje smo samo povrno dotakli, mogu se podrobnije opisati na sledei nain.
Grupa sastojaka 1: telo. Vi se kao individualno ljudsko bie sastojite od uma i tela; a
o vaem telu, u celini posmatrajui, moe se govoriti kao o skupu materijalnih
komponenata koji pomau da se odri va ivotni tok., va takozvani ivot.
Grupa sastojaka 2: oseaji. Svesni ste sveta oko sebe na osnovu pet fizikih ula i
takoe zahvaljujui idejama koje izgraujete na osnovu ulnih utisaka. Postajui svesni
stimulusa -- to jest, ili nekog objekta ula ili neke ideje -- doivljavate ili prijatnu svest o
njemu ili neutralnu svest, lienu i prijatnosti i neprijatnosti. Taj kvalitet svesnosti naziva
se oseaj i svi prijatni, neutralni i neprijatni oseaji su ukljueni u ovu drugu grupu.
Grupa sastojaka 3: opaaji. Prema budistikoj psihologiji postoji est razliitih vrsta
opaaja. To su: (1) slika, (2) zvuk, (3) miris, (4) ukus, (5) dodir (ukljuujui i opaaj
toplote) i (6) mentalni opaaj. Re koju prevodimo kao opaaj obuhvata ulnu i mentalnu
12

svesnost, kao i sposobnost intelekta da prepoznaje, identifikuje i uporeuje razlike i

slinosti meu podraajima.
Grupa sastojaka 4: odluke, determinante. Prethodne dve grupe sastojaka (oseaji i
opaaji) sastoje se od poneto pasivnih faktora. To znai da su oseaji i opaaji oblici
svesti koji se dogaaju u vezi sa primanjem spoljanjih podraaja. Nasuprot ovome,
etvrta grupa obuhvata sastojke aktivne ili dinamike prirode. Oni se grupiu oko volje i
odreuju aktivnosti neke osobe; zato ih zovemo odlukama ili determinantama.
Prema standarnoj listi, postoji pedeset ovakvih determinanti i nemam nameru da vas
gnjavim raspravljajui o svakoj od njih. Meutim, pomenuu neke od njih.
Prva je svest o kontaktu, sposobnost pravljenja ulnog ili mentalnog kontakta sa
objektom ula ili nekom idejom onda kada se oni prvi put pojave pred ulom ili umom.
Sledea koju u pomenuti jeste volja. Ona dominira svim ostalim determinantama i
do izvesne mere kontrolie njihove aktivnosti, utiui tako na tendencije u miljenju,
govoru i telesnim postupcima.
Sledi zatim usmerenost na jednu taku, gde je um izvesno vreme skoncentrisan samo
na jedan objekat ula ili ideju. Mentalna vitalnost je sledea i grubo uzev odgovara, mada
nije identina, energiji neurona. Sledea je panja, mentalna sposobnost da se objekat
ula ili ideja dovedu u iu svesti.
Ovih pet koje sam pomenuo prisutne su u svim oblicima svesti, zajedno sa oseajem
i opaajem, i oni zajedno ine sedam univerzalnih faktora uma.
Ostale u grupi determinanti su usmeravanje (poetno usmeravanje svesti onda kada
novi utisak dopre do uma); zakljuivanje, odnosno sposobnost traganja unutar uma za
identifikovanjem i asocijacijama sa novopridolim utiscima; mentalni napor;
interesovanje; namera; odluivanje ili sposobnost izbora izmeu dva smera delovanja.
Nijedna od determinanti do sada pomenutih nema moralno ni pozitivan ni negativan
karakter. Preostali lanovi ove grupe ga, meutim, imaju i klasifikovani su na dvadeset
pet moralno poeljnih i etrnaest moralno nepoeljnih determinanti.
Meu moralno poeljnim determinantama su velikodunost, dobrodunost i
neobmanutost; s druge strane moralno nepoeljni impulsi ukljuuju pohlepu, zlovolju,
obmanutost, dogmatizam, zavist i strepnju. Jo jedan, koji je najee nazivan obmanom,
praktino je isto ono to i zapadnjaki kompleks inferiornosti.
Bez sumnje da ete uoiti kako se neke od ovih determinanti, grubo uzev, mogu
izjednaiti sa instinktima kako ih definie zapadnjaka psihologija, sa eljama i
emocijama koje nastaju delovanjem tih instinkata, kao i sa obrascima razmiljanja koji se
formiraju estim ponavljanjem istih misli.
Grupa sastojaka 5: osnovna kognitivna sposobnost. U budistikoj psihologiji um je -u obliku pune svesti i kao nii stupnjevi svesnosti kao to je na primer FRINGE svest,
kao i njegove podsvesne funkcije -- oblik energije, u istom znaenju u kojem su svetlost i
elektricitet oblici energije; i bez prisustva ovog specijalnog oblika energije druge
mentalne komponente ne bi postojale.
* * *

Analiza individue i njena podela na pet grupa sastojaka moe vam se uiniti
suvoparnom i moda optereenom tehnikim detaljima, pa ak i prilino nepotrebnom.
13

Ali ona ima smisao i taj smisao u direktnoj je vezi sa uenjem o nepostojanju sopstva.
Poenta je u tome da svaka grupa komponenata jeste prolazna, fluktuirajua i u
neprestanom menjanju; u ovom mnotvu komponenata individualne egzistencije nije
mogue pronai bilo ta fiksirano ili trajne prirode.
Prva grupa komponenata, telo, stalno se menja, lagano ili brzo, poveava se ili
smanjuje, troi se ili obnavlja, greje se ili hladi, neprestano se menja na neki nain. etiri
grupe mentalnih komponenata su podjednako prolazne, moda ak i vie. Oseaji nastaju
i nestaju iz minuta u minut, a isto je i sa opaajima; pri tome se i determinante, uslovljene
ili zavisne od oseaja i opaaja, menjaju u skladu sa tim. Osnovna kognitivna sposobnost,
funkcioniui kao svest, neprekidno se menja iz trenutka u trenutak, bivajui podjednako
nestalna kao i sve ostalo.
* * *

Sada moete uoiti da je cilj ove analize individualne egzistencije da pokae kako
nigde nema mogunosti za postojanje trajnog sopstva, due ili ega. Jedan talas izdie se
na okeanu postojanja i vi ste taj talas; jo jedan talas izdie se u blizini i taj talas sam ja;
svuda oko nas su drugi talasi, druga bia, ljudi, mravi, slonovi, make i psi. Vremenom,
svaki od tih talasa tone ponovo u okean bivanja; ali sile koje ga sainjavaju uzrok su
nastanku novog talasa na nekom drugom mestu. Taj novi talas nije identian sa starim, ali
nije ni sasvim razliit; postoji kontinuitet, ali ne i fiksiran nepromenljivi identitet. Na isti
nain, kada neko bie umre, neke od sila koje ine ivotni tok postaju uzrokom nastanka
novoga bia. To novo bie nije identino sa starim, ali ni sasvim razliito od njega;
postoji kontinuitet, ali ne i fiksiran nepromenljivi entitet, vena dua, trajni ego.
Poto je kljuna taka u budizmu shvatanje da je sopstvo obmana, kao krajnji cilj
prirodno se namee tenja ka ponitavanju te iluzije. Taj krajnji cilj jeste Neuslovljeno,
krajnje blaenstvo koje lei s one strane uobiajene sree svakodnevnog ivota. U
izvesnom smislu ona je ponitavanje, ali samo ponitavanje iluzije. Uslovljeno jeste
krajnja realnost, pozitivna egzistencija koja dolazi onda kada je obmana unitena; jer
meren krajnjim merilima ovaj svet prolaznosti, patnje i nepostojanja sopstva pokazuje
nam se kao neto negativno.
A kakav je znaaj nepostojanja sopstva u naem svakodnevnom ivotu? Znaaj je u
tome da upravo ono sopstvo koje negujete sa toliko ljubavi, taj ego koji voli da se iri i
mrzi da se povlai, uviate kao privid i krajnji uzrok vae patnje. Sve to uinite u ime
tog samoobmanjivanja predstavlja puko rasipanje energije. Kada jednom razumete tu
injenicu nepostojanja sopstva, kada jednom nauite da je budete neprestano svesni i u
skladu sa tim disciplinujete svoje ponaanje, time e se nuno izmeniti va nain ivota i
omoguiti vam da se nosite sa ponienjima, zanemarivanjima i uskraivanjima sa kojima
se s vremena na vreme suoavate.
injenica je da u vaem svakodnevnom poslu, u porodinom ivotu i u kontaktima
sa drugim ljudima ta iluzija o sopstvu izaziva razliitu tetu i otuda upravo u toj
svakodnevici morate nainiti prve korekcije.
Te korekcije trebalo bi da idu u dva pravca: prvo, morate razvijati sve veu svest o
nainima na koje se ego ispoljava; drugo, morate se vebati u samodisciplini kako bi ta
14

ispoljavanja sve vie redukovali. Sabranost panje na sopstvenu nametljivost i

odgovarajua samodisciplina treba da budu usmereni na misli, govor i postupke. A meu
ovo troje misli su te koje prvo treba disciplinovati.

itavo uenje o nepostojanju sopstva saeto je izloeno u sledeim Budinim reima:

Vi koji ste sluge sopstva, koji ste u njegovoj zamci od jutra do mraka, koji ivite u
neprestanom strahu od roenja, starosti, bolesti i smrti, za vas ima jedna dobra vest -- a
ona je da va okrutni gospodar ne postoji.
* * *
Moda vam je interesantno da zapadnjaki pojam kompleksa inferiornosti
posmatrate u svetlu budistikog uenja o nepostojanju sopstva. Prisetiete se da smo,
raspravljajui o onim komponentama egzistencije, koje smo nazvali determinantama -aktivnim ili dinamikim mentalnim faktorima -- pomenuli jednu koju smo generalno
nazvali obmanom. Ta determinanta, u skladu sa Budinim uenjem, trostruka je.
Prvo, postoji obmana koja nas navodi da pomislimo: "Ja sam inferioran u odnosu na
drugoga"; zatim drugi oblik obmane koji raa ideju: "Ja sam ravan drugoj osobi"; i trea
vrsta koja navodi na pomisao: "Ja sam superioran u odnosu na drugoga".
Iz ovoga je jasno da obmana u ovom znaenju predstavlja faktor uma koji nas ne
navodi da se oseamo samo superiornim u odnosu na drugoga (znaenje koje se obino
vezuje za ovu re), ve i faktor koji nas navodi na oseaj sopstvene inferiornosti,
jednakosti ili superiornosti u poreenju sa drugom osobom.
Tako uviate da je znaenje obmane (tatine) u budistikoj psihologiji vrlo blisko
zapadnoj ideji kompleksa inferiornosti koji nastaje iz ka sebi usmerene i patoloke
zaokupljenosti sopstvenom inferiornou, jednakou ili superiornou u poreenju sa
drugima.
Razmotrimo pitanje kompleksa inferiornosti sa stanovita zapadne misli. Svi znamo
kako je to biti iskljuen iz neke konverzacije. Svi znamo kako se oseamo kada u nekoj
grupi svi ostali priaju o stvarima o kojima mi nita ne znamo i to je jo gore,
razgovaraju o njima skoro kao da mi nismo ni prisutni. Niko -- ni vi, ni ja, niti bilo koja
druga normalna osoba -- ne voli da bude ignorisana. Biti ignorisan onda kada elimo da
budemo primeeni znai osetiti se inferiornim.

15

Svi znamo, takoe, ta znai kada smo na bolan nain svesni sami sebe. Sigurno se
moete prisetiti situacije kada se od vas oekivalo da kaete ili uinite neto i sva panja
je bila usmerena na vas: zastali ste i promucali neto ne znajui ni sami ta da kaete ili
uinite. Osetiti na sebi suvie panje onda kada ste nedorasli situaciji takoe znai osetiti
se inferiornim.
Ovo znai da postoje situacije kada prieljkujete panju, zato to znate da ste u
stanju da na pravi nain odgovorite na izazov. U takvim situacijama se moda oseate
malo superiorni. Ali postoje situacije kada vie volite da niste u centru panje, ve negde
na periferiji, da tako kaem.
Ponekad panja pokazuje vau nedoraslost i vi joj se ne radujete zato to u vama
izaziva oseaj inferiornosti; u drugim sluajevima panja pokazuje vae dobre strane,
tako da je prieljkujete; sve to vas ini superiornim i vanim.
Vaa oseanja superiornosti i inferiornosti u velikoj meri zavise od toga da li vam
drugi aplaudiraju ili ne ili barem odobravaju ono to kaete i uinite. U svome ivotu, bez
sumnje, imali ste iskustava u kojima ste se oseali inferiornim i sva ta iskustva formirala
su komplikovanu mentalnu strukturu koja se generalno naziva kompleksom inferiornosti.
Svako od nas, kao normalan ovek ima neku vrstu kompleksa inferiornosti. Kod vas lino
je on moda vie ili manje izraen; on moe biti toliko snaan da potpuno dominira vama
ili ste moda nauili da ga razumete ili kontroliete; ali ukoliko niste nadljudsko bie
morate posedovati barem neku vrstu kompleksa inferiornosti. On je deo standardnog
inventara ljudskog uma i u prolosti je imao svoju specifinu ulogu u procesu evolucije.
Retko ujete da se pominje kompleks superiornosti. Zato? injenica je da kompleks
superiornosti -- prividno direktna suprotnost -- jeste isto to i kompleks inferiornosti.
Voleti da se oseamo superiornim uglavnom je isto kao i ne voleti da se oseamo
inferiornim, a mentalni mehanizam jednoga isti je kao i mentalni mehanizam drugoga.
Razmotrimo znaenje toga termina: kompleks inferiornosti. Sem svojih psiholokih
implikacija, jedan kompleks jeste zbir stvari koje se dre zajedno tako to jedinstveno
funkcioniu. U tom smislu kompleksom moete nazvati recimo mainu za ivenje, poto
se ona sastoji od odreenog broja delova ; ne moete ih, naravno, nazvati kompleksom
ako su ti isti delovi tek nabacani na jednu gomilu.
U svom psiholokom znaenju kompleks predstavlja odreeni broj ideja koje se dre
zajedno tako to jedinstveno funkcioniu. Jedan takav kompleks moe biti u vezi sa
instinktom agresivnosti i podsticati oseaj besa. Drugi kompleks -- ili bilo koja ideja koja
ini njegov deo -- moe se oslanjati na instinkt bekstva i tako podsticati oseaj straha;
takav kompleks se naziva fobija.
Neki drugi kompleks, pak, moe stimulisati instinkt samoisticanja sa njime doneti
oseaj superiornosti ili sopstvene vanosti, ili, ako je potisnut, oseaj inferiornosti. Onaj
instinkt sa kojim je kompleks u vezi -- agresija, bekstvo ili samoisticanje -- jeste
povezujui i koordinirajui elemenat unutar tog kompleksa.
Dalje, ukoliko pokuate da se nametnete na neki nain i budete potisnuti ili kada
pokuate da pokaete svoju superiornost i to vam ne poe za rukom, prirodno je da se
osetite inferiornim; svaki od tih poraza ostavlja trag u vaem seanju. Ukupan zbir takvih
tragova neuspelih pokuaja nametanja ini va kompleks inferiornosti. Taj kompleks

16

inferiornosti nije isto to i oseaj inferiornosti, jer je takav oseaj javlja kada je taj
kompleks stimulisan i onda osujeen.
Sa druge strane, kada stimulisanje vaeg kompleksa rezultira nekom aktivnou i ta
aktivnost je uspena, u vama se javlja oseaj superiornosti.
I zato je onda kompleks inferiornosti toliko znaajan? Tokom ovekove evolucije
od predljudskih predaka postalo je jasno da jedinka sa jaim instinktima agresije i
samopotvrivanja ima vee anse da preivi u neprijateljskom okruenju. U borbi, onaj
ko je manje agresivan ima vee anse sa bude ubijen. U borbi oko hrane, oni iji je oseaj
samopotvrivanja slabiji imaju vie ansi da ostanu gladni, postanu sve slabiji i na kraju
umru.
Agresija i samopotvrivanje su blisko povezani instinkti; glavni cilj agresije je da se
porazi neprijatelj ili suparnik, a kod samopotvrivanje je to (delom) da se zastrai
neprijatelj ili rival. Samopotvrivanje takoe ima i svoj drugi aspekat, a to je privlaenje,
jer ga vidimo na delu kod udvaranja.
Iz svega ovoga moete videti da samopotvrivanje ima znaaj unutar borbe za
opstanak i to ne samo individualnom, ve i na nivou vrste. Tako, poto je va instinkt
samopotvrivanja toliko vaan, vaan je i va kompleks inferiornosti; s druge strane, taj
instinkt ima dalekosean uticaj i na va ivot u celini.
* * *
Praktian deo
VEBANJE NENAMETLJIVOSTI

Ukoliko ustanovite da kompleks inferiornosti ima razliite efekte na va ivot i

ukoliko odluite da na to utiete nekim oblikom mentalnog usavravanja, postoji
budistika tehnika koja ima direktnu primenu u takvim situacijama.
Glavni princip budistike psihologije jeste nastojanje da se stvari vide onakvima
kakve zaista jesu, insistiranje na jasnom uvidu nasuprot samoobmanjivanju i prividu.
Tehniku koja se koristi za postizanje tog jasnog uvida znamo kao ispravnu sabranost i
jedan aspekat ispravne sabranosti naziva se detaljnom svesnou mentalnog stanja.
Detaljna svesnost mentalnog stanja namenjena je veem samorazumevanju, naroito
u pogledu emocionalnog kvaliteta razliitih mentalnih stanja. Ovo ne podrazumeva
teorijsko znanje onoga to se generalno odigrava u ovekom umu, premda je takvo
teorijsko znanje ponekad vrlo korisno; re je o detaljnoj i direktnoj svesti o tome ta se
dogaa u sopstvenom umu.
To je izotrena svesnost emocionalnog kvaliteta svakog pojedinanog mentalnog
stanja od trenutka kad se javi i sve dok traje, a u izvesnoj meri i retrospektivno. To je
oblik samoposmatranja kako bi se prekinula samoobmana i tok svesti oslobodio privida.
Tehnika se sastoji u formiranju nove navike, navike gole panje. Zapamtite ovaj pojam,
gola panja; on znai panju ogoljenu od svih emocionalnih primesa i podloga, panju
osloboenu pristrasnosti, osloboenu predubeenja i osloboenu samoobmane.
Jedino uz pomo gole panje moete videti stvari onakvim kakve one jesu, jer
emocije neprekidno zamagljuju i boje vau percepciju. Formirati jednu takvu novu
17

naviku nije lako. Va um, kao to dobro znate, voli da ide svojim starim, dobro uhodanim
putevima i neophodno je uporno samoposmatranje i iskrenost prema samom sebi da bi se
sa tih puteva skrenulo.
Ne postoji brzi put, niti preica ka formiranju navike gole panje, ali postoji jedan
pouzdan vodi na terenu kompleksa inferiornosti. On je sledei: svaki put kada se osetite
vanim ili superiornim treba da pokuate da shvatite kako to vaim umom tog trenutka
dominira jedan primitivan instinkt. A kada je va intelekt u stanju da dominira vaim
primitivnim instinktima biete na dobrom putu, ne ka boljem oseaju superiornosti, ve
ka istinskoj superiornosti.
Kako uite da primenite detaljnu svesnost svoga mentalnog stanja tako ete uviati
ulogu koju instinkt samopotvrivanja igra u vaem ivotu. Videete da dok je vaa
uroena sklonost da se potvrujete nekada davno imala evolutivni znaaj u borbi za
opstanak, u okviru moderne civilizacije ta sklonost ponekad moe naneti vie tete nego
koristi.
Ve ste uoili da kada se va instinkt ka samopotvrivanju stimulie, on vas podstie
na odreenu aktivnost i ukoliko je ta aktivnost uspena skloni ste da se oseate
superiornim ili vanim. Ali kada je, s druge strane, ta aktivnost osujeena ili neuspena,
oseate se inferiornim.
Uvek iznova tokom ivota vaa nastojanja ka samopotvrivanju bila su poraena;
uvek iznova va oseaj sopstvenog znaaja bio je pred izazovima, a kao posledica svega
toga oseate se inferiornima i nespremnim da se suoite sa izazovom. Uz toliko napada
na va oseaj sopstvene vanosti vae aktivnosti su u velikoj meri motivisane
sklonostima ka samopotvrivanju; ali ta motivacija funkcionie uglavnom na
podsvesnom nivou.
Mnoge od vaih aktivnosti prema velikom, spoljanjem svetu jesu pokuaji -- svesni
i nesvesni -- da svoje okruenje prilagodite sopstvenim eljama; ali ljudi u tom velikom
svetu imaju sopstvenu elju za potvrivanjem, istu kakva je i vaa, a kada se one saberu
daleku su monije od vae individualne. Posledica ovoga jeste konflikt i veoma esto
poraz. Tako dobijamo jo jedan elemenat koji biva dodat vaem kompleksu inferiornosti;
jo jedan trag u skladitu seanja, koji budui tako bolan mora biti potisnut na nivo na
kojem svest ne moe da ga dosegne. A posledica ovoga je da ili postajete uplaeniji i
povueniji ili zauzimate jo agresivniji stav. Stil vaeg ivota se menja, naginjui esto ka
jednom od ova dva ekstrema, sem ukoliko vrlo rano u ivotu niste nauili kako da se
nosite sa itavom ovom situacijom.
Bez sumnje da postoje prilike kada se vae samodokazivanje skoncentrie na uspeh
ili poraz nekoga drugog. Moda je va mlai sin postao najbolji ak u koli ili je izgubio
svoj prvi posao zbog svoje neefikasnosti, pa vi delite sa njima njegov uspeh ili neuspeh;
ali u takvim sluajevima va oseaj superiornosti ili inferiornosti nastaje zato to se radi
o neemu to pripada vama i zapravo je produetak vaeg ega. Vae sopstvo se osea
superiornim i uiva u tome, isto kao to se vae sopstvo osea inferiornim i traga za
nekim od naina da povrati oseaj superiornosti.
A upravo je oseaj vanosti taj kojeg se treba osloboditi ako hoete da se na pravi
nain uhvatite ukotac sa kompleksom inferiornosti i zato morate shvatiti da ako hoete
da se oslobodite oseaja inferiornosti morate se osloboditi i oseaja superiornosti.
18

Tako uviamo da je drevno budistiko uenje o nepostojanju sopstva zapravo vrlo

aktuelno; jer ruku pod ruku sa tim duboko ukorenjenim verovanjem u vanost svoga
sopstva ide podjednako duboko ukorenjeno ispoljavanje superiornosti. Kao to sam ve
rekao, ukoliko elite da razumete budizam vano je razumeti uenje o nepostojanju
sopstva. Na drugoj strani, da li verujete u to uenje, samo zato to je deo uenja kao
celine, mnogo je manje vano. Uopte nije potrebno da verujete u bilo ta pre nego to ga
detaljno razmotrite. Bitno je jedino da shvatite kako je nemogue da postignete bilo
kakvu trajnu sreu idui putem samopotvrivanja.
Na samom kraju, nuno je razumeti i prihvatiti injenicu da prekomerno
samopotvrivanje izaziva sukobe sa drugima i sukobe unutar sopstvenog uma. Na osnovu
toga, vae vebanje u tom pravcu predstavlja napor da sve svoje postupke oslobodite -to je mogue vie -- od primesa samopotvrivanja.
Poinjete samoposmatranjem, jer samoposmatranje je klju vebanja. Poinjete
kritikim posmatranjem svojih reakcija na dogaaje i situacije, nastojei da uoite kada i
kako sebe nameete; to samoposmatranje mora postati navika i biti neprekidno. Morate
nauiti da snop svetlosti panje uperite na svaki svoj postupak i reakciju.
Ova poveana sabranost, ova ka unutra usmerena paljivost, pomae vam da
otkrijete sopstvene mentalne mehanizme, kao to su racionalizacija i potiskivanje, na
primer, a koji su motivisani vaom neodlunou da se suoavate sa stvarima u
sopstvenom umu.
Tako, kako zadobijate sve vee samorazumevanje, poeete da sagledavate svoju
sklonost ka nametljivosti onakvom kakva zaista jeste. Uoiete kako sebe gurate napred u
okolnostima koje vam daju priliku za doivljavanje oseaja sopstvene vanosti, a da se u
isto vreme povlaite od neke obaveze kada ona znai izazivanje oseaja inferiornosti.
Poveana sabranost i samorazumevanje dejstvovae kao konica onda kada biste
inae tragali za oseajem superiornosti i podsticae vas na akciju onda kada biste inae
ustuknuli pred strahom od oseaja inferiornosti. Superiornost i inferiornost u
subjektivnom znaenju -- to jest oseanja superiornosti i inferionrosti -- postepeno e
nestati i isto tako postepeno biti zamenjeni istinskom superiornou. I ta istinska
superiornost bie sasvim razliita od lane superiornosti pothranjivane emocijama.
Kako se rad na samoposmatranju nastavlja, moda e vam biti od pomoi da sebe
podvrgnete izvesnom disciplinovanju; takvo disciplinovanje moe uzeti tri pravca.
Prvo, na nivou misli. Moe vas, na primer, uvrediti neto to vam je reeno ili ako
ste iskljueni iz razgovora ili to to drugi nisu uoili vae kvalitete. I potom ete moda
biti skloni da se prepustite mranim mislima o onome to vas je povredilo ili da
razmiljate o tom dogaaju. Time samo uveavate njegov znaaj, uveavate sopstveni
oseaj inferiornosti i svoju elju da ga zamenite oseajem superiornosti.
Drugo, na nivou govora. Moda ste dobar govornik, ali slab slua, tako da
neprekidno prekidate druge ljude kako biste doli do rei. Va govor moe biti prepun
sopstvenih citata i aluzija: kada se, na primer, povede re o vrtu, vi odmah ponete da
hvalite svoj vrt; ili ako neko pomene kako je imao lumbago, vi se upinjete da dokaete
kako je va lumbago bio daleko bolniji i ozbiljniji. Na taj nain naduvavate svoj ego
toplim vazduhom poput leteeg balona.

19

I tree, na nivou postupaka. Moda sebe uhvatite kako se gurate u prvi red, jer volite
da ste u prvom planu ili se drite pozadi jer se plaite da ste u centru panje; oba ova
ekstrema posledica su precenjivanja sopstvenog ega.
Bilo da se vaa nametljivost ispoljava kroz misli, rei ili postupke, ona je
potencijalni izvor nesree na ovaj ili onaj nain. Ona vas ini ranjivim. Ukoliko
neprekidno radite na poveanju sabranosti u odnosu na sve oblike koje vaa nametljivost
moe poprimiti, uz stalan napor da je kontroliete u trenutku kada se i kakva se pojavi,
dostii ete stanje smirenosti i balansa uma u kojem za oseaje superiornosti i
inferiornosti vie nema mesta.
A kada oni nestanu, zajedno sa njima nestaju i unutranji i spoljanji konflikti.
* * *

Ukoliko sve ove stvari koje su do sada bile iznete elite da primenite u praksi,
sugeriem vam da sebi odredite period od najmanje mesec dana -- ili jo bolje period od
tri meseca ili due -- i tokom njega nastojite da otkrijete i postanete svesniji razliitih
naina na koje vae sklonosti za samopotvrivanjem pronalaze sebi oduka -- nekada
samo na nivou misli, nekad u obliku rei ili, neki drugi put, kroz postupke.
Ima sluajeva kada je vaim sklonostima ka samopotvrivanju nemogue da se
ispolje, ne zbog vae sabranosti i samodiscipline, ve zbog spoljanjih pritisaka
arogantnih ljudi. Odsustvo samodokazivanja tada stvara podjednako patoloku situaciju
kao to je u drugim okolnostima to neogranieno samonametanje.
Kada su takve vae tendencije zauzdane sopstvenim razumevanjem i sopstvenom
voljom, to je dobro; kada ih zauzdaju strah i zastraivanje od strane drugih, to nije ba
tako dobro. Tada uopte ne sledite princip nenametljivosti.
Sutina ove vebe jeste sabranost u obliku samoposmatranja. Ukoliko moete da
motrite na svoje egoistike sklonosti u trenutku kad se pojave i sve dok traju, to je veoma
dobro, ali ako vam to i ne poe za rukom, moete ih naknadno prepoznati. Glavna stvar
je da ih postanete svesni na ovaj ili onaj nain, a ne da traite opravdanje i izgovore za
sebe.
Iako je ovo prvenstveno veba iz sabranosti panje, elemenat samodiscipline je
takoe vrlo vaan. Moete nainiti pismeno obeanje samome sebi da ete posmatrati
svoju nametljivost tokom dana. Takvo pisano obavezivanje je mnogo bolje nego neka
neodreena odluka da popravite svoje navike, jer ete u ovom drugom sluaju verovatno
posle izvesnog vremena na sve to potpuno zaboraviti.
Korienje tabele, meutim, itavu stvar ini jo pouzdanijom. Napravite formular
poput ovoga i u njega svakoga dana ili svakog drugog beleite kraom ili duom linijom
stepen vae uspenosti u samoposmatranju. Time ete sebi pomoi da se podsetite da
budete sabrani.

20

Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Najbolji od svega je, meutim, ugovor sa samim sobom, na osnovu kojeg sebe
liavate nekog sitnog zadovoljstva, recimo na tost neete tog puta namazati buter, ili
zadajete sebi neki mali zadatak kao to je ustajanje pet minuta ranije nego obino, kad
god osetite da niste imali uspeha u sabranosti panje.
Primetiete da, iako je ovo veba u nenametljivosti, naglasak je uvek na
samoposmatranju. To je sr budistikog metoda: kontrola zahvaljujui sabranosti panje.

21

MART
Veba jasnog razumevanja
Da biste razvili efikasan pristup problemima ivota jedna od kljunih stvari jeste
jasno razumevanje onoga t zaista elite od ivota. Mogli biste pojednostaviti -- ili suvie
pojednostaviti -- odgovor na to pitanje time to ete rei da jedino to oekujete od ivota
jeste srea. Na drugoj strani moete nabrojati mnotvo nada i ambicija koje e initi
toliko komplikovanu i meusobno iskljuivu kombinaciju da vam je potreban dugotrajan
proces samoanaliziranja pre nego to sve to raspetljate.
Odgovor izkoji bi se nalazio meu te dve krajnosti bio bi najblii onome to zaista
elite. Bez dobro definisanog razumevanja koji je pravi cilj vaeg ivota -- to znai, bez
jasnog razumevanja motiva, kako se to naziva u budistikoj psihologiji -- postoji
tendencija da potonete u slepu struju ivota; i kada se jednom u njoj naete, itavom va
em ivotu nedostaje fokus.
Vrlo je vano da znate ta elite. Takoe je vano da znate zato to elite, a u tome
e vam pomoi ukoliko na teorijskom nivou razumete prirodu svojih elja, njihovo
poreklo u instinktima i emocije koje ih prate.
Da biste razumeli svoje emocije i elje morate prvo razumeti svoje instinkte. Ti
instinkti su nasleene sklonosti da se postupa na odreeni nain u odreenim situacijama.
Sami instinkti postoje ispod nivoa intelekta -- dakle, ispod nivoa na kojem se odvijaju
procesi svesnog rasuivanja -- i poto su evolucijski mnogo stariji od intelekta, utoliko su
i snaniji.
Dok su vai instinkti podsvesni, vae emocije i elje su svesne -- ponekad isuvie.
Zapravo, vae emocije i elje su nastavci vaih instinkata koji se produavaju u svest.
Instinkt je poput vulkana; postoji uglavnom ispod povrine zemlje, ali kada postane
aktivan izbacuje lavu i dim navie. Na isti nain, instinkt postoji ispod nivoa svesti, ali
kada postane aktivan izbacuje emocije i elje nagore u svest.
Tako moete videti da su emocije i elje u vezi sa instinktima. Meutim, emocija
nije isto to i elja. Emocija je srazmerno neodreen i raspren oblik svesti na nivou
telesnih senzacija dok je elja oblik svesti na viem nivou, na nivou ideja. Vae elje su,
u stvari, jedna vrsta ideja; one su ideje o aktivnostima koje biste eleli da obavite ili, pak,
ideje o senzacijama koje elite da doivite. Tako, ako ste ljuti, imate ideju da udarite
neto; to se moe nazvati motorikom idejom, idejom miine aktivnosti, a nastala je na
osnovu instinkta agresivnosti. Slino ovome, ako ste gladni, ulna ideja hrane javlja se u
vaem umu, podstaknuta ili ojaana uroenom sklonou da se jede onda kada telo
zahteva hranu.
Moda je klasifikacija na motorike elje i ulne elje -- na elje da se deluje i na
elje da se neto doivi -- suvie pojednostavljena; moda sve elje u sebe ukljuuju i

22

motorike i ulne ideje; ali glavna stvar je da elja postoji u umu na nivou ideja, dok
emocija postoji na novou jedne difuzne svesnosti o telu..
Pogledajmo to na ovaj nain: kada neki od vaih instinkata postane aktivan, vae se
telo uz pomo razliitih promena automatski priprema za odgovarajuu aktivnost.
Postajete svesni promena u telu i difuzna svest o njima ini jednu emociju. U isto vreme,
u vaem umu moe se javiti izvesna specifina idea da se preduzme neka akcija ili doivi
neto. Ta ideja energiju dobija od instinkta i tako se pretvara u elju.
Kod bia niih od oveka sva aktivnost je prvenstveno instinktivna i kakav god
oblik intelekta da postoji, on je usmeren ka nainima da se zadovolje zahtevi instinkata.
Kod oveka, situacija u osnovi nije mnogo drugaija, ali je daleko kompleksnija. Veina
aktivnosti je u prvom redu motivisana instinktima, u svesti predstavljenim kao emocije i
elje. Intelekt uglavno funkcionie tako da trai naine da zadovolji elje i proizvede
prijatne emocije. To znai da intelekt funkcionie prevenstveno traei naine da
zadovolji instinkte. Ti instinkti su kao motor nekog broda, dok je intelekt poput radara.

Vrlo malo aktivnosti, ukoliko je uopte ima, primarno je motivisano intelektom i

intelektualna motivacija je sekundarna u odnosu na instinktivnu motivaciju. Tako vae
misli, vaa verovanja, vai sudovi i planovi -- svi su oni uglavnom motivisani nainom na
koji se oseate, onim to volite i to ne volite, onim to elite da uinite i onim to biste
hteli da izbegnete. Vei deo vaeg razmiljanja je emocionalno miljenje, a sasvim mali
deo objektivno ili nepristrasno.
Kod emocionalnog miljenja injenice i zapaanja se falsifikuju ili boje eljama,
naklonostima i predrasudama. Sa druge strane, kod nepristrasnog miljenja -- u ono malo
koliko ga ima -- iste te injenice sagledavaju se objektivno i ista ta zapaanja nisu
optereena sklonostima, niti iskrivljena eljama i predrasudama.
Kod emocionalnog miljenja skloni ste da verujete u neto zato to vam je prijatno
da u to verujete ili da odbijete neku ideju zato to vam je neprijatna. Kod objektivnog
miljenja ideju prihvatate ukoliko je razumna, bilo da je prijatna ili ne, a neku drugu
odbijate ukoliko ne odgovara merilima vaeg razuma, bez obzira koliko vam se sviala.
Tano je da je jedan od glavnih faktora koji je primitivnom oveku obezbedio
supremaciju nad ostalim biima koja su bu bila rivali i neprijatelju bio njegov intelekt,
23

njegova sposobnost da ideje koristi kao alatke uz pomo koji hrazmilja, kao i da
jednostavne rei iskoristi kao simbole za kompleksne ideje.
U isto vreme vano je razumeti da se intelekt, kada se stavi nasuprot emocijama i
eljama, pokazuje kao relativno slabana i ponekad nedelotvorna snaga. Emocije i elje
su izdanci ogromnih instinktivnih sila koji su se probili u svest, tako da ak i najsnaniji
intelekt moe biti bespomoan suoen sa takvim protivnicima.
Kontrolisati elju samo uz pomo snage volje otuda je vrlo teko, ponekad
nemogue, a s vremena na vreme moe biti i tetno. Teko je kada je elja tek povrna.
Nemogue je kada elja slui kao ventil za neki moni instinkt. A moe biti tetno kada
ta elja slui kao ventil nekom instinktu kojem su svi drugi ventili zatvoreni. To je
naroito sluaj kada oseaj krivice ili stida deluje kao sila potiskivanja.
U takvoj situaciji postaje neophodno jedno produbljeno samorazumevanje, kako
biste razumeli i kontrolisali svoje elje; ali ne moete se na pravi nain nositi sa snanim
eljama ukoliko ne vebate prvo sebe sa onim malim eljama koje se jave s vremena na
vreme u vaem svakodnevnom ivotu.
Dok se neki oblici budistikog treninga uma mogu najbolje sprovesti u mirnom i
izdvojenom okruenju, druge je mogue uplesti u tkanje svakodnevnih zadataka i tako ih
nainiti njegovim integralnim delom. Vebanje jasnog razmevanja pripada ovoj drugoj
grupi, jer postoji znatan prostor njeigove primene u okviru obinog radnog dana.
Pojam jasno razumevanje je prilino samorazumljiv; meutim, bilo bi dobro
razmotriti ta on znai unutar budistike nege uma. Prvo, jasno razumevanje znai jasno
razumevanje motiva ili svrhe neke aktivnosti. Drugim reima, ta god da inite trebalo bi
jasno da razumete zato to radite. Umesto da imate neku neodreenu ili zbrkanu ideju o
onome to oekujete da postignete time, trebalo bi da pokuate da steknete to precizniju
ideju o eljama koje vas navode na tu aktivnost.
Drugo, poto ste u sebi jasno razluili motiv neke aktivnosti, trebalo bi da steknete
podjednako jasnu ideju o tome je li ona zaista prikladna za tu svrhu ili ne. Ovim Budino
uenje ukazuje na potrebu ne samo za jasnim razumevanjem motiva nekog postupka, ve
i za jasnim razumevanjem prikladnosti tog postupka u odnosu na cilj.
Tree, potreba za primenom jasnog razumevanja postoji u svakodnevnim
aktivnostima. Drugim reima, itav na ivot, ukljuujui svaku aktivnost i svako
iskustvo, jeste podruje sabranosti, i obrnuto, proirujui podruje sabranosti na svaku
aktivnost i svako iskustvo, itav ivot postaje sfera mentalnog usavravanja.
Konano, postoji oblik sabranosti koji se zove jasno razumevanje neobmanutosti.
Puna implikacija ovog jasnog razumevanja neobmanutosti ukljuuje temeljni budistiki
stav da je sopstvo, nae "ja", jedna obmana. Otuda jasno razumevanje neobmanutosti
jeste izotrena svest koja probija kroz tu samoobmanu i kroz privid sopstva prodire pravo
do prolazne prirode sopstvenog bia.
* * *

Vratimo se sada prvoj vrsti jasnog razumevanja, jasnom razumevanju motiva. Kada
ga primenite na svoj celokupan ivot, na svoje nade i elje, na sve svoje planove i tenje,
on pretpostavlja da imate neki fundamentalni cilj u ivotu. Meutim, moda ga vi i
24

nemate; moda vas je tek poneo nepromiljeni tok svakodnevice; i ukoliko je tako, prva
stvar je da postanete svesni te injenice i ukoliko je mogue definiete neki opti motiv.
Ako pretpostavimo, meutim, da imate takav motiv ili cilj u ivotu, poeljno je, u
interesu efikasnog ivljenja, da porazmislite o svojim aktivnostima u celini kako biste
videli jesu li one u skladu sa fokusom vaeg ivota ili vas one navode na razne beskorisne
stranputice. To, naravno, ne znai da vi ne moete imati i neke sporedne poslove; oni su
neizbeni u svakodnevnom ivotu. Mnogo je stvari koje morate uraditi mada nikada niste
ni pomiljali da ete to morati; jer, zbog odgovornosti i dunosti koje imate, jednostavno
ih morate uiniti.
No, ukoliko dopustite da potreba da inite te stvari u vama izazove ogorenje ili
dosadu, sigurno je da e vas one odvui od vaeg glavnog cilja; ako ih meutim
iskoristite kao priliku da razvijate strpljenje i toleranciju, tada ih postavljate na pravac
svoga glavnog cilja. Jasnim razumevanjem da svako iskustvo jeste polje za sabranost na
najbolji nain moete iskoristiti one aktivnosti koje bi inae bile neproduktivne.
I dok moda nije lako definisati va krajnji cilj, obino je lake da odredite cilj koji
je neposredno pred vama. Znate zato svako jutro hvatate odreeno prevozno sredstvo;
znate zato odlazite na posao; a znate i zato morate da zaraujete novac i kupujete razne
ivotne potreptine; ali da li luksuz koji sebi time priutite zaista u va ivot unosi vie
uivanja? Neto od toga ini; drugo ivot ini samo jo teim. To je onaj luksuz koji sebi
morate da obezbedite radi prestia, zato to ga imaju i vai susedi ili zato to vaa
drutvena sredina oekuje da sve to imate. Ali taj luksuz moe postati breme nunosti i
zato to za njega treba platiti i starati se o njegovom odravanju, mogue je da vie kota
nego to vredi.
Na ovom mestu u igru ulazi jasno razumevanje neobmanutosti. U kojoj meri ste
motivisani samopotvrivanjem, eljom za prestiom i divljenjem? Mogue je da poto
naete odgovore na ova pitanja i ustanovivi da oni nisu sasvim prijatni, doete do
zakljuka da inite stvari koje nemaju onu krajnju vrednost. Zbog obaveza i odgovornosti
ili radi posla, morate nastaviti da inite stvari koje se kose sa vaim temeljnim ivotnim
ciljem. Primenili ste princip jasnog razumevanja prikladnosti i nali da su neke aktivnosti
prilino neprikladne za svoj krajnji cilj; ali takve situacije su esto neizbene.
U tom sluaju barem sebe ne obmanjujete. Samo kada nesvesno preduzmete neku
aktivnost koja nije u skladu sa vaim osnovnim ciljem tonete u jedan sled
nepromiljenosti. Zato je ovde vano osloboditi se tog toka, a klju te slobode jeste jasno
razumevanje -- jasno razumevanje cilja neke aktivnosti i njezine primerenosti, jasno
razumevanje da svaka aktivnost jeste prilika za sabranost i jasno razumevanje
nepostojanja jednog statinog, nepormenljivog sopstva.
To je budistika praksa jasnog razumevanja u svojim razliitim oblicima.
* * *

Na Budinom putu postoji, s jedne strane, praktina primena njegovih psiholokih

principa i, sa druge, intelektualno razumevanje njegovog uenja. Od ova dva, naravno,
praktina primena je daleko vanija; meutim, intelektualno razumevanje uenja esto
pomae u njegovoj praktinoj primeni. Imajui to u vidu, razmotrimo pitanje motivacije
onako kako se ono javlja u budistikom uenju. To je uenje o akciji i reakciji.
25

Celim univerzumom vladaju zakoni i jedan neprekinuti sled akcija i reakcija na

mentalnom i moralnom planu dogaa se ba onako striktno kao i u sluaju fizikih
procesa. Sledstveno tome, Budino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor i
postupak donose sreu poiniocu, pre ili kasnije, dok na isti nai aktivnosti koje su
moralno nepoeljne na kraju predstavljaju osnovu za nastanak patnje.
U ovom tehnolokom dobu bliska vam je ideja da fizike posledice imaju svoje
uzroke, da te posledice opet i same postaju uzroci, tako da u uobiajenom poretku
fizikih stvari nema prostora za sluajnost ili sudbinu. Meutim, iako prihvatate ovaj
nepromenljvii sled akcija i reakcija u materijalnom svetu, ne prepoznajete ga uvek u
moralnoj sferi. Budino uenje tvrdi, meutim, da taj zakon uzroka i posledice podjednako
neumitno i precizno deluju i u moralnoj sferi kao i u fizikoj. Ono definie pet sistema
zakona.
Prvi od njih je sistem zakona koji vladaju nastankom i nestankom fizikih fenomena
pod dejstvom toplote. Drugi, postoji grupa zakona koji se odnose na stvaranje i rast tela
ivih bia. Trei sistem zakona u vezi je sa akcijom i reakcijom u moralnoj sferi. etvrto,
razni zakoni koji vladaju procesima u umu. Na kraju, peti sistem zakona okuplja mnotvo
zakona koji su u vezi sa razliitim fizikim fenomenima neobuhvaenim drugim
sistemima zakona.
Od ovih pet grupa, nas trenutno zanima ona trea. Taj sistem zakona koji vladaju
moralnim i nemoralnim postupcima i njihovim reakcijama ili posledicama samo je jedan
od pet grupa zakona, ali je to onaj koji je najdirektnije povezan sa sreom i nesreom.
Originalni budistiki termini koji se ponekad prevode kao moralno i nemoralno ili
kao dobro i loe, mogu se takoe prevesti i kao korisno i tetno. Meutim, pojmovi
poeljno i nepoeljno se esto koriste da prenesu izvorno znaenje, jer se moralan ili
koristan postupak smatra poeljnim jer na kraju donosti uitak, a neka nemoralna ili
tetna akcija, poto vremenom donosi poiniocu patnju, smatra se nepoeljnom.
Svaka aktivnost -- moralno ispravna ili ne -- proizvodi, naravno, svoj normalan
fiziki rezultat. Ako bacite kamen kroz prozor, on e ga razbiti, kakva god da motivacija
stoji iza tog ina. Razbijeno okno je normalan fiziki rezultat takvog postupka. Ali ako
pretpostavimo da je on motivisan nekom moralno nepoeljnom voljom (kao to je
mrnja), postojae i mentalni efekat. Ispoljavanje mrnje pojaae onu u umu ve
postojeu mrnju, ba kao to vebanje miia ove ini snanijima. Kao posledica ovoga,
mrnja e postati dominantan faktor vaeg mentalnog sklopa.
Sem ovoga, mrnja je jedan od onih mentalnih faktora koji vode ka patnji. Na ovaj
ili onaj nain, u jednom trenutku u budunosti, taj mentalni faktor donee vam neku vrstu
patnje. Glavni uzrok te patnje nije razbijanje prozora kamenom, ve mrnja ili zlovolja
prisutna u ovom postupku.
Dalje, zamislivo je da je akcija bacanja kamena mogla biti motivisane, ne mrnjom,
ve nekom formom blagonaklonosti. Moda ste, na primer, to uinili kako biste pomogli
nekome ko je unutra zarobljen poarom i elite da uete da ga spasete. Nesebinost koju
pokazujete svojim voljnim postupkom jo vie e pojaati u vama ve postojei faktor
blagonaklonosti i taj osnaeni faktor uma na kraju e vas dovesti u situaciju u kojoj e
dozreti plod sree.

26

Tako moralno poeljni postupci donose pre ili kasnije uitak, dok nepoeljna volja
rezultira na kraju patnjom. Sa druge strane, postupak koji nije voljni (i koji naravno ima
neki fiziki rezultat) nema efekat u vidu jaanja nekog od faktora uma. Gde nema volje
nema ni elementa moralnosti ili nemoralnosti.
Lina elja ili volja u svom primalnom obliku jeste nagon da se ivi kao odvojeno
sopstvo i da se to sopstvo potvrdi. Iz te fundamentalne volje za ivotom proizlaze
najrazliitiji instinkti i elje, praeni emocijama. U budistikoj psihologiji ovi instinkti i
elje se svi smatraju manifestacijama te osnovne volje za ivotom. Ta volja za ivotom
jednostavno se naziva eljom. To je e za postojanjem, elja da se preivi kao sopstvo.
Ali konano oslobaanje od nesree mogue je pronai jedino prevazilaenjem te
individualne egzistencije.
e za postojanjem, koja koren ima u neznanju, tako je primarni uzrok celokupne
patnje. I otuda je glavni cilj budizma dostizanje prosvetljenja iskorenjivanjem te elje. To
znai, naravno, prevazilaenje elje, ali samo utoliko ukoliko je ta elja lina ili usmerena
na sopstvo. Vrsta elje koju treba prevazii jeste slepa ili iracionalna elja. Da citiram:
elje vezane za osnovne ivotne potrebe mogue je zadovoljiti, dok je nemogue
utoliti sebine elje ega. One ne proizlaze iz hemije tela, ve su isto mentalne
konstrukcije -- da se bude sve vie, da se ima sve vie: novca, imovine, moi, prestia,
ljubavi; da se nadmae i nadvise svi drugi; da se bude na vrhu. To je jedan nemogui san
koji, ako se i ostvari, nee sa sobom doneti ni mir ni sreu.
Pohlepni, ljubomorni, zavidni nikada ne mogu biti zadovoljni, jer njihovo
nezadovoljstvo i nesrea ne izviru iz neke stvarne uskraenosti u pogledu onoga to je
sutinsko za ivot, ve iz nedostataka i deformacija njihovog karaktera.
Lina volja je, tako, jedan aspekt te slepe ei za linim postojanjem, koja se
ispoljava kroz najrazliitije instinktivne i emocionalne faktore. Oni svi zajedno ine
dinamike elemente mentalnog ivota. Budistika psihologija prihvata sistem njihovog
klasifikovanja koji je poneto razliit od klasifikacija u zapadnoj psihologiji. Taj sistem
ukljuuje ne samo instinktivne elemente, ve i mentalne navike razvijene iz instinkata i
takoe komponente miljenja. Neke od njih su direktno izvedene iz fundamentalnog
nagona preivljavanja, dok su druge negovane u suprotnosti sa egoistikim tendencijama,
ali sve su to faktori koji odreuju ponaanje. Sve u svemu, moemo ih oznaiti kao
pedeset determinanata.
Nema potrebe da se ovde detaljno bavimo tim determinantama. Sve to treba da
pomenemo jesu one tri koje se nazivaju korenom nepoeljne voljne aktivnosti i njihovim
suprotnostima, korenima poeljne volje. Tri korena nepoeljne volje jesu pohlepa, mrnja
i obmanutost, dok su njihova suprotnost velikodunost, blagonaklonost i uvid. Nai
postupci, voljni ili ne, mogu imati oblik misli, govora i postupaka; ali u svemu tome
najvanija je mentalna determinanta koja stoji iza njih.
Tako ako mislite, govorite ili delujete motivisani pohlepom, , bilo da je ona
oigledna ili prikrivena, time jaate pohlepu u svom mentalnom sklopu. S druge strane,
kada delujete iz velikodunosti, time jaate tu determinantu u svome umu. Isto je sa
mrnjom i njoj suprotnim faktorom blagonaklonou. Onaj ko sebi doputa da bude ljut
uvruje u svome umu faktor mrnje, dok ukoliko ulaemo napor da budemo tolerantni i

27

strpljivi sa ljudima i stvarima koji nas iritiraju uveavamo faktor blagonaklonosti u

svome umu.
I opet, ukoliko mislite, govorite ili delate na egoistian nain, doputate sebi da vas
motivie obmanutost, jer obmanutost u ovom kontekstu znai obmanu postojanja sopstva,
zajedno sa prateim oseanjima superiornosti i inferiornosti koji uz to idu. Kao posledica
toga postajete sve veim robom te obmane. Kada, sa druge strane, nastojite da uvidite
pravu prirodu tog iluzornog sopstva i oslobodite se potrebe za samopotvrivanjem, tako
jaate faktor uvida. Tako uvid -- ili neobmanutost, kako se esto naziva -- postaje jaa
determinanta svih vaih buduih razmiljanja.
Poto moralno nepoeljne determinante vaeg mentalnog sklopa ometaju vae
napredovanje ka konanom osloboenju, moemo ih nazvati "ometaima". Na isti nain,
poto moralno poeljni faktori uma pomau u vaem napredovanju ka konanom
osoloboenju, moemo ih nazvati "pomagaima".
Na osnovu ovoga uvideete da aktiviranjem odreene determinante nastaje odmah
neposredan efekat u umu. Taj neposredan efekat jeste jaanje te determinante, to
naravno olakava njegovo aktiviranje u budunosti.
Meutim, ima tu jo neto. Svaka od determinanti o kojoj smo raspravljali moe se
vizuelno doarati kao akumulacija specifine sile unutar uma i svaka od tih sila na kraju
e doneti svoju vrstu iskustva u nekom trenutku u budunosti. To budue iskustvo bie
rezultat prvobitne voljne aktivnosti, reakcija na originalnu akciju. Voljna akcija u prvom
redu izaziva akumulaciju specifine mentalne energije, a ona sa svoje strane donosi svoju
reakciju u vidu uitka ili patnje.
Akumulacija mentalne sile e na kraju podstai uitak, ba kao to akumulacija
energije u baterijskoj lampi moe da obezbedi svetlost. Energija u bateriji dae svetlost
samo kada su i drugi uslovi ispunjeni: mora postojati sijalica, strujno kolo mora biti
zatvoreno i prekida u odgovarajuem poloaju. Tada struja moe potei i vlakno u
sijalici se usija. Tokom ovoga procesa -- ukoliko se strujni tok ne prekine ili se ne zameni
baterija -- energija e na kraju biti do kraja utroena.
Na slian nain akumulacija poeljnih sila reakcije moe podstai nastanak radosti
samo kada okolina obezbedi odgovarajue uslove; a sve dotle sile reakcije ostaju, da tako
kaemo, uskladitene. Kada se na kraju pojave odgovarajue okolnosti, ta sila reakcije e
izazvati nastanak uitka radosti i tokom tog procesa akumulacija e se sve vie
smanjivati, sve dok se konano ne istroi, sem ako se, naravno, ne dopuni novom
velikodunou.
U celini uzev, mogu je odreen stepen obnavljanja u isto vreme dok se dogaa i
pranjenje. Ukoliko, uivajui u srenim doivljajima, nastavite da praktikujete
velikodunost, tada e prvobitna akumulacija te sile reakcije biti dopunjena ak i onda
kada se prazni. To lii na nekakav rezervoar iz kojeg sipate vodu, ali u njega istovremeno
dotie nova. Meutim, ukoliko uivajui plodove ranijih zasluga postanete sebini, tada
va um lii na rezervoar tokom sue: poto se voda iz njega troi, a ne dotie nova; isto
tako biva potpuno potroena i vaa akumulacija sila reakcije koje proizvode sreu.
Kako je sa poeljnim mentalnim silama, tako je i sa njihovom suprotnou. Kada se
neko prepusti egoistinim eljama u bilo kom obliku, akumulacija nepoeljnih sila
reakcije se uveava. Kada u jednom trenutku u budunosti spoljne okolnosti postanu
28

prikladne, ova akumulacija e se isprazniti u vidu patnje. Tokom patnje mogue je da se

prepustimo razliitim stanjima uma, kao to je recimo samosaaljenje, i time samo
dodajemo nepovoljne sile reakcije. Na drugoj strani, mogue je da to iskoristimo za
razvijanje strpljenja i drugih poeljnih kvaliteta, tako da e ta akumulacija koja izaziva
neprijatnosti na kraju biti potpuno utroena.
Sile reakcije koje postoje unutar uma uskladitene su, da tako kaemo, ispod nivoa
svesti. Podsvesni deo uma se, u budistikoj psihologiji, naziva ivotnim tokom. To je
skladite preostalih sila reakcije nastalih svim prethodnim voljnim postupcima. Meutim,
ne smete ovu ideju uzeti suvie doslovno. Iskustva naeg ivota nisu ni u kakvom
bukvalnom smislu uskladitena bilo gde na nain kako je voda uskladitena u rezervoaru,
ve su vie kao jedna potencija, onako kako su jabuke "uskladitene" u jabukovom
drvetu.
Vi naravno ne verujete da su jabuke uskladitene u jabukovom drvetu. U povoljnim
spoljnim okolnostima kao to su klima, tlo i hranljive materije sile unutar jabukovog
drveta e izazvati nastanak plodova na granama; na isti nain, u povoljnim okolnostima,
sile unutar ivotnog toka e privui ili ubrzati nastanak iskustava u skladu sa sopstvenom
prirodom.
Vetar nije uskladiten negde u vazduhu, ve e se u odreenim okolnostima kao to
su toplota ili hladnoa, vazduh iriti ili skupljati i nastae vetar. Na isti nain, vatra nije
uskladitena u vrhu palidrvca, ali u odreenim okolnostima trenja to drvce e stvoriti
vatru. I opet, zvuk nije uskladiten u gramofonskoj ploi; ali kada se stavi na gramofon,
ta ploa e omoguiti zvuk.
Tako i ivotna iskustva, zajedno sa njima povezanom sreom i patnjom, nisu u
bukvalnom smislu uskladitena u ivotnom toku, ali pod odgovarajuim okolnostima ti
dogaaji e se razviti, kao to se plod jabuke razvije na stablu jabuke.
Iz ovoga moete videti da nijedna sila reakcije ne moe doneti rezultat sve dok se ne
stvore povoljni uslovi za to. Poto se ti povoljni uslovi moda nee stvoriti u ovom
ivotu, iz toga sledi da moda neete doiveti plodove sree ili patnje. Drugim reima,
kada umrete preostae jedan neutroeni deo sila reakcije, i jedne i druge vrste, koji nije
imao priliku da se isprazni tokom sadanjeg ivota.
ta se dogaa sa tim neutroenim silama reakcije? Kada umrete vae telo e se
raspasti, naravno; ali razliite komponente uma e preiveti u obliku ivotnog toka. To je
u stvari ono to taj ivotni tok i jeste, jedna stalno promenljiva struja sila reakcije i u
trenutku smrti taj ivotni tok inicirae jedan novi ivot, odnosno roenje jednog novog
bia. To novo bie ste vi, poto postoji neprekinuti sled ivotnog toka. To novo bie
nasleuje sve sile reakcije -- sve potencijale za sreu, za patnju i za dalje voljne aktivnosti
-- od staroga bia, koje ste takoe bili vi. Sa stanovita kontinuiteta, novo bie je isto kao
i staro bie, jer kontinuitet ivotnog toka nije prekinut na bilo koji nain injenicom
roenja i smrti.
* * *

Videli ste da moralni zakon akcije i reakcije, kako je izloen u Budinom uenju,
tvrdi da svako od nas doivljava sreu i patnju u tanoj srazmeri sa moralnim kvalitetima
naih prolih postupaka. Videli ste takoe isto to uenje govori kako moralni i nemoralni
29

postupci stvaraju sile reakcije unutar uma, a one onda podstiu doivljavanje sree ili
patnje.
Ovo je moda suvie pojednostavljeno prikazivanje itavog ovog pitanja, jer zapravo
Budino uenje govori kako svaki uzrok ima vie posledica, a da isto tako svaka posledica
nastaje na osnovu vie uzroka. Drugim reima, nita ne nastaje na osnovu samo jednog
uzroka i nita ne rezultira samo jednom posledicom; sve je isprepleteno sa mnogo drugih
stvari. Meutim, glavna stvar je da nam pojam sile reakcije omoguuje da vidimo kako se
budistika ideja preporaanja razlikuje od nebudistikih verovanja u reinkarnaciju, jer
ono to se preporaa jeste ivotni tok, a ne dua u klasinom smislu rei.
Razmotrimo sada vreme u kojem pojedina sila reakcija dejstvuje. Ako opljakate
banku i zabrljate pri bekstvu, odmah e vas uhvatiti i biete kanjeni. Ako svoj beg dobro
isplanirate i uspete, ali i pored toga ostavite za sobom neki trag, moda vas nee uhvatiti
u narednih pet godina, ali kada vas na kraju ipak pronau i osude biete u prilici da
uvidite vezu izmeu uzroka (krae) i posledice (zatvorske kazne). Meutim, moda e
vam uspeti da vas posle pljake ne uhvate itav va ivot, tako da e vas kazna
(odgovarajua re u sadanjem kontekstu, ali ne suvie precizna) moda stii tek za
nekoliko ivota. Tada neete biti u stanju da vidite vezu izmeu uzroka i poslediceI ovde suvie pojednostavljujemo stvar govorei kao da jedan uzrok donosi samo
jedan efekat, ali ovde nas zanima vreme u kojem odreena sila reakcije dejstvuje.
Kao to smo ve videli, sile reakcije ne mogu isprazniti svoju energiju sve dok
uslovi pogodni za njezino delovanje nisu odgovarajui; a pod uslovima mislimo i na
spoljanje (okolina) i na unutranje (um). To znai da ako uinite neto nepoeljno -- kao
to je pljaka -- tokom vremena u kojem anjete plodove nekih prethodnih zasluga,
moda neete njeti i suprotne plodove nemoralnog postupka, sve dok se suprotna sila
reakcije ne istroi. Kaete kako vas prati srei i to je tano sve dok shvatate da srea jeste
zapravo dozrevanje ploda dobrih postupaka u prolosti.
Slino ovome, ukoliko uinite neto velikoduno, moete oekivati neku vrstu sree
kao rezultat, ali to se moda nee dogoditi u bliskoj budunosti ili ak moda ni u ovom
ivotu. Moda ste u sred dugog perioda frustracija i neuspeha, kao posledice neke ranije
faze moralno nepoeljnih aktivnosti, a ije sile reakcije moraju sada dejstvovati i
isprazniti svoju energiju.
Tako Budino uenje poduava da neke sile reakcije deluju odmah, jer se njihovi
plodovi javljaju ubrzo, ali da isto tako mnogi voljni postupci plodove donose mnogo
kasnije, moda i kroz nekoliko ivota.
Dejstva slabijih voljnih aktivnosti mogu biti neutralizovana snanijim silama
reakcije suprotnog karaktera. Tako, ako se slabijoj nepovoljnoj sili suprotstavi snanija
povoljna, tada ona moe onu prvu neutralisati, gubei u tom procesu i sama neto od
svoje snage.
Ovo, meutim, ne vai za snane sile reakcije izazvane vrlo odreenom moralno
poeljnom ili nepoeljnim aktivnostima. Sile reakcije njima izazvane nikada ne mogu biti
neutralisane i makar se period njihove "hibernacije" protegao i na nekoliko ivota, one e
na kraju ipak dejstvovati. One se zato nazivaju silama reakcije sa neogranienim
trajanjem.

30

Nasuprot ovakvim silama reakcije, ima jedna vrsta koja se naziva kardinalnim
silama reakcije, a stvorena je ili vrlo ozbiljnim moralnim prekrajima ili pak vrlo
uzvienim stanjima uma. Delovanje kardinalnih sila reakcije ima prednost pred svim
ostalim vrstama. I koliki god da je vremenski raspon izmeu uzroka i posledice, krajnji
rezultat takve voljne aktivnosti jeste neizbean.
Na prvi pogled moe vam se uiniti da se ovim podrazumeva kako su sadanjost i
budunost potpuno i bez izuzetka odreeni prolou, tako da moete da doivite samo
ono to ste predodredili dotadanjim postupcima. Ovakvo fatalistiko stanovite,
meutim, zaista nije deo budistikog uenja o uzroku i posledici. Tano je da ste u
velikoj meri --vrlo velikoj meri -- pod uticajem sila reakcije stvorenih svojim prolim
voljnim aktivnostima, ali one nisu jedini faktori koji uslovljavaju vae sadanje
doivljaje. Morate zapamtiti da nita ne nastaje zahvaljujui samo jednom uzroku i da
nijedan uzrok nema samo jedan rezultat. U drevnim spisima itamo:
Oni koji kau da su sva zadovoljstva i patnje nastali usled prethodnih postupaka idu
predaleko. Neto patnje izazvala je u, neto sluz, neto gasovi, neto meanje telesnih
sokova, neto promene godinjih doba, a neto uznemirenost usled nepovoljnih dogaaja,
kao i usled pranjenja sila reakcije.
Tu je takoe mogunost sadanje volje. Snaga volje postoji unutar uma, ba kao to i
panja i usredsreenost postoje kao sile unutar uma. Bez ulaenja u diskusiju o slobodnoj
volji, moramo priznati da volja postoji u smislu da je ini sila elje razumski usmerena ka
nekom cilju.
Poto volja postoji kao sila elje razumski usmerena ka nekom cilju, uviamo da tu
silu moemo upotrebiti u bavljenju sadanjim rezultatima prolih postupaka. Pod ovim ne
podrazumevam da moemo da ponitimo te rezultate, ve da moemo iskoristiti sadanja
iskustva za sopstveno napredovanje; ili moemo dopustiti istim tim iskustvima -prijatnim i neprijatnim -- da ometaju nae napredovanje. No da bismo se pozabavili
svojim sadanjim iskustvima -- da bismo ih iskoristili radi napredovanja -- potrebno je da
razvijemo neophodne moralne kvalitete.
Premda je sadanjost uslovljena prolou, ba kao to je budunost uslovljena
sadanjou, ta budunost nije neizmenljivo fiksirana prolou, jer budunost takoe
zavisi od toga ta inimo sa svojom sadanjom voljom. U mnogim okolnostima, istina je
da moda ima malo ili nimalo prostora za konstruktivno ili unapreujue postupanje, jer
je pritisak sila reakcije iz prolosti prejak, a sadanja volja preslaba. Meutim, u celini,
ak i kada nemate izbora spoljanje akcije, barem je mogue da reguliete svoje mentalne
i moralne odgovore na situaciju, makar delimino. Tako, u tekim okolnostima, koje niste
u stanju da izmenite, moete ipak praktikovati strpljenje i toleranciju, suoavajui se sa
situacijom na nain da vas ona potpuno ne proguta.
Na taj nain, dok prolazite kroz teak period bolnih posledica sila reakcije barem
unutar svoje mentalne strukture jaate nove, povoljne sile reakcije, koristei tako
situaciju na najbolji mogui nain.
* * *

31

Praktian deo
VEBANJE PREPOZNAVANJA MOTIVA

Iz svega to je do sada reeno uviate kolika je vanost jasno razumevanje istinskih

motiva koji stoje iza vaih postupaka. Sfera motivacije je ta u kojoj ljudski um nalazi
moda najvie prostora za samoobmanjivanje, a sledstveno tome egoistina strepnja,
ogorenje i samopotvrivanje esto su osnova aktivnosti koje na povrini lie kao da
imaju plemenitije i manje sebine motive.
Ovo samoispitivanje moe vam pomoi da razumete sopstvenu motivaciju.
U svojim svakodnevnim aktivnostima imam li jasnu ideju o razliitim ciljevima
kojima su one voene?
Imam li jasan cilj u svom ivotu?
U kojoj meri su moji svesni ciljevi motivisani posesivnou, sebinou ili pohlepom
u bilo kojem obliku?
Je li mogue da ima nesvesnih motiva koji stoje iza nekih od mojih postupaka,
motiva koji u sebe ukljuuju posesivnost ili gramzivost u bilo kom obliku? (Ovo pitanje
ne znai "Imam li ja bilo kakvih podsvesnih motiva kojih nisam svestan?", jer oigledno
niko na njega ne moe odgovoriti; ono znai "Je li mogue da takvih motiva imam?"
Kada sebi jednom priznate da moda imate prikrivene motive, kada jednom priznate
mogunost samoobmanjivanja, time otvarate put ka boljem razumevanju svojih
najdubljih motiva.)
Je li mogue da su neke od mojih aktivnosti podsvesno motivisane osvetoljubivou,
iracionalnim antipatijama ili nekim oblikom zlovolje ili mrnje? (Treba shvatiti da je
mogue da imate ambivalentan odnos prema mnogim vanim stvarima u ivotu; to znai,
moete u razliitim periodima i da volite i da mrzite neku stvar ili da vas i privlai i
odbija ona ili neki od njezinih aspekata. Kraj tako ambivalentnih stavova dogaa se da
jedna od suprotstavljenih emocija bude potisnuta, ali iz svesti nedostupnog podruja uma
ona ipak nastavlja da utie na va mentalni ivot.)
U kojoj meri su moje aktivnosti i ciljevi pod uticajem svesnih motiva
samopotvrivanja i elje za lanim oblicima superiornosti?
Nemojte da preletite preko ovih pitanja kao to to inite sa kvizovima u asopisima;
svako od njih s vremena na vreme pomno razmotrite, koristei ih kao polaznu taku
svoga razmiljanja.
Va praktini rad za ovaj period, tako, sastoji se od neprekidnog nastojanja do
postanete kritiki svesni fundamentalnih motiva koji stoje iza vaih svakodnevnih
aktivnosti, koristei dati upitnik kao osnovu. Napravite tabelu nalik ovoj koja sledi i
upisujte u nju svaki dan-dva due ili krae linije u zavisnosti od toga koliko oseate da ste
bili objektivno svesni svojih stvarnih motiva. Nemojte sebi da prebacujete kada
ustanovite da vam je motiv za neto bio manje plemenit nego to vam se inilo na
poetku, a nemojte ni sebi da estitate u suprotnom sluaju. Jednostavno ih posmatrate; to
je budistiki put.

32

Prepoznavanje motiva
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

33

nedelja 4

nedelja 5

APRIL
Proces ponovnog vrednovanja
Meu razliitim karakteristikama budizma, jedna od najupadljivijih jeste uenje o
preporaanju; u isto vreme, to uenje se vrlo esto pogreno razume i tumai. Ima
razliitih misaonih sistema koji poduavaju da dua nadivljuje smrt tela i da se ona
ponovo raa u drugome telu; i na prvi pogled prirodno je poistoveivati takva uenja sa
budistikim uenjem o preporaanju. Ova nebudistika uenja najee koriste pojam
reinkarnacija; no u odnosu na budistiki termin preporaanje, re reinkarnacija sadri u
sebi neto drugaije implikacije.
Kada prvi put pogledate ta dva koncepta, razlika meu njima je
nebitna, jer razliita uenja o reinkarnaciji i budistika ideja
preporaanja govore da se, posle telesne smrti, ivot ponovo raa u
novome telu. Ali kada sve to malo pomnije pogledamo uoavamo da tu
postoje bitne razlike, u stvari sutinske, i da se one tiu pojma due.
Prema budizmu ne postoji sopstvo onakvo kako ga obino
razumemo; ne postoji fiksirani, nepromenljivi ego, nema trajne ili vene
due koja nadivljava smrt tela; a ipak, postoji preporaanje. Postoji,
prema budistikom uenju, tok sila koje nadivljuju telo posle njegove
smrti i taj tok sila je ono to se preporaa u novome telu.
To to se preporaa nije trajno ili veno sopstvo, jer ono to bi u budizmu bilo
najblie pojmu due jeste jedan fluidan, stalno menjajui ivotni tok, jedan neprekidni
sled mentalnih i fizikih fenomena. Tako, u skladu sa Budinim uenjem, svako bie u
ovom univerzumu postoji zahvaljujui jednom toku energije, sledu trenutnih mentalnih i
fizikih egzistencija; i to se veoma razlikuje od pojma due shvaene kao jedna
nepromenljivi entitet.
Taj ivotni tok se neprekidno menja, iz trenutka u trenutak; on nije nikada statian,
nikada isti u dva susedna trenutka. On se ponekad naziva i tok nastajanja, jer on uvek
nastaje i nikada ne ostaje takav. Budistika ideja preporaanja, uporeena sa idejom
reinkarnacije u drugim filozofskim sistemima, opisuje se na sledei nain:
Preporaanje je produavanje jednog procesa, pre nego transfer nekakve supstance.
Ukoliko upalite ibicu i njome upalite sveu, proces sagorevanja se sa ibice prenosi na
sveu. Nikakva supstanca se ne prenosi sa ibice na sveu.
U budistikoj psihologiji ivotni tok ljudskog bia ralanjuje se na pet grupa
komponenata. Prva grupa komponenata sastoji se od razliitih materijalnih elemenata od
kojih je sainjeno fiziko telo, dok druga grupa obuhvata oseaje prijatnosti i bola,
element ugodnosti i neugodnosti u razliitim iskustvima.
Trea grupa komponenata sainjena je od ulnih percepcija, onih vezanih za boju,
zvuk, toplotu, pritisak i tako dalje, kao i od mentalnih tvorevina u obliku ideja. Tako su
34

ovom grupom obuhvaeni opaaji, mentalne tvorevine podstaknute tim opaajima u vidu
ideja, kao i seanje na prethodno formirane ideje putem procesa pamenja.
etvrta grupa komponenata sastoji se od determinanti ili dinamikih faktora uma,
koji su svi oblikovani putem volje ili elje. To su mentalni faktori koji odreuju
ponaanje. Meu njima nalazimo:
Svest o kontaktu ula sa nekim objektom, koja utie na to ta e biti ukljueno ili ne
u tok mentalnih procesa.
Volja ili elja, sposobnost da se odabere smer aktivnosti i deluje u skladu sa
odabranim smerom.
Usredsreenost, koja iskljuuje ili minimalizuje neeljene utiske, tako da um moe
biti skoncentrisan na samo jednu misao.
Panja, koja fokusira mentalnu energiju na odabrani utisak unutar uma.
Zamiljanje i razmiljanje, dve odlike uma.
Namera ili fiksiranje uma na neki cilj.
Pohlepa, zlovolja i obmanutost, tri korena moralno nepoeljnih postupaka. Pohlepa
varira od najblaih oblika pa do ekstremnih sluajeva, dok zlovolja obuhvata blago
iritiranje sve do nasilne mrnje i mahnitosti. Obmanutost je u sutini isto to i osnovno
neznanje na kojem poiva itava patnja: ona je zapravo odbijanje da se stekne znanje i
odbijanje da se istrai pravo znaenje stvari.
Dogmatizam, obmanutost, zavist, uskogrudost i naprasitost su dodatni nepoeljni
faktori uma, izvedeni iz tri korena moralnog zla.
Velikodunost, blagonaklonost i neobmanutost su tri korena moralno poeljnih
postupaka, tri korena moralnog dobra. Poverenje, sabranost, uzdranost i uravnoteenost
su ostali poeljni faktori uma.
Poslednja od pet grupa komponenata jeste osnovna kognitivna sposobnost, od
koje zavise druge tri mentalne grupe -- oseanja prijatnosti i bola, opaaji i determinante.
Na ovaj nain, mnogobrojne komponente koje ine ljudsko bie klasifikovane su u
ovih pet kategorija: telo, oseaji prijatnosti i bola, opaaji, determinante i osnovna
kognitivna aktivnost. To su komponente ivotnog toka.
Osnovni sastojak tog ivotnog toka, kao to smo upravo pomenuli, jeste osnovna
kognitivna sposobnost. U budistikoj psihologiji ona se smatra nekom vrstom energije,
koju generiu i regeneriu voljne najrazliitije aktivnosti. U tom smislu, ona se moe
nazvati silom reakcije, jer u sebi sadri reakcije ili rezultate prethodnih voljnih
aktivnosti.
Sve voljne aktivnosti u obliku namernih postupaka, govora ili misli generiu takvu
silu reakcije i ta sila reakcije odreuje individualne karakteristike odreenog ivotnog
toka. I dok se ivotni tok neprekidno napaja energijom stvorenom putem voljnih
aktivnosti, istovremeno se i neprekidno redukuje pranjenje sila reakcije, koje rezultira
najrazliitijim iskustvima u naem ivotu.
Ukoliko je poetna voljna aktivnost bila moralno poeljna, na taj nain stvorena
energija prazni se kroz prijatna iskustva. Ukoliko je poetna voljna aktivnost bila
moralno nepoeljna, iskustva.koja slede bie neprijatna. Efekti voljne aktivnosti,
meutim, ne slede uvek neposredno: postoji odreen vremenski raskorak, jer odreeni
plodovi dozrevaju tek kada su okolnosti za to povoljne.
35

U trenutku smrti, meutim, uobiajeno je da postoji izvesna koliina neutroenih sila

reakcije. Telo, zajedno sa svojim nervnim sistemom, prestaje da postoji i grupe mentalnih
komponenata -- oseaji, opaaji, determinante i normalni misaoni procesi koji nastaju na
osnovu sposobnosti kognicije -- ne mogu vie da nastaju. Ali taj ostatak neutroenih sila
reakcije nadivljava telo. U njemu su sauvani rezultati svih prolih iskustava i aktivnosti
i posle smrti on momentalno podstie nastanak novoga bia.
To novo bie moe biti iste vrste kao bie koje je umrlo, a moe biti i druge vrste.
Budino uenje tvrdi da postoje etiri vrste roenja. Prvo, postoji vlano roenje i ini se
da se to odnosi na stvaranje vrlo primitivnih oblika iz ivotinjskog sveta. Kao drugo i
tree, postoji roenje iz jajeta i iz materice -- oblici roenja reptila, ptica i sisara, na
primer. Na kraju, postoje nepojavna roenja i koliko ja razumem to znai roenje na
nivoima egizestencije koji su izvan fizikog.
Za ovu priliku, pretpostaviemo da se novo bie razvija iz oploene elije, kao kod
roenja iz jajeta ili materice. U takvom sluaju potrebna su tri faktora da bi novo bie
nastalo. Ta tri faktora su:
1. jaje (koje daje majka)
2. oplodna elija (koju daje otac) kojom se oploava jaje, i
3. tok neutroenih sila reakcije -- preostali ivotni tok -- koje preostaju od upravo
umrle jedinke.
Prema zapadnjakoj biologiji, da bi novo bie nastalo nuna su samo prva dva
faktora; to znai da ukoliko je jaje oploeno, ono e poeti da se deli i raste, da bi se na
kraju razvijo u svesno bie.
No, prema Budinom uenju, oploeno jaje lei u stanju mirovanja sve dok ga ne
vitalizuje sila reakcije bia koje je upravo umrlo; sve dok se taj vitalizujui tok energije
ne pojavi i obavi svoju funkciju kako bi kompletirao proces oplodnje jajeta, ono se nee
razviti u novo bie.
Kada staro bie umre, njegov tok energije se odmah prenosi na novooploeno jaje i
od tog trenutka nadalje zapoinje ivot novoga bia.
U trenutku smrti staroga bia, preovlaujue stanje uma je veoma vano. Ukoliko je
bie svesno sve do trenutka smrti, finalno stanje uma bie svesna misao. Ukoliko bie
nije svesno, verovatno je da e nesvesno stanje uma biti odreeno do tada razvijenim
obrascima odvijanja procesa u umu. ta god da je sluaj, vrlo je verovatno da e uticati
na sledeu egzistenciju.
Odmah posle smrti staroga bia sila reakcije vitalizuje oploeno jaje, koje e se
razviti u novo bie. U tom trenutku, u novom biu javlja se osnovna kognitivna
sposobnost. Ona je samo preruena sila reakcije i bazini mentalni materijal iz kojeg se
kasnije javljaju sva ostala stanja svesti. U izvesnom smislu to je ivotni tok staroga bia,
ali njegova funkcija je da inicira ne samo mentalnu aktivnost, ve i proces fizikog ivota
u novom biu. Do izvesne mere on se moe izjednaiti sa pojmom nesvesnog u zapadnoj
psihologiji, koji obuhvata i kolektivna i individualna seanja u obliku instikata, prirodnih
sklonosti i sposobnosti.
U drevnim spisima postoji odlomak koji se odnosi na ovo i ukoliko pojam "preostali
ivotni tok" koristimo u znaenju toka sila reakcije staroga bia, bia koje je upravo
umrlo, taj odlomak glasi ovako:
36

U susretu tri stvari dogaa se zaee. Ukoliko postoji jedinstvo roditelja, ali nije
vreme oplodnje i ukoliko je prisutan preostali ivotni tok -- tada nema zaea.
Ukoliko postoji jedinstvo roditelja, a i vreme je oplodnje, ali nije prisutan preostali
ivotni tok -- tada nema zaea.
No, ukoliko postoji jedinstvo roditelja, vreme je oplodnje i ukoliko je prisutan
preostali ivotni tok, u susretu te tri stvari dogaa se zaee.
(Majjhima nikaya, 33)
Tako se na ivotni tok gleda kao na podsvesni temelj itavog mentalnog ivota i
mentalnih elemenata koji ine ivot tela, a njegov fiziki pandan je nervni sistem sa
njegovim organima ula. Taj tok je rezervoar efekata svih prolih iskustava, ali on sam ne
poseduje volju.
Osnovna kognitivna sposobnost preruena u ivotni tok moe se nazvati mentalna
energija preporaanja, ali je vrlo teko pronai jedinstveni termin koji bi obuhvatio sve
njezine funkcije. Najee se taj pojam prevodi sa svest koja se preporaa ili svest koja
povezuje; ali takvo tumaenje moe nas zavesti na pogrean trag ili nas zbunjuje, jer je
teko uvideti kako u oploenom jajetu moe biti bilo ega to bi posluilo kao sredstvo za
prenoenje svesti onako kako je mi zamiljamo.
Da bi svest nastala mora postojati izvesna nervna struktura; a ipak u tom trenutku
embrion nije nita drugo do kapljica protoplazme, bez organa, bez nervnog sistema ili
bilo ega to bi poduprlo svest.
Prema Budinom uenju, svest moe nastati jedino kada postoji fiziki organ ula ili
uma i samo kada podraaj u obliku objekta ula ili uma doe u kontakt sa jednim takvim
organom.
Mogue je, meutim, razumeti da ta osnovna kognitivna sposobnost (generisana u
novooploenom jajetu pod uticajem toka sila reakcije) stvara ivot u novom embrionu;
takoe je mogue videti da, u kasnijim fazama razvoja embriona, taj ivot stvara svest. I
dok je mogue tumaiti onu mentalnu funkciju koja deluje u trenutku oivljavanja kao
energiju uma, on se strogo uzev ne moe tumaiti kao svest koja se preporaa.
Ta nova energija uma je neposredni nastavak stare energije uma:
nastaje sledeeg trenutka poto je prethodno bie umrlo, njegovi
potencijali su odreeni potencijalima prethodnog bia, a priroda mu je
pod uticajem preovlaujuom silom reakcije u trenutku smrti staroga
bia. Ta nova energija uma nije ista kao stara energija uma u smislu
trajnog identiteta, ali u smislu kontinuiteta radi se o jednom te istom
toku.
Drugim reima, svest se ne prenosi iz jednog u drugi ivot. Ono to
se prenosi jeste tok energije, a kao posledica toga javlja se jedan niz
momenata svesti. No, Budino uenje nam govori da to nije nita
razliito od onoga to se dogaa iz trenutka u trenutak tokom
svakodnevnog ivota. Svest nastaje i nestaje svakog momenta, a za
njom nova svest nastaje i nestaje sledeeg momenta; taj proces dogaa
se milionima puta u toku svake sekunde.

37

Zahvaljujui javljanju energije uma koja se preporaa zapoinju ivot i rast novog
embriona, tog novog organizma sainjenog od uma i tela; bez tog javljanja nikakvog
ivota i rasta ne moe biti.
Neposredno se nadovezujui na energiju uma koja se preporaa javlja se sled
trenutnih podsvesnih stanja uma koji, uzeti kao sled, ine ivotni tok.
Taj ivotni tok obezbeuje razvoj embriona. Treba uoiti kako stari spisi opisuju
rane stupnjeve embriona, prvo, kao kapljicu ulja na koju je prilepljen vuneni koni;
zatim kao ovalnu masu; potom kao komad mesa, a jo kasnije javlja se vie izdanaka,
onda kada udovi poinju da se pojavljuju.
Telesni ivot zametka, potom, nastao je na osnovu sile reakcije prethodnog bia i
potom bio odravan energijom uma koja nastaje zajedno sa njim. Meutim, za odravanje
telesnog ivota neophodna je i odgovarajua temperatura, poto toplota igra vanu ulogu
u razvoju materijalnih stvari, kao i hrana koju obezbeuje majka. Tokom ivota embriona
razvijaju se, pod uticajem ivotnog toka, razliiti fiziki organi ula i um kao centralni
organ; na odreenom stupnju razvoja embriona nervni sistem dostie stupanj na kojem se
iz ivotnog toga moe javiti svest.
Konano se zavrava ivot embriona i novo bie se raa u spoljanji svet. Sa
budistike take gledita, roenje poinje u trenutku kada je oploeno jaje vitalizovano
tokom sila reakcije, a raanje u spoljanji svet je kulminacija tog procesa raanja.
To novo bie je direktni nastavak onoga starog bia koje je umrlo i nasleuje sve
moralne potencijale staroga. Zato je reeno:
Veza izmeu jednog ivota i narednog jeste elja, ali ne bilo koja: samo ona
egocentrina, sebina elja koja je ukorenjena u ei za ivotom po svaku cenu. Ta volja
za ivotom je toliko mona da umiruu individuu vue natrag u ivot uvek iznova.
Ovde treba razumeti da ne postoji vea sutinska razlika izmeu starog i novog bia
nego to je razlika izmeu istog bia u jednom i u narednom trenutku njegovog ivota.
Svako bie sada razlikuje se od istog tog bia pre godinu dana, pre nedelju dana, pre
jedne sekunde; jedina identinost vezana je za kontinuitet. Na isti nain, novo bie i jeste
i nije identino sa starim. A identinost je u neprekinutom sledu koji ih povezuje.
I dok novo bie nasleuje moralne potencijale bia koje je umrlo, svoje fizike
karakteristike nasleuje od svojih roditelja. Fizike karakteristike roditelja utiu na
osobine deteta, ali moralni potencijali roditelja ne utiu nasleivanjem na moralne
potencijale deteta, ve je to mogue tek kasnije putem poduavanja ili linog primera.
* * *

ta bi bile praktine implikacije uenja o preporaanju? Ukoliko to uenje smatrate

razumnim i prihvatljivim i ako ga uzmete kao sutinski deo svoje radne filozofije, na koji
nain e ono uticati na vae osnovne stavove?
Prvo, uenje o preporaanju, pogotovo kad se povee sa budistikim uenjem o
zakonu uzroka i posledice na moralnom planu, verovatno e vam obezbediti psiholoki
stabilna moralna uverenja zasnovana na unutranjem motivu, a ne na spoljanjim
manifestacijama. Moral u konvencionalnom znaenju jeste stvar saglaavanja sa merilima
ta je ispravno a ta pogreno, ali se ta merila razlikuju od jedne do druge ljudske
zajednice. Ponaanje koje se smatra ispravnim u jednoj zajednici u nekoj drugoj se
38

ocenjuje kao pogreno, tako ispada da su dobro i loe u krajnjoj liniji rei liene ikakvog
znaenja.
Meutim, tamo gde je moral zasnovan na motivu pre nego na ponaanju, spoljanja i
konvencionalna merila prelaze u drugi plan. Ako je motiv nekog postupka ukorenjen u
velikodunosti, blagonaklonosti ili uvidu u nepostojanje trajnog sopstva, tada je on
ispravan ili dobar u fundamentalnom smislu. Ako postupak izvire iz trostrukog plamena
pohlepe, mrnje ili obmanutosti o postojanju sopstva, tada je on sutinski pogrean ili
rav, bilo da se uklapa u konvencionalna merila ili ne. Uenje o preporaanju i uzronosti
na planu morala obino potkopava tu vrstu moralnosti.
Drugo, uenje o preporaanju vam obino prua filozofski stav prihvatanja. Ovo ne
podrazumeva nekakvo inertno mirenje sa nezadovoljavajuim elementima ivota; ono
znai pozitivno prihvatanje problema i ogranienja u ovome ivotu kao posledica
pogreaka i nepromiljenosti iz prolih ivota. Uz takav stav, prihvatate svoje probleme i
ogranienja kao lekcije koje treba nauiti i kao sirov materijal za svoje budue uspehe i
duhovni razvoj.
Tree, kada svoj ivot prepoznate kao samo jedan u nizu koji se protee unazad u
prolost i unapred u budunost, priklanjate se vrednostima koje imaju dui rok vaenja,
vrednostima sasvim drugaijim od onih koje proizlaze iz verovanja u samo jedan ivot
to poinje roenjem i zavrava se smru; ovo vai bilo da uenje o preporaanju
prihvatate u njezinom isto budistikom obliku ili kao uenje koje se nalazi u drugim
filozofijama. Kada jednom koraknete stazom samorazvoja, pitanje vrednovanja naglo
dobija na znaaju.
Ako se osvrnete, verovatno ete ustanoviti da ste mnoge vrednosti, delimino ili u
celini, usvojili pod nekim spoljanjim uticajem; re je o vaim roditeljima, na primer, ili
nastavnicima, knjigama koje ste itali u najranijem dobu. Uz to se mogu dodati zabave u
kojima ste uivali nekada ili sada, miljenja vaih prijatelja i neprekidno bombardovanje
reklamama. Otuda je veoma mali deo vaeg razmiljanja zaista samo va.
Kao posledica svega ovoga okovani ste najrazliitijim lanim vrednovanjima, koja i
nisu vaa jer do njih niste stigli nezavisnim razmiljanjem. Moda su to i dobra
vrednovanja, a moda i nisu, ali su vam nametnuta spolja, a nisu se razvila u vama
sopstvenim miljenjem. Infantilan um do svojih uverenja stie podraavanjem drugih ili
pod uticajem nekog autoriteta (esto lanog autoriteta) i samo najzreliji um vrednuje stvar
kroz proces nezavisnog miljenja.
Na isti nain, dok infantilan um formulie svoju lestvicu vrednosti posle kratkog
razmatranja, zreo um posmatra stvari u irem kontekstu i prodire do njihove krajnje
vrednosti.
Proces ponovnog vrednovanja je spor, jer veina ideala sveta oko nas ide nasuprot
istinskih vrednosti za kojima tragamo. Uvideete da miljenja ljudi oko vas, vae obaveze
da se starate o onima koji zavise od vas, potreba da se konfrontirate sa merilima drugih
ljudi, sve to predstavlja prepreku tom unutranjem procesu korigovanja sistema vrednosti.
esto ste iz ekonomske nunosti ili zbog pritiska okoline prisiljeni da se bavite
beznaajnim stvarima i tu injenucu morate prihvatiti. esto, takoe, inite neto samo
zbog toga da se oslobodite dosade. Sve te aktivnosti, dakle, iako beskorisne mereno

39

krajnjim standardima, imaju neki cilj i rezultat. Meutim, kako njihov obim raste, one sve
vie ometaju vae napredovanje jednostavno zbog koliine utroenog vremena i energije.
Jedna od karakteristika egzistencije koju istie Budino uenje jeste prolaznost. Ne
treba mnogo dokazivanja da se uvidi kako sve stvari nastaju, traju due ili krae vreme, i
na kraju nestaju. No, da li vi zaista prihvatate tu injenicu prolaznosti? Da li ona utie na
nain na koji vrednujete stvari? Ili se na nju uopte ne obazirete? Moda je prihvatate do
izvesne take, njeno potpuno razumevanje izaziva ogroman emocionalni ok.
U meri u kojoj prihvatate injenicu prolaznosti utoliko naputate neke od svojih
vrednosti jednostavno zato to shvatate njihovu izlinost. Davno je reeno:
Vodu ne moemo zadrati hvatajui je, jer to vie steemo pesnicu vie nam curi
izmeu prstiju. Na isti nain vetar duva kroz sobu, ali ako pokuamo da ga uhvatimo
zatvarajui prozore i vrata on nestaje. Sve je prolazno i pokuavati da ga zadrimo i
posedujemo najsigurniji je nain da od toga nainimo priliku za tugu.
(Alan Watts, The Spirit of Zen)
Isto tako, najbolji nain da neto drimo u umu jeste da ga drimo labavo. I lagano
uite da stvari ne hvatate tako vrsto; sve dok pokuavate neto da epate, sve dotle
nastavljate da ga gubite. Jednim pristupom ivotu poveavate svoje nezadovoljstvo
njime, nastojei da produite svoja zadovoljstva, dok idui drugim putem sebi
omoguujete da iz svakoga iskustva izvuete za sebe maksimalni dobitak, bilo da je ono
prijatno ili neprijatno.
Kakvo god da vam iskustvo ivot donese, gorko ili slatko, ono poseduje neku
vrednost ukoliko ga iskoristite na znalaki nain, a to ste u stanju jedino ukoliko ga
prihvatite kad naie i to sa svom njegovom nesavrenou.
to su povoljnije vae spoljanje okolnosti, to sve vie zaboravljate na napor koji
treba da uinite ka konanom osloboenju. to ste vie uukali zidove zatvora svoga
ivota, to ete manje osetiti njegove potrese i preokrete. No, da li ta raskona izolacija
ima ikakvu vrednost prema krajnjim merilima? Obloena elija je jo uvek elija i bilo
kakva izolacija ne moe vam obezbediti slobodu. I ne samo to, ve ta izolacija se
vremenom troi i postavlja se pitanje: ta zahteva manje truda -- stalno iznova oblagati tu
eliju ili pobei iz nje u slobodu? Neko je rekao:
Mudrac do slobode stie hiljaditim delom patnje koju budala podnosi jurei za
bogatstvom.
Sve do ega doete po cenu tueg gubitka nema krajnju vrednost; dobitak je
prolazan i na kraju postaje teret koji treba nositi, jer svako vrednovanje koje za merilo
uzima sopstvo krije u sebi klicu patnje. Bhagavad gita kae:
ovek koji nije vezan za plod delovanja stie spokojstvo; a onaj ko je, gonjem
eljom, vezan za plod delovanja upravo time biva sputan.
Ukoliko ste pod uticajem posesivnosti i cilj vam je da posedujete sve vie
materijalnih objekata, elemenat sopstva u takvoj motivaciji je sasvim oigledan; ali
posesivnost moe imati i suptilnije forme u vaoj vezanosti za decu koja se predstavlja
kao ljubav. Tako preobuena ona moe izazvati vie patnje nego kada je okrenuta ka
materijalnim stvarima.
40

Ista ta posesivnost je u osnovi mnogih ljubavnih problema, jer dobar deo njih nije
vezan za ljubav u njenom viem znaenju, ve za posesivnost.
Postoji jedna taoistika izreka koja glasi otprilike ovako:
U ovome ivotu ljubav prema sebi je najvia, ali kada stremimo ka Cilju, ta ljubav
prema sebi pripada prolosti i biva zaboravljena.
Sada se moemo okrenuti onome to bi se moglo nazvati estetsko vrednovanje.
Ovde, primenjujui prodornu sabranost, moda ete ustanoviti da vaa privrenost
suptilnijim i ne toliko prizemnim stvarima kao to su umetnost i muzika jeste zapravo
podupiranje sopstvenog samopotovanja. Nema sumnje da ta ljubav prema rafiniranim
stvarima postoji, ali se ona kompromituje kada se koristi za demonstriranje vlastite
superiornosti. Buda je rekao:
Lepota i bogatstvo su poput noa umoenog u med: dete ga lizne i posee se.
Potpuno isto moe biti sa religijskim vrednovanjem -- na ego se hrani ubeenjem da
je samo naa religija ispravna. A ona, u obliku pojednostavljene vere, moe biti brana
miljenju i tako spreiti prodorno samoposmatranje, koje je klju napredovanja. Jednom
je reeno:
Religija ti prua neto u ta e verovati i nita o emu e razmiljati. Filozofija ti
ne daje bilo ta u ta e verovati i tek neto u o emu e razmiljati.
(John Boyle)
ak i kada u naem vrednovanju ima mnogo altruizma, mogue je pronai element
egoizma u formi elje da nam se drugi dive ili iskljuivosti da je samo na put ispravan.
U procesu ponovnog vrednovanja, sa budistikog stanovita, morate prvo usvojiti
filozofiju koja teite stavlja na fundamentalne stvari a ne na povrnosti, koja krajnje
ciljeve vrednuje vie od neposrednih; zatim morate prepoznati i proceniti svoje
dominantne vrednosti; na kraju, morate taku svoga interesovanja postepeno pomerati sa
sebe ka ivotu kao celini.
* * *
Praktian rad -- deo 1
PROCENA SISTEMA VREDNOSTI

Za ovaj period predviene su dve osnovne vebe, od kojih je jedna uglavnom

usmerena ka unutra, a druga ka okolini. Prva od tih vebi zasnovana je na
samopropitivanju, sa ciljem da vam pomogne u utvrivanju vaih osnovnih vrednosti u
ivotu. Kod nekih upitnika cilj je da se odmah doe do konanog odgovora, tako to se
uporedi odnos broja potvrdnih i odrenih odgovora ili se konana procena zasniva na
nekom drugom sistemu. Na upitnik, meutim, nije od te vrste; njegova vrednost lei vie
u pitanjima nego u odgovorima, jer su pitanja zamiljena pre svega da iniciraju tok
razmiljanja i tako dovedu do veeg stupnja samorazumevanja.
Uzimajte samo po jedno pitanje i prepiite ga na komad hartije, kako bi vam bilo pri
ruci. Razmiljajte o njemu s vremena na vreme, a ako se pri tome jave i neka druga
srodna pitanja zabeleite ih i porazmislite i o njima. Evo tih pitanja:

41

Je li moj dominantni sistem vrednosti zasnovan na mom oseanju sopstvene vanosti

ili na mom oseanju inferiornosti? Volim li da me drugi vide u drutvu znaajnih ljudi
zbog prestia koji mi to naizgled obezbeuje? Volim li da se naem u situacijama koje mi
pruaju oseaj vanosti? Volim li da posedujem materijalne stvari koje obezbeuju oseaj
nadmoi? Jesam li sklon da pokazujem svoje znanje kako bih impresionirao ljude?
Da li je moj sistem vrednosti preteno estetske prirode? Cenim li umetnike
predmete zato to se tako saglaavam sa vrednostima do kojih dre i drugi u mom
drutvenom okruenju? Oseam li se superiornim zbog svog visokog vrednovanja
estetskih kvaliteta?
Je li moj sistem vrednosti preteno moralne prirode? Oseam li se znaajnijim zbog
svojih moralnih uverenja? Jesam li usvojio ovaj moral samo zato to je to moral moje
sredine? Ili sam ga formulisao u skladu sa mojim sistemom vrednosti?
Je li moj sistem vrednosti izrazito altruistike prirode? Dakle, da li su moji osnovni
motivi usmereni ka pomaganju drugima? Volim li da pomaem drugima imajui na umu
da e mi zbog toga zahvaljivati? Volim li da moji napori u pomaganju drugima budu
priznati i potovani?
Da li je moj sistem vrednosti uglavnom baziran na sebinosti? Nastojim li da
steknem materijalne dobitke i koristi na raun drugih? Jesam li sklon da ignoriem
oseanja i potrebe drugih?
Jesu li moje vrednosti proizale iz sebinosti? Oseam li preteran ponos prema
onome to posedujem? Odnosim li se suvie posesivno prema lanovima svoje porodice,
prema prijateljima? Volim li da se ljudi dive onome to je moje? Volim li da posedujem
stvari zbog prestia koje one donose?
Je li osnova moga sistema vrednosti u ulnim zadovoljstvima ili u traganju za
zadovoljavanjem ula? Stavljam li neposredno zadovoljstvo ispred linog razvoja?
Doputam li svom zadovoljavanju ula da se sukobljava sa interesima drugih?
Je li osnova moga sistema vrednosti odreena mojim razmiljanjem ili su na njeno
formiranje presudno uticali drugi? Jesu li moje osnovne vrednosti formirane tokom
detinjstva, pukim podraavanjem odraslih? U kojoj meri su na moje glavne vrednosti
uticale skrivene poruke reklama?
Drim li preteno do intelektualnih vrednosti? Da li je usvajanje znanja -- korisnog
ili ne -- vana stvar u mome ivotu?Volim li da se raspravljam samo radi zadovoljstva
koje prua pobeda u raspravi?
Jesam li formirao svoje dominantne vrednosti na due staze? Ili su one neopravdano
pod uticajem neposrednih okolnosti? Da li uenje o preporaanju i moralnoj uzronosti
utie na moje vrednovanje svakodnevice? Pomae li mi da prihvatim svoje sadanje
potekoe i prepreke bez ogorenja?
Praktian rad -- deo 2
POSMATRANJE OKO SEBE

Sabranost panje ima vie aspekata: mnogo je smerova u kojima moete negovati
poveanu svesnost. Sa budistikog stanovita, glavna vrednost sabranosti lei u
42

usmeravanju panje ka unutra i negovanju prodorne svesnosti o fenomenima koji ine

vau "struju egzistencije", vae sopstvo.
Meutim, sa stanovita vee efikasnosti u svakodnevnom ivotu, podruje poveane
sabranosti potrebno je pribliiti spoljanjim stvarima. Ovo se vie odnosi na introvertne
nego na ekstrovertne osobe. Ako ste po prirodi ekstrovertni, imaete jednu nasleenu
tendenciju da zapaate stvari i dogaaje u spoljanjem svetu i da ih trajno memoriete.
Polazei od toga moda ete zakljuiti da vam nije potrebna sabranost usmerena ka
unutra. Ali praktikovanje spoljanjeg posmatranja, iako primarno takvo da je panja
usmerena ka stvarima oko vas, tu se ne zaustavlja; ono treba da je takoe povezano sa
samoposmatranjem. Drugim reima, moete svoj dar posmatranja koristiti i da uoite
svoje emocionalne reakcije na stvari i dogaaje oko sebe, kao to posmatrate same te
stvari i dogaaje. Takvo posmatranje okoline postaje sredstvo poboljavanje opte
sabranosti i mentalne efikasnosti, kao i kontrolisanja unutranjih reakcija na spoljanje
okolnosti.
Ako ste, sa druge strane, skloni da budete pomalo introvertni, moe vam se uiniti da
negovanje panje ka spoljanjim stvarima pomae da vam se popravi opta sabranost.
Sasvim je mogue da poveana paljivost prema vaoj okolini rezultira i poveanom
sveu i kontrolom nad vaim emocionalnim sklonostima.
Zato, da biste pravilno izvodili ovu vebu, usmeravate svoj um ka posmatranju
razliitih objekata u neposrednom okruenju sa poveanom panjom i ujedno vodite vie
rauna o svojim emocionalnim reakcijama na stvari koje utiu na vas. Neke stvari u
vaem okruenju stimulisae elju u vama; na primer, ako etate nekim trgovakim
centrom moda ete ugledati u prodavnici neto to biste eleli da posedujete. Prirodno je
da ete registrovati njegove fizike kvalitete, kao to su: boja i oblik, kao i njegovu cenu.
Ali iskoristite tu situaciju da posmatrate i druge stvari u izlogu, stvari za koje niste
zainteresovani i koje ne elite da posedujete.
U istoj situaciji -- vraajui se na stvar koju biste eleli za sebe -- moete pokuati da
odredite jednostavno razlog zato je elite. I poto tokom ovog perioda pokuavate da
procenite bazine vrednosti do kojih drite, taj razlog probajte da poveete sa svojim
sistemom vrednosti. Mogue je, naravno, da tu stvar elite jedino zbog njezine upotrebne
vrednosti, ukoliko se radi recimo o biciklu. Ali ako je to moda neka luksuzna stvar, kao
to je uljana slika ili nakit, mogue je da vas privlai jedino zbog svoje estetske vrednosti
ili prestia koji obezbeuje; i tada se morate zapitati da li je vaa elja zasnovana na
lanim ili istinskim vrednostima.
Uzmimo jedan drugi primer. U vaim svakodnevnim kontaktima sreete nekog ko
vas nervira i tako u vama podstie ogorenje i druge oblike averzije. Potrudite se da tu
osobu poblie razmotrite, kako biste pronali i neke pozitivne karakteristike koje do tada
niste uoili; u isto vreme pokuajte da posmatrate, to je objektivnije mogue, sopstvene
reakcije na njega.
Isto tako, kada sledei put u sebi osetite instinkt samopotvrivanja, pokuajte da
bolje osmotrite spoljanje okolnosti koje su ga izazvale. Moda vas je neko
omalovaavao, ignorisao ili vam se suprotstavio, namerno ili ne, i usmeravajui panju
ka spolja biete u stanju da itavu tu situaciju procenite na jedan objektivniji nain.

43

Istovremeno, sve to e vam pomoi da uvidite ukoliko na nju reagujete na neprimeren,

infantilan nain sopstvenog ega.
Tri osnovna mentalna faktora koji ometaju napredak, prema budistikoj psihologiji,
jesu sebina elja, odbojnost i obmana o postojanju sopstva, i da bismo se njima
pozabavili prvi korak jeste postati ih svestan.
Sutina vebanja za ovaj mesec jeste isto posmatranje; ono ne treba da bude bilo
kakva samoanaliza ili vebanje pamenja. Postoje sistemi koji koriste najrazliitije
trikove mentalnih asocijacija, rimovanja i aliteracije rei, pravljenja nemoguih
mentalnih slika kao pomoi u vebanju pamenja; ali svi ti trikovi, -- makoliko korisni -nemaju ulogu u ovoj vebi. Vi ste, za sada, zainteresovani za isto posmatranje kao cilj
sam po sebi.
Nedeljno proveravanje vae prakse prema tabeli koja je ovde data pomoi e vam da
pratite svoje napredovanje. Popunjavajte tabelu tako to ete koristiti dugu liniju ako
oseate da vam je veba dobro ila toga dana i kratku liniju ukoliko vae posmatranje nije
bilo naroito jako.
Posmatranje stvari oko sebe
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

44

nedelja 4

nedelja 5

MAJ
Negovanje nevezivanja
Polazna taka budizma je neto to je svakome blisko: to je jednostavna injenica
patnje u ivotu. Krajnji cilj budizma je isti kao i krajnji cilj svakog napora: oslobaanje
od patnje, neugodnosti.
Analizirajui uzroke nastanka patnje, budistiko uenje koristi formulu nazvanu
lanac uslovljenog nastanka, koji je nalik lancu sa dvanaest karika; da bismo razumeli
znaenje tih dvanaest karika neophodno je da razumemo dobar deo budistikog uenja.
Potrebno je pre svega objasniti termin "uslovljeni nastanak". Svaki fenomen, sve to
nastaje, ima za sobom mnotvo uzroka, jer nita ne nastaje samo zbog jednog uzroka.
Slino tome, svaki taj fenomen doprinosi nastanku mnogih drugih posledica. Nita ne
nastaje samo zbog jednog uzroka; nita nema samo jednu posledicu; akcija i reakcija su
neraskidivo isprepletane. Otuda budistiko uenje retko govori o uzroku neke stvari, ve
o uslovima od kojih zavisi nastanak te stvari.
Zato, iako je ispravno govoriti o semenki kao o uzroku nastanka nekog drveta,
postoje i drugi uslovi od kojih zavisi rast tog drveta. On zavisi od tla i kie, od suneve
toplote. Nijedno od toga nije jedini uzrok koji stoji iza drveta; svaki je, meutim uslov
koji doprinosi i ako bi samo jedan od njih nedostajao tada bi izostao i nastanak drveta.
Lanac uslovljenog nastanka patnje, otuda, obuhvata razliite uslove ili doprinose od
kojih patnja zavisi.
* * *
U ovom relativnom univerzumu ne postoji potpuna sloboda od patnje. Istina, postoji
odreena koliina sree pomeana sa neprijatnou, ali nema mogunosti neprekidne ili
apsolutne sree u okviru itavog ovog ciklusa raanja i umiranja koji znamo kao taj na
relativni univerzum. Sve to nam nagovetava sreu podlono je neumitnom uticaju
starenja i konane propasti, a uz to ide i patnja.
Ipak, ovo je jedina egzistencija koju mi obini ljudi znamo, jer smo potpuno uronjeni
u nju. Poto je to tako, ne moemo da uoimo ili zamislimo bilo kakvu drugu vrstu
egzistencije izvan ove tekue.
Meutim, Budino uenje istie da, iza i izvan ovog kruga raanja i umiranja, postoji
egzistencija osloboena starenja, smrti i patnje. Tu egzistenciju-iza-egzistencije moemo
anzvati Neuslovljenim. Poto smo sledili Budin put do jedne, dovoljno daleke take,
direktno iskustvo tog Neuslovljenog postaje mogue, no sve dok ne stignemo do te take
mi o njemu ne znamo nita.To neznanje jeste osnovno neznanje to lei u osnovi svake
patnje; a kada to neznanje nestane, sa njim takoe nestaje i patnja.
Usled nesposobnosti da uvidimo mogunost bilo kakve egzistencije mimo ovog
relativnog sveta, to osnovno neznanje navodi nas da tragamo za sreom u svetu
prolaznosti. Navodi nas na pokuaje da dostignemo zadovoljenje u jednoj egzistenciji
45

koja nas po svojoj sutini ne moe zadovoljiti i koja nam u najboljem sluaju nudi
meavinu sree i patnje.
Uronjeni u to osnovno neznanje, mi otuda nuno moramo razmiljati, govoriti i
delovati u granicama sopstva; ta iluzija koju ivimo ne doputa nam da inimo bilo ta
drugo. Tako, u svakom postupku ili misli prisutno je to osnovno neznanje i to u obliku
elje, odbojnosti ili obmanutosti.
I kada ovo uenje pokuate da dovedete u vezu sa sopstvenim
ivotom ustanoviete da jedan od najvanijih aspekata Budinog uenja
jeste stav da vai voljni postupci donose rezultate u obliku uivanja i
neprijatnosti, u skladu sa prirodom tih postupaka. Voljna akcija stvara
unutar vae mentalne strukture jednu silu reakcije i takve sile reakcije
prazne svoju energiju onda kada se steknu povoljni uslovi za takvo
pranjenje.
S vremena na vreme u vama akumulirane sile reakcije prazne se u
obliku vaih iskustava, uitaka i vae patnje; i u isto vreme vi i dalje
stvarate druge sile reakcije neprekidnom svojom voljnom aktivnou. Ti
voljni postupci su obino poeljni onda kada su motivisani
velikodunou, blagonaklonou ili uvidom; a moralno su nepoeljni
kada su motivisani pohlepom, zlovoljom i obmanutou.
Poto ih stalno proizvodite, te sile reakcije nee se isprazniti do kraja vaeg ivota,
tako da e i u trenutku smrti preostati izvesna koliina neispranjenih sila reakcije, i onih
povoljnih i onih nepovoljnih. Taj ostatak, odmah posle vae smrti, podstie nastanak
novog bia.
One sile reakcije koje su stvorene povoljnim voljnim aktivnostima u vaem prolom
ivotu predstavljaju potencijal za prijatne doivljaje i za budua dobra dela u vaem
sadanjem ivotu; s druge strane, sile reakcije stvorene nepovoljnim voljnim
aktivnostima tokom proteklih ivota jesu potencijal za neprijatna iskustva i za dalja loa
dela u sadanjem ivotu.
Zato sile reakcije u celini moemo oznaiti kao potencijal za preporaanje, jer su one
potencijal za nastanak novog ivota, za nova iskustva i nove voljne aktivnosti. Nepoeljni
deo tog potencijala u vezi je sa osnovnim neznanjem, jer to neznanje dejstvuje tokom
celog trajanja moralno loe aktivnosti. I poeljan deo potencijala zavisi od osnovnog
neznanja, jer sve moralno ispravne voljne aktivnosti podstaknute su u prvom redu
sopstvenim interesom.
Dakle, oba dela na isti nain zavise od osnovnog neznanja; i sada smo u poziciji da
definiemo prve dve karike u lancu uslovljenog nastanka patnje. Tako:
uslovljeni OSNOVNIM NEZNANJEM (karika 1)
nastaju POTENCIJALI ZA PREPORAANJE (karika 2)
Sada se moemo vratiti pitanju preporaanja. U trenutku smrti svest se gasi i telo
poinje da se dezintegrie, ali preostale sile reakcije preivljavaju.
Ukoliko elektrina sijalica pregori, smesta prestaje i svetlost; ali elektrina centrala
je netaknuta i svetlo e ponovo zasijati in novu sijalicu postavimo na mesto stare. Na isti

46

nain, kada istekne vek telu, prestaje i svest; ali ostaci neutroenih sila reakcije su
netaknuti, spremni da podstaknu javljanje nove svesti unutar nove kombinacije um-telo.
Neposredno posle smrti bia, tok neutroenih sila reakcije -- koji je u stvari vie
proces neko nekakav stabilan entitet -- izaziva nastanak novog bia. Prema Budinom
uenju, neposredno posle trenutka zaea zapoinje i novi ivotni proces u tom novom
biu, a njegov prvi trenutak jeste iskra preporoene energije uma, da bi se potom taj
proces nastavio u obliku ivotnog toka. ivotni tok, ija je jedna od funkcija da d ivot
tom novome telu, jeste forma uma koju moemo izjednaiti sa zapadnjakim konceptom
nesvesnog ili moda podsvesnog. On svakako ne spada u svesni deo uma onako kako tu
re obino razumemo, jer svest ne moe nastati u odsustvu nervnog sistema i
odgovarajuih organa ula. Moda najbolji naziv za tu iskru kojom zapoinje novi ivot
jeste novi ivotni tok ili preporoena energija uma.
Sa ove take razvija se embrion i potom uobliava njegov nervni sistem, sa njegovim
organima ula i strukturom za centralnu koordinaciju, koji zajedno predstavljaju osnovu
za mnoge vrste svesti. Sada moemo ukazati na vezu izmeu druge i tree karike u naoj
formuli:
uslovljena POTENCIJALIMA ZA PREPORAANJE (karika 2)
nastaje PREPOROAJUA ENERGIJA UMA (karika 3).
Um nije prosti nusprodukt nervne aktivnosti unutar nervnog sistema, on je i sila,
oblik energije koji nervni sistem koristi kao sredstvo svoga delovanja. On je sutinski
vaan za ivot tela, jer u obliku ivotnog toka dejstvuje kao neka vrsta hrane za telo i
stimulansa za njegov rast. Bez preporaajue energije uma telo ne bi moglo da
funkcionie i pre svega kombinacija um-telo ne bi mogla nastati, poto je preporaajua
energija uma inicijalni trenutak ivotnog toka.
Ovo nas dovodi do odnosa izmeu tree i etvrte karike u lancu uslovljenog
nastanka patnje:
uslovljena PREPOROAJUOM ENERGIJOM UMA (karika 3)
nastaje KOMBINACIJA UM-TELO (karika 4)
Unutar kombinacije um-telo postoje razliiti naini upoznavanja spoljanjeg sveta
objekata ula i unutranjeg sveta objekata uma. Tako se kod novog zametka razvijaju oi,
kao inicijalni mehanizam ula vida, ui kao ulo sluha, nos za mirise i kvrice na jeziku
za ukuse. U tkivu koe i drugde u telu se razvijaju specifini senzori kao poetni
mehanizam za prepoznavanje telesnih senzacija, kao to su dodir, temperatura i druge.
Sve ove razliite senzacije svrstavaju se u grupu koje registruje peto ulo, smo telo.
est ulni organ u budizmu je um, poto je on (poput telesnih ula) sredstvo
kognicije.
Ovih est ula zavise od tela, jer ulni organi i um jesu delovi tela. Slino tome, ovih
est ula zavise od energije uma, jer sve dok kroz ovih est ulnih organa ne krene i
mentalna energija, oni ne mogu funkcionisati kao sredstva kognicije.
Tako stiemo do onoga dela formule koji glasi:
uslovljeni KOMBINACIJOM UM-TELO (karika 4)
nastaju EST ULA (karika 5).
47

Funkcija pet fizikih ula jeste da obezbede informacije o okolini i o stanju unutar
samoga uma. Funkcija uma, estog ula, jeste da koordinira te informacije, da ih
registruje u formi ideja i odlui o vrsti reakcije.
Da bi jedan fiziki organ funkcionisao potreban mu je objekat ula ili stimulus. Na
primer, da bi oko videlo potrebno mu je jedno osvetljeno vidno polje, unutar kojeg
razliita podruja, vrste i stupnjevi osvetljenja ine vidljive objekte ili stimuluse. A da bi
svest o vienom nastala potreban je vidljivi objekat. Svest ne moe nastati bez nekog
objekta ili stimulusa.
Meutim, ukoliko se pojavi neki stimulus, a um je ve zaokupljen , taj novi stimulus
moda nee biti dovoljno jak da naini utisak. Da bi takav stimulus ostavio utisak na um,
um mora, da tako kaemo, da se "protegne za njim".
Na primer, ako tragate za zelenim dugmetom koje je palo u duboku travu, vae ulo
vida mora biti aktivno i vae ulo uma mora takoe tragati za tim zelenim dugmetom; jer
bez tog "protezanja" uma malo je verovatno da ete pronai zeleno dugme u zelenoj travi.
Na isti nain, moda pokuavate da se prisetite neijeg imena. Ime je samo jedna
ideja, objekat uma; i da bi se obnovio kontakt sa tim objektom uma potreban je pozitivan,
"proteui" mentalni stav, vie nego puko, receptivno stanje uma. Faktor uma koji vam
omoguuje da nainite kontakt sa objektom ula ili sa objektom uma naziva se ulni
kontakt. Dakle, ulni kontakt zavisi od est ula, kao to je to izreeno u formuli:
uslovljen sa EST ULA (karika 5)
nastaje ULNI KONTAKT (karika 6).
Dalje, u zavisnosti od toga kojim objektima ula ili objektima uma dopustite da
postanu sredite vaeg ulnog kontakta, to e podstai u nekim sluajevima zadovoljstvo
i u drugim nezadovoljstvo. U tom smislu, i zadovoljstvo i nezadovoljstvo su obuhvaeni
terminom oseanje; tako moemo rei da od vaeg ulnog kontakta zavise i vaa prijatna
i vaa neprijatna oseanja.
Te dve karike, esta i sedma, povezane su na sledei nain:
uslovljeni ULNIM KONTAKTOM (karika 6)
nastaju ZADOVOLJSTVO BOLNO OSEANJE (karika 7).
Sledea karika, elja, jedna je od najznaajnijih u lancu uslovljenog nastanka patnje.
Nije teko uoiti njezinu vezu sa oseanjem, poto ako imamo prijatan oseaj prema
nekoj stvari, mi je volimo i to svianje moe voditi do elje za njom; slino ovome, ako
se u nama javi neprijatno oseanje u odnosu na neku stvar, mi je tada ne volimo i ta
odbojnost moe voditi do elje da budemo odvojeni od nje.
Oigledno je, ako nemamo nikakvo oseanje prema nekoj stvari ako nam se niti
svia niti ne svia ne moe biti ni elje za njom. Karike sedam i osam su otuda u vezi
na sledei nain:
uslovljena ZADOVOLJSTVOM BOLNIM OSEANJEM (karika 7)
nastaje ELJA (karika 8).
Na ovom stupnju oseanja svianja i nesvianja mogue je postii izvestan
stepen kontrole nad ovim mentalnim procesom. Ako smo u stanju da zaista prepoznamo
48

svako oseanje i odbijemo da ga sledimo kako ne bi steklo vrsto uporite, tada smo u
stanju da spreimo nastanak elje. Ako ne moemo to da uinimo, elja e nastati i, zbog
te elje za ulnim doivljajima i uicima, postaje praktino nemogue nai sreu izvan
njih. Tako se nastavlja neprekidno traganje za uivanjima. To je jedna vrsta okova, stanje
vezanosti za objekte ula i objekte uma; i ono oigledno zavisi od elje za tim objektima.
Tako vezu izmeu karika osam i devet u lancu uslovljenog nastanka patnje moemo
formulisati na sledei nain:
uslovljena ELJOM (karika 8)
nastaje VEZANOST (karika 9).
Stanje vezanosti za situaciju koja omoguuje nastanak uitka u sutini je isto to i
vezanost za sopstvo; jer sve dok verujemao u postojanje sopstva, ega, takvo zadovoljstvo
moe postojati. Ta linost, sopstvo, prema Budinom uenju, jeste iluzija. Ono ne postoji
kao nekakav entitet, ve samo kao proces i taj proces naziva se ivotnim tokom.
Osnovni faktor koji proizvodi ivotni tok jeste voljna aktivnost, voljni postupci
usmereni ka zadovoljavanju elje.
Dakle, kao to smo to videli kad smo diskutovali o preporaanju, voljni postupci
dovode do stvaranja sila reakcije i te sile reakcije se neprekidno prazne u vidu iskustava.
U isto vreme, one se i neprekidno obnavljaju kasnijom voljnom aktivnou.
Ovo neprekidno proizvoenje, pranjenje i obnavljanje sila reakcije ini ivotni tok.
Njega pokree stanje vezanosti za objekte ula, stanje vezanosti za objekte elje; otuda je
vezanost ta koja je obezbeuje uslove neophodne da se odrava ivotni tok. U skladu sa
ovim, vezu izmeu karika 9 i 10 moemo videti ovako:
uslovljen VEZANOU (karika 9)
nastaje IVOTNI TOK (karika 10).
ivotni tok se menja iz trenutka u trenutak. Menja se, s jedne strane, pranjenjem
akumuliranih sila reakcije, i sa druge, akumuliranjem novih sila reakcije. U trenutku
smrti, kao to smo videli, obino postoji jedan ostatak neutroenih sila reakcije. I dok se
telo dezintegrie, etiri mentalna sastojka bia oseaj, opaaj, potencijali za
preporaanje i energija uma vraaju se na stupanj neke vrste neizdiferenciranog
ivotnog toka. U tom obliku, kao tok energije, bie preivljava smrt tela i ivot novog
bia poinje.
Ako pretpostavimo da se novo bie raa u fizikom telu, individualni ivotni tok je
privuen tek zaetim embrionom; on vitalizuje taj embrion i poinje novi proces rasta
embriona. U tom procesu bie stie novo telo, sa novim nervnim sistemom i novim
skupom ula, preko kojeg se svest manifestuje na uobiajen nain.
To je proces preporaanja. To je produetak ivotnog procesa staroga bia, ponovno
otelovljenje onog ostatka neutroenih sila reakcije. On dovodi do postanka novoga bia,
ali to novo bie je neprekinuti nastavak ivotnog toka staroga bia, ivotnog toka koji
obezbeuje nuni uslov da se preporaanje uopte dogodi. Otuda moemo rei:
uslovljeno IVOTNIM TOKOM (karika 10)
nastaje PREPORAANJE (karika 11).

49

Sve dok bie nije kroilo u postojanje, ne moe biti ni starenja ni smrti. Roenje i
preporaanje nisu uzok smrti u uobiajenom znaenju uzronosti; ali sve dok se
preporaanje ne dogodi ne postoji bilo ta to bi propadalo ili umrlo. Tako preporaanje
obezbeuje neophodne uslove za starenje i smrt; a sa njima neumitno dolazi i patnja.
To je znaenje sledee formule:
uslovljeno PREPORAANJEM (karika 11)
nastaju STARENJE, SMRT I PATNJA (karika 12).
Ovo nas dovodi do take sa koje smo krenuli; ivimo u svetu u kojem sve stvari
imaju svoj kraj, u univerzumu kojim potpuno vlada vreme. Neke stvari nastanu, rastu,
propadaju i nestanu u jednom jedinom trenutku; drugima za to isto trebaju eoni; ali
injenica prolaznosti primenjiva je i za jedne i za druge.
Dalje, dramatian trenutak koji zovemo smrt naizgled je veoma razliit od drugih
promena koje se dogode tokom vaeg ivota. Meutim, kada ih analizirate, procesi smrti i
preporaanja se odvijaju bez prestanka. Kada iz ranog detinjstva preete u pubertet, ona
beba koja ste bili umrla je (postupno, naravno, i ne ostavljajui za sobom istroeno telo).
Kada postanete odrastao, onaj adolescent je umro, i tako dalje. Ali taj proces se ne odvija
svakih nekoliko godina; on se dogaa svakog trenutka, jer svaki trenutak ste stariji nego
to se bili u onom prethodnom.
Tako nas dvanaesta i poslednja karika u lancu vodi natrag na polaznu taku; uronjeni
u ovu egzistenciju preporaanja, rasta, starenja, smrti i patnje mi smo obino nesposobni
da saznamo bilo ta izvan nje. I sada to moemo iskazati u stilu formule o uslovljenom
nastanku patnje na sledei nain:
uslovljeno STARENJEM, SMRU I PATNJOM (karika 12)
nastaje OSNOVNO NEZNANJE (karika 1).
Malo nie ovaj lanac uslovljenog nastanka predstavljen je u obliku krunog
dijagrama. Na njemu moete videti kako svaka karika u lancu vodi do sledee i sve dok
ne prekinemo taj lanac na jednoj od njegovih karika ne moemo se osloboditi patnje:

50

Osnovni cilj Budinog puta jeste da razorimo to osnovno neznanje i omoguimo sebi
uvid u tu "egzistenciju-iza-egzistencije", u Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno,
Nesastavljeno, Transcendentalno, Neuslovljeno, Apsolutno ili kako god hoemo da ga
zovemo -- s pravom ili ne -- stanje u kojem je svaki i najmanji trag elje, odbojnosti i
neznanja iskorenjen.Mi smo u tolikoj meri uronjeni u ovaj univerzum vremena da obino
nismo u stanju da uoima, ak ni da zamislimo bilo kakvo postojanje izvan vremena. To
neznanje o postojanju izvan vremena jeste osnovno neznanje; znanje o njemu jeste
krajnje znanje.
* * *

Nije vam potreban lanac uslovljenog nastanka da biste rekli kako je ivot meavina
bola i zadovoljstva, napora i odmora, nezadovoljstava i zadovoljstava; sam ivot vam to
pokazuje. Voleli biste da su sastojci te meavine u drugaijoj srazmeri, naravno; voleli
biste da imate manje bola i vie zadovoljstava; voleli biste malo manje napora i malo vie
odmora i tada biste bili manje nezadovoljni, a vie zadovoljni.
51

No, morate shvatiti da bez izvesnog bola i tuge ne bilo podstreka za napor, a bez
napora ne moete napredovati. Bez nezadovoljstva va ivot bi postao suvie statian da
bi imao bilo kakvu krajnju vrednost. Jednom je reeno:
Hleb gorine jeste hrana od koje ljudi rastu do svoga potpunog lika.
U svakodnevnom ivotu izvesna koliina jada je neizbena. Sve dok postoji
odvojeno sopstvo -- sve dok odvojena svest sa svojom odeljenou od ivota kao celine
jo uvek postoji -- izvesna patnja nuno mora biti prihvaena. Pa ipak, mogue je oslabiti
njezin uticaj negovanjem nevezivanja ili, drugim reima, progresivnom redukcijom
vezanosti za zadovoljstva ivota. Sve do postizanja onoga stanja izvan dometa rei i misli
koje znamo kao Transcendentno, glavni zadatak je da to je konstruktivnije mogue
baratamo problemom patnje.
I pored toga to su samo malobrojni meu nama blizu one take potpune nevezanosti
od stvari koje donose zadovoljstvo i sreu, a to znai i od stvari koje u nama izazivaju bol
i muku, injenica je da bilo koji stepen nevezanosti, makoliko mali bio, predstavlja
pomo da se olaka breme patnje. ak i najmanji stupanj osloboenosti moe
predstavljati polaznu taku za konano postignue.
Postoji budistika veba u kojoj postajemo svesni , to je potpunije mogue, oseaja
zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku kada oni nastaju, a da ih u isto vreme to je
mogue nepristrasnije posmatramo. Naravno, cilj ove pojaane panje jeste da se jasnije
proceni vrednost tig zadovoljstava i nezadovoljstava ivota i da na taj nain izbegnemo
da nas oni suvie ponesu.
Bez tog nepristrasnog i odmerenog stava skloni ste da ponekad budete suvie
uronjeni u svoja zadovoljstva i, u drugim prilikama, da se naete na drugom polu i da vas
ophrvaju tuga i bol. Ima trenutaka, tako, kada ste do gue u svojim emocijama i kada sebi
doputate da one potpuno zagospodare vama.
Zato je cilj da nauite da iskoraknete izvan svojih iskustava sree i tuge i da ih
posmatrate nepristrasno, da budete van njihovog domaaja. Potrebno je da to nauite
retrospektivno, kada su u pitanju iskustva iz prolosti, i da pokuate isto to sa iskustvima
iz sadanjosti onako kako vam ona dolaze; sem toga, treba da nauite da anticipirate
iskustva budunosti bez prateih emocija. Kako budete uoavali uzaludnost posezanja za
stvarima u sadanjosti i udnje za stvarima prolosti i budunosti, tako e i va um
razvijati sve veu fleksibilnost.
Od ega god da zavisi vaa srea, to je objekat vezanosti, taka o koju se oslanjate; i
kad god se na neto oslanjate sebe izlaete patnji. U svakom trenutku postoji mogunost
da e neki od vaih oslonaca popustiti, jer ivot ima jednu neprijatnu osobinu, da izmie
oslonce ispod vas.
Vaa mladost vremenom nestaje; moda gubite one koje volite i stvari koje su vam
bliske bie zamenjene nekim novim, vama dalekim. Ako vam um nije dovoljno
fleksibilan da dri korak sa gubicima i promenama, sa gubitkom vaih oslonaca, vaa
patnja se onda sve vie uveava.
Meutim, kada se osvrnete, moe vam se uiniti da ste uspeli da izaete na kraj sa
promenama ivota tako to ste jedan oslonac zamenjivali drugim, da ste gledano na duge
52

staze jo i na dobitku; ipak, sve vreme ste ostali zavisni od nekakvog oslonca. To se ne
odnosi samo na spoljanji svet objekata ula, ve i na unutranji svet objekata uma, jer
vezanost za seanja, ba kao i za anticipiranje budunost podjednako je snaan okov kao i
vezanost za spoljanje stvari sadanjosti.
Jedna budistika izreka glasi ovako:
Od vezanosti jad dolazi, od vezanosti strah dolazi.
Onaj ko tu vezu raskide, ne zna ni za jad, ni za strah.
to je snanija vaa vezanost za neto to volite, vea je srea koju doivljavate kada
vam okolnosti dopuste da u tome uivate; ali kada je to oduzeto od vas, vaa je patnja isto
toliko velika kao to je do tada bila srea.
Ako neto snano elite, ta stvar postaje objekat vezivanja. Vi se prirodno privijate
uz svoje objekte vezivanja, poseete za njima i vrsto ih stiskate. Kada vam nisu
nadohvat ruke, eznete za njima. Ali sve to privijanje, hvatanje, stiskanje i enja,
dugorono, ine va bol zbog gubitka sve veim.
U svakodnevnom ivotu nemogue je reiti problem vezivanja prekidanjem kontakta
vaih ula i spoljanjeg sveta, a podjednako je nemogue spreiti nastanak zadovoljstva i
nezadovoljstva onda kada do tog kontakta doe. To znai da ukoliko je lanac uslovljenog
nastanka mogue bilo gde prekinuti, mora biti prekinuta ona karika koja predstavlja
zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Lanac patnje mora biti napadnut u fazi svianja i
nesvianja, elje i averzije, privlaenja i odbijanja.
Sve ovo, na prvi pogled, izgleda kao da znai da morate dii ruke od svega to prua
sreu i zadovoljstvo; ali nije uopte o tome re. Ovo zapravo znai da morate nauiti da
budete nezavisni od svojih oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva, koliko je to mogue, a
ne da vas ona kontroliu. To znai da va intelekt mora kontrolisati va ivot, a ne vai
emocionalni kompleksi ili iracionalna svianja ili nesvianja; zato je najvanije (barem u
budistikoj tehnici) postati to je mogue vie svestan onoga to se dogaa u vaem umu.
U ovoj tehnici vrlo je vana jedna stalno rastua svesnost svih oseaja zadovoljstva i
nezadovoljstva u trenutku kada se javljaju. Zato je pre svega bitno do kraja biti svestan
njihovog pravog znaenja, kako bismo ih spreili da izazovu emocionalne sklonosti i
preferencije.
Isto se odnosi na obe vrste oseanja, jer i oseanja neprijatnosti mogu da stvore istu
vrstu emocionalnih preferencija ukoliko nisu dobro kontrolisana. Averzija podstie elju i
vezivanje isto kao i udnja; podjednako ste okovani stvarima koje mrzite kao i onima za
kojima udite.
Ako ste u stanju da postignete barem deliminu nevezanost, ako barem donekle
moete da olabavite stisak onih stvari kojima ste sputani, tada ste slobodniji da u njima
uivate bez vezivanja i upravo zbog toga va oseaj gubitka bie manji kada one jednom
nestanu.
Potpuno budan um moe objektivno da proceni svako iskustvo kada i dok se javlja;
ali za mnoge od nas ovo nepristrasno samoposmatranje nije ostvarivo u ovom trenutku i
mogue je jedino retrospektivno. No, bilo da ga inite u trenutku trajanja iskustva ili
kasnije, glavna stvar je da spreite svoja zadovoljstva i nezadovoljstva da upravljaju
vama.
53

Kada se jedno snaan emocionalni naboj, bilo prijatan ili neprijatan, vee za neku
ideju, mogue je da kasnije lako izmakne kontroli i izazove razne unutranje poremeaje i
spoljanje konflikte. Samo poveanom panjom moete osloboditi svoj um lanih
emocionalnih veza i poremeaja i konflikata koji ih prate.
Negovanje nevezivanja, tako, ima za cilj slobodu od dominacije emocija i od
dominacije zadovoljstava i nezadovoljstava; ono ima za cilj slobodu od vezivanja za
spoljanje stvari, od seanja i nadanja, od udnji i averzija, ak i od udnje za samim
nevezivanjem.
* * *
Praktian rad -- deo 1
PROCENJIVANJE NEVEZANOSTI ZA EMOCIJE

U ovekovom umu mnogo je slepih mrlja -- slepih mrlja koje su katkad uzroci i
katkad posledice predubeenja i emocionalnih sklonosti -- i zbog njih um nije u stanju da
sebe vidi onakvog kakav jeste. Te slepe mrlje spreavaju nas da uvidimo domet i
razgranatost naih vezanosti i svako sredstvo koje se moe upotrebiti da bi se one
obuzdale pomo je u radu sa sabranou usmerenom ka unutra.
Sledei upitnik zamiljen je kao jedno takvo sredstvo i pomo u procesu otkrivanja i
vrednovanja svojih vezanosti. Odgovarajui na pitanja moda ete ustanoviti da je prvi
odgovor koji vam padne na pamet ujedno i pravi, a moda i nije. Zato je poeljno da
proete itav upitnik nekoliko puta tokom meseca, doputajui mu da zapravo podstie
razmiljanje, a ne da teite stizanju do definitivnih odgovora.
Pitanje na koje je teko odgovoriti bie, po pravilu, mnogo vanije od onoga na koje
je lako odgovoriti. Prava vrednost odgovora lei ne u njima samima, ve u koliini
samoposmatranja i sabranosti uloenim da bi se do njih stiglo.
Nema potrebe pokuavati da svoje odgovore uinite konzistentnima u bilo kom
pogledu. Morate shvatiti da je normalno da imate ambivalentne stavove prema mnogim
vanim stvarima u ivotu; na primer, da volite ili mrzite istu osobu u razliitim trenucima
ili da je mogue da vas jedan strana neke stvari privlai, ali da vas njena druga strana
odbija.
Sa ambivalentnim stavovima ove vrste mogue je da je jedna od dve suprotstavljene
emocije potisnuta, ali sa nekog svesti nedostupnog nivoa uma nastavlja da utie na va
mentalni ivot.
Nemogue je odvojiti vae objekte vezanosti od vaeg oseaja posedovanja, vaeg
vrednovanja, vaeg samopotvrivanja i razliitih drugih aspekata vaeg mentalnog ivota.
Pitanja koja slede, otuda, tako su formulisana, ne da bi ukazala na specifine objekte
vezanosti, ve kao pomo da razvijete veu svesnost prema sopstvenim mentalnim
sadrajima; a u tom procesu mogue je da se nametnu specifini objekti vezanosti ili
moda pogreno usmerena oseanja vezanosti.
Dakle, ovo je upitnik:
Slaem li se sa sledeom tvrdnjom? "Iz vezanosti dolazi jad, iz vezanosti dolazi
strah. Onaj ko ne zna za vezanost ne zna ni za jad ni za strah."
54

Jesam li slepo vezan za materijalne stvari, generalno, ili drugim reima, imam li
pozitivan stav prema njima?
Jesam li posesivan prema drugim ljudima -- svojoj porodici, deci, prijateljima, na
primer?
udim li za moi bilo koje vrste, ne zbog onoga to bih njome mogao da uinim,
ve jedino zbog toga da bih posedovao mo?
Imam li bilo kakvu vezanost koja utie na moju mentalnu i emocionalnu
vezanost?
Jesam li sebian, okrenut samo sebi, u bilo kojoj sferi svoga ivota?
Da li mnome gospodare predrasude i emocionalne ogranienosti u veoj meri
nego drugim ljudima?
Volim li da dominiram svojim prijateljima, decom i drugim ljudima?
Ljuti li me tua dominacija nada mnom?
Jesam li suvie vezan -- kruto i tvrdoglavo -- za svoja verovanja i miljenja u bilo
kojoj oblasti?
Ometa li me na bilo koji nain preterana ili pogreno usmerena vezanost za bilo
ta ili bilo koga?
Vidim li da se ljudi dive onome to posedujem i za ta sam vezan?

Praktian rad -- deo 2

PRAKTIKOVANJE NEPRISTRASNOG SLUANJA

Svaki oblik nepristrasnog posmatranja -- bilo da je usmereno unutra ka samom umu

ili spolja, ka svetu dogaaja -- jeste pomo u negovanju nevezivanja. Kao specifinu
vebu sabranosti panje moete se truditi da princip nepristrasnog posmatranja
primenjujete na svoje odnose sa drugim ljudima.
Ponekad pogreno razumete neto to druga osoba kae ili uini, moda zato to ste
neraspoloeni ili uznemireni nekim sasvim drugim povodom. U takvom sluaju znaenju
onoga to neko drugi ini pridajete potpuno drugaiju obojenost. Ili moda ne razumete
ono to vas pitaju i dajete odgovor koji je prikladan za neko sasvim drugaije pitanje.
U ovomesenoj vebi i svojim svakodnevnim kontaktima sa ljudima ete zato
nastojati da bez pristrasnosti i nezavisno od trenutkog raspoloenja razumete znaenje
onoga to neko pokuava da vam saopti. Nastojaete da ga ne bojite svojim emocijama i
55

predrasudama. esto ete ustanoviti da je pravo znaenje sasvim drugaije od vaeg

prvog tumaenja.
Ustanoviete moda da vam je neophodna veba kako ne biste druge prekidali dok
govore. Malobrojni su dobri sluaoci i vi moete nastojati da se ubrojite meu njih; ako
niste -- ako ono to drugi govori sluate samo sa pola uveta i ako ste skloni da upadate u
re nevanim opaskama -- onda treba sebe da uite sluanju, koliko je to mogue, ne
doputajui svojim emocionalnim asocijacijama da se upliu.
Paljivo sluanje zahteva napor, jer ono znai sluanje svega to je reeno i njegovo
to je mogue korektije tumaenje. Kroz proces istinskog sluanja nauiete da zapazite
svaku emocijama nabijenu re i ideju koje se jave, rei i ideje koje u igru uvode vae
predrasude i stereotipe. I kada ih jednom uoite one nee biti u stanju da dejstvuju iz vae
podsvesti, ime ete zadobiti vee znanje i kontrolu nad svojim mentalnim procesima.
Praktikovanje nepristrasnog sluanja se, tako, uglavnom sastoji od pomnog i
paljivog sluanja, udruenog sa naporom da se pri tome drimo podalje od svojih
emocionalnih reakcija.
Praktian rad -- deo 3
VREDNOVANJE ZADOVOLJSTAVA I NEZADOVOLJSTAVA

Korienje upitnika o emocionalnoj nevezanosti treba da vam pomogne da procenite

sopstvene emocionalne vezanosti i podruja ivota u kojima one deluju, dok veba
nepristrasnog sluanja treba da vam pomogne da postanete svesniji uplitanja
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

56

nedelja 4

nedelja 5

vaih emocionalnih ogranienja u svakodnevne kontakte sa drugima. Kao trea veba

koju ete praktikovati tokom etiri nedelje ili due jeste da posmatrate sopstvene reakcije
i na prijatne i na neprijatne situacije u svome ivotu. Proveriti jeste li u stanju da
procenjujete i svoja zadovoljstva i svoja nezadovoljstava nepristrasno i tako izbegnete
preterane emocije u vezi sa njima; pri tome koristite gornju tabelu, upisujui krae ili
due crte ve prema tome koliki ste uspeh u vebanju odreenog dana postigli.

57

JUNI
Osnova samorazumevanja
Budizam moemo definisati na razne naine, ali on je pre svega jedna psihologija.
Mnogi ga ljudi smatraju religijom, no iako spolja ima mnoge karakteristike religije, po
svojoj prirodi on nije religija u njenom uobiajenom, teistikom znaenju rei. Ako emo
ga i smatrati religijom, onda ga treba okarakterisati kao neteistiku religiju, ukoliko je
tako neto uopte mogue. Budin put je u osnovi put vebanja uma, tehnika ivljenja
zasnovana na vrstim psiholokim principima. Temeljna uenja i praksa budizma tiu se
pre svega reavanja problema patnje i pri tome obuhvataju prouavanje uma i naina na
koji on funkcionie.
Nain ivota koji je postavljen u budizmu jeste praktina primena njegovog
psiholokog uenja. Poto je to tako, budistika analiza ovekovog uma nuna je radi
punog razumevanja toga uenja, a korisna je i u praktikovanju Budinog puta.
to se tie naih uobiajenih iskustava, nemogue je ljudski um odvojiti od njegovog
bliskog odnosa sa telom, jer u svim naim normalnim iskustvima um i telo su tesno
isprepleteni.
Zapadnjaki tekstovi o budistikoj psihologiji ne prave uvek jasnu razliku izmeu
svesti na jednoj strani i, na drugoj, uma kao celine sa njegovom svesnom i podsvesnom
funkcijom. Zapravo, ponekad se kae da su u budizmu um i svest sinonimi; meutim,
smatram da je jasnije ako kaemo da sva mentalna stanja imaju izvestan stupanj svesnosti
(ukljuujui i ona koja zapadnjaka psihologija smatra podsvesnim), ali da je u
podsvesnim stanjima svesnost tako niskog intenziteta da se ona ne registruje u seanju i
otuda ih se kasnije ne moemo setiti.
I dok re svest ponekad izraava znaenje originalne Budine rei, a svest se obino
tumai kao puna svesnost, zapravo re "energija uma" nosi znaenje te kljune mentalne
supstance koja se moe pretvoriti u pun usvest ili u podsvesna mentalna stanja.
U ivom telu energija uma proima svaku ivu eliju, ali ne istim stepenom
intenziteta. Po nekim svojim osobinama ta energija uma je manje intenzivna nego po
drugim i u tim njezinim manje intenzivnim formama mi je smatramo ivotom tela. ivot i
energija uma tako su u sutini jedn ote isto; ali tamo gde energija uma postoji u svom
najintenzivnijem obliku mi je znamo kao svest, dok njezin manje intenzivan oblik
nazivamo ivotom.
Na primer, u kosi i noktima energija uma prisutna je u minimalnom obimu, dok je u
razliitim fizikim organima ula i u umu -- to jest, u osetljivom tkivu oiju, uiju,
drugim organima ula i u elijama i neuronskim spojevima (sinapsama) mozga -- prisutna
u svom najkoncentrisanijem obliku.

58

Izvesna koliina te energije uma koristi se za odravanje fizikog tela u ivotu i

njegovom funkcionisanju i u takvom svom obliku ona se naziva "ivotnim tokom" -- to
je pojam na neki nain ne suvie dalek od zapadnjakog pojma podsvesnog uma.
Prema budistikoj psihologiji, mentalni ivot sastoji se od niza neprekinutih serija
stanja uma, pri emu svako to stanje uma traje nepojmljivo kratak period vremena nazvan
"misaoni trenutak". Prema drevnim budistikim tekstovima, tri miliona misaonih
trenutaka zajedno traju koliko blesak munje -- to, priznajem, ba i nije precizan
matematiki iskaz, ali dovoljan da prenese ideju.
Prema ovoj teoriji, univerzum se dezintegrie vie miliona puta u sekundi i, isto
toliko puta, rekonstituie u skoro istom obliku. U izvesnom smislu, tako, sve umire vie
miliona puta u sekundi i isto toliko puta se ponovo rodi; ali forma u kojoj se preporodi je
pomalo drugaija nego prethodna forma.
Ljudski um se, otuda, sastoji od neprekinutog sleda pojedinanih stanja uma, i svako
to stanje uma ima svoje trajanjeod jednog misaonog trenutka; ipak, premda traje samo taj
jedan misaoni trenutak, scako stanje uma je vrlo kompleksna psiholoka jedinica, jer ga
sainjava razliit broj faktora uma i kada neki od tih faktora naine odgovarajuu
kombinaciju, tada se javlja i iyvesni oblik svesti. Svest je rezultat spoja razliitih faktora
uma.
Ilustracije radi, zamislite upaljenu sijalicu, u kojoj strujni tok prolazi kroz vlakno.
Rezultat kombinacije svih ovih sastojaka jeste svetlost. Ta svetlost nije neto to je
dodato ovim razliitim faktorima (to jest, vlaknu, sijalici i struji): svetlost uote nije
sastojak, u to msmislu; ona je rezultat kombinovanja razliitih faktora.
Na vrlo slian nain, svest je rezultat ukrtanja vie razliitih faktora uma. Ti faktori
uma dolaze u vezu jedni sa drugim i iz tog sklopa zasija svest kao to svetlost zasija kada
struja doe u vezu sa druga dva faktora.

Obino se u spisima nabrajaju pedeset dva faktora uma, razvrstani u etiri grupe. Oni
iz prve grupe prisutni su u svim svesnim stanjima uma i nazivaju se univerzalnim
faktorima uma. Oni iz druge grupe javljaju se samo u nekim stanjima uma i mogu se
klasifikovati, generalno, kao intelektualni faktori uma -- faktori ukljueni u procese

59

razmiljanja, imaginacije i seanja. Nijedna od ove dve grupe ne nosi sobom nikakve
moralne implikacije.
Ostale dve grupe su, meutim, klasifikovane prema svojim moralnim
karakteristikama. Jednu od tih grupa ine faktori uma koji koe procese mentalnog
razvoja i zbog toga su klasifikovani kao moralno nepoeljni (ili moralno tetni) faktori
uma. Druga grupa ukljuuje moralno poeljne faktore uma koji ili razvijaju vrline ili vode
ka razvoju natprirodnih mentalnih stanja.
Razmotrimo te razliite faktore uma jedan po jedan. Kao to smo ve rekli, nabraja
se obino pedeset i dva, tako da nema sumnje da e njihovo detaljno razmatranje
predstavljati pozamanu gnjavau; no eleo bih sve da ih makar pomenem celovitosti
radi, ali i zato to e vam to pruiti izvesno razumevanje same budistike psihologije.
Ako vas ba to ne zanima mnogo, slobodno preskoite ovaj deo.
Zapamtite da su faktori uma koje se spremamo da razmotrimo u stvari elementi koji
ine trenutak svesnosti; to znai da u svakom stanju uma ili trenutku svesnosti ima
mnogo faktora uma, te otuda jedno stanje uma nije jednostavan i jedinstven mentalni
fenomen, ve vrlo kompleksan. Ovo sa druge strane ne znai da stanje uma ili trenutak
svesnosti sadri sva pedeset i dva faktora uma; jedni su prisutni sada, a neki kasnije, ali
ima onih sedam koji su prisutni u svim trenucima svesnosti. Te -- nazvane "univerzalni
faktori uma" -- prve emo razmotriti.
1. Svest o kontaktu. Va um poseduje mo, u veoj ili manjoj meri, da il idopusti
podraaju da se nametne svesti ili da ga iskljui iz svesti.
Na primer, moda oslukujete neki slab zvuk, kao to je recimo zvuk otvaranja vrata,
i kada se on konano javi vi ga ujete; u sluaju da ga niste oslukivali, ne biste ga uopte
ni uli jer je vrlo slab. Taj mentalni stav oslukivanja jeste primena faktora uma koji se
zove svest o kontaktu. Svets o kontaktu je, tako, faktor uma koji regulie (do izvesne
granice) ulaz ulnih i mentalnih podraaja u svest; i do izvesne mere moete ga voljno
kontrolisati.
2. Oseaj. Prijatnost i neprijatnost, i mentalna i fizika, grupisane su pod
zajednikim nazivom oseaj. Tako se pojam oseaj koristi da oznai stepen prijatnosti ili
neprijatnosti prisutan u svakom trenutku svesnosti.
3. Opaaj ukljuuje uoavanje objekta ula ili objekta uma putem jednog od pet
fizikih ula ili pak umom, koji se u budistikoj psihologiji naziva estim ulom. On
takoe ukljuuje prepoznavanje i klasifikovanje nekog objekta i tako obuhvata vie nego
to se obino podrazumeva pod pojmom percepcija.
4. Volja. Jedan od najvanijih meu pedeset dva faktora uma jeste volja ili tenja,
sposobnost da se kontroliu postupci,da se odabere pravac delovanja i da se postupa u
skladu sa tim odabranim pravcem. Ta mo izbora je, naravno, obino ograniena i
uslovljena spoljanjim uticajima.
5. Usredsreenost jeste temelj snage koncentracije. Bezbrojni impulsi neprestano se
javljaju unutar mentalnih procesa: oni prvo dolaze od organa ula, drugo putem procesa
razmiljanja i zamiljanja, a kao tree seanjem na ranije mentalne procese. Kada zaista
pokuate da se skoncentriete na jednu misao, tada je neophodno da iskljuite sve druge
misli i mo da se to uradi naziva se usredsreenou.

60

6. Mentalna vitalnost. Svaki mentalni proces sastoji se od serije odvojenih stanja

uma ili trenutaka svesti, nalik odvojenim slikama na filmskoj traci. Svako od tih stanja
uma moe se smatrati pranjenjem mentalne energije i funkcija je faktora uma koji
zovemo mentalnom vitalnou da odrava kontinuitet izmeu prethodnog i narednog
stanja uma. Bez tog kontinuiteta ne bi posotjalo seanje.
7. Panja jeste sposobnost da se povea ili pojaa impuls koji dolazi od nekog od
pet fizikih ula ili od procesa miljenja. Moete je posmatrati kao komplementarnu sa
usredsreenou (faktor uma broj 5), funkcijom koja treba da iskljui neeljene impulse;
tako panja i usredsreenost funkcioniu zajedno. Panja spontano raste zahvaljujui
intenzitetu stimulansa ili spontanim zanimanjem, ali se moe pojaati i vebanjem volje.
Toliko o univerzalnim faktorima uma. Od onih ostalih neki mogu biti prisutni u
jednom trenutku svesnosti, a drugi ne. Postoji est faktora uma koj isu uglavnom
ukljueni u procese racionalnog miljenja i oni se mogu nazvati "intelektualnim
faktorima uma". Ovo moda nije najprecizniji naziv, ali je teko pronai bolji, te zato on
slui da ih razlikuje od svih ostalih.
8. Primena jeste poetna primena mentalnih sposobnosti na impuls koji tek to je
dopreo do svesti i generalno ona ima verbalnu formu.
9. Zakljuivanje je sposobnost koja omoguuje misaonom procesu da, da tako
kaem, luta umom, dajui priliku umu da za predmet panje odabere jednu ili drugu
ideju. Kao i primena, i ovaj faktor generalno ima verbalnu formu. Zakljuivanje se moe
smatrati trajnim oblikom primene ili, alternativno, primena se moe smatrati inicijalnim
stupnjem zakljuivanja.
10. Mentalni napor jeste sposobnost uz pomo koje mentalni procesi mogu biti
intenzivirani, kao na primer pri pokuaju da se setime neega to nam je jedva ostalo u
seanju ili pri nastojanju da smislim plan delovanja.
11. Interes jeste spontano intenziviranje nekog mentalnog procesa. Kada se pojavi u
koncentrisanim stanjima uma, on ima kvalitet uitka i tada se naziva ushienje.
12. Namera jeste svesno formulisanje svrhe i u bliskoj je vezi sa voljom (faktor uma
4).
13. Odlunost jeste sposobnost da se iz procesa miljenja iskljue sve ometajue
ideje i ulni podraaji, koji bi inae izazvali oklevanje i neizvesnost.
Dok dve do sada razmatrane grupe faktora uma nemaju znaaja sa moralne take
gledita, preostale dve grupe ga imaju. U budistikoj psihologiji, svaki mentalni faktor
koji ometa oslobaanje uma smatra se nepoeljnim, tetnim ili nemoralnim. etrnaest
takvih faktora jesu:
14. Pohlepa jeste jedan od tri osnovna uzroka moralnog zla i otuda je element koji
doprinosi nastanku patnje. Poto je samopokreua po svom karakteru, ona goni volju da
dejstvuje u pravcu egocentrizma. Ona ukljuuje ne samo snane tendencije kao to su
ulna strast, tvrdiluk i lakomosti, ve i najblae i nepovreujue forme sebine elje.
15. Mrnja jeste blisko povezana sa instinktom agresije i drugi je od tri korena
patnje i moralnog zla. Ona obuhvata sve stupnjeve zlovolje, od najslabijih tragova
iritiranosti ili nezadovoljstva, pa sve do izliva besa praenih nasiljem.Ona ukljuuje strah
i javlja se kroz nepromiljenost prema neprijatnim objektima.

61

16. Obmanutost jeste opta sklonost ka otupelosti, pomanjkanje mentalne agilnosti,

jedno apatino odbijanje da se poblie osmotri prava priroda stvari.Ona je jedan od tri
osnovna uzroka moralnog posrnua i patnje, a poto je ujedno i vid onog osnovnog
neznanja koje skriva pravu prirodu postojanja, ini ujedno temelj za nastanak ostala dva pohlepe i mrnje.Prisutna je u svim nepoeljnim ili nemoralni mstanjima uma.
17. Dogmatizam jeste sklonost ka egocentrinom isticanju sopstvenog miljenja i
pomanjkanje intelektualne prilagodljivosti.
18. Obmana jeste u bliskoj sa instinktom samoisticanja i kompleksom inferiornosti
u yapadnoj psihologiji.
19. Sebinost jeste tendencija za prisvajanjem stvari i ignorisanjem potreba drugih.
Ona je jedan od vidova pohlepe.
20. Yavist je elja da se poseduju ili uiva u stvarima koje dugi poseudju ili u njima
uivaju, praena elementom zlovolje prema tim drugima.
21. Kajanje se opisuje kao jedan staln oprisutan oseaj krivice. Moe izgledati
udno da vidimo kajanje ubrojano meu nemoralne faktore uma, jer se uzapadnoj
psihologiji on svrstava u sasvim suprotnu grupu; ali prema budistikoj podeli stvari ono
spreava razvijanje uma ka osloboenju.
22. Bestidnost predstavlja neshvatanje punog znaenja neke tetne ili nemoralne
misli, rei ili postupka.
23. Bezobzirnost jeste odsustvo obzira prema posledicama tetne voljne aktivnosti.
24. Nespokojstvo je sklonost da brinemo i budemo uznemireni i prenadraeni,
pogotovo u situacijama kada nema dovoljno spoljanjih podsticaja.
25. Lenjost je oklevanje da se uini bilo kakav mentalni napor.
26. Apatija jeste stanje mentalne neaktivnosti i otupelosti.
27. Skepticizam je faktor uma u kojem su sumnja i nesigurnost izazvali stanje
mentalne rigidnosti i neelastinosti.
Nasuprot ovih etrnaest moralno-tetnih faktora uma stoji dvadeset pet moralno
korisnih faktora. Oni ili akumuliraju vrlinu (ili blagotvorne sile) unutar mentalne
strukture ili na drugi nain podstiu napredovanje uma ka konanom osloboenju. Neki
od njih lee izvan sfere morala u zapadnom znaenju rei i odnose se na efikasno
odvijanje mentalnih procesa.
28. Velikodunost jeste jedan od tri korena svake moralno korisne voljne aktivnosti
i suprotna je pohlepi.
29. Blagonaklonost u svojoj najvioj formi jeste isti uvid u pravu prirodu
egzistencije ili, drugim reima, potpuna sloboda od obmanutosti odvojenog, posebnog
sopstva. Poto je ta obmanutost osnovni faktor svakog moralnog zla, uvid ili
neobmanutost (kao jedan od tri korena moralnog dobra) nezaobilazni je sastojak svake
mentalne aktivnosti koja vodi dalje od patnje i ka oslobaanju.
31. Poverenje jeste jedna unutranja uverenost ili sigurnostkoja se javlja onda kada
smo odagnali sumnju u pogledu ispravnosti pravca delovanja.Ovaj faktor se nekada
naziva verom, poto sumnja je (u smislu jednog nepristrasnog ispitivanja neke ideje)
neophodna u odreenom trenutku. Samo kada ta sumnja dostigne stupanj rigidnog ili
neumoljivog skepticizma postaje ona moralno tetan faktor, a kada smo sve sumnje
razvejali faktor poverenja narasta.
62

32. Sabranost se sastoji od neprekidne primene moi panje, sa krajnjim ciljem

postizanja slobode od obmanutosti postojanja sopstva.
33. Uzdranost je oklevanje da se poine moralno tetni postupci, kako se ne bi
povredili drugi.
34. Obazrivost jeste sklonost da se uvek razmotre mogue nepovoljne posledice
nekog postupka prema sebi i prema drugima.
35. Uravnoteenost uma jeste stanje uma u kojem nema predrasuda u korist ili
protiv neke ideje.
36. Intelektualni mir je glatko i ravnomerno odvijanje misaonog procesa,
neometanog brigom ili rastresenou.
37. Mir svesti jeste sposobnost da se zadri smirenost uma i da odupre uplivu
nespokojstva i uznemirenosti.
38. Intelektualna agilnost jeste prisutnost uam ili sposobnost da se hitro odgovori
na situaciju.
39. Agilnost svesti je sposobnost da se brzo postane svestan svih implikacija
situacije u kojoj smo se nali i mogunost brze adaptacije.
40. Intelektualna prilagodljivost jeste sposobnost brzog uenja i prilagoavanja
procesa zakljuivanja u skladu sa novim pravcem razmiljanja.
41. Prilagodljivost svesti je onaj imaginativni kvalitet koji omoguuje da nove i
neuobiajene ideje istraujemo bez predrasuda, netrpeljivosti ili rigidnosti.
42. Upotrebljivost intelekta predstavlja izbalansiranost izmeu savitljivosti (koja,
kada ode u krajnost, moe postati neka vrsta mekoe uma) i vrstine (koja, ako je
prekomerna, vodi u krutost).
43. Upotrebljivost svesti jeste onaj dobro izbalansirani stepen senzitivnosti koji ini
um dovoljno prijemivim za nove ideje, ali ga ipak spreava da postane suvie lako
zavodljiv il inekritian.
44. Efikasnost intelekta je spontano i bez oklevanja funkcionisanje faktora uma
kada se suoe sa problemom, nasuprot neopravdanom oklevanju i neodlunosti.
45. Efikasnost svesti jeste oseaj unutranjeg pouzdanja i sigurnosti koji prati
efikasno delovanje intelektualni hfaktora.
46. Intelektualno potenje jeste nedvosmisleno razmiljanje, osloboeno skrivenih
ili meusobno protivrenih verovanja.
47. Potenje svesti jeste mentalno stanje iskrenosti i potenja prema samom sebi,
bez samoobmanjivanja il iskriveni hmotiva.
48. Ispravan govor jeste rezultat razvoja prethodnih faktora i on se ispoljava u
komunikaciji sa drugima.
49. Ispravno delovanje, slino kao i ispravan govor, postaje spontana tendencija
kada smo dovoljno duboko proeti ostalim povoljnim faktorima uma. Moe se opisati i
kao kontrola nad telesnim postupcima koju obavljaju nae moralno povoljne sklonosti.
50. Ispravn oivljenje jeste specijalizovana forma ispravnog delovanja, oblik
aktivnosti u kojem nema nastojanja da se neto dobije po cenu tueg gubitka.
51. Saoseanje, kada je do kraja razvijeno, jeste sklonost uma u kojem patnju drugih
oseama podjednak oduboko kao i svoju.

63

52. Saradost jeste sposobnost da se radujemo srei i blagostanju drugih, ak i kada

mi patimo zbog gubitka i nesree.
* * *

Da biste sproveli bilo kakav oblik samoispitivanja -- i zapravo bilo kakav rad sa
svojim umom -- morate imati na umu injenicu da u umu svakog oveka postoji naslee
primitivnih nagona, prenoeno od ranih ljudskih i predljudskih predaka tokom njihove
borbe za preivljavanje. Prepoznati te primitivne nagone u sebi jeste jedan od prvih
koraka koje morate napraviti na putu samorazumevanja; odbijajui da ih prepoznamo,
odbijajui da vidimo kao deo naeg mentalnog sklopa, znai izgraivati oko sebe zid
samoobmane.
U svojim ranim godinama, zato to drugi ljudi nisu odobravali te primitivne nagone,
nauili ste da ih prikrivate i da ih se u nekim sluajevima stidite. Prvo ste nauili da ih ne
pokazujete pred drugim ljudima, pa ste onda poela da ih sakrivate -- barem ste pokuali
da ih sakrijete -- i pred samim sobom.
to se tie mehanizama koje um koristi u svojim pokuajima da obmane samog sebe,
koristie ako ih analiziramo posmatrajui strukturu mozga.
U izvesnom smislu mozak moemo posmatrati kao izuzetno komplikovan sistem
puteva i spojeva du kojih putuje mentalna energija. Svaki takav put se naziva
neurogramom. Kada nervna energija putuje du odreenog puta ili neurograma,
odgovarajua ideja se obino javlja u svesti, a kada se nervna energija premesti na drugu
putanju ili neurogram ona prva ideja nestaje i neka druga se javi u svesti.
No, ako se neki od tih nervnih puteva oteti, moi e da prenosi energiju samo uz
potekoe ili uopte nee biti u stanju da funkcionie. Moete tu situaciju uporediti sa
putem koj ije pun rupa, tako da se kola koja njime putuju kreu uz mnogo truckanja i
poskakivanja. Kad god moe, voza izbegava taj neravan, teak i bolan put.
Ovo poreenje pomoi e vam da razumete "mehanizam izbegavanja" u umu, jer na
slian nain nervna energija e izbegavati putovanje du ili kroz neurograme kojima je to
teko ili bolno. Nije nam potreban tehniki argon ili naroito poznavanje psihologije da
bismo rekli kako smo svi mi skloni da izbegavamo ono to je bolno ili neprijatno.
Pogledajmo ejdan primer. Dete prolazi kroz neko zastraujue
iskustvo; nije bitno koja vrsta iskustva je to, ali ono je njime vrlo
uplaeno. Poto je prolo izvesno vreme, ono pokuava da o tome ne
misli, jer kada ga se seti ponovo se uplai. Ovo je razumljivo i lako je
shvatiti; a sve se dogaa na nivou svesti. Tek kasnije seli se u podruje
nesvesnog.
Ipak, ovo ne znai da je time dete odmah izbrisalo sva seanja na
zastraujue iskustvo; taj proces se po pravilu odvija postepeno i
odbijanje deteta da misli o njemu u poetku mu ba ne polazi za rukom.
Kasnije, meutim, sve je uspenije u tome i posle izvesnog vremena
ono mu prelazi u naviku. Kada jedna aktivnost, mentalna ili elesna,
pree u naviku, ona takoe postaje manje svesna.
Tako mehanizam odbijanja, u poetku svestan, postepeno tone na podsvesni nivo.
64

Pored straha postoje i druge vrste iskustava koja stavljaju u pokret mehanizam
izbegavanja; to su zgroenost, munina i fiziki bol, na primer. Oseaj inferiornosti je jo
jedan, kao i oseaj krivice i bezvrednosti. Niko ne voli da se osea inferiornim, krivim ili
bezvrednim, tako da um i na svesnom i na podsvesnom nivou nastoji da izbegne takve
stvari.
* * *

No, vratimo se vozau kola; ustanovivi da je put pun rupa, teak za vonju i ak
bolan, on ga izbegava; ali on i pored toga eli da nekako stigne na odredite i ne odustaje
od svog putovanja samo zato to je put u loem stanju. On pronalazi alternativni put, ak i
onda kada to znai skretanje sa glavnog puta i due putovanje.
Na isti nain nervna energija odbija da obustavi svoju aktivnost samo zato to je
jedan neurogram blokiran bolom, te prolazi druge neurograme koji joj nude prijatno
putovanje. Kada se to dogaa u mozgu, u umu se raa ideja-zamena, jer ako um odbija
bolom optereenoj ideji da se javi u svesti, on svoju energiju skree ka nekoj
prihvatljivijoj ideji. To je mehanizam "skretanja".
Usled mehanizma skretanja, postoje sluajevi kada doivljavate neku emociju, ali
sebe obmanjujete u vezi sa njenim pravim objektom. Zbog nekog razloga ne elite
odreenu idej uda poveete sa odreenim objektom.
Na primer, dete i voli i przi svoje roditelje. Treba razumeti da praktino svako dete
ima ambivalentan odnos prema svojim roditeljima. U stvari, ono ima ambivalentan odnos
prema mnogim znaajnim stvarima u svom ivotu, to znai da ih on i voli i mrzi. Voli
svoje roditelje u jednom trenutku, zato to se staraju o njemu, a mrzi ih u drugom, kada
ga grde i kanjavaju; ali obe suprotnosti postoje potencijalno u njegovoj mentalnoj
strukturi sve vreme.
Ali dok su njegovi izrazi ljubavi dobro primljeni kod roditelja, njegovi izrazi mrnje
izazivaju njihovo negodovanje, prekore i batine, a moda i lekcije o nemoralnosti
nevoljenja roditelja.
U sluaju osetljivog deteta, to prebacivanje i dranje lekcije proizvodi oseaj krivice
i bezvrednosti, a kada, kasnije, ono postane svesno svoje mrnje pokuava da je potisne.
No, bez imalo stvarnog razumevanja naina na koji njegov um funkcionie, njegovi
pokuaji da kontrolie svoje neeljenje provale instinkata vodie e sam odo njihovog
potiskivanja.
Ipak, bilo koji mentalni faktor koj ije potisnut nije time i uniten, pa potisnuta
emocija mrnje mora pronai sebi oduka. Poto se detetova mrnja ne moe vezati za
njegove roditelje, mora se vezati za neto drugo, neto to je manje verovatno da e
negodovanje odraslih oko njega. Taj objekat-zamena moe biti njegov uitelj, na primer.
Tako je prokazana emocija premetena sa svog pravog objekta, roditelja, na objekatzamenu, na uitelja.
Ovde sasvim lako moete videti da mehanizam izbegavanja i mehanizam skretanja
rade jedan uz drugog. Nervna energija izbegava putovanje du modanih puteva ili
neurograma koji izazivaju ideje ili emocije krivice, inferiornosti, bezvrednosti i bola, i
biva skrenuta ka neurogramima kod kojih nema tih neprijatnih oseaja. A ako ti novi
65

neurogrami izazivaju ideje samopotvrivanja, supriornosti ili sopstvene vanosti, tim

bolje; ili barem tako izgleda na povrini.
* * *

Ba kao to bol i neprijatne emocije mogu otetiti neurograme, isto tako

zadovoljstvo, fiziko ili emocionalno, moe uiniti prohodnijim neki drugi neurogram i
tako olakati prolaenje nervne energije kroz njega.
Da se ponovo vratimo na naeg vozaa. On e izbegavati uzan put, koji je pun rupa, i
skrenue svoje putovanje ka putu koji je u dobrom stanju. Ali ako postoji i trei put koji
je proiren i ravan, sa kojeg se prua divan pogled na okolinu itavom njegovom
duinom, tada e on putovati ovim treim pute kad god je u mogunosti. I radie to ne
uvek samo zato to e ga odvesti na neko posebno mesto, ve zbog pukog zadovoljstva
samoga putovanja, zbog onih vidikovaca du puta.Radie to moda i onda kada treba da
putuje na posao ili obavlja neke druge stvari.
Na isti nain mentalna energija e putovati kroz neurograme koji donose
zadovoljstvo, ak i ako nema druge svrhe za to izuzev zadovoljstva, ak i ako to ne
reava bilo koji problem ili dovodi do nekakve odluke.Ovo objanjava mehanizam
"fiksacije".
Primera radi, ako je dete razmaeno, ako se majka upinje da mu u svemu ugodi i
zadovolji ga, ako ga suvie titi i posveuje preteranu panju, a sve nautrb razvoja
njegovog karaktera, tada e njegova mentalna energija ostati fiksirana na mentalnu sliku
njegove majke.
* * *

Sada imate tri osnovna mentalna mehanizma -- izbegavanje, izazvano bolom

blokiranim neurogramom; skretanje, zavisno od nekog alternativnog neurograma; i
fiksaciju, koja nastaje usled nekog preterano esto korienog neurograma.
Ukoliko prihvatite ideju da -- kao i kod veine ljudi -- va um koristi razliite oblike
samoobmane, moete videt ida su ovi mehanizmi u osnovi mnogih od tih samoobmana i
da su esto neki bolom blokirani neurogrami krivi za gotovo prirodan otpor koji izbije na
povrinu kada se od vas zahteva, tokom procesa samorazumevanja, da se suoite sa
manje prijatnim aspektiva sopstvenog uma.
Sve dok niste u stanju da savladate taj otpor i suoite se sa svim svojim
samoobmanama ostajete bespomoni, one dominiraju vaim miljenjem i to je jedna do
najveih tekoa na putu ka samorazumevanju.
Praktian rad
SVESNOST MENTALNIH SADRAJA

Osnova samorazumevanja, ako se ono vidi sa budistike take gledanja, sastoji se od

razliitih oblika ispravne sabranosti, sedmog dela plemenitog osmostrukog puta. Moda
66

e biti od koristi podsetiti se naina na koji drevn itekstovi izlau razliite naine primene
principa sabranosti.
Opta klasifikacije se obino naziva etiri temelja sabranosti, premda izraz etiri
naina ustaljivanja sabranosti malo vie govori. Ta etiri naina mogu se opisati na
sledei nain.
1. Sabranost panje na telo ,na njegove procese i stanja, kao to je proces disanja,
poloaj tela i prolaznost tela.
2. Detaljna svesnost oseaja zadovoljstva i neprijatnosti kao sredstvo izbegavanja
preteranih emocionalnih reakcija.
3. Detaljna svesnost mentalnog stanja kako bi se procenio do kojeg stupnja postoje
ometajui elementi i u kojoj meri su prisutni unapreujui elementi u svakom trenutku.
4. Detaljna svesnost mentalnih sadraja ili oblik samoispitivanja kako bi se procenilo
ukupno stanje uma i njegov napredak, ne toliko u dato mtrenutku, koliko u generalnom
smislu.
Kao to moete videti, polje ispravne sabranosti je nepregledno i, poto veliki deo
rada sa sabranou jeste u vezi sa samorazumevanjem, otuda je i polje samorazumevanja
nepregledno. Za nau sadanju svhu, otuda, treba da razmotrimo samo etvrti od etiri
naina ustaljivanja sabranosti, a to je detaljna svesnost mentalnih sadraja.
Vratimo se sada listi od pedeset dva faktora uma, od kojih su neki (ali ne svi)
sadrani u tom nizu momenata svesti koji ine mentalni ivot. U grupi ometajuih ili
moralno pogrenih faktora odaberite nekoliko koje smatrate najvanijim da ih prevladate
ili bar oslabite, a meu unapreujuima ili moralno ispravnim faktorima odaberite
nekoliko za koje oseate da ih treba razviti.
Tako emo, kao polaznu taku, meu ometajuima uzeti pohlepu, mrnju,
obmanutost, nemir i skepticizam, a meu unapreujuim intelektualnu smirenost,
intelektualnu agilnost, intelektualno potenje i radost zbog uspeha drugih.
Napiite ih na paretu papira i potom razmotrite koja je njihova uloga u vaoj
mentalnoj strukturi. Pogledajmo ih jedan po jedan.
Pohlepa. Bez sumnje da vi niste pohlepna osoba u uobiajenom znaenju rei, ali
pojam pohlepa pokriva sve oblike elje za stvarima mimo onih koje su obino neophodne
za ivot. Poite od pretpostavke da ak iako se najnesebinija osoba na svetu, postoji ipak
neki mali ostatak pohlepe u vama i onda zapiite u kojem se on obliku manifestuje.
Mrnja. Ona se nekad pokazuje u skoro neprimentim oblicima iritiranosti i
ozlojeenosti. U svakodnevnom ivotu zaista je vrlo teko reagovanje na frustrirajue
okolnosti bez imalo iritiranosti i ljutnje.Ali mogue je da postoje situacije kada je takva
vaa reakcija iracionalna i upravo je va zadatak da takve iracionalne reakcije uoite.
Obmanutost. Dok je obmanutost u budistikom smislu definisana kao kao jedno
apatino odbijanje da se uoi prava priroda stvari, ona se posebno manifestuje kao
obmanutost o postojanju "ja", sopstva, o tome da je to "ja" jedan fiksirani, nepromenljivi
entitet odvojen od celine ivota. Ova obmana se ispoljava u dva osnovna vida. Ispoljava
se kao impuls samopotvrivanja, sa oseajem sopstvene vanosti u odnosu na druge, i
otuda njegov iritirajui efekt esto izaziva konflikt sa onima koji su oko nas. I ispoljava
se takoe kao samoobmana.

67

Tako, ispitujui sebe u tom pravcu, prvo s ezapitajte: "Na koji se nain manifestuje
impuls samopotvrivanja u meni?" I drugo, zapitajte se: "Na koji ja to nain moda sebe
obmanjujem?"
Nemir. Nesposobnost izbegavanja da vas obuzme stanje uznemirenosti ili
nespokojstva i sklonost da vas obuzmu brige -- to su sve blisko povezani mentalni
elementi obuhvaeni pojmom nemir. Svi oni obezbeuju uslove za zbrkano miljenje i
rasipanje mentalne energije, kao i za pogrene odluke. Izvestan stepen nemira u ovom
smislu je skoro neizbean, kraj svih iskuenja savremenog ivota; tako, istraujui sebe u
ovoj sferi, zapitajte se u kojoj meri su razdraenost i briga koji vas mue nepotrebni i
mogue ih je izbei.
Skepticizam. U smislu u kojem se ovde koristi, skepticizam znai nespremnost da se
prihvati i razume neka neprijatna ili udna ideja. Pitanje koje sebi treba postaviti tie se
stepena u kojem ste skloni da se odupirete neprijatnim ili udnim idejama, jer upravo
toliko je va um nefleksibilan.
Intelektualnu smirenost. Ovo znai glatko funkcionisanje mentalnih sposobnosti,
toliko razliito od konfuznog toka misli izazvanog nespokojstvom i neprekidnim
skakanje sa jednog toka misli na drugi. Pitanje koje treba sebi postaviti je. "U kojoj meri
treba da razvijem intelektualnu smirenost kao svakodnevno svojstva svoga miljenja?"
Intelektualna agilnost. Pod ovim podrazumevate svoju normalnu sposobnost da
apsorbujete kljune take neke nove situacije ili problema i da na njih energino
reagujete odgovarajuom akcijom.
Iintelektualno potenje. Ovde je naglasak na nastojanju da se oslobodimo
meusobno suprotstavljenih elja i ideja, jer svaki takav konflikt doprinosi neefikasnom
miljenju i delovanju.
Radost zbog uspeha drugih: Ako nekada zavidite drugima onda kada ih prati srea,
niste jedini: svaka normalna osoba ima izvesnu dozu zavisti u svom mentalnom sklopu i
ako ne bi bilo tako, tu osobu bismo smatrali natprirodnom. Pa ipak, zavist je jedan od
ometajuih faktora uma koji po svaku cenu treba iskoreniti, a jedan od elemenata u tom
procesu jeste negovanje njoj suprotnog kvaliteta, koji se naziva saradost ili radost zbog
tue sree i uspeha. Moda se radujete zbog prijatelja kojima dobr oide, ali ne i zbog
uspeha nekog ko vam se ne svia. No, treba da pokuate, bez obzira koliko u tome
uspevate, da razbijete krug zavisti i zamenite je saradou onda kada ujete dobre vesti
od drugih. U konekstu u kojem sada govorimo, re je o procenjivanju vae sposobnost za
saradost.
* * *

Poto ste napravili listu mentalnih faktora sa kojima oseate da bi trebal oda radite,
kraj svakog od njih napiite neki komentar, kao na primer "potrebno je da ga znatno
razvijem" ili "ve prilino razvijen" ili "treba ga stalno proveravati". Unitite ih zatim,
ako ne elite da neko vidi te vae beleke, ili ih sauvajte za kasnije periodino
razmatranje.
Meutim, nemojte sve to uraditi tokom jednog sedenja, jer to nije kviz kakve
nalazite u popularnim asopisima ili onaj koji zahteva decidne odgovore. Ako vam
68

dnevni raspored i ostali poslovi doputaju, uzimajte jedan mentalni faktor svaki hnekolik
odana i razmiljajte o njemu.
SVESNOST MENTALNIH SADRAJA
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Na ovaj nain ispunjavanje sopstvenog upitnika se produava na itav mesec ili i

due. Koristite obrazac kakav je ovde prikazan, ispunjavajui svaku rubriku ocenom od 1
do 10, ve prema vaoj proceni u kojoj meri ste uspeli da svoje misli drite podalje od
ometajuih faktora uma.

69

JULI
Princip prihvatanja
Ono to znamo kao svesni nivo ljudskog uma samo je veoma mali deo uma u
njegovoj celokupnosti. Opta upotreba sheme o dva nivoa uma, svesnom i nesvesnom,
sugerie nam da on ima dva posebna i jasno definisana odeljka; ali takvo gledanje na
stvari ni u kom nije sluaju dovoljno precizno. Bilo bi mnogo bolje um porediti sa
kolskom tablom u potpuno zamraenoj uionici, na kojoj su po itavoj povrini ispisane
mnoge rei i izrazi. Poto je u prostoriji mrak, ne moete da vidite nijednu od njih.
Meutim, ako snop baterijske lampe usmerite ka centru table, moi ete da proitate re
koja je tu napisana, kao i neke rei oko nje, tamo na rubu kruga, gde je svetlosti slabija.
Centar snopa svetlosti moe se porediti sa punom sveu, a kredom ispisana re koju
snop potpuno obasjava je kao sredite svesti. Rei u slabije osvetljenom podruju nalik
su idejama na ivici svesti, dok one ostale predstavljaju mnotvo ideja unutar podsvesnog
uma.
Kako pomerate snop lampe ka razliitim podrujima table, razliite rei i fraze
dolaze u centar svetlosti, uz druge, slabije osvetljene, na spoljanjim rubovima kruga.
Ostatak table uvek je u mraku.
Na potpuno isti nain pomera se i fokus panje i u polje pune svesti donosi jednu
ideju za drugom, uz obino jo nekoliko srodnih ideja na rubovima svesti. Sve vreme sve
ostale ideje ostaju unutar podsvesnog uma.
Ukoliko se ispred table ne bi nita nalazilo, mogli biste da lampom obasjate svaki
njezin deo i u iu snopa svetlosti stavite bilo koju re ili izraz. Ali zamislimo, ilustracije
radi, da su delovi table zakriljeni. Visoki ormar sa fiokama za fascikle stoji ispred jednog
njezinog ugla, a preko drugog je prelepljen veliki plakat. Po tabli su, tu i tamo, zalepljeni
papiri koji skrivaju pojedine rei. Ne moete te skrivene rei obasjati svetlou sve dok
ne uklonite orman, plakat ili papire.
Na slian nain um prosene osobe ima mnoga podruja nedostupna snopu pune
svesnosti. To su podruja koja su, tokom godina, ostala blokirana bolom i strahom,
strepnjom, krivicom i oseanjima inferiornosti. Osloboditi te zatomljene ideje i uiniti ih
dostupnim za svest predstavlja prevelik zadatak za obinog oveka tokom itavog
njegovog ivota.
Meutim, ak i ako ne moete otkriti i ukloniti sve strahove, oseaje krivice i
inferiornosti koji su u detinjstvu i kasnije blokirali neka podruja vaeg uma, moete
barem pokuati da prihvatite sebe onakvog kakvi jeste, sa svojim nasleem primitivnih
nagona i steenim mrnjama, strahovima i pohlepom.
To prihvatanje zahteva trajnu sabranost, jer ona jeste klju samousavravanja.
Sabranost panje u budizmu ima mnogo oblika, a onaj oblik koji ima posebnu vrednost u
ovom kontekstu naziva se sabranost panje na um. Upornim vebanjem moi ete da u
70

svakom trenutku budete svesni emocionalnog stanja u kojem ste i prepoznate ga

kakvo ono zaista jeste. Ukoliko je vae emocionalno stanje sada stanje nezadovoljstva i
ogorenosti, ili zavisti, zlovolje ili neki drugi ometajui mentalni faktor, tada poteno
priznavanje njegovog postojanja, osloboeno to je mogue vie oseanja krivice i
pokuaja potiskivanja, jeste zapravo prihvatanje sebe onakvoga kakvi jesmo.

Neophodno je takoe razvijati svesnost svojih unapreujuih mentalnih kvaliteta,

takvih kao to su velikodunost, blagonaklonost i uvianje obmanjivake prirode
sopstvenog ega, i sve to bez i najmanje gordosti ili trijumfalizma.
Takvo jednostavno priznavanje postojanja i ometajuih i unapreujuih mentalnih
faktora, kada se pojave u vaim dnevnim kontaktima i aktivnostima, smatra se prvom
primenom ovoga principa prihvatanja.
Ovo prihvatanje sebe onakvim kakvi jesmo mora biti uravnoteeno prihvatanjem i
drugih kakvi jesu. Kako raste vae znanje o samome sebi, istovremeno raste i vae
poznavanje drugih. I dok se ljudi jako mnogo razlikuje po nivou svoga samoizgraivanaj,
kao i po svojim reakcijama na okolnosti, generalna struktura njihovih instikata i emocija
vrlo je slina vaoj.
* * *
I oni, duboko ispod svesti dostupnih podruja uma, imaju svoje naslee primitivnih
nagona, nasleenih od svojih predljudskih i praljudskih predaka. i sa njima su u
detinjstvu roditelji u veoj ili manjoj meti pogreno postupali ili ih podvrgavali represiji, i
njima je potreban neki stepen istinskog razumevanja.
Kroz to istinsko razuevanje za druge uite kako da ih prihvatite onakve kakvi jesu i u
meri u kojoj ih razumete i prihvatate (ni manje ni vie) utoliko ete verovatno reagovati
na njih bez odbojnosti i ogorenja.
Mogue je, naravno, da neete biti u stanju da potpuno uklonite tu odbojnost i
ogorenje iz svoga ophoenja sa drugima, ali priliku kada se oni pojave moete iskoristiti
za njihovo uoavanje i prihvatanje i svojih i tuih oseanja te vrste. Sa tim prihvatanjem
mora doi i vea uravnoteenost i u ophoenju sa drugima i u vama samima.
* * *

Dakle postoje dve sfere ivota u kojima treba praktikovati princip prihvatanja -sopstvena emocionalna i mentalna struktura i emocijama nabijene reakcije prema drugim
71

ljudima. Postoji i trea sfera u kojoj treba primeniti ovaj isti princip, a to je svet kao
celina, sa svojom meavinom zadovoljstva i bola.
Na ovome mestu moe biti zanimljivo da nainimo izvesnu digresiju u odnosu na
pitanje prihvatanja i razmotrimo ta Budino uenje ima da kae o svetu kao celini.
Prema zapadnjakom nainu razmiljanja, od religije se oekuje da prui objanjenje
porekla ovoga univerzuma i poto budizam bar na povrini izgleda kao religija, i od njega
se oekuje da nam kae kako je postao ovaj svet. Ali budizam zapravo i nije religija; u
sutini on je praktina psihologija. On univerzum uzima onakvog kakav jeste i kae,
slikovito reeno, kako je nastojanje da se uz pomo intelekta sazna njegovo poreklo nalik
pokuaju da letimo uz pomo podmornice. Poetak univerzuma, kae Budino uenje,
jeste nepojmljivo i mentalna energija upotrebljena u razjanjivanju njegovih poetaka
moe se bolje upotrebiti za reavanje onoga problema koji lei u osnovi svih problema -problema patnje.
Prema Budinom uenju, postoje samo dva fundamentalna oblika postojanja u ovom
svetu relativnosti. To su um i materija i oni, realizujui se u ivom biu, u svome
postojanju zavise jedan od drugog. Kao to je pomenuto, svaka estica materije
sastavljena je od etiri vrste energije. Te etiri vrste energije mogu se zvati primarnim
svojstvima materije i iz njih se izvode svi drugi oblici materije. Ta etiri svojstva su
vrstina, privlaenje ili kohezije, toplota i kretanje. Razmotrimo ih svaki posebno.
Princip vrstine je temelj svih materijalnih fenomena i naziva se jo principom
irenja, jer na osnovu njega neki predmet zaprema prostor u trodimenzionalnom smislu.
Za njega je reeno i da je princip odbijanja unutar jednog atoma materije. Kada je on
dominirajui faktor neke supstance, ta supstanca je u vrstom stanju, tvrda i neelastina;
ukoliko ga ima manje, onda je ta materija meka, elastina i savitljiva.
Princip kohezije je drugi meu etri primarna svojstva materije. To je i princip
privlaenja subatomskih energija, gravitacije i privlaenja uopte. Za njega se kae da
obuhvata nuklearne sile privlaenja meu elektronima, protonima i neutronima.
Ukljuuje i sve stupnjeve lepljivosti i fluidnosti.
Princip toplote, tree svojstvo, jeste prvenstveno unutranji kvalitet, koji se
manifestuje kroz razliite stupnjeve topline i hladnoe. On ukljuuje i sve vrste svetlosne
energije.
Princip kretanja, poslednji u ovoj etvorki, u atomu je predstavljen orbitalnim
kretanjem elektrona, a kod veih estica vibracijama uopte i kod gasova molekularnim
kretanjem.
Iz ova etiri svojstva vrstine, privlaenja, toplote i kretanja proizlaze sva ostala
svojstva materije. Ona postoje u svakoj estici i ak u svakom zraku svetlosti, mada u
razliitoj srazmeri.
Slede etiri sekundarna svojstva, direktno izvedena iz primarnih i to:
Svojstvo odbijanja svetlosti se najee naziva bojom i ukljuuje kvalitet i intenzitet
odbijene svetlosti.
Generisanje mirisa je hemijsko svojstvo, verovatno uglavnom izvedeno iz principa
kohezije ili je jedan njegov aspekt.
Generisanje ukusa je takoe hemijsko svojstvo, takoe veroavtno izvedeno iz
principa kohezije.
72

Gorivost jeste svojstvo svake estice materije koje joj omoguuje da emituje
energiju ka drugim esticama i da se kroz hemijske reakcije kombinuje sa tim drugim
esticama.
Osam materijalnih svojstava koje smo do sada razmotrili ini se da pripadaju svakoj
estici materije, i ive i neive. Svaka estica neive materije poseduje tih osam
univerzalnih svojstava; ona se u razliitim vrstama materije javljaju u razliitim
srazmerama.
Deveto svojstvo moe se ponekad pojaviti u neivoj materiji, to je generisanje
zvuka, svojstvo takvog vibriranja koje proizvodi zvuk. Za razliku od prethodnih osam,
ovo nije univerzalno svojstvo materije. Tako sva neiva materija poseduje barem osam
svojstava, a neka neiva materija ih ima devet.
Osam svojstava -- vrstina, privlaenje ili kohezija, toplota, kretanje, refleksija
svetlosti, generisanje mirisa i ukusa, kao i gorivost -- poseduje takoe i sva iva materija,
uz ponekad i devetu, generisanje zvuka; no, iva materija, i biljke i ivotinje, poseduje
barem jo jedno svojstvo i ono se naziva vitalna energija.
Neki oblici ive materije imaju i druga materijalna svojstva. Tako neke elije oka
poseduju osetljivost na svetlo; neke elije u uhu poseduju osetljivost na zvuk; one u nosu
imaju osetljivost na miris; u kvricama na jeziku postoji osetljivost na ukuse; dok
razliite vrsta elija koe i drugde poseduju osetljivost na dodir, temperaturu i druge
sline podraaje.
U viim centriva nervnog sistema neke elije su osetljive na mentalne stimulanse i
one ine materijalnu osnovu dve vrste mentalnog stanja koje se naziva umom i
kognicijom. Neka druga svojstva su mukost i enskost i ona utiu na pol i formiranje
itavog tela.
Sva nabrojana materijalna svojstva obuhvataju u sebi i primarna svojstva i ona koja
iz njih diretno proizlaze. Preostalih deset materijalnih kvaliteta su sledei:
Prvi od njih je prostor i to je prostor izmeu subatomskih estica i izmeu atoma
neke supstance.
Sledea dva su svojstva ive materija koja se mogu nazvati izraajnim svojstvima,
jer omoguuju telu da odgovori na impulse pristigle iz uma preko nervnog sistema i da
isto tako izraze i um. Prvo od njih se naziva telesna izraajnost, jer pomou nje telo
izraava aktivnost uma i to kroz gestove i poloaj tela. Drugo je govorna izraajnost, gde
um utie na govorni mehanizam i sebe izraava kroz govor.
Zatim dolazimo do grupe od tri materijalna svojstva koji su kvaliteti ili varijacije
vitalne energije, osnovnog svojstva celokupne ive materije. Prvo od njih je aktivizam
(kao suprotnost inertnosti); drugo je elastinost (kao suprotnost krutosti); i tree je
delatnost, odgovaranje tkiva na neki pokret uma.
Preostala etiri materijalna svojstva odnose se na rast i opadanje celokupne materije.
Svaka estica u univerzumu nastaje i nestaje na milione puta u sekundi; u svakoj ovoj
pulsaciji postoje etiri faze, a to su nastanak, trajanje, opadanje i nestanak te estice.
Neposredno posle toga nova estica -- slina ali ne identina -- nastaje, da bi potom
prola isti mput; nju sledi naredna i tako u beskonansot.

73

Ljudsko bie sastoji se od tela koje ima ovih dvadeset osam materijalnih svojstava, u
kombinaciji sa umom, koji sadri sledeih pet grupa komponenata, a to su prijatno'bolna
oseanja, opaaji, odrednice (ili voljni mentalni faktori) i osnovna sposobnost kognicije.
* * *

Ovo je, dakle, nain na koji Budino uenje analizira ovaj svet relativnosti u celini i
posebno spregu um-telo u ljudskoj jedinki. Ovo neprekidno nastajanje i nestajanje pojava
naziva se neprekidnim lutanjem, jer u njemu sva bia lutaju kao da su u lavirintu i moraju
neprekidno da idu dok ne pronau izlaz iz njega. U okviru tog beskrajnog lutanja ne
postoji potpuna sloboda od patnje. To ne znai da slobodu od patnje nije mogue nai;
naprotiv, Budino uenje tvrdi da je mogue potpuno se osloboditi patnje kroz uporno
samovebanje nazvano Plemeniti osmostruki put.
Na kraju tog puta nalazi se postojanje izvan postojanja, krajnji cilj Budinog puta. Taj
krajnji cilj nije mogue razumeti u okviru dualistikog sistema miljenja na koji se
obino oslanjamo. Kojim god imenom da ga nazivemo bilo bi to pogreno, jer svaka naa
re nuno pripada dualistikom ili relativistikom miljenju. pa ipak, ako hoemo da o
njemu raspravljamo moramo koristiti neki naziv koji e nam posluiti kao simbol. Moda
je Neuslovljeno podjednako dobro kao i sve drugo to bi nam palo na pamet, ali ono
implicira da taj cilj lei izvan procesa uzroka i posledice koji vladaju ovim relativnim
univerzumom.
Mogli bismo, moda, rei da taj cilj jeste Veno izvan
vremena, Beskrajno izvan oblika, Apsolutno izvan relativnog
postojanja. Ali dok taj pozitivni nain opisivanja, s jedne
strane, vraa Neuslovljeno unutar podruja parova
suprotnosti, sa druge strane, on slui da potisne pogrenu
predstavu kako je Neuslovljeno isto to i anihilacija,
ponitavanje. U veoma ogranienoj meri, da, ono se moe
nazvati ponitavanjem, ali to je samo ponitavanje obmane.
Ono nije iskorenjivanje bilo kakve realnosti, ve je
iskorenjivanje privida sopstva.
Buda je potvrivao stvarno postojanje Neuslovljenoga
sledeim reima: "Postoji Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno,
Nesastavljeno. Kad ne vi postojalo Neroeno, Nenastalo,
Nestvoreno, Nesastavljeno, ne bi bilo mogue bekstvo od
roenog, nastalog, stvorenog i sastavljenog." Vie od toga
Buda ne pokuava da objasni Neuslovljeno, jer njega ne samo
da je nemogue opisati reima, ve ga je nemogue i
zamisliti.
Ako bismo pokuali da opiemo recimo plavu bolu nekome ko je slep od roenja, ne
bismo bili u stanju da to uinimo. Mogli bismo mu objanjavati fiziku svetlosti, prirodu
boje na osnovu talasnih duina i frekvencija, kao i fiziologiju oka; ali taj slepac jo uvek
ne bi mogao da zamisli plavu boju. Ako bismo, meutim, mogli neto da uradimo da mu
se povrati vid, tada bi on bio u stanju da vidi nebo i zaista naui ta je to plava boja.
74

Upravo tako je sa neuslovljenim. Sve dok se neprestano kreemo uslovljenim

univerzumom nismo u stanju da uoimo egzistenciju izvan egzistencije, Neuslovljeno.
Samo idui putem koji vodi do razaranja patnje moemo probuditi u sebi sposobnosti
koje e nam omoguiti da uoimo Neuslovljeno kroz neposredno iskustvo.
O Neuslovljenom se ponekad govori kao o pravom sopstvu, koje se otkriva onda
kada se zablude unite; ali to je pogreno stanovite. Neuslovljeno ne sadri sopstvo u
bilo kojem smislu, ne ak ni univerzalno sopstvo, a svakako ne boansko sopstvo, jer
takvi koncepti su potpuno izvan Budinog uenja. Sopstvo da bi bilo sopstvo mora biti
odvojeno; ako je univerzalno, onda ne moe biti odvojeno. Zato ideja univerzalnog
sopstva nema smisla.
Kada nekom poe za rukom da konano iskoreni svaki element sopstva , on time
dostie Neuslovljeno; i premda i dalje ostaje ono to je i pre toga bio, jedan organizam
nastao spajanjem tela i uma, on vie ne akumulira pozitivne i negativne zasluge. Za njega
se kae da je u tom stanju dostigao "Neuslovljeno s ostatkom": to znai da iako je
dostigao apsolutnu egzistenciju, on jo uvek u sebi poseduje ostatke relativne ili line
egzistencije. Kasnije, posle smrti, prelazi on u "Neuslovljeno bez ostatka", jer vie ne
preostaje bilo kakva ostatak line egzistencije.
Na kakav god nain da razumemo Neuslovljeno, kako god da ga opisujemo, i kakve
god rei da koristimo -- sve je to relativno nevano; vano je slediti Plemeniti osmostruki
put. Taj srednji put koji vodi izvan kruga raanja i smrti u isto blaenstvo
Neuslovljenoga.
* * *

ini se da smo se mnogo udaljili od principa prihvatanja. prvo smo raspravljali o

potrebi mirnog prihvatanja sebe, zajedno sa svojim oseanjima, i o potrebi da na isti
nain prihvatimo i razumemo oseanja drugih. Dodirnuli smo pitanje prihvatanja ovoga
sveta kao celine, ali smo onda skrenuli ka prirodi ovo relativnog sveta, koji stoji nasuprot
Neuslovljenom.
Postoji razlog za ovu digresiju: moramo stalno imati na umu krajnji cilj budizma -stanje lieno bilo ega nezadovoljavajueg -- iako za mnoge od nas on lei tamo negde
daleko iza horizonta.
Ako recimo postanete zarobljenik, u prilici ste da prihvatite bilo koji od tri mogua
stava prema svom zatvoru. Prvo, moete utirati zidove, cimati reetke, vikati na straare
i odbijati ga u svakom trenutku, puni ljutnje i ogorenja. Posledica e biti da ete svoje
zatvorenitvo uiniti jo teim i traumatinijim i time jo vie iskomplikovati upravo tu
stvar koju odbacujete.
Drugi ekstrem je da sedite rezignirani i prebirate po turobnim mislima, uopte ne
razmiljajui o nainu da odatle pobegnete. Vaa apatija posluie samo da uvea vau
patnju i ozlojeenost.
Svaki od ovih stavova e paralizovati vae snage. Meutim, postoji i trea vrsta
stava koji moete da zauzmete: prihvatate svoje zatvorenitvo kao problem koji treba
reiti, procenjujui ga realistiki i do detalja, tragajui za pukotinama u obezbeenju i
ostajui uvek budan i spreman za prvu priliku da pobegnete. U ovom stavu, idealno, ne bi
75

bilo ogorenja, jer ogorenje i njemu srodna mentalna stanja izazivaju predrasude, a one
opet tete vaem prosuivanju; a loe prosuivanje donosi nerealne postupke.
Prihvatanje sveta kakav on zaista jeste mora obuhvatiti i prihvatanje samoga sebe,
svih ljudi u vaem okruenju i svega onoga to vas na bilo koji nain "ulja". Pozitivno
prihvatanje ne znai inertnu rezignaciju: ono znai prihvatanje stvari kakve one jesu, kao
polazna taka na dugom putovanju ka slobodi.
Praktian rad 1
PRAKSA MIRNOG PRIHVATANJA

Jedna od najdubljih tvrdnji Budinog uenja ini se na prvi pogled kao banalna i tako
oigledna da je skoro ni ne treba isticati. "Sve se menja", kae se. "Sve je prolazno; nita
ne ostaje onakvo kakvo je bilo". Mi to ve znamo, naravno; to je oigledno. Ali koliko
duboko to znamo? I u kojoj meri to prihvatamo? I jo jedno pitanje: koliko se moemo
prilagoditi na razliite promene naih ivotnih okolnosti? Princip i praksa prihvatanja su
tesno isprepleteni sa principom i praksom prilagoavanja.
Vano je da se ovde ne radi samo o intelektualnom priznavanju injenice
prolaznosti; radi se o njenom potpunom prihvatanju kao neizbene injenice i
svojevoljnom prilagoavanju na nju. A ovo je, za veinu nas, ve tei deo.
Intelektualno priznavanje prolaznosti, otuda, jeste manje vano od njezinog
prihvatanja i procesa prilagoavanja: pa ipak, bie od koristi ako ponemo njeno
razmatranje sa intelektualne take gledita. Zato, stavimo pitanje prolaznosti u njezin
pravi kontekst.
Za ovaj relativni univerzum u kojem ivimo -- ovaj krug raanja i umiranja, ovo
beskrajno lutanje, kako se naziva -- kae se da ima tri temeljna obeleja. Od njih, prvo
(ve pomenuto) jeste prolaznost svega; sledee, odsustvo sutinske zadovoljenosti bilo
ime u naem ivotu; i trea, nepostojanje bilo kakve forme venog i nepromenljivog
sopstva, due, ega.
Na drugoj strani, za krajnji cilj budizma, Neuslovljeno, kae se da je lieno
prolaznosti i da je podjednako lieno nezadovoljenosti, te je tako potpuna suprotnost
ovog sveta relativnosti, ne sadravajui sopstvo, duu ili ego.
Razmotrimo ove tri karakteristike relativne egzistencije jednu po jednu. prva
karakteristika, prolaznost, moe se izraziti kao jedna neprestana promena ili, pak, kao
trenutnost svega. U sutini ideja koju podrazumeva pojam trenutnost znai da sve traje
jedan zanemarljivo mali vremenski period, nazvan "misaoni momenat". U svakom
narednom misaonom momentu sve se ponovo rekonstruie, ali malo u drugaijem obliku,
i taj novi oblik traje sledei misaoni momenat, da bi se ponovo raspalo i ponovo nastalo
u opet malo izmenjenom obliku; i tako u beskraj.
Poto se kae da vie miliona misaonih momenata proe za samo jedan blesak
munje, prolaznost, u znaenju trenutane prirode postojanja, zaista je munjevita
prolaznost!I time uenje o prolaznosti poinje da se javlja u mnogo dubljem znaenju
nego to nam se to inilo na poetku.

76

Reeno je:
itav ivot je samo jedan tok, neprekidno nastajanje, i po samoj njegovoj prirodi ne
moe biti nepromenljivog oblika ivota. Pa ipak, ovek uvek stvara sebi ideju o nekoj
zamiljenoj stvari koja se ne menja. Govorimo o venim breuljcima ili nepominim
zvezdama, ak o carstvima u kojima Sunce nikada ne zalazi; a ak i u trenutku dok
razmiljamo o tim stvarima, one, kao i sve drugo to postoji, jure ka svom nestanku.
Svakog trenutka itav univerzume umire; svakog trenutka novi Univerzum dolazi na
njegovo mesto.
Allan Bennett, The Wisdom of the Aryas
Sa prve karakteristike egzistencije zvane prolaznost prelazimo na drugu, koju
ponekad oznaavaju kao patnja, a u drugim sluajevima -- prikladnije -- nezadovoljenost.
U drevnim tekstovima itamo da je roenje nezadovoljavajue, starost
nezadovoljavajua, smrt nezadovoljavajua i zadovoljstvo nezadovoljavajue.
Ali ta je tako nezadovoljavajue kod zadovoljstva? Posmatrano sama po sebi,
zadovoljstvo izgleda tako zadovoljavajue. Meutim, ne moete neto posmatrati
izolovano; morate ga sagledati kao deo celine. A posmatrano na taj nain, zadovoljstvo
vidimo kao deo smene napora i odmora, neugodnosti i uivanja, tuge i sree.
Ukratko, zadovoljstvo je nezadovoljavajue zato to mu uvek doe kraj i zato to ga
uvek sledi, ili ide paralelno sa njime, njegova suprotnost i to u nekom obliku -- dakle,
nezadovoljstvo u obliku bola, zamora, dosade ili pak nekog drugog stanje koje je samo po
sebi nezadovoljavajue. Reju, zadovoljstvo je nezadovoljavajue zbog svoje prolaznosti.
Dakle, za sve u ovom relativnom univerzumu moe se rei da je prolazno i da je na
ovaj ili onaj nain nezadovoljavajue. Prelazei sada na treu karakteristiku egzistencije,
uoavamo da je ona zapravo specijalni sluaj prve karakteristike. Teko je pronai jednu
re koja do kraja prenosi znaenje budistikog pojma; no sutina je u neodredljivosti i
neuhvatljivosti toga "ja", u nepostojanju trajnog sopstva ili due.
Kao i sa svime na ovom svetu, "tok bivanja" koji ljudska bia smatraju svojim
sopstvom jeste u stanju neprestanog proticanja, fluksa, pojavljuje se jedan "misaoni
trenutak", nestaje, da bi se ponovo pojavio skoro neprimetno izmenjen u odnosu na
prethodni trenutak; i tako dalje i tako uvek iznova. Sve to daje iluziju permanentnog
sopstva; ali to sopstvo nije nita drugo do neprekinuti sled telesnih i mentalnih stanja,
nita trajnijih od bilo ega u ovom svetu.
Toliko to se tie uenja o prolaznosti i dva s njime povezana uenja o nemogunosti
trajnog zadovoljenja bilo ime i nepostojanju sopstva. Sada je vreme da se okrenemo
praktinim stvarima. A pre toga moramo se podsetiti principa sabranosti, jer sabranost
panje je u velikoj meri centralna taka Budinog puta.
Primena sabranosti panje pokriva bezmerno veliko polje. Postoje razliite prakse
sabranosti panje na telo i procese u njemu: sabranost panje na dah, na primer, ili su
objekti panje recimo leevi u raznim stupnjevima raspadanja, a svrha takve meditacije je
da na oigledan nain ukae na prolaznog ovoga naeg tela. Druga vrsta prakse sastoji se
od sabranosti panje na oseaj zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku dok se javljaju,
dok trea grupa ukljuuje svesnost emocionalnih stanja u odreenom trenutku. etvrto,
77

postoje prakse posmatranja sopstvenih mentalnih sadraja, uz procenu sopstvenog

napretka u mentalnoj kultivaciji i slabosti koje tek treba prevazii.
Neke od ovih vebi imaju svoju formu i zahtevaju odreen stepen povlaenja iz
svakodnevnih aktivnosti, dok druge mogu biti utkane upravo u same te svakodnevne
aktivnosti. Za vas, za mene i za svakog prosenog Zapadnjaka sa dosta obaveza upravo
vebe ovog drugog tipa su najvrednije.
Po pravilu, njih emo nai unutar druge i tree grupe -- sabranost na sopstvene
oseaje zadovoljstva i nezadovoljstva i svesnost svojih emocija -- jer uglavnom kroz
zadovoljstvo i emocije upetljavamo se u mreu vezivanja. Kau da je Buda izgovorio
sledee rei:
Iz vezivanja dolazi alost, iz vezivanja dolazi strah.
Onaj ko je osloboen vezanosti ne zna ni za alost ni za strah.
I kako se sve ovo moe povezati sa praktikovanjem prihvatanja? Moete videti da
ako neprekidno sebe vebate da budete svesni prolaznosti svih stvari koje se pojave u
vaem ivotu i da prihvatate tu prolaznost, biete u stanju da oslabite svoj uvezanost za
njih i onda bolje podnosite gubitke kada se pojave. Jo jedan citat Budinih rei e
razjasniti ovo:
Ovaj svet ucveljen je smru i raspadanjem.
Ali mudri ne tuguju, znajui pravu prirodu ovoga sveta.
Budino uenje kae, da biste poeli da kidate okove vezivanja morate poeti sa
poveanom svesnou i prema zadovoljstvima i prema nezadovoljstvima to stalno
izranjaju u vaem umu, kao i prema emocionalnim stanjima u koja zapadate u zavisnosti
od okolnosti vaeg ivota. A cilj te poveane svesnosti nije da intenzivira ta zadovoljstva
i emocije, ve da ih sagleda to jasnije i koliko god je vie mogue nepristasno.
Nije ba jako mudro ekati dok se neka strast vrsto ne formira, pa onda pokuavati
da je iskorenimo. Budistika formula zvana lanac uzronosti (videti lekciju za maj) kae
sledee:
Na osnovu est ula nastaje kontakt ula. Na osnovu kontakta ula nastaje oseaj
prijatnog i neprijatnog. Na osnovu oseaja prijatnog i neprijatnog, nastaje elja. Na
osnovu elje nastaje vezanost.
Ovo znai da, u ovom ili onom smislu, morate poeti da slabite tu vezanost za patnju
napadajui kariku zvanu "kontakt ula"; jer na osnovu ulnog kontakta stvari vam
izazivaju prijatnost ili bol. Ovo ne znai da treba da iskljuite svaki ulni kontakt, ak i
kad bi to bilo mogue; ve ovo znai da bi na nivou ulnih kontakata trebalo da postanete
postpuno svesni prolazne prirode svih stvari.
Ovo je vrlo vano: prolaznost je u samoj prirodi svih stvari; privremenost je osnovna
karakteristika svega to vam priinjava sreu. Postoji u budistikom uenju jedan aksiom
koji ovako glasi:
U samoj prirodi stvari moramo sebe odvojiti od njih, napustiti ih, presei nau vezu
sa njima.
Mnogo je dogaaja u svakodnevnom ivotu koji doprinose da ostanemo upleteni u
mreu vezanosti. Hodajui ulicom, na primer, zaujete pesmu koju ste prvi put uli pre
78

mnogo godina kad ste bili zaljubljeni u nekoga ko sada vie nije sa vma. Ta pesma budi
seanja na davne dogaaje i jednu udnju koja ne moe biti zadovoljena. Sve dotle, ovo
se dogaa na nivou ulnog kontakta i bez bilo kakve voljne aktivnosti sa vae strane. No,
onda vi ponete da pevuite tu melodiju, a kada stignete kui pretraujete stare albume sa
slikama i pisma, a moda jo poneto kako biste seanje na te dane oiveli.
Ovako postupajui doputate da vas inicijalni ulni kontakt odvede do drugih ulnih
kontakata i onda do oseaja prijatnosti ili bola, a to onda vodi do elje; potom, elja vodi
do neraskidive veze. Tako tu nezasitu e odravate ivom umesto da joj dopustite da
sama od sebe umine.
Poto smo ljudska bia, svi mi inimo isto i moda je preambiciozno oekivati da
odjednom prestanemo da se tako ponaamo. Ali ako barem moemo da olabavimo okove,
makoliko postupno, ipak smo napredovali.
Uviate da vam je potreban izvestan stepen ne-vezivanja kako biste dostigli
odreenu meru prihvatanja, jer bez toga kakvo god prihvatanje da postignete ono e biti
obojeno razdraljivou ili e biti vrsta inertnog, rezigniranog prihvatanja. Vebanje
prihvatanja treba praktikovati paralelno sa vebanjem nevezivanja.
Kao pomo u proceni sopstvenog stepena spokojnog prihvatanja, bez ogorenja, nie
je dat jedan upitnik. Mogli biste verovatno proi kroz itavu seriju pitanja i odmah
odgovoriti na sve njih, ali taj odgovor ne bi nuno bio i onaj pravi, niti bi imao pravu
vrednost za vas. Bolje je uzimati samo po jedno pitanje i razmiljati o njemu kada imate
vremena tokom dana i to tokom etiri pet nedelja; sled misli koji tako nastane vie e
vredeti od brzometnih, hitrih odgovora.
Kao rezultat svega ovoga mogue je da e vam na pamet pasti i druga pitanja i ideje.
I oni e vam pomoi u procesu samorazumevanja. Dakle, evo pitanja:
Ljute li me moji problemi i potekoe u ivotu?
Ili ja te probleme i potekoe prihvatam kao sirovi materijal na kojem dalje
radim?
Izaziva li u meni bes ako drugi imaju dominaciju ili kontrolu nada mnom?
Da li duboko u sebi zavidim srei drugih?
Da li me ini ogorenim ako me neko ignorie?
Da li te probleme i potekoe prihvatam sa inercijom i rezignacijom ili na
pozitivan, konstruktivan nain?
Jesu li tekoe donele polupotisnuto ogorenje i tinjajui bes?
Jesam li sklon da osporavam neku odreenu religioznu grupu?
Ili neku odreenu rasnu grupu?
Ponaam li se zatitniki prema drugim ljudima ili ivotu kao celini?
Ili se ponaam agresivno? Moda sam sumnjiav?
Gajim li u sebi bilo kakvu zavist ili elju za osvetom?
Posedujem li bilo kakvu snanu motivaciju zasnovanu na besu?
Reagujem li na kritiku neprijateljstvom i ogorenjem?

79

Praktian rad 2
KONTROLISANJE BESA I UZNEMIRENOSTI

Retki meu nama su potpuno prevazili sklonost da odgovore nervozom kad se nau
u tekoj situaciji, kao to su retki oni koji u sebi ne nose neki stepen ogorenosti zbog
sitnih povreivanja i nepravdi. Za ovu priliku pretpostaviemo da u tom pogledu i vi
pripadate veini. Zato, tokom mesec dana ili due, uzmite u ruke svoje sklonosti ka
iritiranosti ili ogorenju, kako god male one bile, i koristite ih kao osnovu za vebanje
sabranosti.
U ovoj vebi posmatrate sebe objektivno, kako biste shvatili koliko esto se u vama
javi ljutnja. Pri tome vas ne zanimaju veliki izlivi ljutnje, jer ste ih i inae sasvim svesni;
re je o povremenim malim izrazima ozlojeenosti i uznemirensoti koji treba da postanu
objekat panje; jer kad su jednom po kontrolom ti mali oblici, tada je i one velike lake
kontrolisati.
Meutim, kontrola ne znai potiskivanje, jer potiskivanje emocijama nabijene misli
znai da je guramo ispod nivoa na kojem je dostupna svesti. Tu se radi o neem potpuno
suprotnom od vebe sabranosti, koja u izvesnom smislu znai proirivanje podruja
svesti. Kada se bolje upoznate sa svojim skrivenim animozitetima, strahovima i zaviu,
tada znate i kako da se sa njima nosite.
I najspokojniji i najdobroudniji obian
ovek ima prag tolerancije i iza te take poinje
da pokazuje znake ljutnje i nestrpljenja. Zamor
i spoljanji pritisci obino sniavaju taj prag,
naravno, i onda dolaze povremene situacije
kada snaga volje nije dovoljna da nespokojstvo
i dalje dri pod kontrolom.
To je jedna od taaka na kojoj treba da
primenite princip pozitivnog i konstruktivnog
prihvatanja. Moda ste ve zakljuili da vaa
snaga volje nije naroito velika, ali u tom
pogledu niste izuzetak; takva je i veina drugih
ljudi. U sluaju neke opasnosti -- poara recimo
-- nema sumnje da ete raditi celu no kako
biste ga ugasili, bez sna, bez hrane, teraete
svoje telo na nova naprezanja i svojom voljom
uloiti nadljudski napor; tako bi se ponaala i
veina drugih. No, u normalnim okolnostima
svakodnevnog ivota nemate motiva da u toj
meri napreete svoju snagu volje; nema
opasnosti koja bi vas podsticala na akciju.
Meutim, u sistemu mentalnog vebanja koji opisujemo, zasnovanom na
budistikim principima, fokus je na sabranosti panje, naroito na onoj vrsti sabranosti
koja se sastoji od razvijanja svesnosti za procese u sopstvenom umu. Razvijanje volje ili

80

samodiscipline jeste vano, naravno, ali je sekundarno u odnosu na sabranost panje; i vi

napredujete, makoliko to sporo bilo, sve dok razvijate tu svoju unutranju budnost.
Kljuno je razumeti da na ovom putu nema preica, da je napredovanje po pravilu
bolno sporo i esto zamorno, a takvo je i onda kada posle perioda brzog napredovanja
kasnije moda usledi prividan period zastoja ili kretanja u mestu. No, u stavrnosti
verovatno napredujete i vie nego to mislite.
Ako ste u stanju da razvijete naviku nepristrasnog posmatranja svojih mentalnih
stanja kad god je to mogue, poveaete kontrolu nad svojim rekacijama na spoljanje
okolnosti i postepeno pronai vei stepen balansa i smirenosti u sebi.
Kako biste pratili napredovanje, moete nainiti tabelu kakva je ovde data, upisujui
krae ili due linije u skladu sa svojim dnevnim napredovanjem. Te linije, naravno, nee
biti matematiki precizne, ali to i nije vano; cilj je poveanja sabranost.
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

81

nedelja 4

nedelja 5

AVGUST
Vebanje kontrole misli
U veini zajednica misli prosene osobe kontrolisane su mislima veine drugih
prosenih osoba i to je tako od ranog detinjstva, pa sve do poznih godina. Prosena osoba
samo u ogranienoj meri razmilja na osnovu sopstvenog zakljuivanja.
Tokom ranog detinjstva uili ste uglavnom na osnovu svojih ula; posmatrali ste
stvari, sluali ste zvukove, mirisali ste i okusili razliite stvari, dodirivali ih i njima
rukovali, doivljavali ste fiziki bol i zadovoljstvo zbog njih. Tako ste na osnovu ulnog
kontakta iz prve ruke upoznavali osnovne elemente iskustva.
Kada ste tokom tog istraivanja sveta putem ula nailazili na neto to vam je
donosilo zadovoljstvo ili zadovoljenje, smatrali ste tu stvar dobrom, i slino tome, kada
ste se susretali sa neim to je izazivalo bol, smatrali ste ga zlim. Dobro i zlo na tom
stupnju bili su identini sa zadovoljstvom i bolom.
No, stariji oko vas su uskoro poeli da vam komplikuju stvari prebacujui vam to
uivate u zadovoljstvima i terajui vas da inite stvari koje su, iako neprijatne, zvali
dobrima. Kako ste uili jezik svojih roditelja vai pojmovi dobra i zla postajali su jo vie
pobrkani ukljuivanje apstraktnih pojmova dobrog i loeg, pri emu je to dobro i loe bilo
odreivano odobravanjem drugih.
Tako su od poetka vaim mislima u velikoj meri upravljale misli onih oko vas,
prenoene putem njihovog odobravanja i negodovanja.
Kako ste odrastali, bilo je i drugih spoljanjih uticaja na va nain razmiljanja, ali u
velikoj meri rezultati tih kasnijih uticaja -- mada manje odreeni -- sledili su obrasce
postavljene jo u ranom detinjstvu. Bili ste skloni da odobravate one stvari koje su
odobravali oni ljudi koji su vam se sviali ili ste im se divili, a da negodujete zbog stvari
povezanih sa ljudima koji vam se nisu sviali.
U sadanjoj fazi svoga ivota, koja god da je, vi uglavnom jo sledite obrasce iz
detinjstva. Ponekad, moda, mogue je da verujete u neku stvar zato to vam je prijatno
da u nju verujete, a ne zato to to podrava va razum. Ili verujete u nju jer veina oko
vas tako misli ili su vas, pre mnogo godina, roditelji tako uili.
Za detinji um autoritet predstavlja glavnu osnovu verovanja; ali ak i ako je va um
zreliji, on verovatno jo uvek zadrava stare navike i gradi nove na neodgovarajuim
temeljima, preteno zato to vas niko nije pozivao da na odreenu stvar primenite
kritiku funkciju vae sposobnosti rasuivanja. Uzimali ste je zdravo za gotovo.
U savremenom ivotu postoji vrlo moan faktor koji neprekidno uslovljava vae
razmiljanje ili, moda, odsustvo razmiljanja. Obrasci i pravci vaeg razmiljanja
uveliko su uslovljeni neprekidnom bujicom reklama. One koriste napadna i suptilna
sredstva kako bi neprestano podsticale vae elje za ulnim zadovoljstvima i va oseaj
sopstvene vanosti.
82

Moda ste ve shvatili da je neophodno razviti tehniku kontrole misli. S tim u vezi,
budistika psihologija nudi metod zvan gola panja.
To je jedna od najvanijih oblika sabranosti. Kod gole panje, panja je liena svih
emocionalnih balasta, predrasuda, veza sa samim sobom i misli koje bi je pratile. Ta
emocija liena panja je klju za sagledavanje stvari kakve one zaista jesu, jer
emocionalni balast, predrasude i nekontrolisane asocijacije unose dozu iskrivljavanja i
nepouzdanosti u nae opaanje. Tako gola panja znai golu svesnost naih opaaja, bez
ikakve reakcije na njih u obliku postupka, govora ili mentalnog komentara.
Ako biste istraili svoja svakodnevna opaanja, ustanovili biste da su esto zbrkana,
optereene mentalnim materijalom koji pripada negde drugde i nejasna ili iskrivljena.
Ponekad takvo krivotvorenje izaziva nesporazume, konflikt i nesklad. Moete videti da
ete, ako primenite princip gole panje na svoje svakodnevno razmiljanje, moi da
smanjite broj takvih nesporazuma, zajedno sa konfliktima koji ih prate.
Sve dok ne postanete svesni funkcionisanja svog mentalnog mehanizma ne shvatate
koliko je rairen i duboko ukorenjen va emocionalni balast. Toliko da je bez posebnog
vebanja zapravo nemogue percipirati neki objekat ula, stvoriti jasnu ideju o situaciji u
kojoj ste ili se prisetiti nekog dogaaja bez ovakvog ili onakvog iskrivljavanja.
U toj dungli emocijama iskrivljenih ideja koje ine veliki deo prosenog uma
postoje i opasne zone, a kada se one stimuliu izazivaju iracionalno razmiljanje, zlovolju
i pogreno rasuivanje. Sve ovo moe podstai svae i meusobno povreivanje kada se
nametne u vae veze sa drugim ljudima.
I vano je prepoznati injenicu da, po pravilu, niste u stanju da uvidite te opasne
zone u sopstvenom umu, jer prava emocionalna ikara spreava svest da dopre do njih. I
sve dok svetlo pune svesnosti ne bude usmereno na njih da bi bile identifikovane i
uklonjene, one e ostati opasne zone.
Dobar deo te ikare posaen je u detinjstvu i ako zaista elite da doete do detaljne
svesti o sopstvenom umu u njenom punom znaenju morate nauiti da raskinete te lane
emocionalne veze formirane u vaim ranim danima. Mogue je da mnogi skriveni
kompleksi postoje u vaem umu i da su koren vaeg iracionalnog ponaanja, vaih
neobjanjivih privlanosti i odbojnosti, vaih strahova i ogorenja.
Nemam nameru da raspravljam ovde o metodama samoanalize ili sistemima pomou
kojih se stie do duboko zakopanih kompleksa. To je podruje za specijaliste i svaki
pokuaj da se u tu opasnu zonu uma ue frontalnim napadom moe izazvati vie
problema nego to e ih reiti.
Praksa gole panje, barem u znaenju koje mi ovde imamo u vidu, ne predstavlja
direktan ili frontalni napad na takve probleme; ona deluje tako to daje uporite za
posmatranja i opaanja u sadanjosti i isti ih od pristrasnosti i predrasuda; a onda, poto
su ta tekua iskustva proiena, taj proces ienja proiruje se unazad, da tako kaemo,
u prolost. Drugim reima, kako vaa sadanja iskustva postepeno bivaju oiena od tog
ometajueg emocionalnog balasta, poveana svesnost iri se na u seanju sauvane
obrasce ranijih emocionalnih iskustava.
Dok je frontalni napad prilikom baratanja nekim osetljivim kompleksom praktino
osuen na neuspeh, postepen i suptilan uticaj gole panje lagano prodire u nie slojeve
uma -- slojeve koji su inae nedostupni svesti -- i isti ih na njihovom nivou.
83

Meutim, treba razumeti da se ovo ne moe uraditi za nekoliko nedelja, ili meseci, a
ni godina; ovo treba smatrati procesom koji obuhvata barem decenije; u stvari, to je
poduhvat za itav ivot.
Ima jo jedna zanimljiva stvar u primeni gole panje na tu dunglu emocionalne
ikare koja se naziva ljudskim umom. Kada primenite tehniku gole panje na svoja
tekua iskustva -- kad nastojite da svoja sadanja razmiljanja i opaanja drite podalje
od pristrasnosti, predrasuda i irelevantnih emocija -- u isto vreme se i va um menja. To
je nalik ienju ogledala na kojem se nahvatalo praine i pauine; kako odmiete u
procesu ienja, tako uviate da je odraz u ogledalu sve verodostojniji i jasniji. Na isti
nain, kako postepeno proiujete perceptivne sposobnosti svoga uma, tako mu
omoguujete da zaviri u sebe s veom jasnoom i time dosegne vee dubine.
* * *

Gola panja predstavlja izuzetno vaan faktor Plemenitog osmostrukog puta, koji je
opet sa svoje strane sutina budizma. Da bismo ovo razjasnili, pogledajmo svih osam
koraka na tome putu.
Ispravno razumevanje jeste prvi korak. U izvesnom smislu, ono znai intelektualno
razumevanje Budinog uenja; u drugom, razumevanje prave prirode postojanja; a u
treem, ispravno razumevanje je direktan uvid u krajnju prirodu svih stvari.
Drugi korak, ispravna misao, jedan je od specifino psiholokih aspekata puta, jer
ukljuuje kontrolu mentalnih procesa. Sledei po redu dolaze ispravan govor, ispravno
delovanje i ispravan ivot, i ta tri koraka sumiraju moralne aspekte budizma.
Onda dolazi esti korak, ispravan napor, koji, budui da se radi o vebanju volje,
jeste sutinski deo budistike psihologije. Sedmi korak, ispravna sabranost, tie se
takoe psihologije, jer obuhvata proces usavravanja normalne sposobnosti panje; a
poslednji od ovih osam koraka, ispravna koncentracija, vodi nas izvan podruja
uobiajene psihologije u negovanje natprirodnih sposobnosti uma.
Upravo je drugi korak na Osmostrukoj stazi, korak nazvan ispravna misao, taj koji
nas ovde zanima. Ispravna misao se obino opisuje kao misao osloboena
nekontrolisanih ulnih elja, zlovolje i okrutnosti.
U velikoj meri, mentalni procesi ukljuuju upotrebu rei, ne samo za izraavanje
misli, ve i za njihovo formulisanje; otuda i kontrola tih mentalnih procesa moe biti
potpomognuta upotrebom verbalizujue funkcije uma.
Meutim, pre nego to se pozabavimo verbalizovanom milju, bie zanimljivo
razmotriti ta budistika psihologija ima da kae o prirodi miljenja u irem smislu, a
potom moe prodiskutovati onaj tip miljenja koji koristi misli kao svoje instrumente.
Budino uenje opisuje razmiljanje (u smislu opteg procesa saznavanja) kao svestan
proces, kao proces putem kojeg razliiti stimulansi utiu na svest.
Miljenje, naravno, uvek mora biti svesno. Ne postoji neto kao nesvesno miljenje;
i premda moemo govoriti o nesvesnim i podsvesnim mentalnim procesima, ti procesi ne
mogu se nazvati miljenjem.
Kao to miljenje mora biti svesno, isto tako svaka vrsta svesti mora imati nekakav
svoj stimulans ili objekat. Taj stimulans moe doi izvan uma putem jednog od pet
84

fizikih ula (vid, sluh, miris, ukus i dodir) ili moe doi unutar samog uma u obliku neke
ideje ili mentalne slike.
Tako, ako nema stimulusa (nema zvuka, nema mirisa, nema seanja, niti bilo kojeg
drugog objekta ula ili objekta uma), tada ne moe biti ni svesti.
U takvim uslovima, stanje uma koje preovlauje, prema budistikoj psihologiji,
naziva mentalni podtok; taj oblik mentalne energije daje telu ivot i bez ove mentalne
energije telo ne moe da ivi.
On se moe predoiti kao jedan tok mentalnog ivota iz kojeg izranja puna svest. U
raspravama o budizmu esto se naziva podsvesnim umom; ali da bismo izbegli brkanje sa
zapadnim pojmovima bolje je da koristimo termin mentalni podtok.
Mentalni podtok moemo slikovito opisati kao potok koj itee ,irmo i ujednaeno; a
kada se taj vodeni tok poremeti nekim stimulansom (bilo da je to spoljanji objekt ula ili
unutranji objekat uma) tada se javlja svest, kao to se javljaju talasii na povrini vode.
Mentalni podtok je sutinski temelj individualnog ivota i bez mentalnog podtoka
fiziki ivot ne moe da postoji. U njemu su uskladiteni sve rezultujui utisci nastali kao
rezultat svih dosadanjih iskustava; a oni se ponekad javljaju u svesti u vidu seanj.
Ovaj podtok ne poseduje sopstvenu volju, poto volja pripada jedino svesti, ali su
svesni mentalni procesi koji se odvijaju unutar njega usmeravani putem navika
formiranih svesnom voljnom aktivnou u prolosti.
Tokom uobiajenog budnog stanja svest izgleda kao da je potpuno kontinuirana, ali
Budino uenje kae da to samo tako izgleda, poto se obino budno stanje sastoji od faza
svesnosti koje se munjevito smenjuju sa fazama podsvesti.
Ako bismo posmatrali sijalicu koja se pali i gasi velik broj puta u sekundi, nama bi
to izgledalo kao potpuno kontinuirana svetlost, iako se u stvari svetlost i tama meusobno
smenjuju velikom brzinom. Na isti nain, ono to izgleda kao kontinuirana svest zapravo
je brzo smenjivanje stanja svesnosti i podsvesnih stanja.
Svako stanje uma traje jedan nezamislivo kratak deo sekunde i onda nestaje, da bi
odmah sledilo novo stanje svesti. Nestajui, svako stanje uma predaje svoju energiju
sledeem stanju, koje je utoliko slino svome prethodniku. Ali to novo stanje uma nije
nuno slino u svakom pogledu onome koje mu prethodi, poto se mogu pojaviti novi
stimulansi.
Otuda se svako stanje uma sastoji od energije svoga prethodnika, uz ponekad
izvestan stepen modifikacije.
U budnom stanju svest se javlja iz mentalnog podtoka i ponovo u njega uranja na
milione puta u sekundi, a hitra smena tih izmenjenih stanja daje iluziju neprekidne svesti.
Jedinica vremena koja se koristi pri opisivanju ovog procesa saznavanja naziva se
"misaoni momenat"; milioni misaonih momenata ine jednu sekundu.
Kada je um u podsvesnom stanju i naie neki snaan stimulans, moe se javiti puna
svest, a proces njenog nastanka potrajae sedamnaest misaonih momenata.
Sledei opis ovoga procesa nabraja te misaone momente jedan po jedan:
Momenat 1: Mentalni podtok ravnomerno tee ispod nivoa svesti i iznenadan
snaan stimulans se javlja.
Momenat 2: Mentalni podtok je poremeen ili uznemiren.

85

Momenat 3: Um se okree prema stimulansu ili objektu. (Ovo stanje se naziva

skretanjem panje, iako prave panje jo nema, poto nema ni svesnosti.)
Momenat 4: Svest o objektu ula sada zapoinje, ali to je jo samo opaaj i nita
vie, poto se dogaa jo uvek samo u fizikom organu ula; jo uvek ga nije primila
svest.
Momenat 5: Stimulans je sada prenet putem nervnih vlakana do centralnog nervnog
sistema i primljen u svest. Ova funkcija, nazvana recepcijom, manje-vie je pod
kontrolom volje i sve dok se ona ne dogodi dalja percepcija objekta ne moe se dogoditi.
U sluaju slabog stimulansa mogue je voljno ovaj proces prekinuti, ali kod snanog
stimulansa obino nije mogue zadrati ga izvan svesti.
Momenat 6: U sledeoj fazi funkcija nazvana istraivanje preuzima kontrolu.
Istraivanje, onako kako se uobiajeno razume, jeste proces koji se protee na neko
vreme, tako da ne treba da pretpostavimo kako da se itav proces istraivanja prirode
nekog objekta ula odigrava samo u jednom misaonom momentu. Zapravo, u svakom
svesnom periodu ove vrste mentalna energija nastoji da povee novi objekat ula sa
postojeim utiscima preostalim od ranijih ulnih stimulansa. U svakoj narednoj fazi
saznavanja ovi trenutni procesi se ponavljaju i produavaju.
Momenat 7: Zahvaljujui aktivnosti tokom prethodnog misaonog momenta (faza
istraivanja) nastaje izvesna povezanost sa utiscima nastalim nekim ranijim slinim
stimulisanjem ula, pa je na osnovu te veze um u stanju da pone da klasifikuje
pojedinane objekte ula. I ovde se ovaj proces ponavlja u svakom daljem procesu
saznavanja sve dok klasifikacija nije potpuna.
Momenat 8 do 14: Tokom narednih sedam misaonih trenutaka um zauzima stav
svianja ili nesvianja prema objektu, stav ili blagonaklonosti ili odbojnosti. Ova faza se
u svesnom periodu naziva podsticaj. Ovo je mentalno najaktivniji deo itavog procesa i
donekle je pod voljnom kontrolom. Tokom ovih sedam trenutaka podsticaja unutar
mentalne strukture stvaraju se sile reakcije i svaki pojedinani misaoni trenutak stvara
sopstvenu naroitu vrstu sile reakcije.
Momenti 15 i 16: Tokom dva misaona trenutka ovaj proces se konano utiskuje ili
registruje u umu, drugim reima prelazi u skladite seanja.
Momenat 17: U poslednjem misaonom trenutku prestaje puna svest za ovaj period,
posle ega se itav proces saznavanja moe ponavljati sve dok poetni stimulans traje.
Gornji opis odnosi se na snaan ulni podraaj, ali ako je stimulans sasvim slab, ne
dogaa se nita vie od remeenja mentalnog podtoka.
Kada stimulans nije objekat ula, ve objekat uma u obliku neke ideje ili seanja,
itav proces je u poneemu drugaiji, ali su posledice u celini iste. Svesni i nesvesni
periodi smenjuju se tako velikom brzinom da stvaraju iluziju kontinuirane svesti.
* * *

Kada se re misao koristi u drugom koraku Plemenitog osmostrukog puta -- ispravna

misao -- njeno znaenje je u velikoj meri ogranieno na ono to se naziva verbalizujua
funkcija uma. Znatan deo naeg miljenja odvija se putem rei, jer rei su simboli za
ideje, a ideje su sa svoje strane mentalne predstave za stvari, pojmove, procese i
apstrakcije.
86

I dok je ideja neke komplikovane stvari nuno i sama komplikovana, ona se

generalno moe svesti na neku jednostavnu re. Tako u situacijama kada bi razmiljanje
uz pomo ideja (bez upotrebe rei) bilo nezgrapno i muno, okreemo se razmiljanju uz
pomo rei kao mnogo brem i lakem.
Tako kontrola misli u velikoj meri znai kontrolu verbalizujue funkcije uma,
"unutranjeg govora" kada u sebi koristimo rei da bismo razmotrili neki problem,
razmislili o njemu, doneli odluku i isplanirali pravac dalje akcije.
Moemo, dakle, videti da mi rei koristimo ne samo da bismo izrazili nae misli, ve
i da bismo formulisali nae misli. Iako se ne moe rei da je celokupno nae miljenje u
obliku nemog govora ili razmiljanja u verbalizovanoj formi, moramo razumeti kako
veliki deo naeg miljenja ima tu formu.
Otuda, ako rei koje odaberemo da formuliemo svoje misli ne predstavljaju sasvim
precizno one ideje koje bi trebalo da predstavljaju, nae miljenje bie neodreeno i
neprecizno, a svaka naa sklonost ka samoobmanjivanju bie naglaena.
Retki meu nama su lieni neke od takvih sklonosti ka samoobmanjivanju, ma kako
ona bila slabana. Iako smo generalno svesni ekstremnih oblika ometajue ulne elje,
zlovolje i okrutnosti kada se pojave u naem mentalnom sklopu, nismo uvek svesni ovih
nepovoljnih karakteristika kada se pojave u blagim i nenametljivim oblicima.
A kada dopustimo nekoj od ovih nepovoljnih osobina da dejstvuju u naem umu na
sasvim malom prostoru, moemo ispoljiti sklonost da ih ulepavamo, da nalazimo
opravdanja za njih i zapravo ne nastojimo da se njima pozabavimo. Mislimo da je
suvino da brinemo zbog njih.
Meutim, malo ali svakodnevno dejstvo nekog od ovih nepovoljnih faktora uma,
kroz njegova blaga ispoljavanja, malo pomalo ga jaaju i polau temelj za njegova
ekstremnija ispoljavanja kasnije kada se moda naemo u nekoj teoj situaciji.
U negovanju drugog koraka Plemenitog osmostrukog puta kljuno je, otuda,
uoavanje tih malih svakodnevnih pomaljanja ulne elje, zlovolje i okrutnosti i
prepoznati i u njihovi mnogobrojnim blagim i teko primetnim oblicima. Skoro da je
beznadeno ekati da oni poprime ekstremne oblike, jer su tada suvie moni da bismo se
sa njima na pravi nain borili.
Sve dok doputamo svome miljenju da ostane maglovito i nejasno, teko emo
prepoznati manje oblike ovih nepovoljnih osobina. Ako, sa druge strane, svoje misli
verbalizujemo u precizne rei, imamo vie anse da te osobine otkrijemo i lake se njima
pozabavimo.
Ovo nas dovodi do upotrebe verbalne formulacije kao instrumenta kontrole misli.
Paljivo sroena ili dobro odabrana fraza, ponavljana u sebi, moe delovati kao neka
vrsta mehanike pomoi da svoje misli usmerimo du nekog odreenog kanala ili pak da
skrenemo misli sa neodgovarajuih ili neeljenih objekata uma.
Ako patimo od akutnog oseaja gubitka -- na primer posle smrti nekog bliskog -moe nam pomoi ako koristimo reenicu kao to je ova:
U samoj je prirodi stvari da u jednom ili drugom trenutku moramo da se odvojimo
od svega to nam je drago; a udei da nam se vrati ono to je prolo mi samo
produavamo svoju patnju.

87

Naravno, glavni problem ovde jeste setiti se da koristimo ovu formulu onda kada
nam je potrebna, jer smo tada obino preplavljeni oseanjem gubitka. No to je stvar
razvijanja sabranosti, to je samo po sebi glavni deo budistikog treninga uma. Idealno,
ne bi trebalo da ekamo dok nam se neki veliki gubici ne dogode kako bismo poeli da se
vebamo u nevezivanju. Jedan vid ispravne misli jeste da je karakterie odvojenost od
objekata, ljudi, iskustava, seanja i anticipacija koje izazivaju zadovoljstvo.
Poto se svakodnevni ivot uglavnom vrti oko takvih stvari, zapetljavamo se u
mreu vezanosti i oslobaanje iz te mree obino prevazilazi nae snage. Zato, kada nas
veliki gubitak zadesi, postaje vrlo vano koristiti sve to nam je na raspolaganju -- pa i
pomo u obliku ponavljanja u sebi neke formule -- kako bismo se prilagodili novim
okolnostima.
* * *

Moramo priznati da je misao liena svake ulne elje krupan zalogaj za prosene
ljude kakvi smo mi, koji moraju da ive obine ivote u isto tako obinom okruenju.
Moda bi nam pomoglo da bolje razumemo ovaj problem ako malo pogledamo ta se
podrazumeva pod ulnom eljom.
Ukratko, ulna elja je misao bremenita eljom za nekim uitkom putem est ula, a
to su stimulansi koji dolaze od vidljivih predmeta, zvukova, mirisa, ukusa, dodira i od
razmiljanja o neem od nabrojanog.
ulne elje obuhvataju elju da se vidi zalazak sunca, svetla grada u noi, tapeta sa
lepom arom ili tek deli lica onoga koga volimo; sve su to vizuelne stvari. Mnoge elje
su vezane za sluh: elja da se uje neka kompozicija ili samo akrod, ubor planinskog
potoka ili glas voljene osobe. Ima elja da se osete prijatni parfemi, ukusi ili dodiri, kao
to je toplina, a postoji i elja da se osvrnemo u seanju na bilo koji od ovih fizikih
ulnih uitaka ili da ih iekujemo.
Sloboda od svih ovih oblika ulne elje izgledala bi kao sloboda od svakog
uobiajenog oblika motivacije; i sve dovde to je tano. Uobiajena motivacija zasniva se
na elji za ulnim ili mentalnim uitkom bilo koje vrste; ukoliko nemamo u izgledu neki
uitak, mnoge nae aktivnosti bismo prekinuli.
Sve je ovo istina, naravno; ali Plemeniti osmostruki put nije put ka obinom ivotu
sa njegovim obinim uivanjima, ve ka Transcendentalnom, podruju koje se nalazi
izvan i iza ovog relativnog sveta koji znamo; a vezanost za ulni i mentalni uitak postaje
prepreka za onoga ko je nameran da prevazie ovaj svet relativnosti.
Meutim, za sve one od nas koji se jo ne oseaju spremni da krenu ka ovom
uzvienom cilju ipak je nuan izvestan stepen kontrole nad eljom za ulnim
zadovoljstvima ukoliko hoemo da iz svog ivota izvuemo najveu vrednost. Premda
ovakva ograniena primena kontrole ula moda nee obuhvatiti potpuno odvraanje od
ulnih zadovoljstava, ona mora doneti barem izvestan stepen nevezivanja da bi bila
vredna truda; a to nevezivanje, umesto da smanjuje zadovoljstvo ivljenja, zapravo ga
uveava iskorenjujui onu sklonost za prisvajanjem koja esto upravo kvari sama ta
zadovoljstva.
Ponekad nas savetuju da budemo svesni sadanjosti i ne ivimo u prolosti. Na prvi
pogled ovo se ini dobrim praktinim svetom; ali kada pokuamo da to i praktino
88

izvedemo, koliko puta nam je to uspelo? Kau nam: "Ubij u sebi svako seanje na prola
iskustva. Ne osvri se ili si izgubljen." Ali ako ovo sledimo bukvalno -- pod
pretpostavkom da je to mogue -- prestao bi ak i uobiajeni proces razmiljanja.
Takoe ujemo da "prolost ne sme da kontrolie budunost, kad je svaki minut
novo roenje". Ali ako ovo shvatimo doslovno, neemo uspeti da isplaniramo svoj
naredni pazar u piljarnici, jer ne doputamo svojoj prolosti (tokom koje smo nauili
aritmetiku) da utie na nae buduu kupovinu za domainstvo.
Znai li to da je ovaj savet beskoristan? Ne: to znai da smo ga pogreno razumeli.
On zapravo znai da treba da prihvatimo prolost sa njenim gubicima i grekama, njenim
alostima i oajanjima, sa njenim radostima i zadovoljstvima. Moramo prihvatiti
injenicu da su radosti i zadovoljstva prolosti morali u ovom ili onom trenutku da se
prekinu -- to je svojstveno samoj prirodi ovoga univerzuma -- i ako se osvrnemo na njih i
eznemo da nam se vrate, onda mi time jedino kvarimo sadanji trenutak.
Ako pomislimo na neki srean trenutak u prolosti i obuzme nas od toga
zadovoljstvo svojstveno tom prijatnom seanju, ali ne udimo da nam se taj trenutak
vrati, tada ivimo u sadanjosti, jer to sreno seanje -- kao seanje, a ne kao dogaaj -upravo je deo te sadanjosti. Kao dogaaj, to je deo prolosti, ali kao seanje koje se
javlja u naoj svesti u sadanjem trenutku ono je injenica naeg sadanjeg iskustva.
Mi moemo u tome uivati kao u seanju, ne kvarei sadanjost; ali ako posegnemo
za time da ga vratimo ili da ga ponovimo, razdvajamo sebe od sadanjosti i upinjemo se
da sami sebe bacimo u prolost koja u ovom trenutku vie ne postoji.
* * *

Toliko o toj vrsti ispravne misli koja se naziva slobodom od ulnih elja.
Drugi vid ispravne misli jeste sloboda od zlovolje ili, izraeno na pozitivan nain,
misao koju karakterie blagonaklonost. Ponekad se i najdobroduniji od nas naljute na
svoje blinje; i premda ta ozlojeenost izvetri kada se okolnosti promene, ona nekad
ostavlja trag ljutnje ili zlovolje sa kojim treba postupati na poseban nain.
Lako je uvideti da nije mogue napredovanje za um koji je otrovan neprijateljstvom
ili mrnjom, niti nekim od njima srodnih faktora uma kao to su osvetoljubivost, jed ili
ljutnja.
Dalje, ispravna misao je misao osloboena okrutnosti. I dok okrutnost esto izvire iz
mrnje ili ljutnje, mnogo okrutnosti takoe dolazi iz indiferentnosti prema patnji drugih
ili iz nepromiljenosti. Ispravna misao, otuda, ukljuuje ne samo odsustvo aktivne i
snane mrnje, ve isto tako i odsustvo indiferentnosti prema patnjama drugih.
* * *

Drugi korak na Plemenitom osmostrukom putu -- ispravna misao -- mora se

zasnivati na prvom koraku, ispravnom razumevanju; jer nuno je prepoznati ispravnu
misao kao ispravnu misao, a pogrenu misao kao pogrenu misao.
Bez paljivog uma razvijenog kroz ispravnu sabranost, ispravna misao nije mogua
u svome najpunijem znaenju. Tako uviate da drugi korak na Plemenitom osmostrukom

89

putu mora biti izveden paralelno sa ostalim koracima i svaki od njih je nerazdvojiv od
svih drugih.
* * *
Praktian rad 1
NEPRISTRASNO SAMOPOSMATRANJE

U idealnim okolnostima, ako ste eleli da uvrstite mentalne obrasce gole panje u
punom obliku, odloili ste na stranu sve obaveze i sva druga interesovanja tokom
nekoliko nedelja i posvetili se striktnom samoobuavanju. U takvim uslovima izbegavali
ste sve osim najnunijih poslova u vidu fizikog rada, a prekinuli ste svako itanje,
pisanje i ak razgovor ako je mogue.
U nekim delovima sveta osnovani su centri za meditaciju, u kojim ljudi mogu da
borave od nekoliko dana do nekoliko nedelja kako bi nauili i vebali razliite tehnike
sabranosti panje i koncentracije. Na takvim mestima spoljanje okolnosti omoguavaju
da se posveti maksimalna panja tim tehnikama, uz minimum ometanja takvim linim i
ovozemaljskim poslovima kao to su porodine obaveze ili obaveze zaraivanja za ivot.
U takvim centrima metode i vebe se, naravno, razlikuju. Meutim, uenik moe biti
poduavan, na primer, hodajuoj meditaciji, pri kojoj nastoji da svu svoju panju usmeri
na proces dizanja, pokretanja i sputanja jednog stopala pri hodanju, a potom drugog.
Moe takoe raditi vebu koncentracije na proces disanja, tako da se smenjuju periodi
hodajue meditacije i koncentracije na disanje. U isto vreme, moe biti poduen da
posveti istu nepodeljenu panju svakom svom postupku ili oseaju koji se javi tokom
uobiajenih procesa kao to su ustajanje iz kreveta, umivanje i tuiranje, jedenje i pijenje,
pranje zuba i slino. Tako, barem u teoriji, svaki trenutak njegovog budnog stanja postaje
podruje sabranosti panje; kada neto panju odvue na drugu stranu, to je najee
neto iz uenikovog uma, pre nego iz okoline.
Uviate da, u nameri da primenite takvu koncentraciju, svaki postupak tokom dana
treba usporiti toliko da e normalna spoljanja efikasnost biti ugroena. Ali mereno
unutranjom efikasnou, za tako produenu, na jednu taku usmerenu koncentraciju se
kae da je dragocena pomo umu da se oslobodi dobrog dela svog emocionalnog balasta.
No, idealne okolnosti za uvrivanje gole panje velikom broju nas nisu dostupne.
Sem ako niste zaista sreni, verovatno neete moi da odvojite dovoljno vremena i sebi
date slobodu da tokom dueg perioda praktikujete takvu sabranost panje. Kako onda da
ustalite praksu gole panje?
Ono to ne moete uraditi u celini, dakle, morate uraditi delimino. Poto sebe ne
moete da postavite uidealne okolnosti, morate iskoristiti svoje svakodnevne aktivnosti
kao osnovu svog unutranje razvoja; i moe se zapravo dogoditi da su te svakodnevne
aktivnosti idealnije za ono to pokuavate da uinite od ivota u izolaciji.
Kako biste uvrstili mentalne obrasce gole panje morate usporiti neke aktivnosti.
Kao polaznu taku moete odabrati neku odreenu aktivnost tako da, bez ometanja
ostalih, samo nju izvodite sporije nego inae. Ako treba da stignete na voz u 8:17
svakoga jutra, oigledno je da tu aktivnost ne moete usporiti. Ako ste domaica koja se
90

brine o deci teko da moete usporiti obaveze koje imate pre nego to ih spremite za
kolu. Isto tako, ako ste kondukter ne moete koristiti saobraajne piceve da biste
krenuli u vebanje gole panje.
Meutim, mora postojati neka svakodnevna aktivnost koju moete iskoristiti kao
osnovu za svoju praksu. Moraju postojati neki kratki periodi kada neumoljivi pritisak
dunosti poputa za neko vreme.
Moda se slubenik moe opustiti u kafeu u vreme ruka, a kuna pomonica moe
zastati nekoliko minuta onda kada su deca otila u kolu, dok kondukter ima nekoliko
minuta na okretnoj stanici kada e popuiti cigaretu.
U svakom od ovih sluajeva krije se prilika za poetak razvijanja gole panje, ma
kako mala ona bila. Slubenik obino moe usporiti svoj ruak i s panjom posmatrati
teinu noa i viljuke u svojim rukama, moe vakati sporije i posmatrati ukus hrane, kao
to moe posmatrati oblik i boju svoje olje ili tanjiria. I, to je jo vanije, moe u to
vreme posmatrati opte stanje svoje muskulature, kako bi ustanovio jesu li mu miii
napeti ili oputeni.
Na isti nain domaica, pravei pauzu, moe svesno usporiti spremanje sebi olje
aja, kako bi tome posvetila punu panju. Moe tada postati svesnija pare to se die iz
ajnika, svojih miinih kontrakcija dok sprema aj, prinosi olju usnama, gucne i guta
aj i tako dalje. Tokom ove vebe paljivosti moe postati svesnija onih detalja koji joj
inae promiu. Ti detalji su sami po sebi nevani; poenta je da oni pruaju mogunost za
jaanje sabranosti panje.
Isto tako, dok kondukter pui cigaretu tokom kratke pauze na polaznoj stanici moe
sa poveanom panjom posmatrati oseaj dok mu je cigareta izmeu usana, njezin ukus
ili dim to se izvija iz njenog uarenog vrha.
Oigledno je da ti mali pokuaji gole panje nee mnogo vredeti ako se zavre tu gde
su i poeli. Vrednost odabiranja jedne male i redovne prilike za sabranost i primenu gole
panje lei u injenici da ona pomae da se formira osnova. Kada se jednom ta osnova
uvrsti, relativno je lako proiriti vebu na ostale male stvari tokom dana. Ovakve vebe
su u izvesnom smislu ekstrovertne ili okrenute ka spoljanjim stvarima, ali veba gole
panje -- nepristrasnog posmatranja -- moe isto tako imati i introvertni oblik i biti
usmerena ka samome umu. Onaj ko je po prirodi introvert, sklon je da zanemari opaanje
sveta oko sebe i da bude prevladan sopstvenim emocionalnim reakcijama na stvari koje
ga okruuju; ako ovo ode u ekstrem, postaje stvar patologije. Kada emocionalno ili
subjektivno razmiljanje dominira, jasna procena i objektivno razumevanje stvari je
izgubljeno.
Tamo gde Budino uenje preporuuje sabranost panje usmerenu ka unutra moe se
na prvi pogled uiniti da se radi o introverziji onako kako se ona obino razume, ali
budistika forma introverzije je sasvim drugaije vrste. Ono to se preporuuje je zapravo
introverzija u kojoj um ui da posmatra samoga sebe na objektivan nain ili da mu
posveuje golu panju ba kao to posmatra pramen dima ili kaiicu. Ako va um u sebi
nae mrnju ili ljubomoru, predrasude ili oseaj sopstvene vanosti, posveujete tim
stvarima golu panju i imenujete ih, ali, u idealnom sluaju, ne postajete time zarobljeni,
niti traite opravdanja. Ako sa druge strane va um otkrije da razvija u sebi

91

velikodunost, tolerancija ili neki drugi oblik plemenitosti karaktera, ponovo posveujete
golu panju tim kvalitetima na jedan objektivan nain, bez samodopadljivosti.
Va glavni zadatak za ovaj period je, otuda, da sopstveni um podvrgnete
nepristrasnom posmatranju, identifikujui u njemu i ometajue i unapreujue kvalitete
to je detaljnije mogue i uz minimum emocionalnih reakcija u odnosu na sve to. Moete
napraviti formular kao to je ovaj i svaki dan ili dva moete procenjivati svoj uspeh u
nepristrasnom samoposmatranju i beleiti rezultat duom ili kraom linijom.
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Pravljenje ovakvog formulara moe vam se uiniti nepotrebnim, uz uverenje da

praksu samoposmatranja moete razviti sasvim dobro i bez nje. Moda ste u pravu; ali
sloiete se da je umu veoma teko da posmatra sopstvene procese i stanja bez
emocionalnog bojenja.
Svaki oblik emocije, bilo da se konvencionalno zove dobra emocija ili loa, ometa
objektivno miljenje. U ljudskom umu postoje slepe mrlje -- i zbog njih um nije u stanju
da vidi samoga sebe onakvog kakav zaista jeste. Te slepe mrlje spreavaju nas da
shvatimo domet i razgranatost naeg subjektivnog miljenja i svako sredstvo koje moe
iskoristiti u njegovom ograniavanju jeste pomo u sabranosti panje usmerene ka nama
samima. Zato, ako ne elite da se gnjavite sa tim formularom ili nekim alternativnim
pomagalom u uspostavljanju samodiscipline i samoprocenjivanja, najverovatnije da ete
na kraju ustanoviti kako je vae nepristrasno samoposmatranje ostalo ipak na pukom
teorijskom nivou.
92

SEPTEMBAR
Princip empatije (uivljavanja)
Kada neto posmatramo iznutra ka spolja, taj pogled veoma se razlikuje od onoga
kada spolja posmatramo ka unutra. To vai bilo da ste majmun u kavezu koji gleda
napolje ili ste posetilac zoolokog vrta koji gleda ta se dogaa u kavezu. Isto je i ako ste
glumac na sceni ili gledalac. A pogotovo je tano ako su u pitanju vae emocije, jer esto
situacija izgleda potpuno drugaija kada se posmatra sa subjektivne take gledita -dakle, iznutra ka spolja -- nego to se ini nekom posmatrau koji tu situaciju vidi spolja.
Veliki deo konflikata potie iz subjektivnog miljenja, jer subjektivno miljenje je
toliko optereeno ka sebi usmerenim emocijama da zapaanja i i njihova tumaenja
postaju iskrivljena. Neki od nas ne mogu drugaije da vide stvari sem sa subjektivne
take gledita, dok su drugi u stanju da stvari posmatraju malo objektivnije; ali sve dok
ne dostignemo potpuno osloboenje od obmane sopstva ostajemo u svom razmiljanju
barem delimino optereeni subjektivnou.
Ovo subjektivno miljenje, u izvesnom smislu, predstavlja dobar deo onoga to
budizam naziva neznanjem -- bazinim neznanjem koje je izvor patnje. Neznanje u ovom
kontekstu ne znai nedostatak informacija ili odsustvo uobiajenog znanja; ono znai
nesposobnost (zbog nae uronjenosti u tu iluziju o postojanju sopstva) da egzistenciju
vidimo onakvom kakva ona zaista jeste.
Otuda, u naim naporima da se oslobodimo tog bazinog neznanja naa glavna briga
mora biti da se oslobodimo iluzije sopstva. ta to znai u okvirima svakodnevnog ivota?
Pa, postoje tri glavna pristupa. Intelektualni pristup, to jest pristup intelektualnog
razumevanja budistikog uenja o nepostojanju sopstva. Zatim postoji put samodiscipline
ili korienja snage volje kao sredstva da se prevazie elja proistekla iz zagledanosti u
samoga sebe. I postoji pristup sabranosti, pri kojem sve vie postajemo svesni da je to
"ja" samo privid.
to se tie prvog pristupa, uenje o nepostojanju sopstva naglaava da nita u ovom
univrezumu ne postoji trajno i da sopstvo -- vae sopstvo, moje sopstvo ili sopstvo bilo
kojeg drugog bia -- nije nita drugo do sticaj mnotva sila, koje se sve menjaju iz
trenutka u trenutak. Intelektualno razumevanje iluzorne prirode sopstva neophodno je kao
prvi korak, ali to je tek poetak.
Pristup problemu egocentrinog i subjektivnog miljenja kroz samodisciplinu -- kao
drugi pristup -- zahteva odreeni napor volje: napor da se sprei pojavljivanje ometajuih
mentalnih stanja, njihovo obuzdavanje ukoliko su se ve javila i napor podsticanja
povoljnih mentalnih stanja i njihovog odravanja. Iako je tano da se na putu mentalnog
razvoja malo moe postii samo snagom volje, takoe je tano da se jo manje moe
postii onda kada snage volje nema.

93

Trei pristup pitanju subjektivnog miljenja jeste pristup ispravne sabranosti. Budino
uenje sugerie vie oblika sabranosti, ali svi oni ukljuuju razvijanje uobiajene
sposobnosti panje. Panje u odnosu na telesne procese kao to je disanje, na primer,
zatim panje prema oseanjima prijatnosti i neprijatnosti ili trenutnom emocionalnom
stanju -- sve su to tipine primene ispravne sabranosti.
Nas u ovom trenutku naroito zanima ovaj poslednji oblik sabranosti: panja u
odnosu na mentalno stanje. Moemo je definisati kao detaljnu svest o mentalnom
sadraju uma u svakom pojedinanom trenutku, kao jedan oblik prodornog
samoposmatranja koje um usmerava prema samome sebi. Njegov cilj jeste da bez
predrasuda i nepristrasno proceni intenzitet ometajuih faktora koji postoje u odreenom
trenutku i slino tome koji unapreujui mentalni faktori su prisutni.
* * *

Za vas, za mene i za druge ljude koji ive prosean ivot, teko je odrati um
potpuno slobodnim od egocentrinih impulsa. Sve dok ne dostignem potpuno
osloboenje od sopstva, trostruka vatra pohlepe, mrnje i obmane neprekidno tinja.
Naravno, ne uzimamo uvek najvee pare torte i ne bacamo kamenje na susede kada su
suvie buni. Ali naa obmana sopstva je esto oigledna. Naa elja za prestiem, naa
udnja za pohvalom, naa laka uvreenost zbog tuih rei -- sve su to spoljanji znaci
naeg ranjivog ega.
Poto je ljudski um toliko obuzet obmanom, esto imamo razumevanja i
opravdavamo nau slabost. Govorimo o razlonoj ozlojeenosti onda kada smatramo da
je naa ljutnja opravdana, dok je sa budistike take gledita razlona ozlojeenost
kontradikcija sama po sebi. Ozlojeenost ne moe biti razlona, jer kako god je
opravdavali ona je uvek ometajui faktor uma, koji ga usporava i koi na njegovom putu
napretka.
Kao jo jedan primer samoobmane, mi uvek ponos smatramo vrlinom. Ponosimo se
svojim ponosom. Ponosimo se zbog svog ponosa rasom, porodicom, posedom,
dostignuima ili izgledom. Ali budistikim arinom meren, ponos je oblik obmane ili
samopotvrivanja, jedan oblik egocentrine elje ili obmane o postojanju sopstva.
esto nismo svesni svojih pogreaka, jer se ne trudimo da bez naklonosti
analiziramo svoj um. A kad ne znamo svoje pogreke, ne moemo ni da se potrudimo da
ih ispravimo; slino ovome, ako ne znamo svoje dobre strane ne moemo ni da se
potrudimo da ih ojaamo.
Tako se vraamo na potrebu detaljne svesti o mentalnom stanju. Posmatrajui to je
mogue nepristrasnije uplitanje vere u postojanje ega u nae svakodnevne aktivnosti
postajemo svesniji sopstvenih sklonosti i predrasuda. Poinjemo na sebe da gledamo
manje u smeru iznutra ka spolja, a vie kao da gledamo spolja ka unutra. Pruamo sebi
osnovne informacije potrebne za korigovanje naih emocionalnih slabosti i razvijanje
naih mentalnih kvaliteta.
Kako postajemo sve vie svesni subjektivne prirode naeg miljenja, sve smo
spremniji da se pozabavimo problemom samodiscipline. Tako ispravan napor i ispravna
sabranost deluju zajedno i nae razmiljanje postaje malo objektivnije.
94

A kako nae razmiljanje postaje malo objektivnije, sve smo sposobniji da uenje o
nepostojanju sopstva apsorbujemo u svakodnevne procese miljenja. U izvesnom smislu,
skoro da nije toliko bitno razumeti uenje o nepostojanju sopstva koliko je vano
prihvatiti njegove praktine implikacije. Intelektualno razumevanje nita ne vredi ako
nastavljamo da u svakodnevnom razmiljanju patoloki istiemo sopstveni znaaj. Samo
ako intelektualno prouavanje koristimo da dopunimo to apsorbovanje odsustva sopstva u
svoju svakodnevicu, ono ima stvarnu vrednost.
Dakle, da jo jednom ponovimo, napad na subjektivno miljenje mora biti trostruk:
intelektualno razumevanje uenja o nepostojanju sopstva, napor volje usmeren na
kroenje instinktivnih impulsa ka samopotvrivanju i poveana svest o nainima na koji
verovanje u ego prodire u sadanji tok razmiljanja. Ova tri pristupa, prevedena na
pojmove Plemenitog osmostrukog puta, ukljuuju elemente ispravnog razumevanja,
ispravnog napora i ispravne sabranosti.
Dalje, negovanjem objektivnog miljenja i razlaganjem verovanja u ego mora doi
do pojaane sposobnosti da se postane svestan oseanja u drugim biima; na taj nain
nae razmiljanje koje je okrenuto samo ka sebi polagano se povlai pred empatijom sa
drugim ljudima i drugim biima.
Empatija je u izvesnom smislu slino sa simpatijom, ali s druge starne empatija ide i
dalje. Mi termin simpatija obino koristimo u znaenju "oseanje sa" tuim patnjama ili
potekoama, dok empatija podrazumeva "oseanje u" spoljanje objekte.
Kao primer empatije sa nekim neivim objektom, zamislite da paljivo posmatrate
stolicu kojoj nedostaje jedna noga i ona nesigurno balansira na preostale tri, spremna da
se prevrne na najmanji dodir. Zato to vam stolica izleda nesigurno i zato to joj
posveujete veliki deo panje, i vi se oseati nesigurnim i gotovo da i sebe moete
zamisliti kako se prevrete na najmanji dodir. Meutim, ovo identifikovanje sa neim to
paljivo posmatrate moe otii predaleko i nai ete se u zagrljaju subjektivnog ili
preterano emocionalnog miljenja. Ovo se dogaa i kada gledate neki dobro glumljen
srceparajui komad: vae poistoveivanje sa likom moe dostii taku na kojoj
doivljavate iste one emocije koje bi i lik u drami trebalo da osea.
Ako posmatrate zgradu na kojoj su istaknute sve horizontalne linije i volumeni,
oseaete da zgrada daje oseaj stabilnosti, jer ste zahvaljujui principu empatije
ustanovili da ne samo da gledate zgradu. ve je i oseate. Otuda, kua sa mnogo
horizontalnosti izgleda spokojno. Nasuprot tome, zgrada sa mnogo vertikalnih elemenata
ima jedan pokretaki i monumentalni karakter, jer izaziva oseaj stremljenja nagore.
To je, dakle, princip empatije: princip uivljavanja u stvari izvan vas. U kontekstu
odnosa meu ljudima, naravno, on znai razvijanje sposobnosti da stvari do kraja vidimo
i oseamo sa stanovita drugih i to u svim sferama miljenja. On ini osnovu, barem
delom, za jedan vii nivo morala.

95

Na svojem niem nivou moral je

puko potinjavanje skupu pravila.
Zapadni svet je naviknut da takva
pravila vidi kao naredbe nekog
autoriteta, naredbe koje treba
potovati samo zato to ih je izdao taj
autoritet.
Na
Plemenitom
osmostrukom putu moral se javlja u
treem, etvrtom i petom koraku, koj
ise nazivaju ispravan govor, ispravno
delovanje i ispravno ivljenje.
Ispravan govor se definie kao govor
osloboen lai, ogovaranja, estine i
naklapanja. Ispravno delovanje se
tie uzdravanja od ubijanja,
uzimanja onog to nam nije dato i od
preljube. Ispravno ivljenje se
opisuje kao zaraivanje za ivot
kojim se ne povreuje nijedno
svesno ivo bie.
Jo jedan nain na koji je budistiki moral koncizno izraen jeste u obliku pet
pravila, a to su:
1. zavetujem se da u se uzdravati od ubijanja,
2. zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja onoga to mi nije dato,
3. zavetujem se da u se uzdravati od preljube,
4. zavetujem se da u se uzdravati od pogrenog govora,
5. zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja sredstava koja remete jasnu
svesnost.
Ovih pet zaveta -- pravila samovebanja -- generalno pokrivaju sve to se pojavljuje
u naim uobiajenim odnosima sa drugima. Treba, meutim, primetiti da u naroitim
uslovima postaje teko -- ponekad i nemogue -- doslovno ih tumaiti i tada morate biti
svesni da su ovih pet pravila zasnovani na jednom fundamentalnom budistikom
principu: izazivanju najmanje mogue koliine patnje. Praktino, dakle, iza ovih pet
pravila lei jedno pravilo koje se moe ovako definisati:
zavetujem se da u se uzdravati od izazivanja bilo kakve patnje.
Na moral, otuda, mora se tako planirati da nai postupci smanjuju ukupnu koliinu
patnje u svetu. Ali ima situacija u kojima je apsolutno nemogue slediti taj ideal i
nalazimo da ta god da uinimo, kakvi god nai postupci bili, izazvaemo izvesnu
patnju.
Takve potekoe mogu se reiti skupom nepromenljivih i povrnih pravila. Treba li
da ubijamo pacove, muve i komarce zato to prenose klice bolesti koje izazivaju bol i
smrt drugih ivih bia? Treba li da istrebljujemo besne pse jer su opasnost za decu? Kada
bismo dovoljno znali mogli bismo matematiki da proraunamo koliinu bola koji emo

96

izazvati nekim drugim sledom postupaka. Ali kako sada stvari stoje, moemo samo da
pravimo grube pretpostavke i na osnovu njih delujemo.
* * *

Ne treba sve ovo razumeti tako da je moral jedini uslov dostizanja stanja
Neuslovljenosti. Drugim reima, ne moemo dosegnuti krajnje prosvetljenje samo tako
to emo biti dobri. Moral je osnova i nezaobilazan, naravno, i bez usavravanja u
moralu konano postignue je nemogue; ali on je samo prvi korak.
Moe biti korisno na ovom mestu razmotriti neke mentalne faktore koji se u okviru
Budinog uenja nazivaju deset neistoa. To su (1) pohlepa, (2) mrnja, (3) obmana, (4)
oholost, (5) verovanje u ono to prieljkujemo, (6) kruti skepticizam, (7) tromost, (8)
nespokojstvo, (9) odsustvo stida, (10) nesmotrenost.
Ove neistoe postoje u umu na tri razliita nivoa: na nivou spoljanje aktivnosti,
mentalne aktivnosti i neaktivnosti u stanju sna. Na najniem stupnju ona se ispoljavaju u
obliku pogrenog govora, pogrenog ponaanja i pogrenog ivljenja; i na tom nivou se
primenjuju tri moralna koraka Osmostrukog puta. Tako se pridravanjem ispravnog
govora (korak 3 Osmostrukog puta), ispravnog delovanja (korak 4) i ispravnog ivljenja
(korak 5) spreavaju ove neistoe da dobiju svoj spoljanji izraz.
Ovo, meutim, ne znai da smo iskorenili ove neistoe. Znai samo da ih naa
samokontrola spreava da se ispolje u naim aktivnostima. One su samo privremeno
sklonjene praktikovanjem uobiajene moralnosti.
Neistoe mogu biti jo uvek aktivne na drugom nivou, na nivou mentalne
aktivnosti, ne pokazujui se u govoru i postupcima. Potisnuti ih i na tom nivou jeste
zadatak tri druga koraka Plemenitog osmostrukog puta. To su ispravan napor (korak 6),
ispravna sabranost (korak 7) i ispravna koncentracija (korak 8). Kao to smo ve videli,
ispravan napor jeste primena volje, ispravna sabranost jeste vebanje panje, dok je
ispravna koncentracija sredstvo da se dostignu vii novi spokojstva.
Pa ipak, ak i ovo teko da moe eliminisati neistoe; one su samo stiane, ne i
iskorenjene, i mogu jo uvek postojati na treem nivou i u stanju sna. Na tom stupnju
moramo ih napasti sa prva dva koraka Osmostrukog puta, a to su ispravno razumevanje
(korak 1) i ispravna misao (korak 2).
Iako u svom osnovnom znaenju ispravno razumevanje predstavlja poetak puta, u
drugom znaenju ono je i krajnji stupanj, jer kada se razumevanje dovede do savrenstva
u obliku prodornog uvida, tada uviamo i Neuslovljeno, egzistenciju-iza-egzistencije.
Samo ispravnim razumevanjem u tom krajnjem smislu, praenim milju potpuno
oienom linog interesa, mogu se neistoe sasei u korenu.
Ovo pokazuje da je moralnost neto vie od toga biti dobar i nagomilavati dobre
zasluge. Moralnost je prva faza koju treba kompletirati na Plemenitom osmostrukom
putu. To je prvi glavni stupanj na putovanju od tog osnovnog neznanja koje nas dri
vezanim za ovaj svet relativnosti ka konanom dostignuu Neslovljenog.
* * *

97

Dok je intelekt najkasnije razvijena sposobnost ljudskog uma, on nije njegova

pokretaka sila: on funkcionie samo kao vodi ili upravljaki mehanizam koji pravu silu
usmerava u pravcu u kojem eli. Prava sila nije neto jedinstveno, ve mnotvo razliitih
i esto meusobno suprotstavljenih nagona. Same elje su tek erupcije u svest velikih
biolokih nagona ili instinkata koji funkcioniu uglavnom ispod nivoa svesti.
Generalno govorei, ovi instinkti su u osnovi egoistini. ak i neki od njih koji se
naizgled ine altruistikim, zapravo to nisu ili su to samo delimino, i kada ih podrobnije
analiziramo moemo otkriti da im je osnova sopstveni interes.
Poto je toliko naih elja egocentrino, one moraju, izvesno vreme, biti u sukobu sa
ostatkom sveta; a taj konflikt sa svojim mnogim porazima i frustracijama izaziva patnju.
Kako bismo minimalizovali tu patnju moramo energiju elja preusmeriti u one kanale u
kojima one ne izazivaju toliko mnogo konflikta.
Sa stanovita pojedinca, jedan postupak je manje vaan od njegovih motiva, ali sa
etike take taj postupak ima najveu moguu vanost, jer postupak je taj, a ne motiv,
koji utie na druge ljude, bilo da ih povreuje ili pomae. Zbog toga nae akcije moraju
biti planirane tako da to god pribavimo za sebe ne sme biti postignuto nautrb drugoga.
Naravno, ovo se ne moe primeniti potpuno, jer niko od nas ne zna ta je zapravo
dobro za drugoga, niti uvek moemo predvideti daleke posledice naih postupaka. Ne
moemo tuu dobrobit meriti svojim metrom, kao to ni tue postupke ne moemo meriti
svojim merilima. Taj metar se menja, jer ga treba prilagoditi svakoj pojedinanoj osobi.
Kada shvatimo da prilagoavanje skupu moralnih pravila, iako pomae da se
reguliu svakodnevni odnosi meu ljudima, ne zadire dovoljno duboko, poinjemo da
shvatamo da nam treba jedan produbljeni pristup. I to nas ponovo vraa na princip
empatije.
Praktikujui princip empatije moemo pomoi u uklanjanju egoistikih tendencija,
sa njihovim eljama i odbojnostima, pohlepom i mrnjom, jer kada usmerimo svoju
panju na svoju okolinu, ka patnjama i radostima drugih ivih bia tada pomeramo i
teite sa nas samih.

98

Taj interes i elja za dobrobit drugih podstiu ljubav, jer ljubav je nemogua bez
empatije i isto tako naklonosti za druge.
Ako drugu osobu neto boli, do odreene mere mi taj bol moemo i sami osetiti ili
bar razumeti njenu patnju. Ovo razumevanje i deljenje tue patnje jeste saoseanje.
Pojam simpatija ponekad je ogranien na znaenje isto kao i samilost, ali u njega
poemo takoe ukljuiti i znaenje deljenja tuih zadovoljstava. Ako naeg prijatelja
zadesi neka srea, moemo se i mi osetiti srenim zbog toga i podeliti sreu sa njim.
Ovakav stav uma se naziva saoseajna radost.ili saradost i isto toliko je deo simpatije
koliko i saoseanje. On ima vrlo vanu funkciju u slamanju i unitavanju suprotnog
kvaliteta uma -- zavisti.
Tako od jedne opte ljubavi za dobrobit drugih dolazimo do specifinijeg saoseanja
sa njihovom patnjom, a onda i do saoseajne radosti zbog njihove sree.
Sve ovo doprinosi da se teite pomeri sa nae line dobrobiti, patnje i uivanja, koji
onda -- ako smo empatiju razvili do jednog vieg stupnja -- dobijaju manji znaaj.
Postigavi takvo stanje uma, sopstvena patnja nas vie ne deprimira i sopstveni uitci nas
ne uznose. Ova osloboenost depresije i zanosa jeste mentalno stanje uravnoteenosti.
Iako je trajno odravanje ovakvog stanja za mnoge od nas nemogue, ipak nam
pomae ako ga uzmemo kao ideal i mogue ga je postii privremeno, na krae vreme i u
ogranienom obimu.
Ova stanja uma -- ljubav, saoseanje, saradost i uravnoteenost -- nazivaju se etiri
uzviena stanja ili etiri boanska boravita, jer kada je um u takvom stanju on dostie
svoj vrhunac, barem to se tie naeg odnosa prema drugima.
U razvijanju ljubavi, saoseanja, saradosti i uravnoteenosti pomae nam korienje
verbalnih formula, kao i u razliitim drugim oblicima vebanja uma.
Ovo je jedna od korisnih formula za negovanje stanja uma koji se zove univerzalna
ljubav:
Neka ja budem zdrav i srean.
Neka moji prijatelji budu zdravi i sreni.
Neka oni koji su me povredili, naneli tetu, budu zdravi i sreni.
Neka sva bia, ljudska i druga, budu zdrava i srena.
Izuzetno je vano zraiti ovu ljubav prema svim biima bez razlike, prema
neprijateljima kao i prijateljima, prema onima koje ne volimo kao i onima koje volimo,
jer pravi budistiki stav prema linim neprijateljima izraen je sledeim reima:
Neprijatelj je poput blaga u mojoj kui, steenog bez imalo truda. Moram mu se
radovati, jer on je moj pomaga na putu probuenja. Tako, plod mog strpljenja sazreo je
zahvaljujui i njemu i meni, ali u tome on ima prednost, jer ba on bee prilika da to
strpljenje razvijam.
Razmotrimo sada osobinu saoseanja. Buda je jednom rekao:
Vie je krvi on prolio nego to je itav okean, vie no to je zvezda oiju svojih je
dao, iz samilosti za ovaj svet.
A Budino uenje insistira da, bez razvijanja saoseanja do najveeg mogueg
stepena, postizanje konanog prosvetljenja nije mogue. Reeno je:

99

Nuno je pokazati apsolutno nepristrasnu samilost za sva bia bez i najmanjeg

razlikovanja na ona koja nam se sviaju i ona koja nam se ne sviaju.
Kao pomo u razvijanju mentalnog kvaliteta samilosti, sledea formula ili njezina
adaptacija moe se primeniti:
Neka se svi moji prijatelji koji pate oslobode patnje.
Neka se svi oni koji su me povredili ili mi doneli gubitak oslobode patnje.
Neka se sva bia koja pate, ona slina meni i sva druga, oslobode patnje.
Kada smo zaista u stanju da poelimo da preuzmemo tuu nesreu i da je mi
podnosimo, tek tada smo sposobni za saoseanje. kada to saoseanje moemo da
proirimo na sva bia, bilo da ih volimo ili ne volimo, tada je taj kvalitet samoseanja
zaista razvijen.
Razvijanje saradosti mora takoe biti univerzalno. Kada moemo da je proirimo na
ceo svet unitiemo zavist u sebi.
U jaanju i ustaljivanju saradosti pomae, kao i ranije, verbalna formula. Moemo
koristiti neto slino ovome:
Neka uivam sve blagodeti svoje dobre sree.
Neka moji prijatelji uivaju sve blagodeti svoje dobre sree.
Neka svi oni koje zadesi dobra srea, on islini meni i oni sasvim razliiti, uivaju
sve njene blagodeti.
U jaanju i ustaljivanju bilo kojeg povoljnog mentalnog stanja ovakve verbalne
formule su samo pomo. Jer one zahtevaju mnogo sabranosti i mentalnog napora tokom
dugog perioda; ovo se naroito odnosi na uravnoteenost. A ona je zapravo stvar
ravnotee izmeu razliitih parova suprotnosti -- dobitka i gubitka, zadovoljstva i bola,
ugodnosti i neugodnosti -- a da bismo postigli to stanje uravnoteenosti moramo proi
Plemenitim osmostrukim putem sve do kraja. Ipak, i najmanje dostignue u ovom pravcu
pomoi e nam da budemo sreniji u svakodenvnom ivotu i korienje sledee formule
e nam u tome pomoi:
Neka postanem ravnoduan prema uivanju i patnji, nepokolebljivo spokojan i
vedar.
Neka moji prijatelji dostignu stanje spokoja i vedrine.
Neka oni koji su me povredili, naneli tetu, dostignu stanje spokoja i vedrine.
Neka sva bia, ljudska i druga, zla i dobra, prijateljska, okrutna, prosvetljena i
neznalice, dostignu stanje spokoja i vedrine.
Sada se javlja pitanje, kada da koristimo ove formule? Odgovor na ovo zavisie od
naih potreba i uslova. Njihova svrha je da poslue kao poetni fokus za praksu
koncentracije i pomognu u ienju uma od zlovolje, indiferentnosti prema tuoj patnji,
od zavisti i nespokojstva. Tako one nastavljaju posao morala -- spoljanjeg pridravanja
nekog etikog kodeksa -- do jednog stupnja daljeg i dubljeg ka nivou empatije.
Ako u naem vebanju samorazumevanja otkrijemo da je potreban poseban tretman
nekog ometajueg kvaliteta uma, moemo moda odvojiti odreeno kratko vreme da u
sebi ponovimo odgovarajuu formulu, u ovom sluaju za saradost. Koliko esto emo je
100

ponavljati zavisi od toga koliko vremena moemo da odvojimo; ali ak i ako to moemo
da uradimo samo nekoliko puta svake veeri pre nego to zaspimo, imae blagotvoran
efekat.
* * *

Iz onoga to je do sada reeno moete videti da moral treba posmatrati na dva

razliita nivoa: na jednom nivou on funkcionie pospeujui odnose izmeu nas i drugih
bia, dok na drugom nivou igra vanu ulogu u naem razvoju.
Funkcija prvog pravila, uzdravanja od unitavanja ivota, oigledna je. U veini
sluajeva ubijanje poveava patnju, bilo da ukljuuje ljudski ivot ili naprednije oblike
ivotinjskih vrsta. Patnja ukljuuje ne samo fiziki bol, ve isto tako emocionalni bol i
neprijatnost straha, mrnje i alosti, kao i posledice i konflikte koji esto slede posle
ubijanja.
Ima naravno sluajeva kada ubijanje, barem na prvi pogled, smanjuje patnju, kao
kada ranjene ili bolesne ivotinje "uspavljujemo", da upotrebim uobiajen eufemizam.
Etiki problemi sa ubijanjem iz milosra ili eutanazijom nisu lako reivi, kao to nisu ni
oni oko jedenja mesa, ali je injenica da skoro u svakom sluaju ubijanje znai patnju,
fiziku i emocionalnu. A problem patnje je osnovni problem budizma.
Pogledajmo sada prvo pravilo iz perspektive unutranjeg razvoja. Pokuavajui da
prvo pravilo pomerimo iz sfere spoljanjeg posmatranja i prodremo dublje u sferu dublje
motivacije, naa empatija sa svim svesnim biima ili biima koja oseaju poveava se. A
poveanje empatije prema drugim biima znai i poveanje empatije prema nama
samima.
Prelazei sada na drugo pravilo -- uzdravanje od uzimanja onoga to nam nije dato
-- vidimo da je osnovni princip isti, jer uzimanje onoga to nije dato najee znai manje
za nekoga drugog, a taj gubitak takoe izaziva izvesnu vrstu patnje. I opet, pomeranje
teita sa mehanikog sleenja pravila ka unutranjem mentalnom razvoju znai
poveavanje nae empatije sa svim svesnim biima.
Isto vai i za pravilo uzdravanja od preljube, jer seksualna veza izvan trenutno
prihvatljivih odnosa moe voditi ka raznim vrstama emocionalne poremeenosti i onda
do patnje. Rad na ovom nivou empatije sa drugima stvara vii moral nego to nam to
omoguuje samo pridravanje nekog skupa normi; pa ipak, mnogo je podruja ivota -- a
ovo je samo jedno od njih -- u kojima je nuno raditi na oba nivoa.
Sa etvrtim pravilom, uzdravanje od pogrenog govora, treba imati u vidu oba
nivoa; kao po pravilu, grube rei, klevete, lai i naklapanje izazivaju nesporazume i
zlovolju, koji su svakako praeni nekom vrstom patnje. Ima situacija u kojima istina o
neemu moe biti izneta na nepromiljen nain i tada imamo govor lien lai, ali ne i
grubosti. Doslovno prilagoavanje oba ova kriterijuma -- lienost lai i grubosti -ponekad izgleda nemogue kada radimo na nivou pridravanja skupu propisa, i samo
radei na nivou empatije moemo zaista slediti pravilo uzdravanja od pogrenog govora.
Na kraju, peto pravilo je uzdravanje od konzumiranja supstanci koje izazivaju
nepromiljenost. Za budistike monahe i monahinje ovo znai potpuno uzdravanje od
alkohola ili razliitih hemijskih supstanci, izuzev kao lekova, ali za nezareene se to
generalno tumai kao vebanje u umerenosti tako da konzumiranje nikada ne izazove
101

gubitak kontrole. U taki u kojoj ovakve materije izazivaju gubitak kontrole one postaju
potencijalni izvori patnje. Patnju koja je posledica gubljenja iz vida petog pravila -patnju i za sebe i za druge -- ovde ne treba posebno opisivati; stvar je u tome da empatija
sa drugima koji mogu biti pogoeni ovakvom situacijom esto moe biti vanija nego
mehaniko potovanje pravila.
* * *

Vratimo se sada na stanja uma koja se u budizmu nazivaju etiri boanska boravita
ili etiri uzviena stanja: u kojoj meri mogu ona postati neproporcijalna? U kojoj meri
ona mogu izgubiti karakteristike objektivnosti i empatije, te potonuti natrag u podruje
subjektivnog ili emocionalnog miljenja?
Razmotrimo prvo od uzvienih stanja, ono koje se naziva ljubav ili saoseajna
ljubav. Lako moete zamisliti situaciju u kojoj ovaj faktor degenerie u nepraktinu
sentimentalnost ili pak u kojoj se sentimentalnost prikazuje kao ljubav. Moda najea
od takvih situacija je ona kada roditelji nastoje da za svoje dete obezbede od svega samo
najbolje: najbolje drugove, najbolje igrake, najbolje obrazovanje i, generalno,
najugodniji i najnenaporniji mogui ivot. U takvom sluaju sve najbolje se na kraju
pretvara u sve najgore. Primera ima mnogo.
Kada razmiljamo o saoseanju kao mentalnom faktoru, iako je nemogue za
svakoga da ga ima previe, ono moe ipak izgubiti neto od svog kvaliteta objektivnosti
ako se situacija posmatra na kratke staze, umesto u irem kontekstu.
Na primer, zadatak zubara je da umanji ukupnu koliinu patnje u ivotu svoga
pacijenta, barem to se tie zdravlja zuba; ali da bi to postigao on mora svome pacijentu
naneti malu koliinu patnje. Ukoliko bi, zaveden nekom vrstom pogreno shvaenog ili
suvie emotivnog saoseanja, zubar ustuknuo pred davanjem injekcije napunjene
anestetikom, pred korienjem svoje builice ili pred nanoenjem neke druge relativno
male patnje, nikada ne bi bio u stanju da pomogne svome pacijentu na due staze. Kao
to ree Konfuije:
Preterati je isto tako loe kao i ne uiniti dovoljno.
Moda u sluaju treeg meu etiri uzviena stanja, a to je saradost, nije lako smisliti
tipinu situaciju u kojoj se moe preterati. I vi i ja moemo svakako osetiti izvestan
stepen saradosti kada ujemo za sreu ili uspeh bliskog prijatelja ili nekoga koga volimo
ili mu se divimo. Ali kada je to neko koga ne volimo ili neko ko nas je povredio, to je
onda druga stvar. Ako takva osoba dobije premiju na lotou, moda hoemo, a moda i
neemo osetiti malo zavisti; sigurno je jedino da se neemo rastopiti od saradosti.
Dakle poenta oko unutranjeg razvijanja saradosti nije u tome da emo preterati, ve
je verovatnije da e nam ona manjkati. Zato to ona zahteva suoavanje sa duboko
ukorenjenim i instinktivnim oseanjima samoouvanja i agresije; suoeni sa tim monim
subjektivnim faktorima, izuzetno nam je teko da se izborimo za bilo koji stupanj
objektivnosti. I svaka vrsta saradosti koja je isto subjektivna ili emocionalna po svojoj
prirodi ima sasvim ogranienu vrednost u procesu samorazvoja.
Kada pogledamo uravnoteenost, poslednje meu etiri uzviena stanja,
ustanovljavamo da ona funkcionie uglavnom tako to ostala tri dri u ravnotei. Mogue
102

je zameniti uravnoteenost sa jednim stavom indiferentnosti ili neosetljivosti prema patnji

u celini; ali kada se patnja priblii nama subjektivna priroda takvog stava postaje jasnija.
Uravnoteenost se u svom pravom znaenju moe takoe nazvati bestraem,
vedrinom, spokojstvom ili nevezanou, ali njezina vrednost prvenstveno lei u
razvijanju objektivnosti i prekidanju toka preterano emocionalnog ili subjektivnog
miljenja. U tom smislu, teko je zamisliti situaciju u kojoj se moe preterati sa
uravnoteenou.
Praktian rad 1
UPITNIK O ETIRI UZVIENA STANJA

Svaki oblik ka sebi usmerene sabranosti i svako sredstvo koje potpomae takvu
sabranost jeste doprinos samousavravanju. Upitnik koji sledi ima nameru da bude jedno
takvo sredstvo.
Kao i sa drugim ovakvim pitanjima, cilj nije da se odmah doe do odgovora ili
konanih zakljuaka; cilj je da se pokrene tok misli koje e, jedan za drugom, doprineti
da um bez mnogo strasti i objektivno proceni sopstveni napredak. Odgovori jesu vani;
ali samo u meri u kojoj njima odgovarajua pitanja obezbeuju fokus za proces ka unutra
usmerene sabranosti panje. Evo pitanja:
Imam li stav ljubavi prema ljudima i drugim biima uopte, ukljuujui i one koji
su mi simpatini i one koji nisu?
Ili je moj osnovni stav ouvanje sopstvenog interesa, prikrivenog neprijateljstva
ili, na drugom kraju, bojaljivosti i neopravdane zatvorenosti?
Imam li oseaj saoseanja za patnje drugih bia, bez obzira da li ih poznajem ili
ne, sviaju li mi se ili im se divim?
Ili je moje saoseanje ogranieno na meni blinje, one koje volim i divim im se,
one sa kojima na neki nain mogu da se identifikujem?
Jesam li sposoban da se radujem srei ili uspehu drugih, ako su oni vei od mojih,
ak i kada mi se ti ljudi ne sviaju?
Ili sam u takvim situacijama ispunjen zaviu i ljubomorom?
U kojoj meri mogu da sauvam uravnoteenost ili balans uma u uslovima koji
obino izazivaju burne emocije?
Izbacuje li me iz ravnotee i gubim li uravnoteenost ako me zadese izuzetno
srene i povoljne okolnosti?
Praktian rad 2
NEGOVANJE EMPATIJE

Neki od nas su osetljivi na patnje drugih, jer su razvili intuitivan uvid u njihove
potrebe. Neki od nas, sa druge strane, relativno su neosetljivi u tom pogledu. Nema
sumnje da mnogi faktori utiu na to, ali moda je najglavniji razlog neijeg pomanjkanja
empatije u njegovom oseanju sopstva, u njegovoj veri u ego.
103

Ovo ne znai kako da bi vam manjkalo sposobnosti za empatiju sa drugim ljudima

morate biti zaslepljeni ili puni sebe; pre je re o tome da smo preokupirani sopstvenim
oseanjima da bismo bili zainteresovani za oseanja drugih. Potencijal za empatiju u
ovom smislu zahteva sposobnost da se zainteresujemo za potrebe i probleme drugih, ne
sa svog stanovita, ve sa njihovog.
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Zato, kao vebu u negovanju empatije, odluite da tokom mesec dana ili due
posmatrate sebe u odnosu na razliite ljude sa kojima se svakodnevno susreete. Vidite
moete li da se uivite u situaciju prodavca u radnji na kraju napornog radnog dana, koji
se ne slae sa vama u nekoj diskusiji. Ne morate da prihvatite stanovite druge osobe kao
ispravno, a svoje kao pogreno; sve to treba da uradite je da sve to posmatrate malo vie
kroz tue, a malo manje kroz svoje oi. Cilj toga, naravno, jeste da pomognete sebi u
procesu razbijanja egocentrinih stavova.
Ustanoviete da e vam pomoi ako napravite tabelu slinu ovoj ovde datoj i
ispunjavate je svaki dan ili dva duom ili kraom crtom, oznaavajui tako svoje
svakodnevno napredovanje.

104

OKTOBAR
Primena samodiscipline
Problemi na koje nailazite tokom dana su uglavnom mali, ali s vremena na vreme
naie problem koji izazove emocionalnu krizu i dublje poremeaje vae svakodnevice.
Poto su to generalno praktini problemi, prii im uz pomo neke vrste filozofije ini se,
na prvi pogled, da nema mnogo smisla.
Budino uenje vam govori o patnji, njenom poreklu, iskorenjivanju i nainu na koji
se to moe uiniti; ali na povrini te stvari izgledaju kao da imaju tek slabu vezu sa vaim
svakodnevnim problemima. Meutim, ta veza je blia nego to se ini, jer budizam nudi
upotrebljivu filozofiju, praktinu psihologiju, preko koje moete da pristupite
problemima svakodnevice.
Dodue, Budino uenje ne moe da ponudi jedno ekspresno reenje za vae
raznovrsne probleme; ono ne nudi nikakvu udotvornu formulu. Kada ste u besparici ili
se borite sa svojim obavezama, budistiko uenje o akciji i reakciji, preporaanju i
konanom prosvetljenju svakako da se ini dalekim. Meutim, morate imati na umu
injenicu da su, sa budistikog stanovita, razliiti praktini problemi samo spoljanje
manifestacije patnje, a ne uzrok; one su prilike za patnju, ne njezin koren; a kada
pokuavate da se pozabavite samo manifestacijama vi tada liite na lekara koji, u sluaju
boginja, pokuava da trljanjem ukloni takice po koi, umesto da lei samu bolest. Ne
postoji brzo reenje za fundamentalne probleme ivota. Ponekad je mogue prikriti
simptome bolesti, ali njezin uzrok ostaje nedirnut. Moete privremeno izleiti bol, dok
prava boljka (bol je samo upozorenje za nju) ostaje skrivena. Zapravo, kratkotrajni
pristup u ovakvim sluajevima moe biti tetan, jer napada samo povrinu, doputajui da
se osnova problema razvija bez ikakve prepreke.
Budin put, otuda, moe reiti vae probleme jedino napadajui ih u samom korenu, a
ne njihove spoljanje manifestacije, jer njih nije mogue reiti na drugi nain. Poreklo ili
uzrok svih problema, prema Budinom uenju, jeste neznanje. Ono primarno slepilo za
stvarnost je to koje vas spreava da uvidite pravu prirodu egzistencije; to osnovno
pomanjkanje uvida navodi vas da tragate za trajnom linom sreom u ovom nesavrenom
svetu prolaznosti i iluzije.
Ovo temeljno neznanje manifestuje se prvenstveno kao obmana (neuvianje prave
prirode stvari), kao pohlepa u raznim oblicima, blagim i intenzivnim, i kao mrnja ili
averzija razliite vrste; a iz ova tri korena -- obmane, pohlepe i mrnje -- razvijaju se svi
loi mentalni faktori. Dalje, pogrena voljna aktivnost zasnovana na ova tri faktora stvara
one sile reakcije u mentalnoj strukturi koje pre ili kasnije omoguuju pojavu patnje.
Budistika psihologija daje listu mentalnih faktora -- njih pedeset dva -- od kojih se
neki pojavljuju u svakom stanju svesti, dok se drugi javljaju samo u nekima. Veina od
njih (sem dva), poto imaju aktivnu ili dinamiku prirodu, igraju ulogu u odreivanju
105

prirode mentalne aktivnosti u kojoj uestvuju, zbog ega ih moemo oznaiti

"determinantama".
Od pedeset dva faktora uma, tako, pedeset su determinante ili dinamiki mentalni
elementi koji odreuju prirodu mentalne aktivnosti. Od tih pedeset determinanti trinaest
nemaju poseban moralni znaaj i one nas ovde ne interesuju, dok su etrnaest
klasifikovane kao moralno pogrene, a dvadeset pet su moralno ispravne determinante.
Priroda mentalnih determinanti ukljuenih u neku akciju jeste ta koja tu akciju ini
moralno ispravnom ili pogenom, dobrom ili loom, korisnom ili tetnom. Bilo koja
voljna aktivnost koja svoj koren ima u obmani, pohlepi i mrnji jeste moralno pogrena
ili tetna i u budunosti e doneti patnju. Svaka voljna aktivnost koja izvire iz tri njima
suprotna izvora -- uvida, velikodunosti i ljubavi -- klasifikuje se kao ispravna ili moralno
dobra, poto e doneti sreu u budunosti ili doprineti napredovanju ka konanom
prosvetljenju.
Videete da je dobar deo rada na Plemenitom osmostrukom putu u vezi sa
prevladavanjem nepovoljnih determinanti (ili tetnih voljnih mentalnih faktora) i
razvijanja ispravnih ili povoljnih determinanti. Prvi korak na tom Putu, ispravno
razumevanje, pokazuje potrebu za ovakvim delovanjem, dok ispravna misao, sledei
korak, jeste rezultat odsustva ometajuih determinanti i prisustva onih povoljnih. Kod
treeg, etvrtog i petog koraka, a to su ispravan govor, delovanje i ivljenje, vidimo
efekte naih napora da u odnosima sa drugima prevladamo sve tetne i razvijemo korisne
determinante.
Kada doemo do estog koraka, ispravnog napora, nailazimo na specijalni tretman
ovoga rada pod naslovom "etiri velika napora". Sa budistikog stanovita, ovo su etiri
glavna pravca u kojima se primenjuje samodisciplina. Oni idu paralelno sa ispravnom
sabranou, sedmim korakom Plemenitog osmostrukog puta, a potrebni su i u konanom
koraku -- ispravnoj koncentraciji. Razmotrimo svaki od ova etiri velika napora.
U budistikoj psihologiji, aktivnost koja nije voljna nema moralne ili nemoralne
implikacije. To znai da neka aktivnost moe biti moralno ispravna samo kada izvire iz
voljne aktivnosti zasnovane na povoljnim determinantama ili faktorima uma, a slino
ovome ona moe biti i moralno pogrena samo kada je voljna aktivnost zasnovana na
nepovoljnim determinantama.
Pogrena voljna aktivnost, otuda, jeste prvenstveno nastanak nepovoljnih faktora, i
zbog njihovih ometajuih efekata, nai napori ka razvoju trebalo bi prvo da budu
usmereni ka spreavanju njihovog javljanja unutar uma. Da bi se u ovome potpuno
uspelo potrebno je snano i kontinuirano ispoljavanje snage volje, a taj napor volje -napor da se sprei nastanak ometajuih faktora uma -- u Budinom uenju se objanjava
kao prvi veliki napor. Ovo je prvi vid samokontrole koji treba imati u vidu.
Pri ovome naporu volje potrebno je pre svega postati potpuno svestan naina na koje
se javljaju pogrene misli, naina na koje one onda vode do pogrenog govora i naina na
koje dovode do nepovoljnih aktivnosti. Drugim reima, kontrola mora poeti od
sabranosti panje.

106

Kontrola na ovaj nain nikada ne moe stvoriti

potiskivanje, jer potiskivanje je stvar guranja ideja ispod
praga na kojem su one obino dostupne svesti. Nasuprot
tome, kontrola putem sabranosti jeste stvar dranja ideja u
fokusu pune svesnosti -- neto potpuno suprotno
njihovom potiskivanju ispod nivoa svesti.
Opte je poznato da kada zarobimo svoje emocije i
nismo u stanju da ispoljimo svoje emocijama nabijene
misli, time stvaramo tetnu tenziju i moda psiholoke
komplekse. Ponekad nam se, istina, ini neizbenim da
damo oduka negativnim emocijama; ali kada smo u
takvoj situaciji treba da budemo svesni da je to to
inimo, sa suprotne take gledita, sasvim pogreno i
treba da nastojimo da celu stvar drimo pod kontrolom.
Skoro da se moe rei kako je bolje neto loe uraditi s
panjom nego neto dobro a nesvesno. Sve to radimo po
navici i bez razmiljanja inimo zapravo nesvesno, a da li
je to po nekim merilima ispravno ili pogreno manje je
vano od pomanjkanja sabranosti panje.
Poto smo veina nas obini ljudi a ne supermeni,
esto ne uspevamo da spreimo delovanje pogrene voljne
aktivnosti. esto je to zato to u trenutku kada nam je
najvie potrebno da uloimo napor kombinacija
spoljanjih okolnosti i naeg pomanjkanja sabranosti ini
da zaboravimo to da uinimo. Problem je ne u tome da je
na napor bezuspean, ve da napora uopte nema.
Sabranost je tako prvi preduslov za bilo koji deo Budinog
puta, jer samo sabranost moe doneti svest o potrebi za
mentalnim naporom.
Uvek iznova, dok iskreno pokuavamo da iz svojih umova iskorenimo obmanu,
pohlepu i mrnju u njihovim mnogobrojnim oblicima, ustanovljavamo da su na mnoge
suptilne naine one stekle svoja uporita i pre nego to smo ih prepoznali. Zato postaje
neophodno da ih koliko god moemo drimo pod kontrolom. Ovo se naziva drugim
velikim naporom, naporom volje potrebnim da se obuzdaju ometajue misli koje su se
ve javile. Meutim, to ne znai potisnuti ih do take na kojoj su nedostupne svesti;
obuzdavanje ne znai potiskivanje.
Speavanje ometajuih stanja uma da nastanu i njihovo obuzdavanje onda kada su
ve nastali samo je polovina slike. Ova nastojanja moraju ii ruku pod ruku sa naporom
da se stvore moralno povoljni elementi uma, jer delovanje povoljnih faktora stvara sile
reakcije koje donose sreu i u nekim sluajevima nas nose dalje na putu ka oslobaanju.
Ovo se naziva treim velikim naporom.
I dok moemo neko vreme uspevati u stvaranju povoljnih stanja uma, pritisak
spoljanjih okolnosti i teina ometajuih navika mogu na kraju ukoiti ovaj proces; Zato

107

je neophodno uloiti napor volje da se odri funkcionisanje povoljnih stanja uma onda
kada su ona jednom stvorena. Ovo se naziva etvrtim velikim naporom.
Jasno povlaenje granice izmeu ova etiri velika napora jeste vetako, jer svaki od
velikih napora mora se kombinovati sa jednim ili vie ostalih. Tako, kada nastojimo da
spreimo ili obuzdamo neki ometajui faktor uma, esto to inimo pokuavajui da
stvorimo i odrimo neki drugi, njemu vie ili manje suprotan faktor. Na primer,
pokuavajui da spreimo i obuzdamo bilo koji oblik pohlepe, mi u isto vreme nastojimo
da stvorimo i odrimo neki nesebian faktor uma kao to je velikodunost; dok u
okolnostima koje nas navode da budemo besni ili mrzimo, nastojimo da odrimo oseaj
prijateljstva ili dobre volje, a napori da negujemo povoljan mentalni element delovae
takoe i na obuzdavanje onog nepovoljnog.
Jedan par suprotnih faktora uma sastoji se od poverenje i skepticizma. I mada oni
nisu ba direktne suprotnosti, negovanje prvog nuno e ukljuiti slabljenje ovog drugog.
Moda e ovo biti jasnije ako znaenje ova dva termina razmotrimo u sadanjem
kontekstu.
Poverenje je srodno veri, ali ono ni u kom sluaju ne znai slepu veru. ono je vie
kao vera koju imamo u mapu sa ucrtanim putevima koju smo ve koristili neko vreme.
Uvek nam je pomagala da pronaemo put od jednog do drugog mesta i zbog svoje
pouzdanosti mi s poverenjem oekujemo od nje da nam pomae i u budunosti. Sa druge
strane, skepticizam, kako ovde koristimo tu re, jeste rigidno i neelastino mentalno
stanje koje se opire novom ili nepoznatom toku misli.
Postoji grupa mentalnih faktora iji razvoj ima veliku vrednost u odnosu na
napredovanje na putu oslobaanja i na optu efikasnost u bavljenju sasvim
ovozemaljskim stvarima. Oni su grupisani pod nazivima kao to su smirenost, agilnost,
gipkost, efikasnost, vetina i potenje. Svako od ovih mentalnih svojstava ima dvostruku
prirodu u tome to mora biti negovano i u vezi sa optim funkcionisanjem procesa
miljenja i kao kvalitet svesti. Tako smirenost jeste i mirno i bez potekoa
funkcionisanje intelektualnih procesa, a isto tako i neuznemirena svesnost svega to se
javi unutar uma. Smirenost u oba oblika sutinska je poto njeno negovanje pomae da se
unite kajanje (oseaj krivice u zapadnoj psihologiji) i nespokojstvo.
Razvijanje mentalne agilnosti oigledno je vrlo vano ako um eli na napreduje u
bilo kojem pravcu, jer ona ukljuuje sposobnost da brzo postane svestan pravog znaenja
neke situacije i svih njezinih implikacija. Agilnost pomae da se prevlada apatija i
mentalna lenjost.
Slino ovome, kvalitet gipkosti uma daje mu sposobnost uenja i odvikavanja,
istraivanja novih ideja i prevladavanja neelastinosti koja prati pristrasnost i
dogmatizam.
Kvalitet intelektualne efikasnosti (koja predstavlja ravnoteu izmeu preosetljivosti i
izrazite krutosti) mora se razviti kako bi se izbegli ekstremi lakovernosti i skepticizma.
Intelektualna vetina (spontano delovanje faktora uma onda kada se on suoi sa
nekim problemom) podjednako je neophodna za napredovanje, jer pomae da se uniti
neefikasnost kao posledica boleivog, skeptinog i uzrujanog uma.

108

Na isti nain, neambivalentan pristup ivotu zasnovan na intelektualnom potenju

pomae da se savladaju tri oblika samoobmanjivanja proistekla iz umiljanja i
pristrasnosti.
Svi faktori uma koje smo do sada razmatrali -- smirenost, agilnost, gipkost,
efikasnost, vetina i potenje -- zahtevaju napor u svom negovanju: oni nikada ne mogu
jednostavno da se dogode sami od sebe, niti e njima suprotni, ometajui faktori uma
nestati bez izvesnog napora.
Isto se odnosi na razvijanje saoseanja i saradosti (ili sposobnosti da se radujemo
srei drugih). Oni se moraju svesno razvijati i negovati i u tom procesu takve osobine kao
to su tvrdiluk i zavist slabe.
Tako vidite da to vie postajete svesni neophodnosti ulaganja napora volje vie
uviate kako su mnoge vae aktivnosti po prirodi mehanike i zasnovane na navici. I dok
su navike i automatsko ponavljanje mentalnih i telesnih aktivnosti svakako ekonomine
u pogledu troenja mentalne energije, ponekad vas vraaju unazad, a ne napred, na
Plemenitom osmostrukom putu, jer pravi progres nije mogue nainiti bez poveanja
svesnosti i samodiscipline.
* * *

itav taj napor spreavanja i slabljenja etrnaest nepovoljnih determinanti i u isto

vreme nastojanje da se podstaknu i neguju dvadeset pet povoljnih determinanti ini se
kao teak, naizgled nemogu zadatak. Pokuavati da sebe disciplinujemo na toliko
mnogo naina i u isto vreme se posvetimo svome svakodnevnom poslu i porodinim
obavezama izgleda kao da od sebe traimo previe; ak i bez tog posla i obaveza to bi se
inilo nemoguim.
Otuda, treba detaljno razmotriti taj spisak nepovoljnih i povoljnih determinanti,
potom odabrati nekoliko -- ili ak samo jednu ili dve -- za koju oseate da je treba
korigovati i onda tokom nekog vremena raditi samo na tome. Kao pomo u tom
razmatranju, dajemo ovde spisak nepovoljnih i povoljnih determinanti:
Moralno nepovoljne determinante: pohleba, mrnja i obmanutost; to su tri korena
loih postupaka. Dogmatizam, zaslepljenost, tvrdilluk i zavist. Potisnuto ili nerazreeno
oseanje krivice, beskrupuloznost i nespokojstvo ili uznemirenost. Lenjost, apatija i
skepticizam ili mentalna krutost.
Moralno povoljne determinante: velikodunost, blagonaklonost i uvid -- tri korena
ispravnih postupaka. Poverenje, sabranost, estitost i odgovornost. Ravnotea uma ili
osloboenost emocionalnih predubeenja. Intelektualna stabilnost i mirnoa svesti,
agilnost uma (prisebnost duha) i agilnost svesti. Brzo oporavljanje od oka ili napora,
praktinost, iskustvo, potenje prema sebi i drugima. Ispravan govor, ispravno
postupanje, ispravno ivljenje, milosre i saradost.
* * *

Na koji god nain da odluite da primenite samodisciplinu, bie vam potrebno da tu

praksu nekako postavite na vrstu osnovu. Neodreena odluka da savladate svoje
prirodne ljudske sklonosti ka pohlepi ili sebinosti, mrnji i odbojnosti, kao i
109

obmanjivanju i to kroz samoisticanje ili samoobmanjivanje jeste hvale vredna, ali po

pravilu ona nije dovoljno fokusirana. Polje je suvie iroko i sama odluka nije dovoljno
vrsta. Kao posledica toga, pod pritiskom dnevnih poslova i porodinih obaveza lako
vam se desi da zaboravite na svoju odluku.
Pismena odluka je bolje reenje, naravno. Moete pribeleiti svoju odluku da
podstaknete i negujete kvalitete suprotne trostrukoj vatri pohlepe, mrnje i obmanutosti -dakle kvalitete velikodunosti, blagonaklonosti i uvida -- ali i ovde je podruje preiroko
za prosenu osobu u uobiajenim okolnostima.
Bolje je odabirati jedan po jedan mentalni kvalitet i raditi na njemu neko vreme, a
onda prelaziti na sledei. Moda je najbolja taka za poetak, po pravilu, onaj oblik
pohlepe ili sebinosti koji moemo nazvati ulnom eljom ili eljom za stvarima koje
zadovoljavaju ula. Neki od nas suvie su boleivi prema svojim ulima, na ovaj ili onaj
nain: skloni smo da malo vie popijemo, drugi suvie pue, a neki previe jedu odreenu
vrstu hrane.
Pretpostavimo da imate jedan od ovih prolema -- recimo, oboavate neto da jedete.
U veini ovakvih sluajeva radi se o nekoj vrsti zavisnosti od slatke hrane, kao to su
kolai, tako da se javlja i problem prekomerne teine. Ako va problem pripada ovoj
kategoriji, znate kako je teko ograniiti konzumiranje takve hrane. Moda ete odluiti
da uzimanje slatkia, ili hrane uopte, ograniite od sutra, oslanjajui se na devizu:
Jedi, pij i raduj se danas, a od sutra okreemo list.
Ali to sutra donosi vrlo slabo poboljanje. Vaa opta i neodreena odluka da
smanjite unos hrane ostavlja mnogo manevarskog prostora. Ako ste zaista zavisnik od
hrane, verovatno e vam postati jasno da kad sebe prisiljavate na gladovanje ne moete
da razmiljate o bilo emu drugom sem o tome koliko ste gladni, a ini se kao da vam
stalno ide voda na usta kad pomislite na jelo. Moda odluite da u cilju pokretanja svog
uma i skretanja panje sa gladi morate neto makar prizalogajiti, tako da je va unos
hrane samo malo manji nego ranije.

110

Meutim, nije uvek re o pravoj gladi; vrlo esto je to elja za uivanjem u jedenju
omiljene hrane -- vezanost za ulno zadovoljstvo i nita vie. Neke knjige o ishrani vam
govore da kada osetite elju za jelom izmeu obroka treba da pojedete celer ili presnu
argarepu, a ma koliko izvanredna i hranjiva ta hrana sama po sebi bila, jednostavno je ne
moete prihvatiti kao zamenu za pogrenu hranu -- ili ne-hranu, kako se ponekad zove -koju zaista elite.
Tako se problem smanjenja obroka ili izbegavanje odreenih vrsta hrane ispostavlja
kao problem razvijanja snage volje; a snaga volje je blisko vezana za mo elje. Od obilja
elja koje egzistiraju u ovekovom umu mnogo ih je koje su u direktnoj suprotnosti sa
ostalima. elja da se vie jede je u suprotnosti sa eljom da se izmravi ili, drugim
reima, elja da se vie jede je u suprotnosti sa eljom da se jede manje. I, naravno, elja
koja u sebi sadri vie moi pobeuje.
Ovde hipnoterapija (ili neki slian oblik sugestivne terapije) moe pomoi: ona moe
ojaati "poeljnu elju" i oslabiti "nepoeljnu elju" izgraujui mentalne slike koristi
koje u pogledu zdravlja i opte dobrobiti donosi smanjenje teine. Na alost, esto se
dogaa da ukoliko se potom prekine sa hipnoterapijom problem se vraa i to zato to se
suvie oslanjamo na terapeuta, a premalo na sebe.
Otuda ovaj problem treba posmatrati prvenstveno kao vebu u razvijanju svoje volje,
a tek potom kao stvar regulisanja teine. Ovim hou da kaem da tu vebu morate uiniti
integralnim delom svog opteg programa mentalnog razvoja ili drugim reima jednim od
elemenata sopstvene tehnike ivljenja. Kada je naglasak na ograniavanju svog uivanja
u hrani, sigurno je da e postojati barem izvestan stepen ogorenosti prema sopstvenoj
hemiji tela koja je uzrok vae preterane telesne teine, dok ako na problem gledate kao na
vebu u okviru treninga volje, tada problem gojaznosti vidite kao neto na ta fokusirate
svoje napore ka samorazvoju.
Ovo ne znai da e ograniavanje unosa hrane postati daleko lake, ve da ete mu
pristupiti sa vie entuzijazma. Ono e zahtevati istrajan napor volje i bie vam potrebna
vrlo odreena odluka, umesto onih optih i neodreenih. Moete sebi rei: "Od sada u
imati skromnije obroke i manje u jesti izmeu obroka"; ali ovo nije dovoljno precizno.
Bolje je napraviti odreeniju odluku za ogranien period, kao to je ova: "Tokom jedne
nedelje neu pojesti nijedan kola sa jutarnjim i popodnevnim ajem". Na kraju nedelje
moete jo malo pojaati odluku: na primer, moete dodati odluku da tokom naredne
nedelje aj ili kafu zaslaujete sa upola manje eera. Kasnije ete moda odluiti da
jedete okoladu ne vie od jednom nedeljno ili meseno ili tokom nekog drugog perioda
koji vam odgovara.
Kakvi god da su detalji vae odluke, treba da obratite panju na tri stvari. Prvo,
odluka mora biti to detaljnija, a ne neodreena. Drugo, morate odrediti period trajanja,
barem na poetnim stupnjevima svoje prakse samodisciplinovanja; kasnije ete se moda
odluiti na trajno ili dugorono disciplinovanje. I kao tree, odluka mora biti dovoljno
restriktivna da bi imala neku vrednost, ali ne i previe tako da ste stalno u iskuenju da je
prekrite ili je sasvim odbacite. Ako u odreenim intervalima sebi odredite jedan dan
odstupanja od discipline, to e naravno celu stvar uiniti manje sumornom; ali ako sebi
dopustite previe dana bez discipline krajnji rezultat e biti sve manji.

111

Postoje situacije u kojima se samodisciplina mora praktikovati zajedno sa

sabranou panje. Uporedimo jednog gojaznog slubenika, koji je isplanirao vreme za
svoj jutarnji, podnevni i veernji obrok sa gojaznom domaicom, kojoj je hrana stalno
nadohvat ruke i moe da prezalogaji neto kad god joj se prohte. Ponekad je ona potpuno
nesvesna prekomernosti koliine hrane koju tako pojede tokom dana. Kao ilustraciju,
itao sam o domaici koja je, shvativi ovu injenicu, odluila da stavlja hirurku masku
dok priprema obrok za svoju porodicu i esto joj se dogaalo da pokuava da stavi neto
u usta kroz povez.
Potreba za sabranou panje kombinovana sa snagom volje uoljiva je i u sluaju
strasnog puaa, koji i nesvesno pali cigaretu jednu za drugom. Jednom sam radio sa
ovekom koji je ponekad oko sebe imao po tri cigarete upaljene u isto vreme -- jedna se
dimila na pepeljari na polici za knjige, druga na uglu njegovog stola, a treu je zapravo
puio. I dok je prekomerno puenje opasnost za zdravlje, ono ipak puau priuti izvesno
zadovoljstvo, ali nesvesno puenje je potpuni gubitak, jer donosi maksimalno oteivanje
zdravlja uz minimum zadovoljstva.
Poenta u svemu ovome je da ako ipak puite, inite to svesno, a ne kao nesvesnu
naviku. Svaku cigaretu koju popuite morate da platite, ne toliko novano, koliko
zdravljem i skraenjem ivota, ali za to dobijate vrlo malo zauzvrat ako je puite odsutna
uma dok neto radite ili razgovarate. Da biste je bolje iskoristili, morate puiti kao in
sam za sebe, a ne kao polusvesni dodatak nekoj drugoj aktivnosti, nastojei da imate
punu svest o ulnom uitku koji vam to priinjava, ali i o kodljivim posledicama koje
ono ima na duge staze. Ako biste svoje puenje mogli da odravate na jednom tako
idealnom nivou, sigurno je da ne biste puili toliko mnogo.
Neki ljudi su uspeli da prestanu da pue, iznenada i potpuno, jer su shvatili koja je to
opasnost po zdravlje, ali takvih je relativno malo. Dok je zdravstveni aspekt izuzetno
vaan, mi na problem puenje gledao kao na centralnu taku jedne vebe u treningu volje.
Kao i kod prekomernog jedenja, ako teite stavite na razvijanje volje, onda ga
ukljuujete u svoj opti program mentalnog razvoja.
Jedan nain prilaska problemu smanjenja puenja jeste da sebi zvanino obeate
kako ete svoju dnevnu koliinu cigareta ograniiti na odreeni broj -- moda tri etvrtine
uobiajenog broja. Najbolje da to obeanje pribeleite. Tako, ako po navici puite
dvadeset cigareta dnevno, moete na paretu papira zapisati odluku: "Obeavam sebi da
u puenje ograniiti na petnaest cigareta na dan tokom narednog meseca." Drite taj
papir u svom novaniku ili torbi, gde ete ga nalaziti s vremena na vreme; na taj nain e
on delovati kao pomo u sabranosti panje. Moete takoe, svako vee, odrediti sutranje
sledovanje cigareta i odvojiti ga u svoju torbu.
Moda ete radije obeanje napraviti za nedelju dana umesto za mesec, pa ga onda
obnavljati sledeih nedelja; tako, ako vam zatreba odmor od nekoliko dana, moete ga
sebi priutiti ne krei svoje obeanje. Na taj nain cela stvar e vam biti manje tegobna.
Vano je samodisciplinu uiniti dovoljno restriktivnom da biste imali eljeni efekat
snaenja sopstvene snage volje i slabljenja ulnih elja na koje ste se usredsredili. Ako
ste odluili da svoju dnevnu dozu cigareta smanjite sa dvadeset na devetnaest, bie to
suvie lako da bi imalo ikakvu vrednost; na drugoj strani, ako ste se obavezali na samo

112

etvrtinu uobiajene doze, mogue je da e vam to biti preteko, tako da ete za nekoliko
dana dii ruke od svega.
Koristei jedan drugi metod, moete reiti da puite ne vie od jedne cigarete na pola
sata; onda ete, korak po korak, to vreme produavati na sat, a kasnije i na due. Ovaj
postepeni metod je fleksibilan: moete uslove postepeno pootravati, a kada vam je
preteko, onda privremeno skraujete razmake izmeu cigareta.
Znao sam jednu enu koja je puila u proseku ezdeset cigareta na dan. Onda je
odluila da se podvrgne terapiji hipnozom. Posle nekoliko poseta terapeutu, tokom prve
nedelje smanjila je dnevnu dozu na etrdeset cigareta. Druge nedelje pala je ve na
dvadeset, a na kraju tree nedelje stigla je do nule. Naizgled, dramatino postignue. No,
ve posle nekoliko nedelja ponovo se vratila na svoju uobiajenu dozu od ezdeset
cigareta na dan.
Ovim ni u kom sluaju neu da kritikujem hipnoterapiju. Prema mojim zapaanjima,
ini se da neke tehnike moderne hipnoterapije idu rame uz rame sa drevnom budistikom
praksom ispravne sabranosti. Meutim, ovaj primer ukazuje na greku prevelikog
oslanjanja na spoljanja pomagala. u pokuaju da se postigne previe za premalo
vremena.
Spoljanja pomo je naravno neophodna u teim sluajevima zavisnosti od droga ili
alkohola. Kod umerene sklonosti ka piu -- one koja se realno moe reiti putem
samodiscipline -- pristup bi trebalo da bude isti kao kod prekomernog uzimanja hrane ili
puenja: stvar je u postravljanju razumne granice samome sebi (ali one koju moemo da
potuemo) i to na poetku, da bismo tu disciplinu postepeno pojaavali. Kod
prekomernog jela povremeno krenje dicipline nee mnogo ugroziti nae napore, ali se
ovo ne odnosi i na problem sa piem: slabljenje samodiscipline moe u mnogim
sluajevima dovesti do potpunog neuspeha. Inae, svi drugi opti principi su primenjivi.
* * *

Prekomerno povlaivanje ulima nije jedina oblast u kojoj moete primeniti

samodisciplinu. Pretpostavimo da imate naviku koju elite da ispravite; moda ste otkrili
kako po navici prekidate druge ljude dok govore i ponekad ih (ne dozvoljavajui im da
zavre reenicu) pogreno razumete. U isto vreme, ujutru ili popodne uz aj obino jedete
slatke biskvite. Zato odluujete da jednoj od ovih navika suprotstavite drugu; pravite
ugovor sa sobom da ete kada god ustanovite da ste po navici ili bez potrebe drugome
upadali u re sebe liiti jednog broja biskvita kad sledei put budete pili aj.
Kako biste ovoj vebi dali ozbiljnost, predlaem da odluku formuliete napismeno,
otprilike u ovoj formi:
Reen sam da u strpljivo sasluati druge; da u nastojati da razumem ono to
nameravaju da kau; da u priznati sebi svaku predrasudu koju njihove rei u meni
izazovu; i da ih neu bez valjanog razloga prekidati. Jednom dnevno, ako to okolnosti
doputaju, proveriu ovo vraajui se u mislima, a kada osetim da sam zanemario ovu
odluku uskratiu sebi biskvite kao pomo za buduu sabranost.
itava ideja ove vebe nije toliko da sebi uskraujete zadovoljstvo koliko da odloite
neku malu nagradu za sebe, ne zato to ima neeg loeg u nagraivanju, ve jednostavno
da biste razvili snagu volje i svoju sabranost. U nekim trenucima okolnosti e biti takve
113

da ete morati da sebi uskratite udobnosti i zadovoljstva na koje ste navikli i dobro
odnegovana snaga volje pomoi e vam da se nosite sa tim izmenjenim okolnostima.
Kao primer iz sopstvenog iskustva, pre mnogo godina bilo mi je teko da ustajem u
odreeno vreme svakog radnog dana, a u isto vreme sam svaku olju kafe zaslavao sa
etiri kockice eera. I tako sam odredio sebi tano vreme kada treba da ustanem, a za
svaki minut kanjenja uskraivao sam sebi po jednu kockicu eera u kafi. Tako mi se
deavalo da sam pio kafu sa pola ili etvrt one koliine eera od pre, a nekad bogami i
bez eera.
Posle izvesnog vremena skoro svako jutro sam ustajao na vreme i istovremeno sam
se toliko odvikao od zaslaene kafe da mi je sada ona toliko odbojna koliko je nekada to
bila nezaslaena kafa.
Neki ljudi se protive metodi ugovora sa samim sobom; uglavnom je to zato to
samonametnuto uskraivanje brkaju sa nekom vrstom kazne. Uskraivanje nije kazna;
ona je pomo u vebanju sabranosti i samodiscipline, pre nego neto vano samo po sebi;
ako se suvie skoncentriete na uskraivanje, vae jedro postaje preveliko za va brod.
ak i kada se tek povremeno setite da primenite poveanu svesnost prema svojim
opaanjima ili postupcima i ak i kada tek povremeno primenjujete sistem ugovora sa
samim sobom, ipak je to dobar poetak za vas.
Negde u knjizi "Cezar umire" Talbota Mundija zapisano je:
Uinite jednu stvar pametno i uz to ete moda uraditi jo deset gluposti.
Ipak, sreni ste ako vam samo deset neuspeha bude stajalo na putu do uspeha.
Dakle, poenta je u tome da je umesto samokanjavanja zato to ste olabavili
samodisciplinu, bolje sebe nagraditi onda kada imate bolju samokontrolu. (I ovde opet
postoji zbrka izmeu samonametnutog uskraivanja kao podsetnika, sa jedne strane, i kao
kazne, sa druge.) Meutim, samouskraivanje ne funkcionie na isti nain kao
samonagraivanje. Na primer, ako ve jedete ta god elite i kad god elite, nagraujui
sebe neim to volite da jedete vi ete se samo prejedati. Ili ako ve puite kad god osetite
potrebu, nagraujui sebe dodatnom cigaretom postiiete vrlo slab ili nikakav efekat.
Samo ako ve ograniavate svoje jedenje ili puenje, samonagraivanje e imati efekta.
Drugim reima, da biste koristili samodarivanje morate prethodno sebi uskratiti neto to
volite i potom sebi to vratiti onda kada smatrate da ste zasluili.
* * *

Uz pismeno obeanje samome sebi i pismeni ugovor sa samim sobom imate izbor od
dve pomoi u samodisciplinovanju. Jo jedan nain je metod samopropitivanja, u kojem
sebe pitate imate li ili ne dovoljnu snagu volje da sebe ograniavate na poseban nain
tokom nekog perioda. Kao i ranije, mnogo je efikasnije ako sve to ima formu pismenog
pitanja, a ne samo usmenog.
Tako, na primer, pre nego to izaete sa prijateljima, mogli biste na paretu papira
napisati: "Imam li dovoljno snage volje da popijem najvie tri alkoholna pia tokom ove
veeri?" A kada se vratite kui dopiite "da" ili "ne".
Dalje, moete napisati: "Je li moja snaga volje dovoljna da se obuzdam od puenja
svoje prve cigarete pre 10 sati ujutru svakoga dana tokom naredne nedelje?" Na komadu
114

papira moete nacrtati kolonu od sedam kvadratia, u koje ete svakoga dana upisati
odgovor.
Kao trei primer, moete svoje pismeno pitanje formulisati ovako: "Mogu li pokazati
dovoljnu snagu volje da se uzdrim od jedenja biskvita ili kolaa sa jutarnjim ili
popodnevnim ajem tokom narednih pet nedelja?" U ovu svrhu moete iskoristiti tabelu
datu malo nie. Ona ima pet kolona, svaka od sedam pravougaonika. U svaki
pravougaonik moete upisivati ili "da" ili "ne"; takoe svaki pravougaonik moete
koristiti kao grafikon, ucrtavajui duu ili krau crtu (nalik ivi u termometru) kako biste
oznaili meru svoje uspenosti za taj dan.
Ova tabela nije zamiljena da bude matematiki precizna: sve to se od nje oekuje
je da bude pomo u samoposmatranju, tako da ako se setite da u nju upisujete i svaki
trei-etvrti dan, ona e opet ispuniti svoj zadatak.
Praktian rad
KONTROLA ULNIH ELJA

Odaberite jednu ili vie svojih slabosti u sferi ulnih elja kao predmet
samodiscipline i nainite pismenu odluku da ih iskoristite kao osnovu za razvijanje svoje
snage volje tokom narednih etiri-pet nedelja ili due. Moete svaku od slabosti koristiti
po nedelju dana ili se drati samo jedne tokom itavog perioda. Koristite metod obeanja
samome sebi, ugovora sa samim sobom, upitnika ili tabele kakvu ovde dajemo. Moda ne
pijete alkohol, niti puite; moda ne jedete mnogo slatkia i nemate nijednu od slabosti
svojstvenih ljudskim biima koja vas okruuju. Ali, sem ukoliko niste nadovek, mora
postojati barem neka mala navika koju moete iskoristiti, ne nuno zato to je to loa
navika, ve zato to obezbeuje priliku za praktikovanje samodiscipline.

115

Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Poevi da praktikujete samodisciplinu unutar svoga svakodnevnog ivota, vi ne

pokuavate da sebe preko noi nainite nadovekom. Ne pokuavate da iskorenite sva
svoja zadovoljstva, niti nastojite da uklonite sve svoje obine, svakodnevne elje. Sve to
nastojite je da razvijete samo malo vie snage volje od onoga koliko je sada imate.
U vaem ivotu e, na ovaj ili onaj nain, biti discipline, bilo da to volite ili ne, bilo
da to planirate ili ne. Ako odbijate da sebi nametnete izvesnu disciplinu, postoji mnogo
prirodnih sila i mnogo drugih ljudi na ovome svetu koji e vam to uiniti umesto vas.
Spoljanja disciplina e vas ojaati ili oslabiti, ve u zavisnosti od vae reakcije na
nju. Samodisciplina, pametno upotrebljena, uvek e vas ojaati.

116

NOVEMBAR
Put ka poveanju svesnosti
Kroz celokupno Budino uenje provlai se jedna centralna tema, jedna
fundamentalna postavka, a to je stav da nijedno bie u ovome univerzumu ne poseduje
fiksirano i nepromenljivo sopstvo, duu ili ego. Ovo uenje -- uenje o nepostojanju
sopstva -- jeste centralna taka itave budistike nauke i njena najuoljivija karakteristika
u odnosu na druga uenja. Kada posmatramo praksu budizma (kao neto razliito od
njegovog doktrinarnog aspekta) nalazimo da je njezin osnovni cilj uvianje te injenice
nepostojanja sopstva, uvianje koje nas odnosi dalje od intelektualnog razumevanja
uenja i postaje direktan prodor do njegovog potpunog znaenja.
U okviru Plemenitog osmostrukog puta praksa ispravne sabranosti ima takvu vanost
da se naziva "jedinim putem", poto je kljuni sastojak svakog od ostalih koraka.
Zato, tek kada prva dva koraka Puta, ispravno razumevanje i ispravna misao,
postanu proeti sveu o bezsutinskoj prirodi postojanja, tek tada oni postaju zaista
efikasni na putu ka oslobaanju. Slino je i sa naredna tri koraka, ispravnim govorom,
ispravnim delovanjem i ispravnim ivljenjem, koji mogu ostati tek na nivou spoljanjih
manifestacija ukoliko ih ne prati svest o nepostojanju sopstva. I opet, ispravan napor,
esti korak na Putu, svoju kulminaciju nalazi u naporu da se postane svestan injenice
nepostojanja sopstva; i poslednji korak nazvan ispravna koncentracija funkcionie
potpuno samo u saradnji sa vebanjem sabranosti. U tom smislu se, dakle, o ispravnoj
sabranosti govori kao o jedinom putu ka oslobaanju.
Ispravna sabranost u svom najjednostavnijem obliku jeste razvijanje i usavravanje
normalne sposobnosti panje, dok u svom viem obliku ukljuuje kontinuiranu, prodornu
svesnost o iluzornoj prirodi sopstva.
Da biste vebali sabranost u budistikom smislu rei morate nastojati da postanete
potpuno svesni svega to inite tokom stanja budnosti. Pre svega, morate pokuati da
uvidite kako ne postoji neko stvarno sopstvo koje ini te stvari, ve samo jedan stalno
menjajui proces telesnih stanja, oseanja, opaaja, determinanata (ili aktivnih faktora
uma) i bazine sposobnosti kognicije ili saznavanja.
Od samog poetka morate sami sebi priznati da je uspeh u svemu ovome iznad vaih
mogunosti. Meutim, ako vai napori u ovom pravcu i ne donesu nita drugo do da vas
uine svesnim sopstvenog odsustva svesnosti, ve time ste ostvarili jedan vrlo vaan cilj.
Drevni tekstovi opisuju razliite vebe sabranosti i to u etiri poglavlja, nazvana
"etiri temelja sabranosti", a to su:
1. sabranost panje u odnosu na telo,
2. detaljna sabranost panje na oseaje prijatnosti i neprijatnosti,
3. detaljna sabranost panje na trenutno mentalno stanje i
4. detaljna sabranost panje na sadraje svesti.
117

Neke od ovih vebi su predviene za neprekidnu, svakodnevnu upotrebu, a druge

samo pod posebnim okolnostima. A sve su usmerene ka postizanju one jasnoe uma koja
nije samo kljuna za neposredan uvid u stvarnost -- najvii cilj Budinog puta -- ve nam
koristi i u svakodnevnom ivotu.
Meu razliitim oblicima sabranosti panje na telo i fizike stvari uopte, jedan od
najvanijih jeste sabranost panje na disanje, u kojem se mirno posmatra proces disanja,
bez ikakvog intervenisanja i menjanja njegovog prirodnog ritma. Potpuni opis ove prakse
pripada oblasti ispravne koncentracije, osmom koraku Plemenitog osmostrukog puta, a
poto se sedmi i osmi korak u izvesnoj meri preklapaju, sabranost panje na dah se
pojavljuje u oba. Kod ispravne koncentracije ova se veba izvodi u potpunijem obliku
nego kod ispravne sabranosti.
Drugi oblik fizike svesti koja se lako moe adaptirati za svakodnevne okolnosti
jeste svesnost poloaja tela. U sluaju najjednostavnije adaptacije ove vebe, gola panja
se usmerava ka poloaju tela u sadanjem trenutku, kako bi se otkrile bilo kakve
neeljene napetosti i time omoguila potpunija relaksacija i tela i uma. Kod naprednije
primene, posmatranje poloaja tela ima nameru da pripomogne u razbijanju iluzije o
sopstvu. Svako sredstvo koje naglaava uenje o nepostojanju sopstva i koje nam
omoguuje da ga uoimo kroz sopstveno iskustvo umesto samo teoretski vredno je
panje, a svesnost poloaja tela je jedno od takvih sredstava. Uporno praktikujui ovu
vebu dolazimo do take kada nam se telo sve manje prikazuje kao manifestacija
takozvanog sopstva, ve se moe sve vie posmatrati kao stalno promenljiv sled telesnih i
mentalnih stanja.
* * *

Tako je svaki oblik iskustva potencijalno objekat sabranosti panje. Opaaji koji
prate disanje, razliite poloaje tela i svaku drugu vrstu aktivnosti zajedno ine glavnu
sferu sabranosti panje kao celine, dok se druga glavna sfera sastoji od mentalnih
aspekata iskustva, podeljenih za ovu priliku na oseaje prijatnosti i neprijatnosti,
mentalna stanja i sadraje svesti.
U pogledu prve od ovih grupa, oseaji ovde jednostavno oznaavaju prijatan,
neprijatan i neutralan sadraj fizikog i mentalnog iskustva. Ovaj oblik sabranosti je
izuzetno vaan, jer prijatnost u nekom iskustvu stvara uslove od kojih zavisi udnja za
produenjem ivota i, kada potom ta elja podstakne nastanak neraskidive vezanosti za
sopstveni ivot, tada se ivotni tok sa svom svojom patnjom obnavlja, snai i pokree.
Dalje, ta elja se sastoji od iracionalne elje i odbojnosti: one nastaju iz
nepromiljenog razmatranja prijatnih i neprijatnih objekata ula. Prijatnost nekog
iskustva je ta koja -- ako joj dozvolimo -- vodi do elje, vezivanja i svega ostalog to
zavisi od vezivanja. Slino ovome, bol neprijatnosti nekog iskustva je taj koji (opet, ako
mu dopustimo) donosi elju da se bude to dalje od te neprijatne situacije; ova "negativna
elja" isto tako vodi do vezivanja.
to je to vezivanje jae, to je jae zadovoljstvo koje osetimo onda kada nam
okolnosti dopuste da uivamo u predmetima vezivanja; ali kada nam oni izmaknu, naa
patnja je intenzivna isto onoliko koliko je bilo i nae uivanje. vrsto se vezujemo za
nae predmete vezivanja, grevito ih drimo, i udimo da nam se vrate onda kada ih
118

nema na vidiku; ali sve to od tog vezivanja, dranja i udnje imamo jeste da kvarimo
svoje uivanje i tugu zbog gubitka inimo mnogo veom.
Ukoliko moemo da dostignemo ak i nepotpuno stanje nevezanosti, ako barem
delimino moemo da umanjimo greviti stisak kojim drimo stvari to nas usreuju, tim
smo slobodniji da u njima uivamo onda kada su nam dostupne i sposobniji smo da
umanjimo oseaj gubitka onda kada nestanu. Jedna od temeljnih postavki budizma je da
emo pre ili kasnije morati da se odvojimo od svega to nam je najdrae i to je jaa naa
vezanost to e nam tee biti onda kada taj trenutak doe.
Ali kada se vezanost jednom uspostavi, nije je mogue prekinuti filozofiranjem.
Kada je jednom elja uhvatila koren, ne moemo je iskoreniti teoretisanjem. Kada je
oseajima prijatnosti i bola doputeno da nas odvedu do udnje i kada je udnji
doputeno da nas odvede do vezanosti, time se produava lanac patnje; a ako taj lanac
uopte nameravamo da raskinemo, onda se mora raskinuti njegova karika koja se naziva
oseaj. Ovo znai da se lanac patnje mora napasti u taki koja se naziva oseaj
prijatnosti-bola ili drugim reima u fazi svianja-i-nesvianja, ljubavi-i-mrnje, elje-iodbojnosti.
Moemo uoiti, dakle, da precizna svest o oseanju prijatnosti-bola ima vrlo veliku
vanost. To znai da ako moemo da posvetimo golu panju -- a to znai panju lienu
svih emocionalnih sklonosti i predrasuda -- naim oseajima prijatnosti i neprijatnosti,
biemo u stanju da ih na pravi nain vrednujemo i time da reagujemo (u smislu akcije i
ne-akcije) u skladu sa osnovnim ciljem naeg ivota i sa veom dozom nevezivanja.
* * *

Sada moemo prei na sledeu grupu vebi u sabranosti panje, detaljnoj svesnosti
mentalnih stanja. Sabranost panje na mentalna stanja jeste oblik samoposmatranja pri
kojem treba osvestiti dve stvari: nepovoljna mentalna stanja, tako da moemo njima da se
pozabavimo, i da otkrijemo one kvalitete koji su skriveni u nama, tako da ih moemo
poboljati i razviti.
Osnovni princip Budinog puta jeste da uvek nastojimo da stvari vidimo onakvima
kakve one zaista jesu, da uvek radimo na istinskom uvidu. Otuda potreba za onom vrstom
sabranosti koja se naziva detaljna svesnost svakog pojedinanog mentalnog stanja. U
drevnim spisima su nabrojana razliita mentalna stanja, kao to su pohlepan i nepohlepan um, srdit i ne-srdit um, rastresen um i skoncentrisan um. Kontemplacija stanja
uma, otuda, kao to moemo videti, jeste oblik samoispitivanja u kojem golu panju
usmeravamo ka optem stanju sopstvenog uma i to u odreenom trenutku, kako bismo
bez naklonosti i predubeenja procenili u kojoj meri su nepovoljna mentalna stanja
prisutna u naem umu i, takoe, u kojoj meri su povoljni mentalni faktori razvijeni.
* * *

Do sada smo razmotrili tri od etiri temelja sabranosti, a to su detaljna svesnost u

odnosu na telo, oseaje i mentalna stanja.

119

etvrti, detaljna svesnost sadraja svesti, sastoji se od razliitih oblika

samoispitivanja, iji je cilj da otkrije u kojoj meri su sadraji uma pod uticajem
samorazumevanja i samoobuavanja.
Prvi meu sadrajima svesti koje treba pomenuti su odreene prepreke mentalnom
razvoju nazvane pet prepreka. To su: ulna elja, zlovolja, lenjost, gria savesti i
skepticizam.
Va cilj u ovom obliku samoanalize jeste da uvidite koliko je svaka od ovih prepreka
zastupljena unutar vaeg mentalnog sklopa. Time nastojite da otkrijete koliki deo vae
mentalne i fizike aktivnosti je pod kontrolom vae elje za ulnim zadovoljstvima, a
koliki je pod uticajem zlovolje. Posmatrate sebe da biste ustanovili gde proputate da
sebe usavrite ili da li brinete zbog svojih postupaka u prolosti. I motrite na znake onog
skepticizma koji bi se mogao pretvoriti u odustajanje od namere da razumete. Svaki od
ovih mentalnih faktora predstavlja prepreku u napredovanju i sve dok ih ne upoznate i
prepoznate u sebi ne moete protiv njih nita ni da preduzmete.
U vezi sa sabranou panje na sadraje svesti zatim dolazi jedan oblik
samoistraivanja iji je cilj da na povrinu iznese u kojoj meri razumete da je svaki ivot
lien trajne sutine, ega, i koliko je to saznanje prodrlo u duboke slojeve vaeg uma, jer
sve dok nain ivota ne doe u sklad sa uenjem pravi napredak nije uinjen.
Zatim dolazi onaj oblik sabranosti uz pomo koje pokuavate da otkrijete prisustvo
ili odsustvo odreenih mentalnih elemenata koji se, budui da vas prikivaju za toak
raanja i umiranja, nazivaju okovima. Ovde moemo kroz primere pomenuti nekoliko tih
okova. Skepticizam je okov ba kao i prepreka za napredovanje, jer vas spreava da
razmiljate izvan okvira vaih sadanjih uverenja. Tendencija da se vrsto drimo
uobiajenih obreda jeste okov, jer ona naglasak stavlja na spoljanje stvari. Prepreka
nazvana ulna elja jeste takoe i okov, jer vas jurnjava za ulnim zadovoljstvima dri
prikovanim za ta zadovoljstva; na slian nain, okov zlovolje vezuje vas za one stvari
koje mrzite. Ostali okovi su obmanutost (zato to pothranjuje iluziju o sopstvu), nemir ili
nezadovoljstvo i neznanje.
Prelazimo sada na sedam mentalnih faktora koji e vas, kada su do kraja razvijeni,
odvesti do konanog osloboenja. Istraujete obim u kojem je svaki od njih razvijen u
vaem umu i kako da ga razvijete do savrenstva.
Prvih meu tih sedam faktora prosvetljenja jeste sabranost panje u svojim
najrazliitijim oblicima, a naredni se naziva istraivanje ili sposobnost neprekidne
provere i traganja za pravom prirodom stvari. Kao trei se javlja energija, zatim interes
(ponekad nazivan i entuzijazam), a onda smirenost. Koncentracija -- sposobnost da
mentalnu energiju fokusirate na jednu jedinu taku i iskljuite sve ostalo -- dolazi kao
sledea; na kraju imamo ravnodunost, stanje potpune izbalansiranosti uma prema svim
stvarima.
Poslednji koji e biti pomenut meu oblicima refleksije o mentalnim sadrajima
vraa vas upravo na poetak Budinog uenja, pravo do etiri plemenite istine. Tu je va
zadatak da sebe ispitate kako biste videli koliko je vae razumevanje etiri plemenite
istine prodrlo do dubljih slojeva vaeg mentalnog sklopa.

120

Tako, ako ste u situaciji koja ukljuuje patnju, vi tu situaciju koristite kako biste
prepoznali njezine korene koji se nalaze u elji; nastojite da elju napadnete na samom
njenom izvoru; i na taj nain uviate u kojoj meri sledite Plemeniti osmostruki put.
To je, dakle, nain na koji Budino uenje postavlja svoj sistem sabranosti panje.
Moemo videti da on u svojoj potpunosti pokriva ogromno polje i premda e u
svakodnevici prosene osobe biti sasvim malo prilike za svako vebanje koje zahteva
izolovanje i tiinu, ipak e postojati srazmeno irok dijapazon prilika za sve one oblike
sabranosti koji se odnose na uobiajene oseaje, mentalna stanja i mentalne sadraje
onako kako se javljaju u svesti tokom dana.
* * *

Imajui u vidu ovaj opti pregled budistikih principa sabranosti panje, razmotrmo
sada malo specifinije pitanje emocionalnih faktora uma.
Ako neto elite da kontroliete -- ta god da je -- to vie o tome znate lake e vam
ta kontrola poi za rukom. Ako nameravate da vozite kola, moete to initi uz minimum
znanja o radu motora sve dok kola ne prave probleme; ali ako ona stanu, daleko od
pomoi, to znanje e vam dobro doi i time e biti vee vae anse da ih ponovo
pokrenete.
Isto je i sa vaim emocionalnim problemima. U ivotu moete prei samo mala
rastojanja bez emocionalnih problema i mada vam nije potrebno da ih razumete dok sve
ide dobro, dotle vam je potrebno sve mogue znanje o samom sebi onda kada doe minus
faza. Moete li da zamislite mehaniara koji nema jasnu predstavu o onome to se
odigrava ispod haube motora? Pa ipak, mnogi od nas ne razumeju ba najbolje ta se
deava ispod nae sopstvene haube.
to bolje poznajete samoga sebe to bolje i to vai kako za znanje steeno
samoposmatranjem, tako i za ono steeno itanjem knjiga. Jedno nadopunjuje drugo; a to
se naroito odnosi na znanje o emocijama. Razmotrimo zato jednu emociju na teorijskom
nivou.
Emocija se sastoji od svesti o telesnim promenama koje se odigravaju u odreenim
okolnostima. Uzmimo na primer okolnost straha. Kada postajete zaplaeni to zapoinje
nekom zastraujuom idejom u vaem umu. Ta zastraujua ideja uzrok je vae emocije
straha, a prati je strujanje kroz odreene veze vaeg mozga. Iz vaeg mozga to strujanje
putuje do lezda koje lue adrenalin i podstie ih da ga izluuju u krvotok. Va krvotok
taj adrenalin odnosi do razliitih organa vaeg tela. Adrenalin ima direktan uticaj na
mnoge od tih organa; na primer, kada stigne do vae jetre podstie je da u krvotok
ubacuje dodatne koliine eera i taj eer daje dodatnu energiju svakom miiu do kojeg
dopre. Vae srce poinje da radi bre, zenice vam se ire, a krv vam se bre zgruava u
sluaju da ste ranjeni.
Uviate da svaka od ovih telesnih promena ima sasvim odreen znaaj tokom brze
miine aktivnosti; dodatno snabdevanje gorivom za miie, na primer, i bra cirkulacija
koja podstie to snabdevanje i uklanja otpadne materije veoma e vam dobro doi
ukoliko beite ili se borite, trite ili se penjete.
Postoje i nuzefekti. Na primer, kosa vam se malo nakostrei. To vam ne pomae, ali
slina reakcija pomae naim roacima na niim lestvicama evolucije. Ona pomae
121

maki da izgleda vea i stranija, te da time zastrai neprijatelja, a pomae i bodljikavom

prasetu, jer su mu bodlje zapravo vrlo dobro odbrambeno sredstvo.
Kada vam se kosa nakostrei, dakle, vi automatski reagujete na isti nain kao i ovi
nai evolucijski roaci; ali kod vas je to jedan prevazien mehanizam.
Telesne promene nemaju mnogo stvarnog znaaja, sem ako zaista treba da reagujete;
ali ovo nije cela pria. Civilizovan ovek najee ne reava svoje probleme onako kako
su to inili njegovi peinski preci, jer njegovi problemi i spoljanje okolnosti su drugaiji.
Pa ipak, njegove nesvesne reakcije su iste.
U veini sluajeva, kada se ovek uplai, borba ili bekstvo nee reiti problem, jer
najee nema vidljivog napadaa kojem bi se suprotstavio i nema mesta na koje moe
pobei. A ipak, telesne promene su iste.
Promene u vaem telu tokom trajanja straha, otuda, esto su sasvim neprikladne; i ne
samo to, one obino predstavljaju problem, jer se mnogo goriva isputa u va krvotok,
potpuno nepotrebno. Na taj nain mogu vas zadesiti razni fiziki i psihosomatski
poremeaji, kao posledica estih emocionalnih poremeaja.
Ali ni tu nije kraj prie. Tokom nekog emocionalnog poremeaja deava se da je
razliitim miiima neophodno obezbediti to vie energije -- nogama za beg, rukama za
borbu -- i arterije koje snabdevaju krvlju sistem za varenje se gre i suavaju. Kako bi se
to vie goriva transportovalo do drugih miia, miiima digestivnog trakta se uskrauje
gorivo, a onda se probavne aktivnosti zaustavljaju. Takav zastoj moe potrajati satima i
uviate kako je lako da se jave probavne smetnje kao posledica straha, ljubomore, besa ili
oseanja inferiornosti.
Eksperimentom je pokazano da razliite emocije stvaraju otrove unutar telesnog
sistema i da u ekstremnim uslovima neke od modanih elija mogu biti privremeno ili
trajno oteene intenzivnom emocijom.
Vidimo, dakle, da je neka vrsta emocionalne discipline poeljna. Kakva je korist
hemijskih reakcija u telu izazvanih strahom ili ljutnjom kada vas neko uvredi preko
telefona? Naravno, one vam daju dodatnu snagu da telefon zavitlate kroz prozor, ali to ne
reava problem. Ako se neko zaljubi u filmsku zvezdu, srce e mu udarati jae kako bi
mu omoguilo da zapone lov na enku; ali u okolnostima savremene civilizacije gde taj
lov zavrava -- ili gde poinje?
* * *

Postoje tri aspekta disciplinovanja emocija. Prvi aspekt je razvijanje navike

samoposmatranja u pogledu sopstvenog emocionalnog stanja -- drugim reima, detaljno
posmatranje mentalnog stanja. Drugi aspekt ukljuuje kontrolu ispoljavanja emocija onda
kada se jave i to uz pomo samodiscipline ili razvijanja snage volje. Trei aspekt stvar je
razvoja novog skupa takvih vrednosti da mnoge okolnosti koje su ranije izazivale
odgovor u vidu straha, ljutnje, samodokazivanja i tako dalje, sada to vie ne ine ili
barem ine u manjoj meri.
Ne treba mnogo govoriti o potrebi za kontrolisanjem snanih emocija koje vode i do
spoljanjeg sukoba i do unutranjeg konflikta; njihove posledice su u oba sluaja bolno
oigledne. Rasna mrnja, religijske predrasude, politika zaslepljenost -- to su koreni
mnogih svaa meu pojedincima i meu narodima. Ambivalentna oseanja ljubavi i
122

mrnje prema drugima unutar porodice, kao i iracionalni strahovi i kompleksi, sve to
izaziva neuroze i druge mentalne poremeaje.
ekati da neki emocionalni problem dosegne kritine razmere pre nego to se njime
pozabavimo slino je ekanju dok se kapljanje iz cevi ne pretvori u poplavu. Budistiki
metod je neprekidno posmatranje jo onda kada je neka nepovoljna emocija u fazi
"kapljanja" i pozabaviti se njome na tom stupnju; jer kada ona stigne do faze poplave ve
je nainjeno mnogo tete, u nama i oko nas.
Ako pokuamo da se bilo kom ozbiljnijem emocionalnom problemu suprotstavimo
represivnom emocionalnom kontrolom, mi time stvarne uzroke ili potiskujemo u druge
kanale ili pojaavamo njihovo spoljanje manifestovanje; zato je za emocionalnu kontrolu
potrebno neto bolje nego to bilo kakav oblik povrinskog tretmana moe ponuditi.
Emocionalna kontrola mora poeti detaljnim posmatranjem mentalnog stanja.
Uoavanje ometajuih emocija u njihovim najblaim i najnenametljviijim oblicima je
vrlo vano, jer ih je nuno prepoznati pre nego to dostignu ozbiljnije razmere.
Prepoznavanje je prvi korak ka kontroli.
Ima, naravno, situacija u vaem svakodnevnom ivotu kada vam je potrebna velika
snaga volje da spreite davanje oduka emocijama. Nekada ste prisiljeni da priguite
svoje emocije ak i kada znate da e to priguivanje stvoriti tetnu napetost, napetost uma
i tela.
U drugim sluajevima oseate da je apsolutno neophodno da date oduka svojim
negativnim emocijama, mrnji i zavisti, iako ih prepoznajete. Oseate da bez obzira na
posledice ne moete da se oduprete provali emocija.
ta je ispravno, a ta je pogreno? Ispravno i pogreno su konvencionalni termini
koji nekada zamagljuju pravi problem. Pravo pitanje je: ta ini manju tetu na duge
staze? Morate ili ouvati kontrolu po svaku cenu -- i to je, prema nekim kriterijumima,
prava stvar koju treba uiniti -- ili morate popustiti i pogrenoj emociji dati oduka.
Odgovor, barem delimian, jeste da to god da uradite, morate to uraditi sa, za
okolnosti u kojima se nalazite, to je mogue potpunijom sveu. Ako morate da
popustite i otvorite ventil za emocije, ako morate da reagujete na svoju ozlojeenost,
samosaaljenje, zavist ili bilo ta drugo, trebalo bi da budete toga svesni u to je mogue
ranijoj fazi. Na taj nain ete i ostvariti izvesnu kontrolu nad ovim procesom; no, ako
krenete da sebe opravdavate ili obmanjujete o prirodi oseaja kontrola je nepovratno
izgubljena.
Morate, naravno, imati u vidu i posledice svoga postupka na druge i sa te take
gledita emocionalna provala je esto sasvim pogrena. Sa jedne strane -- iz perspektive
vaeg sopstvenog razvoja -- bolje je biti potpuno svestan onoga to inite i zato to inite,
makoliko to konvencionalno gledano bilo pogreno, nego da inite konvencionalno
ispravnu stvar a da ni sami ne znate zato.
Kada su vam emocije suvie jake i dopustite im da se ispolje, to ispoljavanje se moe
smatrati neuspehom; ali poto ste vi jedno obino ljudsko bie a ne nadovek, takvi
neuspesi e se dogaati s vremena na vreme. Ako sebe vebate u detaljnom posmatranju
svoga mentalnog stanja, takvi neuspesi e se dogaati sve ree i ree. Najvanije je da
postoji napredak.
* * *

123

Iz svega to je do sada izneto vidite da put napredovanja u budistikom smislu jeste

put poveane svesnosti, koja vodi od line svesti do stanja izvan line svesti, do one
egzistencije-izvan-egzistencije koja se naziva Neuslovljeno.
Sa izvesne take gledita, otuda, moete rei da se put poveane svesnosti sastoji
uglavnom od intenziviranja svesnosti, s jedne strane, i njenog proirenja, sa druge.
Razmotrimo to na sledei nain. U nekim situacijama svesnost treba da bude
intenzivirana, ali ne i proirivana. Ako popravljate osetljivi deo nekog mehanizma, kao
to je asovnik, vaa svest treba da je skoncentrisana i potrebno je da budete svesni samo
malog broja ulnih utisaka, onih koji pokrivaju samo one relevantne za va rad, a
iskljuuju sve ostale. To znai da vaa svesnost mora biti intenzivirana, ali ne i proirena.
U nekim drugim okolnostima vaa svest treba da obuhvati vrlo iroko polje ulnih
utisaka. Ako vozite kola pri vrlo gustom saobraaju, na primer, zaista je neophodno da
budete svesni velikog obima ulnih utisaka, ne koncentriui se iskljuivo ni na jedan od
njih. Treba da budete svesni kola ispred vas, peaka koji prelaze ulicu, vozila koja vam
dolaze u susret ili izlaze iz bonih ulica, a naravno i svega drugog to bi moglo
predstavljati opasnost. Moda uz sve to imate i brbljivog saputnika kraj sebe ili na
zadnjem seditu ili, pak, nemirno dete.
Svi ovi faktori, a katkada i neki drugi, zahtevaju da svoju panju proirite na vrlo
veliko polje svesnosti: vaa svet treba da je proirena, ali ne i skoncentrisana. Ona mora
biti na odreeni nain intenzivirana a i proirena, tako da odravate visok nivo budnosti,
ali nije intenzivirana u odnosu na bilo koji objekat ili na bilo koju taku na takav nain da
iskljuuje sve druge.
I dok neke stvari koje obavljate zahtevaju izvestan nivo budnosti ili svesnosti,
mnogo je drugih aktivnosti koje obavljate uz sasvim malo ili nimalo svesnosti. Te
aktivnosti su uglavnom one stvari koje inite po navici.
Kod bilo koje navike vaa svest ima tendenciju da potone na nii nivo i zato malo ili
nimalo ne razmiljate o svrsi te aktivnosti ili nainu na koji je obavljate. Ona zadobija
mehaniki karakter. U velikom broju sluajeva to je dobra stvar, jer vas oslobaa da
svoju svest posvetite vanijim aktivnostima. Ali ako je suvie mnogo vaih optih
aktivnosti zasnovano na navikama, onda i itav va ivot pokazuje tenedenciju da sklizne
u jednu nesvesnu rutinu.
Kada se odluite da iskorenite neku lou naviku, morate prvo shvatiti da vi
verovatno odravate neke od svojih navika, dobrih ili loih, uglavnom zato to vam
pruaju neki oblik zadovoljstva.
Pre nego to ponete da primenjujete samodisciplinu na naviku, moe takoe biti
korisno da je analizirate kako biste ustanovili da li vam ona prua neko zadovoljstvo,
zadovoljstvo koje u nekim sluajevima moda nije vidljivo na povrini. I ako ste u ovome
uspeni, onda moe biti nuno da pronaete nain da isto to zadovoljstvo postignete na
neki drugi nain.
O svemu ovome nije mogue govoriti mnogo vie od optih napomena. Poenta je da
ete moda ustanoviti kako samodisciplina sama nije uvek adekvatna u pokuaju da se
iskoreni loa navika i da je u mnogim situacijama nuno razvijati pojaanu svesnost
sopstvenog uma -- njegovih skrivenih motiva, ne do kraja priznate pohlepe, mrnje i

124

obmanutosti -- kako bi se raskrio teren na kojem e samodisciplina moi efikasnije da

deluje.
U svakoj vrsti mentalne nege bolje je raditi na jednom generalnom poboljanju
mentalnih funkcija kao veline, nego posvetiti suvie velik napor jednoj izolovanoj
karakteristici. Postoje izuzeci, naravno, kao na primer kada je ta karakteristika toliko loa
da opravdava skoncentrisani napor.
* * *

Mnoge vae navike nemaju naroit moralni znaaj i igraju malu ulogu u jaanju ili
slabljenju mentalnih funkcija. Kada vozite kola, na primer, vae mehanike reakcije na
situaciju na putu -- saobraajne znake, psa koji pretrava ulicu i tako dalje -- nemaju
moralni znaaj. Ali ponekad, moda, na guvu u saobraaju reagujete nestrpljenjem ili i
nesvesno postanete ljuti na peake koji nepaljivo prelaze ulicu. Nestrpljenje i ljutnja su
vae rekacije po navici, sa kojima treba da se pozabavite, ne samo zato to vas one
ometaju, ve i zato to su navike.
Postoje i drugi primeri nepromiljenih ili mehanikih reakcija na koje treba obratiti
panju, uglavnom zato to su vam prele u naviku. Recimo, navika da se alimo na
vreme, na porast trokova ivota, na ono to drugi ljudi ine ili proputaju da uine.
Sutina je u tome da kada se alite na takve stvari, to moda inite kao automatski ili
mehaniki odgovor na svoj oseaj neprijateljstva. U naem sadanjem kontekstu, problem
lei u mehanikoj prirodi tih alopojki, u tome to ih izgovaramo po navici: vae
primedbe mogu biti opravdane, a moda i ne, ali to je druga stvar, koja sa take gledita
koju razmatramo ima drugorazredan znaaj.
Naravno, potreban vam je izvestan ventil za vae emocije, ali ovakav ventil koji
dolazi po navici ili bez razmiljanja pretvara se u prepreku mentalnom razvoju, jer
potiskuje sabranost panje i va um upada u koloteinu.
Zato treba nastojati da razvijemo stav posmatranja svojih reakcija i postupanja
direktno suprotno od starog, mehanikog naina reagovanja. Ako poelite da usled besa
podignete glas, pokuajte da govorite tie. Ako osetite impuls da se okrenete bez rei,
pokuajte da ljubazno odgovorite. Ako osetite elju da uzvratite na napad, verbalno ili na
drugi nain, pokuajte da reagujete na prijateljski nain.
U takvim situacijama ono to treba initi je direktno suprotno automatskom.
mehanikom, naviknutom odgovoru. I time ete pomoi slabljenju i slamanju ometajuih
mentalnih faktora i ujedno svoj um nainiti istananijim.
Praktian rad 1
PROCENA STEPENA SABRANOSTI

Razmotrimo sada neke od glavnih faktora svakodnevne sabranosti panje, ne vie na

teorijskom ili apstraktnom nivou, ve kroz specifinu primenu na sopstveni stupanj
mentalnog razvoja. Upitnik koji sledi e vam pomoi da procenite one sfere u
sopstvenom ivotu u kojima ste nainili izvestan napredak, a sa druge strane i one na koje
125

je neophodno da primenite vie panje i samodiscipline. Za ovu priliku, pitanja emo

ograniiti na mentalne faktore opisane kao prepreke mentalnom razvoju. Da pogledamo,
dakle, koja su to pitanja:
Koliki deo moje mentalne i fizike aktivnosti je pokrenut eljom za ulnim
zadovoljstvma? (Nemojte odmah zakljuivati kako ovo pitanje podrazumeva apsolutnu
osudu elje za ulnim uivanjem. Svakako da je takva elja opisana kao prepreka
mentalnom usavravanju, ali nju treba posmatrati u odnosu na va celokupan nain
ivota. Ako imate porodicu, ne moete se potpuno izolovati i odvojiti od onih ulnih
uitaka koji su normalni za vau ivotnu situaciju. Tokom radnog dana ne moete obaviti
svoj celodnevni rad bez ikakvog podsticaja u vidu nekog zadovoljenja ula, sem naravno
ako niste nadovek. Ako ivite kao monah, stvar je sasvim drugaija. Otuda je ovo
pitanje samo podsticaj sabranosti, vrsta pomoi vama da procenite sopstevnu elju za
ulnim uivanjem u okviru vae trenutne ivotne situacije. Ono vam posebno moe
pomoi da shvatite da li ta elja u vama izaziva sebinost ili donosi neke druge probleme
ljudima koji vas okruuju.)
Je li moje napredovanje usporeno mojom lenjou? (Normalan ivot zahteva jako
mnogo truda na ovaj ili onaj nain: student, u ovom tehnolokom dobu, mora nauiti
mnoge vetine, a esto oni koji rade, nastavljaju posle posla da se usavravaju, dok
domaica esto mora da preuzme i neki dodatni posao kako bi popravila finansijsku
situaciju svoje porodice. Niko ne moe rei da su ti ljudi lenji. Ali potreba za ulaganjem
napora esto dolazi spolja, iz potrebe za novcem ili za uklapanjem u trenutne okolnosti.
Lenjost posmatrana kao jedna od prepreka u unutranjem napredovanju znai odsustvo
samonametnutog napora usmerenog ka unutranjem razvoju, za razliku od napora koji
zahtevaju okolnosti.)
Da li ikada uhvatim sebe obuzetog pokajnikim mislima, kako jalovo i s oseanjem
krivice prebiram u glavi o stvarima uinjenim i onim proputenim da ih uinim?
Da li je moj um ikada obuzet skepticizmom? (Iako Budino uenje uvek insistira na
tome da sopstvena uverenja, ali i nove ideje uvek prihvatamo sa izvesnom dozom skepse
i da ih stalno proveravamo u odnosu na okolnosti koje se neprekidno menjaju, ono
podjednaku vanost daje i otvorenosti uma i razumnom stupnju prijemivosti.
Skepticizam, koji je jedna od prepreka mentalnom razvoju, treba razumeti kao krutost
uma, koji je izgubio sposobnost samopreispitivanja.)
Odgovarajui na sva ova pitanja, uzimajte ih jedno po jedno i razmatrajte ih u
slobodno vreme tokom nekoliko dana, kad god vam va dnevnim raspored to doputa.
Potom preite na drugo, doputajui svakom pitanju da pokrene tokove misli koji e nivo
vaeg samorazumevanja sputati sve dublje i dublje.
Drugi nain je da pronaete neko osamljeno mesto i posvetite izvesno vreme itavoj
ovoj grupi pitanja. Neki hipnoterapeuti su preporuivali jednu tehniku koja se moe
koristiti u ovim okolnostima. A ona se sastoji u sledeem:
Objanjenja radi, zamislite da radite u otpremnom odeljenju velike robne kue i da
vam je zadatak da stavite nalepnicu i na njoj adresirate poiljke jednu po jednu, onako
kako vam dolaze na pokretnoj traci. Jedan predmet je, recimo, toster, drugi je podna
prostirka, a trei lonac.

126

Sve to treba da uradite je da stavite nalepnicu na pakete i ispiete adresu. Ne treba

da komentariete kvalitet tostera ili da nabrajate njegove nedostatke. Va zadatak nije da
odredite je li prostirka dobro uraena i lepa ili ne, niti se oekuje da date lino miljenje o
loncu.
Sada zamislimo da lepite nalepnice, ne na pakete to vam pristiu pokretnom
trakom, ve na misli koje se javljaju u procesu razmatranja gore navedenih pitanja o pet
prepreka. Postavljate sebi jedno po jedno pitanje i pustite da misli slobodno teku. One,
naravno, nee tei pravolinijski: mnoge nepovezane ideje e se javiti i skrenuti vau
panju sa centralnog pitanja. Ali ako moete bez emocija da imenujete barem neke od
misli onda kada se pojave razvijaete onu vrstu sabranosti panje koja se naziva detaljna
svesnost mentalnih sadraja.
U idealnom sluaju, panja koju poklanjate mislima u trenutku dok se javljaju
trebalo bi da bude dovoljna da identifikuje njihovu emocionalnu obojenost, ali ne treba
ii dalje u emocionalno komentarisanje ili kritikovanje. Na etiketama koje stavljate na
misli trebalo bi da pie, na primer: nestrpljenje, plemenitost namere, zavist, uznemirenost,
blagonaklonost i velikodunost, uzbuenje, nesebinost i tako dalje. Na nalepnicama
nema prostora da dopiete dobro ili loe, da sebi estitate ili sebe osuujete.
Praktian rad 2
KONTROLA UZNEMIRENOSTI

Postati napet u stresnoj situaciji je veoma lako; ostati smiren i neokrznut uzbuenjem
je teko. A ono to je teko zahteva izvestan trening, ne samo na nivou miine
relaksacije, ve i na mentalnom nivou. Metodi miine relaksacije imaju veliku vrednost
u ostvarivanju opteg stanja oputenosti i uma i tela, jer su um i telo u interakciji; ali
miina relaksacija mora biti dopunjena mentalnom relaksacijom.
Razmotrimo, zato, kako na najbolji nain moete prii problemu napetosti na
mentalnom nivou. Da biste to uradili morate, naravno, ii jo dalje od same napetosti;
morate otii do faktora koji uzrokuju napetost uma. A njih moemo grubo definisati kao
uznemirenost, ogorenje i samoisticanje. Oni izviru iz onoga to budizam naziva tri
korena moralnog zla -- sebinost, odbojnost i obmanutost. Zato, uzmimo jedan od njih uznemirenost -- kao osnovu vebanja sabranosti panje.

127

KONTROLA UZNEMIRENOSTI
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Tokom etiri ili pet nedelja, dakle, usredsredite se na posmatranje situacija koje vas
ine uznemirenim i razmotrite da li ta uznemirenost izvire iz sebinosti, pogrene
procene, oseaja inferiornosti ili izvesne zbrke u razmiljanju. Ako moete da posmatrate
sopstveni tok misli tokom neke situacije, to e vam veoma pomoi, ali najee ete to
biti u stanju tek kasnije. U oba sluaja, meutim, analitika introspekcija e automatski
doprineti izvesnom stepenu kontrole nad buduim sluajevima uznemirenosti.
Pokuajte da to posmatranje primenite kako na male i skoro neprimetne sluajeve,
tako i na ona vrlo upadljiva stanja uznemirenosti. Napravite tabelu kao to je ovde data,
upisujui u odgovarajue dane due ili krae linije, ve prema vaoj svakodnevnoj
uspenosti u ovom obliku samoposmatranja.

128

DECEMBAR
Dostizanje spokojstva
Krajnji cilj budizma moe se oznaiti na razliite naine. Moemo ga oznaiti kao
potpuno izbavljenje od patnje, dostizanje Neuslovljenoga, razaranje samoobmane ili
potpuno prosvetljenje. Ta odreenja su sva neadekvatna; tanije, ona su podjednako
pogrenja i podjednako ispravna.
Za ovu priliku moemo smatrati da je krajnji cilj potpuno izbavljenje od patnje.
Budino uenje kae da je izvor patnje ono temeljno neznanje ija je osnovna
manifestacija samoobmana, pogreno uverenje u postojanje jednog nepromenljivog
sopstva; a da bismo se oslobodili patnje neophodno je da se oslobodimo te pogrene
prestave. To znai, drugim reima, da je potrebno postii direktan uvid u pravu prirodu
stvarnosti. Dakle, poto patnja zavisi od neznanja, oslobaanje zavisi od uvida.
Meutim, naih est ula mogu da proniknu samo u prirodu relativne egzistencije;
ona ne mogu da dopru do krajnje stvarnosti koja lei iza toga. Da bismo pronikli u
krajnju stvarnost potrebna je jedna via sposobnost, a ta via sposobnost je uvid.
No, pre nego to krenemo dalje, moe biti od koristi ukoliko definiemo dva pojma
koja su esto u upotrebi, ponekad prilino slobodno, kao da su meusobno zamenjiva. Ta
dva pojma su koncentracija i meditacija; a poto razliiti ljudi u njih smetaju razliita
znaenja, moramo definisati ta pod njima podrazumevamo u ovom kontekstu.
Jedan od faktora uma za koji se smatra da ini deo toka svesti jeste, prema
budistikoj terminologiji, skoncentrisanost. Njegova uloga je da iz svesti iskljui sve
opaaje koji nisu relevantni za fokus svesti u svakom pojedinanom trenutku. Kod
obinih stanja uma njegova funkcija ima mali prioritet, tako da se skoncentrisanost javlja
tek povremeno; ali, u posebnim mentalnim uslovima i kao rezultat vebanja ovaj faktor
se moe jako razviti i moe biti vrlo postojan. Tada se on naziva koncentracijom.
Re koncentracija, otuda, ima u budizmu vrlo ogranieno znaenje, dok meditacija
pokriva mnogo ire podruje.
Poslednja tri koraka Plemenitog osmostrukog puta su ispravan napor, ispravna
sabranost i ispravna koncentracija i oni se grupiu pod optin nazivom meditacija. Termin
meditacija u ovom znaenju znai razvijanje normalne sposobnosti panje i to uz pomo
njezine sabranosti, kao i razvijanje faktora uma koji zovemo skoncentrisanou do nivoa
isprave koncentracije. Koncentracija se ovde, dakle, smatra posebnim oblikom
meditacije.
Razmotrimo sada meditaciju u odnosu na um. Um nije u stanju da neposredno
uoava stvarnost. On sve stvari razmatra kroz ideje i pojmove; on traga za uzrocima, kao
i za slinostima i razlikama; on spekulira, uporeuje i izvlai zakljuke; on funkcionie u
opozicijama, suprotstavljenim parovima ideja.

129

Otuda jedna forma meditacije koristi ove procese vezane za ideje da probudi
direktan uvid u stvarnost i ona se zove meditacija uvida. To je mentalni proces u kojem
se mentalni i fiziki fenomeni analiziraju kako bi se uoila njima svojstvena
nepostojanost, njihova nesposobnost da nas trajno zadovolje i odsustvu bilo ega trajnog
u njima. Meutim, proces meditacije uvida moe biti uspean jedino kada je um u stanju
izuzetno izotrene koncentracije. U takvom stanju svi ometajui faktori uma su po strani.
Da bi se proizvelo takvo ekstremno stanje mentalne koncentracije -- drugim reima,
da se potpuno iskljuili neeljeni faktori uma -- koristi se jedan drugi oblik meditacije ili
mentalnog razvoja; on se naziva meditacija koncentracije.
Dakle, odvojeno od onih oblika mentalne nege ili meditacije koji se javljaju u estom
i sedmom stupnju Plemenitog osmostrukog puta (ispravan napor i sabranost), u naem
kontekstu postoje dve forme meditacije i to:
1. meditacija koncentracije, proces dovoenja uma u naroito stanje neophodno za
postizanje
uvida
i
2. proces dostizanja uvida uz pomo meditacije uvida.
U procesu meditacije koncentracije kao polazna taka uzima se odreeni objekat i
njegova funkcija je da poslui kao poetna taka za fokusiranje mentalnih energija. To je
kao mesto susreta grupe ljudi pre nego to krenu na zajedniko putovanje i to mesto nema
posebne veze sa njihovim krajnjim odreditem.
Meu mnogobrojnim objektima koji se koriste u praksi koncentracije jedni su
prikladniji ljudima odreenog temperamenta, a drugi nekim drugima. Neki su predvieni
kao isti objekti koncentracije, dok drugi imaju i sekundarnu funkciju isticanja nekog
aspekta Budinog uenja ili kroenja odreenih faktora uma.
Kao primer za ovo drugo, jedna budistika veba uzima pojam dobrote kao objekat
koncentracije. Kod ove meditacije stvarate elju da vi i vai prijatelji budete sreni, a
onda tu elju postepeno irite sve dok ne obuhvatite sva bia u univerzumu. vrsto
ustalivi u svom umu ovu elju da sva bia budu srena, time ujedno pomaete da u sebi
uklonite pohlepu, sebinost i zlovolju.
Ponekad se neka neprijatna stvar, kao recimo le, uzima kao objekat koncentracije.
Sekundarne funkcije ovako neprijatnog objekta koncentracije su da pomogne u
prekidanju vezanosti za ulna uivanja, da naglasi injenicu kako je propadanje
svojstveno svim stvarima u ovom svetu relativnosti i da formira predstavu kako to to
propada nije stvarna priroda bia.
Drugi esto korien predmet koncentracije jeste proces disanja, a ponekad se koriste
i okrugli predmeti, nalik disku, u razliitim bojama.
Mogui su razliiti stupnjevi ili dubine koncentracije, a na najviim nivoima postiu
se stanja koja se nazivaju zadubljenjima.
Postoji nekoliko stanja potpunog zadubljenja i u svakom od njih oni intelektualni
faktori uma su potpuno stiani. U tim zadubljenjima um dostie vrhunac unutranje
svesnosti i krajnje stanje smirenosti, ali poto su intelektualni faktori uma uspavani, u
njima se ne moe postii uvid. I dok je stanje mentalne stianosti vrlo vano, pravi cilj
prakse koncentracije jeste dovesti um u stanje iz kojeg se moe roditi uvid.
A taj uvid, to prosvetljenje, postie se kroz vebanje odreenih faktora uma, ba kao
to plamen nastaje kada kresnemo drvce o hrapavu stranicu kutije ibica. Plamen se pre
130

toga nije nalazio u drvcetu, niti u kutiji, a nije ni u tranju izmeu to dvoje; on nastaje
onda kada se to troje nae na jednom mestu.
Na isti nain, uvid nije u intelektualnim faktorima uma, ali nastaje onda kada se ti
faktori usmere ka fenomenu egzistencije.
Drvce nee proizvesti plamen ukoliko je vlano ili ako je stranica kutije ibica ve
istroena, a ni ako je snaga trenja nedovoljna. Isto tako, uvid ne moe nastati ako
mentalni uslovi za njegov nastanak nisu odgovarajui.
Sada uviate da je funkcija meditacije koncentracije da stvori neophodnu smirenost
u kojoj meditacija uvida moe da dejstvuje.
* * *

Razmotrimo, primera radi, proces koncentracije na disanje. Poinjete tako to ste

svesni svog daha, fokusirajui svoju panju na ivicu nozdrva, taku na kojoj oseate
trenje vazduha. Zatim poinjete da brojite, jedan za udah, dva za izdah, tri za sledei udah
i tako dalje do deset. Zatim kreete ispoetka, od jedan. Na ovome stupnju odbrojavate u
trenutku kada zavravate udah ili izdah (ne na poetku), jer na taj nain lake spreavate
um da ne odluta.
Kada, posle niza sedenja, moete uz pomo brojanja da zadrite um od lutanja,
poinje druga faza. Poinjete da registrujete svaki udah i izdah na poetku (a ne na kraju).
Na ovaj nain manje panje posveujete brojanju, a vie samom disanju. Kada moete da
ovaj metod koristite a da vam um ne luta, spremni ste da odloite brojanje. Poinjete da
pratite svaki dah, bez brojanja, kroz nozdrve i u dubinu plua, zatim nagore sve do
nozdrva.
Poto ste uspeli da ovo uvebate i da vam um ne odluta na neto drugo, spremni ste
za sledeu fazu, kada panju fiksirate na nozdrve. S panjom tako fiksiranom, uite da
postanete svesni itavog ciklusa disanja, do u dubine plua i natrag, a da zapravo ne
sledite tok udaha i izdaha.
Tokom ovog stupnja disanje kao da postaje sve tananije i neprimetnije, sve dok vam
se na kraju na uini da je potpuno prestalo. Ovo prividno prekidanje disanja je jedan
vaan korak u itavom procesu.
Konano dostiete novo stanje uma, za koje ne postoji adekvatan opis. Razliiti
meditanti su ga uporeivali sa biserom, oblakom, tokom, punim Mesecem ili sjajem
zvezde; ali nita nam od toga mnogo ne govori o njemu.
Koncentracije je prela sa objekta na jedno bezobjektno stanje i uli ste u mentalno
stanje koje se naziva prvim zadubljenjem. Za posmatraa sa strane ini se kao da su vam
prestale sve funkcije, ali um je na vrhuncu svesnosti. Sva fizika ula su privremeno
prestala da alju informacije do uma. Meutim, dva intelektualna faktora uma koji se
nazivaju zamiljanje i razmiljanje u prvom zadubljenju su jo uvek aktivna, ali samo u
manjoj meri, dok su druga dva faktora uma, skoncentrisanost i zanimanje aktivniji.
Na sledeem stupnju ulazite u drugo zadubljenje, gde zamiljanje i razmiljanje
privremeno sasvim prestaju da funkcioniu, dok zanimanje postaje intenzivno do nivoa
ushienja.
Tree zadubljenje je dostignuto onda kada faktor uma ushieno zanimanje nestane i
um ue u stanje nazvano spokojno blaenstvo.
131

Tada u etvrtom zadubljenju element blaenstva bledi i kao mentalno stanje ostaju
savreno fokusirana misao i spokojstvo.
Razvijajui se iz etvrtog zadubljenja, mogu nastati etiri via zadubljenja. Ona se
nazivaju sferamaneogranienog prostora, neograniene svesti, nitavila i ni-opaanja-nineopaanja. Mada ovi nazivi izledaju tek kao besmislene rei, oni ipak oznaavajau
dobro definisana stanja uma koja su, meutim, izvan dosega razumevanja intelekta.
I sada, iako ste dosegli uzviena mentalna stanja etiri zadubljenja i etiri via
zadubljenja, ipak nista dostigli onaj uvid koji je cilj itavog procesa meditacije.
Kada se osvrnete na itav preeni put vidite da je to bila veba u meditaciji
koncentracije, dok njoj srodan proces meditacije uvida jo uopte nije stupio na scenu.
Meditacija koncentracije sama po sebi ne stvara uvid: ona samo obezbeuje
neophodne uslove u kojima je mogu uvid. A funkcija je meditacije uvida da proizvede
sam uvid.
Iako su zadubljenja veoma suptilna i vrlo koncentrisana mentalna stanja, ona ne
pruaju prave uslove u kojima meditacija uvida moe da obavi svoj deo posla. Razlog za
to je to se u zadubljenjima intelektualni faktori uma smatraju nedelotvornima, dok su u
njima niem stanju faktori uma kao to su zamiljanje i razmiljanje jo uvek aktivni.
Dok zadubljenja imaj svoju ulogu u postizanju i uvrivanju opte smirenosti uma
tokom priprema za trenutak kada e se pojaviti uvid, meditacija uvida se praktikuje u
mentalnom stanju koje prethodi zadubljenjima -- onda kada su intelektualni faktori uma
jo uvek potpuno aktivni.
Meditacija uvida sastoji se od analize i kontemplacije razliitih fenomena
egzistencije. Nekad se ovaj relativan univerzum analizira i kontemplira kao celina i to
kroz njegove tri osnovne karakteristike, a to su njegova stalna promenljivost,
nemogunost da nas trajno zadovolji i odsustvo bilo kakve trajne sutine u njemu. Nekad
se analizira ovaj "um-telo" organizam koji nazivamo ivim biem i to razlaganjem na
njegovih pet sastojaka, u kojima se ne moe pronai nikakav ego ili sopstvo. To bie se
kontemplira kao jedan neprekinuti tok "bivanja", bez ikakvog statinog, nepromenljivog
bia u njegovom sreditu. I opet, zadubljenja, uzviena stanja svesti se kao takva
analiziraju i nalazimo da su ona nita drugo do stanja uma koja stalno nastaju i nestaju, da
ona jo uvek ne dopiru do one krajnje stvarnosti koja lei izvan ove svakodnevne
egzistencije.
Tako je itav proces meditacije uvida usmeren ka zadatku da nas uveri u privid ovog
sveta relativnosti, kako bismo raistili teren za pojavljivanje Neuslovljenoga.
Konano, uma izuzetno fokusiranog, ali sa intelektualnim sposobnostima koje jo
uvek funkcioniu, proces meditacije uvida stvara iskru uvida u krajnju stvarnost svih
stvari. Tako ugledamo prvi odblesak Neuslovljenoga -- egzistencije s one strane
egzistencije, sree s one strane sree.
Ali posle tog prvog uvida moraju uslediti druga tri, svaki prodorniji od prethodnog,
pre nego to se postigne veliko probuenje. Svaki od tih uvida donosi dalju viziju
stvarnosti, sve dok se konano ne doe do Neroenog, Nenastalog, Nesloenog.
I sad se postavlja pitanje do koje mere vi i ja moemo praktikovati budistiku
meditaciju u urbi i vrevi nae zapadnjake svakodnevice? Zbog spoljanjih uslova,
132

obino je puna praksa koncentracije mogua u monakom ivotu, dok su u obinom,

problemima bremenitom svetovnom ivljenju neophodni vreme i mir uglavnom
nedostupni. U veini sluajeva time je puna praksa koncentracije onemoguena u
odreenim uslovima.
Pa ta onda moemo uiniti? Treba li da odloimo praktikovanje ovog osmog koraka
na Plemenitom osmostrukom putu za neko budue vreme kada emo, nadamo se, biti u
stanju da pronaemo idealne okolnosti? Svakako da u preostalih sedam koraka ima dosta
toga to e nas zaokupiti. za veinu nas ima dosta prostora za poboljanje naeg
razumevanja i kvaliteta naih misli -- prva dva koraka na Putu -- i mada generalno
praktikujemo ispravan govor, delovanje i ivljenje, mi jo nismo uzdigli svoj moral sa
nivoa spoljanjeg prilagoavanja na nivo potpunog saoseanja sa drugima. U domenu
vebanja volje (ili ispravnog napora) svi mi imamo jo tota da uradimo, dok na
ogromnom podruju sabranosti panje ponekad oseamo kako smo posao jedva i poeli.
Meutim, kakve god da su nae okolnosti i kakav god da je na cilj, dostizanje veeg
stupnja smirenosti je od sutinskog znaaja.ak i ako nam je cilj da samo malo poveamo
sopstvenu sreu u svakodnevnom ivotu, sposobnost da ostanemo imuni na nevolje oko
nas postavlja se kao primarno znaenje smirenosti. Razmiljajui o smirenosti u tom
smislu, mnogo je koraka koje moemo preduzeti u okviru svojih svakodnevnih
aktivnosti.
Budino uenje ukazuje na velik broj mentalnih ogranienja i unutranjih prepreka
koje ometaju pravilno funkcionisanje uma i otuda stoje na putu ka smirenosti. Meu
njima su skepticizam, obmana o postojanju sopstva i zlovolja; o njima se govori kao o
paralizujuim neistoama uma.
Razmotrimo sada ove prepreke jednu po jednu, poev od skepticizma. Sa
budistikog stanovita, skepticizam je stanje mentalne krutosti i to stanje nije nita bolje
od njemu suprotnog, lakovernosti. Srednji put je stanje mentalne fleksibilnosti, stanje
spremnosti da se ispitaju nove i neobine ideje i da se one procenjuju bez predrasuda.
Skepticizam ili rigidnost uma jeste prepreka smirenosti, jer je ona odbijanje da se
istrae i vrednuju nove ideje bez unapred zadatih emocionalnih stavova. Dominirajua
emocija u mnogim sluajevima moe biti oseaj superiornosti ili neka vrsta straha ili
nekakav elemenat ogorenja prema izvoru novih ideja; izuzev tamo gde intelekt nije u
stanju da shvati te nove ideje, rigidnost je izazvana dominacijom neke od pomenutih
emocija.
Obmana o postojanju sopstva je druga prepreka smirenosti. Prema Budinom uenju,
sopstvo uzeto kao fiksiran, nepromenljiv entitet je samo privid. Tako je reeno:
Sopstvo je ime iza kojeg ne stoji nita.
Moete se sloiti sa teorijskim razmatranjima ovoga uenja o nepostojanju sopstva,
kako se naziva, a moete ga i poricati; u krajnjoj liniji to je nebitno. Vaan je va
unutranji stav. U kojoj meri saoseate sa tekoama drugih (i uivate u njihovoj radosti),
u toj meri ste prevladali ovu prepreku, privid o sopstvu.
Kako dalje napredujete, fokus se lagano i postepeno okree od sopstvenih interesa ka
dobrobiti ivota kao celine i kako elini zagrljaj egozma poputa tako unutranja
smirenost poinje da zauzima mesto napetosti, ogorenju i samodokazivanju.

133

Ta unutranja smirenost se moda jo ne ispoljava u obliku potpunog mira i

prijatnog ponaanja; ona se u poetku osea kao jedno nepokretno sredite, iako oko
njega jo uvek ima dosta komeanja, i postizanje tog nepokrentog centra je prvi stupanj u
dostizanju smirenosti. Ovo se moe opisati na sledei nain:
Prosvetljenje je jedna nepokretna taka u sreditu kovitlaca, ba kao to je osovina
jedna nepokretna taka u sreditu toka koji se okree.
Sledea prepreka smirenosti je zlovolja, od najblaeg, skoro neprimetnog
neraspoloenja, sve do eksplozije besa. Iako verovatno o njoj razmiljate kao o zlovolji
usmerenoj ka ljudima koje ne volite, morate priznati da zlovolja prema vaim
problemima i okolnostima u kojima ste moe biti isto tako velika prepreka za postizanje
smirenosti kao i ona prema ljudima.
Sutina je, dakle, u tome da svim svojim problemima priete s jednim stavom dobre
volje i uklonite svaki svoj animozitet prema njima. Ovo se odnosi kako na raune koje
treba da platite, tako i na neprijatna zaduenja koja vas ekaju, a jo vie na ljude koji su
vas povredili ili omeli na bilo koji nain.
Mentalni stav neopiranja tekoama u vaem ivotu e vam pomoi u tom pogledu;
ali ovo ne znai da ne treba da im se suprotstavljate i fiziki ukoliko smatrate da su
pogrene. Mentalni stav neopiranja ne znai prestanak ulaganja napora ka poboljanju;
on znai raskid sa napetou, ogorenjem i samodokazivanjem kao osnovnim uzrocima
mentalne napetosti.
Kao mentalni stav, neopiranje mora biti primenjeno na sve to se pojavi u naem
ivotu -- na ljude sa kojima se sreete, na poslove koje treba da uradite i na probleme
koje morate da reite. Ako se opirete svom svakodnevnom poslu, ako vam se on ini
suvie dosadnim, suvie jednostavnim za bogatstvo vaih talenata, suvie nalik
robovanju, onda e vam taj otpor doneti samo jo vie zamora; i tako se zatvara zaarani
krug.
ivot vam donosi mnotvo prlika za uenje, ali te prilike su esto preruene u
neprijatnost. Reeno je:
Muka je isto onoliko neophodna da bi se otkrila bogatstva uma kao to su kopanje i
sadnja nuni da se pokae bogatstvo zemlje. (Margaret Fuler)
Ako, dakle, radei neto dosadno moete otkriti kako vam to omoguuje da otkrijete
bogatstvo svog uma, iza toga e slediti stav neopiranja. Ako ste sa nekim ko vam se ne
dopada, iskoristite tu priliku da razvijate dobrodunost, ime pravite korak ka smirenosti.
A ako ste u tekoj situaciji, ak bolnoj, i odluni ste da od nje nauite sve emu vas moe
poduiti, tada ste nauili tajnu velikog postignua. A tajna velikog postignua je da volite
i ono to mrzite. Poenta je u tome da volite sve ono to vam se dogaa, bilo da vam se
dopada ili ne.
Dakle, ako kruti skepticizam zamenite veom fleksibilnou, ako obmanu o sopstvu
zamenite saoseanjem za itav ivot i veom sposobnou da zavolite i ono to mrzite,
tada ste nainili dobar poetak. Poeli ste -- barem teoretski -- da uklanjate neke od
najvanijih prepreka ka smirenosti.
Ima i drugih prepreka, naravno. Tu su oholost, dakle precenjivanje sebe, a to je
prema Budinom uenju suvie visoko vrednovanje jedne iluzije. Tu su zavist i tvrdiluk,

134

koji takoe uglavnom izviru iz samoobmane; i tu je uznemirenost, stanje uskomeanosti

koje nastaje iz napetosti, ogorenju i elje za samodokazivanjem.
Praktian rad
KONTROLA UZNEMIRENOSTI

Poto nas svakodnevni ivot suoava sa nizom problema koje treba da reite,
ponekad je teko setiti se da primenimo principe sabranosti u trentku kada to treba da
uinimo, tako da je svaka vrsta pomoi dobrodola. Upitnik koji sledi moe pomoi u
proceni vaeg napredovanja u kontroli uznemirenosti.
Glavni cilj ovih pitanja nije da na njih date precizne odgovore, ve da podstaknu na
razmiljanje koje e, ako se dovoljno dugo protegne, barem izotriti vau svest o
funkcionisanju sopstvenog uma. Uzimajte pitanje jedno po jedno -- moda po jedno svaki
dan -- i razmiljajte o njima u slobodno vreme. Koristei ih na taj nain doi ete do
boljih rezultata nego da na njih odgovarate odmah i bez odgovarajueg razmiljanja.
Moete odvojiti jednu belenicu u koju ete zapisati pitanje, a potom i svoje
odgovore.
1. Da li vas lako uznemire relativno nevane stvari?
2. Ili ste skloni da se sa problemima koji nastaju i sa nezgodnim ljudima ili
situacijama ophodite na sabran i smiren nain?
3. Da li neizbeno postajete uznemireni ili puni otpora kada se osetite ugroenim
stavovima drugih ljudi ili njihovim opaskama
o vama?
4. Neki ljudi imaju fobije ili iracionalne strahove, kao to su preteran strah od visine
ili od malog prostora, od maaka ili ptica.
Imate li i vi bilo kakav iracionalan ili preteran strah koji, stumulisan situacijom u
kojoj se naete, izaziva u vama uznemirenost?
5. Svako ima izvesni prag tolerancije, iza kojeg nije u stanju da kontrolie svoja
oseanja ili uznemirenost. Je li va prag tolerancije iznad proseka, tako da vam
treba dosta toga da bi se vaa oseanja pokrenula, ili je ispod proseka?
6. Neki ljudi imaju naviku da svojim upadicama prekidaju druge dok govore, tako da
je nekada teko zavriti ak i jednu reenicu bez ometanja. Da li postanete
uznemireni takvim ponaanjem?
7. Domaica se esto nae u situaciji da neko zvoni na vratima, dok se u isto vreme
deca tuku, a ona je u sred pranja gomile sudova. Slubenik moda ne moe da
pronae neki pogreno arhiviran dokument, a ba u tom trenutku mu stigne novi,
hitan posao. Voza se neprekidno susree sa zaguenjem u saobraaju,
trubljenjem kola iz njega ili nepaljivim peacima. S vremena na vreme i vi se
naete u situaciji slinoj ovima i vrlo je teko ne postati uznemiren, iako savreno
dobro znate da to ste vie uznemireni to je manja vaa sposobnost da uspeno
reavate problem. Kako reagujete u takvim okolnostima? Sa vie ili manje
uznemirenosti nego to je to prosek?

135

* * *

Sledei budistiku tehniku, preprekama ka smirenosti moete se suprotstaviti

kombinacijom sabranosti panje i samodisciplinom. Taj zadatak postaje laki ako
uzimate svoje mentalne faktore jedan po jedan i podvrgnete ih posmatranju tokom,
recimo, etiri nedelje.
Na primer, mogue je da vam se tokom dana pojave situacije koje u vama izazovu
uznemirenost ili uzbuenje; krizne situacije se jave s vremena na vreme. Ako sebe
vebate da se ne uznemiravate lako -- ako odbijate da vas zahvati panika -- tada e vae
procene biti preciznije, vae odluke mudrije, a time i ivot harmoniniji.
Na poetku morate stvoriti naviku da pomno sebe posmatrate kako biste otkrili kada
i u kojim okolnostima ste skloni da se uznemirite. Moda ste za pultom u prodavnici
tokom "pica", a nestrpljiva muterija vam jo oteava stvar; moda vozite kola i motor
stane na prometnoj raskrsnici; ili moda pazite na nestanu decu. U takvim okolnostima
skloni ste da postanete uznemireniji i vie nego to primeujete.
Kao pomo u nepristrasnom posmatranju, korisno je da identifikujete i imenujete
svako emocionalno stanje dok nastaje, ako je mogue, a ako ne onda naknadno. To e
vam pomoi da vidite jeste li u stanju da sebe posmatrate kritiki i sebi kaete: "Postajem
zavidan" ili "Postajem ljut". Ideja je u toma da tu injenicu jasno registrujemo u svom
umu i da dalje ne budemo njome uznemireni, ne oseajui ujedno krivicu zbog nje i ne
pokuavajui da se opravdamo. Ovaj jednostavan proces jasnog imenovanja mentalnog
stanja nekad e pomoi da se sa njim suoimo.
Ako oseate da e vam to pomoi, moete napraviti sporazum sa samim sobom da
ete, svaki put kad postanete uznemireni zbog neke sitnice, sebe liiti nekog svog sitnog
zadovoljstva, kao to je na primer jedna cigareta manje u dnevnoj dozi (ako ste pua) ili
upola manje eera u aju nego obino (ako volite slatko). Sem toga, moete sebi
nametnuti neku malu fiziku aktivnost, kao to penjanje uz stepenice umesto da koristite
lift.
Neki ljudi ne vole metod samodisciplinovanja, jer samonametnuta ogranienja
smatraju nekim oblikom samokanjavanja. Naravno, ona to nisu: radi se jednostavno o
pomoi u odravanju sabranosti panje i zbog toga ogranienja treba da budu mala i lako
ostvarima, ne pretvarajui se nikada u rutinu.
Sem ovog metoda -- ili kao njegova dopuna -- moete na paretu papira napraviti
obrazac kao to je ovaj dole dat i koristiti ga tokom etiri nedelje ili due, kako biste
vebu uvrstili i pretvorili je u naviku.

136

Kontrola uznemirenosti
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

137

nedelja 4

nedelja 5